P. 1
Cvecarstvo Tekst

Cvecarstvo Tekst

|Views: 1,132|Likes:
Published by Nadja Petrovic

More info:

Published by: Nadja Petrovic on Jun 05, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/03/2013

pdf

text

original

Универзитет у Београду Шумарски Факултет

ЦВЕЋАРСТВО I део биљке за ентеријер

1

Саржај: 1.УВОД
2.НАЈЧЕШЋЕ ГАЈЕНЕ ЛИСНОДЕКОРАТИВНЕ ВРСТЕ
2.1 Paprati 1. Adiantum capilus veneris 2. Asplenium nidus avis 3. Nephrolepis exaltata 4. Platycerium sp. 2.2 Bromeliaceae 5. Tillandsia usneoides 6. Aechmea fasciata 7. Billbergia nutans 8. Vriesea splendens 9. Guzmania lingulata 10. Ananas comosus 2.3 Palme 11. Areca lutescens 12. Phoenix canariensis 13. Chamaedorea elegans 14. Chamaerops humilis 2.4. Fikusi 15. Ficus elastica 16. Ficus lyrata 17. Ficus pumila 18. Ficus alii 19. Ficus benjamina 2.5.Aralije 20. Fatsia japonica 21. Fatshedera lizei 22. Schefflera arboricola 23. Dizygotheca elegantissima 2.6. Kozlaci 24. Anthurium crystallinum 25. Alocasia macrorrhiza 26. Alocasia amazonica 27. Caladium bicolor 28. Crassula ovata 29. Dieffenbachia sp. 30. Monstera deliciosa 31. Philodendron bipinnatifidum 32. Philodendron erubescens 33. Philodendron panduriforme 34. Philodendron scandens. 35. Syngonium podophyllum 36. Scindapsus aureus 37. Zamioculcas zamiifolia

2

2.7.Ostale lisno-dekorativne 38. Aspidistra elatior 39. Aloe arborescens 40. Agave americana 41. Asparagus plumosus 42. Asparagus sprengeri 43. Beaucarnea recurvata 44. Begonia rex 45. Begonia masoniana 46. Begonia corallina 47. Begonia ricinifolia 48. Begonia erythrophylla 49. Chlorophytum comosum 50. Codiaeum variegatum 51. Coleus blumei 52. Cyperus alternifolius 53. Cordyline terminalis 54. Cissus antarctica 55. Cissus rhombifolia 56. Dracaena fragrans 57. Dracaena marginata 58. Maranta leuconeura `Erythroneura' 59. Euphorbia milli 63. Euphorbia pulcherrima 64. Euphorbia tirucalli 65. Fittonia sp. 66. Sansevieria trifasciata 67. S. trifasciata `Hahnii' 68. Tradescantia zebrina 69. Tradescantia purpurea 70. Tradescantia albiflora 71. Pilea cadierei 72. Pilea peperomioides 73. Yucca elephantipes

3. НАЈЧЕШЋЕ ГАЈЕНЕ ЦВЕТНОДЕКОРАТИВНЕ ВРСТЕ
3.1.Abutilon sp. 3.2.Acalypha hispida 3.3.Achimenes sp. 3.4.Aphelandra squarrosa 3.5.Begonia sp. 3.6.Calceolaria hybrida 3.7.Capsicum annuum 3.8.Camelia japonica 3.9.Cineraria hybrida 3.10.Citrus sp. 3.11.Cyclamen persicum 3.12.Chrysanthemum indicum

3

Supstrati za gajenje biljaka 4.6. Đubrenje 4.29.17.Čišćenje 4.Hoya carnosa 3.Gloxinia hybrida 3. Temperatura 4.Nerium oleander 3.8.22.20.Primula obconica 3.DODATAK 4.3.10. Biljke zimi 4.21.2.Episcia sp.Vlažnost vazduha 4. 3.19.Saintpaulia ionantha 3.Gerbera jameson 3.15.25.1.13. 3.2. Nega biljaka 4.11.8.Kalanchoe sp.Oxalis sp.13.16.3.27. Presađivanje biljaka 4. 3.Rhododendron 3.Fuchsia hybrida 3. Održavanje 4.23.Gardenia sp.8.Saxifraga stolonifera CVETNO DEKORATIVNE I LISNO DEKORATIVNE VRSTE . Posude za gajenje biljaka u enterijeru 4.8.Impatiens sp. Zalivanje 4.Problemi pri uzgajanju biljaka 4. 3. Orezivanje biljaka 4. 3. Provetravanje 4.5.4.24.9.26.3.18. GAJENJE I NEGA BILJAKA U ENTERIJERU 4. Svetlost 4.1.12.7.14.28. Štetočine biljaka u enterijeru 4 .14.Pelargonium sp.Passiflora coreluea 3.Hibiscus rosa sinensis 3.Povezivanje i postavljanje oslonaca 4. 3.

4. Bolesti biljaka u enterijeru 5. KORIŠĆENJE I RASPORED BILJAKA U ENTERIJERU 5 .15.

начин размножавања и животни век.супстрат. инертних зидова. Поред тога описане су и најчешће штеточине и болести као и друге познате гајене врсте и варијетети. орезивање.Врло су тражене каланхоје. дат је и савет као начин на који се биљка користи у ентеријеру. интерес оплемењивача стално расте па тако настају бројни варијетети који се прилагођавају условима живота у ентеријеру. заливање. префињеној намештеној дневној соби или канцеларији. да ли се узгаја засебно или у комбинацији са дрзгим биљкама. неки посебни захтеви. оплеменити. декоративна својства тако и услови гајења. температура. Уношењем цвећа у простор подстичемо осећај топлине и утичемо на смањење монотоније унутар хладних. увек га треба улепшати. установи и сл. 6 . температури и потребама за водом.УВОД Било да се ради о простору у коме станујемо или у коме проводимо радно време.божићна звезда и циклама. Док су пре десетак година орхидеје сматрале врстама којима се успешно баве само стручњаци.у јавним зградама. пресађивање. било о урбаној.у љупким посудама на прозорским даскама . прихрањивање. Од цветнодекоративних врста које улепшавају простор у зимско време водећа места воде азалеје. Oписане су најчешће гајене лисно и цветнодекоративне врсте за ентеријер и то како њихове таксономске и морфолошке особине. Посебан део чини преглед мера неге и начина гајења биљка за ентеријер по месецима у години где су дати практичне методе и технике које треба применити у успешном гајењу и производњи у свим деловима вегетације и периода мировања бољака. оживети га.асоцирају на декор у ентеријеру. собне хризантеме и велики број других цветнодекоративних и лиснодекоративних биљака које су омиљене.данас су на тржишту култивари који се могу успешно гајити у ентеријеру. Извршена је анализа биљака за ентеријер према условима средине и то према интензитетусветлости. Ове биљке се могу наћи свуда.Својим далеким мистериозним пореклом оне подстичу маштање о путовањима . Помоћу биљака може да се нагласи собни намештај или постигне контраст било да је реч о рустичној сеоској кухињи. Једно поглавље је посвећено сажетом разматрању значаја и начина примене украсних биљака у ентеријеру. влажност ваздуха. Наредне године убек доносе промене у сортименту собних биљака. тј.1. светлост. Уколико постоји нека специфичност у гајењу и нези тј.кућним вртовима где показују сву своју лепоту. производном погону.

Veliki broj vrsta raste i u područjima sa umerenom ili kontinentalnom klimom. Ovakvom zemljištu se može dodati i malo krupnijeg šljunka. kao i u zemljama južne hemisfere.2. pustiti da se višak vode ocedi. gotovo končasti. da bi povratilo svoju popularnost negde polovinom prošlog veka. ali im nikako ne pogoduje direktna sunčeva svetlost. Pri tom se češće dešava da biljke propadaju zbog viška vode nego zbog njenog nedostatka. međutim treba voditi računa da ukoliko se kapljice vode zadrže na listovima. što zavisi od vrste. što može biti problem kod gajenja. svetlosti i vodi.НАЈЧЕШЋЕ ГАЈЕНЕ ЛИСНОДЕКОРАТИВНЕ ВРСТЕ Paprati Danas postoji oko 12 000 vrsta paprati koje rastu na svim kontinetima. kad se hibridizacijom i selekcijom dobijaju i novi hibridi. paprati gajimo isključivo kao lisnodekorativne vrste. Ne treba ih orošavati. hladan vazduh tada može oštetiti biljke. pa je onda treba presaditi u veću. Pojedini autori preporučuju orošavanje paprati kao redovnu meru nege. Najčešći problemi prilikom gajenja paprati su posledica nepravilnog zalivanja. Ako se supstrat suviše brzo osuši. Paprati treba obilno zaliti. Neki listovi su jednostavnog oblika kao kod Phyllitis scolopendrium. dok su neki na primer jako režnjeviti. ne odgovara im ni promaja ili nagle temperaturne promene. Zbog toga se preporučuje da se saksija postavi na tanjirić napunjen šljunkom i vodom. npr. kako bi gusto sklopljeno lišće zadržavalo vlagu koja nastaje transpiracijom. neophodno je voditi računa o supstratu. najvažnije je obratiti pažnju na zahteve biljke za određenom temperaturom. Prilikom gajenja paprati. To znači da je paprati najbolje gajiti u prostorijama koje su orijentisane ka istoku ili čak severu. pa i sorte koja se gaji. u viktorijanskom periodu. mada su rasle i tamo pre nekih 200 miliona godina. Ukoliko je prostorija okrenuta ka jugu ili zapadu. Takođe. Većina vrsta zahteva osrednju ili dobru osvetljenost. veličine i teksture. Australija. Na primer. Severna Amerika. moguće je da je biljka prerasla saksiju (najveći deo zauzima korenov sistem. Evropa. Papratima ne odgovara suv vazduh. kod Polystichum setiferum. npr. Paprati nemaju cvet i razmnožavaju se sporama Shodno tome. sterilnog komposta i peska i/ili perlita. a supstrata gotovo da nema). izuzev na Antartiku. Posude u kojima se gaje paprati obavezno na dnu moraju imati drenažni sloj (šljunak).) zahtevaju visoku relativnu vlažnost vazduha. Novi Zeland itd. Njihovi listovi mogu biti različitog oblika. Mnoge paprati (Adiantum. može 7 . roletne). Supstrat koji pogoduje većini paprati obično se sastoji iz treseta. Moguće je postaviti i više biljaka blizu. Azija. Pri tom. Gajenje paprati je bilo popularno u Engleskoj. ukoliko se nalaze pored prozora koji se otvara zimi radi provetravanja. i ponoviti zalivanje tek kada se površina zemljišta osuši. posudu sa biljkom ne treba postavljati uz sam prozor ili treba obezbediti odgovarajuću zasenu (zavesa. jedna do druge. Većina paprati je poreklom iz tropskih predela i za rast su im potrebni toplota i visoka relativna vlažnost vazduha. što može biti problem u prostorijama sa centralnim grejanjem. sudeći po fosilnim ostacima.

horizontalno postavljene liske su karakteristika familije. u Nemačkoj postoji priča o mladiću koji se pretvorio u vuka.). Obzirom da se vremenom stabljike razvijaju u pravcu svetlosti. Mnoge vrste ovog roda su poznate i često se gaje. prihranu treba obustaviti. a liske su nežne. Vrstama ovog roda ne odgovara da budu u posudama koje su znatno veće od korenove bale. redovno treba uklanjati suve i stare listove. pa svi listovi nemaju dovoljno svetlosti. 8 . zelene boje. Paprati imaju relativno slab korenov sistem i suviše visoka koncentracija hranljivih materija bi ga oštetila. naročito ako je biljka gusto razranata. Kao alternativa može se koristiti folijarno prihranjivanje. režnjevite po obodu sa klinastim ili pravougaonim režnjevima. Takođe. ali i u baštama i vrtovima u predelima sa umerenom klimom. Ovaj rod se karakteriše listovima koji imaju sjajne. Tako. što znači ''prosuti vodu'' ili ''ne može se pokvasiti'' što se odnosi na karakteristike listova da ne zadržavaju kapljice vode na sebi. Nije poznato da spore paprati izazivaju alergiju kod ljudi. Najčešće gajene vrste paprati u enterijeru Rod Adiantum (Pteridaceae) Engleski naziv: Maidenhair ferns (devojačka kosa) Ime roda potiče od grčke reči ''adiantos''. Od ostalih mera nege. Lepezaste. tako da ne bude više od oko 2 cm svežeg supstrata oko starog busena. Pojedine vrste iz ovog roda su neki narodi koristili kao lekovite (za oboljenja kože. kako u enterijeru. tanke. Zbog toga se brojne vrste i kultivari ovog roda mogu naći u sobnim uslovima (ukoliko su osetljive na mraz). na primer. Ovom rodu pripada oko 150 do 200 vrsta rasprostranjenih širom sveta. a đubrivo treba dodavati u upola manjoj koncentraciji u odnosu na onu koja se inače dodaje lisnodekorativnim biljkama. Prihranjivanje paprati treba vršiti obazrivo. tako i u eksterijeru. u nijansama crne. Ne treba koristiti spororazlažuća đubriva.doći do pojave rđa i truleži. Dok je padala. plave ili smeđe boje. ili u narodnoj kozmetici (alkalna svojstva. u periodu vegetacije. Ukoliko se ne razvijaju novi listovi. ovo je osobina samo nekih vrsta ovog roda. lomljive stabljike. ali nikako direktno sunce. u kombinaciji sa mašću su pravili sapun). Prihranjivanje treba sprovoditi oprezno. kao i kod drugih vrsta. astmu itd. Naravno. posudu sa biljkom je potrebno povremeno okrenuti kako bi razvoj izdanaka i oblik bokora bio pravilan. dosta razblaženim rastvorom đubriva. nakon čega se devojka koja ga je volela bacila sa litice. Treba ih presađivati u posudu malo veću od prethodne. njena crna kosa se zaplela u žbunje i pretvorila u koren iz koga se razvila ova paprat. U enterijeru im odgovara svetao položaj. treba voditi računa da biljka bude zaštićena od promaje ili da ne bude direktno izložena strujanju vazduha iz klima uređaja i sl. i javljaju se kod većine vrsta. To je čest slučaj kod Adiantum-a ili kod sorti Nephrolepis-a sa kovrdžavim listovima. u malim količinama. na različitim staništima. u periodu mirovanja biljke. Poreklo domaćeg naziva vrste ponekad je u vezi sa nekim legendama koje se zasnivaju na sličnosti korenova i stabljika sa pramenovima duge kose.

To je zanimljiv i atraktivan nov kultivar. crne lisne drške čine više od polovine dužine lista. a uglavnom se mogu naći pored vode. temperatura vode treba da bude približna sobnoj temperaturi. sa kretanjem vegetacije kada novi listovi počnu da se razvijaju. a listići su povijeni. da se odvod nije zapušio). ali se listovi ne smeju prskati vodom. Stare listove treba uklanjati. Jako je osetljiva na mraz. Gajenje Najbolje uspeva u polusenci. Naravno. Lisne drške su uspravne.se ređe gaji. crne.uspravna biljka visine do 45 cm. a biljka stvara i bočne izdanke. Listovi se mogu uklanjati i postepeno. Rasprostranjenje To je jedna od najviše rasprostranjenih vrsta roda Asplenium.Venus-hair fern Etimologija: ''venerina kosa'' Opis To je listopadna vrsta. mada će se vremenom razviti novo lišće. ali dobro uspeva na neutralnim zemljištima tako da je lakša za gajenje u odnosu na osnovnu vrstu. Većina listova su fertilni (sporofili). najbolje je kompletno orezati celu biljku u proleće. visine oko 30 cm. Razmnožavaju se sporama koje se rasejavaju vetrom. žljebaste i obično čine trećinu ukupne dužine lista. 6-118 9 . ne treba dozvoliti ni da se listovi osuše. ‘Imbricatum’ (''preklapajući'') . Široke liske su duboko usečene i kovrdžave. Sjajne. autohtona je u tropskim i umereno toplim područjima. biljke ne treba zalivati hladnom vodom. sa tamnom drškom. čak i tamo gde su zime nešto hladnije (prosečna minimalna godišnja temperatura oko -7ºC). Rizom je kratak. klinastog oblika. Voda koja se zadržava u posudi povećava kiselost supstrata. jedan po jedan. Odgovara im krečnjačka podloga. Ovoj biljci je neophodna konstantna vlaga. Adiantum capilus veneris Engleski naziv: Southern maidenhair. perasto složen. Ovaj kultivar se može razmnožavati sporama. puzeći. Prilikom zalivanja ne kvasiti listove. Vrste ovog roda najčešće propadaju zbog prekomernog zalivanja. List je trouglastog oblika. ali to zahteva više vremena i pažnje jer će se novi listovi razviti u međuvremenu.je kultivar sa svetlozelenim listovima koji se kaskadno preklapaju. jer neće doći do njihove rehidratacije. ‘Scintilla’ (''blistav'') . a leta topla. ali je nešto zahtevniji od 'Fimbriatum'. Duboko usečene liske izledaju kao da su iseckane. U supstrat je poželjno dodati malo usitnjenog krečnjaka. zbog čega treba zalivati tek kada je površina zemljišta suva i pustiti da se višak vode ocedi (proveriti da li voda otiče iz posude. Kultivari ‘Fimbriatum’ (''končast'') .Zalivanje takođe treba sprovoditi pažljivo i umereno. Takođe.

pored puteva. a sorusi su izduženi. Gajenje Jedna je od najčešće gajenih vrsta roda Adiantum u zaštićenom prostoru.listovi su prekriveni belim dlakama. A.Adiantum hispidulum Engleski naziv: Rosy maidenhair. Uslovi koje zahteva slični su kao i kod ostalih vrsta ovog roda. raddianum obod lista plitak. capillus-veneris. visine 30-60 cm. Rasprostranjenje Ova vrsta je rasprostranjena u Australiji. Razlika između A. sa dovoljno relativne vlage u vazduhu i zaštititi od isušivanja. potiče iz Australije. Lisne drške su sjajne. nervi se završavaju između režnjeva. raddianum: Obod lista je duboko usečen kod A. Ima kratak rizom. capillus-veneris i A. Ima kratak. Uz to se naturalizovala i u SAD. Novom Zelandu i na Pacifičkim ostrvima. i u žbunastim zajednicama u uslovima polusenke. duže su od polovine ukupne dužine lista i prekrivene su oštrim dlakama (to se može uočiti ako se protrlja stabljika). a ima je i u Indiji. 10 . dok je kod A. nakostrešen'' Opis To je listopadna biljka. nervi se završavaju u vrhovima režnjeva. Lisne drške su crne. Razmnožava se lako. U prirodnim uslovima. stabljike su više uspravne u odnosu na osnovnu vrstu. Liske su tamnozelene boje. Kultivari ‘Whitei’ . a kod mladih listova su crvene što doprinosi dekorativnosti čitave biljke. Gajenje Ova vrsta se često sreće kao atraktivna sobna biljka i jedna je od najmanje zahtevnih vrsta roda Adiantum. visine 30-60 cm. Treba je gajiti na osvetljenom mestu. već zalivati umereno i samo kada je supstrat na površini suv pod prstima ili ako je posuda sa biljkom lagana. rough maidenhair Etimologija: ''bodljikav. Rasprostranjenje Ova vrsta se uglavno može naći u tropskim područjima južne hemisfere. Listovi su prstasto složeni i sastavljeni iz gustih perastih segmenata. cuneatum) Engleski naziv: Delta maidenhair Etimologija: ''zrakasto se prostirati'' Opis To je zimzelena biljka (u sobnim uslovima). a sorusi su bubrežastog oblika. za svoj rast ne zahteva puno i može se sresti u šumama. Ne treba je saditi u suviše veliku posudu i ne treba preterati sa zalivanjem. Kini i Africi. Adiantum raddianum (syn. podelom bokora ili sporama. horizontalan rizom. Treba pomenuti da danas postoji veliki broj kultivara koji se razlikuju od osnovne vrste. Listovi su obično trouglastog oblika i dvostruko perasto složeni. crne i čine oko jedne četvrtine ukupne dužine lista.

znači ''bez melanholije'' i vezano je za lekovita svojstva koja su stari Grci (Plinije). sa sitnim mrljama žućkasto bele boje. ‘Fragrans’ (divan. zbog čega može da prezimljava u uslovima umereno kontinentalne klime. Listovi su široko trouglasti.izuzetno dekorativna biljka sa listovima koji su višestruko složeni. oko 60 god. 11 . horizontalan.listovi su višestruko složeni. dobar je pokrivač tla. blago asimetrični i konični sa ravnim ivicama i okruglastim i nazubljenim središnjim delom. Visine je do 60 cm. ‘Variegated Tessellate’ . Najbolje uspeva u uslovima sa dosta toplote i vlage. dvostruko složeni. Rizom je razgranat. Listovi drugog reda. dužine do 30 cm. ponekad se prodaje posađen sa Euphorbia pulcherrima zbog efektnog kontrasta.Kultivari Danas postoji veliki broj različitih kultivara. dražestan) . Adiantum venustum Engleski naziv: Himalayan maidenhair Etimologija: ''lep. Liske su žiroko klinastog oblika. pripisivali ovim papratima.popularan kultivar sa tamnozelenim listovima lepezastog oblika. Gajenje U našim uslovima može se gajiti kao perena. Zahteva povećanu vlažnost vazduha. ‘Cluster Glory’ .e. Ukupna dužina lista je manja od 30 cm. ‘Variegatum’ . u proleće crvenkasti. Rod Asplenium Ovaj rod obuhvata oko 800 vrsta i kultivara. sjane i čine polovinu ukupne dužine lista. nežnim liskama.listovi su kompaktni. tako da su naročito pogodni za sadnju u visećim korpama. dražestan'' Opis Zimzelena biljka visine 30-45 cm. takođe su trouglastog oblika i naizmenično su raspoređeni duž stabljike koja je ''cik-cak'' oblika. tamnim drškama. a liske su sitne. Ovaj kultivar odlično podnosi sobne uslove. česta u trgovinama gde se može naći i pod imenom ‘Fragrantissimum’. ‘Ocean Spray’ . ‘Gracillimum’ (malen. Ime roda je grčkog porekla. mirišljav) . tako da ćemo ovom prilikom pomenuti nekoliko najvažnijih koji se često sreću u komercijalnoj prodaji.kultivar sa gustim.n. poput izmaglice. Listići su na tankim. U uslovima enterijera može se koristiti kao rezano zelenilo. Rasprostranjenje Ova paprat potiče iz šumovitih planinskih područja Azije. p. zelene i stavaraju lep kontrast sa crnom strukturom stabljika. Preporučivali su je za lečenje depresije.popularna biljka. Lisne drške su crne. dugi i povijeni na dole. sa sitnim. panaširanim i nazubljenim listovima. žbunastog habitusa. Trajnost listova u različitim aranžmanima je preko 2 nedelje.

Listovi su celog oboda. čvrsti. odgovara im polusenka i smanjeno zalivanje. Listovi su zimzeleni i variraju od prostih do dvostruko ili trostruko složenih. gotovo sedeći. Gajenje Na prirodnom staništu raste kao epifita. 12 . duž nerava. Domaći. u uslovima polusenke. Tropskim vrstama koje se gaje u enterijeru potrebna je povećana vlažnost vazduha. U prošlosti su vrste ovog roda korišćene kao sastojak različitih biljnih. Neke vrste rastu u području umerene klime. Aspleniumi retko formiraju bočne izdanke.75 m (u sobnim uslovima obično oko 0. One se mogu primenjivati u alpinetumima. korišćeni su kao obloga za ozlede ili kao biljni tonik za ćelavost itd. a zelene na unutrašnjoj strani ili su cele crne boje.1. talasasti po obodu. Osim za lečenje depresije. Asplenium nidus avis Engleski naziv: Bird’s nest fern Etimologija: ''gnezdo'' Opis Zimzelena biljka visine 1 . sade se u male posude. Uspeva i u prostorijama sa centralnim grejanjem. Asplenium antiquum Vrsta potiče sa Tajvana i iz Japana.Vrste ovog roda imaju uspravan rizom. oceditom supstratu. ali ima slabiji porast. tanki. Ovoj vrsti je potrebno obezbediti dovoljno prostora za nesmetan razvoj jer se listovi lako mogu oštetiti. Sorusi su linearni i nalaze se na naličju list. u dobro aerisanom. što znači lučno savijen i odnosi se na splet nerava na listu. na kamenitoj podlozi i teško uspevaju u drugačijim uslovima. na planinama. Rod Cyrtomium Engleski naziv: Holly ferns Etimologija: ''lučni. pa samim tim i manje osetljivi. Lisne drške su crne spolja. engleski naziv se odnosi na sličnost listića ove paprati i listova božikovine (Ilex. mnogo češće propadaju zbog preteranog zalivanja nego zbog isušivanja. Spoljašnji listovi postepeno odumiru i tada ih treba iseći. lekovitih mešavina. holly plant). ali su listovi manji. izbočen'' Latinski naziv roda potiče od grčke reči ''kyrtoma''.5 m). Slično kao i kod prethodnog roda. posađene u kontejnerima u kojima će biti odgovarajući supstrat (sa dodatkom krečnjaka). Slična je prethodnoj. ali se može bez problema gajiti kao saksijska vrsta. čvršći. pa se mnogo češće razmnožavaju setvom spora. formiraju rozetu.

