Svami Jogananda AUTOBIOGRAFIJA JEDNOG JOGIJA

Naslov originala:

Autobiography of a Yogi by Paramhansa Yogananda

Copyright 1946, by Paramhansa Yogananda

Prevod: Milivoje Vukovi Lektura i korektura: Dojna Lapadat Ivan Anti

Izdava: Samostalno izdanje Ivan Anti Beograd, 2002. godine

Sadraj

Poglavlje 1. : Detinjstvo i roditelji .............. 4 Poglavlje 2. : Majina smrt i mistina amajlija .. 15 Poglavlje 3. : Svetac sa dva tela .................................................... 21 Poglavlje 4. : Osujeeno bekstvo na Himalaje .................................................... 29 Poglavlje 5. : Svetac koji mirie ............................................................................ 41 Poglavlje 6. : Svami tigar ....................................................................................... 50 Poglavlje 7. : Svetac koji lebdi ............................................................................... 59 Poglavlje 8. : Veliki indijski naunik agadis andra Boze ............................. 66 Poglavlje 9. : Blaeni sledbenik i njegova kosmika ljubavna pria ................. 74 Poglavlje 10. : Susret s mojim uiteljem, ri Juktevarom ................................. 81 Poglavlje 11. : U Vrindabanu, bez novia u depu ........................................... 92 Poglavlje 12. : Godine provedene u uiteljevom aramu ................................. 101 Poglavlje 13. : Svetac bez sna ............................................................................... 131 Poglavlje 14. : Doivljaj kosmike svesti ............................................................ 139 Poglavlje 15. : Kraa karfiola .............................................................................. 145 Poglavlje 16. : Nadmudrivanje zvezda ............................................................... 154 Poglavlje 17. : Sasi i tri safira ............................................................................... 165 Poglavlje 18. : Muslimanski udotvorac ............................................................ 172 Poglavlje 19. : Uitelj je u Kalkuti, a pojavljuje se u Seramporeu ................... 178 Poglavlje 20. : Ne idemo u Kamir ..................................................................... 182 Poglavlje 21. : Putovanje u Kamir ..................................................................... 188 Poglavlje 22. : Srce kamenog kipa ...................................................................... 197 Poglavlje 23. : Dobijam univerzitetsku diplomu .............................................. 204 Poglavlje 24. : Postajem monah reda svamija ................................................... 211 Poglavlje 25. : Brat Ananta i sestra Nalini ......................................................... 219 Poglavlje 26. : Nauka krija joge ........................................................................... 226 Poglavlje 27. : Osnivanje kole182 joge u Raniju ............................................ 236 Poglavlje 28. : Kashi, ponovo roen i otkriven ................................................. 245 Poglavlje 29. : Rabindranath Tagore i ja uporeujemo kole .......................... 250 Poglavlje 30. : Zakon o udima ........................................................................... 255 Poglavlje 31. : Razgovor sa svetom majkom ...................................................... 265 Poglavlje 32. : Rama, oivljen iz mrtvih ............................................................. 275 Poglavlje 33. : Babai, Yogi-Hrist moderne Indije ........................................... 283 Poglavlje 34. : Materijalizacija palate u Himalajima ......................................... 291 Poglavlje 35. : Hristoliki ivot Lahirija Mahasaye ............................................. 302 2

Poglavlje 36. : Babaijevo interesovanje za Zapad ........................................... Poglavlje 37. : Idem u Ameriku .......................................................................... Poglavlje 38. : Luther Burbank - svetac usred rua .......................................... Poglavlje 39. : Tereza Neumann, katolika stigmatiarka .............................. Poglavlje 40. : Vraam se u Indiju ...................................................................... Poglavlje 41. : Poslednji dani s mojim guruom ................................................ Poglavlje 42. : ri Juktevarovo uskrsnue ........................................................ Poglavlje 43. : Kod Mahatme Gandhija u Vardhi ............................................ Poglavlje 44. : Bengalska Radosna Majka ...................................................... Poglavlje 45. : Yogini koja ne jede ...................................................................... Poglavlje 46. : Vraam se na zapad .....................................................................

312 322 330 335 344 357 371 389 402 408 416

Poglavlje 1.

Detinjstvo i roditelji
Jedna od odlika indijske kulture odvajkada je bila traganje za najviim istinama, kao i odnos izmeu uenika i gurua, 1 koji prati to traganje. Moje traganje dovelo me je do hristolikog mudraca, za sva vremena isklesanog savrenog ivota. On je bio jedan od najveih uitelja koji su istinsko bogatstvo Indije. U svakoj generaciji oni su se pojavljivali kao bedemi koji tite zemlju od sudbine drevnog Egipta i Vavilona. Najranije moje uspomene zaokupljene su anahronizmima jedne od prolih inkarnacija - jasnim seanjima na svoj proli ivot kada sam bio jogi 2 okruen snegovima Himalaja. Takav bljesak iz prolosti omoguio mi je, nekom tajanstvenom povezanou, pogled na moju budunost. Jo se seam ponienja u bespomonom, ranom detinjstvu. Svestan sam bio ogorenja to slobodno ne mogu ni da hodam niti da se izraavam. Kada sam shvatio svoju telesnu nemo u meni se uzburkalo more molitvi. Moj bogat oseajni ivot mentalno se izraavao reima brojnih jezika, pa sam se postepeno navikao da sluam slogove svog bengalskog naroda. Varljiv je opseg dejeg uma, koga odrasli smatraju ogranienim samo na igrake i prstie nogu! Psihiko uzbuenje i moje neposluno telo izazivali su u meni mnogobrojne napade plakanja. Seam se kako je moja bol u porodici izazivala opte zapepaenje. Navaljuje i gomila srenih uspomena, kao to su majina milovanja, prvi pokuaji reenica i teturavih koraka. Takvi rani uspesi, koji se obino zaboravljaju, ipak predstavljaju osnovu samopouzdanja. Nije jedinstven sluaj da uspomene doseu tako daleko u prolost. Mnogobrojni jogiji su uspeli da ostanu

neprekidno svesni ak i prilikom dramatinih prelaza iz ivota u smrt i obrnuto. Kada bi bili iskljuivo telo, onda bi gubitak tela predstavljao kraj naeg identiteta.Meutim, ako su proroci hiljadama godina govorili istinu, onda smo u sutini dua, bestelesna i svuda prisutna. Premda neobina, pojava jasnih uspomena iz detinjstva nije retka pojava. Putujui, sluao sam u raznim zemljama o vrlo ranim seanjima na detinjstvo mnogih istinoljubivih ljudi. Roen sam 5. januara 1893. godine u Gorakhpuru, koji se nalazi blizu Himalaja u severoistonoj Indiji. Tamo sam proveo prvih sedam godina svog ivota. Bilo nas je osmoro dece; etiri deaka i tri devojice. Ja, po imenu Mukunda Lal Go 3 bio sam etvrto dete i drugi od sinova. Otac i majka su mi poticali iz bengalske kaste katrija 4. Oboje su bili blagosloveni svetom prirodom. Njihova dostojanstvena i mirna ljubav nikada se nije izraavala na frivolan nain. Oko tog sredita savrenog roditeljskog sklada okretalo se osam mladih ivota. Otac, Bhagabati aran Go je bio vrlo ozbiljan, ljubazan, a ponekad i strog. Iako smo ga voleli neno, ipak smo se drali na odreenoj potovanjem uslovljenoj distanci. Kao izvrstan matematiar i logiar, uglavnom se rukovodio intelektom. Majka je zato bila kraljica srca i uila nas je samo svojom ljubavlju. Nakon njene smrti, otac je ispoljavao neto malo vie svoje do tada skrivene nenosti. Tada sam zapaao da se njegov pogled esto preobraava u majin pogled. Kao deca, uz majku, rano smo sklopili prijateljstvo sa svetim spisima. Majka je promiljeno nalazila u Mahabharati i Ramajani 5 odgovarajue prie koje su ispunjavale zahteve discipline. U takvim prilikama uz poduavanje je zajedno ilo i kanjavanje. U znak potovanja prema ocu, svako popodne prilikom njegovog povratka kui, majka bi nas lepo i paljivo oblaila da bismo mu iskazali dobrodolicu. On je bio na poloaju potpresednika u jednom od velikih indijskih preduzea, na eleznici Bengal - Nagpur. Njegov posao je zahtevao putovanja, pa smo tokom mog detinjstva iveli u raznim gradovima. Majka je bila irokogruda prema naim potrebama, a i otac je bio dobrostivo raspoloen, meutim njegovo potovanje reda i zakona protezalo se i na kuni budet. Jednom je majka, hranei siromahe, tokom dve nedelje potroila vie od oevog mesenog prihoda. Otac joj je rekao: Sve to od tebe traim je da svoju milostinju daje u razumnim granicama. Za majku je taj odmereni ukor bio bolan, pa je, ne rekavi nam nita o tom neslaganju, naruila koiju da se vrati svojoj kui.
5

Zbogom! Vraam se svojoj majci. Bio je to njen ultimatum! Zaprepaeni, poeli smo da plaemo. U taj as, sreom je naiao ujak i posavetovao oca, bez sumnje drevnim savetom; na ta je on izustio nekoliko pomirljivih primedbi, nakon kojih je majka radosno otkazala koiju. Jedini nesporazum, koji sam opazio kod mojih roditelja, na taj nain se okonao. Meutim, seam se jednog specifinog razgovora. Majka je rekla: Molim te, daj mi deset rupija za nesrenu enu koja je upravo ula u nau kuu. Otac je odgovorio: Zato odmah deset, jedna je dovoljna. Kad su mi iznenada umrli otac, deda i baka, prvi put sam doiveo siromatvo. Pre polaska u kolu, dorukovao bih samo jednu bananu, a kola je bila udaljena deset milja. Kasnije, na univerzitetu, bio sam u takvoj oskudici da sam se obratio bogatom sudiji za mesenu pomo od jedne rupije. On je odbio, uz primedbu da je i jedna rupija veliki novac. Majino srce, sledei brzo logiku, mu odvrati: Kad se s takvom gorinom sea toga kako ti je uskraena ta jedna rupija, eli li onda da ova ena oseti bol zato to joj nisi dao deset rupija, koji su joj hitno potrebni? Otac je odvratio: Uverila si me. Onda je pokretom pobeenog mua otvorio svoj novanik i rekao: Evo novanice od deset rupija. Daj joj uz moje dobre elje. Otac je imao sklonost da svaki nov predlog doeka sa ne. Njegov stav prema toj eni, koja je tako brzo osvojila majku, bio je zapravo samo potovanje naela dobrog rasuivanja. Uoio sam da je uvek u svojim sudovima bio razuman, staloen i nepristrasan. Ako bih svoje mnogobrojne zahteve mogao da potkrepim dobrim razlozima (bar jednim ili dva), uvek bi mi omoguavao da postignem eljeni cilj - bilo da se radilo o prazninom izletu ili o novom motorciklu. Od nas dece, traio je strogu disciplinu, a njegov stav prema samome sebi bio je spartanski. Na primer, nikada nije odlazio u pozorite, ve je traio razonodu u duhovnim vebama i itanju Bhagavad gite. 6 Izbegavajui svaki luksuz, nosio je iznoen par cipela sve dok ne bi postale sasvim neupotrebljive. Ulaskom automobila u optu upotrebu, njegovi sinovi su ih kupovali, a on se za svoju svakodnevnu vonju zadovoljavao tramvajem. Nije ga zanimalo gomilanje novca radi sticanja moi. Jednom prilikom, kada se osnivala Gradska banka

Kalkute, odbio je da postane njen deoniar, ne marei da se time okoristi. Samo je u slobodnom vremenu eleo da izvri svoju graansku dunost. Nekoliko godina posle penzionisanja, doao je u Indiju knjigovoa iz Engleske da pregleda knjige na eleznici Bengal-Nagpur. Bio je zaprepaen kada je otkrio da nikada nije zahtevao da mu se plati prekovremeni rad. Izjavio je u preduzeu, da je obavljao posao za trojicu ljudi, pa mu dugujemo nadoknadu od 125.000 rupija (41.000 dolara). Moj otac je za to tako malo mario, da je zaboravio o tome da obavesti svoju porodicu. Mnogo godina kasnije o tome ga je pitao moj najmlai brat Binu, kada je na raunu u banci video veliki ulog. Otac je odgovorio: Zato se oduevljavati materijanim dobitkom? Kome je cilj duhovna uravnoteenost, ne raduje se kad dobija, niti je potiten kada gubi. On zna da je na svet doao bez novia, da e i otii bez ijedne jedine rupije. Na samom poetku svog branog ivota, moji roditelji su postali uenici velikog uitelja Lahrija Mahasaje iz Benaresa. To druenje je uvrstilo oevu, po prirodi asketsu ud. Majka je jednom priznala mojoj najstarijoj sestri Romi neto neobino znaajno: Tvoj otac i ja spavamo kao mu i ena samo jedanput godinje u svrhu raanja dece. Prvi put je otac sreo Lahrija Mahasaju posredstvom slubenika na eleznici po imenu Abinaa Babu. U Gorakpuru, Abhinaa Babu me je poduavao priajui mi prie o raznim indijskim svecima. Uvek je zavravao iskazujui potovanje vrhunskim vrlinama svog gurua. Jednog letnjeg popodneva, Abhina i ja sedeli smo u mom dvoritu, kada mi je postavio pitanje koje je u meni probudilo radoznalost: Jesi li ikada uo pod kakvim je neobinim okolnostima tvoj otac postao uenik Lahirija Mahasaje? Dao sam mu znak da nisam i nasmeio sam se oekujui da ujem. Pre mnogo godina, jo se tada nisi ni rodio, zamolio sam slubenika kome sam bio podreen - tvog oca - da mi odobri nedelju dana odsustva kako bih mogao da posetim svog uitelja u Benaresu. Tvoj otac je ismejao tu moju nameru. Pitao me je: Zar hoe da postane verski fanatik, ako eli da napreduje posveti se svom kancelarijskom poslu. Kada sam se alostan vraao s posla kui, na umskom putu sam sreo tvog oca u zatvorenoj nosiljci. Otpustio je sluge i prevozno sredstvo i krenuo peice sa mnom. U elji da me utei, poeo je da velia prednosti borbe za svetovni uspeh. Sluao sam ga nezainteresovano. Moje srce je ponavljalo; Lahiri Mahasajo, ne mogu da ivim ako te ne vidim. Put nas je
7

doveo do ivice tihog polja, gde su zakasneli sunevi zraci pozlaivali talasanje visoke divlje trave. Zastali smo divei se tome. Onda se u tom polju, na udaljenosti od samo nekoliko jardi, iznenada pojavio lik mog gurua! uli smo njegove rei: Bhagabati, suvie si strog prema svom slubeniku! Bili smo zaprepaeni, njegov glas je odjekivao u naim uima. Nestao je podjednako tajanstveno, kao to se i pojavio. Pao sam na kolena kliui: Lahiri Mahasaja! Lahiri Mahasaja! Tvoj otac je, zbog zaprepaenja, ostao ukoen nekoliko trenutaka. Doavi sebi, rekao je: Ne samo da tebi, Abinau, dajem odsustvo, nego i sebi ga dajem i sutra kreem za Benares. Moram upoznati tog velikog Lahiria Mahasaju, koji se moe materijalizovati po svojoj volji, da bi te mogao podrati. Poveu svoju enu i zamoliu tvog uitelja da nas oboje uvede na svoj duhovni put. Hoe li nas odvesti k njemu? Rekoh mu, Naravno da hou. udesan odgovor na moju moltvu, potom povoljan i brz preokret situacije, ispunili su me radou. Sledee veeri seo sam s tvojim roditeljima na voz za Benares. Stigavi sutradan u Benares iznajmili smo kola s konjem, njima smo prevalili veliku udaljenost, a potom nastavismo uskim ulicama peice do usamljenog doma mog gurua. Po ulasku u njegov salon poklonili smo se pred uiteljem, koji je sedeo u svom uobiajenom lotos poloaju. Upro je svoje prodorne oi u tvog oca, namignuo mu i prozborio: Bhagavati, isuvie si strog prema svom slubeniku! To su bile iste rei koje je izrekao pre dva dana u polju. Zatim je dodao: Radujem se to si dozvolio Abhinau da me poseti i to ste ga ti i tvoja ena dopratili. Na radost tvojih roditelja, uveo ih je u spiritualnu praksu krija joge. 7 Od onog dana kada nam se ukazala ona vizija, tvoj otac i ja, poput drugova uenika, postali smo prisni prijatelji i to smo ostali sve do danas. Lahiri Mahasaja se posebno zanimao za tvoje roenje. Tvoj ivot e svakako biti vrsto povezan s njegovim, jer uiteljev blagoslov nikada ne zakae. Lahiri Mahasaja je napustio ovaj svet ubrzo nakon to sam ja u njega uao. U svim gradovima gde je otac po slubenoj dunosti bio premetan, njegova slika u kitnjastom okviru, ukraavala je na porodini oltar. Mnoga jutra i veeri zaticala su majku i mene kako meditiramo pred tim improvizovanim svetilitem, stavljajui na njega cvee umoeno u mirisavu sandalovu pastu. Tamjanom, smirnom i zajednikom predanou oboavali smo boanstvo koje je nalo potpun izraz u Lahiriju Mahasaji. Neobino snano je uticala njegova slika na moj ivot.
8

Dok sam rastao, misao o uitelju rasla je sa mnom. U meditaciji sam esto viao kako njegova slika izlazi iz svog malog okvira, pa poprimajui ivi lik seda pokraj mene. Kada bih pokuao da dodirnem stopala njegovog sjajnog tela, izmenio bi se i opet postajao slika. Preobraajem detinjstva u deatvo, posmatrao sam kako se Lahiri Mahasaja preobraava u mom duhu, pa se iz male slike u kolevci okvira pretvara u ivo prosvetljujue prisustvo. U trenucima iskuenja i zbunjenosti esto sam mu se obraao, u sebi nalazio njegovu utehu i preputao se njegovom vostvu. U poetku sam tugovao to vie telesno nije iv, ali kada sam poeo da otkrivam njegovu tajanstvenu sveprisutnost, prestao sam da tugujem. Svojim uenicima, koji su arko eleli da ga vide, pisao je esto ovako; Zato dolazite da biste videli moje meso i kosti kad sam uvek u vidokrugu vaeg duhovnog vida (kutastha)? U svojoj osmoj godini bio sam blagosloven udesnim isceljenjem posredstvom fotografije Lahirija Mahasaje. Taj doivljaj je probudio moju ljubav. Dok sam bio na naem porodinom imanju u Iapuru (Bengal), oboleo sam od azijske kolere. Lekari vie nisu mogli da mi pomognu. Luda od bola, pored moje postelje, majka je pokazivala iznad moje glave na sliku Lahirija Mahasaje, govorei mi: Pokloni mu se u mislima! Znala je da sam previe slab da bih makar podigao ruku u znak pozdrava. Govorila je: Pokae li svoju predanost i zbilja, u sebi klekne pred njim, bie spasen! Zurei u sliku ugledao sam zaslepljujue svetlo koje je obavijalo moje telo i itavu prostoriju. Istog asa iezli su munina i ostali simptomi; bio sam ponovo zdrav. Osetio sam odmah dovoljno snage da se poklonim i dodirnem majina stopala, pokazujui joj time koliko cenim njenu beskrajnu veru u gurua. Ona je pritiskivala svoju glavu na malu sliku. Izustila je: O, sveprisutni uitelju, hvala ti to je tvoja svetlost izleila mog sina! Shvatio sam da je i ona bila svedok zaslepljujueg svetla koje me je trenutno izleilo od kobne bolesti. Ta slika je jedna od najdragocenijih koje imam. Sam Lahiri Mahasaja je dao ocu, pa u sebi nosi svete vibracije. Ta slika je nastala na udan nain. Priu o njenom nastanku uo sam od Kalija Kumara Roja koji je kao i otac bio uenik Lahirija Mahasaje. Izgleda uitelj nije voleo da se fotografie. Uprkos njegovom negodovanju, jednom su ga slikali sa uenicima, meu kojima je bio i Kali Kumar Roj. Fotograf
9

se zaprepastio kada je na sredini ploe, gde je trebalo da se nae uiteljev lik, mesto bilo prazno, dok su se likovi ostalih uenika jasno ocrtavali. O toj pojavi se nairoko raspravljalo. Uenik po imenu Ganga Dhar Babu, koji je bio strunjak za fotografisanje, hvalio se da njemu lik nee moi da iezne. Sledeeg jutra, dok je guru sedeo u lotos poloaju na klupi s naslonom, doao je sa svojom fotografskom opremom. Uz sve mere opreza, u aparat je stavio 12 ploa, ali je na svim ploama ugledao samo klupu s naslonom bez uitelja. Povreenog ponosa, oiju punih suza, Dhur Babu je potraio svog gurua. Nakon nekoliko sati, Lahiri Mahasaja je prekinuo svoje plemenito utanje svojim komentarom: Ja sam duh. Moe li tvoja kamera da uhvati svuda prisutnog nevidljivog? Uenik se sloio: Vidim da ne moe, ali, sveti gospodine, eznem za slikom vaeg telesnog hrama, jer samo tamo moj ogranieni vid potpuno moe da vidi va duh. Doi sutra, rado u ti pozirati ujutru. Tada je fotograf ponovo napravio snimak, na kome sveti lik nije bio tajanstveno sakriven, ve se na ploi jasno ocrtavao. Ta fotografija je reprodukovana i u ovoj knjizi. Savreno iste crte lica Lahiria Mahasaje su tako univerzalne, da je teko utvrditi kojoj rasi pripada. U zagonetnom osmehu, otkriva se radost sjedinjenosti i Bogom. Upola otvorene oi pokazuju samo formalano interesovanje za prolazni spoljni svet i ukazuju na uronjenost u unutranje blaenstvo. Ne marei za bedna zemaljska iskuenja, u svakom trenutku je bio sasvim budan i spreman da saslua probleme svakog tragaoca za istinom koji bi od njega zatraio blagoslov. Ubrzo nakon to me je izleila mo guruove slike, ugledao sam u svom duhu neto to je na mene jako uticalo. Jednog jutra, sedei na postelji, uspavao sam se i usnio. Jedna silovita misao obuzela mi je duh: ta se krije u tami iza sputenih kapaka? Odmah sam svojim unutranjim okom ugledao snaan bljesak svetla. Na velikom sjajnom ekranu iza mog ela, pokazali su se boanski likovi svetaca, kao na minijaturnom filmu, kako sede meditirajui u peinama. Upitao sam glasno: Ko ste vi? Mi smo jogiji sa Himalaja. Teko je opisati taj nebeski odgovor. Srce mi je zaigralo od radosti.

10

Oh, elim i ja da doem na Himalaje i postanem kao vi! Iezla je vizija, ali srebrnasti zraci su se u sve veim krugovima irili beskonano. Kakav je ovo udesan sjaj? Ja sam Ivara 8, ja sam svetlost. Glas je bio poput tihog mrmorenja grmljavine. eleo bih da budem jedno s tobom! Pri postupnom povlaenju boanske ekstaze, uspeo sam da sauvam u trajno naslee nadahnue da traim Boga. On je vena, uvek nova radost! Posle dana ushienja, jo sam se dugo toga seao. Jo jedna uspomena je na mene ostavila naroit utisak koji traje do dananjeg dana. Ja i moja starija sestra Uma sedeli smo jednog ranog jutra u naoj bati u Gorakpuru ispod drveta nim. U trenucima kad bih uspeo da skrenem pogled s papagaja koji su jeli zrelo oblinje margosa voe, pomagala mi je da itam iz mog bengalskog bukvara. Uma mi se poalila na ir koji je imala na nozi i donela je kutiju s lekom. Namazao sam malo te masti na svoju nadlakticu. Pitala me je, Zato stavlja lek na zdravu ruku? Draga sestro, oseam da e mi sutra ovde izai ir, pa ispitujem ovaj lek na mestu gde e se on pojaviti. Uh, ti mali laove! Ne nazivaj me laovom dok ne vidi ta e se sutra desiti. Bio sam ogoren na nju, a ona, poto moje rei nisu uopte ostavljale nikakav utisak, ponovo me je zadirkivala. U mom glasu zazvuala je nepokolebljiva odluka, dok sam joj lagano odgovarao: Kaem ti da u snagom svoje volje stvoriti ovde, ba na ovom mestu, prilino velik ir, a tvoj e postati duplo vei nego to je sad! Jutro me je zateklo s oteklim irom na naznaenom mestu, a dimenzije Uminog ira su se udvostruile. Sestra je odjurila majci, uzviknuvi: Mukunda je postao arobnjak! Majka me je tada opomenula da nikada ne koristim snagu rei da bih nanosio zlo. Uvek sam imao na umu njen savet i sledio ga. Moj ir je uklonjen hirurkim putem, a od hirurgovog zahvata ostao mi je oiljak koji i danas nosim, kao podsetnik na moi koje dolaze od iste ljudske rei. Naizgled bezazlene rei s dubokom usredsreenou upuene Umi, sadrale su dovoljno skrivene snage da eksplodiraju poput bombi i izazovu odreene, mada tetne efekte. Kasnije sam shvatio da eksplozivna vibrirajua mo govora moe

11

mudro da se usmeri na uklanjanje potekoa u ivotu, i da se tako ne ostavljaju oiljci niti izazivaju prekori. 9 Naa porodica se preselila u Lahore (Pendab). Tamo sam nabavio sliku boanske majke u obliku boginje Kali. 10 Dobila je poasno mesto u malom neformalnom svetilitu na balkonu nae kue. Nesumnjivo sam se uverio da su sve, na tom svetom mestu izraene, moje molbe bile usliene. Jednog dana, stojei sa Umom, posmatrao sam dva deaka kako putaju zmajeve iznad krovova preko puta nae uske ulice. Uma me je razigrano gurnula, rekavi: Zato si tako miran? Ba sam razmiljao o tome kako je predivno to mi boanska majka sve daje to zatraim od nje. Ona mi se podrugljivo nasmejala i rekla: Moda e ti dati i ova dva zmaja? Odgovorio sam joj: Zato da ne? Poeo sam u sebi da se molim da mi ih d. U Indiji se utakmice igraju sa zmajevima iji su kanapi namazani lepkom i mlevenim staklom. Svaki igra nastoji da presee kanap svog protivnika. Osloboeni zmaj onda lebdi iznad krovova i veoma je zabavno hvatati ga. Meutim, poto smo ja i Uma bili na pokrivenom balkonu, izgledalo je nemogue da nam zmaj padne pravo u ruke, jer bi mu se konac sigurno zakaio za krov. Na suprotnoj strani ulice igrai su zapoeli takmienje. Jednan kanap je bio preseen, a zmaj se istog trena uputio u mom smeru. Zahvaljujui povetarcu, on se iznenada zaustavio i lebdeo neko vreme u mestu, pa mu se kanap zapetljao oko kaktusa na krovu kue preko ulice. Napravila se savrena petlja tako da sam lako mogao da uhvatim konac. Pruio sam ga Umi. To se dogodilo sluajno, a ne zbog tvoje molitve. Ako ti doe i drugi zmaj, onada u ti verovati. Crne oi moje sestre izraavale su vee uenje, nego njene rei. Nastavio sam sa arkom molitvom. Drugi igra je naglo povukao konac i zgubio svog zmaja. On se usmerio prema meni poigravajui na vetru. Moj pomonik kaktus, opet je vezao konac u obliku petlje, kako bih mogao da ga uhvatim. Umi sam predao i drugi trofej. Zaista te uje boanska majka! To mi je sve tajanstveno i opasno! Sestra je odjurila poput preplaene srne. Moglo bi da se pomisli da je ta situacija sasvim beznaajna, za molbu da intervenie boanska majka. Ali posveenici svih vremena, kada su se u svom
12

detinjem duhu pribliili majci, svedoili su da je uvek bila spremna da se poigra sa njima. U Bojim oima nita nije ni veliko ni malo. Zar bi nebo moglo da nosi kraljevske konstrukcije Vege i Arktura, da nije savrena konstrukcija siunog atoma? Bog ne pravi razliku izmeu vanog i nevanog, jer, kad bi nedostalaja samo jedna ioda, itav svemir bi se sruio.

13

Poglavlje 1 Komentari: (1 10)

Duhovni uitelj, neko koga treba potovati. Onaj koji veba jogu, jedinstvo, drevnu indijsku nauku meditacije o Bogu. 3 Ime sam promenio u Jogananda, kada sam 1914. uao u drevni red sanjasija. Moj guru mi je 1935. dodelio religiozno ime Paramahanse. 4 Druga po redu kasta, ratnika i vladara. 5 U ovim knjigama sabrano je sve blago indijske istorije, mitologije i filozofije. 6 Ova plemenita pesma na saskritu deo je epa Mahabharata, koji predstavlja indijsku Bibliju. 7 Joga tehnika kojom se smiruje ulna buka. To omoguava da se bolje poistovetimo sa kosmikom sveu (vidi poglavlje 26). 8 Bog kao vladar univerzuma. Ime potie od sanskritskog korena i, vladati. Indijski sveti spisi sadre 1008 imena za Boga u svakom od njegova tri aspekta: Brahma - Vinu - iva (Stvaralac - Odritelj - Razoritelj). Svako ime ima svoju specifinu nijansu. 9 Beskrajna mo zvuka potie od stvaralake rei aum, vibrirajue kosmike sile, koja je u osnovi atomske energije. Svaka re koja se izusti pri dubokoj spoznaji i usredsreenosti, moe da se materijalizuje. 10 Kali je simbol Boga u svom aspektu vene majke prirode.
2 1

14

Poglavlje 2.

Majina smrt i mistina amajlija

Najvea majina elja je bila da se moj stariji brat oeni. Govorila je, Kad ugledam lice Anantine ene, nai u raj na zemlji. Sluao sam esto kako majka na taj nain snano izraava uobiajenu indijsku elju za produavanjem porodice. Imao sam oko jedanaest godina kada se Ananta verio. U to vreme majka je bila u Kalkuti i nadgledala je pripreme za venanje. Otac i ja bili smo sami u naoj kui u Bareiliju u Severnoj Indiji, gde je otac bio premeten poto je proveo dve godine u Lahoreu. Ve sam prisustvovao sjajnim obredima venanja, kada su se udavale moje dve starije sestre, Roma i Uma. Meutim, planovi za najstarijeg sina Anantu, bacali su u senku sve prethodne obrede. Majka je primala brojne goste, koji su iz svojih udaljenih domova svakodnevno stizati u Kalkutu. Smetala ih je u udobnu, tek kupljenu kuu u ulici Amherst br. 50. Sve je bilo spremno, kolai za proslavu, sveana nosiljka za brata kojom e ga nositi do nevestine kue, nizovi raznobojnih svetiljki, ogromni slonovi i kamile od kartona; engleski, kotski i indijski orkestar, profesionalni zabavljai, svetenici za obavljanje drevnih rituala. Dobro raspoloeni otac i ja, nameravali smo da na vreme stignemo na ceremoniju i pridruimo se porodici. Meutim, neposredno pred taj dan imao sam zloslutnu viziju. Dogodilo se to oko ponoi u Bareiliju. Dok sam spavao pored oca na verandi naeg bungalova, probudilo me je udnovato lepranje mree za zatitu od komaraca iznad postelje. Pomerile su se tanke zavese i ugledao sam voljeni majin lik.

15

Proaptala je: Probudi oca! Poite prvim vozom ujutru u etiri. Ako elite da me vidite pourite u Kalkutu. Privienje je onda iezlo. Moj jecaj: Oe, oe, majka umire, probudio je oca. Preneo sam mu tu kobnu vest. Otac je, po svom obiaju, poricao takvu vest reima: Ne obaziri se na tu svoju halucinaciju, majka ti je dobrog zdravlja. Ako dobijemo neku lou vest o njoj, krenuemo sutra. Uplaen, bolno sam izustio: Nikada sebi nee oprostiti to nisi poao odmah, a ni ja ti neu oprostiti. Svanulo je melanholino jutro s jasnim telegramom: Majka je teko bolesna. Venanje je odloeno. Doite odmah. Zbunjeni, otac i ja poosmo odmah. Na putu, u mestu gde smo presedali, presreo nas je jedan od mojih ujaka. Poveavajui se teleskopski voz je tutnjao prema nama. Unutranje uzbuenje me je nagnalo da donesem odluku da se bacim na ine. S oseajem da sam izgubio majku, nisam mogao da podnesem ovaj, do kostiju ogoljen svet. Majku sam voleo kao najdraeg prijatelja na ovom svetu. Njene blage oi su me teile i pruale utoite u svim sitnim tragedijama mog detinjstva. Zastao sam da postavim ujaku poslednje pitanje: Da li je jo iva? Teko mi je bilo da poverujem u njegov odgovor: Naravno da je iva! U Kalkuti, kada smo uli u nau kuu, suoili smo se s nepojmljivom tajnom smrti. Postao sam gotovo beivotan. Mnoge su godine prole dok se s tim nisam pomirio. Juriajui na sama nebeska vrata, prizvao sam napokon boansku majku. Jedino njene rei su iscelile moje zagnojene rane. U nenostima mnogobrojnih majki, ja sam te uvala iz ivota u ivot! Pogledaj, u mom pogledu su dva crna izgubljena oka koja trai! Nakon obreda kremacije nae voljene, ja i otac smo se vratili u Bareili. Svakog jutra, iao sam rano na spomen - hodoae pod veliko eoli drvo, koje je bacalo senku preko glatke zlatno-zelene livade ispred naeg bungalova. U tim poetinim trenucima, zamiljao sam kako se predano prosipaju beli cvetovi po travnatom oltaru. esto sam, meajui suze s rosom, primeivao kako se zorom javlja neobino nadzemaljsko svetlo. Tada bi me obuzimala intenzivna bolna udnja za Bogom. Oseao sam kako me jako privlae Himalaji.

16

Jedan moj brat od ujaka se nedavno vratio sa putovanja po svetim brdima. S udnjom sam upijao njegove prie o visokim planinskim boravitima jogija i svamija. 11 Jednog dana sam predloio Dvarko Prasadu, mlaem sinu naeg stanodavca u Bariliju, da pobegnemo na Himalaje, ali on nije za to imao razumevanje. Otkrio je moje namere mom starijem bratu, koji je upravo doao da poseti oca. Umesto da s blagim osmehom prihvati taj moj, tada neizvodljivi plan, Ananta me stalno ismejavao. Meutim, njegove rei; Gde ti je narandasta odora? Bez nje ne moe postati svami!, uzbuivale su me na neobjanjiv nain. Pruale su mi jasnu sliku kako u toj monakoj odori lutam Indijom. Moda su probudile seanja iz nekog prolog ivota? U svakom sluaju, shvatio sam s kakvom u lakoom nositi odoru drevnog monakog reda. Jednog jutra, razgovarajui sa Dvarakom, osetio sam kako me obuzima ljubav prema Bogu poput snene lavine. Drug je sluao samo delimino bujicu rei koje sam izgovorio, ali ja sam svim srcem sluao samog sebe. Tog dana sam pobegao u Naini Tal u podnoju Himalaja. Ananta je odluno krenuo da me trai. Naavi me, morao sam s tugom da se vratim u Bareili. Jedino mi je zorom bilo dozvoljeno uobiajeno hodoae do eoli drveta. Srce mi je krvarilo zbog gubljena obe majke, jedne ljudske i jedne boanske. Praznina koju je majka ostavila u porodinom tkivu nije se mogla ispuniti. Tokom 40 preostalih godina svog ivota, otac se nije ponovo oenio. U svom malom stadu preuzevi ulogu oca i majke, postao nam je znatno blii, pristupaniji. Smireno i uviajno reavao je nae porodine probleme. Nakon vremena provedenog u kancelariji, poput pustinjaka povlaio se vedro u svoju sobu da veba krija jogu. Nakon majine smrti, kasnije sam dugo pokuavao da zaposlim englesku negovateljicu da se brine za sitnice koje bi mu ivot uinile udobnijim, ali on bi samo odmahnuo glavom. Govoro bi: Sluenje meni zavrilo se smru tvoje majke, neu da prihvatim sluenje nijedne druge ene. Oi su mu bile odsutne, do kraja ivota isunjene predanou. etrnaest meseci posle majine smrti, saznao sam da mi je ostavila vanu poruku. Ananta je bio pokraj njene postelje i zabeleio je njene rei. Premda ga je zamolila da mi ih prenese nakon godinu dana, moj brat je to odlagao. Ubrzo je
17

trebalo da ode u Kalkutu i da se oeni devojkom koju mu je majka odabrala 12, pa me je jedne veeri pozvao. Glasom koji je odavao pomirenost sa sudbinom, rekao mi je: Mukunda, dosad sam oklevao da ti prenesem ovu neobinu poruku, jer sam se bojao da ne raspirim tvoju elju da napusti kuu. Meutim, bez obzira na to ti izgara boanskim arom. Nedavno, kad sam te uhvatio na putu za Himalaje, doneo sam konanu odluku. Vie ne sme odlagati ispunjenje svog sveanog obeanja. Pruio mi je kutijicu s majinom porukom. Poruka je glasila: Neka ove rei budu poslednji blagoslov mom voljenom sinu Mukundi. Doao je as kad moram da ispriam nekoliko neobinih dogaaja, koji su se desili nakon tvog roenja. Za stazu, koju ti je sudbina namenila, prvi put sam ula dok si jo bio detence na mojim rukama. Tada sam te odnela svom guruu u Benaresu. Gotovo sakrivena gomilom uenika, jedva sam mogla i videti Lahirija Mahasaju koji je sedeo u dobokoj meditaciji. Dok sam te milovala, molila sam se da te veliki guru primeti i podari ti svoj blagoslov. Poto je moja unutranja pobona molitva postala sve intenzivnija, on je otvorio oi i pokretom mi dao znak da mu se pribliim. Napravili su mi prolaz i ja sam se poklonila njegovim svetim stopalima. Lahiri Mahasaja te je stavio na svoje krilo, stavio ti ruku na elo kao to se to radi prilikom duhovnog krtenja i rekao: Majice, tvoj sin e biti jogi. Poput duhovnog motora odnee mnoge due u kraljevstvo boje. Srce mi je zadrhtalo od radosti kada sam ula da je sveznajui guru usliio moju unutranju molbu. Neposredno pred tvoje roenje, rekao mi je da e i ti slediti njegov put. Kasnije smo tvoja sestra Rona i ja znale da vidi veliko svetlo dok smo te posmatrale iz susedne sobe kako lei na postelji. Dok si govorio da e poi na Himalaje da trai boansko, tvoj glas je odzvanjao gvozdenom odlunou. Tih dana, sine moj, saznala sam da tvoj put lei daleko od svetovne pohlepe za poastima. To mi je potvrdio jo jednom najneobiniji dogaaj u mom ivotu dogaaj koji me prisiljava da ti poaljem ovu poruku na samrtnoj postelji. To je bio razgovor s jednim mudracem iz Pendapa. Dok je tamo ivela naa porodica, jednog jutra u sobu je uao sluga i rekao: Gospodarice, ovde je jedan udan sadhu 13. Uporno zahteva da vidi Mukundinu majku.
18

Te jednostavne rei na mene su ostavile dubok utisak. Odmah sam se uputila da pozdravim posetioca. Poklonivi se njegovim svetim stopalima, odmah sam osetila da je preda mnom zbilja boji ovek. Rekao je: Majko, veliki uitelji ele da zna da jo dugo nee iveti na zemlji. 14 Tvoja sledea bolest e biti poslednja. Nastupilo je utanje, tokom koga nisam oseala nikakvo nespokojstvo, ve samo duboki mir. Potom mi se obratio ponovo: Dobie jednu srebrnu amajliju koju treba da uva. Neu ti je dati danas, ve da bi se pokazala istinitost mojih rei ona e se materijalizovati sutra u tvojim rukama dok bude meditirala. Na samrtnoj postelji treba da upozna s ovim svog najstarijeg sina Anantu i da mu preda amajliju da je uva godinu dana, a zatim da je preda tvom sinu Mukundi. On e shvatiti znaenje amajlije, koja mu dolazi od velikih uitelja. Treba da je dobije u vreme kada otprilike bude spreman da se odrekne svetovnih ciljeva i da pone ivotno traganje za Bogom. Nakon nekoliko godina, kad amajlija bude ispunila svoju svrhu, ona e nestati. Ako je bude uvao i na najskrovitijem mestu, ona e se vratiti odakle je dola. 15 Svecu sam ponudila milostinju 16 i poklonila mu se s velikim potovanjem. Ne primivi dar, otiao je blagosiljajui me. Sledee veeri, dok sam meditirala, materijalizovala se u mojim rukama srebrna amajlija, ba kao to je to sadhu obeao. Najavila mi se hladnim dodirom svoje glatke povrine. uvala sam je ljubomorno vie od dve godine, a sada je ostavljam Ananti na uvanje. Ne tuguj za mnom jer e me moj veliki guru staviti u naruje beskonanog. Zbogom dete moje, titie te kosmika majka. Kad sam dobio amajliju, iznenada me je obasjao plamen prosvetljenja. Probudile su se mnoge uspavane uspomene. Okrugla starinska amajlija je bila ispisana sanskritskim slovima. Shvatio sam da mi dolazi od uitelja iz prolih ivota, koji me nevidljivom rukom vode. Imala je jo jedno znaenje, meutim srce amajlije se ne sme ogoliti do kraja. Kako je amajlija nestala usred vrlo nesretnih okolnosti mog ivota, a njen nestanak najavio dolazak mog gurua, ne moe se opisati u ovom poglavlju. Meutim, kao deak osujeen da odem na Himalaje, svakodnevno sam putovao na krilima svoje amajlije.

19

Poglavlje 2 Komentari: (11 16)

Svami na sanskritu znai gospodar, uitelj, onaj ko je ostvario svoje Jastvo (sva). U indijskom redu svamija to znai asni, potovani. 12 Po indijskom obiaju, deci roditelji biraju branog druga. Indijski brakovi, zasnovani na religiji, u veini sluajeva su sreni. Indijska deca od najranijeg detinjstva sluaju prie o idealnim parovima, kao to su Rama i Sita, Nala i Damajanti. 13 Sadhu je pustinjak, neko ko potuje sadhanu, ili sprovodi duhovnu disciplinu. Sadhui lutalice su jedna karakteristika indijskog naina ivota. Nisu lanovi nekog formalnog reda, kao to je, na primer, red svamija, ve iskazuju odanost odreenim voama koje potuju. 14 Kada sam iz ove poruke shvatio da je majka znala da e iveti kratko, shvatio sam zato je tako uporno urila sa Anantinom enidbom. Imala je prirodnu majinsku elju da prisustvuje obredima venanja, ali je umrla pre njegovog venanja. Umrla je 26. IV 1904. godine, u svojoj 36. godini. 15 Priroda predmeta proizvedenih astralnim putem, kao i razlozi njihovog nestanka, objanjeni su u 42. poglavlju. Na talismanu je bila ugravirana mantra, ili rei za sveta pojanja. Mo zvuka i ljudskog glasa (vaa) nigde nije tako duboko izraena kao u Indiji. Vibracija aum, koja odjekuje univerzumom (biblijska re, ili glas voda), ima tri manifestacije ili gune: stvaranje, odravanje i razaranje (Taitrija - upaniad 1:8). Svaki put kad se izusti re, stavlja se u pokret jedan od tri kvaliteta zvuka aum. To je zakon na kome se zasnivaju zapovedi svih svetih spisa, da se mora govoriti istina. Sanskritska mantra na amajliji je posedovala, kad se pravilno izgovara, duhovno podsticajnu mo vibracije. Sanskritska azbuka je idealna, a sastoji se od 52 slova, od kojih se svako izgovara na utvren i nepromenljiv nain. Dord Bernard o je napisao mudar i, naravmo, duhovit esej o fonetskoj neadekvatnosti engleske azbuke, koja je zasnovana na latinskom, u kojoj 26 slova bezuspeno nastoje da ponesu teret zvuka. Sa svojom uobiajenom neobazrivou (Ako bi uvoenje engleske azbuke u engleskom jeziku izazvalo graanski rat, to bi mi bilo krivo.), gospodin o predlae usvajanje nove azbuke od 42 znaka za slova (vidi njegov predgovor Vilsonovom udesnom roenju jezika). Takva azbuka bi se pribliila fonetskoj savrenosti sanskrita, u kome 52 slova spreavaju pogreno izgovaranje. 16 Uobiajeni izraz potovanja prema sadhuima.
11

20

Poglavlje 3.

Svetac sa dva tela

Oe, ako obeam da u se svojevoljno vratiti kui, mogu li otii da vidim Benares? Retko me je otac spreavao da putujem, jer sam za to gajio veliku ljubav. ak i kao malom deaku, dozvoljavao mi je da idem na hodoae u mnoga mesta. Obino bi me pratio jedan ili nekoliko njegovih prijatelja. Putovali bismo udobnom prvom klasom, za koju bi nam otac nabavljao karte. Njegovo zaposlenje na eleznici zadovoljavalo je sve potrebe nomada u porodici. Otac mi je obeao da e razmisliti o mojoj molbi. Sledeeg dana me je pozvao i pruio povratnu kartu od Barilija do Benaresa, nekoliko novanica i dva pisma. Rekao je: elim da ponudim jedan posao svom prijatelju iz Benaresa, Kedaru Nathu Babi. Na alost, izgubio sam njegovu adresu, ali verujem da e mu dostaviti pismo posredstvom naeg zajednikog prijatelja svamija Pranabanande. Svami je postigao uzvieno duhovno stanje, pa verujem da e ti njegovo drutvo biti od koristi. Ovim drugim pismom elim da te predstavim. Namignuo je dobacivi mi: Pazi, vie nema beanja od kue! Sa svim arom dvadesetogodinjaka krenuo sam (mada vreme nije uspelo da umanji uivanje u novim pejzaima i nepoznatim ulicama). Stigavi u Benares, uputio sam se odmah svamiju. Ulazna vrata njegovog boravita su bila otvorena. Naao sam put do njegove sobe smetene na drugom spratu, koja je bila dugaka poput hodnika. Na malo uzdignutom podijumu ugledao sam prilino krupnog oveka odevenog samo tkaninom oko bedara. Sedeo je u poloaju lotosa. Glava i

21

lice, bez ikakvih bora, bili su mu glatko izbrijani. Oko ustiju poigravao mu je blaeni smeak. Kako bi odagnao moju sumnju da mu smetam, pozdravio me je poput starog prijatelja. Blagosloven da si, dragi moj! Na detinjim glasom srdano izreenu obrodolicu, kleknuo sam i dodirnuo mu stopala. Pitao sam: Jeste li vi svami Pranabananda? Klimnuo mi je glavom i pitao: Jesi li ti Bhagabatijev sin? To je izgovorio pre nego to sam stigao da izvadim oevo pismo. Zapanjen, pruio sam mu poruku koja je trebalo ba me predstavi, a sada je izgledala suvina. Iznenadio me opet svojim vidovitim reima: Naravno da u ti pomoi da nae Kedara Natha Babu. Bacio je kratak pogled na pismo i srdano izrekao nekoliko primedbi na raun mog oca. Zna, ja ti uivam u dve penzije. Jednu sam dobio po preporuci tvog oca, kod koga sam nekada radio na eleznici; a drugu od mog nebeskog oca za koga sam savesno obavljao svoje zemaljske dunosti. Ta primedba mi je izgledala vrlo nejasna, pa sam pitao: Gospodine, kakvu to penziju primate od oca nebeskog? Da li vam sputa novac u krilo? Svetac se nasmejao: Mislim na penziju neizmernog mira, na nagradu za tolike godine duboke meditacije. Vie ne udim za novcem. Imam vie nego to mi treba za svojih nekoliko materijalnih potreba. Kasnije e razumeti znaenje te druge penzije. Zavrivi naglo razgovor, svetac se iznenada ukoio poput dostojanstvene sfinge. Prvo su mu svetlucale oi, kao da posmatra neto zanimljivo, a zatim su izgubile sjaj. Naao sam se u neprilici zbog njegovih krtih rei, jer mi jo nije ni saoptio kako u nai oevog prijatelja. Malo uznemireno, osvrnuh se po praznoj prostoriji, u kojoj smo bili samo nas dvojica. Lutajui pogled zaustavio mi se na njegovim sandalama koje su leale ispred podijuma. Izustio je: Ne brini se, mali gospodine 17, ovek koga eli da vidi bie ovde za pola sata. Jogi je proitao moje misli, to u takvom trenutku i nije bio neki naroiti podvig. Onda je opet zapao u neizmernu tiinu. Zapazio sam na asovniku da je prolo itavih 30 minuta. Tada se on uspravio i rekao: Mislim da se Kedar Nath Babu pribliava vratima. Tada sam zaprepaen, ne razumevi nita, uo da se neko penje uz stepenice, dok su mi se u glavi rojile zbrkane misli. Pitao sam se: Kako je mogue
22

da je ovamo pozvan oev prijatelj bez posredstva glasnika? Otkako sam doao svami nije razgovarao ni sa kim drugim osim sa mnom. Nepristojno sam napustio sobu i krenuo stepenicama. Na pola puta, sreo sam mravog oveka svetle koe, srednje visine. Izgledalo mi je kao da je u urbi. S primetnim uzbuenjem u svom glasu, obratio sam mu se: Jeste li vi Kadar Nath Babu? Odgovorio mi je uz ljubazan osmeh: Jesam, a jesi li ti Bhagabatijev sin, koji me ovde eka? Zbunjen i neraspoloen zbog njegovog neobjanjivog prisustva, pitao sam: Gospodine, kako ste doli ovamo? Danas se sve dogaalo nekako tajanstveno! Pre nepunih pola sata, upravo posle kupanja u Gangu, pristupio mi je Pranabananda. Nemam pojma kako je znao da sam u to vreme bio tamo? Rekao mi je: Bhagabatijev sin te eka, hoe li sa mnom tamo? Pristao sam radosno. Dok smo hodali ruku pod ruku, svami je bio bri od mene u svojim drvenim sandalama, premda sam ja imao ove vrste cipele. Iznenada je zastao i upitao me: Koliko e ti trebati vremena da stigne do mog stana? Rekao sam mu, oko pola sata. Zagonetno me pogledao i reako: Ja moram jo neto da obavim, stoga te ostavljam. Pridrui nam se u mojoj kui, gde emo te Bhagabatijev sin i ja ekati. Pre nego to sam stigao da protestujem, okrenuo se i nestao u gomili, a ja sam se uputio ovamo to sam bre mogao. Ovo objanjenje samo je povealo moju zgranutost, pa sam ga pitao koliko dugo poznaje svamija? Prole godine smo se sreli nekoliko puta, meutim, u zadnje vreme se nismo viali. Veoma sam se obradovao kad sam ga danas ugledao na kupalitu. Jeste li ga sreli u vidu vizije, ili ste ga zbilja videli, dodirivali mu ruku ili ste uli zvuk njegovih koraka? Ne mogu da verujem svojim uima, silazim li to ja s uma? On se na to naljutio i prasnuo: Ne znam na ta cilja, ja ne laem, zar ne razume da je samo svami mogao da me obavesti da me ti ovde eka? Zna li da tog oveka, svamija Pranabanandu, nisam isputao iz vida od kad sam doao ovde pre sat vremena? Ponovio sam mu itav razgovor, koji sam vodio sa svamijem. On je na to razrogaio oi. ivimo li mi zbilja ovde u materijalnom svetu, ili sanjamo? Nisam oekivao da u u ovom ivotu biti svedok takog uda! Mislio
23

sam da je svami obian ovek, a sada vidim da se on moe materijalizovati jo u jednom telu i delovati kroz njega! Uli smo zajedno u sveevu sobu. Kedar Nath Babu mi je pokazao na sandale ispred podijuma. Proaptao je: Pogledaj, ba ove sandale je nosio na kupalitu, a na sebi je imao samo platno oko bedara, upravo kao sada. Dok mu se posetilac klanjao, svetac mi se obratio smeei se. Zato se svemu ovome toliko udi? Suptilno jedinstvo pojavnog sveta, pravom jogiju nije skriveno. U svakom trenutku mogu da vidim svoje uenike u Kalkuti i da razgovaram s njima. Tako mogu po volji da se transcendiraju sve prepreke grube materije. Da bi podstakao duhovni zanos u mom mladom srcu, svami je verovatno ljubazno nastojao da mi otkrije neto o moima svog astralnog radija i televizije. 18 Meutim, umesto oduevljenja, bio sam ispunjen oseanjem strahopotovanja. S obzirom da mi je bilo sueno da traganje za Bogom zaponem uz pomo vostva jednog drugog gurua, ri Juktevara, koga sam kasnije sreo, nisam imao nimalo sklonosti da prihvatim Pranabanandu za svog uitelja. Sumnjiavo sam na njega bacao pogled, pitajui se da li je preda mnom on sam, ili njegov dvojnik. Nadahnutim reima o svom guruu i pogledom koji budi duu, nastojao je da raspri moj nemir. Lahiri Mahasaja, kao samo boanstvo u ljudskom obliku, bio je najvei jogi koga sam ikada sreo. Pomislio sam, ako uenik moe svojom voljom da materijalizuje jo jedno telo, kakva su tek uda mogla da se oekuju od njegovog uitelja. Rei u ti koliko je neprocenjiva vrednost pomoi koju guru moe da prui. Obino sam sa jednim svojim drugom meditirao po osam sati svake noi. Tokom dana morali smo da radimo na eleznici. Bilo mi je teko da obavljam inovnike dunosti, jer sam eleo sve svoje vreme da posvetim Bogu. Istrajao sam da tako meditiram osam godina. Postigao sam udesne rezultate. Duh mi je bio prosvetljen izvanrednim duhovnim opaanjima, meutim izmeu mene i beskonanog uvek se nalazio tanak veo. Uvideo sam da ne mogu ostvariti konano i neopozivo sjedinjenje uprkos svoje nadljudske upornosti. Jedne veeri sam otiao kod Lahirija Mahasaje i zamolio ga za boanski razgovor. Cele noi sam mu dosaivao. Rekao sam mu: Moj aneoski guru, tako je velika moja duevna patnja da ne
24

mogu vie da podnesem ivot ako se ne sretnem licem u lice sa uzvienim ljubljenim? Odgovorio mi je: ta ja tu mogu? Mora da meditira dublje. Nastavio sam: Tebi se obraam, Boe moj i uitelju! Pred sobom te vidim u fizikom telu. Blagoslovi me 19 da te vidim i u tvom beskonanom obliku. Lahiri Mahasaja je blago ispruio ruku i izustio: Idi sada i meditiraj. Za tebe sam se zaloio kod Brahme. 20 Vratio sam se kui duhovno sasvim okrepljen. Te noi sam u meditaciji postigao krajnji cilj svog ivota. Sada bez prestanka uivam u duhovnoj penziji. Blaeni stvoritelj od tog dana vie nikada nije bio sakriven od mojih oiju zavesom privida. Pranabanandino lice se kupalo u boanskom svetlu. Srce mi je obuzeo mir iz jednog drugog sveta, iezao je svaki strah. Svetac mi je poverio jo neto: Posle nekoliko meseci vratio sam se Lahiriju Mahasaji, s namerom da mu se zahvalim za njegov beskonano veliki dar, ali sam mu izloio jedan drugi problem: Boanski guru, vie ne mogu da radim svoj posao u kancelariji. Molim vas da me oslobodite toga, jer me Brahma stalno dri u stanju boanske opijenosti. Rekao mi je: Podnesi komisiji molbu za penziju. Kakav razlog da navedem za tako ranu penziju? Sledeeg dana podneo sam zahtev. Lekar me je pitao koji su razlozi za moj preuranjeni zahtev: Kai ta osea? Tokom posla, u kimi 21 me hvata neki nepodnoljivi oseaj. Prome mi itavo telo, pa sam potpuno nesposoban za izvravanje svojih dunosti. 22 Bez ikakvog daljeg ispitivanja lekar me je preporuio za penziju, koju sam ubrzo i dobio. Znam da je boanska volja Lahirija Mahasaje delovala na lekara i slubenike eleznice, ukljuujui i tvog oca. Automatski su posluali duhovni nalog velikog gurua i pruili mi slobodu za neprekidni zajedniki ivot sa ljubljenim. Nakon tog neobinog otkria, svami Pranabananda se povukao u jedno od svojih dugih utanja. Na polasku, dodirnuo sam mu s potovanjem stopala, a on me blagoslovio reima: Tvoj ivot e ii putem odricanja i joge. Videu te kasnije, zajedno s tvojim ocem. Oba proroanstva su se obistinila.
25

Kedar Nath Baba je poao sa mnom, dok sam izlazio u mrak. Na ulici sam mu dao pismo, a on ga je proitao pri svetlu uline svetiljke. Kazao je: Tvoj otac mi predlae da preem u kancelariju njegove eleznike ispostave u Kalkuti. Prijatno je oekivati makar jednu od penzija u kojima uiva Pranabananda. Ali to nije mogue! Ne mogu da napustim Benares. Za mene, naalost, jo nisu dva tela23.

26

Poglavlje 3 Komentari: (17 23)

oto mahasaja, izraz je kojim su mi se obraali neki indijski sveci, to u prevodu znai mali gospodine. 18 Fizika je, na svoj nain, potvrdila istinitost zakona koje su otkrili jogiji. Na primer, 26. novembra 1934. demonistrirano je na Rimskom Kraljevskom univerzitetu da ljudi poseduju mo televizije. Profesor neurofiziologije, Dr. uzepe Kaligaris, pritiskao je odreene take na telu ispitivane osobe, a ona je u svom odgovoru na to detaljno opisivala osobe i predmete iza zida. Dr. Kaligaris je dokazao da se podsticanjem odreenih podruja na koi doivljavaju supersenzorni utisci. Da bi ispitivanoj osobi omoguio da vidi iza zida, pritiskao je petnaestak minuta taku koja se nalazi desno od toraksa. Dr. Kaligaris je izjavio da stimulacijom nekih drugih taaka na telu mogu da se vide ljudi i predmeti na bilo kojoj udaljenosti, bez obzira da su ranije vieni ili nisu. 19 Duhovna borba kroz koju je proao Pranabananda sa Lahirijem Mahasajom podsea na Jakovljevo rvanje s anelom: Ali on odgovori: Neu te pustiti dok me ne blagoslovi Ovom mestu Jakov nadenu ime Panuel, jer ree - videh boga licem u lice, i u ivotu ostah. 20 Bog u svom aspektu stvoritelja; primarni uzrok svemira. Kada je 1857. u asopisu Atlantic Monthly objavljena Emersonova pesma Brahma, zaprepastila je veinu italaca. Emerson se na to smejao. Rekao je: Recite im neka umesto Brahma stave Jahve, pa nee vie biti u nedoumici. Koren rei Brahma je glagol brh, to znai iriti se. On prenosi vedski pojam boanske moi da raste spontano ili se naglo rasprsne u stvaralako delovanje. Svemir se poput paukove mree razvija (vikurute) iz njegovog bia. Kao imanentni i transcendentalni princip, Brahman se u upaniadama naziva niti (sutra); sjedinjujuom sutinom koja se provlai kroz itav ivot i unutranjim besmrtnim vladarem (anaryamy amrta). U pojedincu se izraz Brahme ili duha naziva atman, dua. Smisao veda je da ostvare svesno sjedinjavanje atmana s Brahmanom. 21 Prvi doivljaj duha u dubokoj meditaciji je na oltaru kime, a potom u mozgu. Meditant je preplavljen bujicom blaenstva, ali naui brzo kako da upravlja njenim spoljnim manifestacijama. 22 U vreme kada smo se sreli, Pranabananda je zaista bio prosvetljen uitelj. To to mi je ispriao o svojim poslednjim radnim danima, dogodilo se pre mnogo godina. Tada jo nije bio uvren u nirvikalpa samadhiju. U tom postojanom savrenom stanju svesti, jogi bez ikakvih tekoa obavlja svoje svetovne dunosti. 23 Sposobnost pojavljivanja u vie od jednog tela naziva se sidhi (jogijska izuzetna mo, koja se spominje u Patanalijevim Joga sutrama. Kod velikog broja svetaca zapaena je pojava dva boravita. U savremenom svetu, primer toga je sluaj hrianke Tereze Neuman iz
17

27

Konereutha. U prii o Terezi Neuman, A.P. imberg opisuje kako se ona nekoliko puta pojavila pred ljudima kojima je bila potrebna njenja pomo i razgovarala sa njima. Opisujui dogaaje iz ivota Pranabanande i drugih velikih majstora koje sam poznavao, nadam se da u kod itaoca pobuditi istovetno divljenje kakvo sam ja oseao prema tim ljudima. Duboke i tajanstvene stvari nije lako objasniti reima, ali nije lako ni zbuniti onoga ko trai istinu. Grki filozof Heraklit je rekao: Ko mari za zlatom, mora ga i iskopati. U protivnom mora da se zadovolji slamom.

28

Poglavlje 4.

Osujeeno bekstvo na Himalaje

Moja poslednja uputstva Amaru Miteru, mom drugu iz gimnazije koji je nameravao da me prati na Himalaje, glasila su: Napusti razred s bilo kakvim beznaajnim izgovorom i pozovi koiju. Zaustavi se u ulici gde niko iz moje kue ne moe da te vidi. Sledeeg dana smo planirali bekstvo. Neophodna je bila predostronost, jer je moj brat Ananta neprekidno bdeo nada mnom. Odluio je da osujeti sve moje namere da pobegnem, za koje je smatrao da mi se neprekidno vrzmaju po glavi. Nadao sam se da u usred himalajskog snega nai uitelja, ije mi se lice esto javljalo u vizijama, jer je amajlija tiho delovala u meni kao duhovni kvasac. Porodica je sada ivela u Kalkuti, gde je otac bio trajno premeten. U skladu s patrijarhalnim indijskim obiajem, Ananta je doveo svoju nevestu da sa nama ivi u naoj kui, koja se sada nalazila na Gurarpar putu broj 4. Tamo sam svakodnevno meditirao u maloj sobici u potkrovlju, i pripremao svoj duh za traganje za Bogom. Jutro kada smo planirali bekstvo osvanulo je s nepovoljnim znakom, jer je padala kia. Kada sam uo tokove Amarove koije, brzo sam u ponjavi vezao jedne sandale, dva platna za zavijanje bedara, brojanicu, sliku Lahirija Mahasaje i primerak Bhagavad gite. Kroz prozor, s treeg sprata, bacio sam zaveljaj i sjurio se niz stepenice. Pred vratima sam naleteo na svog ujaka koji je kupovao ribu. Sumnjiavo me pogledao i zapitao: emu tolika urba? Nasmeio sam mu se neodreeno i skrenuo u uliicu, uzeo svoj zaveljaj i pridruio se Amaru s konspirativnim oprezom. Odvezli smo se u trgovaki centar

29

andni ovk. Mesecima smo tedeli novac od uine da bi kupili englesku odeu. Znajui otroumno uivljavanje mog brata u ulogu detektiva, nadali smo se da emo ga nadmudriti ako nosimo englesku odeu. Na putu do eleznike stanice zaustavili smo se da bi primili mog bratanca otina Goa, koga sam zvao atindra. On je tek bio preobraen i eznuo je da nae gurua na Himalajima. Obukao je odelo koje smo mu pripremili. Nadajui se da smo se dobro kamuflirali, srca su nam zakucala u dubokom ushienju. Bile su nam jo porebne platnene cipele, pa sam odveo svoje drugove do prodavnice koja je imala izloene cipele s gumenim onom. Na tom svetom izletu se ne smeju nositi predmeti od koe koji su napravljeni od ubijenih ivotinja. Zastao sam na ulici da sa Bhagavad gite uklonim koni omot, a sa svog, u Engleskoj proizvedenog eira za zatitu od sunca, kone trake. Na stanici smo kupili karte 24 za Burdvan, gde smo imali nameru da presednemo za Hardvar, koji se nalazi u podnoju Himalaja. im se voz poeo da udaljava, kao da bei poput nas, izrazio sam neka svoja slavna oekivanja. Rekao sam: Pomislite samo, uitelji e nas inicirati, pa emo iskusiti trans kosmike svesti. Telo e nam biti ispunjeno takvim magnetizmom, da e nam himalajske divlje ivotinje prilaziti poput pitomih. Tigrovi e izgledati kao kune make, koje oekuju da ih pomilujemo. Amar se oduevljeno nasmeio na tu moju izjavu, koja je oslikavala budunost za koju sam, metafiziki i doslovno, smatrao da je oaravajua. Tiinu je prekinuo atindra: Najbolje e biti da podelimo novac na tri dela, jer ako svako od nas u Burdvanu sam kupi kartu, niko nee posumnjati da zajedno beimo od kue. Ne sumnjajui nita, sloio sam se. U sumrak se voz zaustavio u Burdvanu. Dok smo Amar i ja sedeli na peronu, atindra je uao da kupi sebi kartu. Nakon 15 minuta ekanja, poeli smo da se raspitujemo za njega, ali uzalud. U oajnikom strahu, na sve strane smo ga pozivali uzvikujui njegovo ime. Meutim, on je nestao u mraku, izgubio se u nepoznatoj okolini te male stanice. Zanemeo sam od tog oka, bio sam jako iznerviran. Bog je dozvolio tako deprimirajui doivljaj, kojim se rasprila romantika mog briljivo isplaniranog bega, koji je trebalo da me dovede do njega. Zaplakao sam kao dete: Amare,

30

moramo da se vratimo kui, iznenadni atindrin izdajniki nestanak nije dobar predznak. Nae putovanje je osueno na neuspeh. Da li je to tvoja ljubav prema gospodu, zar ne moe da podnese to malo iskuavanje preko svog druga izdajnika? To Amaravo zapaanje da nas Bog proverava, smirilo je moje srce. Osveili smo se poznatim burdvanskin slatkiima, po imenu sitabhogam (hrana za boginju) i motiurom (kuglica slatkog bisera). Za nekoliko sati, krenuli smo za Hardvar. Sutradan, kada smo presedali u Mogul Seraiju, raspravljali smo o vanom ivotnom pitanju. Amare, ubrzo e elezniki slubenici poeti da nas sasluavaju. Ne treba potcenjivati dovitljivost mog brata. Bez obzira na ishod, neemo govoriti neistinu. Od tebe traim samo da uti. Dok ja budem odgovarao nemoj da se smeje, niti ceri. U tom momentu obratio mi se evropski slubenik iz stanice. Odmah sam shvatio ta je u pitanju, uoivi njegovo mahanje telegramom. Beite li od kue zbog svae? Ne! Radovalo me to mi je njegov izbor rei omoguio nedvosmisleni odgovor. Znao sam savreno dobro da za moje nekonvencionalno ponaanje, nije bila kriva ni ljutnja, ni svaalako raspoloenje, ve boanska melanholija. Slubenik se zatim obratio Amaru. Usledio je duhovit dvoboj reima, za vreme koga sam stoiki nastojao da ostanem ozbiljan, kao to mi je moj prijatelj savetovao. ovek je upitao autoritativnim glasom: Gde je trei deak? Hajde, kai istinu! Vidim, gospodine, da nosite naoare, zar ne vidite da smo samo dvojica? Drsko se nasmejao, nastavljajui: Nisam arobnjak, ne mogu da vam prizovem treeg deaka. Oigledno zbunjen ovom drskou, slubenik je potraio novo polje za napad. Kako se zove? Ja se zovem Tomas, sin sam engleskinje i indijca koji se preobratio u hrianstvo. Kako se zove tvoj prijatelj? Ja ga zovem Tompson. Tog trena samo to nisam prasnuo u smeh. Bez ustruavanja, uputio sam se prema vozu, koji je kao nekim provienjem bio spreman za polazak. Amar me
31

sledio uz pratnju slubenika, koji nas je svojom lakovernom predusretljivou smestio u kupe za Evropljane. Oigledno mu je bilo neprijatno da dva poluengleska deaka putuju sa uroenicima. Kada je utivo izaao, bacio sam se na sedite ne mogavi da zadrim navalu smeha. Usled zadovoljstva to je nadmudrio iskusnog evropskog slubenika, Amarovo lice je blistalo. Uspeo sam da na peronu proitam telegram mog brata, koji glasio: Tri bengalska deaka su pobegla od kue u engleskim odelima. Uputili su se prema Hardvaru preko Mogul Seraija. Molim da ih zadrite do mog dolaska. Za tu uslugu sledi bogata nagrada. Amare, zar ti nisam rekao da kod kue ne ostavlja oznaen red vonje. Verovatno ga je moj brat naao. Prijatelj mi je priznao svoj propust. Ubrzo smo se zaustavili u Bareiliju, gde nas je ekao Dvarka Prasad sa Anantinim telegramom. Moj stariji brat Dvarka, uinio je sve to je u njegovoj moi da nas zadri. Uspeo sam da ga uverim da se nismo olako odluili na ovo bekstvo. Odbio je, kao i proli put, moj poziv da nam se pridrui. Te noi, dok je voz stajao na jednoj od stanica, neki slubenik je opet probudio Amara radi ispitivanja. I on je pao kao rtva zdruenog arma Tomasa i Tomsona. U zoru nas je voz pobedonosno dovezao u Hardvar. Dostojanstvene planine su nas iz daljine pozdravljale i pozivale. Iz stanice smo se urno uputili u gradsku guvu, koja nam je pruala sigurnost. Opet smo obukli svoju nacionalnu nonju, poto je Ananta obelodanio nae preruavanje u evropsku odeu. Imao sam oseaj da e nas uhvatiti. Smatrajui da je najbolje odmah da otputujemo iz Hardvara, kupili smo dve karte za Riike, koji se nalazi na severu, a koga su od davnina pohodila posveena stopala mnogih uitelja. Uao sam u voz, dok se Amar jo vukao po peronu. Iznenada ga je zaustavio nagli uzvik policajca. Ubrzo potom, taj policajac koji je u zao as tuda naiao, odveo nas je u policijsku stanicu i oduzeo nam novac. Uljudno nam je objasnio da treba da nas zadri dok ne doe moj stariji brat, jer mu je to dunost. Saznavi da je na cilj bio da odemo na Himalaje, policajac nam je ispriao neobinu priu. Vidim da ste obojica ludi za svetim ljudima! Veeg bojeg oveka sigurno neete sresti od onog koga sam video jue. Moj drug, policajac, i ja, prvi put smo ga sreli pre pet dana, dok smo pored reke Gange patrolirali traei jednog ubicu. Bilo nam je nareeno da ga uhvatimo ivog ili mrtvog. Bilo je poznato da se
32

preruava u sadhua, kako bi pljakao hodoasnike. Iznenada smo pred sobom ugledali sadhua koji je nalikovao opisu zloinca. Nije se obazirao na nas kada smo mu naredili da stane. Potrali smo da ga uhvatimo. Sustigavi ga, zamahnuo sam sabljom i pogodio ga u desnu ruku, koja se gotovo odvojila od njegovog tela. Bez jauka i, ne pogledavi stranu ranu, nastavio je brzo da hoda. Kad smo ga zaustavili, rekao je: Ja nisam ubica koga traite. Uvidevi da sam ranio boanskog mudraca, bio sam veoma posramljen. Bacio sam mu se pred noge molei ga da mi oprosti, i ponudio mu svoj turban da njime zaustavi krv koja je jako tekla. Razumljiva mi je tvoja greka, sine moj. Gledajui me ljubazno, izjavio je svetac. Nastavi svojim putem, nemoj sebi ni za ta da prebacuje. O meni se brine ljubljena majka. Gurnuo je uz ranu ruku koja se klatila. Ona se prilepila na neobjanjiv nain, a krv je prestala da tee. Doite za tri dana pod ovo drvo i videete me potpuno zdravog. Posle toga vie neete oseati griu savesti. Jue smo s nestrpljenjem otili na oznaeno mesto. Sadhu se nalazio tamo i dozvolio nam je da pregledamo njegovu ruku. Na njoj nije bilo nikakvog oiljka niti bilo kakvih tragova od rane. Rekao je: Krenuo sam preko Riikea u samou Himalaja. Na odlasku nas je blagoslovio. Oseam da je njegova svetost uzvisila i moj ivot. Zavrio je kliui pobono, jer ga je oigledno dogaaj duboko potresao. Sveanim pokretom pruio nam je iseak iz novina u kome je pisalo o tom udesnom dogaaju. Kao i u veini senzacionalistikih novina, reporter je preterao u svojoj verziji opisa dogaaja. Iz njegovog opisa sticao se utisak da je sadhuu gotovo bila odrubljena glava. Amar i ja smo zaalili to nismo sreli velikog jogija, koji je oprostio svom goniocu slino kao to je Hrist oprostio svom. Premda materijalno osiromaena u poslednja dva stolea, Indija poseduje neiscpnu zalihu boanskog blaga. Na svom putu se ak i obini svetovni ljudi, poput policajca, mogu sresti s spiritualnim divovima. Zahvalili smo se policajcu to nam je tom svojom priom prekratio dosadu. Verovatno je hteo da napomene kako je imao vie sree od nas, jer je sreo prosvetljenog oveka a da nije nita preduzeo, dok se nae ozbiljno traganje zavrilo u policijskoj stanici.
33

Bili smo zarobljeni tako blizu Himalaja, a ipak jako daleko. Istakao sam Amaru da oseam kako sam dvostruko primoran da traim slobodu. Nasmejao sam se i ohrabrio ga reima: Pobei emo kad nam se prui prilika. Moemo i peice do Riikea. Meutim, moj drug je postao pesimista im nam je oduzeta zaliha novca, na koju smo pouzdano mogli da se oslonimo. Rekao je: Krenemo li peice kroz dunglu, neemo zavriti u gradu svetaca, ve u elucu nekog tigra! Posle tri dana stigli su Ananta i Amarov brat. Amar je ljubazno pozdravio svog roaka s oiglednim olakanjem. Ja sam bio nepomirljiv, pa je Ananta od mene samo mogao da uje ogoreno prebacivanje. Razumem kako se osea, rekao je blago moj brat. Od tebe samo traim da poe sa mnom do Benaresa i poseti jednog mudraca, a zatim da se vrati naem zabrinutom ocu. Onda moe da nastavi svoje traganje za uiteljem. Amar se tada umeao, tvrdei kako vie nema nameru da sa mnom ide na Himalaje. Uivao je u toplini porodinog gnezda. Meutim, ja sam znao da nikada neu odustati od traganja za svojim guruom. Svi smo se popeli na voz i uputili u Benares. Tamo sam dobio neobian i trenutan odgovor na jednu od mojih molitvi. Ananta je imao dobro promiljen plan. Pre nego to je stigao na Himalaje, zaustavio se u Benaresu, da bi zamolio oveka, koji je vaio za autoritet u poznavanju svetih spisa, da porazgovara sa mnom. Pandit, a i njegov sin, obeali su mu da e pokuati da me odvrate od mog nauma da postanem sanjasin. 25 Ananta me odveo njihovoj kui. Panditov sin, mlad nametljiv ovek, pozdravio me u dvoritu i zapoeo sa mnom dugaku filozofsku raspravu. Izjavio je da je vidovit, da poznaje moju budunost, pa mi preporuuje da ne postanem monah, i: Stalno e te pratiti nevolje. Bude li istrajao u naputaju svojih uobiajenih dunosti, nee pronai Boga. Bez svetovnih iskustava nee moi da odradi svoju prolu karmu. 26 Kao odgovor na njegove rei, navirale su mi besmrtne Krinine rei: ak i nejgrenijeg, ako me potpuno oboava srcem, treba smatrati pravednikom, jer se time priklonio pravoj strani i meni vratio, zato to potuje istinu iznad svega. Ubrzo e i on postati uzvien i duhovan, otkrie svoj put i ostvariti veni mir! Sigurno znaj da nijedan ko me oboava, nikada nee propasti 27

34

Silovite rei mladog oveka donekle su pokolebale moje samopouzdanje. U sebi sam se svim arom svog srca molio Bogu: Molim te, oslobodi me zbunjenosti i ovde mi odgovori odmah, eli li da se odreknem svetovnog ivota, ili ne! Primetio sam da neki sadhu stoji pred panditovim vratima. Oigledno je uo moj razgovor sa samozvanim vidovnjakom, jer me pozvao k sebi. U njegovim oima sam zapazio strujanje silne snage. Rekao mi je: Ne sluaj tu neznalicu. U odgovoru na tvoju molitvu, gospod mi je rekao da te uverim da je u ovom ivotu tvoj jedini put, put odricanja. Zaprepaen tom odlunom porukom, ispunjen zahvalnou, nasmejao sam se sav srean. Na to moja neznalica iz dvorita ree: Ostavi tog oveka, dok je moj sveti vodi, blagoslovivi me podizanjem ruke, polako otiao. Sedokosi pandit je onda na to ljupko primetio, Taj sadhu je podjednako lud kao i ti. Namrgoeni, otac i sin su zurili u mene. uo sam da je i on ostavio svoju kuu radi nekakvog nejasnog traganja za Bogom. Okrenuo sam im lea, rekavi Ananti da ne elim vie da raspravljam sa naim domainima. Obeshrabren, odmah se sloio sa mnom da krenemo, pa smo ubrzo seli na voz za Kalkutu. Na putu kui, radoznalo sam pitao Anantu; Gospodine detektive, kako si otkrio da sam pobegao sa dva druga? On se vragolasto nasmeio: Otkrio sam u koli da je Amar otiao iz razreda i nije se vie vratio. Sledeeg dana sam otiao u njegovu kuu i tamo sam naao oznaen red vonje. Njegov otac je upravo odlazio koijom. uo sam kako je, uzdiui, rekao koijau: Danas moj sin s nama nee u kolu. Nestao je bez traga. Koija je na to odgovorio: Od jednog svog druga sam uo da se va sin sa jo dvojicom evropski odevenih deaka popeo u voz na stanici Hovrah. Poklonili su mu svoje kone cipele. Na taj nain sam imao tri podatka; vozni red, tri deaka, i englesku odeu. Taj njegov izvetaj sluao sam s pomeanim oseanjem radosti i ljutnje. Naa velikodunost prema koijau nije ba bila primerena! Odmah sam, naravno, poslao telegrame svim efovima stanica koje su bile obeleene u redu vonje. Oznaio je Bareili, pa sam odmah tamo poslao telegram tvom prijatelju Dvarki. Raspitavi se malo u komiluku, saznao sam da jedne noi nije bilo ni bratanca atindre i da se sledeeg dana pojavio u evropskom odelu. Potraio sam ga i pozvao na ruak. Sasvim razoruan mojom ljubaznou,
35

prihvatio je to. Nakon kraeg hodanja, iznenada smo skrenuli u policijsku stanicu, gde su nas odmah opkolila nekoliko policajca, koje sam ranije ve odabrao zbog njihovog divljeg izgleda. Pred njihovim preteim pogledima, atindra je odmah sve priznao i objasnio svoje zagonetno ponaanje. Na Himalaje sam poao s uzvienim raspoloenjem, nadahnut mislima na susrete sa velikim uiteljima. Meutim im je Mukunda rekao da e tokom naeg zanosa u himalajskim peinama tigrovi biti kao zaarani i sedee oko nas kao pitome make, zaledio sam se od straha, a elo mi se oznojilo. Pitao sam se ta e biti ako mo naeg spiritualnog zanosa ne izmeni divlju ud tigrova, hoe li onda oni biti umiljati kao kune make? Ve sam u svom duhu video sebe kako prisilno boravim u tigrovom elucu, gde sam prispeo u delovima, deo po deo. Nestao je moj bes zbog atindrinog bekstva, bio je zamenjen smehom. Ovo duhovito objanjenje imalo je vrednost sve moje strepnje. Priznajem da sam osetio malo zadovoljstvo, jer ni atindra nije izbegao susret s policijom. Ananta, ti si pravi pas traga. 28 Veselost mog pogleda pokazivala je da mu nisam nita prebacivao. atindri u rei da sam srean to nije izdajnik, nego samo neko ko je eleo da sauva svoju kou. U Kalkuti, kod kue, otac me je dirljivo zamolio da obuzdam svoju elju sa putovanjima dok ne zavrim barem srednju kolu. U mom odsustvu, s ljubavlju je traio neko reenje. Mislio je da ga je naao u svetom panditu, svamiju Kebalanandi 29, koga je pozvao da dolazi redovno kod nas. Saoptio mi je poverljivo: Taj mudrac bie tvoj uitelj sanskrita. Otac se nadao da e pouke obrazovanog filozofa zadovoljiti moje religiozne tenje, meutim, stvari su uzele drugaiji tok. Moj novi uitelj mi nije nudio suvoparno intelektualno znanje, ve je raspirivao moju tenju za Bogom. Otac nije znao da je on bio jedan o naprednih uenika Lahirija Mahasaje. Uitelj, kome nije bilo ravnog, imao je hiljade uenika. Privlaio ih je svojim boanskim magnetizmom. Kasnije sam saznao da je Lahiri Mahasaja esto govorio o Kebalanandi, kao o riju ili prosvetljenom mudracu. Lepo lice mog uitelja obavijali su bogati uvojci. Tamne oi su mu bile jasne i otvorene kao kod deteta. Svaki pokret njegovog vitkog tela bio je smiren i precizan. Bio je vrsto utvren u beskonanoj svesti, uvek blag i ljubazan. Mnoge srene sate proveli smo u dubokoj krija meditaciji.

36

Kebalananda je bio priznati autoritet u podruju astri, ili svetih knjiga. Svojom bogatom erudicijom zasluio je ime astri Mahasaja. Meutim, moje napredovanje u sanskritu nije bilo vredno pomena. Svaku priliku sam koristio da izbegnem dosadnu gramatiku, a zapoinjao sam razgovore o jogi i Lahiriju Mahasaji. Jednog dana mi je uitelj ugodio ispriavi mi neto iz svog ivota uz velikog uitelja. Izuzetnu sreu sam imao da provedem punih deset godina uz Lahirija Mahasaju. Svake veeri je njegova kua u Benaresu bila cilj mog hodoaa. Guru je uvek bio tamo, u malom salonu na prvom spratu. Dok je sedeo na drvenoj stolici bez naslona, uenici bi se oko njega sakupili u polukrugu. Oi su mu uvek bile poluotvorene i sijale su boanskom radou, kao da kroz neki teleskop posmatraju veno blaenstvo. Retko je govorio dugo. Ponekada bi usmeravao pogled na uenika, kome je bila potrebna pomo. Tada bi ga obasjale rei isceljenja kao svetlosna lavina. Kada bi me uitelj pogledao, obuzimao bi me neopisiv mir. Njegov miris bi me proeo poput mirisa boanskog lotosovog cveta. Danima ne bismo izmenili ni jednu re, doivljaj boravka kraj njega menjao bi itavo moje bie. Ako bi se na stazi mog usredsreivanja pojavila nevidljiva prepreka, meditirao bih kraj njegovih stopala. Tada bih s lakoom ulazio u najsuptilnija stanja svesti, to mi nije uspevalo u prisustvu uitelja koji nisu bili tako veliki. Uitelj je bio ivi boji hram, ija su vrata bila otvorena svim njegovim uenicima. Klju je bila predanost. Lahiri Mahasaja nije bio knjiki tuma svetih spisa. Bez napora je iznosio znanje iz boje biblioteke. Navirale su iz njegovog sveznanja bujice rei i vatrometi misli. Posedovao je klju za duboku spoznaju filozofske nauke koja je pre mnogo vekova izloena u Vedama. Na molbu da mi objasni razliita stanja svesti o kojima govore drevni tekstovi, prihvatao bi se toga smeei se. Proi u sada kroz ta stanja i usput u ti rei ta zapaam. Bio je suta suprotnost uiteljima koji svete spise ue napamet, a zatim izlau apstrakcije koje nisu proiveli. Na reima krt, guru bi esto govorio ueniku koji je sedeo pored njega: Molim te, objanjavaj nam svete spise onako kako ti padne na pamet. Tako su zapisana mnogobrojna zapaanja Lahirija Mahasaje, uz obimne komentare raznih uenika. Uitelj nikada nije savetovao da se slepo veruje. Imao je obiaj da kae:

37

Rei su samo ljudske, uveri se u boju prisutnost, radosno komunicirajui s njim u meditaciji. Bez obzira na vrstu uenikovog problema, guru je uvek za njihovo reavanje savetovao krija jogu. Jogijska tehnika e delovati i kada ja ne budem u ovom telu da vas vodim. Ona ne moe da se zapakuje, stavi na policu i zaboravi, kao to je sluaj sa nadahnuima teorije. Neprekidno idi svojim putem do osloboenja - mo krije je u vebi. Kebalananda je zakljuio svojom ozbiljnom izjavom: Smatram da je krija najdelotvornije sredstvo spasenja sopstvenim trudom, koje je ikada izmiljeno u traganju za beskonanim. Njenom primenom, svemogui Bog skriven u svim ljudima, otelotvorio se vidljivo u Lahiriju Mahasaji i nekolicini njegovih uenika. Jednog dana, ne marei za sanskritske tekstove koji su bili pred nama na stolu, ispriao mi je o udu, slinom Hristovom, kome je sam prisustvovao. Ramu, slepi uenik, je u meni probudio saaljenje, jer za nega nije bilo svetla, premda je sluio verno naeg uitelja u kome je boanstvo blistalo punim sjajem. Jednog jutra sam ga potraio da s njim porazgovaram. Meutim, on je satima sedeo strpljivo, i hladio gurua lepezom od palminog lia. Kada je izaao iz sobe, poao sam za njim. Pitao sam ga: Ramu, koliko dugo si slep? Od roenja, gospodine, nikada mi oi nije blagoslovio sunev zrak. Na svemoni guru ti sigurno moe pomoi, zamoli ga za to. Sledeeg dana, oklevajui, Ramu je pristupio Lahiriju Mahasaji. Stideo se da usred duhovnog izobilja moli jo i za telesno zdravlje. Uitelju, u vama je onaj koji osvetljava itav svemir. Molim vas da njegovo svetlo dovedete u moje oi, da bih mogao da ugledam slabi sjaj sunca. Ramu, neko te je nagovorio da to trai, pa si me doveo u teku situacju, jer ja ne posedujem isceliteljske moi. Beskonani u vama sigurno to moe, gospodine. To je neto drugo, Bog je bez granica. On pali zvezde i telesne elije, pa sigurno moe i tvojim oima pokloniti sposobnost da progledaju. Uitelj je dotakao Ramuovo elo, ba izmeu obrva 30 i rekao: Usredsreuj se na ovu taku sedam dana, i esto pevaj ime proroka Rame, pa e i tebi zasijati sunev sjaj.

38

Posle sedam dana tako se i desilo. Ramu je po prvi put video lepo lice prirode. Nepogreivo je sveznajui uputio uenika da ponavlja Ramino 31 ime, koga je oboavao vie od svih drugih svetaca. Predanou je bila obraena zemlja Ramuove vere, na kojoj je niklo mono guruovo seme isceljeja. Kebalananda je zautao na tren, a onda je jo jednom odao poast svom uitelju. U svojim udima, Lahiri Mahasaja se oigledno nikada nije preputao principu ega 32, pa da sam sebe smatra pokretakom silom. Savreno predan pravoj isceljujuoj sili, omoguio joj je da kroz njega slobodno deluje. Brojna tela koja je izleio, na kraju su morala da hrane vatru. Meutim, tiho buenje koje je u nama on izazvao sa svojim Hristu slinim uenicima, vena su uda. Nikada nisam postao poznavaoc sanskrita, jer me je moj uitelj uio boanskoj sintaksi.

39

Poglavlje 4 Komentari: (24 32)

Za taj izlet karte nismo mogli da dobijemo od mog oca. Doslovno onaj koji je odbacio, od sanskritskog korena as, baciti. 26 Rezultati nekih prolih dela iz ovog ili prolih ivota. Od sanskritske rei kr, initi. 27 Bhagavad gita IX, 30-31. Krina je najvei indijski prorok. Njegov voljeni uenik Aruna bio je princ iz Pandava plemena, koje je vladalo severnim delom Indije, u okolini dananjeg Delhija. Smatra se da je Krina iveo 3100 godina pre Hrista. 28 Uvek sam mu se obraao sa Ananta-da. Da je sufiks potovanja, kojim se u indijskim porodicama mlaa braa obraaju starijem bratu. 29 U vreme naih susreta Kebalananda jo nije pristupio redu svamija, pa su ga svi svali astri Mahasaja. Da itaoce ne bih zbunio brojnim Mahasajama (Lahiri Mahasaja, Bhaduri Mahasaja iz VII poglavlja, majstor Mahasaja iz IX poglavlja), svog uitelja sanskrita u nazivati njegovim monakim imenom. Mahasaja je religiozna titula kojom se izraava potovanje, a znai veliki povratak (maha, velik; i saja, obrtanje ka unutra, odlazak na odmor). 30 Sedite jednog jedinog duhovnog oka. U momentu smrti svest se obino povlai u to svetlo mesto, ime se objanjava okretanje oiju navie kod onih koji su umrli. 31 Centralna sveta linost sanstkritskog epa Ramajana. 32 Princip ega, ahamkara, (doslovno znai ja inim) osnovni je uzrok dualizma i prividne odvojenosti oveka od njegovog tvorca. Ahamkara ljude odvodi u ropstvo maye (ropstvo kosmine obmane), u kome se subjekat (ego) pojavljuje lano kao objekat - stvorenje uobraava da je stvoritelj. (Vidi beleke uz V poglavlje). Nijedno svoje delo ne izvravam sam od sebe!, tako kae onaj ko, uzdran u svom duhu, poznaje sutinu svih stvari. I ako u ivotu, deluje, gleda, slua, dodiruje, mirie i jezikom svojim kua, jede, die i kree se, ipak u svakom momentu, kad govori i kada slua, kad jede i kada prima, kad otvara svoje oi i zatvara ih, uveren je: Samo je to igra ula u ovom ulnom svetu! (Bhagavad Gita V, 8-9).
25 24

40

Poglavlje 5.

Svetac koji mirie

Sve ima svoje doba, i svaki posao pod nebom svoje vreme. 33 Tada nisam znao tu mudrost, koja bi me uteila. Kad god bih odlazio od kue, svuda bih traio lice svog gurua koga mi je namenila sudbina. Meutim, putevi nam se nisu ukrstili sve dok nisam zavrio srednju kolu. Prole su dve godine od mog bekstva na Himalaje sa Amarom, i velikog dana kada je u moj ivot uao Juktevar. U meuvremenu, sreo sam veliki broj svetaca: Sveca koji mirie, Tigar-svamija, Nagendru Natha Bhadurija, Majstora Mahasaju i uvenog Bengalskog naunika agadisa andru Bozea. Moj susret sa mirisavim svecem, bio je propraen sa dva dogaaja, jednim skladnim i jednim smenim. Bog je jednostavan, sve ostalo je sloeno. Ne traite apsolutne vrednosti u svetu relativne prirode. Neno sam primao te filozofske istine dok sam utei stajao u hramu pred slikom boginje Kali. 34 Okrenuvi se, suoio sam se sa visokim ovekom, ija je odea ukazivala na putujueg sadhua. Nasmeio sam mu se zahvalno: Vi ste zaista prodrli u moje zbunjene misli. Zbrka dobrih i zlih aspekata prirode zbunjivala je i mudrije glave od moje! Malo ih je koji su reili tu tajnu! Dobro i zlo predstavljaju izazovnu zagonetku koju ivot postavlja svakoj generaciji, kao sfinga 35. Danas, kao nekada u doba Tebe, veina ljudi ne pokuava da je rei, pa stoga plaaju svojim ivotom. Tu i tamo uzdie se poneka usamljena figura koja sve nadvisuje i ne priznaje poraz, a iza dualnosti maje 36 prepoznaje jedinstvenu nedeljivu istinu. Gospodine, govorite vrlo ubedljivo!

41

Dugo sam iskreno vebao samoposmatranje, izrazito bolan pristup mudrosti. Bespotedno samoispitivanje i neumorno posmatranje sopstvenih misli, oveku moe da uzdrma i same temelje. To je ono to pretvara u prah i najsnaniji ego. Takva samoanaliza matematikom nepogreivou stvara vidovnjake. Staza samo-isticanja i tenja za priznanjima raaju samoljublje i uverenje da se ima pravo na sopstveni nain tumaenja Boga i svemira. Pred takvom arogantnom originalnou istina se, bez sumnje, ponizno povlai. Uivao sam u razgovoru. Sadhu je nastavio: Nije mogue nikome da shvati nijednu venu istinu, dok se ne oslobodi sopstvenih elja i zahteva. Zatrpavan ljakom vekovima, ljudski duh je prepun bezbrojnih odvratnih varki iz ovog sveta. U trenutku kada se po prvi put ovek suoi sa svojim unutranjim neprijateljima, sve bitke na bojnim poljima sveta postaju blede i beznaajne. Nema smrtnih neprijatelja koji mogu da se savladaju jakom vojskom. Ti svudaprisutni vojnici primitivne poude, naoruani suptilnim otrovnim orujem, ne mirujui nikada, napadaju ak i u snu i ele sve da nas pobiju. Lakouman je onaj ko sahrani svoje ideale i preda se optoj sudbini. Ne moemo smatrati da je drugaiji od nemonih, glupih i vrednih prezira. Potovani gospodine, zar nemate samilosti prema zabludelim masama? Mudrac je utao neko vreme, zatim je indirektno odgovorio: Nije uvek lako voleti nevidljivog Boga, koji je izvor svih vrlina, i vidljivog oveka koji je oigledno bez i jedne vrline! Meutim promiljenost odgovara lavirintu. Ubrzo unutranje istraivanje pokazuje jedinstvo svih ljudskih umova, naime, duboku srodnost sebinih motiva. Barem u jednom smislu otkriva se pobratimstvo ljudi. Nakon tog poraavajueg otkria, sledi uasavajua poniznost, koja sazreva u samilost prema onima koji su jo slepi za isceljujue duevne moi koje oekuju da budu istraene. Gospodine, jesu li sveci iz svih vremena to oseali prema jadima ovog sveta? Samo povrni ljudi, ophrvani uskogrudom sopstvenom patnjom, prestaju da saoseaju s patnjama drugih. Strogo sadhuovo lice se nasmeilo. Ko veba poput otrog skalpela samokritiku, svoje saoseanje e produbiti prema svima, samilost e mu postati univerzalna i oslobodie se zagluujuih zahteva sopstvenog ega. Na takvom tlu cveta ljubav prema Bogu. ovek se konano obraa Tvorcu, ako ne iz drugog razloga, onda da bi se sa zebnjom upitao: Zato, gospode, zato?
42

Posramljujui udarci bola, dovee na kraju do prisustva beskonanog, koje bi trebalo privlaiti i samom svojom lepotom. U hramu boginje Kali u Kalkuti, gde sam doao da vidim njegovu udesnu velianstvenost, razgovarao sam sa mudracem. Odmahnuvi rukom, odbacio je nakieno hramsko dostojanstvo. Cigle i malter ne pevaju glasom koji moe da se uje, samo se ljudskoj pesmi postojanja otvara nae srce. Otili smo do prijatnog sunca na ulazu hrama. Gomile hodoasnika neprekidno su ulazile i izlazile. Mudrac me pogledao zamiljeno. Mlad si. I Indija je mlada zemlja. Drevni 37 riji su poloili neunitive temelje duhovnog ivota. Ovoj zemlji i danas su njihove izreke dovoljne, jer su jo uvek moderne i dorasle izazovima materijalizma. Njihove preporuke o disciplini i danas oblikuju Indiju. Milenijumima - vie nego to zbunjeni naunici mogu i da izraunaju sumnjiavo vreme potvruje vrednost Veda. Neka one budu tvoje nasledstvo. Pri opratanju od govorljivog sadhua, vidovito mi je predskazao: Danas, kad ode odavde, doivee neto neobino. Napustivi hram, lutao sam okolo bez cilja. Skrenuvi iza ugla, sreo sam starog poznanika, jednog od onih koji tokom svojih razgovora ne mare za vreme i obuhvataju venost. Obeao je da e me odmah pustiti ako mu ispriam ta se dogodilo tokom proteklih godina otkako se nismo videli. Rekoh mu da moram odmah da poem dalje, ali me on uhvatio za ruku i silom mi izvukao nekoliko informacija. U mati sam ga uporeivao s gladnim vukom, jer to sam mu vie govorio, sve gladnije je gutao novosti. Molio sam u sebi boginju Kali da neto smisli ne bih li se elegantno izvukao, i on me je iznenada ostavio. Odahnuo sam i pourio dvostruko bre, da ne bih ponovo upao u grozniavo brbljanje. Kada sam za sobom uo korake, pourio sam jo bre, ne usuujui se da se okrenem. Meutim, mladi me sustigao jednim skokom i potapao me zadovoljno po ramenu. Zaboravio sam da ti kaem za Gahdha Babu, koji svojim prisustvom krasi onu kuu. Pokazao mi kuu udaljenu nekoliko jardi. Idi svakako do njega. Zanimljivo je, moda e doiveti neto neobino? Zbogom! Tada me zaista ostavio.

43

U duhu mi se javilo slino, reima izreeno proroanstvo sadhua. S velikm interesovanjem uoh u kuu, u kojoj me uvedoe u prostrani salon. Po orijentalnom obiaju, mnotvo ljudi je sedelo na debelom narandastom tepihu. Do uiju mi je dopro apat ispunjen strahopotovanjem. Vidi li tamo, na leopardovoj koi, Gandhu Babu? Svakom cvetu koji ne mirie on moe da podari prirodni miris. Moe da oivi uveli cvet i kou svakog oveka da prome prijatnim mirisom. Pogledao sam direktno u sveca. Njegov brz pogled sreo se sa mojim. Bio je debeo, s bradom, imao je tamnu kou i krupne sjajne oi. Sine, radujem se to te vidim, reci ta eli? Da li bi voleo malo mirisa? Odgovorih mu: ta e mi? Smatrao sam njegovo pitanje detinjastim. Da bi iskusio udo, da moe da uiva u svakom mirisu koji poeli. Dakle, upregli ste Boga da biste stvarali mirise. to da ne, on ionako stvara mirise? Jeste, tako je, ali on oblikuje nene latice da se upotrebe i bace. Moete li da materijalizujete cvee? Mogu, meutim obino, dragi moj prijatelju, proizvodim mirise. Morae da se zatvore fabrike mirisa. Dozvoliu im da nastave svoju proizvodnju. Ja imam cilj da pokaem boju mo Da li je to potrebno, gopodine? Zar on i onako, svuda i u svemu, ne ini uda? Da, meutim i mi treba da ispoljimo malo od njegove beskonane stvaralake raznolikosti. Za koliko vremena ste savladali to umee? Za dvanaest godina. Da biste proizvodili mirise astralnim sredstvima! Potovani svee, ini mi se da ste protraili dvanaest godina na mirise koji kod cveara mogu da se kupe za nekoliko rupija. Ti mirisi nestaju zajedno sa cveem. Mirisi nestaju sa smru. Zato bih eleo neto to prija samo mom telu? Dopada mi se, gospodine filozofe. Prui desnu ruku!

44

Izveo je pokret pruanja blagoslova. Bio sam udaljen od Gandhe Babe samo nekoliko stopa. Niko drugi nije mi bio dovoljno blizu da bi mogao da me dodirne. Pruio sam ruku, koju jogi nije mogao ni da dodirne. Koji miris eli? Ruin Neka tako bude. Na moje veliko iznenaenje, iz sredine mog dlana poeo je da se iri oaravajui miris rue. Smeei se, uzeh iz vaze koja se nalazila u blizini, veliki beli cvet bez prirodnog mirisa. Moe li ovaj cvet da zamirie kao jasmin? Neka tako bude. Iz njegovih latica odmah je poeo da se osea jasminov miris. Zahvalio sam se udotvorcu i seo pored jednog od njegovih uenika, koji mi je rakao da je pravo ime sveca Viudhananda, i da je od nekog uitelja na Tibetu nauio mnoge udesne jogijske tajne. Uenik me je uveravao da je tibetanski jogi imao vie od 1000 godina. Na ovaj jednostavan verbalan nain, kome si prisustvovao, Svami Viudhananda ne izvodi uvek svoje mirisne podvige. Postupak mu zavisi od temperamenta onoga kome je namenjen. On je udesan, a meu svojim sledbenicima ima mnogo pripadnika inteligencije iz Kalkute. O svom uitelju uenik je govorio s vidljivim ponosom. U sebi sam doneo odluku da im se neu prikljuiti. Ovaj bukvalno udesan guru, nije odgovarao mojoj prirodi. Zahvalio sam se utivo Gandhi Babi i otiao. Na povratku kui, razmiljao sam o tri razliita susreta. Na ulazu me je srela moja sestra Uma. O, vidi kicoa, kakav si to parfem stavio? Pruio sam joj bez rei dlan da ga pomirie. O, kako privlaan i neobino snaan miris rue! Mislei da je sve to skupa neobino, bez rei sam joj stavio pod nos astralnim putem namirisan cvet. Jao, to volim jasmin. Uzela je cvet i zbunjeno mirisala jasmin iz cveta za koga je znala da je bez mirisa. Njene reakcije su rasprile moju sumnju da me je Viudhananda moda doveo u stanje autosugestije u kome sam samo ja mogao da opaam taj miris.

45

Od jednog prijatelja sam kasnije sluao da mirisni svetac poseduje mo koju bi eleli da poseduju milioni gladnih u ovom svetu. Bio sam pozvan sa stotinak drugih gostiju u Babinu kuu u Burdvanu. Bio je to sveani prijem, budui da je on jogi na glasu, koji ni iz ega moe da stvara. Ja sam ga s osmehom zamolio da nam materijalizuje nekoliko mandarina, za koje nije bila sezona. Na posluavnicima od bananinog lia poslueni luiji 38 su se odmah naduli. Pokazalo se da se u svakom od tih okruglih omotaa nalazi oljutena mandarina. Strepei, zagrizao sam svoju i bila je sasvim ukusna. Kada sam posle mnogo godina ostvario unutranju spoznaju, shvatio sam kako je Gandha Baba materijalizovao predmete. Naalost, metoda je izvan dohvata gomile gladnih u svetu. Razni ulni nadraaji na koje ljudi reaguju - dodira, vida, okusa, sluha i mirisa - proizvode se raznim vibracijama elektrona i protona. Vibracijama upravljaju biotroni (prana) - suptilne ivotne sile ili energije koje su finije od atomskih, a koje se mogu smatrati nosiocima inteligencije, jer sadre pet ulnih ideja supstanci. S odreenim joga vebama, usaglasivi se sa silom prane, Gandha Baba je mogao da navede biotrone da presloe svoju vibracionu strukturu i opredmete eljeni rezultat. Svi njegovi mirisi, voe i ostala uda predstavljali su istinske manifestacije vibracija ovog sveta, a ne hipnozom izazvane unutranje percepcije. Lekari koriste hipnozu kao neku vrstu psihikog hloroforma kod onih za koje bi anestezija mogla biti opasna. Ako se esto primenjuju, stanja hipnoze su tetna, jer se javljaju negativni psiholoki efekti koji vremenom poremete modane elije. Hipnoza predstavlja ulazak u sferu svesti drugog oveka. Tako nastale prolazne pojave nemaju nita zajedniko sa udima 39 koja izvode boanski ljudi. Probueni u Bogu, pravi sveci iz ovog sveta snova izazivaju promene svojom sopstvenom voljom, koja je usklaena sa voljom stvaralakog svemirskog sanjaa. uda poput onih koje je prikazivao mirisni svetac jesu spektakularna, meutim sa duhovne take gledita beskorisna su. Obzirom da je iskljuivi cilj da zabave, ona su stramputice na putu ozbiljnog traganja za Bogom. Uitelji osuuju nametljivo prikazivanje boanskih moi. Persijski mistik Abu Said je ismejavao fakire koji su bili ponosni na svoje udesne moi nad vodom, vazduhom i prostorom.

46

Rugajui im se, isticao je neno: U vodi se i aba dobro osea. Vrana i leinar lete vazduhom, avo je istovremeno na istoku i zapadu. Pravi ovek je pravian u svemu i prema svakome, ivi meu ljudima i mirno obavlja svoj posao, ali ni za tren, nikada ne zaboravlja velikog Boga. Jednom drugom prilikom veliki persijski uitelj je ovako izrazio svoje poglede na religiozni ivot. Odbaci ono to ti je u glavi (sebine elje i ambicije), velikoduno deli ono to ti je u ruci, i nikad nemoj da ustukne pred udarcima sudbine! Ni mudrac u Kalinom hramu, niti jogi koji je uio na Tibetu, nisu zadovoljili moju enju za guruom. Mom srcu nije bio potreban kuni uitelj da bi znalo kome e da se pokloni, ali je zato glasnije klicalo bravo kad je podsticaj za to doao iznutra. Kada sam konano sreo svog uitelja, on me iskljuivo svojim primerom uio istinskoj ljudskoj veliini.

47

Poglavlje 5 Komentari: (33 39)

Propovednik 3,1 Kali, veni princip u prirodi. Tradicionalno se predstavlja enom sa etiri ruke, koja stoji iznad pogrbljenog lika boga ive ili beskonanosti -zato to delovanje prirode ili pojavnog sveta izvire iz duha. etiri ruke predstavljaju simbole etiri glavna svojstva; dva stvaralaka i dva ruilaka, sutinsku dualnost materije i kreacije. 35 Fantastino bie iz grke mitologije. Obino ga predstavljaju s glavom ene, telom lava ili psa, i sa krilima. To stvorenje je svim prolaznicima u drevnom grkom gradu Tebi postavljalo zagonetku. One koji nisu znali da je ree, prodiralo ih je. 36 Kosmika iluzija, doslovno se prevodi kao mera. Maya je arobna mo kreacije, koja omoguuje prividna ogranienja i podele u nemerljivom i nedeljivom. arolija nestvarnosti proima i atomsku materiju, to je otkrila i moderna nauka. Smrtnim ovekom vlada maya, princip relativnosti, inverzije, suprotnosti. Kada su govorili o Sotoni (na hebrejskom doslovno znai protivnik), biblijski proroci su mislili na mayu. Sotona ili maya jeste kosmiki arobnjak, koji stvara mnogostruke oblike, da bi sakrio jednu jedinu bezoblinu Istinu. U bojem planu, ili igri (lila), jedina funkcija Sotone, ili maye, je da nastoji da skrene ljude od duha ka materiji, od stvarnog ka nestvarnom. Ovako Hrist opisuje opsenarsku silu, ili veo koji sakriva venu istinu: On bejae ubica ljudi od poetka i, nije vrsto stajao u istini, jer je laov i otac lai (Jovan 8, 44). Budui da je ugraena u pojavne svetove, maya je u tom smislu bez poetka, ve je veni, prolazni tok, kao antiteza boanskoj nepromenljivosti. jer je avo grenik od poetka. Zato se sin boji pojavio da uniti avolska dela (Jovanova posl. I, 3, 8), tj. jedini put za izlazak iz maye jeste manifestacija Hristove svesti u ovekovom sopstvenom biu. 37 Riji, doslovno vidovnjaci, koji su u drevnim vremenima napisali Vede. 38 Okrugli pljosnati indijski hleb. 39 U ovoj knjizi koristim re udo u njenom opte prihvaenom smislu. To je neobian i naizgled neobjanjiv dogaaj. Meutim, u stvarnosti, u naem precizno ureenom univerzumu svaki dogaaj je usaglaen sa zakonima, pa tako moe i da se objasni. Zapravo, ni za ta se ne moe rei da je udo, sem u nekom najdubljem smislu u kome je sve udesno. Svako od nas je zatvoren u sloenom i organizovanom telu i postavljen na zemlju koja se kree u zvezdanom prostoru. Ima li neega obinijeg i udesnijeg? Nijedan dogaaj, ma koliko redak ili neobian, nije suprotan zakonima, niti je izvan njih. Takozvane udesne moi Hrista, Lahirija Mahasaje i ostalih velikih proroka, prirodna su posledica dubokog razumevanja suptilnih zakona koji deluju u unutranjem svemiru svesti. Veliki proroci poput Hrista, Lahirija Mahasaje, obino su inili velika uda. Dok ive na zemlji ti uitelji moraju da izvravaju velike i teke duhovne zadatke. Izgleda da se deo tih
34 33

48

zadataka sastoji u tome da na udesan nain pomau ljudima u nevolji. Kod neizleivih bolesti i nereenih ljudskih problema, potrebna je pomo boanske rei. Kada je velikan iz Kafarnauma zamolio Hrista da izlei sina na samrti, Isus je odgovorio jetkim humorom: Ako ne vidite udesne znakove, nipoto neete verovati. Meutim, dodao je: Idi, tvoj sin je iv! - Jovan 4, 46-54.

49

Poglavlje 6.

Svami tigar
Jedan od mojih kolskih drugova, po imenu andija, pozvao me je da posetimo Tigar svamija, iju je adresu on pronaao. arko sam eleo da vidim tog sveca, koji je pre nego to je postao monah hvatao tigrove i borio se s njima golim rukama. Oduevljavali su me takvi podvizi. Sledeeg dana, kad je svanulo hladno zimsko jutro, radosno smo krenuli. Nakon dueg uzaludnog traenja dospeli smo do prve kue u jednom predgrau Kalkute, Bovanipuru. Na vratima su bile dve gvozdene alke, kojima sam snano pokucao o vrata. Uprkos buki koju smo napravili, sluga se lagano pribliavao s ironinim smekom iz ega se moglo zakljuiti da buni posetioci ne mogu da narue mir u sveevoj kui. Oseajui njegov utljivi prekor, bili smo zahvalni to nas je pozvao u salon. Tamo smo toliko dugo ekali da smo poeli da se preputamo zlim slutnjama. U Indiji vai nepisan zakon da tragalac za istinom neophodno mora da bude strpljiv. Uitelj moe namerno da pusti uenika da eka radi provere eli li on stvarno da ga sretne. Takvu psihologiju lukavo primenjuju lekari i zubari na Zapadu. Sluga nas je konano pozvao i mi smo uli u spavau sobu gde je uveni svami Sohong 40 sedeo na krevetu. Ugledavi njegovo veliko telo zanemeli smo i ostali razrogaenih oiju. Nikada ranije nismo videli tako velik grudni ko i bicepse poput fudbalske lopte. Svamijevo divlje lice ipak je poivalo smireno na snanom vratu, a ukraeno vodopadom uvojaka, bradom i brkovima. U crnim oima, blistale su osobine tigra i kvaliteti golubice. Nije bio odeven, samo je oko miiavog struka obavio tigrovu kou.

50

Povrativi mo govora, pozdravili smo monaha izrazivi svoje divljenje njegovoj hrabrosti u areni s krvoednim zverima. Molimo vas, hoete li da nam ispriate kako je mogue golim rukama pobediti kraljevske bengalce, najkrvolonije od svih zveri iz dungle? Boriti se sa tigrovima za mene je, dragi moji, prava sitnica. Mogao bih to i sada, ako bi to bilo potrebno. Nasmejao se poput deteta. Vi gledate na tigrove kao na divlje zveri, a ja ih poznajem kao maie. I mi bismo, svamii, mogli da ugradimo u svoju podsvest misao da su tigrovi kune makice, ali kako da postignemo da oni u to poveruju? Naravno, potrebna je i snaga. Od deteta koje zamilja da je tigar kuna maka, ne moe se oekivati da ga pobedi. Snane ruke meni su dovoljno oruje. Svami nas je zamolio da poemo s njim u predvorje, gde je udario rukom o zid, usled ega se razbila jedna cigla i pala na pod. Kroz rupu u zidu, koji je izgledao kao da je izgubio zub, nebo je hrabro provirilo u sobu. Ustuknuo sam, iznenaen. Ko moe iz vrstog zida da izbaci omalterisanu ciglu, sigurno da i tigru moe da izbije zube. Prilian broj ljudi ima telesnu snagu kao ja, ali nedostaju im hladnokrvnost i samopouzdanje. Ko je samo telesno vrst, ali ne i duhovno, moe da se onesvesti samo od pogleda na divlje zveri koje se slobodno kreu po dungli. U dungli, svojoj prirodnoj sredini gde ispoljava svoju krvoednost, tigar je sasvim drugaiji od opijumom smirene ivotinje u cirkusu! Mnogi ljudi sa herkulovskom snagom, pred kraljevskim bengalcem bi postali sasvim bespomoni. Tigar tako dovodi u stanje straha, u kome se ovek ini samom sebi bespomoan poput kune make. Ko je telesno snaan i beskrajno odluan, moe da okrene situaciju i uveri tigra da je on bespomoan. Koliko puta sam ba to uinio! Bio sam spreman da poverujem da ovaj div moe pretvoriti tigra u maku. Izgledalo mi je da je raspoloen da nas poduava. S punim potovanjem smo ga andi i ja sluali. Duh je taj koji zamahuje miicama. Snaga udarca ekiem zavisi od uloene energije. Snaga telesnog instrumenta zavisi od ovekove volje i hrabrosti da napadne. Duh doslovno stvara i odrava telo. Usled pritiska instikta nasleenih iz prolih ivota, ljudska svest biva postepeno proeta snagom ili slabostima. One se
51

izraavaju u vidu navika, koje se, sa svoje strane, ispoljavaju kao poeljno ili nepoeljno telo. Spoljanja krhkost potie od duha. U jednom circulusu vitiosusu, telo vezano navikama zavodi duh i kvari mu raune. Ako gospodar dozvoli da mu sluga nareuje, onda sluga postaje autokrata. Slino, duh biva zarobljen ako se podvrgava diktatu tela. Na nau molbu, neobini svami je pristao da nam ispria neto iz svog ivota. Imao sam oduvek elju da se borim sa tigrovima. Volja mi je bila snana, ali telo slabo. Izgledalo mi je neverovatno da je taj ovek, s leima poput Atlasa, ikada bio slab. Sa neobuzdanom upornou mislio sam samo na zdravlje i snagu i tako sam prevaziao svoje nedostatke. Iz mnogo razloga sam veliao snagu duha, koja po mom miljenju zbilja jedino pokorava kraljevske bengalce. Potovani svamii, mislite li da u se ja ikada boriti sa tigrovima? Takva neobina misao javila mi se prvi i poslednji put u ivotu. Svami se nasmejao i rekao: Hoe. Ima mnogo vrsta tigrova. Neki od njih lutaju dunglama ljudskih elja. Od udaranja zveri po glavi dok se ne onesveste nema nikakve duhovne koristi. Bolje je divlje zveri pobeivati u sebi. Gospodine, moemo li da ujemo kako ste od ukrotitelja divljih zveri postali ukrotitelj divljih strasti? Tigar-svami je zapao u duboko utanje. Njegov odlutali pogled prizivao mu je vizije iz prolih dana. Primetio sam izvesnu duevnu borbu prilikom donoenja odluke da udovolji mojoj molbi. Na kraju se nasmeio pristavi da nam pria. Na vrhuncu moje slave, bio sam opijen ponosom. Odluio sam ne samo da se borim sa tigrovima, ve i da izvodim s njima kojekakve majstorije. Cilj mi je bio da prisilim divlje zveri da se ponaaju kao da su pitome. Poeo sam i da nastupam javno sa zadovoljavajuim uspehom. Jedne veeri u moju sobu je uao jako zamiljen otac i rekao: Sine, primio sam upozorenje. Najradije bih te sauvao od buduih neizbenih nevolja koje tokovi uzroka i posledica izazivaju, meljui sve pred sobom. Oe, zar si fatalista? Zar da dozvolim praznoverju da mi pomuti bistru vodu uspeha?

52

Sine, nisam fatalista, ali verujem u pravedan zakon zasluene kazne, kao to je zapisano u svetim spisima. Porodica dungle je jako ogorena na tebe, to bi moglo da ti se osveti. Iznenauje me, oe, dobro zna kakvi su tigrovi. Lepi su, ali bez milosti. Ko zna, moda e moji udarci uneti malo uviajnosti i u njihove tvrde glave? Ja sam uitelj u koli dungle, a tigrove uim lepom ponaanju. Molim te da me smatra ukrotiteljem tigrova, a ne njihovim ubicom. Kako moja dobra dela mogu da imaju loe posledice? Molim te, ne namei mi nikakav zahtev da promenim svoj nain ivota. Svatajui tu dilemu, andi i ja smo se pretvorili u uho. U Indiji se dete olako ne suprotstavlja roditeljskim eljama. Svami zvani Tigar je nastavio: Otac je stoiki primio moje objanjenje, a zatim mi je otkrio ovo, s ozbiljnim izrazom na licu: Sine, prisilio si me da ti prenesem zlokobno proroanstvo koje je izrekao jedan svetac. Dok sam sedeo na verandi u svojoj svakodnevnoj meditaciji, on mi je pristupio i rekao: Dragi prijatelju, dolazim ti s porukom za tvog ratobornog sina. Treba da prestane sa svojim divljakim delima, inae e u sledeoj borbi s tigrom zadobiti teke rane, zbog kojih e est meseci lebdeti izmeu ivota i smrti. Onda e da se odrekne svog prethodnog naina ivota i postae kaluer. Ta pria nije ostavila utisak na mene. Smatrao sam da je otac postao lakoverna rtva nekog zavedenog fanatika. Svami je to priznao uz nestrpljiv pokret, kao da odmahuje na neku glupost. Neko vreme je utao smrknut, kao da je zaboravio da smo mi prisutni. Iznenada je nastavio priu priguenim glasom. Ubrzo nakon oevog upozorenja, posetio sam glavni grad Behara. Radoznala gomila me je, kao po obiaju, pratila ulicama. uo sam apat oko sebe: To je ovek koji se borio sa tigrovima. Jesu li mu to noge, ili debla drveta? Pogledaj mu lice, mora da je inkarnacija samog kralja tigrova. Znate li da seoski derani imaju ulogu najnovijeg izdanja novina, a kakvom tek brzinom cirkuliu od kue do kue novinski izvetaji ena? Za nekoliko sati itav grad je brujao od uzbuenja zbog mog prisustva. Uvee, dok sam se odmarao, zauo sam bat konjskih kopita u galopu. Zaustavili su se pred kuom u kojoj sam odseo. Iznenadivi me, ulo je nekoliko visokih policijskih oficira sa turbanima. Pitao sam se hoe li me pozvati na
53

odgovornost zbog neega o emu nemam pojma, ali oni su se uljudno poklonili i preneli mi poruku: Potovani gospodine, vladar Behara nas je poslao da vam izrazimo dobrodolicu. Raduje se to moe sutra ujutru da vas pozove u svoju palatu. Na trenutak sam razmiljao o tom pozivu, iz neobjanjivih razloga alei puno to su mi prekinuli odmor. Moleivi izraz policajca koji mi je prenosio poruku me je ganuo, pa sam pristao. Sledeeg jutra sam se zapanjio ugledavi kraljeve sluge. Ispratili su me od vrata do velianstvene koije s upregnuta etiri konja. Jedan je drao iznad moje glave ukraen suncobran da me zatiti od sunca. Uivao sam u prijatnoj vonji kroz grad i umovita predgraa. Na vratima palate doekao me je sam vladar, da mi zaeli dobrodolicu. Ponudio mi je svoje zlatom izvezeno sedite, a sam je seo na obinu stolicu. Sasvim zaprepaen, mislio sam u sebi: Sva ta uljudnost sigurno e me puno kotati. Nakon nekoliko usputnih primedbi, vladareve namere su izale na videlo. Ceo moj grad bruji od glasina da se vi golim rukama borite sa divljim tigrovima. Je li to tano? Sasvim tano. Teko mi je da poverujem u to, jer ste bengalac iz Kalkute koji je odrastao na belom pirinu kao gradski stanovnik. Molim vas, budite iskreni. Jeste li se do sada borili sa slabim, opijumom opijenim ivotinjama? Glas mu je zvuao sarkastino, a govor obojen provincijskin naglaskom. Nisam odgovorio na njegovo uvredljivo pitanje. Izazivam vas da se borite protiv mog skoro ulovljenog tigra, RaeBeguma41. Ako uspete da mu se suprostavite i veete ga lancem, a iz njegovog kaveza izaete svesni, kreljevski bengalac bie va. Dobiete i nekoliko hiljada rupija, a i druge brojne poklone. Ako odbijete da se s njim borite, razglasiu po celoj dravi da ste varalica. Njegove drske rei pogaale su me kao topovska paljba. Besno mu objavih svoj pristanak. Vladar, koji je od uzbuenja ustao sa stolice, utonuo je u nju smeei se sadistiki. To me je podsealo na rimske imperatore, koji su uivali u tome da bacaju hriane u arenu sa divljim zverima. On je rekao:

54

Borba e se odrati za sedam dana. ao mi je to vam ne mogu dozvoliti da vidite tigra. Moda se bojao da u ga hipnotisati, ili mu tajno dati opijum. Napustio sam palatu, bez kraljevskog suncobrana i divne koije. Sledee nedelje sistematski sam spremao duh i telo za nailazee iskuenje. Od svog sluge sam uo fantastine prie. Strano sveevo proroanstvo se nekako proulo i postajalo je sve stranije i stranije. Neki seljaci su smatrali da se u tigru otelovio zao duh koga su prokleli bogovi, pa nou poprima razne demonske oblike, dok je danju zver sa prugama. Poslat mi je taj demon-tigar da me ponizi. Po drugoj, mnogo matovitijoj verziji, usliene su molitve ivotinja upuene tigrovskom nebu, pa je uoblien Raa Begum. On je otelovljenje koje mene treba da kazni kao drskog dvonoca koji vrea celu tigrovsku rasu. Mene, oveka bez krzna i onjaka, koji se usuujem da izazivam kandama naoruanog i miiavog tigra! Snaga skoncentrisane ui svih ponienih tigrova bila je dovoljna da pokrene skrivene zakone i prouzrokuje pad obesnog krotitelja. Sluga me je zatim obavestio da je vladar u svojstvu organizatora borbe, lino nadgledao podizanje nastrenice za hiljadu gledalaca. U sredini, u gvozdenom kavezu, nalazio Raa Begum, okruen sigurnosnim prostorom. Neprekidno je rikao, a od njegove rike ledila se krv. Malo su ga hranili, kako bi mu podstakli apetit za ubijanje. Verovatno je vladar oekivao da u mu ja biti obrok za nagradu. Odazivajui se na pozive bubnjeva, gomile ljudi iz grada i predgraa kupovali su ulaznice s nestrpljenjem oekujui najavljivan jedinstveni okraj. Na dan borbe, stotine ljudi nije moglo da ue, jer nije bilo dovoljno sedita. Neki su se uvukli kroz otvore atora, a neki su se ugurali u prostor ispod galerija. Kako se pria svamija zvani Tigar bliila vrhuncu, tako je raslo i moje uzbuenje. andi je utao kao zaaran. Izaao sam na pozornicu usred prodorne rike Rae Begama, i uzbuene i donekle preplaene gomile. Odeven sam bio samo tkaninom oko pojasa. Otvorio sam rezu na vratima sigurnosnog prostora i mirno je zatvorio za sobom. Nanjuivi krv, tigar je skoio na preke kaveza tako snano da je zagrmelo i krvoedno mi izrazio dobrodolicu. Publika je zautala u smrtnom strahu. Pred pobesnelom zveri izgledao sam kao krotko jagnje. Za tren sam se naao u kavezu. im sam zalupio vrata, Raa Begum se bacio na mene. Odmah mi je beznadeno razdrao desnu aku. Ljudska krv, najvei mamac za tigra, iknula je u jakim
55

mlazevima. Izgledalo je da e se ispuniti sveevo proroanstvo. Brzo sam se pribrao od oka izazvanog prvom povredom koju sam ikada zadobio. Sakrivi krvave prste ispod platna oko struka, zamahnuo sam levom rukom i zadao udarac od koga pucaju kosti. Zver se otkotrljala, okrenula u dnu kaveza i, oevidno potresena grevima, skoila napred. Moji na daleko uveni udarci akom, pljutali su kao kia po njegovoj glavi. Meutim, ukus krvi je na Rau Beguma delovao poput prvog gutljaja vina na pijanicu koja je dugo apstinirala. Uz zagluujuu riku napadi zveri postali su jo benji. Zbog neodgovarajue odbrane samo jednom rukom, bio sam jo ranjiviji na napade kandi i onjaka, ali sam delio udarce od kojih se vrtelo u glavi. Obojica krvavi, borili smo se na ivot i smrt. Kavez se pretvorio u carstvo zlih duhova, a krv je prskala na sve strane, dok su se iz tigrovog grla uli krici samrtnog ropca. Iz publike se uo uzvik; Dajte puku, ubijte tigra! Toliko smo se brzo kretali da je straar promaio. Sakupio sam svu svagu volje, divljaki zaurlao i zadao mu poslednji razoran udarac, od koga je pao i ostao mirno da lei. Dobacio sam mu: Kao domaa maka. Svami se srdano nasmejao i nastavio svoju uzbudljivu priu. Tigar je bio pobeen. Njegov kraljevski ponos je jo vie bio povreen, kad sam krvavim rukama odvano otvorio njegove eljusti i gurnuo glavu izmeu njih. Potraio sam lanac, vezao mu jedan kraj oko vrata, a drugi za preku kaveza, a onda se pobedonosno uputio prema vratima. Meutim taj otelovljeni avo je bio ilav, ilavost mu je bila vredna pretpostavljenom demonskom poreklu. Neverovatnim trzajem je prekinuo lanac i skoio mi na lea. Tresnuo sam snano na pod s ramenom u njegovim eljustima. Sledeeg trenutka ve sam ga prikljetio pod sobom, od nemilosrdnih udaraca podmukla ivotinja je izgubila svest. Ovoga puta sam ga vezao paljivije. Izaao sam iz kaveza polako i odmah se naao u novom meteu, ovoga puta prijatnom. Klicanje gomile kao da je odjekivalo iz jednog grla. Mada teko ranjen, uspeo sam ipak da ispunim tri uslova za pobedu. Pobedio sam tigra, vezao ga lancem i napustio kavez bez iije pomoi. Sem toga, toliko sam povredio i uplaio zver, da je propustila priliku da posegne za mojom glavom dok joj je bila u eljustima.

56

Kada su mi oistili i previli rane, astili su me i ovenali vencima cvea. itav grad je bio praznino raspoloen. Svuda su se ule beskrajne rasprave o mojoj pobedi nad jednim od najkrvolonijih tigrova. Kao to mi je obeano, poklonjen mi je Raa Begum, ali mu se uopte nisam radovao. Duhovna promena je nastupila u mom srcu i inilo mi se da sam, izlazei iz kaveza, zatvorio vrata svojim svetovnim ambicijama. Usledilo je teko i muno razdoblje. est meseci sam leao na pragu smrti od trovanja krvi. im sam se toliko oporavio da sam mogao da napustim Behar, vratio sam se u svoj rodni grad. Danas znam da je moj uitelj bio sveti ovek koji me je mudro upozorio, to sam ponizno priznao ocu. O, kada bih ga samo mogao pronai! Moja enja je bila iskrena, jer je jednog dana svetac stigao nenajavljen. Izjavio je mirno i samouvereno: Dosta je bilo kroenja tigrova. Poi sa mnom i ja u te nauiti kako da ukroti zveri neznanja koje lutaju po dungli ljudskog uma. Navikao si na publiku, pa neka ti ona sada bude jato anela koje e zabavljati svojim jogikim umeima. Moj sveti guru me je poveo duhovnim putem. Otvorio je zarala vrata moje due koja su se teko pokretala, jer dugo nisu bila upotrebljavana. Ruku podruku, krenuli smo na Himalaje, da bih tamo poeo da uim. andi i ja smo se poklonili svamijevim stopalima, izrazom potovanja starim koliko i svi sveti spisi 42 Indije. Bili smo bogato nagraeni za dugotrajno iskuavanje u hladnom salonu.

57

Poglavlje 6 Komentari: (40 42)

Sohong mu je bilo monako ime. Narod ga je zvao Svami tigar. Princ Princeza - ime oznaava da zver poseduje dvostruku krvolonost tigra i tigrice. 42 Indijci smatraju da su sveti spisi veoma stari. Tekstovi, sveta otkrovenja rijima ili vidovnjacima, smatraju se venim istinama (nitjatva). U Rig vedi se kae (III, 39, 2) da su nam himne dole iz drevnih vremena, odevene novim jezikom. Dalja istraivanja e osvetliti drevnu civilizaciju iz doline Inda. U mestima MohenoDaro i Harapa iskopano je nekoliko velikih gradova, to dokazuje postojanje visoke kulture koja mora da je na indijskom tlu imala dugu istoriju u vremenu o kome moemo samo najasno da nagaamo. Ako je teorija o izuzetno velikoj starosti civilizacije na ovoj planeti tana, moe da se objasni zato je najstariji svetski jezik, sanskrit, ujedno i najsavreniji. Ma koliko star bio, sanskrit je udesne strukture, kae Viliem Dons, osniva Azijskog drutva. Savreniji od grkog, bogatiji od latinskog, a rafiniraniji od oba ta jezika.
41 40

58

Poglavlje 7.

Svetac koji lebdi

Moj prijatelj, Upendra Mohun avdhuru, rekao mi je nadajui se da e me impresionirati: Na jednom skupu, sino sam video jogija kako lebdi nekoliko stopa iznad zemlje. Nasmejavi se oduevljeno, pitao sam ga: Moda mogu da pogodim kako se zove. Nije li to Bhaduri Mahasaja sa gornjeg krunog puta? Upendra mi je dao znak da jeste, pomalo snuden zato to to za mene nije bila novost. Znajui moju radoznalost za svece, mojim prijateljima je bilo drago da me mogu uputiti na neki novi trag. Jogi ivi nedaleko od moje kue, pa ga esto poseujem. Tim reima sam ivo zainteresovao Upendru, pa sam nastavio da mu se poveravam: Video sam kako izvodi udesne podvige. Strunjak je za razne vrste pranajama 43 koje se spominju u Patanalijevoj 44 osmostrukoj jogi. Jednom je preda mnom takvom silinom izvodio bhastika pranajamu, da se u sobi podigla oluja. Onda je smirio svoje gromoglasno disanje i ostao nepokretan u uzvienom stanju nadsvesti. 45 Mir koji je nastupio posle te oluje nikada neu zaboraviti. Upendra je rekao glasom punim neverice: uo sam da taj svetac nikada ne izlazi iz svoje kue. To je tano. Poslednjih dvadeset godina je proveo u kui. Od tog pravila koje je sebi sam nametnuo, odstupa donekle samo u danima naih svetih sveanosti, kad izlazi do plonika pred svojom kuom. Tamo se sakupljaju prosjaci, jer je poznat po mekom srcu. Kako mu uspeva da ostane u vazduhu uprkos zakona gravitacije?

59

Posle odreenih vebi pranajame, jogijevo telo gubi svoju telesnu strukturu, pa moe da levitira ili skakue okolo kao aba. ak i sveci koji formalno ne vebaju jogu, 46 vieni su kako levitiraju tokom stanja intenzivne predanosti Bogu. eleo bih da saznam vie o tom mudracu. Odlazi li na njegove veernje sastanke? Upendrine oi su se zacaklile od radoznalosti. Da, esto odlazim tamo. Njegova duhovitost i mudrost su vrlo zabavni. Ponekad se toliko smejem da ometam sveanu atmosferu njegovih skupova. Svetac se zbog toga ne ljuti, ali njegovi uenici bi me, najradije proburazili pogledom kad bi mogli. Tog dana, vraajui se kui, proao sam pored kue Bhadurija Mahasaje i odluio da ga posetim, jer on nije bio nedostupan javnosti. U prizemlju je stanovao jedan jedini njegov uenik i starao se o njegovom miru. Brinuo se da se potuju pravila kue, pa mi je postavio pitanje da li imam zakazan sastanak. U tom asu se pojavio njegov guru i spasao me da ne budem izbaen. Pusti Mukundu, neka doe kad god zaeli. Mudraeve oi su sijale. Ne pridravam se pravila odvojenog ivota zbog sopstvene udobnosti, nego zbog udobnosti drugih. Svetovni ljudi teko podnose otvorene rei koje razbijaju njihove iluzije. Sveci ne samo to su retki, nego su i nezgodni. ak i kada piu, esto znaju da dovedu ljude u nezgodan poloaj! Sledio sam Bhadurija Mahasaju kroz njegove spartanski jednostavne odaje iz kojih je retko izlazio. Uitelji esto ne mare za aroliku panoramu sveta, koju vidimo iz pravog ugla tek kada pripada prolosti. Sveevi savremenici nisu samo oni koji ive u ogranienoj sadanjosti. Mahari, 47 vi ste prvi jogi za koga znam da neprestano boravi u kui. Bog svoje svece sadi na neobinom tlu, kako ne bismo pomislili da ga moemo svesti na neko pravilo! Smestio je svoje titrajue telo u poloaj lotosa. Premda u sedamdesetim godinama, nije pokazivao nikakve neugodne znake starenja ili sedelakog ivota. vrst i prav, u svakom pogledu je bio idealan. Imao je lice rija kakvo se opisuje u drevnim tekstovima. Plemenite glave, bujne brade, sedeo je uvek uspravno, sa spokojnim pogledom usmerenim na sveprisutnost. Uronili smo u meditativno stanje. Nakon jednog sata pozvao me blagim glasom.

60

Ti esto uranja u tiinu, meutim, jesi li razvio istinsko opaanje Boga? Podseao me je da je ljubav prema Bogu vanija od meditacije. Rekao je: Nemojte da brkate tehniku sa ciljem! Ponudio mi je mango. S dobroudnim humorom, koji se blagonaklono isticao u njegovoj ozbiljnoj prirodi, rekao je: Ljudi obino vie vole ala jogu (sjedinjavanje sa hranom), nego dhjana jogu (sjedinjenje s Bogom). Nasmejao sam se grohotom njegovoj ali. Svetac me je pogledao s ljubavlju i rekao: Kakav smeh! Uvek mu je lice bilo ozbiljno, ali je uvek na njemu titrao jedva vidljiv ushieni osmeh. Mudrac mi je pokazao nekoliko debelih omota na stolu, rekavi: Ova pisma dolaze iz daleke Amerike. Dopisujem se s nekoliko tamonjih drutava, koja se interesuju za jogu. Oni ponovo otkrivaju Indiju, ovoga puta s preciznijim oseajem za smer nego to ga je imao Kolumbo. Radujem se to mogu da im pomaem. Znanje joge i dnevno svetlo besplatni su za sve koji ele da ih prime. Ono to su riiji smatrali od sutinske vanosti za ljudsko spasenje ne treba da se razvodnjava kako bi se prihvatilo na Zapadu. Po dui isti iako su po spoljnom iskustvu razliiti, ni Istok ni Zapad nee da procvetaju ako ne uvedu neki vid jogike discipline. Svetac me prodorno pogledao svojim mirnim oima. Nisam shvatao da njegove rei skrivaju proroanski putokaz. Tek sada, dok ovo piem, shvatam potpuno njegove usputne primedbe o tome kako u jednog dana indijska uenja preneti u Ameriku. Mahari, eleo bih da napiete knjigu o jogi, da bi svi ljudi mogli od nje da imaju koristi. Ja obuavam uenike. Oni i njihovi uenici e biti ive knjige otporne na prirodno propadanje i neprirodna tumaenja kritiara. S jogijem sam ostao dok uvee nije doao nov uenik. Bhaduri Mahasaja je zapoeo jedan od svojih neponovljivih govora. Poput blage bujice odnosio bi mentalni otpad svojih sluaoca, a njih same uzdizao prema Bogu. Svoje jasne parabole izraavao je savrenim bengalskim jezikom. Te veeri je tumaio razna filozofska pitanja povezana s ivotom srednjovekovne raputanske princeze Mirabai, koja je napustila ivot na dvoru da bi potraila drutvo svetaca. 48 Ona je ispevala mnoge pesme pune entuzijazma, koje su u Indiji i danas omiljene. Navodim prevod jedne od njih:

61

Kad bi Bog mogao da se spozna svakodnevnim kupanjem, rado bih bila kit iz morskih dubina. Kad bi se spoznavao jedenjem korenja i plodova, poprimila bih oblik koze. Kad bi mi se otkrio nizom brojanica, molitve bih izgovarala na mamutskim perlama. Kad bi klanjanje kipovima skidalo s njega veo, ponizno bih potovala kremenu planinu. Kad bi se Gospod mogao usisati s mlekom, znala bi ga mnoga deca i telad. Ako bi dolazio kad napusti ene, ne bi li hiljade njih postali evnusi? Ali Mirabai zna da se gospod moe nai. Potrebna je samo ljubav. Nekoliko uenika stavili su rupije u Bhadurijeve papue koje su leale pored njega na podu, dok je on sedeo u joga poloaju. Tako, s potovanjem stavljen poklon koji je uobiajen u Indiji, pokazuje kako uenik sva svoja materijalna dobra polae pred guruova stopala. Zahvalni prijatelji samo su prerueni Gospod, koji se brine za svoje. Jedan uenik, estoko zurei u mudraev oinski lik, izjavio je: Uitelju, vi ste udesan ovek. Odrekli ste se bogatstva i udobnosti da biste traili Boga i uili nas mudrosti. Poznato je da se Bhaduri Mahasaja jo u mladosti odrekao velikog porodinog bogatstva, da bi svoj ivot mogao da posveti jogi. S blagim prekorom na licu, svetac je rekao: Sluaj je sasvim obrnut. Ostavio sam nekoliko bednih rupija, nekoliko sitnih uivanja, a dobio sam kosmiko carstvo beskrajnog blaenstva. Kako je mogue da sam pritom ita sebi uskratio? Poznajem radost delenja bogatstva. Da li je to rtva? Kratkovidi svet je zapravo onaj koji se odrie, jer neuporedivi boanski posed zamenjuje za aku bednih zemaljskih igraaka. 49 Zakikotao sam se nad tim paradoksalnim pogledom na odricanje pogledom koji svakom svetom prosjaku stavlja na glavu Krezovu kapu, dok sve uobraene milionere pretvara u nesvesne muenike. Poslednje uiteljeve rei su predstavljale praktian izraz njegove vere: Boanski poredak se brine za nau budunost mudrije i bolje od svakog osiguravajueg drutva. Svet je pun preplaenih vernika i spoljanje sigurnosti. Gorke su im misli poput oiljaka na elima. Meutim, onaj koji nam je, kad smo prvi put udahnuli dao vazduh i mleko, zna i to kako da nas iz dana u dan odrava u ivotu. Stekao sam naviku da posle nastave svakodnevno vrim hodoae do sveevih vrata. utei mi je pomogao da razvijem boansko opaanje. Meutim, jednog dana se preselio iz naeg susedstva daleko u ulicu Ram Mohan Roj. Tamo

62

mu je jedan njegov uenik izgradio novu kuu, koja je postala poznata pod imenom Nagendra Math. 50 Mada me to u mom pripovedanju prenosi mnogo godina unapred, naveu ovde poslednje rei koje mi je uputio Bhaduri Mahasaja. Pre nego to sam krenuo na Zapad, potraio sam ga, ponizno kleknuo pred njim i zamolio ga za blagoslov. Sine, idi u Ameriku. Neka dostojanstvo drevne Indije bude tvoj tit. Pobeda ti je zapisana na elu. Tamo daleko, plemeniti ljudi e te lepo doekati.

63

Poglavlje 7 Komentari: (43 50)

Metode kontrole ivotne sile (prana) regulacijom disanja. Bhastika (meh) pranajama, na primer, smiruje duh. 44 Istaknuti drevni tuma joge. 45 Profesor Dul-Boiz sa Sorbone je izjavio 1928. godine da su francuski psiholozi priznali postojanje nadsvesti, koja je po svom sjaju upravo suprotna podsvesnom umu kako ga je shvatao Frojd, a obuhvata sposobnosti koje oveka zaista ine ovekom, a ne nekom vrstom vie ivotinje. Francuski naunik je objasnio da se buenje viih stanja svesti ne sme brkati sa hipnozom. U filozofiji je odavno poznato postojanje nadsvesnog uma (to je zapravo dua o kojoj govori Emerson), ali je tek nedavno nauno priznato. U Nad-dui Emerson pie: ovek je fasada hrama u kome ive sva mudrost i svako dobro. Ono ta obino zovemo ovekom, ovek koji jede, pije, sadi, broji, tj. onakav kakvog ga vidimo, ne predstavlja sebe onakvog kakav jeste, nego onakvog kakav nije. Nije on taj koga potujemo. Dua je ta pred kojom padamo na kolena, a on bi, kad bi joj dopustio da doe do izraaja u svim njenim delima, bio njen organ. S jedne strane, otvoreni smo dubinama duhovne prirode, svim bojim atributima. 46 Meu mnogim hrianskim svecima, koji su vieni kako levitiraju, spomenimo sv. Agnezu od Moltepuniana (1317), sv. Katarinu Sijensku (1380), sv. Terezu Avilsku (1582) i sv. Josifa od Kupertina (1663). Nakon levitacije, kada bi se spustila na zemlju, plat sv. Agneze je esto bio pokriven manom slinom snegu. Sv. Josif, ija uda su potvrdili mnogi oevici, u ovom svetu je pokazivao rastresenost, koja je zapravo bila boanska pribranost. Svetac nije mogao da obavlja nikakve zemaljske dunosti iz jednostavnog razloga to nije mogao due vreme da ostane na zemlji. esto mu je bilo dovoljno da vidi neki sveti kip, pa da se uzdigne u vazduh. Sv. Tereza Avilska, kao uzviena dua, smatrala je da joj levitacija samo smeta. Optereena velikim dunostima u organizaziji, uzalud je pokuavala da sprei svoje uzviene doivljaje. Pisala je: Uzaludan je svaki oprez kada gospod hoe drugaije. Telo sv. Tereze, koje je sahranjeno u panskoj crkvi u Albi, nije se raspalo ni tokom etiri veka, a iz njega se osea miris cvea. Na tom mestu dogodila su se mnoga uda. 47 Veliki mudrac, ili veliki vidovnjak. 48 Veliki sanjasin Sanatana Gosvami je odbio da primi Mirabai jer je bila ensko. Kad je uo njen odgovor, ponizno se poklonio njenim stopalima. Mirabai mu je poruila: Recite uitelju da nisam znala da u svemiru osim Boga ima jo mukaraca. Zar pred njim nismo svi ene? (Shvatanje gospoda, kakvo nalazimo u svetim spisima, po kome je on jedini pozitivni, kreativni princip, a njegova kreacija nije nita drugo nego pasivna maja).
43

64

Samo je Bog ivot. Sva njegova stvorenja na kraju moraju zaeleti da se s njim sjedine. Poto se svako ljudsko bie postepeno ui enskim vrlinama poniznosti, nesebinosti, odanosti i bezuslovne ljubavi, sve je blie srcu onoga koji veno ljubi. Jer, svako ko se uzvisi bie ponien, a ko se ponizi bie uzvien - Luka, 14, 11. 49 Ti tvrdi: Bogat sam, nagomilao sam bogatstvo; nita mi ne treba, a ne zna da si upravo ti nesrean, i bedan, i siromaan, i slep, i go. Savetujem ti da od mene kupi u vatri eenog zlata, da se obogati, i da se obue u bele haljine, i da sakrije svoju sramotnu golotinju, zatim pomasti da pomae svoje oi da bi video. - Otkrivenje, 3, 17-18. 50 Sveevo puno ime je glasilo Nagendranath Bhaduri. Math je monaki obrazovni centar. ankara, koji je davno reorganizovao red svamija, osnovao je etiri Matha, u Misoreu na jugu, u Puriju na istoku, u Dvarki na zapadu i u Badarinathu na Himalajima. Srngeri math u Misoreu i danas uiva veliki ugled. Njegov poglavar, naslednik loze ankara, duhovni je autoritet slian autoritetu svetog oca u Rimu. U ankarina etiri matha, koja su velikoduno izdravali ljudi kojima je na srcu lealo javno dobro, besplatno su se poduavali sanskritska gramatika, logika i filozofija vedante. Izvanrednu studiju svake faze drevnog obrazovanja nalazimo u delu S. K. Venkatesvara Indijska kultura kroz vekove (I tom, strana 336). Smestivi svoje mathe u etiri ugla Indije, ankara je eleo da objedini veliku zemlju. Drevni obiaj hodoaa u sveta mesta i svetilita ne samo da povezuje prolost i sadanjost, nego oplouje i nacionalni duh Indije. Sveta hodoaa, koja su uobiajena pojava u Indijskom ivotu, koristima putovanja dodaju i obrazovni elemenat. Ciljevi tih hodoaa su i danas potovana mesta navedena u drevnim puranama. Danas, kao i u prolosti, poboni Hindus besplatno dobija hranu i prenoite u prihvatilitima koja pored hodoasnikih puteva izgrauju i odravaju javni dobroinitelji.

65

Poglavlje 8.

Veliki indijski naunik agadis andra Boze

uo sam jednom provokativnu izjavu: Beini izumi agadisa andre Bozea pojavili su se pre Markonijevih otkria. Znajui to, pribliio sam se na trgu grupi profesora koji su vodili naunu raspravu. Ako je rasni ponos bio moj motiv da im se pridruim, onda mi je ao. Ne mogu da poreknem da me ivo zanimaju svi dokazi o tome kako Indija moe da igra vodeu ulogu i u fizici, a ne samo u metafizici. Pitao sam: Gospodine, kako to mislite? Profesor mi je spremno odgovorio: Boze je prvi otkrio beinu vezu, kao i instrumenat koji pokazuje slamanje elektrinih talasa; meutim, taj indijski naunik to nije komercijalno iskoristio. Nakon toga, ubrzo je okrenuo svoju panju sa neorganskog na organski svetu. U podruju fiziologije bilja, njegova revolucionarna otkria nadilaze ak i njegove viosoke izume u fizici. Nakon to sam se utivo zahvalio svom mentoru, on je dodao: Taj veliki naunik je jedan od mojih kolega na koledu Presidency. Sledeeg dana sam posetio tog mudraca u njegovoj kui, nedaleko od moje na Gurpar putu. S udaljenosti uslovenoj potovanjem, jo odavno sam mu se divio. Bio je to lep krupan mukarac pedesetih godina, bujne kose, visokog ela i s odsutnim pogledom poput sanjara. Njegov precizan glas je otkrivao dugogodinje navike naunika. Nedavno sam se vratio iz posete naunim drutvima na Zapadu. lanovi tih drutava su pokazali veliko interesovanje za osetljive instrumente koje sam izumeo, a koji pokazuju nedeljivo jedinstvo ivota. 51 Bozeova sprava za uveavanje

66

poveava deset miliona puta 52. Mikroskop poveava samo nekoliko hiljada puta, pa ipak je biologiji pruio ivotni podsticaj. Bozeova sprava otvara nesluene vidike. Gospodine, impersonalnim rukama nauke ste mnogo uinili za ubrzanje zagrljaja Istoka i Zapada. Studirao sam u Kembridu. Zapadnjaki metod da se svaka teorija uvek savesno proverava, dostojna je divljenja. Kod mene je taj empirijski postupak iao ruku podruku sa darom za introspekciju, koji je moje istonjako naslee. Ta dva metoda su mi omoguila da ispitam tiine prirodnih podruja, koje su dugo bile nedostupne. Tabele sa belekama o mojoj spravi za poveavanje dokazuju i najveim skepticima da biljke imaju osetljiv nervni sistem i razliit oseajni ivot. Ljubav, mrnja, radost, strah, uivanje, bol, uzbuenje, obamrlost i bezbrojne druge reakcije na odgovarajue nadraaje uroene su biljkama kao i ivotinjama. Profesore, pre vas jedinstveni puls ivota se smatrao pukom pesnikom matom. Jednom sam upoznao sveca koji nikada nije hteo da bere cvee. Govorio je: Zar da ruinom stablu otmem ponosnu lepotu? Zar divljaki da opustoim njeno dostojanstvo? Vaa otkria doslovno potvruju njegove saoseajne rei. Pesnici su prisni znalci istine, dok joj se naunici neprestano samo pribliavaju. Jednog dana navrati u moju laboratoriju da vidi oevidan dokaz toga. Zahvalio sam mu se, prihvatio poziv i oprostio se od njega. Kasnije sam saznao da je naunik napustio koled Presidency i da namerava da otvori istraivaki centar u Kalkuti. Prilikom otvaranja njegovog instituta, prisustvovao sam sveanosti. Prostorijama zgrade etalo je stotine ljudi. Bio sam opinjen znanjem i duhovnom simbolikom novog doma nauke. Glavna vrata istraivakog centra nainjena su od vekovima stare relikvije i udaljenog svetilita. Iza jezera sa lokvanjima 53, enska figura sa bakljom sibmbol je indijskog potovanja ene kao besmrtne luonoe. Mali hram u bati posveen je noumenu, s one strane fenomena. Ideja boanske bestelesnosti izraena je odsustvom bilo kakve slike za oltar. Prilikom tog velikog dogaaja, Bozeov govor se mogao samo iskazati ustima jednog nadahnutog drevnog rija. Danas posveujem ovaj institut ne samo kao laboratoriju, nego kao hram.
67

Sveane, ispunjene potovanjem, njegove rei su obavijale sluaoce poput nekog nevidljivog ogrtaa. Tokom svojih istraivanja stigao sam u granino podruje fizike i fiziologije, a da toga nisam bio ni svestan. Otkrio sam, na svoje zapreenje, da granice nestaju i da se izmeu podruja ivog i neivog javljaju dodirne take. Poeo sam da opaam neorgansku materiju kao sve drugo, samo ne kao inertnu. Vibrirala je pod uticajem mnogobrojnih razliitih sila. Izgledalo je da ta univerzalna reakcija postavlja pod isti zakon metale, biljke i ivotinje. Svi su oni u sutini pokazivali isti oblik pojave umora i depresije, uz mogunost oporavka i podsticaja, kao i trajni gubitak svakog oseanja, do koga dolazi prilikom smrti. Pred tim zapanjujuim uoptavanjem ispunjen potovanjem, obavio sam eksperimentima ostvarene rezultate svojih istraivanja pred Kraljevskim drutvom. Meutim, fiziolozi koji su bili prisutni, savetovali su me da se ograniim samo na podruje fizike gde mi je uspeh ve osiguran, i da ne zalazim u njihovo podruje. Nehotice sam zaao u domen nepoznatog kastinskog sistema i povredio njihova pravila. Radilo se o nesvesnoj teolokoj predrasudi koja brka neznanje sa verom. Zaboravnja se esto da nam je onaj, koji nas je obavio tom tajnom stvaranja koja se stalno menja i razvija, usadio i elju da istraujemo i razumemo. U dugim godinama punim nerazumevanja, spoznao sam da je ivot oveka posveenog nauci neizbeno ispunjen neprekidnom borbom. On radosno mora da rtvuje svoj ivot, da ravnoduno prima uspeh i neuspeh, dobitak i gubitak. Glavna svetska zdravstvena udruenja su prihvatila moje teorije i rezultate, i priznala vanost indijskog doprinosa nauci. Moe li ita ogranieno da zadovolji indijski um? ivom neprekinutom tradicijom i ivotnom snagom podmlaivanja, naa zemlja je uvek umela da se prilagodi promenama. Uvek je bilo Indijaca koji su, odbacivi neposredno privlanu nagradu trenutka, teili ostvarenju najviih ivotnih ideala, ne samo pasivnim odricanjem nego i aktivnom borbom. Slabii, koji su odbijali da se upuste u borbu, nisu stekli nita, pa nisu imali ega ni da se odreknu. Samo oni koji su se borili i pobedili, mogu plodovima svojih iskustava da obogate svet. Ispitivanja o reagovanju materije koja su ve obavljena u laboratoriji, neoekivana otkria o reakcijama biljaka, otvorila u su fizici, fiziologiji, medicini, pa ak i psihologiji, nova podruja za istraivanje. Do sada nereivi problemi dovedeni su u sferu eksperimentalnih ispitivanja.
68

Veliki uspeh ne moe da se postigne bez velike preciznosti, zbog toga sam sainio nacrte za velik broj supersenzitivnih instrumenata i aparata koji su vam izloeni na ulazu. Oni govore o drukijem nastojanju da se iz obmane privida prodre u nevidljivu stvarnost, o istrajnosti i promiljenosti koji su neophodni za nadilaenje ljudskih ogranienosti. Svi naunici obdareni stvaralatvom znaju da je um prava laboratorija, gde se iza iluzija otkrivaju zakoni istine. Na ovim predavanjima nee biti pukog ponavljanja materije. Objavljivae se nova otkria koja su ovde po prvi put dokazana. Redovnim izdavanjem radova Instituta, Indija e dati svoj doprinos itavom svetu, postae javno dobro, jer nikada nita neemo patentirati. Duh nae nacionalne kulture zahteva da ne zloupotrebimo nauku time to bismo se njome posluili samo za svoju linu korist. elja mi je da prostor ovog Instituta bude dostupan, koliko god je to mogue, saradnicima iz svih zemalja. Time nastojim da nastavaim tradiciju svoje zemlje, koja je jo pre 25 stolea pozivala naunike iz svih delova sveta u svoje drevne univerzitete u Nalandi i Taksili. Mada nauka nije ni istona ni zapadna, nego univerzalna i internacionalna, Indija je ipak naroito opremljena za velike doprinose u tom podruju. 54 Indijska vatrena mata koja moe da uspostavi novi red u naizgled kontradiktornom skupu injenica, zauzdana je navikom usredsreivanja. Ta unutranja disciplina omoguuje da se sa beskrajnim strpljenjem usmeri duh na traenje istine. Pri tim poslednjim naunikovim reima suze su mi navrle na oi. Zar strpljenje zbilja nije sinonim za Indiju, koja zbunjuje vreme isto kao i istoriare? Ubrzo posle otvaranja, opet sam posetio istraivaki centar. Setivi se svog obeanja, veliki botaniar me je poveo u svoju tihu laboratoriju. Prikljuiu spravu za uveavanje na ovaj aparat. Poveavanje je ogromno. Kada bi se puzanje pua poveavalo u istoj srazmeri, izgledalo bi da to stvorenje juri brzinom ekspresnog voza. Pogledao sam nestrpljivo na ekran, na kome se videla uveana biljka paprat. Jasno se mogao zapaziti siuno pokretanje ivota. Pred mojim opinjenim oima biljka je polako rasla. Naunik je dodirnuo vrh paprati malim metalnim tapiem. Pantonima koja se do maloas odvijala na ekranu time je zaustavljena, ali im se tapi povukao, nastavila je svoj reiti ritam. Boze je primetio: Video si kako i neznatno spoljanje delovanje moe da teti osetljivom tkivu. Evo, sada u ti dati hloroform, a zatim sredstvo protiv
69

njega. Hloroform je zaustavio svaki rast, a protivsredstvo ga je opet podstaklo. Pokreti evolucije koje sam video na ekranu, drali su me u napetijem stanju nego to bi uinio neki film. Moj vodi, sada poput nekog negativca, ubo je paprat otrim instrumentom. Bol se ispoljila u grevitom komeanju. Kada je delimino iletom prerezao biljku, senka se estoko uzbudila, a onda se konano umirila pri nastupu smrti. Omamivi hloroformom veliko staro drvo, presadio sam ga s uspehom. Takvi umski carevi, kad ih presadimo obino brzo umiru. agadis se smejao sav srean dok je priao o tim spasilakim poduhvatima. Moli osetljivi aparati su dokazali grafikonima da drvee poseduje cirkulatorni sistem. Kretanje biljnog soka odgovara krvnom pritisku u telima ivotinja. Podizanje soka ne moe da se objasni mehanikim principima, kao to je, na primer, kapilarnost, kao to se to obino tvrdi. Aparati su pokazali da je ta pojava zapravo aktivnost ivih elija. Peristatini talasi izlaze iz cilindrine cevi koja se protee celim deblom i slui kao srce. to je nae zapaanje bolje, vie pada u oi da su svi oblici u mnogostrukoj prirodi povezani jedinstvenim planom. Veliki naunik mi je pokazao jo jedan svoj izum uz pomo eksperimenta: U metalima ivotna sila reaguje na nadraaje povoljno ili nepovoljno. Razliite reakcije bie zabeleene mastilom. S punom panjom sam posmatao grafikon koji je beleio karakteristine talase atomske strukture. Kada je profesor primenio hloroform, zaustavile su se vibracijama izazvane beleke. Kada je metal poeo da se vraa u normalno stanje ponovo su se nastavile beleke. Kad je moj vodi primenio otrovnu hemikaliju, ivot u komadiima lima poeo je da se gasi, igla je poela da ispisuje dramatinu poruku smrti. Naunik je rekao: Bozeovi instrumenti su pokazali da se metali kao to je elik, koji se primenjuje za makaze i maine, zamaraju i ponovo su efikasni samo ako se s vremena na vreme odmore. ivotni impuls metala se ozbiljno oteuje, ili se ak i gasi, ako se primenjuju elektrina struja ili veliki pritisak. U sobi sam video bezbrojne izume, reite dokaze neumorne inventivnosti. Gospodine, alosno je da se irom upotrebom vaih udesnih mehanizama ne ubrza razvoj poljoprivrede. Krajnje je vreme za to. Zar ne bi bilo mogue da se neki od njih upotrebe za brze laboratorijske opite koji bi pokazali delovanje razliitih vrsta ubriva na rast bilja?
70

U pravu si. Budue generacije e nai iroku primenu Bozeovih instrumenata. Naunik retko dobija priznanje od svojih savremenika. Dovoljna mu je radost stvaralakog sluenja. Izrazivi bezgraninu zahvalnost neumornom mudracu, oprostio sam se od njega. Pitao sam se moe li da se iscrpi zapanjujua plodnost njegovog genija? Nije se iscrpla godinama. Irgradivi sloeni instrumenat rezonantni kardiograf, Boze se posvetio istraivanju bezbrojnih biljaka Indije. Tako je otkriven neslueno velik broj korisnih lekova. Rezonantni kardiogram sa nepogreivom tanou belei stote delove sekunde. Beskrajno male titraje u srukturi biljaka, ivotinja i ljudi belei tonski. Veliki botaniar je predvideo da e opta upotreba njegovog instrumenta da dovede do vivisekcije biljaka umesto ivotinja. Istakao je: Beleke o delovanju nekog leka koji se istovremeno daje biljci i ivotinji, pokazuju zapanjujuu slinost. Sve to postoji u oveku moe da se nasluti ve i u biljci. Eksperimenti na biljkama doprinee smanjenju patnje ivotinja i ljudi. 55 Pesnik Rabindranath Tagore, Bozeov prijatelj i vatreni pristalica njegovih naunih ideja, ove stihove je posvetio nauniku-idealisti: O, pustinjae, pravim reima iz sveg glasa usklikni te drevne himne to ih zovu Sama 56: Ustaj! Probudi se! Pozovi sve to se poznavajem astri hvale, neka se okanu jalovog cepidlaenja. Pozovi lude hvalisavce neka izau pred lice prirode ove iroke zemlje, i naunike, svoje drugove, neka se svi skupe oko rtvene vatre. Da bi se Indija naa sebi vratila.

71

Poglavlje 8 Komentari: (51 56)

Sva nauka je ili transcendentalna ili prolazna. Botanika se sada zasniva na pravilnoj teoriji - Brahmini avatari ubrzo e biti udbenici prirodne istorije. (Emerson) 52 Paljivim istraivanjem, Boze je na zadovoljstvo raznih naunih tela dokazao da je ivotni mehanizam biljke istovetan sa zivotnim mehanizmom ivotinje. Godine 1917. dobio je plemiku titulu za svoje zasluge. Encyklopedia Britanica 14. 53 Lotosov cvet je drevni indijski simbol boanstva. Latice koje se ire simboliu irenje due. Rast te iste lepote iz mulja u kome je roena predstavlja ohrabrujue duhovno obeanje. 54 Stari Indijci su odlino poznavali atomsku strukturu materije. Jedan od est sistema indijske filozofije je vaieika, od sanskritske rei viseas, individualnost, posebnost. Najpoznatiji tuma vaieike, Aulukja, koji je roen pre otprilike 2800 godina, nazvan je Kanada, dera atoma. U lanku asopisa East-Vest iz aprila 1934. ovako se nauno prezentira vaieika: Ako se savremena atomska teorija smatra novim napretkom nauke, dera atoma, Kanada ju je odavno protumaio. U raspravama vaieike spomenimo nauna tumaenja o 1) kretanju igala prema magnetima, 2) cirkulaciji vode u biljkama, 3) akai ili eteru inertnom i bez strukture, kao osnovi za prenoenje suptilnih sila, 4) sunevoj vatri kao izvoru svih ostalih oblika toplote, 5) toploti kao uzroku molekularnih promena, 6) zakonu gravitacije izazvanom sutinskim svojstvom atoma zemlje, svojstvom koje im daje mo privlaenja, 7) kinetikoj prirodi svake energije, a to znai da se uzrono-posledina veza uvek zasniva na troenju energije i preraspodeli kretanja, 8) univerzalnom raspadanju putem dezintegracije atoma, 9) zraenju toplotnih i svetlosnih zraka, beskonano siunih estica koje se nepojmljivom brzinom kreu u svim smerovima (savremena teorija o kosmikim zracima) i 10) relativnosti vremena i prostora. Vaieika poreklo sveta pripisuje atomima, koji su po svojoj prirodi veni, to jest njihovim osnovnim osobinama. Smatralo se da se vibrirajui ti atomi neprestano kreu. Nedavno otkrie da je atom minijaturni solarni sistem, drevnim filozofima vaieike ne bi bilo nita novo, jer su oni i vreme svodili na krajnji matematiki pojam, opisujui najmanju vremensku jedinicu kao vreme potrebno da atom pree jedinicu sopstvenog prostora. 55 Ta pionirska otkria na biljkama, mnogo godina kasnije, otkrili su i neki drugi naunici. 1938. Nev York Times je ovako saeo radove iz tog podruja, koji su objavljeni na univerzitetu Kolumbija: Tokom poslednjih nekoliko godina otkriveno je da se, u toku prenosa poruke preko ivaca izmeu mozga i ostalih delova tela, stvaraju siuni elektrini impulsi. Oni su mereni osetljivim galvanometrima, a savremenim metodama poveani vie miliona puta. Zbog velike brzine putovanja impulsa du nervnih vlakana u ivim biima (u ivotinjama i oveku), do danas nije bila pronaena zadovoljavajua metoda za njihovo prouavanje. Doktori K. S. Kole i H. R. Kertis izvetavaju da su duguljaste elije slatkovodne biljke nitele, koja se esto
51

72

koristi u akvarijumima za gajenje zlatnih ribica, zapravo identine sa elijama nervnih vlakana. Otkrli su da produena vlakna nitele ire elektrine talase koji su u svakom pogledu (osim po brzini) slini talasima nervnih vlakana kod ivotinja i ljudi. Ti elektrini nervni impulsi su u biljci mnogo sporiji nego kod ivotinja. Saradnici univerziteta smatraju da je to otkrie sredstvo za uspeno fotografisanje elektrinih impulsa u nervima. 56 Sama veda je jedna od etiri Vede, koje obuhvataju vie od sto kanonskih knjiga. Ostale su Rg veda, Jaur veda i Atharva veda. U ogromnoj indijskoj literaturi Vede (koren vid, znai znati) su jedini tekstovi koji se ne pripisuju odreenom autoru. U Rg vedi (X. 90. 9) se kae da su boanskog porekla. Vede su otkrovenja putem zvuka, koja su riji uli direktno (ruti). Po svojoj sutini one su knjievnost za pojanje i recitovanje, stoga hiljadama godina nisu zapisivane, nego su ih brahmani usmeno prenosili s kolena na koleno. Ti svetenici su imali vrlo uvebano pamenje. To to su se Vede pamtile, ne znai da pismo nije bilo poznato. Naunici priznaju da je brahmi pismo, koje je srodno sanskritu, bilo savreno (otkrio ga je Brahma). Za pisanje se koristio runo izraeni papir od specijalne vrste obraenog drveta. Aleksandrov admiral Nearh (IV vek pre Hrista), izvetavao je da Indijci piu na finoj gustoj tkanini. Nedavno otkrivanje peata u dolini reke Ind, navelo je neke naunike na napuste teoriju da je Indija svoje pismo pozajmila iz semitskih izvora. Meutim, Vede nisu poverene pisanoj rei, jer vremenom i papir i kamen propadaju. Vede su toliko dugo preivele jer su riji shvatili nadmo duha nad materijom. Kada se radi o podesnom sredstvu za prenoenje, ima li iega prikladnijeg od ploica srca. Kineski naunik Tsing koji je iveo u Indiji u XVII veku kae: etiri Vede koje sadre 100.000 dvostrukih stihova, prenosile su se usmeno, a da nisu zapisivane na papirima ili listovima od biljki. Svaka generacija ima umne brahmane koji mogu da recituju tih 100.000 dvostrukih stihova. Potujui odreeni lini red (anupurva) kojim slede rei u Vedama i fonoloka pravila za kombinaciju zvukova (samdhi) i odnose slova, a i proveravajui tanost zapamenog teksta odreenim matematikim postupcima, brahmani su na jedinstven nain sauvali izvornu istou Veda. Svaki slog vedske rei (akara) ima svoje znaenje i delovanje. Pedeset slova sanskritske azbuke svojim vibracijama usklaena su sa pedeset latica ili zraka u lotosima okultnih cerebrospinalnih centara. Jedan od est sistema hihduistike filozofije je mimamsa, istraivanje semantike. Posebno se odnosi na pravilno tumaenje vedskih tekstova, meutim pravila mimamse sadre vredne savete ak i za savremene filologe i psihologe. Kao to je pokazao Lahiri Mahasaja, naunici bez uvida u duhovno, ne razumeju Vede. Tako Rg veda (X - 71. 5) govori o istinskom i povrnom nauniku; Jedan je uspostavio prijateljstvo s govorom, govor drugog niti cveta, niti donosi plodove. Uenik koji je Vede nauio napamet, ali ih ne razume, uporeuje se sa papagajem, sa drvenim stubom koji nosi samo mali deo teine velike dvorane i tegleom stokom koja ne zna kakvo blago nosi na svojim leima.

73

Poglavlje 9.

Blaeni sledbenik i njegova kosmika ljubavna pria

Uao sam u uiteljevu sobu s velikim strahopotovanjem. Rekao je: Mali gospodine, sedi, molim te. Upravo razgovaram sa svojom boanskom majkom. Uiteljev aneoski izgled me je gotovo zaslepio. Sa svilenom bradom i velikim sjajnim oima, inio mi se kao da je otelovljenje istoe. Po uzdignutoj bradi i sklopljenim rukama znao sam da ga je moja poseta uznemirila usred njegove pobone aktivnosti. Jednostavnost njegovog pozdrava u meni je izazvala najsnanije oseanje koje sam ikada doiveo. Gorinu zbog smrti majke smatrao sam merilom za sve patnje. Meutim, sada me je obuzela neopisiva duevna muka zbog svesti da sam odvojen od moje boanske majke. Svetac je zabrinuto saoseao sa mnom. Rekao je: Smiri se, mali gospodine! Preputen nekoj vrsti okeanskog oajanja, uhvatio sam ga za stopala kao da je jedini splav koji moe da me spase. Molim vas za vau preporuku, gospodine, zamolite boansku majku da u njenim oima steknem milost! Sveto obeanje preporuke ne daje se olako, pa je uitelj bio prisiljen na utanje. Nimalo nisam sumnjao da uitelj Mahasaja razgovara sa univerzalnom majkom. Oseao sam se ponieno kad sam shvatio da su mi oi slepe za nju, a da je svetac u ovom trenutku posmatra. Ne obazirui se na njegove blage proteste, obuhvatio sam mu stopala i preklinjao ga da milostivo posreduje. Uz spori saoseajni osmeh, majstor se predao i rekao: Preneu ljubljenoj tvoju molbu. Kolika je velika snaga bila sadrana u tih nekoliko rei, kojima mi je dua spasena iz olujnog izgnanstva!

74

Rekao sam mu: Gospodine, ne zaboravite svoje obeanje! Uskoro u se vratiti da ujem njenu poruku. Sada je u mom glasu odzvanjalo radosno oekivanje, a samo nekoliko trenutaka pre toga guio sam se alostan i jecajui. Dok sam se sputao dugakim stepenicama, obuzele su me uspomene. U ovoj kui u Kalkuti, Amherst br. 50, sada boravi uitelj Mahasaja, u njoj sam iveo, a i majka je tu umrla. Moje ljudsko srce se tu slomilo od tuge za majkom, a duh mi je bio razapet na krst zbog odsustva boanske majke. O, posveeni zidovi, vi ste nemi svedoci mojih tekih rana i konanog ozdravljenja! Vratio sam se kui nestrpljivim korakom. Traei samou u svom malom potkrovlju, meditirao sam do deset uvee. U toj tamnoj indijskoj noi iznenada me je obasjala udesna vizija. Okruena nadzemaljskim sjajem, ispred mene je stajala boanska majka. Njeno blago nasmeeno lice bilo je sama lepota. Rekla mi je: Uvek sam te volela i uvek u te voleti! Nestala je uz odzvanjanje nebeskih zvukova. Sledeeg jutra, im se sunce popelo do pristojne visine, pourio sam u drugu posetu Mahasaji. Penjui se stepenitem kroz tu kuu gorkih uspomena, stigao sam do etvrtog sprata, gde se nalazila njegova soba. Kvaka na zatvorenim vratima bila je zamotana platnom, nesumnjivo da bi pokazala da svetac eli mir. Dok sam neodluno stajao na podestu, vrata su se otvorila i uitelj mi je zaeleo dobrodolicu. Kleknuo sam pred njegova stopala a zatim, skrivajui svoje boansko ushienje, vedro raspoloen prekrio sam svoje lice maskom ozbiljnosti. Rekao sam: Priznajem, gospodine, doao sam rano. eleo bih da ujem poruku, da li je boanska majka neto rekla o meni? Nije mi hteo rei nita drugo osim: Ba si vragolan, mali gospodine! Oito na njega nije ostavila utisak moja nametena ozbiljnost. Malo sam ga izazvao reima: Zato ste tako tajanstveni, tako neodreeni? Zar sveci nikada nita ne govore jasno? Njegove mirne oi su bile pune razumevanja. Odgovorio je: Zar mora da me proverava, treba li jutros da dodam jo jednu re uveravanju koje si sino u deset sati uo iz usta same boanske majke Kao da je upravljao vratima moje due. Opet sam mu se bacio pred noge, ne mogavi da zadrim suze koje su mi navirale od blaenstva, a ne od tuge.

75

Rekao mi je: Zar misli da tvoja pobonost nije ganula Beskonanu Samilost? Boje majinstvo, kome si se klanjao u ljudskom i boanskom obliju, nije moglo da ne odgovori na tvoje dvostruke pozive. Pitao sam se ko je taj jednostavan svetac, iju je svaku molbu odmah ispunjavao univerzalni duh? Uloga u ovom svetu mu je bila ponizna, kao to dolikuje najponiznijem oveku koga sam ikada sreo. U ovoj kui je vodio manju srednju kolu za deake. Od njega se nikada nisu ule rei prekora, a disciplina se nije odravala pravilima i uputstvima. Tu se zaista uila via matematika i hemija ljubavi, kojih nema u udbenicima. Svoju mudrost je irio duhovnim zraenjem, a ne neumoljivim propisima. Izgarajui u svojoj jednostavnoj ljubavi prema boanskoj majci, svetac nije traio spoljanje oblike potovanja, upravo kao ni deca. Rekao mi je: Ja nisam tvoj guru, on e doi malo kasnije. Prema njegovim uputstvima, svoje doivljaje boanskog iz renika ljubavi prevee njegovim renikom nedokuive mudrosti. Svakog popodneva sam odlazio u ulicu Amherst br. 50. Traio sam da se prepuna nebeska aa uitelja Mahasaje svakodnevno izlije preko mog bia. Ni pred kim se dotle nisam klanjao sa tolikim potovanjem. Oseao sam da je beskrajno velika povlastica kretati se po tlu koje su posvetila uiteljeva stopala. Kad sam mu rekao: Gospodine, molim vas da nosite ovaj venac koji sam napravio specijalno za vas, plaho se odmakao, odbijajui tu ast. Kad je primetio da sam se uvredio, pristao je, smeei se. Poto u njegovoj sveobuhvatnoj prirodi nije bilo mesta za egoistina razmatranja, rekao je: Obzirom da smo obojica potovaoci majke, moe da stavi venac na ovaj telesni hram, kao dar onoj koja u njemu stanuje. Svetac je bio uenik hristolikog uitelja ri Ramakrine Paramahanse, pa je predloio: Poimo u Dakinevar u hram boginje Kali, koju je moj guru uvek potovao. Poli smo na putovanje sledeeg jutra amcem. Hram je bio udaljen oko etiri milje. Uli smo u hram sa devet kupola, gde poivaju likovi boanske majke i boga ive na uglaanom srebrnom lotosu sa paljivo izrezbarenih hiljadu latica. Majstor Mahasaja je blistao kao opinjen. Uivao je u svojoj ljubavnoj prii sa boanskom majkom. Dok je pevao njeno ime, inilo mi se da e se moje ushieno srce rasprsnuti u hiljade komadia.

76

Potom smo se etali tom svetom zemljom i zadrali se u gaju tamarisa. Specijalni plodovi koje to drvo raa, kao neka mana, podsetili su me na boansku hranu koju je delio majstor Mahasaja. Nastavio je sa svojim boanskim zazivanjem, a ja sam sedeo sam na travi sasvim krut i nepokretan, usred paperjastih ruiastih cvetova tamarisa. Napustivi privremeno telo, vinuo sam se u posetu nadzemaljskom. To je bilo prvo od mojih mnogobrojnih hodoaa u Dakinevar sa uiteljem. Nauio sam od njega kako je sladak Bog u svom aspektu majke, ili boanske milosti. Tog detinjastog sveca nije privlaio aspekt oca ili boanske pravde. Njegovoj blagoj naravi bilo je strano strogo, tano matematiko rasuivanje. Posmatrajui ga jednog dana kako se moli, oduevljeno sam pomislio: Mogao bi da poslui kao prototip i za same anele na nebesima. Bez ikakve osude ili kritike, gledao je na svet oima koje su davno spoznale prvobitnu lepotu. Njegovo telo, duh, govor i sva njegova dela usklaivali su se jednostavnou njegove due bez ikakvog napora. Odbijajui svaku linu zaslugu, svetac bi obino zavravao svoje mudre savete s izrazom potovanja: Tako mi je rekao moj uitelj. Toliko se bio poistovetio sa ri Ramakrinom, da svoje misli vie nije smatrao svojim. Jedne veeri, ruku podruku, etali smo se do njegove kole. Radost mi je bila pomuena prilaenjem jednog uobraenog poznanika, koji nas je opteretio dugakom raspravom. Zaokupljen svojim sopstvenim monologom, taj egoista nije uo da mi je svetac proaptao: Vidim da ti se taj ovek ne svia. Razgovarao sam o tome s boanskom majkom. Ona razume na neugodan poloaj, pa mi je obeala da e ga podsetiti na neki hitan posao im doemo do one crvene kue. Prikovao sam svoje oi za tu kuu. Kad smo se nali pred njenim crvenim vratima, ovek se u pola reenice neobjanjivo okrenuo i otiao ne rekavi nam ni zbogom. Jednog drugog dana etao sam sam blizu eleznike stanice. Na tenutak sam se zaustavio pored hrama. U sebi sam kritikovao omanju grupu mukaraca s bubnjevima i inelama, koji su iz sveg glasa pevali neku pesmu. Pomislio sam kako bez ikakve pobonosti ponavljaju boansko Gospodovo ime. Tada sam zaprepaen primetio da mi se urno pribliava majstor Mahasaja. Pitao sam ga: Gospodine, kako to da ste se uputili ovamo?
77

Ne marei za moje pitanje, odgovorio je na moju misao: Zar ne, mladi gospodine, da ime Gospodnje zvui slatko na svim usnama, bilo neupuenim ili mudrim? S ljubavlju me zagrlio, a potom, kao na arobnom tepihu, preneo u samilosno boansko prisustvo. Jednog popodneva, monaki povuen majstor Mahasaja me je iznenadio pitanjem: Da li bi voleo da vidi bioskop? U ono vreme, taj izraz se upotrebljavao da se njime oznae pokretne slike. Pristao sam, radujui se njegovom drutvu ma gde da se naemo. Brzim koracima smo stigli do parka pred univerzitetom grada Kalkute. Moj drug mi je pokazao klupu pored vetakog jezerceta. Rekao je: Sednimo ovde na trenutak. Moj uitelj me je zamolio da meditiram kad god ugledam vodenu povrinu. Njen mir podsea na beskrajno boje spokojstvo. Onako kao to se sve oslikava u vodi, tako se celi svemir oslikava u jezeru kosmikog duha. Moj uitelj je to esto govorio. Malo kasnije smo uli u predvorje univerziteta, gde se upravo odravalo predavanje. Bilo je beznadeno dosadno iako su ga povremeno prekidale podjednako nezanimljive svetlosne slike. Nestrpljivo sam pomislio: Dakle, moj uitelj je eleo da vidim ovu vrstu bioskopa, meutim nisam eleo da pokaem svoju dosadu da ne bih povredio sveca. On se poverljivo nagnuo prema meni i rekao: Mali gospodine, vidim da ti se ovaj bioskop ne dopada. To sam spomenuo boanskoj majci. Ona saosea sa nama. Rekla mi je da e sada pogasiti elektrina svetla i da se nee ponovo upaliti sve dok nam se ne prui prilika da izaemo odavde. Kad je utihnuo njegov apat, dvorana je utonula u mrak. Profesor, iji je glas za trenutak zanemeo, je rekao: Izgleda da su u dvorani zatajili elektrini vodovi. U tom trenutku, uitelj i ja smo ve preli prag. Okrenuvi se u hodniku, video sam da je sala ponovo osvetljena. Kad smo stali na plonik ispred zgrade univerziteta, uitelj mi je rekao: U ovom bioskopu si bio razoaran, ali mislim da e ti se drugi dopasti. Blago me je udario po grudima u predelu srca. Usledila je tiina u kojoj se sve izmenilo. Kao to film postaje nem kada se pokvari emitovanje zvuka, tako je boanska ruka poput nekog uda uutkala zemaljsku vrevu. Peaci, trolejbusi, automobili, kola sa zapregom i metalni tokovi fijakera prolazili su bez ikakve buke. Posmatrao sam prizore koji su iza mene podjednako lako kao i one ispred, kao da su mi oi sa svih
78

strana. itav spektakl aktivnosti iz tog dela Kalkute prolazio je kraj mene bez zvuka. Panoramu je proimao blagi sjaj, poput ara vatre koja nejasno svetluca ispod tankog pokrivaa od pepela. Moje telo je izgledalo kao jedna od brojnih senki, premda je bilo nepokretno, dok su ostale klizile tamo-amo. Prili su mi neki deaci, moji prijatelji, pa su otili. Premda su gledali pravo u mene, nisu me prepoznali. Ta jedinstvena pantonima me je uzdigla do neizrecive ekstaze. Velikim gutljajima sam pio iz nekog izvora blaenstva. Iznenada me majstor Mahasaja ponovo blago udario po grudima. Paklena buka je nasrnula na mene, a ui su joj se odupirale. Posrnuo sam, kao neko ko se probudio iz sna poput pauine. Uklonjeno je transcendentalno vino i vie nisam mogao da ga dokuim. Svetac je, smeei se, prozborio: Mali gospodine, vidim da je drugi bioskop57 bio po tvom ukusu. Hteo sam da kleknem pred njim zbog zahvalnosti, ali on mi je rekao: To sada vie ne moe, kada zna da je Bog u tvom hramu. Ne doputam da boanska majka tvojim rukama dodiruje moja stopala. Ako je na krcatom ploniku iko zapazio kako neugledan uitelj i ja polako odlazimo, verovatno je posumnjao da smo pijani. Oseao sam da su ak i veernje senke opijene Bogom i da saoseaju s nama. Kada se dan oporavio od svog nonog pijanstva, lien svake ekstaze, suoio sam se s novim jutrom. Ali u seanju mi je ostala zauvek sveta uspomena na serafimskog sina Boanske Majke - na majstora Mahasaju! Nastojei da reima pravilno opiem njegovu dobrotu, pitam se nisu li majstor Mahasaja i ostali sveci iji su se putevi ukrstili s mojim, znali kako u mnogo godina kasnije u jednoj Zapadnoj zemlji pisati o njima i njihovim ivotima Bojih poklonika. Ne bi me iznenadilo njihovo znanje o tome, a verujem ni itaoce koji su me dovde pratili.

79

Poglavlje 9 Komentari: (57 57)

Oksfordski renik engleskog jezika navodi kao retku ovu definiciju bioskopa: Pogled na ivot; ono to omoguava takav pogled. Dakle, izbor rei majstora Mahasaje je bio sasvim opravdan.
57

80

Poglavlje 10.

Susret s mojim uiteljem, ri Juktevarom

Otvorio sam u trenutku dokonosti 'inspirativnu' knjigu u kojoj sam proitao: Vera u Boga moe da proizvede svakakva uda osim jednog - da se bez uenja proe na ispitu, i ljutito sam je zatvorio. Razmiljao sam: To to pisac smatra da postoje izuzeci, pokazuje kako mu potpuno nedostaje vera. Taj jadnik sigurno ceni studente koji bubaju do ponoi. Obeao sam ocu da u zavriti srednju kolu. Meutim, nisam mogao da se pohvalim da sam bio vredan. Proteklih meseci, ee sam se nalazio na usamljenim gatovima kalkute, nego u razredu. Oblinja mesta za kremiranje, koja su nou obino sablasna, jogiji smatraju naroito privlanim. Ko eli da dopre do besmrtne sutine, ne sme dozvoliti da ga u tome omete nekoliko golih kostura. Na tim mranim mestima gde se sakupljaju kosti, jasno se vidi ljudska nemo. Dakle, moja nona bdenja nisu bila vreme za bubanje. Pribliavala se nedelja zavrnih ispita, koja poput duhova iz grobnica izaziva dobro poznati strah. Uprkos tome bio sam smiren. Izazivanjem demona stekao sam znanje koje se ne moe nai na kolskim predavanjima. Meutim, nedostajalo mi je umee svamija Pranabanande, koji je mogao istovremeno da se pojavi na dva razliita mesta. Zakljuio sam (mada e, naalost, to mnogima izgledati nelogino) da e Gospod primetiti da sam u kripcu i da e me izvui iz njega. Iracionalnost poklonika poiva na hiljadama neobjanjivih znakova boje pomoi u nevolji. Jednog popodneva me je na Gurpar putu zaustavio drug iz razreda i rekao mi: Zdravo, Mukunda! Retko te viam ovih dana.

81

Ohrabren njegovim prijateljskim pogledom, dao sam sebi oduka: Zdravo, Nantu! Izgleda da me je dovelo u vrlo nezgodan poloaj to to sam u koli nevidljiv! Nantu, koji je bio odlian uenik, nasmejao se srdano, jer se moj poloaj mogao posmatrati i sa komine strane. Rekao je: Dakle, nisi spreman za zavrni ispit! Morau da ti pomognem! Te jednostavne rei su mi prenele boansko obeanje, pa sam ispunjen nadom krenuo kui svog prijatelja. Ljubazno mi je dao reenja raznih zadataka, za koje je smatrao da e ih postaviti nai uitelji. Rekao mi je: Ti zadaci su mamac na koji e se mnogi deaci na ispitu uhvatiti u klopku. Ako zapamti ove moje odgovore, izvui e se bez povreda. Poao sam kui kasno te noi, pucajui od novog znanja koje sam stekao. Molio sam se pobono da mi nekoliko narednih presudnih dana ono ostane u glavi. Nantu me je poduio raznim predmetima, ali je zbog kratkog vremena zaboravio sanskrit. Vatreno sam podseao Boga na taj propust. Sledee jutro sam poao u etnju usvajajui svoje novo znanje u ritmu gipkih koraka. Prolazei preicom kroz korov, na jednom uglu sam ugledao nekoliko razbacanih tampanih listova. Sakupio sam ih pobedonosno. Na njima su bili sanskritski stihovi. Potraio sam pandita da mi pomogne u mom mucavom tumaenju. Njegov snaan glas je ispunio prostor glatkom, medenom lepotom drevnog jezika 58. Naunik ih je skeptino odbacio: Ove izuzetne strofe ti nikako ne mogu pomoi na ispitu iz sanskrita. Meutim, poznavanje ba te pesme pomoglo mi je sledeeg dana da poloim ispit. Zahvaljujui umenosti Nanta, i iz ostalih predmeta sam dobio minimalne, prolazne ocene. Otac je bio zadovoljan to sam odrao re i zavrio srednju kolu. Pourio sam da se zahvalim Gospodu, jer sam u svom susretu sa Nantom, kao i u prolaenju odreenim putem i nalaenju stihova u smeu, video njegovo vostvo. Razigrano je iscenirao te dve spasilake akcije, da bi mi pomogao u pravi as. Opet mi je u ruke dola odbaena knjiga, iji je autor poricao Boji pioritet u ispitnim dvoranama. Nisam mogao da se uzdrim od smeha nad komentarom koji sam u sebi izrazio:

82

Jo vie bi zbunilo tog momka kad bih mu rekao da je boanska meditacija meu leevima preica do srednjokolske diplome. Sa novosteenim dostojanstvom otvoreno sam planirao da odem od kue. Odluio sam, zajedno sa svojim mlaim prijateljem itendrom Mazumdarom, da se pridruim jednom aramu u Benaresu i podvrgnem se duhovnoj disciplini. Meutim, sledeed jutra, kad sam pomislio da moram da se odvojim od oca, brae i sestara, obuzela me je tuga. Posle majine smrti, veoma sam zavoleo svoja dva mlaa brata, Sanandu i Tomu, kao i svoju najmlau sestru. Odjurio sam u svoje skrovite na malom potkrovlju, koje je bilo svedok mnogih prizora u mojoj olujnoj sadhani. 59 Nakon bujice suza, koja je trajala gotovo dva sata, oseao sam se oienjim kao nekim alhemijskim postupkom. Nestala je vezanost. Moja odluka da traim Boga kao prijatelja nad prijateljima postala je neopoziva. Otac je bio ucveljen kad sam se pojavio pred njim da zatraim blagoslov: Molim te jo jednom da me ne ostavlja. Ne ostavljaj svoju tunu brau i sestre. Rekao sam mu: Potovani oe, kako da izrazim koliko te volim? Ali jo vie volim svog nebeskog oca koji mi je na zemlji podario tako savrenog oca. Pusti me da odem kako bih mogao jednog dana da se vratim s veim boanskim znanjem. Otac je nerado pristao, pa sam poao da se pridruim itendri, koji je ve bio u aramu. Prilikom dolaska u aram, srdano me je pozdravio mladi vrhovni svami Dajananda. Visok, mrav, zamiljenog lica, ostavio je na mene prijatan utisak. Njegovo lepo lice je izraavalo pribranost slinu Budinoj. Bio sam zadovoljan to moj novi dom ima potkrovlje, pa sam tamo provodio rane jutarnje sate. lanovi arama koji su slabo poznavali vebe meditacije, smatrali su da sve svoje vreme treba da posvete organizacijskim dunostima. Hvalili su moj popodnevni rad u kancelariji arama. Jedan od mojih prvih ulazaka u potkrovlje bio je propraen ruganjem jednog od drugova: Ne pokuavaj da uhvati Boga prebrzo! Otiao sam kod Dajanande, koji je bio zaposlen u maloj radnoj sobi s pogledom na reku Gang, i rekao mu: Svamii, 60 ne razumen ta se ovde trai od mene? Ja traim neposredno opaanje Boga, bez njega ne mogu da se zadovoljim rodbinskim vezama, verom, ni dobrim delima. Duhovnik u narandastoj odedi me je ljubazno potapao po ramenu. Glumei da me kori, opomenuo je nekoliko uenika koji su stajali blizu: Ne dirajte Mukundu, on e se ve naviknuti na na nain ivota. Utivo sam sakrio
83

svoju sumnju. Ne obazirui se na ukor, uenici su napustili sobu. Dajananda je hteo jo neto da mi kae: Mukunda, vidim da ti otac redovno alje novac. Molim te da mu ga vrati, jer ti ovde nije potreban. Drugi propis za tvoju disciplinu odnosi se na hranu. ak i kada osea glad ne govori o tome. Ne znam da li mi se izgladnelost videla u oima, meutim, da sam gladan, to sam veoma dobro znao. Vreme prvog obroka u aramu je vrsto utvreno u podne, a ja sam se kod kue navikao na bogat doruak ve u devet sati. Razmak od dva sata svakim danom mi je bio sve nepodnoljiviji. Prole su one godine kada sam u Kalkuti mogao da ukorim kuvara zbog zakanjenja od desetak minuta. Nastojao sam da kontroliem svoj apetit; postio sam dvadeset etiri sata. Onda bih sledeeg dana s dvostrukim nestrpljenjem oekivao podne. itendra mi je doneo poraavajuu novost: Dajanandin voz kasni, neemo jesti dok on ne stigne. U znak dobrodolice svamiju koji je bio odsutan dve nedelje, pripremljene su mnoge poslastice. Vazduh je bio ispunjen mirisima koji bude apetit. Budui da se nita nije nudilo, ta sam mogao da gutam osim svog ponosa to sam jue postio? Mislio sam u sebi: Gospode, ubrzaj voz! Dajanandina zabrana koja se odnosila na utanje u vezi sa oseanjem gladi, nije mogla da se odnosi i na nebeskog snabdevaa. Boja panja je, meutim, bila usmerena drugde. Kada se na voa pojavio na vratima, ve se sputao mrak. Moj pozdrav je bio izraz sute radosti. Zloslutna ptica je opet bio itendra: Pre nego to posluimo jelo, Dajanandai e se okupati i meditirati. Samo to nisam pao u nesvest. Moj mladi eludac nije bio naviknut na liavanje, pa je protestovao estoko i buno. Preda mnom su se reale kao utvare slike rtava gladi koje sam nekada video. Mislio sam: Sledea smrt usled gladi desie se odmah ovde, u aramu. Pretnja sudbine bila je otklonjena tek u devet sati, pozivom na ambrozijsku gozbu. Seam se te veeri kao jednog od savrenih trenutaka u mom ivotu. Velika zaokupljenost hranom nije me spreila da vidim kako Dajananda jede odsutnog duha, kao da je iznad tih grubih uivanja. Kada sam se nadrao, srean, naao sam se s voom u njegovoj radnoj sobi i pitao ga: Svamii, zar niste gladni? Odgovorio mi je, smejui se veselo: O, jesam. Zadnja etiri dana sam proveo bez jela i pia. Nikada ne jedem u vozu, koji je pun raznovrsnih vibracija
84

svetovnih ljudi. Drim se strogo pravila koje nalau astre 61 za moj red. Razmiljao sam o nekim organizacijskim problemima, pa veeras nisam obraao panju na jelo. emu urba? Sutra u se pobrinuti da pojedem pristojan obrok Samo to se nisam sruio od sramote, ali ne mogavi da zaboravim jueranji dan i svoje muke, usudio sam se da postavim jo jedno pitanje: Svamii, zbunjen sam vaim uputstvima. Ako pretpostavimo da nikada ne zatraim hranu, a da mi je niko ne da, umro bih od gladi, zar ne? Njegove rei su zaparale vazduh: Onda umri! Umri ako mora, Mukunda! Meutim nemoj da veruje da ivi od hrane, a ne od Boga. Onaj ko je stvorio svaki oblik hrane, ko je ljude obdario apetitom, neizbeno e se pobrinuti za svog poklonika da bude zbrinut. Ne misli da te hrani pirina, niti da ti pomau novac ili ljudi. Da li bi oni mogli da ti pomognu, ako bi ti Gospod uskratio ivotni dah? Oni su samo njegovi instrumenti. Da li se u elucu hrana vari tvojom umetnou? Mukunda, upotrebi ma otroumnog razluivanja! Preseci lance posrednitva i neposredno spoznaj jedinstveni uzrok! Osetio sam kako njegove rei duboko prodiru u moju sr. Uklonjena je drevna varka kojom telesni zahtevi nadmauju duu. Tu sam odmah okusio samodovoljnost duha. Kasnije u svom ivotu sam u mnogim stranim gradovima imao prilike da primenim tu lekciju, koju sam nauio u aramu u Benaresu. Jedino blago koje sam doneo iz Kalkute, bila je sadhuova srebrna amajlija koju mi je ostavila majka. uvao sam je godinama i sada sam je briljivo sakrio u svojoj aramskoj sobici. Da bih se ponovo veselio svedoenju talismana, jednog jutra sam otvorio zakljuanu kutiju. Peat omota nije bio diran, ali za udo, amajlije nije bilo. Rastrgao sam omota tuno da bih se uverio da ga stvarno nema. U saglasnosti sa sadhuovim proroanstvom, iezla je u eteru odakle ju je on i doneo. Moji odnosi sa Dajanandinim sledbenicima neprekidno su se pogoravali. Moja odluna suzdranost me je otuivala od njih, jer ih je vreala. Na sve strane je izazivalo velike kritike to to sam se strogo pridravao meditacije o idealu zbog koga sam napustio kuu i sve svetovne ambicije. Jednog jutra, razdiran duhovnim mukama, otiao sam u potkrovlje, odluivi da se molim sve dok mi ne bude udeljen odgovor. Ovako sam se molio: Milostiva majko svemira, ili me sama poduavaj vizijama, ili mi poalji gurua!
85

Prolazili su sati, a da na moje, jecajima propraene molbe, nije stizao odgovor. Meutim, iznenada sam osetio kako sam ak i telesno uzdignut u neku neogranienu sferu. Boanski glas se uo sa svih strana i niotkuda: Danas dolazi tvoj uitelj! U tom trenutku, moj natprirodni doivljaj je prekinut pozivom s tano odreenog mesta. Iz kuhinje u prizemlju zvao me je mladi svetenik s nadimkom Habu: Mukunda, dosta je bilo meditacije, treba neto da mi donese. Nekog drugog dana moda bih reagovao s nestrpljenjem, ali tada sam samo obrisao svoje od suza nateeno lice i posluao ga krotko. Krenuo sam sa Habuom na udaljenu trnicu u bengalskoj etvrti Benaresa. Dok smo po bazarima pazarili, nemilosrdno indijsko sunce jo nije doseglo zenit. Gurali smo se kroz arenu vrevu domaica, vodia, svetenika, jednostavno obuenih udovica, dostojanstvenih brahmina i svuda prisutnih svetih krava. Dok je Habu produio dalje, zastao sam i okrenuo se prema uskoj neuglednoj uliici. Na njenom kraju je stajao hristoliki ovek u oker utoj odori svamija. Uinilo mi se kao da ga odavno poznajem. Zurio sam s enjom u njega nekoliko trenutaka, a onda me obuzela sumnja. Pomislio sam u sebi: Tog putujueg kaluera si zamenio s nekim koga poznaje, hajde, poi dalje, sanjau! Posle desetak minuta u nogama sam osetio olovnu teinu, nisu mogle ni da se pomere. Okrenuo sam se s mukom, a noge su mi opet postale normalne. Okrenuvi se na suprotnu stranu, ponovo sam osetio neobinu teinu. Gurnuo sam sve pakete Habuu u ruke, mislei: Svetac me magnetski privlai. Zaprepaen, Habu je gledao neobino ponaanje mojih nogu i prasnuo u smeh. ta ti je? Jesi li poludeo? Jaki oseaji su me spreili da mu odgovorim. Odjurio sam utei. Kao noen krilima, vratio sam se istim putem do male uliice. Brz pogled mi je otkrio spokojni lik koji je uporno gledao u mom smeru. Sa nekoliko grozniavih koraka, naao sam se kraj njegovih nogu. Izustio sam: Gurudeva! 62 Njegovo lice je bilo boansko lice koje sam hiljadama puta video u svojim vizijama. Iste spokojne oi u lavovskoj glavi, sa iljatom bradom i bujnim uvojcima, esto su virile kroz tamu mojih nonih sanjarija i obeavale mi neto to nisam sasvim razumeo.

86

S glasom koji je podrhtavao od radosti, nije prestajao da ponavlja na bengalskom jeziku: O, dete moje, konano si mi doao! Tolike godine sam te ekao! utali smo u tihoj usaglaenosti, jer su rei izgledale nepristojno suvine. U tom bengalskom dijalogu rei su tekle iz uiteljevog u uenikovo srce. Osetio sam antenom nepobitnog uvianja da moj guru poznaje Boga i da e me odvesti njemu. Rasplinula se senka ovog ivota u blagoj zori uspomena pre roenja. Kakvo dramatino vreme! U njemu se menjaju prizori iz prolosti, sadanjosti i budunosti. To nije bilo prvo sunce koje me je obasjalo pored njegovih svetih stopala. Moj guru me je uzeo za ruku i odveo do stana u gradskoj etvrti Rana Mahal. vrsto je koraao, visok, uspravan, atletske grae. U to doba je imao pedeset pet godina, a bio je aktivan i energian kao mladi. Tamne oi su mu bile velike, mudre i nedokuive. Blage kovrde su davale mekou upadljivo snanom licu. U njemu se snaga suptilno meala sa blagou. Kada smo izali na kamenom poploani balkon s pogledom na Gang, rekao mi je s ljubavlju: Dau ti sve svoje arame i sve to imam Odgovorio sam: Gospodine, doao sam zbog mudrosti i bogospoznaje, to je blago kome teim! Sumrak, tipino indijski, brzo je spustio svoje zavese pre nego to je uitelj ponovo progovorio. Oi su mu bile nedokuive i blage. Rekao mi je: Dajem ti svoju bezuslovnu ljubav. Dragocene su to rei. Prolo je etvrt veka pre nego to sam dobio drugi usmeni dokaz njegove ljubavi. Vreli oseaji su teko prelazili preko njegovih usana, jer je njegovom okeanskom srcu odgovaralo utanje. Gledajui me s detinjastim poverenjem, pitao je: Hoe li i ti mene voleti podjednako bezuslovno? Odgovorio sam: Uitelju, voleu vas veno! Rekao je: Uobiajena ljubav je sebina, ukorenjena u mranim eljama i zadovoljstvima. Boanska ljubav ne postavlja nikakve uslove, bezgranina je i nepromenljiva. Usled njenog dodira srce zauvek prestaje da krvari. A potom je dodao: Ako ikada vidi da sam izaao iz stanja bogospoznaje, molim te, obeaj mi da e uzeti moju glavu u krilo i pomoi mi da se vratim nazad do kosmikog ljubljenog, koga obojica oboavamo.
87

Kad se spustio mrak, ustao je i poveo me u jednu od soba. Dok smo jeli mango i slatkie od badema, nenametljivo je u razgovor uplitao prisno poznavanje moje prirode. Dubina njegove mudrosti i prirodna poniznost bili su savreno usklaeni, i to me je ispunjavalo velikim potovanjem. Poput boanskog ogledala, moj guru je uhvatio odraz celog mog ivota. Rekao je: Ne tuguj za svojom amajlijom, ona je ispunila svoju vrhu. Odgovorio sam: Uitelju, vae ivo prisustvo radost je koja nadilazi sve simbole. Vreme je za promenu, utoliko pre to si u aramu nesrean. Nisam nita govorio o svom ivotu, a sada je to bilo suvino. Iz njegovog prirodnog dranja, bez patosa, zakljuio sam da ne eli nikakvo uenje zbog svoje vidovitosti. Rekao mi je: Treba da se vrati u Kalkutu. Zato bi tvoji roaci bili iskljueni iz tvoje ljubavi prema oveanstvu? Bio sam zbunjen njegovim predlogom. Moja porodica je predviala moj povratak, iako nisam odgovarao na brojne molbe u njihovim pismima. Ananta je rekao: Pustite ptiicu da malo leti po metafizikom nebu. Kad joj se od teke atmosfere umore krila, videemo da e sleteti na nau kuu, sklopiti krila i ponizno boraviti u naem porodinom gnezdu. To obeshrabrujue poreenje bilo je tako ivo u mom seanju, da sam se vrsto odluio da se nikako ne vraam u Kalkutu. Gospodine, neu se vraati kui, ali u vas slediti kud god budete ili. Molim vas, dajte mi svoju adresu. Evo: Svami ri Juktevar Giri. Moj glavni aram je u Seramporeu u ulici Ghat Rai. Ovde sam samo nekoliko dana u poseti svojoj majci. udio sam se zamrenoj igri koju Bog igra sa svojim potovaocima. Serampore je samo dvadeset milja udaljen od Kalkute, ali tamo nikada nisam video svog gurua. Da bismo se sreli, morali smo da doputujemo u drevni grad Benares, koji je posveen uspomenama na Lahirija Mahasaju. Ovu zemlju blagoslovila su stopala Budhe, ankare 63 i mnogih drugih hristolikih jogija. ri Juktevarov glas je ponovo zazvuao strogo: Vratie mi se za etiri nedelje. Sada, kada sam ti iskazao svoju venu ljubav i pokazao ti koliko sam srean to sam te pronaao, daje sebi pravo da se ne obazire na moju molbu. Sledei put kada se sretnemo morae ponovo da probudi moje interesovanje.
88

Neu te lako primiti za uenika. Mojoj strogoj obuci treba da se preda posluno i potpuno. utao sam tvrdoglavo, ali moj guru je odmah prozreo u emu je tekoa. Misli li da e ti se rodbina smejati? Ne vraam se. Vratie se za 30 dana. Nikada. Ne izgladivi napetost koju sam izazvao svojim odupiranjem, s potovanjem sam se poklonio pred njegovim stopalima i otiao. Hodajui prema aramu kroz tamnu no, pitao sam se zato se na udesan sastanak zavrio tako neskladnim tonom. Dvostruka vaga maje svaku radost uravnoteuje bolom. Moje mlado srce jo nije bilo dovoljno podatno da bi se prepustilo prstima mog gurua koji preobraavaju. Sledeeg jutra sam primetio da je meu lanovima arama poraslo neprijateljsko raspoloenje prema meni. Neprestanim grubostima su mi zagoravali dane. Prole su tri nedelje. Kada je Dajananda otputovao u Bombaj na neku konferenciju, demonsko carstvo se sruilo na moju nesretnu glavu. Kada sam uo primedbu: Mukunda je parazit koji uiva u gostoprimstvu arama, po prvi put sam zaalio to sam posluao Dajanandin zahtev i vratio ocu novac. Tekog srca potraio sam svog jedinog prijatelja iendru. Rekao sam mu: Odlazim, molim te, prenesi Dajanandaiju, kad se vrati, izraze mog potovanja i aljenje to se sve tako dogodilo. itendra mi je odluno odgovorio: I ja odlazim, jer moji pokuaji da meditiram, isto kao i tvoji, ovde nisu naili na plodno tlo. Sreo sam jednog hristolikog sveca. Hajde da ga posetimo u Seramporeu! I tako se ptiica spremila da sleti blizu Kalkute.

89

Poglavlje 10 Komentari: (58 63)

Iz sanskrita, uglaen, potpun. Sanskrit je najstariji od indoevropskih jezika. Njegovo pismo se zove devanagari, doslovno boansko boravite. Panini, veliki drevni indijski filozof je ovako izrazio svoje potovanje prema matematikoj i psiholokoj savrenosti sanskrita: Onaj ko poznaje moju gramatiku, poznaje Boga! Onaj ko bi sledio jezik do njegovog izvora, zbilja bi morao da postane sveznajui. 59 Put ka Bogu; duhovna disciplina. 60 i je uobiajeni sufiks potovanja, naroito u neposrednom obraanju, na primer, svamii, gurui, paramahansai, ri Juktevari. Sanskritski koren glagola i znai savladati (samoga sebe). 61 astre su svete knjige ili zbirke pravila koje obuhvataju etiri vrste spisa: ruti, smrti, purane i tantre. Te sveobuhvatne rasprave obuhvataju sve aspekte verskog i drutvenog ivota, kao i podruja muzike, medicine, arhitekture, umetnosti itd. ruti su otkrovenja ili ono to se ulo neposredno; Vede, Smrti ili predanja kojih se seamo, zapisana su konano u davnoj prolosti kao najdue epske poeme na svetu; Mahabharata i Ramajana. Purane su bukvalno drevne alegorije, a tantre doslovno oznaavaju obrede. Te rasprave iznose duboke istine pod velom sloene simbolike. Purane su riznica mitologije, koja je nadahnjivala pesnike i dramske pisce Indije. Veliki zbornik indijskih zakona Manava-dharma-astre, poznate su na zapadu kao Manuov zakonik. Ime Manu je nastalo od sanskritskog glagolskog korena man, misliti. U hinduistikim svetim spisima tim imenom se naziva itav niz praroditelja ljudske rase - svaki Manu je vladao zemljom tokom jedne manvatare (1.728.000 godina). Manu naeg doba je sedmi po redu. On je autor Manva-dharma-astri. To je kanonizovano obiajno pravo zasnovano na venim moralnim principima, koje treba da se potuje u svakom dobu ako se eli napredak, a koje i danas vai u Indiji. Na osnovu samog Manuovog zakonika, dokazuje se da je njen autor iveo u postvedskom razdoblju, koje je bilo pre nekoliko milenijuma. Dok indijski istraivai tvrde da Manuov zakonik potie iz tako daleke prolosti, zapadnjaki um nerado prihvata autora kao istorijsku linost. Meutim, duga je ipak istorija ljudskog roda! Ova zemlja je doivela uspone i padove mnogih civilizacija koje se u naim udbenicima uopte i ne spominju. Savremeni naunici koji blaeno veruju da su pre 15.000 godina svi ljudi iveli u varvarskom kamenom dobu, unapred odbacuju kao mitove sve tradicije vrlo starih kultura kao to su tradicije Atlantide, Indije, Kine, Meksika i mnoge druge. 62 Boanski uitelj. Uobiajeni sanskritski naziv za duhovnog uitelja. To sam jednostavno preveo reju uitelj. Svog uitelja sam sreo u prolee 1910.
58

90

ankara, drevni otac reda svamija, smatra se najveim indijskim filozofom u poslednjih 2.000 godina. vrstom logikom, kao i privlanim skladnim stilom, tumaio je Vede u strogom advaita (ne-dulistikom, monistikom) duhu. uvena strofa iz Sto stihova glasi ovako: Spoljanji izgled ne moe da uniti neznanje, jer nije suprotan neznanju. Samo znanje koje se ostvari moe da uniti neznanje Znanje moe da se pojavi samo ako se postavljaju pitanja. Pitanja na koja mislim su: Ko sam ja? Kako je nastao ovaj svemir? Ko ga je stvorio? ta je njegov materijani uzrok? (Na ova pitanja intelekt ne moe da odgovori. Zato su drevni riiji razvili jogu, kao tehniku za duhovno istraivanje.) Osim dubokoumnih komentara svetih spisa, veliki monista je pisao pesme o predanoj ljubavi. Njegova molitva boanskoj majci za opratanje grehova ima ovakav refren: Mada su mnogi sinovi loi, nikada nije bilo loe majke. ankara nije bio samo svetac, nego, to je redak sluaj, naunik i ovek od akcije. Iako je iveo samo 32 godine, veliki deo ivota je proveo putujui Indijom i irei svoje uenje o advaiti. Svuda su se sakupljali milioni ljudi, koji su oduevljeno sluali mudre i utene rei mladog bosonogog monaha.

63

91

Poglavlje 11.

U Vrindabanu, bez novia u depu

itendra i ja smo sili s voza u uli u Anantinu kuu, koji se nedavno iz Kalkute preselio u drevni grad Agru. Ananta je bio knjigovoa, a radio je kao kontrolor u vladinom odseku za javne radove. Propoved starijeg brata mi je odmah zaparala ui: Zasluio si da te otac ostavi bez nasledstva! Ananta, ti vrlo dobro zna da ja oekujem nasledstvo samo od nebeskog oca. Odgovorio je: Prvo novac, Bog moe da doe kasnije! Ko zna, ivot moe da bude i suvie dug! Rekao sam: Prvo Bog, novac je njegov rob. Ko zna, ivot moe da bude suvie kratak. Moj odgovor je bio izazvan zahtevom tog trenutka i nije se zasnivao ni na kakvom predoseanju. Anantin ivot se, naalost, zavrio prerano. Nakon nekoliko godina je otiao pod zemlju u kojoj novanice nisu nita vredele, niti e vredeti. Pretpostavljam da je to mudrost iz arama! Meutim, vidim da si napustio Benares. Oi su mu blistale od zadovoljstva. Jo uvek se nadao da e mi potkresati krila i privezati me za porodino gnezdo. Moj boravak u Benaresu nije bio uzaludan, Tamo sam naao sve za im mi je srce udelo! Moe biti siguran da to nije ni tvoj pandit, niti njegov sin! Ananta mi se pridruio u smehu. Bio je prisiljen da prizna kako se pokazalo da je vidovnjak koga je on odabrao bio kratkovid. Pitao je: Moj brate lutalico, kakvi su sada tvoji planovi?

92

itendra me je nagovorio da doemo u Agru. Pogledaemo lepote Ta Mahala. 64 Zatim odlazimo kod mog novog gurua koji ima aram u Seramporeu. Ananta je bio gostoljubiv i pobrinuo se da se oseamo udobno. Tokom veeri, nekoliko puta sam osetio na sebi njegov zamiljen pogled. Pomislio sam: Poznajem taj pogled, neto se kuva. Sve se razjasnilo sledeeg jutra, za vreme prvog doruka. Ananta je bezazleno zurio u mene, dok je nastavljao osetljivu temu iz naeg jueranjeg razgovora: Dakle, smatra da ni malo ne zavisi od oevog bogatstva? Svestan sam da zavisim samo od Boga. Rei su besplatne, a ti si do sada uvek bio zatien. Meutim, kako bi bilo kada bi bio prisiljen da od nepoznate ruke trai hranu i zaklon? Uskoro bi prosio po ulicama? Nikada se neu uzdati u prolaznike, nego samo u Boga. On za svoje potovaoce moe da smisli hiljadu izvora bogatstava, a ne samo prosjaku posudu! Opet samo rei. Ako ti predloim da tu tvoju hvalisavu filozofiju proverimo na ispitu u ovom naem svetu, da li bi prihvatio? Slaem se. Zar ti ograniava Boga samo na jedan zamiljeni svet? Videemo. Danas e imati priliku da proiri svoj horizont i da potvrdi svoje miljenje. Ananta je napravio dramsku pauzu, a onda rekao polako i ozbiljno: Predlaem ti da sa svojim drugom ode u Vrindaban. Ne smete da ponesete nijednu rupiju, niti da molite za hranu ili novac. Svoj poloaj ne smete da otkrijete nikome. Ne smete da budete gladni, niti smeju da vas zadre u Vrindabanu. Vratite li se ovde, u moj bungalov veeras pre ponoi, a da ne prekrite nijedan od mojih naloga, biu najsreniji ovek u Agri. Nisam oklevao ni na reima niti u srcu: Prihvatam izazov! Sa zahvalnou sam mislio na mnoge trenutke svog ivota u kojima mi se iskazala neposredna boja pomo. Moje izleenje od kolere obraanjem slici Lahirija Mahasaje, dar dva zmaja u igri iznad krovova Lahorea, amajlija koja mi je u pravi as stigla dok sam bio oajan u Bareiliju, odluna sadhuova poruka u dvoritu panditove kue u Benaresu, vizija boanske majke i njene velianstvene rei pune ljubavi, njeno brzo obraanje panje na moje beznaajne neprijatnosti kad je za to zamolio uitelj Mahasaja, pomo u poslednjem asu, kada mi je omogueno da dobijem
93

srednjokolsku diplomu, i poslednji poklon, ivi uitelj, 65 o kome sam maglovito sanjao itavog ivota. Nikada ne bih priznao da moja filozofija nije dorasla gruboj proveri ovog sveta. Ananta je izjavio: Tvoja spremnost ti slui na ast. Odmah u vas smestiti na voz. Zatim se obratio itendri, koji je zapanjen sluao otvorenih ustiju: Ti e poi s njim da bude svedok, a najverovatnije i druga rtva. Pola sata kasnije dobili smo karte u jednom smeru. U skrovitom uglu stanice dozvolili smo Ananti da nas pretrai. Brzo je uvideo da ne skrivamo nikakvo blago. Nai jednostavni dhotiji 66 nisu sakrivali nita vie nego to je bilo potrebno. Kada je vera poela da se mea s ozbiljnim podrujem finansija, moj prijatelj je poeo da protestuje: Ananta, daj mi jednu ili dve rupije da bih mogao da ti poaljem telegram, ako ne budemo imali sree. Povikao sam na njega tonom punim prebacivanja: itendra, ne prihvatam proveru ako uzme novac za svaku sigurnost. Rekao je: U zveketu novca ima neega umirujueg. Kada sam ga pogledao strogo, on je zautao. S trakom poniznosti u svom glasu, Ananta je rekao: Mukunda, je nisam bezoseajan. Moda ga je grizla savest to nas bez novca alje u nepoznat grad, a moda se u njemu probudio religiozni skepticizam. Ako kojim sluajem, ili s bojom pomoi poloi ispit u Vrindabanu, zamoliu te da me inicira kao svog uenika. To obeanje je bilo u potpunoj suprotnosti s tradicijom, mada je odgovaralo neobinosti cele situacije. Najstariji sin u indijskoj porodici retko se klanja mlaima od sebe. Njemu se, odmah iza oca, iskazuje potovanje i polunost. Meutim nisam imao vremena za komentar, jer je voz polazio. itendra je utao sav smrknut dok je voz prelazio milje. Konano se pomerio, nagnuo se prema meni i dodirnuo osetljivo mesto: Ne vidim nikakav znak da e se Gospod pobrinuti za na sledei obrok. uti, neverni Tomo, Bog radi za nas. Moe li uiniti neto da se pouri? Umirem od gladi na samu pomisao na ono ta nas eka. Iz Benaresa sam poao s namerom da pogledam Ta mauzolej, a ne da uem u sopstveni.

94

itentra, smiri se! Zar ovo nije prilika da prvi put u ivotu vidimo uda Vrinadavana? 67 Ba se radujem to u koraati zemljom koju su posvetila stopala gospoda Krine. Tada su se otvorila vrata naeg kupea. Dva oveka su ula i seli. Sledea stanica je bila poslednja. Stranac preko puta mene je progovorio s interesovanjem koje me je iznenadilo: Momci, imate li prijatelje u Vrindabanu? Neutivo sam odvratio pogled: To vas se ne tie. Verovatno beite od kue jer vas je opinio kradljivac srdaca.68 I ja sam religiozne prirode pa u se svakako pobrinuti da dobijete jelo i zaklon od ove nepodnoljive vruine. Ne, gospodine, ostavite nas na miru. Veoma ste ljubazni, ali greite ako mislite da beimo od kue. Vie nismo razgovarali dok se voz nije zaustavio. Kad smo izlazili na peron, saputnici nas uzee za ruke i pozvae koiju. Zaustavili smo se ispred otmenog arama koji se nalazio u vrtu sa zimzelenim drveem. Nae dobroinitelje su oigledno tu poznavali. Jedan nasmeeni momak nas je bez komentara odveo u sobu za primanje. Ubrzo nam je prila ena dostojanstvenog izgleda. Jedan od naih saputnika se obratio naoj domaici arama: Gauri Ma, princeza, nije mogla da doe. Planovi su im osujeeni u zadnjem momentu. Zamolili su nas da prenesemo izvinjenje, a mi smo vam doveli dva druga gosta, koja su me odmah privukla, jer sam osetio da su potovaoci gospoda Krine. Naa dva poznanika su krenula prema izlazu s pozdravom: Dovienja momci, sreemo se opet ako bude boja volja? Gauri Ma je rekla: Niste mogli odabrati bolji dan. Oekivala sam dva kraljevska pokrovitelja ovog arama. Bila bi teta da u pripremljenim jelima ne uivaju oni koji ih cene. Ove ljubazne rei su neobino delovale na itendru. Briznuo je u pla. Ispostavilo se da je ono ega se pribojavao, bila kraljevska gozba! Nije mogao brzo da se prilagodi. Naa domaica ga je pogledala radoznalo, ali nije rekla nita. Moda su joj bili poznati mladalaki hirovi. Najavljen je ruak i Gauri Ma nas je povela u natkriveni prostor za ruavanje punog mirisa primamljivih zaina, pa se izgubila u susednjoj kuhinji.

95

Taj trenutak sam oekivao. Odabrao sam odgovarajue mesto na itendrinom telu i utinuo ga isto tako jako kao on mene u vozu. Neverni Tomo, Bog se brine, ali se i uri Domaica se vratila sa lepezom i po orijentalnom obiaju poela je da nas uporno hladi, dok smo sedeli na skupocenim jastucima. Uenici iz arama su hodali tamo-amo, prinosei tridesetak jela. Re obrok ne bi mogla da ih obuhvati, nego samo izraz 'bogata gozba. Od kada smo se nali na ovoj planeti, itendra i ja nikada nismo probali takve poslastice. asna majko, jela su zaista dostojna prineva! Ne mogu da zamislim ta je vaim kraljevskim pokroviteljima moglo biti vanije i hitnije od ove gozbe. Pruili ste nam neto ega emo se seati itavog ivota. S obzirom da je jedan on Anantinih uslova bio utanje, ljubaznoj gospoi nismo smeli da objasnimo da nae zahvaljivanje ima dvostruko znaenje, meutim naa iskrenost je bila uverljiva. Pri oprotaju, ona nas je blagoslovila i pozvala da ponovo posetimo aram. Napolju je vladala nemilosrdna vruina. Pourili smo da se zaklonimo ispod drveta pred vratima arama. Tu smo izmenili nekoliko otrih rei, poto su itendru ponovo obuzele sumnje. Uvalio si me u lep sos. Na ruak je bio srena sluajnost, a kako da razgledamo grad kada smo bez ijednog novia? A kako misli da me vrati u Anantinu kuu? Moje rei nisu bile gorke, ali su ga optuivale. Rekao sam: Kada ti je trbuh pun, brzo zaboravlja Boga. Kako se brzo zaboravljaju boanske milosti. Nema nijednog ivog oveka kome nisu usliene barem neke molbe. Neu zaboraviti ludost to sam poao s ludakom poput tebe. uti, itengra! Isti Gospod koji nas je nahranio, pokazae nam Vrindaban i vratie nas u Agru. U taj as brzim koracima nam je prilazio vitak mlad ovek, ljubaznog lica, i zaustavio se ispod drveta pod kojim smo stajali, poklonio nam se i rekao: Dragi prijatelju, ti i tvoj drug mora da ste ovde stranci, dozvolite mi da vam budem domain i vodi. Indijci teko mogu da preblede, ali itendrino lice je iznenada bilo bledo poput lea. Utivo sam odbio ponudu.

96

Neete me valjda odbiti? U drugim okolnostima, stranevo zaprepaenje bi bilo komino. A zato da vas ne odbijem? Vi ste moj guru. Njegove oi su se s poverenjem srele s mojim. Za vreme podnevnih pobonosti javio mi se u viziji blagosloveni gospod Krina i pokazao mi dva naputena lika pod drvetom. Jedno od lica je bilo vae, uitelju! esto sam ga viao u meditaciji. Kako bih se radovao kada biste prihvatili moje skromne usluge! Radujem se i ja to si me pronaao. Nisu nas napustili ni Bog ni ovek! Premda sam bio nepomian i smeio se revnosnom mladiu pred sobom, unutranja poslunost me je bacila pred boanska stopala. Dragi prijatelji, hoete li poastvovati moj dom svojom posetom? Vrlo ste ljubazni, ali to nije izvodivo. Ve smo gosti mog brata u Agri. Dajte mi onda makar priliku da vam pokaem Vrindaban, kako bih imao uspomenu na ovaj dan. Pristao sam radosno. Mladi ovek, koji je rekao da se zove Pratap ateri, iznajmio je koiju s konjima. Posetili smo Madanamohana hram i ostala Krinina svetilita. No nas je zatekla u vrenju pobonosti u hramovima. Pratam mi je rekao: Izvinite me na trenutak, da nabavim sandes 69. Uao je u trgovinu blizu eleznike stanice, dok smo je itendra i ja muvali po irokoj ulici, sada prepunoj ljudi, kada je malo zahladnelo. Na prijatelj je bio odsutan neko vreme, a onda se pojavio s poklonima koji su se sastojali od raznih slatkia. Dopustite mi, molim vas, da steknem ovu religioznu zaslugu. Smeio se pruajui nam snop novanica i dve upravo kupljene karte za Agru. Prihvatio sam, klanjajui se nevidljivoj ruci. Uprkos Anantinom preziru, zar nije njeno obilje nadmailo nae potrebe? Potraili smo usamljeno mesto nedaleko od eleznike stanice. Rekao sam Pratapu: Pratape, nauiu te krija jogi Lahirija Mahasaje, najveeg jogija naeg doba. Njegova tehnika e biti tvoj guru. Inicijacija je zavrena za pola sata. Rekao sam svom novom ueniku: Tvoj intamani 70 je krija. Tehnika koja je, kao to vidi vrlo jednostavna, ubrzava ovekovu evoluciju. Hinduistiki sveti spisi ue da je egu, koji se neprestano otelovljuje, potrebno milion godina da bi se oslobodio maje. Taj prirodni period znatno se skrauje uz pomo krija joge. Kao to rast biljaka moe da se ubrza, tako
97

da rastu mnogo bre nego to je uobiajeno, kao to je to dokazao agadis andra Boze, tako naunim sredstvima moe da se ubrza i ljudski duhovni razvoj. Vebaj uporno i precizno, pa e se pribliiti guruu svih gurua. Sedeli smo neko vreme razumevi se potpuno i bez rei, a zatim smo polako poli prema stanici. Uao sam radostan u voz, ali za itendru izgleda da je taj dan bio dan plaa. Moje srdano opratanje s Pratapom bilo je isprekidano priguenim jecajima obojice. Tokom putovanja itendra je opet ronio suze, ovoga puta ne zato to je alio samoga sebe, nego zato to se kajao: Kako je povrna moja vera, srce mi je bilo od kamena. Ubudue neu da sumnjam u boju zatitu. Pribliavala se pono. Dve Pepeljuge poslate u svet bez novia, ule su u Anantinu spavau sobu. Ba kao to je lakomisleno predvideo, njegovo lice je moglo da poslui za studiju ljudske zapanjenosti. Bez i jedne rei, bacio sam novanice na sto. Paljivo je rekao: itendra, istinu na sunce! Nije li ovaj momak nekoga opljakao? Kako se pria odvijala, moj brat je postajao sve ozbiljniji, a na kraju je postao sasvim svean. Govorio je duhovito s oduevljenjem, to se ranije kod njega nije moglo zapaziti: Zakon ponude i potranje dopire do finijih podruja nego to sam pretpostavljao. Prvi put u ivotu shvatam tvoju ravnodunost prema riznicama i vulgarnom gomilanju bogatstva. Premda je bilo kasno, insistirao je da ga iniciram u tehniku krija joge. Tokom te noi guru Mukunda je neoekivano morao da prihvati odgovornost za dva uenika. Sledeeg dana, doruak je protekao u skladnoj atmosferi, kakva nije vladala prolog jutra. Smeei se, rekao sam itendri: Nee propustiti svoj Ta, posetiemo ga pre nego to krenemo u Serampore. Oprostivi se sa Anantom, ubrzo smo stajali pred slavnim Ta Mahalom. Beli mermer je blistao na suncu u viziji iste simetrije. Tamni empresi, negovani travnjaci i mirno jezerce su mu savrena okolina. Unutranjost Ta Mahala sa svojim filigranskim rezbarijama od poludragog kamenja izuzetne su lepote. Neni venci i spirale izviru iz sveeg i ljubiastog mermera. Svetlo iz kupole je padalo na spomenike imperatora i Mumtaz, kraljice njegovog kraljevstva i njegovog srca.
98

Sada je dosta razgledanja. eznuo sam za svojim guruom. Ubrzo smo itendra i ja krenuli vozom na jug, prema Bengalu. Moj prijatelj koji je, blago rekavi, bio kolebljiv, napustio me je u Kalkuti. Rekao je: Mesecima nisam video svoju porodicu. Mukunda, predomislio sam se, moda u kasnije posetiti tvog uitelja? Iznenadio sam se kad sam primetio da je od poslednjeg sastanka sa mojim guruom u Benaresu prolo 28 dana. Rekao je: Doi e kod mene za etiri nedelje! I doao sam. Srce mi je lupalo dok sam stajao u njegovom dvoritu u tihoj ulici Ghat Rai. Prvi put sam uao u aram u kome je trebalo da provedem sledeih deset godina.

99

Poglavlje 11 Komentari: (64 70)

uveni mauzolej. Mo guruovog blagoslova nadahnula je svamija ankaru da napie ovaj hvalospev: Nita ne postpoji u tri sveta to bi moglo da se uporedi sa pravim guruom. Ako zaista postoji filozofski kamen, onda on moe gvoe da pretvori u samo zlato, a ne i u drugi filozofski kamen. A oboavani uitelj pred ijim nogama je uenik naao utoite, stvara sebi jednakog. Zato je guru bez premca, tavie on je transcendentalan. ankara je i sam bio guru mnogobrojnim uenicima. Jedan od njih, Sanandana, napisao je komentar Brahma sutri (filozofija vedante). Taj rukopis je izgoreo, meutim, ankara koji ga je samo jednom prelistao, ponovio ga je svom ueniku re po re. Taj tekst poznat pod imenom Pana-padika naunici prouavaju i danas. Uenik Sanadana je stekao novo ime neobino lepim dogaajem. Jednog dana, dok je sedeo na obali reke, uo je da ga ankara zove sa druge obale i odmah je zakoraio u vodu. Njegova vera, kao i stopala, istog trena su dobili podrku, jer je ankara materijalizovao po virovima reke niz lotosovih cvetova preko kojih je hodao. Posle su tog uenika nazvali Padmapada, to znai lotosova stopala. 66 Dhoti; komad tkanine koji se vezuje oko struka i pokriva noge. 67 Vrindavan u pokrajini udruenih provincija Mutra, za hinduiste je ono to je za hriane Jerusalim. Tamo je Krina ispoljio svoju slavu u korist oveanstva. Sveti grad na obali reke amune mesto je u koje milioni hinduista idu na hodoae. 68 Hari, ime kojim od milja poklonici nazivaju Krinu. 69 Bengalska poslastica. 70 Mitoloki dragi kamen koji poseduje mo da ispuni sve elje. Takoe i ime boga.
65 64

100

Poglavlje 12.

Godine provedene u uiteljevom aramu

ri Juktevar me je pozdravio sedei na tigrovoj koi na podu svoje dnevne sobe sa balkonom: Doao si. Glas mu je bio hladan, a izraz lica ravnoduan. Kleknuo sam da bih mu dodirnuo stopala i rekao mu: Da, dragi uitelju, doao sam da bih vas sledio. Kako je to mogue, kad se ti ne obazire na moje elje? Gurui, nije vie tako. Od sada e vaa elja za mene biti zakon. To ve bolje zvui. Sada mogu da preuzmem odgovornost za tvoj ivot. Uitelju, spremno vam predajem taj teret. Moj prvi zahtev je da se vrati kui svojoj porodici. elim da upie koled u Kalkuti i da nastavi kolovanje. Sakrio sam svoje zaprepaenje: Dobro, gospodine. Zar e me mrske knjige pratiti godinama? Prvo otac, a sada ri Juktevar. Rekao je: Jednog dana e otii na Zapad, gde e ljudi spremnije prihvatiti drevnu indijsku mudrost ako neobini uitelj bude imao univerzitetsku diplomu. Gurui, vi najbolje znate. Iezlo je moje mrano raspoloenje. To spominjanje Zapada izgledalo mi je zagonetno i nekako daleko. Pruila mi se prilika da svojom poslunou ugodim uitelju, to mi je bilo od ivotne vanosti. Kalkuta je blizu, pa moe doi ovde kad god bude imao vremena. Svaki dan, uitelju, ako to bude mogue! Zahvalno se predajem vaem autoritetu po pitanju svakog detalja svog ivota, ali pod jednim uslovom. A to je? Da mi obeate da ete mi otkriti Boga!

101

Usledila je vieasovna bitka reima. Uiteljeva re je neopoziva, pa se olako ne daje. Ono to je sadrano u tom obeanju otvara nepregledne vidike u metafizici. Guru mora da je prisan sa stvoriteljem da bi ga mogao nagovoriti da se otkrije. Oseao sam da je ri Juktevar sjedinjen sa Bogom, pa sam odluno hteo da iskoristim priliku to sam mu uenik. Zahtevne si prirode. Tada je uiteljev pristanak saoseajno i neopozivo zazvonio: Neka tvoja elja bude i moja. Pao mi je sa srca kamen koji sam godinama nosio. Bio je to kraj neizvesnog traganja. U pravom guruu naao sam veni zaklon. Uitelj je ustao sa tigrove koe i pozvao me: Doi, pokazau ti aram! Osvrnuvi se okolo, ugledao sam na zidu sliku ukraenu granicom jasmina i kriknuo sam zaprepaen. Lahiri Mahasaja. ri Juktevarov glas je podrhtavao od potovanja: Da, moj boanski guru. Kao ovek i kao jogi, vei je od svih koje sam sreo u svom traganju za Bogom. Poklonio sam se zanemelo pred poznatom slikom. Iz dna due sam se zahvaljivao uitelju bez premca, koji je blagoslovio moje detinjstvo i sve do ovog asa vodio moje korake. Predvoen svojim guruom proetao sam se kuom i dvoritem oko nje. Prostran, star i vrsto graen aram okruivao je svojim masivnim stubovima dvorite. Spoljni zidovi su bili pokriveni mahovinom. Po sivom ravnom krovu leprali su golubovi i bez ustruavanja delili sa nama aramski stan. Bata iza kue je mamila svojim branastim bananama i mango drveem. Balkoni gornjih soba su sa tri strane okruivali dvorite. U prizemlju, rekao je uitelj, prostrana dvorana visokog plafona poduprtog stubovima koristila se samo za godinje sveanosti Durgapue 71. Uzane stepenice su vodile u ri Juktevarovu dnevnu sobu s malim balkonom koji je bio okrenut prema ulici. Aram je bio jednostavno ureen. Sve je bilo jednostavno, isto i korisno. Tu su se nalazile i neke stolice, klupe i stolovi u zapadnjakom stilu. Uitelj me je pozvao da prenoim. Dva mlada uenika koji su se kolovali u aramu sluili su kari od povra. Sedei na slamnoj prostirci pored tigrove koe, zamolio sam uitelja da mi ispria neto iz svog ivota. inilo mi se da su prijateljske zvezde sasvim blizu, iznad balkona.
102

Moje porodino ime je bilo Prija Nath Karar. Rodio 72 sam se ovde u Seramporeu, gde mi je otac bio bogat poslovni ovek. Ostavio mi je ovu veliku kuu, nasleenu od naih predaka, koja je sada moj aram. Moje kolovanje brzo se zavrilo, mada sam ga smatrao sporim i povrnim. U svom ranom muevnom dobu preuzeo sam na sebe odgovornost domaina i dobio sam erku koja je sada udata. Moje srednje godine ivota blagoslovio je svojim duhovnim vostvom Lahiri Mahasaja. Kada mi je umrla ena, pridruio sam se redu svamija i dobio sam novo ime ri Juktevar Giri 73. To je moja biografija. Uitelj se nasmeio izrazu nestrpljenja na mom licu. Kako i u svim biografskim skicama, rei su osvetlile samo spoljanje injenice, a nisu otkrile njegovu unutranjost. Gurui, rado bih uo nekoliko pria iz vaeg detinjstva. Svaka od tih pria je pouna, stoga u ti ispriati nekoliko! Njegove oi su zasijale bljeskom upozorenja. Jednom je majka pokuala da me zaplai stranom priom o duhu u mranoj sobi. Odmah sam otiao u mranu sobu i razoarao se ne naavi ga tamo. Otada mi vie nikada majka nije priala prie strave i uasa. Pouka iz toga glasi: pogledaj strahu u oi i on e da nestane. Druga uspomena iz ranog detinjstva vezana je za moju elju da dobijem runog susedovog psa. Da bih ga dobio, nedeljama sam uznemiravao itavu kuu. Bio sam gluv za ponude lepih kunih ljubimaca. Iz toga sledi pouka: vezanost zaslepljuje. Ona predmet koji elimo obavija imaginarnim oreolom privlanosti. Trea pria se odnosi na prijemivost i gipkost ili savitljivost mladog oveka. Moja majka je usput znala da primeti: ovek koji je kod drugog zaposlen jeste poput roba. To je na mene ostavilo toliki utisak da sam posle venanja odbijao sva zaposlenja. Zaraivao sam ulaganjem svog dela nasledstva u zemlju. Iz toga sledi pouka: Osetljive deje ui treba dobro i pozitivno savetovati. Pojmovi steeni u mladosti urezuju se otro u duh. Zatim se uitelj predao spokojnom utanju. Oko ponoi me odveo do uskog leaja, gde sam slatko i vrsto spavao prve noi pod krovom svog gurua. Sledeeg jutra ri Juktevar me je inicirao u krija jogu. Tehniku sam ve dobio od dvojice uenika Lahirija Mahasaje - svog oca i svog kunog uitelja, svamija Kebalanande - ali, u prisustvu svog gurua tek sam osetio ta znai mo preobraaja. Od njegovog dodira u mom biu se upalilo veliko svetlo kao sjaj bezbroj sunaca stopljenih u jedan jedini plamen. Do same sri srce mi je bilo preplavljeno bujicom neizrecivog blaenstva.
103

Tek kasno popodne uspeo sam da sebe prisilim da napustim aram. Dok sam ulazio kroz vrata svoje kue u Kalkuti, ulo je sa mnom i ispunjenje uiteljevog proroanstva: Vratie se za 30 dana. Niko od roaka nije pravio zajedljive primedbe o povratku odletele ptiice, ega sam se toliko pribojavao. Popeo sam se na svoje malo potkrovlje, kao kod dragog prijatelja, i izustio: Ti si bio svedok mojih meditacija, mojih suza i oluja u sadhani. Sada sam sreno uplovio u luku svog boanskog uitelja. Dok smo otac i ja sedeli u veernoj tiini, rekao mi je: Sine moj, srean sam zbog nas obojice: Pronaao si svog gurua na isto tako udesan nain kao to sam i ja pronaao svog. Sveta ruka Lahirija Mahasaje bdi nad naim ivotima. Pokazalo se da tvoj uitelj nije neki svetac u nedostupnim Himalajima, ve je ovde, u susedstvu. Moje molitve su usliene. U svojoj potrazi za Bogom nisi potpuno nestao iz mog vidokruga. Otac je takoe bio srean to u nastaviti svoje kolovanje. Sledeeg dana sam se upisao u koled kotske crkve u Kalkuti. Proticali su sreni meseci. itaoci verovatno otroumno zakljuuju da su me retko viali u uionicama koleda. Nisam mogao da odolim privlanosti arama. Uitelj je bez komentara prihvatio moje stalno pristvo. Na moju veliku radost, retko je spominjao predavanja. Premda je svima bilo jasno da od mene nee nikada postati naunik, s vremena na vreme uspevao sam da dobijem minimalne prolazne ocene. ivot u aramu je svakodnevno tekao glatko, bez estih promena. Moj guru se budio pre zore. Leei, a ponekad i sedei u postelji, ulazio je u stanje samadhija.74 Jednostavno je bilo otkriti da li se uitelj probudio. Nagli prestanak gromoglasnog hrkanja, 75 zatim jedan ili dva uzdaha, ili moda pokret tela. Nakon toga usledilo bi neujno stanje bez daha, duboko stanje jogijske radosti. Nije bio predvien doruak, ve prvo duge etnje s guruom obalom, kojih se ivo seam. Seajui ih se, lako sam opet s njim. Dok je rano jutarnje sunce grejalo reku, odzvanjao je njegov glas bogat istinom. Zatim bi se kupali, pa pojeli podnevni obrok. Pripremanje tog obroka prema uiteljevim svakodnevnim uputstvima, bio je zadatak mladih uenika koji su ga paljivo izvravali. Moj guru je bio vegetarijanac, ali pre nego to je stupio u red, jeo je jaja i ribu. Uenike je savetovao da slede neki jednostavan nain ishrane, koji se pokae da odgovara njihovoj telesnoj konstituciji.
104

Uitelj je jeo malo. esto je jeo pirina obojen kurkumom, sokom od cvekle ili spanaa, poprskan bivoljim maslom. 76 Nekada bi jeo dal 77 od soiva ili kari od ane 78 sa povrem, a kao desert kuvan pirina sa mangom, narandom ili plodovima kruke. Popodne bi dolazili posetioci. Neprestano se slivala itava reka iz sveta u mirni aram. Moj guru se prema svim ljudima ponaao ljubazno i uljudno. Nije iskazivao posebnu panju bogatim, monim ili obrazovanim, niti je ikoga omalovaavao zato to je siromaan i nepismen. Rei istine bi s potovanjem sluao iz dejih usta, dok bi ponekad ignorisao javno uobraenog pandita. oveku koji je sebe spoznao kao duu, a ne kao telo ili ego, velika veina oveanstva, iako u sopstvenim oima raznovrsna, meusobno je vrlo slina. Na ovoj zemlji uitelj vidi samo dve kategorije ljudi; one koji trae i one koji ne trae Boga. Njegovo merilo za procenu oveka u osnovi se razlikuje od promenljivih merila ovog sveta. Gosti bi ponekad popodne ostali i posle osam, kada je vreme za veeru. Moj guru se nije izvinjavao i odlazio da jede sam. Iz njegovog arama niko nije izlazio gladan ili nezadovoljan. Nikada ga nije zbunjivala iznenadna poseta, niti je zbog nje bio u neprilici. Prema njegovim vetim uputstvima, uenici su umeli da i od ostataka hrane naprave gozbu. Meutim, ipak je bio tedljiv i dobro je rukovao svojim skromnim sredstvima, govorei esto: Protegni se prema pokrivau. Rasipnost e ti doneti samo neprijatnosti. Bilo da se radilo o goenju ili gradnji i popravkama arama, ili o nekom drugom praktinom poslu, ispoljavao je originalnost stvaralakog duha. U tihim veernjim satima esto smo sluali guruovu besedu, primali to bogatstvo koje ni vreme ne moe da uniti. Svaka njegova izreka je bila odmerena i isklesana od mudrosti. Njegov jedinstveni nain izraavanja bio je ispunjen profinjenim samopouzdanjem. Niko drugi koga sam poznavao nije govorio kao on. Pre nego to bi dozvolio mislima da obuku haljinu govora, odmeravao bi ih na osetljivoj vagi diskriminacije. Izgledalo je da se sr istine koja je iz njega isticala poput mirisnog isparavanja due, mogla ak i fiziki opaziti. Uvek sam bio svestan prisustva ive boje manifestacije. Od teine njegove boanstvenosti, pred njim mi se glava automatski saginjala. Ako bi gosti primetili da se ri Juktevar previe udubio u beskonano, brzo bi zapoeo razgovor. Nije bio sposoban za pozu, nikada nije paradirao svojom unutranjom udubljenou. S obzirom da je uvek sjedinjen sa Gospodom, nije mu
105

bilo potrebno posebno vreme da bi s njim uspostavio vezu. Uitelj koji je spoznao samog sebe, za sobom ostavlja stepenice meditacije. Kad se plod javi, cvet otpada. Meutim, sveci esto zadravaju neke duhovne oblike da bi uenicima pruili primer. Kada bi se pribliila pono, moj guru bi zadremao prirodno kao dete, bez uzrujavanja oko posteljine. Legao bi esto i bez jastuka na uzan divan pred kojim je leala njegova esto upotrebljavana koa od tigra. Nisu bile retke filozofske rasprave koje bi trajale do jutra. Mogao je da ih zapone bilo koji uenik koga je neto istinski interesovalo. Tada nisam oseao potrebu za spavanjem niti sam bio umoran, bila mi je dovoljna uiteljeva iva re. Mnogobrojni trenuci mog nonog obrazovanja su se ovako zavravali: O, svanulo je! Hajde da proetamo pored reke. Kao vrhunac prvih meseci provedenih sa ri Juktevarom, bila je pouka kako da se nadmudri komarac. Kod kue smo uvek koristili zavese za zatitu od komaraca, pa sam bio zbunjen uvidevi da se ta vrsta zatite ne koristi u aramu. Insekti su se sasvim odomaili i bio sam izujedan od glave do pete. Guru mi se smilovao i rekao: Kupi zavesu sebi, a takoe i meni. Posluao sam ga, vie nego zahvalan. Svake noi, kada bih spavao u Seramporeu, guru bi me zamolio da namestim zavese oko postelje. Jedne noi komarci su posebno bili raspoloeni da napadaju, a uitelj je izostavio da mi da uobiajeno uputstvo. Zabrinuo sam se oslukujui zujanje koje je najavljivalo nevolju. Legao sam na postelju, uputio sam molitvu u smeru komaraca da ih umilostivim. Nakon pola sata namerno sam se nakaljao da bih privukao guruovu panju. Mislio sam da u poludeti od ujeda, naroito od zujanja kojim su slavili svoje krvoedne obrede. Uitelj se nije ni pomerio. Oprezno sam mu pristupio i primetio da ne die. Tada sam ga prvi put video u jogijskom transu i bio sam prestravljen. Pomislio sam: Moda mu je srce otkazalo. Stavio sam mu ogledalo pod nos, a ono se nije zamaglilo od disanja. Kako bih se sasvim uverio, drao sam mu nekoliko minuta zatvorena usta i nosnice. Telo mu je bilo hladno i nepokretno. Potpuno oamuen, krenuo sam prema vratima da traim pomo. Tada je uiteljev glas zaorio od smeha: Tako, dakle! Vri eksperimente koji obeavaju! Jadni moj nos! Zato ne ide da spava, zar celi svet zbog tebe mora da se menja? Promeni sebe! Oslobodi se kompleksa komaraca.
106

Vratio sam se posluno u krevet i vie se nijedan insekt nije usudio da mi se priblii. Shvatio sam da je moj guru pristao da kupim zavese samo da bi mi ugodio, jer se nije bojao komaraca. Svojom jogijskom moi mogao je da ih sprei da ga ujedaju, ili ako je hteo, mogao je da pribegne unutranjoj neranjivosti. Razmiljao sam: eli primerom da mi pokae da ono to treba da postignem jeste jogijsko stanje. Pravi jogi moe da pree u nadsvesno stanje i da se u njemu zadri bez obzira na smetnje, kojih na ovoj zemlji uvek ima - zujanje insekata, prodorni bljesak dnevnog svetla, itd. Onda biva nagraen zvucima i prizorima unutranjih svetova koji su lepi od raja iz koga je prognan. 79 Komarci su u aramu posluili da me, jednog blagog trenutka u sumrak, jo neemu naue. Moj guru je tumaio svete tekstove, u tome mu nije bilo ravnog. Uivao sam u savrenom miru kraj njegovih nogu. Idilu je naruio jedan komarac i zapoeo sa uiteljem da se takmii za moju panju. Dok mi je zabadao svoju otrovnu iglu u bedro, automatski sam zamahnuo svojom osvetnikom rukom, ali sam odloio njegovo ubijanje jer mi je ba tog trena pala na pamet Patanajijeva sutra o nenasilju. 80 Uitelj me je pitao: Zato nisi dovrio ono to si zapoeo? Uitelju, da li vi to zastupate oduzimanje ivota? Ne, ali si ti u svom duhu ve zadao smrtonosni udarac. Ne razumem! Patanali je pod nenasiljem podrazumevao uklanjanje elje za ubijanjem. ri Juktevar me je itao kao otvorenu knjigu. Dodao je: Ovaj svet je nepodesan za doslovnu primenu nenasilja. Ljudi mogu biti prisiljeni da istrebe tetoine, ali ne da pod podjednakom prisilom oseaju bes i neprijateljstvo. Svi oblici ivota imaju podjednako pravo da udiu vazduh maje. Svetac koji otkrije tajnu stvaranja ivee usklaen s bezbrojnim njegovim zagonetkama. Svi koji uspeju da savladaju unutranju strast za razaranjem, shvatie tu istinu. Da li onda treba radije da se rtvujemo, nego da ubijemo divlju zver? Ne, ljudsko telo je dragoceno. Zbog svojih jedinstvenih centara u mozgu i kimenoj modini, ono poseduje najvee mogunosti za razvoj. Napredan jogi moe da obuhvati i izrazi boanstvo u njegovim najuzvienijim vidovima, za ta nije opremljen nijedan nii oblik ivota. Istina je da se preuzima dug lakog greha ako se bude prisiljen na ubijanje ivotinje ili neke druge ive stvari. Meutim,

107

Vede ue da je lakoumno gubljenje ljudskog tela ozbiljno krenje karmikog zakona. Odahnuo sam, jer se ne dogaa uvek da sveti spisi podravaju ljudske prirodne nagone. Koliko znam, uitelj se nikada nije suoio s tigrom ili leopardom, ali jednom se pred njim nala smrtonosna kobra, samo da bi osetila snagu njegove ljubavi. To se desilo u Puriju, gde je moj guru imao jo jedan divan aram, smeten u blizini Bengalskog zaliva. S uiteljem je bio njegov mladi uenik Prafula, koji je priao: Sedeli smo napolju u blizini arama. Nedaleko od nas pojavila se kobra, ivi uas. Besno je podigla glavu juriajui na nas. Uitelj je uskliknuo radosno kao da pozdravlja dete. Zaprepastio sam se kad sam video da poinje ritmiki da pljeska dlanovima. 81 Zabavljao je stranu posetiteljku. Ostao sam smiren, ali u sebi sam se vatreno molio. Tada je zmija, sasvim blizu uitelja, stala nepokretna kao da je namagnetisana njegovom nenou, a onda se uputila izmeu ri Juktevarovih nogu prema bunju u kome je iezla. Tada mi nije bilo shvatljivo zato je uitelj pljeskao dlanovima, a kobra ga nije napala. Kasnije sam shvatio da se na boanski guru ne boji da e ga povrediti bilo koje stvorenje. Jednog dana tokom prvih meseci u aramu, jednog popodneva zapazio sam da me ri Juktevar paljivo gleda. Rekao mi je: Mukunda, previe si mrav. Ta primedba je pogodila moju bolnu taku. Nisam ni sam voleo svoje upale oi i ispijen lik, jer su me od detinjstva pratile hronine probavne smetnje. U mojoj sobi, na polici, stajale su bezbrojne boice tonika za jaanje, ali mi nijedan nije pomogao. Ponekad sam se pitao vredi li zbilja iveti s tako nezdravim telom. Uitelj mi je rekao: Lekovi su ogranienog dejstva, a boanska kreativna sila nije. Veruj u to i postae zdrav i snaan. Njegove rei su me uverile istog asa da se ta istina moe primeniti i u mom ivotu. Nijedan od brojnih iscelitelja nije uspeo da me nadahne tako jakom verom. Onda sam iz dana u dan postajao sve snaniji.Tokom dve nedelje, zahvaljujui tajnom blagoslovu ri Juktevara, postigao sam teinu koju sam u prolosti toliko eleo, a eludane smetnje su zauvek nestale. Kasnije sam bio u prilici da budem svedok brojnih trenutnih isceljenja osoba koje su patile od dijabetesa, tuberkuloze, epilepsije i paralize. Sumnjam da je iko od njih bio
108

zahvaliniji mom guruu od mene, to me je oslobodio od mog mravog i ispijenog izgleda. ri Juktevar mi je priznao: Pre mnogo godina i ja sam udeo da se udebljam. Dok sam se oporavljao od teke bolesti, otiao sam u posetu Lahiriju Mahasaji. Rekao sam mu da sam bio bolestan i da sam izgubio mnogo kilograma. Odgovorio mi je: Vidim, Juktevare 82 da si sebe sam uinio bolesnim, a sada misli da si mrav. Nikako nisam oekivao takav odgovor, meutim moj guru je dodao, hrabrei me: Da vidimo. Uveren sam da bi se sutra mogao ve oseati bolje. Moj prijemivi duh je prihvatio njegove rei kao poruku o tajnom leenju. Potraio sam sledeeg jutra Lahirija Mahasaju i rekao mu, sav blistajui od radosti: Gospodine, danas se oseam mnogo bolje. Odgovorio mi je: Zaista! Danas si sam sebe ojaao. Protestovao sam: Ne, uitelju, vi ste taj koji mi je pomogao. Ovo je prvi put posle dugih nedelja da se oseam neto snanijim. O, da! Tvoja bolest je bila prilino teka, telo ti je osetljivo. Ko zna kako e se oseati sutra. Pretrnuo sam na pomisao da bi se mogla vratiti moja slabost. Sledeeg jutra jedva sam se dovukao do kue Lahirija Mahasaje i rekao mu: Gospodine, opet sam bolestan. Pogledao me je podrugljivo i rekao: Tako, dakle, opet si se onesposobio. Moje strpljenje je bilo pri kraju, pa sam reao: Uitelju, sada vidim da me iz dana u dan ismejavate. Ne shvatam zato ne verujete mojim iskrenim reima. Tvoje misli su te naizmenino inile zdravim i bolesnim. Moj guru me je pogledao s ljubavlju i rekao: Video si kako tvoje zdravlje prati u stopu tvoja podsvesna oekivanja. Misao je sila isto kao elektricitet i gravitacija. Ljudski duh je iskra svemone boje svesti. Imao sam priliku da ti pokaem kako e se sve u ta tvoj duh snano veruje, odmah i dogoditi. Znajui da Lahiri Mahasaja nikada ne govori nita suvino, zahvalno sam mu odgovorio sa strahopotovanjem: Uitelju, budem li mislio da sam zdrav i da u ponovo imati svoju prethodnu teinu, hoe li se to i ostvariti? Odgovorio mi je usmerivi ozbiljan pogled u moje oi: To e se ostvariti. Istog trena sam osetio da mi raste snaga, ne samo snaga nego i teina. Lahiri
109

Mahasaja je zautao i povukao se u tiinu. Poto sam kraj njegovih nogu proveo nekoliko sati, vratio sam se u kuu moje majke, gde sam odsedao kada bih boravio u Benaresu. Majka nije mogla da poveruje svojim oima, pa me je pitala: Sine moj, ta se desilo? Da li si natekao od vodene bolesti? Telo mi je bilo podjednako zaobljeno i snano, kao i pre bolesti. Izmerivi se, video sam da sam u jednom danu dobio pedeset funti. Ta teina mi je ostala zauvek. Prijatelji i poznanici, koji su me videli onako mravog, bili su zaprepaeni. Neki od njih su zbog toga izmenili svoj ivot i postali uenici Lahirija Mahasaje. U Bogu probuen, moj guru je znao da ovaj svet nije nita drugo do stvoriteljev opredmeeni san. Budui da je bio potpuno svestan svog jedinstva sa boanskim sanjaem, Lahiri Mahasaja je mogao da materijalizuje i dematerijalizuje sanjane atome pojavnog sveta. 83 ri Juktevar je zakljuio: Svime to je stvoreno upravljaju zakoni. Principi koji deluju u spoljanjem svemiru, a koje naunici mogu da otkriju, zovu se prirodni zakoni. Meutim, postoje suptilniji zakoni, koji upravljaju duhovnim nivoima i unutranjim kraljevstvom svesti. Ti principi se mogu spoznati naukom joge. Uitelj, koji je spoznao sebe, a ne fiziar, jeste ovek koji razume istinsku prirodu materije. Posluivi se tim znanjem, Hrist je mogao da vrati slugi uho, kada mu ga je odsekao jedan od uenika. 84 Kada se radilo o tumaenju svetih spisa, moj uitelj je bio bez premca. Mnoge od mojih najsrenijih uspomena povezane su s njegovim govorima. Dragulje svojih misli on nije bacao u pepeo nepanje i gluposti. Nemiran pokret tela ili trenutak odsutnosti duha, bili su dovoljni da naglo zaustave uiteljevo izlaganje. Bespotedno sledei moju panju, tog jutra ri Juktevar je prekinuo svoj govor: Nisi prisutan. Protestovao sam: Gurui, nisam se ni pomerio, niti sam trepnuo. Mogu da ponovim svaku re koju ste izgovorili. Upkos tome, nisi me pratio do kraja. Tvoj prigovor me prisiljava da ti kaem da si u svom duhu izgraivao tri ustanove. Jedna je bila u umovitoj ravnici, druga na vrhu breuljka, a trea na obali okeana.