Kultivari Kultivari se mogu razmnožavati setvom spora. a danas je naturalizovana u SAD-u.. Kine. Koreji. ali je treba zaštiti od direktnog sunca jer će se pojaviti ožegotine na listovima. dok je setvom spora potrebno više vremena do dobijanja novih biljaka. Vrste ovog roda se brzo i lako razmnožavaju deljenjem. uspeva i u polusenci. ali relativna vlažnost ne bi trebala da se spusti ispod 50 %. sa 5-18 parova listića. Odlično podnosi nedostatak svetlosti. pa dekorativnost rizoma dolazi do izražaja. gde će uspešno prezimiti čak i na temperaturama koje su par stepeni iznad nule. Lisne drške su boje slame. Redukovanim zalivanjem smanjuje se porast lisne mase. zadržavaju osobine sorte. Ove vrste su pogodne za primenu u visećim korpama. visine 30 . Listići su zašiljeni. Rod Davallia Ovaj rod obuhvata oko 30-ak vrsta koje su rasprostranjene u tropskim oblastima Tahitija i Afrike. Ime roda dato je u čast švajcarskog botaničara .Cyrtomium falcatum Engleski naziv: Japanese holly fern. Podnosi topao i suv vazduh. Asian holly fern Etimologija: ''srpastog oblika'' Opis Zimzelena biljka. Ima uspravan rizom. blago talasasti na obodu. visine do 30 cm. u Japanu.60 cm. uz veoma smanjeno zalivanje.patuljasta forma.listići su nazubljeni po obodu ‘Eco Korean Jade’ .Edmond Davall (1763–1798). dugim lisnim drškama i fino režnjevitim. vunasto dlakavim rizomima koji puze po površini zemljišta. Gajenje Ovo je relativno otporna vrsta na uslove enterijera. Australiji. Listovi su sa najviše 5 pari manje ili više izduženih listića. Australiji i Novom Zelandu. Tokom zime najbolje je ostaviti je u prohladnoj prostoriji.. 13 . trouglastim listovima. ‘Butterfieldii’ . Listovi su perasti. Rasprostranjenje Potiče iz Japana. Naročito je efektno ako se posade u posudama u kojima ima dovoljno prostora za razvoj rizoma koji se prepliću na površini supstrata (slika. Indije i Vijetnama. gusto pokrivene žućkasto mrkim ljuspama i približno čine jednu trećinu ukupne dužine lista. ali čvrstim. Listovi ove paprati se mogu koristiti u aranžiranju. Vrste se karakterišu dugim.). na Himalajima.. Južnoj Americi. sjajni.

mladi listovi su narandžasti i dugo zadržavaju ovu boju tokom vegetacije. Često se razvijaju stolone koje se lako ukorenjuju. mada je bolje da prezimi u prostoriji koja se ne greje. Ima kratak. Listovi su perasti. Drške listova su kratke. Kultivari ‘Brilliance’ . ali je jednostavnije orezati celu biljku jednom godišnje jer će ubrzo izbiti novi listovi. Nephrolepis exaltata Engleski naziv: Boston fern. kisela zemljišta.Rod Dryopteris Engleski naziv: Wood ferns. Ime roda potiče od grčke reči ''drys'' što znači hrast ili šuma i ''pteris'' što znači paprat. sa više od deset pari listića. Dryopteris erythrosora Engleski naziv: Autumn fern Etimologija: ''crveni sorusi'' Opis Zimzelena biljka visine 60-90 cm. sword fern Etimologija: ''visok'' Opis Zimzelena biljka sa puzećim rizomom koja obrazuje brojne ljuspaste stolone. sastavljeni iz velikog broja listića. Listovi su dvostruko perasti. sjajni. ali nemaju velike zahteve za negom. a listovi su perasto složeni sa i do 50 parova listića. Rod Nephrolepis Rod obuhvata oko 30 -40 vrsta. Kini. Zanimljivo je pomenuti da su šumske nimfe koje su živele u hrastovim stablima u grčkoj mitologiji nazivane ''drijade''.ljuspa. Gajenje To je veoma dekorativna biljka skromnih zahteva zbog čega je rado uzgajaju početnici. Stare listove treba uklanjati. crvenkastih listova. Većini vrsta odgovaraju bogata. Listovi tokom vegetacije menjaju boju od bakarno crvene u proleće do intenzivno zelene tokom leta kada se takođe mogu naći mladi listovi crvenkaste boje. mogu da podnesu sušu i uspevaju i na nešto suvljim zemljištima. 14 . Koreji i na Filipinima. odnosi se na oblik sorusa. trouglastog oblika. puzeći rizom iz kog u proleće izbija veliki broj mladih. Rasprostranjenje Autohtona je u Japanu. buckler ferns Etimologija: ''šumska paprat'' Opis Rod Dryopteris obuhvata oko 225 vrsta sa velikim brojem kultivara. široki. Ime roda potiče od grčkih reči ''nephros'' bubreg i lepis . Podnosi nedostatak vlage i suv vazduh.

Neki autori ne preporučuju orošavanje jer se kapljice vode mogu zadržati na listovima i prouzrokovati pojavu truleži. Lisne drške su tanke. Rasprostranjenje Ova vrsta je endemit Novog Zelanda. perasto složeni. to može biti prouzrokovano nedovoljnim zalivanjem. Takođe. Ukoliko lišće požuti i listići počnu da opadaju. širokih. Rod obuhvata oko 55 .Rasprostranjenje Vrsta je široko rasprostranjena. a ponegde se može se sresti i kao epifita. Kultivari ‘Bostoniensis’ . suvim šumama. Pellaea rotundifolia Engleski naziv: Button fern Etimologija: ''zaobljeni listovi'' Opis Zimzelena biljka.70 vrsta rasprostranjenih u aridnim predelima širom sveta. ali ne direktne i dobru drenažu. lomljive. Ova vrsta ne podnosi temperature ispod 12ºC. Naročito je efektna u visećim korpama.tamne boje i odnosi se na boju listova koji su plavo sive boje zahvaljujući kojoj delimično odbijaju sunčeve zrake i tako smanjuju zagrevanje lisne površine. dužine 90 . ‘Fluffy Ruffles’ . mada se ponekad može sresti i na vlažnijim staništima.listovi su sa žutim i bledo zelenim šarama. Listovi su linearni. a veliki broj njih potiče iz Severne Amerike. gusto prekrivene rđastim dlakama i ljuspama i obično čine jednu trećinu ukupne dužine lista. perasto ili višestruko perasto složeni. sa više od 30 parova sjajnih. lučno savijeni. Drške listova su tamno braon boje. tamno ljubičaste do crne boje. listići paprati mogu da se saviju i skupe tako da transpiracija bude što manja.45 cm. na suvim i sunčanim staništima. tamnozelenim listovima. Sorusi se nalaze duž oboda listića. Gajenje Ova vrsta se često gaji. Rizom je puzeći. na skeletnom i siromašnom zemljištu. Rizom je puzeći. Mladi izdanci su toksični za životinje. sitnim listićima. Zahteva dosta svetlosti. Rod Pellaea Ove paprati rastu na kamenitoj podlozi.120 cm. Ime roda potiče od grčke reči ''pellos'' . Uz redovno zalivanje uspeva i u uslovima smanjene vlažnosti vazduha. Listovi su lučno savijeni. Intenzitet plave boje se menja zavisno od količine sunčeve svetlosti. gde raste u svetlim. nedovoljnom količinom svetlosti ili je biljci potrebna prihrana.listovi su višestruko perasti sa nazubljenim. Listovi su zimzeleni. visine 15 .kultivar sa ''kovrdžavim''. okruglastih gotovo sedećih listića. u pukotinama stena. 15 . visine je oko 30 cm. različite dužine. ‘Whitmanii’ . ‘Tiger’ .to je stari kultivar iz koga su danas izvedeni mnogi drugi.

širok. Rod obuhvata 18 vrsta koje rastu u tropskim predelima Afrike i Azije. izrezan. Mnogi od tih kultivara su sterilni i ne mogu se razmnožavati sporama. Odgovara joj svetao položaj. Sorusi su na naličju listova. 16 . uvijen itd. Srpski naziv je ''jelenji rogovi''. Gajenje Ova vrsta (jelenji jezik) se može u našim klimatskim uslovima uspešno gajiti kao perena. Rasprostranjenje Vrsta je poreklom iz Evrope. U uslovima enterijera potrebno joj je obezbediti dovoljno vlage i supstrat sa dosta krečnjaka. ali ne direktna svetlost i oskudnije zalivanje jer previše vode može dovesti do propadanja biljke. Listovi su uspravni. raspoređeni paralelno sa bočnim nervima. raste na krečnjačkoj podlozi. Kultivari Danas postoji veliki broj kultivara kod kojih se razlikuje obod lista koji različito može biti naboran. Smatralo se da se list paprati može koristiti kao protivotrov za zmijski ujed. talasast. već se proizvode u laboratorijama za kulturu tkiva. gusto dlakave. Rod Phyllitis Engleski naziv: Hart’s tongue ferns Ime roda je grčkog porekla i znači ''prost list''. U prošlosti su ove biljke često korišćene u magijske i lekovite svrhe. ‘Crispa Fimbriata’ (talasast obod lista sa resastom ivicom) i mnogi drugi. Rod Platycerium Engleski naziv: staghorn ferns U prirodi ove biljke rastu kao epifite.Gajenje Uspešno se može gajiti u uslovima enterijera. Ima uspravan rizom. izuzev jedne vrste koja je autohtona u Južnoj Americi. duž obala.rogat. i ''keras'' . Zbog srcaste osnove lista (što asocira na ljubav i romansu) korišćen je za pravljenje različitih napitaka i amajlija.60 cm. na vlažnim staništima u polusenci. Lisne drške su kratke. Veliki broj kultivara pripada grupi 'Cristata'. među kojima su ‘Crispa Cristata’ (talasaste i ''izrezane'' ivice lista). celog oboda. Phyllitis scolopendrium syn. Zahteva dobro dreniran i kiseo supstrat sa dodatkom krupnog peska ili šljunka.odnosi se na soruse Opis Zimzelena biljka visine 30 . zbog sličnosti načina na koji list treperi i oblika lista (jezik) i jezika zmije. Asplenium scolopendrium Engleski naziv: Hart’s tongue ferns Etimologija: ''sa puno nogu kao stonoga'' . srcaste osnove i zašiljeni na vrhu. Ime roda potiče od grčke reči ''platy'' prostran. tamno ljubičaste.

Ovo su dimorfne biljke koje formiraju dva tipa listova . Platycerium alcicorne Etimologija: jelenji rogovi. pa otuda i domaći naziv biljke (jelenji rogovi). Potrebno im je obezbediti i dosta svetlosti i lak. Oni izbijaju uspravno. Mogu biti manji i okruglastog oblika. rogovi losa Obrazuje uspravnu masu linearnih. Ukoliko za to postoje mogućnosti. Rizom je obično uspravan. preko leta se mogu izneti napolje. Obrazuje bočne pupoljke kojima se razmnožava. Rod Pteris Engleski naziv: Brake ferns Ime roda potiče od grčke reči ''pteron'' što znači paprat. krupni i duboko režnjeviti. Ovi listovi su prekriveni beličastim. Platycerium bifurcatum Etimologija: podeljen na jednake delove Jedna je od najčešće gajenih vrsta ovog roda. dok na staništima sa puno kiše oni su priljubljeni u podlogu kako bi sprečili ispiranje zadržanog humusa i oštećenja biljke. Široko je rasprostranjena u tropskim preelima Azije. neupadljivi i imaju funkciju da pričvrste biljku za podlogu . kod manjeg broja vrsta je kratak i puzeći. dužine i preko 2 m. Na ovim listovima mogu da se obrazuju spore i tada na naličju obrazuju nepravilne ''mrlje'' smeđih sporangija. Platycerium coronarium Etimologija: formirati venac Kao i druge vrste iz ovog roda. U područjima sa malom količinom padavina listovi su više ispupčeni. 17 . ali su pretežno rasprostranjene u tropskim predelima. Ovi listovi su u početku zelene boje. Obrazuje bočne pupoljke kojima može da se razmnožava. ali je češći slučaj da svojim režnjevitim delom padaju na dole. zvezdastim dlakama.račve grana ili odgovarajuću veštačku podlogu. duboko su režnjeviti. Ima račvaste listove koji lučno padaju. Starije biljke obrazuju masu listova koja se zrakasto širi. zeleni listovi koji podsećaju na jelenje rogove. fertilnih listova. Obuhvata oko 300 vrsta koje su kosmopoliti. Obrazuje 2 tipa listova. uskih listića na čijem naličju duž oboda se nalaze spore.''zaštitni'' koji su porozni. a listovi se sastoje iz dugih. Lako se gaji. Drške listova su brazdaste ili žljebaste. na gore. Iz osnove sastavljene od zaštitnih listova. kovrdžavi. siromašan supstrat. a mogu biti i uspravni. Danas se gaji veliki broj vrsta ovog roda sa brojnim kultivarima koje se malo razlikuju u uslovima koje zahtevaju. kasnije potamne i u donjem delu su štitasto ispupčeni kako bi se u udubljenju sakupljala voda i hranljive materije. Na njima se ne formiraju spore. mekim. tako da ćemo ukratko navesti nekoliko najčešćih. raste kao epifita na šumskom drveću. Kao indikator mogu poslužiti zaštitni listovi koji se blago pritisnu i ako su gnjecavi i ispuštaju vodu onda treba sačekati sa zalivanjem. Kod vrsta ovog roda najvažnije je ne preterati sa zalivanjem. izbijaju dugi. uspravne i pri vrhu režnjevite i listove koji padaju. koji su po obodu izdeljeni u brojne režnjeve.

listovi su sa belim šarama. sa prugama krem boje duž središnjeg dela lista. na osunčanim livadama. dok su fertilni uspravni i zašiljeni. Cretan brake Etimologija: poreklom sa Krita Opis Biljka je visine 30-60 cm. uglavnom samo duž centralne ose. linearnih listića čije su ivice neznatno savijene. ima kratak.krupna biljka sa listovima tamnozelene boje ‘Ping Wu’ .patuljasta forma visine oko 30 cm. u polusenci ili senci. Česta je na krečnjačkoj podlozi. dobru drenažu i ne treba previše zalivati. siromašan supstrat. puzeći rizom. ali ne i preterano zalivanje. ‘Victoriae’ . ‘Rivertoniana’ . Rasprostranjenje Ova vrsta raste širom sveta u tropskim i suptropskim područjima i lako i brzo se naturalizuje u novim krajevima. može se naći između stenja. Sorusi se nalaze duž oboda listova. dok su gornji parovi sedeći. porozan.Pogodne su za gajenje u enterijeru. Kultivari ‘Albo-lineata’ . kojoj je potrebno obezbediti dosta indirektne svetlosti ocedit supstrat i umereno.ima čupav. listovi su dvostruko do trostruko perasto složeni. Drške listova su visoke i čine jednu polovinu ukupne dužine lista. sa dva ili četiri para dugih. mogu biti zelene ili braon boje. sa gusto zbijenim listovima. ‘Cristata Mayi’ . ‘Parkeri’ . Gajenje To je popularna i prilagodljiva sobna biljka. 18 . Pteris cretica Engleski naziv: Ribbon fern. ali uspeva i na drugim tipovima zemljišta. režnjevit obod listića. treba im obezbediti lak. tako da se granice njenog aerala ne mogu tačno utvrditi.ima bele i zelene šare duž listova. Pteris ensiformis Engleski naziv: slender brake Etimologija: oblik sablje To je listopadna biljka visine 30 . ali i na ivicama šuma.kultivar sa manje šara u odnosu na prethodni. Listovi su perasti. a vrhovi listića su nazubljeni.popularna forma. Postoji veliki broj kultivara među kojima su: ‘Evergemiensis’ . nepravilno isečen. Donji par listića je sa kratkom drškom i grana se. Sterilni listovi se pružaju horizonzalno.40 cm.

Uzgoj započinje u Belgiji. Epifitne bromelije nisu paraziti. a cvetovi su obično u klasastim cvastima. bromelije stiču veću popularnost. veka radi dobijanja plodova. sitni i neugledni dok su brakteje veoma dekorativne i intenzivnih boja. ostale su terestrične ili rastu na površinama stena.Pteris tremula Engleski naziv: trembling brake Etimologija: koji treperi Ovo je listopadna biljka. Listovi su višestruko perasto složeni i višestruko perasto deljeni. na Azorskim i Kanarskim ostrvima. Kao ukras bromelije počinju da se gaje u 18. kada počinju da se grade staklenici sa ugrađenim grejanjem. Rasprostranjena je u suptropskim i umereno kontinentalnim područjima Australije. Kod većine vrsta listovi su sedeći i obrazuju rozetu formirajući svojim osnovama ''rezervoar'' koji sakuplja i čuva vodu (tzv. Ovu sakupljenu vodu. na prirodnom staništu. Više od polovine vrsta iz ove familije su epifite. cvetanje traje nekoliko meseci. a specijalizovane ćelije u osnovi tih listova omogućavaju biljci da usvaja vodu. Ova familija je dobila ime u čast Olansa Bromela. Centralnoj i Južnoj Americi. Biljka može da živi nekoliko godina dok se ne obrazuje cvetno stablo. Familia Bromeliaceae Familiju Bromeliaceae čini oko 56 rodova sa približno 3000 vrsta koje su rasprostranjene u Severnoj. Do danas je selekcionisano preko 6000 hibrida i kultivara. već ga samo koriste kao visoki oslonac kako bi doprle do svetlosti jer u šumama jako malo svetlosti dopire do tla. dok epifitne bromelije imaju čvrste i tanke korenove kojima se pričvršćuju za podlogu. Ovaj ''fišek'' nemaju vrste koje rastu u pustinjskim područjima i koje su adaptirane na sušu. trouglasti. a odatle se širi po botaničkim baštama drugih zemalja. Terestrične bromelije imaju razvijen korenov sistem kojim usvajaju vodu i hranljive materije. kao i na planinama iznad granice drveća na preko 3600 m nadmorske visine. ali i u aridnim pustinjskim područjima. veku. Korenov sistem se takođe razlikuje zavisno od vrste bromelije i staništa. švedskog botaničara koji je živeo u 18. dužine 60 . veka. Mogu se naći na različitim staništima. sićušni gušteri i sl. ne pričinjavaju štetu domaćinu. počev od predela sa niskom nadmorskom visinom. a prva među njima bila je Guzmania lingulata. tropskim šumama.) ili njihove larve koje žive na stablima drveća u blizini bromelija. Tada se organizuju putovanja u područja koja su prirodna staništa bromelija i donose se različite vrste koje brzo osvajaju evropsko tržište. u vlažnim. a uvezena je krajem 17. Novog Zelanda. Početkom 20.120 cm. žbunastog habitusa. veku. ''fišek''). koriste i mnoge sitne životinje (insekti. dok su listovi preuzeli apsorpciju vode i hranljivih materija. Odgovara joj zasena. Cvetno stablo se razvija iz rozete. Korenov sistem je mali i prvenstveno ima funkciju da pričvrsti biljku za račve drveta ili za stenu. nakon čega materinska rozeta polako odumire i zamenjuju je nove. mlade rozete koje 19 . Neke bromelije (Tillandsia usneoides) sakupljaju vodu preko listova (pomoću trihoma). Prva vrsta iz familije bromelija koja je uvezena u Evropu bila je ananas.

a zatim se tokom pričvršćivanja dodaje još mahovine oko donjeg dela biljke i uvezuje kako bi biljka bila što stabilnija.). Za svoj rast traže dosta 20 . Neoregelia. Guzmania. a služe i kao izolacija kod naglih promena temperature. Rod Tillandsia Vrste ovog roda su rasprostranjene u pustinjama. sitni delići listova koji opadaju i druge čestice) preko karakterističnih dlaka na lišću . Biljke treba čvrsto uvezati. Billbergia. važno je da se uzimaju celi jastučići. Pored toga. Poželjno je da podloga ima prirodno udubljenje (račve grana na delu debla). ali voditi pri tom računa da se ne zgnječi. Pored toga što vrše funkciju korenova.2 godine nakon precvetavanja. u Meksiku i južnom delu SAD-a. Ponekad materinska rozeta može da traje još 1 . Ove biljke su epifiti i većini supstrat nije potreban za rast i razvoj.. Ovu sposobnost su manje ili više nasledili i kultivari koji se danas gaje. Kada se biljka izvadi iz saksije blago se rastrese zemlja jer bi inače ispadala iz mahovine. Treba voditi računa da se mahovina ne isuši previše. Prethodno se izabere podloga i u njoj izdubi šupljina u kojoj će se smestiti bromelija. Većina bromelija se uzgaja u malim posudama. Biljke se snabdevaju vodom i hranljivim materijama iz vazduha (prašina.). Ime su dobile u čast švedskog fizičara i botaničara Elias-a Tillander-a (1640-1693).. Neke od ovih vrsta se mogu naći čak i na dalekovodima (slika. Biljke sa tankim listovima obično rastu u kišnim područjima dok su listovi bljaka koje podnose sušu zadebljali.). bambusovoj trski i sl. ispunjene vazduhom i reflektuju sunčevo zračenje. tako da se bromelije lako prilagođavaju uslovima enterijera. Vriesea i Ananas. ili se mogu postaviti na komadu debla ili kore (slika.. Vrste ovog roda se gaje prvenstveno kao lisnodekorativne i u vreme cvetanja mogu da menjaju boju listova (obično postaju crveni).. šumama i na planinama Centralne i Južne Amerike..). relativno su jeftine i veoma dekorativne. Primena bromelija Bromelije se u enterijeru mogu saditi u posudama pojedinačno ili više njih zajedno. Mahovina se može sakupiti u šumi.se razvijaju u osnovi stare. kao i da u rozeti bude dovoljno vode. Korenovi služe jedino da pričvrste biljku za podlogu. ali postepeno gubi obojenost listova koji se suše jedan za drugim. trihome gusto prekrivaju površinu listova smanjujući isparavanje vode i transpiraciju. To su vrste koje se lako gaje.trihoma (slika. Tokom evolucije bromelije su razvile sposobnost prilagođavanja čestim promenama uslova u kojima rastu (genetski adaptivne biljke). Cryptanthus. Najpoznatiji rodovi koji se gaje kod nas su: Aechmea. Ovako pripremljeno korenje se žicom pričvrsti za podlogu. Sve se to dobro uveže. bromelije se mogu uzgajati i epifitski na različitim delovima stabala (komadu drveta. na debljoj grani. One imaju i posebne ćelije koje su debelih zidova. komadu kore. Mlade biljke se u osnovi omotaju vlažnim tresetom i mahovinom i sve se pričvrsti pomoću plastificirane žice. što krupniji jer će se kasnije manje rasipati. Vizuelni efekat se dobija odgovarajućim kombinacijama različitih oblika habitusa i boja listova. Tillandsia..