110

Zaista su mi se u glavi, podsvesno, vrzmale te nejasne misli. Pogledao sam ri Juktevara, izvinjavajui se. ta da radim s uiteljem koji prodire u moja besciljna razmiljanja? Ti si mi sam dao to pravo. Suptilne istine koje tumaim ne mogu da se shvate bez potpune usredsreenosti. Ukoliko zaista nije potrebno, ja ne ulazim u skrivene tue misli. Ljudi imaju prirodno pravo da tamo lutaju. Ni Gospod ak ne ulazi tamo nepozvan, pa se ni ja ne bih usudio da se nameem. Uitelju, vi ste uvek dobrodoli! Tvoji graditeljski snovi e se ostvariti kasnije, sada je vreme za uenje. Svojim jednostavnim nainom, uzgred je moj guru otkrio da zna za tri vana budua dogaaja, koji e se desiti u mom ivotu. Od ranog detinjstva javljale su mi se vizije tri graevine, od kojih se svaka nalazila u drugaijem predelu. Onim redom koji je ri Juktevar predvideo, vizije su se i uobliile. Prvo sam u umovitoj ravnici u Raniju osnovao kolu joge za deake, zatim ameriko sedite na breuljku u Los Anelesu, i na kraju koloniju svetskog bratstva na jugu Kalifornije, na obali Pacifika. Uitelj nije nikada davao bahate izjave, poput: Predskazujem da e se dogoditi to i to! Vie je voleo da njegov sagovornik to nasluti: Zar ne misli da bi se to moglo desiti? Meutim, njegove jednostavne rei su skrivale proroansku mo. Nije bio nikada prisiljen da ih opozove, jer njegova proroanstva, premda prekrivena velom, nikada nisu bila pogrena. ri Juktevar je po prirodi bio povuen i trezven. U njegovoj linosti nije bilo niega slinog duhom odsutnom slaboumnom vizionaru. Sa nogama vrsto na zemlji, a glavom u nebeskom okrilju, divio se praktinim ljudima. Imao je obiaj da govori: Svetost nije tupost! Boanska opaanja ne ine ljude bespomonim. Izraavanjem vrline u aktivnosti, inteligencija se maksimalno razvija. U primeru uiteljevog ivota, uvideo sam kolika razlika postoji izmeu duhovnog realizma i nerazgovetnog, tamnog misticizma koji mu po svojoj spoljanosti moe biti slian. Moj guru je nerado govorio o nadfizikim podrujima. Jedina njegova udesna aura, bila je aura savrene jednostavnosti. U razgovoru je izbegavao aluzije koje bude zaprepaenje, a na delu se slobodno izraavao. Drugi su govorili o udima, ali nisu mogli nita da pokau. ri Juktevar je retko spominjao suptilne zakone, ali ih je u tajnosti primenjivao kako je hteo.

111

Objanjavao je: Ljudi koji su spoznali Istinu ne izvode uda dok ne dobiju unutranju dozvolu. Bog ne eli da se svima, bez razlike, 85 otkrivaju tajne njegovog stvaranja. Sem toga, svaki ovek na svetu ima neotuivo pravo na svoju slobodnu volju. Takvu nezavisnost, svetac nikada ne osporava. Uobiajeno uiteljevo utanje je bilo prouzrokovano njegovim dubinskim opaanjem beskonanog. Nije bilo vremena za beskrajna otkrovenja u kojima provode dane uitelji koji nisu spoznali Istinu. Duhovita izreka iz svetih hindu spisa to znalaki ovako opisuje: Kod plitkih ljudi, ribe siunih misli prave velike talase, a u okeanskim duhovima, kitovi nadahnua jedva malo namrekaju povrinu. Obzirom da je dranje mog gurua uvek bilo neupadljivo, mali je broj njegovih savremenika u njemu video nadoveka. Poslovica: Budala je onaj ko ne moe da sakrije svoju mudrost, nije mogla da se primeni na mog mirnog i nedokuivog uitelja. Iako se ri Juktevar, kao i svi ostali ljudi, rodio kao smrtan ovek, uspeo je da se poistoveti s vladarem vremena i prostora. Kada se radilo o stapanju boanskog i ljudskog, za njega nisu postojale nepremostive prepreke. Vremenom sam spoznao da takve prepreke postoje samo u nepostojanju ljudske sklonosti duhovnim pustolovinama. Kad god bih dodirnuo ri Juktevarova sveta stopala, telo bi mi pobono zatreperilo. Jogiji kau da uitelj moe duhovno da namagnetie uenika ako ga ovaj dodirne s potovanjem. Tom prilikom se javlja fina struja koja esto odstranjuje nepoeljne obine mehanizme u mozgu poklonika i korisno menja brazde njegovih svetovnih sklonosti. Moe se dogoditi da mu se makar na trenutak podignu tajni velovi maje i da proviri u realnost blaenstva. Celo telo mi je bljesnulo arom osloboenja kad god bih, po indijskom obiaju, kleknuo ispred svog gurua. Uitelj mi je rekao: ak i kada je Lahiri Mahasaja utao, ili razgovarao o neemu drugom, a ne o temama vezanim za religiju, prenosio mi je znanje koje ne moe reima da se izrazi. Na mene je ri Juktevar podjednako delovao. Ako bih doao u aram zabrinut ili ravnoduan, primetio bih da se moj stav neosetno menja. Dovoljno je bilo da pogledam svog gurua, pa da me obuzme isceljujui mir. Svaki s njim proveden dan, bio je novi doivljaj radosti, mira i mudrosti. Nikada ga nisam

112

video obmanutog, ili opijenog gramzivou, ganutou, besom, ili nekom drugom vrstom ljudske vezanosti. U zoru i u sumrak 86 uitelj je ovako podseao uenike na potrebu za krija jogom: Tiho se unja tama maje. Pourimo unutra, kui. Novi uenici bi ponekad izraavali sumnju, jesu li dostojni da se bave jogom. ri Juktevar ih je teio: Zaboravite prolost. Proli ivoti svih ljudi crne se od sramote. Nepouzdano je ljudsko ponaanje sve dok se ljudi ne usidre u Bogu. Ubudue, sve e biti bolje, ako sada uloite duhovni napor. Uvek je u aramu bilo mladih uenika, jer se uitelj celog svog ivota interesovao za njihovo duhovno i intelektualno obrazovanje. ak i neposredno pred smrt, primio je na kolovanje dva estogodinja deaka i jednog esnaestogodinjeg mladia. Usmeravao je njihov duh i ivot sa paljivom disciplinom u kojoj je etimoloki ukorenjena re discipulus - uenik. Stanovnici arama su voleli i potovali svog gurua. Tihi poziv udarcem dlanom o dlan bio je dovoljan da mu se eljno odazovu. Kada je bio raspoloen da se povue i uti, niko se nije usuivao da progovori. Kada bi odzvanjao njegov radosni smeh, deca su ga smatrala svojim drugom. Uitelj je retko zahtevao od drugih neku linu uslugu, a nije prihvatao ni pomo uenika ako ne bi bila spontana i iskrena. Oprao bi sam svoju odeu bez rei, ako bi uenici zanemarili taj asni zadatak. Nosio je tradicionalnu odeu oker boje za svamije. Njegove cipele bez pertli, u skladu s jogijskim obiajem, bile su od tigrove ili jelenske koe. Teno je govorio engleski, francuski, hindu i bengalski, a prilino dobro je poznavao i sanskrit. Strpljivo je uio svoje mlade uenike promiljenim reenicama koje je smislio za uenje engleskog i sanskrita. ri Juktevar je bio paljiv prema svom telu, ali ne i zaokupljen njim. Isticao je da se beskonano uvek ispoljava u duevnom i telesnom zdravlju. Odvraao je od svake krajnosti. Jednom je jedan uenik, jako zaokupljen svojim telom, poeo dugotrajan post, na ta se guru nasmejao i rekao: Zato psu ne baci kost. 87 Zdravlje mu je bilo odlino i nikada ga nisam video bolesnog.88 Uenicima je dozvoljavao da idu kod lekara, ako se inilo potrebnim. Svrha toga bilo je potovanje svetovnih obiaja. Lekari moraju da nastave svoj posao leenja bojim zakonima primenjenim na materiju. Hvalio je superiornost mentalne terapije, i esto ponavljao: Mudrost je najvei ista.
113

Obino je govorio: Telo je nepouzdan prijatelj. Dajte mu ono to mu pripada, ali nita vie. Bol i uivanje su prolazni. Sve dualnosti podnosite mirno, istovremeno nastojei da izmaknete njihovoj moi nad vaim duhom. Kroz vrata mate ulazi bolest, podjednako kao i ozdravljenje. Ne verujte u postojanje bolesti, ak ni kada ste bolesni. Posetilac na koga ne obraate panju, otii e. Meu ri Juktevarovim uenicima bili su i mnogi lekari kojima je govorio: Onaj ko je prouio fizike zakone, lako e izuiti zakone due. Neposredno iza telesne strukture skriven je suptilan duhovni mehanizam. 89 Savetovao je svoje uenike da u sebi ujedine vrline Istoka i Zapada. On je sam po svojim spoljanjim obiajima bio izraziti Zapadnjak, ali je u sebi imao orijentalni duh. Hvalio je napredne i higijenske navike Zapada, a i religiozne ideale koji su vekovima Istok obavijali oreolom. Disciplina mi nije bila strana. Otac je kod kue bio strog, a Ananta esto i vrlo otar, meutim, kolovanje kod ri Juktevara ne moe da se opie drugaije nego kao vrlo drastino. Po svojoj prirodi sklon savrenstvu, moj guru je prema svojim uenicima bio izuzetno kritian, bilo da se radilo o vanim stvarima, ili o suptilnim nijansama ponaanja. Jednom prilikom je primetio: Lepo ponaanje, bez iskrenosti, jeste poput lepe mrtve gospoe. A ikrenost bez uljudnosti je kao hirurki no - delotvoran, ali neprijatan. Meutim, kada je iskrenost povezana sa uljudnou, pomae i dostojna je divljenja. Oigledno je uitelj bio zadovoljan mojim duhovnim napretkom, jer ga je retko spominjao. Meutim, sluao sam prekore kada se radilo o drugim stvarima. Glavni moji gresi su bili odsutnost duha, povremeno padanje u tuna raspoloenja, nepotovanje nekih pravila ponaanja i povremeno odsustvo metodinosti. Uitelj je primetio: Gledaj kako ti je otac dobro organizovao svoje aktivnosti i kako su one u svakom pogledu uravnoteene. Dva uenika Lahirija Mahasaje ubrzo su se srela, poto sam poeo da odlazim na hodoae u Serampore. Otac i ri Juktevar divili su se jedan drugom. Njihov unutranji ivot je bio od duhovnog granita koji nije podlegao zubu vremena. Od nekog usputnog uitelja, u nekom svom prolom ivotu, prihvatio sam nekoliko pogrenih pouka. Reeno mi je da uenik ne treba da se napree u svojim svetovnim dunostima. Kada bih zanemario, ili aljkavo obavio svoje zadatke, nisam bivao kanjen. Ljudska priroda lako usvaja takve pouke. Pod Juktevarovim
114

tapom, koji nikoga nije tedeo, uskoro sam se probudio iz prijatnog sna neodgovornosti. ri Juktevar je govorio: Oni koji su isuvie dobri za ovaj svet, svojim prisustvom krase neki drugi. Sve dok udie zemaljski vazduh, obavezan si da sa zahvalnou slui zemlji. Samo onaj ko je sasvim ovladao stanjem bez daha, 90 osloboen je kosmikih imperativa. Neu propustiti da te obavestim kad postigne to konano savrenstvo. Moj guru se nije mogao podmititi ak ni ljubavlju. Nije bio popustljiv ni prema onima koji su mu se, poput mene, svojevoljno ponudili za uenike. Bez obzira na to da li smo bili sami, okrueni drugim uenicima ili nepoznatim osobama, govorio je uvek bez okoliavanja i strogo je davao ukore. ak ni najneznatniji propust, povrnost, i najsitnija nedoslednost nisu mogli da umaknu njegovim prekorima. Teko je bilo podneti takav poniavajui postupak, ali sam odluio da mu dopustim da poravna sve moje psihike kovrde. Dok je radio na toj titanskoj promeni, mnogo puta sam se zateturao pod teinom njegovog disciplinskog ekia. Uveravao me je: Ako ti se ne dopadaju moje rei, moe da ode kad god zaeli. Nita drugo od tebe ne elim nego da se popravi. Ostani samo ako osea da je to za tebe korisno. Danas sam uitelju zahvalan, vie nego to reima mogu da izrazim, za svaki poniavajui udarac mojoj tatini, i za svako vaenje pokvarenog zuba u mojim metaforikim eljustima. Teko je razbiti tvrdo jezgro ljudskog samoljublja sredstvima koja nisu gruba. Kada se jednom razbiju, u nama se konano stvara prolaz za boansko, koje je uzalud nastojalo da proklija kroz kamena srca sebinosti. Toliko je bila prodorna ri Juktevarova intuicija, da je esto odgovarao na neizreenu misao, ne obazirui se na ono to je uenik govorio. Povrinski smisao ljudskih rei retko ukazuje na motive zbog kojih su izreene. Ovakav je bio savet mog gurua: Nastoj da oseti misli koje lee u pozadini, iza bujice rei. Meutim, boanska pronicljivost je neprijatna svetovnom uhu. Stoga uitelj nije bio popularan meu povrnim uenicima. Mudri, kojih je uvek malo, veoma su ga potovali. Usuujem se da kaem da bi ri Juktevar bio najtraeniji uitelj u Indiji, da nije bio tako otvoren i strog na reima.

115

Priznao mi je: Strog sam prema onima koji dou da ih poduavam. To je moj nain, uzmi ga ili ostavi, nikada ne pravim kompromise. Meutim, ti e prema svojim uenicima biti mnogo blai, jer je to tvoj nain. Ja nastojim da istim samo vatrom strogosti i da arim vie nego to prosean ovek moe da podnese. Blag pristup ljubavlju takoe menja. Ako se mudro primene, nepopustljive i popustljive metode podjednako su delotvorne. Ii e u strane zemlje, gde ljudi ba ne cene grube napade na svoj ego. Na Zapadu uitelj ne moe da iri puruku Indije ako ne poseduje obilnu zalihu strpljenja i obazrivosti. Ne elim da se izjanjavam o tome koliko su se uiteljeve rei kasnije pokazale istinitim! Mada su mu njegove otre rei onemoguile da stekne veliki broj sledbenika dok je boravio na zemlji, njegov ivi duh se jo i danas ispoljava u celom svetu kroz istinske poklonike njegove krija joge i drugih njegovih uenja. Osvojio je u ljudskim duama vee posede nego to je ikada Aleksandar Veliki sanjao da e ih osvojiti na zemlji. Uitelj je imao obiaj da sitne, zanemarljive nedostatke iznosi paljivo, s izrazom velike ozbiljnosti. Jednog dana je doao moj otac da se pokloni ri Juktevaru. Verovatno je oekivao da e uitelj da me pohvali. Bio je zapanjen kada je primio dugaak izvetaj o mojim nesavrenstvima, pa je pourio da me vidi. Nije znao da li da se smeje ili da plae: Sudei po reima tvog gurua, oekivao sam da si potpuno propao. Jedini razlog ri Juktevarovog nezadovoljstva mnome u to vreme, bio je to sam, uprkos njegovog blagog upozorenja, nastojao da preobratim jednog oveka na duhovni put. Ogoren, brzo sam potraio svog gurua. Doekao me je oborenog pogleda, kao da je svestan svoje krivice. Jedino sam tada video boanskog lava krotkog. Sa uivanjem, do dna sam iskapio taj jedinstveni trenutak, rekavi: Gospodine, zato ste me tako nemilosrdno osudili pred ocem? To ga je zapanjilo. Da li je to bilo pravedno? U Uiteljevom glasu sam osetio izvinjenje: To se nee ponoviti. Istog trenutka sam bio razoruan. Kako je spremno veliki ovek priznao svoju greku! Mada nikada vie nije naruavao duevni mir mog oca, moj guru me je i dalje bezobzirno sekirao gde god, i kad kod mu je to bilo zgodno. Dok bi opirno kritikovao ostale uenike, novi uenici bi mu se esto pridruili, mudri poput gurua, pravi uzori besprekornog otroumnog razlikovanja.
116

Meutim, onaj ko napada, ne sme da bude bez odbrane. Isti zajedljivi uenici bi ubrzo pobegli, im bi uitelj javno odapeo u njihovom smeru nekoliko strela iz svog analitikog tobolca. ri Juktevarov komenatar o tim beguncima je bio ovakav: Mekane unutranje slabosti, koje se ak i na najblau kritiku bune, jesu poput obolelih delova tela koji izmiu ak i pred najnenijim dodirom. Ima uenika koji trae gurua prema svojoj slici i prilici. Takvi bi se ponekad alili da ne razumeju ri Juktevara. Jednom prilikom sam im odgovorio: Ne razumete ni Boga. Kada budete u stanju da shvatite sveca, i sami ete biti sveci. Meu milijardama tajni, koje svake sekunde diu ovaj neobjanjivi vazduh, ko bi se usudio da zahteva neposredno razumevanje nedokuive prirode jednog uitelja? Uenici su dolazili, a i odlazili. Svi koji su eznuli za glatkim putem saoseanja i lako steenih priznanja, to u aramu nisu nalazili. Uitelj je nudio utoite i duhovno vostvo za venost, meutim, mnogi su eleli i balzam za svoj ego. Radije su odlazili da prihvate bezbrojna ponienja ivota, nego ma kavu poniznost. ri Juktevarovi jarki zraci, kao i jasni prodorni sjaj njegove mudrosti, bili su suvie snani za njihovu duhovnu bolest. Potraili bi nekog manjeg uitelja, koji bi im u hladovini laskanja doputao miran san neznanja. Tokom prvih meseci provedenih s uiteljem, strahovao sam od njegovih prekora. Meutim, ubrzo sam uvideo da su oni rezervisani samo za one uenike koji su traili njegovu verbalnu vivisekciju. Ako bi neki uenik na mukama protestovao, ri Juktevar bi zautao, ne uvredivi se. Ponekad rei nisu bile gnevne, ve mudre i neline. Uiteljeva pronicljivost nije bila namenjena uima nepripremljenih sluajnih posetilaca. Retko bi nekada neto rekao o njihovim nedostacima, ak i ako bi bili oigledni. Meutim, prema uenicima koji su ga molili za savete, oseao je veliku odgovornost. Zbilja je hrabar guru koji se ne prihvata da preobraava grubu rudu, egom proetog oveanstva! Hrabrost sveca se zasniva na njegovoj samilosti prema slepima koji posru po ovom svetu. Kada sam prevaziao svoje unutranje ogorenje, zapazio sam da se broj ri Juktevarovih opomena znaajno smanjio. Gotovo neprimetno, uitelj je postao blai prema meni. Vremenom sam sruio sve zidove racionalizacije i podsvesne uzdranosti, kojima se obino titi ljudska linost 91. Nagrada za to je bila da sam bez napora iveo u skladu sa svojim guruom. Otkrio sam da je postao poverljiv,
117

uviavan, i da me voli. Po prirodi povuen, svoju naklonost, meutim, nije izraavao reima. Moj temperament je uglavnom sklon predanosti. Prvo sam bio zbunjen kada sam otkrio da je ri Juktevar pun nane, a naizgled bez bhaktija 92 i najee se izraava terminima hladne spiritualne matematike. Meutim, kada sam svoju prirodu postepeno prilagodio njegovoj, nisam primetio da se moja predanost Bogu smanjuje, ve da se, tavie, poveava. Prosvetljeni uitelj u svakom sluaju moe da vodi razne uenike, uzimajui u obzir njihove uroene sklonosti. Mom odnosu prema ri Juktevaru, iako donekle krtom na reima, nije nedostajala reitost. Na svojim mislima bih esto nalazio njegov utljivi potpis, pa rei nisu bile potrebne. Dok sam sedeo utei pored njega, oseao sam kako se njegovo obilje tiho preliva preko mog bia. ri Juktevarov nepristrasan sud jasno se pokazao tokom prvih mojih letnjih praznika. Radovao sam se prilici da nekoliko meseci neprekidno provedem u Seramporeu sa svojim guruom. Uitelj je bio zadovoljan oduevljenjem koje sam pokazao prilikom dolaska, pa je rekao: Preuzee brigu o aramu. Tvoja dunost e biti primanje gostiju i nadzor ostalih uenika. Dve nedelje kasnije, primljen je u aram na kolovanje mladi seljak iz istonog Bengala. Vrlo inteligentan, ubrzo je stekao ri Juktevarovu naklonost. Iz nekog neshvatljivog razloga, uitelj je prema novom ueniku zauzeo nekritian stav. Poto je deak proveo sa nama samo mesec dana, uitelj je dao nalog: Mukunda, neka Kumar preuzme tvoje dunosti, a ti se pozabavi kuvanjem i ienjem. Kumar, kome je poloaj voe udario u glavu, postao je sitniav kuni tiranin. Ostali uenici, u svojoj utljivoj pobuni, svakodnevno su se i dalje obraali meni za savete. Posle tri nedelje, uo sam iz susedne sobe Kumara kako se ali naem guruu: Mukunda je nemogu! Mene ste postavili za nadzornika, a ipak svi odlaze kod njega i sluaju ga. Otar uiteljev ton Kumaru je bio nepoznat: Zato sam njega postavio u kuhinju, a tebe u salon. Na taj nain si shvatio da pravi voa eli da slui, a ne da

118

vlada. eleo si Mukundin poloaj, ali nisi se pokazao dostojnim tog poloaja. Vrati se svom prethodnom poslu pomonika kuvara. Nakon tog poniavajueg dogaaja, uitelj je prema Kumaru zauzeo svoj prethodni stav neobine popustljivosti. Ko moe da rei zagonetku privlanosti? Na guru je u Kumaru otkrio oaravajui izvor - izvor kojim ostali uenici ba nisu bili oarani. Premda je novi deak bio ri Juktevarom miljenik, nisam bio ni zbunjen, niti nezadovoljan. Line sklonosti i nesklonosti, koje nalazimo ak i kod uitelja, obogauju ivot. Po prirodi ja se retko obazirem na detalje, a od ri Juktevara sam traio neto vie od povrne pohvale. Jednog dana Kumar mi je bez ikakvog razloga uputio nekoliko otrovnih rei, koje su me jako povredile. Upozorio sam ga, oseajui intuitivno istinitost svog upozorenja: Toliko si naduven, da e se rasprsnuti. Ako se ne bude lepe ponaao, jednog dana e ti zatraiti da napusti aram. Kumar je, sarkastino se smejui, ponovio te rei naem guruu, koji je tog trenutka uao u sobu. Oekujui da u sigurno biti izgren, krotko sam se povukao u ugao. Uiteljev odgovor je zvuao neobino hladno: Moda je Mukunda u pravu? Nakon godinu dana Kumar je otiao da poseti kuu u kojoj je proveo svoje detinjstvo. Nije se obazirao na neodobravanje ri Juktevara, koji nikada autoritativno nije upravljao kretanjem svojih uenika, ve je izraavao neodobravanje svojim utanjem. Posle nekoliko meseci, kada se deak vratio u Serampore, na njemu se videla neprijatna promena. Stasiti Kumar, jasnog i spokojnog lica je nestao. Pred nama je stajao seljaki deak, koji je u poslednje vreme stekao i nekoliko loih navika. Uitelj me pozvao i slomljenog srca poeo sa mnom da raspravlja o tome kako deak sada nije podoban za aramski ivot. Uiteljeve oi su bile pune suza, ali se brzo pribrao i rekao mi: Mukunda, preputam tebi da kae Kumaru da sutra napusti aram, jer ja to ne mogu da uinim. Deak nikada ne bi pao tako duboko da me je posluao. Otiao je i upao u loe drutvo, odbacio je moju zatitu. Nemilosrdni svet mora jo neko vreme da mu bude guru.

119

Nije me oraspoloio Kumarov odlazak. Pitao sam se, tuno, kako neko ko ima mo da zadobije ljubav jednog uitelja, moe da bude zaveden svetovnim draima. Uivanje u vinu i seksu uroeno je ljudima - za to nije potrebna nikakva profinjena percepcija. Lukavstvo ula moe da se uporedi sa veno zelenim oleanderom i njegovim arenim, mirisnim cvetovima; a svaki deo biljke je otrovan. Zemlja isceljenja lei u ljudskoj nutrini i zrai sreu koju slepo traimo u hiljadama pogrenih smerova. 93 U vezi sa Kumarovim brilijantnim umom, uitelj je jednom primetio: Britka inteligencija je ma sa dve otrice. Moe, kao i no, da se upotrebi konstruktivno i destruktivno - da se isee ir neznanja, ili samome sebi da se odrubi glava. Inteligencija je na pravom putu tek kada um prizna neizbenost duhovnog zakona. Moj guru se druio slobodno sa mukarcima i enama, koji su mu bili uenici. S obzirom da je video jednakost njihovih dua, nije bio pristrasan, niti je meu njima pravio razliku. Govorio je: U snu ne zna da li si mukarac ili ena. Upravo kao to mukarac, glumei enu, ne postaje ena, tako ni dua kada glumi mukarca ili enu, nema pol. Dua je ista boja slika, nepromenljiva i apsolutna. ri Juktevar nije izbegavao ene, niti ih je krivio kao zavodnice. Mukarci takoe dovode ene u iskuenje. Jednom sam pitao svog gurua zato je neki svetac nazvao enu vratima pakla? Odgovorio je sarkastino: Mora da mu je u mladosti neka ena poremetila duevni mir, inae ne bi optuivao ene, nego svoju nesavrenu samokontrolu. Ako bi se neki posetilac arama usudio da ispria dvosmislenu priu, uitelj bi na to odgovorio gvozdenim utanjem. Govorio je uenicima: Ne dajte da vas iba izazovni bi lepog lica. Kako robovi ula mogu da uivaju u svetu? Izmiu im njihovi suptilni ukusi. oveku sa elementarnim udnjama, uzaludne su sve finije raznolikosti. Dok je u majinom ropstvu, ovek mora da zapone sa vebanjem telesne samokontrole. Moj guru je, strpljivo i sa razumevanjem, savetovao sve one koji su ga molili za pomo u prevazilaenju prirodnih nagona. Uitelj je isticao: Kao to je legitimna i svrhovita glad, a lakomost nije, tako je i polni nagon usaen u oveka radi produavanja vrste, a nikako radi podsticanja nezajaljive udnje. Iskorenite sada naopake elje, inae e vas napastvovati, ak i kada vam se astralno telo odvoji
120

od telesnog omotaa. ak i kada je telo slabo, neka mu se duh neprestano odupire. uvajte svoju snagu. Budite kao prostrani okean, koji mirno upija u sebe sve ulne tokove. Sitne udnje naruavaju va duevni mir i iscrpljuju vas. One su poput otvora u rezervoaru, koji doputaju isceljujuim vodama da natapaju pustinjsku zemlju materijalizma. Ako je pogreno usmerena, silovita udnja je najvei neprijatelj ljudske sree. Kao lavovi samosavlaivanja kreite se svetom, i ne dozvoljavajte da se vaa ula igraju s vama kao maka s miem. Poklonik se na kraju oslobaa svih nagonskih prisila. Svoju potrebu za ljudskom ljubavlju preobraava u udnju za Bogom kao jedinu ljubav, zato to je sveprisutna. ri Juktevarova majka je ivela u etvrti Rana Mahal u Benaresu, gde sam prvi put posetio svog gurua. Ljubazna i dobronamerna, ipak je bila ena vrstih stavova. Jednom sam stojao na njenom balkonu i posmatrao majku i sina kako razgovaraju. Svojim mirnim razumnim nainom, uitelj je pokuavao da je u neto uveri. U tome oigledno nije uspevao, jer je ona snano odmahivala glavom i rekla: Ne, ne, sine moj, odlazi! Tvoje mudre rei nita mi ne znae! Ja nisam tvoja uenica! ri Juktevar se povukao ne suprotstavljajui joj se, poput deteta koga su izgrdili. Bio sam dirnut njegovim velikim potovanjem prema majci, ak i kada se nije ponaala najrazumnije. Ona je u njemu videla samo svog deaka, a ne mudraca. U tom beznaajnom dogaaju bilo je neke privlanosti. On je neoekivano osvetlio neobinu narav mog gurua iz novog ugla. Bio je iznutra ponizan, a spolja nesavitljiv. Redovnika pravila ne dozvoljavaju svamiju da odrava svetovne veze, poto ih je sveano raskinuo. Ne moe da obavlja porodine obrede domaina. Meutim, ankara, drevni reformator reda svamija, nije se drao propisa. Kada mu je umrla voljena majka, spalio je njeno telo nebeskom vatrom koja je planula s njegovog podignutog dlana. I ako ne na tako spektakularan nain, ri Juktevar se nije obazirao na zabrane. Kada mu je umrla majka, organizovao je obrede spaljivanja pored svete reke Gang, i u skladu s drevnim obiajima nahranio mnoge brahmine. Zabrane u astrama trebalo je da pomognu svamijima da prevaziu sve uskogrude identifikacije. ankara i ri Juktevar su se potpuno stopili sa nelinim duhom, pa nije bilo potrebno da se spaavaju pravilima. Neki uitelj se ponekad
121

namerno ne obazire na neko pravilo, s ciljem da istakne da je princip pravila iznad njegove forme, i da ne zavisi od nje. Tako je Isus dozvolio uenicima da beru kukuruz na dan odmora. Neizbenim kritiarima je odgovorio s oporom duhovitou: Subota je stvorena radi oveka, a ne ovek radi subote. 94 Retko bi ri Juktevar poastvovao svojom panjom neku drugu knjigu, osim svetih spisa. Meutim, ipak je bio upoznat sa savremenim naunim otkriima. 95 Kao blistav kozer, uivao je da sa svojim gostima razmenjuje miljenja o bezbrojnim temama. Svojim humorom i obesnim smehom, oivljavao je svaki razgovor. Mada esto ozbiljan, uitelj nikada nije bio mrano raspoloen. Govorio je: Traiti Boga ne znai izobliavati lice. Uvek mislite na to da je susret s Bogom pogreb svih alosti. Neki od filozofa, profesora, pravnika i naunika, koji su dolazili u aram, oekivali su da e sresti ortodoksnog bogomoljca. Nadmoan osmeh, ili podrugljiv tolerantan pogled, pokazivao je pridolicama da ne oekuju vie od nekoliko pobonih otrcanosti. Meutim, poto su nerado odlazili, pokazivalo je da su se uverili da ri Juktevar dobro poznaje specifinosti podruja njihovog znanja. Prema gostima moj guru je bio blag i ljubazan. Doekivao ih je sa oaravajuom srdanou. Meutim, nepopravljivi ljubitelji sebe ponekad bi doivljavali isceljujui ok. U uitelju bi naili na hladnu ravnodunost, ili estoko protivljenje - drugim reima, na led i gvoe! Jednom je poznati hemiar ukrstio kolja sa ri Juktevarom. On nije hteo da prizna Boje postojanje, jer nauka nije pronala sredstva kojima bi se mogao otkriti. Uitelj mu je rekao uz strog pogled: Dakle, zbog nekog neobjanjivog razloga nije vam uspelo da u epruvetama izolujete vrhovnu silu! Preporuujem vam da izvedete jedan poseban eksperimenat. Tokom 24 sata dnevno ispitujte bespotedno sopstvene misli. Tada se vie neete uditi to Bog nije prisutan. Jedan slavni pandit je doiveo slian ok. Sa hvalisavim arom, on je uenjima iz svetih spisa potresao nosee grede arama. itav aram je odjekivao dok je recitovao odlomke iz Mahabharate, upaniada i ankarinih komentara. Uitelj je upitnim tonom, kao da je do tada vladala tiina, rekao: ekam da vas ujem. Pandit je time bio zbunjen. ri Juktevarove rei su izazvale u meni smeh koji sam jedva uspeo da odagnam, dok sam uao u svom uglu, na pristojnoj udaljenosti od posetioca:
122

Moete li mi rei neto svoje, na osnovu sopstvenog iskustva? Koji ste sveti tekst upili i usvojili? Kako su te vene istine obnovile vau prirodu? Zar se zadovoljavate time da budete uplji vergl, koji meaniki ponavlja tue rei? Panditova zbunjenost je bila komina, rekao je: Odustajem! Nemam nikakvu unutranju spoznaju. Moda je po prvi put u ivotu shvatio da tano pisanje zareza ne iskupljuje od duhovnih uplitanja. Kada je nadrinaunik otiao, moj guru je primetio: Ti beskrvni nadrinaunici isuvie odiu knjikim znanjem. Oni bi radije da filozofija bude lak intelektualni sport. Njihove uzviene misli ni sluajno nisu povezane ni sa grubim spoljanjim delovanjima, niti sa pokorom unutranje discipline! Drugom prilikom, uitelj je istakao uzaludnost iskljuivo knjikog znanja. Primetio je: Ne mislite da se razumevanje sastoji u bogatom reniku. Sveti spisi podstiu elju za samospoznajom i samoostvarenjem samo ako se usvajaju polako, jedna strofa za drugom. Neprekidan intelektualni rad prouzrokuje tatinu i lano zadovoljstvo sa neproverenim znanjem. ri Juktevar je izneo svoje iskustvo iz vremena kada su ga poduvali svetim spisima. To se dogodilo u umskom aramu iz istonog Bengala, gde je posmatrao pedagoke postupke uvenog uitelja Dabru Balava. Njegova jednostavna i istovremeno teka metoda, bila je uobiajena u staroj Indiji. Dabru Balava je sakupio uenike u samotnoj umi. Pred njima je leala otvorena Bhagavad gita. Po pola sata bi uporno zurili u jedno poglavlje, a zatim bi zatvorili oi. Prolo bi pola sata. Uitelj bi dao kratak komentar. Opet bi, nepokretni, meditirali jedan sat. Na kraju bi guru pitao: Jeste li razumeli? Jedan iz grupe se usudio da kae: Da, gospodine. Ne potpuno. Traite u reima duhovnu ivotnost, koja je vekovima obnavljala Indiju. U utanju je proao jo jedan sat. Uitelj je otpustio uenike i obratio se ri Juktevaru: Poznaje li Bhagavad gitu? Iako sam mnogo puta umom i oima proitao njene stranice, zapravo je ne razumem. Hiljade njih su mi odgovorili drugaije. Veliki mudrac se nasmeio uitelju i blagoslovio ga. Ako se ovek usmeri samo na spoljno pokazivanje
123

duhovnog bogatstva svetih spisa, koliko e mu vremena ostati za neujno ronjenje po neprocenljive bisere? ri Juktevar je poduavao svoje uenike istom intenzivnom metodom usredsreenosti. Govorio je: Mudrost se ne usvaja oima, nego atomima. Kada ste uvereni u istinu svim svojim biem, a ne samo svojim mozgom, moete skromno da garantujete njeno znaenje. Uvek je upozoravao uenike da znanje iz knjiga nije nuan korak na putu ka duhovnoj spoznaji. Primetio je: Riiji su jednom reenicom izraavali tako duboke misli, da ih naunici komentariu generacijama. Nedogledna literalna prepreka je za trome duhove. Zar ijedna misao moe bre da nas oslobodi od misli: Bog jeste - ili samo Bog? Meutim, nije lako vratiti se jednostavnosti. Ljudima je manje stalo do Boga, nego do uene pompeznosti. Njihov ego je polaskan time to moe da shvati takvu uenost. Ljudi koji su se ponosili svojim visokim svetovnim poloajem, u uiteljevom prisustvu, onome to su posedovali, najee su dodavali i poniznost. Jednom je u aramu na morskoj obali u Puriju, doao na razgovor sudija za prekraje iz lokalnog suda. Taj ovek, poznat po svojoj bezobzirnosti, mogao je da nas izbaci iz arama. Upozorio sam svog gurua na mogunost takvog despotskog ponaanja. On je seo i nije ustajao dok je posetilac dolazio, s nepopustljivim izrazom na svom licu. uao sam kraj vrata, pomalo nervozan. ri Juktevar me nije zamolio da donesem stolicu, pa se sudija zadovoljio drvenom kutijom. Oevidno, nije se ispunilo njegovo oekivanje da se prizna njegova vanost. Usledila je metafizika rasprava. Gost se spoticao o pogrena tumaenja svetih spisa. Poto je njegovo znanje bivalo sve manje i manje, njegova srdba je bila sve vea i vea. Razum ga je napustio, ali ipak je mogao da vie: Znate li da sam bio najbolji na postdiplomskim studijama? Uitelj mu je odgovorio smireno: Gospodine sudijo, zaboravljate da ovo nije sudnica. Iz vaih detinjastih primedbi zakljuio bih da vam karijera u koledu nije bila vredna pomena. Univerzitetska diploma nema veze sa vedskom spoznajom. Sveci se ne proizvode masovno svakog semestra, kao knjigovoe. Nakon zaprepaenjem ispunjene tiine, posetilac se srdano nasmejao. Izjavio je: Ovo je moj prvi susret sa nebeskim suncem. Kasnije je pravnim
124

terminima, koji su oigledno bili deo njegovog bia, zatraio da i formalno postane kandidat za uenika. ri Juktevar je u nekoliko prilika, kao i Lahiri Mahasaja, obeshrabrivao nezrele uenike koji su eleli da se pridrue redu svamija. Oba uitelja su govorila: uta odea bez spoznaje Boga dovodi drutvo u zabludu. Zaboravite spoljanje znakove odricanja, koji mogu da vas otete izazivajui lani ponos. Nita nije vano, sem vaeg svakodnevnog dohovnog napretka. Za tu svrhu sluite se krija jogom. Moj guru se lino brinuo o detaljima vezanim za upravljanje imanjem. U nekoliko sluajeva nesavesni ljudi su pokuali da otmu uitelju zemlju koju je nasledio od predaka. Odluno, ak i sudskim putem, ri Juktevar je nadmudrio svakog svog protivnika. Izloio se tim bolnim naporima jer nije eleo da bude guru koji prosi, ili je na teret svojim uenicima. Jedan od razloga to je moj guru bio zastraujue otvoren i to se nije sluio diplomatskim lukavstvima, bila je materijalna nezavisnost. Suprotno uiteljima koji moraju da laskaju onima koji ih izdravaju, moj guru nije bio izloen otvorenom ili suptilnom uticaju tueg bogatstva. Nikada ga nisam uo da trai novac, niti da napominje kako mu je za neto potreban. U njegovom aramu kolovanje je bilo besplatno i otvoreno svim uenicima. 96 U Serampore je jednog dana doao u aram drski predstavnik suda, da pozove ri Juktevara na sud. Uenik po imenu Kanai i ja, bili smo prisutni. Slubenik se ponaao uvredljivo prema uitelju. Prezrivo se cerei, rekao je: Za vas e biti dobro da izaete iz aramske hladovine i udahnete svei vazduh sudnice. Nisam mogao da se uzdrim. Pristupio sam mu i rekao: Jo jedna bezobrazna re, i bie na tlu! Kanai je povikao istovremeno: Ti, nitarijo, kako se usuuje da huli na Boga u ovom svetom aramu? Meutim, ri Juktevar se postavio zatitniki prema svom napadau: Ne uzbuujte se zbog sitnice. ovek samo izvrava svoju dunost. Zauen tim neoekivanim doekom, slubenik se brzo izvinio i nestao. Zaprepastio sam se kako ovek tako estoke naravi moe da bude tako smiren. Uitelj je savreno odgovarao vedskoj definiciji bojeg oveka: Neniji od cveta, kada se radi o blagosti, a snaniji od groma kada su ugroena naela.

125

Na ovom svetu uvek ima onih koji, Prema Brovingovim reima, ne podnose svetlo, jer su sami mrani. Poneki autsajder je umeo da prebaci uitelju neku imaginarnu uvredu. Moj nepokolebljivi guru bi ga utivo sasluao, analizirajui sam sebe da bi video nema li u optubi zrnce istine. Pri takvim prizorima uvek bih se setio jedne od uiteljevih jedinstvenih primedbi: Neki nastoje da se uzvise sekui glave drugima! Sveeva pribranost koja nikada ne zataji, ostavlja vei utisak od same propovedi. Kae se: Ko se teko srdi, bolji je od junaka, a ko sobom vlada, bolji je od osvajaa grada! 97 esto sam razmiljao o tome kako je moj velianstveni guru mogao da bude car ili ratnik pred kojim drhti svet, da se usmerio na svetovni uspeh i slavu. Umesto toga, odabrao je da juria na ona unutranja utvrenja gneva i samoljublja, iji je pad ovekova veliina.

126

Poglavlje 12 Komentari: (71 97)

Potovanje Durge. To je glavna sveanost tokom bengalske godine, a traje devet dana u septembru ili oktobru (Svake godine se datum odreuje na osnovu meseevog kalendara). Odmah zatim sledi desetodnevna sveanost Dasahra (ona koja uklanja deset grehova; tri telesna, tri duhovna i etiri koja se stvaraju govorom). Obe pue (svete sveanosti) su posveene Durgi, doslovno Nedostupnoj, aspektu boanske majke, akti, personifikovanoj enskoj stvaralakoj sili. 72 ri Juktevar se rodio 10. maja 1855. 73 ri znai svet. To nije ime nego re kojom se izraava potovanje. Juktevar doslovno znai sjedinjen sa Ivarom. (Ivara je jedno od bojih imena). To monako ime ri Juktevar je dobio kada je formalno primljen u red svamija. Giri (planina) nije ime, nego jedno od deset ogranaka reda svamija. 74 Samadhi doslovno znai usmeriti prema jednom, ili dovesti zajedno. To je nadsvesno stanje ekstaze u kome jogi shvata istovetnost individualne due i kosmikog duha. 75 Psiholozi smatraju da je hrkanje pokazatelj potpune oputenosti (naravno, samo za onog koji hre potpuno zaboravljajui sebe). 76 Proieni maslac topljenjem. 77 Gusta supa od osuenog raspolovljenog graka, soiva ili nekog drugog mahunastog ploda. 78 Sir od svee zgruanog mleka, koji se esto see na kockice, a priprema se s krompirom i karijem. 79 Sveprisutne moi uz iju pomo jogi slua, kua, vidi, mirie i pipa ne koristei ula, u Taitrija aranjaki se ovako opisuju: Slepac je probuio biser, ovek bez prstiju kroz njega provukao konac, ovek bez vrata nosio, a bez jezika hvalio. 80 U prisustvu u ahimsi (nenasilju) savrenog oveka, neprijatelj se ne moe javiti ni u jednom stvorenju. - Joga sutre II, 35. 81 Kobra skae na svaki predmet koji se kree u njenom dohvatu. Potpuna ukoenost je zato jedina nada oveku da se spase. 82 Lahiri Mahasaja je zapravo rekao Prija, a ne Juktevar (ime koje moj guru nije dobio tokom ivota Lahirija Mahasaje). Ovde, kao i na nekoliko drugih mesta u knjizi, stavio sam Juktevar da ne bih zbunjivao itaoce. 83 Zato vam kaem: to god molei traite, verujte da ste to ve primili, i bie vam dato. - Marko 11, 24. Uitelji koji su spoznali Boga, tu svoju spoznaju mogu da prenesu naprednim uenicima, kao to je u ovom sluaju Lahiri Mahasaja preneo ri Juktevaru. 84 A jedan od njih udari slugu velikog svetenika, pa mu odsee uho. A Isus ree: Pustite! Dosta! Dotae se uha i izlei ga.- Luka 22, 50-51.
71

127

Ne dajte svetinje psima! Ne bacajte svoje bisere pred svinje, da se, poto ih pogaze, ne okrenu, pa vas rastrgnu! - Matej 7, 6. 86 Prelazna razdoblja zore i suraka smatraju se izuzetno povoljnim za meditaciju. Zemljin dnevni ciklus, od svetla do tame i obrnuto, neprestano dramatino podsea ljude da je sve stvoreno u mayi ili suprotnostima. Cilj jogija je da ulivanjem svoje svesti u Bogu, jedinom jedinstvu, izbegne ropstvo u dualnosti. 87 Moj guru je smatrao da je post idealno sredstvo za ienje organizma, ali spomenuti uenik se previe bavio svojim telom. 88 Jednom u Kamiru je bio bolestan, ali ja tada nisam bio tamo. 89 arls Robert Riet, dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju, ovako je pisao u pariskom asopisu Le Journal (1927): Metafizika slubeno jo nije nauka, jo nije priznata, ali bie. U Edinburgu sam pred stotinu fiziologa mogao potvrditi da naih pet ula nisu jedina sredstva spoznaje, i da deli stvarnosti drugim putevima stie do inteligencije. To to je neto retko, ne znai da ne postoji. Zar neto ne treba da se prouava zato to je teko i sloeno? Oni koji su se rugali metafizici kao okultnoj nauci, bie posramljeni upravo kao oni koji su se rugali hemiji zato to se traganje za kamenom mudrosti pokazalo iluzornim to se tie principa, treba se drati istih onih kojih su se drali Lavoazije, Klaud Bernar i Paster - eksperiment svuda i uvek. Pozdravimo tu novu nauku, koja e izmeniti tok ljudske misli. 90 Samadhi; sjedinjenje individualne due sa beskonanim duhom. 91 Podsvesne racionalizacije naeg uma su neto sasvim drugo od nepogreivog vostva istine, koja je posledica nadsvesti. Psiholozi sa Zapada su uglavnom svoja istraivanja ograniavali na istraivanje podsvesti i duevnih bolesti, koje se lee psihijatrijom i psihoanalizom. Manje se izuavalo poreklo i osnove obrazovanja normalnih mentalnih stanja i njihovih emocionalnih i voljnih izraza, to je, zapravo, osnovni predmet, a indijska filozofija ga nije zanemarila. U sistemima sankhje i joge postoji precizna klasifikacija veza u normalnim mentalnim modifikacijama, kao i karakteristinim funkcijama buddhi (diskriminativnog intelekta), ahamkare (principa ega) i manasa (uma ili ulne svesti). Predvoeni francuskim naunicima sa Sorbone, mislioci sa Zapada zapoinju da istrauju mogunosti ljudske boanske percepcije. Rabi Izrael H. Levithal je rekao 1929. godine: Tokom poslednjih 20 godina psiholozi su bili pod Frojdovim uticajem, pa su se sve vreme bavili istraivanjem podsvesti. Istina je da podsvest otkriva mnoge tajne koje mogu da objasne ljudska dela, ali ne i sva njihova dela. One mogu da objasne abnormalnosti, ali ne i ono to je iznad normalnog. Nova psihologija, koja je nastala u francuskim kolama, otkrila je kod oveka novo podruje koje je nazvala nadsvest. Suprotno od podsvesti, koja je predstavljala potisnute tokove nae prirode, ona otkriva visine do kojih naa priroda moe da se vine. ovek je trostruka, a ne dvostruka linost. Nae svesno i podsvesno bie krunisani su nadsvesnim. Pre mnogo godina, engleski psiholog F.V.H. Majers je izjavio da duboko u naem biu lei skrivena gomila smea, ali i riznica puna blaga. Nasuprot psihologiji, koja se usmerila na kopanje po smeu, ova nova psihologija nadsvesti usmerava

85

128

panju na riznicu, jedino podruje kojim moe da se objasne ljudska velika, nesebina, herojska dela. 92 nana - mudrost i bhakti - predanost, su dva glavna puta ka Bogu. U svim religijama sveci su postizali obogotvorenje putem tog jednostavnog pojma kosmikog ljubljenog. Obzirom da je apsolutno nepojmljivo (acintja) i bez kvaliteta (nirguna), ljudska misao i enja su ga uvek personifikovale u liku univerzalne majke. Kombinacija personalnog teizma i filozofije apsolutnog, drevno je postignue hinduistike misli izraene u Vedama i Bhagavad giti. To pomirenje suprotnosti zadovoljava srce i mozak. Bhakti (predanost) i nana (mudrost) u sutini su jedno isto. Prapati (nalaenje utoita u Bogu) i saranagati (uzdavanje u bodu milost), pravi su putevi do najvieg znanja. 93 ankara, veliki vedantista je napisao: Dok je budan, ovek se neumorno trudi oko ulnih uivanja. Kada se sva ula umore, zaboravlja ak i uivanje koje mu je na dohvat ruke i odlazi da spava, kako bi se odmorio u dui, svojoj pravoj prirodi. Natulno blaenstvo se lako postie i daleko nadilazi ulna uivanja koja se uvek zavravaju sa gaenjem. 94 Marko 2, 23-27. 95 Ako je eleo, uitelj je mogao trenutno da uskladi svoj duh s duhom bilo kog oveka. Jogijska mo, navedena u Patanalijevim joga sutrama III, 19). 96 Od pamtiveka je u Indiji kolovanje bilo besplatno. Gurukula (guruova porodina kua, kao sedite znanja) bila je uobiajena u drevnom vremenu. Po navrenoj devetoj godini, uenika su u nju primali kao sina i on bi u njoj ostajao do svoje tridesete godine. Kasnije bi odlazio da prihvati dunosti domaina i slubenika. Obiaj je bio da mladi ovek daruje novac svom guru za godine besplatnog izdravanja i obuavanja. Profesor S. V. Venkatesvara pie: Savremeni deaci provode godinje u koli osminu vremena, a indijski deaci su tamo provodili sve svoje vreme. U koli se uitelji esto nisu menjali, a nisu se menjale ni grupe uenika. Vladao je zdrav duh solidarnosti i odgovornosti, uz obilje prilika da se pokau individualnost i samodovoljnost. Kulturni standard je bio visok, strogo su se potovali dunost i disciplina, koje su uenici sami sebi nametali, a negovali su se nesebinost i portvovanost, udrueni sa samopotovanjem i potovanjem drugih. Takoe je bio visok i akademski standard, a sve je bilo proeto duhom plemenitosti i otmenosti, kao i sveu o velikoj svrsi ljudskog ivota. Siromatvo nije bilo prepreka za najvie obrazovanje. Nije bila ograniena sloboda uitelja potrebom da se dopadne publici, da bi stekao njihove moralne simpatije i materijalne priloge. Uz jednostavan ivot i duboko razmiljanje, pouavanje je predstavljalo poziv, a ne zanimanje. Indijski uitelj je veliao ideal uenog siromatva, pred kojim je kraljevska kruna bila beznaajna. Uivao je veliki drutveni ugled, a bio je i voa drutvene zajednice, ne samo uitelj omladine. Mnogi mathovi i ostala sedita visokog obrazovanja mogu da se pohvale uiteljskim nasleem starim vie od 1000 godina. Slavan univerzitet u Nalandi se odravao doprinosima 100 sela. Nije naplaivao kolarinu, a 3000 ljudi koji se u njemu boravili, imali su besplatan stan, hranu i ostale potrebne stvari. Na univerzitetu je studiralo 10.000 studenata. Okolna sela su se

129

ponosila to su veliku kolu snabdevala pirinem, mlekom, maslacem, orasima, voem, itd. Kraljevi, bogati trgovci i takozvani mali ljudi, rado su pomagali svaku kulturnu ustanovu, koja uprkos tome spolja nije podlegala nikakvoj kontroli. ak ni kraljevi nisu mogli da zapovedaju guruima i ostalim potovanim linostima iz sveta obrazovanja. 97 Mudre izreke 16, 32.

130

Poglavlje 13.

Svetac bez sna

Molim vas, dozvolite mi da odem na Himalaje. Nadam se da u u neometanoj samoi postii trajno sjedinjenje s Bogom. Te nezahvalne rei zaista sam jednom uputio svom uitelju. Bio sam uhvaen jednom od onih nepredvidivih obmana koje ponekad opsedaju poklonika, i sve nezadovoljniji svojim dunostima u aramu i svojim studijama. Olakavajua okolnost bila je ta to sam to predloio kad sam sa ri Juktevarom proveo svega est meseci. Jo nisam bio potpuno svestan njegove veliine koja je sve nadvisivala. Na Himalajima ive mnogi ljudi koji ne poznaju Boga. Moj guru je odgovorio polako i jednostavno. Bolje je traiti mudrost od oveka koji je spoznao Boga nego od beivotne planine. Ne obazirui se na uiteljevu jasnu poruku da je on moj uitelj, a ne planina, ponovio sam svoju molbu. ri Juktevar se nije udostojio da mi odgovori. Njegovo utanje protumaio sam kao pristanak - tumaenje koje je bilo nepouzdano, ali mi je u tom asu odgovaralo. Te veeri, u svom domu u Kalkuti, poeo sam sa pripremama za putovanje. Svezao sam nekoliko predmeta u ponjavu, te sam se setio slinog zaveljaja koji sam pre nekoliko godina tajno spustio s prozora svog potkrovlja. Pitao sam se da li e i ovaj beg biti pod nesrenom zvezdom. Prvi put sam bio duhovno ponesen veeras me je grizla savest na pomisao da ostavljam svog gurua. Sledeeg jutra potraio sam Beharija Pandita, svog profesora sanskrta u koledu kotske crkve.

131

Gospodine, vi ste mi govorili o svom prijateljstvu s jednim velikim uenikom Lahirija Mahasaye. Molim vas, dajte mi njegovu adresu. Misli na Rama Gopala Mazumdara? Ja ga zovem Svecem bez sna. Uvek je u budnoj ekstazi. Kua mu se nalazi u Ranbajpuru u blizini Tarakesvara. Zahvalio sam se panditu i odmah seo u voz za Tarakesvar. Nadao sam se da u uutkati svoju savest time to u od Sveca bez sna iskamiti dozvolu da se u samoi na Himalajima ponem baviti meditacijom. uo sam da se Beharijev prijatelj prosvetlio poto je u usamljenim peinama Bengala godinama vebao krija yogu. U Tarakesvaru sam obiao uveno svetilite. Hindusi dolaze ovamo s podjednakim strahopotovanjem kao to katolici odlaze u Lurd u Francuskoj. Tu su se dogodila mnoga uda, meu kojima i jedno koje se odnosilo na lana moje porodice. Nedelju dana sedela sam u hramu, priala mi je moja najstarija strina. Postila sam i molila se da tvoj stric Sarada ozdravi od hronine bolesti. Jednog dana u ruci mi se materijalizovala neka trava. Od njenog lia skuvala sam aj i dala sam ga tvom stricu. Bolest je istog trenutka nestala i nikada se vie nije pojavila. Uao sam u svetilite. Oltar je bio samo okrugli kamen. Njegov obim bez poetka i kraja je odgovarajui simbol za Beskonano. Kosmike apstrakcije nisu strane ak ni najskromnijem indijskom seljaku. tavie, Zapadnjaci su ga optuivali da ivi od apstrakcija! U tom asu bio sam toliko trezveno raspoloen, da nisam osetio ni malo sklonosti da se klanjam kamenom simbolu. Mislio sam da Boga treba da traim samo u dui. Napustio sam hram ne kleknuvi, i brzim korakom se uputio prema zabaenom selu Ranbajpuru. Kad sam se obratio prolazniku da mi pokae put, on se duboko zamislio. Kad stigne do raskrsnice, skreni desno, pa nastavi pravo, izgovorio je najzad proroanski. Pratei njegova uputstva, vijugao sam putem du obale kanala. Pao je mrak. Okolinu sela u dungli oivljavao je treperavi sjaj svitaca i zavijanje akala. Meseeva svetlost bila je slaba da bi me umirila. Posrtao sam oko dva sata. Dobrodoao je zvuk kravljeg zvona. Na moje uporno dozivanje konano je doao neki seljak.
132

Traim Rama Gopala babua. U naem selu ne ivi niko ko se tako zove. Seljakov ton bio je osoran. Vi ste verovatno neki laljivi detektiv. Nadao sam se da u otkloniti sumnju u njegovom politiki uznemirenom duhu, pokuavajui da ga dirnem tako to sam mu objasnio svoj poloaj. Odveo me je svojoj kui i ponudio mi gostoprimstvo. Ranbajpur je daleko odavde, rekao je. Na raskrsnici je trebalo da skrene levo, a ne desno. Tuno sam pomislio kako je moj preanji informator izriita opasnost za putnike. Posle ukusnog jela od neljutenog pirina, dala od soiva i karija od kropmpira sa sirovim bananama, povukao sam se u kolibu u dvoritu. U daljini, seljaci su pevali uz glasnu pratnju mrdangi 98 i inela. Nisam ni pomiljao na san. arko sam se molio da naem usamljenog jogija Rama Gopala. Kad su prvi zraci zore prodrli kroz pukotine moje mrane sobe, krenuo sam u Ranbajpur. Prolazei neravnim pirinanim poljima, s mukom sam koraao po ponjevenim stabljikama koje su me bockale, i po breuljcima od osuene ilovae. Seljaci, koje sam sretao s vremena na vreme, uvek su mi govorili da je moj cilj samo krou daleko (dve milje). Za est sati sunce se pobedonosno popelo sa horizonta na zenit, a ja sam poeo da oseam kako e Ranbajpur biti uvek za krou dalje. Sredinom popodneva moj svet se jo uvek sastojao od beskrajnih pirinanih polja. Vruina se slivala sa neizbenog neba, tako da sam skoro malaksao. Dok mi se sporim korakom pribliavao neki ovek, nisam se usudio da mu postavim svoje uobiajeno pitanje samo da ne bih uo uvek isto: Samo jo krou. Stranac se zaustavio pored mene. Nizak i vitak, bio je lik koji ne bi ostavljao utisak da nije bilo njegovih tamnih prodornih oiju. Nameravao sam da napustim Ranbajpur, ali poto dolazi sa valjanim razlogom, ekao sam te. Pripretio mi je prstom dok sam ga zabezeknuto gledao. Misli da si veoma mudar zato to e mi tako nenajavljen iznenada doi. Profesor Behari nije smeo da ti da moju adresu. Smatrao sam da je u prisustvu ovog majstora moje predstavljanje puka formalnost, te sam stajao bez rei, malo povreen nainom na koji me je doekao. On me je iznenada upitao: Reci mi, gde misli da je Bog?
133

Dakle, mislim da je u meni i svuda. Bez sumnje sam izgledao zbunjen, a to sam i bio. Sveproimajui, dakle? Svetac se nasmejao. Zato se onda, mladi gospodine, jue nisi poklonio u hramu u Tarakesvaru pred beskonanim u kamenom simbolu? 99 Zbog svog ponosa kanjen si time to te je prolaznik koji nije mario za levo i desno pogreno uputio. Ni danas ti nije bilo lako! Iskreno sam se s njim sloio, udei se da je sveprisutno oko sakriveno u tako neuglednom telu. Iz jogija je zraila isceliteljska snaga. Bio sam sve uprkos vrelini polja. Poklonik je sklon da misli kako je jedini put ka Bogu, onaj kojim on ide, rekao je. Joga, kojom nalazimo Boga u sebi, bez sumnje je najvii put. Tako nam je govorio Lahiri Mahasaya. Kad otkrijemo Gospoda u sebi, uskoro ga opaamo i van sebe. Sveta mesta u Tarakesvaru i drugde s pravom se potuju kao jezgra duhovne moi. Svetac je ublaio svoj kritiki stav. Pogledao me je toplo i saoseajno, pa me je potapao po ramenu. Mladi moj jogi, vidim da bei od svog uitelja. On ima sve to ti je potrebno. Mora da mu se vrati. Planine ti ne mogu biti guru. Ram Gopal ponovio je misao koju je ri Juktevar izrekao kad smo se poslednji put videli. Nema kosmike prisile koja bi ograniavala mesto boravka jednog uitelja. Moj pratilac me je podrugljivo pogledao. Tibet i Himalaji u Indiji nemaju monopol na svece. Ako se ovek ne potrudi da to nae u samom sebi, nee mu pomoi ni premetanje tela ovamo-onamo. 100 im je poklonik spreman da zbog duhovnog prosvetljenja krene na kraj sveta, njegov guru se odmah pojavljuje u blizini. utke sam se sloio, priseajui se svoje molitve u benarekom aramu posle ega sam u ulinoj guvi sreo ri Juktevara. Da li ima sobu gde moe zatvoriti vrata i biti sam? Imam. Pomislio sam kako ovaj svetac zbunjujuom brzinom prelazi sa opteg na pojedinano. To je tvoja peina. Jogi me je pogledao prosvetljujuim pogledom koji nikada neu zaboraviti. To je tvoja sveta planina. Tu e nai kraljevstvo Boije. Njegove jednostavne rei u trenutku su me oslobodile dugogodinje opsednutosti Himalajima. Na uarenom pirinanom polju probudio sam se iz sna o planinama i venom snegu.
134

Tvoja e za boanskim je veoma pohvalna, mladi gospodine. Oseam prema tebi veliku ljubav. Ram Gopal uzeo me je za ruku i poveo do neobinog sela. Kue od nepeene cigle, pokrivene kokosovim liem, po seoskom obiaju su bile ukraene sveim tropskim cveem. Svetac me je poveo na zasenenu terasu od bambusa pred svojom kolibom. Nakon to me je ponudio zaeerenom limunadom i komadiem kandiranog eera, siao je u dvorite i seo u poloaj lotosa. Posle etiri sata meditacije otvorio sam oi i ugledao meseinom obasjan lik jogija, jo uvek nepokretnog. Dok sam strogo opominjao svoj eludac da ovek ne ivi samo od hleba, Ram Gopal mi je priao. Vidim da si gladan. Jelo e uskoro biti gotovo. Zapalio je vatru pod zemljanom pei u dvoritu. Ubrzo je na velikim listovima banane servirao pirina i dal. Pristojno je odbio moju pomo pri kuvanju. Gost je Bog. To je hindu poslovica koja se u Indiji potuje od prastarih vremena. Na svojim kasnijim putovanjima bio sam oduevljen kada sam video da se gost podjednako potuje u seoskim podrujima mnogih zemalja. Kod graana otrica gostoljubivosti kao da je otupljena mnotvom nepoznatih lica. Ram Gopal je prostro nekoliko pocepanih pokrivaa na pod svoje kolibe da na njih legnem, a sam je seo u poloaj lotosa, 101 na asuru od slame. Savladan njegovim spiritualnim magnetizmom, usudio sam se da zatraim jedan samadhi. Dragi moj, bio bih srean ako bih ti mogao preneti boanski dodir, ali ja za to nisam pozvan. Svetac me je gledao poluzatvorenih oiju. Tvoj uitelj e te uskoro nagraditi tim doivljajem. Tvoje telo jo nije spremno. Kao to mala sijalica ne moe da podnese veliki elektrini napon, tako ni tvoji ivci nisu spremni za kosmiku struju. Kad bih ti sada omoguio da doivi beskrajnu ekstazu, sagoreo bi kao da ti je svaka elija u plamenu. Trai od mene prosvetljenje, nastavio je jogi glasno da razmilja, dok se ja - beznaajan kao to jesam i zato to sam neto malo meditirao - pitam da li sam uspeo da ugodim Bogu i da li u u njegovim oima biti vredan prilikom krajnjeg obrauna. 102 Gospodine, zar niste dugo vremena iz sveg srca traili Boga? Nisam uinio mnogo. Behari ti je sigurno ispriao neto o mom ivotu. Dvadeset godina sam stanovao u tajnoj peini i meditirao osamnaest sati na dan. Potom sam se preselio u jo nedostupniju peinu i ostao tamo dvadeset i pet godina, provodei po dvadeset sati dnevno u ekstazi. San mi nije bio potreban jer
135

sam uvek bio sa Bogom. U potpunoj tiini nadsvesti nalazio sam potpuniji odmor nego u deliminom smirenju uobiajenog podsvesnog stanja. U snu se miii oputaju, ali srce, plua i krvotok rade bez prestanka. U nadsvesnom stanju rad unutranjih organa privremeno se obustavlja i oni se pune kosmikom energijom. Zahvaljujui tim metodama san mi je godinama bio nepotreban. Doi e vreme kada e i ti moi bez njega. Pobogu, toliko ste meditirali, pa ipak niste sigurni u Boiju milost! Zaueno sam ga gledao. ta je onda s nama, obinim smrtnicima? Dragi moj deae, zar ne vidi da je Bog sama venost? Pretpostaviti da ovek moe da ga upozna ako meditira etrdeset i pet godina, prilino je nerazumno. Babai nas ipak uverava da nam ak i malo meditacije pomae da se oslobodimo uasnih strahova ivota i smrti. Nemoj da ti duhovni ideal ogranii niska planina, ve uvek stremi prema zvezdi neogranienog boanskog znanja. Ako bude ozbiljno pokuavao, dospee tamo. Opinjen tim izgledima, zamolio sam ga da mi jo malo o tome pria. Ispriao mi je udesnu priu o svom prvom susretu sa Babaijem, guruom Lahirija Mahasaye. Oko ponoi Ram Gopal je uutao, a ja sam legao na svoje prostirke. Dok su mi oi bile zatvorene, video sam kako sevaju munje. Ogroman prostor u meni pretvorio se u sferu rastoenog svetla. Otvorio sam oi i sjaj me je zaslepeo. Soba je postala deo beskrajne nadsvoene riznice koju sam gledao svojim unutranjim okom. Zato ne spava? Gospodine, kako mogu da spavam uz munje i sevanje, gledao ili murio? Blagoslovljen si tim doivljajem: duhovno zraenje nije lako videti. Svetac je dodao par ljubaznih rei. U zoru mi je dao kandiranog eera i rekao da moram otii. Oiju punih suza nerado sam mu zaeleo zbogom. Neu te pustiti da ode praznih ruku, rekao je jogi blago. Uiniu neto za tebe. Nasmeio se gledajui mi uporno u oi. Stajao sam kao prikovan, a mir je poput snane bujice jurnuo u mene kroz vrata oiju. Istog trenutka proao me je bol u leima koji me je godinama muio bez prestanka. Preporoen, okupan u moru blistave radosti, prestao sam da plaem. Dodirnuo sam sveeva stopala i

136

krenuo sam kroz dunglu krei sebi put kroz tropsko rastinje, sve dok nisam stigao u Tarakesvar. Tamo sam po drugi put otiao do uvenog svetilita i poklonio se pred njegovim oltarom. Okrugli kamen poveao se pred mojim unutranjim okom sve do kosmikih sfera - krug u krugu, zona za zonom, sve obdarene Boijim postojanjem. Sat kasnije sreno sam se ukrcao na voz za Kalkutu. Moja putovanja su se zavrila, ali ne u visokim planinama, nego u himalajskoj prisutnosti mog uitelja.

137

Poglavlje 13 Komentari: (98 102)

Bubnjevi po kojima se udara rukom i koji obino prati pobono pojanje (kirtana) za vreme verskih procesija i ceremonija. 99 ovek koji se nikome ne klanja, ne moe da podnese teret samog sebe -Dostojevski. 100 Samo ono to nosimo unutra u sebi, moemo videti i spolja, oko sebe. Ako ne susreemo bogove, onda je to zato to ih nema u nama - Emerson. 101 Poloaj lotosa (padmasana) dri kimu uspravnom i u stanju transa (savikalpa samadhi) osigurava telo od pada prema napred i prema natrag. Za vreme transa jogi poetnik prvo opaa lotose 6 centara u kimi (akre ili tokove). Svaki toak ima drukiji broj paoka ili zraka koje se sastoje od prane (ivotne sile). Ti zraci mogu da se uporede sa laticama lotosovog cveta. Poloaj lotosa korisno deluje na odreene ivce izazivajui postojanost ne samo u telu, nego i u duhu. Kolena i zglobovi odraslih osoba na Zapadu verovatno e bolno protestovati, ali poloaj je vredan truda. Vebajui nekoliko minuta dnevno, taj poloaj vremenom postaje udoban. Vano je napomenuti da nije dobro silom pokuati sesti u taj poloaj, nego samo onoliko koliko telo samo (bez napora) dozvoljava. 102 Tako ponizan stav je uobiajen meu velikim svecima koji razumeju da u potpunosti zavise od Boga kao od jedinog ivota i Sudije.
98

138

Poglavlje 14.

Doivljaj kosmike svesti

Evo me, gurui. Moje posramljeno lice bilo je reitije od mog pozdrava. Poi sa mnom u kuhinju da vidimo ta ima za jelo. ri Juktevar se ponaao prirodno kao da su od naeg poslednjeg sastanka proli sati, a ne dani. Uitelju, sigurno sam vas razoarao svojim naglim odlaskom. Mislio sam da ete se moda na mene naljutiti. Naravno da neu. Ljutnja izvire samo iz osujeenih elja. Poto od drugih nita ne oekujem, oni ne mogu da uine nita to bi bilo u suprotnosti sa mojim eljama. Nikada te ne bih iskoristio za line ciljeve. Srean sam samo ako si i ti istinski srean. Gospodine, ovek uvek neodreeno slua o boanskoj ljubavi, a danas u vaoj aneoskoj osobi nalazim za nju konkretan primer. U svetu ak ni otac ne oprata sinu, ako ovaj bez upozorenja napusti porodini posao. A vi se ni najmanje ne ljutite iako mora da sam vas doveo u veliku nepriliku, jer nisam zavrio svoje zadatke. Pogledali smo jedan drugog u oi u kojima su sijale suze. Preplavio me je talas blaenstva. Bio sam svestan da Gospod u liku mog gurua iri male zanose mog srca do sveobuhvatnog dometa kosmike ljubavi. Nekoliko dana kasnije otiao sam rano u praznu uiteljevu dnevnu sobu. Hteo sam da meditiram, ali moje neposlune misli se nisu mogle pohvaliti istom namerom. Razletele su se kao ptice pred lovcem. Mukunda, odjeknuo je uiteljev glas sa udaljenog balkona. Bio sam buntovno raspoloen, kao i moje misli. Uitelj me uvek podstie da meditiram,

139

promrmljao sam. Ne bi smeo da me uznemirava kada zna zato sam doao u ovu sobu. Opet me je pozvao, ali ja sam tvrdoglavo utao. Kada me je pozvao po trei put, u glasu mu se oseao prekor. Gospodine, ja meditiram, viknuo sam protestujui. Znam kako meditira, viknuo mi je moj guru, a duh ti je razbacan kao lie u oluji! Doi ovamo. Prekoren i razotkriven, tuno sam se uputio k njemu. Jadni moj deko, planine ti nisu dale ono to eli. Uitelj je govorio blago, teei me. Spokojan pogled bio mu je nedokuiv. elja tvog srca e se ispuniti. ri Juktevar se retko zabavljao zagonetkama. udio sam se. Blago me je udario po grudima na mestu iznad srca. Telo mi se ukoilo, a ogromni magnet kao da mi je isisao dah iz plua. Dua i duh istog trenutka su se oslobodili telesnog ropstva, izlivajui se kao tekue prodorno svetlo iz svake moje pore. Telo mi je bilo kao mrtvo, pa ipak sam intenzivno znao da nikad pre nisam bio tako potpuno iv. Moj oseaj identiteta nije se vie ograniavao na moje telo, nego je obuhvatao i sve okolne atome. Ljudi u udaljenim ulicama polako su se kretali po mojoj vlastitoj dalekoj periferiji. Korenje biljaka i drvea naziralo se kroz maglovitu providnost zemlje i mogao sam da razaberem kako u njemu tee sok. Ispred mene leala je cela okolina. Moj normalni frontalni vid izmenio se u obuhvatni sferni, koji je opaao sve simultano. Zadnjim delom glave video sam ljude kako etaju ulicom Rai Ghat, a opazio sam i belu kravu koja se polako pribliavala. Kada je stigla do aramskih vrata kao da sam je gledao fizikim oima. Poto je zamakla iza zida od cigala i dalje sam je jasno video. Svi predmeti koje je moj pogled obuhvatao, treperili su i titrali kao brzi film. Moje telo, uiteljevo telo, dvorite okrueno stubovima, pokustvo i pod, drvee i sunce povremeno bi se uznemirili, dok se sve nije rastopilo u svetlucavom moru, kao to se u ai vode rastope kristali eera kada ih protresemo. Svetlo koje je sve ujedinjavalo, smenjivalo se s materijalizacijom oblika, a ti preobraaji otkrivali su da u stvaranju vlada zakon uzroka i posledice. Po spokojnim beskrajnim obalama moje due razlila se okeanska radost. Shvatio sam da je duh Boiji neiscrpno blaenstvo. Njegovo telo su bezbrojna svetlosna vlakna. Sjaj koji je bujao u meni poeo je da se rasprostire preko gradova, kontinenata, cele zemlje, sunevih i zvezdanih sistema, proreenih maglina i lebdeih univerzuma. Ceo svemir je u blagom sjaju svetlucao u beskonanosti mog
140

bia, kao grad koji se nou vidi iz daleka. Zaslepljujue svetlo iza otro ocrtane linije horizonta nekako je bledelo na najudaljenijim rubovima. Tamo sam mogao da vidim uvek isti blagi sjaj. Bio je neopisivo nean. Slike planeta oblikovale su se od grubljeg svetla. Boanski zraci su se izlivali u svim smerovima iz venog izvora stvarajui galaksije preobraene neopisivim aurama. Video sam kako se stvaralaki zraci uvek ponovo zgunjavaju u sazvea da bi se opet rastopilii u moru providnog plamena. Milijarde svetova ritmiki su prelazile u taj providni sjaj, a zatim je vatra opet postajala nebeski svod. Sredite ognjenog neba spoznao sam kao taku intuitivne percepcije u svom srcu. Iz tog mog unutranjeg jezgra irio se sjaj prema svakom delu svemirske strukture. Blaena amrta, nektar besmrtnosti, pulsirala je u meni teno kao iva. uo sam kako stvaralaki Boiji glas odjekuje kao aum, 103 titraj kosmikog motora. Iznenada mi se dah vratio u plua. Sa skoro nepodnoljivim razoaranjem shvatio sam da sam izgubio svoju beskonanost. Opet sam bio ogranien na poniavajui kavez tela koji se teko prilagoava duhu. Kao izgubljeni sin pobegao sam iz svog makrokosmikog doma i sam sebe zatvorio u jadni mikrosvet. Moj guru stajao je ispred mene nepokretan. Poeo sam da se sputam ka njegovim svetim stopalima, zahvalan za doivljaj kosmike svesti za kojim sam toliko dugo strastveno udeo. Zadrao me je u uspravnom stavu i progovorio mirno i skromno: Ne sme se opiti ekstazom. U svetu te eka jo mnogo posla. Hajde da poistimo pod na balkonu, a potom emo proetati du Gange. Doneo sam metlu. Znao sam da me uitelj uvodi u tajnu uravnoteenog ivota. Dua mora da se protegne do kosmogonijskih ponora, dok telo obavlja svakodnevne dunosti. Za vreme kasnije etnje jo uvek sam bio neizrecivo ushien. Naa dva tela video sam kao dve astralne slike koje idu putem pored reke, ija je sutina isto svetlo. Boiji duh je taj koji aktivno podrava svaki oblik i svaku silu u svemiru. Meutim, On sam je transcendentan i odvojen u blaenoj nestvorenoj praznini s one strane svetova vibrirajuih pojava, 104 objasnio je uitelj. Sveci koji ostvare svoju boanstvenost, poznaju slinu dvostruku egzistenciju ak dok su jo u telu. Svesno obavljajui zemaljske poslove, ostaju uronjeni u unutranje blaenstvo.

141

Gospod je sve ljude stvorio od beskrajne radosti svog bia. Premda su bolno sputane telom, Bog zna da e due nainjene na njegovu sliku, na kraju prevladati identifikaciju s ulima i ponovo se sjediniti s njim. Iz kosmike vizije izvukao sam mnoge trajne poruke. Danima sam smirivao svoje misli, i oslobodio se varljivog uverenja da je moje telo gomila mesa i kostiju koja se kree po vrstom tlu materije. Video sam da su dah i nemiran um kao oluje koje na okeanu svetla podiu talase materijalnih oblika - zemlju, nebo, ljude, ivotinje, ptice, drvee. Nemogue je da se beskonano vidi kao jedno jedino svetlo, ukoliko se te oluje ne smire. Svaki put kada bih uspeo da potpuno umirim svoj dah i svoje misli, ugledao bih kako se mnotvo talasa kreacije stapa u jedno blistavo more, ba kao to talasi okeana kada se oluje smire spokojno nestaju u njegovom jedinstvu. Boansko iskustvo kosmike svesti uitelj daje tek kada je uenik svoj duh toliko ojaao meditacijom da ga prostrani vidici ne mogu zgromiti. To iskustvo se ne moe stei pukom intelektualnom spremnou ili otvorenou. Samo stanje proirene svesti koje se postie vebanjem joge i predane bhakti moe da pripremi duh kako bi podneo oslobodilaki ok sveprisutnosti. Iskrenom pokloniku to se neizbeno dogaa. Njegova intenzivna udnja poinje da privlai Boga neodoljivom silom. Gospod, kao kosmika vizija, poklonikovim magnetskim arom biva privuen u irinu njegove svesti. ri Juktevar me je nauio kako da dozovem blaeni oseaj kada god to poelim, i da ga prenesem drugima ako su im intuitivni kanali dovoljno razvijeni. Mesecima sam svakog dana ulazio u stanje ekstatinog sjedinjenja razumevajui zato se u Upaniadama 105 kae da je Bog rasa, najslai. Meutim, jednog dana sam izaao s tim problemom pred uitelja. Gospodine, elim da znam kada u nai Boga. Pa, naao si ga. O, ne, gospodine, mislim da nisam! Moj guru se nasmeio. Znam da ne oekuje starca na prestolu u nekom antiseptinom kutku svemira. Meutim, vidim da smatra kako je posedovanje moi poznavanje Boga. Nije tako. ovek moe da poseduje sav svemir, a da mu Gospod ipak izmie! Duhovni napredak se ne sme meriti moima, ve samo jainom blaenstva u meditaciji.

142

Bog je uvek nova radost. On je neiscrpan. Ako bude nastavio da meditira godinu za godinom, oarae te beskrajnom domiljatou. Poklonici kao to si ti, koji su pronali put ka Bogu, ni ne pomiljaju da ga zamene nekom drugom sreom. Niko se s njim ne moe takmiiti u zavodljivosti. Tako brzo se umaramo od zemaljskog uivanja. elja za materijalnim nema kraja. ovek nikada nije u potpunosti zadovoljan, pa sledi jedan cilj za drugim. Ono neto drugo to on trai jeste Bog, jer samo on moe da prui trajnu sreu. Zemaljske elje izbacuju nas iz unutranjeg raja. One nam nude lana uivanja koja se izdaju za duevnu radost. Ipak, boanskom meditacijom izgubljeni raj moe opet brzo da se pronae. Poto je Bog uvek nov, ne moe da nam dosadi. Da li se moemo zasititi blaenstva iji se raskoni ukus bez prestanka menja? Sada razumem, gospodine, zato sveci Boga zovu nedokuivim. ak ni ivot koji bi veno trajao, ne bi bio dovoljan da prodremo u njegovu tajnu. Tako je. Ali on nam je blizak i drag. Kada duh krija jogom ukloni ulne prepreke, meditacija prua dvostruki dokaz o Bogu. Uvek nova radost pokazuje da on postoji, jer su u to uvereni svi atomi naeg tela. U meditaciji ovek nalazi i njegovo neposredno vostvo, pravo reenje svakog problema. Vidim, gurui, da ste vi reili moj problem. Zahvalno sam se smekao. Sad razumem da sam naao Boga, jer kad god bih zauzet poslom podsvesno osetio radost meditacije, na suptilan nain bih bio podstaknut da krenem ispravnim smerom ak i kada se radilo o detaljima. Ljudski ivot pritisnut je tugom sve dok ne nauimo kako da se uskladimo s Boijom voljom, iji 'pravi smer' esto zbunjuje egoistinu inteligenciju. Samo Bog moe da d nepogreiv savet. Ko nosi teret svemira, ako ne on?

143

Poglavlje 14 Komentari: (103 105)

U poetku bee re, i re bee u Boga, i Bog bee re. - Jovan 1,1 Jer otac ne sudi nikome, nego sav sud dade sinu- Jovan 5, 22. Bog, koji je sazdao sve kroz Isusa Hrista. - Efescima 3, 9. Boga niko nije video nikad: jedinorodni sin koji je u naruju oevom, on ga javi.- Jovan 1, 18. Zaista, zaista vam kaem: koji veruje u mene, dela koja ja tvorim i on e tvoriti, i vea e od ovih tvoriti: jer ja idem k ocu svojemu.- Jovan 14, 12. A uteitelj Duh sveti, kojega e otac poslati u ime moje, on e vas nauiti svemu i napomenue vam sve to vam rekoh.-Jovan 14, 26. Te biblijske rei odnose se na trostruku prirodu Boga kao Oca, Sina i Svetog Duha (u hinduskim svetim spisima sat, tat, aum). Bog Otac je apsolutno, nemanifestovano, s one strane vibrirajue kreacije. Bog sin je Hristova svest (Brahma aitanja ili Kutastha aitanja) koja je u vibrirajuoj kreaciji. Ta Hristova svest jedino je roena ili jedini odraz nestvorenog Beskonanog. Spoljanja manifestacija sveprisutne Hristove svesti, njen svedok (Otkrovenje 3, 14), jeste aum, Re ili Sveti Duh, nevidljiva Boija mo koja je jedini inilac, jedina stvaralaka sila koja vibracijama odrava celi stvoreni svemir. Aum, blaeni uteitelj moe da se uje u meditaciji i otkriva pokloniku vrhovnu istinu. 105 Pitanja o Upaniadama i drugim indijskim svetim spisima postavljaju mi uenici iz celog sveta. Svete knjige Istoka koje je priredio Max Miler (Oxford) u 34 toma sadre prevode Upaniada i mnogih drugih indijskih religioznih tekstova. Mnogi zapadni naunici, kao ni hindu panditi ne tumae Vede pravilno. Te drevne rasprave, namenjene upuenim brahmanskim uiteljima, ne otkrivaju lako svoje tajne. Sam intelekt tu nije dovoljan.
104 103

144

Poglavlje 15.

Kraa karfiola
Sa ceremonijalnim pokretom predao sam uitelju korpu sa karfiolom, rekavi: Uitelju, evo poklona za vas! Posadio sam i majinskom brigom pratio rast ovih est velikih karfiola. ri Juktevar se toplo zahvalio. Hvala ti! uvaj ih, molim te, u svojoj sobi, jer e mi sutra biti potrebni za jednu specijalnu veeru. Upravo sam se vratio u Puri da u aramu na obali mora, sa svojim guruom provedem letnje praznike. Vesela dvospratna kua, koju su izgradili uitelj i njegovi uenici, gleda na Bengalski zaliv. Probudio sam se rano ujutru osveen slanim morskim povetarcem i arima bezbrinog arama, i uo ri Juktevarov bezbrian glas, koji nas je pozivao: Doite, idemo na plau. Pogledao sam svoje drage karfiole i sloio ih uredno ispod kreveta. Uitelj je krenuo, a naa ratrkana grupa od nekoliko mladih uenika pola je za njim. Pogledao nas je kritiki i rekao: Kada naa braa sa Zapada krenu u etnju, obino se ponose time to mariraju u savrenom redu. Molim vas, postrojte se u dve kolone i drite korak. Posmatrao nas je kako sledimo njegova uputstva i poeo da peva: Deaci mariraju i pesmicu pevaju. Divio sam se lakoi s kojom je uitelj iao u korak sa svojim mladim uenicima. Stani! Guru me je upitno pogledao i pitao: Jesi li zakljuao zadnja vrata orama? Odgovorio sam mu: Gospodine, mislim da jesam. ri Juktevar je utao nekoliko minuta, a oko ustiju mu je zaigrao nejasan smeak. Rekao je: Ne, zaboravio si! Boanska kontemplacija ne sme da bude

145

izgovor za aljkavost u materijalnom. Zanemario si svoju dunost da uva aram, stoga, morae da bude kanjen. Mislio sam da se ali, ali je dodao: Od tvojih est karfiola uskoro e ostati samo pet. Uitelj je naredio da se vratimo, pa smo se okrenuli i poli natrag prema aramu. Ubrzo nam je rekao da se malo odmorimo, a meni se obratio: Mukunda, pogledaj prema posedu s tvoje leve strane. Obrati panju na put iza njega, njim e ubrzo da proe ovek koji e da poslui kao sredstvo za tvoje kanjavanje. Sakrio sam srdbu izazvanu tim nerazumljivim reima. Ubrzo se na putu pojavio jedan seljak. Skoro paralisan od radoznalosti, nisam mogao da odvojim pogled od tog smenog prizora. Maui rukama, seljak je smeno igrao, dok nije stigao do mesta gde je trebalo da se izgubi iz vida. Tada je ri Juktevar rekao: Sada e se vratiti natrag. Seljak je odmah promenio smer i uputio se prema zadnjem delu arama. Preavi peskoviti puteljak, uao je u zgradu arama kroz zadnja vrata koja sam ja, upravo kao to je guru rekao, ostavio otvorena. Ubrzo se opet pojavio nosei jedan od mojih dragocenih karfiola. Meutim, sada je hodao pristojno zaodenut dostojanstvom posedovanja. Farsa koja je bila u toku, a u kojoj sam ini mi se ja imao ulogu rtve, nije me toliko zbunila da ne bih mogao ogoren da pojurim za njim. Kad sam se naao na pola puta, uitelj me je pozvao, tresui se od smeha i rekao: Taj bedni ludak je eznuo za karfiolom. Mislio sam da bi bilo dobro da mu damo jedan od njih, kad ih tako loe uva! Pojurio sam u svoju sobu gde sam otkrio da lopov, koji je oigledno bio usmeren samo na povre, nije ni dotakao moje zlatno prstenje, sat i novac koji su leali na pokrivau. Prvo se zavukao pod krevet gde je potpuno skrivena od povrnog pogleda leala elja njegovog srca - jedan od mojih karfiola. To vee zamolio sam ri Juktevara da nam objasni dogaaj, koji je po mom miljenju imao nekoliko zapanjujuih karakteristika. Moj guru polako je odmahnuo glavom. Jednog dana e saznati. Nauka e uskoro otkriti neke od tih skrivenih zakona. Kada se posle nekoliko godina svetu predoilo udo od radio aparata, setio sam se uiteljevog proroanstva. Ukinuti su vekovima stari pojmovi o vremenu i
146

prostoru. Nije postojala tako mala seoska koliba da u nju ne bi mogao ui London ili Kalkuta. I najtromiji duh zadrhtao je pred tim neoborivim dokazom jednog vida ovekove sveprisutnosti. Zaplet komedije s karfiolom moemo najbolje razumeti ako ga uporedimo s radio aparatom. ri Juktevar je bio savren ljudski radio. Misli nisu nita drugo nego nene vibracije koje prolaze eterom. Ba kao to osetljiv radio sa hiljadu programa koji dolaze iz svih pravaca moe da odabere eljeni program, tako je i moj guru mogao da primi odreenu misao (misao maloumnog oveka koji je eleo karfiol) i da je izdvoji iz mnotva misli koje emituju ljudske volje irom sveta. 106 U toku etnje obalom, uitelj je istog asa im je postao svestan seljakove bezazlene elje, bio spreman da mu je ispuni. ri Juktevarovo boansko oko primetilo je oveka kako igra po putu pre nego to su ga ugledali ostali uenici. To to sam zaboravio da zakljuam vrata asrama, pruilo je uitelju dobar izgovor da me lii jednog mog dragocenog karfiola! Kao izuzetno snaan ljudski odailja, moj guru je mogao navesti seljaka da se okrene i ode u odreenu prostoriju radi jednog karfiola. Intuicija 107 je glas due koji se prirodno javlja u trenucima kada je ovekov duh smiren. Sigurno je svako ponekad imao neobjanjivo taan predoseaj ili je uspeo da prenese drugoj osobi ono to misli. Osloboen od atmosferskih smetnji uznemirenosti, ovek moe svojom intuicijom da obavlja sve funkcije sloenih radio mehanizama, primajui i aljui misli i iskljuujui one koje su nepoeljne. Kao to snaga radio aparata zavisi od koliine elektrine struje koju moe da koristi, tako i snaga ljudskog radija zavisi od snage volje koja ga snabdeva energijom. Sve misli veno titraju u svemiru. Dubokom koncentracijom majstor moe da otkrije misli bilo kog oveka, ivog ili mrtvog. Izvor misli nije individuualan ve univerzalan. Istina se ne moe stvoriti ve samo spoznati. Svaka ovekova pogrena misao zapravo je vea ili manja nesavrenost u njegovoj moi razluivanja. Joga ima za cilj da umiri um da bi se u njemu neizoblien ogledao nepogreiv savet unutranjeg glasa. Radio i televizija doneli su sliku i glas udaljenih ljudi u domove miliona. To je u nauci prvo nasluivanje da je ovek sveproimajui duh. Ne telo koje je ogranieno na taku u prostoru, ve sveobuhvatna dua protiv koje ego uzalud smilja najvarvarskije zavere da bi je zarobio.
147

Nakon nekoliko dana poto su mi na tako neobian nain ukrali karfiol, dogodio se smean dogaaj. Nije mogla da se nae petrolejska lampa. Poto sam nedavno bio svedok sveznajue sposobnosti mog gurua, mislio sam da e nam on pokazati kako je pronalaenje petrolejske lampe deja igra. Uitelj je zapazio moje oekivanje. S naglaenom ozbiljnou ispitivao je sve stanovnike arama. Jedan mladi uenik rekao je da je upotrebio svetiljku kad je iao do bunara u zadnjem dvoritu. Potraite lampu kraj bunara, sveano nam je savetovo ri Juktevar. Pojurio sam tamo; ali lampe nije bilo! Pokunjen sam se vratio svom guruu. Od srca se nasmejao ne obraajui panju na moje razoarenje. Zaista je strano to nisam mogao da te odvedem do izgubljene lampe. Ja nisam vra koji pogaa! mirkajui oima jo je dodao: ak nisam ni dobar erlok Holms! Shvatio sam da uitelj nikada ne bi pokazao svoju mo kada je izazvan ili zbog nekog beznaajnog razloga. Prolazile su arobne nedelje. ri Juktevar je nameravao da organizuje versku procesiju. Zamolio me je da vodim uenike kroz grad Puri i preko plae. Sveani dan je osvanuo strahovito topao. Gurui, kako da bosonoge uenike vodim preko uarenog peska, upitao sam oajno. Otkriu ti tajnu, odgovorio je uitelj. Gospod e poslati suncobran od oblaka. Svi ete udobno hodati. Sav srean, organizovao sam procesiju. Naa grupa krenula je iz arama nosei Sat-sanga 108 zastavu. Napravljena po ri Juktevarovom nacrtu, imala je na sebi simbol jednog jedinog 109 oka, teleskopskog pogleda intuicije. im smo napustili aram, nebo iznad naih glava se naoblailo. Pao je lagani pljusak praen zauenim usklicima svih posmatraa, i ohladio gradske ulice i vrelu obalu. Kine kapi koje su nam gasile e podale su puna dva sata, koliko je trajala parada. Istog asa kada smo se vratili u aram, kia i oblaci su nestali bez traga. Sada vidi ta Bog osea prema nama, rekao mi je uitelj kada sam izrazio svoju zahvalnost. Gospod odgovara svakome i radi za sve. Kao to je na moju molbu poslao kiu, tako ispunjava svaku iskrenu elju. Ljudi retko primete kako im Bog esto uslii molitve. On nije pristrasan, nego slua svakog ko mu prilazi s

148

poverenjem. Trebalo bi da njegova deca uvek bezuslovno veruju u ljubav svog sveprisutnog Oca. 110 ri Juktevar je bio pokrovitelj etiri godinje proslave u dane ravnodnevice i suncostaja, na kojima su se skupljali njegovi uenici sa svih strana. Proslava zimskog solsticija odravala se u Seramporeu. Prva na kojoj sam prisustvovao donela mi je trajni blagoslov. Sveanosti su zapoinjale ujutro procesijom po ulicama. Stotine uenika pevali su religiozne napeve. Nekoliko muziara sviralo je frulu, bubnjeve i inele. Oduevljeni graani posuli su put cveem i radovali se to ih glasno velianje Gospodovog svetog imena odvaja od njihovih prozainih dunosti. Dugi obilazak zavravao je u aramskom dvoritu. Tamo smo okruili svog gurua, a uenici su nam sa balkona bacali cvee nevena. Mnogi gosti otili su na prvi sprat da se poslue pudingom od ane i narandi. Probio sam se do grupe suuenika koji su danas radili kao kuvari. Za tako velike skupove hrana se morala pripremati napolju u velikim kazanima. Improvizovana ognjita od cigala dimila su i pekla nam oi, ali dok smo radili veselo smo se smejali. U Indiji se verske sveanosti nikada ne smatraju zamornim. Svaki poklonik sudeluje donosei novac, pirina, povre ili lini rad. Uitelj je uskoro bio meu nama, nadgledajui mnogobrojne detalje gozbe. Zaposlen u svakom trenutku, drao je korak s najhitrijim mladim uenikom. Sa drugog sprata ula se sankirtana (grupno pojanje), a uz pratnju harmonijuma i indijskih bubnjeva po kojima se udara rukama. Pun razumevanja, ri Juktevar je oslunuo. Imao je savren sluh. U pogrenom su tonalitetu! Uitelj je napustio kuvare i pridruio se umetnicima. Ponivo se zaula melodija, ali ovaj put pravilno izvedena. U Indiji se muzika, slikarstvo i drama smatraju boanskim umetnostima. Brahma, Vinu i iva - veno trojstvo - bili su prvi muziari. U svetim spisima se kae da je iva kao boanski plesa u svom kosmikom plesu univerzalnog stvaranja, odravanja i razaranja ustanovio beskrajne ritmike oblike, dok je Brahma zveketom inela odreivao takt, a Vinu udarao po svetom bubnju, mrdangi. U hinduistikoj umetnosti Krina, jedna od Vinuovih inkarnacija, esto se prikazuje s frulom na kojoj svira udesnu muziku, muziku koja ljudske due to lutaju kroz varke maje doziva njihovom pravom domu. Sarasvati, boginja

149

mudrosti, predstavljena je kako svira na vini, majci svih ianih instrimenata. Indijska Sama veda sadri najstarije zapise muzike nauke. Osnovi hinduistike muzike su rage ili tano odreene melodijske lestvice. est osnovnih raga grana se u 126 ragini (ena) i putra (sinova). Svaka raga se sastoji od najmanje pet tonova: osnovnog tona (vadi ili kralj), sekundarnog tona (samavadi ili prvi ministar), pomonog tona (anuvadi ili pratnja i sluge) i disonantnog tona (vivadi ili neprijatelj). Svaka od est osnovnih raga prirodno odgovara odreenom satu dana, godinjem dobu i boanstvu koje svemu predsedava i poklanja odreenu mo. Tako se hindole raga uje samo tokom prolea u zoru, da bi izazvala oseaj univerzalne ljubavi. Dipaka raga se svira tokom letnjih veeri, da bi podstakla saoseanje. Megha raga je melodija podneva u kinoj sezoni i priziva hrabrost. Bhairava raga je melodija koja se svira avgustu, septembru i oktobru, da bi se postigao mir. Malkounsa raga uje se zimi, oko ponoi i podstie ne junatvo. Drevni riiji otkrili su te zakone zvune bliskosti izmeu prirode i oveka. Poto je priroda opredmeenje auma, prvobitnog zvuka ili Rei, ovek, upotrebljavajui odreene mantre, moe da zagospodari svim prirodnim pojavama. Istorijski dokumenti govore o velikim moima Miyana Tana Sena, muziara na dvoru Akbara Velikog u XVI veku, koji je svojom pesmom mogao ugasiti vatru. 111 Kada mu je vladar zapovedio da peva nonu ragu dok je sunce bilo nasred neba, Tan Sen je zapevao mantru kojom je istog trena i palatu i okolinu zavio u tamu. Indijska muzika deli oktavu na 22 srutija ili etvrt tona. Ti mikrointervali omoguuju fine nijanse koje se ne mogu postii zapadnom hromatskom skalom od 12 polutonova. Svakoj od 7 osnovnih nota oktave u hunduistikoj mitologiji je pripojena jedna boja i prirodni glas neke ptice ili ivotinje. Tonu do pripojena je zelena boja i paun, tonu re crveno i eva. Ton mi se povezuje sa zlatnom bojom i kozom, fa sa ukasto belim i apljom, sol sa crnim i slavujem, la sa utim i konjem, i si sa kombinacijom svih boja i sa slonom. Tri tonske lestvice - durska, harmonijska i melodijska molska su jedine lestvice u muzici na Zapadu, dok se indijska muzika slui sa 72 thate ili lestvice. Muziar moe beskonano da improvizuje na tradicionalnu melodiju ili ragu. On se koncentrie na raspoloenje strukturalne teme, a zatim je ukraava dokle god see njegova originalnost. Hindu muziar ne svira po zapisanim notama. Prilikom
150

svakog izvoenja on ponovo oblai kostur rage, esto se ograniavajui na jednu melodijsku liniju, naglaavajui ponavljanjem sve njene suptilne mikrotonalne i ritmike varijacije. Meu zapadnim kompozitorima Bah je bio taj koji je razumeo dra i mo zvuka koji se ponavljaju, uvek neznatno drukije na stotinu naina. Drevna hindu literatura opisuje 120 tala ili taktnih mera. Smatra se da je Bharata, tradicionalni utemeljitelj hindu muzike, u pesmi eve uspeo da razlikuje trideset i dve vrste tala. Poreklo tale ili ritma nalazimo u ovekovim pokretima dvoetvrtinski takt hoda i troetvrtinski takt disanja u snu, kada je udisaj dva puta dui od izdisaja. U Indiji se ljudski glas uvek smatrao savrenim instrumentom. Zbog toga se hinduska muzika ograniava na glasovni opseg od tri oktave. Iz tog razloga naglaena je melodija (odnos tonova u nizu), a ne harmonija (odnos simultanih tonova). Indijska muzika je subjektivna, spiritualna i individualna umetnost koja nije cenila simfonijsku brilijantnost, nego pre lino usklaivanje sa nad-duom. Sanskrtska re za muziare je bhagavatara, onaj koji peva hvale Bogu. Sankirtane ili muziki skupovi su oblik joge ili duhovne discipline, i zahtevaju duboku koncentraciju i intenzivnu obuzetost poetnom milju i zvukom. Budui da je sam ovek izraz stvaralake Rei, zvuk na njega deluje snano i neposredno, omoguavajui mu da se seti svog boanskog porekla. Svaka dobra duhovna muzika izaziva u oveku oseaj radosti, jer svojim vibracijama budi jedan od ovekovih okultnih centara u kimenoj modini. 112 Sankirtana koja se tog sveanog dana ula iz ri Juktevarove dnevne sobe sa drugog sprata inspirisala je i kuvare. Moji suuenici i ja radosno smo prihvatili refrene udarajui takt dlanovima. Do zalaska sunca posluili smo stotine posetilaca pirinom i soivom, karijem od povra i pirinanim pudingom. Po dvoritu smo prostrli pamune ponjave i uskoro su gosti sedeli pod zvezdanim nebom paljivo sluajui mudrost sa usana ri Juktevara. U svojim javnim govorima naglaavao je vrednost krija yoge kao i samopotovanja, mira, odlunosti, jednostavne ishrane i redovnog telesnog vebanja. Potom je grupa mladih uenika otpevala nekoliko svetih himni. Sastanak se zavrio sankirtanom. Od deset sati, pa sve do ponoi, stanovnici arama prali su sudove i istili dvorite. Moj guru me je pozvao kada smo zavrili.

151

Zadovoljan sam to si danas i tokom prole nedelje radio s radou. Hou da bude sa mnom. Noas moe da spava u mojoj postelji. To je bila povlastica o kojoj nisam mogao ni da sanjam. Jedno vreme smo sedeli u dubokoj tiini. Tek to smo legli, nakon deset minuta uitelj je ustao i poeo da se oblai. Gospodine, ta se dogodilo? Neoekivana radost to smem da spavam pored svog gurua sadravala je neto nestvarno. Mislim da e nekoliko uenika koji su zakasnili na voz uskoro biti ovde. Hajde da im spremimo neto za jelo. Gurui, niko nee doi u jedan sat ujutro! Ostani u krevetu, danas si dosta radio. Sam u im neto spremiti. Na uiteljev odluan ton skoio sam iz kreveta i poao sam za njim u kuhinju kraj terase na prvom spratu. Pirina i soivo su se uskoro kuvali. Moj guru mi se ljubazno nasmeio. Veeras si savladao umor i strah od tekog rada. Oni te vie nee muiti. Dok je izgovarao te rei doivotnog blagoslova, u dvoritu su se zauli koraci. Otrao sam dole i otvorio vrata grupi uenika. Dragi brate, tako nam je neprijatno to smetamo u ovo doba uitelju, rekao mi je jedan od njih izvinjavajui se. Pobrkali smo vozni red, ali nismo mogli natrag, a da bar na trenutak ne vidimo svog gurua. On vas oekuje i upravo vam sprema jelo. ri Juktevarov glas zazvuao je dobrodolicom. Poveo sam zauene posetioce u kuhnju. Blistavih oiju uitelj mi je apnuo: Kad razmisli o svemu to je za i protiv, nesumnjivo si zadovoljan to su nai gosti zakasnili na voz. Pola sata kasnije poao sam za njim u njegovu spavau sobu potpuno svestan da u spavati kraj bogolikog gurua.

152

Poglavlje 15 Komentari: (106 112)

Mikroradiometar je pronaen 1939. godine i otkrio je jedan novi svet dotle nepoznatih znaenja. Ne samo ovek, nego i sve vrste naizgled beivotne materije, emituju zrake koje taj instrument vidi, izvetava Associated Press. 107 Osnovno znaenje latinske rei intuicija jeste unutranja zatita. Sanskrtska re agama oznaava intuitivno znanje steeno direktnom percepcijom. Zbog toga se neke drevne rasprave rija nazivaju agamama. 108 Sat doslovno znai bie, pa stoga i sutina, istina, stvarnost. Sanga je udruenje. ri Juktevar nazvao je svoju aramsku organizaciju Sat-sanga, Druenje s istinom. 109 Ako, dakle, bude oko tvoje zdravo, sve e telo tvoje svetlo biti - Matej 6, 22. U toku meditacije jedno ili spiritualno oko postaje vidljivo u sredini ela. U svetim spisima to sveznajue oko razliito se opisuje kao tree oko, zvezda Istoka, unutranje oko, golubica koja silazi s neba, ivino oko, oko intuicije, itd. 110 Koji je stvorio uho, zar ne uje? I koji je oko nainio, zar ne vidi? koji ui ovjeka da ne zna? Psalam 94, 9-10 111 Godine 1926. kalifornijski naunik Charles Kellogg demonstrirao je pred grupom njujorkih vatrogasaca delovanje zvunih vibracija na vatru. Gudalom koje je slino violinskom, povukao je brzo preko aluminijumske muzike viljuke i proizveo kranje poput kranja radio aparata. Istog trenutka visok plamen od 60 cm u upljoj staklenoj cevi se smanjio na visinu od 15 cm. Kada je jo jednom napravio potez gudalom, plamen se ugasio. Folklor svih naroda obiluje bajanjima i pojanjima koja imaju mo nad prirodom. Ameriki Indijanci poznati su po zvunim obredima za kiu i vetar. 112 Buenje okultnih cerebrospinalnih sredita (akri ili astralnih lotoosa) je cilj jogija. Zapadni istraivai Biblije nisu shvatili da Otkrovenje sadri opis nauke joge kojoj je Isus pouavao Jovana i druge bliske uenike. Jovan spominje tajnu sedam zvijezda i tajnu sedam crkava (Otkrovenje 1, 20). To su simboli za sedam svetlosnih lotosa koji se u delima o jogi nazivaju zaklopnim vratima u cerebrospinalnoj osi. Kroz te izlaze koje je Bog predvideo, Jogi putem tehnike meditacije moe da pobegne iz telesnog zatvora i moe se ponovo sjediniti s Duhom. Sedmi centar lotos sa hiljadu latica, nalazi se u mozgu i sedite je Beskonane Svesti. Kae se da jogi u stanju prosvetljenosti vidi Brahmu ili Boga kao Padmau, roenog u lotosu.
106

153

Poglavlje 16.

Nadmudrivanje zvezda
Mukunda, zato ne nabavi astroloku narukvicu? Da li mi je potrebna, uitelju? Ne verujem u astrologiju. To nije pitanje verovanja. Jedini nauni stav koji ovek moe o bilo emu da zauzme, jeste pitanje da li je to istinito. Zakon gravitacije delovao je i pre Njutna isto kao i posle njega. U svemiru bi vladao prilian haos kada njegovi zakoni ne bi mogli da deluju bez potvrde ljudskog verovanja. arlatani su krivi to je nauka o astrologiji izala na lo glas. Ona je suvie obuhvatna, i matematiki 113 i filozofski da bi je shvatio neko ko nije dubokouman. Ako neznalice pogreno proitaju nebo, te umesto itkog pisma na njemu vide samo vrljotinu, to je neto to u ovom nesavrenom svetu treba i oekivati. Zajedno s takvim mudracima ovek ne sme otpisati i mudrost. Svi delovi kreacije meusobno su povezani i deluju jedni na druge. Uravnoteeni ritam svemira zasniva se na uzajamnosti, nastavio je moj guru. ovek kao ljudsko bie mora da se bori protiv dve grupe sila - protiv zbrke u svom unutranjem biu izazvane meavinom zamljanih, vodenih, vatrenih, vazdunih i etarskih elemenata, i protiv spoljanjih sila prirode. Sve dok se bori sa svojom smrtnou, na njega deluje bezbroj zemaljskih i nebeskih promena. Astrologija prouava ovekov odgovor na planetarne podraaje. Zvezde nisu ni dobronamerne niti neprijateljski raspoloene. One samo alju pozitivna i negativna zraenja. To samo po sebi oveanstvu niti teti niti pomae, nego otvara kanale za uspostavljanje ravnotee uzroka i posledice, ravnotee koju je svaki ovek poremetio svojim delima u prolosti.

154

Dete se raa onog asa kad su nebeski zraci u matematikoj harmoniji sa njegovom individualnom karmom. Njegov horoskop je izazovan portret koji otkriva njegovu nepromenljivu prolost i njene mogue posledice u budunosti. Ali konstelaciju u trenutku roenja moe protumaiti samo mali broj ljudi duboke intuitivne mudrosti, a takvih je malo. Poruka koja se ispisuje u asu roenja ne namerava da naglasi sudbinu posledice prolih dela, dobrih i zlih - nego da podstakne ovekovu volju da se oslobodi univerzalnog ropstva. Ono to je uinio moe da poniti. Niko drugi do on sam nije pokrenuo dogaanja, posledice koje sada osea u ivotu. On moe da prevlada svako ogranienje, jer ga je sam svojim delima i stvorio i jer raspolae duhovnim bogatstvom koje ne podlee uticaju planeta. Praznoveran odnos prema astrologiji ini oveka automatom, ropski zavisnim od mehanikog vostva. Mudar ovek pobeuje svoje planete - svoju prolost - prenoenjem svoje zavisnosti od stvorenog na Stvoritelja. Koliko je svesniji svog jedinstva s duhom, toliko je manje podloan materiji. Dua je uvek slobodna. Ne zna za smrt, jer ne zna ni za roenje. Njom zvezde ne mogu da vladaju. ovek jeste dua, a ima telo. Kad postane svestan svog pravog identiteta, ne podlee vie nikakvoj prisili. Sve dok je u svom uobiajenom stanju spiritualne amnezije, oseae okove zakona svoje okoline. Bog je sklad. Poklonik koji se s njim uskladi nikada nee pogreiti. U pravom trenutku e spontano postupiti pravilno i tako e biti u skladu sa zakonima astrologije. Posle duboke meditacije i molitve on je u vezi sa boanskom sveu. Nema vee sile od te unutranje zatite. Zato onda, dragi uitelju, elite da nosim astroloku narukvicu, usudio sam se da zapitam posle dugog utanja. Pokuavao sam da usvojim ri Juktevarovo izuzetno izlaganje koje je sadravalo sasvim nove misli za mene. Tek kada stigne na cilj, putnik moe da odbaci geografske karte. Dok putuje, on koristi svaku preicu. Drevni riji otkrili su velik broj takvih preica koje skrauju ovekovo izgnanstvo meu obmanama. Karmiki zakon sadri karakteristike koje se mogu veto podesiti prstima mudrosti. Sve ljudske nevolje nastaju zbog krenja univerzalnog zakona. Sveti spisi istiu da ovek mora da zadovolji zakone prirode ne sumnjajui pritom u boansku svemo. Trebalo bi da kae: Verujem u tebe, Gospode, i znam da ti
155

moe da mi pomogne, ali i ja u uiniti sve to mogu da popravim zlo koje je plod mojih dela. Postoje razliita sredstva - molitva, snaga volje, meditacija, saveti svetaca, astroloke narukvice kojima se mogu ublaiti ili ponititi nepovoljni uinci prolih dela. Kao to kua moe da ima bakreni tap koji apsorbuje udar groma, tako i telesni hram moe da koristi razne zatitne mere. Pre mnogo vekova nai jogiji otkrili su da isti metali alju astralno svetlo koje se snano suprostavlja negativnom delovanju planeta. Svemirom neprekidno krue suptilna elektrina i magnetska zraenja. Kad pomau ovekovom telu, on to ne zna. Kada mu kode, ni to ne zna. Moe li onda bilo ta da preduzme? Nai riji posvetili su se tom problemu. Otkrili su da pomau ne samo kombinacije metala nego i biljaka, ali da su najdelotvorniji isti dragulji veliine najmanje dva karata. Preventivna astrologija se retko prouavala van Indije. Jedna od malo poznatih injenica jeste da su dragulji, metali i preparati od biljaka bezvredni ako nemaju potrebnu teinu, i ako se ne nose na goloj koi. 114 Gospodine, ja u posluati va savet i nabaviu narukvicu. Zabavlja me pomisao da u nadmudriti planete. Za optu svrhu savetujem narukvicu od zlata, srebra i bakra. Ali za ovu priliku elim da nabavi narukvicu od srebra i olova. ri Juktevar dao je tana upustva. Gurui, kakvu to priliku imate na umu? Zvezde e se poeti interesovati za tebe na ne ba prijateljski nain. Nemoj se plaiti, bie zatien. Za mesec dana imae problema sa jetrom. Zahvaljujui narukvici, ti e ozdraviti za dvadeset i etiri dana od bolesti koja obino traje est meseci. Sutradan sam otiao kod zlatara i uskoro sam nosio narukvicu. Zdravlje mi je bilo odlino pa sam uskoro zaboravio na uiteljevo proroanstvo. On je otiao u Benares. Trideset dana posle naeg razgovora iznenada sam osetio bol u predelu jetre. Sedmice koje su sledile bile su pune bola i patnji. Poto nisam eleo da uznemiravam svog gurua, odluio sam da hrabro izdrim. Ipak dvadeset i tri dana muenja oslabila su moju odluku, pa sam krenuo u Benares. ri Juktevar me je doekao veoma srdano, ali mi nije pruio priliku da mu nasamo ispripovedam svoje jade. Tog dana mnogi poklonici su doli kod uitelja samo radi darana, blagoslova koji se dobija samim pogledom na sveca.
156

Bolestan i zanemaren, sedeo sam u uglu. Poslednji gost otiao je tek nakon veere. Moj guru pozvao me je na osmougaonu terasu. Verovatno si doao zbog problema sa jetrom. ri Juktevar je hodao tamoamo ne gledajui me i povremeno zasenjujui meseinu. Da vidim - bolovao si dvadeset i etiri dana, zar ne? Da, gospodine. Molim te, radi vebe za eludac, koje sam te nauio. Kada biste znali kako me boli, ne biste me molili da vebam. No pokuao sam da ga posluam uprkos malaksalosti. Kae da te boli. Ja kaem da te ne boli. Kako moe da postoji takva kontradikcija? Moj guru me je upitno pogledao. Prvo sam osetio oamuenost, a zatim me je preplavilo radosno olakanje. Nisam vie oseao nesnosnu bol od koje nedeljama nisam mogao da spavam. Na uiteljevu re muka je nestala kao da je nikada nije ni bilo. Hteo sam da kleknem ped njim, ali me je on u tome spreio. Ne budi detinjast. Ustani i uivaj u lepoti meseca nad rekom. Ali uiteljeve oi blistale su od sree dok sam utei stajao kraj njega. Iz njegovog stava sam shvatio kako eli da osetim da me nije izleio on, nego Bog. I danas nosim teku narukvicu od srebra i olova, uspomenu na davni nezaboravni dan kad sam po ko zna koji put postao svestan injenice da ivim uz istinski nadljudsko bie. Kad sam kasnije dovodio ri Juktevaru prijatelje da bi ih izleio, on je uvek preporuivao drago kamenje ili narukvicu, hvalei njihovu upotrebu kao in astroloke mudrosti. 115 Predrasude prema astrologiji gajio sam od detinjstva, delimino zato to sam video da u nju mnogi slepo veruju, a delimino zbog proroanstva naeg porodinog astrologa: Tri puta e se eniti, a dva puta e ostati udovac. Bie ti najbolje da se pomiri sa sudbinom, primetio je moj brat Ananta. Tvoj horoskop je tano predvideo da e kao mlad beati od kue u Himalaje, ali da emo te uvek silom vratiti. Proroanstvo o tvojim brakovima moralo bi se, prema tome, takoe obistiniti. Jedne noi jasno sam video kako je proroanstvo potpuno pogreno. Zapalio sam rolnu svog horoskopa, pepeo sam sakupio u papirnu vreicu i na njoj napisao: Seme prole karme ne moe da proklija ako se ispri na boanskoj vatri

157

mudrosti. Stavio sam vreicu na vidno mesto. Ananta je odmah proitao moj izazovni komentar. Istinu ne moe da uniti tako lako kao to si spalio taj papir, nasmejao se s prezirom. Ipak istina je da je moja porodica tri puta pokuala da me veri pre nego to sam dosegao muevno doba. Svaki put sam odbio da se saglasim s njihovim planovima, znajui da je moja ljubav prema Bogu jaa od svakog astrolokog uticaja. to je ovekova samospoznaja potpunija, to je vei uticaj njegovih spiritualnih vibracija na celi svemir, a delovanje pojavnog toka na njega samog slabije. Te uiteljeve rei esto su me inspirisale. Ponekad sam upitao astrologe za najgore periode svog ivota, a da u ja uprkos svemu u tim periodima ostvariti sve to sam sebi zadao. Istina je da mi je u takvim vremenima uspeh bio izuzetno otean. Ipak, pokazalo se da je moje uverenje bilo opravdano: vera u boansku zatitu i pravilna upotreba ovekove volje daleko su jae od svih uticaja nebeske kupole. Vremenom sam shvatio da zvezdani zapis prilikom ovekovog roenja ne znai da je ovek marioneta svoje prolosti. Trebalo bi da njegova poruka podstakne ovekov ponos, jer i samo nebo eli da u oveku probudi odlunost da se oslobodi svakog ogranienja. Bog je svakog oveka stvorio kao duu obdarenu individualnou, pa stoga bitnu za celu strukturu univerzuma, bez obzira na to da li privremeno igra ulogu potpornog stuba ili parazita. ovekova sloboda je konana i neposredna ako on to hoe. Ona ne zavisi od spoljanjih nego od unutranjih pobeda. ri Juktevar je otkrio kako se ekvinocijski ciklus od 24.000 godina moe matematiki primeniti na nae vreme. Ciklus je podeljen na uzlazni i silazni luk, svaki od po 12.000 godina. Unutar svakog luka su etiri yuge ili razdoblja zvane kali, dvapara, treta i satya, a sline grkim pojmovima gvozdenog, bronzanog, srebrnog i zlatnog 116 doba. Razliitim metodama moj guru je izraunao da je poslednja kali yuga, ili gvozdeno doba uzlaznog luka, poelo oko 500. godine n.e. Gvozdeno doba koje traje 1200 godina je period materijalizma. Ono je zavrilo oko 1700. godine. Tom godinom zapoela je dvapara yuga, 2400 godina dugo razdoblje razvoja elektrine i atomske energije, doba telegrafa, radija, aviona i ostalih dostignua koja ukidaju prostor. Razdoblje treta yuge traje 3600 godina i poee
158

4100. To doba bie obeleeno telepatskim komunikacijama i svime to ukida vreme. U 4800 godina satya yuge, poslednjem razdoblju uzlaznog luka, ovekova inteligencija bie visoko razvijena. ovek e postupati u skladu sa Boijim planom. Zatim poinje silazni luk od 12.000 godina koje dolazi sa silaznim zlatnim dobom od 4800 godina. ovek polako tone u neznanje. Ti ciklusi 117 su veni krugovi maye, suprotnosti i relativnosti pojavnog sveta. Ljudi jedan po jedan bee iz zatvora dualistikog stvaranja u asu kada postanu svesni svog nerazdvojnog jedinstva sa Stvoriteljem. Uitelj je produbio moje razumevanje ne samo kad se radilo o astrologiji, nego i o svetim spisima celog sveta. Stavivi svete tekstove na besprekorno ist sto svog uma, on ih je sekcirao skalperom svog intuitivnog rasuivanja, pa je greke i dodatke naunika odvojio od izvornih istina koje su objavili proroci. Usmeri pogled u vrh nosa. Pogreno tumaenje ovog stiha iz Bhagavad 118 gite koje su istonjaki panditi i zapadni prevodioci uglavnom prihvatili, podstaklo je uitelja na duhovitu kritiku. Jogijev put dovoljno odudara od uobiajenog, rekao je. Zato mu savetovati jo da kilji. Pravo znaenje nasikagra jeste koren nosa, a ne vrh nosa. Nos poinje na mestu izmeu obrva, seditu spiritualnog vida.119 Jedan aforizam sankhye glasi: Bog se ne moe dokazati.120 Gotovo iskljuivo na osnovu tog jednog stiha veina naunika naziva celu filozofiju ateistikom. Stih nije ak ni agnostiki, objasnio je ri Juktevar. On samo kae da dokaz o Bogu, neprosvetljenom oveku, iji zakljuci zavise jedino od ula 121 mora ostati nepoznat, pa prema tome za njega ni ne postoji. Istinski sledbenici sankhye, koji su meditacijom doli do spoznaje, dobro znaju da Gospod postoji i da se moe spoznati. Uitelj je kristalno jasno tumaio hriansku Bibliju. Od svog gurua koji nije pripadao nijednoj hrianskoj zajednici, nauio sam ta je sutina Biblije. Shvatio sam istinitost Hristovih rei: Nebo i zemlja proi e, ali rei moje nee proi. 122 Veliki uitelji Indije saobraavaju svoje ivote sa istim onim boanskim idealima koji je utelovljavao Hrist, i oni su njegova prava braa: Jer ko izvruje volju oca mojega koji je na nebesima, onaj je brat moj i sestra i mati. 123 Hrist je govorio: Ako vi ostanete na mojoj besedi zaista ete biti uenici moji, i poznaete

159

istinu, i istina e vas izbaviti. 124 Hristoliki jogiji Indije, gospodari nad sobom, deo su besmrtnog bratstva: oni koji su spoznali istinu o jednom Ocu. Ne razumem priu o Adamu i Evi, izjavio sam uno jednog dana na poetku svoje borbe s tom alegorijom. Zato Bog nije kaznio samo njih, nego i sve nevine neroene generacije? Vie od mog neznanja uitelja je zabavljala moja estina. Postanak je simbolian i ne moe se razumeti ako ga tumaimo doslovno, objasnio mi je. Njegovo drvo ivota nalazi se u vrtu ljudskog tela. Kima je kao prevrnuto drvo, sa ovekovom kosom kao korenjem i sa motorinim i senzornim ivcima kao granama. Drvo ivanog sistema raa mnogobrojnim slatkim plodovima ili ulima vida, zvuka, mirisa, ukusa i dodira. oveku je dozvoljeno da u njima uiva. Ono to mu je zabranjeno jeste seksualno iskustvo, jabuka na sred telesnog vrta.125 Zmija simbolizuje sklupanu energiju u dnu kimenog stuba, koja stimulie seksualne ivce. Adam je razum, a Eva je oseaj. Kad seksualni nagon ovlada oseajima (sveu Eve), predaje se i razum (Adam).126 Bog je stvorio ljudsku vrstu materijalizujui muko i ensko telo snagom svoje volje. Novoj vrsti dao je sposobnost da na bezgrean ili boanski nain stvaraju decu.127 Poto su se do tada sve individualne due ograniavale na ivotinje koje zavise od nagona i nemaju razvijen razum, Bog je stvorio prva ljudska tela simbolino nazvana Adamom i Evom. U njih je, radi evolucije, preneo due ili boansku sutinu dveju ivotinja. U Adamu, ili mukarcu, preovladao je razum, u Evi, ili eni, oseanja. Tako je izraena polarnost koja je osnova svih pojavnih svetova. U svakom ljudskom biu razum i oseanja sarauju s radou (u raju), sve dok um ne zavede zmijska energija ivotinjskih sklonosti. Tako, ljudsko telo nije evolucijom postalo od ivotinjskog, nego ga je Bog stvorio posebnim stvaralakim inom. 128 ivotinjski oblici bili su suvie grubi da bi u potpunosti izrazili boanstvo. Jedino je ljudsko bie obdareno mentalnim kapacitetom i osetljivim okultnim centrima u kimi. Bog je rekao tom prvom paru da uiva u svim ulnim radostima izuzev u radostima seksualnosti.129 One su bile zabranjene da bi se izbegla upotreba polnih organa, te da se oveanstvo ne bi vratilo na nii, ivotinjski nain razmnoavanja. Ipak, par se nije obazirao na upozorenje da ne budi ivotinjske uspomene prisutne u podsvesti. Preuzevi ivotinjski nain razmnoavanja, Adam i Eva su izgubili
160

nebesku radost koja im je bila priroena. Izgubili su svest o besmrtnosti onako kako je Bog rekao: Priklonili su se fizikom zakonu po kojem posle telesnog raanja mora da usledi telesna smrt. Razlikovanje dobra i zla koje je zmija obeala Evi, odnosi se na dualizam maye. Kada je zloupotrebljavajui ula i razum, ili svest Eve i Adama, ovek pao u obmanu, time se odrekao prava da ue u nebeski vrt boanske samodovoljnosti.130 Lina odgovornost svakog ljudskog bia je da vrati svoju dualnu prirodu u jedinstveni sklad ili Raj. Kada je ri Juktevar zavrio svoj govor, bacio sam pogled s novim potovanjem na stranice Postanja.131 Dragi uitelju, rekao sam, sada prema Adamu i Evi, po prvi put u ivotu oseam istinsku obavezu!

161

Poglavlje 16 Komentari: (113 131)

Na osnovu astronomskih opisa u staroj hindu literaturi, naunici su mogli da utvrde kako su iveli njeni autori. Riji su zaista posedovali veliko znanje. U delu Kauitaki brahmana nalazimo precizne astronomske podatke koji pokazuju kako su Hindusi 3100 godina pre Hrista imali razvijenu astronomiju kojom su se sluili za odreivanje povoljnog vremena za astroloke ceremonije. U asopisu East-Vest, od februara 1934. ovako se opisuje yoti ili skup vedskih astronomskih rasprava: On sadri znanje po kojem je Indja bila na elu svih drevnih naroda i cilj svih koji su traili znanje. Brahma gupta, jedna od rasprava o astronomiji u yotiu, govori o heliocentrinom kretanju planetarnih tela u naem Sunevom sistemu, o skretanju prividnog godinjeg puta Sunca, o sfernom obliku Zemlje, o svetlu koje se odbija od Meseca, O dnevnom kretanju zemlje oko ose, o zvezdama stajaicama u Mlenom Putu, o svetlu koje se odbija od Meseca, o zakonu gravitacije i drugim naunim injenicama za koje Zapad nije znao sve do Kopernikovog i Njutnovog vremena. Takozvani arapski brojevi su od neprocenjive vrednosti za razvitak matematike na Zapadu i stigli su u Evropu u IX veku, a doneli su ih Arapi, i to iz Indije, gde je sistem takvog beleenja razraen u drevnim vremenima. Jae svetlo na ogromno nauno naslee Indije dae dela ser C. P. Roya, Istorija hindu hemije, B. N. Seala, Istorija nauke drevnih Hindusa, B. K. Sarkara, Hindu dostignua u egzaktnoj nauci i Pozitivna pozadina hindu sociologije, i U. C. Dutta, Materia medica Hindusa. 114 Fizika e nesumnjivo jednog dana potvrditi ta otkria drevnih rija. ovekovo telo sadri ugljenik i razliite metale koje nalazimo i u biljkama, metalima i dragom kamenju. Zbog toga je mogue da metalne narukvice ili dragulji noeni direktno na koi, elektromagnetski deluju na atomsku strukturu elija. Medicinska vrednost zlata, srebra i drugih metala u Indiji je davno poznata, a poinje da se priznaje i na Zapadu. 115 Iako drago kamenje i metali lee telo, ri Juktevar ih je preporuivao iz jednog drugog razloga. Uitelji nikada ne ele da igraju ulogu iscelitelja, ali ovek obino veruje materijalnim sredstvima. Zato sveci esto maskiraju mo koju su dobili od Gospoda. Ljudima koji su dolazili mom guruu da ih izlei, on je savetovao da nose narukvicu ili dragulj, kako bi im omoguio da za svoje ozdravljenje zahvale nekoj drugoj moi, a ne njemu. Uitelj je jedini moderni svetac kojeg sam poznavao, a koji je na nauni nain koristio metale i drago kamenje, iako se u drevnim tekstovima spominju riji koji su posedovali takvo znanje. Osim vlastite isceliteljske moi, narukvice i dragulji to ih je preporuivao moj guru, nosile su i njegov skriveni duhovni blagoslov. 116 Godine 12.500. 117 Hinduistiki sveti spisi smetaju sadanje vreme u kali yugu jednog univerzalnog ciklusa koji je mnogo dui od ekvinocijskog ciklusa od 24.000 godina, kojim se bavio ri
113

162

Juktevar. Prema svetim spisima jedan ciklus traje 4.300.560.000 godina i predstavlja jedan dan Stvaranja, odnosno ivotni vek predodreen naem planetarnom sistemu u njegovoj sadanjoj formi. Duina ivota celog univerzuma, prema starim vidovnjacima, iznosi 314.159.000.000.000 sunevih godina ili jedan Brahmin vek. Hinduistiki sveti spisi objanjavaju da se planeta kao to je naa moe raspasti iz dva razloga: njeni stanovnici postaju ili savreno dobri, ili sasvim zli. Duh sveta tada stvara silu koja oslobaa atome koji sainjavaju Zemlju. Ponekad se objavljuju strana proroanstva o skorom kraju sveta. Meutim, planetarni ciklusi odvijaju se u skladu s odreenim Boijim planom. Nikakvo raspadanje zemlje nije na vidiku. U svom sadanjem obliku naa planeta e proi kroz mnoge uzlazne i silazne ekvinocijske cikluse. 118 esto pevanje, 13 119 Svea je telu oko. Ako dakle oko tvoje bude zdravo, sve e telo tvoje biti svetlo; ako li oko tvoje bude kvarno, i telo je tvoje tamno. Gledaj dakle da videlo koje je u tebi ne bude tama Luka 11, 34-35. 120 Sankhya aforizmi I, 92. Sankhya je jedan od est sistema hinduistike filozofije. Pouava konano osloboenje putem znanja o 25 principa koji poinju sa prakrti ili prirodom i zavravaju sa puruom ili duom. 121 A kad ga upitae fariseji: Kad e doi carstvo Boije? Odgovarajui ree im: carstvo Boije nee doi da se vidi; niti e se kazati: evo ga ovde ili onde; jer gle, carstvo je Boije unutra u vama Luka 17, 20-21. 122 Matej 24, 35 123 Matej 12, 49 124 Jovan 8, 31-32. 125 A ena ree zmiji: mi jedemo roda sa svakoga drveta u vrtu; Samo roda s onoga drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete. Postanje 3 2-3. 126 A Adam ree: ena koju si udruio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh. A ena odgovori: zmija me prevari, te jedoh. Postanje 3 12-13. 127 I stvori Bog ovjeka po obliju svojemu, po obliju Boijemu stvori ga; muko i ensko stvori ih. I Blagoslovi ih Bog i ree im Bog: raajte se i mnoite se i napunite zemlju, i vladajte njom - Postanje 1, 27-28. 128 A stvori Gospod Bog oveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh ivotni; i posta ovek dua iva Postanje 2, 7. 129 Ali zmija (seksualna energija) bee lukava mimo sve zveri (svih drugih ula) Postanje 3, 1. 130 I Nasadi Gospod Bog vrt u Edemu na istoku; i ondje namesti oveka, kojega stvori Postanje 2, 8. I Gospod Bog izgna ga iz vrta Edemskoga da radi zemlju, od koje bi uzet Postanje 3, 23. Boiji ovek onakav kakvog ga je Bog stvorio imao je centriranu svest u svemonom jednom oku na elu (prema istoku). U toj taki koncentrisanu stvaralaku mo volje

163

ovek je izgubio kada je poeo da obrauje zemlju, tj. kada je popustio svojoj nioj prirodi. Od tada podlee zemaljskom zakonu po kojem nakon telesne smrti sledi telesno raanje. 131 Ni na Istoku, ni na Zapadu nisam uo da neko tumai svete spise sa takvim razumevanjem kao ri Juktevar. Teolozi su pogreno protumaili Hristove rei kao npr. Jovan 14, 6: Ja sam put i istina i ivot; niko nee doi k ocu do kroza me, govorio je uitelj. Isus nikada nije mislio da je on jedini Boiji sin. Ovim reima eleo je rei da niko ne moe dostii Aapsolut bez svojstava, transcendentalnog Oca s one strane kreacije, ako se prvo ne manifestuje kao Sin ili sveprisutna Hristova svest unutar kreacije. Isus se potpuno poistovetio s Hristovom sveu, jer je njegov ego odavno nestao. Kada je Pavle pisao: Bog koji je sazdao sve kroz Isusa Hrista (Efescima 3, 9), i kada je Hrist rekao: Ja sam pre nego se Avram rodio (Jovan 8, 58), sutina njegovih rei bila je impersonalnost. Vid duhovnog kukaviluka zna da navede svetovne ljude na udobno verovanje da je samo jedan ovek bio sin Boiji. Hrist je jedinstven, razmiljaju oni, pa kako onda ja, koji sam obian smrtnik, da postanem jednak njemu? Svi ljudi su stvoreni kao Boija bia, te jednog dana moraju posluati jasnu Hristovu zapovest: Budite vi dakle savreni, kao to je savren otac va nebeski (Matej 5,48).

164

Poglavlje 17.

Sasi i tri safira

Po glasu Dr. Narajana undera Roja moglo se naslutiti da e zadovoljiti hir dvojice maloumnika. Rekao je: Budui da ti i moj sin imate o ri Juktevaru tako visoko miljenje, otii u da ga prevodim. Kao obraenik najbolje tradicije, sakrio sam svoju indignaciju. Moj sagovornik, veterinar iz Kalkute, bio je uvereni agnostik. Njegov mladi sin Santo me je preklinjao da utiem na njegovog oca. Do sada je moja neprocenljiva mo bila prilino neprimetna. Sledeeg dana mi se pridruio Dr. Roj u aramu u Serampureu. Poto je uitelj pristao na kratak razgovor, obeleen uglavnom obostranim stoikim utanjem, posetilac je naglo otiao. im su se za skeptikom zatvorila vrata, ri Juktevar mi je postavio pitannje: Zato si u aram doveo mrtvaca? Ali, gospodine, doktor je iv! Za kratko vreme e biti mrtav. To me je potreslo. Gospodine, to e za njegovog sina biti straan udarac. On se jo nada da e izmeniti oev materijalistiki pogled na svet. Pomozite tom oveku, preklinjem vas, uitelju. Izraz lica mog gurua je bio ravnoduan, ali je rekao: Dobro, tebi za ljubav. Uobraeni veterinar pati od poodmakle eerne bolesti, ali to ne zna. Za petnaest dana pae u krevet, a lekari e dii ruke od njega. Od danas, tano za est nedelja, doi e trenutak da napusti ovu zemlju. Meutim, zahvaljujui tvom zauzimanju, oporavie se tog dana, ali samo pod jednim uslovom: mora da ga nagovori da

165

nosi astroloku narukvicu. Bez sumnje, on e se tome protiviti podjednako kao i njegovi konji pred operaciju! Uitelj se zakikotao. Nakon utanja, dok sam se pitao kako bismo Santo i ja mogli da primenimo na doktora vetinu laskanja i umiljavanja, ti Juktevar mi je saoptio jo i ovo: im bude ozdravio, savetujte mu da ne jede meso. On se, dodue, nee obazirati na va savet, i za est meseci, ba kada se bude najbolje oseao, pae mrtav. I to produenje ivota od est meseci, darovano mu je samo na tvoju molbu. Sledeeg dana posavetovao sam Santou da narui narukvicu kod zlatara. Bila je gotova za nedelju dana, ali Dr. Roj je grubo odbio da je stavi na ruku. Ratoborno me pogledao i rekao: Zdravlje mi je odlino, nikada me neete uveriti u te astroloke praznoverice. Sa uivanjem sam se setio kako ga je moj uitelj uporedio sa jogunastim konjem. Posle sedam dana, kada se doktor iznenada razboleo, pristao je da nosi astroloku narukvicu. Dve nedelje kasnije, lekar koji ga je leio rekao je da je u beznadenoj situaciji. Naveo je i srceparajue detalje o tetnom delovanju koje je dijabetes ostavio na njegovom organizmu. Odmahnuo sam glavom. Moj guru je rekao da e posle bolesti koja e trajati mesec dana, dr. Roj da ozdravi. Lekar me je gledao s nevericom, ali posle etrnaest dana me je potraio da mi se izvini. Uskliknuo je: Dr. Roj se potpuno oporavio. To je najneobiniji sluaj u mojoj praksi. Nikada nisam video nekog ko je umro, da se vrati u ivot na tako neobjanjiv nain. Mora da je tvoj guru prorok koji poseduje isceliteljsku mo! Posle razgovora sa Dr. Rojem, kada sam ponovio ri Juktevarov savet o ishrani bez mesa, tog oveka nisam video est meseci. Jedne veeri, dok sam sedeo na verandi roditeljske kue na Gurpar putu, zastao je da sa mnom popria. Rekao mi je: Reci svom uitelju da sam povratio snagu jedui esto meso. Njegove nenaune ideje o ishrani nisu uticale na mene. Izgledalo je da Dr. Roj zaista puca od zdravlja. Meutim, sledeeg jutra je dotrao Santo iz susednog bloka u kome su stanovali, i rekao: Jutros je otac umro! Taj sluaj, jedan je od mojih najneobinijih doivljaja sa uiteljem. Izleio je buntovnog veterinara uprkos njegovom neverovanju i produio njegov boravak na
166

zemlji za est meseci samo zato to sam ga ja zamolio. Suoena sa hitnom i iskrenom poklonikovom molbom, ri Juktevarova dobrota je bila neiscrpna. Jedna od povlastica, kojom sam se najvie ponosio, bila je to sam mogao da dovedem prijatelje iz svog koleda da vide mog uitelja. Mnogi od njih su tada odloili, barem u aramu, svoj pomodni akademski plat religioznog skepticizma. Jedan od mojih prijatelja, Sasi, proveo je u Seramporeu nekoliko srenih vikenda. Uitelj ga je veoma zavoleo, i bilo mu je vrlo ao to je Sasijev privatni ivot tako nesreen i neuredan. Uitelj mu je uputio pogled pun ljubavi, ali i prebacivanja: Ako se ne popravi, za godinu dana razbolee se opasno. Mukunda mi je svedok. Nemoj posle da kae da te nisam upozorio. Sasi se nasmejao. Vama, uitelju, preputam da u mom beznadenom sluaju pokrenete samilost svemira! Duh mi je voljan, ali volja mi je slaba. Vi ste na zemlji moj jedini spasitelj. Ni u ta drugo ne verujem. Trebalo bi bar da nosi safir od dva karata, on bi ti pomogao. Safir sebi ne mogu da priutim. Ali, ma ta da se dogodi, vrsto verujem, dragi uitelju, da ete me zatititi. ri Juktevar je zagonetno odgovorio: Za godinu dana donee mi tri safira, ali e ti tada biti beskorisni. Varijacije ovog razgovora ponavljale su se redovno. U svom kominom oajanju, Sasi je govorio: Ne mogu da se popravim. A moja vera u vas, uitelju, dragocenija je od svakog kamena. Prola je cela godina. Nalazio sam se kod svog gurua u Kalkuti, u kui njegovog uenika Narena. Oko deset sati ujutru, dok smo ri Juktevar i ja spokojno sedeli u salonu na drugom spratu, uo sam kako se ulazna vrata otvaraju. Uitelj se uspravio ukoeno. Primetio je: To je onaj Sasi. Prola je godina dana. Oba pluna krila su mu unitena. Nije se obazirao na moj savet. Reci mu da ne elim da ga vidim. Sjurio sam se niz stepenice, napola uasnut ri Juktevarovom strogou. Sasi je penjao. O, Mukunda, nadam se da je uitelj ovde. Slutio sam da bi mogao biti tu. Jeste, ali ne eli da mu smetaju. Sasi je briznuo u pla i proao pored mene. Bacio se ri Juktevaru pred noge i stavio tri prekrasna safira.
167

Sveznajui guru, lekari kau da imam ubrzani razvoj tuberkuloze. Predviaju da u iveti jo tri meseca! Ponizno vas preklinjem da mi pomognete. Znam da moete da me izleite! Zar nije malo prekasno da sada misli na svoj ivot? Odlazi zajedno sa svojim draguljima. Oni ti vie ne mogu pomoi. Uitelj je zatim seo utei nepopustljivo poput neke sfinge. utanje su prekidali mladievi jecaji za milost. Iznenada me je obuzelo intuitivno uverenje da ri Juktevar samo ispituje dubinu Sasijeve vere u boansku mo isceljenja. Nakon jednog sata, koji je protekao u napetosti, nisam se iznenadio kada je saoseajno pogledao mog prijatelja, koji mu je jo uvek leao pred nogama. Sasi, ustani! Napravio si uzbunu u tuoj kui! Vrati safire prodavcu, sada su oni nepotreban izdatak. Nabavi astroloku narukvicu i nosi je. Ne boj se, za nekoliko nedelja bie zdrav. Na suzama umrljanom Sasijevom licu zablistao je smeak, kao iznenadno sunce nad kinim predelom. Rekao je: Ljubljeni uitelju, da li da uzimam lekove, koje su mi prepisali lekari? ri Juktevarov pogled je bio popustljiv. Odgovorio je: Kako eli - pij ih ili ih baci, nije vano. Verovatnije je da e Sunce i Mesec zameniti mesta na nebu, nego da e umreti od tuberkuloze. Zatim je naglo dodao: Odlazi pre nego to se predomislim! Uzbuen, moj prijatelj se poklonio i brzo otiao. Narednih nekoliko nedelja poseivao sam ga ee i na svoju uas, video sam da mu je sve gore i gore. Lekareve rei: Sasi nee preiveti no, i izgled mog prijatelja, sada gotovo svedenog na kostur, nagnale su me da se urno uputim u Serampore. Moj guru je hladno sasluao moj izvetaj praen suzama, pa mi je odgovorio: Zato me uznemirava? Valjda si uo da sam rekao Sasiju da e se oporaviti. Poklonio sam se sa strahopotovanjem i povukao sam se prema vratima. Na rastanku mi nije rekao ni re, ve je utonuo u utanje, bez treptanja i poluotvorenih oiju, koje su gledale u drugi svet. Odmah sam se vratio kod Sasija u Kalkutu. Zaudio sam se kada sam ga video da sedi i pije mleko. O, Mukunda! Kakvo udo! Pre etiri sata osetio sam u sobi uiteljevo prisustvo. Moji strani simptomi su odmah nestali. Oseam da sam njegovom milou potpuno zdrav.
168

Za nekoliko nedelja Sasi je bio snaniji i zdraviji nego ikada pre.132 Za udo nije pokazivao nikakvu zahvalnost, niti je poseivao ri Juktevara. Rekao mi je da se toliko kaje zbog svog preanjeg naina ivota, da ga je sramota da izae uitelju pred oi. Mogao sam da zakljuim da mu je bolest ojaala volju, ali i iskvarila ponaanje. Bliile su se kraju moje prve dve godine pohaanja koleda. Samo ponekad sam iao na predavanja. Ono malo to sam uio, bilo je radi mira u porodici. Redovno su mi dolazila moja dva kuna uitelja, ali ja nisam bio kod kue, to je bila barem jedna pravilnost tokom mog kolovanja. Kada se zavre dve godine koleda, u Indiji se stie pred-diploma. Tada studenta oekuju jo dve godine studiranja za konaan diplomski ispit. Zlokobno su se pribliavali ispiti za pred-diplomu. Pobegao sam u Puri, gde je tada boravio moj guru. Nejasno sam se nadao da e mi odobriti da se ne pojavim na tim ispitima, pa sam mu ispriao sve o tome kako nisam spreman. Uitelj se nasmeio uteno i rekao: Svim srcem si se posvetio duhovnim dunostima, pa si morao da zanemari studiranje. Sledee nedelje se posveti knjigama, pa e sigurno uspeti. Vratio sam se u Kalkutu i potisnuo sam sve razumne sumnje koje su me nervirale. Pregledavi brdo knjiga na svom stolu, oseao sam se kao putnik izgubljen u divljini. Dugotrajna meditacija me je nadahnula idejom kako da utedim trud. Prouavao sam samo one stranice u knjigama koje sam sluajno otvorio. Radio sam tako cele nedelje i po osamnaest sati dnevno, smatrajui sebe pozvanim da sve budue generacije poduavam vetini bubanja. Sledeih dana, moja naizgled sluajna metoda pokazala se opravdanom u ispitnim dvoranama. Na svim testovima sam proao, mada samo za dlaku. estitanja prijatelja i porodice meala su se sa usklicima koji su odavali njihovo uenje. Po povratku iz Purija, ri Juktevar me je prijatno iznenadio, rekavi mi: Gotovo je sa tvojim studiranjem u Kalkuti. Potrudiu se da nastavi studiranje ovde, u Seramporeu. Koled, kao jedina visokokolska ustanova u Seramporeu, nudio je samo dvogodinje studiranje za pred-diplomu, pa sam bio zbunjen. Rekao sam: Gospodine, u ovom gradu ne moe da se studira do konanog diplomskog ispita.

169

Uitelj se nasmejao vragolasto: Prestar sam da idem okolo i sakupljam priloge da bi za tebe ovde otvorili celi filozofski fakultet. Mislim da moram urediti da to uini neko drugi. Dva meseca docnije, profesor Hovels, predsednik koleda u Seramporeu, je objavio da je sakupljeno dovoljno novca za otvaranje etvorogodinjeg studiranja. Time je koled u Seramporeu postao potpuno ravnopravan ogranak univerziteta u Kalkuti. Bio sam jedan od prvih studenata koji je na njemu upisao etvorogodinje studiranje. Rekao sam uitelju: Gurui, tako ste dobri prema meni. eznuo sam za tim da svakog dana budem pored vas u Seramporeu. Profesor Hovels i ne sanja koliko duguje vaoj nevidljivoj moi! ri Juktevarov pogled je glumeo strogost. Sada vie nee provoditi u vozu tolike sate. Zamisli koliko e ti ostati slobodnog vremena za uenje! Moda vie nee biti toliki kampanjac, nego e postati pravi student. Meutim, ton mu nije bio uvredljiv. 133

170

Poglavlje 17 Komentari: (132 133)

Godine 1936. od prijatelja sam uo da Sasi sasvim zdrav. ri Juktevar, kao i mnogi drugi mudraci, nije bio zadovoljan materijalistikim trendom u modernom obrazovanju. Mali je broj kola u kojima se ue duhovni zakoni sree, ili injenica da se mudrost sastoji u tome da ovek ivi u strahu od boga, to jest, da osea potovanje prema svom tvorcu. Mladi ljudi koji danas u srednjim kolama i na univerzitetima sluaju samo da je ovek via ivotinja, esto postaju ateisti. Ne pokuavaju da ispitaju svoju duu, niti smatraju da su po svojoj sutinskoj prirodi slika boja. Onaj ko smatra da je njegova ivotinjska priroda jedina stvarnost, odvojen je od boanskog. Sistem obrazovanja koji u sredite ljudskog ivota ne stavlja Duh, produava avidju, to jest, lano znanje.
133 132

171

Poglavlje 18.

Muslimanski udotvorac
Neposredno po upisu na koled u Seramporeu, iznajmio sam sobu u oblinjem pansionu Pathi. Bila je to staromodna zgrada od opeke s pogledom na reku Gang. U vreme svoje prve posete mom stanu, ri Juktevar je izjavio: Pre mnogo godina u ovoj sobi, u kojoj si sada ti, jedan muslimanski udotvorac preda mnom je izveo etiri uda! Uitelju, kakva sluajnost! Zar ovi svee okreeni zidovi zaista kriju drevne uspomene? Sa novim interesovanjem sam posmatrao svoju jednostavno nametenu sobu. Moj guru se nasmeio seajui se: To je duga pria. Fakir 134 se zvao Afzal Khan. Svoje izuzetne moi stekao je u susretu s jednim hindu jogijem. Jednog dana u selu istonog Bengala, pranjavi sanjasin je zamolio deaka Afzala: edan sam, sine, donesi mi malo vode. Uitelju, ja sam musliman, kako ete vi, kao hindus, primiti vodu iz moje ruke? Dete, svia mi se tvoja istinoljubivost. Ja se ne drim strogih zakona bezbonog sektatva. Hajde, donesi mi brzo vode. Afzalovo potovanje i poslunost jogi je nagradio pogledom punim ljubavi i rekao mu sveano: Iz prolih ivota donosi dobru karmu. Ja u te nauiti jogijskoj metodi, kojom e stei vlast nad nevidljivim kraljevstvima. Velike moi koje e posedovati treba da koristi samo za plemenite ciljeve, a nikada iz sebinih pobuda! Na alost, vidim da si iz prolosti preneo i nekoliko kodljivih semenki.

172

Nemoj im dati da proklijaju, time to e ih zalivati novim zlim delima. Tako je sloena tvoja prola karma, da mora ovaj ivot da upotrebi tako to e svoju jogijsku vetinu usmeriti na najvie ovekoljubive ciljeve. Kada je zaprepaenog deaka uitelj nauio komplikovanoj jogijskoj tehnici, uitelj je nestao. Afzal je verno vebao svoju tehniku 20 godina. uda koja je izvodio poela su nadaleko da privlae panju. Izgledalo je da ga stalno prati bestelesan duh, koga je on nazvao Hazrat. To nevidljivo bie je moglo da ispuni svaku fakirovu elju. Zanemarivi upozorenje svog gurua, Afzal je poeo da zloupotrebljava svoje moi. Ako bi dodirnuo neki predmet, a potom ga vratio vlasniku, on bi uskoro nestao bez traga. Zbog te uznemirujue okolnosti Musliman je postao nepoeljan gost! U Kalkuti bi, s vremena na vreme, odlazio u velike juvelirske radnje, predstavljajui se kao mogui kupac. Svaki dragulj koji bi dodirnuo, poto bi on napustio prodavnicu ubrzo bi nestao. Afzala je esto okruivala grupa od nekoliko stotina uenika, koje je privukla nada da e prodreti u njegove tajne. Ponekad bi ih pozivao da putuju sa njim. Na eleznikoj stanici bi nekako uspeo da dodirne sveanj karata, pa ga vratio slubeniku, rekavi: Predomislio sam se, neu da ih kupim. Meutim, kada bi sa svojom pratnjom uao u voz, imao je potrebne karte. 135 Ti podvizi su izazivali ogorenje. Bengalski juveliri i prodavci karata su dobijali nervne slomove! Policija koja je elela da ga uhapsi bila je bespomona, jer bi fakir svaki svoj dokaz krivice mogao da ukloni naprosto reima; Hazrate, odnesi to! ri Juktevar je ustao sa sedita i izaao na balkon moje sobe, koji je gledao na Gangu. Poao sam za njim, nestrpljiv da ujem jo neto o zapanjujuem fakirovom kockanju. Ova kua je nekad pripadala jednom mom prijatelju. On je upoznao Afzala i pozvao ga ovde. Pozvao je takoe i dvadeset suseda, a meu njima i mene. Tada sam bio jo dete i jako sam se radovao da vidim poznatog fakira. Uitelj se nasmejao. Iz predostronosti nisam poneo nita sa sobom. Afzal me je pogledao ispitivaki, pa je rekao: Ima snane ruke. Sii u batu, nai jedan gladak kamen i na njemu napii kredom svoje ime. Onda baci kamen u Gangu to dalje moe. Posluao sam ga. im je kamen nestao u udaljenim talasima, Musliman mi se obratio:
173

Napuni lonac vodom iz Gange kraj ove kue. Kada sam se vratio sa loncem punim vode, fakir je rekao: Hazrate, stavi kamen u lonac! Kamen se odmah naao u vodi. Izvadio sam ga iz posude i ugledao na njemu svoj potpis, itak kao da sam ga napisao. Moj prijatelj Babu 136, koji je bio prisutan, nosio je teak antikvarni sat na lancu. Fakir ga je pogledao sa divljenjem. Donesi ga, pa u ti rei gde e nai sat. Uskoro je nestao. Babu je gotovo briznuo u pla: Afzale, vrati mi, molim te, moje dragoceno nasledstvo! Musliman je neko vreme utao stoiki, a zatim je rekao: U gvozdenoj blagajni ima pet stotina rupija; donesi mi ih, pa u ti rei gde e nai svoj sat. Sav van sebe, Babu je odmah otiao kui i ubrzo se vratio s traenim iznosom. Fakir ga je uputio: Idi do mostia u blizini tvoje kue; pozovi Hazrata da ti vrati sat. Babu je odjurio tamo. Kada se vratio, na licu mu je bio smeak olakanja, ali nije nosio nikakav nakit. Izjavio je: Kada sam naredio Hazratu, kao to mi je reeno, sat mi je iz vazduha pao na desnu ruku! Moete biti sigurni da sam svoje nasledstvo zakljuao u blagajnu, pre nego to sam krenuo ovamo! Babuovi prijatelji, svedoci tragikomedije otkupljivanja sata, zlovoljno su zurili u Afzala. Nastojei da ih umiri, on je rekao: Molim vas, kaite ta elite da pijete, i Hazrat e to da donese. Neki su zamolili mleko, ostali vone sokove. Nisam bio puno iznenaen kada je iznervirani Babu zatraio viski! Musliman je izdao naredbu. Posluni Hazrat je kroz vazduh poslao zapeaene pakete koji su padali na pod. Svako je naao pie koje je eleo. Obeanje etvrtog spektakularnog podviga za taj dan, bez sumnje je zadovoljilo naeg domaina. Afzal se ponudio da e nam brzo dopremiti jelo. Babu je mrano predloio: Naruimo najskuplja jela. Za svojih pet stotina rupija elim kraljevsku gozbu! Neka se sve servira na zlatnim tanjirima! im su svi izrazili svoje elje, fakir se obratio neiscrpnom Hazratu. Odmah potom se uo snaan zveket. Pred naim nogama poeli su da se sputaju, niotkuda, zlatni tanjiri, puni odabranih karija, vrelih luija i voa kojem nije bila sezona. Sva hrana je bila izvanrednog okusa. Poto smo se gostili sat vremena,
174

poeli smo da odlazimo iz sobe. Snana buka, kao da se skuplja posue, navela nas je da se okrenemo. Nije ostao nikakav trag tanjira i ostataka jela. Prekinuo sam uitelja: Gurui, ako je Afzal mogao da doe do stvari kao to je zlatno posue, zato je eznuo za imetkom drugih ljudi? ri Juktevar je objasnio: Fakir nije bio dovoljno duhovno razvijen. Vladanje odreenom tehnikom joge, omoguilo mu je pristup na astralnu ravan na kojoj se svaka elja materijalizuje odmah. Preko astralnog bia, Hazrata, Musliman je snanom voljom iz etarske energije mogao da skupi sve atome nekog predmeta. Meutim, struktura tako astralno proizvedenih predmeta nije trajna. 137 Oni ne mogu trajno da se zadre. Afzal je i dalje eznuo za bogatstvom ovog sveta, koje je ipak trajnije iako ga je tee stei. Nasmejao sam se. I ono ponekad neobjanjivo nestaje! Uitelj je nastavio: Afzal nije spoznao Boga. Pravi sveci koji su se potpuno uskladili sa svemonim stvoriteljem, izvode trajna i korisna uda. Afzal je bio samo obian ovek, koji je posedovao neobinu mo da prodre u suptilno podruje u koje smrtnici obino ne ulaze dok ne umru. Sada razumem, gurui. Izgleda da onaj drugi svet sadri u sebi neku privlanost. Uitelj se sloio: Posle toga Afzala vie nisam video. Meutim, nekoliko godina kasnije, Babu je doao kod mene da mi pokae lanak u novinama u kome je izneeno Muslimanovo javno priznanje. Iz njega sam saznao kako je hinduistiki guru inicirao deaka Afzala, o emu sam ti priao. Prema seanju ri Juktevara, sutina drugog dela objavljenog dokumenta glasila je ovako: Ja, Afzal Khan, piem ove rei uz znak pokore i kao upozorenje onima koji ele da ovladaju udesnim moima. Godinama sam zloupotrebljavao udesne sposobnosti koje sam stekao milou Boga i svog uitelja. Opilo me je samoljublje i smatrao sam da za mene ne vae uobiajeni moralni zakoni. Ali, stigao je i moj dan obrauna. Nedavno sam na putu za Kalkutu sreo nekog starca, koji je bolno hramajui, nosio sjajan predmet koji je liio na zlato. Obratio sam mu se s pohlepom u srcu: Ja sam Afzal Knah, veliki fakir. ta to nosi? Ovo je grudva zlata, jedino moje materijano blago. Za jednog fakira ona nema nikakvu vrednost. Preklinjem vas, gospodine, izleite me od hramanja.

175

Dodirnuo sam grudvu zlata i otiao, ne odgovorivi mu. Starac je epao za mnom, i ubrzo povikao: Moje zlato je nestalo! S obzirom da nisam obraao panju, iznenada je progovorio gromkim glasom, koji nije pristajao njegovom krhkom telu: Zar me ne poznaje? Ostao sam bez rei, zaprepaen otkriem da ovaj neugledni stari bogalj nije niko drugi nego svetac koji me je davno uveo u jogu. Ispravio se i telo mu je istog asa postalo mladoliko. Gledao me ljutitim pogledom i rekao: Tako, dakle! Sad sopstvenim oima vidim da svoje moi ne koristi da bi pomogao oveanstvu koje pati, nego da ga pljaka kao najobiniji lopov! Povlaim svoje okultne darove. Hazrat ti vie nee biti na raspolaganju i nee vie biti strah i trepet Bengala! Pozvao sam Hazrata preplaenim glasom, ali prvi put se dogodilo da ga moje unutranje oko nije ugledalo. Meutim, sa moje due je iznenada skinut tamni veo i jasno sam sagledao bogohulnost svog ivota. Jecao sam pred njegovim stopalima: Uitelju moj, hvala vam to ste doli da me oslobodite dugogodinje obmane. Obeavam da u se odrei svojih svetovnih ambicija. Povui u se u planine, da u samoi meditiram o Bogu, nadajui se da u time iskupiti svoja zlodela! Uitelj me gledao, utei saosejano. Na kraju je rekao: Oseam da si iskren. Zato to si se ranije godinama strogo pridravao pravila, a sada se kaje, iskazau ti jednu milost. Sve moi e ti biti oduzete, ali kad god ti treba hrana i odea, moe da pozove Hazrata i on e ti ih doneti. U samoi planina, svim srcem se posveti traenju Boga. Onda je moj guru nestao, a ja sam ostao preputen suzama i mislima. Zbogom, svete, idem kosmikom ljubljenom da traim oprotaj!

176

Poglavlje 18 Komentari: (134 137)

Muslimanski jogi. Re dolazi od arapske rei faquir, to znai siromaan. Tako su prvobitno nazivani dervii, koji su poloili zavet siromata. 135 Otac mi je docnije priao kako je njegova eleznika kompanija Bengal-Nagpur bila Afzalova rtva. 136 Ne seam se imena ri Juktevarovog prijatelja, pa ga jednostavno nazivam Babu (gospodin). 137 Na kraju je tako nestala i moja srebrna amajlija, jer je predmet bio proizveden astralno.
134

177

Poglavlje 19.

Uitelj je u Kalkuti, a pojavljuje se u Seramporeu

Moj sobni drug, Dijena, iz pansiona Panti, koji je bio izazvan mojim pozivom da posetim mog gurua, rekao mi je: esto me opsedaju ateistike sumnje. Progoni me misao ne poseduje li ponekad dua sposobnosti o kojima nita ne slutimo. Nee li ovek promaiti svoj pravi cilj ako ih ne bude istraivao? Odgovorio sam mu: ri Juktevarii e te inicirati u krija jogu. S njom e stei unutranju boansku sigurnost, koja smiruje svaki dualistiki nemir. Iste veeri je poao sa mnom u aram. U prisustvu uitelja osetio je takav duevni mir da je uskoro postao stalan posetilac. oveku nisu dovoljne beznaajne obaveze iz svakodnevnog ivota, ve je prirodno gladan mudrosti. U reima ri Juktevara, Dijen je naao podsticaj da pokua, u poetku teko, a zatim slobodno i bez napora, da svojim naporom pronae u svojim grudima stvarnije jastvo od poniavajueg ega jedne prolazne inkarnacije, ega koji je retko u duhu dovoljno prostran. S obzirom da smo Dijen i ja zajedno studirali na koledu u Seramporeu, stekli smo naviku da zajedno etamo do arama, im bi se zavrila predavanja. esto bismo videli ri Juktevara kako stoji na balkonu drugog sprata i smei nam se sa dobrodolicom. Jednog dana je Kanai, mladi uenik iz arama, doekao Dijena i mene na vratima s novostima koje su nas razoarale. Rekao je: Uitelj nije ovde, hitno je pozvan u Kalkutu.

178

Sledeeg dana sam primio dopisnicu od ri Juktevara. Pisao je: Iz Kalkute polazim u sredu ujutru, ti i Dijen me saekajte na eleznikoj stanici u Seramporeu oko devet sati. U sredu ujutru, oko pola osam, uporno mi se u duhu javljala telepatska poruka mog gurua: Zadrali su me, ne ekajte me u devet sati. Ta poslednja uputstva sam preneo Dijenu, koji se ve obukao za polazak. U glasu mog prijatelja se oseao prezir: Ti i tvoja intuicija! Radije u poverovati uiteljevoj pisanoj rei. Slegao sam ramenima i odluno seo. Dijen se uputio prema izlazu gunajui ljutito, i buno je za sobom zalupio vrata. Budui da je soba bila prilino mrana, priao sam prozoru koji je gledao prema ulici. Slabo sunevo svetlo se iznenada pojaalo do tolikog sjaja, da je prozor sa metalnim reetkama potpuno nestao. Na toj zaslepljujuoj pozadini jasno se materijalizovao ri Juktevarov lik. Gotovo van sebe od zaprepaenja, ustao sam sa stolice i kleknuo pred njim. Uobiajenim pokretom, punim potovanja, dodirnuo sam njegove cipele. Poznavao sam te narandaste platnene cipele, sa potplatama od uadi, koje je esto nosio na putovanjima. Dodirnuo sam njegovu oker utu odeu svamija. Osetio sam jasno ne samo strukturu tkanine, nego i hrapavu povrinu njegovih cipela i u njima pritisak prstiju. Previe preneraen da bih mogao ita da kaem, ustao sam i pogledao ga upitno. Uiteljev glas je bio miran, sasvim prirodan: Radujem se to si primio moju telepatsku poruku. Obavio sam posao u Kalkuti i doi u u Serampore vozom koji dolazi u deset sati. 138 Poto sam i dalje nemo zurio u njega, on je nastavio: Ovo nije utvara, nego moj oblik od krvi i mesa. Dobio sam boansku zapovest da ti omoguim ovo iskustvo, koje se retko postie na zemlji. Saekaj me na eleznikoj stanici. Ti i Dijen videete me kako dolazim obuen kao to sam sada. Ispred mene e ii jedan moj saputnik - deak sa srebrnim kragom. Poloivi mi na glavu obe ruke, moj guru me je tiho blagoslovio. Dok je zavravao reima taba asi, 139 uo sam neobino klopotanje 140. Postepeno je poelo da mu se topi telo u prodornom svetlu. Prvo su nestala stopala i noge, a zatim trup i glava, poput svitka papira koji se savija. Do poslednjeg trenutka sam oseao kako mu prsti poivaju u mojoj kosi.
179

Sjaj je izbledeo. Nije ostalo preda mnom nita, sem reetkastog prozora i bledog sunevog svetla. Stajao sam dopola obuzet od zbunjenosti, pitajui se nisam li bio rtva halucinacije. U sobu je pokunjeno uao Dijen. Izjavio je pomalo se izvinjavajui: Uitelj nije stigao vozom u 9 sati, ak ni onim u pola deset. Uzeo sam Dijena za ruku i prisilio ga da poe zamnom, ne obazirui se na njegove proteste. Za desetak minuta stigli smo na elezniku stanicu, gde je, zaustavljajui se, voz isputao paru. Radosno sam povikao: itav voz je ispunjen uiteljevom aurom! On je tu! Dijen mi se narugao: Sanja li to? Ispriao sam prijatelju da e nam na guru prii. Dok sam zavravao opis, ugledali smo ri Juktevara, koji je na sebi imao istu odeu u kojoj sam ga malopre video. Iao je polako sa deakom, koji je nosio srebrni krag. Za trenutak me preplavio hladan talas straha, zbog neuvenog uda koje sam doiveo. Oseao sam kako klizim iz materijalistikog sveta XX veka. Pitao sam se, zar sam se vratio u drevne dane kada se Isus na moru pojavio pred Petrom? Kada se ri Juktevar, savremeni jogi-Hrist pribliio mestu, gde smo Dijen i ja stajali bez rei, kao ukopani, uitelj se nasmeio mom prijatelju i rekao: I tebi sam poslao poruku, ali je nisi razumeo. Dijen je utao, ali mi je dobacivao sumnjiave poglede. Poto smo otpratili gurua do arama, moj prijatelj i ja produili smo prema koledu. Dijen se zaustavio na ulici. Ogorenje mu je izbijalo iz svake pore. Tako, dakle! Uitelj mi je poslao poruku, a ti si je sakrio! Zahtevam da mi to objasni! Odgovorio sam: Zar sam ja kriv to je tvoje mentalno ogledalo tako nemirno, pa ne moe da zabelei uputstva naeg gurua? Bes je iezao s njegovog lica i pokajniki je rekao: Objasni mi, molim te, kako si mogao da zna za deaka sa kragom? Kada sam zavrio svoju priu o uiteljevom udesnom pojavljivanju tog jutra u pansionu, stigli smo do koleda. Dijen je rekao: Opis o moima naeg gurua, koji sam upravo uo, izaziva u meni oseaj da je svaki univerzitet na svetu samo deji vrti. 141

180

Poglavlje 19 Komentari: (138 141)

ri Juktevar se preda mnom pojavio oko 9 sati. U 9 i 30 je poao vozom iz Kalkute, a Serampore stigao u 10 sati. 139 Bengalsko zbogom, doslovno znai onda u doi. 140 Karakteristian zvuk dematerijalizacije telesnih atoma. 141 Sveti Toma Akvinski, kralj skolastiara, odgovorio je svom sekretaru, koji ga je nestrpljivo nagovarao da zavri svoju Summa Teologiae: Otkrivene su mi takve tajne, da mi se sve to sam napisao ini kao mlaenje prazne slame. Jednog dana, 1273. Godine, za vreme mise u napuljskoj crkvi, doiveo je duboku mistinu spoznaju. Velianstvenost boanskog znanja ga je toliko obuzela, da je izgubio svaki interes za intelektualno. (Uporedi sa Sokratovim reima: to se mene tie, sve to znam jeste da nita ne znam.)
138

181

Poglavlje 20.

Ne idemo u Kamir
Obratio sam se ocu: Oe, elim da pozovem uitelja i etiri prijatelja da za vreme letnjih praznika pou sa mnom u podnoje Himalaja. Mogu li da dobijem est voznih karata do Kamira i dovoljno novca za trokove izleta? Kao to sam i oekivao, otac se od srca nasmejao. Ovo je ve trei put da mi dolazi sa istom priom. Zar nisi to isto traio prolog i pretprolog leta? U poslednjem trenutku ri Juktevar je odbio da ide. Oe, to je istina, Ne znam zato moj guru nee da se izjasni o Kamiru 142. Ali, ako mu kaem da si nam ti obezbedio karte, ini mi se da e ovoga puta pristati da krene. Nisam uspeo da uverim oca, ali mi je sledeeg dana uz dobronamerno zadirkivanje predao est voznih karata i sveanj novanica od deset rupija. Izjavio je: Mislim da tvom teorijskom izletu ne treba tako praktina podrka, ali evo, ima je. Tog popodneva pokazao sam ri Juktevaru sve to sam dobio od oca. Premda se nasmeio mom oduevljenju, nije hteo da se obavezuje prihvatanjem, ve je rekao: Rado bih iao. Videemo! Nije komentarisao nita kada sam zamolio Kanaia, malog uenika iz arama, da nas prati. Pozvao sam jo tri prijatelja - Raendru, Matha Mitru, otina Audju i jo jednog deaka. Kao dan polaska odredili smo sledei ponedeljak. Subotu i nedelju sam proveo u Kalkuti, gde se u naoj kui slavilo venanje jednog mog roaka. Rano ujutru u ponedeljak stigao sam s prtljagom u Serampore. Raendra me je doekao na vratima arama.

182

Uitelj je napolju, eta. Odbio je da ide. Bio sam razoaran, ali i uporan. Neu pruiti ocu priliku da po trei put ismejava moje matanje o putu u Kamir. Mi emo ipak poi. Raendra se sloio. Otiao sam iz arama da traim slugu. Znao sam da Kanai nee da ide na izlet bez uitelja, a neko nam je bio potreban da se brine o prtljagu. Setio sam se Beharija, koji je ranije sluio u naoj kui, a sada je radio kod jednog uitelja u Seramporeu. Usput sam ispred hrianske crkve u blizini suda sreo svog gurua. Smeei se, ri Juktevar me je pitao: Kuda ide? uo sam, gospodine, da vi i Kani neete poi na izlet koji smo planirali, pa sam poao da traim Beharija. Sigurno se seate da je prole godine toliko eleo da vidi Kamir, i da se ak ponudio da slui besplatno. Seam se, ali ipak mislim da nee sa vama. Bio sam oajan, pa rekoh: On nestrpljivo eka na ovakvu priliku! Moj guru je utei nastavio svoju etnju. Ubrzo sam stigao do uiteljeve kue, gde me je u dvoritu Behari prijateljski pozdravio, ali je njegova toplina odmah nestala im sam spomenuo Kamir. Promrmljavi neko izvinjenje, sluga me je ostavio i uao u kuu svog gospodara. ekao sam pola sata uveravajui nervozno sebe da se Behari zadrao zbog spremanja za izlet. Na kraju sam pokucao na vrata. Neki uvek, oko ijih ustiju je titrao laki osmeh, mi je rekao: Behari je pre 30 minuta izaao kroz zadnji ulaz. Tuno sam se vratio, pitajui se nije li moj poziv bio suvie nametljiv, ili je to moda nevidljivo delo mog uitelja. Prolazei pored hrianske crkve, opet sam ga ugledao kako polako ide prema meni. Ne ekajui moj izvetaj, doviknuo mi je: Dakle, Behari ne eli da ide. Kakvi su sada tvoji planovi? Oseao sam se kao tvrdoglavo dete, koje je odluilo da se odupre svom despotskom ocu. Rekao sam mu: Gosodine, idem da zamolim strica da mi pozajmi slugu Lala Dharija. Odgovorio mi je smejui se toliko da mu se treslo celo telo: Poseti strica ako eli. Ipak sumnjam da e ti ta poseta biti prijatna. Uznemiren ali ratoboran, napustio sam svog gurua i otiao u sud, gde me je moj stric Sarada Gho, dravni tuilac, srdano doekao. Obavestio sam ga: Danas sa nekoliko prijatelja putujem u Kamir. Godinama se radujem tom izletu na Himalaje.

183

Srean sam zbog toga, Mukunda. Mogu li neto da uinim da bi ti putovanje bilo udobnije? Te ljubazne rei su me ohrabrile, pa sam ga pitao: Dragi srie, da li bi ikako mogao da mi pozajmi svog slugu Lala Dgarija? Ta moja jednostavna molba je izazvala zemljotres. Stric je ustao tako naglo da je prevrnuo stolicu, papiri sa stola su se razleteli na sve strane, a njegova dugaka vodena lula sa ibukom od kokosovog drveta stropotala se na pod. Tresui se od besa, povikao je: Sebini mladiu, ta ti pada na pamet, ko e se brinuti o meni ako mog slugu odvede na izlet? Sakrio sam svoje iznenaenje, razmiljajui kako je moj ljubljeni stric mogao tako naglo da promeni svoje raspoloenje. To je jo jedna zagonetka u tom neshvatljivom danu. Moj odlazak iz suda pre bi se moglo rei da je bio hitar, nego dostojanstven. Vratio sam se u aram, gde su se sakupili moji prijatelji i ekali me. Stekao sam uverenje da uitelj za svoj stav ima dobar, iako meni neshvatjiv razlog. Obuzela me je gria savesti to sam pokuavao da se suprotstavim volji svog gurua. ri Juktevar me je pitao: Mukunda, zar ne bi eleo da ostane malo due sa mnom. Raendra sa ostalima moe da krene, pa da te saekaju u Kalkuti. Imae dosta vremena da uhvati poslednji noni voz iz Kalkute za Kamir. Odgovorio sam mu tuno; Gospodine, ne marim da idem bez vas. Moji prijatelji se nisu nimalo obazirali na moju primedbu, ve su pozvali koiju i odvezli se zajedno sa svojim prtljagom. Kanai i ja smo utei sedeli pored guruovih nogu. Nakon poluasovne tiine, uitelj je ustao i poao prema verandi na drugom spratu, koja je sluila kao soba i prostor za ruavanje. Rekao je: Kanai, poslui Mukundu jelom, jer mu uskoro polazi voz. Ustavi sa svoje prostirke, iznenada sam osetio muku i zateturao se, dok me je u elucu poelo neto da pee. Probola me tolika bol, kao da me je neko iznenada zavitlao u nekakav straan pakao. Teturajui slepo prema svom guruu, stropoao sam se pred njim ispoljavajui sve simptome azijske kolere, koje se svi boje. ri Juktevar i Kanai su me preneli u dnevnu sobu. Obuzet samrtnom mukom, povikao sam: Uitelju, predajem svoj ivot u vae ruke, jer sam zaista poveraovao da je doao trenutak da napustim telo. On mi je stavio glavu na svoje krilo i gladio mi elo s aneoskom nenou.

184

Rekao mi je: Sad vidi ta bi se dogodilo da si sa prijateljima na eleznikoj stanici. Morao sam, na tako neobian nain, da se pobrinem za tebe, jer si sumnjao u moj sud i silom si hteo ba sada da ide na izlet. Konano sam shvatio. Obzirom da veliki uitelj retko nalazi za shodno da javno prikazuje svoje moi, tog dana redosled dogaaja bi sluajnom posmatrau izgledao sasvim prirodan. Intervencija mog gurua je bila previe suptilna da bi se posumnjalo u nju. Ispoljio je svoju volju kroz Beharija, kroz mog srica, kroz Raendru i sve ostale tako neupadljivo, da je verovatno svako osim mene mislio da su te situacije bile sasvim logine. S obzirom da ri Juktevar nikada nije zanemarivao drutvene obaveze, poslao je Kanaia da potrai specijalistu i obavesti mog strica. Usprotivio sam se apatom: Uitelju, samo vi moete da me izleite. Za svakog lekara sam ve beznadean sluaj. Ne uznemiravaj se zbog lekara, dete, tebe titi boja milost. Nee te zatei u ovom stanju. Ti si ve izleen. im je moj guru izustio te rei, prestala je nepodnoljiva bol. Nekako sam se podigao. Uskoro je prispeo lekar i paljivo me pregledao. Izjavio je: ini mi se da je najgore prolo. Poneu nekoliko uzoraka za laboratorijsku analizu. Kada je sledeeg jutra doao, ve sam dobro raspoloen sedeo na krevetu. Neno me je pomilovao po glavi i rekao: Vidi, vidi. Smeje se tu i brblja, kao da nisi za dlaku izbegao smrt. Gotovo da nisam oekivao da u te nai ivog kada sam otkrio da boluje od azijske kolere. Srean si, mladiu, to ima gurua sa isceliteljskim moima! Uveren sam u to! Sloio sam se iz sveg srca. Dok se lekar spremao da poe, Raendra i Audij su se pojavili na vratima. Ogorenje je na njihovim licima zamenilo saoseanje kada su ugledali lekara, a potom moje bledo lice. Rekli su: Bili smo ljuti na tebe zato to se u Kalkuti nisi pojavio u vozu, kao to smo se dogovorili. Zar si se razboleo? Odgovorio sam, da! Nisam mogao da se smejem, dok su moji prijatelji prenosili prtljag u isti ugao gde se nalazio jue. Kao u pesmi: Krenula je laa u paniju, ali, pre no to je stigla, ve je bila ovde.

185

Uitelj je uao u sobu. Dozvolio sam sebi bolesniku slobodu i s ljubavlju ga uhvatio za ruku. Rekao sam: Gurui, od svoje dvanaeste godine mnogo puta sam bez uspeha pokuavao da stignem na Himalaje. Na kraju sam se uverio da boginja Parvati 143 nee da me primi bez vaeg blagoslova!

186

Poglavlje 20 Komentari: (142 143)

Iako uitelj nije nita objanjavao, moda nije hteo da ide u Kamir, jer je znao da jo nije vreme da se u Kamiru razboli. 143 Doslovno znai od planina. Parvati se u mitologiji predstavlja kao ki kralja Himalaja (to doslovno znai boravite snega). Drevni pesnici su opisali odseeni vrh na Himalajima, na granici prema Tibetu, kao dom kralja Himalaja i Parvati. Prolazei ispod tog nedostupnog vrha, neustraivi savremeni putnici su bili zaprepaeni kada su ugledali u daljini snean oblik slian palati, sa kulama i kupolama od leda. Parvati, Kali, Durga, Uma i ostale boginje su aspekti aganmatr boanske majke sveta, ija razliita imena oznaavaju njene razliite funkcije. Bog, ili iva, u svom transcendentalnom stanju (para) jeste neaktivan. Njegova akti (energija, aktivna mo), predata je njegovim pratiljama, produktivnim enskim silama, koje omoguavaju beskonano listanje univerzuma. Parvati je postala pratilja boga ive, poto joj je on poslao sapta-riije (bogove sedam zvezda velikog Medveda), da kao njegovi izaslanici zatrae njenu ruku. iva krunisan mesecom sa nonim suncem esto se nalazi u hindu umetnosti odeven leopardovom koom, koja simbolizuje njegovu odoru od neba posutu zvezdama. Ponekad je koa crne antilope - simbol none tame i tajanstvenosti - jedina njegova odea, koji je digambara, odeven nebom. U nekim drugim mitolokim priama, njegova pratilja se zove Kali, Tamna i Sati, no meseine. Hinduistiki solarni mitovi na dramatian nain predstavljaju dvostrukost maje, koja obavija pojavni svet.
142

187

Poglavlje 21.

Putovanje u Kamir
Dva dana posle mog udesnog ozdravljenja od azijske kolere ri Juktevar mi je rekao: Sada si dovoljno jak za putovanje, ii u s tobom u Kamir. Iste veeri nae estolano drutvo je krenulo vozom na sever. Prvi put smo stali u Simili, kraljevskom gradu smetenom u himalajskim breuljcima. Lutali smo kroz strme ulice, divei se velianstvenom pogledu. Stara ena, koja je uala na ivopisnoj otvorenoj trnici, pozivala je: Kupite engleske jagode. Uitelja su zanimali ti sitni neobino crveni plodovi. Kupio je punu korpu i ponudio je Kanaia i mene, koji smo bili pokraj njega. Okusio sam jednu jagodu, ali sam je odmah pljunuo i rekao: Gospodine, kakvo kiselo voe, mislim da nikada neu voleti jagode! Moj guru se nasmejao i rekao: O, volee ih, u Americi! Tamo e ti ih na jednoj veeri domaica ponuditi sa eerom i slatkom pavlakom. Zgnjeie ih viljukom, a ti e ih probati i rei: Kako su ukusne ove jagode! Tada e se setiti ovog dana u Simli. Smetnuo sam s uma ri Juktevarovo proroanstvo, ali sam ga se setio mnogo godina kasnije, ubrzo nakon dolaska u Ameriku. Bio sam gost na veeri kod gospoe Alise T. Hejsi u vest Samervilu, u dravi Masausets. Kada je na sto doao desert od jagoda, moja domaica je uzela viljuku, izgnjeila moje jagode i dodala slatku pavlaku i eer. Kazala je: Ovo voe je prilino kiselo, mislim da e vam ovako prijati. Istog trenutka, sa nedokuivog dna mog pamenja, izronilo je proroanstvo mog gurua u Simli. Dirnula me je spoznaja da je ri Juktevarov s

188

Bogom usklaen duh bio tako osetljiv, da je mogao da otkrije program kosmikih dogaaja koji su lebdeli u eteru budunosti. Nae drutvo je ubrzo napustilo Simlu i popelo se na voz za Ravalpindi. Tamo smo iznajmili veliku zatvorenu koiju sa dva konja, kojom smo krenuli na sedmodnevni izlet u glavni grad Kamira, rinagar. Drugog dana naeg putovanja ka severu, otvorio se vidik pravog himalajskog prostranstva. Dok su kripali gvozdeni tokovi nae koije po vrelim kamenim putevima, bili smo ushieni uvek novim pogledom na velianstvene planine. Ajudi se obratio uitelju reima: Gospodine, u vaem svetom prisustvu ba uivam u ovim divnim prizorima. Ajudijevo izraavanje zahvalnosti me je ispunilo zadovoljstvom, jer sam ja bio domain izleta. ri Juktevar je uhvatio moju misao, okrenuo se meni i apnuo mi: Neka ti to ne laska, jer Ajudi nije ni izdaleka toliko ushien panoramom, koliko prilikom da e moi ubrzo da nas ostavi dovoljno dugo da bi zapalio cigaretu. 144 Bio sam okiran. apatom sam mu odgovorio: Molim vas, ne remetite na sklad tim neugodnim reima. Teko mi je da poverujem da Ajudi ezne za cigaretom. Zabrinuto sam gledao uitelja, koga obino nije mogue zaustaviti. Uitelj se zakikotao i rekao: Dobro, neu rei Ajudiju nita, ali kada koija stane, videe kako e iskoristiti priliku. Koija je stigla do malog konaka za karavane. Dok su odvodili nae konje na pojenje, Ajudi je pitao: Slaete li se, gospodine, da sednem pored koijaa? eleo bih da udahnem malo sveeg vazduha. ri Juktevar mu je odobrio, a onda mi rekao: On ne eli sve vazduh, nego sve dim. Koija je buno nastavila po pranjavim putevima. Uitelj mi je namignuo i rekao: Prui vrat kroz vrata i pogledaj ta Ajudi radi na vazduhu. Posluao sam i zapanjio se ugledavi kako Ajudi puta kolutove dima. Pogledao sam ri Juktevara, izvinjavajui se: U pravu ste, gospodine, kao i uvek. Ajudi uiva u panorami i u dimu. Pretpostavljao sam da moj prijatelj dobija cigarete od koijaa. Znao sam da ih nije poneo iz Kalkute.

189

Nastavili smo vijugavim putem, s divnim pogledima na reke, doline, visoke litice i planinske lance. Svake veeri smo se zaustavljali u seoskim konacima i sami sebi pripremali hranu. ri Juktevar se posebno brinuo ta ja jedem i insistirao je na tome da uz svaki obrok pijem sok od limete (citrus aurantifolija). Jo sam bio slab, ali svakog dana mi je bilo sve bolje, premda se koija tresla kao da su je namerno izgradili da bude neudobna. Srca su nam bila ispunjena radosnim iekivanjem, dok smo se pribliavali centralnom Kamiru, rajskoj zemlji s lotosovim jezerima, ploveim batama, naseobinama na amcima sa arenim nastrenicama i sa mostovima ispresecanom rekom elum, sa cvetnim panjacima - a sve to okrueno velianstvenim Himalajima. Avenijom visokih stabala, koja nas je doekivala sa dobrodolicom, pribliavali smo se rinagaru. Uzeli smo sobe u dvospratnom konaku, koji je gledao na divna brda. Nije bilo tekue vode, pa smo se snabdevali sa oblinjeg izvora. Letnje vreme je bilo idealno, dani topli, a noi svee. Otili smo na hodoae u ankarin hram u rinagaru. Dok sam urio prema aramu na vrhu planine, koji se jasno ocrtavao na nebeskoj pozadini, pao sam u ekstatian zanos. Video sam zdanje na vrhu brega, u nekoj dalekoj zemlji. Velianstveni ankarin aram, preda mnom se preobrazio u graevinu, gde sam u Americi, mnogo godina kasnije osnovao Drutvo za samospoznaju. (Kada sam prvi put doao u Los Aneles i ugledao veliku zgradu na vrhu Mount Vaingtona, odmah sam je prepoznao kao zgradu koju sam davno video u Kamiru i drugde.) Posle nekoliko dana provedenih u rinagaru, krenuli smo dalje za Gulmark (planinska staza cvea), est hiljada stopa iznad mora. Tamo sam prvi put jahao velikog konja. Raendra je uzjahao malog, vatrenog kasaa, ije je srce udelo za brzinom. Usudili smo se ak da poemo u vrlo strmi Khilinmarg. Put je vodio kroz gusto drvee obraslo gljivama, gde su esto bile opasne maglom prekrivene staze. Meutim, Raendrina mala ivotinja nije dozvolila mom pastuvu da se odmori ni za trenutak, ak ni na najopasnijim krivinama. Neumorno je grabila sve dalje i dalje, zaboravivi na sve osim na radosti takmienja. Naporna trka je bila nagraena pogledom od koga nam je zastao dah. Prvi put u ivotu, gde god bih pogledao, video sam dostojanstvene snegom pokrivene Himalaje, lanac za lancem, kao senke velikih polarnih medveda. Radostan, gutao sam oima neizmerno blago ledenih planina koje su se ocrtavale u pozadini plavog
190

neba. Ja i moji mladi drugovi u zimskim kaputima, veselo smo se kotrljali po svetlucavim belim obroncima. Sputajui se putem, izdaleka smo ugledali veliki tepih utog cvea, koje je potpuno preobrazilo gole bregove. Nai sledei izleti vodili su nas u poznate kraljevske Vrtove uivanja cara ahangira u alimaru i Niad Baghu. Drevna palata u Niad Baghu, izgraena je ba iznad prirodnog vodopada. Tako su veto regulisali bujicu koja se slivala preko ivopisnih terasa i prskala svojim vodoskocima oaravajue aleje cvea. Proticala je kroz nekoliko soba palate, ulivajui se u jezero, kao u bajci. Velike bate se rasprskavaju od boja - desetine nijansi rua, abica, mauhica i makova. Simetrini redovi inara 145, empresa i trenji, sve okruuju svojim smaragdnim bojama. Iza njih se uzdiu beli, strogi Himalaji. U Kalkuti se kamirsko groe smatra retkim delikatesom. Raendra, koji se unapred radovao to e se u Kamiru gostiti groem, bio je razoaran, jer nigde nije video vinograde. Zadirkivao sam ga tu i tamo zbog njegovog bezrazlonog oekivanja. Govorio bih: O, toliko sam se prejeo groa, da ne mogu ni da hodam. Ili: Nevidljivo groe ve vri u meni! Kasnije smo uli da slatko groe obilno raa u Kabulu, zapadno od Kamira. Teili smo se sladoledom od rabrija (gustog kondenzovanog mleka) u kome je bilo celih pistaa. Nekoliko puta smo ili na izlet u ikarame, ili amce-kue, pokrivene crveno izvezenim platnom, koji su kruili du zamrenih rukavaca jezera Dal, kroz splet kanala poput paukove mree. Ljudi se zapanje kad ugledaju brojne plovee bate sklepane na brzinu od drvenih greda i zemlje, tako da se iznenada mogu videti povre i lubenice kako rastu usred vodenog prostranstva. Ponekad mogu da se vide seljaci, koji preziru da budu vezani za zemlju, pa vuku za sobom svoja polja zemlje na neka nova mesta u razuenom jezeru. U toj legendarnoj dolini se nalazi kratak saetak svih zemaljskih lepota. Gospa od Kamira krunisana je planinama, ovenana jezerima i obuvena cveem. Kasnije, poto sam proputovao mnoge zemlje, shvatio sam zato Kamir nazivaju najlepom zemljom sveta. U njemu su sakupljene ari vajcarskih Alpa, Lo Lomonda u kotskoj i predivnih engleskih jezera. Ameriki putnik bi u Kamiru video mnogo toga to podsea na velianstvenost Aljaske ili Pajkes Pika u blizini Denvera.

191

Veliki broj stanovnika iz Kamira, poznatih po svojoj lepoti, beloputi su kao evropljani, a crte lica i struktura kostiju im je slina evropskoj. Mnogi od njih imaju plave oi i plavu kosu. Ako su obueni u zapadnjaku odeu izgledaju kao Amerikanci. Hladni Himalaji tite stanovnike Kamira od arkog sunca i uvaju njihovu svetlu kou. Kada se putuje prema jugu, do tropskih prostranstava Indije, vidi se da ljudi postaju sve tamnije i tamnije puti. Poto sam u Kamiru proveo nekoliko srenih nedelja, morao sam da se vratim u Bengal, jer je poinjao jesenji semestar. ri Juktevar je ostao u rinagaru sa Kanaijem i Ajudijem. Pre nego to sam otputovao, uitelj mi je dao povod da naslutim da e njegovo telo da se razboli. Protestovao sam: Gospodine, izgledate zdravi kao dren. Odgovorio mi je: ak postoji mogunost da napustim ovu zemlju. Pao sam pred njegove noge, preklinjui ga: Gurui, molim vas, obeajte mi da neete sada napustiti telo. Sasvim sam nespreman da bez vas dalje ivim. ri Juktevar je utao, ali mi se nasmeio tako saoseajno, da sam se umirio. Ostavio sam ga tekog srca. Poto sam se vratio u Serampore, stigao je Ajudijev telegram, u kome je pisalo: Uitelj je teko bolestan. Poslao sam telegram svom guruu: Gospodine, traim od vas obeanje da me neete ostaviti. Molim vas, zadrite svoje telo, inae u umreti. Njegov odgovor iz Kamira je glasio: Neka bude kako eli. Posle nekoliko dana stiglo je Ajudijevo pismo u kome nas je obavestio da se uitelj oporavio. Kada se posle dve nedelje vratio u Serampore, s tugom sam ustanovio da se telo mog gurua smanjilo na polovinu njegove uobiajene teine. Na sreu njegovih uenika, ri Juktevar je u vatri svoje teke groznice u Kamiru sagoreo mnogo njihovih grehova. Metafizika metoda za prenoenje bolesti, poznata je veoma naprednim jogijima. Snaan ovek moe da pomogne slabijem da nosi teak teret. Duhovni nadovek moe telesne i duevne terete svojih uenika da svede na najmanju meru, tako to e preuzeti deo njihove karme - posledice njihovih ranijih dela. Kao to bogat ovek izgubi neto novca kada otplauje veliki dug svog rasipnog sina i tako ga spasava od posledice njegove sopstvene ludosti, tako i uitelj dobrovoljno rtvuje deo svog telesnog bogatstva, da bi olakao jade svojih uenika. 146

192

Jogi tajnom metodom sjedinjuje svoj duh i svoje astralno telo s duhom i astralnim telom oveka koji pati. Tako se bolest delimino ili u celosti prenosi u telo sveca. Majstor koji je spoznao Boga u telu u kome se nalazi na zemlji, vie ne mari za to telo. Premda moe da mu dozvoli da zabelei svaku bolest, kako bi olakao patnje drugih ljudi, to nikada ne deluje na njegov duh, koji ne moe da se uprlja. Majstor je srean to tako moe da pomae. Postii krajnje spasenje u Gospodu, zapravo znai otkriti da je ljudsko telo potpuno ispunilo svoju svrhu. Onda se majstor koristi njime kako nalazi za shodno. Na ovom svetu guruov je posao da duhovnim sredstvima, intelektualnim savetima, snagom volje, ili prenoenjem bolesti na svoje telo, ublaava patnje oveanstva. S obrirom da moe da pobegne u nadsvest kad god poeli, on moe da zaboravi telesnu patnju. Ponekada bira da stoiki podnosi telesne boli, da bi pruio primer svojim uenicima. Preuzimajui bolesti drugih, jogi moe umesto njih da zadovolji karmiki zakon uzroka i posledice. Taj zakon funkcionie s mehanikom i matematikom tanou, pa ljudi koji poseduju boansku mudrost, mogu na nauan nain da upravljaju njegovim mehanizmom. Spiritualni zakon ne zahteva da se uitelj razboli kad izlei nekog drugog. Svetac obino isceljuje raznim metodama trenutnog isceljenja, koje ne kode duhovnom iscelitelju. Meutim, u retkim prilikama, uitelj koji eli znatno da ubrza razvoj svojih uenika, moe dobrovoljno da preuzme (na svoje telo) znatan deo njihove loe karme. Isus je sebe oznaio kao otkupitelja greha mnogih ljudi. Svojim boanskim moima 147 mogao je da izbegne smrt na krstu, da nije eleo da sarauje sa suptilnim kosmikim zakonom uzroka i posledice. Tako je preuzeo na sebe posledice karme drugih, naroito svojih uenika. Na taj nain ih je proistio i osposobio da prime i sveprisutnu svest, koja se kasnije spustila na njih. Jedino uitelj koji je spoznao sebe moe da prenese svoju ivotnu silu na druge, ili da preusmeri bolesti drugih na svoje sopstveno telo. Obian ovek ne moe da koristi tu jogijsku tehniku isceljivanja, to nije ni poeljno, jer bolestan telesni instrumenat ometa meditaciju o Bogu. Hinduistiki sveti spisi ue da je svaki ovek obavezan da odrava svoje telo u dobrom stanju. U protivnom, njegov duh nee moi da se usredsreuje predano. Meutim, izuzetno snaan duh moe da transcendira sve telesne tekoe i da postigne bogospoznaju. Brojni sveci se nisu obazirali na bolest i uspeli su u svom
193

traganju za Bogom. Na primer, sveti Franjo Asiki, iako teko bolestan, leio je druge, pa ak i uskrsavao mrtve. Poznavao sam jednog indijskog sveca, kome je polovina tela bila pokrivena gnojnim irevima. Toliko se kod njega razvila eerna bolest, da u obinim uslovima nije mogao da sedi due od petnaest minuta. Meutim, to ga nije odvratilo od tenje za duhovnim razvojem. Molio se: Gospode, hoe li doi u moj razoreni hram? Neprestanim naporom svoje volje, svetac je postepeno uspevao da, neprekidno uronjen u ekstatini trans, sedi u lotos poloaju i osamnaest sati dnevno. Rekao mi je: Posle tri godine sam doiveo beskrajno svetlo u svom slomljenom obliju. Uivajui u radosnom sjaju, zaboravio sam svoje telo. Kasnije sam ustanovio da je isceljeno bojom milou. U istoriji je poznato isceljenje kralja Babera (1483-1530), osnivaa mogulske imperije u Indiji. Njegov sin, princ Humajun se smrtno razboleo. Otac se s odlunou molio da bolest pree na njega, a da njegov sin bude poteen. Kada su lekari izgubili svaku nadu, njegov sin je ozdravio, a on je umro od iste bolesti od koje je bolovao sin. Humajan je nasledio Babera, kao car Hindustana. 148 Mnogi smatraju da bi trebalo da svaki duhovni uitelj bude jak kao Herkules. Ta pretpostavka je bez osnove. Boleljivo telo ne ukazuje na to da guru nije u dodiru sa boanskim silama, kao to ni doivotno zdravlje ne ukazuje na unutranje prosvetljenje. Drugim reima, stanje tela ne moe da bude merilo za uitelja. Njegovi kvaliteti moraju da se trae u njegovom sopstvenom domenu, a to je spiritualno. Brojni smeteni tragaoci sa Zapada pogreno smatraju da reiti govornik ili pisac iz podruja metafizike mora da bude i uitelj. Meutim, riiji su istakli da je pravo merilo da li je neko uitelj ili nije, jedan jedini nepromenljivi zahtev, a to je da ovek kad god zaeli moe da pree u stanje u kome ne die, to jest, da bude neprekidno u nirvikalpa samadiju. Samo time ljudsko bie moe da dokae da je ovladalo majom, ili dualistikom kosmikom opsenom. Jedino takav ovek moe da klikne iz dubine svoje spoznaje: Ekam sat - Postoji samo jedan. Vede izjavljuju da se neznalica koja se zadovoljava time to samo povrno razlikuje individualnu duu od vrhunskog Jastva, izlae velikoj opasnosti (tako pie veliki monista ankara). Tamo gde zbog neznanja vlada dualnost, ovek sve stvari vidi odvojene od Jastva. Kada se sve vidi kao Jastvo, tada ne postoji ni atom koji bi
194

se razlikovao od Jastva im se javi znanje o realnosti, vie ne mogu da se doivljavaju plodovi ranijih dela i to zbog nestvarnosti tela, upravo kao kada se probudimo i vie nema sna. Samo veliki gurui mogu da preuzmu karmu svojih uenika. ri Juktevar se ne bi razboleo u rinagaru da mu nije dozvolio duh iz njega samog da na takav neobian nain pomogne svojim uenicima. Malo je bilo svetaca koji su mogli tako delikatno da osete Boje zapovesti, kao moj, s Bogom usaglaen uitelj. Kada sam se usudio da izrazim svoje saoseanje zbog njegovog mravog izgleda, on je veselo odgovorio: Ima to i dobrih strana. Sada opet mogu da oblaim male potkoulje, koje godinama nisam nosio. Sluajui dobroduan uiteljev smeh, setio sam se rei sv. Franje Salekog: Svetac koji je tuan, tuan je svetac!

195

Poglavlje 21 Komentari: (144 148)

nedostupnog vrha, neustraivi savremeni putnici su bili zaprepaeni kada su ugledali u daljini snean oblik slian palati, sa kulama i kupolama od leda. U Indiji se puenje pred starijim ili nadreenim osobama smatra znakom nepotovanja. 145 Istonjaki platani. 146 Mnogi poznati hrianski sveci, a meu njima i Tereza Neuman, poznavali su mogunost metafizikog prenoenja bolesti. 147 Pre nego to su ga poveli da ga razapnu na krst, Hrist je rekao: Misli li da ne mogu da zamolim Oca svog da mi u ovom asu poalje vie od dvadeset legija anela? Meutim, kako bi se onda ispunila Pisma, prema kojima tako mora biti? - Matej 26, 53-54. I opet: Zato mu Pilat ree: Ne zna li da imam vlast da te oslobodim, a da imam vlast i da te razapnem? Isus mu je odgovorio: Nada mnom ne bi imao nikakve vlasti, ako ti odozgo ne bi bila data. Jovan 19, 10-11. 148 Humajan je otac velikog Akbara, koji je bio musliman. U poetku je estoko progonio hinduse. Meutim, kasnije je izjavio: to sam vie uio, vie sam se stideo uda se dogaaju u hramovima svih vera.
144

196

Poglavlje 22.

Srce kamenog kipa

Doao sam u kratku posetu mojoj najstarijoj sestri Romi, koja je ivela u Kalkuti, u ulici Giri Vidjaratna. Gledala me je preklinjui da joj pomognem: Kao odana hinduistika ena, ne elim da se alim na svog mua. Meutim, eznem za tim da vidim kako menja materijalistiko shvatanje. Uiva u tome da ismejava slike svetaca koje se nalaze u mojoj sobi za meditaciju. Dragi brate, duboko verujem da mi moe pomoi. Njena molba me je dirnula, jer je u detinjstvu delovala jako duhovno i s velikom ljubavlju je nastojala da ispuni prazninu, koju je u porodici ostavila majina smrt. Nasmeio sam se, nastojei da odagnam njenu tugu, koja se jasno videla na njenom licu tako suprotna njenom uobiajenom spokojnom i vedrom izrazu, i rekao: Naravno, draga sestro, uiniu sve to mogu. Sedeli smo tako neko vreme, molei se tiho Bogu da nas podui. Pre godinu dana sestra me zamolila da je uvedem u krija jogu, u kojoj je vidljivo napredovala. Obuzelo me je nadahnue, pa sam rekao: Sutra idem u hram u Dakinevaru. Molim te, poi sa mnom i nagovori mua da nas prati. Oseam, da e mu vibracijama tog svetog mesta boanska majka dirnuti srce. Nemoj da mu kae zbog ega idemo. Ponadavi se, sestra se sloila. Sledeeg dana, bio sam zadovoljan kada sam video da su Roma i njen mu spremni za izlet. Dok je naa koija kloparala gornjim krunim putem prema Dakinevaru, moj zet Sat andra Boze se

197

zabavljao omalovaavanjem duhovnih uitelja iz prolosti, sadanjosti i budunosti. Primetio sam da Roma tiho plae. apnuo sam joj: Razveseli se, sestro, nemoj da mu priuti jo i zadovoljstvo da misli da njegovo ruganje shvata ozbiljno. Sati je govorio: Mukunda, kako moe da se divi tim arlatanima? I sama pojava sadhua je odvratna. Ili je mrav kao kostur, ili debeo kao slon. Prsnuo sam u smeh. Moja dobroduna reakcija je ozlovoljila Satia, koji se nadurio. Kada je koija stigla do hrama, sarkastino se nacerio. Rekao je: Pretpostavljam da je ovaj izlet planiran da biste me preobratili. Poto sam se okrenuo ne odgovorivi mu, uhvatio me je za ruku i rekao: Mladi gospodine kalueru, nemoj da zaboravi da nas najavi upravi hrama za ruak. Sati je hteo da sebe potedi svakog razgovora sa svetenicima. Odgovorio sam mu otro: Ja idem da meditiram. Ne brini za ruak. Boanska majka e se pobrinuti da ga dobijemo. Ogovorio mi je preteim glasom: Ne verujem da e boanska majka uiniti ita za mene, ve tebe smatram odgovornim za jelo Uputio sam se u stubovima omeenu dvoranu, naspram velikog hrama boginje Kali, ili majke prirode. Odabrao sam poloaj u senci jednog od stubova i seo sam u lotos poloaj. Mada je bilo tek sedam sati, jutarnje sunce samo to nije poelo da pee. Svet se povlaio, dok me je obuzimao blaeni zanos. Usredsredio sam svoj duh na boginju Kali, iji je kip u Dakinevaru posebno oboavao veliki uitelj ri Ramakrina Paramahansa. Odgovarajui na njegovo preklinjanje, u ovom hramu kameni kip je esto oivljavao i razgovarao sa njim. Molio sam se: utljiva majko kamenog srca, oivljavala si na molbu svog ljubljenog poklonika Ramakrine, zato ne uslii molbu ovog svog sina, koji takoe ezne za tobom? Molio sam sve veim i veim arom, koji je bio praen boanskim mirom. Prolo je pet sati, a ipak boginja, koju sam u sebi vizualizovao, nije odgovarala, pa sam bio donekle obeshrabren. Bog nas ponekad proverava time to odlae ispunjenje naih molbi. Ali pred upornim posveenikom, konano se javlja u obliju koje je njemu drago. Predani hrianin vidi Isusa, hindus Krinu, ili boginju Kali, ili Svetlo koje se iri, ukoliko je njegovo oboavanje impersonalno.

198

Nevoljno sam otvorio oi i ugledao svetenika kako, u skladu s podnevnim obiajem, zakljuava vrata hrama. Ustao sam sa svog skrovitog mesta pod svodom otvorene dvorane, i zakoraio u dvorite. Kameni pod je bio vreo od podnevnog sunca. Opekao sam bose noge, pa su me zabolele. Pobunio sam se u sebi: Boanska majko, nisi dola u moju viziju, a sada se skriva u hramu iza zatvorenih vrata. elim danas da ti uputim posebnu molitvu za Satia. Istog trena je bila usliena moja unutranja molba. Prvo mi je leima i pod nogama proao hladan talas, oteravi svaku neudobnost. Onda se, na moje zaprepaenje, hram jako uveao. Polako su se otvorila njegova ogromna vrata, otkrivajui kameni lik boginje Kali. Postepeno se promenio u ivo oblije, koje mi je, smeei se u svom pozdravu klimnulo glavom, to me je ispunilo neopisivom radou. Kao da mi je nevidljiva sisaljka isisala vazduh iz plua. Telo mi se umirilo, mada nije postalo inertno. Usledilo je zanosno proirenje svesti. Jasno sam mogao da vidim nekoliko milja levo preko reke Gange i iza hrama itavo podruje Dakinevara. U svim zgradama zidovi su svetlucali i bili potpuno prozirni. Posmatrao sam kroz njih ljude kako na velikoj udaljenosti koraaju tamo-amo. Iako nisam disao, a telo mi je bilo neobino mirno, ipak sam mogao slobodno da pomeram ruke i stopala. Eksperimentisao sam nekoliko minuta, otvarajui i zatvarajui oi. U oba stanja sam jasno video celu panoramu Dakinevara. Poput rengenskih zraka, duhovni pogled prodire kroz svaku materiju. Boansko oko je svuda sredite, nigde nije periferija. Stojei tamo u suncem obasjanom dvoritu, iznova sam spoznao da ovek ponovo nasleuje svoje veno carstvo u trenutku kada prestane da bude izgubljen Boji sin, obuzet materijalnim svetom, zapravo nepostojanim snom poput mehura sapunice. Ako je beanje potreba oveka zgrenog u svojoj uskogrudoj linosti, moe li se ikakvo bekstvo uporediti sa velianstvenou sveprisutnosti? U mom blagoslovenom doivljaju u Dakinevaru, jedini neobino uveani predmeti bili su hram i boginjin lik. Sve ostalo je bilo normalnih dimenzija, ali obavijeno oreolom blagog svetla - belog, plavog, kao i svim pastelnim duginim nijansama. inilo mi se da mi je telo, sainjeno od eterine supstance, spremno da
199

poleti. Potpuno svestan svoje materijalne okoline, gledao sam oko sebe, pa ak i hodao tamo-amo ne prekidajui blaenu viziju. Iznenada sam, iza zidova hrama, ugledao svog zeta koji je sedeo pod granama trnovitog, svetog drveta bel. Mogao sam lako da razaberem tok njegovih misli. Iako donekle ponesen uticajem svetog Dakinevara, o meni je ipak negativno mislio. Obratio sam se neposredno ljupkom obliju boginje. Molio sam se: Boanska majko, zar nee duhovno izmeniti mua moje sestre? Predivan lik, koji je dotle utao, odgovorio mi je: elja ti je ispunjena. Pogledao sam Satia sav srean. Kao da je instiktivno bio svestan prisustva neke duhovne sile, nevoljno je ustao sa zemlje. Video sam ga kako tri iza hrama, a potom mi se pribliio maui rukom. Sveobuhvatna vizija je nestala. Vie nisam mogao da vidim velianstvenu boginju. Ogroman kip se smanjio na svoju uobiajenu veliinu i vie nije bio providan. Opet mi se telo kupalo u znoju pod okrutnim sunevim zracima. Skoio sam u zaklon dvorane sa stubovima, kuda me je ljutiti Sati sledio. Pogledao sam na sat; bio je jedan. Boanska vizija je trajala sat vremena. Izlanuo je: Ti, mala budalo, sedeo si ovde prekrtenih nogu est sati i kiljio! Hodao sam okolo i posmatrao te. Gde je moje jelo? Hram se zatvorio, a ti nisi obavestio nadlene. Ostali smo bez ruka! U meni je jo titrao zanos koji sam osetio u prisustvu boginje. Uskliknuo sam hrabro: Boanska majka e te nahraniti! Izvan sebe od besa, Sati je vikao: Jednom za svagda, voleo bih da vidim boansku majku kako e nas ovde nahraniti nenajavljene! Samo to je to izustio, iz dvorita nam je priao svetenik hrama i obratio mi se: Sine, posmatrao sam tvoje lice kako blista dok si satima meditirao. Video sam kako si jutros stigao sa svojim drutvom i poeleo da odvojim dovoljno hrane za va ruak. Hraniti one koji to unapred nisu zatraili, protivi se pravilima hrama, ali izuzetno u vama dati ruak. Zahvalio sam mu se i pogledao Satia pravo u oi. Pocrveneo je i oborio pogled, kajui se bez rei. Kada su nas posluili obilnim rukom, koji je sadrao i mango, ija sezona jo nije bila, primetio sam da je apetit mog zeta mali. Sati je bio smeten i zamiljen. Na povratku u Kalkutu ponekada bi dobacio pogled s

200

razneenim izrazom na licu, ali nije progovorio nijednu re od trenutka kada nas je svetenik, kao neposredan odgovor na njegov izazov, pozvao na ruak. Sledeeg popodneva, kada sam posetio svoju sestru, srdanome je doekala reima: Dragi brate, dogodilo se udo! Prole veeri moj mu je iskreno plakao i rekao mi: Ljubljena devi 149, srean sam vie nego to se to moe reima iskazati to je plan tvog brata dao plod. Popraviu svako zlo koje sam ti naneo. Od ove veeri, nau veliku spavau sobu koristiemo kao mesto za pobonosti. Spavaemo u tvojoj sobici za meditaciju. Iskreno se kajem to sam ismejavao tvog brata. Zbog svog sramnog ponaanja kazniu sebe tako to neu razgovarati sa Mukundom, dok ne budem napredovao na duhovnom putu. Od danas pa na dalje, svim srcem u traiti boansku majku. Jednog dana u je svakako nai! Mnogo godina kasnije, posetio sam svog zeta u Delhiju. Bio sam presrean videvi da je napredovao na putu samospoznaje, i da je blagosloven vizijom boanske majke. Dok sam bio kod njega, primetio sam da Sati vei deo noi provodi u tajnoj boanskoj meditaciji mada je teko bolestan, a danju radi u kancelariji. Palo mi je na pamet da ivotni vek mog zeta nee biti dug. Roma je proitala moje misli. Rekla mi je: Dragi brate, ja sam zdrava, a mu mi je bolestan. Uprkos tome, elim da zna da u kao verna hinduistika ena prvo umreti 150 ja. Neu iveti jo dugo. Zateen znaenjem njenih rei, ipak sam u njima video bolnu istinu. Kada mi je sestra umrla, otprilike posle godinu dana, nalazio sam se u Americi. Moj najmlai brat Binu mi je detaljno ispriao ta se desilo. Rekao je: Roma i Sati su bili u Kalkuti u vreme njene smrti. Tog jutra je obukla svoju venanicu, a na pitanje Satia, emu ta posebna nonja, odgovorila je: Danas je poslednji dan da te sluim na zemlji. Malo kasnije je doivela srani udar. Kada joj je sin potrao po pomo, rekla je: 'Ne ostavljaj me, sine! Beskorisno je. Umreu pre nego to lekar stigne! Posle deset minuta, dodirnuvi s potovanjem stopala svog mua, Roma je svesno napustila telo, srena i bez patnje. Kad mu je ena umrla, Satish je postao vrlo povuen, nastavio je Bishnu. Jednoga dana gledali smo fotografiju na kojoj se Roma smeila. 'Zato se smei', iznenada je viknuo Satish kao da mu je ena sada ovde. 'Misli kako si mudra to si
201

otila pre mene. Dokazau ti da ne moe dugo bez mene. Uskoro u ti se pridruiti.' Premda se u to vreme Satish potpuno oporavio od bolesti i bio savreno zdrav, umro je bez nekog oevidnog uzroka ubrzo nakon neobine primedbe nad fotografijom. Tako su, znajui unapred kad e umreti, otili oboje, moja sestra Roma i ovek koji se u Dakshinesvaru za tren preobrazio u utljivog sveca. Uprkos samome sebi, Satish je gorljivo odgovorio Milostivoj Majci - njoj, koja se radi njega udostojila da poasti kameni kip.

202

Poglavlje 22 Komentari: (149 150)

Boginja. Deva (uporedi u latinskom deus) znai bog, ili sjajni; od sanskritskog korena glagola div, sijati. 150 ena hindusa, ako umre pre mua, smatra to znakom duhovnog napretka. To je dokaz da mu je odano sluila, to jest umrla u vrenju posla.
149

203

Poglavlje 23.

Dobijam univerzitetsku diplomu

Zanemaruje zadatke iz filozofskih udbenika. Bez sumnje se nada da e na ispitima proi oslanjanjui se na 'intuiciju'. Ali, ukoliko se ozbiljnije ne pozabavi uenjem, pobrinuu se da ne poloi ove ispite. Profesor D.C.Ghoshal sa koleda u Seramporeu strogo mi se obratio. Ako bih pao na zavrnom pismenom ispitu na seminaru, ne bih mogao da izadjem na zavrne ispite. Ispitna pitanja sastavlja fakultet univerziteta u Kalkuti, iji je ogranak koled u Seramporeu. Na indijskom univerzitetu student koji ne poloi diplomski ispit iz samo jednog predmeta, mora idue godine da polagae ispite iz svih predmeta. Moji predavai na koledu u Seramporeu obino su prema meni bili ljubazni, a na moj su se raun pomalo i zabavljali. Mukunda je malo previe opijen religijom. Kada su stvorili takvo miljenje, taktino su me tedeli neugodnosti da me na semirnarima ispituju. Uzdali su se u to da e me zavrni pismeni testovi eliminisati sa liste kandidata za diplomski ispit. Sud mojih drugova izraavao se u nadimku koji su mi nadenuli: 'Ludi monah'. Setio sam se zgodnog naina da osujetim profesorove pretnje da u pasti na ispitu iz filozofije. Kad su rezultati zavrnih testova trebalo da budu javno objavljeni, zamolio sam kolegu da poe sa mnom u profesorovu radnu sobu. Molim te, doi, treba mi svedok, kazao sam drugu. Biu razoaran ako ne nadmudrim predavaa. Profesor Ghoshal je odmahnuo glavom kada sam ga upitao kako je ocenio moj rad.

204

Nisi meu onima koji su proli, izjavio je pobedonosno. Preturao je po hrpi papira na svom pisaem stolu. Tvoj rad nije uopte ovde. U svakom sluaju pao si jer se nisi uopte pojavio na ispitu. Nasmejao sam se. Bio sam tamo, gospodine. Mogu li sam da pogledam te papire? Profesor, sateran u kripac, dozvolio mi je. Brzo sam pronaao svoj rad na kome sam paljivo izbegao svaki znak raspoznavanja osim ispitnog broja. Neupozoren 'crvenom krpom' moga imena, predava je visoko ocenio moje odgovore iako nisu bili ulepani citatima iz udbenika. 151 Kad je otkrio moje lukavstvo, profesor je zagrmeo: Puka srea! Zatim je dodao, ne gubei nadu: Sigurno e pasti na diplomskom. Za testove iz ostalih predmeta su me poneemu poduavali, posebno moj dragi prijatelj i roak, Prabhas Chandra Ghose, 152 sin moga strica Sarade. Tekom mukom, ali uspeno, sa najniim moguim ocenama sam proao na svim testovima. Sada sam, nakon etiri godine koleda, mogao pristupiti diplomskom ispitu. Uprkos tome, ni iz daleka nisam oekivao da u iskoristiti to pravo. U poreenju sa strogim diplomskim ispitima na univerzitetu Kalkute, zavrni testovi na koledu u Seramporeu bili su deija igra. Moje gotovo svakodnevne posete ri Juktevaru ostavljale su mi malo vremena za univerzitetske dvorane. Moje kolege klicale od uenja kad bih se pojavio, a ne kad me nije bilo. Obino bih polazio biciklom u pola deset ujutro. U jednoj bih ruci nosio dar za svoga gurua - nekoliko cvetova iz vrta mog Panthi pansiona. Poto bi me srdano pozdravio, uitelj bi me pozvao na ruak. Uvek sam spremno prihvatao radujui se to za taj dan mogu odbaciti pomisao na predavanja. Kada bih sa ri Juktevarom proveo sate i sate, sluajui kako tee njegova mudrost kojoj nije bilo premca, ili pomaui u aramskim poslovima, nevoljno sam oko ponoi kretao u Panthi. Ponekad bih kod svog gurua ostao celu no tako sretno obuzet njegovim reima, da ne bih ni opazio kako se mrak pretvara u zoru. Jedne veeri, oko jedanaest sati, dok sam obuvao cipele 153 spremajui se da se odvezem u pansion, uitelj me ozbiljno zapita: Kad poinje tvoj diplomski ispit? Za pet dana, gospodine. Nadam se da si spreman.

205

Ukoivi se od uasa zastao sam sa cipelom u vazduhu. Gospodine, protestovao sam, vi znate da sam svoje dane provodio sa vama, a ne sa profesorima. Zar ne bi bila farsa da se pojavim na tim tekim ispitima? ri Juktevar me prodorno pogledao. Mora se pojaviti, ree hladnokrvno, zapovednim tonom. Ne smemo tvom ocu i ostalim roacima dati povoda da kritikuju to to vie voli ivot u aramu. Obeaj mi samo da e izai na ispite. Odgovaraj kako bude mogao. Nisam mogao zaustaviti suze koje su su mi potekle niz obraze. Oseao sam da je uiteljeva naredba nerazumna, ali je njegov interes bio predivan. Izai u, ako to vi elite, izgovorio sam izmeu jecaja, ali nemam vie vremena da se dobro spremim. Sebi u bradu promrmljao sam: Ispisau papir vaom naukom. Kada sam idueg dana u svoje uobiajeno vreme uao u aram, predao sam mu cvee sa nekom alosnom sveanou. Kad me ugledao tako utuenog, ri Juktevar se nasmejao: Mukunda, da li te Gospod ikada izneverio na ispitu ili drugde? Ne, gospodine, odgovorio sam sa arom. Navrla je bujica uspomena i isunila me dubokom zahvalnou. U tome da postigne univerzitetske asti nije te spreila lenjost, nego vrua elja za Bogom, ree moj guru ljubazno. Posle utnje, citirao je: Zato najpre traite carstvo Boije i njegovu pravednost, a sve ostalo e vam se biti dato. 154 Po hiljaditi put sam osetio kako mi je u uiteljevoj prisutnosti teret pao s lea. Kad smo zavrili rani obed, predloio je da se vratim u Panthi. Da li u tvom pansionu jo stanuje tvoj prijatelj Romesh Chandra Dutt? Da, gospodine. Povei se s njim. Gospod e ga nadahnuti da ti pomogne da se spremi za ispite. Dobro, gospodine, ali Romesh je izuzetno zaposlen. On je prvi ovek na naoj godini i mora da ui vie od ostalih. Na moje prigovore uitelj odmahnu rukom: Za tebe e nai vremena. Sada idi. Odvezao sam se biciklom nazad u Panthi. Prva osoba koju sam tamo sreo bila je ueni Romes. Kao da ima mnogo slobodnog vremena, spremno je pristao na moj bojaljivi predlog. Naravno - stojim ti na usluzi. Tog popodneva je nekoliko
206

sati proveo poduavajui me raznim predmetima, a tako je nastavio i sledeih dana. Mislim da e se veliki broj pitanja iz engleske knjievnosti odnositi na put kojim je krenuo Childe Harold, kazao mi je. Moramo nabaviti atlas. Pourio sam do svog strica Sarade i pozajmio atlas. Romesh je na karti Evrope oznaio mesta koja je posetio Bajronov romantini putnik. Nekoliko kolega se skupilo da sluaju poduavanje. Romesh te pogreno ui, komentarisao je jedan od njih na kraju sastanka. Obino je pedeset posto pitanja o delima, dok je druga polovina o ivotima autora. Kada sam idueg dana izaao na ispit iz engleske kljievnosti, prvi pogled na pitanja izazvao je u meni suze zahvalnosti koje su okvasile papir. Nastavnik je priao mom stolu i saoseajno me pitao da li neto nije u redu. Moj guru je prorekao da e mi Romesh pomoi, objasnio sam mu, a na ispitnom formularu su upravo ona pitanja koja je Romesh naveo! Na moju sreu, ove godine je mali broj pitanja o engleskim piscima iji su ivoti, to se mene tie, velika tajna! Kad sam se vratio, celi pansion je brujao. Momci koji su ismejavali Romeshov nain poduavanja, gledali su me sa strahopotovanjem, a estitanjem su mi gotovo probili ui. U tih nedelju dana ispita provodio sam duge sate s Romeshom, koji je formulisao pitanja za koja je smatrao da e ih profesor verovatno postaviti. Dan za danom, Romeshova su se pitanja u gotovo identinom obliku pojavljivala na ispitnim formularima. Koledom se proulo da se dogaa neto slino udu, i da e nepaljivi 'Ludi monah' izgleda uspeti. Uopte nisam pokuavao da sakrijem injenice. Lokalni profesori nisu mogli da promene pitanja koja je pripremio univerzitet u Kalkuti. Razmiljajui o ispitu iz engleske knjievnosti, jednog jutra sinulo mi je da sam napravio veliku greku. Jedan od niza pitanja bio je podeljen u dva dela. A ili B, i C ili D. Umesto da odgovorim na po jedno pitanje iz svakog dela, nemarno sam odgovorio na oba pitanja iz prvog dela, a pitanja iz drugog nisam ni pogledao. Najvei broj bodova koje sam tako magao sakupiti bio je 33, tri manje od potrebnih 36. Odjurio sam uitelju i izjadao mu se. Gospodine, napravio sam neoprostivu greku. Ne zasluujem boiji blagoslov koji mi dolazi preko Romesha. Naprosto ga nisam dostojan.

207

Umiri se, Mukunda. ri Juktevarov ton je bio lak i bezbrian. Pokazao je na plavi nebeski svod. Verovatnije je da Sunce i Mesec zamene mesta u svemiru, nego da ti padne na diplomskom ispitu! Napustio sam aram neto mirniji, iako je matematiki bilo nepojmljivo da mogu proi. Jednom ili dvaput zabrinuto sam pogledao nebo. Sunce - gospodar dana - bilo je vrsto usidreno u svojoj uobiajenoj orbiti! im sam stigao u Panthi, uo sam kako jedan kolega kae: Upravo sam saznao da je ove godine prvi put smanjen broj bodova potrebnih za prolaz iz engleske knjievnosti. Uleteo sam u mladievu sobu takvom brzinom da me je on uplaeno pogledao. Dugokosi monae, odgovorio mi je smejui se, otkud tvoj iznenadni interes za studije? emu vika u pet do dvanaest? Istina je, meutim, da je prolazna ocena upravo sniena na 33 boda. U nekoliko radosnih skokova vratio sam se u svoju sobu i pao na kolena hvalei matematiku savrenost Boanskog Oca. Svaki put kada bi me Romesh poduavao, jasno sam oseao kako me kroz njega vodi duhovna prisutnost. U vezi s ispitom iz bengalskog dogodilo se neto znaajno. Romesh, koji me je tek malo poduio u tom predmetu, pozvao me u trenutku kada sam iz pansiona polazio na ispit. Eno te zove Romesh, ree mi nestrpljivo jedan od kolega. Nemoj da se vraa. Zakasniemo na ispit. Ne obazirui se na njegov savet otrao sam natrag u pansion. Nai bengalski deaci obino s lakoom poloe ispit iz bengalskog jezika, rekao mi je Romesh. Malopre sam, meutim, osetio da ove godine profesori nameravaju da prorede studente pitanjima iz udbenika koji se malo itaju. Moj prijatelj mi tada ispria ukratko nekoliko pria iz udbenika, meu kojima dva dogaaja iz ivota Vidyasagara, bengalskog filantropa sa poetka XIX veka. Zahvalio sam Romeshu i brzo se biciklom odvezao do ispitne dvorane. Pokazalo se da ispitno pitanje iz bengalskog jezika sadri dva dela. Prvo je uputstvo glasilo: Navedi dva primera Vidyasagarovih dobrih dela. 155 Dok sam na papir prenosio znanje koje sam ga nedavno stekao, proaputao sam nekoliko rei zahvalnosti za to to sam se vratio na Romeshov poziv u poslednjem trenutku. Da nisam saznao za Vidyasagarova dobroinstva za oveanstvo (kome sam i sm
208

pripadao), ne bih mogao da poloim ispit iz bengalskog, a pad iz jednog predmeta prisilio bi me da dogodine iznova polaem ispite iz svih predmeta. Jasno je da bi mi takav ishod bio mrzak. Drugi zadatak je glasio: Napii na bengalskom jeziku esej o ivotu oveka koji te najvie nadahnuo. Treba li da kaem, dragi itaoe, koga sam odabrao za svoju temu. Dok sam ispisivao stranicu za stranicom hvalei svog gurua, sa smekom sam shvatio kako se ostvaruje moje promrmljano proroanstvo: Ispisau papir vaim uenjem! Nisam smatrao potrebnim da traim od Romesha da mi pomogne u filozofiji. 156 Uzdajui se u svoje dugogodinje kolovanje kod ri Juktevara, nisam se obazirao na objanjenja u udbenicima. Najviu ocenu sam dobio iz filozofije. U svim ostalim predmetima jedva sam skupio potreban minimalan broj bodova. Sa zadovoljstvom beleim da je moj nesebini prijatelj Romesh Chandra Dutt diplomirao cum laude (lat.:sa pohvalom). Oevo se lice naboralo od osmeha kada sam doneo diplomu. Nisam se ni usudio da pomislim da e da poloi, Mukunda, priznao mi je. Toliko si vremena provodio sa svojim guruom. Uitelj je tano naslutio oevu neizreenu kritiku. Godinama sam sumnjao da u ikada doiveti dan kada e iza mog imena stajati titula filozofskog fakulteta. Retko je upotrebljavam, a pritom uvek pomislim kako je ona boanski dar darovan iz poneto nejasnih razloga. Povremeno ujem kako neki akademski obrazovan ovek kae da je zapamtio vrlo malo od nabubanog znanja. To me priznanje donekle tei zbog mojih nesumnjivih nedostataka. Onoga dana kada sam u junu 1914. godine dobio diplomu Univerziteta u Kalkuti, kleknuo sam pred svojim uiteljem i zahvalio mu za sve blagoslove kojima me je tokom godina obasuo. 157 Ustani, Mukunda, rekao je on blago. Bogu je naprosto bilo lake da te progura na ispitu, nego da zameni mesta Sunca i Meseca!

209

Poglavlje 23 Komentari: (151 157)

Moram da priznam da napeti odnosi izmeu profesora Ghoshala i mene nisu nastali njegovom grekom, nego iskljuivo zato to ja nisam dolazio na predavanja i to sam na njima bio nepaljiv. Profesor Ghoshal je veliki predava opsenog filozofskog znanja. Kasnije smo se srdano sprijateljili. 152 Premda moj roak i ja nosimo isto porodino ime Ghosh, Prabhas svoje prezime u engleskoj transkripciji obino pie Ghoshe, pa sam sledio njegovu transkripciju. 153 U indijskom aramu uenik uvek skida cipele. 154 Matej 6, 33. 155 Ne seam se tanih rei uputstava, ali znam da ih ne bih mogao ispuniti bez Romeshove prethodne pomoi. 156 Indijska filozofija sa svojih est ortodoksnih ili na Vedama utemeljenih sistema namenjena je praktinoj upotrebi. Svaki od tih est sistema zahteva moralnu istotu kao nuan preduslov bavljenja filozofijom. Taj zahtev koji se odnosi na linost, i koji je na Zapadu zanemaren, hrani indijske discipline trajnom vitalnou. 157 Mo delovanja na duh drugih ljudi kao i na tok dogaaja zove se vibhuti (jogijska mo) i spominje se u Patanjalijevim Yoga sutrama (III, 24), gde se i objanjava kao posledica univerzalnog saoseanja. Sveti spisi tvrde da je Bog stvorio oveka na svoju svemonu sliku. Kontrola nad svemirom ini se neim natprirodnim, ali je zapravo prirodna kod svakog ko se 'seti' svog boanskog porekla. Onaj ko se, kao ri Juktevar, sjedinio s Bogom, nema vie svog ego principa (ahamkara), pa prema tome ni linih elja. Dela istinskih uitelja s lakoom se usklauju s tom, prirodnom pravinou. Ili, Emersonovim reima, ti veliki ljudi nisu puni vrlina, nego vrlina sama. Cilj stvaranja je postignut, a Stvoritelj je zadovoljan.
151

210

Poglavlje 24.

Postajem monah reda svamija

Uitelju, moj otac eli da primim rukovodee mesto na eleznici BengalNagpur, ali sam to odluno odbio. Zatim nadajui se dodadoh: Gospodine, hoete li me zarediti u svamija? Pogledao sam ga preklinjui. U godinama koje su prole, ri Juktevar je, da bi proverio dubinu moje odluke, odbijao taj moj zahtev. Danas se, meutim, dobroduno nasmeio. Dobro, dakle, sutra u te uvesti u red svamija. Zatim je mirno nastavio: Srean sam to si istrajao u svojoj elji da postane monah. Lahiri Mahasaya imao je obiaj da govori: Ako ne pozove Boga u goste leti, u zimu ivota nee ti doi. Dragi uitelju, nikada ne bih mogao odustati od cilja da kao i vaa potovana linost pripadam redu svamija. Nasmeio sam mu se s beskrajnom ljubavlju. Neoenjeni se brine za Gospodnje: kako e ugoditi Gospodu. A oenjeni se brine za svetovno: kako e ugoditi eni, te postaje podeljen. 158 Analizirao sam ivote svjih prijatelja koji su se najpre posvetili nekoj duhovnoj disciplini, a zatim se oenili. Baeni u more svetovnih odgovornosti, zaboravili su svoju odluku da e meditirati. Dodeliti Bogu drugorazredno mesto u ivotu bilo mi je nepojmljivo. 159 Iako je on jedini Vlasnik Svemira koji nas iz ivota u ivot utke obasipa darovima, ostaje neto to on ne poseduje, a to ljudsko srce moe dati ili ukrasiti - svoju ljubav. Stvoritelj koji je tako pomno nastojao da obavije tajnom svaki atom, mogao je pritom da bude motivisan iskljuivo arkom eljom da ga ovek trai samo

211

svojom slobodnom voljom. Kakvom barunastom rukavicom poniznosti pokriva gvozdenu ruku svoje svemoi! Idui dan bio je dan koji u ivotu najvie pamtim. Seam se da je bio sunan etvrtak u julu 1914., nekoliko nedelja poto sam diplomirao. Na unutranjem balkonu svog seramporekog arama uitelj je namoio nov komad svile u oker utu boju, tradicionalnu boju reda svamija. Kad se tkanina osuila, moj guru ju je obavio oko mene kao halju odricanja. Jednog e dana otii na Zapad gde vie vole svilu, rekao je. Kao simbol toga odabrao sam za tebe svilu umesto uobiajenog pamuka. U Indiji, gde monasi slede ideal siromatva neobino je videti svamija odevenog u svilu. Mnogi jogiji, meutim, nose svilenu odeu koja izolira suptilne telesne struje. Nisam prijatelj ceremonija, izjavio je ri Juktevar. Zamonaiu te vidvat (neceremonijalnim) nainom. Prilikom vividie ili ceremonijalnog uvoenja u red svamija pali se vatra i izvode simbolini pogrebni obredi. Uenikovo materijalno telo se pokazuje kao mrtvo i spaljuje se u plamenu mudrosti. Novopeenom svamiju se tada peva pesmica, kao npr.: Ovaj atman je brahman 160, ili ti si to, ili ja sam on. ri Juktevar, meutim, koji je voleo jednostavnost, potedeo nas je posla oko svih formalnih obreda i samo zatraio od mene da sebi odaberem novo ime. Dajem ti povlasticu da ga sam odabere, rekao je smeei se. Jogananda, odgovorio sam posle aska razmiljanja. Ime doslovno znai 'blaenstvo (ananda) putem sjedinjenja s Bogom (yoga). Neka tako bude. Odrekavi se svog porodinog imena Mukunda Lal Ghosh, odsada e se zvati Jogananda, Giri ogranka svamijevskog reda. Dok sam kleao pred ri Juktevarom i uo ga kako prvi put izgovara moje ime, srce mi se razgalilo od zahvalnosti. S kolikom je ljubavlju i kako neumorno radio da bi se deak Mukunda jendog dana preobrazio u monaha Joganandu. Radosno sam otpevao nekoliko stihova iz dugakog ankarinog hvalospeva na sanskritu: Ni um, ni intelekt, ni ego ni oseaj, ni nebo ni zemlja, ni elementi nisam ja. Ja sam On, ja sam On, blagoslovljeni Duh, ja sam On! Ni roenja, ni smrti, ni kaste nemam ja,
212

ni oca, ni majke. Ja sam On, ja sam On, blagoslovljeni Duh, ja sam On! Mata me ne moe zamisliti, bez oblika sam ja, proimam sve udove ivota. Ne bojim se ropstva, slobodan sam, slobodan. Ja sam On, ja sam On, blagoslovljeni Duh, ja sam On! Svaki svami pripada drevnom isposnikom redu koji je poslednji put u istoriji reorganizovao (i dao mu sadanji oblik) ankara. 161 Budui da je to formalni red s neprekidnim nasleem svetih predstavnika koji su i aktivni voe, niko ne moe sam sebi dodeliti naziv svamija. Moe ga pravomono primiti samo od drugog svamija, tako da svi redovnici mogu da prate svoje duhovno stablo do zajednikog gurua - ri ankare. Po svojim zavetima linog neposedovanja, istote i poslunosti duhovnom uitelju, mnogi katoliki redovi slini su redu svamija. Osim novog imena koje se obino zavrava s ananda, svami dobija i naziv koji pokazuje njegovu formalnu povezanost s jednim od deset podvrsta svamijskog reda. Jedan od tih dasanamija, ili deset agnomena, je giri (planina) kome pripada ri Juktevar, pa prema tome i ja. Meu ostalima su sagara (more), bharati (zemlja), aranya (uma), puri (prostranstvo), tirtha (mesto hodoaa) i sarasvati (mudrost prirode). Novo ime koje svami dobija ima stoga dvostruko znaenje - postizanje vrhunskog blaenstva (ananda) s nekim od boanskih osobina ili stanja kao to su ljubav, mudrost, predanost, sluenje, joga - i putem unutarnjeg usklaivanja s prirodom, njenim morima, planinama, nebesima. Ideal nesebinog sluenja celom oveanstvu i odricanja od svih linih veza i ambicija, podstie veinu svamija da aktivno uestvuju u humanitarnom i obrazovnom radu u Indiji, a ponekad i u drugim zemljama. Ne obazirui se na predrasude kaste, vere, drutvene klase, boje koe, pola ili rase, svami se pridrava jedino zakona da su svi ljudi braa. Cilj mu je apsolutno jedinstvo s Duhom. Ispunjavajui svoju svest dok je budan i dok spava milju 'ja sam On', zadovoljno luta svetom, ali nije od sveta. Samo tako moe opravdati svoj naziv svamija oveka koji nastoji da postigne jedinstvo sa sva ili Jastvom. Nepotrebno je dodati da svi koji nose formalnu titulu svamija nisu jednako uspeni u postizanju tog visokog cilja.
213

ri Juktevar je bio i svami i jogi. Svami, formalno monah zbog svoje veze s drevnim redom, nije uvek i jogi. Svako ko veba neku naunu tehniku bogospoznaje je jogi. Moe biti oenjen ili neoenjen, svetovan ovek ili vezan formalnim religioznim obavezama. Mogue je da svami sledi samo put trezvenog rasuivanja i ravnodunog odricanja. Ali jogi primenjuje tano odreen postupak kojim korak po korak disciplinuje um i telo i oslobaa duu. Ne oslanjajui se ni na oseaje ni na veru, jogi praktikuje temeljno proveren skup vebi koje su zacrtali prvi riji. U Indiji je u svako doba bilo hristolikih jogija koji su jogom postigli istinsko osloboenje. Kao i svaku drugu nauku, jogu mogu primenjivati ljudi iz svih delova sveta, i u svakom vremenu. Teorija kako joga 'nije prikladna za Zapadnjake', koju zastupaju neki autori neznalice, potpuno je pogrena i spreila je, na alost, mnoge iskrene tragaoce da se njome bolje pozabave i doive njene mnogostruke blagoslove. Joga je metod za obuzdavanje prirodnog nemira misli, nemira koji neprestano sve ljude u svim zemljama spreava da sagledaju pravu sutinu Duha. Joga ne poznaje granicu izmeu Istoka i Zapada, ba kao to je ne poznaje ni isceliteljska i nepristrasna sueva svetlost. Sve dok je ovekov um ispunjen nemirnim mislima, neizbena je i potreba za jogom ili kontrolom. Drevni ri, Patanali, definie jogu kao 'kontrolu nad aktivnostima uma'. 162 Njegovo vrlo kratko remek-delo Yoga sutre (takoe poznato pod nazivom Patanjalijevi aforizmi), jedno je od est sistema hinduistike filozofije. 163 Za razliku od filozofija Zapada, svih est hinduistikih sistema ne sadre samo teorijska, nego i praktina uenja. Osim to se bave svim moguim ontolokim pitanjima, est sistema iznose est odreenih disciplina za trajno uklanjanje patnje i postizanje venog blaenstva. Zajednika nit koja povezuje svih est sistema jeste stav da za oveka nema prave slobode bez poznavanja krajnje Stvarnosti. Kasnije upaniade istiu kako meu svih est sistema, Yoga sutre sadre najefikasnije metode za postizanje direktnog opaanja istine. Vebanjem praktinih tehnika joge ovek zauvek naputa jalovo spekulativno podruje i sopstvenim iskustvom spoznaje pravu sutinu. Sistem joge, kako ga je zacrtao Patanali, poznat je kao osmostruki put. Prvi koraci, yama i niyama, zahtevaju potovanje deset negativnih i pozitivnih moralni preporuka - izbegavanje vreanja drugih, laganja, krae, neumerenosti i
214

posesivnosti, a zatim istotu tela i uma, zadovoljstvo, samodisciplinu, uenje i predanost Bogu. Sledei koraci su asane (pravilan poloaj) - kimeni stub mora biti prav a telo vrsto u udobnom poloaju za meditaciju; zatim pranayama (upravljanje pranom, ili suptilnim ivotnim strujama), i pratyahara (povlaenje ula sa vanjskih objekata). Poslednji koraci su oblici prave joge: dharana (koncentracija), zadravanje uma na jednoj misli; dhyana (meditacija) i samadhi (nadsvesna percepcija). To je osmostruka staza joge 164 koja vodi oveka do konanog cilja kaivalye (apsolutnosti), termina koji bi se jasnije mogao izraziti kao 'spoznaja istine s one strane svakog intelektualnog rasuivanja'. ovek bi se mogao zapitati ta je vie, svami ili jogi. Kada se i ako se postigne jedinstvo s Bogom, razlike izmeu pojedinih puteva nestaju. Bhagavad gita, meutim, istie kako su metodi joge sveobuhvatni. Tehnike joge nisu namenjene samo odreenim tipovima i temperamentima, nekolicini koji su skloni manastirskom ivotu. Joga ne zahteva nikakvu formalnu obavezu. Budui da nauka joge zadovoljava univerzalnu potrebu, prirodno je da se moe univerzalno i primenjivati. Pravi jogi moe po dunosti ostati u svetu. On je tu kao maslac na vodi, a ne kao mleko nedisciplinovanog oveanstva koje se lako mea s vodom. Ispuniti svoje zemaljske dunosti zapravo je najvii put pod uslovom da jogi, mentalno odvojen od egoistinih elja, igra svoju ulogu dobrovoljnog Boijeg instrumenta. Postoji odreen broj velikih dua koje danas ive u amerikim, evropskim i drugim neindijskim telima koje su, iako moda nikad nisu ule rei 'jogi' i 'svami', istinski primeri tih pojmova. Svojim nesebinim sluenjem oveanstvu, ili vladanjem strastima i mislima, ili iskrenom ljubavi prema Bogu, ili svojom velikom moi koncentracije, oni su u odreenom smislu jogiji. Sami su sebi postavili cilj joge - vladanje samim sobom. Ti ljudi bi se mogli uzdii ak i do veih visina kad bi prouili nauku joge, koja omoguava svesnije usmeravanje uma i ivota. Odreeni broj povrnih pisaca sa Zapada pogreno je shvatio jogu, ali njeni kritiari nisu nikad iskusili u praksi ni jedan od njenih puteva. 165 Meu mnogobrojnim ozbiljnim iskazima potovanja jogi naveo bih rei dr C. G. Junga,166 uvenog vajcarskog psihologa.
215

Kada se neka religiozna metoda preporuuje kao 'nauna', sigurno e na Zapadu imati svoju publiku. Joga ispunjava to oekivanje (pie dr Jung). Potpuno nezavisno od ari novog i polurazumljivog, joga opravdano ima veliki broj sledbenika. Ona nudi mogunost kontrolisanog iskustva i time zadovoljava naunu potrebu za 'injenicama', a zbog svoje irine i dubine, svoje potovanja dostojne starosti, svoga uenja i metode koji se bave svakom fazom ivota, obeava mogunosti o kojima nismo ni sanjali. Svaka religiozna ili filozofska praksa podrazumeva psiholoku disciplinu, tj. metod mentalne higijene. Mnogostruki, iskljuivo telesni postupci joge, 167 podrazumevaju i fizioloku higijenu koja nadilazi obinu gimnastiku i vebe disanja, nadilazi utoliko ukoliko nije samo mehanika i nauna, nego i filozofska. Vebajui pojedine delove tela, ona ih sjedinjuje s celinom uma, to se jasno vidi u vebama pranayame, gde prana znai oboje, i dah i univerzalnu dinamiku svemira. Kada je neto to radi pojedinac u isto vreme i kosmiki in, posledica toga ina na telu (punjenje nervnom energijom) sjedinjuje se s pobuenou uma (univerzalnom idejom), a iz toga se razvija ivo jedinstvo koje se ne moe postii nikakvom tehnikom, ma kako nauna bila. Praksa joge nezamisliva je, a ne bi bila ni delotvorna, bez pojmova na kojima se joga temelji. Ona na izvanredno potpun nain spaja telesno i duhovno. Na Istoku, gde su i ideja i praksa nastale, i gde je nekoliko hiljada godina neprekidne tradicije podiglo potrebne duhovne temelje, joga je, spreman sam da poverujem, tako savrena metoda spajanja duha i tela, da ju je teko dovesti u pitanje. To jedinstvo stvara psiholoku pretpostavku za intuiciju koja nadilazi svesnost. I na Zapadu se, meutim, blii dan kada e se unutarnja nauka samokontrole smatrati jednako potrebnom kao i vanjsko umee savladavanja prirode. Ovo novo, atomsko doba, doekae da vidi kako se ljudski duh otrenjava i proiruje nauno dokazanom neospornom istinom da je materija zapravo koncentrisana energija. Finije sile ljudskog duha mogu i moraju osloboditi energiju koja je vea od energije u kamenju i metalima, da materijalni atomski div, nedavno puten sa uzde, ne bi razorio svet. Jedna od indirektnih koristi ovekovog bavljenja atomskim orujem bie verovatno vei praktini interes za nauku o jogi istinsko 'protivatomsko sklonite'.