osetljive su na mraz i ne podnose temperature niže od 10°C. Biljke se mogu pričvrstiti za odabranu podlogu korišćenjem žice.3 puta nedeljno. sasušeni. Ukoliko su biljke tek kupljene. zavisno od vrste traju od nekoliko dana do nekolio meseci.1 h.8 . a odgovara im i dopunsko osvetljenje ukoliko nema dovoljno prirodne svetlosti. Meksiko. izuzev vrste T. malih rozeta. 21 . jer su letalni za biljke). Ove biljke se mogu pričvrstiti za različite podloge i gajiti na različitim kamenovima. češće ako su u toplom. oni se mogu učvrstiti ekserčićima. Cvetovi. podnose i direktnu svetlost. Takođe oko tilandsia ne treba postavljati mahovinu. Ukoliko se nove rozete ne odvajaju lako rukama.). suvom okružnju. treba koristiti nož i seći što bliže materinskoj biljci. Materinsku biljku ne treba odbaciti dok se ne osuši. Listovi biljke ne bi smeli da budu dugo vlažni.5 . Ove biljke se mogu prihranjivati preko listova specijalnim đubrivima za bromelije ili 4 puta razblaženim đubrivima za folijarno prihranjivanje drugih biljaka. Ukoliko biljkama nedostaje voda. Listovi su linearni. to će dovesti do propadanja biljaka. Ne treba ih prihranjivati barem tri nedelje.. Razmnožavaju se semenom ili bočnim izdancima. Nikaragva i Panama). Jedna biljka obrazuje 2 . Biljka može i da se kompletno istušira. mlade rozete koje nastavljaju rast. treba sačekati da dostignu 1/3 do 1/2 veličine materinske rozete.svetlosti. Biljka formira bočne rozete na kratkim stolonama (dužine oko 4 cm). zatim pažljivo stresti višak vode i postaviti na dobro osvetljeno mesto gde će se prosušiti. Tillandsia punctulata Poreklom je iz vlažnih. konca za pecanje ili specijalnog vodootpornog lepka (nikako superlepka ili lepka koji sadrži bakar. usneoides koja će preživeti i ako se tokom noći temperatura spusti i do -10°C. jer ona zadržava vodu i može doći do truljenja. zeleni i obrazuju rozetu. a ređe ako su u hladnom ili vlažnom. Ove biljke cvetaju jednom. u ukrasnim keramičkim saksijama. postaju udubljeni. zapravo trebalo bi da se prosuše nekoliko sati nakon ''zalivanja''. Najbitnije je da biljke imaju dovoljno svetla i da ih je moguće ''zalivati''. Zalivanje se vrši tako što se listovi biljke dobro pokvase obično 2 . Nove rozete se mogu odvojiti od materinske biljke. jer može doći do truljenja i propadanja biljke. treba ih potopiti u vodu 0. a tokom cvetanja se stvaraju nove. nekad i preko deset bočnih. tu ne bi smela da se zadržava voda. Ukoliko biljke imaju drvenaste stolone. nakon čega materinska rozeta odumire. Većini vrsta odgovara toplota. Ako je biljka postavljena u neku posudu ili je na kori drveta. a zatim pažljivo okrene i lagano protrese kako bi se višak vode stresao. na komadima korala. senovitih područja Centralne Amerike (Kosta Rika. Obično cvetaju krajem zime i tokom proleća. nakon otpakivanja. Honduras.. to će smetati biljkama). listovi se uvijaju. Bitno je da ne budu u posudama u kojima se zadržava voda. Ukoliko se mlade rozete odvajaju i sade posebno. a mogu se i ostaviti da rastu zajedno s tim da se materinska rozeta pažljivo ukloni kada počne a se suši. a latice su ljubičaste sa belim šarama i krupnim anterama (slika. na komadima drveta (bitno je da nije impregnirano sredstvima na bazi bakra. jer kod nekih vrsta može rasti još par godina nakon cvetanja i produkovati još novih rozeta. Cvasti su proste ili razgranate sa primarnim braktejama crvene boje i sekundarnim braktejama koje su zelene.

poput vaze. Vrsta je poreklom iz Argentine. Stabljike i listovi su isprepletani i obrazuju jednu dugu.. Brazila i Urugvaja. upola blažom koncentracijom od propisane ili specijalnim đubrivima za bromelije. 22 . Cveta obično u proleće. uvijeni ili kovrdžavi. Biljka može biti visine oko 50 cm. Stabljike su duge i tanke sa naizmenično raspoređenim listovima. Odgovaraju joj neutralna do kisela zemljišta. a cvetovi su cevasti. Cvetovi traju svega nekoliko nedelja. Jabuka oslobađa gas etilen koji indukuje cvetanje. Listovi su široki. Nove rozete se mogu odvojiti od matične kada porastu oko 10-ak cm.). širine oko 1 mm. Listovi su linearni. linearni. Posle ovakvog ''tretiranja'' biljka bi trebala da cveta nakon 1 . Cvasti su sa ružičastim braktejama i sitnim plavim i crvenim cvetovima. može se napraviti mešavina jednakih delova treseta i humusnog supstrata za lončanice.2 m (slika. a cvetanje se može indukovati i prskanjem odgovarajućim hormonima. U kućnim uslovima. Može da podnese kratkotrajne mrazeve (2°C do -3°C) sa malim oštećenjima.. Cvetovi su sitni i neugledni.Najviše joj odgovara polusenka. Cvetanje traje nekoliko meseci. a stara postepeno odumire. friendship plant Rod Billbergia je dobio ime u čast Švedskog botaničara i zoologa (Gustaf Johan Billberg).). srebrno zelene boje. obrazuju dubok i uzan ''fišek''.. Billbergia nutans Engleski naziv: queen's tears. zelene i plave boje sa jarko žutim anterama (slika. jer je inače isparavanje smanjeno. uske listove. Biljke cvetaju kada dovoljno porastu. a zatim počinju da se razvijaju nove rozete. može se desiti da se brakteje ne razviju potpuno ili da ne budu intenzivnih boja. Razmnožava se semenom i vegetativno pomoću fragmenata koji se otkidaju i nošeni vetrom zakače za grane drveta ili ih raznose ptice koristeći ih za gnezda. Visine je oko 60 cm.). Prihranjivanje se vrši jednom mesečno. koji su maslinasto zelene boje. posuda sa bromelijom se može staviti u plastičnu kesu zajedno sa zrelom jabukom i ostaviti 7 . a vlažnost povećana. gde naseljava topla područja sa dovoljno relativne vlage.. Rod Aechmea Aechmea fasciata Engleski naziv: silver vase Poreklom je iz Brazila. Supstrat treba da sadrži dosta treseta.10 dana.. ''Fišek'' rozete ne treba da bude pun vode.2 meseca. dužine 2 . a ako je suviše mračno okruženje. Biljke se mogu orošavati u prostorijama sa suvim vazduhom. viseću strukturu. Zalivanje se obavlja i tako što se voda sipa u ''fišek''. pa otuda engleski naziv biljke. Za rast traži dosta svetlosti i toplote. okrenuti na dole. gusto prekriveni trihomama (slika.6 cm.. Ima duge. dužine 1 . brakteje su ružičaste. Važno je da je supstrat ocedit i da se osuši između dva zalivanja. Tillandsia usneoides Engleski naziv: spanish moss Etimologija: bradati lišaj Rasprostranjena je od jugoistoka SAD-a pa do Argentine.

nakon precvetavanja formiaraju se nove rozete u osnovi stare ili na krajevima stolona. Obično su svetlozelene boje sa tamnijim ili svetlijim šarama. ali je neophodno za intenzivan rast biljke. neki više njih. Ovo su pretežno terestrične vrste .Dosta dobro podnosi sobne uslove i vrlo je skromnih zahteva. Prihranjivanje se vrši jednom mesečno. Cvetna stabla su jako skraćena (otuda ime roda). bahianus 'Cascade' i C. a supstrat treba ostaviti da se dobro prosuši između dva zalivanja. Vrste kao što su C. beukerii i njenim kultivarima odgovaraju uslovi senke. potrebno im je i dosta vlage u vazduhu. To su tropske vrste rasprostranjene u Centralnoj Americi. Može da podnese kratkotrajne slabe mrazeve (-5°C do -6°C). Listovi formiraju nisku. neutralan do blago kiseo. Ekvadoru i Boliviji. neravnomernim rastom. sa puno vlage. Treba ih redovno zalivati i orošavati. Rod Guzmania Ime roda je dato u čast španskog prirodnjaka i farmaceuta (Anastasio Guzman). manji broj njih raste u pukotinama stena. otuda engleski naziv roda. dok direktni sunčevi zracimogu izazvati ožegotine na listovima. purpurnim ili crvenim braktejama i belim ili žutim cvetovima. Prihranjivanje neće uticati na intenziviranje boja listova. zelenim. Može se nabaviti specijalna mešavina za bromelije ili pomešati 3 dela treseta. Gvajani. 2 dela peska i 1 deo baštenske zemlje. Mogu se koristiti standarna đubriva (NPK 14-14-14. 23 . porozan supstrat i danas se mogu nabaviti različite komercijalne mešavine ili se može napraviti mešavina koja sadrži treset. Potreban joj je dobro dreniran supstrat. prilagodljive su i dobro podnose uslove enterijera. ''Fišek'' treba da bude uvek napunjen vodom. cvet. zbog čega su pogodni za terarijume. Visoke su oko 50 cm i imaju čvrste. Rod Cryptanthus Engleski naziv: Earth Stars Ime roda potiče od grčke reči krypte. Kao i kod većine bromelija. Pojedine vrste mogu podneti i niže temperature uz smanjeno zalivanje ili više (preko 38°C) uz redovno orošavanje i zalivanje. Vrsti C.rastu na zemljištu. sakriven i anthos. Optimalna temperatura za Cryptanthus spp. Za rast im odgovara rastresit. Potrebe za svetlošću se razlikuju zavisno od vrste i kultivara. 10-10-10) ili đubriva koja se koriste i za afričke ljubičice ili orhideje. kožaste listove. a tada se uklanja materinska rozeta kada počne da propada. sabljastog oblika. Sade se u dovoljno velike posude. a podnose i direktno sunce. kreće se od 16°C do 30°C. Ove vrste uspešno rastu i pri dopunskom osvetljenju. kako bi se formirao korenov sistem najmanje iste veličine kao i nadzemni deo biljke. Većini vrsta ovog roda pogoduje dosta difuzne svetlosti. pesak i perlit. warasii zahtevaju dosta svetlosti. široku rozetu zvezdastog oblika. ali nijedna vrsta ovog roda nije epifita. Rozete se mogu odvojiti i posaditi posebno ili ostaviti da rastu u grupi. Neki varijeteti obrazuju jedno cvetno stablo. a boja postaje intenzivnija ukoliko se koriste fluoroscentne sijalice. Cvetovi su u klasastim cvastima sa žutim. skupljene u uskoj rozeti. Najbolje joj odgovara svetao položaj. Vrste ovog roda se često gaje. Supstrat ne bi trebalo da se potpuno isuši između zalivanja. a postoji veliki broj kultivara sa listovima različitih boja i šara. a matična rozeta propada. Nedostatak svetlosti se manifestuje gubljenjem intenzivnih boja listova koji postaju zeleni i slabim. kao i kod prethodne vrste. a uspeva i u polusenci.

Ne treba ih izlagati direktnim sunčevim zracima. Odgovara im indirektno sunčevo svetlo ili polusenka. Mlade rozete koje se formiraju nakon precvetavanja se odvajaju kad porastu otprilike oko jedne trećine materinske rozete. Mlade. što ipak nije slučaj sa ostalim vrstama. ali ne previše i ne suviše često. oblika i boja. Tokom leta i u prostorijama sa suvim vazduhom mogu se orošavati.do 5°C. Vrste ovog roda uglavnom imaju široke. jer ako se dugo zadržava ista. jer velike biljke posađene u lakim plastičnim saksijama mogu pasti zajedno sa tom saksijom. Mlade biljke se mogu presaditi nakon izvesnog vremena. mada mogu podneti i nešto niže . sanguinea i njihovi brojni kultivari. ravne listove koji obrazuju plitku rozetu. Rod Neoregelia Ime roda dato je u čast direktora Botaničke bašte u Petersburgu. Voditi računa da su posude sa odraslim biljkama stabilne. Biljke propadaju ukoliko je hladno i ne podnose temperature niže od 12°C. Prilikom zalivanja vodu treba sipati u sredinu rozete. može doći do razvoja bakterija i pojave neprijatnog mirisa. cvetno stablo je jako skraćeno. lingulata i G. treba prihranjivati prvih nekoliko meseci. 24 . npr. Prihranjivanje se vrši u periodu vegetacije. u saksije prečnika 10-12 cm u kojima ostaju dok ne procvetaju i ne formiraju brojne rozete. Odrasle biljke nije potrebno presađivati. tečnim đubrivom. Posude u kojima se gaje moraju imati dobru drenažu. Ostali listovi mogu biti zeleni ili često mogu imati šare različitih boja i oblika. One se obilno zalivaju leti. Danas postoji preko 5000 kultivara. nakon odvajanja od matične rozete. a podnose i direktnu sunčevu svetlost slabijeg intenziteta (u ranim jutarnjim časovima. ustajala voda. odstajalom vodom jer suviše tvrda voda smeta biljci i izaziva pojavu smeđih tačkica na listovima. najbolje u proleće. a supstrat treba da sadrži vlaknasti treset i malo glinovite baštenske zemlje sa dodatkom peska. Najbolje je koristiti jako razblažen rastvor (1/4 propisane doze) i dodati ga u malim količinama u centralni ''fišek''. pri čemu im je koren obavijen sfagnumskom mahovinom. Vrste ovog roda se često mešaju sa rodom Nidularium. a smanjeno zimi ili u hladnijim prostorijama. tek posađene biljke. carolinae. Supstrat treba da bude ocedit i kisele reakcije. Za uspešan rast zahtevaju dosta toplote i visoku relativnu vlažnost vazduha. Najpoznatija i najčešće gajena vrsta ovog roda je N. Neke vrste su čak i sinonimi.). sa listovima različite veličine. Potrebno im je dosta difuzne svetlosti. a odrasle biljke u saksijama prečnika 10-15 cm. Neke vrste obrazuju kratke stolone. u Rusiji (Edouard August von Regel). ne obrazuju se brakteje jarkih boja. Otporne su na uslove enterijera.Vrste ovog roda su epifite zbog čega se mogu gajiti u plitkim posudama ili na komadu debla. Takođe. Rod obuhvata oko 100 vrsta koje su pretežno rasprostranjene u istočnom Brazilu. Gaje se u malim posudama. Zalivanje se vrši mekom. kada se i manje vode sipa u rozetu jer od previše vode listovi mogu da istrule. najviše im odgovaraju temperature iznad 12°C. Neoregelia farinosa i Nidularium farinosum. Cvast se razvija u središtu rozete. Voditi računa da đubriva ne sadrže bakar i bor (ili samo u tragovima) jer su toksični za bromelije. odgovara im polusenka. Najčešće gajene vrste su G. tokom vegetacije tečnim đubrivima. već su najmlađi listovi u rozeti koji neposredno okružuju cvast jarkih boja. supstrat ne bi smeo da bude stalno vlažan jer će doći do truljenja biljke. kao npr.

Listovi obrazuju ravnu. Boja listova i brakteja će biti intentivnija ukoliko ima više svetlosti. dok korenov sistem jedino ima funkciju da pričvrsti biljke za podlogu. Cvetovi su žuti. Apsorpcija vode i hranljivih materija se vrši preko lisne rozete. Najpoznatija vrsta je V. Cvetno stablo je uspravno. tokom nekoliko meseci. Listovi su čvrsti. nakon čega materinska rozeta odumire. beli ili plavi. ali ne sme biti suviše vlažan.30 cm) i široka (preko 60 cm). Ime roda je dato u čast danskog botaničara (Willem Hendrik de Vriese). Biljke cvetaju tek kada su stare nekoliko godina. ili kod N. Supstrat treba da bude dobro dreniran i ocedit. Biljke se gaje u malim posudama (prečnika 10-15 cm) tako da ih nije potrebno presađivati u veće. Odgovara im indirektna sunčeva svetlost ili polusenka i temperatura iznad 12°C. bilbergioides. Cvetno stablo je skraćeno. sjajni su i blago povijeni.). Kod nekih vrsta i varijeteta cvetno stablo može biti dugo.Neoregelia carolinae Listovi u središtu rozete su crvene boje u vreme cvetanja. a u središte rozete vodu treba sipati otprilike svakih 10 dana. beli ili zeleni. jarkih boja. gde je dužine oko 30 cm. Rod Vriesea Rod obuhvata oko 250 vrsta koje su rasprostranjene u tropskim predelim Centralne i Južne Amerike. Prihranjuju se dosta razblaženim đubrivima na bazi fosfora. Cvetovi su crveni.. sa cvastima koje su sabljaste. supstrata i sipa se mala količina u ''fišek''. kod N. a unutrašnji listovi rozete koji okružuju cvetno stablo u vreme cvetanja postaju crveni ili ružičasti. Cvetanje traje nekolio meseci. široku rozetu. Prihranjivanje se vrši retko. Đubriva se dodaju preko listova. Biljkama je potrebno dosta toplote. Ne podnose temperature niže od 10°C. tropskih šuma istočnog Brazila. Supstrat treba povremeno zalivati. Vodu u ''fišeku'' treba menjati. Zalivnje se vrši dodavanjem meke vode u središte rozete (''fišek). cvast se nalazi duboko u rozeti i gotovo se ne može uočiti. Rod Nidularium Rod obuhvata oko 40 vrsta koje su poreklom iz kišnih. vlage i svetlosti. Rozeta listova je relativno niska (oko 25 . splendens. razblaženim rastvorom đubriva koji se sipa u rozetu.malo gnezdo i odnosi se na središnji deo rozete. seidelii. Većina vrsta su epifite i rastu na stablima bez supstrata. Ime roda potiče od latinske reči ''nidulus'' . sabljasti. glatkih ivica i obrazuju rozetu.. Neke vrste ovog roda su velikih dimenzija i predstavljaju stanište za pojedine insekte i neke vrste žaba. kao npr. leti i češće. sa žutim braktejama (slika. Cvetno stablo je jako skraćeno. 25 . specijalizovanim ćelijama.

zimzeleni. Može se napraviti smeša treseta. Po precvetavanju se formira plod. spiralno raspoređeni na vrhu izdanka. Reznice se odseku sa malim komadom kore. dugi. Ukoliko se formiraju bočni izdanci. U tplim suvim prostorijama biljke povremeno orošavati. Chrysalidocapus lutescens Česta vrsta u enterijeru. Cvast se razvija iz središta rozete. Areca lutescens Syn. Listovi obrazuju rozetu. Stabljike su žuto zelene boje prekrivene crnim tačkama. Listovi su krupni. po obodu nazubljeni ili prekriveni bodljama. čvrsti.Rod Ananas Vrste ovog roda su poreklom iz Centralne Amerike. tako da se ponekad može dobiti i ''žbunast'' habitus. zašiljeni. Ananas comosus Gaji se prvenstveno zbog dobijanja plodova. neutralan do blago kiseo. čvrsti. osovinski. Poreklom je sa Madagaskara. Plodovi dobijeni u uslovima enterijera su sitni. Prihranjivanje se vrši jednom mesečno. comosum variegatum. Listovi mladih biljaka su nepravilno. zbog čega se palme gaje u posebnim. PALME Palme pripadaju familiji Arecaceae (nekadašnja familija Palmae). A. Za male obime proizvodnje. dok listovi formiraju rozetu koja se nalazi na vrhu. mada mogu da prezime i u prostorijama sa 15°C uz smanjeno zalivanje. Listovi su dugi. upola blažom koncentracijom tečnog đubriva. Potrebno im je dosta toplote i svetlosti. ali i kao ukrasna biljka (različiti kultivari). Ona obuhvata oko 200 rodova sa oko 2600 vrsta koje su pretežno rasprostranjene u tropskim i suptropskim područjima. grubi su. biljke se mogu razmnožavati odsecanjem rozete koja se razvija na plodu. prosuše nekoliko sati i ožiljavaju u pesku ili mešavini peska i treseta. Biljke cvetaju obično nakon dve godine. Postoje forme sa panaširanim listovima. slabo perasti. Zemljište treba da se prosuši između zalivanja. obično ne obrazuju stablo ili se stablo formira u toku rasta biljke i prekriveno je ožiljcima opalih listova. testerasto nazubljeni po obodu. dok su stariji listovi pravilno perasti. na čijem vrhu se razvija rozeta malih listova. oni su obično u osnovi debla. Potrebno im je dosta svetlosti i toplote (min 20°C). Karakterišu se monopodijalnim rastom. dubokim i uskim saksijama. 26 . Korenov sistem je dug. cvetno stablo je kratko i debelo. perasti ili lepezasti. Zalivati treba redovno i obilno mekom vodom približno sobne temperature. ilovače i peska ili perlita (2:1:1). lancetasti. Supstrat treba da je ocedit. Temeprature ne bi trebalo da se spuštaju ispod 15°C. jer bi hladna voda smetala biljci.

u enterijeru znatno manje. a listići su uspravni. Potrebno im je dosta toplote. rano u proleće. Zalivaju se redovno. L. mlađe od 5 godina treba štititi od direktnih sunčevih zraka i njima najbolje odgovara polusenka. Ove biljke ne mogu da prežive dugo u uslovima enterijera. Redovno je treba orošavati i zalivati mekom. Listovi su lepezasti. dobro drenirano. Uspeva na različitim supstratima. odstajalom vodom približno sobne temperature. kisele ili blago alkalne reakcije. Kod mladih biljaka listovi su uži. koja je manjih dimenzija. a listići povijeni na niže. Liske su linearne. Komercijalno se obično mogu nabaviti mladi klijavci . ali joj najbolje odgovara bogata. Listovi su dugi (dužine i do 3 m). supstrat uvek treba da bude vlažan. Slična je vrsti Howeia belmoreana. hranljiva baštenska zemlja i obavezna je dobra drenaža. Odgovara joj toplota i temeperatura ne bi trebala pasti ispod 10°C. takođe. To je vrsta koja traži dosta svetlosti. ali ne treba dopustiti da se zemljište potpuno osuši. ali voda ne sme da se zadržava. To su pretežno niske palme. Kod ove vrste se može javiti nedostatak magnezijuma i kalijuma. lučno povijeni. Licuala grandis Rod obuhvata oko 100 vrsta poreklom iz Australije.''kokosova vlakna'' koja danas imaju široku upotrebu (u proizvodnji supstrata). za razliku od H. Temperatura ne bi trebala da se spušta ispod 15°C.3 m. sa tankim drškama. ali mlade biljk. grandis je visine oko 2 . mada kratkotrajno (nekoliko časova) može da podnese i temperature do 5 °C. Relativno je otporna na sušu. Može se napraviti smeša jednakih delova baštenske zemlje. Tokom vegetacije treba je prihranjivati standarnim NPK đubrivima (18-18-18) ili spororazlažućim đubrivima koja su namenjena za palme. nije potrebno presađivanje svake godine. perasti. Prihranjuje se jednom mesečno tečnim đubrivom. dok su stariji listovi široko lepezasti. Odgovara joj plodno. U prostorima sa suvim vazduhom (centralno grejanje) listovi obično požute. Listove treba redovno orošavati. listovi su lučno povijeni. krupnog peska ili perlita i treseta ili lisnjače. glinovitim. Kao alternativa može se koristiti i spororazlažuće đubrivo koje se dodaje jednom godišnje. aerisano zemljište. gde raste kao endemit i po kojima je dobila ime (Lord Howe Island). Howeia forsteriana Vrsta potiče sa malog ostrva koje se nalazi istočno od Australije.Cocos nucifera Poreklom je sa Kariba.18 m. ne sme se preterati sa zalivanjem jer može doći do razvoja gljiva (Phytophthora). toplote i vlage. To je spororastuća vrsta koja na dostiže visinu 6 . neutralne. čvrste sa povijenim vrhovima. brašno) i delova plodova . 27 . Potrebno joj je obezbediti dosta difuzne svetlosti. duge. svetlosti i relativne vlage u vazduhu. forsteriana gde su listovi više uspravni.kokosov orah koji je tek počeo da klija. Obzirom da sporo raste. dostiže visinu do 7 m. Danas se gaji komercijalno zbog plodova (kokosovo mleko.