216

Poglavlje 24 Komentari: (158 167)

I Korinanima 7, 32-33. Onaj ko Bogu nudi drugo mesto, uopte mu ne nudi mesto. - Raskin. 160 Doslovno ova dua je duh. Vrhovni duh je ne-stvoreni Apsolut, i ne zavisi ni od ega (neti, neti, ni ovo, ni ono), ali se u vedanti spominje kao sat-it-ananda, tj. bitak-svestblaenstvo. 161 ankara se ponekad naziva ankaraaryom. Aarya znai 'religiozni uitelj'. Kao i u mnogim drugim sluajevima, naunici se prepiru oko toga kada je iveo. Neki zapisi ukazuju na to da je monist bez premca iveo u VI veku pre Hrista. Zapadni istoriari stavljaju ankaru u VIII vek posle Hrista. Privlano je svako doba! 162 Citta vrtti nirodha - Yoga sutre 1, 2. Patanalijev datum roenja je nepoznat iako ga vei broj istoriara stavlja u drugi vek pre nove ere. Spisi o razliitim temama, koje su nam ostavili riji, sadre tako duboke mudrosti da one ni do danas nisu zastarele. Ali na zaprepatenje dananjih naunika, ti sveci nisu smatrali vrednim truda da svoja dela obelee imenom i datumom. Znali su da je njihov kratki ivotni vek samo plamsaj velikog beskonanog ivota, a da je istina vena, pa ne moe biti ni lino vlasnitvo, niti nositi peat neke linosti. 163 est ortodoksnih sistema (saddarsana, 'est uvida') jesu sankhya, yoga, vedanta, mimamsa, nyaya i vaiseika. Ueni itaoci e uivati u suptilnostima i irini tih drevnih formulacija koje su danas dostupne i u prevodu na engleski. 164 To nije isto to i Buddhin 'plemeniti osmostruki put', smernice za ovekovo ponaanje: (1) ispravni ideali, (2) ispravni motivi, (3) ispravan govor, (4) ispravna dela, (5) ispravan nain ivota, (6) ispravno nastojanje, (7) ispravno seanje sebe i (8) ispravna spoznaja. 165 Neobaveteni ljudi esto govore o jogi kao o nekoj mranoj, tajanstvenoj praksi magijskih obreda u cilju sticanja nadljudskih moi. Ali kad naunici govore o jogi, oni misle na filozofski sistem koji je Patanjali izneo u svojim Yoga sutrama. Kao i ostalih pet sistema indijske filozofije, i Yoga sutre insistiraju na 'magiji' moralne istote ('deset zapovesti' yame i niyame), kao na prvom koraku koji vodi pravilnom znanju. Kosmiki red (rta) koji podrava svemir, ne razlikuje se od moralnog poretka koji upravlja ovekovom sudbinom. Riji su s pravom isticali kako onaj ko nije voljan da sledi moralne preporuke, nije ozbiljno odluio da trai istinu. Trei deo Yoga sutri objanjava udesne moi (siddhi) koje nuno prate uspeno vebanje joge. Istinsko znanje uvek je mo! Kad postigne konano stanje spoznaje, kaivalyu, jogi moe koristiti siddhi, ali i ne mora. On nikada ne smatra da je posedovanje siddhi - sluajnih cvetova pokraj puta - cilj. Trai se Onaj koji veno daje, a ne njegovi darovi. 166 Dr Jung je 1937. godine prisustvovao Kongresu o indijskoj nauci i dobio poasni doktorat univerziteta u Kalkuti.
159 158

217

Dr. Jung ovde misli na hata yogu, granu joge koja se bavi poloajima tela i tehnikama za zdravlje i dugovenost. Hata yoga je korisna i daje spektakularne telesne rezultate, ali jogiji koji tee duhovnom osloboenju retko se njome koriste.

167

218

Poglavlje 25.

Brat Ananta i sestra Nalini

Ananta ne moe dalje da ivi. Istekao je pesak njegove karme za ovaj ivot. Te sudbonosne rei navrle su mi u svest dok sam jednog jutra sedeo u dubokoj meditaciji. Ubrzo poto sam se zamonaio, posetio sam svoje rodno mesto Gorakhpur kao gost svog najstarijeg brata Anante. Iznenadna bolest prikovala ga je za postelju. S ljubavlju sam ga negovao. Sveana unutranja presuda ispunila me tugom. Nisam mogao podneti da dalje ostanem u Gorakhpuru samo da bih video kako mi brat umire, a ja stojim bepomoan. Iako su me roaci kritikovali, jer to nisu shvatali, napustio sam Indiju prvim brodom. On je krstario du obale Burme, a zatim preko Kineskog mora u Japan. Iskrcao sam se u Kobeu, gde sam proveo samo nekoliko dana. Bilo mi je isuvie teko pri srcu da bih ga razgledao. Na povratku u Indiju brod je pristao u angaju. Onde me doktor Misra, brodski lekar, poveo u nekoliko trgovina raritetima, gde sam odabrao darove za ri Juktevara, porodicu i prijatelje. Za Anantu sam kupio veliki izrezbareni komad bambusa. istog asa kada mi je trgovac, Kinez, pruio suvenir od bambusa, ispustio sam ga na pod, viknuvi: To sam kupio za svog dragog mrtvog brata! Jasno sam spoznao kako njegova osloboena dua upravo kree u beskonanost. Suvenir se pri padu slomio, a to je bilo simbolino. Jecajui, napisao sam na povrini bambusa: Svom voljenom, sad pokojnom, Ananti. Moj pratilac, doktor, sve je to posmatrao sarkastino se smekajui. uvaj svoje suze, rekao je, zato ih proliva ako nisi siguran da je mrtav?

219

Kad je brod stigao u Kalkutu, doktor Misra je opet bio kraj mene. Moj najmlai brat Bishnu ekao me na molu da me pozdravi. Znam da je Ananta otiao sa ovog sveta, rekao sam Bishnuu pre nego to je stigao da progovori. Molim te, reci meni i ovom ovde doktoru, kada je Ananta umro. Bishnu ree datum, a to je bio upravo onaj dan kada sam u angaju kupovao suvenire. Sluaj, povie doktor Misra, nemoj da se to prouje! Profesori e dodati jo godinu dana studijama medicine koje su ve ionako dovoljno duge! Otac me toplo zagrlio kada sam uao u kuu na Gurpar putu. Doao si, rekao je blago. Iz oiju su mu kanule dve krupne suze. Obino povuen, nikada ranije nije pokazivao znake ljubavi. Izvana strog, otac je u sebi nosio meko majino srce. U svim porodinim dogaajima jasno se videla njegova dvostruka uloga. Uskoro posle Anantinog odlaska, moja najmlaa sestra Nalini, boanskim je isceljenjem vraena s praga smrti. Pre nego to to ispriam, naveu nekoliko dogaaja iz njene mladosti. U detinjstvu odnos izmeu Nalini i mene nije bio ba najbolji. Bio sam vrlo mrav, a ona jo mravija. Podstaknut nesvesnim motivom ili kompleksom koji e psihijatri lako identifikovati, esto sam zadirkivao sestru zbog njenog izgleda. Ona mi je odgovarala nemilosrdnom iskrenou karakteristinom za decu. Majka bi se ponekad uplela, privremeno okonavajui nae svae tako to bi me blago povukla za uvo (kao starijeg). Vreme je prolazilo. Nalini se verila za mladog lekara iz Kalkute, Panchanonom Boseom. Kada se radilo o mirazu, otac se pokazao velikodunim, verovatno da bi budueg mladoenju obetetio zbog toga to se vezao za motku (kao to sam sestri i rekao). Kad je stiglo vreme, proslavljen je slubeni obred venanja. Tog dana uvee pridruio sam se velikoj grupi veselih roaka u dnevnoj sobi nae kue u Kalkuti. Mladoenja je sedeo na ogromnom, zlatnim brokatom izvezenom jastuku, a Nalini je bila uz njega. Predivan ljubiasti svileni sari nije, na alost, mogao potpuno da sakrije njen uglasti lik. Zaklonjen iza jastuka svog novog zeta, prijateljski sam mu se nacerio. On nije video Nalini do dana obreda venanja, kad je konano saznao ta je dobio na branoj lutriji. Shvativi kako sa njim saoseam, dr. Bose je kriom pokazao Nalini i apnuo mi na uho: Reci, ta je ovo?
220

Dakle, doktore, odgovorio sam to je kostur vama za prouavanje! Guei se od smeha, moj zet i ja jedva smo uspeli da zadrimo dolino ponaanje pred sakupljenim roacima. S godinama je doktor Bose postao omiljen u naoj porodici, koja ga je pozivala kad god bi se neko razboleo. On i ja postali smo dobri prijatelji, esto se zajedno alei na raun Nalini. To je medicinski kuriozitet, rekao mi je jednog dana moj zet. Sve sam iskuao na tvojoj mravoj sestri - riblje ulje, maslac, slad, med, ribu, meso, jaja, tonike. Nije se zaokruglila ni stotinku centimetra. Obojica smo se nasmejali. Nekoliko dana kasnije, posetio sam dom Boseovih. Ono to sam nameravao, obavio sam za svega nekoliko minuta. Mislio sam da u otii a da me Nalini ne opazi. Kad sam stigao do ulaznih vrata, zauo sam njen glas, srdaan ali zapovedniki: Doi ovamo, brate! Ovog puta mi nee izmai! elim sa tobom da razgovaram. Popeo sam se stepenicama do njene sobe. Na moje iznenaenje, bila je sva u suzama. Dragi brate, rekla je, zakopajmo staru ratnu sekiru. Vidim da si sada nepokolebljivo krenuo duhovnim putem. Htela bih da u svakom pogledu postanem kao ti. Zatim je dodala, puna nade: Ti si sad i fiziki snaan. Moe li da mi pomogne? Mu mi se ne pribliava, a ja ga toliko volim! Jo bih vie volela da napredujem na putu bogospoznaje ak i ako treba da ostanem mrava 168 i neprivlana. Njena molba duboko me dirnula. Nae novo prijateljstvo neprestano je raslo. Jednog me dana zamolila da postane moja uenica. Ui me kako god eli. Odsad u se uzdati u Boga, a ne u tehniku. Pokupila je lekove i izlila ih niz oluk. Da bih iskuao njenu veru, traio sam od nje da prestane da jede ribu, meso i jaja. Posle nekoliko meseci tokom kojih se Nalini, uprkos mnogih tekoa, strogo pridravala raznih zadanih pravila vegetarijanske dijete, opet sam je posetio.

221

Sestrice, savesno si se pridravala svih uputstava i blizu je tvoja nagrada. Vragolasto sam se nasmeio. Koliko bi debela elela da bude - kao naa tetka koja godinama nije videla svoja stopala? Ne! Ali bih htela da budem tvoje debljine. Sveano sam odgovorio: Milou Boijom, kao to sam uvek govorio istinu, tako je i sada govorim. 169 Boanskim blagoslovom tvoje telo e od danas poeti da se menja. Za mesec dana bie teka koliko i ja. Ove rei izreene iz dubine srca su se ispunile. U roku od trideset dana Nalinina teina bila je jednaka mojoj. Nove obline su je prolepale, mu se u nju zaljubio. Njihov brak, koji je poeo pod tako nepovoljnim znamenjem, postao je savreno srean. Kada sam se vratio iz Japana, saznao sam da se za vreme moje odsutnosti Nalini razbolela od tifusa. Odjurio sam njenoj kui i zgrozio se kada sam je video mravu kao kostur. Bila je u komi. Pre nego to joj je bolest pomutila um, rekao mi je moj zet, esto je govorila: 'Da je moj brat Mukunda tu, ne bi mi se to dogodilo. Dodao je oajavajui: Ostali lekari i ja nemamo vie nade. Nastupila je krvna dizenterija nakon dugotrajnog tifusa. Svojim molitvama prevrnuo sam nebo i zemlju. Angaovao sam angloindijsku negovateljicu koja je sa mnom zduno saraivala, i primenio sam na sestri razliite jogijske tehnike isceljivanja. Krvna dizenterija se povukla, ali dr. Bose je tuno klimao glavom. Ona naprosto vie nema krvi za putanje. Ona e ozdraviti, odgovorio sam uverljivo. Za sedam dana groznica e prestati. Nedelju dana kasnije radosno sam ugledao kako Nalini otvara oi i gleda u mene s ljubavlju i zahvalnou. Od tog dana brzo se oporavljala. Premda je ponovo postigla svoju uobiajenu teinu, ostala joj je tuna posledica njene gotovo kobne bolesti: noge su joj bile paralizovane. Indijski i engleski specijalisti proglasili su je beznadenim bogaljem. Neprekidna borba za njen ivot, borba koju sam vodio molitvom, iscrpla me je. Otiao sam u Serampore da zamolim ri Juktevara za pomo. Njegove oi su izraavale duboko saoseanje dok sam govorio o Nalininim mukama.

222

Za mesec dana noge tvoje sestre bie normalne. Zatim je dodao: Neka na koi nosi neprobueni biser od dva karata, privren kopom na traku. S radosnim olakanjem kleknuo sam pred njegova stopala. Gospodine, vi ste uitelj. Dovoljna je vaa re da se ona oporavi, ali ako insistirate, odmah u joj nabaviti biser. Moj guru je klimnuo: Uini to. Zatim je nastavio tano da opisuje fizike i duevne osobine Nalini, koju nikada nije video. Gospodine, upitao sam, je li to astroloka analiza? Vi ne znate ni datum, ni sat njenog roenja. ri Juktevar se nasmeio. Postoji jedna dublja astrologija koja ne zavisi od kalendara i satova. Svaki ovek je deo Tvorca ili Kosmikog oveka. Osim zemaljskog, ima i nebesko telo. Ljudsko oko vidi materijalni oblik, ali unutranje oko prodire mnogo dublje, ak do univerzalnog uzorka, a svaki je ovek njegov integralni i individualni deo. Vratio sam se u Kalkutu i kupio Nalini biser. Mesec dana kasnije njene paralizovane noge bile su potpuno izleene. Sestra me zamolila da se od srca zahvalim svom guruu. Sasluao je poruku utei. Ali dok sam se opratao, rekao je neto znaajno: Veliki broj lekara govorio je tvojoj sestri da ne moe da ima dece. Uveri je da e za nekoliko godina roditi dve keri. Nekoliko godina kasnije, na svoju veliku radost, Nalini je rodila devojicu, za kojom je neto kasnije sledila druga. Tvoj uitelj blagoslovio je na dom, celu nau porodicu, rekla je moja sestra. Takav ovek svojom prisutnou posveuje celu Indiju. Molim te, dragi brate, reci ri Juktevaru da se preko tebe ponizno ubrajam meu njegove uenice krija joge.170

223

Poglavlje 25 Komentari: (168 170)

Budui da je u Indiji veina ljudi mrava, razumna gojaznost se smatra vrlo poeljnom. 169 Hinduski sveti spisi tvrde da e oni koji uvek govore istinu razviti mo da svoje rei materijalizuju. Ono to iz sveg srca zapovede, u ivotu e se obistiniti. (Yoga sutre II, 36). Budui da su svetovi sagraeni na istini, svi sveti spisi veliaju istinu kao vrlinu putem koje svako moe svoj ivot da uskladi sa Beskonanim. Ideal satye (istine) vekovima je priimao hinduistiko drutvo. Marko Polo nam kae da brahmani ne bi izustili la ni za ta na svetu. Engleski sudija u Indiji, Villiam Sleman, pie u svom Putovanju kroz Oudh 1849-50. god.: Svojim sam oima video stotine sluajeva u kojima je ovekovo imanje, sloboda i ivot zavisio od samo jedne lai, a on je odbio da je izrekne. 170 ene jogiji (yogini) nisu u Indiji nipoto retkost. Meu svecima zatitnicima Kamira je i Lella Yogisvari (vrhunska vladarica joge), koja je ivela u XIV veku. Obogatila je literaturu Kamira mnotvom pesama i duhovnim maksimama, poznatim pod imenom Lal vakhi (Laline izreke). I danas se njene poslovice mogu uti sa usana kamirskih stanovnika. Oboavaoc boga ive, Lalla je vebala tehniku srodnu krija jogi. Njeni stihovi obiluju tehnikim aluzijama i hvalom oslobodilakoj jogijkoj nauci o bezdahnosti. Ovde prevodim jednu kvatrinu: Koliko sam ispila vreva tuge prolazei kroz roenja i smrti duge. Gle, u vru sam je nektar na duak ispijen umeem daha. Lalla je bila digambara, nebom odevena, i esto je znala rei da je odevena istinom. Jedan od njenih mnogobrojnih savremenika, koje je to sablaznilo, upitao ju je zato je gola. A zato ne bih bila, odgovorila mu je Lalla otro, ne vidim ovde nijednog mukarca. U Lallinom poneto drastinom razmiljanju, naziv mukarac nije zasluivao niko ko se nije sjedinio s Bogom. Svetica nije umrla prirodnom smru, nego se dematerijalizovala u plamenu. Pria se kako su nakon tog udesnog odlaska sugraani jo jednom ugledali njen lik odeven u zlatnu haljinu. Najzad su je videli potpuno odevenu! Lalla i ostali indijski sveci veliali su nauku joge, jer se ona moe primeniti na celo oveanstvo. Tajna daha ponekad je, dodue, otkrivena i bez primene formalnih jogijskih tehnika, kao u sluajevima ne-hinduistikih mistika koji su posedovali transcendentalne moi boanske percepcije (kad postigne stanje nirvikalpa ili najvieg samadhija, svetac je, bez obzira na to die li ili ne, kree se ili je nepokretan, neopozivo utemeljen u Bogu). Meu hrianskim misticima koji su vieni u savikalpa samadhiju, spomenuemo sv. Terezu Avilsku ije je telo
168

224

znalo da postane tako kruto, da zaprepaene monahinje u njenom manastiru nisu mogle da promene njen poloaj niti da je dozovu svesti. Brat Lovro, karmelianin koji je iveo u XVII veku, pripoveda kako je prvi put naslutio zajednitvo s Bogom u asu kada je posmatrao drvo. Gotovo sva ljudska bia videla su drvo. Malo ih je, naalost, koji su preko drveta videli i njegovog Tvorca. U svom neprobuenom biu, veina ljudi ne moe sakupiti one transcendentalne moi predanosti poznate nekolicini ekanantina, srcem usmerenih svetaca, kakve nalazimo u svim religijama. Uprkos tome, obinom oveku nije uskraena mogunost saobraanja s Bogom. Univerzalnost joge sastoji se u naunom pristupu koji se moe svakodnevno primenjivati, a ne u aru predanosti koji je van emotivnog dosega prosenog oveka.

225

Poglavlje 26.

Nauka krija joge

Nauka krija joge, koja se na ovim stranicama tako esto pominje, u modernoj Indiji postala je na iroko poznata posredovanjem Lahirija Mahasaye, uitelja moga uitelja. Sanskritski glagolski koren krije je kr, to znai initi, delovati i reagovati. Isti koren nalazimo u rei karma, prirodnom principu uzroka i posledice. Krija joga je, prema tome, jedinstvo (yoga) s Beskonanim, putem odreenog obreda ili akcije (kriye). Jogi koji verno sledi tehniku, postepeno se oslobaa karme ili univerzalnog lanca uzroka i posledice. Zbog odreenih starih jogijskih zabrana ne mogu potpuno objasniti krija jogu na stranicama knjige koja je namenjena irokoj publici. Stvarna tehnika mora se nauiti od krijabana (krija jogina). Ovde se moramo zadovoljiti samo opirnim opisom. Krija joga je jednostavna psihofizioloka metoda kojom se ljudska krv isti od ugljendioksida, a napaja kiseonikom. Atomi tog dodatnog kiseonika pretvaraju se u ivotnu energiju da bi obnovili mozak i centre u kimenoj modini.171 Spreavajui skupljanje venozne krvi, jogi moe smanjiti ili spreiti propadanje tkiva. Napredni jogi pretvara svoje elije u istu energiju. Ilija, Isus, Kabir i ostali proroci, bili su u prolosti majstori krija joge, ili neke sline tehnike kojom su po volji mogli da dematerijalizuju svoje telo. Krija je drevna nauka. Lahiri Mahasaya ju je dobio od svoga gurua Babaija, koji je ponovo otkrio i proistio tehniku, poto je bila izgubljena u tami vremena. Babai joj je nadenuo novo ime, jednostavno, krija joga.

226

Krija joga koju dajem svetu tvojim posredovanjem u ovom devetnaestom veku, rekao je Babai Lahiriju Mahasayi, ponovo je oivljavanje one iste nauke koju je Krina pre mnogo milenijuma dao Aruni, i koju je kasnije poznavao Patanjali, kao i Hrist i njegovi uenici. Krija jogu spominje Krina, najvei Indijski prorok, u dve strofe 172 Bhagavad Gite. rtvujui udisaj u izdisaju, a izdisaj u udisaju, jogi neutralie oba ta daha. Time oslobaa ivotnu silu iz srca i moe njome da upravlja. Tumaenje glasi: Jogi spreava raspadanje u telu dodavanjem prane (ivotne sile), i spreava promene rasta u telu apanom (eliminiuom strujom). Neutraliui tako raspadanje i rast i smirivi srce, jogi je nauio da upravlja ivotom. Druga strofa iz Gite glasi: Zauvek postaje slobodan onaj strunjak za meditaciju (muni) koji se, traei vrhunski cilj, moe povui iz vanjskih pojava tako to e svoj pogled usmeriti na sredinju taku izmeu obrva, kao i tako to e neutralisati jednolike struje prane i apane, koje teku u nosnicama i u pluima, i kontrolisati svoju ulnu svest i svoj intelekt, i osloboditi se elje, straha i besa. Dva puta eksplicitno navodei jogijsku tehniku - jedinu koja se spominje u Giti i istu kao i krija joga -najpotovaniji indijski sveti spis prua i praktino i moralno uenje. U okeanu ovog naeg sveta snova, dah je specifina oluja obmane koja proizvodi svest individualnih valova - ljudske likove i sve ostale materijalne predmete. Znajui kako je filozofsko i etiko znanje nedovoljno da probudi oveka iz njegovog bolnog sna odvojene egzistencije, Gospod Krina istie drevnu nauku kojom jogi moe savladati svoje telo i pretvoriti ga, po volji, u istu energiju. Mogunost tog jogijskog podviga ne nadilazi razumevanje modernih naunika, pionira atomskog doba. Dokazano je da se sva materija (koja, naravno, ukljuuje i ovekovo telo) moe svesti na energiju. Krina takoe ui kako je u jednoj od svojih prolih inkarnacija on bio taj koji je neunitivu jogu saoptio drevnom prosvetljenom vidovnjaku Vivasvantu, koji ju je predao Manuu, ocu oveanstva. Ovaj ju je zatim preneo Ikvaku, utemeljivau indijske suneve ratnike dinastije. Prenosei je tako s jednog na drugog, riji su uvali kraljevsku jogu sve dok nije nastalo materijalistiko doba. 173 Tada je zbog svetenike tajne i ovekove ravnodunosti sveto znanje postepeno postalo nedostupno. Drevni mudrac Patanjali, najistaknutiji zagovornik joge, dva puta spominje krija jogu: Krija joga se sastoji od telesne discipline, mentalne kontrole i
227

meditacije na zvuk aum. 174 Patanjali govori o Bogu kao o stvarnom kosmikom zvuku aum koji se uje u meditaciji. Aum je stvaralaka re, 175 zvuk vibratornog motora. ak i jogi poetnik uskoro u svojoj nutrini uje udesni zvuk aum. To blaeno duhovno ohrabrenje uverava poklonika da je u istinskom dodiru s boanskim podrujima. Drugi put Patanjali ovako govori o krija tehnici (tehnici upravljanja ivotnom silom): Osloboenje se moe ostvariti onom pranayamom koja se postie razdvajanjem udisaja od izdisaja. 176 Sveti Pavle je poznavao krija jogu ili neku vrlo slinu tehniku kojom je mogao po volji da pali i gasi ivotne struje koje teku prema ulima. Stoga je i mogao da kae: Iz dana u dan umirem, tako mi slave koja smo mi, brao - to je imamo u Hristu Isusu, Gospodu naemu. 177 Metodom preusmeravanja svih ivotnih sila (koje su obino usmerene prema van, prema ulnom svetu, inei ga tako prividno istinitim) prema unutra, sv. Pavle je svakodnevno doivljavao istinsko jogijsko sjedinjenje sa 'slavom' (blaenstvom) hristove svesti. U tom sretnom stanju bio je svestan kako je mrtav za mayine ulne obmane. U poetnim stanjima kontakta s Bogom (savikalpa samadhi) svest poklonika stapa se s kosmikim duhom. ivotna sila mu se povlai iz tela koje izgleda 'mrtvo' ili nepokretno i kruto. Jogi je potpuno svestan svog telesnog stanja privremeno zaustavljenog ivota. Kako, meutim, napreduje prema viim duhovnim stanjima (nirvikalpa samadhija), on saobraa s Bogom a da mu se telo pritom ne ukoi, i to u svom uobiajenom budnom stanju svesti, ak i usred najnapornijih svetovnih dunosti. Krija joga je instrument kojim se moe ubrzati ovekova evolucija, objanajvao je ri Juktevar svojim uenicima. Drevni jogiji su otkrili da je tajna kosmike svesti usko povezana sa vladanjem dahom. To je jedinstven i besmrtan doprinos Indije svetskoj riznici znanja. ivotna sila koja se obino troi za rad srca, mora se osloboditi za vie aktivnosti metodom smirivanja neprestanih zahteva daha. 178 Krija jogi mantalno usmerava energiju tako da ona krui prema gore i prema dole oko est sredita u kimenoj modini (medularnim, cervikalnim, lumbalnim, sakralnim, koksigealnim pleksusima), koja odgovaraju dvanaest astralnih znakova zodijaka, simbolinom kosmikom oveku. Pola minuta obilaenja energije oko ovekove osetljive kimene modine ima za posledicu
228

suptilan napredak u njegovoj evoluciji. Pola minuta krije jednako je godini dana duhovnog razvoja. Astralni sistem ljudskog bia sa svojih est (a zbog polariteta dvanaest) unutarnjih konstelacija koje se okreu oko sunca sveznajueg spiritualnog oka, povezan je s materijalnim suncem i s dvanaest znakova zodijaka. Prema tome, na sve ljude deluje jedan unutarnji i jedan vanjski univerzum. Drevni su riiji otkrili da ovekova zemaljska i nebeska okolina (u ciklusima od dvanaest godina) gura oveka napred po njegovoj prirodnoj stazi. Sveti spisi tvrde kako oveku treba milion godina normalne evolucije bez bolesti, da bi usavrio svoj ljudski mozak onoliko koliko je to potrebno za izraavanje kosmike svesti. Hiljadu krija koliko, ih se moe odvebati za osam i po sati, omoguavaju jogiju da u jednom danu pree ekvivalent od hiljadu godina prirodne evolucije: 365.000 godina evolucije za godinu dana. U tri godine krija jogi moe inteligentnim naporom postii rezultat za koji je prirodi, da bi ga postigla, potrebno milion godina. Samo je po sebi razumljivo da krija preicom mogu ii samo visoko razvijeni jogiji. Uz vostvo gurua takvi uenici su paljivo pripremili svoje telo i mozak da mogu da prime silu koja se stvara intenzivnim vebanjem. Poetnik u kriji veba svoje joga vebe samo etrnaest do dvadeset osam puta, dva puta dnevno. Odreeni broj jogija postie osloboenje za est ili za dvanaest, ili za dvadeset i etiri ili za etrdeset i osam godina. Jogi koji umire pre nego to to ostvari, nosi sa sobom dobru karmu svojih prolih krija napora. U novom ivotu neka pokretaka sila terae ga prema njegovom beskonanom cilju. Telo prosenog oveka je kao svetiljka od pedeset vati koja ne moe da izdri energiju od milijardu vati proizvedenu intenzivnim vebanjem krije. Postepenim i redovnim poveavanjem jednostavnih i potpuno bezopasnih vebi, ovekovo telo se dan za danom astralno transformie i konano postaje prikladno da izrazi one beskonane potencijale kosmike energije od kojih se sastoji prvi materijalni izraz Duha. Krija joga nema nita zajedniko sa nenaunim vebama disanja kojma vas mogu poduiti neki zavedeni fanatici. Njihovi pokuaji da silom zadre dah u pluima, ne samo da su neprirodni, ve svakako i neugodni. Nasuprot tome, krija je od samog poetka praena nastupom mira i ugodnim oseajima regenerativnog delovanja u kimi. Drevna tehnika joge

229

pretvara dah u um. Kad spiritualno napreduje, ovek spoznaje dah kao in uma kao 'snoviti dah'. Matematiki odnos izmeu brzine ovekovog disanja i njegovih stanja svesti moe se ilustrovati mnogobrojnim primerima. ovek koji je neim potpuno zaokupljen, kao na primer, kada uestvuje u nekoj zamrenoj intelektualnoj raspravi, ili kada pokuava da izvede neto to zahteva fiziki napor, automatski die vrlo polako. Fiksiranost panje zavisi od polaganog disanja. Brzo i neravnomerno disanje neizbean je pratilac tetnih emocionalnih stanja: straha, poude, gneva. Nemirni majmun udahne trideset dva puta u minuti, nasuprot oveku koji proseno udahne osamnaest puta. Slon, krokodil, kornjaa, zmija i ostale ivotinje koje su poznate po dugovenosti, diu jo sporije od oveka. Dinovska kornjaa, na primer, koja moe postii starost od 300 godina, udie samo etiri puta u minuti. San deluje podmlaujue zato to ovek privremeno nije svestan svoga tela i disanja. ovek koji spava postaje jogi. Svake noi on nesvesno obavlja jogijski obred oslobaanja od identifikacije s telom i stapanja ivotne sile s isceljujuim strujama u glavnom podruju velikog mozga i est centara u kimenoj modini. Spava tako i ne znajui uranja u rezervoar kosmike energije koja odrava sav ivot. Dobrovoljni jogi izvodi taj jednostavan prirodni postupak svesno, a ne nesvesno, kao sporohodni sneva. Krija jogi koristi svoju tehniku da bi sve elije svoga tela zasitio i nahranio neunitivim svetlom, a time ih odrava u magnetisanom stanju. On na nauan nain postie to da mu je disanje nepotrebno, a u satima dok veba ne upada u negativna stanja sna, nesvesti ili smrti. Metodom krija joge ne doputa se ivotnoj sili, koja pririodno stremi prema van, da se uludo potroi i zloupotrebi u ulima, nego se ta sila ponovo sjedinjuje sa suptilnim energijama u kimenoj modini. Tako pojaana deluje kao duhovni eliksir koji elektrificira elije jogijevog tela i mozga. Time jogi skrauje milion godina dug put, koji ga uz potovanje prirodnih zakona, samo zaobilaznim sredstvima, kao na primer pravilnom ishranom, izlaganjem sunevom svetlu i harmoninim mislima moe dovesti do cilja. ak i za najneznatnije profinjenje modane strukture potrebno je dvanaest godina normalnog zdravog ivota, a milion sunevih godina da se mozak oisti dovoljno da bi se u njemu mogla manifestovati kosmika svest. Odvezujui ue daha kojim je dua vezana za telo,
230

krija produava ivot i beskonano proiruje svest. Tom joga metodom moe se okonati igra 'vuenja ueta' izmeu duha i ula vezanih za materiju, a poklonik osloboditi, da bi mogao ponovo da nasledi svoje veno kraljevstvo. On tada spoznaje da njegova prava priroda, ni telesnim okvirom ni dahom, simbolom robovanja smrtnika vazduhu, nije vezana uz elementarne prinude prirode. Introspekcija ili 'sedenje utei' nenauna je metoda nasilnog razdvajanja uma i ula koji su svezani ivotnom silom. ivotna energija neprestano vue kontemplativni um, koji se nastoji da se vrati boanstvu, natrag prema ulima. Krija joga koja kontrolie um direktno ivotnom energijom, najlaka je, najdelotvornija i najnaunija avenija ka Beskonanom. Nasuprot sporim i nesigurnim teolokim putevima Bogu, koje moemo uporediti s volovskom zapregom, krija joga se moe s pravom nazvati avionskom linijom. Jogijska nauka se temelji na iskustvenom razmatranju svih oblika koncentracije i meditacije. oveku koji je veba, joga omoguava da po volji pali i gasi ivotnu struju koja dolazi iz pet ulnih telefona: vida, sluha, njuha, ukusa i dodira. Kad postigne tu mo da se odvoji od ula, jogiju je jednostavno da po volji sjedinjuje svoj um sa boijim carstvom ili sa svetom materije. ivotna sila ne moe ga vie protiv volje vratiti u svetovnu sferu grubih ula i nemirnih misli. Gospodar svoga tela, krija jogi na kraju pobeuje i poslednjeg neprijatelja, 179 smrt. 180 Hranie se smru koja se ljudima hrani: a kad je smrt jednom mrtva, nema umiranja. Shakespeare: sonet 146 Na ivot naprednog krija jogina ne mogu uticati njegova prola dela, nego se njime upravlja direktno iz due. Poklonik se tako ne mora zadovoljiti time da ui na posledicama svojih dobrih ili loih dela i sporo se razvija, jer taj puevski korak nije ni primeren njegovom orlovskom srcu. Vrhunska metoda duhovnog ivota oslobaa jogija, koji osloboen iz zatvora ega udie ist vazduh sveprisutnosti. U poreenju s tim, ropstvo prirodnog ivljenja je poniavajue. Prilagoavajui svoj ivot iskljuivo redu evolucije, ovek ne moe od prirode oekivati da se zbog njega pouri. ak i ako ne grei krenjem zakona svog telesnog i duevnog bia,

231

bie mu za konano osloboenje potrebno oko milon godina oblaenja u uvek novo telo. Dalekovidne metode krija joge koje oslobaaju jogija od telesnih i duevnih poistoveivanja, da bi mogao ostvariti individualnost due, preporuuju se onima koje nervira pomisao na hiljadu puta hiljadu godina. Taj broj jo je i vei za obinog oveka koji ne ivi u skladu ni sa prirodom, a kamoli sa svojom duom, pa umesto toga vodi neprirodan ivot oteujui umilnost prirode u svom telu i mislima. Njemu za osloboenje nee biti dovoljno ni dva miliona godina. Primitivni ljudi retko ili nikada ne shvataju da je njihovo telo kraljevstvo kojim na prestolu lobanje vlada carica dua, kojoj su podloni regenti u est sredita kimene modine ili est sfera svesti. Ta teokratija se protee nad mnotvom poslunih podanika: 27 hiljada milijardi elija obdarenih sigurnom, premda naoko automatskom inteligencijom kojom se slue da bi izvrile sve dunosti telesnog rasta, transformacije i raspadanja, i 50 miliona primarnih misli, oseaja i promenljivih faza u ovekovoj svesti, a sve to u prosenom ivotu od ezdeset godina. Svaka prividna pobuna telesnih ili modanih elija protiv carice due, pobuna koja se manifestuje kao bolest ili potitenost, nije posledica neposlunosti meu poniznim graanima, nego posledica prolih i sadanjih zloupotreba ovekove individualnosti ili slobodne volje koja mu je dana istovremeno kad i dua, a ne moe mu nikada biti oduzeta. Poistoveujui se s povrnim egom, ovek uzima zdravo za gotovo da je on taj koji misli, hoe, osea, vari obroke i odrava se ivim ne priznajui (a to bi odmah uinio kad bi barem malo razmislio) da u svom svakodnevnom ivotu on nije nita drugo nego marioneta prolih dela (karme) i prirode ili okoline. Intelektualne reakcije, oseaji, raspoloenja i navike svakog oveka nisu nita drugo nego posledice prolih uzroka bilo u ovom, bilo u nekom prolom ivotu. Meutim, njegova je kraljevska dua visoko iznad takvih uticaja. Borei se protiv prolaznih istina i sloboda, krija jogi prelazi, pokraj svih obmana, u svoje bie koje nije okovano lancima. Sveti spisi tvrde da ovek nije smrtno telo, nego besmrtna dua. Krija joga daje oveku precizan metod da dokae tu svetu istinu. Krija joga je istinski vatreni obred koji se esto velia u Bhagavad Giti. Vatre joge koje proiuju donose veno prosvetljenje, i po tome se znatno razlikuju od spoljanjih i malo korisnih verskih obreda vatre, gde se uz sveano pojanje esto zajedno sa tamjanom spaljuje i istina!
232

Napredni jogi, koji se ni umom, ni voljom, ni oseajima ne identifikuje sa eljama tela, i koji sjedinjuje svoj um sa nadsvesnim silama u svetilitima kimene modine, ivi u ovom svetu onako kako je to Bog za njega predvideo, i ne podlee ni impulsima prolosti, ni novim budalastim ljudskim motivacijama. Takvom jogiju se ispunjava njegova najvea elja, i on je siguran u svojoj matinoj luci, neiscrpno blaenog duha. Zapaljive ljudske udnje jogi rtvuje monoteistikoj lomai posveenoj Bogu bez premca. To je istinski jogijski vatreni obred u kojem su sve prole i sadanje elje samo gorivo koje prodire boanska ljubav. Poslednji plamen prima rtvu svekolike ljudske ludosti, i ovek se oslobaa ljake. S kostiju mu je skinuto sve pohotljivo meso, a karmiki kostur mu je izbeljen u antiseptikim suncima mudrosti, pa jogi najzad ist i bez mrlje stoji pred ljudima i pred Stvoriteljem. Pozivajui se na pouzdanost i metodinost joge, Krina ovim reima hvali tehnoloki orijentisanog jogija: Takav jogin savreni vie vredi, o, Aruna, od svih trapljenika sveta, vie od svih naunika; a vei je i od onih koji obrede izvravaju: stoga postani i ti jogin. 181

233

Poglavlje 26 Komentari: (171 181)

Poznati naunik iz Clevelanda, dr George V. Crile, eksperimentima je dokazao da su telesna tkiva elektrino negativna, osim mozga i nervnog sistema, koji ostaju elektrino pozitivni, jer bre apsorbuju kiseonik koji ih obnavlja. 172 Bhagavad Gita IV 29, i V 27-28. 173 Hinduistiki sveti spisi oznaavaju godinu 3102. pre Hrista kao poetak materijalistikog doba. Ta se godina smatra poetkom poslednje silazne dvapara yuge ekvinocijskog ciklusa, a takoe i poetkom kali yuge univerzalnog ciklusa. 174 Yoga sutre II,1. Upotrebljavajui naziv krija joga, Patanjali misli ili na tehniku koju je poduavao BabaI, ili na neku vrlo slinu tehniku. Da Patanjali misli na sasvim odreenu tehniku dokazano je njegovom sutrom II, 49, navedenoj na ovoj stranici. 175 ...i Re bee Bog Jovan, 1.1. Ovo govori Amen, verni i istinski svedok, poetak Boijega stvaranja - Otkrivenje 3.14. Aum iz Veda postao je sveta re amin za muslimane, hum za Tibetance i amen za Egipane, Grke, Rimljane i hriane (na hebrejskom znai siguran, veran). 176 Yoga sutre II, 49. 177 I Korinanima 15. 31. Pravilan prevod glasi mi, brao, a ne vi, brao kako se obino navodi. Sv. Pavle je mislio na sveprisutnost hristove svesti. 178 Ljudsko srce ispumpa godinje 650.000 galona (24.570 hl) krvi. Savremena nauka poinje da otkriva lekovito i podmlaujue dejstvo nedisanja na ljudsko telo i um. 179 Neprijatelj koji e poslednji biti uniten je smrt, ... 1.Korinanima 15.26. Nepropadljivou svoga tela nakon smrti, Paramahansa Jogananda dokazao je da je savreni krija jogi. To, meutim, ne mora biti sluaj sa svim velikim uiteljima. Hinduistiki sveti spisi kau da se to dogaa samo ako za to postoji neki naroiti razlog. U Joganandinom sluaju 'naroiti razlog' bila je verovatno potreba da se Zapad uveri u vrednost joge. (Primedba izdavaa.) 180 Biblija sadri odlomke iz kojih se vidi da su jevrejski proroci bili svesni injenice da je Bog dahu dodelio ulogu suptilne veze izmeu due i tela. U Postanku 2.7. jasno se kae: Stvori Bog oveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos dah ivotni; i posta ovek dua iva. ovekovo telo se sastoji od hemijskih spojeva metala koje nalazimo i u 'prahu zemaljskom'. Inertno telo ne bi se moglo kretati, ni delovati, ni manifestovati energiju, ba kao ni kamenje, kad ne bi bilo ivotne energije koju dua na njega prenosi putem daha (kod neprosvetljenih ljudi). ivotna energija, koja se u ljudskom telu manifestuje kao petostruka prana, ili ivotna sila, izraava aum, vibraciju sveprisutne due. Odraz ivota, ono zbog ega se ivot ini istinitim, ono koje iz duevnog izvora prosijava kroz telesne elije, jedini je uzrok ovekove vezanosti za telo - on oigledno ne bi tako revnosno
171

234

izraavao potovanje grumenu ilovae. Ljudsko bie pogreno se poistoveuje sa svojim telesnim oblijem zato to se ivotna energija, koja istie iz due, dahom takvom silinom prenosi na telo, da ovek posledicu poinje da smatra uzrokom, te idolopokloniki zamilja da telo ima vlastiti ivot. Kada karma evolucije presee kariku daha izmeu due i tela, dolazi do naglog prelaza koji se zove 'smrt'. Telesne elije se vraaju u prirodno stanje nemoi. ovek koji veba krija jogu, meutim, moe kad god zaeli kariku daha presei naunom mudrou, bez grubog uplitanja karmike nunosti. Iskustvenim putem jogi je ve svestan svoje sutinske netelesnosti, i smrt ga ne mora otro podseati na to kako ba nije preporuljivo uzdati se u materijalno telo! Dok je budan, ovek je svestan tela i daha. Kad spava, svestan je svog mentalnog tela, a privremeno je odvojen od tela i daha. U nadsvesnom stanju oslobaa se iluzije da 'postojanje' zavisi od tela i daha. Bog ivi bez daha, a dua nainjena na njegovu sliku postaje prvi put svesna sebe tek u stanju bez disanja. Tajna ivota i smrti, ije je otkrivanje jedina svrha ovekovog boravka na zemlji, usko je povezana s dahom. 'Bezdahnost' je besmrtnost. Spoznavi tu istinu, drevni indijski riiji su, sluei se kljuem daha, razvili preciznu i racionalnu nauku o bezdahnosti (stanju bez daha) - krija jogu. 181 Bhagavad gita VI, 46.

235

Poglavlje 27.

Osnivanje kole 182 joge u Raniju

Zato si protiv stvaranja organizacije? To uiteljevo pitanje me je iznenadilo. Istina, tada sam smatrao da su organizacije gnezda strljenova. Odgovorio sam mu: Uitelju, to je nezahvalan zadatak. Bez obzira ta voa uradi ili ne uradi, ljudi ga kritikuju. Odgovor mog gurua je bio propraen strogim pogledom: Da li bi iko, a meu njima i ti, naao Boga putem joge bez niza velikodunih uitelja koji su spremno prenosili svoje znanje drugima? Dodao je zatim: Bog je med, a organizacije su konice. Potrebno je i jedno i drugo. Naravno, svaki oblik je beskoristan ako u njemu nema duha, meutim, zato ne bi poeo da gradi vredne konice pune duhovnog nektara? Duboko me je dirnuo njegov savet. Mada mu nisam odgovorio, u sebi sam vrsto odluio da podelim sa svojim sugraanima oslobodilaku istinu koju sam spoznao pred nogama svog uitelja, koliko to bude bilo u mojoj moi. Molio sam se: Gospode, neka tvoja ljubav blista u svetilitu moje predanosti i neka budem sposoban da je probudim u svim srcima. Jednom prilikom, pre nego to sam se zamonaio, ri Juktevar je neoekivano rekao: Hoe li ti u starosti nedostajati drutvo ene, ne misli li da porodini ovek koji se bavi korisnim radom, da bi izdravao enu i decu, vodi Bogu ugodan ivot?

236

Protestovao sam preplaen: Gospodine, vi znate da u ovom ivotu jedino eznem za kosmikim ljubljenim. Uitelj se tako veselo nasmejao da sam shvatio da je to rekao samo da bi iskuao moju veru. Rekao je polako: Imaj uvek na umu da onaj ko odbacuje svoje svetovne dunosti moe da se opravda samo ako preuzme neku drugu vrstu odgovornosti prema mnogo veoj porodici. Uvek mi je lealo na srcu svestrano obrazovanje omladine. Jasno sam sagledavao jalove rezultate uobiajenog kolovanja, koje je iskljuivo usmereno na razvoj tela i intelekta. Moralne i duhovne vrednosti bez kojih nema sree, nedostajale su u formalnom nastavnom planu. Odluio sam da osnujem kolu za deake, u kojoj bi se mogle razvijati najvie ljudske vrednosti. Prvi korak sam u tom smeru nainio sa sedam deaka u bengalskom selu Dihiki. Posle godinu dana, 1918. godine, zahvaljujui velikodunosti gospodina Manindre andre, Nundja, maharade od Kasimbazara, mogao sam svoju grupu, koja je brzo porasla, da preselim u Rani. Taj gradi, oko 200 milja udaljen od Kalkute, blagosloven je najzdravijom klimom u Indiji. Palata Kazimbazarovih u Raniju, pretvorena je u sedite nove kole, koju sam u skladu s obrazovnim idealima rija nazvao brahmaarja - vidjalaja. 183 Za indijsku omladinu, njihovi umski arami su bili sredita drevnog svetovnog i boanskog znanja. Organizovao sam u Raniju nastavu za osnovnu i srednju kolu. Obuhvatio sam predmete iz poljoprivrede, industrije, trgovine, kao i teorijske predmete. Uio sam uenike jogiskom usredsreivanju i meditaciji, kao i da slede jedinstven sistem telesnog razvoja koji sam nazvao jogoda, a zasnovan je na principu koji sam otkrio 1916. godine. Shvativi da je ljudsko telo kao elektrina baterija, zakljuio sam da se neposrednim delovanjem volje moe napuniti energijom. S obzirom da ni jedna akcija, ni velika niti mala, nije mogua bez htenja, ovek moe da ima koristi od tog svog pokretaa (volje), pri obnavljanju svog telesnog tkiva bez ikakvih aparata i mehanikih vebi. Zato sam svoje uenike u Raniju nauio jednostavnim jogoda tehnikama kojima se medula oblongata, kao sredite, moe svesno trenutno napojiti ivotnom silom iz neogranienog rezervoara kosmike energije. Deaci su izvanredno reagovali na to obrazovanje i razvili su izuzetnu sposobnost da premetaju ivotnu energiju iz jednog dela tela u drugi, kao i da sede savreno elegantno u tekim poloajima. S njihovim rezultatima, u snazi i
237

izdrljivosti nisu mogli da se mere mnogi veoma snani odrasli ljudi. Moj najmlai brat, Bishnu Charan Ghosh, takoe je zavrio kolu u Raniju, a kasnije se istakao na podruju fizike kulture. On i jedan njegov uenik putovali su kroz Evropu i Ameriku demonstrirajui snagu i vetinu koja je zaprepaavala naunike na univerzitetima, meu njima i one na Columbia univerzitetu u Njujorku. Na kraju prve godine u Raniju broj prijava popeo se na dve hiljade, ali kola koja je u ono vreme bila iskljuivo internatskog tipa, mogla je da primi samo oko sto uenika. U koli sam deacima morao da budem i otac i majka, i da reavam mnogobrojne probleme organizacije. esto sam se seao Hristovih rei: Zaista vam kaem: nema nikoga koji je ostavio kuu, ili brau, ili sestre, ili oca, ili mater, ili enu, ili decu, ili zemlju, mene radi i jevanelja radi, a da nee primiti sad u ovo vreme sto puta onoliko kua, i brae, i sestara, i otaca, i matera, i dece, i zemlje, u progonjenju, a na onome svetu ivot veni. 184 ri Juktevar je ovako tumaio te rei: Polonik koji se odrekne ivotnog iskustva braka i porodice, i probleme malog domainstva i ogranienih aktivnosti zameni veom odgovornou sluenja drutvu, uopteno preuzima na sebe zadatak zbog kojeg ga svet koji ga ne razume esto progoni, ali zbog kojeg ga Bog nagrauje. Jednog dana u Rani je stigao moj otac da mi udeli oinski blagoslov koji dugo nije hteo da mi da, zato to sam ga uvredio odbijajui njegovu ponudu da se zaposlim kod eljeznice Bengal-Nagpur. Sine, rekao je, pomirio sam se s tvojim ivotnim izborom. Radujem se to te vidim meu tim srenim, oduevljenim deacima. Tvoje mesto je ovde, a ne meu beivotnim brojevima voznih redova. Pokazao mi je rukom na desetak maliana koji su mi kaskali za petama. Imao sam samo osmoro dece, reko je namignuvi mi, ali znam kako se osea! Poto nam je na raspolaganju bio vonjak i 25 rali plodne zemlje, uenici, uitelji i ja svakodnevno smo uivali radei nekoliko sati napolju. Imali smo i razne ivotinje: make, pse, koze, krave i malo lane koje su deca oboavala. I ja sam ga toliko voleo da sam ga putao da spava u mojoj sobi. U zoru bi malo stvorenje dolo do moje postelje da ga pomilujem. Jednog dana nahranio sam naeg ljubimca ranije nego obino, jer sam morao da obavim neki posao u gradu Raniju. Iako sam upozorio deake da ne hrane lane dok se ne vratim, jedan od njih me nije posluao i dao mu je veliku koliinu mleka. Kada sam se uvee vratio
238

kui, doekale su me tune vesti: Lane su previe nahranili i samo to nije uginulo. Sa suzama u oima uzeo sam naizgled beivotno bie u krilo. Molio sam se preklinjui Boga da mu potedi ivot. Nekoliko sati kasnije malo stvorenje otvorilo je oi, stalo na noge i nesigurno prohodalo. Cela kola klicala je od radosti. Ali te noi u snu nauio sam lekciju koju nikada neu zaboraviti. Bio sam s lanetom do dva sata ujutro, kada sam zaspao. Lane mi se pojavilo u snu i progovorilo: Zadrava me. Molim te, pusti me, pusti me! Dobro, odgovorio sam u snu. Odmah sam se probudio i viknuo: Deaci, lane umire! Otrao sam u ugao sobe gde sam ga ostavio. Ono je poslednjim naporom pokualo da ustane, posrnulo je i palo mi do nogu, mrtvo. U skladu sa grupnom karmom koja vodi i upravlja sudbinom ivotinja, ivot laneta je proao i ono je bilo spremno da napreduje prema viem obliku. Ali svojom dubokom vezanou koja je, kako sam kasnije shvatio, bila sebina, i svojim gorljivim molitvama mogao sam ga drati u granicama ivotinjske forme iz koje se njegova dua pokuavala osloboditi. Stoga mi se dua laneta obratila u snu, jer bez moje saglasnosti ili nije htela, ili nije mogla da ode. im sam se sloio, otila je. Nestala je sva moja alost. Jo jednom sam shvatio da Bog eli da njegova deca sve vole kao deo Njega, a ne da se obmanjuju mislei kako se smru sve zavrava. Neznalica vidi samo nepremostivi zid smrti koji naizgled zauvek sakriva njegove drage prijatelje. Ali ovek koji nije vezan, ovek koji voli druge kao izraze oblika Gospoda, shvata da su se njegovi dragi vratili samo da u Njemu na kratko udahnu blaenstvo. Od malih i jednostavnih poetaka, kola u Raniju izrasla je ustanovu danas poznatu u celom Biharu. Mnogobrojni odseci kole izdravaju se dobrovoljnim prilozima onih koji se raduju obnavljanju obrazovnih ideala rija. Pod zajednikim imenom Yogoda-sat-sanga 185 otvoreni su uspeni ogranci kole u Midnaporeu, Lakshmanpuru i Puriju. Ustanova u Raniju poseduje i medicinsko odeljenje gde se lokalnom siromanom stanovnitvu besplatno daju lekarski saveti i lekovi. Broj leenih u proseku iznosi vie od 18000 godinje. Vidyalaya je ostavila trag i u indijskom sportu kao i na akademskom podruju na kojem su se istakli uenici iz Ranija.
239

kolu koja je 1948. zapoela treu deceniju svog postojanja, svojom posetom poastvovali su ugledni gosti sa Istoka i Zapada. Meu njima jedan od prvih bio je svami Pranabananda, benareski Svetac sa dva tela. Kada je veliki uitelj ugledao slikovitu nastavu koja se odravala pod drveem, a uvee video deake kako satima sede nepokretni u jogijskoj meditaciji, bio je duboko dirnut. Srce mi se raduje, rekao je, to vidim kako se u ovoj ustanovi ostvaruju ideali Lahirija Mahasaye o pravilnom kolovanju omladine. Neka je prati blagoslov mog gurua. Jedan mladi se ohrabrio i uputio pitanje velikom jogiju. Gospodine, upitao je, hou li postati monah? Hoe li moj ivot biti posveen iskljuivo Bogu? Iako se svami blago smeio, oi su mu prodorno gledale u budunost. Dete moje, odgovorio je, kad odraste ekae te lepa nevesta. (Deak se na kraju ipak oenio, iako je godinama nameravao da ue u red svamija). Nakon to je svami Pranabananda posetio Rani, moj otac i ja otili smo do kue u Kalkuti, gde je jogi privremeno stanovao. Iznenada sam se setio Pranabanandinog proroanstva od pre mnogo godina: Kasnije emo se opet videti, a bie prisutan i tvoj otac. Kada je otac uao u svamijevu sobu, veliki jogi je ustao i zagrlio mog roditelja s potovanjem punim ljubavi. Bhagabati, rekao je, kako stoji s tvojim duhovnim napretkom? Zar ne vidi kako ti sin juri prema beskonanom? Pocrveneo sam kada sam uo kako me hvali pred ocem. Svami je nastavio: Sea se da nam je na blaeni guru esto govorio: Banat, banat, ban ai! 186 Vebaj stalno da brzo stigne do nebeskih vrata. Pranabandino telo koje je izgledalo tako zdravo i snano kada sam ga prvi put posetio u Benaresu i onako se zaudio, pokazivalo je sada odreene znake starenja, iako se drao izvanredno uspravno. Svamii, upitao sam ga gledajui mu pravo u oi, molim vas, recite mi istinu, zar ne oseate teret godina? Da li slabljenjem tela slabi i vaa percepcija Boga? Lice mu je obasjao aneoski osmeh. Ljubljeni je sa mnom sada vie nego ikad. Njegovo savreno uverenje preplavilo mi je duh i duu. On je nastavio: I dalje primam dve penzije - jednu od Bhagabatija, ovde, a drugu odozgo.
240

Pokazavi prstom prema nebu, svetac je pao u ekstazu, a lice mu je obasjao boanski ar - opiran odgovor na moje pitanje. Primetivi da je Pranabanandina soba puna biljaka i paketia sa semenjem, upitao sam emu oni slue. Zauvek sam napustio Benares, odgovorio mi je, i sada sam na putu za Himalaje. Tamo u otvoriti aram za svoje uenike. Ovo je semenje spanaa i jo nekog povra. Moji dragi ivee jednostavno, provodei vreme u blaenom jedinstvu s Bogom. Nita drugo nije potrebno. Otac je upitao svog sauenika kada e se vratiti u Kalkutu. Nikada vie, odgovorio je svetac. Lahiri Mahasaya mi je rekao da u ove godine zauvek napustiti svoj voljeni Benares i otii u Himalaje gde u odbaciti svoju smrtnu ljusku. Na te rei oi su mi se ispunile suzama, ali svami se spokojno smeio. Podseao me je na nebesko detence u krilu Boanske Majke. Teret godina ne deluje na vrhunske spiritualne moi velikog jogija. On svoje telo moe po volji da obnovi. Ponekad, meutim, na mari za to da uspori proces starenja.187 Neki sveci odrauju svoju karmu na telesnom nivou koristei staro telo kao sredstvo kojim tede vreme. Time e u novoj inkarnaciji iskljuiti potrebu za odraivanjem karme. Nekoliko meseci kasnije, sreo sam svog starog prijatelja Sanandana, koji je bio jedan od Pranabandinih najbliih uenika. Moj oboavani guru je otiao, obavestio me jecajui. Osnovao je aram u blizini Rishikesha i s ljubavlju nas poduavao. Kada smo se prilino dobro smestili i u njegovom drutvu brzo spiritualno napredovali, jednog dana je predloio da nahrani veliko mnotvo ljudi iz Rishikesha. Upitao sam ga zato eli da ih bude toliko. To je moj poslednji sveani obrok, odgovorio mi je. Nisam potpuno shvatio ta je time hteo da kae. Pranabanandai nam je pomagao prilikom kuvanja velikih koliina hrane. Nahranili smo oko dve hiljade ljudi. Posle gozbe, sedei na visokom podijumu, Pranabananda je odrao nadahnutu propoved o Beskonanom. Na kraju se pred hiljadama oiju okrenuo meni - sedeo sam pored njega na podijumu - i progovorio neobino snanim glasom: Sanandane, budi spreman. Odbaciu oblik. 188

241

Nakon zaprepaene utnje glasno sam povikao: Ne inite to, uitelju! Molim vas, nemojte to uiniti! Mnotvo je zanemelo radoznalo nas posmatrajui. Moj guru mi se nasmeio, ali njegov sveani pogled bio je usmeren na Venost. Ne budi sebian, rekao je, i ne tuguj za mnom. Dugo sam vas sve radosno sluio. Sada se raduj i zaeli mi srean put. Idem u susret Kosmikom Ljubljenom. apatom je dodao: Ubrzo u se opet roditi. Poto provedem kratko vreme u beskrajnom blaenstvu, vratiu se na zemlju i pridruiu se Babaiju.189 Zatim je opet viknuo: Sanandane, evo, odbacujem oblik drugom krijom. 190 Pogledao je na more lica pred sobom i blagoslovio ih. Usmerivi pogled prema unutra, na spiritualno oko, ukoio se. Dok je zaprepaena gomila mislila kako on meditira u zanosu, on je ve napustio utoite tela i zaronio duom u kosmike dubine. Uenici su mu dodirivali telo koje je i dalje sedelo u poloaju lotosa, ali ono vie nije bilo toplo. Ostao je samo ukoeni oblik. Stanovnik je prebegao na besmrtnu obalu. Kad je Sanandan zavrio svoje pripovedanje, pomislio sam: Blaeni svetac sa dva tela umro je dramatino kao to je i iveo! Upitao sam gde e se Pranabananda ponovo roditi. To je sveta tajna koju ne smem nikom da otkrijem, odgovorio je Sanandan. Moda e je saznati na neki drugi nain. Mnogo godina kasnije svami Keshabananda 191 otkrio mi je da je Pranabananda nekoliko godina nakon roenja u novom telu otiao u Badrinarayan na Himalajima i tamo se pridruio grupi uitelja oko velikog Babaija.

242

Poglavlje 27 Komentari: (182 191)

kola u kojoj se slede ideali obrazovanja drevnih ria. Vidjalaja kola. Ovde brahmaarja oznaava jednu od etiri faze ljudskog ivota, prema Vedama. To su: 1) uenik koji ivi u celibatu (brahmaarin); 2) domain sa svetovnim dunostima (grhastha); 3) pustinjak (vanaprastha) i 4) umski stanovnik ili putnik bez svetovnih briga (sanjasin). I danas taj idealni sistem ivota ima mnogobrojne sledbenike, iako vie nije opte prihvaen. Te etiri faze se slede pod doivotnim vostvom gurua. Svaka od njih se naziva aram ili rad i u svakoj od njih se radi da bi se povratilo svoje blagosloveno naslee. 184 Marko 10, 29-30 185 Yogoda: yoga - jedinstvo, harmonija, ravnotea; da - on to daje; sat-sanga: sat - istina; sanga - udruenje. 186 Radi, radi i jednog dana je uraeno! Jedna od omiljenih izreka Lahirija Mahasaye, kojom je ohrabrivao uenike da istraju. Uporedi je s reima Lao Cea: Put od hiljadu milja poinje jednim korakom, i Buddhe: Neka se niko ne poigrava s dobrim mislei u srcu: K meni nee doi. Lonac se puni kap po kap, a mudrac dobrim malo po malo. 187 Svaki ovek sa boanskom spoznajom mogao bi da ini uda poto razume suptilne zakone stvaranja. Ali ne odluuju se svi sveci da pokazuju te svoje moi. Svaki ovek prilazi Bogu na svoj sopstveni nain; izraavanje individualnosti fundamentalno je u svetu gde ni dva zrna peska nisu potpuno jednaka. Za velike majstore ne mogu se formulisati vrsta pravila. Neki od njih ine uda, neki ne; neki su ljudi od akcije, dok neki, kao kralj anaka u drevnoj Indiji, obavljaju velike i vane poslove; neki poduavaju, putuju i primaju uenike, a neki provode ivot tiho i nenametljivo kao senke. Nijedan svetovni kritiar ne moe sa svitka karme (prolih dela) proitati scenario koji je za svakog sveca drukiji. Hinduistiki sveti spisi upozoravaju poklonika da cilj mora biti potpuno stapanje s Duhom. Posedovanje moi ne sme odgoditi napredovanje. Kao to svetovni ovek pogreno smatra da zdravlje i bogatstvo ine sreu, mogue je da i poklonika koji je donekle duhovno napredovao, obuzmu fenomenalne sposobnosti koje se prirodno javljaju na viim razvojnim stupnjevima joge. Meutim, Bog se ne otkriva onome ko je zadovoljan s manjim. Kada je jogi stigao na Cilj i nepokolebljivo se utemeljio u beskonanoj svesti, onda nijedno njegovo delo, bilo ono udo ili ne, nema karmikih posledica. Samo magnet linog ega moe privui gvozdenu piljevinu karme. 188 Tj. napustiti telo. 189 Guru Lahirija Mahasaye, koji jo ivi (vidi 33. poglavlje). 190 Veliki uitelji koji se vraaju na zemlju posle svoje smrti, ine to iz razloga koji oni sami najbolje znaju. Njihova inkarnacija na ovoj planeti ne podlee uobiajenim strogim ogranienjima karme. Takav dobrovoljni povratak naziva se vyutthana ili vraanje zemaljskom ivotu kad ovek vie nije zaslepljen mayom.
183 182

243

Druga krija, onako kako je poduavao Lahiri Mahasaya, omoguava pokloniku koji je njome ovladao, da svesno napusti telo i vrati se u njega kad god zaeli. Napredniji jogiji koriste drugu krija tehniku prilikom poslednjeg izlaska iz tela ili smrti - trenutak koji uvek znaju unapred. 191 Susret s Keshabanandom opisan je u 41. poglavlju.

244

Poglavlje 28.

Kashi, ponovo roen i otkriven

Molim vas, nemojte ulaziti u vodu. Kupaemo se polivajui se iz vedra. Obraao sam se mladim uenicima iz Ranija, koji su me peice pratili na osam milja dugom putu do susednog brega. Jezero pred nama pozivalo nas je, no iznenada sam prema njemu osetio gaenje. Grupa oko mene sledila je moj primer s vedrom, ali nekoliko deaka popustilo je pred iskuenjem hladne vode. im su zaronili opkolile se ih velike vodene zmije. Da ste uli vrisku i prskanje vode! Da ste videli kominu brzinu izlaenja iz jezera! Kad smo stigli na odredite, s uivanjem smo ruali u prirodi. Sedeo sam pod drvetom okruen grupom uenika. Naavi me u nadahnutom raspoloenju, obasuli su me pitanjima. Molim vas, gospodine, recite mi, pitao je neki mladi, hou li uvek ostati s vama na putu odricanja? O, ne, odgovorio sam, silom e te odvesti natrag kui, a kasnije e se oeniti. Ne verujui mi, vatreno je protestovao: Mogu me odvesti kui samo mrtvog. (No, posle nekoliko meseci doli su njegovi roditelji i odveli ga, uprkos njegovim suzama i opiranju. Nekoliko godina kasnije se oenio). Poto sam odgovorio na mnoga pitanja, obratio mi se deak po imenu Kashi. Bilo mu je oko dvanaest godina, bio je odlian uenik i svi su ga voleli. Gospodine, rekao je, kakva je moja sudbina? Uskoro e umreti. inilo se kao da je to izgovorila neka neodoljiva sila.

245

To neoekivano otkrie potreslo me je i rastuilo isto kao i sve ostale. utei i prebacujui sebi kao enfant terribleu (udu od deteta), odbio sam da odgovaram na sledea pitanja. Kada smo se vratili u kolu, Kashi mi je doao u sobu. Ako umrem, hoete li me pronai kad se ponovo rodim, i opet me usmeriti na spiritualni put? Jecao je. Oseao sam se prisiljenim da odbijem tu teku okultnu odgovornost. Meutim, Kashi je nedeljama uporno navaljivao. Videi da e se od nerviranja slomiti, napokon sam mu udovoljio. Hou, obeao sam mu. Ako mi Boanski Otac pomogne, pokuau da te naem. Za vreme letnjih praznika otiao sam na kratak izlet. Kashija na alost nisam mogao povesti sa sobom, pa sam ga pre odlaska pozvao u svoju sobu i paljivo ga upozorio da ostane unutar spiritualnih vibracija kole, ma koliko ga prisiljavali da iz njih izae. Nekako sam oseao da bi mogao da izbegne nesreu koja je pretila, ako ne ode kui. im sam otiao, u Rani je stigao Kashijev otac. Petnaest dana pokuavao je da slomi sinovljevu volju, obrazlaui, da se moe odmah vratiti, poto u Kalkuti provede samo nekoliko dana i poseti majku. Kashi je to uporno odbijao. Na kraju je otac izjavio da e zatraiti pomo policije. Ta pretnja je uznemirila Kashija, jer nije eleo da kola dobije neeljeni publicitet. Nije video drugog izlaza ve da poe sa ocem. Nekoliko dana kasnije vratio sam se u Rani. Kad sam uo kako je Kashi odveden, odmah sam seo na voz za Kalkutu. Tamo sam naruio koiju. Dok smo prelazili preko Hovrah mosta na Gangu, iznenaeno sam ugledao Kashijevog oca i ostale roake u odei alosti. Doviknuvi koijau da stane, izjurio sam iz koije i ustremio se na nesrenog oca. Ubico, povikao sam nerazumno, ubio si mog deaka! Otac je ve shvatio koliko je pogreio to je Kashija silom odveo u Kalkutu. Za tih nekoliko dana koje je deak tamo proveo, pojeo je neku zaraenu hranu, oboleo od kolere i umro. Moja ljubav prema Kashiju i obeanje da u ga posle smrti nai, progonili su me dan i no. Gde god da sam bio, njegovo lice je bilo preda mnom. Poeo sam potragu koju pamtim, onako kako sam davno traio svoju ljubljenu majku.
246

Oseao sam da moram upotrebiti sposobnost rasuivanja u meri u kojoj mi ju je Bog dao, i da moram napregnuti svoje moi koliko god to mogu, da otkrijem suptilne zakone pomou koji bih mogao otkriti deakovo astralno boravite. Spoznao sam da je on dua u kojoj vibriraju neispunjene elje - masa svetla koja lebdi negde usred miliona blistaviih dua u astralnim regionima. Kako da se, izmeu trepereih svetala ostalih dua, uskladim ba s njim? Upotrebivi tajnu jogijsku tehniku, objavio sam svoju ljubav prema Kashijevoj dui kroz mikrofon spiritualnog oka, unutranje take izmeu obrva. Uzdignutih ruku i prstiju esto sam se okretao naokolo kao antena, pokuavajui da otkrijem smer u kojem se Kashi ponovo rodio kao embrion. Koncentrisao sam se na radio svog srca u nadi da e mi on odgovoriti. 192 Intuitivno sam oseao da e se Kashi uskoro vratiti na zemlju i da e mi njegova dua odgovoriti, ako ga budem neprekidno zvao. Znao sam da u u prstima, akama, rukama, kimi i ivcima osetiti i najslabiji Kashijev impuls. Priblino est meseci s nesmanjenim arom sam vebao tu jogijsku metodu. Kad sam jednog jutra sa nekoliko prijatelja prolazio prepunim Bovbazarom u Kalkuti, podigao sam ruke kao i obino. Prvi put sam dobio odgovor. Zatreperio sam kad sam osetio da mi elektrini impulsi klize niz prste i dlanove. Te struje prevedene su u nadmonu misao iz dubine moje svesti. Ja sam, Kashi, doi k meni! Dok sam se koncentrisao na radio svog srca, misao gotovo da se mogla uti. U donekle karakteristinom, grubom Kashijevom 193 apatu sluao sam njegove ponovljene molbe. Zgrabio sam za ruku jednog od svojih drugova, Prokasa Dasa, i radosno mu se nasmeio. Izgleda da sam pronaao Kashija! Poeo sam se okretati oko sebe, a moji prijatelji i mnotvo koje je prolazilo, nisu prikrivali da ih to zabavlja. Elektrini impulsi prolazili su mi kroz prste samo dok sam bio okrenut prema oblinjem putu prikladno nazvanom Ulica serpentina. Astralne struje bi nestajale kada bih se okrenuo na neku drugu stranu. Ah, povikao sam, Kashijeva dua mora da ivi u materici neke majke koja stanuje u ovoj ulici. Moji drugovi i ja pribliavali smo se Ulici serpentina. Titraji u mojim uzdignutim rukama postajali su sve snaniji, izraeniji. Kao da me je magnet povukao na desnu stranu puta. Kad smo stigli pred odreenu kuu, zaprepaeno
247

sam ustanovio da me je neto zakoilo. Zakucao sam na vrata silno uzbuen, zadravajui ak i dah. Oseao sam da je moje dugo, naporno i sasvim neobino traganje zavreno! Slukinja je otvorila vrata i rekla mi da je njen gospodar kod kue. Dok je silazio sa drugog sprata stepenitem, domain se upitno nasmeio. Nisam znao kako da formuliem svoje pitanje, istovremeno prikladno i neprikladno. Molim vas, gospodine, da li vaa ena ve est meseci oekuje dete? 194 Tako je. Videvi da sam ja svami, monah u tradicionalnoj narandastoj haljini, ljubazno je dodao: Molim vas, recite mi otkuda to znate? Kada je uo za Kashija i za obeanje koje sam mu dao, zaprepaeni ovek mi je poverovao. Rodie vam se muko dete svetle puti, rekao sam mu. Imae iroko lice i kovrdav pramen kose na elu. Njegovi interesi bie uglavnom spiritualni. Bio sam siguran da e dete koje e doi liiti na Kashija. Kasnije sam ga poseivao. Roditelji su mu dali staro ime Kashi. ak i kao malo detence bio je upadljivo slian mom dragom ueniku iz Ranija. Dete me je odmah zavolelo. Privlanost iz prolosti probudila se udvostruenom silinom. Mnogo godina kasnije, dok sam boravio u Americi, deak, tada ve tinejder, pisao mi je da duboko ezne da krene stazom joge. Uputio sam ga jednom uitelju na Himalajima koji je ponovno roenog Kashija primio za uenika.

248

Poglavlje 28 Komentari: (192 194)

Volja, projektovana iz take izmeu obrva, poznata je meu jogijima kao aparat za emitovanje misli. Kad se oseaj spokojno koncentrie na srce, ono poinje da funkcionie kao mentalni radio aparat i moe da prima poruke iz bliza i iz daleka. Prilikom telepatije, fine misaone vibracije prenose se prvo kroz suptilni astralni etar, zatim kroz grublji zemaljski etar, da bi se na kraju opet prevele u misaone talase u duhu drugog oveka. 193 U svom istom stanju svaka dua je sveznajua. Kashijeva dua seala se svih karakteristika Kashija deaka i zato je imitirala njegov promukli glas, da bih ga ja prepoznao. 194 Iako posle telesne smrti mnogi ljudi ostaju u astralnom svetu po 5OO ili 1OOO godina, nema vrstog pravila o duini razdoblja izmeu dve inkarnacije (vidi 42. poglavlje). Kashi je eleo odmah da se vrati na ovu zemlju, a ja sam u sebi bio siguran da e mu elja biti ispunjena. Rrazdoblje koje ovek provodi na fizikom ili astralnom nivou odreeno je njegovom karmom. Boginja smrti je simbol dharme, zakona. Smrt, a zapravo i san, tj. "mala smrt", na zemlji su nunost kojom se neprosvetljeno ljudsko bie privremeno oslobaa od ulnih okova. ovekova sutinska priroda je duhovna, pa on putem sna ili smrti na neki nain obnavlja seanje na svoju bestelesnost. Kashijeva prerana smrt bila je posledica karmike prisile. Univerzalni zakon karme izloen u hinduistikim svetim spisima, jeste zakon akcije i reakcije, zakon uzroka i posledice ili, reeno jezikom naroda, kako seje, tako e i ponjeti. Prirodna pravednost (rta) brine se za to da svaki ovek svojim mislima i delima postane kova svoje sudbine. Sile koje je pokrenuo svojim mudrim ili budalastim delima, moraju se vratiti njemu kao svom pokretau, i krug se neumoljivo zatvara. Svet je kao matematika jednaina. Sigurno i nepogreivo svaka tajna biva otkrivena, svaki zloin kanjen, svaka vrlina nagraena, svaka greka ispravljena (Emerson). Poznavanje zakona karme kao univerzalnog zakona pravednosti uprkos svim nejednakostima u ivotu, omoguava ovekovom duhu da ne bude ogoren na Boga i ljude. Neki veliki indijski uitelji prozvani su graditeljima gazova (tirthakara) jer otkrivaju prelaz preko kojeg zbunjeno oveanstvo moe prei s one strane olujnih mora samsare (karmiki toak, ponavljanje ivota i smrti). Samsara, plutanje niz struju pojavnog toka navodi oveka da krene linijom najmanjeg otpora. Preljubnike due, zar ne znate da je prijateljstvo prema svetu neprijateljstvo prema Bogu (Jakovljeva 4,4)? Da bi postao Boji prijatelj, ovek mora da prevazie sva zla i zloduhe svoje karme (ili dela) koja ga navode da se beskimenjaki povinuje obmanjivakoj mayi sveta. Poznavanje gvozdenog zakona karme ohrabruje ozbiljnog tragaoca da nae put koji definitivno vodi iz karmikog ropstva (bandha).
192

249

Poglavlje 29.

Rabindranath Tagore i ja uporeujemo kole

Rabindranath Tagore uio nas je da pevamo prirodno i lako kao ptice. To mi je objasnio Bhola Nath, bistar etrnaestogodinji momi u mojoj koli u Raniju, kad sam ga jednog jutra pohvalio kako lepo peva. S razlogom i bez njega, iz deakovog grla tekla je melodina reka. Pre nego to je doao u Rani pohaao je uvenu Tagoreovu kolu Santiniketan (luka mira) u Bolpuru. Rabindranathove pesme bile su mi na usnama od rane mladosti, rekao sam svom drugu. Ceo Bengal, ak i nepismeni seljak, uiva u njegovim uzvienim stihovima. Bhola i ja zajedno smo otpevali nekoliko melodija od Tagora, koji je muziki obradio hiljade indijskih pesama, neke svoje, a neke iz davne prolosti. Sreo sam Rabindranatha ubrzo nakon to je primio Nobelovu nagradu za knjievnost, rekao sam kad smo zavrili pevanje. Hteo sam da ga upoznam jer sam se divio njegovoj nediplomatskoj hrabrosti u obraunavanju s knjievnim kritiarima. Zasmejao sam se. Bhola je s radoznalou upitao ta je bilo dalje. Kritiari su napadali Tagoru zato to je u bengalsku poeziju uveo novi stil, poeo sam da pripovedam. Meao je govorne i klasine izraze zanemarujui sva propisana ogranienja koja panditi toliko vole. Njegove pesme utelovljuju duboke filozofske istine na nain koji je privlaan ljudskim oseanjima, ne marei za prihvaene knjievne oblike. Jedan uticajan kritiar prezrivo je nazvao Rabindranatha golubijim pesnikom koji svoje gukanje prodaje tampi za jednu rupiju. Meutim, bliio se dan Tagoreove osvete. Sav zapadni svet izrazio mu je
250

potovanje kad je svoj Gitanali (Pesme darovnice) preveo na engleski jezik. Vagon pun pandita, a meu njima i njegovi bivi kritiari, doao je u Santiniketan da mu estita. Rabindranath je primio goste tek poto ih je namerno pustio da dugo ekaju, a zatim je stioiki sasluao njihove pohvale. Konano im se obratio njihovim vlastitim kritiarskim orujem. Gospodo, rekao je, tamjan kojim mi ovde kadite pomean je sa smradom vaeg prolog prezira. Postoji li moda neka veza izmeu injenice da mi je dodeljena Nobelova nagrada i vaeg iznenadnog prefinjenog ukusa? Ja sam onaj isti pesnik koji vam se nije svideo kad je na oltar Bengala poloio svoje prvo skromno cvee. Novine su objavile izvetaj o hrabrom Tagoreovom prekoru. Divio sam se otvorenim reima oveka koga laskanje nije moglo da hipnotie, nastavio sam. Rabindranathu me je u Kalkuti predstavio njegov sekretar, gospodin C. F. Andrevs, 195 jednostavno obuen u bengalski dhoti. S ljubavlju je govorio u Tagoreu kao o svom gurudevi. Rabindranath me je srdano primio. Obavijala ga je spokojna aura arma, kulture u uljudnosti. Odgovarajui na moje pitanje o knjievnim uzorima, Tagore mi je rekao da je osim naih religioznih mitova, jedan od drevnih izvora njegove inspiracije bio i klasini pesnik Vidyapati. Inspirisan tim uspomenama poeo sam da pevam Tagoreovu verziju stare bengalske pesme Zapali svetiljku svoje ljubavi. Bhola i ja veselo smo pevali etajui okolinom Vidyalaye. Nakon dve godine po otvaranju kole u Raniju, primio sam Rabindranathov srdaan poziv da ga posetim u Santiniketanu i razgovaram s njim o vaspitnim idealima. Rado sam otiao. Pesnik je sedeo u svojoj radnoj sobi i kada sam uao, kao i prilikom prvog susreta pomislio sam da je on pojam zrele muevnosti - model kakvog bi svaki slikar mogao poeleti. Njegovo lepo oblikovano lice otmenog patricija bilo je uokvireno dugakom kosom i bujnom bradom. Velike blage oi, aneoski osmeh i melodian glas koji je u pravom smislu rei mogao da opini. Stasit, visok i ozbiljan, spajao je gotovo ensku nenost s draesnom spontanou deteta. Bio je u svakom pogledu utelovljenje idealnog pojma pesnika. Tagore i ja odmah smo se udubili u uporeivanje kola koje su obe bile neortodoksne. Otkrili smo mnogo zajednikih crta: pouavanje u prirodi,
251

jednostavnost, dovoljno prostora za detetov stvaralaki duh. Rabindranath je sem toga stavljao naglasak na prouavanje literature i poezije i izraavanje muzikom, kao to sam ve primetio u Bholinom sluaju. Deca u Santiniketanu nisu uila jogu, ali su potovala vreme utanja. Pesnik je s laskavom panjom sluao moj opis yogoda vebi koje su punile telo energijom, i jogijskih tehnika koncentracije koje su uili svi uenici Ranija. Tagore mi je priao o mukama na poetku svog kolovanja. Iz kole sam pobegao ve u petom razredu, rekao je smejui se. Nije mi bilo teko da shvatim kako je dosadna atmosfera discipline u razredu delovala na njegovu uroenu pesniku osetljivost. Zato sam otvorio Santiniketan pod senovitim drveem i jasnim nebom. Reito je pokazao na malu grupu koja je uila u prekrasnom vrtu. Meu cveem i pticama dete je u svojoj prirodnoj okolini. Samo tako moe doi potpuno do izraaja skriveno bogatstvo njegove individualne obdarenosti. Istinsko obrazovanje se nikada ne moe uliti levkom spolja. Pre bi se moglo rei da ono mora pomoi da beskonana unutranja mudrost sama od sebe izroni na povrinu. 196 Sloio sam se. Idealistiki instinkti omladine koja oboava heroje, izgladnjuju se dijetom koja se iskljuivo sastoji od statistikih i hronolokih podataka. Pesnik je s ljubavlju govorio o svom ocu Devandranathu, koji je inspirisao osnivanje Santiniketana. Otac mi je poklonio ovu plodnu zemlju gde je ve sagradio kuu za goste i hram, pripovedao mi je Rabindranath. Ovde sam 1901. godine poeo svoj obrazovni eksperiment sa samo deset deaka. Osam hiljada funti Nobelove nagrade potroeno je za odravanje kole. Stariji Tagore, Devandranath, poznat pod imenom Mahari (veliki mudrac), bio je izuzetna linost, to to se moe videti iz njegove Autobiografije. Dve godine svoje muevne dobi proveo je meditirajui na Himalajima. Njegovog oca, Dvarkanatha Tagorea, slavili su po celom Bengalu zbog velike dareljivosti i javnih dobroinstava. Iz tog slavnog drveta granao se celi niz genija, a ne samo Rabindranath. Svi njegovi roaci istakli su se na podruju stvaralatva. Njegovi neaci, Gogonendra i Abinindra, spadaju meu najistaknutije slikare, 197 a

252

Rabindranathov brat Dvijendra bio je dalekovidan i dubokouman filozof koga su volele ak i ptice i umska stvorenja. Rabindranath me je pozvao da prenoim u gostinskoj kui. Bio je zaista oaravajui prizor videti kako pesnik sa grupom svojih uenika uvee sedi na terasi. Vreme se vratilo unazad: prizor preda mnom liio e na prizore u drevnim asramima - radosni peva okruen svojim poklonicima, svi u oreolu boanske ljubavi. Tagore je svaku vezu uvrivao sponama harmonije. Nikad nametljiv, neodoljivim magnetizmom privlaio je i osvajao srca. Redak cvet pesnitva u Gospodovom vrtu privlaio je prirodnim mirisom! Svojim melodinim glasom Rabindranath nam je proitao nekoliko svojih pesama. Veinu pesama i igrokaza napisao je u Santiniketanu za zabavu uenicima. Za mene lepota njegovih stihova lei u umeu to se obraa Bogu gotovo u svakoj strofi, pa ipak retko spominje sveto ime. Opijen blaenstvom pevanja, pisao je, zaboravljam se i nazivam prijateljem tebe, koji si moj Bog. Sledeeg dana posle uine, oklevajui, zaeleo sam pesniku zbogom. Radujem se to je njegova mala kola danas prerasla u internacionalni univerzitet Visvabharati, idealno mesto za obrazovanje studenata iz svih zemalja. Gde Ti duh vodi ka misli i delu koji se veno ire, 198 U tom raju slobode, Oe, probudi moju zemlju! 199

253

Poglavlje 29 Komentari: (195 199)

Engleski pisac i publicista, blizak prijatelj Mahatme Gandhija. Poto se esto raala ili, kako hinduisti kau, putovala stazom postojanja kroz hiljade roenja nema nieg to ne bi poznavala. Nije nikakvo udo da se sea onoga to je pre znala Jer istraivanje i uenje zapravo je seanje - Emerson. 197 Rabindranath se, kada mu je bilo 60 godina, poeo ozbiljno baviti slikarstvom. Svoja futuristika dela izlagao je u glavnim gradovima Evrope i u Njujorku. 198 Misao i delo koji se veno ire, ovekov je ideal. Na Zapadu neki pisci tvrde da je hinduistiki cilj beg od aktivnosti i antidrutveno povlaenje. etvorostruki vedski plan ovekovog ivota savreno je uravnoteen. Polovina ivotnog veka predviena je za uenje i dunosti kuedomaina, a polovina za kontemplaciju i meditaciju (vidi komentar 322). Samoa je neophodna da bismo se utemeljili u Jastvu, ali posle godina provedenih u samoi, uitelji se vraaju u svet da bi mu sluili. ak i sveci koji se ne bave nikakvim poslom, daju svetu misli i svete vibracije, koje su korisnije i dragocenije od najveih humanitarnih akcija neprosvetljenog oveka. Ti veliki ljudi, svaki na svoj nain, nesebino pokuavaju da (esto nailazei na ogoreni otpor) uzdignu i inspiriu svoje savremenike. Ni jedan hinduistiki verski ili drutvenii ideal nije iskljuivo negativan, kao to to neki pokuavaju da prikau. Tako je, na primer, ahimsa, nenasilje ili ne-vreanje blinjega, koja se u Mahabharati naziva savrenom vrlinom (sakala dharma), pozitivno podstiua, ako je opte miljenje da ovek koji ne pomae drugim ljudima, te ljude na neki nain vrea. Bhagavad Gita (III, 4-8) istie da je aktivnost utkana u samu ovekovu prirodu. Lenjost je jednostavno pogrena aktivnost.
196 195

Ne moe se ovek nikad osloboditi od dela, i spasiti time da delatnost izbegava, a niti je ikad iko samo samim odricanjem postigao savrenstvo. Ne postoji takvo bie koje bi u stanju bilo da ostane makar samo trenutak nedelatno, jer ga sama svojstva koja proistiu iz prirode pa i protiv volje - sile i nagone na delatnost. Ve i samo miljenje delatnost je u carstvu misli. Vri uvek samo ono to je tvoja prava dunost, to je tvoje pravo delo, jer delatnost prava uvek nadmauje nedelatnost.
199

Rrabindranath Tagore: Gitanali (Pesme darovnice).

254

Poglavlje 30.

Zakon o udima
Veliki romanopisac Lav Tolstoj 200 napisao je draesnu priicu 'Tri pustinjaka. Njegov prijatelj Nicholas Roerich prepriao je ovako: Na ostrvu su ivela tri stara pustinjaka. Bili su tako jednostavni da je jedina molitva koju su molili glasila: Nas je troje. Ti si troje - smiluj nam se! Za vreme te naivne molitve dogaala su se velika uda. Lokalni biskup 201 je uo za tri pustinjaka i njihovu nedopustivu molitvu pa je odluio da ih poseti i da ih poui kanonskim invokacijama Boga. Stigao je na ostrvo i rekao pustinjacima da je njihova molitva nedostojna, te ih nauio mnoge uobiajene molitve. Zatim je otplovio. Odjednom je ugledao blistavu svetlost koja je pratila njegov brodi. Kada se pribliila, razabrao je u njoj tri pustinjaka koji su drei se za ruke trali po talasima i pokuavali da sustignu brod. Zaboravili smo molitve kojima si nas nauio, povikali su kad su stigli biskupa, pa smo pourili da te zamolimo da nam ih ponovi. Zaprepaeni biskup odmahnuo je glavom. Dragi moji, odgovorio je ponizno, molite se i dalje kao i do sada! Kako su tri sveca hodala po vodi? Kako je Hrist uskrsnuo svoje telo pribijeno na krst? Kako su Lahiri Mahasaya i ri Juktevar izvodili svoja uda? Moderna nauka za sada nema odgovor, iako se pronalaskom atomske bombe i radarskog uda irina svetskog uma naglo poveala. Re nemogue sve manje se istie u ovekovom reniku.

255

Drevni vedski spisi govore da u materijalnom svetu vredi jedan jedini osnovni zakon maye, princip relativnosti i dualnosti. Bog, jedini ivot apsolutno je jedinstvo. Ne moe da se ispolji kroz odvojene i rezliite pojave u kreaciji osim pod lanim ili nestvarnim velom. Ta kosmika iluzija jeste maya. Svako veliko nauno otkrie modernog doba potvrdilo je tu jednostavnu izreku rija. Njutnov zakon kretanja je zakon maye: Za svaku akciju postoji uvek njoj jednaka i njoj suprotna reakcija. Uzajamno delovanje bilo koja dva tela uvek je jednako i u suprotnom smeru. Akcija i reakcija su prema tome potpuno jednake. U prirodi se ne moe nai jedna jedina sila. Uvek postoji i mora postojati par sila jednakih po veliini, a suprotnih po smeru. Sve osnovne prirodne aktivnosti otkrivaju da im je poreklo u mayi. Elektricitet, na primer, jeste pojava odbijanja i privlaenja, njegovi elektroni i protoni su elektrino suprotno nabijeni. Drugi primer: atom ili poslednja estica materije jeste, kao i sama zemlja, magnet s pozitivnim i negativnim polovima. Sav pojavni svet je u nesalomljivoj moi polarnosti. Nijedan fiziki, hemijski ili neki drugi nauni zakon nikada nije otkriven bez sebi suprotnog principa. Fizika, dakle, ne moe formulisati zakone izvan maye, same teksture i strukture kreacije. I sama priroda je maya i prirodne nauke moraju se pomiriti s tom neizbenom injenicom. U svom vlastitom domenu ona je vena i neiscrpna, pa naunici budunosti ne mogu da uine vie nego da jedan za drugim ispituju aspekte njene raznolike beskonanosti. Nauka je prema tome neprekidan tok koji ne moe da dosegne nikakav konani cilj; primerena je za formulisanje zakona kosmosa koji ve postoji i funkcionie, ali je nemona da otkrije Zakonodavca i jedinog Pokretaa. Velianstvene pojave gravitacije i elektriciteta su poznate, ali ta su zapravo gravitacija i elektricitet, to ne zna nijedan smrtnik. 202 Proroci su oduvek ljudskoj rasi pripisivali zadatak nadilaenja maye. Uzdii se iznad dualnosti stvaranja i spoznati jedinstvo Stvoritelja smatra se najviim ovekovim ciljem. Oni koji se vrsto dre kosmike iluzije, moraju da prihvate njen sutinski zakon polarnosti: plimu i oseku, procvat i propadanje, dan i no, uivanje i bol, dobro i zlo, roenje i smrt. Kada ovek proe nekoliko hiljada ljudskih inkarnacija, to ciklino ponavljanje poinje u njemu da izaziva teskobnu dosadu. Tada s nadom baca pogled na svet s one strane mayine prisile.

256

Strgnuti veo maye znai prodreti u tajnu stvaranja. Jogi koji na taj nain razgoliti univerzum jedini je pravi monoteista. Svi ostali oboavaju idole. Sve dok je ovek podloan dualistikim obmanama prirode, njegova boginja je maya sa dva lica, pa on ne moe spoznati jedinog istinitog Boga. Kao svetska iluzija, maya se u ovekovom duhu izraava kao avidya, doslovno ne-znanje, obmana, varka. Maya ili avidya nikada se ne mogu nadvladati intelektualnim uveravanjem ili analizom, nego iskljuivo postizanjem unutranjeg stanja nirvikalpa samadhija. Proroci Starog zaveta i vidovnjaci svih zemalja i vremena govorili su o tom stanju svesti. Jezekilja kae: Potom me odvede k vratima koja gledaju na istok. I gle, slava Boga Izrailjeva dohoae od istoka, i glas joj bijae kao glas velike vode, i zemlja se sjae od slave njegove. 203 Boanskim okom na elu (istok), jogi svojom sveu plovi u sveprisutnost sluajui Re ili aum, boanski zvuk mnogih voda ili vibracije koje su jedina stvarnost stvaranja. Meu trilionima tajni u svemiru najvie nas zapanjuje svetlost. Nasuprot talasima zvuka koji se mogu prenositi samo vazduhom ili nekim drugim materijalnim medijem, svetlosni talasi slobodno prolaze vakumom meuzvezdanih prostora. ak i hipotetini eter koji se u talasnoj teoriji smatrao meuplanetarnim medijem svetla, moe da se odbaci na osnovu Ajntajnove tvrdnje da geometrijska svojstva prostora ine teoriju o eteru nepotrebnom. Bez obzira na bilo koju od ovih pretpostavki, svetlost je od svih prirodnih pojava najsuptilnija i najmanje zavisi od materije. U Ajntajnovom gigantskom nacrtu brzina svetlosti - tri stotine hiljada kilometara u sekundi - dominira celom teorijom relativnosti.204 Ajntajn matematiki dokazuje da je brzina svetlosti, bar sa ovekovog konanog stanovita, jedina konstanta u svemiru koji se neprestano menja. Sve ljudske mere vremena i prostora zavise iskljuivo o apsolutu brzine svetlosti. Dakle, vreme i prostor nisu vie apstraktno veni kao to se to do sad smatralo, nego su relativni i konani faktori koji vrede kao mere samo u odnosu na brzinu svetlosti. Pridruujui se prostoru kao relativna dimenzija, vreme je odustalo od svojih despotskih zahteva da ne bude niim uslovljeno. Otkrivena je njegova prava priroda - sutina dualnosti! S nekoliko ujednaavajuih poteza perom Ajntajn je proterao iz svemira svaku fiksnu realnost osim realnosti svetlosti.

257

U kasnije razvijenoj teoriji jedinstvenog polja veliki fiziar je saeo zakone gravitacije i elektromagnetizma u jednu jedinu formulu. Svodei strukturu kosmosa na varijacije jednog jedinog zakona, Ajntajn prekorauje hiljade godina i rukuje sa s rijima koji su tvrdili da je cela kreacija od iste supstance, tj. od mnogolike maye. Kod epohalnog otkria teorije relativnosti stigle su i matematike mogunosti da se atom istrai do kraja. Veliki naunici sada hrabro izjavljuju da ne samo da je atom energija, a ne materija, nego da je atomska energija u svojoj sutini svest. Otvoreno priznaje da se fizika kao nauka bavi svetom senki, vrlo je znaajan napredak (pie sir Arthur Stanley Eddington u svom delu Priroda materijalnog sveta). U svetu fizike posmatramo predstavu u kojoj se izvodi drama uobiajenog, nama poznatog ivota. Senka mog lakta poiva na senci stola kao to senka crnila tee po senci papira. Sve je to simbolino i fiziar ga kao takvog i ostavlja. Zatim dolazi duh alhemiara koji prevodi simbole. Da grubo zakljuimo, materija od koje je nainjen svet jeste svest. Stvarna materija i polja sila preanje fizikalne teorije potpuno su nevani osim kao matarije to ih je svest sama satkala. ...Tako je spoljanji svet postao svet senki. Otkriem elektronskog mikroskopa konano se dokazala svetlosna sutina atoma i neizbena dualnost prirode. The Nev York Times je ovako izvestio o demonstraciji elektronskog mikroskopa pred grupom naunika, 1937. godine: Kristalna struktura tungstena koja je dosad bila poznata samo indirektno putem rendgenskih zraka, jasno se ocrtavala na fluorescentnom ekranu pokazujui devet atoma u pravilnom poloaju u njihovoj prostornoj reetki, kocku sa po jednim atomom na svakom vrhu i jednim u sredini. Atomi u kristalnoj reetki tungstena na fluorescentnom ekranu bili su kao take svetla sloene u geometrijsku aru. Moglo se videti kako molekuli vazduha, pleui kao take svetla sline suncu koje svetluca na tekuoj vodi, bombarduju tu kristalnu kocku svetlosti. Princip elektronskog mikroskopa prvi su otkrili dr. Clinton J. Davisson i dr. Lester H. Germer 1927. godine iz laboratorijuma Bell telefona u Njujorku. Oni su otkrili da elektron ima dvojnu prirodu, tj. i karakteristike estice i karakteristika talasa. 205 Kvalitet talasa daje elektronu osobine svetlosti, pa je zapoeto istraivanje kako bi se pronaao neki nain fokusiranja elektrona slino onom kada se soivom fokusira svetlost.
258

Za svoje otkrie dvostruke prirode elektrona (koje je potvrdilo prognozu francuskog nobelovca fiziara De Brogliea i pokazalo da je sav materijalni svet dualne prirode), dr. Davisson takoe je dobio Nobelovu nagradu. Reka znanja, pie sir James Jeans u Tajnovitom svemiru, kree prema nemehanikoj stvarnosti. Svemir sve vie izgleda kao velika misao, a sve manje kao velika maina. Nauka XX veka zvui kao stranica iz drevnih Veda. Ako, dakle, tako mora biti, neka nauka poui oveka filozofskoj istini da svemir nije materijalan. Njegova potka i osnova jeste maya, obmana. Fatamorgana stvarnosti nestaje analizom. Kako se pod njim jedan po jedan rue stubovi materijalnog kosmosa, ovek nejasno opaa svoju idolatrijsku zavisnost, svoje krenje Boije zapovedi: Nemoj imati drugih Bogova uza me. 206 U svojoj uvenoj jednaini o ekvivalentnosti mase i energije, Ajntajn je dokazao da je energija svake materijalne estice jednaka njenoj masi pomnoenoj s kvadratom brzine svetlosti. Oslobaanje atomske energije postie se unitavanjem materijalne estice. Smrt materije bila je roenje atomskog doba. Brzina svetlosti nije matematika konstanta zato to postoji neka apsolutna vrednost od 300.000 kilometara u sekundi, nego zato to nijedno materijalno telo, ija se masa poveava s njegovom brzinom, ne moe nikada dostii brzinu svetlosti. Ili, drugim reima: samo materijalno telo ija masa je beskonana, moe postii brzinu svetlosti. Taj pojam nas dovodi do zakona o udima. Majstori koji mogu da materijalizuju i dematerijalizuju svoje telo ili bilo koji drugi predmet i mogu da se kreu brzinom svetlosti, i da upotrebe kreativne zrake svetlosti da bi bilo koju materijalnu pojavu uinili trenutno vidljivom, ispunili su nuan Ajntajnov uslov: njihova masa je beskonana. Svest savrenog jogija bez napora obuhvata ne samo njegovo ogranieno telo, nego i celu strukturu svemira. Gravitacija, bila ona Njutnova sila ili Ajntajnova manifestacija inercije, ne moe prisiliti uitelja da ispolji svojstvo teine, karakteristino gravitacijsko stanje svih materijalnih predmeta. Onaj ko za sebe zna da je sveprisutni Duh, ne podlee vie krutim zakonima tela u vremenu i prostoru. Neprobojni krugovi koji su ga zarobljavali, popucali su pod naletom spoznaje: Ja sam On. Neka bude svetlost. I bi svetlost. Prva Boija zapoved njegovoj ureenoj stvarnosti (Postanje 1,3) oivela je jedinu atomsku stvarnost: svetlost. Na zracima
259

tog nematerijalnog medija su sve boanske manifestacije. Poklonici svih vremena svedoe o pojavi Boga u vidu plamena i svetlosti: Car nad carevima i gospodar nad gospodarima, koji sam ima besmrtnost, i ivi u svetlosti. 207 Sv. Jovan ovako opisuje svoje vienje Gospoda: Oi njegove kao plamen ognjeni i lice njegovo bijae kao to sunce sija u sili svojoj. 208 Jogi koji se savrenom meditacijom stopio sa Stvoriteljem, vidi kosmiku sutinu svetlosti. Za njega nema razlike izmeu svetlosnih zraka koje sainjavaju vodu, i svetlosnih zraka od kojih je sainjena zemlja. Osloboen od svesti o materiji kao i od tri dimenzije prostora i, etvrte, vremena, majstor s jednakom lakoom prenosi svoje svetlosno telo preko svetlosnih zraka zemlje, vode, vatre ili vazduha. Ako dakle bude oko tvoje zdravo, sve e telo tvoje svetlo biti. 209 Dugotrajna koncentracija na oslobodilako spiritualno oko omoguila je jogiju da uniti sve obmane u odnosu na materiju i njenu gravitacionu masu. Stoga on svet vidi kao masu svetla u kojoj nema sutinskih razlika. Svojim boanskim znanjem o svetlosnim pojavama majstor atome svetlosti (koji su svuda prisutni) moe trenutno da projektuje u pojavu koja e se moi opaziti ulima. Oblik projekcije - bilo to drvo, lep dvorac, ljudsko telo - u skladu je s jogijevom voljom i sposobnou vizualizacije. Dok ovek sanja, olabavio je stisak egoistinih ogranienja koja ga svakodnevno okruuju, pa svemo njegovog duha svake noi dolazi do izraaja. I, gle, u snu vidimo davno umrle prijatelje, najudaljenije zemlje, vaskrsle prizore iz detinjstva. S tom slobodnom i niim uslovljenom sveu koju u snu svi doivljavamo, u Bogu probuen uitelj neraskidivo je povezan. Bez ikakvih linih motiva, a sluei se stvaralakom voljom koju mu je podario Stvoritelj, jogi premeta atome svetla u svemiru da bi zadovoljio svaku iskrenu molitvu poklonika. To je svrha ovekovog postojanja i kreacije: da se uzdigne kao gospodar maye, svestan da vlada kosmosom. Potom ree Bog: da nainimo ovjeka po svojemu obliju, kao to smo mi, koji e biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cijele zemlje i od svih ivotinja to se miu po zemlji! 210 Ubrzo poto sam se zaredio, 1915. godine, doiveo sam viziju velikih kontrasta. U njoj je ivo dolazila do izraaja relativnost ljudske svesti. Jasno sam video jedinstvo venog Svetla iza bolne dualnosti maye. Vizija mi je dola jednog
260

jutra dok sam sedeo u sobici u potkrovlju oeve kue na Gurpar putu. Evropom je mesecima besneo prvi svetski rat. Tuno sam razmiljao o velikom danku smrti. Kada sam za vreme meditacije zatvorio oi, svest mi je prenesena u telo kapetana koji je zapovedao bojnim brodom. Topovska grmljavina parala je vazduh dok se pukaralo izmeu obale i broda. Velika kugla pogodila je skladite topovske municije i raspolovila moj brod. Skoio sam u vodu s nekoliko mornara koji su preiveli eksploziju. Sa srcem koje je lupalo, doplivao sam do obale mislei da sam se spasao. Ali ali Boe, neko zalutalo tane zavrilo je svoj besni let u mojim grudima. Padoh na tlo stenjui. Celo telo mi je bilo paralizovano, ali sam bio pri svesti, kao to je ovek pri svesti kada mu utrnu noge. Ipak me je konano stigla tajnovita smrt, pomislio sam. Uzdahnuvi tonuo sam u stanje nesvesti kad, gle, sedeo sam u poloaju lotosa u svojoj sobi na Gurpur putu. Briznuo sam u histerian pla dok sam radosno pipao i tipao svoje ponovo zadobijeno telo - telo bez ikakve rupe od metka na grudima. Ljuljao sam se tamo amo uzdiui, da bih se uverio kako sam iv. Usred tog estitanja samom sebi svest mi je opet preneta u kapetanovo mrtvo telo na krvlju natopljenoj obali. U mom duhu zavladala je neopisiva zbrka. Gospode, molio sam se, jesam li iv ili mrtav? Zaslepljujue svetlo ispunilo je celi horizont, a vibracija koja je zvuala kao tiha grmljavina, uobliila se u rei: Kakve veze sa svetlom ima ivot ili smrt? Nainio sam te na sliku svoje svetlosti. Relativnost ivota i smrti pripada kosmikom snu. Spoznaj svoje istinsko bie! Probudi se, dete moje, probudi se! Gospod nadahnjuje naunike da u pravom trenutku i na pravom mestu otkrivaju tajne njegovog stvaranja i to su onda koraci u ovekovom buenju. Mnoga savremena otkria pomau ljudima da shvate svemir kao raznoliki izraz jedne jedine sile - svetlosti, voene boanskom inteligencijom. udesa filma, radija, televizije, radara, fotoelektrine stanice - elektrinog oka koje sve vidi, i atomske energije temelje se na elektromagnetskoj pojavi svetlosti. Umee filma moe prikazati svako udo. Sa vizualnog stanovita nema toga to se ne bi moglo doarati fotografskim trikom. Moe se videti kako ovekovo transparentno astralno telo izlazi iz njegovog grubog telesnog oblika, ovek moe hodati po vodi, vaskrsnuti mrtve, obrnuti prirodni tok dogaaja i ukinuti vreme i
261

prostor. Slaui svetlosne slike, fotograf postie optika uda koja pravi majstor izvodi sa stvarnim zracima svetlosti. Filmske slike koje izgledaju kao pravi ivot, ilustruju mnoge istine u vezi sa stvaranjem. Kosmiki reditelj je sam napisao igrokaze i okupio bezbrojne uesnike na pozornici veka. Iz tamne kutije venosti on alje svoj kreativni zrak kroz filmove vekova koji slede jedan za drugim, a slike se projektuju na pozadini prostora. Ba kao to filmske slike izgledaju kao stvarne, a zapravo su kombinacija svetla i senke, tako je i raznovrsnost u svemiru samo varka. Planetarne sfere sa svojim bezbrojnim oblicima nisu nita drugo nego likovi u kosmikom filmu, to ga opaanje naih pet ula privremeno smatra istinitim, dok beskonani kreativni zrak baca prolazne prizore na ekran ovekove svesti. Publika u bioskopu moe podii pogled i videti kako se sve slike na ekranu pojavljuju posredstvom jednog jedinog zraka svetlosti u kome nema ni jedne jedine slike. arolika univerzalna drama na slian nain izranja iz jednog jedinog belog svetla kosmikog izvora. S nepojmljivom domiljatou Bog prikazuje zabavu za svoju ljudsku decu, a u njegovom planetarnom pozoritu oni su i glumci i gledaoci. Jednog dana uao sam u bioskop da pogledam filmske novosti sa evropskih ratita. Na Zapadu je jo trajao I svetski rat. Filmske novosti tako su realistino prikazivale pokolje da sam iz bioskopa izaao tunog srca. Gospode, molio sam se, zato doputa toliku patnju? Na moje veliko iznenaenje trenutni odgovor stigao je u obliku vizije dogaanja sa Evropskih ratita. Uas borbe ispunjene mrtvima i umiruima daleko je nadilazio uas bilo kakvog prikazivanja u filmskim novostima. Dobro gledaj! Blagi glas progovorio je u mojoj svesti. Videe kako ti prizori koji se sad odigravaju u Francuskoj nisu nita drugo nego igra svetlosti i senke. One su kosmiki film jednako stvaran i jednako nestvaran kao filmske novosti koje si upravo video - igra unutar igre. Meutim, taj odgovor nije zadovoljio moje srce. Boanski glas je nastavio: Stvaranje je oboje, i svetlost i senka, jer inae nema slike. Dobro i zlo moraju da se izmenjuju u supremaciji. Kada bi na ovom svetu neprestano vladala radost, da li bi ovek ikada potraio drugi? Bez patnje ne bi mario ni da se seti kako se odrekao svog venog doma. Bol je podsticaj seanju. Mudrost je nain da izbegnemo bol! Tragedija smrti nije stvarna. Oni koji se boje smrti slini su glumcu neznalici koji
262

umire od straha na pozornici kada na njega ispale lani metak. Moji sinovi su deca svetla. Oni nee zauvek spavati u obmani. Premda sam u svetim spisima itao opise maye, oni mi nisu pruili tako duboku spoznaju kao ova lina vizija i popratne rei utehe. ovekove vrednosti menjaju se iz korena kad se napokon uveri da je kreacija samo golemi film i da stvarnost nije na ekranu nego kraj njega. Kada sam zavrio pisanje ovog poglavlja, sedeo sam na svom krevetu u poloaju lotosa. Sobu su mutno osvetljavale dve svetiljke koje su stvarale senke. Kada sam podigao pogled opazio sam da je plafon ispunjen sitnim takicama boje slaice, koje su svetlucale i treperile slino radijumu. Mnotvo iljastih zraka kao svetlosna kia skupilo se u providan snop i tiho se sputalo na mene. Moje materijalno telo istog asa je izgubilo svoju grubu i dobilo astralnu teksturu. Osetio sam kako lebdim jedva dotiui postelju, a moje je telo naizmenino, bez teine, lelujalo levo-desno. Pogledao sam okolo po sobi. Pokustvo i zidovi izgledali su kao i obino, ali takice svetla toliko su se namnoile da je plafon bio nevidljiv. Zaprepastio sam se. To je mehanizam kosmikog filma. Glas kao da je govorio iz svetla. Bacajui svoj zrak na beli ekran arava na tvojoj postelji, ono proizvodi sliku tvog tela. Pogledaj, tvoj oblik nije nita drugo nego svetlo! Zurio sam u svoje ruke i micao ih tamo-amo, ali nisam uspeo da osetim njihovu teinu. Obuzela me je zanosna radost. Ova kosmika stabljika svetla koja je procvetala kao moje telo, izgledala je kao boanska reprodukcija svetlosnih zraka koje u bioskopu izlaze iz sobice za projekciju i pretvaraju se u slike na ekranu. Dugo sam gledao taj film svog tela u polumraku bioskopa svoje sobe. Meu mojim mnogobrojnim vizijama nije bilo neobinije. Kada je moja obmana o vrstom telu potpuno nestala, a moja spoznaja da je svetlost sutina svih predmeta produbila, podigao sam pogled na titravu reku biotrona i progovorio preklinjui. O, Svetlo boansko, molim te, uvuci u sebe moju neznatnu telesnu sliku, onako kao to je Ilija u plamenom vihoru uznesen na nebo. 211 Moja molitva oigledno je izazvala zaprepaenje - zrak je nestao. Telo mi je opet dobilo normalnu teinu i palo na postelju. Roj svetla na plafonu zatreperio je i nestao. Oito jo nije stiglo vreme da napustim zemlju. Osim toga, filozofirao sam, moda se Iliji ne bi dopala moja drskost!
263

Poglavlje 30 Komentari: (200 211)

Neki Tolstojevi ideali bili su jednaki Gandhijevim. Njih dvojica su u pismima raspravljali o nenasilju. Tolstoj je smatrao da je Hristovo najvanije uenje ne branite oda zla (zlom) Matej 5 39. Zlu se treba opirati samo njegovom logiki efikasnom suprotnou: dobrom ili ljubavlju. 201 Priica se navodno temelji na istorijskom dogaaju. Izdava nas u beleci obavetava da je biskup sreo ta tri pustinjaka dok je plovio iz Arhangelska u Slovecki manastir na uu reke Dvine. 202 Veliki pronalaza Marconi priznao je da nauka ne moe doi do krajnje istine: Neosporna je injenica da nauka ne moe reiti zagonetku ivota. Kad ne bi bilo vere, to bi zaista bilo porazno. Tajna ivota je najvea zagonetka koja je ikada postavljena ljudskoj misli. 203 Jezekilja 43,1-2 204 Klju za smer kojim je iao Ajntajnov genije nalazimo u injenici da je on celog ivota bio uenik velikog filozofa Spinoze, ije je najpoznatije delo Etika. Najlepe to moemo doiveti, jeste tajna, pie Ajntajn u svojim ivim filozofijama (Simon and Schuster). To je izvor svake prave nauke i umetnosti. Onaj ko taj oseaj ne poznaje, ko ne moe zastati da se udi ushieno i sa strahopotovanjem, zapravo je mrtav. 205 To jest, oboje: materija i energija. 206 Izlazak 20, 3 207 I Timoteju 6, 15-16. Niko od ljudi, tj. nijedan smrtnik koji je u vlasti maye. 208 Otkrovenje 1, 14-16 209 Matej 6, 22 210 Postanak 1, 26 211 Postanak 1, 26
200

264

Poglavlje 31.

Razgovor sa svetom majkom

asna majko, u detinjstvu me je blagoslovio va sveti suprug. On je bio guru mojih roditelja kao i guru mog gurua ri Juktevarija. Hoete li mi zbog toga iskazati ast i ispripovedati nekoliko dogaaja iz svog svetog ivota? Obraao sam se rimati Kashi Moni, ivotnoj drubenici Lahirija Mahasaye. Budui da sam kratko vreme boravio u Benaresu, iskoristio sam priliku da posetim asnu gospou i tako ispunim svoju davnu elju. Primila me je srdano u starom domu Lahirijevih u Gurudesvar Mohulla etvrti Benaresa. Iako vrlo stara, blistala je poput lotosa i zraila umirujuim duhovnim mirisom. Bila je srednjeg rasta, vitkog vrata, svetle koe i velikih sjajnih oiju. Sine, ovde si dobrodoao. Doi gore. Kashi Moni povela me je do sobice gde je neko vreme ivela s muem. Bio sam poaen to smem ui u svetite u kojem je uitelj bez premca pristao da odigra ljudsku branu dramu. Ljubazna gospoa pokazala mi je na jastui da sednem kraj nje. Prole su godine pre nego to sam spoznala boansku narav svog mua, poela je. Jedne noi, ba u ovoj sobi, ivo sam sanjala. Oko mene su nezamislivo draesno lebdeli sjajni aneli. Prizor je bio tako stvaran da sam se odmah probudila. Soba je bila ispunjena neobinim bljetavim svetlom. Moj mu je u poloaju lotosa lebdeo u sredini sobe okruen anelima koji su mu iskazivali potovanje dostojanstveno uzdignutim sklopljenim rukama. Van sebe od zaprepaenja bila sam uverena da i dalje sanjam.

265

eno, ree Lahiri Mahasaya, ti ne sanja. Odreci se sna zauvek. Dok se polako sputao na pod, kleknula sam pred njegove noge. Uitelju, povikala sam, bezbroj puta ti se klanjam! Hoe li mi oprostiti to sam te smatrala svojim muem? Umirem od stida kad vidim kako sam spavala snom neznanja kraj nekog ko je u Bogu probuen. Od ove noi vie nisi moj mu, nego moj guru. Hoe li moje beznaajno Ja primiti za uenicu? 212 Uitelj me je blago dodirnuo. Ustani, sveta duo. Primljena si. Pokazao je na anele. Molim te, pokloni se svakome od ovih svetaca. Kada sam zavrila svoje ponizno klanjanje, aneoski glasovi su zazvuali kao hor iz drevnih svetih spisa. Blagoslovljena da si, drubenice Boanskog. Pozdravljamo te. Poklonili su se mojim stopalima i, gle, njihovi sjajni oblici su nestali. Soba je utonula u mrak. Moj guru zamolio me je da primim inicijaciju u krija yogu. Naravno, odgovorila sam, ao mi je samo to to nisam uinila ranije. Vreme nije bilo zrelo. Lahiri Mahasaya nasmeio se teei me. Veliki deo tvoje karme utei sam ti pomogao da odradi. Sada si voljna i spremna. Dodirnuo mi je elo. Pojavila se masa vrtlonog svetla. Sjaj se potpuno oblikovao u spiritualno oko, opalno plave boje, obrubljen zlatom, u sreditu kojeg je bila bela petokraka zvezda. Neka tvoja svest kroz zvezdu prodre u carstvo Beskonanog. Glas mog gurua zvuao je drukije, tih kao daleka muzika. Vizija za vizijom preplavila je obale moje due. Konano su se panorame nebesa stopile u jedno jedino more blaenstva. Izgubila sam se u njegovoj plimi. Kada sam se satima kasnije vratila u ovaj svet, uitelj me je uveo u tehniku krija joge. Od te noi Lahiri Mahasaya vie nije spavao u mojoj sobi. Zapravo, posle toga vie nije uopte spavao. Ostajao je u prednjoj sobi u prizemlju, i danju i nou u drutvu svojih uenika." Potovana gospoa je zautala. Shvativi jedinstvenost njenog odnosa prema uzvienom jogiju, najzad sam se ohrabrio da je zamolim da mi jo neto ispripoveda. Sine, ti si nezasit. Ipak, ispriau ti jo jedan dogaaj. Plaho se nasmeila. Priznau ti greh koji sam poinila prema svom muu - guruu. Nekoliko meseci posle moje inicijacije poela sam da se oseam izgubljenom i zanemarenom.
266

Jednog jutra Lahiri Mahasaya uao je u sobicu da neto uzme. Brzo sam pola za njim. Obuzeta velikom obmanom, prekorno sam mu se obratila. Sve svoje vreme provodi sa uenicima. ta je s tvojim obavezama prema eni i deci? ao mi je to te ne zanima da porodicu snabde s vie novca. Uitelj me je na trenutak pogledao i, gle, nestao je. Ispunjena strahopotovanjem i preplaena, ula sam kako iz svakog ugla sobe odjekuje glas: Zar ne vidi da je sve nita? Kako neko ko je nita, poput mene, moe za tebe skupljati bogatstvo? Gurui, povikala sam, hiljadu puta vas molim da mi oprostite! Moje grene oi ne mogu vas vie videti. Molim vas, pojavite se u svom svetom obliju. Ovde sam, odgovor je stigao odozgo. Pogledala sam gore i ugledala uitelja kako se materijalizuje u vazduhu, a glava mu dodiruje plafon. Iz oiju mu je sevao zaslepljujui plamen. Izvan sebe od straha, jecajui sam legla do njegovih nogu poto se on tiho spustio na pod. eno, rekao je, trai boansko blago, a ne bedni zemaljski sjaj. Kad stekne unutranje bogatstvo, videe da spoljanje dolazi samo. Zatim je dodao: Jedan od mojih duhovnih sinova pobrinue se za tebe. Jasno je da su se rei mog gurua ostvarile. Jedan uenik ostavio je naoj porodici znaajnu sumu novca. Zahvalio sam se Kashi Moni to je sa mnom podelila svoje udesne doivljaje. 213 Sledeeg dana vratio sam se u njen dom i nekoliko sati uivao u filozofskoj raspravi sa Tincourijem i Dicourijem Lahirijem. Ta dva sveta sina velikog indijskog jogija-domaina krenula su njegovim stopama. Obojica su bila svetle puti, visoki, stasiti i bradati, blagog glasa i starinski armantnog ponaanja. ena Lahirija Mahasaye nije bila njegova jedina uenica. Bilo je stotine drugih, meu njima i moja majka. Jedna od njih zamolila je gurua za fotografiju. On joj je pruio jednu kopiju primetivi: Ako misli da e te ona zatiti, onda je to tako. Inae je to samo slika. Nekoliko dana kasnije te ena i snaha Lahirija Mahasaje prouavale su Bhagavad Gitu za stolom nad kojim je visila guruova fotografija, kada je iznenada nadola snana oluja. Lahiri Mahasaya, zatiti nas! ene su se poklonile pred slikom. Grom je pogodio knjigu koju su itale, ali ene su ostale neozleene. Oseala sam da je oko mene blok leda koji me brani od vreline koja spaljuje, objasnila je uenica.
267

Lahiri Mahasaya izveo je dva uda povezana sa uenicom po imenu Abhoya. Ona i njen suprug, advokat u Kalkuti, krenuli su jednog dana u Benares da posete gurua. Veliki promet zaustavio im je koiju. Stigli su na glavnu stanicu Hovrah samo da bi uli kako voz za Benares zvidi polazei. Abhoya je mirno stajala pored blagajne. Lahiri Mahasaya, preklinjem te, zaustavi voz, molila je u sebi. Ne mogu otrpeti da ekam jo jedan dan kako bih te videla. Tokovi zahuktalog voza i dalje su se okretali, ali se voz nije pomerao. Mainovoa i putnici sili su na peron da vide ta se deava. Engleski uvar pruge priao je Abhoyi i njenom suprugu. Suprotno svim obiajima, ponudio im je svoje usluge. Babu, rekao je, daj mi novac. Kupiu vam karte dok vi budete ulazili u voz. im je brani par seo i dobio karte, voz je polako krenuo. Uspanieni mainovoa i putnici popeli su se do svojih mesta ne znajui ni kako je voz krenuo, ni zato je stao. Stigavi u dom Lahirija Mahasaye i Benaresu, Abhoya je utei klekla pred uitelja i pokuala mu dodirnuti stopala. Saberi se, Abhoya, rekao je on. Ba voli da me uznemirava! Kao da nisi mogla doi sledeim vozom! Abhoya je posetila Lahiriya Mahasayu jo jednom znaajnom prilikom. Ovaj put nije elela intervenciju za voz, nego za roenje. Molim te da me blagoslovi kako bi mi deveto dete ostalo ivo, molila je. Rodila sam osmoro dece i sva su umrla ubrzo nakon roenja. Uitelj joj se saoseajno nasmeio. Dete koje e roditi ivee. Molim te, sledi paljivo moja uputstva. Devojica e se roditi nou. Pazi da uljana svetiljka gori sve do zore. Nemoj zaspati i dopustiti da se svetlo ugasi. Abhojino dete bila je erka, roena nou upravo kao to je sveznajui guru i predvideo. Majka je uputila dadilju da neprestano puni svetiljku uljem. Obe ene bdele su sve do ranih jutarnjih sati, no tada su ipak zaspale. Ulje u svetiljci skoro je izgorelo. Svetlo je slabo palucalo. Tada je uz veliku buku neko skinuo rezu s vrata spavaonice i otvorio ih. Preplaene ene su se probudile. Njihove zauene oi ugledale su lik Lahirija Mahasaye. Gledaj, Abhoya, svetlo se skoro ugasilo! Pokazao je na svetiljku, a dadilja se pourila da je napuni. im je svetlo opet zasjalo, uitelj je nestao. Vrata su se
268

zatvorila, a reza kao da je sama od sebe pala na svoje mesto. Abhoyino deveto dete ostalo je ivo. Kada sam se raspitivao za nju 1935. godine, bila je jo iva. Jedan od uenika Lahirija Mahasaye, potovani Kali Kumar Roy, ispripovedao mi je mnogo zanimljivih detalja iz svog ivota s uiteljem. esto sam nedeljama bio gost u njegovoj kui u Benaresu, rekao mi je Roy. Video sam kako mnogobrojni sveci, dandi svamiji 214 stiu u nonoj tiini da bi sedeli do guruovih nogu. Ponekad bi zapoeli raspravu o meditacionim i filozofskim pitanjima. U zoru bi oduevljeni gosti odlazili. Dok sam bio tamo, otkrio sam da Lahiri Mahasaya nijednom nije legao da spava. Na poetku druenja s uiteljem morao sam se suoiti s protivljenjem svog poslodavca, nastavio je Roy. Bio je ogrezao u materijalizmu. Ne elim meu osobljem religiozne fanatike, govorio je prezrivo. Ako ikada sretnem tog tvog arlatanskog gurua, taj e me zapamtiti! Ta uznemirujua pretnja nije mogla prekinuti moj redovni program. Skoro svako vee provodio sam sa svojim guruom. Jedno vee moj poslodavac me je pratio i neutivo upao u salon. Verovatno je nameravao da izgovori otrovne rei kao to je i pretio. Tek to je ovek seo, Lahiri Mahasaya obratio se maloj grupi od dvanaest uenika. Da li biste voleli da vidite sliku? Kada smo klimnuli glavom, zamolio nas je da zamraimo sobu. Sedite u krug jedan iza drugog, rekao nam je, i stavite ruke na oi oveka koji je pred vama. Nisam bio iznenaen to vidim da moj poslodavac, iako nerado, sledi uiteljeva uputstva. Za nekoliko minuta Lahiri Mahasaya upitao nas je ta vidimo. Gospodine, odgovorio sam, vidi se prekrasna ena. Obuena je u crveno obrubljen sari i stoji kraj biljke koju zovemo slonovo uho. Svi ostali uenici su izjavili da vide to isto. Uitelj se obratio mom poslodavcu. Prepoznaje li tu enu? Da. ovek se oigledno i sam borio s oseanjima koji su i njemu samom bili novi. U svojoj gluposti troio sam novac na nju iako imam dobru enu. Stidim se motiva koji su me doveli ovamo. Hoete li da mi oprostite i primite za uenika? Bude li est meseci iveo moralno, primiu te. Zatim je uitelj dodao: Inae te vie neu morati inicirati.