To je mala palma. zahvaljujući čemu ova vrsta dobro podnosi i relativno niske temperature. ali joj je neophodna dobra drenaža. bolje prezimljava u hladnim prostorijama (oko 10°C) uz smanjeno zalivanje. Iako se bokori u korenovom vratu. Mogu se koristiti i spororazlažuća đubriva. Prihranjuje se tokom vegetacije. lancetastim segmentima. Chamaedorea elegans Često se gaji u enterijeru. Ipak. Potrebno joj je dosta svetlosti i toplote. mada podnosi sušu. ''dactylos'' . Potiče iz kišnih šuma Meksika i Gvatemale.urma. fero . Listovi su skupljeni u rozeti na vrhu stabla. lučno savijenih perastih listova. za uspešan razvoj joj najviše odgovaraju tople prostorije sa dosta difuzne svetlosti. Ime roda datira još iz tih vremena. To je veoma visoka biljka (do 30 m). To je spororastuća vrsta. Segmenti su čvrsti. dobro podnosi uslove enterijera.20 m. Listovi su perasti. zašiljeni. voda se ne sme zadržavati u posudi. gde dostiže visinu 10 . obično 20 . perasti su i mogu biti dugi i do 6 m. liske su čvrste. čak i na vrlo alkalnim. Dobro podnosi uslove enterijera. prekriveno ožiljcima opalih listova. sa tankim. niže temperature (kratkotrajno i do -4°C). dugim stablom koje je prekriveno ostacima opalih listova. Dosta je slična vrsti Washingtonia robusta kod koje su mlade lisne drške braon boje i sa bodljama. u prodaji se često sreću biljke sa žbunastim habitusom koji je dobijen sadnjom više biljaka zajedno (odnosno setvom više semena u jednoj posudi). U enterijeru. Gornji listovi su uspravni. a donji povijeni. Za rast joj je potrebno dosta svetlosti. grčkog je porekla. U kulturi je znatno manjih dimenzija.Phoenix dactylifera Ova palma je bila poznata još u starom veku gde je bila simbol plodnosti. Treba je prihranjivati tokom proleća i leta. za razliku od W. Zahteva dobro drenirano. Washingtonia filifera Poreklom je iz pustinjskih predela SAD-a (Arizona i Kalifornija) gde su temperature tokom noći dosta niske. plavo zelene boje. ali može podneti i nešto niže temperature. na vrhu zašiljene. polusenku. Listovi su tamnozelene boje sa žućkastim drškama. podnosi i direktnu sunčevu svetloast. suv vazduh. Može da raste na različitim tipovima zemljišta. a listići su čvršći. sa mekim. jer su ovu palmu gajili još stari Feničani.30 listova. U enterijeru se ređe gaji od Ph. oštrih ivica. sa više od 50 gusto raspoređenih. dostiže visinu do 2 (2. canariensis i odgovaraju joj slični uslovi. nego u zagrejanim prostorijama sa suvim vazduhom.5) m i sporo raste. redovno zalivanje i 28 . do 5°C.nositi (onaj koji nosi urme). plodno zemljište. Treba je redovno zalivati. a može da raste i u polusenci. Phoenix canariensis Poreklom je sa Kanarskih ostrva. Na vrhu debla nalazi se široka kruna. ''phoenix'' znači feničanski. linearne. filifera. Stablo je debelo. prekomerno zalivanje.

maksimalno dostiže visinu od oko 6 m. Listovi su perasti. na 4 . crvenkasta u početku. Zamia je dosta star rod. jako skraćeno i podseća na gomolj. Poznata i često gajena vrsta u našem području je Ficus carica . Redovno ih treba zalivati. Listovi su dugi i do 1m. Familija Cycadaceae Zamia furfuracea Danas postoji oko 30-40 vrsta ovo roda i sve su rasprostranjene u tropskim i suptropskim preelima Amerike. kasnije tamnija. kasnije kada porastu. Odgovara mu dosta toplote i svetlosti. Rod Ficus Rod Ficus pripada familiji Moraceae i obuhvata oko 850 vrsta drveća. Stablo je debelo. To je spororastuća vrsta koja se bokori u korenovom vratu. Biljka podnosi suv vazduh. Z. seme se može sakupiti i posejati neposredno po sazrevanju. Plodovi su sitni. Listovi su lepezasti. kasnije postaju maslinasti i prekriveni gustim braon dlakama. furfuracea potiče iz Meksika. Niska je. Korenov sistem se razvija blizu površine. penjačica i poluepifita. koji su postojao pre oko 200 miliona godina. mali broj potiče iz umerenih područja. perasti. Odgovara joj dobro dreniran supstrat. direktnim sunčevim zracima. Odgovara joj dosta svetlosti. Cveta i plodonosi u uslovima emterijera. Redovno treba zalivati biljku. formiraju rozetu na vrhu stabla prekrivenog ožiljcima opalih listova. žbunja. ali treba sačekati da se supstrat prosuši izmeću dva zalivanja. Vrste su pretežno rasprostranjene u tropskim predelima. 29 . Prihranjuju se jednom mesečno tečnim đubrivom. Chamaerops humilis Potiče sa Mediterana (Evropa i severna Afrika). Cvetna stabla su razgranata. Potrebno joj je dosta svetlosti. Supstrat treba da bude dobro dreniran. listići su okruglasti. mogu se pomešati jednake količine baštenske zemlje i peska. ali ne preterati. kožasti. dužine do 1 m. mada podnosi i polusenku. Cycas revoluta Sago palma Cikas svojim habitusom podseća na palme. Mladi listovi su u početku svetlo zeleni. širine do 1 m.dobro dreniran supstrat. Postoje ženske i muške biljke. treba voditi računa da se korenje ne ošteti. Ne podnose zadržavanje vode u posudi. Vrhovi listova postaju smeđi ukoliko je biljka bila izložena jakim. Mlade biljke se presađuju nakon 2 godine.5 godina.smokva.

Grančice su tanke. a cvetovi su vrlo sitni i pričvršćeni za unutrašnji zid. gde se gaje i brojni njegovi vegetativni potomci. u proleće. Bo-tree) i Ficus benghalensis. Ova vrsta je česta u drvoredima i parkovima u područjima sa toplom klimom. pa i u bibliji (lišće smokve). Plodovi su sitni. To je gusto razgranato drvo koje u prirodi dostiže visinu do 30 m. Hinduizmu. osovina cvasti je proširena.. Benjamin's Fig Poreklom je iz južne i jugoistočne Azije i Australije. Bodhi-tree. a kod nekih su listovi jednobojni. Biljka je osetljiva na hladnoću i preteranu sušu. a podnosi polusenku i senku. ali ne dozvoliti ni da se biljka osuši. sjajnim listovima dužine 4-12 cm. među kojima su 'Danielle'. Pojedine fikusa imaju značaja u kulturi i tradiciji. Smatra se da je Gotama Buda doživeo ''prosvetljenje'' sedeći ispod tog drveta. koji su eliptičnog oblika sa izvučenim vrhom. može opadne dosta listova. različitih boja i kombinacija šara. Prilikom presađivanja treba na dno posude staviti debeo sloj drenaže.Vrste ovog roda imaju karakterističnu cvast. kako ne bi došlo do izvaljivanja stabla. Ficus benjamina Engleski naziv: Weeping Fig. tokom zime smanjiti zalivanje. fikusi su karakteristični po gustom. godine p. U nekim delovima Indije ljudi upliću ove korenove tako da se formiraju ''živi'' mostovi preko reka (slike. povijene. ali se njihova boja kreće od svetlo zelene do tamnozelene. U periodu vegetacije. mlečnom soku koji sadrže stabljike. sa širokim deblom. potrebno je i folijarno prihranjivanje. Postoje i minijaturni kultivari pogodni za bonsai (npr. Java). listovi su veoma osetljivi na promene količine svetlosti. Pored cvasti. jedu ih ptice.). Među njima su Ficus religiosa (Sacred Fig tree. Tokom zime. sa kožastim. od proleća do jeseni. 'Naomi'.e.n. sunčan položaj. prečnika do 2 m. ali će se pojaviti novi koji su prilagođeni novim uslovima. Poželjno je svake godine promeniti gornji sloj supstrata debljine oko 3 cm. 'Exotica'. u enterijeru bendžamin može da izgubi i do 30 % lišća. 'Too Little'). Ne odgovara mu suv vazduh ni neredovno zalivanje. Jedno stablo F. Ficus elastica Engleski naziv: Rubber fig. religiosa je zasađeno 288. a mnoge vrste obrazuju i vazdušne korenove. pojedinačan plod je mala orašica koja je pričvršćena za zid osovine cvasti. Na stablu se razvijaju adventivni vazdušni korenovi koji se ukorenjuju i podupiru deblo i teške grane.. Neki kultivari imaju panaširane listove. Odgovara joj svetao. Neke vrste fikusa se spominju i u Kuranu. 'Golden King' i mnogi drugi. Danas se gaje brojni kultivari.. Tokom leta je treba umereno zalivati. Orošavanje nije potrebno. Često se gaji u enterijeru. u hramu na ostrvu Šri Lanka. Ukoliko se biljka premešta. Raste kao drvo visine 30-40 m. Rubber plant Poreklom je iz Indije i Indonezije (Sumatra. Presađivanje bi trebalo vršiti otprilike svake 3 godine. Plodovi (syconium) pripadaju tipu složenih plodova. Kako su ovi 30 .

Mlad list se formira unutar lisne sare . žute boje.mostovi izgrađeni od živih korenova. kao drvo visine 12-15m. zalivaju se jednom nedeljno. mogu biti dugi i do 45cm.omotača koji štiti meristem i raste zajedno sa listom (slika. ocedito zemljište i redovno zalivanje. može se sprovoditi jednom mesečno tečnim đubrivom. razgranato stablo. Razvija dugo. Simptomi nedovoljnog i preteranog zalivanja su slični . Plodovi su sitni. lisna sara se otvara i opada. kožasti. gde raste u tropskim šumama. prečnika oko 1cm. tamnozelene boje. ali ne treba dozvoliti ni da se zemljište previše isuši. Umesto toga mogu se korisititi i spororazlažuća đubriva. Odgovara mu sunce ili polusenka. Ovoj vrsti najviše odgovaraju dobro drenirana zemljišta. dužine 10-35 cm i širine 5-15 cm. Mlade biljke u početku rastu kao epifite. 31 . Biljku treba pratiti i zalivati po potrebi. Tokom zime zalivaju se ređe nego leti. Treba voditi računa da je mlečni sok F.5 – 3 cm. Listovi su različitog oblika. a mnogo su sitniji kod starih stabala (oko 10 cm dužine). Prihranjivanje nije neophodno. Dosta su krupni. visoko u krošnjama drveća. a u donjem delu su uži. climbing fig To je drvenasta. Ova vrsta raste i bez domaćina. Kožasti su. Razmnožava se reznicama ili za manje obime proizvodnje. novi pupoljak kreće da se razvija u sledeći list. ali u gornjoj polovini su širi i okruglasti.. a šteti i kućnim ljubimcima ukoliko progutaju deo biljke. Razmnožava se reznicama i vazdušnim poleganjem. Listovi su sjajni. vremenom postaju čvršći jer korenje nastavlja sa rastom. Ficus pumila Engleski naziv: creeping fig. Plodovi su zelene ’’smokve’’ prečnika 2. a unutar novorazvijenog lista. elastica ’Decora’. U uslovima enterijera plodovi ne razvijaju seme jer je potrebna posebna vrsta ose za oprašivanje cvetova. mada su u kulturi znatno manji. ali to treba prilagoditi tome koliko se brzo supstrat isuši. do visine od nekoliko metara. Kada se list dovoljno poraste. krupniji su kod mladih biljaka (čak i do 45 cm dužine). vazdušnim poleganjem . grubi i po obodu blago talasasti. Najpoznatija grupa kultivara je F.).. U proseku.margotiranjem. Ficus lyrata Engleski naziv: fiddle-leaf fig Poreklom je iz zapadne Afrike. zimzelena povijuša poreklom iz istočne Azije. koja se dodaju jednom godišnje na početku vegetacione sezone (proleće). a žiroki oko 30cm. Potrebno je izbegavati preterano zalivanje. elastica toksičan i kod nekih ljudi može izazvati alergiju na koži. i svojim vazdušnim korenovima se lako pričvršćuje za podlogu tako da može da prekriva vertikalne površine.listovi žute i opadaju. zatim razvijaju duge vazdušne korenove kojima se učvršćuju za tlo i kojima obavijaju stablo domaćina i polako ga guše. Neki kultivari se gaje kao bonsai. U područjima sa tropskom i suptropskom klimom šesto se sadi u parkovima.

pa otuda engleski naziv biljke. sa korom žućkasto braon boje. Zaliva se redovno. dok varijeteti sa panaširanim listovima traže nešto više svetlosti. Ne bi trebalo dozvoliti da se supstrat previše osuši između zalivanja. dužine oko 2. dužine 6-10cm. razvijaju se na oko 1cm od podloge koju ravnomerno prekrivaju. Postoje različiti kultivari sa panaširanim listovima. Podnosi orezivanje. Razvija dva tipa listova. Ficus diversifolia Engleski naziv: mistletoe (=imela) rubber plant U prirodi raste kao zimzelen žbun. Fertilni listovi se razvijaju na horizontalnim granama koje se formiraju obično kada puzavica poraste do vrha podloge. sa gustom. eliptični. tamnozeleni.5 m. redovno zalivanje i dosta svetlosti. Deblo je okruženo adventivnim korenovima. dužine 4-8 cm. Biljke se presađuju svakih 2-3 godine. pri čemu svojim dugim vazdušnim korenovima dopire do tla. Plodovi (’’smokve’’) su žute ili crvenkaste u vreme sazrevanja. dobro drenirano. Kao podlogu za penjanje ne bi trebalo koristiti druge biljke jer ih može oštetiti haustorijama kojima se pričvršćuje. Oni su kožasti. ukorenjuju se i odrvene. Zemljište treba da je rastresito. ali uspeva i na siromašnijem. Odgovara joj plodan supstrat. čvršći od juvenilnih.Stabljike su tanke. bledozelene ’’smokve’’ koje se razvijaju samo na tim horizontalnim granama sa fertilnim listovima. dužine oko 3 cm. Ficus australis Engleski naziv: rusty fig. U podmetaču ne bi trebalo da se zadržava suvišna voda jer to pogoduje razvoju gljiva.5 i širine oko 2 cm. suvljem zemljištu i u polusenci i senci. Listovi su kožasti. Na prirodnom staništu raste kao drvo visine oko 30 m. ređe kao nisko drvo. Ficus rubiginosa syn. vlažnim područjima donje grane formiraju vazdušne korenove koji rastu ka zemlji. U enterijeru joj odgovara umereno osvetljen položaj ili polusenka. juvenilne i fertilne. Listovi su zimzeleni. tako da je dovoljno obilno zaliti biljku jednom nedeljno. Plodovi su male. raspoređeni naizmenično u dva reda duž stabljika. visine oko 5-7 m. U kulturi je manja i obično dostiže visinu oko 2 m. Naličje listova je prekriveno rđastim dlakama. objajasti ili trouglasti. na površini drugih biljaka. Može se gajiti kao bonsai. Može se sresti i kao epifita. gusto prekrivene spiralno raspoređenim listovima. zeleni na licu i sa rđastim ili braon dlakama na naličju. U tropskim. Supstrat treba da je plodan i dobro dreniran. Port Jackson Fig Poreklom je iz istočnih delova Australije. sa drškama dužine 1-4cm. 32 . tečnim đubrivom na bazi azota i kalijuma. Odgovaraju joj svetla mesta zaštićena od direktnog sunca i temperature iznad 15°C. Prihranjivanje treba vršiti 1-2 puta mesečno. ali je potrebno da se zemljište prosuši između dva zalivanja. oko 3 cm prečnika. Razmnožava se reznicama i poleganjem. Juvenilni listovi su srcasti. prečnika i do 1. kožasti. To je brzorastuća vrsta koja dobro podnosi uslove enterijera. Razmnožava se reznicama ili vazdušnim poleganjem. Ficus deltoidea syn. širine oko 2 cm. sjajni. širokom krošnjom.

Indokini i Vijetnamu. Voda se ne sme zadržavati u posudi. na nekoliko dana jer ako se posuda okreće retko. Autohtona je vrsta u Indiji. Tokom rasta horizontalne grane neprekidno formiraju nove vazdušne korenove koji rastu na niže i ukorenjuju se. odrveneli adventivni korenovi. 33 . u početku zeleni. zeleni. rasprostranjenih u tropskim predelima. sjajni. kad sazru postaju tamno purpurni.Ficus benghalensis Engleski naziv: Banyan tree Poreklom je iz Indije. najčešće jednopolni. retko naspramni. retko dlakavi. čija se starost procenjuje na gotovo 3000 godina. Ujedno. pretežno drveća i žbunja. crvenkasto braon boje. dugi 7-25 cm. prečnika oko 1. jugozapadnoj Kini. Cvetovi su aktinomorfni. oko 1 cm u prečniku. Listovi su tamnozeleni. Sacred Ficus To je ’’sveto’’drvo za Budiste i Jevreje. kasnije postaju tamno zeleni i dugi su 12-18 cm. Mladi listovi su dlakavi. a deblo je nepravilnog oblika zahvaljujući brojnim adventivnim korenovima koji vremenom debljaju i odrvene. Šri Lanke i Pakistana. ali je veoma važno da se supstrat prosuši između dva zalivanja. ali i lijana i zeljastih biljaka. plod je bobica ili koštunica. pominje se i u najstarijim nalazima indijske umetnosti i literature. a ukoliko svetlost dopire sa jedne strane. Mladi listovi su crveno ružičasti. U vreme dugih suša listovi opadaju. perasto ili prstasto složeni. Prvenstveno se gaji kao bonsai.5 cm. Kora je meka. prečnika 3 m. ređe prosti. Familija Araliaceae Familija Araliaceae obuhvata oko 70 rodova sa oko 700 vrsta. a kratkotrajno može da podnese i temperature oko 8°C. U protivnom. a lisne drške su duge. Listovi su obično sa zaliscima. savitljive. Plodovi su jarko crvene boje. tako da zauzima veliku površinu. zbog čega listovi trepere i šušte i na slabijem povetarcu. naizmenični. Odgovara mu dosta svetlosti. Bo-Tree. biljku treba okretati redovno. doći će do opadanja listova. Srcastog su oblika. doći će do opadanja i nekroze listova. Najviše mu odgovaraju temperature 12-24°C. sa širokom krošnjom koju podupiru jaki. odstajalom vodom. slabo. mada na svom prirodnom staništu može dostići visinu do 30m. kasnije postaju glatki. U Bombaju postoji stablo visine oko 30 m. uski i zašiljeni. Ficus religiosa Engleski naziv: Bodhi Tree. siva. Ficus maclellandii ’Alii’ syn. skupljeni u glavicama ili štitastim cvastima. Ficus alii To je hibrid koji je nastao u Holandiji i za kratko vreme postao popularna sobna biljka jer je otporniji na uslove enterijera od drugih fikusa. Traži redovno zalivanje mekom. Prihranjuje se jednom mesečno u periodu vegetacije. Mladi listovi su bronzane boje. Plodovi su sitni.

Obrazuje dva tipa listova . Ova vrsta je relativno zahtevna za gajenje. veće biljke (u saksijama prečnika 35 cm i više) formiraju fertilne listove. a supstrat treba samo blago da se prosuši između dva zalivanja. kao i uslučaju nedovoljnog ili prekomernog zalivanja. Može da cveta u uslovima enterijera. ali i prekomerno zalivanje ili nagle temperaturne promene. Ukoliko biljkama opadaju listovi. odnosi se na osam režnjeva listova. Listovi su prstasto složeni. 34 . dok starije. U Evropu je početkom 19. prvo donji. Obično se na starijim biljkama nalaze i juvenilni i adultni listovi. Aralia sieboldii Engleski naziv: Fatsia. cvetovi su žućkasto zeleni.Većini vrsta odgovara dosta svetlosti i porozan i ocedit supstrat. veka. Listovi su spiralno raspoređeni. režnjevitiji i kožastiji od juvenilnih. Ime roda (Fatsia) potiče od stare japanske reči za broj osam. a plodovi su crni. slabo razgranatim stabljikama. veći. Dizygotheca elegantissima syn. kasnije mlađi. tamno zeleni. Biljke koje su u senci i polusenci treba zalivati i prihranjivati ređe. kasnije je izdvojena u poseban rod. usečeni do 1/2 . sa listićima koji su širi. 20-50 cm široki. Adultni listovi su slični juvenilnim. Spider Aralia Poreklom je sa ostrva Južnog Pacifika. Listovi su sjajni. Aralia japonica. pa i više. Listovi na biljkama će opadati i ako je vlažnost vazduha suviše niska ili je voda za zalivanje tvrda. visine 3-6 m. sa desetak dugih. uzrok može biti suviše suv vazduh. sa svetlim. kožasti. linearnih listića koji su krupno nazubljeni po obodu. Potrebna joj je svetlost umerenog intenziteta i temperature oko 15-22°C.juvenilne i adultne. stariji listovi. ali su još tamniji. Biljke treba postaviti na mesto sa dosta difuzne svetlosti ili obezbediti dopunsko osvetljenje. Obično mlade biljke (u saksijama prečnika do 30 cm) imaju samo juvenilne listove. Podnose orezivanje. na drškama dužine do 50 cm. Schefflera elegantissima Engleski naziv: False Aralia. Japanese aralia Poreklom je iz priobalnih područja Japana i Južne koreje. prstasto režnjeviti. sa jakim. duži. Treba ih zalivati redovno. Premeštanje biljaka takođe može dovesti do opadanja listova. Usled nedostatka svetlosti stabljike postaju tanke i izdužene. Ukoliko je temparatura malo niža od 15°C. tamnozelenog lica i crvenkastog naličja. Nedostatak vlage se manifestuje posmeđavanjem oboda listova.2/3 liske. mada to može biti prouzrokovano i prekomernim prihranjivanjem ili izlaganjem biljaka promaji. To je zimzeleni žbun. sa 7-9 režnjeva. Treba im obezbediti i dovoljno vlage. To je žbunasta biljka koja na prirodnom staništu dostiže visinu do 6 m. Aralia elegantissima. žutozelenim glavnim nervom koji pravi interesantan kontrast. ali ne previše često. Fatsia japonica syn. U početku je ova vrsta pripadala rodu Aralia. Razmnožavaju se reznicama. klima uređaju i sl. Listove treba orošavati. listovi opadaju. mada se i stari naziv koristi. krupni.

rano u proleće. najčešće na vrhu krošnje drveta uz koje se bršljan penje.Režnjevi su tupo nazubljeni po obodu. u proleće. ocedit supstrat. Vrsta podnosi niske temperature. različite kiselosti. Lisne drške su crvene boje. Odgovara joj plodan. najčešće sa 5 režnjeva. Canary Island Ivy. ukoliko je potrebno u komercijalnu mešavinu se može dodati pesak ili perlit ili se pomešati baštenska 35 . iz Portuglije. North African Ivy. Brže raste od Hedera helix. humusan. Na ovim ''fertilnim'' stabljikama obrazuju se i cvasti. Požutelost listova može biti prouzrokovana nedostatkom gvožđa. Listovi su spiralno raspoređeni. Razmnožava se reznicama krajem leta ili poleganjem izbojaka. blago kisele reakcije. sa zelenim pegama i u središnjem delu liske plavo zeleni ili sivkasto zeleni. podsećaju na listove bršljana (Hedera helix). U enterijeru se primenjuju u visećim korpama ili se sade uz odgovarajuću podlogu. sa 5-7 režnjeva. dok su fertilni listovi srcastog oblika. Kod starijih biljaka je neophodno obezbediti potporu stabljikama kada počnu da se povijaju ili tada ih jednostavno treba orezati na početku vegetacije. Listovi su spiralno raspoređeni. tako da može da se koristi za vertikalno ozelenjavanje. gusto skupljeni u terminalnim štitastim cvastima. sjajniji su i krupniji su. biljke cvetaju krajem jeseni ili tokom zime. Postoje brojni kultivari sa panaširanim listovima. Hedera helix (bršljan) Engleski naziv: Common Ivy. Često se gaji u područjima sa tropskom i suptropskom klimom. koja raste kao penjačica ili pokrivač tla. Poreklom je sa Kanarskih i Azorskih ostrva. canariensis ‘Variegata’. To je zimzelena biljka sa puzavim stablom dužine 5-10 m. na stabljikama koje su izložene direktnoj sunčevoj svetlosti. Najbolje uspeva u polusenci ili senci. dužine i do 20-30 m. čime se ujedno podstiče njihovo bokorenje. Hedera canariensis Engleski naziv: Algerian Ivy. ali su sa pliće usečenim režnjevima. i iz Severne Afrike. Cvetovi su sitni. umereno vlažna zemljišta. Najbolje uspeva u polusenci. English ivy Poreklom je iz Evrope i jugozapadne Azije. Vrsta uspeva na različitim zemljištima. Biljka formira vazdušne korenove. Madeira Ivy. Zahteva polusenku ili senku. crni. Ne podnosi temperature ispod 10°C. To je zimzelena biljka puzavog stabla. podnosi i osvetljen položaj. među kojima je H. Najviše joj odgovaraju bogata. ali joj najviše odgovaraju temperature 1024°C. čiji su listovi žućkasto krem boje po obodu. Prihranjuje se tokom perioda vegetacije. Juvenilni listovi su režnjeviti. a može da podnese i indirektnu sunčevu svetlost slabijeg intenziteta. režnjeviti. Supstrat treba da bude dobro dreniran. Treba je redovno zalivati i supstrat ne bi smeo da se previše isuši između dva zalivanja. a listovi su debeli. drenirana. Plodovi su sitni. Postoje brojni varijeteti sa panaširanim listovima ili listovima različitog stepena režnjevitosti ili različite veličine. beli. Razmnožava se reznicama. kožasti.

žbunasta forma. dužine 10-20 cm i širine 4-10cm. U odgovarajućim uslovima biljke obrazuju vazdušne korenove koji se ukorenjuju kada dopru do tla. a može da podnese kratkotrajnu sušu. uz smanjeno zalivanje. dajući biljci interesantan habitus. Listovi su veći nego kod bršljana. 1910. Raste uspravno do visine oko 2 m.Scheffler-a. biljke se moraju orezivati. sjajni. u rasadniku. Plodovi su žuto narandžaste boje. Orezivanjem se može formirati i oblik minijaturnog drveta. Vrhovi izbojaka se mogu zakidati kako bi se podstaklo bokorenje i oblikovao habitus biljke. blago povijenim stabljikama koje formiraju okruglu krošnju ili često na staništu koriste susedne biljke kao potporu. Za obrazovanje ovih korenova potrebno je da biljka dovoljno poraste. kasnije odrvene. Time se ujedno podstiče i rast bočnih izdanaka. Nije izbirljiva u pogledu supstrata. U kulturi se često sreću biljke sa više stabljika koje izbijaju u osnovi. savitljivim. godine. To je zimzeleni žbun visine 3 . sa panaširanim listovima ('Variegata'. a žbunasti habitus je nasledila od aralije. Cvetovi su u složenoj cvasti. sa talasastim obodom listova ('Pia'). Fatshedera lizei To je intergenusni hibrid. krupan pesak ili perlit i treset ili lisnjača u jednakim količinama i tome dodati malo izmrvljenog krečnjaka. hibernica u Francuskoj. sjajni. Najbolje prezimljava u nešto hladnijim prostorijama. Listove povremeno treba orošavati. Zalivanje se vrši odstajalom vodom koja treba da bude približno sobne temperature. Razmnožava se reznicama. a stabljike su duge i nemaju vazdušne korenove kao bršljan. nastao je ukrštanjem vrsta Fatsia japonica 'Moseri' i Hedera helix var. Ime roda dato je u čast botaničara J. Ima osobine oba roditelja. podnosi senku. Dobro podnosi orezivanje. prstasto režnjeviti. tamnozeleni su. Listovi gusto prekrivaju stabljike. Cveta u jesen. sa tankim. Postoje različiti kultivari. prstasto složeni. mogu biti i 20-25 cm širine. Ova vrsta može da se koristi i za vertikalno ozelenjavanje. beli u okruglim štitastim cvastima. tada se stabljike pričvrste (vežu) za odgovarajuću potporu jer nema vazdušne korenove kao bršljan. Razmnožava se reznicama. Prihranjuje se dva puta mesečno tečnim đubrivom u periodu vegetacije. temperatura oko 10°C. Heptapleurum arboricolum Engleski naziv: Dwarf Umbrella Tree Poreklom je sa Tajvana. Treba je redovno zalivati i orošavati listove. Grananje se može podstaći pinciranjem. a da korenov sistem ne bude 36 . min. čime se formira gusta. Mladi izdanci su rđasto dlakavi i savitljivi. sa 7-9 listića.C. cvetovi su sitni. Listovi su zimzeleni.4 m. Dobro podnosi uslove enterijera i zagađen vazduh. Schefflera arboricola syn. u kulturi su znatno sitniji. 'Anna Mikkels') i drugi Najbolje uspeva u polusenci. a zatim stabljike počinju da se povijaju. Da bi se održala žbunasta forma. sterilni i ne obrazuje plodove. sa 5 režnjeva (ređe 3 ili 7) kao kod bršljana.zemlja.

Ponekad raste kao epifita. različitog oblika i veličine. neutralan do blago alkalan supstrat. Većini odgovaraju temperature iznad 15°C. Danas postoje brojni panaširani kultivari koji se razlikuju prema boji i obliku šara na listovima. ne podnose ni duže zadržavanje vode u supstratu i najbolje je da se dobro zalije biljka. ali se voda ne sme zadržavati u posudi nakon zalivanja. zavisno od vrste. a od toga se najčešće gaji 5-6 vrsta u enterijeru. Takođe. To je često gajena sobna biljka. kod su duboko režnjeviti. Cvetaju tokom leta. Najviše joj odgovara blago kiseo. ali se može prilagoditi i polusenci. Listovi su prstasto složeni. često razgranato od osnove. pa ostavi da se supstrat prosuši do sledećeg zalivanja. Octopus Tree. Listovi su višestruko složeni. Listovi su složeni. Internodije su kratke. dobro podnosi uslove enterijera i nedostatak redovne nege. 37 . Odgovara joj dosta svetao položaj. dvostruko duboko režnjeviti i daju biljci interesantan izgled. ocedit sa dodatkom peska. Ova vrsta se može gajiti i kao bonsai.dovoljno razvijen (mala posuda npr. koje na staništu dostiže visinu oko 15 m. razgranat žbun. koji se može dodatno oblikovati orezivanjem. Zemljište treba da se blago prosuši između dva zalivanja. Povremeno je treba orošavati. dužine i do 2 m. Neredovno i retko zalivanje može izazvati opadanje listova. u razgranatim cvastima na vrhovima grana. porozan supstrat. Odgovara joj plodan. Prihranjuje se jednom mesečno tečnim đubrivom tokom vegetacije.) i da bude u uslovima povećane vlažnosti vazduha. poreklom sa Pacifičkih ostrva i jugoistočne Azije. To su skromne vrste. crveni. Brassaia actinophylla Engleski naziv: Umbrella Tree. Rod Polyscias Engleski naziv: Ming aralias Rod obuhvata oko 80 tropskih vrsta. gusto obrasle listovima. najčešće krem bele ili žute boje. Cvetovi su sitni. Potrebno joj je dosta vlage. Schefflera actinophylla syn. To je zimzeleno drvo. ali dobro uspevaju na različitim vrstama supstrata. malih zahteva za negom. gusto raspoređeni u gornjim delovima grana. Amate Etimologija: listići se radijalno prostiru iz jedne centralne tačke. mada mogu podneti i kratkotrajne do 4°C. Supstrat treba da bude vlažan. na drugom drveću. bitno je da su ocediti. Polyscias fruticosa To je uspravan. Odgovara im supstrat sa dosta treseta. Mogu se prihranjivati jednom mesečno đubrivima na bazi azota. ali ne mokar. Potiče iz tropskih kišnih šuma Australije. Podnosi neredovno zalivanje. ali biljke mogu podneti kraći period bez vlage nagon čega se brzo regenerišu. kao i patuljaste sorte. a stabljike su cik-cak oblika. Vrhovi izdanaka se seku kako bi se podstaklo grananje. Nove Gvineje i Jave.

38 . sa sitnim trnovima. Familija Araceae Scindapsus aureus syn. Epipremnum aureum syn. kakve se sreću u enterijeru. debeli. One često nemaju izbalansiran odnos korenovog sistema i mase nadzemnih izdanaka. Najviše im odgovara polusenka. po obodu blago nazubljeni. šećeri). Polyscias balfouriana syn. dužine maksimalno do 10 cm. tamno zelene boje sa žutim šarama. a prihranjivanje se obavlja tečnim đubrivima u proleće. ali suviše dugo izlaganje direktnim sunčevim zracima može oštetiti listove. prekomerno zalivanje prouzrokuje truljenje korena i opadanje listova. širine do 45 cm i nepravilno su režnjeviti. žutim ili svetlozelenim šarama. Najviše joj odgovara umereno osvetljen položaj. Danas postoje brojni panaširani kultivari sa belim. Formira vazdušne korenove kojima se pričvršćuje za podlogu. Philodendron nechodomii syn. U uslovima smanjenog osvetljenja zaliva se ređe. srcastog oblika. Intenzitet žute boje zavisi od količine svetlosti. Scindapsus pinnatus syn. povremeno je treba orošavati. Na mladim biljkama. podnosi i dosta difuzne svetlosti. U enterijeru stablo dostiže dužinu oko 2 ili više metara. trostruko režnjevite listove. naročito u dosta svetlom i toplom okruženju.P. Najčešći problemi se javljaju prilikom kupovine forsiranih biljaka koje se u početku teško prilagođavaju na nove uslove. Pothos aureus syn. fruticosa 'Plumata' ima sitnije. dešava se da izgube veliku količinu listova. jugoistočne Azije i Nove Gvineje. Treba je zalivati kada se zemljište prosuši. Može se uzgajati i u vodenoj kulturi (''hidroponika''). Nisu izbirljive u pogledu supstrata. To je povijuša čije stablo može biti dugo i do 20 m. Epipremnum pinnatum Potiče sa Solomonovih ostrva. na nešto nižim temperaturama 10-12°C listovi požute ili se javljaju rđaste fleke. P. često uz dodatak odgovarajućih stimulatora rasta (hormoni. 3-5 cm u prečniku. Optimalne temperature se kreću od 15 do 30°C. Listovi su zimzeleni. dok usled nedostatka svetlosti se gube šare i listovi postaju zeleni. a dobro podnose dosta svetlosti ili senku. Presađuje se svakih 2-3 godine. odnosno korenov sistem je slabije razvijen u odnosu na nadzemni deo. visoke relativne vlažnosti i redovno su prihranjivane. To su biljke koje su rasle u uslovima intenzivne osvetljenosti. Ova vrsta dosta dobro podnosi uslove enterijera i često se gaji. Poznat je kultivar 'Marginata' sa belim šarama duž oboda lista. kožastije od osnovne vrste i pogodna je za bonsai. u osnovi duboko usečeni. pinnata Listovi su okruglasti. naizmenični. Po donošenju takvih biljaka u enterijer. sukulentni. dok na staništu listovi odraslih biljaka mogu porasti i do 100 cm dužine. listovi su celog oboda.

ali retko tako da se supstrat prosuši između dva zalivanja. Zahteva bogat. Presađuju se svake druge godine. tako da se difenbahije često sreću samo pod imenom roda i kultivara (Exotica Compacta. 2 dela baštenske zemljei i 1 deo peska ili perlita. nekad i više. Najbolje uspeva na dobro osvetljenom mestu ili u polusenci. Syngonium podophyllum Engleski naziv: Arrowhead plant. Biljke sa dosta panaširanim listovima zahtevaju više svetlosti.Rod Syngonium Rod obuhvata oko 36 vrsta poreklom iz troskih kišnih šuma Centralne i Južne Amerike. Biljke sadrže mlečni sok. a podnose i polusenku. ali podnosi nešto niže temperature uz smanjeno zalivanje. Mlade biljke su žbunaste forme. širine oko 10 cm. kasnije stabljike počinju da se povijaju zbog čega se može koristiti za vertikalno ozelenjavanje. ali ne sme se dozvoliti da se supstrat potpuno osuši. U uslovima enterijera retko cveta. cvast je sa belom spatom dužine oko 10 cm.18 °C i maksimalne tokom vegetacije od 20 do 30°C. Oblik njihovih listova može da se menja zavisno od starosti biljke i obično su listovi starijih biljaka mnogo režnjevitiji od juvenilnih listova kakvi se mogu videti na biljkama koje se gaje u enterijeru. tako da starije biljke i u enterijeru vremenom obrazuju listove sa obično 5 jasno diferenciranih.5m. Svi delovi biljke su otrovni. roze ili žute boje. Listovi su eliptični. čije stablo dostiže 15-20 m dužine. kojima odgovaraju minimalne temperature oko 16 . dosta difuzne svetlosti. sa šarama bele. Tokom zime zalivanje treba smanjiti. kao i znatno više. u visećim korpama. koji izaziva iritaciju i crvenilo kože. naročito ako je suviše toplo ili je vazduh suv. Australian. malih zahteva i danas postoji veliki broj kultivara i hibrida. Camille. Paradise. Rod obuhvata oko 30 vrsta rasprostranjenih u tropskim oblastima Amerike. Orezivanjem se može dobiti žbunasta forma. Biljke treba povremeno orošavati. Rod Dieffenbachia Ime roda dato je u čast nemačkog fizičara Ernst-a Dieffenbach-a. American evergreen To je višegodišnja povijuša. Prihranjuju se jednom mesečno u periodu vegetacije. Optimalne temperature se kreću od 1525ºC. može se napraviti smeša 2 dela treseta. To su često gajene sobne biljke. poreklom iz Meksika. ali im smetaju direktni sunčevi zraci. Stablo dostiže dužinu do 4 . Tropic Snow i mnogi drugi). ili joj se može obezbediti odgovarajući oslonac za stablo. redovno orošavanje. zeleni ili često panaširani. 39 . To su često gajene sobne biljke. Listovi adultnih biljaka su režnjeviti. Postoje brojni panaširani kultivari. pa su i novi listovi tada više zašiljeni i strelasti. zimi smanjeno. Listovi juvenilnih biljaka su pretežno strelasti ili kopljasti dužine najviše do 30 cm. Biljke treba zalivati obilno. sa drškama dužine do 60 cm. uskih režnjeva. sa šarama različitog oblika i boja. To su drvenaste penjačice. podmlađuje se biljka. treba ih redovno zalivati tokom vegetacije. ocedit supstrat. Potrebna im je visoka relativna vlažnost. Tropic Marianne.

blago kiselo zemljište. U supstrat se može dodati malo treseta ili ako se gaje napolju. Gomolji u fazi mirovanja moraju biti suvi. gaje se još i D. poželjno ih je postaviti i na podmetač u posudu u kojoj je voda koja će isparavati. picta (syn. Tokom zime se čuvaju na temperaturi 13 °C . a supstrat ne bi trebalo da se potpuno isuši. Tokom vegetacije treba ih obilno zalivati. čiste i suše. Mogu se gajiti i u eksterijeru. Razmnožavaju se reznicama. vlage i temperature iznad 15˚C. a podnose i polusenku. Elephant ear Rod obuhvata 7 vrsta rasprostranjenih u Južnoj i Centralnoj Americi. Redovno ih treba orošavati. Većini varijeteta odgovara polusenka ili senka. na prirodnom staništu visine 40-90cm. D. obalama. spljoštena i iz nje se direktno razvijaju listovi.krtolu koja je horizontalna. sa listovima dužine 15-45cm. Potrebno im je ocedito. nije na samoj ivici. To su brzorastuće biljke zbog čega se presađuju jednom godišnje. Gomolji se sade u proleće kada nema opasnosti od mraza.16 °C i u proleće sledeće godine se ponovo sade. Ukoliko donji listovi žute i opadaju moguće je da biljka nije bila dovoljno zalivana ili je bila izložena promaji koja podstiče evaporaciju listova. malo poluraspadnutog lišća. Najpoznatija vrsta je Caladium bicolor. bogato humusom. siva ili bela). pre početka prvih mrazeva (min temperatura 15°C) se vade. na čistinama. Pored nje. Prihranjuju se tečnim đubrivima ili folijarno. Direktni sunčevi zraci mogu izazvati ožegotine na listovima. schomburgkii. gde traju nekoliko dana. a ukoliko se temperature spuste ispod 10˚C propadaju. U jesen. Cvast je dužine oko 25 cm. lanceolasti ili sterlasti. Listovi kaladijuma se mogu koristiti i u svežim aranžmanima. U kulturi su obično visine oko pola metra izuzev patuljastih sorti koje su niže. Rod Aglaonema 40 . vazdušnim poleganjem ili bočnim izdancima. veku. Najpoznatija vrsta je D. dužine 15-35 cm. Plodovi su male bele bobice. a neki kultivari se mogu gajiti i u uslovima sa dosta svetlosti. ali se gaji i veliki broj hibrida i kultivara (preko 1000). Rod Caladium Engleski naziv: Angel wings. veličina i boja listova se razlikuju zavisno od kultivara. Tokom sušne sezone imaju period mirovanja. ali najčešće su listovi srcasti. a mesto spajanja lisne drške i liske je nešto pomereno ka sredini liske. problemi postoje ukoliko i mlađi listovi opadaju. sa šarama različitog oblika i boje (roze. Biljke imaju podzemni izdanak . ali podnose i smanjenu vlažnost vazduha. crvena. maculata). Lisne drške su duge 15-30cm. Svi delovi biljke su otrovni. To su niske biljke. Kada se gaje u enterijeru potrebno ih je redovno orošavati. bowmannii i druge. Naravno. Oblik. biljke vremenom gube starije lišće. amoena (syn. spata i spadiks su zelenkaste boje. Rastu u tropskim predelima gde se smenjuju period kiša i suše. seguine). Zahtevaju dosta toplote. D.Odgovara im položaj sa dosta indirektne svetlosti. U Evropi su počele da se gaje u 18. Sorte sa lanceolastim listovima su uglavnom dobijene od C. Formiraju izdanke u osnovi. Obično se zalivaju 2-3 puta nedeljno.

lancetasti ili izduženo eliptični.30 °C. Zahteva povećanu relativnu vlažnost vazduha i dosta idirektne sunčeve svetlosti. nervi su izraženi. a plodovi su crvene bobice. commutatum. Liska je dužine oko 30 cm. Razmnožava se podelom bokora. Zemljište se obilno zalije. To su zeljaste biljke. tamno zeleni ili zeleni. visine od 20-150cm. sa drškom iste dužine. Listovi su srcasti. Listovi su naizmenični. krečnjačkom zemljištu. zavisno od kultivara. skeletnom. To su popularne sobne biljke. Postoji veliki broj kultivara sa listovima različite boje. Treba ih orošavati. tamnozelene boje. a zatim ostavi da se prosuši do sledećeg zalivanja. a mogu da se prilagode različitim uslovima osvetljenja. ali ne suviše mokar. Cvetovi su neugledni. koji treba da bude vlažan. crystallinum. Biljni sok je otrovan. Sporo rastu. 1 deo usitnjene sfagnumske mahovine. Prihranjuje se jednom. i njeni panaširani varijeteti. a na dnu posude obavezna je drenaža. eventualno dva puta mesečno tokom vegetacije đubrivima koja ne sadrže karbonate. Prihranjuju se tokom vegetacije tečnim đubrivom. Visine je oko 35 cm. dok oni sa svetlijim listovima traže više svetlosti. aerisan. Može se pomešati 3 dela treseta. Odgovaraju joj temperature 15-25°C i supstrat koji je ocedit. Listovi su srcastog oblika. Tamniji varijeteti mogu da se gaje u uslovima senke. a najviše im odgovaraju temperature 20 . Odgovara im supstrat težeg mehaničkog sastava. Povremeno orošavati listove mekom vodom. širine 6-15 cm. Za uspešan rast traži dosta indirektne svetlosti. U dodiru sa kožom izaziva iritaciju. dužine 10-45 cm. i širine 5-15 cm. U prirodi raste u pukotinama stena ili na plitkom. a podnosi i polusenku. Optimalna temperatura se kreće od 16 do 29°C. Dobro podnosi uslove enterijera. Često se gaji A. Anthurium crystallinum To je zimzelena biljka visine oko 75 cm. tamnozelene boje sa svetlim nervima. sa drškama dužine 7-15 cm. od Bangladeša na istoku do Filipina i severno do južne Kine. Supstrat treba da je lak i rastersit. meko. kod koga je zelenkasta. može se posuda sa biljkom postaviti na podmetač napunjen vodom koja će isparavati. naličje je bledo. Spata je ružičaste boje za razliku od A.Engleski naziv: Chinese evergreens Rod obuhvata oko 40 vrsta poreklom iz tropskih predela Jugoistočne Azije. Potrebna im je i visoka relativna vlažnost vazduha. 41 . Osetljive su na hladnoću i ne podnose temperature ispod 10°C. Odgovara im indirektno svetlo i polusenka. dužine oko 10-25 cm. sa dodatkom peska i sitnog krečnjaka. Lice lista je baršunasto. 1 deo krupnog peska uz dodatak malo baštenske zemlje ili komposta. sa belom ili zelenkastom spatom. cveta više godina. Zimi smanjiti zalivanje. Razmnožavaju se reznicama ilii podelom bokora. ali supstrat ne bi smeo da se previše osuši. endemit. bele boje. Biljka je otrovna. Anthurium clarinervium Poreklom je iz Meksika. uglavnom malih zahteva za negom.

Na nešto nižim temperaturama ulazi u fazu mirovanja i prestaje sa rastom. mada dobro uspeva i u uslovima polusenke. Na staništu je visine oko 4. Najviše joj odgovara polusenka. elephant ear Poreklom je iz tropskih šuma Šri Lanke. eliptičnim rupicama. Listovi su sjajni. Na staništu obično procveta nakon 3-4 godine. sa nešto svetlijim nervima. jedino ne podnosi direktne sunčeve zrake. Slična je vrstama Xanthosoma sagittifolium. Obrazuje duge vazdušne korenove. Lisne drške su uspravne dužine preko 1 m. Dobro podnosi uslove enterijera.5 m.Alocasia macrorrhiza Engleski naziv: Giant taro. sjajnim listovima srcastog oblika. Odgovara joj propusno. Po obodu su grubo. aerisano zemljište i dosta relativne vlage u vzduhu.. Treba je redovno prihranjivati. plodan.rizom). a postoje kultivari sa panaširanim listovima ('Variegata') ili sa bledo ljubičastim listovima ('Violacea'). dužine 25-90 cm i širine 25-75 cm. sa visokim sadržajem humusa. Monstera deliciosa Engleski naziv: Ceriman.. kožastim. (Alocasia longiloba Miq. dužine do 20 m. mada danas ova grupa obuhvata veći broj kultivara tako da je teško sa sigurnošću tvrditi koje su sve vrste učestvovale u hibridizaciji. Peltandra spp.8m i širine 0. Indije i Malazije gde raste u spratu prizemne flore na čistinama ili na obalama reka. Kao potporu koristi okolna stabla uz koja se penje kako bi doprla do svetlosti. Treba je redovno zalivati i supstrat mora uvek biti vlažan. ali temperatura ne bi smela da se spusti ispod 10°C jer tada propada. sa krupnim. Cheese Plant split-leaf philodendron To je povijuša poreklom iz tropskih kišnih šuma Meksika i Paname.6 . Visine je maksimalno do 1 m. sa spatom bledo zelene boje i belim spadiksom. podnosi i zadržavanje vode u posudi. Alocasia amazonica To je grupa hibrida nastala sredinom prošlog veka ukrštanjem Alocasia watsoniana Hort. Može da preživi i ukoliko se temperature kratkotrajno spuste do -3°C. dok su listovi starijih biljaka nepravilno režnjeviti i sa sitnim. dužine do 1. Stabljike su debele. a cvetovi traju nekoliko nedelja. ali će listovi biti oštećeni već na 0°C. Presađuje se jednom godišnje. Spata je krem bele boje. dok u uslovima enterijera cveta retko. Prvi plodovi sadrže 42 . Listovi mladih biljaka su znatno manjih dimenzija. Plodovi bobice smeštene na osovini cvasti dužine oko 25 cm i širine 3-4 cm. U enterijeru treba obezbediti potporu za stablo. zelene boje. Colocasia esculenta.1. Slabo se grana.2 m. Tamnozelene su boje. Listovi se razvijaju iz vertikalnog rizoma i obrazuju rozetu. Supstrat treba da je ocedit. krupno nazubljeni. Traži dosta vlage i može da podnese zadržavanje vode u posudi. Razmnožava se bočnim izdancima (ima podzemno stablo . Odgovara joj dosta indirektne svetlosti. često sa crvenkastom nijansom ili sa tamnocrvenim naličjem i svetlim nervima. Cvast je dužine oko 20 cm. donekle podnosi i senku. cele liske i celog oboda.) x Alocasia sanderiana Hort. liske su više horizontalno postavljene. Rupice na listovima monstere služe da ublaže dejstvo vetra i spreče da listovi budu oštećeni.

pertusom vrlo često mogu naći juvenilne forme monstere. ukus podseća na ananas. poluepifite i ređe terestrične vrste) koje se penju uz stabla. Philodendron bipinnatifidum syn. poludrvenasta biljka. spiralno raspoređeni. Bouché je kasnije izdvojena u poseban rod pod imenom Monstera deliciosa Liebm. Obrazuju i posebne. Philodendron pertusum Vrsta Philodendron pertusum (L. a ostaju u osnovi razvijenog lista. oticanje. 43 . Listovi su veoma gusto. Potrebno je oko godinu dana da plodovi sazru i tada se mogu jesti bez negativnih posledica. dužine do 1m. a obično nemaju ni perforacije (rupice). mada podnosi i suv vazduh i polusenku. a obično se razlikuju juvenilni i adultni listovi. kao i niz prelaznih oblika između njih. Listovi su krupni. kratki su i brojni. zbog čega neposredno po konzumiranju nastaje iritacija. sa režnjevima koji su krupno. Danas se može sresti pod oba imena. Ime rod potiče od grčke reči ''philo'' . Korenovi koji prvenstveno pričvšćuju biljku za podlogu. Listovi su uglavnom veliki. Postoje kultivari sa panaširanim listovima. na dugim drškama.voleti i ''dendron'' . sa krošnjom koja je isto toliko široka. duboko perasto urezani ili perasto režnjeviti. na Pacifičkim ostrvima i Aziji. a stabljike su gusto prekrivene upadljivim ožiljcima opalih listova između kojih se razvijaju brojni. to su listovi dublje i više deljeni. sjajni. Treba je redovno zalivati mekom vodom i povremeno orošavati. javljaju se plikovi. split leaf philodendron Poreklom je iz Paragvaja i jugoistočnog Brazila. Najviše joj odgovaraju temperature od 20 do 30°C. gde se sasuše ili srastu sa nodusima. Obrazuju vazdušne korenove i često su to povijuše (epifite. u početku uspravne. a odomaćile su se i u Australiji. nerazgranate. 'Variegata' i 'Albovariegata'. žbunastog habitusa.drvo. nepravilno nazubljeni ili talasasti. Koch & C. Rod Philodendron Rod obuhvata veliki broj vrsta (oko 700). Obično je visine do 5 m. Philodendron selloum Engleski naziv: tree philodendron.) K. kasnije. U osnovi postoje dva tipa vazdušnih korenova. To je velika. Stabljike su pojedinačne. svakih 2-3 nedelje tokom perioda vegetacije. Sto su biljke starije. modifikovane listove (''cataphylls'') koji okružuju i štite mlad list koji je u fazi razvoja. Svi delovi biljke su otrovni izuzev zrelih plodova koji takođe mogu izazvati blagu iritaciju kod previše osetljivih ljudi. svrab i promuklost. Rasprostranjene su pretežno u tropskim predelima Amerike.dosta otrovne oksalne kiseline. spiralno raspoređeni. a ne podnosi temperature niže od 10°C. Na istoj biljci se mogu naći različiti listovi. Potrebna joj je i visoka vlažnost vazduha. sa starošću biljke se povijaju. kao i dosta indirektne svetlosti.D. često. dugi vazdušni korenovi. Prihranjuje se tečnim đubrivima. Duboko su režnjeviti po obodu. dok su vazdušni korenovi koji sakupljaju vodu i hranljive materije znatno duži i deblji i spuštaju se dopirući do supstrata. a neki autori smatraju da se pod imenom Ph. čiji su listovi sitniji i manje deljeni.