269

Tri meseca moj poslodavac je odolevao iskuenju. Tada je ponovo nastavio vezu sa onom enom. Dva meseca kasnije je umro. Tada sam shvatio prikriveno proroanstvo svog gurua da nee morati da ga inicira. Lahiri Mahasaya je imao uvenog prijatelja, svamija Trailangu, za koga se prialo da je star preko trista godina. Dva jogija su esto zajedno meditirali. Trailanga je bio toliko poznat da je mali broj hindusa koji e porei istinitost bilo koje prie o njegovim udima. Kada bi se Hrist vratio na zemlju i proetao Njujorkim ulicama pokazujui svoje boanske moi, to bi izazvalo otprilike isto uzbuenje kakvo je pre nekoliko decenija izazvao Trailanga, prolazei zakrenim ulicama Benaresa. On je bio jedan od onih siddha (usavrenih bia) koji su sauvali Indiju od erozije vremena. 215 Tog svamija nekoliko puta su videli da je bez ikakvih posledica popio najsmrtonosniji otrov. Hiljade ljudi, meu njima i nekolicina koji su jo ivi, videli su Trailangu kako pluta po Gangu. Danima je sedeo na vodi ili se skrivao pod njenim talasima. Uobiajeni prizor na kupalinim gatovima Benaresa bilo je svamijevo ukoeno telo na svetlucavom kamenju, celo izloeno nemilosrdnom indijskom suncu. Tim svojim podvizima Trailanga je hteo da poui ljude da jogijev ivot ne zavisi od kiseonika, niti od uobiajenih uslova i mera opreza. Bilo nad ili pod vodom, bilo u senci ili pod estokim sunevim zracima, uitelj je dokazivao da ivi samo od boanske svesti. Smrt mu nije mogla nita. Taj jogi nije bio velik samo spiritualno, nego i telesno. Bio je teak preko tri stotine funti: po funtu za svaku godinu ivota! Tajnu je poveavalo jo i to to je jeo vrlo retko. Majstor, meutim, lako zanemaruje sva uobiajena pravila zdravlja kada za to ima neki naroit razlog, esto suptilan i poznat samo njemu. Veliki sveci probueni iz kosmikog sna maye spoznali su da je ovaj svet samo ideja boanskog uma, te da mogu s telom postupati kako god ele znajui da je ono samo oblik kondenzovane ili smrznute energije, kojom se moe manipulisati. Iako fiziari danas shvataju da materija nije nita drugo nego ukruena energija, potpuno prosvetljeni majstori odavno su na podruju upravljanja materijom preli s teorije na praksu. Trailanga je uvek bio potpuno go. Uznemirena policija Benaresa vremenom je na njega poela gledati kao na udesno problematino dete. Svami, prirodan kao Adam u rajskom vrtu, bio je potpuno nesvestan svoje golotinje. Iako je policija
270

toga bila svesna, ipak ga je bez ustruavanja strpala u zatvor. Ogromno Trailangino telo uskoro je u svojoj uobiajenoj celini vieno na zatvorskom krovu. Njegova elija i dalje dobro zakljuana nije prula nikakav trag o tome kako je pobegao. Obeshrabreni uvari zakona jo jednom su izvrili svoju dunost. Ovaj put su pred svamijevu eliju postavili straara. No sila se opet povukla pred pravdom. Trailanga je uskoro vien kako eta po krovu. Boginja pravde nosi zavoj preko oiju. Nadmudrena policija odluila je da u Trailanginom sluaju sledi njen primer. Veliki jogi uvek je utao. 216 Uprkos okruglom licu i stomaku poput bureta, Trailanga je jeo samo povremeno. Poto bi nedeljama bio bez hrane, prekinuo bi post ispijajui lonce kiselog mleka koje su mu poklonici donosili. Neki skeptik jednom je odluio da raskrinka Trailangu kao arlatana. Ponudio je svamiju veliki lonac gaenog krea koje se upotrebljava za beljenje zidova. Uitelju, rekao je materijalista s lanim potovanjem, doneo sam vam malo kiselog mleka. Molim vas, popijte ga. Trailanga je bez oklevanja iskapio ponueni lonac. Nekoliko minuta kasnije poinitelj zlodela pao je na tlo obuzet samrtnim mukama. Upomo, svami, upomo, povikao je. Sav gorim! Oprostite mi moje greno delo. Veliki jogi prekinuo je svoju uobiajenu utnju. Ti, podrugljive, rekao je, kada si mi ponudio otrov, nisi znao da su tvoj i moj ivot jedno. Kad ne bih znao da mi je Bog u elucu kao i u svakom stvorenom atomu, kre bi me ubio. Sad kad si video boansko znaenje bumeranga, nemoj se vie ni sa kim tako aliti. Dobro proieni grenik izleen Trailanginim reima nemono se odunjao. Prenos bola nije bila uiteljeva volja, nego se dogodio zahvaljujui nepogreivoj pravdi 217 koja podrava svaku pa i najudaljeniju sferu univerzuma. Obogotvoreni ljudi poput Trailange doputaju trenutno ureivanje boanskog zakona. Oni su odbacili sve ime bi ego mogao zakoiti njegovo delovanje. Automatska pravinost koja esto plaa na neoekivan nain, kao u sluaju Trailange i oveka koji ga je hteo ubiti, gasi nau brzopletu ogorenost ljudskom nepravdom. Moja je osveta, veli Gospod. Ja u vratiti. 218 Zar su potrebna naa bedna sredstva kada se sam svemir brine za osvetu. Tupi duhovi sumnjaju u
271

mogunost boanske pravde, ljubavi, sveznanja, besmrtnosti. "To su samo isprazna verska nagaanja!" Takvo otupelo gledite bez potovanja prema kosmikom spektaklu izaziva celi niz dogaaja koji na kraju ipak probude oveka. O svemoi duhovnog zakona govorio je Hrist prilikom svog pobedonosnog ulaska u Jerusalim. Dok su njegovi uenici i mnotvo klicali od radosti i uzvikivali: Mir na nebu i slava na visini, neki farizeji su se alili da prizor nije dostojanstven. Uitelju, protestovali su oni, zapreti uenicima svojim! Kaem vam, odgovorio je Isus, ako oni uute kamenje e povikati. 219 U ovom prekoru farisejima Hrist je istakao da Boija pravda nije nikakva figurativna apstrakcija, i da e umesto oveka mira, ako njemu iupaju jezik, progovoriti kolevka stvaranja, sam e univerzalni red progovoriti i odbraniti ga. Zar mislite, govorio je Isus, da ete uutkati glasnike mira? Isto tako mogli biste se nadati da ete uguiti glas Boiji, Gospoda o ijoj slavi i sveprisutnosti peva ak i kamenje. Zar traite da ljudi ne slave u ast mira na nebesima? Da se skupljaju u mnotvo samo kada ele vikati za rat na zemlji? Onda se pripremite, o, farizeji, da preokrenete temelje sveta. Jer dobar ovek nije sam nego e i kamenje na zemlji i voda i vazduh ustati da bi protiv vas svedoili o Njegovom skladu. Hristoliki jogi Trailanga jednom je iskazao milost mom ujaku. Jednog jutra ujak je ugledao uitelja okruenog mnotvom poklonika na jednom od benarekih gatova. Uspeo je da se progura do Trailange i ponizno mu je dodirnuo stopala. Ujak se zaprepastio kada je istog trena ozdravio od hronine bolesti. 220 Jedini poznati ivi uenik velikog jogija je jedna ena, Shankari Mai Jiev. erka jednog od Trailanginih uenika uila je od svamija od ranog detinjstva. etrdeset godina ivela je u usamljenim himalajskim peinama u blizini Badrinatha, Kedarnatha, Amarnatha i Pasupitanatha. Brahmaarini (ena asketa), roena 1826. godine, sada je ve starija od jednog veka. Meutim ne izgleda tako. Kosa joj je crna, zubi blistavi, a energija zaprepauje. Iz svoje povuenosti izlazi svakih nekoliko godina da bi prisustvovala periodinim melama ili religioznim sajmovima. Ta svetica esto je poseivala Lahirija Mahasayu. Pripovedala je da je jednog dana u Barackpur etvrti blizu Kalkute, dok je sedela kraj Lahirija Mahasaye, u sobu tiho uao njegov veliki guru Babai i s njima razgovarao.

272

Jednom prilikom njen uitelj Trailanga, ne obazirui se na svoje uobiajeno utanje, javno je izrazio potovanje Lahiriju Mahasayi. Uenik iz Benaresa prigovorio je Trailangi: Gospodine, zato vi, svami i ovek koji se odrekao svetovnog ivota, iskazujete toliko potovanje jednom kuedomainu? Sine moj, odgovorio je Trailanga, Lahiri Mahasaya je kao boansko mae koje je uvek tamo gde ga stavi Kosmika Majka. Dok po dunosti igra ulogu svetovnog oveka, on je primio onu savrenu samospoznaju zbog koje sam ja odbacio ak i maramu oko bokova!

273

Poglavlje 31 Komentari: (212 220)

On je samo za Boga, ona za Boga u njemu -Milton. asna Majka umrla je u Benaresu 25. III 193O. 214 lanovi monakog reda koji sa sobom nose bambusov tap (dandu) koji simbolizuje ovekovu kimu. 215 Starost indijske civilizacije je predmet interesovanja savremenih naunika-etnologa. Prema jasnim pokazateljima u Vedama, Indija (podruje Inda i Himalaja) je oduvek bila arijski dom. Nita u indijskoj knjievnosti ili tradiciji ne podupire savremenu teoriju da su Arijci provalili u Indiju iz nekog drugog dela Azije ili Evrope. Dokazi o tim etnolokim pitanjima sadrani su u Vedama i izneseni u neobinoj i vrlo itkoj knjizi Rig-vedska Indija od Abinasha Chandre Dasa (Kalkuta, University of Calcutta, 1921.). Profesor Das tvrdi da su emigranti iz Indije naseljavali delove Evrope i Azije irei arijski govor i folklor. Litvanci, na primer, koji nemaju bogatu pisanu knjievnost, poseduju jezik toliko slian sanskrtu da mogu razumeti naunike koji govore sanskrt. Filozof Kant, koji nije nita znao o sanskrtu, udio se naunoj strukturi litvanskog jezika. U njemu je klju, rekao je on, koji e otvoriti vrata svih zagonetki, ne samo filolokih, nego i istorijskih. 216 Bio je muni, monah koji potuje maunu, duhovno utanje. Sanskrtski koren muni srodan je grkom monos, sam, jedan, odakle potiu i nae rei monah, monizam itd. 217 Uporedi s Carevi II, 2, 19-24. Poto je Jelisij uinio udo ozdravivi vode Jerihona, grupa dece poela mu se rugati. Tada izioe dve medvedice iz ume, i rastrgoe etrdeset i dvoje dece. 218 Rimljanima 12, 19 219 Luka 19, 37-40 220 ivoti Trailange i ostalih velikih svetaca podseaju nas na Isusove rei: A znaci onima koji veruju bie ovi: imenom mojim izgonie avole; govorie novim jezicima; uzimae zmije u ruke, ako i smrtno to popiju, nee im nauditi, na bolesnike metae ruke, i ozdravljae. Marko 16, 17-18.
213 212

274

Poglavlje 32.

Rama, oivljen iz mrtvih

Bijae pak jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije A kad u Isus, ree: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Boiju, da se proslavi sin Boji s nje.. 221 Jednog sunanog jutra na balkonu asrama u Seramporeu ri Juktevar je tumaio Sveto Pismo. Sluateljstvo mu se sastojalo od nekoliko uenika meu kojima sam bio i ja i grupa mojih deaka iz Ranija. U tom odlomku Isus sebe naziva sinom Boijim. Iako je bio istinski sjedinjen s Bogom, u ovom kontekstu njegove rei imaju duboko nadlino znaenje, objasnio je moj guru. Sin Boiji jeste Hrist ili boanska svest u oveku. Smrtnik ne moe potovati Boga. Jedina ast koju ovek moe iskazati svom Stvoritelju jeste da ga trai. ovek ne moe potovati apstrakciju koju ne poznaje. Oreol ili nimbus oko glave svetaca simbolizuje njihovu sposobnost potovanja Boanstva. ri Juktevar je nastavio da ita udesnu priu o Lazarevom uskrsnuu. Kad je zavrio zapao je u dugu utnju, dok mu je Sveto Pismo lealo na krilu. I ja sam imao priliku da vidim slino udo, progovorio je napokon moj guru sveanim glasom. Lahiri Mahasaya je oiveo iz mrtvih jednog od mojih prijatelja. Deaci oko mene oduevljeno su se smekali. I sm sam bio jo dovoljno deak da ne uivam samo u filozofiji nego, i to naroito, u svakoj prii o udesnim doivljajima s Lahiriyem Mahasayom, koju sam mogao izvui iz svog gurua. Moj prijatej Rama i ja bili smo nerazdvojni, poeo je uitelj. Zato to je bio plah i povuen, poseivao je naeg gurua, Lahiriya Mahasayu, samo oko ponoi

275

i u zoru, kad nije bilo mnogo uenika koji su dolazili danju. Poto sam bio Ramin najbolji prijatelj, sluio sam kao spiritualni ventil kroz koji je prolazilo bogatstvo njegovih spiritualnih opaanja. Druenje s njim me je inspirisalo. Lice mog gurua ublailo se, preplavljeno uspomenama. Rama je iznenada stavljen na veliko iskuenje, nastavio je ri Juktevar. Oboleo je od azijske kolere. Poto na uitelj nikada nije prigovarao uslugama lekara kada je bolest bila ozbiljna, pozvana su dvojica specijalista. Usred mahnite jurnjave da se obolelom oveku pomogne, svim srcem sam se molio Lahiriju Mahasayi da ga spase. Pourio sam do njegove kue i jecajui ispriao celu priu. Lekari se brinu za Ramu. On e ozdraviti. Moj guru veselo se nasmejao. Laka srca vratio sam se prijatelju samo da bih ga naao kako umire. Nee iveti vie od dva sata, rekao mi je jedan od lekara i svoje rei popratio pokretom oajanja. Opet sam pourio do Lahirija Mahasaye. Lekari su savesni ljudi. Siguran sam da e Rama ozdraviti. Uitelj me je radosno ispratio. Kad sam se vratio Raminoj kui, video sam da su oba lekara otila. Jedan od njih ostavio mi je poruku: Uinili smo sve to smo mogli, ali sluaj je beznadean. Moj prijatelj je zaista izgledao kao ovek na samrti. Nisam rezumeo kako je mogue da se rei mog uitelja ne obistine, ali pogled na Ramu koji je naglo kopneo izazivao je u meni pomisao: Sve je gotovo. Rastrzan verom i sumnjom pomagao sam prijatelju kako sam najbolje znao i umeo. On se malo pridigao da bi mi rekao: Juktevare, otri do uitelja i reci mu da umirem. Zamoli ga neka blagoslovi moje telo pre poslednjih obreda. S tim reima Rama je duboko uzdahnuo i ispustio duu. 222 Sat vremena plakao sam kraj njega. Uvek je traio tiinu i sada je naao kruti mir smrti. Uao je jedan drugi uenik. Zamolio sam ga da ostane u kui dok se ne vratim. Napola omamljen odvukao sam se do svog gurua. Kako je Rami sada? Lice Lahirija Mahasaye razvuklo se u osmeh. Uskoro ete videti kako mu je, izlanuo sam. Za nekoliko sati videete njegovo telo pre nego to ga odnesu na groblje gde e ga spaliti. Slomio sam se i otvoreno jauknuo.

276

Juktevare, saberi se. Sedi mirno i meditiraj. Moj guru se povukao u samadhi. Posle podne i no proli su u tiini koja niim nije bila poremeena. Bezuspeno sam se borio da se u sebi priberem. U zoru me je Lahiri Mahasaya uteno pogledao. Vidim da si jo uvek uznemiren. Zato mi jue nisi objasnio da od mene oekuje da Rami pomognem nekim lekom? Uitelj je pokazao na svetiljku u obliku flae u kojoj je bilo neto ricinusovog ulja. Napuni flaicu iz ove svetiljke. Stavi sedam kapi u Ramina usta. Gospodine, protestovao sam, on je mrtav od jue u podne. Od kakve koristi je sada ulje? Nije vano, uini ta ti kaem. Radosno raspoloenje Lahirija Mahasaye bilo mi je neshvatljivo. Moja tuga jo nije bila ublaena. Izlivi malo ulja u flaicu, krenuo sam Raminoj kui. Naao sam prijateljevo telo ukrueno u zagrljaju smrti. Ne obazirui se na njegovo jezivo stanje, rastvorio sam mu usne desnim kaiprstom i uspeo levom rukom, pomaui se epom, da sipam ulje, kap po kap, meu njegove stisnute zube. Kad mu je sedma kap dodirnula hladne usne, Rama je snano zadrhtao. Miii su mu zatitrali od glave do pete, i on je seo udei se. U mlazu svetlosti video sam Lahirija Mahasayu, povikao je. Blistao je kao sunce. Ustani, probudi se iz sna, naredio mi je. Doi k meni s Juktevarom. Nisam verovao svojim oima kada sam video da se Rama oblai i kako je posle kobne bolesti dovoljno snaan da moe otii do kue naeg gurua. Tamo se sa suzama zahvalnosti bacio pred Lahirija Mahasayu. Uitelj je bio van sebe od smeha. Vragolasto mi je namignuo. Juktevare, obratio mi se, od sada e sigurno sa sobom uvek da nosi flaicu ricinusovog ulja! Dakle, sedam kapi ulja iz svetiljke svakako e unititi Yaminu 223 mo! Gurui, vi mi se rugate. Ja nita ne razumem. Molim vas, pokaite mi gde sam pogreio. Dva puta sam ti rekao da e Rama ozdraviti. Ipak mi nisi poverovao, objasnio je Lahiri Mahasaya. Nisam mislio da e ga lekari izleiti. Rekao sam samo da se oni brinu. Izmeu te dve izjave nije bilo uzrono posledine veze. Nisam eleo da se meam u posao lekara. I oni moraju od neeg da ive. Glasom u kojem je odjekivala radost, moj guru je dodao: Uvek imaj na umu da neiscrpni Paramatman 224 moe izleiti svakoga, s lekarom ili bez njega.
277

Uviam svoju greku, priznao sam pokajniki. Sad razumemem da je celom svemiru dovoljna vaa re. Kada je ri Juktevar zavrio svoje pripovedanje koje je ulivalo potovanje, jedan od opinjenih slualaca ohrabrio se i postavio pitanje, razumljivo tim vie to se radilo o detetu. Gospodine, upitao je ri Juktevara, zato je va guru upotrebio ricinusovo ulje? Dete, ulje nije imalo nikakvog znaenja osim to sam ja oekivao neto opipljivo, pa je Lahiri Mahasaya odabrao ulje koje mu je bilo pri ruci, da taj objektivni simbol probudi u meni veu veru. Uitelj je dozvolio da Rama umre zato to sam ja delimino sumnjao. Ali boanski guru je znao da e, budui da je on rekao da e uenik ozdraviti, doi do iscelenja ak i ako bude morao da izlei Ramu od smrti, bolesti koja je obino pogubna! ri Juktevar je otpustio malu grupu i pokazao mi je na jastuk do svojih nogu. Jogananda, obratio mi se neobino ozbiljno, ti si od svog roenja okruen direktnim uenicima Lahirija Mahasaye. Veliki uitelj je iveo veoma povueno i uporno je odbijao da njegovi sledbenici oko njegovog uenja stvore organizaciju. Ipak je izrekao ovo proroanstvo: Pedesetak godina nakon moje smrti bie napisana moja biografija zbog velikog interesovanja koji e Zapad ispoljiti za jogu. Poruka joge proirie se celom zemaljskom kuglom i doprinee ostvarivanju onog bratstva izmeu ljudi koje je posledica direktne spoznaje jednog Oca. Jogananda, sine moj, nastavio je ri Juktevar, i ti moe doprineti irenju poruke i napisati tu svetu biografiju. Godine 1945. navrilo se pedeset godina od smrti Lahirija Mahasaye (1895.), upravo kada sam priveo kraju ovu knjigu. Ne mogu a da ne uoim koincidenciju da je 1945. godina poetak novog doba - era revolucionarne atomske energije. Svi ljudi koji misle bave se vie nego ranije goruim problemima mira i bratstva, jer ukoliko se oni ne ree, materijalna sila e ukloniti sa lica zemlje sve ljude, zajedno sa njihovim problemima. Iako ljudske rase i njihova dela nestaju bez traga zbrisani vremenom ili bombom, sunce ne menja svoju putanju, a zvezde neprestano bdiju. Kosmiki zakon ne moe ni da se promeni ni da se ukine, pa bi bilo dobro da se
278

ovek s njim uskladi. Ako je svemir protiv sile, ako sunce ne ratuje s planetama nego se u odreeno vreme povlai i na neko vreme predaje vlast zvezdama, emu se moemo nadati od svoje gvozdene pesnice? Da li nam ona moe doneti mir? Dobra volja je oslonac svemira, a ne okrutnost. oveanstvo e u miru spoznati beskrajne plodove pobede, slae od bilo kakvih plodova uzgajanih na tlu natopljenom krvlju. Efikasna liga naroda bie prirodna, bezimena liga ljudskih srca. Samo sveobuhvatno saoseanje i duboka spoznaja mogu ublaiti bol ovog sveta. Mir se ne postie pukim intelektualnim priznanjem da smo razliiti, nego spoznajom naeg neraskidivog jedinstva s Bogom. Radi ostvarenja najvieg 225 ovekovog ideala - mira putem bratstva - neka se joga, nauka o linoj komunikaciji s Boanstvom, proiri u sve zemlje i na sve ljude. Iako je indijska civilizacija starija od svih ostalih, mali broj istoriara je shvatio da nikako nije sluajnost to je opstala, nego je to logika posledica odanosti venim istinama to ih u svakom pokoljenju objavljuju njeni najvei ljudi. Biblijska pria 226 o Avramovoj molbi Gospodu da potedi grad Sodomu ako u njemu bude naao deset pravednika, i Boiji odgovor: Neu ih pogubiti radi onih deset, dobija novo znaenje u svetlu injenice da je Indija uspela da izbegne zaborav Vavilona, Egipta i ostalih monih naroda koji su joj nekad bili savremenici. Gospodov odgovor jasno pokazuje da zemlja ne ivi od svog materijalnog bogatstva nego od svojih savrenih ljudi. Neka se u ovom XX veku dva puta natopljenom krvlju a da nije protekla ni polovina, uju opet Boije rei: nijedan narod koji moe da rodi deset velikih ljudi u oima nepodmitljivog Sudije, nee nestati s lica zemlje. Imajui to na umu, Indija se pokazala dovoljno domiljatom da doskoi lukavtinama vremena. Uitelji koji su spoznali svoje Jastvo, u svakom veku su posveivali njeno tlo. Savremeni hristoliki mudraci, kao to su Lahiri Mahasaya i njegov uenik ri Juktevar, ustaju da bi objavili kako je za ljudsku sreu i dugovenost naroda vanija nauka joge nego bilo kakav materijalni poredak. O ivotu Lahirija Mahasaye kao i o njegovom univerzalnom uenju obavljeno je malo podataka. Tokom tri decenije otkrio sam u Indiji, Americi i u Evropi dubok i iskren interes za njegovu poruku o osloboenju putem joge. Danas

279

je na Zapadu potreban pismeni izvetaj o njegovom ivotu ba kao to je on i prorekao, jer su dostignua velikih modernih jogija malo poznata. Lahiri Mahasaya je roen 30. decembra 1828. godine u pobonoj drevnoj lozi porodice brahmana. Njegovo rodno mesto je selo Ghurni u pokrajini Nadiya, blizu Krishnagara u Bengalu. Bio je najmlai sin Muktakashi, druge ene potovanog Gaura Mohana Lahirija, ija je prva ena, nakon to je rodila tri sina, umrla na hodoau. Deakova majka umrla je dok je on jo bio dete. O njoj se malo zna, osim znaajne injenice da je bila gorljiva poklonica Gospoda ive 227 koji se u svetim spisima naziva kraljem jogija. Deak Lahiri, kome su dali ime Shyama Charan, proveo je najranije detinjstvo u kui svojih predaka u Nadiyi. Kada su mu bile tri ili etiri godine, esto su ga viali kako u jogijskom poloaju sedi pokriven peskom iz kojeg mu je virila samo glava. Imanje Lahirijevih razoreno je 1833. godine, kada je oblinja reka Jalangi menjala tok i nestala u dubinama Gange. Zajedno sa porodinom kuom reka je odnela jedan od ivinih hramova koji su sagradili Lahirijevi. Jedan poklonik spasao je kip boga ive iz vodenih virova i naao mu mesto u novom hramu koji je danas dobro poznat kao mesto Ghurni iva. Gaur Mohan Lahiri i njegova porodica napustili su Nadiyu i naselili su se u Benaresu, gde je otac odmah podigao ivi hram. Svoje ukuane vodio je u skladu s vedskom disciplinom koja je ukljuivala obrede potovanja, milosrdna dela i prouavanje svetih spisa, a poto je bio pravedan i bez predrasuda, nije zanemarivao ni blagotvorna strujanja modernih ideja. Deak Lahiri uio je hindski 228 i urdski jezik u benareskim zajednicama. Iao je u kolu koju je vodio Joy Narayan Ghosal, i tamo uio sanskrt, bengalski, francuski i engleski. Gorljivo je prouavao Vede i s velikim interesovanjem sluao kako ueni brahmani, meu kojima i pandit iz Mahratte, po imenu Nag-Bhatta, raspravljaju o svetim spisima. Shyama Charan bio je ljubazan, blag i hrabar mladi koga su voleli svi njegovi drugovi. Dobro graen, bistar i zdravog snanog tela, bio je odlian pliva i isticao se u spretnosti rukama. Godine 1846. Shyama Charan Lahiri oenio se sa Kashi Moni, erkom ri Debnarayana Sanyala. Uzor indijske ene, Kashi Moni je s radou obavljala kune

280

poslove i izvravala tradicionalne domainske obaveze sluei goste i siromane. Brak je bio blagoslovljen sa dva sina i dve erke. U dvadeset i treoj godini (1851. god.) Lahiri Mahasaya zaposlio se kao knjigovoa u Vojnotehnikom odseku britanske vlade. Za vreme slube esto je unapreivan, pa ne samo da je bio savren u Boijim oima, nego je i u maloj ljudskoj drami uspeno igrao dodeljenu mu ulogu kancelarijskog slubenika. Dok je radio u Vojnom odseku, premetali su ga u Gazipur, Mirjapur, Danapur, Naini Tal, Benares i druga mesta. Posle oeve smrti Lahiri Mahasaya morao je da preuzme svu odgovornost o svojoj porodici za koju je kupio mirnu kuu u Garudesvar Mohulla etvrti Benaresa. U trideset petoj godini Lahiri Mahasaya je doiveo ispunjenje svrhe zbog koje se ponovo rodio na zemlji. ar koji je dugo tinjao prekriven pepelom, dobio je priliku da se razbukta u plamen. Boanska odredba nedostupna ljudskom pogledu tajanstveno se brine da se sve manifestuje u pravo vreme. Lahiri Mahasaya je u blizini Ranikheta u Himalajima sreo svog velikog gurua, Babaija, koji ga je inicirao u krija jogu. Taj susret nije bio povoljan samo za Lahirija Mahasayu. To je bio srean trenutak za celo oveanstvo, jer su mnogi stekli priliku da prime blagoslovljeni dar krije. Na svetlo je opet izalo nestalo ili dugo izgubljeno najvie umee joge. Mnogobrojni duhovno oedneli mukarci i ene najzad su nali svoj put u njenim hladnim vodama. Kao u hinduskoj legendi u kojoj je majka Ganga utaila e ednog poklonika Bhagiratha, tako se nebeska bujica krije s tajnih himalajskih visina sruila na pranjava ljudska naselja.

281

Poglavlje 32 Komentari: (221 228)

Jovan 11, 1-4 rtva kolere esto je razumna i potpuno svesna sve do trenutka smrti. 223 Bog smrti. 224 Doslovno vrhovna dua. 225 Na pitanje o tome koje e se podruje istraivanja najvie razviti u sledeih pedeset godina, uveni elektro inenjer, Charles P. Steinmetz odgovorio je: Mislim da e do najveih otkria doi na duhovnom podruju. Iz istorije znamo da je to snaga koja je najvea pokretaka sila ovekovog razvoja. Ali do sada smo se s njom samo poigravali i nismo je prouavali ozbiljno, kao npr. fiziku silu. Jednog dana ljudi e shvatiti da materijalne stvari ne donose sreu i da ne mogu ljude podstai na stvaralaki rad. Tada e se naunici celog sveta posvetiti prouavanju Boga, molitvama i duhovnim silama, koje su zasad jedva okrznuli. Kad stigne taj dan, svet e u jednoj generaciji napredovati vie nego u prole etiri. 226 Postanak 18, 23-32 227 Jedan od Boanskog trojstva - Brahma, Vinu, iva - koje u svemiru ispunjava zadatak stvaranja, odravanja i razaranja-obnavljanja. iva, koji se u mitologiji predstavlja kao Bog onih koji su se odrekli ovog sveta, poklonicima se u vizijama javlja u razliiti oblicima, npr. kao Mahakdeva, askete kose spletene u pletenicu, ili kao Nataraa, kosmikog plesaa. 228 Hindski je lingva franca Indije. Indoarijski jezik je uveliko izrastao na sanskrtskim korenima, a hindski je glavni domai jezik Severne indije.
222 221

282

Poglavlje 33.

Babai, Yogi-Hrist moderne Indije

Severne litice Himalaja i blizini Badrinarayana jo uvek su blagoslovljene ivom prisutnou Babaija, gurua Lahirija Mahasaye. Uitelj koji ivi u samoi, zadrao je svoje telesno oblije vekovima, moda ak i hiljadama godina. Besmrtni Babai je avatar. Ta sanskrtska re znai silazak. Njena dva korena su ava dole i tr proi. U hinduistikim svetim spisima avatar oznaava silazak Boga u telo. Babaijevo duhovno stanje nadilazi mo ljudskog poimanja, objasnio mi je ri Juktevar. Patuljasta ovekova vizija ne moe prodreti do njegove transcendentalne zvezde. ovek uzalud pokuava da zamisli avatarov doseg. On ga ne moe shvatiti. U Upaniadama je precizno klasifikovana svaka faza duhovnog napretka. Siddha (savreno bie) napreduje do stanja ivanmukte (osloboen dok je iveo), a zatim do stanja paramamukte (vrhunski slobodan gospodar smrti). Ovaj poslednji potpuno se oslobodio robovanja mayi i kruga reinkarnacije. Stoga se paramamukta retko vraa u materijalno telo. Ako se vrati, onda to ini kao avatar, Boiji poslanik koji svetu donosi neizmeran blagoslov. Avatar ne podlee univerzalnim kosmikim zakonima. Njegovo isto telo, vidljivo u obliku svetlosne slike, nita ne duguje prirodi. Povrni pogled u avatarovom obliju moda nee otkriti nita neobino, ali ono povremeno ne baca senku niti ostavlja otiske u pesku. To su spoljanji dokazi za unutranje nepostojanje mraka i materijalne vezanosti. Samo takav Bog-ovek zna istinu koja

283

se krije iza relativnosti ivota i smrti. Omar Khayam, esto neshvaen na pravi nain, opevao je tog osloboenog oveka u svojim besmrtnim Rubaijama: Mesee moje due neprolazni! Utap i mne reae se stalno. Mesec e jo dugo nebom kruiti uzalud me u istom vrtu traiti. Mesec neprolazni je Bog koji e nadiveti sva vremena. Utap i mne simbolizuju materijalni svemir vezan zakonom periodinog ponavljanja. Persijski vidovnjak koji je postigao najvii stepen samospoznaje ne mora vie da se vraa u vrt prirode, ili maye. Uzalud svemir trai neto to mu je nekada pripadalo, pa nestalo bez traga. Hrist je svoju slobodu drukije izrazio: I pristupivi jedan knjievnik ree mu: Uitelju! Ja idem za tobom kud god ti poe. Ree njemu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a sin oveiji nema gde glavu zakloniti. 229 Moe li se sveprisutni Hrist slediti drukije osim u duhu koji sve proima? Krina, Rama, Buddha i Patanali su meu drevnim indijskim avatarima. Opsena knjievnost na tamilskom jeziku nastala je oko Agastye, avatara June Indije. U vekovima pre i posle hrianske ere izveo je mnogobrojna uda, a veruje se da je do dananjeg dana zadrao svoj materijalni oblik. Babaijeva misija u Indiji sastoji se u tome da pomae prorocima u njihovim posebnim zadacima. Prema tome, on zadovoljava uslove koji se u svetim spisima trae za mahavatara (velikog avatara). On tvrdi da je u jogu uveo ankaru, indijskog filozofa bez premca 230 i Kabira, slavnog srednjovekovnog uitelja. U XIX veku Babaijev najznaajniji uenik bio je Lahiri Mahasaya, koji je oiveo izgubljeno umee krije. Mahavatar je u stalnoj vezi s Hristom. Obojica alju oveanstvu vibracije iskupljenja i za nae doba su odredili spiritualnu tehniku spasenja. Zadatak te dvojice potpuno prosvetljenih uitelja - jednog u telu, a drugog bez njega - sastoji se u inspirisanju naroda da se odreknu samoubilakih ratova, rasnih mrnji, verskog sektatva i zala materijalizma. Babai je svestan trendova novog vremena,

284

a naroito uticaja i sloenosti zapadne civilizacije, te kako oslobodilaku jogu treba iriti na Zapadu podjednako kao i na Istoku. Ne treba da nas iznenadi to istorija ne spominje Babaija. Ni u jednom veku veliki guru se nije javno pojavio. S njegovim hiljadugodinjim planovima nije u skladu sjaj publiciteta, koji sve moe pogreno da protumai. Kao i Stvoritelj, jedina ali utljiva sila, Babai radi u poniznoj povuenosti. Veliki proroci kao Hrist i Krina, dolaze na zemlju radi odreene i spektakularne svrhe. im je svrha postignuta, oni odlaze. Drugi avatari poput Babaija dre se posla koji se vie odnosi na spori ovekov razvoj tokom vekova, a ne na neki istaknuti istorijski dogaaj. Takvi uitelji uvek se sakrivaju od radoznalog pogleda javnosti i imaju mo da postanu nevidljivi. Zbog tih razloga kao i zbog toga to uglavnom upuuju svoje uenike da o njima ute, svetu ostaje nepoznat veliki broj spiritualnih linosti. Na ovim stranicama moi e se neto naslutiti o Babaijevom ivotu samo nekoliko injenica koje on smatra prikladnim i korisnim da se javno objave. Nikad nisu otkriveni nikakvi blii podaci o Babaijevoj porodici ili mestu roenja, koje hroniari toliko vole. Obino govori na hindskom, ali i na svakom drugom jeziku. Prihvatio je jednostavno ime Babai 231 (potovani otac), a uenici Lahirija Mahasaye iz potovanja su mu nadenuli imena Mahamuni Babai Maharaa (vrhovni ekstatini svetac), Maha Yogi (najvei jogi), Tryambaka Baba i iva Baba (naslovi ivinih avatara). Zar je vano to ne znamo porodino ime potpuno osloboenog uitelja? Lahiri Mahasaya je jednom rekao da Kad god neko s potovanjem izgovori Babaijevo ime, istog asa mu stie duhovni blagoslov. Besmrtni guru na telu nema znake starosti. Izgleda kao da nije stariji od dvadesetpetogodinjaka. Svetle koe, srednje visine i grae, Babaijevo lepo, snano telo zrai vidljivim arom. Oi su mu tamne, spokojne i blage, a duga sjajna kosa je bakarne boje. Zauuje injenica da je Babai vrlo slian svom ueniku Lahiriju Mahasayi. Slinost je toliko upadljiva da se Lahiri Mahasaya u poznijim godinama mogao smatrati ocem mladog Babaija. Svami Kebalananda, moj sveti kuni uitelj sanskrta, proveo je neko vreme sa Babaijem u Himalajima.

285

Uitelj bez premca sa svojom grupom kree se po planinama iz mesta u mesto, priao mi je Kebalananda. U njegovom malom drutvu su i dva vrlo napredna uenika iz Amerike. Nakon provedenog vremena na neko mestu, on kae: Dera danda uthao (dignimo ator i tap). Sa sobom nosi simbolian bambusov tap - dandu. Njegove rei su znak da sa grupom istog trenutka kree na drugo mesto. Tom metodom astralnog putovanja ne koristi se, meutim, uvek. Ljudi mogu da ga vide ili prepoznaju samo ako on to eli. Poznato je da se raznim poklonicima javio u mnogobrojnim, poneto razliitim oblijima ponekad s bradom i brkovima, a ponekad bez njih. Poto njegovo nepropadljivo telo ne treba hranu, uitelj retko kad jede. Neki put od uenika koje poseuje prihvati voe ili pirina kuvan u mleku i proienom maslacu kao znak drutvene utivosti. Poznata su mi dva udesna dogaaja iz Babaijevog ivota, nastavio je svami Kebalananda. Jedno vee njegovi uenici su sedeli oko velike vatre koja je plamtela radi svetog vedskog obreda. Uitelj je odjednom zgrabio zapaljenu cepanicu i njome lako udario po ramenu uenika koji je sedeo blizu vatre. To je okrutno, gospodine, protestovao je Lahiri Mahasaya, koji je takoe bio prisutan. Zar bi vie voleo da ti sagori u pepeo pred oima, kako mu je bilo predodreeno njegovom prolom karmom? S tim reima Babai je na uenikovo ispeeno rame stavio svoju isceliteljsku ruku. Veeras sam te oslobodio bolne smrti. Karmiki zakon zadovoljen je time to ti je vatra nanela samo mnogo manju bol. Jednom prilikom neki stranac je uznemirio Babaijev sveti krug. Neverovatno veto je uspeo da se popne na skoro nepristupanu stenu u blizini uiteljevog logora. Gospodine, vi mora da ste veliki Babai. Lice oveka izraavalo je neizrecivo potovanje. Mesecima sam vas bez presranka traio meu ovim negostoljubivim stenama. Preklinjem vas, primite me za uenika. Poto veliki guru nije odgovorio, ovek je pokazao na ponor do svojih nogu. Ako me odbijete, skoiu sa ove planine. ivot mi nita ne znai ako me vi ne budete vodili Bogu. Skoi, ree Babai ravnoduno. U tvom sadanjem stanju razvoja ne mogu te primiti.
286

ovek se istog trenutka bacio niz klisuru. Babai je naredio potresenim uenicima da donesu ovekovo telo. Kad su se vratili s raskomadanim telom, uitelj je na mrtvog oveka poloio svoju boansku ruku, i gle - mrtvac je otvorio oi. Sad si spreman da postane moj uenik, rekao je Babai gledajui s ljubavlju svog vaskrslog uenika. Hrabro si poloio teak ispit. 232 Smrt te vie nee dotai, sada pripada naem stadu besmrtnika. Zatim je izgovorio uobiajenu formulu za odlazak, Dera danda uthao, i cela grupa je nestala s planine. Avatar ivi u sveprisutnom duhu. Za njega nita nije proporcionalno kvadratu udaljenosti. Samo je jedan razlog zato Babai iz veka u vek zadrava svoje telesni oblik: elja da oveanstvu prui primer njegovih vlastitih mogunosti. Kad ovek ne bi imao priliku da na trenutak vidi utelovljenog Boga, ostao bi skrhan tekom obmanom da ne moe nadii svoju smrtnost. Isus je od samog poetka znao tok dogaaja u svom ivotu. Kroz svaki od njih prolazio je ne sebe radi, ne radi karmike prisile, nego iskljuivo radi uzdizanja misaonih ljudskih bia. etiri evanelista Matej, Marko, Luka i Jovan zapisali su neizrecivu dramu za korist kasnijih generacija. Ni za Babaija ne postoji relativnost prolosti, sadanjostii i budunosti. On je od poetka poznavao sve faze svog ivota. Prilagoavajui se ogranienom shvatanju ljudi, odigrao je mnogobrojne inove svog boanskog ivota u prisustvu jednog ili vie svedoka. Tako se dogodilo da je uenik Lahirija Mahasaye bio prisutan kada je Babai ocenio da je sazreo trenutak da objavi mogunost telesne besmrtnosti. To obeanje izrekao je pred Ramom Gopalom Muzumdarom 233 da bi se napokon obznanilo i da bi nadahnuo ostale koji trae. Velikani izgovaraju svoje rei i naizgled sudeluju u prirodnom toku dogaaja iskljuivo radi ovekovog dobra, kao to je Hrist rekao: Oe, A ja znadoh da me svagda slua nego rekoh naroda radi koji ovde stoji, da veruju da si me ti poslao.. 234 Kada sam u Ranbajpuru sreo Rama Gopala, Sveca bez sna, on mi je ispriao udesnu priu o svom prvom susretu s Babaijem. Ponekad sam naputao svoju usamljenu peinu i odlazio u Benares da sedim do nogu Lahirija Mahsaye, rekao mi je Ram Gopal. Jedno vee oko ponoi, dok sam meditirao s njim i sa ostalim uenicima, uitelj me je iznenadio neobinim zahtevom.
287

Rame Gopale, rekao je, idi odmah do Dasasamedh kupalinog gata. Brzo sam stigao do usamljenog mesta. Bila je sjajna meseina, a zvezde su svetlucale. Poto sam neko vreme sedeo strpljivo utei, panju mi je privukla golema kamena ploa do mojih nogu. Postepeno se dizala otkrivajui podzemnu peinu. Dok je kamen na neki nepoznat nain balansirao vazduhom, iz peine je levitirajui izaao platom ogrnut lik mlade i lepe ene. Visoko u vazduhu stala je nepokretno u dubokoj ekstazi. Najzad se pokrenula i blago progovorila. Ja sam Matai, 235 Babaijeva sestra. Zamolila sam ga, a takoe i Lahirija Mahasayu, da veeras dou u moju peinu kako bismo raspravljali o neem vanom. Magliasto svetlo brzo se pribliavalo preko Ganga. Neobian sjaj odraavao se u neprovidnoj vodi. Prilazio nam je sve blie i blie, sve dok se zaslepljujue bljesnuvi nije zaustavio kraj Matai i istog trena se zgusnuo u ljudski lik Lahirija Mahasaye. On se ponizno poklonio pred nogama svetice. Pre nego to sam doao k sebi od uda, ugledao sam masu mistinog svetla kako krui nebom. Brzo se sputajui, plameni vir se pribliio naoj maloj grupi i tu se materijalizovao u predivnog mladia u kome sam odmah prepoznao Babaija. Izgledao je poput Lahirija Mahasaye, a glavna razlika izmeu njih bila je u tome to je Babai izgledao mnogo mlae jer je imao dugu sjajnu kosu i nije imao brkove. Lahiri Mahasaya, Matai i ja kleknuli smo pred guruova sveta stopala. Kad sam dotakao njegovo boansko telo, celo bie mi je bilo preplavljeno neopisivim oseajem blaenstva. Blagoslovljena sestro, rekao je Babai, nameravam da odbacim svoje oblije i uronim u Beskrajnu Reku. Ve sam naslutila tvoju nameru, ljubljeni uitelju. elela sam veeras da razgovaramo o tome. Zato bi napustio svoje telo? Predivna ena gledala ga je preklinjui. Kakva je razlika u tome jesam li vidljiv ili nevidljiv talas u moru svog duha? Matai je odgovorila neobino duhovito: Besmrtni guru, ako nema razlike, onda te molim da nikad ne napusti svoje telo. 236

288

Neka bude tako, izjavio je Babai sveano. Nikad neu napustiti svoje materijalno telo. Ono e uvek biti vidljivo bar malom broju ljudi na zemlji. Gospod je kroz tvoja usta izrazio svoju elju. Dok sam sa strahopotovanjem sluao razgovor tih uzvienih bia, veliki guru se okrenuo prema meni blagoslovivi me. Ne boj se, Ram Gopale, rekao je, blagoslovljen si to si svedok ovog besmrtnog obeanja. Dok se nena melodija Babaijevog glasa polako gubila, njegovo telo i telo Lahirija Mahasaye, polako se uzdiglo i odlevitiralo nazad preko Ganga. Oreol bljetavog svetla nadvisivao je njihova tela dok su nestajali u nonom nebu. Matai je odlebdela do peine i spustila se. Kamena ploa se sama zatvorila kao da su na delu nevidljive poluge. Beskrajno nadahnut vratio sam se kui Lahirija Mahasaye. Bila je rana zora i dok sam mu se klanjao, moj guru mi se nasmeio sa razumevanjem. Srean sam zbog tebe, Ram Gopale, rekao je. elja da sretne Babaija i Matai, koju si tako esto izraavao, najzad se na udesan nain ispunila. Ostali uenici obavestili su me da se Lahiri Mahasaya od sino nije micao sa svog podijuma. Kad si otiao na Dasasamedh gat, odrao je nadahnut govor o besmrtnosti, rekao mi je jedan od uenika. Po prvi put sam potpuno shvatio istinitost stihova u svetim spisima koji tvrde da se ovek koji je spoznao sebe moe u isto vreme pojaviti na razliitim mestima u dva ili vie tela. Kasnije mi je Lahiri Mahasaya objasnio brojne metafizike pojedinosti u vezi sa skrivenim planom za ovu zemlju, zavrio je Ram Gopal. Bog je odabrao Babaija da ostane u telu tokom ovog ciklusa postojanja sveta. Vekovi e dolaziti i prolaziti, a besmrtni uitelj 237 posmatrajui dramu mnogih vekova, bie prisutan na ovoj zemaljskoj pozornici.

289

Poglavlje 33 Komentari: (229 237)

Matej 8, 19-20. ankara je bio uenik Govinde Yatija, i primio je inicijaciju u jogu od Babaija u Benaresu. Pripovedajui taj dogaaj Lahiriju Mahasayi i svamiju Kebalanandi, Babai je izneo mnoge zanimljive pojedinosti o svom susretu s velikim monistom. 231 Babai je uobiajeni izraz oslovljavanja. Tom titulom obraaju se mnogim poznatim uiteljima Indije, od kojih, meutim, nijedan nije Babai, guru Lahirija Mahasaye. 232 To je bio ispit poslunosti. Kada je prosvetljeni uitelj rekao skoi, ovek je posluao. Da je oklevao, opovrgnuo bi svoju tvrdnju da bez Babaijevog vostva ivot smatra bezvrednim i time otkrio svoje nepoverenje prema guruu. Zato je taj test, iako drastian i neobian u datim okolnostima, bio savreno prikladan. 233 Jogi ije je sveprisutno oko opazilo da se nisam poklonio pred svetilitem u Tarakesvaru (13. poglavlje). 234 Jovan 11, 42 235 Sveta Majka. Matai takoe ivi vekovima. Duhovno je skoro jednako napredna kao i njen brat. Vreme provodi u ekstazi u skrivenoj podzemnoj peini blizu Dasasamedh gata u Benaresu. 236 Taj dogaaj podsea nas na Talesa. Veliki grki filozof uio je da nema razlike izmeu ivota i smrti. Zato onda ne umre, upitao ga je neki kritiar. Zato to nema razlike, odgovorio je Tales. 237 Ko dri re moju (ako je neprestano u Hristovoj svesti) nee videti smrti doveka Jovan 8, 51. Tim reima Isus nije mislio na besmrtnost u fizikom telu - monotoni boravak u telesnom zatvoru teko da bi poeleo i grenik, a kamoli svatac. Prosvetljen ovek o kome govori Hrist, jeste onaj koji se iz samrtnog transa neznanja probudio u veni ivot. ovekova sutinska priroda je sveprisutan i bezoblini Duh. Prisilno ili karmiko utelovljenje posledica je avidye, neznanja. Smrt, kao i roenje, proizvodi su maye, kosmike obmane. Oba stanja pripadaju svetu relativnosti.
230 229

290

Poglavlje 34.

Materijalizacija palate u Himalajima

Babaijev prvi susret sa Lahirijem Mahasayom zvui kao bajka, i to jedna od malobrojnih u kojoj moemo bolje videti besmrtnog gurua. Ove rei svamija Kebalanande bile su uvod u udesnu priu. Kada mi ju je prvi put ispriao, bio sam doslovno opinjen. esto sam molio svog blagog uitelja sanskrta da mi ponovi tu priu koju mi je kasnije gotovo istim reima ispriao ri Juktevar. Oba ova uenika Lahirija Mahasaye uli su tu neobinu priu iz usta svog gurua. Prvi put sam sreo Babaija u svojoj trideset i treoj godini, rekao je Lahiri Mahasaya. U jesen 1861. godine bio sam stacioniran u Danapuru kao knjigovoa u vladinom vojnotehnikom odseku. Jednog jutra pozvao me je upravnik odseka. Lahiri, rekao je, iz glavnog taba je upravo stigao telegram. Premeten si u Ranikhet gde se otvara vojna sluba. 238 S jednim slugom krenuo sam na put dugaak pet stotina milja. Putujui konjskom zapregom, za trideset dana stigli smo u mesto Ranikhet 239 na Himalajima. Moje dunosti u kancelariji nisu bile teke. Mogao sam provoditi sate lutajui po velianstvenim planinama. uo sam glas da su veliki sveci blagoslovili taj kraj svojom prisutnou. Veoma sam eleo da ih vidim. Jednog ranog popodneva dok sam lutao, zaprepaeno sam uo glas kako me iz daljine zove po imenu. Nastavio sam hitro da se penjem uz Drongiri planinu. Pomalo me je obuzimala nelagodnost pri pomisli da moda neu znati da se vratim pre nego to dunglu obavije mrak. Konano sam stigao na zaravan okruenu peinama. Na jednoj od stena stajao je mladi smeei se i pruajui mi ruku u znak dobrodolice. Bio sam

291

zaprepaen kada sam opazio da mi je vrlo slian po svemu izuzev po svojoj kosi bakarne boje. Doao si, Lahiri! Svetac mi se ljubazno obratio na hindu jeziku. Odmori se ovde u ovoj peini. Ja sam bio taj koji te je zvao. Uao sam u ugodnu malu peinu u kojoj je bilo nekoliko vunenih pokrivaa i nekoliko posuda za vodu. Da li se sea ovog mesta, Lahiri? Jogi je pokazao na pokriva sloen u uglu. Ne, gospodine. Pomalo oamuen neobinou dogaaja, dodao sam: Moram da odem pre mraka. Sutra ujutro moram u kancelariju. Tajnoviti svetac odgovorio mi je na engleskom: Kancelarija je ovamo premetena radi tebe, a ne ti radi kancelarije. Zanemeo sam kada sam uo da ovaj umski asketa ne samo to govori engleski, ve i parafrazira Hristove 240 rei. Vidim da je moj telegram delovao. Nisam razumeo jogijevu primedbu, pa sam upitao ta znai. Mislim na telegram kojim si pozvan u ovo usamljeno mesto. Ja sam bio taj koji je tvom pretpostavljenom sugerisao da te premesti u Ranikhet. Kada ovek osea svoje jedinstvo sa celim oveanstvom, moe da se poslui svaijim mozgom kao radio odailjaem. Zatim je blago dodao: Lahiri, sigurno ti je ova peina poznata? Poto sam zaprepaeno utao, svetac mi se pribliio i blago me je udario po elu. Od njegovog magnetskog dodira mozgom mi je prola udesna struja, budei u meni drage uspomene iz prolog ivota. Seam se! Skoro sam se guio od jecaja. Ti si moj guru Babai, koji je uvek bio moj! Prizori iz prolosti oiveli su u mom seanju. Ovde, u ovoj peini, proveo sam mnoge godine svoje prole inkarnacije. Savladan neizrecivim uspomenama suznih oiju sam zagrlio stopala svog uitelja. ekao sam te ovde vie od tri decenije - ekao da mi se vrati! U Babaijevom glasu odzvanjala je nebeska ljubav. Iskliznuo si mi iz ruku i nestao u burnim talasima s one strane smrti. Dotakao te je arobni tapi karme i ti si nestao! Ti si mene izgubio iz vida, ali ja tebe nikada! Pratio sam te preko blistavog astralnog mora po kome plove nebeski aneli. Pratio sam te kroz tamu i svetlo, kroz oluje i promene kao majka ptica koja uva svoje mladune. Kad si proiveo
292

svoj ljudski rok u materici i rodio se, moje oko je bdelo nad tobom. Kada si kao dete sedeo na pesku Nadiye u poloaju lotosa, bio sam nevidljivo prisutan! Strpljivo sam bdeo nad tobom, mesec za mesecom, godinu za godinom, ekajui ovaj savreni dan. Sada si sa mnom! Evo tvoje svete ponjave za asane na kojoj si svakodnevno sedeo da bi svoje gladno srce ispunio Bogom! Vidi li kako sam sjajno ispolirao medenu au da bi opet iz nje mogao piti! Drago moje dete, da li sada razume? ta da kaem, uitelju moj, slomljeno sam promrmljao. Da li je iko ikad uo za takvu besmrtnu ljubav? Bacio sam dug i ushien pogled na svoje veno blago, svog gurua u ivotu i smrti. Lahiri, potrebno ti je ienje. Popij ulje iz ove inije i lezi kraj reke. Smeei se ustanovio sam da je Babaijeva praktina mudrost kao i uvek bila u prvom planu. Posluao sam njegova uputstva. Iako se sputala ledena himalajska no, u svakoj eliji mog tela pulsirala je ugodna toplina, unutranje zraenje. Pitao sam se nije li nepoznato ulje sadravalo kosmiku toplinu. Ledeni vetrovi duvali su oko mene u mraku i zavijali izazivajui me. Hladni talasi reke Gogash tu i tamo prelivali su se preko mog tela ispruenog na stenovitoj obali. U blizini su zavijali tigrovi, ali se nisam bojao. Sila koja je zraila u meni, davala mi je sugurnost nepobedive zatite. Proletelo je nekoliko sati. Izbledele uspomene jednog drugog ivota utkale su se u sadanji blistavi uzorak ponovnog susreta s mojim boanskim guruom. Moja razmiljanja prekinuo je zvuk koraka. Neija ruka pomogla mi je da u mraku ustanem i pruila mi je suvu odeu. Doi, brate, rekao je drug, uitelj te eka. Poveo me je kroz umu. Mranu no osvetlio je iznenada bljesak iz daljine. Da li je mogue da sunce izlazi, upitao sam. Zar je mogue da je no prola? Upravo je pono. Moj vodi se tiho nasmejao. Ono svetlo dolazi od sjaja zlatne palate koju je veeras ovde materijalizovao neuporedivi Babai. U davnoj prolosti jednom si izrazio elju 241 da uiva u lepotama palate. Na uitelj sada ispunjava tvoju elju oslobaajui te time karmikog ropstva. Zatim je dodao: Velianstvena palata bie veeras pozornica za tvoju inicijaciju u krija jogu. Sva tvoja braa pridruie se da ti zaele dobrodolicu, radujui se to je doao kraj tvom dugotrajnom progonstvu. Pogledaj!
293

Pred nama je stajala palata od sjajnog zlata. Optoena bezbrojnim draguljima, usred vrtova pruala je prizor neviene velianstvenosti. Sveci aneoskog lica stajali su kraj sjajnih vrata koja su bila gotovo crvena od rubina. Visoki svodovi bili su optoeni dijamantima, safirima i smaragdima. Pratio sam svog druga u prostranu dvoranu za primanje. Vazduhom se irio miris tamjana i rua. Svetiljke sa senkama bacale su svetlo u raznim bojama. Male grupe poklonika, svetle i tamne koe, melodino su pevale ili sedele u meditativnom poloaju uronjene u unutranji mir. Atmosferu je proimala ivahna radost. Napajaj oi, uivaj u umetnikim lepotama ove palate, jer je stvorena iskljuivo tebi u ast. Moj vodi se saoseajno smeio dok sam ja klicao udei se. Brate, rekao sam, lepota ove graevine prevazilazi mo ljudskog zamiljanja. Molim te, otkrij mi tajnu njenog porekla. Rado u te obavestiti. Tamne oi mog druga iskrile su mudrou. Zapravo u toj materijalizaciji nema nieg to se ne bi moglo objasniti. Celi svemir je materijalizovana Stvoriteljeva misao. Ova teka zemaljska gromada, koja lebdi u prostoru, je Boiji san. On je sve nainio od svoje svesti kao to ovek koji sanja ponovo stvara i oivljava sve stvoreno. Bog je prvo stvorio zemlju kao ideju. Zatim je oiveo, stvoreni su atomi energije. Onda je sloio atome u vrstu kuglu. Sve njene molekule dre se zajedno Boijom voljom. Kad tu volju povue, zemlja e se opet raspasti u energiju. Energija e se rastopiti u svesti. Ideja o zemlji nestae iz objektivne stvarnosti. U snu se slike materijalizuju podsvesnom milju onoga koji sanja. Kada se ta koheziona misao povue (ovek se probudi), san i njegovi elementi nestaju. ovek zatvori oi i podigne graevinu sna koju, kada se probudi, dematerijalizuje bez ikakvog napora. U tome sledi Boiji arhetipski primer. Slino tome, kada se probudi u kosmikoj svesti, bez napora e dematerijalizovati iluzije svog zemaljskog sna. Poto je sjedinjen sa svemonom Boijom voljom, Babai moe pozvati elementarne atome da se sloe, da bi se zatim ispoljili u bilo kom obliku. Ova zlatna palata stvorena u trenutku, stvarna je podjednako kao i ova zemlja. Babai je stvorio ovu predivnu graevinu od svog duha i pazi da se ona odri. Zatim je dodao: Kada ta struktura poslui svojoj svrsi, Babai e je dematerijalizovati.

294

Dok sam obuzet strahopotovanjem utao, moj vodi je rukom opisao veliki luk. Ova blistava palata ukraena draguljima nije sagraena ljudskim naporima. Ni zlato ni dragulji nisu s mukom iskopani u rudnicima. Graevina stoji vrsto kao monumentalni izazov oveanstvu. Ko god shvati da je sin Boiji, kao to je to shvatio Babai, moe da postigne svaki cilj koristei beskrajno duevno bogatstvo. Obian kamen u sebi vrsto skriva tajnu ogromne atomske energije, 242 a smrtni ovek je prema tome boanska atomska centrala. Mudrac je sa oblinjeg stola dohvatio vazu. Drka joj je blistala od dijamanata. Na veliki guru stvorio je ovu palatu pretvarajui u vrsto stanje bezbroj slobodnih kosmikih zraka, nastavio je. Pipni ovu vazu i dijamante na njoj. Proi e na svakom ulnom ispitu. Pregledao sam vazu i preao rukom preko glatkih zidova u sobama na kojima je bio debeli sloj sjajnog zlata. Svaki od obilno razbacanih dragulja bio je dostojan kraljevske krune. Osetio sam duboko zadovoljstvo. elja iz prolih ivota koja je skriveno tinjala u podsvesti, kao da se istovremeno ispunila i ugasila. Moj dostojanstveni drug poveo me je pod ukraene svodove, pa kroz hodnike u celi niz soba bogato nametenih u stilu kraljevske palate. Uli smo u ogromnu dvoranu. U sredini je stajao zlatni presto optoen arenim, bljetavim draguljima. Na njemu je u poloaju lotosa sedeo uzvieni Babai. Kleknuo sam na sjajni pod do njegovih nogu. Lahiri, uiva li jo uvek u ostvarenju svog sna? Oi mog gurua svetlele su kao i njegovi safiri. Probudi se! Sve tvoje zemaljske ei bie zauvek ugaene. Promrmljao je nekoliko mistinih rei blagoslova. Ustani, sine moj, da bi putem krija joge uao u Kraljestvo Boije. Babai je ispruio ruku. Iz nje je suknula homa (rtveni plamen) okruena voem i cveem. Pred tim plamteim oltarom primio sam oslobodilaku jogijsku tehniku. Obredi su zavreni u ranu zoru. U svom ushienju nisam oseao potrebu za snom, pa sam lutao palatom u kojoj je bilo svakakvog blaga i odabranih umetnikih predmeta. Kada sam se spustio u mirisne vrtove, opazio sam u blizini iste one peine i gole planinske stene koje se jue nisu mogle pohvaliti time da se nalaze kraj palate ili cvetne terase.

295

Ponosno sam uao u palatu koja je bajkovito blistala na hladnom himalajskom suncu i potraio svog uitelja. On je i dalje sedeo na prestolu okruen mnogobrojnim uenicima koji su utali. Lahiri, ti si gladan, progovorio je Babai. Zatvori oi. Kada sam ih ponovo otvorio vie nije bilo ni arobne palate ni njenih slikovitih vrtova. Sada smo svi sedeli na goloj zemlji na istom onom mestu gde je bila palata, nedaleko od senovitih peina s ulazima koje je obasjavalo sunce. Setio sam se kako je moj vodi rekao da e palata biti dematerijalizovana, a njeni zarobljeni atomi puteni u supstancu misli iz koje su i potekli. Iako zauen, s poverenjem sam gledao svog gurua. Nisam znao ta da oekujem u ovom danu udesa. Ispunjena je svrha zbog koje je palata stvorena, objasnio je Babai. Sa tla je podigao zemljanu posudu. Stavi ovamo ruku i dobie jelo koje eli. im sam dotakao iroku praznu iniju, u njoj su se stvorili preni luiji u maslacu, kari i probrani slatkii. Prionuo sam opazivi da inija ostaje puna. Kada sam zavrio sa jelom, potraio sam vodu. Moj guru mi je pokazao na iniju ispred mene. I gle, hrana je nestala, a u iniji je bila voda, bistra kao iz gorskog izvora. Mali broj smrtnika zna da kraljestvo Boije sadri u sebi i kraljestvo svetovnih ispunjenja, osvrnuo se Babai. Boansko kraljestvo obuhvata i zemaljsko, ali ovo poslednje, poto je iluzorno, ne moe u sebi sadravati sutinu stvarnosti. Ljubljeni uitelju, jue uvee pokazali ste mi punu meru lepote na zemlji i na nebu! Osmehnuo sam se seajui se nestale palate. Sigurno ni jedan jogi nije iniciran u uzviene tajne duha u tako luksuznoj okolini! Mirno sam gledao na sadanji prizor koji je bio u otroj suprotnosti s tim luksuzom. Gola zemlja, nebo umesto krova i peine kao primitivan zaklon, bile su draesno prirodno okruenje aneoskih svetaca oko mene. Tog popodneva sedeo sam na svojoj prostirci posveenoj uspomenama dubokih duhovnih doivljaja iz prole inkarnacije. Moj boanski guru priao mi je i preao mi rukom preko glave. Uao sam u stanje nirvikalpa samadhija i tako blaen proveo sedam neprekidnih dana. Prolazei redom stupnjeve samospoznaje, prodro sam u besmrtno kraljestvo svarnosti. Otpala su sva varljiva ogranienja. Dua mi se ustoliila na venom oltaru kosmikog duha. Osmog dana pao sam uitelju pred noge preklinjui ga da me zadri kod sebe u svetoj divljini.
296

Sine moj, rekao je Babai grlei me, u ovoj inkarnaciji svoju ulogu mora igrati pred oima javnosti. Mnoge ivote proveo si usamljen meditirajui, a sada mora meu ljude. Zato to me nisi sreo pre nego to si se oenio i zaposlio, postoji dubok razlog. Mora se odrei misli da e se pridruiti naem tajnom drutvu u Himalajima. Tvoj ivot lei na bunim trgovima gde e posluiti kao primer idealnog jogija-kuedomaina. Pla mnogobrojnih zbunjenih mukaraca i ena nije pao na gluve ui, nastavio je. Velikani su te izabrali da donese duhovnu utehu krija joge mnogobrojnim ozbiljnim tragaocima istine. Milioni optereeni porodinim vezama i tekim svetovnim dunostima ohrabrie se kad vide tebe, kuedomaina kao to su i oni sami. Mora ih voditi tako da uvide da vrhunska jogijska ostvarenja nisu nemogua za porodinog oveka. ak i u ovom svetu, jogi koji tano izvrava svoje dunosti bez linih motiva ili vezanosti, koraa sigurnom stazom prosvetljenja. Nita te ne prisiljava da se odrekne sveta jer si u sebi ve prerezao sve karmike veze. Nisi od ovoga sveta, a ipak mora biti u njemu. Preostaju ti jo mnoge godine savesnog ispunjavanja porodinih graanskih i spiritualnih dunosti. Novi dah boanske nade osetie se nad jalovim srcima svetovnih ljudi. Iz tvog uravnoteenog ivota shvatie da osloboenje vie zavisi od unutranjeg nego od spoljanjeg odricanja. Tako su mi daleko izgledali porodica, kancelarija, svet, dok sam sluao svog gurua u usamljenim himalajskim visinama. No, u njegovim reima zvuala je neokolebljiva istina. Pokorno sam se sloio da napustim ovu blagoslovljenu luku mira. Babai me je pouio strogim pravilima koja treba potovati prilikom prenoenja jogijskog umea sa uitelja na uenika. Krija klju daj samo uenicima koji su toga dostojni, rekao je Babai. Samo onaj ko se zavetuje da e sve rtvovati u potrazi za Bogom, dostojan je da pomou nauke meditacije otkrije vrhovnu tajnu ivota. Aneoski uitelju, poto ste ve poastili oveanstvo oivljavanjem izgubljenog umea krije, ne biste li poveali svoj dar time to biste malo ublaili ove zahteve? Gledao sam Babaija preklinjuim pogledom. Molim vas da mi dozvolite da prenesem kriju svim tragaocima za istinom ak i ako se u poetku ne budu mogli zavetovati da e se u sebi odrei svega. Izmuenim mukarcima i enama ovog sveta, proganjanim trostrukom patnjom 243 potrebno je naroito

297

ohrabrenje. Moda se nikada nee usuditi da izau na put istine ako im uskratimo inicijaciju u kriju. Neka bude tako. Moe slobodno davati kriju svima koji te ponizno zamole za pomo. Kroz tebe je izraena Boja elja. Tim jednostavnim reima milostivi guru je ukinuo stroge zatitne mere koje su vekovima skrivale kriju od sveta. Nakon kratkog utanja, Babai je dodao: Ponovi svakom od svojih uenika ovo velianstveno obeanje iz Bhagavad gite: 244 Svalpam asya dharmasya trayate mahato bhayat. Kada sam sledeeg jutra kleknuo do Babaijevih stopala da me blagoslovi pri odlasku, osetio je da ga nerado naputam. Mi se ne moemo rastati, drago moje dete. S ljubavlju mi je dotakao rame. Gde god bio, kad me pozove, odmah u doi. Uteen tim udesnim obeanjem i obogaen novonaenim zlatom boanske istine, siao sam niz planinu. U kancelariji su mi drugovi zaeleli dobrodolicu, jer su ve deset dana mislili da sam se izgubio u dunglama Himalaja. Ubrzo je stiglo pismo iz uprave. Lahiri treba da se vrati u Danapur, glasilo je. U Ranikhet je premeten grekom. Na tu dunost trebalo je poslati drugog oveka. Nasmeio sam se razmiljajui o skrivenom toku dogaaja koji me je odveo u najudaljeniju taku Indije. Pre povratka u Danapur, proveo sam nekoliko dana s jednom bengalskom porodicom u Moradabadu. Drutvo od est prijatelja skupilo se da me pozdravi. Kada sam poveo razgovor o duhovnom, moj domain mrano je primetio. Ah, u Indiji danas vie nema svetaca! Babu, vatreno sam protestovao, naravno da u ovoj zemlji jo ima velikih uitelja! ar oseanja me je promorao da ispriam svoje udesne dogaaje u Himalajima. Drutvo je utivo izrazilo nevericu. Lahiri, rekao mi je blagim glasom jedan od njih, razreen planiniski vazduh delovao je na tvoj duh. Mora da si nam ispriao neki svoj san. Izgarajui arom istine, rekao sam ne mislei: Ako ga pozovem, moj guru e doi ovamo u ovu kuu. U oima svih bljesnulo je interesovanje. Nije udno da je grupa nestrpljivo htela da vidi sveca koji bi se materijalizovao na tako neobian nain. Donekle nerado, zamolio sam ih za tihu prostoriju i dva nova vunena pokrivaa. Uitelj e se materijalizovati iz etera, rekao sam. Ostanite u tiini s druge strane vrata. Ubrzo u vas pozvati. Utonuo sam u meditativno stanje
298

ponizno dozivajui svog gurua. Zamraena soba uskoro se ispunila blagim svetlom. Izronio je blistavi Babaijev lik. Lahiri, zar me zove zbog takve sitnice? Uiteljev pogled bio je strog. Istina je za one koji ozbiljno trae, a ne za dokone radoznalce. Lako je verovati kada ovek vidi. Tada nema nieg to bi se moglo porei. Natulnu istinu zasluuju i otkrivaju samo oni koji uspeju prevazii svoj prirodni materijalistiki skepticizam. Zatim je ozbiljno dodao: Pusti me da odem! Pao sam mu pred noge preklinjui ga. Sveti uitelju, razumem da sam pogreio. Ponizno vas molim da mi oprostite. Usudio sam se da vas pozovem, jer sam eleo da ovi duhovni slepci poveruju. Poto ste milostivo usliili moju molitvu, molim vas, nemojte otii a da ne blagoslovite moje prijatelje. Iako ne veruju, ipak su bili spremni da provere istinitost mojih neobinih tvrdnji. Dobro, dakle, ostau. Ne elim da te diskreditujem pred prijateljima. Babai se smeio, ali je ipak blago dodao: Od sada, sine moj, doi u samo kada ti budem potreban, a ne uvek kada me pozove. 245 Kada sam otvorio vrata, u maloj grupi vladala je napeta tiina. Kao da ne veruju svojim ulima, moji prijatelji zurili su u blistavi lik koji je sedeo na pokrivaima. To je masovna hipnoza, glasno se nasmejao jedan iz grupe. Niko nije mogao da ue u ovu sobu bez naeg znanja! Babai im se pribliio smeei se i pokazao svakom od njih da dotakne toplo vrsto meso negovog tela. Sumnje su bile rasprene, a moji prijatelji su se pokajali i sa strahopotovanjem bacili na pod pred Babaijeve noge. Pripremite halvu. 246 Znao sam da je Babai to traio da bi ih jo vie uverio u svoju materijalnu stvarnost. Dok se halva kuvala, boanski guru je ljubazno razgovarao. Bilo je neobino videti kako od svakog ovog nevernog Tome postaje poboni sveti Pavle. Kada smo pojeli halvu, Babai nas je redom blagoslovio. Iznenadni bljesak, i bili smo svedoci trenutne dematerijalizacije Babaijevog tela u magliasto svetlo. Uiteljeva volja usklaena s Bogom olabavila je stisak nad atomima etera, koje je sakupila kao svoje telo. Trilioni siunih biotrona nestali su u beskonanom rezervoaru.

299

Uskoro sam se vratio u Danapur. vrsto usidren u duhu opet sam preuzeo svoje dunosti na poslu i u porodici. Lahiri Mahasaya ispriao je svamiju Kebalanandi i ri Juktevaru kako je jo jednom sreo Babaija u okolnostima koje su odgovarale guruovom obeanju: Doi u kada ti budem potreban. Pozornica je bila Kumbha-mela u Allahabadu, rekao je Lahiri Mahasaya svojim uenicima. Otiao sam tamo za vreme kratkog odmora od svojih dunosti u kancelariji. Dok sam etao meu monasima i sadhuima koji su iz daleka doli na ovu sveanost, primetio sam asketu premazanog pepelom kako prua svoju prosjaku iniju. Pomislio sam da je licemeran zato to koristi spoljanje simbole odricanja bez odgovarajue unutranje milosti. Tek to sam proao pored askete, kada mi je zauen pogled pao na Babaija. Kleao je pred neoeljanim pustinjakom. Gurui, pourio sam njemu, ta radite, gospodine? Perem noge ovom oveku koji se svega odrekao, a zatim u oprati njegove kuhinjske potreptine. Babai mi se smeio poput deteta. Znao sam kako eli da mi stavi do znanja da od mene trai da ne kritikujem nikoga, nego da vidim Gospoda u telesnom hramu svakog oveka, bio on superioran ili inferioran. Veliki guru je dodao: Sluei mudre i glupe sadhue, uim se najveoj od vrlina, onoj koja je Bogu najdraa, a to je poniznost.

300

Poglavlje 34 Komentari: (238 246)

238

Sada vojni sanatorijum. Do 1861. britanska vlada je ve uspostavila telegrafski Ranikhet je smeten u pokrajini Allmora u podnoju jednog od najviih Himalajskih

saobraaj.
239

vrhova. Subota je nainjena oveka radi, a nije ovek subote radi -Marko 2, 27. Karmiki zakon zahteva da svaka ovekova elja na kraju bude ispunjena. elja je prema tome lanac koji vezuje oveka za toak reinkarnacije. 242 Teorija o atomskoj strukturi materije iznesena je u drevnim indijskim traktatima vaiseike i nyaye. Golemi svetovi, aroliki kao estice praine u zraku sunca, smeteni su u upljinama svakog atoma - Yoga-vasitha. 243 Telesna, duevna i duhovna patnja koja se manifestuje kao telesna bolest, psihiki poremeaji ili kompleksi i duevno neznanje. 244 Drugo pevanje, stih 40: Stoga e te ak i malo vrenje tog religioznog obreda (dharme), spasiti od groznog straha (mahato bhayat), goleme patnje sadrane u iskustvima ivota i smrti, koja se neprestano ponavljaju. 245 Na putu prema Beskonanom ak i prosvetljeni uiitelji kao to je Lahiri Mahasaya, mogu da budu i suvie gorljivi, pa ih treba disciplinovati. U Bhagavad giti itamo mnogo puta kako boanski guru Krina kori princa svih poklonika, Arunu. 246 Kaa od penine paste prene na maslacu i kuvane s mlekom.
241 240

301

Poglavlje 35.

Hristoliki ivot Lahirija Mahasaye

Ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu. 247 Tim reima upuenim Jovanu Krstitelju, kao i traei od Jovana da ga krsti, Isus je priznao boanska prava svog gurua. Prouavajui s potovanjem Bibliju s orijentalnog stanovita 248 i sa intuitivnom percepcijom, zakljuio sam da je Jovan Krstitelj u prolim ivotima bio Hristov veliki guru. Neki odlomci u Bibliji podrazumevaju da su Jovan i Isus u svojim prolim inkarnacijama bili Ilija i njegov uenik Elizej (to su imena iz Starog zaveta. Grki prevodioci preveli su ih kao Elijas i Eliseus. U Novom zavetu ona se ponavljaju u tom izmenjenom obliku). Sam kraj starog zaveta predskazuje ponovno utelovljenje Ilije i Elizeja: Evo, ja u vam poslati Iliju proroka pre nego doe veliki i strani dan Gospodnji. Prema tome, Jovan (Ilija) je poslat pre dolaska Gospoda 249 roen neto ranije da bi nagovestio Hrista. Ilijinom ocu Zahariju javio sa aneo da bi mu posvedoio kako je njegov sin Jovan, koji e se tek roditi, niko drugi nego Ilija. A aneo ree mu: ne boj se, Zaharija, jer je usliena tvoja molitva: i ena tvoja Jelisaveta rodie ti sina, i nadeni mu ime Jovan mnoge e sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu Bogu njihovome. I on e napred doi pred njim 250 u duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca k deci, i nevernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov. 251 Isus je dva puta nedvosmisleno identifikovao Iliju kao Jovana. Ali vam kaem da je Ilija ve doao, i ne poznae ga, Tada razumee uenici da im govori za Jovana krstitelja. 252

302

I opet je Hrist rekao: Jer su svi proroci i zakon proricali do Jovana. I ako hoete verovati, on je Ilija to e doi. 253 Kada je Jovan porekao da je Ilija, 254 mislio je da u poniznoj odori Jovana on vie ne igra uzvienu ulogu Ilije, velikog gurua. U svojoj proloj inakarnaciji predao je ogrta svoje slave i svoje duhovno bogatstvo svom ueniku Jeliseju. A Jelisej ree: da budu dva dela duha tvojega u mene. A on (Ilija) mu ree: zaiskao si teku stvar: ali ako me vidi kad se uzmem od tebe bie ti tako. I podie plat Ilijin koji bee spao s njega. Sinovi proroki rekoe: Poinu duh Ilijin na Jeliseju. 255 Uloge su izmenjene jer vie nije potrebno da Ilija-Jovan bude prividni uitelj Jeliseju-Isusu, koji je sada bio boanski savren. Prilikom svoje transfiguracije na brdu 256 Hrist je pored Mojsija video svog gurua Iliju. Takoe, u asu najvee muke na krstu Isus je zazvao Boije ime: Ili! Ili! Lama savahtani? A neki od onih to stajahu onde uvi to govorahu: ovaj zove Iliju. A ostali govorahu: stani da vidimo hoe li doi Ilija da mu pomogne. 257 Veza izmeu uitelja i uenika, koja odoleva vremenu i koja je postojala izmeu Jovana i Isusa, postojala je i izmeu Babaija i Lahirija Mahasaye. S nenim staranjem besmrtni guru je preao ponor koji je zjapio izmeu dva ivota njegovog uenika i vodio prve korake deteta, a zatim oveka Lahirija Mahasaye. Tek poto je uenik napunio trideset dve godine, Babai je ocenio da je sazrelo vreme da se ponovo javno uspostavi nikada prekinuta veza. Posle kratkog susreta u Ranikhetu, nesebini uitelj je poslao ljubljenog uenika u svet da izvri svoje poslanstvo. Doi u kada ti budem bio potreban. Koliko god da voli, koji smrtnik moe to da obea? Uopteno u drutvu nepoznat, veliki duhovni preporod poeo je udaljenoj taki Benaresa. Isto kao to se miris cvea ne moe uguiti, tako ni Lahiri Mahasaya nije mogao prikriti svoju svetost, ivei mirno kao idealni kuedomain. Polako su dolazili poklonici, kao pele, iz svakog dela Indije, traei boanski nektar osloboenog uitelja. Jedan od prvih koji je opazio neobinu nadzemaljsku promenu na svom inovniku bio je njegov engleski nadzornik koji ga je zbog toga nazvao ekstatinim babuom.

303

Gospodine, izgledate tuni. ta vas mui, jednog jutra Lahiri Mahasaya je saoseajno upitao svog poslodavca. ena u Engleskoj veoma mi je bolesna, pa sam zabrinut. Doneu vam vesti od nje. Lahiri Mahasaya napustio je prostoriju i kratko vreme sam sedeo. Kad se vratio, uteno se smeio. Vaoj eni je bolje. Upravo vam pie pismo. Sveznajui jogi citirao je delove pisma. Ekstatini babu, ja znam da vi niste obian ovek. Ali teko mogu da poverujem da moete ukinuti prostor i vreme! Konano je stiglo obeano pismo. Zaueni nadzornik video je da uz dobre vesti od ene, pismo sadri iste one reenice koje mu je pre nekoliko nedelja naveo Lahiri Mahasaya. ena je stigla u Indiju nekoliko meseci kasnije. Kada je srela Lahirija Mahasayu, s potovanjem ga je pogledala. Gospodine, rekla je, dok sam bila bolesna u Londonu, ugledala sam va lik okruen sjajnom aurom. Istog trena sam ozdravila. Svakog dana, jedan ili dva poklonika potraili bi uzvienog gurua zbog inicijacije u kriya jogu. Osim ovih spiritualnih dunosti, dunosti na poslu i u porodici, veliki uitelj se oduevljeno bavio obrazovanjem. Organizovao je mnogobrojne studijske grupe i aktivno sudelovao i razvijanju velike srednje kole u Bengalolita etvrti Benaresa. Njegove redovne govore o svetim spisima prozvali su Gita sastancima. Mnogobrojni tragaoci za istinom revnosno su ih poseivali. Svojim mnogobrojnim aktivnostima Lahiri Mahasaya je eleo da odgovori na uobiajeni izazov: Kada se zavre poslovne i drutvene dunosti, preostaje li vremena za duboku meditaciju? Skladno uravnoteen ivot velikog guruakuedomaina postao je tiha inspiracija hiljadama ljudi. Zaraujui samo skromnu platu, tedljiv, malih zahteva, dostupan svima, uitelj je prirodno i sreno koraao stazom svetovnog ivota. On koga je Bog ve uzdigao na svoje prestolje, iskazivao je potovanje svim ljudima bez obzira na njihove razliite zasluge. Kada bi ga poklonici pozdravljali on im se klanjao. S detinjom poniznou esto bi dodirivao stopala drugih, ali je retko dozvoljavao da se ta poast iskae njemu. Znaajno je bilo u ivotu Lahirija Mahasaye to to je dar joge delio ljudima svih vera. Meu njegovim uenicima nisu bili samo hindusi nego i muslimani i
304

hriani. Monisti i dualisti, pripadnici razliitih pravaca ili oni bez vere, univerzalni guru ih je sve primao i poduavao. Jedan od njegovih najnaprednijih uenika bio je Abdul Gufur Khan, musliman. Lahiri Mahasaya je pokazao veliku hrabrost jer je, iako pripadnik najvie kaste Brahmana, inio sve to je mogao da slomi krutu kastinsku bigotnost svog vremena. Ljudi iz svih drutvenih slojeva nalazili su zatitu pod uiteljevim sveprisutnim krilima. Ko i svi Bogom nadahnuti proroci, Lahiri Mahasaya pruio je ljudima novu nadu. Uvek imajte na umu da ne pripadate nikome i da niko ne pripada vama. Pomislite da ete jednog dana iznenada morati sve na ovom svetu da napustite, pa se s Bogom upoznajte sada, govorio je veliki guru svojim uenicima. Pripremite se za astralno putovanje i smrt tako to ete se svakodnevno voziti u cepelinu boanske percepcije. Zbog obmane vidite sami sebe kao gomilu mesa i kostiju, a to je u najboljem sluaju kolevka nevolje. Meditirajte neprekidno da biste uvideli kako ste beskonana sutina s one strane svake patnje. Ne budite robovi tela. Koristei tajni jogijski klju, nauite da pobegnete u carstvo duha. Veliki guru habrio je svoje mnogobrojne uenike da se pridravaju dobre stare discipline u svojoj vlastitoj veri. Naglaavajui sveobuhvatnu prirodu krija joge kao praktine tehnike osloboenja, Lahiri Mahasaya je ostavljao svojm uenicima slobodu da se u ivotu izraavaju u skladu sa svojom okolinom i vaspitanjem. Neka se musliman klanja pet puta na dan, isticao je uitelj. Hindus bi trebalo da meditira etiri puta na dan, a hrianin da se etiri puta dnevno moli Bogu i potom ita Bibliju. Nepogreivom moi razluivanja guru je vodio svoje sledbenike stazama bhakti (predanosti), karme (delovanje), nane (mudrosti) ili rada (kraljevska ili potpuna) joge, u skladu s prirodnim sklonostima svakog pojedinca. Veliki guru savetovao je svojim uenicima da izbegavaju teorijsku raspravu o svetim spisima. Mudar je onaj koji drevna otkrovenja i sam doivi, a ne onaj koji o njima samo ita, govorio je. Reite sve svoje probleme meditacijom. Beskorisna verska razmatranja zamenite iskustvenom povezanou s Bogom. Oistite duh od dogmatskog teolokog tereta i otvorite prolaz sveim isceliteljskim vodama direktne percepcije. 258 Oslukujte unutranji boanski glas koji e odgovoriti na svako vae ivotno pitanje. Iako izgleda da ovek veoma spretno dovodi sebe u nevolju, dosetljivost boanskog pomagaa nije nita manja.
305

Jednog dana uiteljeva sveprisutnost se pokazala pred mnogobrojnim uenicima koji su sluali njegovo predavanje o Bhagavad giti. Dok je objanjavao znaenje kutastha aitanye ili hristove svesti za celu vibrirajuu kreaciju, iznenada mu je ponestalo daha, on je povikao: Davim se u telima mnogih dua na japanskoj obali! Sledeeg jutra uenici su u novinama proitali da je u blizini japanske obale potonuo brod, i da su mnogi nali smrt u talasima. Mnogobrojni uenici Lahirija Mahasaye koji su iveli u udaljenim delovima Indije bili su uprkos toga svesni njegove zatitnike sveprisutnosti. Uvek sam sa onima koji vebaju kriju, teio je one uenike koji nisu mogli da ostanu u njegovoj blizini. Vodiu vas u vau kosmiku domovinu tako to u proiriti mo vae percepcije. Jedan poklonik koji nije mogao da doe u Benares dobio je tana upustva za kriju u snu. Lahiri Mahasaya ispunio je njegove molitve i pojavio se da bi ga poduio. Lahiri Mahasaya je u nekoliko navrata odgovarao uenike koji su eleli da se zamonae. Ne biti u Bogu probuen, a nositi utu haljinu, zbunjujue je za drutvo, govorio je. Zaboravite na spoljanje znake odricanja koji mogu da vam tete izazivajui u vama lani ponos. Nita nije vano osim vaeg upornog svakodnevnog duhovnog napredovanja. Zato koristite krija jogu. Ako bi neko od uenika zapostavio neku od svojih svetovnih obaveza, uitelj bi ga blago prekoreo. Rei Lahirija Mahasaye bile su blage i blagotvorne ak i kada je morao otvoreno da govori o uenikovim grekama, rekao je jednom ri Juktevar, a zatim skrueno dodao: ni jedan od uenika nije izmakao njegovim ubodima. Nisam mogao a da se ne nasmejem, ali sam iskreno uveravao ri Juktevara da je svaka njegova re muzika za moje ui, bila otra ili ne. Lahiri Mahasaya je paljivo podelio kriju na etiri progresivne inicijacije. 259 Vie tehnike davao je samo kada bi se pokazao odreeni duhovni napredak. Jednog dana jedan uenik je protestovao, poto je bio uveren da njegova vrednost nije pravilno ocenjena. Uitelju, rekao je sada sam sigurno spreman za drugu inicijaciju. Tog trenutka vrata su se otvorila da propuste skromnog uenika Brindu Bhagata, pismonou u Benaresu.

306

Sedi pored mene, Brinda. Veliki guru mu se ljubazno nasmeio. Kai mi da li si spreman za drugu tehniku krija joge? Mali pismonoa sklopio je moleivo ruke. Gurudeva, rekao je uzbueno, molim vas, dosta je inicijacija! Kako mogu da asimilujem bilo kakvo uzvienije uenje? Danas sam doao da vas zamolim za blagoslov jer me je prva boanska krija toliko opila da ne mogu da raznosim pisma! Brinda ve pliva u moru duha. Na te rei Lahirija Mahasaye drugi uenik pognuo je glavu. Uitelju, rekao je, vidim da sam bio slab zanatlija i da sam svoju krivicu svalio na svoje orue. Pismonoa koji je bio neobrazovan, metodom krija joge se kasnije toliko razvio, da su oni ueni ponekad traili da im protumai tee delove iz svetih spisa. Tako je mali Brinda koji nije poznavao ni greh ni gramatiku, postao poznat meu uenim panditima. Odreen broj uenika Lahirija Mahasaye koji su bili na uticajnim poloajima, eleli su reklamom da poveaju broj poklonika krije. Guru je to odbio. Jedan od uenika, kraljevski lekar vladara Benaresa, eleo je organizovano da iri jedno od uiteljevih imena, Kasi aba (uzneseni iz Benaresa). Guru je i to zabranio. Neka se miris krija cveta iri prirodno bez ikakvog razmetanja, rekao je. Njene semenke pustie korenje u duhovno plodnim srcima. Iako veliki uitelj nije prihvatao sistem propovedanja preko modernih medija neke organizacije ili objavljivanje u tampi, znao je da e snaga njegove poruke navaliti kao neodoljiva bujica i vlastitom snagom preplaviti ljudski duh. Izmenjen i ist ivot poklonika bio je jednostavna garancija besmrtne vitalnosti joge. Godine 1866, dvadeset i pet godina posle inicijacije u Ranikhetu, Lahiri Mahasaya se povukao u penziju. 260 Poto su ga sada mogli poseivati i danju, uenici su dolazili u sve veem broju. Veliki guru je veinu vremena provodio utei, spokojno sedei u poloaju lotosa. Retko je naputao mali salon, ak i da bi se proetao po ostalim delovima kue. Reka uenika stizala je skoro neprekidno po guruov daran (sveti pogled). Sa strahopotovanjem su posetioci posmatrali natprirodne crte koje su se mogle uoiti u uobiajenim fiziolokim stanjima. Lahiri Mahasaja nije disao, nije spavao, nisu mu kucali puls i srce, satima nije treptao onim kapcima, a bio je
307

obavijen aurom dubokog mira. Niko ko bi ga posetio nije se vratio bez duhovnog nadahnua. Svima bi bilo jasno da su primili blagoslov od pravog bojeg oveka. Uitelj je sada dozvolio svom ueniku Panchanonu Bhattacharyi da u Kalkuti otvori Institut arijskog poslanstva. Uenik je ovde irio poruku krija joge i za narod pripremao odreene jogijske lekove. U skladu s drevnim obiajem, Lahiri Mahasaya je svim ljudima za leenje razliitih bolesti davao nim ulje. 261 Kada je guru zamolio nekog od uenika da destilira ulje, on bi lako izvrio taj zadatak. No ako bi neko drugi to pokuao, naiao bi na neobine prepreke. Video bi, na primer, da je ulje posle propisanog postupka destilacije skoro isparilo. Oigledno da je jedan od potrebnih sastojaka bio i uiteljev blagoslov. Institut za arijsko poslanstvo preduzeo je objavljivanje mnogobrojnih guruovih komentara svetih spisa. Kao ni Isus i neki drugi veliki proroci, Lahiri Mahasaya nije pisao knjige, ali uenici su zabeleili njegova pronicljiva tumaenja. Uiteljev unuk, ri Ananda Mohan Lahiri, napisao je zanimljivu knjiicu o kriji. Tekst Bhagavad gite je deo velikog epa Mahabharate gde se nalazi nekoliko kljunih taaka (vyas-kuta), pie ri Ananda. Ako te kljune take ne razreimo, neemo nai nita drugo do mitske prie koje lako mogu pogreno da se razumeju. Ako te kljune take ne razreimo, izgubili smo nauku koja se na Istoku odrala nadljudskim strpljenjem, a koja je nastajala hiljadama godina eksperimentisanja. Komentari Lahirija Mahasaye bile su rei koje su iznele na videlo i oslobodile od alegorijskog balasta pravu nauku o religiji koja je tako spretno sakrivena zagonetkama i slikovitim jezikom svetih spisa. Uitelj je dokazao da vedske formule nisu nerazumljiva igra rei, ve da imaju duboko nauno znaenje Znamo da je ovek obino bespomoan pred bujicom zlih strasti, no te strasti nemaju nikakve moi nad ovekom koji vie nije motivisan da im podlegne, jer je putem joge postigao vie stanje trajnog blaenstva. Ovde odricanje, negacija niih strasti, ide ruku pod ruku s doivljajem blaenstva. Bez takve naknade, svi moralni propisi koji se uglavnom sastoje od zabrana, su nam uzaludni ivot Lahirija Mahasaye izmenio je zastarelo svatanje da je joga neto tajanstveno. Moramo imati na umu da ono to je pre hiljadu godina bilo tajanstveno, sada vie nije, a ono to je danas tajanstveno za stotinak godina moe da bude sasvim jasno. Zakon krija joge je vean. On je istinit kao i matematika. Kao ni jednostavna pravila sabiranja i oduzimanja, ne moe se unititi. Kad bismo spalili sve knjige o matematici, logiki umovi bi ponovo otkrili njene zakone. Ako
308

bi unitili sve svete knjige o jogi, njeni osnovni zakoni bi izali na videlo kad god bi se pojavio istinski jogi koji utelovljije istu predanost, pa prema tome i isto znanje. Kao to je Babai jedan od najveih avatara, mahavatar, a ri Juktevar nanavatar ili inkarnacija mudrosti, tako se Lahiri Mahasaya moe s pravom nazvati yogavatarom ili inkarnacijom joge. Kvalitativno i kvanitativno, on je podigao duhovni nivo drutva. Po svojoj moi da svoje bliske uenike uzdigne do duhovne veliine jednog Hrista i po svom irenju istine meu narodom, Lahiri Mahsaya spada meu spasitelje oveanstva. to se tie uda, esto je govorio: O delovanju suptilnih zakona koji su ljudima uopteno nepoznati ne treba javno raspravljati niti ih objavljivati u tampi bez zrelog razmiljanja. Ako izgleda kao da sam na ovim stranicama zanemario njegovo upozorenje, onda je to zato to sam u sebi osetio da on na to pristaje. Kao jogi-kuedomain, Lahiri Mahasaya je doneo praktinu poruku primerenu potrebama moderne Indije. U Indiji danas ekonomske i verske prilike nisu ni priblino tako savrene kao to su bile u drevnoj Indiji. Stoga veliki guru nije podsticao ideal jogija kao lutajueg askete s prosjakom inijom. Naprotiv, naglaavao je prednosti koje moderni jogi stie time to sam zarauje za ivot, to je materijalno nezavisan od drutva od koga je teko neto izmoliti i to veba jogu u skrovitosti svog doma. Tom savetu Lahiri Mahasaya je dodao svoj ohrabrujui primer. Mogli bi ga nazvati najnovijim modelom jogija. Babai je hteo da njegov nain ivota bude primer buduim jogijima ne samo na Istoku, ve naroito na Zapadu. Nova nada za novog oveka! Sjedinjenje s Bogom, objavio je yogavatar, mogue je linim naporom i ne zavisi od teolokih uverenja i hirova Kosmikog Diktatora.

309

Poglavlje 35 Komentari: (247 261)

Matej 3, 15 Mnogobrojni odlomci iz Biblije otkrivaju da su pisci Starog i Novog zaveta razumeli i priznavali zakon reinkarnacije. Ciklus reinkarnacije prua za razliite faze evolucije u kojima se nalazi oveanstvo, razumnije objanjenje od sadanje zapadne teorije koja pretpostavlja da je neto (svest o ja) nastalo iz nieg, postojalo s promenljivom jainom trideset i devedeset godina, da bi se opet vratilo u prvobitu prazninu. Nepojmljiva priroda takve praznine je problem koji bi razveselio duu svakog srednjovekovnog skolastika. U Bibliji se na nekoliko mesta spominje zakon karme i njegova logika posledica, ponovno raanje u telu (vidi 42 poglavlje) kao, na primer: Ko prolije krv oveiju, njegovu e krv proliti ovek! - Postanje 9,6. Ako svaki ubica mora i sam biti ubijen od ljudi, tada e za tu osvetu u veini sluajeva biti potrebno vie od jednog ivotnog veka. Dananja policija jednostavno nije dovoljno brza! Rana hrianska crkva prihvatala je uenje o reinkarnaciji. To uenje tumaili su gnostici i mnogi crkveni oci, meu njima Klement Aleksandrijski i slavni Origen (obojica iz III veka), kao i sveti Jeronim (V vek). Na Drugom saboru u Carigradu 553. godine to uenje prvi put je proglaeno jeresom. U to vreme mnogi hriani su smatrali da uenje o reinkarnaciji ostavlja oveku i suvie vremena, te ga zbog toga ne podstie da se odmah trudi oko svog spasenja. Potiskivanje te istine dovelo je do niza greaka i zbrke. Milioni ljudi nisu svoj jedini ivot posvetili traganju za Bogom, nego za uivanjima ovog sveta - jednom dobijenog, a uskoro zauvek izgubljenog! Istina je da se ovek uvek ponovo raa na zemlji sve dok ne postane svestan da je sin Boiji. 249 Malahija 4, 5 250 Pred njim, tj. pred Gospodom. 251 Luka 1, 13-17 252 Matej 17, 12-13 253 Matej 11, 1314. Uporedi s Malahija 4, 5 254 Jovan 1, 21 255 II Carevi 2, 9--15 256 Matej 17, 3 257 Matej 27, 46-49 258 Traite istinu u meditaciji, a ne u plesnjivim knjigama. Ako elite da vidite mesec, gledajte u nebo, a ne u jezero. - Persijska poslovica. 259 Poto krija joga ima velik broj podpodela, Lahiri Mahasaya je izdvojio etiri koraka za koje je smatrao da sadre sutinu i da su najkorisniji u praksi. 260 U dravnoj slubi proveo je ukupno trideset i pet godina.
248 247

310

261

Drvo margosa u Istonoj Indiji. Njegova medicinska vrednost priznata je danas i na

Zapadu. U drevnim indijskim raspravama medicinska nauka deli se na osam grana: salya (hirurgija), salakya (bolesti iznad vrata), kayaiktsa (medicina u uem smislu), bhutavidya (duevne bolesti), kaumara (briga za decu), agada (toksikologija), rasayana (dugovenost) i vagikara (tonici). Vedski lekari upotrebljavali su vrlo precizne hirurke instrumente, primenjivali su plastinu hirurgiju, carski rez i vrili su operacije na mozgu, znali su kako da ponite delovanje otrovnih gasova i veto su koristili lekove. Slavni grki lekar Hipokrat, koji je iveo u V veku p. n. e., pozajmio je deo svoje materiae medicae iz indijskih izvora. Ayurveda, ili indijska medicina (u doslovnom prevodu Nauka o ivotu), zasniva se na klasifikaciji ivotnih sila kojih ima pet. To su prana, struja koja kristalizuje; samana, struja koja asimiluje; udana, metabolika struja; vyana, cirkuacijska struja i apana, struja koja eliminie. Zdravlje zavisi o skladnoj ravnotei svih ivotnih sila dok vre pet bitnih telesnih funkcija. Neki jogiji savetuju uenicima da jednom nedeljno poste; da jedu nekoliko puta na dan, ali nikad previe odjednom; da se svakog dana kupaju i izlau telo vazduhu i suncu. Voe, integralni pirina i kozje mleko navode se u drevnim tekstovima kao dijeta za ljude koji su se posvetili reigioznoj praksi. Ljudi treba da jedu jednostavno i zdravo, ali ne treba da vode o tome beskrajne razgovore.

311

Poglavlje 36.

Babaijevo interesovanje za Zapad

Uitelju, da li ste ikada sreli Babaija? Bila je tiha letnja no u Seramporeu. Velike tropske zvezde bistale su nam nad glavama dok sam sedeo kraj ri Juktevara na terasi u aramu. Jesam. Uitelj se nasmeio mom direktnom pitanju. Oi su mu zasijale s potovanjem. Tri puta sam blagoslovljen pogledom na besmrtnog gurua. Prvi put sam ga sreo u Allahabadu na jednoj od Kumbha-mela. Verske sveanosti koje se u Indiji odravaju od prastarih vremena poznate su pod imenom Kumbhamela. Zahvaljujui njima narod nikada nije izgubio iz vida spiritualne ciljeve. Svakih est ili dvanaest godina skupljaju se milioni pobonih hindusa da bi sreli hiljade sadhua, jogija, svamija i asketa svih vrsta. Mnogi od nih su pustinjaci koji nikada ne naputaju svoja prebivalita izuzev da bi doli na Mele i blagoslovili narod. Kada sam prvi put sreo Babaija, jo nisam bio svami, nastavio je ri Juktevar. Ali Lahiri Mahasaya me je ve uveo u tehniku krija joge. Savetovao me je da odem na Melu koja se odravala u januaru 1894. godine u Allahabadu. Tada sam prvi put bio na Kumbha-meli. Imao sam malu vrtoglavicu od vike i guranja gomile. Gledajui naokolo nisam opazio ni jedno prosvetljeno lice. Prelazei preko mosta na Gangu, primetio sam poznanika kako stoji sa ispruenom prosjakom inijom. 'Ovaj skup nije nita drugo nego zbrka buke i prosjaka', mislio sam razoaran. 'Pitam se da li su naunici na Zapadu, koji strpljivo uveavaju krug

312

praktinog znanja, Bogu miliji od ovih danguba koji reklamiraju veru, ali su skoncentrisani na milostinju!' Moje kritiko razmiljanje o drutvenoj reformi prekinuo je glas sanjasina koji je stao ispred mene. Gospodine, zove vas neki svetac, rekao je. Ko je on? Doite i pogledajte sami. Oklevajui, posluao sam ovaj savet i uskoro sam se naao kraj drveta koje je prualo zaklon guruu i privlanoj grupi uenika. Uitelj, neobinog blistavog lika, sjajnih tamnih oiju ustao je i zagrlio me. Dobro doao, svamii, rekao je ljubazno. Gospodine, ja nisam svami, odgovorio sam, naglaavajui svaku re. Oni koje po Boijem nalogu obdarim naslovom svamija, nikada taj naslov ne odbijaju. Svetac mi se obraao jednostavno, ali iz njegovih rei zvualo je duboko uverenje. Istog trenutka zapljusnuo me je talas duhovnog blagoslova. Smeei se svom iznenadnom unapreenju u red svamija, 262 poklonio sam se pred stopalima velikog i aneoskog bia u ljudskom liku, koje me je tako poastilo. Babai - jer to je bio on - mi je pokazao da sednem kraj njega pod drvo. Bio je snaan i mlad i liio na Lahirija Mahasayu. Ali ta slinost nije mi toliko upadala u oi iako sam esto sluao kako o njoj govore. Babai poseduje mo kojom moe da sprei svaku misao u ovekovom mozgu. Oigledno je veliki guru eleo da se u njegovom prisustvu ponaam sasvim prirodno, a ne da budem obuzet strahopotovanjem. ta misli o Kumbha-meli? Veoma sam razoaran, gospodine. Zatim sam brzo dodao: Bio sam razoaran sve dok nisam sreo vas. Nekako mi se ini da sveci ne spadaju u ovu guvu. Dete moje, rekao je uitelj, iako sam ja oigledno bio skoro dva puta stariji od njega, ne osuuj sve zbog greaka mnogih. Sve na zemlji je dvostrukog karaktera, kao pomean pesak i eer. Budi mudar kao mrav koji odnosi samo eer, a pesak ostavlja. Iako mnogi sadhui koji su ovde prisutni jo ive u obmani, Mela je blagoslovljena i sa nekoliko ljudi koji su spoznali Boga. S obzirom na to da sam i sm susreo tako uzvienog uitelja, odmah sam se sloio s njim.
313

Gospodine, razmiljao sam o naunicima na Zapadu koji po inteligenciji u mnogome prevazilaze veinu ovde sakupljenih ljudi, a ive u udaljenoj Evropi i Americi, pripadaju razliitim verama i ne poznaju vrednost ovakvih Mela. Tim ljudima bi susret sa uiteljima iz Indije mogao da bude vrlo koristan. Iako intelektualno visoko razvijeni, mnogi ljudi na Zapadu venali su se sa krajnjim matrijalizmom. Ostali, slavni u nauci i filozofiji, ne prepoznaju sutinsko jedinstvo religije. Njihove vere su nepremostive prepreke koje prete da e ih zauvek odvojiti od nas. Vidim da te Zapad zanima podjednako kao i Istok. Babaijevo lice sijalo je od odobravanja. Osetio sam da saosea sa svim ljudima, bilo da su oni na Istoku ili na Zapadu. Zato sam te i pozvao ovamo. Istok i Zapad moraju da pronau zlatni srednji put koji se sastoji od delovanja i duhovnosti, nastavio je. Indija mora mnogo da naui od Zapada na podruju materijalnog razvoja. Za uzvrat, ona e Zapad da poui univerzalnim metodama koje e omoguiti da se religiozna uverenja zasnuju na nerazorivim temeljima jogijske nauke. Ti e, svamii, odigrati ulogu u buduoj skladnoj razmeni izmeu Istoka i Zapada. Za nekoliko godina poslau ti uenika koga e obuiti irenju joge na Zapadu. Titraji mnogobrojnih dua koje tamo trae istinu, preplavljuju me kao bujica. U Americi i u Evropi vidim potencijalne svece koji ekaju da budu probueni. Tada je ri Juktevar prekinuo svoje pripovedanje i znaajno me je pogledao. Sine moj, rekao je smeei se na meseini, ti si uenik kojeg mi je Babai obeao pre toliko godina da e mi poslati. Bio sam srean to sam saznao da je Babai usmerio moje korake prema ri Juktevaru, ali mi je bilo teko da vidim sebe na dalekom Zapadu, daleko od mog voljenog gurua i spokojnog ivota u asramu. Babai je zatim govorio o Bhagavad giti, nastavio je ri Juktevar. Na moje iznenaenje, s nekoliko rei pohvale dao mi je da naslutim kako zna da sam pisao komentare za Gitu. Molim te, svamii, da preuzme jo jedan zadatak, rekao je veliki uitelj. Napii kratku knjigu o osnovnom jedinstvu koje lei u temeljima hrianskih i

314

hinduistikih svetih spisa. Uporednim citatima pokai da su nadahnuti sinovi govorili iste istine koje su sada pomraene sektakim razlikama. Maharai, 263 odgovorio sam sumnjiavo, kakva zapovest! Da li u moi da je izvrim? Babai se tiho nasmejao. Zato sumnja, sine moj, ree hrabrei me. ije je zapravo ovo delo i ko je onaj koji sve ini? Sve to je Gospod kroz mene izgovorio, mora neizostavno da se ispuni. Procenio sam da e mi sveev blagoslov dati snage, pa sam pristao da napiem knjigu. Oseajui da se blii trenutak rastanka, nerado sam ustao sa svog sedita od lia. Da li poznaje Lahirija, upitao je uitelj. On je velika dua, zar ne? Reci mu za na sastanak. Zatim mi je dao poruku za Lahirija Mahasayu. Poto sam se ponizno poklonio, svatac mi se dobroduno nasmejao. Kada knjiga bude gotova, posetiu te, obeao je. Za sada, dovienja. Sledeeg dana napustio sam Allahabad i krenuo vozom u Benares. Kada sam stigao kod svog gurua, ispriao sam priu o udesnom svecu na Kumbha-meli. Zar ga nisi prepoznao? Oi Lahirija Mahasaye su se smeile. Vidim da nisi mogao jer te je on u tome spreio. To je moj jedinstveni guru, nebeski Babai! Babai, ponovio sam sa strahopotovanjem. Jogi-Hrist Babai! Nevidljivo vidljivi spasitelj Babai! O, kada bih mogao da vratim vreme i jo jednom da budem u njegovoj prisutnosti kako bih pred njegovim lotosovim stopalima pokazao svoju predanost! Ne mari, teio me je Lahiri Mahasaya. Obeao je da e te opet videti. Gurudeva, boanski uitelj me je zamolio da vam predam ovu poruku: Reci Lahiriju da je njegova energija za ovaj ivot skoro iscrpljena. Kada sam izrekao te rei lice Lahirija Mahasaye zadrhtalo je kao munjom pogoeno. U trenu sve oko njega je zamrlo. Osmeh na licu pretvorio se u strogost. Poput drvene skulpture, mrano i nepokretno na svom seditu, telo mu je skoro izgubilo boju. Bio sam uzbuen i zauen. Nikada u ivotu nisam video da tako radosna dua pokazuje tako sveanu ozbiljnost. Ostali uenici uplaeno su zurili. Prolo je tri sata u tiini. Zatim je Lahiri Mahasaya povratio svoje veselo ponaanje i ljubazno razgovarao sa svakim uenikom. Svi smo odahnuli. Iz uiteljeve reakcije na Babaijevu poruku shvatio sam da je ona Lahiriyu Mahasayi bila nepogreiv
315

glas o tome da e njegovo telo uskoro ostati bez stanovnika. Njegovo strano utanje pokazalo je da je moj guru istog trenutka sebe preispitao, presekao poslednju nit koja ga je vezivala za materijalni svet i sklonio se u svoju besmrtnu duhovnu domovinu. Babaijeva primedba bila je njegov nain da kae: Uvek u biti sa tobom. Iako su Babai i Lahiri Mahasaya bili sveznajui pa im nije bilo potrebno da saobraaju preko mene ili bilo koga drugog, velikani esto pristaju na ulogu u ljudskoj drami. S vremena na vreme prenose svoja proroanstva preko glasnika onako kako je to uobiajeno, da bi ostvarenje njihovih rei nadahnulo verom u Boga iri krug ljudi koje e kasnije uti tu priu. Uskoro sam napustio Benares i u Seramporeu sam poeo da radim na zadatku koji mi je dao Babai, nastavio je ri Juktevar. No, tek to sam zapoeo, napisao sam pesmu posveenu besmrtnom guruu. Stihovi su bez napora tekli iz mog pera, iako nikada ranije nisam pokuao da napiem pesmu na sanskrtu. U nonoj tiini uporeivao sam Bibliju sa Sanatana dharmom.264 Citirajui Hristove rei pokazao sam da je njegovo uenje u sutini jednako otkrovenjima Veda. Knjigu sam brzo zavrio. Shvatio sam da ovaj brzi blagoslov dugujem milosti svog Parama-guru-maharaa. 265 Tekst se prvo pojavio u asopisu Sadhusambad, a kasnije u formi knjige pod naslovom Sveta nauka. Onog jutra kada sam zavrio sa svojim knjievnim naporima, otiao sam na Rai gat da se okupam u Gangu, nastavio je uitelj. Gat je bio pust. Jedno vreme sam mirno stajao i uivao u sunanom miru. Poto sam se pokvasio u blistavoj vodi, krenuo sam kui. Jedini zvuk koji je remetio tiinu, bio je zvuk moje pokvaene odee. Prolazei pored velikog banyan drveta blizu obale, neto me je nagnalo da se okrenem. Tamo, u senci banyana, okruen s nekoliko uenika, sedeo je veliki Babai! Zdravo, svamii! Zvonak uiteljev glas me je uverio da ne sanjam. Vidim da si uspeno zavrio svoju knjigu. Kao to sam obeao, evo me da ti se zahvalim. Srce mi je brzo kucalo dok sam se bacio pred njegove noge. Param-gurui, da li biste vi i vai uenici poastili svojim prisustvom moj dom tu u blizini, zamolio sam ga preklinjui. Vrhunski guru odbio je smeei se. Ne, dete moje, mi smo ljudi koji volimo zaklon drvea. Ovo mesto je sasvim udobno.

316

Molim vas onda da se ovde malo zadrite. Gledao sam ga preklinjui. Odmah u se vratiti sa posebnim slatkiima. Kada sam se za nekoliko minuta vratio sa inijom slatkia, banyan drvo nije vie prualo zaklon nebeskoj grupi. Pretraio sam sve oko gata, ali u srcu sam znao da je grupa ve odletela na eterskim krilima. To me je duboko povredilo. Ako se opet sretnemo neu progovoriti s njim ni re, govorio sam samom sebi. Neljubazno je bilo od njega da me tako ostavi. Moja ljutnja raala se, naravno, iz ljubavi. Nekoliko meseci kasnije posetio sam Lahirija Mahasyu u Benaresu. Kada sam uao u njegov mali salon, moj guru me smeei se upitao: Zar nisi na pragu sreo Babaija? Nisam, odgovorio sam iznenaen. Doi ovamo. Lahiri Mahasaya blago mi je dodirnuo elo. Odmah sam ugledao Babaijev lik kraj vrata, rascvetan poput savrenog lotosa. Setio sam se stare uvrede i nisam se poklonio. Boanski guru gledao me je svojim bezdanim oima. Ljuti se na mene. Zato se ne bih ljutio gospodine, odgovorio sam. Pali ste s neba sa svojom tajanstvenom grupom i opet nestali u nepoznatom. Rekao sam da u se videti s tobom, ali ne i koliko u dugo ostati. Babai se tiho nasmejao. Uveravam te, da si bio toliko uzbuen da je tvoj unutranji nemir bio ono to me je oteralo nazad u eter. Ovo nimalo laskavo objanjenje odmah me je umirilo. Kleknuo sam pred njegovim nogama. Vrhunski guru ljubazno me je potapao po ramenu. Mora vie da meditira, dete moje, rekao je. Pogled ti jo nije nepogreiv - nisi me opazio da se sakrivam iza sunevog svetla. Tim reima, izreenim glasom nebeske flaute, Babai je nestao u skrivenom sjaju. To je bila jedna od mojih poslednjih poseta mom guruu u Benaresu, zavrio je ri Juktevar. Kao to je Babai prorekao na Kumbha-meli pribliavao se kraj inkarnaciji kuedomaina Lahiriya Mmahasaye. U leto 1895. godine, na njegovom miiavom telu, na leima stvorio se mali ir. Nije eleo da ga operie. Na svom telu je odraivao lou karmu nekih svojih uenika. Kada uenici nisu odustajali, uitelj je zagonetno govorio: Telo mora nai razlog da ode. Slaem se sa svim to nameravate da uinite.
317

Nakon kratkog vremena, neuporedivi guru napustio je telo. Sada ga vie ne moram traiti u njegovom malom salonu. Svojim sveprisutnim vostvom on blagosilja svaki dan mog ivota. Mnogo godina kasnije, po kazivanju naprednog uenika svamija Keshabanande, 266 uo sam udesni izvetaj svedoka o odlasku Lahirija Mahasaye. Nekoliko dana pre nego to je napustio telo, materijalizovao se preda mnom dok sam sedeo u svom aramu u Hardvaru, rekao mi je Keshabananda. Doi odmah u Benares, i s tim reima je nestao. Odmah sam seo na voz za Benares. U kui mog gurua naao sam sakupljene mnogobrojne uenike. Uitelj je tog dana 267 satima tumaio Gitu. Zatim nam se jednostavno obratio: Sad idem kui. Uplaeni jecaji navrli su kao neodoljiva bujica. Uteite se. Ustau iz mrtvih. Poto je to rekao, Lahiri Mahasaya se tri puta okrenuo u krugu, da bi se zaustavio u poloaju lotosa licem prema severu, i slavno uao u konani mahasamadhi. 268 Lepo telo Lahirija Mahasaye, koje su njegovi poklonici toliko voleli, spaljeno je na Manakarnika gatu svete Gange, uz sveane obrede za kuedomaina, nastavio je Keshabananda. Sledeeg dana u deset asova ujutro, dok sam jo bio u Benaresu, sobu mi je preplavilo snano svetlo. I gle, ispred mene je stajao Lahiri Mahasaya od krvi i mesa! Izgledao je potpuno isto kao i njegovo staro telo sem to se inilo mlaim i blistavijim. Moj boanski guru je progovorio. Keshabananda, rekao je, to sam ja. Od raspadnutih atoma svog spaljenog tela uskrsnuo sam u isti oblik mog starog tela. Obavio sam u svetu svoj posao kuedomaina. Ipak ne naputam zemlju potpuno. Od sada u neko vreme provoditi s Babaijem na Himalajima i u svemiru. Blagoslovivi me s nekoliko rei, uzvieni uitelj je nestao. Srce mi se ispunilo udesnim nadahnuem. Uznesen sam u duhu, kao to su to bili Hristovi i Kabirovi 269 uenici kad su ugledali svoje gurue ive nakon njihove telesne smrti. Kad sam se vratio u svoj usamljeni aram u Hardvaru, poneo sam sa sobom sveti pepeo svog gurua, nastavio je Keshabananda. Znam da je on uzmakao prostorno vremenskom kavezu - sveprisutna ptica je slobodna. Ipak, srce mi je nalazilo utehu u tome da sauvam njegove svete ostatke. Drugi uenik koji je bio blagoslovljen pogledom na svog vaskrslog gurua, je Panchanon Bhattacharya, osniva arijskog poslanstva u Kalkuti. Posetio sam
318

Panchanona u njegovom domu u Kalkuti i sa uivanjem sluao kako pripoveda o godinama provedenim sa svojim uiteljem. Na kraju mi je ispripovedao najudesniji doivljaj u svom ivotu. Ovde, u Kalkuti, u deset sati ujutro, dakle u vreme posle njegovog spaljivanja, Lahiri Mahasya se pojavio preda mnom sav u sjaju, rekao je Panchanon. Svami Pranabananda, Svetac sa dva tela, poverio mi je svoj natprirodni doivljaj. Nekoliko dana pre nego to je Lahiri Mahasaya napustio svoje telo, primio sam od njega pismo u kojem me moli da odmah doem u Benares, rekao mi je Pranabananda kada me je posetio u mojoj koli u Raniju. Bio sam spreen pa nisam mogao odmah da krenem. Usred priprema za putovanje, oko deset asova ujutro, iznenada me je preplavila radost to vidim sjajni lik svog gurua. Zato da uri u Benares, rekao je Lahiri Mahasaya smeei se. Tamo me vie nee nai. Kada sam shvatio teinu njegovih rei, sav slomljen zajecao sam, verujui da je to samo vizija. Uitelj mi je priao, teei me. Evo, dodirni me, rekao je. iv sam kao i uvek. Nemoj da tuguje. Zar nisam uvek sa tobom? Sa usana ova tri velika uenika sila je udesna istina: Ujutro, u deset sati, jedan dan nakon spaljivanja tela Lahirija Mahasaye kraj svetog Ganga, 270 vaskrsli uitelj u svom pravom ali preobraenom telu, pojavio se pred trojicom uenika od kojih je svaki bio u drugom gradu. A kad se ovo raspadljivo obue u neraspadljivost, i ovo se smrtno obue u besmrtnost, onda e se zbiti ona re to je napisana: pobeda prodre smrt. Gde ti je, smrti, alac? Gde ti je, dakle, pobeda? 271

319

Poglavlje 36 Komentari: (262 271)

Mahant (poglavar) Buddh Gaya kasnije je ri Juktevara formalno uveo u red svamija. Veliki kralj - izraz potovanja. 264 Doslovno, vena religija, ime kojim se naziva celokupno uenje Veda. Sanatana dharmu poeli su da nazivaju hinduizmom u doba Grka. Oni su narod na obalama reke Inda nazivali Induima ili Hinduima. U pravom smislu rei, Hindu se odnosi samo na sledbenike Sanatana dharme ili hinduizma. Naziv Indijci odnosi se i na hinduse i muslimane kao i na ostale stanovnike na tlu Indije. Staro ime za Indiju je Aryavarta, doslovno boravite Arijaca. Sanskrtski koren arya znai vredan, svet, plemenit. Kasnija zloupotreba rei arijski za oznaavanje telesnih, a ne duhovnih karakteristika, navela je velikog orijentalistu Maksa Milera da kae: Etnolog koji govori o arijskoj rasi, arijskoj krvi, arijskim oima i kosi, za mene je grenik kao i lingvista koji bi govorio dolihocefalnom reniku ili brahicefalnoj gramatici. 265 Parama-guru doslovno znai vrhovni guru ili guru svih gurua i odnosi se na uiteljsko naslee. Babai, kao guru Lahirija Mahasaye, bio je ri Juktevarov parama-guru. 266 Moja poseta Keshabanandinom aramu opisana je u 41. poglavlju. 267 Lahiri Mahasaya je napustio telo 26. septembra, 1895. godine. Za nekoliko dana proslavio bi svoj ezdeset i sedmi roendan. 268 Tri puta se okrenuti oko sebe, zatim sesti prema severu, je deo vedskog rituala koji obavljaju uitelji, poto unapred znaju trenutak svoje telesne smrti. Poslednja meditacija, u kojoj se uitelj stapa s kosmikim aum-om, zove se mahasamadhi, tj veliki samadhi. 269 Veliki svetac koji je iveo u XVI veku, a sledbennici su mu bili i hindusi i muslimani. Kad je umro, uenici su se posvaali oko naina na koji treba da obave pogrebne obrede. Ogoreni uitelj ustao je iz mrtvih i dao im uputstva: Polovinu mojih smrtnih ostataka zakopajte po muslimanskom obredu, a drugu polovinu spalite u skladu s hinduskim obiajem. Zatim je nestao. Kada su uenici podigli pokrov koji je prekrivao njegovo telo nali su samo buket cvea. Polovinu cvea muslimani su posluno zakopali u Magharu, i to svetilite potuju do dananjeg dana. Druga polovina spaljena je u skladu s hinduskim obiajem. Kabiru su u mladosti dola dva uenika koji su eleli da im on detaljno intelektualno objasni mistini put. Uitelj im je jednostavno odgovorio: Put pretpostavlja udaljenost. Ako je On blizu, put nije potreban. Moram da se smejem kad ujem da je riba u vodi edna! 270 Zato Indijci majku Gangu zovu svetom rekom? Razlozi su mnogobrojni, a nisu svi mitoloki. Vode Gange izviru u ledenoj peini u Himalajima, usred venog snega i tiine. Najvii planinski vrhovi na svetu, u mitologiji se smatraju boravitem Boga ive. Kae se da je boginja Ganga sila s neba, da bude vrhovno boanstvo te himalajske reke. Poetska slika te injenice jeste Gang, koji s neba na zemlju tee kroz kosu Gospoda ive.
263 262

320

Zapadnjak moda teko razume kako indijski pesnik gleda na svet prirode koja nije samo priroda ili neto to je Bog stvorio, nego je i polje delovanja mnogobrojnih boanskih sila kojima se ovek moe pribliiti ako s njima saosea, i koje su prepune asocijacija, i to ne samo mitolokih, pie F. V. Thomas u svom delu The Legacy of India. Kad Kalidasa opisuje Himalaje kao opredmeen ivin smeh, italac moda uspeva da zamisli dva reda velikih belih zuba. Ipak mu izmie zamisao celine, ukoliko ne vidi lik velikog Askete na venom prestolu visokih planina, gde Gang, pri svom silasku s neba, prolazi kroz njegove kutrave uvojke na kojima je mesec krunski dragulj. Neobina, a moda i jedinstvena karakteristika vode u Gangu jeste da se ona ne moe zagaditi. U njenoj nepromenljivoj sterilnosti bakterije ne mogu da ive. Nije zabeleeno da se ikad razboleo ijedan od miliona Indijaca koji je piju i u njoj se kupaju. Ta injenica udi i zbunjuje savremene naunike. Dr John Hovard Northorp, jedan od dobitnika Nobelove nagrade za hemiju 1946. godine, nedavno je izjavio: Znamo da je reka Gang veoma zagaena. Pa ipak, Indijci je piju i u njoj plivaju, i to oigledno na njih ne deluje. Zatim je, nadajui se, dodao: Moda bakteriofagi (virusi koji unitavaju bakterije) odravaju reku sterilnom. Dolina Ganga, koju natapa njenih pet velikih pritoka, pokriva 300.000 izuzetno plodnih kvadratnih milja zemlje. Tri najvea sredita hodoaa - Hardvar, Allahabad, i Benares smeteni su uz svetu reku, hranjenu snegom nedostupnih Himalaja. Vekovima su kraj Ganga iveli sveci, pa se na njenim obalama sigurno osea njihov blagoslovljeni dah. Vede ue da treba potovati sve prirodne pojave. Poboni hindus dobro razume hvalu sv. Franje Asikog: Blagoslovljen da si, Gospode, zbog nae sestre vodice, tako korisne, ponizne, iste i dragocene. 271 Korinanima poslanica prva 15, 54-55

321

Poglavlje 37.