Biljke povremeno treba orošavati. To je skromna vrsta koja dobro podnosi uslove enterijera. ali da supstrat bude umereno vlažan. tako da u izvesnom periodu listovi ove dve vrste mogu ličiti. ocedit. Prihranjuje se jednom godišnje sporolrazlažućim đubrivom na početku vegetacije ili jednom mesečno tokom vegetacije. Najviše mu odgovara vlažan. 'German Selloum' ima vrlo uske i zašiljene režnjeve. kao i dosta relativne vlage u vazduhu. tamno ljubičasta spolja. Listovi su režnjeviti. Može se naparaviti mešavina od 2 dela krupnog treseta. Nije otporan na sušu i potrebno mu je redovno zalivanje. a može da podnese temperature do 12 ºC. Supstrat treba da je dreniran. sa purpurno crvenom spatom dužine oko 30 cm i uspravnim spadiksom. a po potrebi se može obezbediti i dopunsko osvetljenje na koje dobro reaguju. Vrste koje rastu u enterijeru vrlo retko cvetaju. Ne podnosi direktne sunčeve zrake. Cveta u uslovima povećane toplote i vlage (staklenik) i spata je dužine oko 15 cm. 1 dela baštenske zemlje i 1 dela peska ili perlita. Nije izbirljiva prema zemljištu.Cvast je krupna. porozan. tamnozeleni. ali klijavci mogu da se razvijaju i na zemlji i kasnije da se penju uz debla drveća. Seme raznose ptice i ono može da klija u račvama grana. sa crvenkastim naličjem i crvenim glavnim nervom i lisnim drškama. Biljke se obilno zalivaju. mladi obično sa tri slabo izražena režnja. Svi delovi biljke su otrovni. Pothos panduriformis Engleski naziv: Philodendron Panda Često se može naći sinonim Philodendron bipennifolium. u prodaji i popularnoj literaturi se obe vrste često sreću pod oba imena. uz smanjeno zalivanje. kao što je 'Variegatum' imaju panaširane listove. kožasti. pa biljke treba redovno orošavati. Zahteva dosta svetlosti. a neki se razlikuju prema obliku režnjeva. sa puno sitnih cvetova. 44 . U enterijeru stabljike dostignu dužinu od 2-3 m. Philodendron panduriforme Syn. a postoji i veći broj kultivara što otežava determinaciju. što znači da u jednom periodu života raste na površini drugih biljaka. slabo osvetljenih prostorija. sa belim spadiksom. Listovi su sjajni. ali traži dosta difuzne svetlosti. stariji sa najčešće 5 jasno diferenciranih režnjeva. Zapravo. a delimično je otporna i na sušu. S druge strane. obe vrste imaju jako varijabilne listove. crvena na unutršnjoj strani. i oblik listova se menja zavisnosti od starosti biljke. To je poluepifitna povijuša. Odgovaraju mu temperature iznad 20ºC. Philodendron erubescens Engleski naziv: Blushing philodendron To je zimzelena povijuša poreklom iz Kolumbije. npr. plodan supstrat. neki od njih. a zatim se ostavi da se supstrat prosuši nekoliko dana do sledećeg zalivanja. Postoje brojni kultivari koji se gaje u enterijeru. ali neki autori smatraju da se radi o potpuno drugoj vrsti. Vrsta odlično podnosi senku i pogodna je za ozelenjavanje mračnih. retko više.: Philodendron latilobum.

mada podnosi suv vazduh. Ph. Caladium zamiaefolium. Zimzelena je biljka u normalnim uslovima. listovi opadaju i sa dolaskom kišnog perioda izbijaju novi.) Schott (1829). dužine preko 0. angustisectum (Ph. hederaceum (Jacq. cordatum Hort. puzavim stablom. Listići su sjajni. Kenije i dela južne Afrike. Cvetno stablo je kratko. otuda je nastala zabuna. a može da raste i po površini tla. Zamioculcas zamiifolia syn. Treba je redovno zalivati. radiatum) i Ph. Ovo je često gajena sobna biljka. a površina supstrata treba da se prosuši između zalivanja. glatki. Ph. Obe vrste imaju srcast oblik listova. sa 6 .Ph. tamno zeleni. dužine 5-7 cm. poreklom iz Južne Amerike. ali pojedini botaničari ih opisuju kao potpuno različite vrste. i mnogi drugi. čiji listovi izbijaju iz debelih. dužine oko 2 m. Ph. tortum koje se mogu sresti i kao sinonimi. a nije izbirljiva ni u pogledu supstrata. sa dugim. Vremenom stabljike gube stare listove i posaju ogoljene u donjem delu. dok na staništu odrasli listovi visoko u krošnjama drveća dostiu do 25 cm. sa izvučenim vrhom. formiraju se sitni listovi. usečeni gotovo do glavnog nerva. Poreklom je iz Kolumbije i Brazila. međutim. Ukoliko je suviše mračno. ZZ plant.5 m. puzavo. Zamioculcas loddigesii.Philodendron scandens Syn. Svi delovi biljke su otrovni. cordatum Kunth. a spata je zelena. a internodije su suviše izdužene. Skeleton Key Philodendron Slična je vrstama Ph.8 parova listića dužine 7-15 cm. Philodendron elegans Engleski naziv: Skeleton Key Aroid. braon ili crvenkasto braon boje. tamnozelene boje. Engleski naziv: Heart Leaf Philodendron. micans (1854).'' . Z. (''hort. viseće korpe ili kao pokrivač tla . To je perena poreklom iz tropskih predela istočne Afrike. dugi do 10 cm. Cvetaju krajem leta. Listovi su srcastog oblika. ako dođe do pojave dugotrajnih suša. Listovi su krupni. lanceolata Engleski naziv: Zanzibar Gem. ali se listovi prilično razlikuju. Cycadaceae). aroid palm Jedina je vrsta u rodu Zamioculcas. 45 . sukulentnih krtola koje malo podsećaju na krompir. To je zeljasta biljka visine 45-60 cm. oxycardium (1856). Odlično podnosi senku. Stablo je dugo. Ph. Ime je dobila zbog sličnosti listova sa listovima zamije (fam.u žardinijerama u posađen u podnožju drugih biljaka. Zbog toga povremeno treba zakidati vrhove izdanaka kako bi se podstaklo grananje i oblikovao habitus biljke. To je epifitna povijuša koja se penje uz deblo do krošnje drveća. ali se potpuno razlikuje od vrste koja je opisana pod tim imenom . dužine oko 40-60 cm. Odgovara joj povišena vlažnost vazduha i treba je orošavati. Velvet Philodendron Ponekad se može sresti i pod imenom Ph. kožasti.ukazuje da to ime nije naučno ime vrste). spadiks je svetlo žute. duboko režnjeviti. Listovi su perasto složeni. Može da se koristi za vertikalno ozelenjavanje. scandens (1853).

roze. zavisno od vrste i sorte. Obično su lancetasti. Jugoistočne Azije. Smilacaceae. Najviše joj odgovaraju uslovi sa dosta indirektne svetlosti. Dracaena terminalis Engleski naziv: Ti plant. 46 . Među tim familijama su Agavaceae. Vrsta brzo raste. Dioscoreales i Alismatales. Cordyline Vrste ovog roda su poreklom sa Pacifika. Većini odgovaraju uslovi sa dosta indirektne svetlosti. Melanthiaceae. Australije. Asphodelaceae. oblika i boja. Nartheciaceae.ujutru ili kasno popodne. Supstrat treba da bude aerisan. ali podnosi i polusenku i senku. Hawain good-luck-plant To je zimzelena perena visine do 2 m. sa zelenim listovima. Mogu biti različitih nijansi crvene. ocedit. plodan. Listovi su različite veličine. purpurne. Direktne sunčeve zrake podnosi samo ukoliko su slabijeg intenziteta . a neki kultivari. Hyacinthaceae. dok kod nekih mogu biti dugi svega nekoliko centimetara. crvene ili ružičaste. zelene. ali mogu biti i linearni. Cordyline fruticosa. Cordyline terminalis syn. često intenzivnih. Tecophilaeaceae. Liliaceae Ova familija je obuhvatala veliki broj vrsta koje su danas izdvojene u posebne familije ili čak redove. Tofieldiaceae. Vrste koje će biti opisane u daljem tekstu. Themidaceae. jako razblaženim đubrivom . Koridiline imaju uspravno stablo sa spiralnim listovima. u početku su pripadale familiji Liliaceae. krem ili bele boje. osetljiva je na prekomerno zalivanje i voda ne bi nikako smela da se zadržava u posudi jer će doći do truljenja krtola. Ne treba koristiti sredstva za sjaj listova jer ih mogu oštetiti. Odgovara joj osvetljen položaj. Supstrat treba da bude lak. Amaryllidaceae. samo tokom vegetacije. Redovno se zalivaju. Treba je zalivati umereno. podnose i polusenku. Kod nekih hibrida listovi su dužine i do 1 m. Alliaceae. Ime roda potiče od grčke reči ''kordyle'' batina. Asparagaceae. većina njih kasnije je izdvojena u neke od navedenih familija.1/4 ili čak 1/8 propisane doze. Neke vrste se svrstavaju i u posebne redove Asparagales. a odnosi se na krupne rizome. a ne podnosi temperature ispod 15°C.To je atraktivna sobna biljka koja se gaji prvenstveno zbog svojih listova. sa dodatkom humusa. Treba imati u vidu i da se ove nove sistematske podele takođe međusobno razlikuju zavisno od izvora podataka i autora. Uvulariaceae i druge. Novog Zelanda. ocedit. ali voda ne sme da se zadržava u supstratu. Najviše joj odgovaraju temperature od 18°C do 26°C. žute. Prihranjuju se jednom mesečno u periodu vegetacije tečnim đubrivima ili jednom godišnje na početku vegetacije spororazlažućim džubrivom. Ruscaceae. porozan. ali se na tome nećemo posebno zadržavati. narandžaste. Polinezije i Havaja. Listovi su različitih boja. Prihranjuje se jednom mesečno.

a jaki. podnosi i polusenku.Zaliva se umereno.ženski zmaj. Poreklom je iz zapadne Afrike. Tanzanije i Zambije. Traži dosta svetlosti. Novi listovi se razvijaju na vrhovima stablika. dok je u posudama u enterijeru niži. D. Rastu obično u donjim spratovima vegetacije u kišnim tropskim šumama. mada su u enterijeru znatno manjih dimenzija. ali može doći do propadanja korena ukoliko je zemljište stalno vlažno. kao što su 'Massangeana'. široko trakasti sa uzdužnom prugom svetlozelene ili žute boje na sredini liske. Listovi su sjajni. Minimalne temperature su 15 °C. dermensis Engleski naziv: Corn Plant. uglavnom poreklom iz Afrike. Često se gaji u enterijeru. Dracaena Ime roda potiče od grčke reči ''drakaina'' (δράκαινα) . Mogu biti dužine do 1m i širine do 10 cm. a u donjem su potpuno bez njih. Rod obuhvata oko 40 vrsta drveća i sukulentnog žbunja. teko da su stabljike u gornjem delu gusto obrasle listovima. direktni sunčevi zraci mogu da oštete listove. Biljke se gaje tako da stabljike budu uspravne sa masom listova na vrhu ili se orezuju i time se oblikuje habitus biljke. sa tankim stabljikama. Postoje panaširani kultivari. Najviše joj odgovara polusenka. zašiljeni na vrhu. 'Compacta' i drugi. a stari listovi opadaju. Madagascar dragon tree Poreklom je sa Madagaskara. na svom staništu su znatno manjih dimenzija. tamno zelene boje sa crvenim ivicama. Cvetovi su beli i mirišljavi. Dracaena fragrans syn. Može da raste u uslovima velike osvetljenosti. Obično su dužine 30-90 cm i širine 2-7 cm. To je popularna i skromna biljka. Najpoznatija vrsta iz ovog roda koja raste kao drvo je D. a postoje i panaširani kultivari. To je spororastući žbun ili nisko drvo. visine 2 5 m. linearni. To je skromna i prilagodljiva vrsta. To je spororastući uspravan žbun visine i preko 6 m na otvorenom. u enterijeru su znatno uži. pa otuda engleski naziv biljke. draco. otuda latinski naziv vrste (fragrans = mirišljav). sjajni. or Cornstalk Dracaena Habitusom podseća na stabljiku kukuruza. Listovi su tanki. Listovi se koriste u aranžiranju. Dosta dobro podnosi suvo zemljište i neredovno zalivanje. sa debelim stablom i širokim listovima. zeleni. Može da podnese niske temerature čak i manje od 10 °C. Odlično podnosi sušu i nije izbirljiva u pogledu supstrata. i sa lineranim listovima. Raste u poluputinjskim predelima. žbunaste. ali i u senci. Većina vrsta koje se gaje u enterijeru. 47 . Chinese Money Tree. Dracaena marginata Engleski naziv: Red-edge Dracaena. Ponekad se zajedno sadi više biljaka u istu posudu.

5 cm.20 cm. kao i kod drugih dracena. crne korenove treba uklanjati. Dobro podnosi uslove enterijera. Belgian Evergreen Poreklom je iz zapadne Afrike. meka. augustifolia ima maslinasto zelene listove. a ukoliko se problem ponavlja. Biljke koje rastu u vodi mogu se prihranjivati jednom mesečno dosta razblaženim tečnim đubrivom. Ukoliko se biljke posade u supstrat. treba koristiti neprovidnu posudu. Žute ili smeđe ivice listova se javljaju usled suviše direktne svetlosti. Stabljike su skraćene. žbunasta biljka. trakastim listovima koja raste u nižim spratovima vegetacije u kišnim šumama. 48 . Ima žbunast habitus. Prilikom orezivanja treba uklanjati nove izdanke i tako oblikovati biljku. dijareje i kao antipiretik. ali joj najviše odgovara položaj sa dosta difuzne sunčeve svetlosti ili polusenka. suviše zbijenog korenovog sistema (presaditi biljku u veću posudu).5-4 cm. Lancetastog su oblika. Dracaena sanderiana Engleski naziv: Ribbon Dracaena. previše suvog vazduha ili zbog fluora i hlora u vodi. to nije znaki bolesti biljke. Zdravi korenovi su crvene boje. Optimalna temperatura se kreće od 15 do 25°C. Prilagođava se različitim uslovima enterijera. listovi su dužine 15-25 cm. bez hlora. Njena lekovita svojstva nisu potvrđena. sa uspravnim. ali ukoliko se gaji u vodi. tu vodu treba menjati svake 1-2 nedelje. ožiljenih reznica koje su spojene zajedno i postavljene u posudu sa vodom. dužine 5.Dracaena reflexa Engleski naziv: Maylasian draceana Vrsta je poreklom sa Madagskara i drugih okolnih ostrva Indijskog okeana. tamno zelene boje ili panaširani. U tom slučaju se posuda opere. a izbegavati sečenje glavne stabljike. Najbolje raste u supstratu. Voda koja se dodaje mora biti prethodno prokuvana. Lucky Bamboo. neredovno zalivanje i senku. Cvetovi su u cvastima. Mogu se sačuvati tako što se propali delovi odseku i postave se na ožiljavanje u drugu posudu. Dobro podnosi orezivanje. To je mala. a listovi su gusto spiralno raspoređeni. zbog previše đubriva. D. sipa se sveža voda. Može se prihranjivati dva puta mesečno tokom vegetacije. Alge se javljaju u vodi ukoliko je posuda providna jer im je za razvoj potrebna svetlost. reflexa var. sitni. Najviše joj odgovara dobro osveteljen položaj. sa niskim sadržajem soli (fluorida). supstrat treba da bude vlažan. Može se koristiti i destilovana voda.1.5 m. Prema tradicionalnoj medicini na Madagaskaru. Sporo raste. dok direktni sunčevi zraci mogu oštetiti listove. Na staništu dostiže visinu i do 10 m. Visine je do 1. bele boje. on treba da bude plodan i dobro dreniran. Danas je veoma popularna (kao i feng shui) i prodaje se pod imenom "Lucky Bamboo" u vidu kratkih. dok je u enterijru znatno manjih dimenzija. Ukoliko neke stabljike počnu da propadaju i trule. širine 1 . temperature 18 °C do 25 °C i umereno zalivanje. odmah ih ukloniti. a biljke posađene u supstrat kao i ostale vrste bambusa. žbunast habitus i ružičaste cvetove. koristi se u smešama čajeva za lečenje malarije. ali ne sa previše vode. tankim stabljikama i mekim. širine 1. dizenterije. Tada se biljke redovno zalivaju.

U enterijeru se gaji i Yucca aloifolia čiji su listovi oštro nazubljeni po obodu. dužine do 1. Dobro podnosi suv vazduh i promene temperature. otuda i engleski naziv biljke. Ne odgovaraju joj direktni sunčevi zraci. giant yucca. u enterijeru je visine do 3 m. ali joj najviše odgovara plodno. Biljke koje se gaje u enterijeru obično su proizvedene ožiljavanjem delova stabla. prašinu. Cveta u proleće. Stablo je debelo. Rod Sansevieria Engleski naziv: mother-in-law's tongue. humusno zemljište. a cvetovi su beli. Aspidistra elatior ima lancetaste. Listovi su tamnozelene boje. tamnozelene boje.Yucca elephantipes syn. Cvet ove biljke je nacionalni cvet El Salvadora. Aspidistra elatior Engleski naziv: Cast-iron Plant Vrste ovog roda su poreklom iz šuma istočne Azije (Indokina. Yucca gigantea Engleski naziv: Spineless yucca. mogu se javiti ožegotine na listovima. To su zeljaste ili žbunaste biljke. kožaste. Podnosi nedostatak svetlosti. a ukoliko je biljka u polusenci ostavi se još par dana više da se prosuši. Obično je visine oko 6 m. Cvetovi se formiraju na površini zemljišta i teško su uočljivi na prvi pogled. Postoje kultivari sa panaširanim listovima (pruge ili tačke krem boje) ili kultivari sa nešto sitnijim listovima. Supstrat treba da se prosuši između dva zalivanja.5 cm. Nije izbirljiva u pogledu supstrata. Bitno je i da u posudi sa biljkom bude postavljena dobra drenaža kako ne bi došlo do truljenja korenovog sistema. braon boje. formiraju se izdanci u osnovi. a ukoliko je hladnija prostorija može da bude i štetno za biljku. dužine 30-50 cm. Listovi su trakasti. Može se prihranjivati tokom perioda vegetacije. Zemljište ne bira. na čijim vrhovima se nalaze gusto raspoređeni listovi. horizontalnog rizoma. Gvatemale. ali uspešno preživljava i ukoliko prihrana potpuno izostane. blue-stem yucca. minimalna temperatura je oko 7°C. Japan). eliptični. mada može da poraste i do 10 m sa krošnjom širine do 5 m.2 m. senku. Plodovi su dužine do 2. zimzelene listove koji izbijaju iz čvrstog. Orošavanje nije neophodno. bez bodlji. soft-tip yucca. snake plant Rod obuhvata oko 70 vrsta poreklom iz tropskih i suptropskih regiona Afrike i Azije. Kina. nerazgranato. temperaturne promene. postoje kultivari sa panaširanim listovima. u enterijeru cveta vrlo retko. Yucca guatemalensis. Kosta Rike i Hondurasa. Listovi se često koriste u aranžiranju. otprilike do 1/4 ili 1/3 gornjeg sloja supstrata. Vrsta je izuzetno otporna i prilagodljiva. Odgovara joj dosta svetlosti ili polusenka i ocedit. neredovno ili retko zalivanje. dobro dreniran supstrat. sukulentne sa zimzelenim listovima i 49 . može da raste u siromašnom supstratu. zagađen vazduh. Ne podnosi prekomerno zalivanje. itabo Poreklom je iz Meksika.