Idem u Ameriku
Amerika! Ovi ljudi sigurno su Amerikanci, pomislio sam dok je pred mojim unutranjim okom tekla reka zapadnjakih lica. 272 Uronjen u meditaciju sedeo sam iza pranjavih kutija u skladitu kole u Raniju. Tokom svih tih godina rada sa deacima, teko mi je bilo da naem skrovito mesto! Kao i obino, vrata skladita su se otvorila. Jedan od deaka otkrio je moje sklonite. Doi ovamo, Bimale, pozvao sam ga radosno. Imam novosti za tebe. Gospod me zove u Ameriku! U Ameriku? Deak je ponovio moje rei glasom iz koga se moglo razabrati kao da sam rekao na Mesec. Da, otkriu Ameriku, kao Kolumbo. On je mislio da je otkrio Indiju. Izgleda da izmeu te dve zemlje postoji karmika veza! Bimal je odskakutao. Ove dvonone novine ubrzo su o mojoj nameri obavestile celu kolu. Pozvao sam zaprepaeno nastavniko vee i predao sam kolu na staranje. Znam da ete uvek imati na umu obrazovne joga ideale Lahirija Mahasaye, rekao sam im. esto u vam pisati. Ako Bog da, jednog dana u se vratiti. Suze su mi bile u oima dok sam poslednji put gledao deake na sunanom tlu Ranija. Znao sam da je jedan period mog ivota zavren. Od sada u boraviti u dalekim zemljama. Nekoliko asova nakon vizije, sedeo sam u vozu za Kalkutu. Sledeeg dana jedan Bengalski prijatelj me je pozvao da budem delegat Indije na Internacionalnom kongresu religioznih liberala u Americi, koji je te

322

trebalo da se odri pod pokroviteljstvom Amerikog udruenja unitarista. U glavi mi se sve vrtelo kada sam potraio uitelja u Seramporeu. Gurui, upravo sam pozvan da govorim na religioznom kongresu u Americi. Da li da idem? Sva vrata su ti otvorena, jednostavno je odgovorio ri Juktevar. Sad ili nikad. Ipak, gospodine, ja ne znam da govorim pred javnou, rekao sam zbunjeno. Retko sam drao predavanja, a nikada na engleskom. Na engleskom ili ne, tvoje rei o jogi pae na Zapadu na otvorene ui. Nasmejao sam se. Dakle, dragi gurui, ipak ne verujem da e Amerikanci uiti bengalski! Molim vas da me blagoslovite da savladam prepreke engleskog jezika. 273 Kada sam svoj plan saoptio ocu, on se zaprepastio. Amerika mu se inila neverovatno dalekom. Bojao se da me vie nee videti. Kako e ii, strogo me je pitao. Ko e te finansirati? Poto je on rado pokrivao trokove mog obrazovanja celog ivota, svakako se nadao da e njegovo pitanje zaustaviti moje planove. Sigurno Gospod. Dok sam tako odgovarao, pomislio sam na slian, davni odgovor bratu Ananti u Agri. Bez okoliavanja sam dodao: Oe, moda e vas Gospod nadahnuti da mi pomognete. Nikad! Otac me je pogledao sa saaljenjem. Stoga sam se zaudio kada mi je sutradan pruio ek ispisan na veliku sumu. Taj novac ti ne dajem kao otac, rekao je, ve kao veran uenik Lahirija Mahasaye. Idi u tu daleku zemlju Zapada, i iri tamo nadreligiozno uenje krija joge. Bio sam duboko dirnut oevom nesebinou i spremnou da zanemari line tenje. Tokom prole noi shvatio je da motiv mog putovanja nije nikakva obina elja. Moda se u ovom ivotu neemo vie videti, rekao mi je otac alosno, koji je u to vreme imao ezdeset i sedam godina. Intuitivno sam odgovorio: Sigurno e nam Gospod to omoguiti. Oseao sam ne malu uznemirenost dok sam se spremao da svog uitelja i rodnu zemlju zamenim nepoznatim obalama Amerike. uo sam mnoge prie o materijalistikoj atmosferi Zapada, koja se vekovima toliko razlikovala od spiritualnog zraenja Indije, proetog aurama svetaca.
323

Istonjaki uitelj koji se usudi da krene ne Zapad, mislio sam, mora da bude jai od onog koji ide u himalajsku zimu! Jednog ranog jutra poeo sam da se molim i nepokolebljivo sam odluio da ako treba i umrem, moliu se sve dok ne budem uo glas Boiji. eleo sam da me on blagoslovi i uveri da se neu izgubiti u magli modernog utilitarizma. U sebi sam bio spreman da krenem u Ameriku, ali sam tim vie eleo boansku dozvolu. Molio sam se i molio, pokuavajui da uguim jecaje. Nije bilo odgovora. Moja utljiva molba postajala je sve jaa, sve dok u podne nije dostigla vrhunac. Mozak vie nije mogao da izdri pritisak samrtnih muka. Da sam jo jednom zavapio i poveao dubinu svoje unutranje strasti, mislim da bi mi se glava rasprsnula. U tom asu uo sam kucanje na hodniku kraj sobe u kojoj sam sedeo, u kui na Gorpar putu. Kada sam otvorio vrata ugledao sam mladog oveka u skromnoj pustinjakoj odori. On je uao, zatvorivi vrata za sobom odbio je moju ponudu da sedne, te pokretom pokazao da eli da razgovaramo stojei. To mora da je Babai, pomislio sam oamuen, jer je ovek ispred mene imao crte mladog Lahirija Mahasaye. Da, ja sam Babai, odgovorio mi je na misao melodinim hindu jezikom. Na nebeski otac uo je tvoju molitvu. Zapoveda mi da ti kaem: 'Posluaj savet svog gurua i poi u Ameriku. Ne boj se, bie zatien. Posle pauze, Babai mi se opet obratio. Ti si onaj koga sam odabrao da na Zapadu iri poruku krija joge. Mnogo ranije, kada sam sreo tvog gurua Juktevara na Kumbha-meli, obeao sam mu da u mu poslati tebe na kolovanje. Bio sam toliko skrhan predanim strahopotovanjem i tako duboko dirnut to od njega samog ujem da me je doveo ri Juktevaru, da nisam mogao da govorim. Bez rei sam se bacio pred noge besmrtnom guruu. On me je milostivo podigao, pa mi je, govorei o mnogo emu to se odnosilo na moj ivot, dao nekoliko linih saveta i izgovorio je nekoliko tajnih proroanstava. Zatim se uputio prema vratima. Ne pokuavaj da me prati, rekao je, jer to nee moi. Molim te, Babai, nemoj da ode, ponavljao sam bez prestanka. Povedi me sa sobom! Osvrnuo se i rekao mi je: Ne sada, drugi put. Skrhan oseanjima, nisam se obazirao na njegovo upozorenje. Kada sam pokuao da poem za njim, primetio sam da su mi stopala prilepljena za pod. S vrata me je Babai jo jednom s ljubavlju pogledao. Podigao je ruku na blagoslov i
324

otiao dok sam za njim eznutljivo zurio. Posle nekoliko minuta mogao sam da pomaknem noge. Seo sam i uronio u duboku meditaciju bez prestanka zahvaljujui Bogu to ne samo da mi je usliio molitvu, nego me i blagoslovio susretom s Babaijem. Kao da mi je dodir s drevnim, uvek mladim uiteljem, posvetio celo telo. Odavno sam eleo da ga vidim. Sve do sada nikome nisam ispriao svoj susret s Babaijem. Smatrajui ga najsvetijim od svojih ljudskih iskustava, uvao sam ga duboko u srcu. Ipak, palo mi je na pamet da e itaoci ove autobiografije spremnije poverovati u postojanje skrivenog Babaija i njegove planove za svet, ako kaem da sam ga video svojim oima. Jednom slikaru pomogao sam da naslika veran portret jogija-Hrista moderne Indije. Slika se nalazi u ovoj knjizi. Vee pre odlaska u Sjedinjene amerike drave, proveo sam u ri Juktevarovoj svetoj prisutnosti. Ne zaboravi da si roen meu Hindusima i nemoj prihvatiti sve amerike obiaje. Od oba naroda uzmi ono najbolje, savetovao mi je uitelj na svoj spokojno mudar nain. Ostani veran sebi i Bogu. Trai u usvoji najbolje osobine svoje brae rezliitih rasa, razbacanih po zemaljskoj kugli. Zatim me blagoslovio. Pomoi e svima onima koji ti priu s poverenjem, traei Boga. Kada ih pogleda, iz tvojih oiju e u njihov mozak prei duhovna struja koja e izmeniti njihove materijalistike navike i podsetiti ih na Boga. Sudbina ti je naklonjena kada se radi o tome da privue iskrene due. Gde god da bude, ak i u divljini, nai e prijatelje. Oba njegova blagoslova obilno su se ispunila. Otiao sam u Ameriku sam, u divljinu, bez i jednog jedinog prijatelja, i naao hiljade njih, spremne da prihvate vena duhovna uenja. Napustio sam Indiju u avgustu 1920. godine na Gradu Sparti, prvim putnikim brodom koji je posle I svetskog rata plovio za Ameriku. Mogao sam da rezerviem kartu tek poto su na udesan nain uklonjene mnogobrojne birokratske prepreke u vezi s mojim pasoem. Za vreme dvomesenog putovanja, jedan od saputnika je otkrio da sam indijski delegat na kongresu u Bostonu. Svami Jogananda, obratio mi se prvim od mnogobrojnih udnih izgovora moga imena na koje u se kasnije navii u Americi, molim vas, poastite sledeeg etvrtka putnike svojim predavanjem. Mislim da bi nam svima bio od koristi govor na temu ivotna borba i kako se boriti!
325

Na alost, u sredu sam otkrio da moram da vodim borbu sa svojom bitkom. Oajniki sam pokuavao da organizujem ideje za predavanje na engleskom jeziku, i na kraju sam digao ruke od toga. Kao divlje drebe kada ugleda sedlo, misli su mi odbijale svaku saradnju sa zakonima engleske gramatike. Oslanjajui se u potpunosti na uiteljeva uveravanja u prolosti, ipak sam se u etvrtak pojavio pred sluaocima u salonu parobroda. Nisam mogao da izustim ni re. utke sam stajao pred sluaocima. Poto smo desetak minuta isprobavali strpljenje, sluaoci su shvatili da sam u kripcu i poeli su da se smeju. Ali meni situacija nije bila smena. Ogoreno sam u sebi uputio molbu uitelju. Moe! Govori! Istog trenutka mi je u svesti odjeknuo njegov glas. Misli su mi se odmah sprijateljile sa engleskim jezikom. etrdeset i pet minuta kasnije, publika je i dalje paljivo sluala. Posle tog predavanja dobio sam veliki broj poziva da govorim pred razliitim grupama u Americi. Kasnije nikada nisam mogao da se setim ni rei od onoga to sam rekao. Paljivim ispitivanjem slualaca sam saznao: Odrali ste nadahnut govor na potresnom i pravilnom engleskom jeziku. Na tu radosnu vest ponizno sam se zahvalio svom guruu za njegovu blagovremenu pomo, i jo jedanput sam shvatio da je uvek uz mene, uklanjajui sve prostorne i vremenske prepreke. Tokom preostalog vremena putovanja po okeanu, ponekad bih sa strahom pomiljao na predavanje koje na engleskom moram da odrim na kongresu u Bostonu. Gospode, molio sam se, molim te da mi ovaj put inspiracija bude ti sam, a ne publika koja mi se smeje! Krajem septembra, 'Grad Sparta pristao je u blizini Bostona. estog oktobra obratio sam se kongresu svojim govorom u Americi. Bio je dobro privaen. Odahnuo sam. Velikoduni sekretar Amerikog udruenja unitarista napisao je u kongresnom izvetaju sledei komentar: Svami Jogananda, delegat Brahmaariya asrama u Raniju, preneo je Kongresu pozdrave svog Drutva. Na tenom engleskom jeziku i s velikim arom, odrao je govor filozofskog karaktera na temu Nauka religije, koji je u celini objavljen u formi pamfleta za iru distribuciju. Religija je univrzalna i jedna, tvrdi on. Naravno da ne moemo proglasiti univerzalnim posebne obiaje i uverenja, ali zajedniki elemenat religije jeste univerzalan, i od svakoga se moe traiti da ga sledi i slua.
326

Zahvaljujui oevom velikodunom eku, mogao sam da ostanem u Americi i poto je kongres proao. U skromnim uslovima u Bostonu sam proveo etiri srene godine. Drao sam javna predavanja, poduavao i napisao knjigu pesama, Pesme due, koje su objavljene s predgovorom Fredericka B. Robinsona, predsednika koleda grada Njujorka. Na transkontinentalnoj turneji, leta 1924. Godine, govorio sam pred hiljadama ljudi u mnogobrojnim glavnim gradovima. U Seattleu sam se ukrcao na brod i proveo neko vreme na Aljasci. Zahvaljujui pomoi velikodunih studenata, krajem 1925. godine osnovao sam Ameriki centar na Mount Vashingtonu u Los Angelesu. To je ona ista zgrada koju sam pre toliko godina video u svojoj viziji u Kamiru. urio sam da poaljem ri Juktevaru fotografije. Odgovorio mi je sa dopisnicom na bengalskom, koju ovde prevodim: 11. avgust 1926. O, Jogananda, dete mog srca, Ne mogu reima da izrazim radost koju sam osetio kad sam video fotografije tvoje kole i uenika. Topim se od sree to vidim uenike joge u raznim gradovima. to se tie tvojih metoda, pojanja, isceliteljskih vibracija i boanskih isceliteljskih molitvi, ne mogu a da ti se ne zahvalim. Kada sam video vrata, krivudavi put na bregu i lepi krajolik ispod Mount Vashingtona, poeleo sam da sve to vidim i vlastitim oima. Ovde je sve u najboljem redu. Neka te Bog uvek blagosilja. ri Juktevar Giri Godine su prolazile. Drao sam predavanja u svakom delu svoje nove domovine i obraao sam se stotinama klubova, koleda, crkvama i grupama svake veroispovesti. Deset hiljada Amerikanaca uvedeni su u tehniku joge. Ponekad - obino prvog dana u mesecu, kad su stizali rauni za odravanje Mount Vashingtona i ostalih centara Drutva za samospoznaju - s enjom sam mislio na jednostavni mir Indije. Ipak, kada sam video da svakodnevno raste razumevanje izmeu Amerike i Indije, dua mi se radovala. Iskustva na Istoku i na Zapadu dovela su me do zakljuka da su svakom od njih potrebne vrline onog drugog. Ljudi i na Istoku i na Zapadu pate zbog svojih neuravnoteenih civilizacija. Indiji bi u mnogome koristio ameriki praktini
327

pristup i efikasnost na polju materijalnog. Zapadu je pak potrebno dublje razumevanje duhovne osnove ivota, a naroito naunih tehnika za ovekovu svesnu komunikaciju s Bogom, koju je Indija odavno razvila. I Istok i Zapad moraju ozbiljno da tee ravnotei spiritualnih i materijalnih vrednosti. Ideal uravnoteene civilizacije nije nikakva tlapnja. Naprotiv, Indija je hiljadama godina bila zemlja ne samo rasprostranjenog duhovnog prosvetljenja, nego i opteg materijalnog bogatstva. 274 Siromatvo koje vlada poslednjih 200 godina samo je prolazna faza u dugoj istoriji Indije.

328

Poglavlje 37 Komentari: (272 274)

Mnoga od tih lica sreo sam kasnije na Zapadu, i odmah sam ih prepoznao. ri Juktevar i ja obino smo razgovarali na bengalskom. 274 Indijci su hiljadama godina bili najbogatiji ljudi na svetu. Biblija nam saoptava da su lae iz Taria donele kralju Salomonu zlata, srebra, slonovae, majmune i paune, a iz Ofira (Sopare na obali Bombajskog zaliva), sandalovine i dragulje. Megasten, grki ambasador (IV vek p. n. e.), ostavio nam je detaljan opis ogromnog bogatstva u Hindustanu. Plinije (I vek n. e.) kae da su Rimljani na robu uvezenu iz Indije troili godinje pedeset miliona sestercija. Indija je tada bila velika pomorska sila. U V i VIII veku putnici iz Kine obavetavaju o raskonoj indijskoj civilizaciji, odlinoj upravi i celovitom obrazovanju. Muslimanski naunik Al-Biruni, koji je posetio Indiju u XI veku, opisuje dostignua na podruju obrazovanja, prava, filozofije, matematike i astronomije. Kada je Kolumbo u XV veku otkrio Novi svet, on je zapravo traio krai trgovaki put za Indiju. Vekovima je Evropa udela za indijskom svilom, finim pamunim platnom (tako providnim da su ga s pravom nazivali nevidjivom maglom ili tkanim vazduhom), tampanim pamukom, brokatom, tepisima, ratnom opremom, slonovaom i predmetima od nje, mirisima, lekovima i lekovitim mastima, indigom, pirinom, zainima, koralima, zlatom, srebrom, biserima, rubinima, smaragdima i dijamantima. Portugalski i italijanski trgovci zabeleili su bajkovitu velianstvenost Viayanagar kraljestva (1366-1565). Arapski ambasador, Abdur Razzak, opisao je sjaj njegovog glavnog grada kao neto to na zemlji oko jo nije videlo, ni uho ulo. U XVI veku, Indija je kao celina, prvi put u svojoj dugoj istoriji pala pod ne-hindusku vlast. Godine 1524. u zemlju su upali Turci, i Baber je ustanovio dinastiju muslimanskih kraljeva. Ipak, nastanivi se u staroj zemlji, novi vladari nisu iscrpeli njeno bogatstvo. Moe se s pravom rei da je tokom 2.500 godina blago Indije bilo poslovino.
273 272

329

Poglavlje 38.

Luther Burbank - svetac usred rua

Tajna oplemenjivanja biljaka nije samo u znanju, nego i u ljubavi. To je izgovorio Luther Burbank dok sam s njim etao po njegovoj bati u Santa Rosi. Zastali smo kraj leje jestivih kaktusa. Dok sam eksperimentisao da bih uzgajao kaktuse bez bodlji, esto sam razgovarao sa biljkama, kako bih stvorio atmosferu ljubavi, nastavio je. Nemate ega da se bojite, govorio bih im. Ne trebaju vam vae odbrambene bodlje. Ja u vas tititi. Postepeno je ova korisna pustinjska biljka izrasla bez bodlji. To udo me je oaralo. Dajte mi, dragi Lutheru, nekoliko kaktusovih listova da ih posadim u svojoj bati na Mount Vashingtonu. Batenski radnik koji je stajao u blizini, krenuo je da otkine nekoliko listova. Burbank ga zaustavi: Sam u da ih uberem za Svamija. Dao mi je tri lista koja sam posadio i radovao sam se gledajui ih kako izrastaju u ogromne kaktuse. Veliki odgajiva biljaka ispriao mi je da je njegov prvi uspeh bio veliki krompir, danas poznat pod njegovim imenom. S neumornou genija, poklonio je svetu na stotine ukrtenih biljaka i novu vrstu paradajsa, kukuruza, bundeva, treanja, ljiva, mandarina, jagoda, maka, ljiljana i rua. Pripremio sam kameru dok me je Luther vodio pred uveni orah na kome je dokazao da se prirodni razvoj moe znatno ubrzati. Za samo esnaest goodina, ovaj orah poeo je obilno da raa, a za to bi prirodi samoj trebalo trideset ili vie godina, rekao je.

330

Burbankova usvojena erka Betty doskakutala je u batu sa svojim psom Bonitom. To je moja ljudska biljka. Luther joj je s ljubavlju mahnuo. Sada na oveanstvo gledam kao na jednu veliku biljku kojoj je za vrhunsku sreu potrebna samo ljubav, zdrav ivot u prirodi i inteligentno ukrtanje i odabiranje. U svom ivotu imao sam prilike da vidim tako udesan napredak evolucije biljaka da sa optimizmom oekujem zdrav i srean svet im njegova deca naue principe jednostavnog i prirodnog ivota. Moramo se vratiti prirodi i Bogu prirode. Vi biste, Lutheru, uivali u mojoj koli u Raniju, gde se nastava odrava pod vedrim nebom i u atmosferi radosti i jednostavnosti. Moje rei su dirnule najosetljiviju icu Burbankovog srca - vaspitanje dece. Obasuo me je pitanjima i sluao me je blistavih oiju. Svamii, rekao je napokon, kole kao to je vaa, jedina su nada za budue zlatno doba. Revoltiran sam obrazovnim sistemima naeg vremena koji se sve vie odvajaju od prirode i gue svaku individualnost. Svim srcem i duom slaem se s vaim praktinim vaspitnim idealima. Dok sam se opratao od blagog mudraca, napisao mi je posvetu u maloj knjiici koju mi je poklonio. 275 Ovo je moja knjiga kolovanje ljudske biljke, rekao je. Potrebni su nam novi naini kolovanja - hrabri eksperimenti. Ponekad je s najhrabrijim eksperimentima uzgojeno najbolje voe i cvee. I inovacije na podruju obrazovanja dece trebalo bi da budu brojnije i hrabrije. Te noi sam s velikim interesovanjem proitao njegovu knjiicu. oveanstvu je predviao slavnu budunost: 'Najtvrdoglaviji ivi organizam na ovom svetu, organizam koga je najtee preusmeriti, jeste biljka ukorenjenih navika Imajte na umu da je ta biljka eonima uvala svoju individualnost. Moda je jedna od onih iji ivot moemo da pratimo kroz eone unazad sve do samih stena, jedna od onih koja se od tada nije ni malo izmenila. Da li mislite da posle toliko ponavljanja biljka nema volju, ako to elite tako da nazovete, i upornost kakvoj nema ravne? Postoje, tavie, biljke, kao na primer neke palme, toliko uporne da ih ljudska mo do sada nije mogla izmeniti. U poreenju s voljom biljke, ljudska volja je slaba. Pogledajte, meutim, kako tvrdoglavost biljke, koja je trajala ceo njen ivot, poputa ako joj dodamo novi ivot, ako joj ukrtanjem potpuno ili znatno izmenimo ivot. Kad se to
331

dogodi uvrujemo tu izmenu strpljivo nadgledajui i odabirajui, sve dok se nova biljka ne usmeri novim putem, da se nikad vie ne vrati starom. Kad se radi o neem tako osetljivom i savitljivom kao to je priroda deteta, problem je neuporedivo laki. Nauite ga da potuje samog sebe. Nauite ga neem boljem, isto kao to odgajiva bilja odabire bolja svojstva u biljci. To je ono to uvruje karakteristike biljke. Ne moete sebi dozvoliti da se obeshrabrite. U vaim rukama je neto mnogo dragocenije od biljke - detetova dua koja nema cene.' Taj veliki Amerikanac me je magnetski privlaio pa sam ga esto poseivao. Jednog jutra stigao sam kad i potar koji je u Burbankovoj radnoj sobi ostavio oko hiljadu pisama. Pisali su mu odgajivai biljaka iz svih delova sveta. Upravo ste mi, svami, dobrodoao izgovor da se proetam batom, obratio mi se Luther veselo. Otvorio je veliku fioku punu prospekata za putovanja. Tako ja putujem, rekao je. Vezan biljkama i prepiskom, elju za stranim zemljama zadovoljavam gledajui ponekad ove slike. Moja kola stajala su pred vratima. Luther i ja provezli smo se du ulica gradia, bati koje su se arenele od Santa Rosa, Purpur i Burbank rua. Veliki naunik iniciran je u tehniku krija joge za vreme jedne od mojih ranijih poseta. Redovno vebam vau tehniku, svamii, tiho mi je rekao. Postavio mi je mnogobrojna promiljena pitanja o razliitim aspektima joge, a zatim je polako izjavio: Istok zaista poseduje ogromno znanje koje je Zapad tek poeo da istrauje. Bliska veza s prirodom koja mu je otkrila mnoge od svojih ljubomorno uvanih tajni, nadahnula ga je beskonanim potovanjem prema duhovnom. Ponekad se oseam tako blizu beskonanoj sili, stidljivo mi se poverio. Njegovo osetljivo, lepo oblikovano lice, sinulo je od uspomena. Tada sam mogao da leim bolesne oko sebe, isto kao i obolele biljke. Priao mi je o svojoj majci kao iskrenoj hrianki. Vie puta nakon njene smrti blagoslovljen sam njenom vizijom, a ponekad bi mi neto i rekla, rekao mi je. Nerado smo se odvezli kui i hiljadama pisama koja su ga ekala.

332

Lutheru, sledeeg meseca poinjem da izdajem asopis u kojem u da iznosim darove Istoka i Zapada. Molim vas da mi pomognete da za asopis odaberem prikladno ime. Neko vreme smo raspravljali o naslovima, i konano smo se sloili da se asopis nazove Istok-Zapad. Kako je nae prijateljstvo raslo, poeo sam Burbanka da zovem svojim amerikim svecem. Evo oveka u kome nema ni trunke lukavosti, znao sam da parafraziram. Srce mu je bilo neizmerno veliko i odavno je poznavalo poniznost, strpljenje i rtvu. Njegova kuica usred rua bila je strogo jednostavna. Znao je da je luksuz bezvredan, a da je neposedovanje radost. Skromnost s kojom je podnosio slavu naunika podseala me je na voke koje se savijaju pod teretom zrelih plodova. Jalovo drvo visoko die glavu u ispraznom samohvalisanju. Bio sam u Njujorku kada je 1926. godine moj dragi prijatelj umro. Plaui sam pomislio: Otiao bih peke odavde do Santa Rose samo da mogu jo jedanput da ga vidim! Zakljuao sam se od svojih sekretara i posetilaca i povukao na dvadeset i etiri sata. Sledeeg dana pred velikom Lutherovom slikom izvrio sam vedski obred komemoracije. Grupa mojih amerikih uenika, odevena u indijsku ceremonijalnu odeu, pevala je drevne himne dok smo rtvovali cvee, vodu i vatru, simbole telesnih elemenata i njihovog povratka beskrajnom izvoru. Njegovo ime prelo je danas u jeziko naslee. Navodei burbank kao prelazni glagol, Vebsterov novi internacionalni renik definie ga na sledei nain: Ukrtati ili cepiti (biljku). Iz toga, figurativno, popraviti (bilo ta, postupak ili ustanovu) odabiranjem dobrih karakteristika i odbacivanjem loih, ili dodavanjem dobrih karakteristika. Dragi Burbank, povikao sam kada sam proitao tu definiciju, i samo tvoje ime sada je sinonim za dobrotu! 276

333

Poglavlje 38 Komentari: (275 276)

Burbank mi je poklonio i svoju sliku s autogramom. uvam je kao to je onaj hinduski trgovac nekada uvao Lincolnovu sliku. Hindus koji je bio u Americi za vreme graanskog rata, toliko se divio Lincolnu da se nije hteo vratiti u Indiju dok ne dobije njegov portret. Postavio se odluno pred Lincolnova vrata i odbijao je da ode sve dok mu zaueni predsednik nije dozvolio da pozove Daniela Huntingtona, uvenog njujorkog slikara. Kada je portret zavren, Hindus ga je pobedonosno odneo u Kalkutu. 276 Navodim odlomak iz Lutherove pismene izjave od 22. decembra, 1924.: Ispitao sam yogoda sistem svamija Joganande i mislim da je idealan za usklaivanje ovekove telesne, duevne i duhovne prirode. Svamijev cilj je otvaranje kola u celom svetu, u kojima e se uiti kako treba da se ivi, i gde obrazovanje nee biti ogranieno samo na intelektualni razvoj, nego i na vebanje tela, volje i oseanja. Yogoda sistemom telesnog, duevnog i duhovnog razvoja jednostavnim i naunim metodama koncentracije i meditacije, moe da se rei veina sloenih ivotnih problema, a onda e na zemlji zavladati srea i mir. Svamijevo shvatanje pravilnog obrazovanja temelji se na zdravom razumu i u njemu nema nieg mistinog ili nepraktinog. Inae ga ne bih odobrio.
275

334

Poglavlje 39.

Tereza Neumann, katolika stigmatiarka

Vrati se u Indiju. Strpljivo sam te ekao petnaest godina. Uskoro u napustiti telo i otii u u carstvo svetla. Jogananda, doi! ri Juktevarov glas iznenada je zazvuao u mom duhu dok sam meditirajui sedeo u Mount Vashingtonu. Preavi za treptaj oka hiljade milja, poruka je kao munja udarila u moje bie. Petnaest godina! Da, tano je, jer je sada 1935. Petnaest godina sam proveo irei uenje svog gurua u Americi. Sada me zove da se vratim. Tog popodneva pripovedao sam svoj doivljaj gospodinu Jamesu J. Lynnu. (On je svakodnevno vebajui krija jogu toliko napredovao, da ga zovem Sveti Lynn, seajui se Babaijevog proroanstva da e i u Zapadnim zemljama, sledei put joge, ljudi pronai Boga.) Ovaj uenik i jo nekoliko drugih velikoduno su insistirali na tome da mi plate put. Poto je tako finansijski problem reen, poeo sam sa pripremama da preko Evrope otplovim u Indiju. Marta 1935. godine prijavio sam Drutvo za samospoznaju u dravi Kaliforniji kao neprofitabilnu organizaciju. Toj obrazovnoj ustanovi idu sve donacije kao i prihod od prodaje mojih knjiga, asopisa, dopisnih teajeva, kolarine itd. Vratiu se, obeao sam svojim uenicima. Nikad neu zaborviti svoju Ameriku. Na oprotajnom banketu koji su mi prijatelji priredili u Los Angelesu, dugo sam posmatrao njihova lica i zahvalno sam mislio: Gospode, onaj koji je Tebe spoznao kao jedinog davaoca, uvek e meu smrtnicima nai prijatelje.

335

Iz Njujorka sam 9. juna 1935. 277 krenuo brodom Evropa. Pratila su me dva uenika: moj sekretar, gospodin C. Richard Wright, i starija gospoa iz Cincinnatija, gospoica Ettie Bletch. Uivali smo u mirnom okeanu toliko suprotnom od uurbanosti proteklih sedmica. No, naoj dokolici brzo je doao kraj - brzina modernih brodova ima i svojih loih strana! Kao i svaka grupa radoznalih turista, prvi dan u Londonu proveli smo u povrnom razgledanju grada. Sutradan sam pozvan da govorim pred velikim skupom u Caxton Hallu, na kojem me je londonskoj publici predstavio ser Francis Younghusband. Nae drutvo provelo je prijatan dan u gostima kod Sir Harrya Laudera, na njegovom imanju u kotskoj. Ubrzo zatim preli smo engleskim kanalom na kontinent, jer sam eleo da odem na jedno posebno hodoae u Bavarsku. Oseao sam da e mi to biti jedina prilika da posetim veliku katoliku mistiarku Terezu Neumann iz Konnersreutha. Pre mnogo godina proitao sam o njoj zapanjujui lanak. Tamo sam naao sledee podatke: 1. Tereza je roena na veliki petak 1898. godine. Kada joj je bilo 20 godina povreena je u tekoj nesrei. Nakon toga je oslepela i ostala paralizovana. 2. Molila se sv. Tereziji od Lisieuxa, malom cvetiu i udom je 1923. godine opet progledala. Kasnije je isto tako iznenada i prohodala. 3. Od 1923. godine na ovamo, Tereza se potpuno odrekla svake hrane i pia, osim male posveene hostije koju guta jednom dnevno. 4. Stigme ili svete Hristove rane pojavile su se 1926. godine na Terezinoj glavi, grudima, rukama i stopalima. Od tada svakog petka u sedmici prolazi Hristovu muku doivljavaui patnje (zabeleene u istoriji) na svom telu. 5. Iako govori samo nemaki, Tereza petkom u transu izgovara reenice na jeziku koji su naunici identifikovali kao drevni aramejski. U odreenim trenucima svoje vizije govori hebrejski ili grki. 6. Uz crkveni zahtev, Tereza je nekoliko puta bila na naunom posmatranju. Dr. Fritz Gerlick, izdava nemakih protestantskih novina, otiao je u Konnersreuth da raskrinka katoliku la, ali je na kraju s potovanjem napisao Terezinu biografiju.

336

Bilo na Istoku ili Zapadu, s nestrpljenjem sam iekivao da sretnem sveca. Radovao sam se kada je 16. jula nae drutvo doputovalo u starinsko selo Konnersreuth. Bavarski seljaci ivo su se interesovali za na Ford (koji smo dovezli iz Amerike) i odabrano drutvo u njemu - mladog oveka Amerikanca, stariju gospou i tamnoputog istonjaka dugake kose ispod okovratnika kaputa. Terezina kuica, ista i uredna, sa rascvetalim geranijumima oko primitivnog studenca, bila je, na alost, zatvorena. Komije, pa ak ni seoski pismonoa koji se tamo naao, nisu mogli da nam daju nikakve informacije. Poela je da pada kia. Moje drutvo predloilo je da odemo. Ne, rekao sam tvrdoglavo, ostau dok ne saznam gde u nai Terezu. Dva sata kasnije jo smo sedeli u kolima, a kia je sipila. Gospode, zato si me doveo ovamo kad je ona nestala bez traga, poalio sam se. Kraj naeg automobila zaustavio se ovek i na engleskom jeziku ponudio nam pomo. Ne znam sigurno gde je Tereza sada, ali ona esto odlazi do kue profesora Vutza koji predaje u koli u Eichstattu, osamdeset milja odavde, rekao je. Sledeeg jutra nae drutvo se odvezlo u tiho selo Eichstatt, uskih ulica pokrivenih kaldrmom. Dr Vutz nas je ljubazno doekao: Da, Tereza je ovde. Poruio joj je da su doli posetioci. Glasnik se ubrzo vratio sa njenim odgovorom. Iako me je biskup zamolio da nikoga ne primam bez njegove dozvole, primiu Boijeg oveka iz Indije. Duboko dirnut njenim reima poao sam za dr Vutzom uz stepenice u sobu za primanje. Tereza je odmah dola zraei aurom mira i radosti. Imala je na sebi crnu haljinu i besprekorno istu belu maramu na glavi. Iako joj je u to vreme bilo trideset i sedam godina, izgledala je mnogo mlaa, svea i draesna poput deteta. Zdrava, dobro graena, ruiastih obraza i vesela, svetica koja ne jede! Pozdravila me je blagim stiskom ruke. Oboje smo sijali i razumeli se bez rei, jer je svako od nas znao da onaj drugi voli Boga. Dr Vutz se ljubazno ponudio da nam bude tuma. Dok smo sedali, primetio sam da me Tereza posmatra s naivnom radoznalou - oigledno da su u Bavarskoj Hindusi retki. Zar nita ne jedete? eleo sam da ujem odgovor iz njenih usta. Nita, osim hostije, svakog jutra u est sati.
337

Kolika je hostija? Tanka je kao papir, veliine novia. Uzimam je kao sakrament. Ako nije posveena, ne mogu da je progutam. Sigurno niste punih dvanaest godina iveli samo od jedne hostije dnevno? ivim od Boijeg svetla. Kakav jednostavan odgovor, kako ajntajnovski! Vidim da razumete da vam energija pritie u telo iz etera, sa sunca i iz vazduha. Licem joj se razlio osmeh. Tako se radujem to vidim da razumete kako ivim. Va sveti ivot svakodnevno dokazuje istinu koju je Hrist izrekao: Ne ivi ovek o samom hlebu, no o svakoj rei koja izlazi iz usta Boijih. 278 Opet se obradovala mom objanjenju. Zaista je tako. Jedan od razloga zato sam danas ovde na zemlji jeste da dokaem da ovek moe iveti od nevidljivog Boijeg svetla, a ne samo od hrane. Moete li da nauite druge da ive bez hrane? Uinilo mi se da ju je moje pitanje malo potreslo. Ne mogu, Bog to ne eli. Kada mi je pogled pao na njene snane graciozne ruke, Tereza mi je pokazala etvrtastu, svee zaraslu ranu na svojoj nadlanici. Na dlanovima mi je pokazala manju ranu u obliku polumeseca, takoe svee zaraslu. Obe rane prolazile su kroz celu ruku. Pogled na njih izazvao je u meni jasno seanje na velike etvrtaste gvozdene eksere s vrhovima u obliku polumeseca, koji se jo uvek upotrebljavaju na Istoku, ali se ne mogu setiti da sam ih ikada video na Zapadu. Svetica mi je poneto ispriala o svojim sedminim ekstazama. Celu Hristovu muku posmatram kao bespomoni gledalac. Svake sedmice, od etvrtka u pono do petka u jedan sat posle podne, rane joj se otvaraju i krvare. Izgubi deset funti od svoje sto dvadeset i jedne funte uobiajene teine. Iako Tereza duboko saoseajui neizrecivo pati, ipak se raduje tom vienju Gospoda svake sedmice. Odmah sam razumeo da je Bog njenim neobinim ivotom hteo da uveri sve hriane u istorijsku autentinost Isusovog ivota i razapinjanja na krst, kao to je to zapisano u Novom zavetu, i da je na dramatian nain hteo da pokae venu vezu izmeu uitelja iz Galileje i njegovih poklonika. Dr. Vutz je ispriao neke svoje doivljaje sa sveticom. Nekoliko nas, ukljuujui Terezu, esto danima putujemo Nemakom i razgledamo je. Dok mi jedemo tri puta dnevno, Tereza ne jede nita. Svea je kao
338

rua i neumorna kad nas savlada umor. Kada ogladnimo traimo gostionice uz puteve, a ona se veselo smeje. Profesor je dodao nekoliko zanimljivih podataka: Poto Tereza ne uzima hranu, eludac joj se stisnuo. Nema nikakvih izluevina, ali znojne ljezde joj funkcioniu. Koa joj je uvek meka i vrsta. Kada smo se opraatali, izrazio sam elju da prisustvujem Terezinoj ekstazi. Da, doite, molim vas, sledeeg petka u Konnersreuth, rekla je ljubazno. Biskup e vam dati dozvolu. Veoma sam srena to ste doli da me posetite u Eichstatt. Tereza se s nama nekoliko puta neno rukovala i ispratila nas je do vrata. Gospodin Wright je ukljuio radio u automobilu. Svetica ga je paljivo pregledala oduevljeno se smejui. Skupila se velika grupa mladih, pa se Tereza povukla u kuu. Ugledali smo je na prozoru, kroz koji je virila kao dete, maui nam. Sledeeg dana smo iz razgovora sa dva Terezina brata saznali da svetica spava nou samo jedan ili dva sata. Uprkos mnogobrojnim ranama na telu radi i puna je energije. Voli ptice, brine o ribama u akvarijumu, i esto radi u svojoj bati. Dobija velik broj pisama. Poboni vernici piu joj elei da se za njih moli i da im udeli blagoslov. Mnogobrojne tragaoce za istinom izleila je od tekih bolesti. Njen brat Ferdinand, star oko dvadeset i tri godine, objasnio nam je da Tereza ima mo da molei se, na sopstvenom telu odboluje bolest drugog oveka. Poela je da se uzdrava od hrane u vreme kada se molila da bolest grla od koje je bolovao mladi iz njenog okruga, koji se upravo spremao da se zaredi, bude prenesena na njeno vlastito grlo. U etvrtak posle podne nae drutvo se odvezlo u kuu biskupa koji je pomalo iznenaeno gledao moje bujne uvojke. Odmah je napisao potrebnu dozvolu za koju nije traena nikakva taksa. 279 Stigli smo u Konnersreuth u petak ujutro, oko pola deset. Primetio sam da je deo krova Terezine kue prekriven staklom da bi imala dovoljno svetla. Bili smo veseli kada smo videli da vrata vie nisu zatvorena, ve da su gostoljubivo irom otvorena. U redu od oko dvadeset posetilaca koji su svi imali dozvole, bilo je i takvih koji su doli izdaleka da vide mistini trans. U profesorovoj kui Tereza je poloila prvi test tako to je intuitivno shvatila da elim da je vidim iz duhovnih razloga, a ne zato da zadovoljim prolaznu
339

radoznalost. Moj drugi test sastojao se u tome da sam uao u stanje transa pre nego to sam se popeo u njenu sobu, da bih s njom bio u telepatskoj i televizijskoj vezi. Uao sam u njenu sobu punu posetilaca. U svojoj beloj haljini leala je na postelji. Zastao sam na pragu, a gospodin Wright me je pratio, potresen neobinim i jezivim prizorom. Tanak mlaz krvi curio je bez prestanka iz Terezinih donjih onih kapaka u irini od oko dva i po cantimetra. Pogled joj je bio usmeren prema gore na spiritualno oko nasred ela. Marama oko glave bila je natopljena krvlju iz rana od trnove krune. Na beloj haljini u predelu srca bila je velika crvena mrlja od rane sa strane, koju je Hristovom telu, kao poslednje ponienje, zadalo vojnikovo koplje. Terezine ruke bile su ispruene majinskim moleivim pokretom. Izraz lica joj je bio izmuen i boanski. Izgledala je tanja, izmenjena ne samo fiziki nego i na neki suptilniji nain. Mrmljajui rei na stranom jeziku, drhtavim usnama je govorila ljudima koje je gledala svojim unutranjim okom. Poto sam bio s njom duhovno usklaen, poeo sam da viam prizore koje je ona videla. Posmatrala je Hrista kako nosi daske za krst, meu mnotvom koje je urlalo. 280 Tereza je iznenada, uasnuta podigla glavu: Gospod je pao pod tekim teretom. Vizija je nestala. Iscrpljena goruim milosrem, Tereza se spustila na jastuk. U tom trenutku uo sam iza sebe glasan udarac. Kada sam se okrenuo video sam da dva oveka iznose neije telo. No, poto sam dolazio iz dubokog nadsvesnog stanja, nisam ga odmah prepoznao. Opet sam pogledao Terezino lice, mrtvaki bledo, pod potoiima krvi, ali sad mirno, zrailo je istotom i svetou. Okrenuo sam se i ugledao gospodina Wrighta kako stoji s rukom na obrazu iz kojeg je kapljala krv. Dick, da li si ti to pao? zapitao sam zabrinuto. Da, onesvestio sam se od zastraujueg prizora. Dakle, rekao sam mu teei ga, ipak si hrabar kada si se vratio da ga opet gleda. Setivi se hodoasnika koji su stpljivo ekali, gospodin Wright i ja u sebi smo se oprostili od Tereze i napustili njenu svetu prisutnost. Sledei dan nae drutvo je krenulo prema jugu zahvalno to ne zavisi o vozovima, nego moe da zaustavi Ford gde god poeli. Uivali smo u svakom trenutku putovanja kroz Nemaku, Holandiju, Francusku i vajcarske Alpe. U
340

Italiji smo posetili Assisi u ast apostola poniznosti sv. Franje. 281 Putovanje Evropom zavrili smo u Grkoj, gde smo pogledali hramove Atine i videli zatvor u kome je plemeniti Sokrat 282 popio otrov. Svuda smo se divili umeu s kojom su stari Grci uklesali u alabaster svoja matanja. Preplovili smo sunani Mediteran i iskrcali se u Palestini. Putujui dan za danom po Svetoj zemlji, uverio sam se vie nego ikad u vrednost hodoaa. Osetljivo srce osea kako Hristov duh proima celu Palestinu. S potovanjem sam uz Njega hodao u Betlehemu, Getsemaniji, Golgoti, Maslinskoj gori, te uz reku Jordan i Galilejsko more. Nae drutvo posetilo je jasle gde se rodio Isus, Josipovu tesarsku radionicu, Lazarov grob, kuu Marije i Marte, i dvoranu u kojoj se odrala Poslednja veera. Prizor za prizorom, pred mojim oima se odigravala boanska drama koju je Hrist odigrao za budue generacije. Zatim dalje u Egipat i moderni Kairo s drevnim piramidama, pa potom brodom niz Crveno more i preko irokog Arapskog mora - u Indiju!

341

Poglavlje 39 Komentari: (277 276)

Taan datum navodim zahvaljujui injenici da je moj sekretar, gospodin Wright, vodio dnevnik putovanja. 278 Matej 4,4. ovekova telesna baterija ne odrava se samo hranom (hlebom) nego i vibracijama kosmike energije (reju). Nevidljiva sila utie kroz vrata medulle oblongate. Taj esti telesni centar smeten je u zadnjem delu vrata, iznad pet spinalnih akri (na sanskrtu tokova ili sredita iz kojih zrai energija). Medulla je glavni ulaz univerzalne ivotne sile (aum) i direktno je povezana s ovekovom snagom volje koncentrisanom u sedmom centru, treem oku izmeu obrva (centru Hristove svesti ili kutasthe). Kosmika energija se zatim skladiti u mozgu kao rezervoaru beskrajnih mogunosti, koji se u Vedama esto opisuje kao lotos sa hiljadu latica. Kada se autori Biblije pozivaju na Re ili na Amen ili na Svetog Duha, oni uvek misle na aum, nevidljivu ivotnu silu koja odrava sve stvoreno. Ili ne znate da su telesa vaa crkva svetoga Duha koji ivi u vama, kojega imate od Boga, i niste svoji? I Korinanima 6, 19. 279 Dozvola nije bila potrebna do 1934. Godine, kada je Hitler zahtevao da prestanu hodoaa petkom, koja su privlaila hiljade ljudi. 280 Pre mog dolaska Tereza je ve imala viziju poslednjih dana Hristovog ivota. Njen trans obino poinje s dogaanjima koji su pratili Poslednju veeru, a vizije zavravaju Hristovom smru na krstu ili njegovim polaganjem u grob. 281 Kao i Tereza Neumann, i sv. Franjo (1182-1226) je na telu nosio blagoslovljene stigme. Meu ostalim hrianskim stigmatiarima su i blaena Stefanija Quinzani (1457-1530) i sv. Katarina od Ricca (1522-1590). Meu poznatim hrianima koji su godinama iveli bez hrane, a ujedno su bili i stigmatiari: sv. Lidvina od Schiedama, blaena Elizabeta iz Renta, sv. Katarina Sijenska, Donovica Lazarri, blaena Angela iz Fologna i Loise Lateau koja je ivela u XIX veku. Sv. Nikola iz Fluea (brat Klaus, pustinjak ija je strastvena molba za jedinstvo spasila vajcarsku konfederaciju na saboru u Stansu) nije jeo dvadesetak godina. 282 Odlomak iz Euzebija opisuje zanimljiv susret izmeu Sokrata i nekog hinduskog mudraca: Aristoksen, muziar, pripoveda ovu pripovest o Indijcima. Jedan od tih ljudi sreo je u Ateni Sokrata i upitao ga koji je doseg njegove filozofije. Istraivanje ljudskih pojava, odgovorio je Sokrat, a Indijac je na to prasnuo u smeh. Kako ovek moe istraivati ljudske pojave ako ne poznaje boanske, rekao je. Grki ideal koji odjekuje kroz filizofiju Zapada glasi: Spoznaj samog sebe. Hindus bi rekao: Spoznaj svoje Jastvo. U oima Indijaca ne vredi uvena Descartesova izreka: Mislim, dakle jesam. Sposobnost rasuivanja ne moe rasvetliti istinsko ovekovo bie. Ljudski duh, kao i pojavni svet koji on spoznaje, u stalnoj je promeni i ne
277

342

moe shvatiti onu najviu istinu. Najvii cilj nije u tome da se zadovolji intelekt. Onaj ko trai Boga, istinski voli samo nepromenljivu istinu (vidyu), sve ostalo je avidya, ili relativno znanje.

343

Poglavlje 40.

Vraam se u Indiju
Zahvalno sam udahnuo vazduh Indije. Na brod Rajputana pristao je 22. avgusta 1935. godine u ogromnoj luci u Bombayu. Tog prvog dana na kopnu iskusio sam kakva e biti predstojea godina - dvanaest meseci neprekidne aktivnosti. Na pristanitu su se sakupili prijatelji s vencima i pozdravima, a u Taj Mahal hotelu navalila je na nas reka reportera i fotografa. Bombay mi je bio nepoznat i uinio mi se veoma modernim sa raznim novotarijama sa Zapada. Po prostranim bulevarima rasle su palme. Velianstvene dravne graevine takmiile su se u lepoti s drevnim hramovima. Kratko vreme smo proveli u razgledanju. Bio sam nestrpljiv da vidim svog gurua i ostale koje sam voleo. Poto samo Ford ukrcali u teretni vagon, uskoro smo vozom jurili prema istoku, prema Kalkuti. 283 Na Hovrah stanici ekalo nas je toliko ljudi da jedno vreme nismo mogli izai iz voza. Na elu pozdravnog komiteta bili su mladi maharada od Kasimbazara i moj brat Bishnu. Nisam oekivao tako topao i velianstven doek. Uz radostan zvuk bubnjeva i rogova od koljki, gospoica Bletch, gospodin Wright i ja, od glave do pete pokriveni vencima cvea, povezli smo se polako do moje kue, u koloni automobila i motora. Moj ostareli otac zagrlio me je kao nekog ko je ustao iz mrtvih. Dugo smo se gledali, a da od radosti nismo mogli progovoriti ni re. Braa, sestre, ujaci, strievi, tetke, bratii, roaci, uenici i prijatelji iz davnih dana, sakupili su se oko mene, i nije bilo oka koje je ostalo suvo. Taj prizor ponovnog srdanog vienja ivo se urezao u arhive mog pamenja, pa i dalje ivi u mom srcu. to se tie mog susreta

344

sa ri Juktevarom, nedostaju mi rei. Neka bude dovoljan opis iz putnikog dnevnika mog sekretara. 'Danas sam sa velikim oekivanjem odvezao Joganandaija iz Kalkute u Serampore. Prolazili smo pored starih prodavnica meu kojima je bio i Joganandajev omiljeni restoran dok je studirao, te smo uli u usku zidovima ozidanu ulicu. Naglo smo skrenuli ulevo, i pred nama je stajao jednostavni dvospratni aram s balkonima u panskom stilu. Sve je proimala atmosfera mirne samoe. Sa sveanom poniznou uao sam s Joganandaijem u dvorite unutar aramskih zidova. Srca su nam ubrzano pulsirala dok smo se penjali starim cementnim stepenicama po kojima su se sigurno penjali nebrojeni tragaoci za istinom. Unutranja napetost sve vie je rasla. Pred nama se na vrhu stepenica tiho pojavio veliki uitelj, svami ri Juktevari, plemenitog dranja, kako dolikuje mudracu. Srce mi se nadimalo kao da e pui od blaenstva to sam u njegovoj uzvienoj blizini. Suze su mi zamutile pogled kada je Joganandai pao na kolena i sputene glave izrazio zahvalnost uitelju, dotaknuvi prvo njegova stopala, a zatim, u znak ponizne poslunosti, svoje elo. Onda je ustao, a ri Juktevar ga je privio na grudi. Niko nije govorio, ali jezik due izraavao je najsnanija oseanja. Kako su im oi blistale toplinom ponovnog susreta! U dvoritu je vladala blaga atmosfera, pa je ak i sunce uspelo da izbegne oblake i da iznenada zasija.' Doneo sam ri Juktevaru iz Amerike, Evrope i Palestine mnoge poklone. Primio ih je smeei se, ali nije nita rekao. Kupio sam sebi u Nemakoj kiobran, koji je ujedno mogao posluiti i kao tap. U Indiji sam odluio da ga poklonim uitelju. Ovom poklonu se zaista radujem, rekao mi je moj guru, suprotno svojoj navici, dobacivi mi pogled pun razumevanja. Uitelju, molim vas, dozvolite mi da nabavim nov tepih za dnevnu sobu. Primetio sam da je tigrova koa stajala na pocepanom tepihu. Ako te to raduje. Glas mog gurua nije zvuao oduevljeno. Zar moja tigrova koa nije ista i udobna. Ja sam kralj u svom malom kraljevstvu. S one strane tog kraljevstva je iroki svet koga zanima samo spoljanjost.
345

Dok je to govorio, vreme kao da se vratilo. Opet sam bio mali uenik svakodnevno u vatri uiteljevih prekora! im sam uspeo da se otrgnem od Seramporea i Kalkute, krenuo sam sa gospodinom Wrightom u Rani. S kakvom dobrodolicom smo doekani! Sa suzama u oima grlio sam nesebine uitelje koji su visoko drali barjak kole tokom petnaest godina mog odsustvovanja. Ali, avaj! kola je bila u velikim finansijskim tekoama. Sir Manindra Chandra Nundy, stari maharada ija je palata u Kasimbazaru pretvorena u sredinju kolsku zgradu i koji je koli dao mnogo kraljevskih novanih priloga, umro je. Mnoge usluge koje je kola davala besplatno, bile su ozbiljno ugroene zbog nedostatka javne podrke. Nisam proveo toliko godina u Americi, a da nisam nauio neto od njene praktine mudrosti i njene neustraivosti pred preprekama. Nedelju dana proveo sam u Raniju rvajui se sa najveim problemima. Zatim su sledili razgovori u Kalkuti s istaknutim voama i vaspitaima, dugaak razgovor s mladim maharadom od Kasimbazara, molba za materijalnu pomo mom ocu i, gle, klimava finansijska konstrukcija je uvrena! Dok bi trepnuo, mnogobrojni novani prilozi, meu kojima i jedan ek na veliki iznos, stigli su od mojih uenika iz Amerike. Nekoliko meseci poto sam stigao u Indiju, doiveo sam radost jer je moja kola u Raniju i legalno priznata. Ispunjen je moj ivotni san o trajnom sreditu jogijskog obrazovanja. Ta vizija me je vodila na mojim skromnim poecima sa grupom od sedam deaka 1917. godine. Gospodin Wright je u Raniju sklopio mnoga prijateljstva. Obuen u jednostavni dhoti, jedno vreme je iveo meu deacima. U Bombayu, Raniju, Kalkuti, Seramporeu, gde god da je bio, moj sekretar, koji ima dobru mo zapaanja, vadio je svoj putni dnevnik i beleio. Kakav si utisak stekao o Indiji, Dick, upitao sam ga jedno vee. Mir, odgovorio je zamiljeno. Iz cele rase struji mir. Moj sekretar i ja 284 proveli smo mesec novembar kao gosti drave Mysore. Naslednik maharade, njegova visost Yuvarada, gospodin ri Krina Narasingharaj Vadiyar, pozvao nas je da posetimo njegovo prosveeno i napredno kraljevstvo.

346

Juna Indija koja je bogata istorijskim i arheolokim nalazima je zemlja tano odreenih, a ipak neodredivih drai. Severno od Mysorea je najvea uroenika drava Indije, Hyderabad, slikovita visoravan preseena velikom rekom Godavari. iroka plodna polja, ljupke Nilgiris ili Plave planine i hladni jalovi breuljci krenjaka ili granita! Arhitektura, vajarstvo i slikarstvo od kojih oveku zastaje dah, mogu da se vide u Hyderabadu u drevnim peinama Ellore i Ajante, isklesanim u stenama. Kailasa, hram u Elori, sadri isklesane likove bogova, ljudi i ivotinja u velianstvenim proporcijama jednog Mikelangela. U Ajanti se nalazi pet hramova i dvadeset i pet manastira, isklesanih u steni i poduprtih oslikanim stubovima na kojima su slikari i vajari ovekoveili svoju genijalnost. U Hyderabadu se nalazi univerzitet Osmanija i Meka Masjid damija u kojoj se moe zajedno klanjati deset hiljada muslimana. Drava Mysore je zemlja uda, 3000 stopa iznad nadmorske visine, obrasla gustim tropskim umama, sa divljim slonovima, bizonima, medvedima, panterima i tigrovima. Njena dva najvea grada Bangalore i Mysore su isti, privlae obiljem parkova i javnih vrtova. Edikti koji su naeni u severnom Mysoreu, uklesani u stenu, datiraju iz III veka pre Hrista i osvetljavaju uspomenu na kralja Aoku. Te propovedi u kamenu upisane su razliitim dijalektima i govore o irokoj pismenosti ljudi njegovog vremena. estim ediktom vladar poziva podanike da razgovaraju s njim o svemu to je za opte dobro u bilo koje vreme dana ili noi, dodajui da se tanim ispunjavanjem svojih kraljevskih dunosti i on sam oslobaa duga svojim sunarodnicima. S jednog kraja Indije na drugi, Aoka je dao da se izgrade rezervoari, nasipi i kanali za navodnjavanje, putevi kraj kojih je naredio da se sadi drvee i sagrade odmorita za putnike. Brinuo se za botanike bate u kojima su se uzgajale lekovite biljke, i podizao je bolnice za ljude i ivotinje. Desetim ediktom objavljuje da istinska slava kralja zavisi od moralnog napretka njegovih podanika, jedanaestim ediktom definie istinsko bogatstvo ne kao materijalna dobra, nego kao Dobro irenje istine. Aoka je bio unuk monog andragupta Maurya (grcima poznatog pod imenom Sandrokot), koji se u mladosti sreo s Aleksandrom Velikim. Kasnije je andragupta razorio makedonske garnizone koji su ostali u Indiji, a u Penjabu je
347

pobedio osvajaku grku armiju, predvoenu Seleukom. Zatim je na svom dvoru u Pataliputri primio helenskog ambasadora Megastena koji nam je ostavio opise srene i preduzetne Indije tih dana. Grki istoriari i drugi, koji su pratili Aleksandra u njegovoj ekspediciji u Indiji, pajivo su beleili mnoge zanimljive prie. Pripovesti Ariana, Diodora, Plutarha i Strabona bacaju svetlo na ivot drevne Indije. Najzanimljivija karakteristika Aleksandrove neuspene invazije bio je njegov veliki interes za hinduistiku filozofiju, za jogije i svete ljude koje je s vremena na vreme sretao i ije drutvo je eljno traio. Nakon to je veliki grki osvaja stigao u Tailu u severnoj Indiji, poslao je glasnika Onesikrita, uenika Diogenove helenistike kole, da mu dovede indijskog uitelja Dandamisa, velikog sanjasina Taxile. Zdravo da si, uitelju brahmana, povikao je Oneskrit kad je pronaao Dandamisa i njegovom umskom skrovitu. Sin monog boga Zevsa, Aleksandar, koji je vrhovni gospodar svih ljudi, moli te da doe kod njega. Ako pristane, nagradie te bogatim poklonima, ali ako odbije, odrubie ti glavu! Jogi je mirno primio taj nasilniki poziv, nije ak ni podigao glavu sa uzglavlja od lia. Ako je Aleksandar Zevsov sin, onda sam to i ja, odgovorio je. Ne elim nita to je Aleksandrovo, jer sam zadovoljan onim to imam, dok vidim da on sa svojim ljudima putuje preko mora i kopna bez ikakve koristi, a njegovim putovanjima nema kraja. Idi i kai Aleksandru da Bog, koji je vrhunski kralj, ne moe biti uzrok nepravde, nego je tvorac svetla, mira, ivota, vode, ovekovog tela i due. On prima svakog oveka kada ga smrt oslobodi zlih bolesti. Potujem samo Boga koji se gnua ubijanja i rata. Aleksandar nije Bog, jer i on sam mora umreti, nastavio je mudrac sa spokojnim prezirom. Kako neko kao on moe da bude gospodar celog sveta, kada ne vlada ni samim sobom, a nije jo iv zakoraio u Had niti poznaje putanju sunca kroz sredinje predele zemlje, dok narodi na njenim granicama nisu uli ak ni njegovo ime! Nakon takvog prekora, sigurno najotrijeg koji je ikad dopro do uha gospodara sveta, mudrac je ironino dodao: Ako mu sadanji posedi nisu dovoljno prostrani, neka pree reku Gang. Tamo e nai podruje koje moe da hrani sve njegove ljude. 285
348

Znaj, meutim, da je ono to mi Aleksandar nudi i pokloni koje obeava, potpuno beskorisni. Ono to cenim i smatram zaista korisnim i vrednim je ovo lie koje je moj dom, ove rascvetale biljke kojima se svakodnevno hranim, i ova voda koju pijem, dok svi ostali posedi koji se tako paljivo uvaju uvek unitavaju onog ko ih sakuplja i izazivaju samo tugu i nezadovoljstvo koji mue svakog obinog smrtnika. to se mene tie, leim na umskom liu, a poto nemam nita to bi trebalo da uvam, mirno spavam. Kada bi neto tako imao, ne bih to mogao. Zemlja me snabdeva svime kao to majka daje detetu mleko. Idem kuda hou i bez briga sam. Ako mi Aleksandar i odrubi glavu, ne moe da mi uniti duu. Moja glava e ostati nema, ostavivi telo kao pocepanu odeu na zemlji, odakle sam ga i uzeo. Postanem li duh, uzneu se do svog Boga koji nam je svima dao telo i ostavio nas na zemlji da pokaemo da li elimo ovde da sluamo njegove zapovesti, i koji e od svih nas kada odemo odavde u njegovu prisutnost, traiti da mu podnesemo izvetaj o svom ivotu, jer je on sudija svake nae tate nepravde, a jauci potlaenih postaju kazna tlaitelja. Neka Aleksandar svojim pretnjama plai one koji tee za bogatstvom i koji se boje smrti, jer je to oruje protiv nas nemono. Brahmani ne vole zlato i ne boje se smrti. Idi i porui Aleksandru: Dandamisu ne treba nita tvoje, pa stoga nee doi, a ako ti eli neto od Dandamisa, onda ti doi k njemu. Aleksandar je paljivo sasluao Onesikrita koji je preneo poruku i vie nego ikada pre poeleo da vidi Dandamisa koji je iako star i go, bio jedini protivnik u kojem je on, osvaja mnogih zemalja, naao vie nego sebi ravnog. Aleksandar je u Taksilu pozvao jedan broj brahmanskih asketa poznatih po svojoj vetini da na filozofska pitanja odgovaraju otroumnom mudrou. Plutarh je izvestio o tim dvobojima reima. Sva pitanja je postavljao Aleksandar. Kojih ima vie, ivih ili mrtvih? ivih, jer mrtvih nema. Gde se raaju vee ivotinje, na moru ili na zemlji? Na zemlji, jer je more samo deo zemlje. Koja je ivotinja najpametnija? Ona koju ovek jo ne poznaje. (ovek se boji nepoznatog). ta je bilo pre, dan ili no?

349

Dan je doao jedan dan ranije. Taj odgovor je iznenadio Aleksandra, pa je brahman dodao: Nemogue pitanje, nemogu odgovor. Kako ovek moe postati omiljen? ovek e biti omiljen ako, iako moan, ne uliva ljudima strah. Kako ovek moe da postane Bog? 286 Tako da uini ono to ovek ne moe. ta je jae, ivot ili smrt? ivot, jer podnosi tolika zla. Aleksandru je uspelo da iz Indije kao svog uitelja povede pravog jogija Kalyanu, koga su Grci zvali Kalanos. Mudrac je pratio Aleksandra u Persiju. Predvienog dana u Suzi u Persiji, Kalanos je napustio svoje ostarelo telo i uao je pred celom makedonskom vojskom u pogrebnu lomau. Istoriari su zabeleili uenje vojnika koji su videli da se jogi ne boji ni boli ni smrti. Nije se ni pomerio dok ga je prodirao plamen. Pre nego to je poao da bude spaljen, Kalanos je zagrlio sve svoje prijatelje, ali nije zaeleo zbogom Aleksandru, kome je samo rekao: Uskoro emo se videti u Babilonu. Aleksandar je napustio Persiju i umro u Babilonu godinu dana kasnije. Svojim reima guru je hteo da mu kae da e s njim biti u ivotu i smrti. Grki istoriari ostavili su nam mnogobrojne ive i slikovite opise indijskog drutva. Arion nas izvetava da hinduski zakon titi narod i nareuje da niko od njih ni pod kakvim uslovima ne bude rob. Poto su sami slobodni, treba da potuju i pravo svih drugih na slobodu. Jer oni koji ne znaju ni da vladaju drugima niti da puze pred njima, u ivotu e se najbolje odupreti nedaama sudbine. 287 Drugi tekst kae da Indijci ne znaju za lihvarstvo ni za pozajmicu. Protivni su utvrenim obiajima da se zlo bilo nanosi bilo trpi, pa stoga oni ne sastavljaju ugovore niti trae jamstvo. Iz slinog teksta saznajemo: lee jednostavnim prirodnim sredstvima. Vie se pazi na pravilnu ishranu nego to se koriste lekovi. Nejcenjeniji lekovi su ulja za mazanje i melemi. Svi ostali smatraju se prilino kodljivim. Ratovanje je bilo ogranieno na kastu katrija ili ratnika, a neprijatelj naiavi na seljaka kako radi na polju, ne bi mu uinio nita naao. Jer ljudi ove klase smatraju se javnim dobroiniteljima pa su zatieni od povreda. Tako zemlja

350

ostaje neopustoena i raa bogatim urodom snabdevajui itelje svim to je potrebno za ugodan ivot. Vladar andragupta koji je 305. godine pre Hrista pobedio Aleksandrovog generala Seleuka, sedam godina kasnije je odluio da preda vlast sinu. Otputovao je u Junu Indiju i poslednjih dvanaest godina ivota proveo kao asketa bez novca, teei za samospoznajom u stenovitoj peini u Sravanabelagoli, koja se danas potuje kao svetilite. Isti kraj ponosi se najveom statuom na svetu koju su iz goleme stene 983. godine posle Hrista isklesali aini u ast svom potovanom uitelju Gomatesvari. Verska svetilita se nalaze svuda u Mysoreu i bez prestanka podseaju oveka na mnogobrojne velike svece June Indije. Jedan od tih uitelja, Thayumanavar, ostavio nam je ovu inspirativnu pesmu: Moe da pripitomi divljeg slona da zatvori eljust medvedu i tigru da jae na lavu da se igra s kobrom alhemijom da zarauje za ivot inkognito da putuje svemirom da naini vazale od bogova da ostane uvek mlad da hoda po vodi i ivi u vatri, ali vladati vlastitim mislima je bolje i tee. U predivnoj i plodnoj dravi Travancore na krajnjem Jugu Indije, gde se promet odvija rekama i kanalima, maharada svake godine preuzima naslednu obavezu da pokaje greh nainjen u ratovima i prisilnim davnim pripajanjem nekoliko malih drava u Travancoreu. Pedeset i est dana u godini maharada tri puta na dan odlazi u hram da slua vedske himne i recitacije. Ceremonija pokajanja zavrava lakadipom ili osvetljenjem hrama sa sto hiljada svetiljki. Veliki hinduski zakonodavac Manu 288 zacrtao je dunosti kralja. Mora biti ljubazan kao Indra (vladar bogova), sakupljati poreze blago i neprimetno kao to sunce iz vode izvlai paru, ulaziti u ivot svojih podanika kao vetar koji svuda prodire, biti jednako pravedan prema svima kao Yama (bog smrti), vezivati
351

prestupnike omom kao Varuna (vedsko boanstvo neba i vetra), sviati se svima kao mesec, spriti zle neprijatelje kao bog vatre i podupirati sve kao boginja zemlje. U ratu kralj ne sme da se bori otrovnim ili vatrenim orujem, niti da ubija slabe ili nespretne neprijatelje, kao ni one koji su bez oruja ili one koji se boje, koji mole za zatitu ili bee. Ratu treba pribegavati kao poslednjem reenju. Rezultati rata uvek su sumnjivi. U pokrajini Madras na jugoistonoj obali Indije nalazi se irok, prostran, morem okruen grad Madras i Kanchipuram, zlatni grad, glavno sedite hinduske dinastije Pallava, koja je vladala u prvim vekovima hrianske ere. U modernoj pokrajini Madras ideali Mahatme Gandhija o nenasilju naili su na plodno tlo. Svuda se mogu videti bele Gandhijeve kape. Mahatma Gandhi je na celom jugu znaajno reformisao hramove u odnosu na nedodirljive, a reformisao je i kastinski sistem. Izvorni kastinski sistem, kako ga je formulisao veliki zakonodavac Manu, bio je vredan divljenja. Manu je jasno video da se ljudi na osnovu razliitiih stupnjeva razvoja mogu podeliti u etiri velike klase: ljude sposobne da slue drutvu manuelnim radom (udre), one koji svojom inteligencijom i spretnou slue u poljoprivredi, trgovini, saobraaju i poslovima uopteno (vaisye), one iji talenat lei na polju izvrne vlasti, uprave i zatite - vladari i ratnici (katrije), i one kontemlativne prirode koji su duhovno nadahnuti i inspiriu ostale (brahmani). Manu kae da su dunosti sve etiri kaste 289 istinoljubivost, potenje, istota, i samodisciplina, a Mahabharata izjavljuje da se ni roenjem, ni uenou, niti na osnovu predaka ne moe odrediti da li je neko dva puta roen (tj. brahman). To odreuje iskljuivo karakter i ponaanje. Manu je savetovao drutvo da potuje svoje lanove ukoliko su mudri, vrli i stari, ljude koji pripadaju vlastitoj porodici, i na kraju one koji su bogati. U Indiji vedskih vremena bogatstvo se uvek preziralo ako se gomilalo, ili ako se nije delilo siromanima. krti bogatai su bili vrlo nisko u drutvenoj hijerarhiji. Meutim, mnogo zla je nastalo kad je kastinski sistem tokom vekova postao toliko krut da se kasta nasleivala. Reformatori drutva kao to je Gandhi i lanovi mnogih drutava u Indiji, danas sporo ali sigurno napreduju prema ponovnom uspostavljanju drevnog kastinskog sistema koji se zasniva iskljuivo na ovekovim prirodnim sposobnostima, a ne na poreklu. Svaki narod na zemlji ima vlastitu
352

karmu (dobra i zla dela) s kojom se mora suoiti i ukloniti je. Indija sa svojim raznolikim i neranjivim duhom bie dorasla tom zadatku kastinske reforme. Juna Indija nas je toliko opinila da smo gospodin Wright i ja poeleli da produimo idilu, ali vreme je neumoljivo i nije se dalo rastegnuti. Bilo je predvieno da govorim poslednjeg dana na indijskom filozofskom kongresu na univerzitetu u Kalkuti. Nerado sam se oprostio od mnogobrojnih madraskih uenika i prijatelja, te smo krenuli na sever. Na putu smo se zaustavili pred malim svetilitem koje je posveeno Sadaivi Brahmana, ija ivotna pria obiluje udima. Vee svetilite posvaeno Sadaivi je u Neruru, a podigao ga je rada od Pudukkottaia, i to je mesto hodoaa gde su se dogodila mnoga boanska isceljenja. Nasledni vladari Pudukkottaia uvaju kao najveu svetinju religiozna uputstva koja je napisao Sadaiva 1750. godine za tadanjeg princa vladara. Veliki mudrac je i formalno obogatio indijsku knjievnost svojim komentarom Brahma sutri i Patanalijevih Yoga sutri. Meu seljacima u Junoj Indiji i danas se mogu uti mnoge fantastine prie o Sadaivi, omiljenom i potpuno prosvetljenom uitelju. Dok je jednog dana sedeo na obali reke Kaveri, uronjen u samadhi, odnela ga je iznenadna bujica. Nekoliko nedelja kasnije nali su ga zatrpanog hrpom zemlje u blizini Kodumudia, u pokrajini Coimbatore. Kada su lopate seljaka udarile o njegovo telo, svetac je ustao u brzo otiao.

Sadaiva je postao muni (svetac koji uti) kada ga je njegov uitelj prekoreo zato to je u dijalektikoj raspravi pobedio starijeg uenjaka vedante. Kad e ti, balavac, nauiti da dri jezik za zubima, rekao je guru. S vaim blagoslovom, od ovog asa zauvek. Sadaivin guru bio je Paramaivendra Sarasvati svami koji nam je ostavio delo Daharavidya praksika kao i svoj dubokoumni komentar Uttara gite. Bio je s pravom ponosan na svog velikog uenika, to se vidi i iz sledeeg dogaaja. Neki svetovno orijentisani ljudi bili su uvreeni to je Bogom opijeni Sadaiva esto nedolino plesao ulicama, i poalili su se njegovom uenom guru. Gospodine, obratili su mu se, Sadaiva nije bolji od nekog ludaka. Meutim, Paramaivendra se radosno nasmejao. Oh, kada bi samo bilo jo takvih ludaka, uzdahnuo je.
353

Sadaivin ivot je bio obeleen mnogim neobinim i zanimljivim intervencijama Boije ruke. Naizgled na svetu ima mnogo nepravde. Ipak, vernici znaju za bezbroj primera neposredne Boije pravednosti. Jedno vee Sadaiva se zaustavio pred skladitem ita jednog bogatog kuedomaina u stanju dubokog samadhija. Pazei na lopove, tri sluge su podigle tapove da ga udare. I, gle, ruke su im se zaustavile u vazduhu! Kao kipovi podignutih ruku trio je ostao u tom jedinstvenom prizoru sve do Sadaivinog odlaska u zoru. Drugom prilikom predradnik iji su radnici nosili ogrev, naterao je Sadaivu da ga i on nosi. utljivi svetac pokorno je odneo svoj deo tereta do odredita i spustio ga je na veliku gomilu. Cela gomila se istog trenutka zapalila! Sadaiva, kao ni svami Trailanga, nije nosio odeu. Jednog jutra, tako nag, nepanjom je uao u ator muslimanskog poglavice. Dve gospoe uplaeno su viknule, a ratnik je Sadaivi maem odsekao ruku. Uitelj je bezbrino otiao. Muen griom savesti, musliman je s poda uzeo ruku i poao za Sadaivom. Jogi je bez rei gurnuo ruku u krvavu ranu koja je zacelila. Kada ga je ratnik ponizno zamolio za duhovnu pomo, Sadaiva je prstom napisao na pesku: Ne ini ono to eli, pa moe initi ta hoe. Uzdignut u proieno duhovno stanje, musliman je sveev paradoksalan savet shvatio kao put ka osloboenju due savladavanjem ega. Duhovno delovanje ovih nekoliko rei bilo je toliko, da je poglavica postao predan uenik. Jednog dana seoska deca su u Sadaivinoj prisutnosti poelela da vide versku sveanost u Maduri, udaljenoj sto pedeset milja. Jogi je rekao deci da dotaknu njegovo telo i, gle, istog trenutka svi su se nali u Maduri. Deca su se veselo etala meu hiljadama hodoasnika. Posle nekolio sati, jogi je svojim jednostavnim prevoznim sredstvom vratio svoje malo stado kui. Zaprepaeni roditelji sluali su slikovite prie i videli da su neka deca donela vreice madurskih slatkia. Jedan mladi nije poverovao u tu priu i ismejao je sveca. Na sledeoj verskoj proslavi mladi je priao Sadaivi. Uitelju, obratio mu se sa preizirom, zato mene ne povedete na sveanost, kao to ste proli put poveli onu decu? Sadaiva je pristao. Mladi se istog trenutka naao u dalekoj gradskoj guvi. Meutim, sveca nigde nije bilo kada je mladi eleo da se vrati kui. Umoran i isrpljen, morao je da se vrati peice.

354

Pre nego to smo napustili Junu Indiju, gospodin Wright i ja krenuli smo na hodoae na sveto brdo Arunaalu, u blizini Tiruvannamalaia, da posetimo ri Ramanu Maharija. Veliki mudrac nas je doekao s dobrodolicom u svom aramu i pokazao nam na gomilu asopisa Istok-Zapad. utao je gotovo sve vreme koje smo proveli s njim i s njegovim uenicima, a blago lice mu je zrailo boanskom ljubavlju i milou. Da bi napaenom oveanstvu pomogao da ponovo dosegne svoj zaboravljeni status savrenstva, ri Ramana pouava da ovek bez prestanka treba da se pita: Ko sam ja? To je najvanije pitanje. Strogim odbacivanjem svih ostalih misli, poklonik prodire sve dublje i dublje u svoje istinsko Jastvo, gde vie nema misli koje ga ometaju. Prosvetljeni ri June Indije napisao je: Dvojstvo i trojstvo su neim poduprti, nikad nisu bez oslonca. Kad naemo taj oslonac, oni padaju. Tu je istina, onaj ko je vidi, nikada se ne koleba.

355

Poglavlje 40 Komentari: (283 289)

Putovanje smo prekinuli u Centralnim provincijama, na pola puta preko Kontinenta, da bi posetili Mahatmu Gandhija u Vardhi. To je opisano u 43. poglavlju. 284 Gospoica Bletch nije mogla da dri korak sa nama, pa je sa zadovoljstvom ostala kod mojih roaka u Kalkuti. 285 Aleksandar, a takoe nijedan njegov general, nikada nisu uspeli da preu Gang. Na severozapadu Indije makedonska vojska se pobunila i odbila je da krene dalje. Aleksandar je bio prisiljen da napusti Indiju. Daljnja osvajanja potraio je u Persiji. 286 Iz tog pitanja se moe zakljuiti da je Zevsov sin ipak ponekad sumnjao u svoje savrenstvo. 287 Svi grki posmatrai izvetavaju o nepostojanju ropstva u Indiji, jer je to bilo sasvim suprotno strukturi grkog drutva. 288 Manu je univerzlni zakonodavac, ne samo za hindusko drutvo nego i za celi svet. Svi sistemi mudrog drutvenog upravljanja, pa ak i pravde, temelje se na Manuovom zakoniku. 289 Pripadanje jednoj od ovih etiri kasta u poetku nije zavisilo od ovekovog porekla, nego od njegovih prirodnih sposobnosti koje su se prepoznavale i pokazivale u cilju koji je ovek u ivotu odabrao, itamo u asopisu Istok-Zapad, od januara 1935. Taj cilj je mogao da bude (1) kama (elja), tj. ivot pod vladavinom ula (udra stupanj), (2) artha (dobitak) tj, ispunjenje elja, ali i istovremeno vladanje njima, (vyasa stupanj), (3) dharma (samodisciplina), ivot odgovornosti i pravilnog delovanja (katrija stupanj) i (4) moka (osloboenje), duhovni ivot i verska poduka (brahman stupanj). Te etiri kaste slue oveanstvu (1) telom, (2) umom, (3) snagom volje, i (4) duhom. Te etiri faze odgovaraju venim gunama ili kvalitetima prirode, a to su: tamas, raas i sattva - tromost, delovanje i irenje ili masa, energija i inteligencija. etiri prirodne kaste obeleene su gunama kao (1) tamas, neznanje, (2) tamas-raas meavina neznanja i aktivnosti, (3) raas-sattva, meavina pravilnog delovanja i prosvetljenja i (4) sattva, prosvetljenje. Priroda je tako svakom oveku predodredila njegovu kastu zavisno od toga da li u njemu preovladava jedna, ili meavina dve gune. Guru e pravilno odrediti ovekovu kastu ili mesto na lestvici evolucije. Sve rase i narodi donekle potuju neku vrstu kastinskog sistema. Tamo gde vlada velika rasputenost ili takozvana sloboda, koja se naroito izraava u brakovima izmeu krajnosti u prirodnim kastama, rasa propada i na kraju izumire. Purana samhita uporeuje potomstvo takvih meanih brakova s jalovim ukrtanjem, kada se npr. dobije mula koja ne moe da nastavi vlastitu vrstu. Vetaki stvorene vrste na kraju izumiru. Istorija nudi mnotvo dokaza o brojnim velikim rasama koje vie nemaju ivih predstavnika. Najvei mislioci Indije smatraju da je kastinski sistem spreio razuzdanost, sauvao istotu rase i prenosio je kroz hiljade godina dok su mnoge ostale rase nestale i zaboravljene.
283

356

Poglavlje 41.

Poslednji dani s mojim guruom

Gurui, drago mi je to vas jutros nalazim samog. Upravo sam stigao u asram u Seramporeu sa mirisnim teretom voa i rua. ri Juktevar me je krotko pogledao. Kako glasi tvoje pitanje? Uitelj je gledao po sobi kao da trai izlaz. Gurui, doao sam kod vas kao srednjokolac. Sada sam odrastao ovek, tavie, s jednom ili dve sede. Iako ste me od prvog trenutka do sada obasipali utljivom ljubavlju, da li ste svesni da ste mi samo jednom rekli volim te, i to na dan naeg susreta? Moleivo sam ga pogledao. Uitelj je spustio pogled. Jogananda, da li zaista moram topla oseanja, koja je najbolje uvati u tiini srca, obui u prozaine rei? Ja znam da me vi volite, gurui, ali moje smrtne ui eznu za tim da to uju iz vaih usta. Neka bude kako ti eli. Dok sam bio oenjen, esto sam eznuo za tim da imam sina kojeg bi poduio putu joge. Kada si ti uao u moj ivot, elja mi se ispunila. U tebi sam naao sina. ri Juktevaru su blistale oi od suza. Jogananda, uvek u te voleti. Va ogovor mi otvara vrata raja. Sa srca mi je pao kamen, istopile su ga uiteljeve rei. esto sam se udio njegovom utanju. Razumeo sam da je povuen i neemotivan, ali sam se ipak ponekad pribojavao da sa mnom nije sasvim zadovoljan. Priroda mu je bila neobina, teko shvatljiva, narav duboka i utljiva, nedokuiva svetu, vrednosti koje je davno prevaziao.

357

Nekoliko dana kasnije, kada sam govorio pred velikim skupom u Albert Hallu u Kalkuti, ri Juktevar je pristao da sedi pored mene na podijumu, zajedno sa maharadom od Santosha i gradonaelnikom Kalkute. Iako mi nita nije rekao, ja sam povremeno, dok sam govorio, bacio pogled na njega, i inilo mi se da sam u njegovim oima otkrio zadovoljan sjaj. Zatim je sledio govor bivim studentima koleda u Seramporeu. Dok sam gledao stare kolske drugove, a oni svog ludog monaha, niko se nije stideo suza radosnica. Moj slatkoreivi profesor filozofije, dr. Ghoshal, doao je da me pozdravi. Vreme, veliki alhemiar, istopilo je sve nae nesporazume. Krajem decembra, u aramu u Seramporeu slavila se sveanost zimskog suncostaja. Kao i uvek, ri Juktevarovi uenici doli su izbliza i izdaleka. Pobone sankirtane, solo pesme koje je pevao slavni bengalski peva Kristo-da, jela koja su sluili mladi uenici, uiteljev dirljiv govor pod zvezdama u prepunom dvoritu arama - uspomene, uspomene! Radosne svetkovine davnih godina! Meutim, ovo vee trebalo je da donese neto neoekivano. Molim te, Jogananda, obrati se skupu na engleskom. Uiteljeve oi su svetlucale dok je postavljao taj dvostruko neobian zahtev. Da li je pri tom mislio na nezgodu na brodu koja je prethodila mom predavanju na engleskom jeziku? Ispriao sam taj dogaaj svojim sluaocima, kolskim drugovima, i zavrio sam vatreno hvalei naeg gurua. Bio je sa mnom ne samo na okeanskom parobrodu, nego me je svakodnevno vodio tokom petnaest godina u velikoj i gostoljubivoj zemlji Americi, zakljuio sam. Kad su gosti otili, ri Juktevar me je pozvao u onu istu spavau sobu gde mi je samo jednom prilikom, posle sveanosti u mojim prvim godinama u aramu - bilo dozvoljeno da spavam na njegovom drvenom krevetu. Veeras je moj guru sedeo tamo utei, a oko njega su u polukrugu sedeli uenici. Nasmeio se kada sam naglo uao u sobu. Da li ide u Kalkutu, Jogananda? Molim te, vrati se sutra ovamo. Moram ti neto rei. Sledee posle podne s nekoliko jednostavnih rei blagoslova, ri Juktevar mi je dodelio vii monaki naziv paramahanse. 290

358

Taj naslov e zameniti tvoju preanju titulu svamija, rekao mi je dok sam kleao pred njim. Smekao sam se u sebi mislei kako e moji ameriki uenici lomiti jezik dok budu izgovarali Paramahansai. 291 Moj zadatak na zemlji je zavren, ti ga mora nastaviti. Uitelj je govorio mirno, a oi su mu bile spokojne i blage. Od straha, srce je poelo brzo da mi kuca. Molim te, poalji nekog da preuzme brigu o naem aramu u Puriju, nastavio je ri Juktevar. Sve ostavljam u tvojim rukama. Ti e brod svog ivota i ivota organizacije uspeno dovesti do boanskih obala. Sa suzama u oima grlio sam mu stopala. Ustao je i s ljubavlju me je blagoslovio. Sledeeg dana pozvao sam iz Ranija jednog uenika, svamija Sebanandu, i poslao sam ga u Puri da preuzme aramske dunosti. Kasnije smo moj guru i ja razgovarali o pravnim pojedinostima u vezi njegove ostavtine. eleo je da sprei roake da posle njegove smrti postave sudski zahtev za nasleivanje njegova dva asrama i ostalih poseda koje je hteo da ostavi iskljuivo u humanitarne svrhe. Nedavno smo sve pripremili za uiteljev odlazak u Kidderpore, ali on nije otiao. To mi je rekao jedan od mojih sauenika, Amulaya Babu, jednog poslepodneva. Pretrnuo sam od hladnog predoseanja. Kad sam navalio na ri Juktevara da mi kae zato nije otiao, samo mi je rekao: Nikada vie neu ii u Kidderpore. Za trenutak je zadrhtao kao preplaeno dete. (Vezanost uz telesno boravite, koja izvire iz njegove vlastite prirode, tj. bezbroj prolih iskustava smrti, u blagom stupnju je prisutna ak i kod velikih svetaca, pie Patanali. 292 U nekom od svojih govora o smrti moj guru bi obino dodao: Ba kao to ptica koja je dugo bila u kavezu, u trenutku kad se otvore vrata okleva da ostavi dom na koji se navikla.) Gurui, preklinjao sam ga jecajui, nemojte to govoriti! Nikada preda mnom ne izgovarajte te rei! ri Juktevarovo lice se opustilo u mirnom osmehu. Iako mu se bliio osamdeset prvi roendan, izgledao je zdravo i snano. Sunajui se dan za danom na njegovoj ljubavi, neizreenoj, ali tim toplijoj, potiskivao sam iz svesti sve njegove nagovetaje o skorom odlasku. Gospodine, ovog meseca u Allahabadu se odrava Kumbha-mela. Pokazao sam uitelju datume Mela u Bengalskom kalendaru.293 Da li zaista eli da ide?
359

Nisam osetio ri Juktevarovu alost to ga ostavljam, te sam nastavio: Jednom ste na Allahabadskoj Kumbha-meli videli blagoslovljenog Babaija. Moda u ovog puta ja biti te sree. Mislim da ga tamo nee sresti. Moj guru je zautao, ne elei da ometa moje planove. Kad sam sledeeg dana sa drutvom krenuo u Allahabad, uitelj me je blagoslovio na svoj uobiajeni miran nain. Oigledno da nisam mario za nagovetaje ri Juktevarovog dranja, jer je Gospod eleo da me potedi iskustva da bespomono prisustvujem smrti svog gurua. U mom ivotu Gospod je uvek saoseajno udesio da budem daleko od mesta gde su umirali moji najdrai. Nae drutvo stiglo je na Kumbha-melu 23. januara 1936. Pogled na ustalasano mnotvo od skoro dva miliona ljudi bio je impresivan. Karakteristika Indijaca, koja dolazi do izraaja ak i kod najprostijeg seljaka, jeste uroeno potovanje prema duhovnim vrednostima, kao i prema monasima i sadhuima koji su se odrekli zemaljskih veza, da bi potraili boansko sidrite. Meu njima ima, naravno, uvek varalica i licemera, ali Indija potuje sve zbog onih nekoliko koji celu zemlju preplavljuju duhovnim blagoslovom. Ljudi sa Zapada koji su videli taj golemi spektakl imali su jedinstvenu priliku da osete puls zemlje, duhovni ar kojem Indija duguje svoju neprolaznu vitalnost i odoleva udarcima vremena. Prvog dana smo samo gledali. Bili su tu bezbrojni kupai koji su ronili u svetu reku radi opratanja greha, ovde sveti obred potovanja, tamo vernici koji prosipaju poklone pred pranjava stopala svetaca. Kad bismo okrenuli glavu, ugledali bismo redove slonova, ukraenih konja i sporih raputskih deva ili starinsku versku povorku golih sadhua koji su mahali zlatnim i srebrnim skeptrima ili zastavama i trakama od svilenog plia. Pustnjaci obavijeni samo platnom oko bokova, tiho su sedeli u malim grupama, a tela su im bila posuta pepelom koji ih je titio od vruine i hladnoe. Mrlja sandalove paste na njihovim elima ivo je predstavljala spiritualno tree oko. Bilo je tu na hiljade svamija obrijane glave u haljinama oker boje, koji su nosili bambusov tap i prosjaku iniju. Na licima im se video mir onih koji su se odrekli sveta, dok su hodali okolo ili vodili filozofske rasprave sa uenicima. Tu i tamo, ispod drvea, oko velikih vatri, sakupljali su se ivopisni sadhui294, ije kose su upletene u pletenice i sakupljene na vrh glave. Sedeli su meditirajui ili su pruali ruke blagosiljajui narod koji je prolazio - prosjake,
360

maharade na slonovima, ene u arenim sarijima sa zveeim narukvicama i nanonicama, fakire koji su groteskno irili svoj isuene ruke, brahmaarine koji su nosili naslonjae za laktove potrebne prilikom meditacije, ponizne mudrace ija je sveanost sakrivala unutranje blaenstvo. Nad svom tom vrevom neprestano su se ula hramska zvona. Drugog dana na Meli moji pratioci ja ulazili smo u mnoge arame i privremene kolibe, klanjaui se svetim ljudima. Blagoslovio nas je voa Giri ogranka reda svamija - mrav asketa, vatrenih nasmejanih oiju. Zatim smo posetili aram u kome je guru u poslednjih devet godina potovao zavet utanja i hranio se iskljuivo plodovima. Na sredinjem podijumu u dvorani arama sedeo je slepi sadhu, Pragla Chakshu, 295 uen u astrama i potovan od svih sekti. Poto sam na hindu jeziku odrao kratak govor na temu vedante, naa grupa je napustila mirni aram da bi pozdravila susednog svamija Krinanandu, monaha rumenih obraza i irokih ramena. Pored njegovih nogu leala je pitoma lavica. Divlja zver je podlegla monahovom duhovnom armu (svakako ne njegovom snanom telu), te je odbijala meso i pre jela riu i mleko. Svami je zlatno-utu ivotinju nauio da dubokim privlanim rikanjem izgovara aum - pobona lavica! Na sledei susret, razgovor sa mladim sadhuom, dobro je opisan u dnevniku gospodina Wrighta. Prevezli smo se Fordom preko kripeeg pontonskog mosta puzei kao zmija kroz uske ulice, prolazei pored mesta na obali za koje mi je Joganandai rekao da je to mesto susreta Babaija i ri Juktevarija. Nakon izlaska iz kola hodali smo neko vreme kroz gusti dim od vatri sadhua i preko klizavog peska do nekoliko malih koliba od blata i slame. Zaustavili smo se pred jednim od tih beznaajnih privremenih boravita, s ulazom kao za pigmejce, bez vrata. To je bilo sklonite Kara-Patrija, mladog lutajueg sadhua, poznatog po izuzetnoj inteligenciji. Sedeo je tamo na gomili ute slame prekrtenih nogu, a jedini pokriva i jedini posed bila mu je tkanina oker boje prebaena i nabrana preko ramena. Kad smo dopuzali i poklonili se pred stopalima ove prosvetljene due, nasmeilo nam se istinski boansko lice. Potrolejska lampa na ulazu bacala je natprirodne senke koje su plesale po zidovima od slame i blata. Njegovo lice, naroito oi i savreni zubi blistali su. Iako nisam mogao da razumem njegov
361

hindski jezik, izraz njegovog lica sve je odavao izraavajui oduevljenje, ljubav i duhovnu uzvienost. U pogledu njegove veliine niko se nije mogao prevariti. Zamislite srean ivot oveka koji nije vezan za materijalni svet. Ne brine se ni za odeu, ni za hranu, nikada ne prosi, a kuvano jelo jede svakog drugog dana, osloboen novanih briga, nikada ne barata s novcima, nikada ne sakuplja nita za crne dane, uvek se uzda u Boga. Nema problema s prevozom, ne koristi prevozna sredstva ve se eta obalama svetih reka. Nigde se ne zadrava due od nedelju dana da bi izbegao svaku vezanost. Tako skromna dua, kada se zna da je veoma uen u Vedama, i da ima magistraturu i titulu astrina (poznavaoca svetih spisa) univerziteta u Benaresu. Ispitivao sam Kara Patrija o njegovom lutajuem ivotu. Zar nema zimsku odeu? Ne, ova je dovoljna. Da li nosi sa sobom knjige? Ne, napamet pouavam one koji ele da me sluaju. ta jo radi? Lutam okolo. Te tihe rei izazvale su u meni veliku enju za jednostavnim ivotom. Pomislio sam na Ameriku i na sve odgovornosti koje su me pritiskale. Ne, Jogananda, u ovom ivotu lutanje du Gange nije za tebe, pomislio sam na trenutak s tugom. Kada mi je sadhu ispriao neka svoja duhovna iskustva, iznenada sam ga upitao: Da li to opisujete na osnovu svetih spisa, ili na osnovu vlastitog unutranjeg iskustva? Pola iz knjiga, a pola iz iskustva, odgovorio mi je otvoreno smeei se. Jedno vreme smo sedeli sreni u meditativnoj tiini. Kada smo napustili njegovu svetu prisutnost, rekao sam gospodinu Wrightu: On je kralj na prestolu od zlatne slame. Te noi veerali smo pod zvezdama jedui s tanjira od lia privrenog tapiima. U Indiji je pranje posua svedeno na minimum! Naa grupa nastavila je dalje za Brindaban, odakle smo se odvezli do arama svamija Keshabanande. Razlog zbog kojeg sam eleo da vidim Keshabanandu bio je u vezi sa ovom knjigom. Nikada nisam zaboravio ri Juktevarovu elju da napiem biografiju Lahirija Mahasaye. Za vreme boravka u Indiji, koristio sam
362

svaku priliku da uspostavim vezu s njegovim direktnim uenicima i roacima. Opirno sam beleio ono to bi mi ispriali, proveravao sam injenice i datume, prikupljao fotografije, stara pisma i dokumente. Moja fascikla o Lahiriju Mahasayi postajala je sve deblja. Zabrinuto sam shvatio da je preda mnom veliki posao. Molio sam se da budem dorastao svojoj ulozi biografa uzvienog gurua. Nekoliko njegovih uenika izrazilo je sumnju da bi u pisanom izvetaju veliina njihovog uitelja mogla biti umanjena ili pogreno shvaena. Prozainim reima teko da se moe tano opisati ivot boanske inkarnacije, rekao mi je jednom Panchanon Bhattacharya. Drugi bliski uenici takoe su bili zadovoljni time da besmrtnog uitelja uvaju u srcima. Uprkos tome, imajui na umu proroanstvo Lahirija Mahasaye o njegovoj biografiji, nisam se tedeo da bih pronaao i sakupio injenice iz njegovog spoljanjeg ivota. Svami Keshabananda nas je srdano pozdravio u Brindabanu, u svom Katyayani Peith aramu, impozantnoj graevini od cigle s masivnim crnim stubovima nasred predivne bate. Tiho nas je uveo u sobu za primanje, ukraenu uveanom fotografijom Lahirija Mahasaye. Svami se pribliavao devedesetoj godini ivota, ali njegovo miiavo telo zrailo je zdravljem i snagom. Dugake kose i sneno bele brade, s oima koje su sijale od radosti, bio je pravo utelovljenje patrijarha. Rekao sam mu da elim da spomenem njegovo ime u svojoj knjizi o uiteljima Indije. Molim vas, kaite mi neto o svom ivotu. Srdano sam se smeio - veliki jogiji esto nisu ba komunikativni. Keshabananda je ponizno odmahnuo rukom. Nemam mnogo toga da kaem o spoljanjim dogaanjima. Praktino sam ceo ivot proveo u samoi na Himalajima, putujui peke od jedne do druge peine. Jedno vreme sam imao mali aram u blizini Hardvara usred gaja visokog drvea. Bilo je to mirno mesto koje su putnici retko kad poseivali zbog mnogobrojnih kobri. Keshabananda se nasmejao: Kasnije je bujica Gange odnela i aram i kobre. Uenici su mi pomogli da sagradim ovaj aram u Brindabanu. Neko iz naeg drutva upitao je svamija kako se branio od himalajskih tigrova. 296 Keshabananda je odmahnuo glavom. U tim spiritualnim visinama, rekao je, divlje zveri retko uznemiravaju jogije. Jednom sam se u dungli sreo sa

363

tigrom licem u lice. Naglo sam kriknuo i ivotinja je stala kao okamenjena. Svami se opet nasmejao pred svojim uspomenama. Ponekad bih izlazio iz svoje usamljenosti da posetim svog gurua u Benaresu. On me je zadirkivao zbog mojih neprekidnih putovanja po himalajskim divljinama. Ima crva u stopalima, rekao mi je jednom prilikom. Srea to su sveti Himalaji dovoljno prostrani, pa uvek ima kuda da ide. Mnogo puta i pre i posle svoje smrti, Lahiri Mahasaya bi se pojavio preda mnom u svom telu, nastavio je Keshabananda. Nijedna himalajska visina nije mu bila nedostupna! Dva sata kasnije Keshabananda nas je poveo u unutranje dvorite koje je sluilo kao trpezarija. U sebi sam uzdahnuo. Jo jedan obrok od petnaest posluenja! Za manje od godinu dana indijske gostoljubivosti ugojio sam se pedeset funti! Ali smatralo bi se vrhuncem neutivosti odbiti bilo koje od jela pripremljenih za bezbrojne bankete u moju ast. U Indiji (naalost nigde drugde) ljudi vole da vide dobro uhranjenog svamija. 297 Nakon veere Keshabananda me je pozvao na stranu. Tvoj dolazak nije bio neoeivan, rekao mi je, imam poruku za tebe. Iznenadio sam se. Niko nije znao za moj plan da posetim Keshabanandu. Dok sam prole godine lutao severnim Himalajima u blizini Badrinarayana, izgubio sam se, nastavio je on. Sklonio sam se u veliku peinu koja je bila prazna, iako sam na stenovitom podu pronaao ar. Razmiljajui o stanovniku ovog usamljenog sklonita, seo sam kraj vatre, pogleda uprtog na ulaz u peinu. Radujem se to te vidim, Keshabananda. uo sam te rei iza lea. Okrenuo sam se trgnuvi se i bio zaslepljen pogledom na Babaija! Veliki guru materijalizovao se u jednom uglu peine. Bio sam presrean to ga posle toliko godina opet vidim, i bacio sam se pred njegova sveta stopala. Ja sam te pozvao ovamo, nastavio je Babai. Zato si se izgubio i naao moje privremeno boravite u ovoj peini. Prolo je dosta vremena od naeg poslednjeg susreta. Radujem se to opet mogu da te pozdravim. Besmrtni uitelj blagoslovio me je sa nekoliko rei duhovne podrke, a zatim je dodao: Predajem ti poruku za Joganandu. On e te posetiti kada se vrati u Indiju. Poslovi vezani za njegovog gurua i za jo ive Lahirijeve uenike potpuno
364

e ga preokupirati. Dakle, reci mu da se ovaj put neu s njim videti, kao to se on tome nestrpljivo nada, ali sreu se s njim nekom drugom prilikom. Bio sam duboko dirnut to iz Keshabanandinih usta ujem to uteno obeanje. Nisam vie alio to se Babai nije pojavio na Kumbha-meli, kao to je ri Juktevar i predvideo. Poto smo no proveli kao gosti u aramu, sledee posle podne smo krenuli u Kalkutu. Vozei se preko mosta na reci Yamuni, uivali smo u predivnom pogledu na Brindaban upravo u trenutku kada je sunce zapalilo nebo - bila je to prava vulkanska pe koja se presijavala na mirnoj vodi. Obala Yamune posveena je uspomenama na dete ri Krinu. Ovde se s bezazlenom ljupkou uputao u svoje lile (igre) s gopima (pastiricama), predstavljajui nadzemaljsku ljubav koja postoji izmeu boanske inkarnacije i njegovih poklonika. Veliki broj komentatora sa Zapada pogreno je razumeo Krinin ivot. 298 Alegorija svetih spisa zbunjuje prozaine umove. Neka to ilustruje smena greka prevodioca. Radi se o nadahnutom srednjovekovnom svecu, obuaru Ravidasu, koji je jednostavnim reima svog zanata pevao o duhovnoj veliini skrivenoj u svakom oveku: Pod prostranim plavim svodom ivi boanstvo odeveno ovejom koom. ovek se mora okrenuti da bi sakrio osmeh kad uje kako je ueni pisac sa Zapada doslovno preveo Ravidasovu pesmu. Zatim je sagradio kolibu, postavio u nju idola kojeg je nainio od koe, i poeo mu se klanjati. Ravidas, uenik velikog Kabira, bio je guru napredne uenice, Rani od Chitora. Na gozbu koju je priredila u ast svog uitelja, pozvala je velik broj brahmana, ali oni su odbili da jedu s obuarom niskog roda. Kad su dostojanstveno drei sa strane poeli da jedu svoje isto jelo kraj svakog brahmana se naao po jedan Ravidas. Ta masovna vizija izazvala je u Chotoru veliki duhovni preporod.

365

Posle nekoliko dana naa mala grupa vratila se u Kalkutu. Bio sam nestrpljiv da vidim ri Juktevara, i s razoarenjem sam primio vest da je otiao iz Seramporea i da je sad u Puriju, oko tri stotine milja na jugu. Odmah doi u aram u Puri. Taj telegram poslat je 8. marta Atulu Chandri Royu Chovdhryu, jednom od uiteljevih uenika u Kalkuti. Novosti o tome doprle su do mojih uiju. Preplaen njihovim moguim posledicama, pao sam na kolena i prekinjao Boga da potedi ivot mog gurua. U asu kada sam se spremao da napustim oevu kuu, polazei prema eljeznikoj stanici, u meni je progovorio Boanski glas. Ne idi veeras u Puri. Molitva ti ne moe biti usliena. Gospode, zavapio sam slomljen bolom, ne eli da se u Puriju upusti sa mnom u bitku jer zna da mi ne moe ispuniti neprekidne molitva za uiteljev ivot. Mora li on, na tvoj nalog, da preuzme uzvienije dunosti? Posluavi unutranju zapovest nisam krenuo u Puri te veeri, nego sutradan uvee. Na putu prema eljeznikoj stanici nebo je u sedam sati iznenada prekrio crni astralni oblak. 299 Kasnije, dok je voz tutnjao prema Puriju, ispred mene se pojavila vizija ri Juktevara. Sedeo je ozbiljnog izraza lica, a sa svake strane gorela mu je svea. Da li je sve gotovo? Podigao sam ruke preklinjui ga. Klimnuo je, a zatim polako nestao. Kad sam sledeeg jutra stajao na peronu u Puriju jo uvek se nadajui nemoguem, priao mi je neki neznanac. Da li si uo da ti je uitelj umro? Otiao je ne rekavi vie ni rei. Nikada nisam saznao ko je on, ni kako je uspeo da sazna gde e me nai. Omamljen, naslonio sam se na zid, shvativi da moj guru na razliite naine pokuava da mi saopti poraznu vest. U meni je vrila pobuna, dua mi je bila kao vulkan. Kad sam stigao u aram u Puriju, bio sam blizu sloma. Unutranji glas blago mi je ponavljao: Saberi se. Budi miran. Uao sam drhtei u sobu gde se uiteljevo telo, nezamislivo ivo, nalazilo u poloaju lotosa - slika zdravlja i lepote. Kratko vreme pre nego to je umro, moj guru je oboleo od lake groznice. Ipak, dan pre svog uznesenja u beskonano, telo mu je potpuno ozdravilo. Koliko god da sam gledao njegov dragi lik, nisam mogao da razumem da je ivot iz njega izaao. Koa mu je bila glatka i meka, a na licu je imao izraz blaenog spokojstva. Svesno je napustio telo u asu mistinog poziva.
366

Napustio nas je bengalski lav, povikao sam kao omamljen. Sveane pogrebne obrede vodio sam 10. marta. Uz drevne rituale reda svamija, ri Juktevar je pokopan u bati 300 svog arama u Puriju. Na dan prolenog ekvinocija, prilikom komemoracije, stigli su uenici izbliza i izdaleka da iskau ast svom guruu. Amrita Bazar Patrika, vodee novine u Kalkuti, donele su njegovu sliku i nekrolog iz kojeg citiram: 'Odlaskom tako velikog oveka, Indija je danas zaista siromanija. Neka svi oni koji su imali sreu da budu u njegovoj blizini, budu ispunjeni istinskim duhom indijske kulture i sadhane (duhovne discipline) koja je u njemu bila utelovljena.' Vratio sam se u Kalkutu. Nisam se jo usuivao da odem u aram u Seramporeu, jer sam bio ispunjen svetim uspomenama. Pozvao sam Prafullu, ri Juktevarovog malog uenika, i sve pripremio za njegov odlazak u kolu u Raniju. Onog jutra kad ste otili na Melu u Allahabad, rekao mi je Prafulla, uitelj se teko spustio na sofu. Jogananda je otiao, povikao je, Jogananda je otiao! Zatim je zagonetno dodao: Morau da mu kaem na neki drugi nain. Zatim je satima utke sedeo. Dani su mi bili ispunjeni predavanjima, nastavom, intervjuima i susretima sa starim prijateljima. Ipak, iza osmeha i neprestanog rada, crne misli su mi prljale unutranju reku blaenstva koja je tolike godine krivudala pod peskom svih mojih percepcija. Kuda je otiao taj boanski mudrac, nemo sam vikao iz dubina izmuenog duha. Odgovora nije bilo. Dobro je to se uitelj potpuno sjedinio s Kosmikim Ljubljenim, uveravao me je moj um. Sada veno blista u besmrtnom kraljevstvu. Nikad ga vie nee videti u staroj kui u Seramporeu, plakalo je moje srce. Ne moe vie da dovodi prijatelje da ga vide, ni ponosno da govori: Gledajte, ovde sedi nanavatar Indije! Gospodin Wright je sve pripremio da nae drutvo poetkom juna otplovi iz Bombaya na Zapad. Poto smo u maju etrnaest dana proveli u Kalkuti na oprotajnim banketima i drei oprotajne govore, gospoica Bletch, gospodin Wright i ja krenuli smo Fordom u Bombay. Kad smo stigli, uprava broda nas je zamolila da otkaemo putovanje jer nema mesta za Ford koji e nam opet biti potreban u Evropi.

367

Nije vano, rekao sam zlovoljno gospodinu Wrightu. elim jo jednom da se vratim u Puri. U sebi sam dodao: Neka moje suze jo jednom orose grob mog gurua.

368

Poglavlje 41 Komentari: (290 300)

Doslovno parama, najvii; hamsa, labud. U uenju svetih spisa hansa predstavlja Brahmino vozilo, Vrhovni Duh. Beli labud je i simbol diskriminacije, jer se smatra da iz meaviine mleka i vode moe izdvojiti istinski nektar somu. Ahan-sa ili han-sa doslovno znai ja sam On. Ove dve mone rei sanskrtskog pojanja vibratorno su povezane s udisanjem i izdisanjem. Svakim dahom ovek nesvesno potvruje istinu svog bia: Ja sam On! 291 Obino su izbegli tu tekou, obraajui mi se sa gospodine. 292 Yoga sutre II, 9 293 Kineski hodoasnik Hiuen Tsang ostavio nam je opis velike Kumbha-mele odrane u Allahabadu 644. godine. Tom prilikom je Hara, kralj veeg dela severne Indije, sakupljenim monasima, asketama i siromanima podelio svo blago iz kraljevske riznice (petogodinju akumulaciju). Kineski pisac govori o tome kako je Hara kao svakodnevnu milostinju hranio 1500 budistikih i brahmanskih monaha. Kad se Hiuen Tsang vraao iz Indije u Kinu, odbio je Harin poklon koji se sastojao od probranih dragulja i 10.000 komada zlatnog novca. Umesto toga, poneo je veu vrednost - 657 rukopisa religiozne sadrine. ivot Hare koji je pisao divne pesme i drame, opisan je u knjizi R. Mookerija Men and Thought in Ancient India, koja sadri biografije jo etiri Indijca Yanjavalkye, vedskog mudraca koji je raspravljao o filozofiji sa svetim kraljem anakom; Buddhe, saoseajnog i milosrdnog; vladara Aoke, velikog i dobrog; i uenog kralja Samudragupte, indijskog Napoleona, koji je iveo u IV veku. 294 Stotine hiljada indijskih sadhua stoje pod upravom Izvrnog komiteta koji se sastoji od sedam voa, predstavnika sedam velikih delova Indije. Sadanji mahamandalesvara ili predsednik je Joyendra Puri. Taj sveti ovek veoma je rezervisan i svoj govor esto ograniava na tri rei - istina, ljubav i rad. Sasvim dovoljan razgovor! 295 Titula doslovno znai ovek koji vidi svojom inteligencijom. 296 Izgleda da postoje mnogi naini za nadmudrivanje tigrova. Australijski istraiva Francis Birtles kae da su Indijske dungle lepe, raznolike i sigurne. Njegovo tajno sredstvo bio je papir premazan lepilom za muve. Svake noi rairio bih oko atora odreenu koliinu tog papira, i nikad mi niko nije smetao. Razlog je psiholoki, objanjava Birtles. Tigar je veoma dostojanstvena ivotinja. unja se okolo i izaziva oveka sve dok ne doe do papira, a onda odlazi. Nijedan tigar koji dri do sebe ne bi se usudio da pogleda neko ljudsko bie nakon to je stao na lepljivi papir za muve! 297 Kada sam se vratio u Ameriku smrao sam 65 funti. 298 Indijske astre, kao ni Biblija ni ostale svete knjige, ne otkrivaju spremno svoja unutranja znaenja. Rani kineski naunici pokazivali su prema indijskim svetim spisima potovanje vredno divljenja. Teei da proue religiozne tekstove, rado su kretali na duga i
290

369

opasna putovanja iz Kine u Indiju. I-Tsing (VII vek) proveo je na monakom univerzitetu u Nalandi deset godina i vratio se u Kinu ponevi sa sobom 500 000 budistikih sloka (stihova). Nalanda (nezasit u davanju) univerzitet u Biharu, na kojem je meu hiljadama studenata bilo i mladih ljudi iz Kine i iz ostalih delova Azije. To je samo jedna od mnogih obrazovnih institucija drevne Indije. Benares je od davnina bio veliko sredite znanja. Univerzitetu u Taxili na severozapadu, gde su pouavali Vede i osamnaest savrenstava, divili su se grki naunici koji su pratili Aleksandra Velikog (IV vek pre nove ere). Svaki od velikih univerziteta bio je po neemu poznat - Ujain po matematici i astronomiji; Taxila po medicini, pravu, umetnosti i zanatstvu; Benares, Nalanda, Jetavana manastir u blizini Pataliputre i Kanchipurama u Junoj Indiji po teologiji logici, knjievnosti i filozofiji. Huisen Tsang o studentima u Nalandi kae da su bez mane i da se njihovom ponaanju ne moe nita zameriti; da iskreno slede moralne zakone i da su manastirska pravila stroga. U periodu od sedamsto godina samo je nekoliko puta trebalo izrei kaznu. Naziv brat iz Nalande izazivao je potovanje u svim delovima sveta. Kineski student opisuje i lepotu Nalande: Bogato izrezbareni tornjevi i bajkoviti minareti guraju se jedan do drugog poput iljatih breuljaka dok se gornji spratovi i opservatoriji gube u jutarnjim maglama. Kineski putnici ostavili su nam mnoge zanimljive opise indijskog drutva. Budistiki svetenik Fa-Hsien je devet godina proveo u Indiji za vreme vladavine andragupte II (poetak V veka) i o tome je napisao izvetaj gde kae: U celoj zemlji niko ne ubija nita ivo i ne pije vino Ne dre ni svinje ni ivinu; nema trgovine stokom, ni mesara, ni ribara. Za sve svetenike, bez razlike, uvek su osigurane sobe s posteljama i strunjaama, hrana i odea, i to u svim mestima. Svetenici obavljaju dobrotvorne slube, bave se pojanjem liturgija ili sede meditirajui. Fa-Hsien kae jo da su Indijci sreni, poteni i bogati. Smrtna kazna im je nepoznata. 299 ri Juktevar je umro u sedam asova navee, 9. marta 1936. 300 Hinduistiki pogrebni obiaji nalau spaljivanje za kuedomaina. Svamiji i monasi ostalih redova ne spaljuju se, nego se zakopavaju u zemlju (ima naravno izuzetaka). Smatra se da su tela monaha simbolino spaljena vatrom mudrosti u trenutku kada se zarede.

370

Poglavlje 42.

ri Juktevarovo uskrsnue
Gospode Krina! Avatarov blistavi lik pojavio se u svetlucavom sjaju dok sam sedeo u sobi hotela Regent u Bombayu. Preko puta, nad krovom visoke graevine, blistala je neizreciva vizija koja je iznenada dola u moje vidno polje dok sam gledao kroz prozor na treem spratu. Boanski lik mi je mahnuo osmehujui se i klimajui mi glavom na pozdrav. Dok sam jo razmiljao kako glasi tana Gospodova poruka, otiao je blagoslovivi me pokretom. udesno oraspoloen, oseao sam da mi predstoji neki spiritualni doivljaj. Moje putovanje na Zapad za sada je bilo otkazano. Pre ponovnog odlaska u Bengal trebalo je da u Bombayu odrim nekoliko javnih govora. Sedei na krevetu svog hotela u Bombayu 19. juna 1936. godine u tri sata posle podne - nedelju dana nakon to sam video Krinu - iz meditacije me je prenulo blaeno svetlo. Pred mojim otvorenim i zauenim oima cela soba se probrazila u neki neobian svet, a sunevo svetlo u nadzemaljski sjaj. Preplavili su me talasi ushienja kada sam ugledao ri Juktevarov lik od krvi i mesa! Sine moj, rekao je uitelj bago, a na licu mu je titrao oaravajui aneoski osmeh. Prvi put u ivotu nisam kleknuo da bih ga pozdravio, ve sam mu priao da ga eljno zagrlim. Jedinstvenog li trenutka! Sva bol prolih meseci bila je danak koji sam smatrao beznaajnim u poreenju s bujicom blaenstva koja me je sad preplavila.