korenovi su gusto isprepletani i za kratko vreme postaju vidljivi na površini supstrata. Listovi su uspravni. 'Goldiana'. To su veoma otporne sobne biljke koje rastu u polusenci ili senci. obrazuju prizemnu rozetu. Iz ovog je selekcionisan kultivar `Laurentii Compacta' koji ima kraće listove. S. zelene boje. a umesto listova formiraju se brojne. Ukoliko se razmnožava lisnim reznicama žuta pruga se gubi. sa horizontalnim rizomom koji ponekad izbija i na površinu zemljišta. Kod biljaka koje su dobijene ožiljavanjem lisnih reznica. ali je obod listova zlatno žute boje. S. S. 'Laurentii'. grandis. tokom zime se mogu zaliti i jednom mesečno. To je zimzelena zeljasta biljka. tamno zelene boje. sušu. tamno zelene su boje sa svetlim.'' birdnest sansevieria'') ima listove koji kratki. Ime roda je dato u čast italijanskog princa iz grada San Severo . S. Danas se gaji veliki broj kultivara. S. 50 . S. cylindrica ima debeo rizom iz kog se razvijaju listovi u rozeti. 'Hahnii'. Listovi biljaka koji rastu od senci su tamniji. asciata. trifasciata. Podnose neredovno zalivanje. 'Silbersee'. sa srebrnasto sivo zelenim listovima i poprečnim zelenim prugam. thyrsifolia i druge. ljuspasti. 'Silver Hahnii' i mnogi drugi. Iz nje su izvedeni drugi kultivari. Ne obrazuje cvetove.'' goldband sansevieria'') je najpozntiji kultivar. S. uspevaju i u veoma mračnim prostorijama sa vrlo malo svetlosti. a kod biljaka dobijenih podelom bokora svi listovi su uspravni. tamno zelene boje. debeli. cilindričnog oblika. mother-in-law's tongue. Smeta im suvišna vlaga u supstratu. takože sa žutom marginalnom prugom. odstojeći i formiraju široku rozetu. obično ima 3-4 lista. . dužine 70 . scabrifolia. pojedini listovi su odstojeći od centra rozete. propadaju ako se spuste ispod 10°C. trifasciata `Laurentii' (engl. Listovi su redukovani. dužine 70-90 cm. Od ostalih se u enterijeru gaje i S. ili S. a neke obrazuju i stolone. trifasciata `Golden Hahnii'. liberica. Korenov sistem se razvija brzo. Osetljive su i na niske temperature. Listovi su uspravni. pa se može razmnožavati jedino podelom bokora.Raimondo di Sangro (1710-1771). sa poprečnim tamnozelenim prugama. . trifasciata `Hahnii' (engl. cylindrica. tada dolazi do truljenja. sivkasto zelenim prugama. Većina vrsta ima zadebljale korenove sa proširenjima (korenske krtole) koja služe za magacioniranje vode i hranljivih materija zbog čega ove vrte odlično podnose sušu.120 cm i širine 1-3 cm. Najpoznatija vrsta ovog roda je S. S. Sansevieria trifasciata Engleski naziv: snake plant. širine 5-6 cm. spororastuća biljka sa podužnim žutim prugama na listovima. među kojima su najpoznatiji 'Compacta'. trifasciata `Moonshine' ima široke. S. Rod Asparagus Rod obuhvata oko 300 vrsta rasprostranjenih u Africi. habitusom je slična osnovnoj vrsti. najčešće igličaste ili linearne filokladije koje opadaju za vreme suša. common sansevieria Poreklom je iz zapadne Afrike. kao što je S. čvrste listove sivo zelene boje sa tamno zelenom prugom po obodu. Otporne su na prašinu i zagađen vazduh.podzemnim izdankom u vidu rizoma. trifasciata `Silver Hahnii'.

sjajne. Korenovi obrazuju krupne gomolje sa velikim sadžajem vode. kasnije crne. presađuje se jednom godišnje. visine do 7 m. gde raste kao zimzelena. U proleće. U enterijeru se može obezbediti podloga za stabljike. srpastog oblika. Najviše im odgovara položaj sa dosta difuzne svetlosti ili polusenka. Asparagus setaceus Engleski naziv: Common Asparagus Fern. Asparagus densiflorus 51 . Plodovi su crvene bobice. To je perena sa puzavim stablom i čvrstim zelenim stabljikama koje mogu biti duge i nekoliko metara. cveta od septembra do decembra. Dobro podnosi senku. Odgovaraju joj temperature 15-24°C. podnosi suv vazduh. U tropskim područjima Amerike mnoge vrste danas popularne u enterijeru su se odomaćile i predstavljaju pretnju autohtonoj vegetaciji. Starije stabljike su sivkaste i prekrivene oštrim. Prihranjuje se jednom mesečno tokom perioda vegetacije ili u proleće spororazlažućim đubrivom. Filokladije su dužine do 7 mm. a supstrat treba da se dobro prosuši između dva zalivanja. na početku vegetacije. u početku zelene. Listovi se mogu koristiti u aranžiranju. Asparagus falcatus Engleski naziv: large forest asparagus. tamno zelene. 2 dela baštenske zemljei 1 dela peska ili perlita. toksične su i ne smeju se jesti. Prilagodljive su i malih zahteva. Cvetovi su beli. sakupljene u grupama po 15-ak zajedno. tako stvaraju finu tekstru ''listova'' koji pomalo podsećaju na paprati. Climbing Asparagus. kada se uklanjaju stare. yellowwood asparagus Poreklom je iz južne Afrike. Plodovi su male bobic. ali i funkciju da pričvrste stabljike za biljku domaćina. jedino se uklanjaju suve i oštećene stabljike. mirišljavi. čvrstim bodljama koje su povijene unazad i imaju zaštitnu funkciju. žbunasta penjčica. 10°C. Mogu se pomešati i jednaki delovi treseta. Ferny Asparagus Poreklom je iz južne Afrike.To su biljke malih zahteva. Podnose sušu. Supstrat se može sastaviti od 2 dela vlaknastog treseta. Ne treba ih orezivati. Asparagus plumosus syn. ali tokom vegetacije ih treba redovno zalivati kako filokladije ne bi opadale. a usled nedostatka svetlosti filokladije opadaju. Podnose suv vazduh. sicklethorn. oštećene stabljike. odgovara joj polusenka. min. Cveta tokom leta. a cvetovi su sitni. Nisu izbirljive u pogledu zemljišta. baštenske zemlje i peska ili perlita. vrši se i njihovo prihranjivanje. zelenkasto beli. Brzo raste. vrlo tanke. Lace Fern. Stabljike se koriste u aranžiranju. Filokladije su dužine do 8 cm. dobro dreniran i u komercijalnu mešavinu se može po potrebi dodati pesak ili perlit. korenov sistem je jak i razvijen i može da polomi posudu ukoliko je preraste. dužine oko 4 mm. s tim da se supstrat prosuši između dva zalivanja. Supstrat treba da bude aerisan. Presađuju se u proleće pre vegetacione sezone.

a korenov sistem je jako razvijen sa krtolama u kojima se skladište hranljive materije. Optimalne temperature se kreću u rasponu 15-30°C. dobro aerisano zemljište i redovno zalivanje tokom perioda vegetacije. ali joj najviše odgovara plodno. Bobice su otrovne za ljude. Asparagus medeoloides Engleski naziv: African asparagus fern. da bi biljka počela da cveta. Bridal-veil creeper Poreklom je iz južne Afrike. A. nemački botaničar. a danas predstavlja veliki problem u Australiji i Novom Zelandu kao invazivna biljka. beli ili ružičasto beli. Bridal creeper. Obično je potrebno više godina. dužine do 70 cm i gušće prekrivene filokladijama. Plodovi su bobice prečnika oko 0. mačke i pse. u početku zelene. a njenoj popularnosti je doprineo Carl Ludwig Sprenger. . To je biljka malih zahteva. Drugi.syn. sa sazrevanjem postaju crvene. Listovi su debeli. engl. 52 .Foxtail Fern). obično su znatno manjih dimenzija nego na staništu. a filokladije su grupisane na kratkim. Filokladije su dužine 0. Asparagus sprengeri. a izbijaju nove stabljike. Protasparagus densiflorus Engleski naziv: Asparagus fern. mogu se oporaviti. aethiopicus. Rod Agave Rod obuhvata nekoliko stotina vrsta od kojih se neke gaje u enterijeru. u enterijeru. sprengeri). bočnim izdancima.8-2 cm. u nekim zemljama vrlo često za bidermajer. 'Meyersii'. Stabljike su jednogodišnje. sa stabljikama koje su lučno povijene i prekrivene igličastim filokladijama. često gajeni kultivari su Asparagus densiflorus 'Meyeri' (syn. Poreklom su iz Centralne i Severne Amerike. pa do više metara. zbog čega je često nazivaju A. raspoređeni na jako skraćenom stablu i obrazuju rozetu iz koje se razvija cvetno stablo čija visina može biti 2 . To su biljke širokog habitusa. Mnoge vrste imaju listove sa trnovima na vrhu. Vrste koje se gaje u posudama. dosta su tanke i javlaju se u grupama po 4-6. sukulentni. Najpoznatija grupa kultivara je Asparagus densiflorus 'Sprengeri' (A. dužine 3-5 mm. Najviše im odgovara dobro osvetljen položaj. Korenov sistem je dobro razvijen i biljka se mora presađivati jednom godišnje. slično kao i druge vrste asparagusa. To je razgranata perena sa jakim zelenim stabljikama dužine do 1 m. Često se gaji kao sobna biljka. Koristi se u aranžiranju. skupljeni u cvasti. dermatitis. koje su gusto prekrivene filokladijama. s tim da nadzemni deo propada. sa stabljikama koje su uspravnije. do -5°C. a podnose i direktne sunčeve zrake. podnosi sušu. od nekoliko centimetara visine. Sprenger's Asparagus Poreklom je iz južne Afrike. dijareju. a podnose suv vazduh. izbijaju iz rizoma. oko 10 za vrste u toplim područjima. otuda engleski naziv biljke.3 puta veća od visine same rozete. Nije izbirljiva u pogledu zemljišta. konzumiranje izaziva bol u stomaku. Mogu biti različitih dimnezija. Ukoliko su biljke kratkotrajno izložene niskim temperaturama. U proleće se stabljike mogu potpuno iseći kako bi se biljka pomladila. Asparagus asparagoides syn. lancetastog oblika. sprengeri (ime kultivara). Cvetovi su sitni. Visina biljaka je i do 3 m. a nakon precvetavanja obično materinska rozeta odumire.5 cm.

formiraju se adventivni korenovi koji dodatno pričvršćuju biljku za podlogu. a po potrebi se može dodati pesak ili perlit. ali može i znatno ređe. onda je supstrat suviše suv i biljka dugo nije zalivana ili je voda za zalivanje suviše tvrda. Stabljike i korenovi su debeli i sočni i u njima se nalaze zalihe vode i hranljivih materija koje omogućavaju biljci da preživi sušu. žuti. 2 dela humusa (lisnjače ili komposta). mogu polomiti posudu. comosum ima duge. jedino treba voditi računa da se ne pretera jer biljke ne formiraju nove rozete i vrhovi listova propadaju. može se pomešati 3 dela krupnog peska ili perlita. Takođe. ali se mali broj njih gaji. najviše joj odgovaraju osvetljene prostorije. Chlorophytum comosum Engleski naziv: Spider Plant Poreklom je iz južne Afrike. Rod obuhvata oko 200 vrsta. Ove rozete se ukorenjuju ukoliko dopru do zemljišta. debeli. temperature 15-22°C. u njihovoj osnovi. Mnoge od vrsta roda su starosedeoci koristili kao hranu ili lek. Podnosi senku. odnosno. Postoje panaširani kultivari ('Variegatum'. linearne listove dužine 20-40 cm. Između listova. lancetastog oblika. Biljke se obilno zaliju. redovno zalivanje. Dobro reaguje na dopunsko osvetljenje. Vrsta je izuzetno skromna i lako se gaji. crveni. Rod Aloë Rod obuhvata oko 400 vrsta poreklom iz Afrike i okolnih ostrva (Madagaskar). a poznate su vrste Agave salmiana(''pulque'') i A. širine 0. usled prekomernog zalivanja i loše drenađe dolazi do truljenja korena. Ukoliko se pravi mešavina. Vrsta se bokori u korenovom vratu. Ipak. sa oštrim vrhom i nazubljenim obodom.5-2 cm koji obrazuju rozetu. skupljeni u gustim cvastima. Ovi korenovi su razgranati i jaki i ukoliko se biljka ne presadi na vreme. 'Vittatum') sa podužnim žutobelim prugama. suv vazduh. Ne podnose zadržavanje suvišne vode u posudi. a zatim se ostave da se zemljište prosuši do sledećeg zalivanja. roze. seme ostaje i klija na materinskoj biljci. dovoljno je dva puta godišnje. Takođe. min. klimatizovane prostrije. 'Mandaianum'. Drenaža na dnu posude je obavezna. 53 . tako da se na dugačkim cvetnim stablima formiraju brojne mlade rozete koje nastavljaju sa rastom dajuću biljci karakterističan izgled. a ukoliko je hladnije zemljište treba da se malo prosuši između dva zalivanja. za ovu vrstu je karakteristična pojava viviparije. Cvetovi su trubičasti. nakon precvetavanja. usitnjenog krečnjaka. u rozeti. Ch. Većina vrsta ima listove koji su sukulentni. 1 deo lomljenog. Prihranjuju se retko. jednom u aprilu i jednom u julu tečnim đubrivom. Ukoliko vrhovi listova posmeđe. temperaturna kolebanja. 2 dela baštenske zemlje. 7°C. tequilana (tekila) od kojih se prave alkoholna pića.Mogu se saditi u klasičan supstrat za ožiljenice koji je humusan i dovoljno aerisan. neredovno zalivanje. Prihranjuje se 1-2 puta mesečno tokom vegetacije.

a dva puta nedeljno ukoliko je suviše toplo. Maranta bachemiana) 54 . zbog čega se presađuje na nekoliko godina. Često se gaji B. a zaliva se otprilike na 7-10 dana. Supstrat treba da je ocedit. upola blažom koncentracijom tečnog đubriva. a na temperaturi ispod 10ºC propada. Beaucarnea recurvata Syn. a ne podnosi suvišnu vlagu u zemljištu. sa izraženom nervaturom. od grčkog calathos . nolina. To je spororastuća vrsta. sa listovima koji su spiralno raspoređeni na jako skraćenom stablu. Supstrat treba da se dobro prosuši između dva zalivanja. skupljeni u cvasti koje se razvijaju na vrhovima izdanaka ili u pazuhu listova. Biljke u enterijeru ne cvetaju. Za uspešan razvoj zateva osvetljen položaj. ali u enterijeru su obično visine do 2. Presađuju se svakih 1-2 godine. dok je stablo u osnovi prečnika do 4 m. Među najčešće gajenim vrstama su: Calathea bachemiana (syn. Biljke treba da budu dobro osvetljene. elephant-foot tree To je sukulentna biljka poreklom iz polupustinjskih predela Meksika. skupljeni u cvasti dužine 20-30 cm. dužine do 1 m.korpa. ljubičasta). Većinu vrsta treba saditi u male posude i dosta porozan supstrat. sa listovima dužine 10-15 cm. a na vrhu ima gustu rozetu dugih. dužine do 2 m i širine do 2. Prihranjivanje se vrši jednom mesečno. humusan. Nolina recurvata Engleski naziv: ponytail palm. Može da rate i u klimatizovanim prostorijama. Dobro podnosi sušu. koja poseduje lekovita svojstva. beli ili žuti. Listovi okružuju cvast. Cvetovi su obično tročlani. dok je stablo mladih biljaka nerazgranato. bela. Optimalne temperature su iznad 15ºC. To su višegodišnje zeljaste biljke. intermedia sa kraćim listovima. pa otuda i naziv. podnose i direktnu sunčevu svetlost. dobro dreniran. Maranta i Stromanthe. Slične su srodnim rodovima: Ctenanthe. trakastih listova koji se savijaju i lučno padaju. širine 3-6 cm. Mogu dostići visinu od 10 m. recurvata var. Listovi su tanki. Starije biljke obrazuju nekoliko grana. ali samo tokom perioda aktivnog rasta biljke. ali retko (čak na 7-14 dana. sa nepravilnim tamnozelenim i beličastim prugama. bottle palm. koja je visine ok 20-30 cm. zahteva dosta svetlosti i dobro dreniran supstrat. zavisno od kultivara. Cvetovi su narandžasti. podnosi promaju. često panaširani i različitih boja i nijansi (zelena. ali ne odnosi nedostatak svetlosti. Prihranjuje se 1-2 puta mesečno tokom vegetacije. Treba je zalivati obilno.5 m.5 cm.Najpoznatija vrsta je Aloe vera. Naročito je osetljiva na prekomerno zalivanje. Ukoliko se gaji. Listovi su eliptični ili izdužno eliptični. Rod Calathea (Familia Maranthaceae) Vrste su rasprostranjene u tropskim predelima južne Amerike. Poznata je i Aloe variegata (tiger aloe). zimi ređe) i supstrat mora da se prosuši između zalivanja. sa stablom koje je jako prošireno u osnovi.

sa izduženo eliptičnim šarama koje su raspoređene naizmenično velike i male. i širine 5-7 cm. dužine oko 20 cm. tamno zelenog lica. zonalno raspoređenim na licu i tamno crvenog naličja. Calathea roseo-picta Listovi su široko eliptični. takođe panaširano. Obuhvata oko 20-ak vrsta koje potiču iz tropskih predela Amerike. žuto zelenim šarama u središnjem delu liske. dužine 15-25 cm. sa srcastom osnovom. warscewiczii Listovi su eliptični. С. svetlozelene i krem boje. sa karakterističnim šarama crvene. Listovi su široko eliptični. uglavnom iz Brazila. talasasti po obodu. Naličje listova je tamno purpurno. a širine oko 15 cm. Maranta leuconeura `Erythroneura' Engleski naziv: red-vein maranta To je kultivar sa kožastim listovima koji su crvenim bočnim nervima i svetlim. С. Maranta leuconeura `Kerchoviana' (syn. Massangeana') 55 . sa kratko izvučenim vrhom. sa talasastim obodom. dužine 10-20 cm. koji je živeo u XVI veku u Veneciji. a cvetovi su tamno žute boje. lancifolia) Listovi su izduženi i zašiljeni na vrhu. Rod Maranta Rod je dobio ime u čast botaničara Bartolommeo Maranta-e.Poreklom je iz tropskih vlažnih šuma Brazila. Među tim vrstama najpoznatija i najčešće gajena je Maranta leuconeura i njena dva kultivara `Kerchoviana' i 'Erythroneura'. uspravni. Biljke su visine oko 40 cm. U enterijeru cveta. kožasti. sa svetlozelenim šarama duž glavnog nerva. C. Naličje listova je tamno purpurno. Calathea insignis (syn. žutozelene boje. tamno zelene boje. C. i širine 3-9 cm. makoyana Visine je 30-50cm. Tamno zelene su boje sa srebrnasto zelenim šarama. Naličje je tamno purpurno. intenzivno zelene boje. sa izduženo eliptičnim šarama tamnozelene boje koje su postavljene uz glavni nerv. Izduženo lancetasti. sa listovim koji su u rozeti. crocata Listovi su tamnozelene boje. a paralelno sa bočnim nervima koji su maslinasto zeleni. tamnozelene boje. na vrhu suženi.

visine oko 1 – 2 m. Obično na jednom izdanku se razvije 8 . splendens To je polusukulentna žbunasta biljka. obrazujući bokore koji mogu biti prečnika i preko 2 m. gusto prekrivene oštrim bodljama koje mogu biti duge i preko 2 cm. roze. Poinsettia pulcherrima Poreklom je iz Meksika. bela. U enterijeru obično cveta tokom proleće i leta. tamno zeleni. crvene). a prvobitno je dobila ime u čast Dr. Listovi su izduženo eliptični.Engleski naziv: gren maranta Stabljike su duge i povijene.R. žuti. tako da ponekad biljke mogu biti skoro potpuno bez listova.5 cm. Euphorbia pulcherrima syn. dužine oko 12 cm. krupno nazubljeni po obodu. krem. zelene boje. a do danas je stekla veliku popularnost. Cveta zimi. Listovi su eliptični. millii sa drugim vrstama ovog roda i koji imaju veće brakteje. širine 1. kasnije je svrstana u rod Euphorbia. J. Raste kao žbun visine 0. Listovi su čvrsti. dužine 5-15 cm. kasnije postepeno opadaju. Euphorbia tirucalli 56 .5-4 m. dužine 5-25 cm. sjajni. bledo zelene. Cvetovi su sitni. Postoje kultivari koji se razlikuju prema boji brakteja – roze. žuta. Grane su debele. širine krošnje oko pola metra. Stabljike su uspravne. naročito u zemljama zapadne Evrope i u SAD-u. Familija Euphorbiaceae Euphorbia milli Syn. veka. resinifera Raste kao žbun visine oko 60 cm. E. a cvetovi su sitni. Pridev ''pulcherrima'' znači ''mnogo lep''. ali ne mogu da se pričvrste i penju uz vertikalnu podlogu. otrovan biljni sok. podsećaju na kaktuse. Takođe postoje kultivari koji su nastali ukrštanjem E.10 brakteja dužine 10-30 cm i različitih boja (narandžaste. Listovi su krupni. a na staništu u vreme kišnog perioda. narandžasta ili prema habitusu biljke. širine oko 7 cm. sa horizontalnim rizomom i krtolama koje su cilindričnog oblika i mogu se koristiti u ishrani. kao i druge vrste ove familije. četvorougaone. okruženi sa dve jarko crvene brakteje. kožasti. Lice lista je sa šarama tamno zelene boje koje su raspoređene u dva reda i koje vremenom postaju sve tamnije. zavisno od kultivara. oštrim bodljama na uglovima. žuto zelene boje. Maranta arundinacea Engleski naziv: Arrowroot plant To je zeljasta perena. zbog kojih se i gaje. u terminalnim cvastima sa krupnim braktejama intenzivnih boja. bele. sukulentne. dužine oko 3. sa kratkim. Stabljike i listovi sadrže beli. E.5 cm i uglavnom se nalaze na mladim stabljikama. Počela je da se gaji kao ukrasna biljka početkom 19. Poinsett-a.

što se odnosi na građu cvetova.10 m. Stabljike sadrže mlečni sok koji je otrovan. dužine 5-30 cm. Coffea arabica Na staništu dostiže visinu 10-12 m. To su zeljaste biljke sa naspramnim listovima i sitnim plavim ili roze cvetovima koji su skupljeni u terminalnim cvastima. treba imati u vidu da ova se ova vrsta razlikuje od vrsta koje po sistematici pripadaju rodu Croton.Karl Ludwig Blume (1796-1862).zrna kafe. blumeii pripada veliki broj kultivara i različitih hibrida koji se razlikuju prema boji i obliku listova. razlličitih boja. Cvetovi su skupljeni u cvastima dužine 10-30 cm. Zreli plodovi su crvene boje i sadrže po dva semena . Coleus x hybrids (Familia Lamiaceae) Ime roda potiče od grčkog ''koleos'' . skupljeni u pazušnim cvastima. Pridev ''blumei'' dat je u čast pisca . Rod Coleus obuhvataoko 150 vrsta. Listovi su naspramni. a vrsti C.5–8 cm. podsećaju na olovke. Danas postoji nekoliko stotina kultivara koji se razlikuju prema obliku. može izazvati alergiju na koži. Cyperus alternifolius Poreklom je sa Madagaskara. jajasto eliptični ili objajasti. okruženi braktejama. sjajni. trigona Codiaeum variegatum Syn. sjajni. širine 4-8 cm. debeli. Listovi su sitni i rano opadaju. prečnika 10-15 mm. posebno muške cvasti na istoj biljci. sa krošnjom prečnika 2-3 m. Coleus blumei Syn. cilindrični.Engleski naziv: Pencil tree Poreklom je iz Afrike.omotač. tamno zeleni. Listovi su krupni. To je nisko drvo ili žbun visine 6 . posebno ženske. Cvetovi su beli. Visine je oko 1. dužine 5-12 cm.5 m. Croton variegatum Rod Codiaeum pripada familiji Euphorbiaceae. u enterijeru obično do 2 m. E. međutim. Cvetovi su veoma sitni. Solenostemon scutellarioides. kožasti. spiralno raspoređeni. veličini i boji listova. Poreklom je iz Indije i Indonezije gde raste kao zimzeleni žbun visine oko 3 m. neprimetni. a širine 0. Stablo u osnovi i starije grane su drvenasti i braon boje. dok su mladi izdanci zelene boje. 57 . Često se sreće pod imenom ''kroton''.

beli ili roze. Cvetovi su sitni. a nervi mogu bitii različitih boja. Gaji se kao sobna biljka. ali i kao letnje sezonsko cveće na cvetnjacima. Fittonia verschaffeltii Engleski naziv: Mosaic Plant. To su niske. Musa acuminata (Familia Musaceae) Traži dosta vlage. Listovi su sa izraženom nervaturom. visine najviše do 70 cm. Cvetovi su u klasastim cvastima. Cvetovi su sitni. gde se često kombinuje sa Impatiens spp. Hypoestes phyllostachya (Familia Acanthaceae) Poreklom je sa Madagaskara. a svaki drugi dan tokom zime. mekim listovima. Odlično podnosi senku. Često se javlja problem sa nedostatkom magnezijuma. zavisno od kultivara. visine oko 30 cm. razgranata perena sa kratkim stabljikama i listovima maslinasto zelene boje i crvenim nervima. Listovi su panaširani. Peperomia argyreia (P. beli. To je žbunasta biljka sa jajastim. plodan. Rod Peperomia Vrste ovog roda obično imaju kompaktan habitus i niske su. humusan supstrat i dobru drenažu. Traži dosta svetlosti. Rod obuhvata oko 1000 vrsta. Zaliva se svakodnevno leti. zeljaste biljke. a u kulturi se gaji oko 100 sa velikim brojem kultivara. nemaju dekorativnu vrednost. Boja listova se razlikuje zavisno od kultivara. Stabljike su debele.Rod Fittonia (Familia Acanthaceae) Rod obuhvata oko 15 vrsta. sa dlakavim stabljkama i naspramno raspoređenim listovima. Fittonia albivenis To je niska biljka. sandersii) i druge. čvrste sa sukulentnim listovima. Stabljike su kratko dlakave. Peperomia caperata. Nerve Plant To je zimzelena. često je mnogo niža. Među najpoznatijim su Peperomia obtusifolia. 58 . sa mekim zelenim listovima i izraženim nervima bele ili tamno ružičaste boje. različitih boja. Neke vrste imaju puzavo stablo.

kratko dlakavi i sa srebrnim i tamnim prugama na licu. Tradescantia zebrina Stabljike su sukulentne. nazubljeni. bele boje skupljeni u terminalnim cvastima. puzave. Rod Tradescantia (Familia Commelinaceae) Ime roda dato je u čast baštovana engleskog kralja Charles I . povijenim stabljikama. tročlane listove. Cissus antarctica To je često gajena sobna biljka. Setcreasea purpurea) Poreklom je iz Meksika. zelene i roze pruge na licu. Listovi su krupni. prstasto režnjeviti. Stabljike su prekrivene braon dlakama. Cissus rhombifolia Engleski naziv: Grape ivy Ima složene. Uglavnom. Listovi i stabljike su ljubičasto purpurni.Sparmannia africana (Familia Malvaceae) To je zimzeleni žbun. često sa mekim. visine 3-6 m. kod mnogih vrsta cvetovi su otvoreni samo ujutru i po oblačnom vremenu. ljubičaste boje na naličju.John Tradescant. srcaste osnove. Listovi su jajasti. ljubičasti. Cvetovi su prečnika oko 5 cm. Kultivar 'Quadricolor' ima bele. koji se gaji i kao lisnodekorativna i kao cvetnodekorativna vrsta. Cvetovi su tročlani. svetlozelene boje. to su biljke visine 30-60 cm. Rod obuhvata oko 70 vrsta perena. Rod Begonia 59 . sjajni. Tradescantia pallida (syn. Rod Cissus (Familia Vitaceae) Rod obuhvata oko 350 vrsta uglavnom drvenastih penjačica. Poreklom je iz Australije.