371

Voljeni moj uiitelju, zato ste me ostavili? Od preterane radosti govorio sam nesuvislo. Zato ste me pustili da odem na Kumbha-melu? Tako sam se gorko kajao to sam vas napustio! Nisam eleo da remetim tvoju elju da vidi mesto hodoaa gde sam prvi put sreo Babaija. Sem toga, ostavio sam te samo na kratko. Zar nisam opet sa tobom? Ipak, da li ste to vi, uitelju, isti onaj boanski lav? Da li vam je telo jednako onom koje sam zakopao pod surovim peskom Purija? Da, dete moje, isto je. To je telo od krvi i mesa. Iako ga ja vidim kao etersko, ti ga vidi kao fiziko. Od atoma iz kosmosa stvorio sam potpuno novo telo, tano onakvo kakvo je bilo ono fiziko snovito telo koje si poloio u snoviti pesak u Puriju, u svom snovitom svetu. Ja sam zaista uskrsnuo - ne na zemlji, nego na jednoj astralnoj planeti. Njeni stanovnici zreliji su za moje visoke zahteve nego to su to ljudi. Jednog dana i ti i tvoji napredni uenici doi ete ovamo da budete sa mnom. Besmrtni uitelju, priajte mi jo. Uitelj se kratko i veselo nasmejao. Molim te, dragi moj, rekao je, da malo olabavi stisak svog zagrljaja. Jo samo malo! Drao sam ga kao hobotnica. Mogao sam da osetim njegov karakteristian miris. I sada, kada se setim tih uzvienih trenutaka, du unutranje strane ruku i na dlanovima oseam blaeni dodir njegovog boanskog tela. Kao to su proroci poslati na zemlju da pomognu ljudima da odrade svoju telesnu karmu, tako je Gospod mene uputio na jednu astralnu planetu da sluim kao spasitelj, objasnio je ri Juktevar. Planeta se zove Hiranyaloka, ili Prosvetljena astralna planeta. Tamo pomaem naprednim biima da se oslobode astralne karme i da tako prekinu lanac ponovnog roenja u astralu. Stanovnici Hiranyaloke su duhovno veoma razvijeni. Svi oni su u svojoj poslednjoj zemaljskoj inkarnaciji stekli mo da u trenutku smrti svesno napuste telo. Niko ko se na zemlji iz stanja savikalpa samadhija nije uzdigao u stanje nirvikalpa samadhija, 301 ne moe ui u Hiranyaloku. Stanovnici Hiranyaloke su ve proli kroz obine astralne sfere, gde nakon smrti moraju da odu skoro sva zemaljska bia. Tamo su odradili mnoge semenke svojih prolih akcija u astralnom svemiru. Otkupiteljski in u astralnim svetovima mogu efikasno da izvre samo napredna bia. 302 Tako su, da bi potpunije
372

oslobodile duu karmikh tragova u astralnom telu, ta via bia kosmikim zakonom privuena da se u novom astralnom telu rode na Hiranyaloki, astralnom suncu ili nebu, gde sam uskrsnuo da im pomognem. Takoe, u Hiranyaloki su i vrlo napredna bia koja su dola iz vieg suptilnijeg kauzalnog sveta. Bio sam tako savreno usklaen s uiteljem da mi je svoje rei-slike prenosio delimino govorom, a delimino mislima, pa sam tako brzo uoavao mozaik njegovih misli. itao si u svetim spisima, nastavio je uitelj, da je Bog ljudsku duu obukao redom u tri tela - ideju, ili kauzalno telo, suptilno astralno telo, sedite ovekovog uma i oseanja, i grubo materijalno telo. ovek na zemlji snabdeven je materijalnim ulima. Organi astralnog bia su svest i oseaji, i telo nainjeno od biotrona.303 Bie s kauzalnim telom ostaje u blaenom carstvu ideja. Ja radim sa onim astralnim biima koja se pripremaju da uu u kauzalni svet. Oboavani uitelju, priajte mi, molim vas, jo o astralnom svemiru. Iako sam na ri Juktevarovu molbu malo olabavio stisak, i dalje sam ga drao zagrljenog. Moje najvee blago, moj guru, koji je nadmudrio smrt da bi se sreo sa mnom! Postoji veliki broj astralnih planeta na kojima sve vrvi od astralnih bia, poeo je uitelj. Stanovnici koriste ravnine ili mase svetla koje su bre od elektriciteta ili radioaktivne energije, da bi putovali s jedne planete na drugu. Astralni svemir koji se sastoji od razliitih suptilnih vibracija svetla i boje, nekoliko stotina puta je vei od materijalnog svemira. Cela materijalna kreacija kao mala vrsta korpa visi pod golemim blistavim balonom astralne sfere. Kao to svemirom lutaju mnogobrojna materijalna sunca i zvezde, tako postoje i bezbrojni astralni sunevi i zvezdani sistemi. Astralni svet je nepojmljivo lep, ist skladan i sreen. Nema mrtvih planeta ni pustoi. Zemaljske mrlje, kao to su korov, bakterije, insekti i zmije ne postoje. Suprotno razliitoj klimi i godinjim dobima na zemlji, na astralnim planetama uvek je prolee. Ponekad padne blistav sneg i arena kia. Astralne planete obiluju jezerima boje opala, providnim morima i rekama duginih boja. Obian astralni svemir - ne visoko astralno nebo Hiranyaloke - nastanjen je milionima astralnih bia koja su pre ili kasnije stigla sa zemlje, a takoe i mnotvom vila, morskih sirena, riba, ivotinja, goblina, gnoma, polubogova i duhova koji borave na razliitim planetama u skladu sa svojom karmom. Dobri i
373

zli duhovi ne stanuju u istim vibratornim sferama. Dobri mogu slobodno da se kreu, dok su zli ogranieni na odreeno podruje. Isto kao to ljudska bia ive na povrini zemlje, crvi u zemlji, ribe u vodi, a ptice u vazduhu, tako i razliita astralna bia, ve prema stepenu razvoja, ive u podruju vibracija koje im odgovaraju. Pali crni aneli koji su proterani iz drugih svetova meusobno se bore i ratuju biotronskim bombama i vibracijama mentalnih mantri. 304 Ta bia borave u mranim regionima nieg svemira, odraujui lou karmu. U prostranim podrujima iznad mranog astralnog zatvora sve je blistavo i lepo. S Bojom voljom i s njegovim planom savrenstva, astralni svemir je usklaeniji od zemlje. Svaki astralni predmet manifestuje se uglavnom Bojom voljom, a tek delimino voljom astralnih bia. Ona imaju mo da izmene ili poveaju drai i oblike svega to je Gospod ve stvorio. Svojoj astralnoj deci dao je srenu priliku da menjaju ili ponovo slau astralnu materiju. Na zemlji se vrsto stanje materije u tenu ili neku drugu formu mora transformisati prirodnim ili hemijskim procesima, dok se astralna kruta tela menjaju u astralnu tenost, gas ili energiju trenutno i iskljuivo voljom astralnih bia. Zemlja je zamraena ratovanjem i ubijanjem u vodi, na kopnu i u vazduhu, nastavio je moj guru, ali astralna bia ive u harmoniji sree i jednakosti. Astralna bia mogu po elji daango ili neko drugo eljeno voe, cvet, ili bilo koji drugi plod. Postoje neka kosmika ogranienja, ali u astralnom svetu svi oblici su podjednako poeljni. U svemiru vibrira stvaralako Boje svetlo. Niko se ne raa od ene. Astralna bia kosmikom voljom materijalizuju potomstvo u kondenzovane astralne oblike. Bie koje je tek nedavno napustilo svoje materijalno telo, stie u astralnu porodicu koja ga je pozvala, privueno slinim mentalnim i duhovnim sklonostima. Astralno telo nije osetljivo na hladnooja svetlost. Niko se ne raa od ene. Astralna bia kosmikom voljom materijalizuju potomstvo u kondenzovane astralne oblike. Bie koje je tek nedavno napustilo svoje materijalno telo, stie u astralnu porodicu koja ga je pozvala, privueno slinim mentalnim i duhovnim sklonostima. Astralno telo nije osetljivo na hladnou, ni na vruinu, a ne podlee ni ostalim prirodnim uslovima. Njegova anatomija ukljuuje astralni mozak ili hiljadulatini lotos svetla i est probuenih centara u astralnoj cerebrospinalnoj osi. Srce crpi kosmiku energiju i svetlo iz astralnog mozga i pumpa je u astralne
374

ivce i telesne elije ili biotrone. Astralna bia mogu na svoje telo da deluju biotronskom silom ili vibracijama mantri. Astralno telo je tana kopija poslednjeg materijalnog tela na zemlji. Astralna bia zadravaju izgled koji su imala u mladosti prilikom svog poslednjeg boravka na zemlji. Ponekad neko astralno bie odlui da zadri svoj izgled iz starijeg doba kao, na primer, ja. Uitelj, koji je zraio kao u cvetu mladosti, veselo se nasmejao. Astralne sfere mogu da se vide sveobuhvatnim estim ulom - intuicijom a ne spoznaju se samo sa pet ula, kao trodimenzionalni prostor materijalnog sveta, nastavio je ri Juktevar. Sva astralna bia vide, uju, miriu, probaju ukus i dodiruju iskljuivo intuicijom. Imaju tri oka od kojih su dva delimino zatvorena. Tree, glavno astralno oko smeteno je okomito na elu i otvoreno je. Astralna bia imaju sve spoljanje ulne organe - ui, oi, nos, jezik i kou - ali koriste mo intuicije da bi doiveli osete putem bilo kojeg dela tela. Mogu da vide uhom, nosom ili koom, itd. 305 ovekovo fiziko telo izloeno je bezbrojnim opasnostima i lako ga je povrediti ili osakatiti. Astralno telo moe ponekad da se posee ili zgnjei, ali se odmah isceljuje jednostavno - htenjem. Gurudeva, da li su sva astralna bia lepa? U astralnom svetu lepota je spiritualni kvalitet, a ne spoljanji oblik, odgovorio je ri Juktevar. Stoga astralna bia slabo mare za crte lica. Ona, meutim, imaju priliku da se po volji obuku novim arolikim astralnim telima. Ba kao to ljudi na zemlji u nekim prilikama oblae sveana odela, tako i astralna bia nalaze prilike da se obuku u posebno smiljene oblike. Na viim astralnim planetama, kao to je Hiranyaloka, odravaju se velike sveanosti kada se neko bie duhovnim napretkom oslobodi astralnog sveta i postaje spremno da ue u nebo kauzalnog sveta. U takvim prilikama nevidljivi nebeski otac i s njim sjedinjeni sveci materijalizuju se u telima koja sami odaberu, i pridruuju se astralnom svetu. Da bi ugodio voljenom pokloniku, Gospod poprima svaki eljeni oblik. Ako je poklonik iao putem predanosti, vidi Boga u liku Boanske Majke. Isus je prvenstveno video Boga u oinskom aspektu Onoga koji je beskonaan. Stvoritelj je sva svoja stvorenja obdario individualnou, pa sada mora da udovoljava svim zamislivim i nezamislivim zahtevima! Moj guru i ja veselo smo se nasmejali. Prijatelji iz drugih ivota u astralnom svetu lako se prepoznaju, nastavio je ri Juktevar svojim lepim melodinim glasom. Raduju se besmrtnosti
375

prijateljstva jer shvataju da je ljubav neunitiva, u ta su esto sumnjali prilikom tunih varljivih susreta svog zemaljskog ivota. Svojom intuicijom astralna bia mogu da posmatraju ljudske aktivnosti na zemlji, ali ovek ne moe da vidi astralni svet ako mu esto ulo bar donekle nije razvijeno. Hiljade zemaljskih stanovnika su za trenutak ugledali neko astralno bie ili astralni svet. 306 Napredna bia Hiranyaloke provode duge astralne dane i noi uglavnom u budnoj ekstazi, pomaui u reavanju sloenih problema kosmike uprave i oslobaanju izgubljenih sinova - dua vezanih za zemlju. Kada bia sa Hiranyaloke spavaju, imaju ponekad astralne vizije sline snovima. Duh im je obino u svesnom stanju najvieg nirvikalpa blaenstva. Svuda u astralnim svetovima stanovnici jo oseaju duevne patnje. Osetljiva bia na planetama kao to je Hiranyaloka oseaju dubok bol zbog svake greke u ponaanju, ili pri spoznavanju istine. Ta napredna bia nastoje da im svaki in i svaka misao budu u skladu sa savrenim duhovnim zakonom. Stanovnici astralnog sveta komuniciraju iskljuivo astralnom telepatijom i televizijom. Pometnja i nesporazumi koje na zemlji izaziva pisana ili izgovorena re, tamo su nepoznati. Kao to posredovanjem niza svetlosnih slika izgleda da se ljudi na filmskom ekranu kreu i rede, ali zapravo ne diu, isto tako i astralna bia hodaju i rade kao inteligentno i koordinirano voene svetlosne slike, a da im pri tom nije potreban kiseonik. ovek zavisi od vrstih tela, tenosti, gasova i enegije. Astralna bia se odravaju u ivotu uglavnom kosmikom svetlou. Uitelju, da li astralna bua uopte neto jedu? Upijao sam njegova udesna objanjenja svim svojim sposobnostima - umom, srcem i duom. Nadsvesne percepcije istine su trajne i nepromenljive, dok su prolazna ulna iskustva i utisci uvek samo privremeni i relativno istiniti, a u seanju brzo blede. Rei mog gurua toliko su se utisnule u moje bie, da mogu jasno da doivim taj boanstveni oseaj u svako doba, prenosei se u nadsvesno stanje. Blistavo sjajno povre obilno raa na astralnom tlu, odgovorio mi je. Astralna bia jedu povre i piju nektar iz astralnih reka i potoka. Kao to nevidljive slike osoba na zemlji mogu da se izvuku iz etera i da se televizijskim aparatom uine vidljivim, da bi se opet poslala u prostor, tako i nevidljive astralne eme povra i biljaka koje je Bog stvorio, lebde u eteru i silaze na astralnu planetu voljom njenih stanovnika. Svojom razigranom matom ta bia materijalizuju cele bate mirisnog cvea, da bi ih kasnije vratila u etersku nevidljivost. Stanovnici
376

nebeskih planeta kao to je Hiranyaloka, skoro su osloboeni potrebe za jelom. Jo nezavisnije su, meutim, skoro sasvim osloboene due u kauzalnom svetu koje ne jedu nita osim mane blaenstva. Astralno bie koje dolazi sa zemlje susree mnotvo dece, majki, ena, mueva i prijatelja koje je steklo tokom razliitih inkarnacija na zemlji 307 i koji se s vremena na vreme pojavljuju u razliitim delovima astralnog podruja. Ono tako ne razume koga treba da voli, pa ui da voli sve podjednako, kao decu Boju i kao individualni izraz Boga. Iako spoljanji izgled voljenih osoba moe da se promeni prema razvoju novih svojstava u poslednjem ivotu neke due, astralno bie nepogreivom intuicijom prepoznaje sve one koje je nekad volelo na drugim nivoima postojanja i eli im dobrodolicu u njihov novi astralni dom. Poto je svaki atom obdaren neunitivom individualnou, 308 astralni prijatelj e biti prepoznat bez obzira na odelo, kao to na zemlji glumac biva prepoznat uprkos kostimu i maski. Vremenski raspon ivota mnogo je dui nego na zemlji. Proseni ivotni vek naprednog astralnog bia, mereno zemaljskim merilima, traje izmeu pet stotina i hiljadu godina. Isto kao to neko drvee ivi i po hiljadu godina due od ostalog, a neki jogiji nekoliko stotina godina, iako veina ljudi umire pre navrene ezdesete godine ivota, tako i odreeni broj astralnih bia ivi mnogo due od uobiajenog trajanja astralne egzistencije. Posetioci astralnog sveta borave tamo krae ili due vreme u skladu sa svojom telesnom karmom koja e ih u odreenom trenutku privui natrag na zemlju. Astralna bia ne poznaju samrtne muke kad doe vreme da odbace svoje svetlosno telo. Neka meu njima ipak blago strepe pri pomisli da e napustiti svoje astralno oblije i zameniti ga finijim kauzalnim. U astralnom svetu nema bolesti, starosti ni smrti protiv volje bia. To su tri prokletstva na zemlji, gde je ovek dozvolio svojoj svesti da se skoro potpuno poistoveti s krhkim fizikim telom kome je, da bi uopte postojalo, stalno potreban vazduh, hrana i san. Telesna smrt praena je prestankom daha i raspadanjem telesnih elija. Astralna smrt sastoji se u rasprivanju biotrona, tih manifestovanih jedinica energije koje sainjavaju ivot astralnih bia. Prilikom smrti ovek gubi svest o fizikom telu i postaje svestan svog finijeg tela u astralnom svetu. Doivevi astralnu smrt, kada za to doe vreme, bie tako prelazi iz svesti astralnog roenja i
377

smrti u svest telesnog roenja i smrti. Ti ciklusi astralnog i fizikog utelovljavanja koji se stalno ponavljaju, su neizbena sudbina svih neprosvetljenih bia. Definicije raja i pakla u svetim spisima mogu u oveku da probude uspomene na dugi niz doivljaja u blaenom astralnom, i patnjom ispunjenom zemaljskom svetu, uspomene koje dolaze iz jo dubljih slojeva nego to je podsvest. Ljubljeni uitelju, da li ete mi, molim vas, detaljnije opisati razliku izmeu ponovnog roenja na zemlji i ponovnog roenja u astralnim kauzalnim sferama? zamolio sam. ovek kao individualna dua ima kauzalno telo, objasnio mi je moj guru. To telo je promera tredeset i pet Bojih ideja - osnovnih ili kauzalih misaonih sila - koje je Bog kasnije podelio, da bi stvorio suptilno astralno telo od devetnaest elemenata i grubo materijalno telo od esnaest elemenata. Elementi astralnog tela su mentalni, emocionalni i biotronski. Devetnaest komponenti su: inteligencija, ego, oseaji, um (ulna svest), pet instrumenata spoznaje koji odgovaraju ulima vida, sluha, njuha, ukusa i dodira, pet instrumenata akcije koji mentalno odgovaraju sposobnostima produenja vrste, izluivanja, govora, hodanja i manuelnim sposobnostima, i pet instrumenata ivotne sile koji u telu vre funkcije kristalizacije, asimilacije, eliminacije, matabolizma i cirkulacije. Suptilno astralno telo nastavlja da ivi i posle smrti fizikog tela koje je sainjeno od esnaest grubih organskih elemenata. U trideset pet misaonih kategorija kauzalnog tela, Bog je razradio sve sloenosti ovekovih devetnaest astralnih i esnaest fizikih elemenata koji se meusobno dopunjavaju. Kondenzacijom vibratornih sila, u poetku suptilnih, a zatim grubljih, stvorio je ovekovo astralno telo i najzad njegov fiziki oblik. U skladu sa zakonom relativnosti prema kome prvobitna jednostavnost postaje zbunjujua sloenost, kauzalni kosmos i kauzalno telo razlikuju se od astralnog kosmosa i astralnog tela, a isto tako se i fiziki kosmos i fiziko telo razlikuju po svojim svojstvima od ostalih oblika kreacije. Bog je u sebi smislio razliite ideje i projektovao ih u snove. Dama kosmikog sna rodila se tako ukraena beskonanim brojem ukrasa relativnosti. Telo od krvi i mesa nainjeno je od Stvoriteljevih vrsto objektivizovanih snova. Na zemlji je uvek prisutna dualnost: zdravlje i bolest, uivanje i bol, dobitak i gubitak. Ljudska bia su ograniena trodimenzionalnom materijom koja im prua otpor. Kada je ovekova elja za ivotom duboko pokolebana boleu ili
378

nekim drugim uzrokom, nastupa smrt. Dua privremeno odbacije svoj kaput od mesa, ali ostaje obuena u astralno i kauzalno telo. 309 Privlana sila koja sva tri tela dri na okupu, jeste elja. Neispunjene elje su u korenu svakog ovekovog ropstva. Fizike elje izviru u egoizmu i ulnim uivanjima. Prisila ili iskuenje ulnog doivljaja snanije je od elje za astralnim ili kauzalnim percepcijama. Sredite astralnih elja je uivanje u vibracijama. Astralna bia sluaju etersku muziku sfera i opinjena su pogledom na kreaciju kao neiscrpan izraz promenljivog svetla. Astralna bia mogu da miriu, okuse i dodiruju svetlost. Astralne elje su prema tome povezane sa sposobnou astralnog bia da sve predmete i doivljaje percipira kao svetlosne forme ili kao kondenzovane misli ili snove. Kauzalne elje ispunjavaju se iskljuivo percepcijom. Skoro sasvim slobodna bia koja su obavijena samo jo kauzalnim telom, vide ceo svemir kao ostvarenje Bojeg sna - ideje. Ona sve doivljavaju u mislima. Stoga kauzalna bia smatraju da ulna uivanja i astralne radosti gue senzibilitet due. Svojih elja oslobaaju se tako to ih trenutno materijalizuju. 310 Oni koji su obavijeni samo tankim velom kauzalnog tela mogu da stvaraju svetove ba kao i sam Stvoritelj. Poto je sve stvoreno sainjeno od kosmike materije snova, dua koja je pokrivena samo jo finim kauzalnim telom poseduje veliku stvaralaku mo. Dua koja je po prirodi nevidljiva, moe da se opazi samo ako je odevena u jedno ili vie tela. I samo postojanje tela znai da je ono nastalo zbog neispunjenih elja. 311 Sve dok je ovekova dua obavijena sa jednim, dva ili tri telesna omotaa koji su vrsto zapeaeni peatima neznanja i elje, on se ne moe stopiti s morem duha. Kada eki smrti razori grubi fiziki omota, ostala dva omotaa - astralni i kauzalni - i dalje spreavaju duu da se svesno pridrui Sveprisutnom ivotu. Kad ovek putem mudrosti stigne u stanje bez elja, mo toga stanja razara preostala dva ogrtaa. Siuna ljudska dua konano je slobodna. Sjedinila se s Neizmernom Amplitudom. Zamolio sam svog boanskog gurua da mi detaljnije objasni uzvien i tajanstven kauzalni kosmos. Kauzalni svet je neopisivo suptilan, odgovorio mi je. Da bi ga razumeo, ovek bi morao da poseduje tako jaku mo koncentracije da zatvorenih oiju moe
379

da vizualizuje ceo astralni i fiziki kosmos - svetlei balon i vrstu korpu na njegovom dnu - samo kao ideje. Kad bi tom nadljudskom koncentracijom ta dva kosmosa i sve njihove sloenosti uspeo da pretvori u iste ideje, dosegao bi kauzalni svet i stao na granicu gde se spajaju duh i materija. Tamo ovek sve stvoreno - vrstu materiju, tenosti, gasove, elektricitet, energiju, sva bia, bogove, ljude, ivotinje, biljke, bakterije - opaa kao oblike svetlosti, ba kao to kada zatvori oi shvata da postoji, iako svoje telo ne vidi telesnim oima nego mu je ono samo u mislima. Sve to ljudsko bie moe da zamisli, kauzalno bie moe da ostvari. Inteligentniji ljudi ive mate mogu (naravno, samo u duhu) da obuhvate sve krajnosti misli, te da lebde s jedne planete na drugu, da se bacaju u bezdani ponor venosti ili da poput rakete sunu meu galaksije te da kao reflektor prelaze mlenim stazama i zvezdanim prostorima. Bia u kauzalnom svetu uivaju i u mnogo veoj slobodi, te bez napora mogu lako i trenutno misao da pretvore u stvarnost, bez ikakvih materijalnih ili astralnih prepreka ili karmikih ogranienja. Kauzalna bia shvataju da materijalni kosmos nije prvenstveno sainjen od elektrona, kao ni astralni od biotrona. Oba su zapravo stvorena od najsitnijih estica Boje misli usitnjene i razdeljene mayom - zakonom relativnosti koji prividno odvaja stvoreno od njegovog Stvoritelja. Due u kauzalnom svetu prepoznaju se meusobno kao individualizovane iskre blaenog Duha. Njihove misli-slike su jedini predmeti koji ih okruuju. Kauzalna bia vide da je razlika izmeu njihovog tela i njihovih misli samo pojmovna. Kao to ovek kada zatvori oi moe da vizualizuje bljetavo belo svetlo ili neno plaviastu sumaglicu, tako i kauzalna bia mogu samo u mislima da vide, uju, osete ukus, miriu i dodiruju. Sve stvaraju i razaraju snagom svog kosmikog duha. U kauzalnom svetu smrt i ponovno roenje dogaaju se u mislima. Kauzalna bia goste se samo ambrozijom veno novog znanja. Piju sa izvora mira, lutaju po devianskom tlu percepcija, plivaju u beskrajnom okeanu blaenstva. Njihova sjajna misaona tela jure pored triliona duhom stvorenih planeta, mehuria iz kojih e nastati novi svemiri, pored zvezda mudrosti i snovitih zlatnih maglina koje se odmaraju na nebeskim grudima beskonanosti! Mnoga bia ostaju u kauzalnom kosmosu hiljadama godina. Prolazei kroz sve dublje ekstaze, osloboena dua izvlai se iz malog kauzalnog tela pa se oblai u prostrani
380

kauzalni kosmos. Svi odvojeni vrtlozi ideja, individualni talasi moi, ljubavi, htenja, radosti, mira, intuicije, spokojstva, samokontrole i koncentracije, stapaju se u neiscrpnom moru blaenstva. Dua vie ne doivljava radost kao individualizovani talas svesti, nego je uronjena u jedan jedini kosmiki okean sa svim njegovim talasima - venim smehom, ushitom, ivotom - sa dugo uenom raznolikou u jedinstvu. Kad dua izae iz omotaa tri tela, zauvek je izbegla dosegu zakona relativnosti i postala je neprolazno veno Postojanje. 312 Pogledaj leptira Sveprisutnosti - krila su mu posuta zvezdama, suncima i mesecima! Dua proirena u duh ostaje sama u podruju svetla bez svetla, tame bez tame, misli bez misli, opijena ekstazom radosti u Bojem snu kosmikog stvaranja. Osloboena dua, povikao sam sa strahopotovanjem. Kad dua konano odbaci tri sloja telesnih obmana, nastavio je uitelj, sjedinjuje se s Beskonanim, a da pritom ne gubi nita od svoje individualnosti. Hrist je zadobio tu konanu slobodu ak i pre nego to se rodio kao Isus. U tri faze svoje prolosti, koje su u njegovom zemaljskom ivotu simbolizovane sa tri dana izmeu njegove smrti i uskrsnua, postigao je mo da uskrsne u Duhu. Nerazvijeni ovek mora da proe kroz bezbroj zemaljskih, atralnih i kauzalnih inkarnacija da bi se oslobodio svoja tri tela. Kad postigne tu najveu slobodu, moe da izabere da se vrati na zemlju kao prorok da bi druga ljudska bia vodio natrag Bogu, ili moe, kao ja, da odabere da boravi u astralnom svemiru. Tamo spasitelj preuzima deo karmikog tereta 313 stanovnika i tako im pomae da zavre ciklus reinkarnacije u astralu, te da zauvek odu u kauzalne sfere. Osloboena dua moe ostati u kauzalnom svetu da pomogne njegovim stanovnicima da skrate boravak u kauzalnom telu i postignu apsolutno blaenstvo. O, uskrsnuli uitelju, eleo bih da saznam jo o karmi koja nagoni due da se vraaju u tri sveta. Mogao bih stalno da sluam svog sveznajueg uitelja. Tokom njegovog ivota na zemlji nikada nisam uspeo da u jednom danu usisam toliko njegove mudrosti. Sada sam prvi put dobio jasan i taan uvid u zagonetne meuprostore na ahovnici ivota i smrti. Pre nego to moe zauvek da ostane u astralnim svetovima, ovek mora do kraja da odradi fiziku karmu, tj. da ispuni sve svoje elje, obavestio me je moj
381

guru svojim melodinim glasom. U astralnim sferama ive dve vrste astralnih bia. Oni koji se jo moraju osloboditi zemaljske karme (pa, prema tome, moraju ponovo da se nastane u grubom materijalnom telu da bi otplatili svoje karmike dugove), posle telesne smrti postaju privremeni posetioci astralnog sveta, a ne njegovi trajni stanovnici. Svaki put kad izgubi fiziko telo, nerazvijeno bie sa zemlje vei deo vremena provodi duboko omamljeno snom smrti i jedva da je svesno predivne astralne sfere. Posle astralnog odmora takav ovek se vraa na materijalni nivo da bi dalje uio. Ponavljanjem putovanja u astral, postepeno se navikava na suptilni astralni svet. Stalni stanovnici astralnog univerzuma su oni koji su osloboeni svih materijalnih elja, te ne moraju vie da se vraaju u grube zemaljske vibracije. Takva bia moraju da odrade samo jo astralnu i kauzalnu karmu. Prilikom astralne smrti prelaze u beskrajno finiji kauzalni svet, da bi posle izvesnog vremena, odreenog karmikim zakonom, odbacili misaoni oblik svog kauzalnog tela i vratili se na Hiranyaloku ili slinu planetu ponovo roeni u novom astralnom telu, da iskupe ostatke svoje astralne karme. Sada e, sine moj, nastavio je ri Juktevar, bolje razumeti da sam uskrsnuo po Bojem nalogu da budem spasitelj dua koje se iz kauzalne sfere vraaju u astralnu, a ne onih astralnih bia koja dolaze sa zemlje. Bia sa zemlje koja jo nose tragove materijalne karme, ne dolaze na tako visoko razvijene planete kao to je Hiranyaloka. Kao to veina ljudi na zemlji nije meditacijom stekla sposobnost da ceni uzviene radosti i prednosti astralnog ivota, pa u trenutku smrti ele da se vrate ogranienim i nesavrenim zemaljskim uivanjima, tako ni veliki broj astralnih bia tokom normalnog raspadanja svog astralnog tela ne uspeva da zamisli uzvieno stanje spiritualne radosti u kauzalnom svetu, pa obuzeti mislima o nesavrenoj i arolikoj astralnoj srei eznu za tim da se ponovo vrate u astralni raj. Takva bia moraju jo da odrade teku astralnu karmu pre nego to posle astralne smrti mogu trajno da ostanu u kauzalnom misaonom svetu, tako blizu Stvoritelja. Tek kad ovek vie ne udi za iskustvima u astralnom kosmosu i ne moe da doe u iskuenje da se tamo vrati, ostaje u kauzalnom svetu. Kad tamo iskupi svoju kauzalnu karmu (seme prolih elja), zarobljena dua izbacuje poslednji od tri epa neznanja pa se, izaavi iz poslednjeg kauzalnog tela, stapa sa Venim. Da li sada razume, upitao me je uitelj smeei se!
382

Da, vaom milou. Ne mogu da govorim od radosti i zahvalnosti. Nikada me nijedna pesma ni pria nije inspirisala takvim znanjem. Iako hinduistiki sveti spisi spominju kauzalne i astralne svetove kao i ovekova tri tela, u poreenju sa sveom autentinou mog vaskrsnulog uitelja te stranice su mi se inile daleke i beznaajne. Za mog uitelja zaista nije postojala neotkrivena zemlja s obala kojih se putnik ne vraa. 314 Meusobno proimanje ovekova tri tela, na mnoge naine je izraeno u njegovoj trostrukoj prirodi, nastavio je moj veliki guru. U budnom stanju na zemlji, ljudsko bie je manje ili vie svesno svoja tri tela. Kada su mu ula zauzeta oseanjem ukusa, mirisanjem, dodirivanjem, sluanjem ili gledanjem, ovek preteno deluje svojim fizikim telom, a kada neto vizualizuje ili hoe, deluje preteno astralnim. Njegovo kauzalno telo dolazi do izraaja kada razmilja ili duboko uranja u introspekciju ili meditaciju. Stvaralake kosmike misli dolaze oveku koji je navikao da bude u vezi sa svojim kauzalnim telom. U tom smislu mogua je gruba klasifikacija ljudi na materijalne, energine, i intelektualne tipove. ovek se oko esnaest asova dnevno positoveuje sa svojim fizikim telom. Zatim spava. Ako sanja, ostaje u astralnom telu stvarajui bez napora svaki predmet, kao to to ine astralna bia. Ako spava duboko i bez snova, onda moe nekoliko sati da prenese svoju svest ili oseaj to sam ja u kauzalno telo. Takav san okrepljuje. ovek koji sanja nije u vezi sa svojim kauzalnim telom nego sa astralnim, pa ga san ne osveava potpuno. S ljubavlju sam posmatrao ri Juktevara, sluajui njegovo udesno tumaenje. Aneoski uitelju, rekao sam, vae telo tano je onakvo kakvo je bilo kad sam nad njim plakao u aramu u Puriju. O, da, moje novo telo je savrena kopija starog. Materijalizujem ga ili dematerijalizujem kada god zaelim, mnogo ee nego to sam to inio dok sam bio na zemlji. Brzom dematerijalizacijom sada mogu trenutno, svetlosnim ekspresnim vozom da putujem s planete na planetu ili iz astralnog u kauzalni ili fiziki kosmos. Moj boanski guru se smeio. Iako si ovih dana toliko putovao, nije mi bilo teko da te naem u Bombayu! O, uitelju, toliko sam patio zbog vae smrti! Zar sam, dakle, mrtav? Da li je tu neto protivreno? Oi su mu svetlele razigrano i s ljubavlju.
383

Na zemlji si samo sanjao. Na toj zemlji video si samo moje telo od sna, nastavio je. Kasnije si taj san zakopao. Sad je moje finije telo od krvi i mesa, koje u ovom trenutku gleda, pa ak i dri u prilino vrstom zagrljaju, vaskrsnulo na jednoj drugoj Bojoj planeti, takoe od snova. Jednog dana nestae i to telo i ta planeta, ni oni nisu veni. Svi mehurii od snova moraju na kraju da se rasprsnu od Bojeg dodira. Sine moj, Jogananda, razlikuj snove od stvarnosti! Ta ideja o usksnuu koja potie iz vedante, 315 duboko me je pogodila. Stideo sam se to sam alio za uiteljem kada sam video njegovo beivotno telo u Puriju. Konano sam shvatio da je moj guru bio uvek budan u Bogu, gledajui na svoj zemaljski ivot i smrt, kao i na svoje sadanje uskrsnue, samo kao na relativne boanske ideje u kosmikom snu. Sada sam ti, Jogananda, otkrio istinu o svom ivotu, smrti i uskrsnuu. Ne ali za mnom. Radije proiri svuda vest da sam s ove zemlje, koja je Boji san, uskrsnuo na jednoj drugoj, astralnoj planeti, koja je takoe Boji san! To e uliti novu nadu u srca zemaljskih snevaa pritisnutih bedom i uplaenih smru. 316 Da, uitelju! Rado u podeliti s drugima svoju radost zbog njegovog uskrsnua! Moji standardi na zemlji bili su neugodno visoki, neprikladni za veinu ljudi. esto sam te grdio vie nego to je trebalo. Proao si na mom ispitu: tvoja ljubav je sijala kroz oblake svih mojih prekora. Blago je dodao: Danas sam doao da ti kaem da te neu nikad vie pogledati strogo i prekorno. Neu te vie grditi. Kako su mi nedostajali ti prekori mog velikog uitelja! Svaki od njih bio mi je aneo uvar. Najmiliji uitelju, prekorite me milion puta, izgrdite me odmah! Neu te vie grditi. Boanski glas zvuao je ozbiljno, ali se u njegovoj pozadini oseao smeh. Ti i ja zajedno emo se smeiti sve dok se naa dva lika u Bojem snu budu inila razliitim. Na kraju emo se zajedno stopiti s Kosmikim Ljubljenim. Nai osmesi bie njegov osmeh, naa jednoglasna pesma radosti vibrirae venou da je uju sve due koje trae Boga! ri Juktevar objasnio mi je jo neto to ne smem ovde da otkrijem. Tokom dva sata koja je proveo sa mnom u hotelskoj sobi u Bombayu, odgovorio je na svako moje pitanje. Nekoliko proroanstava koja su se odnosila na svet, a koja je on izrekao tog junskog dana 1936. Godine, ve su se ispunila.

384

Sada te ostavljam, drago moje dete! Na te rei osetio sam kako se uiteljevo telo topi u mom zagrljaju. Dete moje, zvonio je njegov glas koji mi je prodirao do dna due, kad god ue u nirvikalpa samadhi i pozove me, ja u ti doi u telu od krvi i mesa, kao to sam doao danas. ri Juktevar mi se izgubio iz vida izgovarajui to nebesko obeanje. Zatim sam uo glas koji je zvuao kao melodina grmljavina iz oblaka: Reci svima! Ko god ostvari nirvikalpa samadhi i tako spozna da je zemlja Boji san, moe da doe na finiju planetu Hiranyaloke (koja je takoe Boiji san), i moe da me nae vaskrslog u istom onakvom telu kakvo je bilo na zemlji. Reci svima, Jogananda! Nestala je sva tuga zbog rastanka. alost i bol zbog njegove smrti koje su mi dugo remetile san, pobegle su silno posramljene. Blaenstvo se kao vodoskok izlivalo kroz svee otvorene pore moje due. Zaepljene od neupotrebljavanja, sada ih je bujica ekstaze oistila i otvorila. Pred mojim unutranjim okom pojavile su se moje prole inkarnacije u pokretnim slikama kao na filmu. Dobra i loa karma iz prolosti rastopile su se u kosmikom svetlu koje je uitelj prosuo oko mene za vreme svoje boanske posete. U ovom poglavlju svoje autobiografije posluao sam svog gurua da irim radosnu vest o njegovom uskrsnuu, iako e ona moda opet da zbuni ravnodunu generaciju. ovek dobro poznaje niskosti, a oajanje mu nije strano. To su, meutim, izopaenosti i nisu deo njegove sudbine. Onog dana kada ozbiljno rei, krenue putem osloboenja. Suvie dugo je sluao savetnike koji kau ti si prah, ne marei za besmrtnu duu. Nisam jedini koji je bio povlaen da ugleda vaskrslog gurua. Jedna od ri Juktevarovih uenica bila je i starija ena koju smo od milja zvali Ma (majka), iji je dom je bio blizu arama u Puriju. Uitelj bi esto zastajao da s njom popria za vreme jutarnje etnje. Uvee, 16. marta 1926. Godine, Ma je dola u aram da poseti svog gurua. Ali uitelj je umro pre nedelju dana! Svami Sebananda koji je sada vodio aram u Puriju, tuno ju je pogledao. To je nemogue, odgovorila je ona smeei se. Na alost nije. Sebananda joj je ispriao detalje sa sahrane. DoI, pozvao ju je, odveu te do njegovog groba u bati ispred kue.

385

Ma je odmahnula glavom. Za njega nema groba! Jutros u deset asova proetao je, kao i obino, pored mojih vrata! Popriala sam s njim nekoliko minuta na svetlu dana. Doi veeras u aram, rekao mi je. I dola sam! Blagoslov se slio na ovu sedu glavu! Besmrtni guru eleo je da shvatim da me je ovog jutra posetio u transcendentalnom telu! Zapanjeni Sebananda kleknuo je pred nju. Ma, rekao je, zahvaljujui tebi pao mi je kamen sa srca! On je uskrsnuo!

386

Poglavlje 42 Komentari: (301 316)

U savikalpa samadhiju poklonik je duhovno napredovao do stanja u kojem je u sebi sjedinjen s Bogom, ali tu svoju kosmiku svest ne moe da odrava ako nije u nepokretnom transu. Upornom meditacijom dostie vie stanje nirvikalpa samadhija u kojem se slobodno kree u svetu i izvrava svoje dunosti, ne gubei ni trenutak zajednitva sa Bogom. Kalpa znai vreme, eon. Savikalpa znai podloan vremenu ili promeni - zadrana je veza sa prakrti ili materijom. Nirvikalpa znai bezvremen, nepromenljiv, bez semena. 302 Veina ljudi toliko bi uivala u lepoti astralnih svetova, da bi spiritualni napredak smatrala nepotrebnim. 303 ri Juktevar je upotrebljavao re prana koju sam preveo reju biotroni. Hinduistii sveti spisi ne spominju samo atom, anu, nego i paramanu, ono to je s one strane atoma, finije elektronske energije, a takoe i pranu, stvaralaku biotronsku silu. Atomi i elektroni su slepe sile. Prana je po svojoj sutini inteligentna. 304 Takve mantre su zvune semenke kojima se mentalno puca iz puke koncentracije. Purane (drevne astre ili rasprave) opisuju ratove mantrama izmeu deva i asura (bogova i demona). Jednom je neki asura pokuao da ubije nekog devu monim pojanjem. No, zbog pogrenog izgovora, mentalna bomba je delovala kao bumerang i ubila demona. 305 Primera takvih moi ima i na zemlji, kao u sluaju Helen Keller i drugih retkih bia. 306 ista deca na zemlji mogu ponekad da vide graciozna astralna tela vila. Drogama ili piem koje svi sveti spisi zabranjuju, ovek moe toliko da poremeti svoju svest da vidi ogavne likove u astralnom paklu. 307 Jednom su upitali Buddhu zato treba sve jednako voleti. Zato to je svaki ovek u svojim brojnim inkarnacijama bio blizak svakom drugom biu, odgovorio je veliki uitelj. Istu misao Isa-upaniad izraava drugim reima: Onaj koji u sebi samom vidi sva bia, a samog sebe u svima njima, ne moe nikome naneti zlo. 308 Osam elementarnih sila sadranih u svakom stvorenom ivotu, od atoma do oveka su: zemlja, voda, vatra, vazduh, eter, kretanje, um (ulna svest) i individualnost (Bhagavad gita VII, 4). 309 Telo znai svaki omota due, bio on grub ili suptilan. Tri tela su kavezi za rajsku pticu. 310 Kao to je Babai pomogao Lahiriju Mahasayi da se oslobodi podsvesne elje za palatom, elje koju je doneo iz nekog prolog ivota. To je opisano u 34. poglavlju. 311 Gdje je strvina onamo e se i orlovi skupiti. - Luka 17, 37. Gde god je dua zatvorena bilo u fiziko, bilo u astralno, bilo u kauzalno telo, tamo e se skupiti i orlovi elja koji vrebaju na ljudske ulne slabosti ili na astralne i kauzalne vezanosti, da bi duu zadrali u zarobljenitvu.
301

387

Koji pobedi uiniu ga stubom u crkvi Boga svojega i vie nee izii napolje; (tj, nee se vie reinkarnirati). Koji pobedi dau mu da sedi sa mnom na prestolu mojemu, kao i ja to pobedih i sedoh s ocem svojim na prestolu njegovu. -Otkrovenje 3. 12, 21. 313 ri Juktevar je time eleo da kae da je, kao to je u svojoj zemaljskoj inkarnaciji ponekad na sebe preuzimao bolest uenika da bi mu olakao karmu, njegova misija spasitelja u astralnom svetu povezana s mogunou da preuzme odreenu astralnu karmu stanovnika Hiranyaloke, i time ubrza njihovo napredovanje u vii, kauzalni svet. 314 Hamlet, III in, scena 1 315 ivot i smrt su samo relativni pojmovi. Vedanta istie da je Bog jedina stvarnost, a sve stvoreno, tj. svako individualno postojanje je maya ili obmana. Filozofija monizma dostigla je svoj najvii izraz u ankarinim komentarima Upaniada. 316 Iz ivota u ivot svaki ovek vlastitim tempom (ma koliko nepravilan bio) napreduje prema cilju svog obogotvorenja. Smrt koja zapravo ne prekida njegovo kretanje prema napred, jednostavno mu nudi pogodniju atmosferu astralnog sveta, da se u njoj oisti od svojih neistoa. Da se ne plai srce vae! Mnogi su stanovi u kui oca mojega - Jovan 14, 2. Ne postoji nikakva osnova za esto izraavan strah da je Bog, iskoristivi svu svoju domiljatost za organizaciju ovoga sveta, za drugi ostavio samo svirku na harfi, a ne i neto zanimljivije! Smrt nije ukidanje postojanja, konani beg od ivota, a ni vrata koja vode u besmrtnost. Onaj koji je svoje Jastvo izbegavao u zemaljskim uicima, nee ga ponovo nai ni u pauinastim draima astralnog sveta. Tamo e samo prikupiti finije percepcije i osetljivije reakcije na lepo i dobro (to je zapravo jedno te isto). ovek koji se bori mora ba na nakovnju ove grube zemlje da iskuje neunitivo zlato svog spiritualnog identiteta. Drei u ruci teko steeni grumen samorodnog zlata, kao jedini dar to ga pohlepna smrt prima, ljudsko bie se konano oslobaa telesnih inkarnacija.

312

388

Poglavlje 43.

Kod Mahatme Gandhija u Vardhi

Dobro doli u Vardhu. Mahadev Desai, sekretar Mahatme Gandhija, tim srdanim reima i poklonom venaca od rukom ispredenog pamuka pozdravio je gospoicu Bletch, gospodina Wrighta i mene. Nae drutvo upravo je silo sa voza na eljeznikoj stanici u Vardhi tog ranog avgustovskog jutra, sreno to se oslobodilo ege i praine. Kad smo stavili prtljag u volovska kola, uli smo u otvoreni automobil sa gospodinom Desaiem i njegovim pratiocima, Babasahebom Deshmukhom i doktorom Pingaleom. Kratka vonja po blatnjavom seoskom putu dovela nas je u Maganvadi, aram indijskog politikog sveca. Gospodin Desai odmah nas je poveo u radnu sobu gde je prekrtenih nogu sedeo Mahatma Gandhi. U jednoj ruci drao je pero, a u drugoj komadi papira, dok mu je na licu titrao irok, topao osmeh koji nas je razoruao! Dobro doli, rekao je na hindskom. Bio je ponedeljak, njegov dan utanja. Iako nam je to bio prvi susret, smeili smo se jedan drugom kao stari prijatelji. Godine 1925. Mahatma Gandhi je uinio ast posetivi kolu u Raniju, a u knjigu gostiju upisao je rei priznanja. Maleni svetac od svega stotinu funti zraio je fizikim, duevnim i duhovnim zdravljem. Blage smee oi blistale su inteligencijom, iskrenou i sposobnou diskriminacije. Taj dravnik ukrstio je svoju pamet u hiljadama politikih borbi i izaao kao pobednik. Nijedan voa na svetu nije naao tako sigurno mesto u srcu svog naroda kao to ga je Gandhi naao u srcima nepismenih miliona ljudi Indije. Njihovo spontano priznanje je njegova uvena titula Mahatma, Velika dua. 317 Obino obuen samo u platno oko bokova, Ghandi je
389

eleo da simbolizuje svoje jedinstvo sa potlaenim masama koje sebi ne mogu da priute vie od toga. Stanovnici arama su vam na raspolaganju. Svojstvenom uljudnou, Mahatma mi je pruio brzo napisanu beleku kad je gospodin Desai poveo nae drutvo prema gostinskoj kui. Na vodi nas je vodio kroz vonjake i cvetna polja do crepom pokrivene zgrade sa reetkastim prozorima. Izvor u dvoritu irok dvadeset i pet stopa koristio se, rekao je gospodin Desai, za napajanje stoke. U blizini se nalazio cementni toak za mlaenje rie. Ispostavilo se da nae male spavaonice sadre smo najnuniji minimum - krevet od runo pravljenog ueta. Okreena kuhinja ponosila se slavinom u jednom uglu i ognjitem u drugom. Do uiju su nam dopirali arkadijski zvuci - kretanje vrana i cvrkutanje vrabaca, mukanje stada i zvuk dleta po kamenu. Videvi putniki dnevnik gospodina Wrighta, gospodin Desai otvorio ga je i na jednoj stranici napisao sve Satyagraha 318 zavete koje slede svi Mahatmini iskreni poklonici: Nenasilje, istina, potovanje vlasnitva, celibat, fiziki rad, neposedovanje, kontrola nepca, neustraivost, potovanje svih religija, svadesi (domaa radinost), ukidanje nedodirljivosti. Tih jedanaest zaveta treba slediti poniznog duha. (Sledeeg dana je sam Gandhi potpisao tu stranicu stavivi takoe i datum 17. avgust 1935. godine). Poto smo stigli, posle dva sata pozvani smo na ruak. Mahatma je ve sedeo pod arkadom terase, preko puta svoje radne sobe. Oko dvadeset i pet brzonogih satyagrahina ualo je ispred oljica i tanjira od gvoa. Zajednika molitva, a zatim je jelo servirano u velikim gvozdenim loncima. Sastojalo se od apatija (beskvasnog hleba od integralnog brana) namazanog maslacem, talsarija (kuvanog i na kocke izrezanog povra) i dema od limuna. Mahatma je jeo apati, kuvanu repu, neto sirovog povra i narande. Na jednoj stranici tanjira stajala je velika porcija veoma gorkog lia nima, poznatog po tome to isti krv. Mahatma je kaikom odvojio deo i stavio ga na moj tanjir. Progutao sam ga sa vodom, seajui se detinjstva kada me je majka prisiljavala da redovno uzimam taj neugodni lek. Gandhi je, meutim, vakao svoju nim pastu kao da je najukusnija poslastica.

390

Po ovom beznaajnom dogaaju prosudio sam Mahatminu sposobnost da odvoji duh od ula, kada to zaeli. Setio sam se uvene operacije slepog creva kojoj se podvrgao pre nekoliko godina. Odbio je anesteziju i veselo je avrljao sa lekarima dok je trajala operacija, a njegov zarazni smeh otkrivao je da nije svestan bola. Posle podne se ukazala prilika da razgovaram s Ghandijevom poznatom uenicom, erkom engleskog admirala, gospoicom Madeleine Slade, sada zvanom Mirabai. Njeno lice snanih crta plamtelo je spokojnim oduevljenjem dok mi je na besprekornom hindu jeziku priala o svojim dnevnim aktivnostima. Unapreivanje sela je zahvalan zadatak! Nekoliko nas svakog jutra u pet asova ide u oblinje selo i poduava seljake jednostavnoj higijeni. Deo naeg posla sastoji se u tome da oistimo njihove nunike i blatom oblepljene kolibe. Seljaci su nepismeni, pa mogu da se obrazuju jedino primerom! Veselo se nasmejala. S divljenjem sam gledao tu Engleskinju visokog roda kojoj istinska hrianska poniznost omoguava da obavi prljave poslove koje obino obavljaju samo nedodirljivi. Dola sam u Indiju 1935. godine, rekla mi je. U ovoj zemlji se oseam kao da sam se vratila kui. Nikada se vie ne bih vratila svom starom nainu ivota i svojim starim interesovanjima. Mirabaine ruke uskoro su se prihvatile razboja kojih je bilo u svim prostorijama arama, a zahvaljujui Mirabainim naporima i svuda u ruralnoj Indiji. Gandhi iznosi zdrave ekonomske i kulturne razloge za oivljavanje domae radinosti, ali ne savetuje fanatino odbacivanje savremenog napretka. Maine, vozovi, automobili i telegraf igrali su vanu ulogu u njegovom vlastitom velianstvenom ivotu! Pedeset godina javne slube, to u zatvoru, to van njega, svakodnevna borba s praktinim detaljima i sa nemilosrdnom stvarnou politikog sveta samo su poveali njegovu uravnoteenost, otvorenost, duevno zdravlje i smisao za humor kada je re o starom pozoritu sveta. Na trio je veerao u est sati, a ugostio nas je Babasaheb Deshmukh. Molitva u sedam sati zatekla nas je opet na krovu Maganvadi arama, gde je trideset satyagrahina sedelo u polukrugu oko Gandhija. On je uao na asuri od slame, a pred njim je stajao stari depni sat. Sunce je zalazilo i bacalo je poslednje zrake na palme i banyane. uli su se zvuci noi i cvranje cvraka. Atmosfera je bila spokojstvo samo. Bio sam oaran. Gospodin Desai je poveo sveanu pesmu, a
391

grupa je odgovarala. Zatim se itala Gita. Mahatma mi je rukom dao znak da povedem zavrnu molitvu. Kakvo boansko jedinstvo misli i tenji! Vena uspomena: meditacija pod zvezdama, na krovu u Vardhi. Tano u osam sati Gandhi je prekinuo utanje. Herkulovski posao njegovog ivota zahteva tanu podelu vremena. Pre mnogo godina, objasnio nam je, uveo sam jedan dan u sedmici za utnju, kako bih imao vremena da obavim korespondenciju. Meutim, sada su mi tih dvadeset i etiri asa postala vitalna duhovna potreba. utanje s vremena na vreme nije muenje, ve blagoslov. Sloio sam se svim srcem. 319 Mahatma me je ispitivao o Americi i Evropi. Razgovarali smo o Indiji i stanju u svetu. Mahadev, obratio se Gandhi gospodinu Desaiu koji je uao u sobu, molim te, uredi da svamii sutra uvee u gradskoj kui odri govor o jogi. Kad sam Mahatmi poeleo laku no, uviavno mi je pruio flau limunovog ulja. Komarci u Vardhi nita ne znaju o ahimsi, 320 svamii, rekao je smejui se. Sledeeg jutra naa mala grupa rano je dorukovala peninu kau s mlekom i melasom. U pola jedanaest pozvani smo da s Gandhijem i satyagrahinima ruamo na terasi arama. Dananji jelovnik sastojao se od smeeg pirina, novog izbora voa i semenki kardamona. Oko podneva etao sam okolinom arama do panjaka na kojem je paslo nekoliko krava kojima se nije smelo smetati. Zatita krava je Gandhijeva strast. Za mene krava simbolizuje celi vii ivotinjski svet. Ona proiruje ovekovo saoseanje i na ostale ivotinjske vrste, objasnio je Mahatma. Preko krave ovek je povezan sa svime to ivi. Meni je oigledno zato su drevni riiji izabrali kravu za predmet potovanja. Za Indiju nema boljeg simbola. Krava je bila davalac obilja. Ne samo da je davala mleko, nego je omoguavala i zemljoradnju. Krava je pesma saoseanja. Ve sam pogled na tu blagu ivotinju izaziva saoseanje. Milionima ljudi ona je druga majka. Zatita krave je zatita cele Boje nemute kreacije. Poziv za pomo stvorenju nieg reda upravo je zato tako dirljiv, jer je bez rei. Ortodoksni hinduisti izvode dnevno tri rtvena obreda - yanje. Jedan od njih je bhuta-yanja, poklanjanje hrane ivotinjskom carstvu. Taj obred simbolizuje ovekovo priznavanje obaveza prema nerazvijenim oblicima stvaranja koji su instiktivno vezani za telo (to se delimino odnosi i na oveka), ali kojima nedostaje kvalitet oslobodilakog razuma svojstvena oveanstvu.

392

Bhuta-yanja uveava ovekovu spremnost da pomogne slabima kao to njemu pomau via nevidljiva bia. ovek je takoe i dunik prirodi, jer ga zemlja, nebo i more svakodnevno obasipaju za ivot potrebnim darovima. Nemogunost saobraanja izmeu prirode, ivotinja, ljudi i astralnih anela, ta prepreka koja je uslovljena evolucijom, nadilazi se nemom ljubavlju. Ostale dve dnevne yanje su pitri-yanja i nri-yanja. Pitri-yanja je prinoenje rtve precima, simbol kojim ovek priznaje svoj dug prolosti, jer iz njene mudrosti crpi duhovnu hranu. Nri-yanja je poklanjanje hrane strancima ili siromanima, simbol sadanje ovekove odgovornosti, njegove dunosti prema savremenicima. Rano posle podne izvrio sam nri-yanju, posetivi Gandhijev aram za devojice. Gospodin Wright me je pratio na toj kratkoj vonji koja je trajala desetak minuta. Mlada lica, nalik cvetovima na vrhu stabljika od arenih sarija! Na kraju kratkog govora pod vedrim nebom, koji sam odrao na hindskom, spustio se pljusak. Gospodin Wright i ja uli smo se ukola i pojurili natrag u Maganvadi, kroz srebrne kine zavese. Kada sam uao u gostinsku kuu, jo jednom me je dirnula stroga jednostavnost kao svuda prisutni dokazi o rtvi. Gandhi se rano u braku zavetovao da nee nita posedovati. Odrekao se dobro uhodane advokatske prakse koja mu je donosila godinji prihod vei od 20 000 dolara, Mahatma je sve svoje bogatstvo podelio siromanima. ri Juktevar je obiavao da se ali na pogreno shvatanje odricanja. Prosjak se ne moe odrei bogatstva, govorio je uitelj. Ako se ovek ali: Posao mi je propao, ena me je ostavila. Odrei u se svega i otii u u manastir, na kakvu rtvu on to misli? Nije se on odrekao bogatstva i ljubavi, oni su se odrekli njega! Sveci, kao to je Gandhi, nisu podneli samo velike materijalne rtve, ve su se odrekli svih sebinih motiva i linih ciljeva, a to je jo tee, stopivi svoje najintimnije bie sa oveanstvom kao celinom. Divljenja dostojna Mahatmina ena Kasturabai nije mu prigovarala kad nije deo svog bogatstva odvojio za nju i njihovu decu. Gandhi je rano uao u brak, a posle roenja etvrtog sina i on i njegova ena zavetovali su se na celibat. Tiha junakinja u silovitoj drami njihovog zajednikog ivota, Kasturabai je sledila mua u zatvoru, sudelovala u njegovim tronedeljnim postovima i nosila svoj deo
393

bezbrojnih odgovornosti. Svoje potovanje prema Gandhiju izrazila je ovim reima: Zahvaljujem ti za povlasticu to sam ti bila ivotni drug i pomaga. Zahvaljujem ti za najsavreniji brak na svetu zasnovan na brahmaaryi (samokontroli), a ne na polnosti. Zahvaljujem ti to si me smatrao jednakom u odnosu na svoje ivotno delo. Zahvaljujem ti to nisi bio jedan od mueva koji vreme provodi kockajui se ili na trkama, uz ene, vino i pesmu, umorivi se od svojih ena i dece, kao to se deak umori od igrake. Kako sam ti zahvalna to nisi bio jedan od onih mueva koji se bogate iskoriavanjem drugih. Kako sam ti zahvalna to si Boga i svoju zemlju pretpostavio mitu, to si hrabro stajao iza svojih uverenja i vrsto i nepokolebljivo verovao u Boga. Kako sam ti zahvalna to si Boga i domovinu pretpostavio meni. Zahvalna sam ti za tvoju toleranciju prema nedostacima moje mladosti, kada sam gunala i bunila se protiv promena u naem nainu ivota, protiv prelaza iz obilja u siromatvo. Godinama je Kasturabai vodila brigu o javnom novcu koji je oboavani Gandhi mogao da sakupi u velikoj koliini. U indijskim kuama priaju se anegdote o tome kako muevi nisu voleli da im ene na Gandhijevim skupovima nose nakit. Zahvaljujui Mahatminom maginom jeziku kada sa zauzimao za potlaene, zlatne narukvice i brljantne ogrlice same su klizile niz ruke i vratove bogatih u korpu za priloge! Jednog dana Kasturabai nije mogla da opravda izdatak od etiri rupije. Gandhi je o tome objavio izvetaj u kome je bespotedno izneo taj manjak. esto sam taj dogaaj pripovedao svojim amerikim uenicima. Jedno vee neka ena u dvorani ogoreno je viknula: Mahatma ili ne, da je on moj mu, napravila bih mu ljivu na oku zbog te nepotrebne javne uvrede! Posle kratke dobronamerne rasprave o amerikim i indijskim enama, pokuao sam to bolje da objasnim. Gospoa Gandhi nije smatrala Mahatmu samo svojim muem, nego i svojim guruom, nekim ko ima prava da je prekori i za beznaajne greke, istakao sam. Ubrzo poto je Kasturabai javno ukorena, Gandhi je osuen na zatvor iz politikih razloga. Kad se mirno opratao od svoje ene, ona mu je pala pred noge. Uitelju, rekla je ponizno, ako sam te ikada uvredila, molim te, oprosti mi! 321

394

To posle podne u tri asa otiao sam, kao to je bilo dogovoreno, u radnu sobu sveca koji je od vlastite ene uspeo da stvori nepokolebljivog uenika - udo nad udima! Gandhi me je pogledao svojim nezaboravnim krezubim osmehom. Mahatmai, obratio sam mu se unuvi kraj njega na tvrdu asuru, molim vas, recite mi svoju definiciju ahimse. Izbegavanje nanoenja zla svakom ivom stvorenju milju ili delom. Uzvieni ideal! Ali svet e uvek da pita: Zar ne smemo da ubijemo kobru da bi zatitili dete ili sebe? Ne bih mogao da ubijem kobru, a da ne prekrim svoja dva zaveta neustraivost i neubijanje. Pre bih u sebi pokuao da smirim ivotinju vibracijama ljubavi. Ne mogu da snizim svoj standard da bih se prilagodio okolnostima. Sa razoruavajuom otvorenou Gandhi je dodao: Moram da priznam da ne bih mogao da nastavim ovaj razgovor ako bih sada ugledao kobru! Upitao sam ga o najnovijim knjigama o ishrani sa Zapada, koje su se nalazile na stolu. Da, ishrana je vana u pokretu satyagrahina - kao uostalom i svuda, odgovorio je nasmejavi se. Poto od satyagrahina zahtevam potpunu uzdranost, uvek pokuavam da naem najbolju dijetu za celibat. ovek mora da savlada nepce pre nego to moe da kontrolie instinkt za produenje vrste. Gladovanje ili neuravnoteena ishrana nisu reenje. Kad prevazie unutranju pohlepu za hranom, satyagrahin dalje sledi razumnu vegetarijansku dijetu sa svim potrebnim vitaminima, mineralima, kalorijama, itd. Unutranjom spoznajom i pravilnom ishranom seksualni fluid satyagrahina pretvara se u ivotnu energiju korisnu za celo telo! Uporedili smo nae poznavanje dobrih zamena za meso. Avokado je odlian, rekao sam. U blizini mog centra u Kaliforniji je mnogo vonjaka avokada. Gandhijevo lice planulo je ivim interesovanjem. Mislite li da bi raslo u Vardhi? Satyagrahini bi se radovali novom jelu. Poslau vam iz Los Angelesa nekoliko biljki avokada. Zatim sam dodao: Jaja su visoko proteinska hrana. Da li satyagrahini smeju da ih jedu? Neoploena jaja smeju. Mahatma se nasmejao kao da se neega prisea. Godinama nisam doputao njihovu upotrebu. Ja ih ni sada ne jedem. Jedna od

395

mojih snaja jednom je teko obolela od neuhranjenosti. Njen lekar uporno joj je prepisivao jaja, ali ja se s tim nisam slagao i molio sam ga da nae neku zamenu. Gandhii, rekao je lekar, neoploena jaja ne sadre seme ivota, pa nema ubijanja! Radosno sam pristao na to da moja snaja pone da jede takva jaja, i ona se ubrzo oporavila. Prolo vee Gandhi je izrazio elju da naui tehniku krija joge Lahiriya Mahasaye. Bio sam dirnut njegovom otvorenou i istraivakim duhom. U svom traganju za Bogom on je kao dete, a istota i prijemivost podseaju na Isusove rei: jer njihovo je carstvo nebesko. Mahatma je s potovanjem prouio sve religije sveta. Glavni izvori njegovog uenja o nenasilju jesu ainski sveti spisi, Novi zavet i socioloke rasprave Lava Tolstoja. 322 Svoj credo izrazio je ovako: Verujem da je Bog nadahnuo stvaranje Biblije, Kurana i Zend-Aveste 323 podjednako kao to je nadahnuo i Vede. Verujem u instituciju gurua, ali u ovom naem vremenu milioni ljudi moraju da budu bez gurua, jer je teko nai savrenu istou zdruenu sa savrenom uenou. No niko ne treba da strahuje da nee shvatiti istinu svoje religije, jer su temelji hinduizma, kao i svake druge velike religije, nepromenljivi i lako razumljivi. Kao svaki hindus, verujem u Boga i njegovo jedinstvo, u ponovno roenje i spasenje. Hinduizam nije iskljuiva religija. U njemu ima mesta za potovanje svih proroka sveta. 324 To nije misionarska religija u uobiajenom smislu rei. Ona svakom preporuuje da potuje Boga u skladu sa vlastitom verom ili dharmom, 325 i stoga nije u ratu ni sa jednom drugom religijom. Gandhi je o Hristu napisao: Siguran sam da bi, kada bi iveo ovde i sada, blagoslovio mnoge koji nisu ni uli za ime njegovo, kao to je napisano: Nee svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! ui u carstvo nebesko; no koji ini po volji oca mojega koji je na nebesima. 326 Primerom vlastitog ivota Isus je postavio oveanstvu velianstveni cilj prema kojem bi trebalo svi da tee. Smatram da on ne pripada samo hianstvu, nego svim zemljama i rasama. ovek treba da oprosti svaku uvredu, pie u Mahabharati. Reeno je da produenje vrste zavisi od ovekove sposobnosti pratanja. Pratanje je svetost. Pratanje dri svemir na okupu. Pratanje je mo monih. Pratanje je rtva. Pratanje je duevni mir. Pratanje i blagost su svojstva pribranog oveka. Oni su vena vrlina.
396

Nenasilje je prirodna posledica pratanja i ljubavi. Ako u pravednoj bici treba izgubiti ivot, objavljuje Gandhi, ovek mora da bude spreman da, kao Isus, prolije vlastitu krv, a ne krv drugih. Tako e se na kraju dogoditi da e se na svetu prolivati manje krvi. Jednog dana pisae se spevovi o satyagrahinima Indije koji su se mrnji suprostavljali ljubavlju, nasilju nenasiljem, koji su dozvolili da ih bez milosti poubijaju ne branei se. Posledica toga bili su istorijski dogaaji u kojima su naoruani protivnici bacali puke i pobegli posramljeni i do dna due potreseni pogledom na ljude koji su ivot drugih cenili vie od vlastitog. ekau vekovima ako to bude potrebno, rekao je Gandhi, i neu slobodu svoje zemlje da kupujem krvlju. Nikad nije zaboravio velianstvenu opomenu: Jer svi koji se mae za no, od noa e izginuti. 327 Time to je obuio hiljade pravih satyagrahina (ljudi koji su poloili jedanaest strogih zaveta navedenih u prvom delu ovog poglavlja) koji su i sami irili poruku; time to je strpljivo obrazovao mase Indije da shvati spiritualne, a zatim i materijalne koristi nenasilja; time to je ljude naoruavao nenasilnim orujem - pasivnim otporom i odbijanjem saraivanja s nepravdom, spremnou da se podnesu ponienja, zatvor, pa ak i sama smrt, a da se ne pribegne oruju; time to je primerima bezbrojnog muenitva stekao simpatije sveta, Gandhi je na dramatian nain pokazao praktinu prirodu nenasilja, njegovu mo da sukob reava bez rata. 328 Svojom metodom nenasilja Gandhi je za svoju zemlju uspeo da dobije vie politikih prava nego voa bilo koje druge zemlje, iako nije upotrebio oruje. Nenasilje za uklanjanje zla i nepravde s uspehom se primenjuje ne samo u politikoj areni, nego i na osetljivom i sloenom podruju drutvenih reformi. Gandhi i njegovi sledbenici okonali su mnoge dugotrajne sukobe izmei hindusa i muslimana. Stotine hiljada muslimana smatraju Mahatmu svojim voom. Nedodirljivi su u njemu nali neustraivog i pobedonosnog borca za svoja prava. Ako treba ponovo da se rodim, napisao je Gandhi, eleo bih da se rodim kao parija meu parijama, jer u tako moi najbolje da im sluim. Mahatma je zaista velika dua, ali su nepismeni milioni bili ti koji su bili dovoljno pronicljivi da ga naozovu tim imenom. Tog blagog proroka potuju u njegovoj vlastitoj zemlji. Seljak najnieg roda mogao je da prihvati Gandhijev uzvieni izazov. Mahatma svim srcem veruje u ovekovu uroenu plemenitost.
397

Neizbeni neuspesi nisu ga razoarali. ak iako ga protivnik prevari dvadeset puta, pie on, satyagrahin je spreman da mu dvadeset i prvi put poveruje, jer je implicitno poverenje u ljudsku prirodu sama sutina njegovog verovanja. 329 Vi ste, Mahatmai, izuzetan ovek. Ne moete oekivati od drugih da se ponaaju kao i vi, primetio je neki kritiar. udno je kako se zavaravamo zamiljajui da se telo moe popraviti, ali da je nemogue probuditi skrivene snage due, odgovorio je Gandhi. Pokuavam da pokaem, iako posedujem neke od tih moi, kako sam slab smrtnik kao i svi ostali, i da u meni nikad nije bilo, niti sada ima, ieg izuzetnog. Jednostavno sam sklon grekama kao i svaki moj blinji. Priznajem, meutim, da sam dovoljno ponizan da priznam svoje greke i da pokuavam da ih ispravim. Priznajem da nepokolebljivo verujem u Boga i njegovu dobrotu, i strastveno volim istinu i ljubav. Ali zar to nije latentno u svima nama? Ako elimo da napredujemo, ne smemo ponavljati istoriju, nego moramo da stvaramo novu istoriju. Moramo da dodajemo nasledstvu koje su nam ostavili nai preci. Ako moemo da otkrivamo i pronalazimo u spoljanjem svetu, da li moramo da objavimo bankrot u duhovnom? Zar ne bi bilo mogue da se povea broj izuzetaka tako da oni postanu pravilo? Zar ovek uvek mora prvo da bude zver, a tek zatim - ako uopte moe ovek? Amerikanci s ponosom mogu da se sete uspenog eksperimenta u nenasilju, eksperimenta Villiama Penna u XVII veku u Pensylvaniji. Nije bilo ni tvrava, ni vojnika, ni policije, ak ni oruja. Usred krvavih graninih ratova i pokolja izmeu doseljenika i Indijanaca, kvekere u Pennsylvaniji niko nije uznemiravao. Jedne su ubijali, druge su masakrirali. Ali oni su bili sigurni. Nijedna kvekerska ena nije bila silovana, nijedno kvekersko dete ubijeno, nijedan kveker muen. Kad su kvekeri najzad bili prisiljeni da predaju upravljanje dravom, izbio je rat i nekoliko stanovnika Pennsylvanije je poginulo. Ali stradala su samo tri kvekera, trojica koja su se toliko udaljila od svoje vere da su nosila oruje za odbranu. Primena sile u Velikom ratu (1914.-1918.) nije donela mir, isticao je Franklin D. Roosevelt. I pobeda i poraz su bili sterilni. To je lekcija koju je svet trebalo da naui. Ne borim se za ita manje od svetskog mira, izjavio je Gandhi. Ako u Indiji uspe pokret nenasilja, on e da d novo znaenje rodoljublju, i ako smem ponizno da dodam, samom ivotu. Tu kao da odjekuju Hristove rei: uli ste da
398

je kazano: oko za oko, zub za zub. A ja vam kaem da se ne branite od zla, nego ako te ko udari po desnome tvom obrazu, obrni mu i drugi. 330

399

Poglavlje 43 Komentari: (317 330)

Porodino ime mu je Mohandas Karamchand Gandhi. On sam sebe nikada ne naziva mahatmom i ak jeponizno i duhovito protestovao protiv te titule. 318 Doslovan prevod sa sanskrta glasi drei se istine. Satyagraha je naziv uvenog pokreta nenasilja koji je vodio Gandhi. 319 U toku godina provedenih u Americi pridravao sam se vremena utanja, na veliko uenje svojih posetilaca i sekretara. 320 Nenasilje, nenanoenje zla drugom - kamen temeljac Gandhijevog verovanja. Rano u ivotu na njega su uticali aini, koji ahimsu smatraju osnovnom vrlinom. ainizam, ogranak hinduizma, u VI veku pre Hrista, imao je gorljivog zagovornika u Mahaviri, Buddhinom savremeniku. Mahavira znai veliki junak. Neka preko toliko vekova pogleda svog junakog sina Gandhija! 321 Kasturabai Gandhi umrla je u zatvoru u Puni, 22. februara, 1944. Obino neemotivni Gandhi tiho je plakao. Ubrzo zatim njeni oboavaoci su predloili da se u njenu ast osnuje spomen fond. Skoro 4 miliona dolara stiglo je iz svih delova Indije. Gandhi je uredio da se novac upotrebi za poboljanje ivotnih uslova ena i dece na selu.
322

317

Thoreau, Ruskin i Mazzini su jo tri pisca sa Zapada ije je socioloke stavove Gandhi paljivo

prouavao.

Sveti spisi koje su pre nekoliko hiljada godina Persijanci dobili od Zaratustre. Jedinstvenost hinduizma meu religijama sveta jeste u tome to on ne potie od jednog jedinog velikog utemeljitelja, nego od bezlinih vedskih spisa. Prema tome, hinduizam u svoje stado s potovanjem ubraja proroke svih zemalja i svih vremena. Vedski spisi ne odreuju samo pravila bogopotovanja, nego i pravila vanih drutvenih obiaja, nastojei da sva ovekova dela uskladi sa Bojim zakonom. 325 Obuhvatna sanskrtska re za zakon; pokoravanje zakonu ili prirodnoj pravinosti; dunost u skladu s prilikama u kojima se ovek nalazi u odreenom trenutku. Sveti spisi definiu dharmu kao prirodne univerzalne zakone koji oveku koji ih potuje omoguavaju da se spase od propasti i patnje. 326 Matej 7, 21 327 Matej 26, 52 328 Kao i mnogi Indijci, i ja imam priu tipa sad to mogu da kaem. Grupa mladih ljudi koje sam poznavao jo u koledu, pokuala me je nagovoriti da za vreme I svetskog rata povedem revolucionarni pokret. Odbio sam ovim reima: Ubijanje engleske brae na moe Indiji da donese nita dobro. Ona svoju slobodu nee osvojiti mecima, nego duhovnom snagom. Upozorio sam prijatelje da e Britanci u luci Diamond u Bengalu presresti nemake brodove pune oruja na koje se oslanjaju. Uprkos tome, mladi ljudi su pokuali da izvre svoj
324

323

400

plan, ali se on izjalovio upravo onako kao to sam bio predskazao. Kada su moji prijatelji na kraju puteni iz zatvora, napustili su ideje o nasilnoj borbi, a neki od njih su se pridruili Gandhijevom idealnom politikom pokretu. Na kraju su se radovali pobedi Indije u tom jedinstvenom ratu koji je dobijen mirom. 329 Tada pristupi k njemu Petar i ree: Gospode! Koliko puta ako mi sagrei brat moj da mu oprostim? Do sedam puta? Ree njemu Isus: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset. Matej 18, 21-22. arko sam se molio da shvatim taj beskompromisni savet. Gospode, protestovao sam, da li je to mogue? Kad mi je boanski glas odgovorio, bio je popraen poplavom svetla od kojeg sam se postideo: Koliko puta, o, ovee, ja svakom od vas svakodnevno opratam? 330 Matej 5, 38-39

401

Poglavlje 44.

Bengalska Radosna Majka

Moja neakinja, Amijo Bose, pogledavi me ozbilno rekla je: Molim vas, gospodine, nemojte otii iz Indije a da ne vidite Nirmalu Devi. Ona je velika svetica, svuda poznata kao Ananda Moyi Ma (Radosna majka). Svakako! Rado bih je sreo. O njenom visokom stepenu spoznaje Boga itao sam mnoge lanke. Ja sam je videla. Nedavno je posetila gradi Jamedpur u kome ja ivim. Na molbu jednog uenika, ona je posetila jednog oveka na umoru. Stajala je pred njegovom posteljom i, kad mu je rukom dodirnula elo, prestao je njegov samrtni ropac, a bolest je odmah iezla. Zaprepaen, ovek je ozdravio sasvim radostan. Posle nekoliko dana uo sam da je blaena majka gost jednog uenika iz Bhovanipur etvrti u Kalkuti. Gospodin Wright i ja smo se uputili tamo. Dok se Ford pribliavao kui, moj prijatelj i ja smo na ulici ugledali neobian prizor. Ananda Moyi Ma je stajala u otvorenom automobilu i blagosiljala grupu od stotinak uenika. Oigledno je odlazila. Gospodin Wright je parkirao automobil malo dalje, pa me je peice dopratio do tog tihog skupa. Svetica je gledala prema nama, izala iz kola i brzo nam je krenula u susret. Zagrlivi me i poloivi mi glavu na rame, rekla je: Doao si, oe! Gospodin Wright, kome sam upravo maloas rekao da je poznajem, uivao je u toj neobinoj dobrodolici. Oi svih uenika iznenaeno su bile privuene tom slikom izliva ljubavi. Odmah sam video da je svetica u stanju dubokog samadhija. Zaboravivi na svoje spoljanje ensko oblije, bila je svesna samo svoje nepromenljive due. Na

402

tom nivou, radosno je pozdravila drugog bojeg poslanika. Uzevi me za ruku, povela me je prema kolima. Protestovao sam: Ananda Moyi Ma, ja vas zadravam. Oe, prvi put vas u ovom ivotu vidim, i to posle toliko vremena. Molim vas, nemojte odmah da odete. Sedeli smo na zadnjem seditu automobila. Blaena majka je odmah postala nepokretna i ula u stanje ekstaze. Njene lepe oi gledale su prema nebu nepomine i poluzatvorene, zurei u unutranji raj. Uenici su tiho pevali: Pobeda Boanskoj Majci! U Indiji sam sreo mnoge prosvetljene ljude, ali nikad tako uzvienu sveticu. Njeno blago lice zrailo je neizrecivom radou, pa je zato dobila ime Blaene majke. Duge crne pletenice padale su joj sa glave bez marame. Krug sandalove paste na elu simbolizovao je spiritualno oko, kod nje uvek otvoreno. Siuno lice, male ruke, mala stopala - kakva suprotnost njenoj spiritualnoj veliini! Postavio sam nekoliko pitanja uenici koja je stajala u blizini dok je Ananda Moyi Ma bila u transu. Blaena majka putuje celom Indijom. U mnogim delovima Indije ima stotine uenika, rekla mi je uenica. Svojim hrabrim nastojanjem omoguila je mnoge drutvene reforme. Iako je iz kaste brahmana, svetica ne priznaje kastinske razlike. Nekoliko nas uvek putuje sa njom, starajui se za njenu udobnost. Moramo se starati o njoj, jer ne obraa panju na telo. Kad je neko ne bi hranio, ne bi jela, niti bi ita pitala. ak i kada se jelo stavi pred nju, ona ga ni ne takne. Da bismo spreili njen nestanak sa ovog sveta mi, uenici, je hranimo sopstvenim rukama. esto je danima u Boanskom transu, jedva die, i ne trepe oima. Jedan od njenih najveih uenika je njen mu. Pre mnogo godina, ubrzo posle venanja, poloio je zavet utanja. Uenica je pokazala na oveka irokih ramena, finih crta lica, dugake kose i guste brade. Mirno je stajao usred skupa, sklopivi s potovanjem ruke kao odani uenik. Osveena kupanjem u beskonanom, Ananda Moyi Ma usmerila je svoju svest na materijalni svet. Molim te, oe, reci mi gde boravi. Glas joj je bio jasan i melodian. Sada sam u Kalkuti, ali se uskoro vraam u Ameriku. Ameriku? Da. Tamo bi tragaoci za istinom oduevljeno doekali sveticu iz Indije. Da li bi volela da ide?

403

Ii u ako otac moe da me povede. Taj odgovor izazvao je uzbunu meu uenicima koji su stajali u blizini. Dvadesetak ili vie nas uvek putuje s Blaenom majkom, rekao mi je odluno jedan od njih. Bez nje ne bismo mogli da ivimo! Kuda god da ona ide, moramo i mi da idemo. S aljenjem sam odustao od plana koji se pokazao nepraktinim jer se spontano proirivao! Molim te, doi u Rani sa svojim uenicima, zamolio sam je opratajui sa njom. Bie ti ugodno u mojoj koli, jer si i sama Boje dete. Ako me otac povede, rado u poi. Ubrzo zatim, Vidyalaya u Raniju se sveano pripremila za svetiinu obeanu posetu. Deca su se radovala svakom danu kada se slavilo - nije bilo nastave, ni asova muzike, a kao vrhunac svega - gozba! Pobeda! Ananda Moyi Ma, ki ai, odjekivalo je iz mnotva oduevljenih malih grla koja su pozdravljala sveticu i njene pratioce. Kia nevena padala je po njima dok su ulazili kroz kolska vrata. Radosno su zveale inele, trubili rogovi od koljki i udarali mrdanga bubnjevi! Blaena Majka je hodala po sunanim dvoritima Vidyalaje smeei se, uvek u srcu sa sobom nosei raj. Lepo je ovde, izjavila je ljubazno dok sam je vodio u glavnu zgradu. Sela je kraj mene smeei se kao dete. Kraj nje se ovek oseao kao pored najboljeg prijatelja, a ipak ju je obavijala aura nepristupanosti - paradoksalna usamljenost sveprisutnosti. Molim te, reci mi neto o svom ivotu. Otac sve zna. emu ponavljati? Oigledno je smatrala da injenina prolost jedne inkarnacije nije dostojna panje. Nasmeivi se, blago sam ponovio svoju molbu. Oe, nema se ta rei. Rairila je svoje graciozne ruke kao da se izvinjava. Moja svest se nikada nije poistovetila sa ovim privremenim telom. Pre nego to sam dola na zemlju bila sam ista kao i sad. 331 Kao mala devojica bila sam ista kao i sad. Izrasla sam u enu, ali sam i dalje bila ista. A kad mi je mu opijen strau priao apuui nene rei, u trenutku kada me je dotakao doiveo je snaan udarac, kao da ga je grom oinuo, jer i tada sam bila ista. Moj mu kleknuo je preda mnom, sklopio ruke i molio me za oprotaj.

404

Majko, rekao mi je, zato to sam oskrnavio tvoj telesni hram poudno ga dotaknuvi - ne znajui da u njemu ne boravi moja ena, nego Boanska Majka sveano se zavetujem da u postati tvoj uenik, da u iveti u celibatu, brinui se utke za tebe kao sluga, i da sve dok ivim neu ni sa kim progovoriti. Moda u tako iskupiti greh koji sam danas poinio protiv tebe, svog gurua. Dok sam utke prihvatala muevljev predlog, bila sam ista. I sada pred tobom, oe, ja sam ista. I uvek posle, iako je stvaralaki ples u dvorani stvaranja oko mene uvek drukiji, ja u biti ista. Ananda Moyi Ma uronila je u duboku meditaciju. Telo joj je bilo mirno kao kip. Pobegla je u kraljevstvo koje ju je bez prestanka pozivalo. Tamna jezera njenih oiju izgledala su beivotna i staklena. Takav izgled esto se javlja kad sveci odvoje svest od fizikog tela koje tada postaje jedva neto vie od gline bez due. Sedela je sat vremena u ekstatinom transu. Vratila se u ovaj svet kratko se nasmejavi. Molim te, Ananda Moyi Ma, poi sa mnom u batu, zamolio sam je. Gospodin Wright e te fotografisati. Naravno, oe, tvoja volja je i moja. Njene sjajne oi zadrale su svoj nepromenljivi boanski sjaj dok je pozirala za mnogobrojne fotografije. Vreme za gozbu! Ananda Moyi Ma uala je na svojoj prostirci, a pored nje je bila uenica koja ju je hranila. Kao detence, svetica je posluno gutala hranu koju je uenica donosila do usta. Jasno se videlo da Blaena Majka ne razlikuje karije od slatkia. Kada je pao mrak, svetica i njeno drutvo otili su praeni kiom ruinih latica. Podigla je ruku blagosiljajui deake. Njihova lica blistala su od ljubavi koju je ona tako lako probudila. 332 Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim i svom duom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovest, 333 obznanio je Hrist. Odbacivi svaku podreenu vezanost, Ananda Moyi Ma verna je samo Bogu. Detinja svetica reila je jedini problem ljudskog ivota - postizanje jedinstva s Bogom - i to ne uenim cepidlaenjem, nego sigurnom logikom vere. ovek je zaboravio tu krajnju jednostavnost, jer je sada zamagljena milionima spornih pitanja. Odbijajui monoteistiku ljubav prema Bogu, narodi svoje neverovanje maskiraju u strogo propisana klanjanja pred spoljanjim oltarima milosra. Ti humanitarni gestovi su moralni, jer na trenutak odvraaju ovekovu panju od njega samog, ali ga ne oslobaaju glavne dunosti u ivotu, dunosti koju Isus
405

navodi kao prvu zapovest. Obaveza ljubavi prema Bogu preuzima se prvim udisajem vazduha koji nam besplatno daje jedini Dobroinitelj. 334 Jo jednom sam imao priliku da vidim Ananda Moyi Ma. Nekoliko meseci nakon posete Raniju, stajala je sa uenicima na peronu eljeznike stanice u Seramporeu, ekajui voz. Idem na Himalaje, oe, rekla mi je. Velikoduni uenici sagradili su mi aram u Dehra Dunu. Dok se penjala u voz, zadivljeno sam posmatrao kako joj oi - usred mase ljudi, u vozu, na gozbi ili u tiini - uvek gledaju samo Boga. U sebi jo ujem njen glas, odjek neizmerne slatkoe: Gle, sada i uvek sjedinjena s venim, uvek sam ista.

406

Poglavlje 44 Komentari: (331 334)

Ananda Moyi Ma nikad za sebe ne kae ja. Koristi opisne izraze kao ovo telo, ova devojka ili tvoja ki. Njena mudrost je nadlina i ona sve ljude, nepoznate kao i bliske uenike, obasipa univerzalnom ljubavlju Boanske Majke. 332 Pronaao sam jo nekoliko injenica iz ivota Anande Moyi Ma, objavljenih u asopisu Istok-Zapad. Svetica je roena 1893. godine u Daki, u centralnom Bengalu. Teila je oajne i na udesan nai leila je samom svojom prisutnou. Obrazovani ljudi divili su se njenim stihovima na sanskrtu, iako je ona sama bila nepismena. Nepismen u Indiji ne znai nekulturan, ili, prema reima sir Thomasa Munroa (engleskog vaspitaa koji je u XIX veku iveo u Indiji), s kojim se potpuno slaem da su Indijske mase zapravo najkulturnije na svetu. Sanskrtski izraz za obrazovanog oveka je Bahusruta, onaj koji je uo mnogo mudrosti. Ljudska narav prijemivija je na uticaj okoline nego na uticaj knjiga. Na Zapadu je pismenost rasprostranjena, ali prosean ovek, na alost, ne poznaje Bibliju, a ni svoju kulturnu batinu - Hommera, Platona, Dantea, Miltona, Shakespearea Indijski seljak, iako nepismen, dobro poznaje svoja epska dela. Iz ustiju roditelja i starijih, od putujuih pevaa koji na verskim sajmovima i sveanostima recituju moralne balade, te obavljajui obrede godinjih doba kojima s izraava zahvalnost za darove prirode, sluajui svakodnevne savete seoskog svetenika i uitelja, gledajui simbole i umetnost u hramovima kao i brojne predstave na jednostavnim seoskim pozornicama gde su glavna tema obino dogaaji iz ivota proroka, i najsiromanije hindusko dete rano upija moralna, drutvena i religiozna uenja svetih spisa. Trajna veliina naroda zavisi od shvatanja osnovnog spiritualnog tkiva ivota. B. K. Chatterjee s pravom kae (u Kalyana-Kalpataru): Te istine - da je ludost na ovom svetu oekivati potpunu sreu; da ovek mora da snosi posledice svojih dela; da kroz ljude, ivotinje, pa ak i drvee tee ista univerzalna duevna sutina; da se dua razlikuje od tela i da je besmrtna; da u ivotu ispunjenje nije u bogatstvu i ulnim uicima nego u pronalaenju Boga koji je jedan, svemogu i vean, i da za pronalaenje Boga nije najvanije bogatstvo ili uenost nego spoznaja njegove volje i predavanje toj volji - te pojmove u Indiji razumeju i panditi i nepismeni seljaci. 333 Marko 12, 30 334 Mnogi oseaju potrebu da stvore novi i bolji svet. Umesto da vam se misli time bave, koncentriite se na ono to prua nadu u savreni mir. ovekova dunost je da trai Boga ili Istinu - Ananda Moyi Ma.
331

407

Poglavlje 45.

Yogini koja ne jede

Kuda emo jutros? Gospodin Wright je upravljao Fordom. Skrenuo je pogled s puta dovoljno dugo da bi mi upitno namignuo. Retko kad je znao koji deo Bengala e sledeeg dana da upozna. Ako Bog da, upravo smo na putu da vidimo osmo svetsko udo - sveticu koja ivi od vazduha, odgovorio sam predano. Ali to je ponavljanje uda - mislim na Terezu Neumann. No gospodin Wright se nestrpljivo nasmejao, i ak je ubrzao vonju. Bie jo neobinog sadraja za njegov putniki dnevnik koji uopte nije nalikovao dnevniku prosenog turiste. Upravo smo napustili Vidyalayu u Raniju. Ustali smo pre svitanja. Osim mog sekretara i mene, s nama su bila jo tri bengalska prijatelja. Opijali smo se sveim vazduhom, prirodnim jutarnjim vinom. Naem vozau nije bilo lako da vozi izmeu seljaka-ranoranilaca i kola sa dva toka koja su ih polako vukli upregnuti volovi koji nisu bili skloni da podele put s trubeim uljezom. Gospodine, eleli bismo da saznamo neto vie o toj svetici koja ne jede. Zove se Giri Bala, rekao sam svojim drugovima. Prvi put sam uo za nju pre mnogo godina od Sthitija Lala Nundya, koji je esto dolazio u nau kuu na Gurpar putu da poduava mog brata Bishnua. Dobro poznajem Giri Balu, rekao mi je Sthiti babu. Ona koristi odreenu joga tehniku koja joj omoguava da ivi bez hrane. Bio sam joj sused u Navabganju kraj Ichapura 335 i paljivo sam je posmatrao. Nikad nisam uspeo da otkrijem da li jede ili pije. Na kraju me to sve toliko zanimalo da sam otiao do maharade od

408

Burdvana i zamolio ga da sprovede istragu. Zauen priom, on ju je pozvao u svoju palatu. Pristala je da je testiramo i dva meseca je ivela zakljuana u jednom delu njegovog doma. Kasnije se jo jednom vratila u palatu na dvadeset dana, a zatim na jo jedan test od petnaest dana. Sam maharada mi je rekao da su ga ova tri stroga ispitivanja uverila da ona ivi bez hrane. Nisam zaboravio tu priu Sthitija babua, premda je od tada prolo vie od dvadeset i pet godina, zakljuio sam. Ponekad sam se pitao da li e reka vremena odneti sveticu pre nego to uspem da je sretnem. Mora da je ve veoma stara. Ne znam ni da li je iva, ni gde ivi. Ali za nekoliko sati stii emo u Puruliu gde njen brat ima kuu. U pola jedanaest nae drutvo je razgovaralo s bratom, Lambadarom Deyom, pravnikom u Puruli. Da, moja sestra je iva. Ponekad je ovde kod mene, ali sad je u naoj porodinoj kui u Biuru. Lambadar babu sumnjiavo je pogledao Ford. Ne verujem, svamii, da je automobil ikada prodro tako duboko u unutranjost. Moda bi bilo najbolje da se pomirite sa starinskom volovskom zapregom! Nae drutvo jednoglasno je ostalo verno ponosu Detroita. Ford dolazi iz Amerike, rekao sam mu. Bila bi teta da mu uskratimo mogunost da se upozna sa srcem Bengala! Neka vas Gane 336 prati, rekao je Lambadar babu smejui se, a zatim je uljudno dodao: Ako ikad stignete tamo, siguran sam da e vam se Giri Bala obradovati. Iako je ve blizu sedamdesete, savreno je zdrava. Molim vas, gospodine, recite nam da li je istina da ona nita ne jede? Pogledao sam ga pravo u oi, te izdajnike prozore duha. Istina je. Pogled mu je bio otvoren i poten. Vie od pet decenija nikada je nisam video da je pojela makar samo jedan zalogaj. Kad bi iznenada nastupio smak sveta to me ne bi iznenadilo toliko kao kada bih video svoju sestru da jede! Svi smo se nasmejali nad nemogunou ova dva kosmika dogaaja. Giri Bala se nikada nije povlaila u samou da bi obavljala svoje joga vebe, nastavio je Lambadar babu. Ceo ivot provela je okruena porodicom i prijateljima. Oni su navikli na njeno neobino stanje. Svako od njih veoma bi se zaudio kada bi Giri Bala odluila da neto pojede. Sestra ivi veoma povueno, kao to to i dolikuje hinduskoj udovici. Ali u naem malom krugu u Puriliu i u Biuru svi znamo da je u pravom smislu rei izuzetna!

409

Bratovljeva iskrenost bila je oigledna. Srdano smo mu se zahvalili i krenuli prema Biuru. Usput smo se zaustavili i kupili kari i luije u ulinoj prodavnici, to je privuklo decu koja su radoznalo posmatrala kako gospodin Wright jede prstima na jednostavan indijski nain.337 Put nas je vodio prema istoku kroz suncem sprena pirinana polja u Burdvan okrug Bengala, a zatim dalje, putevima uz koja je rasla bujna vegetacija. Dick, stani! Na moj iznenadni zahtev Ford je naglo zakoio. Ono rodno drvo mangoa sigurno ns poziva! Nas petoro kao deaci pojurili smo prema mangu koji je dobrostivo posuo zemlju svojim plodovima. Toga nema u Americi, svamii, zar ne, nasmejao se Sailesh Mazumdar, jedan od mojih bengalskih uenika. Ne, priznao sam pun soka od manga i zadovoljstva. Kako mi je to voe na zapadu nedostajalo! Hindus ne moe da zamisli raj bez manga! Uzeo sam kamen i skinuo ponosnog lepotana s najvie grane. Dick, zapitao sam izmeu zalogaja ambrozije na toplom tropskom suncu, da li su ti kamere u kolima? Da, gospodine, u prtljaniku. Ako se pokae da je Giri Bala prava svetica, elim o njoj da piem na Zapadu. Indijska jogini tako neobinih sposobnosti ne bi smela da ivi i da umre nepoznata - kao veina ovih mangoa. Pola sata kasnije jo uvek sam etao po tiini ume. Gospodine, moramo otii do Giri Bale pre nego to zae sunce, dok jo bude svetla za fotografisanje, primetio je gospodin Wright. Zapadnjaci su skeptian soj. Ne moemo oekivati od njih da veruju u gospou ako nema slika, dodao je smejui se. Na tu mudrost nisam mogao nita da odgovorim. Okrenuo sam lea iskuenju i uao u kola. U pravu si, Dick, uzdahnuo sam dok smo urili napred. rtvovau mango raj na oltaru Zapadnog realizma. Fotografije moramo da imamo! Put je postajao sve gori i gori. Pokazivao je alosne znake starosti: brazde tragova, kvrge stvrdnute gline! Nas etvorica ponekad smo izlazili da bi gospodin Wright mogao lake da manevrie, a ponekad bi ga i gurali.

410

Lambadar babu je govorio istinu, rekao je Sailesh. Automobil ne nosi nas, nego mi njega! Muna monotonija naeg izlaenja i ulaenja u auto prekidala se tu i tamo pojavom sela, prizorom starinske jednostavnosti. Zaustavili smo se u uskoj ulici (zapisao je gospodin Wright u svom putnikom dnevniku) i nali smo se na oko sto stopa od doma Giri Balinih predaka. Pribliili smo se velikoj dvospratnoj kui od cigle i buke koja je nadvisivala okolne kue od erpia. Kua se popravljala pa je oko nje bila podignuta karakteristina tropska skela od bambusa. U grozniavom oekivanju i savlaujui radost, stajali smo pred otvorenim vratima one, koju je Gospod blagoslovio da ne osea glad. Zaprepaeni stanovnici sela, mladi i stari, goli i obueni, ene, povuene ali radoznale, mukarci i deaci, ne ustruavajui se, sve vreme su nam za petama i zure u nevien prizor. Uskoro smo na vratima ugledali lik niskog rasta - to je bila Giri Bala! Bila je umotana u maramu od tamnozlatne svile. Na tipino indijski nain, pribliavajui se skromno i oklevajui, virila je iz gornjeg nabora svoje svadesi marame. Oi su joj blistale kao ar. Odmah smo se zaljubili u njeno dobroduno i ljubazno lice, lice koje je spoznalo Boga i koje sve razume, osloboeno svih zemaljskih veza. Moj utisak o Giri Bali bio je jednak utisku gospodina Wrighta. Duhovnost ju je obavijala kao blagi sjajni veo. Poklonila se preda mnom uobiajenim pokretom kojim kuedomain pozdravlja monaha. Njena jednostavna ljupkost i spokojni osmeh poeleli su nam dobrodolicu bolje od bilo kakvih medenih rei. Zaboravili smo na svoje naporno pranjavo putovanje. Mala svetica sela je na verandu prekrtenih nogu. Iako je nosila tragove godina, nije bila ispijena. Njena koa maslinaste boje ostala je ista i zdrava. Majko, obratio sam joj se na bengalskom, vie od dvadeset i pet godina nestrpljivo sam razmiljao o ovom hodoau! O vaem svetom ivotu sluao sam od Sthitija Nundya babua. Klimnula je glavom potvrdno: Da, mog dobrog suseda u Navabganju. Za to vreme preao sam okeane, ali nikada nisam zaboravio svoju nameru da vas vidim. Uzviena drama koju tako neprimetno igrate treba da se prikae pred svetom koji je odavno zaboravio unutranju boansku hranu. Svetica je na trenutak podigla oi smeei se zainteresovano i spokojno. Baba (potovani otac) zna najbolje, odgovorila je kratko.

411

Bio sam srean to se nije uvredila. ovek nikada ne zna kako e veliki jogi ili jogini reagovati kada neto o njima treba da se objavi u svetu. Po pravilu to ne ele, jer bi hteli da u tiini nastave duboko istraivanje due. Kad doe vreme da se pokau u javnosti da bi pomogli onima koji trae Boga, u njima progovori unutranji glas. Majko, oprostite mi to vas optereujem tolikim pitanjima, nastavio sam. Odgovorite samo na ona koja vam se sviaju. Razumeu vae utanje. Graciozno je rairila ruke. Rado u da odgovorim ukoliko beznaajna osoba kao to sam ja to moe. O, ne, nikako beznaajna, protestovao sam iskreno. Vi ste velika dua. Ja sam svima ponizna slukinja. Volim da kuvam i hranim ljude, dodala je vragolasto. Neobina zabava za nekoga ko ne jede, pomislio sam! Kaite mi, majko, elim to da ujem iz vaih usta, ivite li zaista bez hrane? To je istina. utala je nekoliko trenutaka. Njena sledea izjava pokazala je da se u sebi borila s aritmetikom. Od svoje dvanaeste godine i etiri meseca sve do dananjeg dana, kada mi je ezdeset i osam godina - period dui od pedeset i est godina - nisam nita ni pojela ni popila. Zar nikad ne doete u iskuenje da jedete? Kad bih imala elju za hranom, morala bih da jedem. Jednostavno, pa ipak kraljevski je iznela aksiomatsku istinu koju svet koji se vrti oko tri dnevna obroka i suvie dobro poznaje! Ali vi ipak neto jedete! U tonu mog glasa oseao se protest. Naravno! Nasmejala se, odmah razumejui. Vaa hrana potie od finije energije vazduha i sunevog svetla 338 i od kosmike sile koja vae telo puni energijom kroz medullu oblongatu. Baba zna. Opet je potvrdila svojim blagim nenametljivim nainom. Majko, molim vas, recite nam neto o svom ivotu. On veoma interesije sve nas u Indiji, pa ak i nau brau i sestre s druge strane okeana. Giri Bala je prekinula svoju uobiajenu suzdranost i upustila se u razgovor. Neka bude. Glas joj je zvuao tiho i vrsto. Roena sam u podruju uma. Moje detinjstvo nije se odlikovalo ni po emu drugom osim po mom nezasitom apetitu. Zaruili su me dok sam jo bila mala.

412

Dete moje, upozoravala me je majka, pokuaj da savlada svoju pohlepu. Kad doe vreme da ivi meu stranim ljudima u porodici svog mua, ta e oni misliti ako provodi dane jedui? Nesrea koju je predvidela, dogodila se. Bilo mi je samo dvanaest godina kad sam otila u muevljevu porodicu u Navabganj. Ujutro, u podne i uvee svekrva me je grdila zbog moje prodrljivosti. Njena grdnja pokazala se, meutim, kao blagoslov - probudila je moje uspavane duhovne sklonosti. Jednog jutra svekrva mi se nemilosrdno rugala. Uskoro u vam dokazati da nikad vie u ivotu neu dotai hranu, odgovorila sam joj. Svekrva se prezrivo nasmejala. Tako, dakle, rekla je, kako e da ivi, a da ne jede kada ne moe da ivi, a da se ne prejede? Na to nisam mogla da odgovorim. Ali u meni se stvorila gvozdena odluka. Na usamljenom mestu potraila sam svog nebeskog oca. Gospode, molila sam se bez prestanka, molim te, poalji mi gurua koji me moe nauiti da ivim od tvoje svetlosti, a ne od hrane. Obuzela me je boanska ekstaza. Voena arolijom, krenula sam prema Navabganj gatu. Na putu sam srela svetenika porodice svog mua. Potovani gospodine, obratila sam mu se s poverenjem, molim vas, recite mi kako da ivim bez jela? Zurio je u mene ne odgovarajui mi. Konano je progovorio teei me: Doi veeras u hram. Izvriu za tebe poseban vedski obred. Taj neodreeni odgovor nije bilo ono to sam traila. Nastavila sam da idem prema gatu. Jutarnje sunce prodiralo je u vodu. Okupala sam se u Gangi kao da se pripremam za svetu inicijaciju. Dok sam ila sa obale u svojoj mokroj odei, usred bela dana moj uitelj se materijalizovao preda mnom. Drago moje dete, obratio mi se saoseajno, ja sam guru koga ti Bog alje da ispuni tvoju hitnu molitvu. Bio je duboko dirnut njenom neobinou. Od danas e iveti od astralnog sveta, a atomi tvog tela crpee hranu iz beskonane struje. Giri Bala je zautala. Dohvatio sam olovku i belenicu gospodina Wrighta i preveo na engleski nekoliko podataka koje smo upravo uli. Svetica je nastavila svoju priu blagim glasom koji se jedva uo. Gat je bio pust, ali moj guru bacao je okolo auru svetla koja nas je titila da nas sluajni kupai ne bi uznemiravali. Inicirao me je u tehniku koja oslobaa telo od zavisnosti od grube hrane. U tehniku je ukljuena upotreba odreene mantre, 339
413

kao i veba disanja tako teka, da prosean ovek ne bi mogao da je izvodi. Nema tu nikakvog udesnog eliksira ni magije. Nita osim tehnike. Ispitivao sam Giri Balu o mnogo emu to bi moglo da interesuje svet, onako kao to je mene intervjuisao ameriki novinar koji me je, i ne znajui, nauio metodi intervjua. Malo pomalo, ona mi je dala ove podatke: Nisam imala dece. Odavno sam udovica. Spavam veoma malo jer su mi san i java jednaki. Meditiram nou, a danju obavljam kune poslove. Promene klime u godinjim dobima skoro da i ne oseam. Nikad nisam bila bolesna. Ako se sluajno povredim, jedva da i osetim bol. Nemam telesnih izluevina. Mogu da upravljam svojim srcem i disanjem. U vizijama esto viam svog gurua i druge velike due. Majko, zapitao sam je, zato ne nauite i druge da ive bez hrane? Moje ambiciozne nade za milione gladnih irom sveta odmah su se rasprile. Ne, odmahnula je glavom. Moj guru izriito mi je naredio da ne otkrivam tajnu. On ne eli da se ja meam u Boju dramu stvaranja. Seljaci mi ne bi bili zahvalni kada bih nauila ljude da ive bez hrane! Sono voe beskorisno bi lealo na zemlji. Izgleda da su beda, glad i bolest bievi nae karme koji nas na kraju nateraju da potraimo pravo znaenje ivota. Majko, rekao sam polako, kakva je korist od toga to ste izabrani da ivite bez jela? Da se dokae da je ovek duh. Lice joj se ozarilo mudrou. Da se pokae kako ovek duhovno napredujui, postepeno moe da naui da ivi od vene Svetlosti, a ne od hrane. 340 Svetica je uronila u duboko meditativno stanje. Pogled joj je bio usmeren prema unutra. Blage dubine njenih oiju postale su bezizraajne. Naroitim uzdahom najavila je ekstatini trans bez daha. Na neko vreme otila je u carstvo gde nema pitanja, raj unutranje radosti. Spustila se tropska no. Svetlo iz male petrolejke hirovito je lelujalo nad grupom seljaka koji su utei uali u tami. Kresnice i uljanice u dalekim kolibama tkale su sjajne vilinske uzorke po plianoj noi. Stigao je bolni as rastanka. Oekivalo nas je sporo, muno putovanje. Giri Bala, obratio sam joj se kad je otvorila oi, molim vas, dajte mi neto za uspomenu - krpicu jednog od vaih sarija. Brzo se vratila sa komadiem benareke svile, pa pruajui mi ga, iznenada je pala na kolena. Majko, rekao sam s potovanjem, dajte radije da ja dotaknem vaa blagoslovljena stopala!
414

Poglavlje 45 Komentari: (335 340)

U severnom Bengalu Onaj koji uklanja prepreke; Bog sree. 337 ri Juktevar je obiavao da govori: Gospod nam je dao plodove nae dobre zemlje. Hranu rado gledamo, miriemo i probamo - Hindusi vole i da je dodiruju! Ne smeta nam da je i ujemo, naravno ako dok jedemo, niko drugi nije prisutan! 338 Ono to mi jedemo zapravo je radijacija. Naa hrana su kvanti energije, izjavio je George V. Crile na skupu lekara u Memphisu 17. maja 1933. Jednog dana naunici e otkriti da ljudi mogu da ive direktno od suneve energije. 339 Pesma, stih ili zvuk snanih vibracija. Doslovno prevod sanskrtske rei mantra glasi instrument misli u znaenju idealni neujni zvuci koji predstavljaju aspekt stvaranja; vokalizovana u slogovima mantra je univerzalna terminologija (Vebster s Nev International Dictionary). 340 Stanje u kojem ovek ne mora da jede je mo jogija navedena u Patanalijevim Yoga sutrama (III, 31). Giri Bala je odreenim vebama disanja delovala na visuddha akru, peti centar spiritualne energije u kimenom stubu. Visuddha akra upravlja petim elementom, akaom ili eterom, koji proima sve meuatomske prostore telesnih elija. Koncentracija na tu akru omoguava pokloniku da ivi od eterske energije. Tereza Neumann ne ivi od hrane, a ne veba nijednu od naunih joga tehnika koje to omoguavaju. Objanjenje lei u sloenosti line karme. Za Terezom Neumann, kao i za Giri Balom, su mnogi ivoti predanosti Bogu. Razlikuju se samo spoljanji izrazi njihovog sluenja Bogu.
336 335

415

Poglavlje 46.

Vraam se na zapad
Odrao sam mnoge kurseve joge u Indiji i u Americi, ali moram da priznam da sam neobino srean to kao Indijac drim kurs Englezima. Moji sluaoci u Londonu s razumevanjem su se nasmejali. Nikakva politika napetost nije mogla da uznemiri na mir. Indija je samo jo sveta uspomena. U septembru 1936. sam u Engleskoj, da bih ispunio obeanje koje sam dao pre esnaest meseci da u opet predavati u Londonu. I Engleska je spremna da primi venu poruku joge. 341 Novinari i fotoreporteri guraju se u mom svratitu u Grosvenor Houseu. Slede nezaboravne nedelje. Dani razgledanja Londona i predivne okoline. Gospodin Wright i ja oslonili smo se na neunitivi Ford i posetili smo rodna mesta i grobove velikih pesnika i junaka britanske istorije. Nae drutvo zaplovilo je brodom Bremen prema Americi iz luke Southempton krajem meseca oktobra. Velianstveni kip slobode u luci Njujorka stvorio je radost i knedlu ne samo u grlu gospoice Bletch i gospodina Wrighta, nego i u mom vlastitom. Ford, prilino pohaban od vonje po Starim kontinentima, bio je dovoljno snaan za put preko Novog kontinenta. Krajem 1936. godine ugledali smo voljeno sedite na Mount Vashingtonu. U centru Los Angelesa Boini praznici svake godine se slave osmoasovnom grupnom meditacijom, 24. decembra (duhovni Boi), a sledeeg dana je banket (drutveni Boi). Ove godine sveanosti su uveliane prisustvom dragih prijatelja i uenika iz dalekih gradova, koji su stigli da poele dobrodolicu trojici svetskih putnika.

416

Vreme darovanja! Pokloni sa svih strana sveta - iz Palestiine, Egipta, Indije, Engleske, Francuske i Italije. Kako smo paljivo gospodin Wright i ja brojali sanduke na svakom graninom prelazu, da se neka razbojnika ruka ne bi doepala blaga namenjenog naim dragima u Americi! Komadii svetog maslinovog drveta iz Svete zemlje; prefinjene ipke i vezovi iz Belgije i Holandije; Persijski tepisi; kamirski alovi; ploice sandalovog drveta koje nikada ne gube miris (iz Mysorea); ivino kamenje, volovsko oko, iz Centralnih provincija; stari indijski novii s likovima davno nestalih dinastija; vaze i vrevi optoeni draguljima; minijature; tapiserije; tamjan i mirisi iz hramova; svadesi, tampani pamuk; radovi u laku, rezbarije od slonove kosti iz Mysorea; persijske papue s radoznalim dugakim palcem; starinski manuskripti oslikani minijaturama; pli; brokat; Gandhijeve kape; keramika; keramike ploice; pribor od mesinga - plen sa tri kontinenta. Deo toga bili su pokloni koje su prijatelji iz Indije poslali svojoj amerikoj brai i sestrama. Jedan po jedan, delio sam pakete iz velike gomile pod drvetom. Sestro Gyanamata! Pruio sam dugaku kutiju gospoi svetakog izgleda i blagog i mudrog izraza lica, koja se brinula za Mount Vashingtom dok mene nije bilo. Iz svilenog papira odmotala je sari od zlatne benareke svile. Hvala, gospodine! U tom sariju vidim sjaj Indije. Gospodine Dickinson! Sledei omot sadavao je poklon koji sam kupio u nekom od bazara u Kalkuti. To e se svideti gospodinu Dickinsonu, pomislio sam. Moj dragi uenik, gospodin Dickinson, prisustvovao je svakoj boinoj proslavi otkad je 1925. godine osnovan centar na Mount Vashingtonu. Na jedanaestoj proslavi stajao je ispred mene odvezujui trake na etvrtastom malom omotu. Srebrni vr! Borei se sa oseajima zurio je u poklon, visoki vr za pie. Zatim je seo dalje kao omamljen. Nasmeio sam mu se s ljubavlju, a zatim sam nastavio svoju ulogu Deda Mraza. Vee ispunjeno radosnim usklicima zavreno je molitvom davaocu svih darova, a zatim su se pevale Boine pesme. Posle nekog vremena opet sam sreo gospodina Dickinsona, pa smo razgovarali. Gospodine, rekao mi je, dozvolite mi da vam se zahvalim za srebrni vr. Na Badnje vee nisam za to mogao da naem rei.
417

Taj poklon doneo sam posebno za vas. A ja sam srebrni vr oekivao etrdeset i tri godine! To je dugaka pria koju nisam jo nikom ispriao. Gospodin Dickinson stidljivo me je pogledao pa je nastavio: Poetak je dramatian - davio sam se. Stariji brat me je gurnuo u petnaest stopa dubok bazen, u malom gradiu u Nebraski. Tada sam imao svega pet godina. U trenutku kad je trebalo drugi put da potonem, pojavilo se bljetavo raznobojno svetlo i ispunilo prostor. Usred njega ugledao sam lik oveka, spokojnih oiju i umirujueg smeka. Tonuo sam po trei put kada je jedan od bratovljevih drugova savio visoku vrbu toliko nisko da sam je mogao dohvatiti oajnikom rukom. Deaci su me izvukli na obalu i uspeno su mi pruili prvu pomo. Dvanaest godina kasnije posetio sam s majkom ikago. Bilo je to 1893. godine. Zasedao je svetski parlament religija. Majka i ja hodali smo glavnom ulicom i tada sam opet ugledao bljesak. Nekoliko koraka dalje laganim hodom je iao isti onaj ovek koga sam video u viziji pre dvanaest godina. Pribliio se velikoj zgradi i nestao kroz vrata. Majko, povikao sam, to je ovek koji se pojavio preda mnom kada sam se davio! Pourili smo za njim u zgradu. ovek je sedeo za predavakim pultom. Saznali smo da je to Svami Vivekananda 342 i da je doao iz Indije. Poto je odrao nadahnut govor, poao sam da ga pozdravim. Nasmeio mi se kao da smo stari prijatelji. Bio sam tako mlad da jo nisam umeo da izrazim svoja oseanja, ali u srcu sam se nadao da e se on ponuditi da mi bude uitelj. Proitao je moje misli. Ne, sine moj, ja nisam tvoj guru! Vivekananda me je gledao duboko u oi svojim lepim prodornim pogledom. Tvoj uitelj e doi kasnije i dae ti srebrni vr. Nakon kratke pauze dodao je smeei se: On e te obasuti sa vie blagoslova nego to sada moe da primi. Posle nekoliko dana napustio sam ikago, nastavio je gospodi Dickinson, i nikada vie nisam video velikog Vivekanandu. Ali svaka re koju je izustio, neizbrisivo se utisnula u moju svest. Godine su prolazile; uitelj nije dolazio. Jedne noi, 1925. Godine, arko sam se molio Gospodu da mi poalje gurua. Nekoliko sati kasnije iz sna su me prenuli slatki zvuci. Oko sebe sam ugledao orkestar boanskih bia koja su u rukama drala frule i druge instrumente. Ispunivi vazduh sveanom muzikom, aneli su polako nestali. Idue veeri prvi put sam
418

uo jedno od vaih predavanja ovde u Los Angelesu, i odmah sam shvatio da mi je molitva usliena. Bez rei smo se nasmejali jedan drugom. Va uenik sam ve jedanaest godina, nastavio je gospodin Dickinson. Ponekad sam se pitao ta je sa srebrnim vrem. Skoro sam samog sebe ubedio da su Vivekanandine rei samo metafora. Ali na Badnje vee, kad ste mi pored Boinog drveta pruili etvrtastu kutiju, po trei put u ivotu ugledao sam onaj isti bljesak. Sledeeg trenutka ispred mene je bio guruov poklon - srebrni vr koji je Vivekananda predvideo pre etrdeset i tri godine! Dva puta meseno u Encinitas aramu, sagraenom za vreme moje odsutnosti, drao sam predavanje o hinduistikoj filozofiji. Zato je Bog uopte spajao duu i telo, upitao me je jedno vee neki uenik. S kojom namerom je pokrenuo tu dramu stvaranja i evolucije? Bezbroj ljudi postavlja takva pitanja, a filozofi uzalud pokuavaju da na njih tano odgovore. Ostavite nekoliko tajni za venost, pa ete tamo da ih istraujete, obino je, smekajui se, govorio ri Juktevar. Kako ovekove ograniene moi rasuivanja mogu da obuhvate nepojmljive motive nestvorenog Apsoluta? 343 ovekov razum, sputan principom uzroka i posledice, koji vredi u pojavnom svetu, zbunjen je zagonetkom Boga, onoga koji nema poetak, koji nije niim uzrokovan. Meutim, iako ovekov razum ne moe da rei zagonetku stvaranja, sam Bog e na kraju otkriti svom pokloniku sve tajne. Onaj ko iskreno udi za mudrou, zadovoljan je kad ponizno savlada abecedu boanskog plana i ne trai odmah precizan matematiki grafikon Ajntajnove teorije ivota. Svi veliki proroci utali su kada su od njih traili da rasvetle vrhunske tajne. Kada je Pilat pitao: ta je istina, 344 Hrist nije odgovorio. Velika razmetljiva pitanja, kakva postavljaju intelektualci poput Pilata, retko kad izviru iz arke elje za znanjem. Takvi ljudi esto govore podstaknuti bahatou koja nedostatak vere u spiritualne vrednosti smatra znakom duha bez predrasuda. 345 Ja sam zato roen, i zato dooh na svet da svedoim istinu. I svaki koji je od istine slua glas moj. 346 U tih nekoliko rei Hrist je saeo cele tomove. Boje dete svedoi svojim ivotom. Ono utelovljuje istinu. Ako je jo i tumai, onda je to iz velikodunog preobilja.
419

Istina nije nikakva teorija, nikakav spekulativni filozofski sistem, nikakva intelektualna spoznaja. Istina je savrena podudarnost sa stvarnou. Za oveka, istina je nepokolebljiva spoznaja njegove prave prirode, njegovog Jastva kao due. Svakim inom i reju svog ivota Isus je dokazivao da zna istinu o svom biu svoje poreklo u Bogu. Potpuno poistoveen sa sveprisutnom Hristovom sveu, mogao je tvrditi s jednostavnom konanou: I svaki koji je od istine slua glas moj. I Buddha je takoe odbijao da osvetli metafizike tajne trezveno istiui kako je najbolje da ovek svoj kratak boravak na zemlji upotrebi za moralno usavravanje. Kineski mistik Lao-Ce s pravom je poduavao: Onaj koji zna, ne govori; onaj koji govori, ne zna. Vrhovne Boje tajne nisu predmet za diskusiju. Deifrovanje njegovog tajnog koda jeste umee koje ovek ne moe da prenese oveku. Ovde je uitelj sam Gospod. Bog je ljubav. Njegov plan stvaranja moe da se temelji samo na ljubavi. Zar ta jednostavna misao ne prua vie utehe ljudskom srcu od svakog uenog dela o kosmologiji? Svaki svetac koji je prodro u sr stvarnosti, posvedoio je postojanje univerzalnog Bojeg plana, kao i njegovu lepotu i radost. Proroku Isaiji Bog je ovim reima otkrio svoje namere: Tako e biti re moja kad izie iz mojih usta: (stvaralaka vibracja aum) nee se vratiti k meni prazna, nego e uiniti to mi je drago, i sreno e svriti na to je poaljem. Jer ete s veseljem izai, i u miru ete biti voeni; gore i bregovi pevae pred nama od radosti, i sva e drveta poljska pljeskati rukama.347 U Encinitasu u aramu sam proveo vei deo 1938. godine, diktirajui sekretarima svoje tumaenje Novog zaveta. Usrdno sam molio Hrista da me vodi dok otkrivam pravo znaenje njegovih rei, od kojih su mnoge tokom dvadesetog veka pogreno shvaene. Jedne noi dok sam se molio, soba mi se ispunila opalno plavim svetlom. Ugledao sam blistavi lik blaenog Gospoda Isusa. Izgledao je kao to izgleda mlad ovek od oko dvadeset i pet godina, retke brade i brkova. Dugaka crna kosa sa razdeljkom na sredini bila je okruena oreolom sjajnog zlata. Oi su mu bile neopisivo udesne i neprestano su menjale izraz. Iz svake promene intuitivno sam shvatao Boansku mudrost koju su mi prenosile. U njegovim velianstvenim oima osetio sam mo koja podrava bezbroj svetova. Kraj usta mu se pojavio sveti

420

gral. Spustio se do mojih usana, a zatim se vratio Isusu. Posle nekoliko trenutaka Isus je progovorio i umirio me je lepim reima, ali tako linim da ih uvam u srcu. Kako su se trideste godine bliile kraju, a senke rata prekrivale zemlju, opazio sam, razgovarajui s hiljadama ljudi u Kaliforniji, kao i preko pisama, da veliki broj ljudi duboko ispituje svoje srce. Tragina spoljanja nesigurnost probudila je u oveku potrebu za venim sidritem. Ratne godine izazvale su duhovno buenje meu ljudima koji nikada pre nisu u slobodnom vremenu prouavali Novi zavet. Slatki destilat gorkih trava rata! Da bi se zadovoljila sve vea potreba, Drutvo za samospoznaju sagradilo je malu crkvu svih religija, koja je 1942. godine posveena u Hollyvodu. Univerzalna dobrota izlivala se iz nia sa skulpturama 348 Babaija, Lahirija Mahasaye i ri Juktevara, Krine, Buddhe, Konfucija, Mojsija i sv. Franje. U jednoj nii je reprodukcija u sedefu Hrista i njegovih uenika prilikom Poslednje veere. Ljudi koji dolaze u razliite centre Drutva za samospoznaju, esto ele da im se joga podrobnije objasni. esto ujem ovakvo pitanje: Da li je istina, kao to tvrde neke organizacije, da se joga ne moe uspeno prouavati iz knjiga, ve da joj se ovek moe posvetiti samo uz uiteljevo lino vostvo? U atomskom dobu jogu treba poduavati metodom kao to je metoda Drutva za samospoznaju, ili e oslobodilaka nauka opet ostati ograniena na uzan krug odabranih. Naravno da bi bilo od neprocenjive vrednosti kada bi svaki uenik kraj sebe mogao da ima gurua savrenog u Bojoj mudrosti. Ali na svetu je mnogo grenika, a malo svetaca. Kako onda jogom pomoi velikom broju ljudi, ako ne tako to e im se omoguiti da u svojim kuama prouavaju pisana upustva koja potiu od pravih jogija. Jedina alternativa jeste da se prosean ovek ignorie i ostavi bez znanja o jogi. Ali Boji plan za novo vreme nije takav. Babai je obeao da e uvati i voditi sve iskrene sledbenike krija joge na njihovom putu prema cilju. Potrebno je stotine hiljada, a ne samo desetak krija jogija da bi nastao svet mira i obilja koji oekuje ljude kad ponovo uspostave svoj status Bojih sinova. Sedei jedno vee u hramu Svih religija u San Diegu, koji je osnovan 1945. godine, pretoio sam srce u pesmu. Pod mojim prstima bile su dirke slatkozvunog harmonijuma, a na usnama eznutljiva tubalica drevnog bengalskog poklonika:

421

Na ovom svetu, majko, niko ne moe da me voli, Na ovom svetu ne poznaju boansku ljubav. Tamo gde je ista ljubav, tamo bi htelo srce moje. Moj drug u kapeli, dr. Loyd Kennell iz centra za samospoznaju u San Diegu, smekao se sluajui rei pesme. Recite mi istinu, Paramahansai, da li je vredelo truda? Pogledao me je s ozbiljnom iskrenou. Razumeo sam njegovo lakonsko pitanje: Da li ste u Americi bili sreni uprkos laima koje su irili zavedeni ljudi s namerom da spree irenje joge, uprkos razoarenjima i jadima, voditeljima centara koji ne umeju da ih vode, i uenicima koji ne mogu da ue? Blagoslovljen je ovek koga Gospod iskuava, odgovorio sam. Nije zaboravio da mi na lea ponekad stavi teret. Pomislio sam na sve koji su mi bili verni, na ljubav, predanost i razumevanje koje svetli u srcu Amerike, i dodao sam polako naglaavajui: Moj odgovor glasi da, hiljadu puta da! Bilo je vredno truda, vrednije nego to sam ikada sanjao, videti kako Istok i Zapad zbliava jedina trajna veza, ona duhovna. U sebi sam se pomolio: Neka ne razoaram Babaija i ri Juktevarija koji su me poslali. Veliki uitelji Indije koji su se interesovali za Zapad, dobro su razumeli prilike. Oni znaju da se svet ne moe popraviti ukoliko sve nacije ne prihvate i vrline svojstvene Istoku, i vrline karakteristine za Zapad. Svaka hemisfera treba najbolje darove one druge. Svet je veliki pojam, ali ovek treba da razvija svoje rodoljublje i da se smatra njegovim graaninom. Onaj ko istinski osea: Svet je moja domovina, ko misli moja Amerika, moja Indija, moji Filipini, moja Engleska, moja Afrika i tako dalje, uvek e pronai prostor za koristan i srean ivot. Njegov prirodni lokalni ponos beskrajno e se proiriti, a on e uspostaviti vezu sa univerzalnim stvaralakim strujama. Hinduistiki sveti spisi pouavaju da ova naa zemlja privlai oveka, da bi u ivotima koji slede jedan za drugim sve bolje i bolje spoznao bezbrojne naine izraavanja Duha u materijalnim uslovima, nad kojima taj Duh uvek dominira.
422

Istok i Zapad ue tu veliku istinu razliitim putevima, pa bi ono ta na njima otkriju trebalo radosno da podele. Nema nikakve sumnje da je Bogu ugodno videti kako njegova deca pokuavaju da stvore civilizaciju u kojoj nee biti neznanja, bolesti i sitromatva. U Bogu nema krtosti, kao ni u dareljivoj prirodi. ovekovo nepoznavanje vlastitog duevnog blaga, nepoznavanje koje je posledica zloupotrebe slobodne volje, uzrok je svih oblika patnje. Zlo koje se pripisuje antropomorfnoj apstrakciji pod imenom drutvo, s veim pravom bi se moglo pripisati svakom pojedincu. Pre nego to procveta u drutvu, utopija mora nastati u ovekovom srcu. Samo takva unutranja reforma moe spoljanjoj da osigura trajnost. ovek koji je reformisao samog sebe, reformisae hiljade drugih. Da, s radou ete otii, i u miru ete biti voeni, rekao je Gospod Isaiji. Ljudi u ovom teko pritisnutom XX veku eznutljivo sluaju to udesno obeanje! Pa ipak u njemu sadranu istinu moe da ostvari svaki Boji poklonik koji muevno pokuava da zadobije svoje boansko naslee. Na Istoku i na Zapadu krija joga tek to je poela da igra svoju blagoslovljenu ulogu. Neka svi ljudi znaju da postoji nauna tehnika samospoznaje za prevladavanje sveopte ljudske bede! aljui vibracije ljubavi hiljadama krija jogija koji su kao blistavi dragulji rasuti po zemlji, esto sa zahvalnou mislim: Gospode, ovom si monahu dao veliku porodicu!

423

Poglavlje 46 Komentari: (341 348)

Slavni engleski biolog, dr. Julian Huxley, savetuje naunicima da istrae jogu. Znamo da neki ljudi, ukoliko imaju dovoljno vremena i energije, mogu da razviju nesvakidanje sposobnosti, izjavio je u jednom intervjuu. Neki mogu da padnu u trans. Neki mogu da upravljaju svojim disanjem. Neki ljudi mogu da se uzdignu do stanja mistinog zanosa. Do sada (na Zapadu) niko nije pokuao da istrai fiziologiju takvih stanja. 342 Glavni uenik hristolikog uitelja ri Ramakrishne Paramahanse. Vivekananda je, prema tome sauenik majstora Mahasaye (vidi 9. poglavlje). 343 Jer misli moje nisu vae misli, niti su vai putevi moji putevi, veli Gospod; nego koliko su nebesa vie od zemlje, toliko su putevi moji vii od vaih puteva, i misli moje od vaih misli Isaija 55, 8-9. 344 Jovan 18, 38 345 Ateisti takoe sebe smatraju veoma otvorenim ljudima. Ali u njihovom od ega zaguenom biu nema mesta za Boga. No, kao to plaho dete s kojim se loe postupa reaguje na topao i neoekivan osmeh, tako i Gospod nestrpljivo eka da ue u svaku upljinu ili pukotinu koja mu se ponekad ponudi. 346 Jovan 18, 37 347 Isaija 55, 11-12 348 Muhamedova skulptura nije mogla biti postavljena, jer muslimani nemaju ni slika ni skulptura velikog osnivaa svoje religije. U naoj crkvi islam je predstavljen slikom abe, svetilita u Meki, u pravcu u kom se muslimani okreu dok se mole.
341

424