Lisne drške su prekrivene crvenim dlakama. Begonia masoniana Syn. gomoljaste. Na licu lista nalaze se crvene dlake. Begonia boweri To je niska. prstasto režnjeviti. roze ili beli. Podzemno stablo je rizom. Bokori se u korenovom vratu. rizomatične. sa crvenim naličjem. Kasnije je Edgar Irmscher pokazao da je u pitanju nova vrsta i dao joj je ime po njenom ''donosiocu'' . Veliki broj njih se gaji kao lisno dekorativne ili kao cvetno dekorativne ili oba.Mason-u. a cvetovi su roze u krupnim metličastim cvastima. tamno zelene boje sa crvenim nervima na naličju. Rod obuhvata preko 1500 vrsta. Begonia "Corallina de Lucerne" Stabljike su uspravne. dužine preko 1. Begonia ricinifolia Podzemno stablo je rizom. Cvetovi su roze boje. Cveta tokom leta i u jesen. Cvetovi su sitni. rex. purpurna. Listovi su sjajni. Među najpoznatijim su Begonia rex cultorum hibridi. Površina listova je karakteristično naborana i hrapava. braon boja). na vrhu svake ''borice''. crvena. nazubljeni ili režnjeviti različito panaširani (siva. U to vreme nije bilo izvesno da li je u pitanju vrsta ili hibrid. Naličje je dlakavo. Begonia 'Iron Cross' Ime je dobila po Maurice Mason-u koji ju je uneo u Britaniju i dao joj naziv 'Iron Cross' zbog izrazite šare koja je u kontrastu sa zelenom bojom listova. Najpoznatiji kultivar je 'Tiger'. kraljevske (rex) i druge. roze. Stabljike su debele. Postoji i veliki broj hibrida koji se klasifikuju u grupe . Listovi su zeleni. Begonia metallica Ima žbunast habitus.žbunaste. Begonia corallina Syn. guvernera Haitija koji je doneo begonije u Britaniju. razgranata. Begonia erythrophylla Listovi su okruglasti.5 m. 60 .(Familia Begoniaceae) Ime roda dato je u čast Michel Bégon-a (1638-1710). a potiču od vrste B. kompaktna biljka. To su biljke koje se gaje pre svega kao lisno dekorativne. zelena. O tome ovde neće biti reči. Listovi su asimetrični. Mladi listovi su crveni. neugledni. slabo razgranate. stabljike su tanke i uspravne. puzave. zavisno od sorte.

dužine do 7 cm. Rod Pilea (Familia Urticaceae) Rod obuhvata oko 700 vrsta. Cvetovi su u terminalnim cvastima. Money plant To je sukulentna. roze i drugih boja. širine do 4 cm. Mladi izdanci su iste boje kao i listovi. dužine 3-10 cm.2700 m. Stabljike su debele. peperomioides i druge. širine 2-4 cm. zeljastih biljaka ili žbunja. Često se gaji kao bonsai. Visine je 1-3 m. 61 . sukulentnim listovima. microphylla. involucrata. Pilea peperomioides Poreklom je iz Kine gde raste na planinama na nadmorskoj visini 2200 . žute. Cvetovi su sitni i neugledni. To su biljke koje uglavnom dobro podnose senku. Postoje brojni kultivari koji se razlikuju prema boji cvetova . kratke. zimzelena biljka poreklom iz južne Afrike. Neki varijeteti mogu imati crvenu prugu duž ivice listova. and P. okruglastim. sukulentni.Crassula ovata (Familia Crassulaceae) Engleski naziv: Jade plant. narandžaste. beli ili roze. Pilea cadierei Listovi su tamno zelene boje sa srebrnastim šarama duž nerava. Listovi su sjajni. sa naspramnim. za razliku od prethodne vrste. ali retko cveta u enterijeru. Kao dekorativne se gaje P. nazubljeni ili plitko režnjeviti. Kalanchoe blossfeldiana (Familia Crassulaceae) To je sukulentna biljka koja se gaji i kao cvetno dekorativna. cadierei. kasnije odrvene i postaju braon. P. Listovi su okruglasti.različite nijanse crvene. Listovi su naspramni. Listovi su tamnozeleni. P. Cvetovi su sitni.

различито обојени.Биљка је без мириса.Зимзелени и плузимзелени жбунови се углавном одгајају због декоративног цвета и листа.Листови су јако отпорни.Оне се постављају у затворене посуде.који се често узгаја као летња биљка. Размножавање: Размножава се резницама које се узимају са младих гранчица .Дужина цветова је од 4 до 8 цм.8м висине у саксији.Цветови су у облику звона. Цветови: Цвета од маја до октобра. kojи обухвата пуно врста углавном из тропског и суптропског региона. Листови: Листови су режњевити.пехара или фењера.дужине од 10 до 20 цм.у јулу и септембру. Услови гајења: 62 .Боја листова је шарена.а изданци су црвени. НАЈЧЕШЋЕ ГАЈЕНЕ ЦВЕТНОДЕКОРАТИВНЕ ВРСТЕ Abuttilon spp ABUTILON Име: Абутилон припада фамилији Мalvaceae. Димензије: Досиже висину до 1. Порекло: Тропски и суптропски региони. Форма: Абутилон је добро разгранат грм. Раст: Брзорастућа врста.најчешће од 3 до 5 режњева.2.

које се појављују у великом броју.у току цветања.а максимална летња на којој ће опстати је 22 С°.опстаје 3 до 5 година након чега постаје мање лепа. Abutilon megapotamicum.уколико не проведе зиму на свежем ваздуху.ако је зимска температура ниска. са црвеним и жутим цветовима. сиво зелене листове Биљке пратилице: Засебно се узгаја. шарени цветови Abutilon x sutense ‘Violeta”.који се састоји од земље из баште. Abutilon pictum.песка и хумуса. Прихрањивање: Биљка се прихрањује на сваких десет дана .црвени пауци и штитасте ваши.Користи се течно ђубриво за геранијуме или за цветне биљке.Честе су и беле мушице.бели и љубичасти цветови Abutulon vitifolium . 63 . Температура: Минимална температура у току зиме коју може да поднесе је 5С°. Посебни захтеви:-лако се узгаја Животни век: Биљка може трајати само једну сезону.одговара јој и јако сунце. Пресађивање: Пресађује се сваке године пре почетка вегетације .Иначе . Орезивање: Редовно орезивање младих изданака подстиче цветање. Савет: Гране које носе цветове морају се често орезивати.Супстрат: Абутилон захтева богат супстрат.У мешавину се додаје 20 % стајског ђубрива и алги.а зими се смањује заливање на јеедном у десет дана. Влажност ваздуха: Абутилон подноси сушу. Заливање: Лети се залива на сваких три до четири дана. Светлост: У току читаве године биљка се излаже пуној светлости. Врсте и варијетети: Узгајају се углавном хибридне форме због специфичности боја и шаренила лишћа. Штеточине и болести: Ова врста је подложна нападу црних биљних ваши.у велике саксије.

изражене нерватуре. Раст: Слаборастућа врста.цветају од априла до октобра.Биљка без мириса. Светлост: Јака светлост јој одговара али без директног сунца.земља црњуша .по ободу благо назубљени .Цвасти су дуге од 25 до 50 цм. ЛИСИЧИЈИ РЕП Врсте рода Acalypha су зимзелени жбунови или полужбунови.на стаблу наспрамно распоређени. Име: Народни назив врсте је лисичји реп.Дужина листа је од 10 до 25 цм.Acalypha hispida AКАЛИФА. Порекло: Води порекло из Бразила и Индије. Форма : Акалифа је зимзелени слабо разгранати полу жбун. Цветови: Само се узгајају женске биљке које носе дуге висеће класасторесасте цвасти црвено-розе боје. Размножавање: Размножавање се врши у марту . 64 .а припада фамилији Euphorbiaceae. Листови: Листови су тамно зелене боје. Димензије: Може да порасте од 40 до 80 цм у ентеријеру.Овај род је веома бројан врстама.вршним разницама са крајева стабљике.За ожиљавање резница потребна је температура 25 С°.користе се хормони за закорењавање. Услови гајења: Супстрат: Акалифа захтева хранљив супстрат.

има мање листове.Може да се одржи од 3 до 7 година.а максималне летње 24 С°.потребна јој је стална и пуна нега -захтева светле просторије.Зими се залива на 10 до 12 дана.мање декоративни цветови. Заливање: У току раста залива се једном до два пута недељно .Температура: Минималне зимске температуре су око 13 С°. Штеточине и болести: Акалифу нападају црвени пауци.или у стакленику.цвасти су на крају стабљика Биљке пратилице: Најлепше су посебне. Посебни захтеви: -веома је осетљива врста.са смањеним заливањем како би боље цветала. са белим цвастима у виду класа Acalypha x pendula.али занимљиве шаре на листовима. Чишћење: Може се користити средство за сјај листова.од априла до септембра.Орошавање капљицама воде се не врши у току цветања.обилну влажност и температуру око 18 С° -не подноси промају Животни век: Гаји се као једногодишња врста уколико не проводи зиму на тераси. Влажност ваздуха: Биљка се поставља на слој влажног шљунка јер јој је потребна обилна влажност ваздуха до 50 %. Прихрањивање: На сваких 15 дана користи се течно ђубриво за цветне биљке. Орезивање: Уклањање увелог лишћа. Савет: Зими је најбоље да буду на свежем ваздуху у светлом амбијенту. Врсте и варијетети: Врста Acalypha willkesiana. Пресађивање: Акалифа боље успева у мањој саксији . Аcalypha hispida ‘Alba'. 65 .На самом почетку пролећа орезују се сви млади изданци на 10 цм од основе.а пресађује се сваке године у пролеће.биљне ваши и на ослабљеним биљкама се јављају алеуроди.

којежа формира разгранато стабло покривено финим црвенкастим длачицама. Раст: Спорорастућа врста.јајасто издуженог облика . Форма: Ахименес је гомољаста врста вишегодишња. Цветови: На стаблу се налазе бројни трубичасти цветови. Порекло: Узгајају се само хибридне форме ових биљака из централне Америке.Боја цветова је различита од беле преко црвене до плаве. Листови: Листови су наспрамни.појединачни на цветним дршкама дужине 5-6 цм . Услови гајења: 66 .Биљка је без мириса.Други начин је зеленим резницама са младих стабљика .што значи неотпоран на мразеве .са лица тамно зелене боје а са наличја црвенкасто обојени. Димензије: Висина биљке креће се од 30-40 цм.Achimenes grandiflora AХИМЕНЕС Врсте овог рода припадају фамилији Gesneriace и воде порекло из тропске и централне Америке. Размножавање: Лако се размножава дељењем гомоља на крају зиме при чему су делови дежине око 5 цм. Име: Назив овог рода долази од грчке речи ''achimenes''.Дужина листова је од 15-20 цм.То се односи на надземно стабло које пропада чим наступе први мразеви.Цео лист је прекривен ситним длачицама.Цвета од јуна до септембра.

са белим цветовима Achimenes antirrhina’Brilijant’. Светлост: Погодује јој доста светлости. Штеточине и болести: У току лета склона је нападу црвених паукова и биљних ваши. са розе цветовима Achimenes rosea “Littly Beauty”.која има висину 15цм Achimenes coccinea. Влажност ваздуха: Саксија се поставља на слој влажног шљунка. Прихрањивање: Користи се течно ђубриво за цветне биљке . Врсте и варијетети: Achimenes rosea.у пролеће пресађује се у другу саксију.а након прецветавања заливање се смањује.а максимална летња је око 22 С°. Пресађивање: Сваке године . 67 .али без директног сунца.а у току зиме често је присутно труљење.разблажено за половину концентрације која је прописана. Температура: Минимална зимска температура коју може да поднесе је 10 С°. Орезивање: Непотребно.тамно црвене боје Achimenes candida. Са прихрањивањем се почиње од априла до септембра. Посебни захтеви: -ахименес захтева перид потпуног мировања зими -лака је за узгајање Животни век: Уколико ахименес презими може опстати 2 до 3 године.хумуса од коре дрвета и песка.Супстрат: Ахименес воли богат супстрат који се састији од земље црњуше. Чишћење: Не користи се средство за сјај лишћа.јер биљка тражи око50 % влажности ваздуха. Заливање: Залива се сваки трећи дан у току вегетације.цветови су скерлетне боје Биљке пратилице: Могуће је користити у комбинацији са хлорофитумима или аспарагусима.Не врши се орошавање листова.

Димензије: Када први пут цвета .Ахименес је декоратвна саксијска култура која цвета у току целог лета и котисти се за украшавање балкона и стабених просторија заклоњених од ветра и јаког сунца. Раст: Рaстe приличо брзo расте. Име: Име потиче од грчких речи седећи и мушки што се односи на цветове. Aphelandra squarrosa АФЕЛАНДРА .БИЉКА ЗЕБРА Aфеландре припадају фамилији Acanthaceae налазе се претежно у тропским крајевима . Листови: Листови су зимзелени . а једина која се користи за ентеријер је Aphelandra squarrosa.Следеће године порасте двоструко образовањем 4-5 нових изданака.Резнице пресађене у марту.слабо разгранат компактан грм.Боја је загасито зелена са жилама боје слоноваче.Листови су лепо обликовани са упадљивим светло жутим жилама.димензије су од 20 до 30 цм дужине.Бразил. 68 . Све врсте се одликују декоративним цветовима и шареним листовима.жилави. Постоји око 60 врста које расту у тропским шумама Јужне Америке.Може бити овалног или елипсастог облика.цветаће следећег пролећа.али у случају кишног лета брзо увене. Наспрамно су распоређени на стаблу.висока је око 30 цм апречник је од 18 до 20 цм. Фoрмa: Афеландра је леп.Сматра се да су је први пут убрали Белгијанци јер варијетети носе име по белгијској краљици “Louisae” и по kраљу “Leopoldi”.Савет: Може бити биљка за летњу декорацију на балкону. Пoрekлo: Води порекло из тропске Америке.

Влажност ваздуха: Ова биљка тражи 60 % влажности ваздуха.светли тресет и хумус.уз коришћеље хормона за закорењавање.Цвета у зимском периоду у трајању око 2 месеца.Средство за сјај лишћа се може употребити једном у току месеца.Дужина цбета је око 30 цм.Боја је жута са црвеним ободом.Други начин размножавања је сетвом семена.Након цветања потребно је да проведе одређени период на хладнијем месту на око 12 С°. Пресађивање: Врши се сваке године .сасатвљених од брактеја које су сложене једна на другу у виду пирамиде. Прихрањивање: Врши се од маја до октобра .а затим се биљка не залива како би мировала 4 до 6 недеља.смањује се влажност ваздуха тако што се уклања облошка из саксије чиме се продужава цветање.Биљка је без мириса.у пролеће или после цветања. Светлост: Прија јој пуно светлости али не сме бити изложена директном сунчевом зрачењу.Резнице се постављају у супстрат који је састављен од иловаче и песка .Након цветања залива се једанпут недељно. Услови гајења: Супстрат: Погодна је земља из баште. Заливање: За време раста залива се два пута недељно.а уколико је влажан ваздух може поднети и до 24 С°.на сваких 15 дана.Када биљка процвета.У току зиме залива се на десет дана.Подлошка саксије се испуњава са влажним глиненим куглицамаили тресетом.Орошавање се врши свакодневно. 69 . Teмпература: Афеландри одговара температура око 15 С°. Чишћење: Орошавање ће очувати лишће чистим.ујутру и увече.За успечно размножавање потребна је температура од 24 С°.течним ђубривом за цветне биљке. Размножавање : Размножава се резницама са бочних изданака.Цветови: Цветови су сакупљени у теминалне класасте цвасти.Одрасле биљке се пресађују после периода мировања.

и зелене листове са белим нервима Aphelandra aurantica ‘Roezlii’-цвасти су класасте наранџасте боје Aphelandra fascinator.и сматра се краткотрајном.има црвено стабло. 70 . Врсте и варијетети: Aphelandra squarrosa’Dania’побољшана сорта са кратким .филаденрони.Квалитетне су оне биљке које имају чврсто сјајно лишће.као и са доње стране листова.шареним лишем и густом крошњом Aphelanra squarrosa’Louisae’варијетет који цвета више месеци Aphelandra squarrosa’Snow Queen’-са сребрнкастим листовима Aphelandra squarrosa ‘Lopoldii’.Oрезивање: У пролеће уклањају се изданци тако да на стаблу остане 3 до 4 . Штеточине и болести: Честа је појава биљних ваши на младим изданцима.балконима и холовима стамбених зграда. Уз малу пажњу се може одржати до следеће године како би поново цветала.бршљан и бромелије. Посебни захтеви: -заливање водом без кречњака -биљка не подноси промају -најважније је да се никада не исуши јер тада губи све листове -лако се узгаја Животни век: Уз одговарајућу негу једна биљка може да се користи дужи низ година. Begonia spp. Захваљујући декоративном изгледу целе биљке често се среће као зкрас на прозорима.Након цветања уклања се цветна главица. Савет: Биљка се купује у време цветања или пре цветања.просечно траје од 1 до 3 године.лишће је тамно зелене боје Биљке пратилице: Добро изгледа са зеленим биљкамакао што су фикуси.

који је живео у 16.Било да се узгајају из резница или семена .пузеће.семеном у пролеће или простим дељењем гомоља.Већина цветнодекоративних бегонија има гомољасто или мрежасто корење.Неке врсте могу достићи ширину и до једног метра.Могу бити различитог изгледа у зависности од врсте. Цветови: Цветају непрекидно целе године.пуни или прости или се могу јавити букетни цветови на дугачким цветним дршкама. Листови: Листови су срцастог или бубрежастог облика . Порекло: Порекло воде из тропских и суптропских делова Јужне Америке.БЕГОНИЈА Бегонија припада фамилији Begoniaceae.разгранато или неразгранато. Размножавање: Резницама листова се лако размножавају у лето.обично процветају исте године.мање-више меснато .Азије и Африке.веку.Цветови могу бити појединачни. Форма: Све бегоније представљају зељасте или полудрвенасте биљке чије стабло може бити усправно.који су углавном без мириса. Раст: Брзо састу .5 м висине. Име: Име су добиле по професору ботанике Мichel Begonie. Димензије: Од 15 цм до 1.зависно од врсте и варијетета.углавном су вишегодишње врсте са гомољем.понекад длакаво и може бити зелено црвене боје.жбунасте и цветнодекоративне бегоније.Најзначајније за ентеријер су Begonia seperflorens.Заступљене су све боје цветова . Услови гајења: 71 .Дужина листа јр од 10 до 30 цм.и хибрид Begonia ‘Glorre de Lorranie' .лиснодекоративне.

Прихрањивање: У току вегетације води се додаје течно ђубриво за цветне биљке .са шареним листовима Begonia haageana.хирид са стерилним цветовима који цветају целе зиме Begonia x tuberhybrida. Чишћење: Непотребно. Влажност ваздуха: Подносе нормалну влажност ваздуха . Биљке пратилице: Најбоље расту засебно. Врсте и варијетети: Род бегонија има 900 врста и на хиљаде варијетета . Светлост: Увек им је потребно доста светлости али никада директна сунчева светлост.лиснодекоративна краљевска бегонија .потребно је проветравање Животни век: Од 1 -3 године у ентеријеру. Савет: Орзивање младих изданака грмоликих бегонија после цветања доприноси повећању густине биљке.не погодује им орошавање лишћа . Посебни захтеви: -не подноси сувише воде -лако се узгаја. Пресађивање: У фебруару сваке године биљка се пресађује. Температура: Зими је погодна температура од 15 С°. Begonia ‘Glorre de Lorranie’.сваке недеље.а гомољасте врсте само једну годину.Листови су сувише сукулентни и длакави за чишћење.гомољаста врста са крупним и пуним и ситним и простм цветовима Begonia rex.Лети максимална температура до 21 С°.хумус и земља из баште са 10 % разложеног стајског ђубрива. Штеточине и болести: Оидиум је веома чест код гомољастих бегонија.Супстрат: Користи се влакнаста земља црњуша. Орезивање: Ако биљка неправилно расте скраћује се на 4 цм изнад земље. Заливање: Залива се у просеку једном недељно у току целе године. 72 .има букетиће нежноружичастих цветова.

73 .Сложени хибрид.Биљка је без мириса. Порекло: Води порекло из Јужне Америке.наранџасте.од јуна до септембра.ПАПУЧИЦА Род садржи бројне врсте које воде порекло из Јужне Америке и припадају фамилији Scrophulariaceae.шарене.а имају оргиналну грађу.Одговара јој прозор окренут ка истоку. Светлост: Воли светла места. Листови: Листови су копљастог облика .црвене.или земља црњуша највише одговарају.Круница се састоји од 4 латице ободом срасле две мање и две веће. Форма: Вишегодишња биљка која се гаји као једногодишња. Име: Име овог рода потиче од латинске рачи calceolus што значи папучица као асоцијација на облик цвета. Размножавање: Најчешће семеном на топлом.а са доње стране длакави.Најчешће су цветови са тиграстим тачкицама .светлозелени благо прошарани.Calceolaria hybrida КАЛЦЕОЛАРИЈА. Цветови: Цвета од априла до маја.Боје су жуте. Раст: Спорорастућа врста.Димензије листа су од 5 до 10 цм дужине. Димензије: Висина и ширина биљке је од 20 до 30 цм.Цветови су сакупљени у метличасте цвасти.али јој смета директно сунце. Услови гајења: Супстрат: Хумус за геранијуме.

белих мушица.па се обично залива два до три пута дневно. Посебни захтеви: -осетљива је на присуство креча у води и земљишту -топли и суви ваздух доводи до опадања пупољака -смета јој температура изнад 18 С° -осетљива је на сувишну влагу услед чега листови жуте и опадају Животни век: Цветање траје 3 до 5 недеља.већина је без имена.потребно је да преноћи напољу по лепом времену.главичасти цветови Calceolaria pavonii.пењачица Биљке пратилице: Засебно се гаје.од априла до септембра.има жуте ситне цветове Calceolaria fothbergillii.појединачни сумпор жути цветови Calceolaria integrifolia. Савет: Да би дуже цветала . Орезивање: Непотребно. Пресађивање: Одах након куповине пресађује се у саксију пречника 16 цм. Прихрањивање: Користи се течно ђубриво за цветне биљке на сваких 7 дана.Супстрат не сме да се осуши.гроздасте смеће цветове Calceolaria monarh. 74 . Заливање: Обилно и често заливање ће одржати биљку свежом и здравом.а минимална зимска око 5 С°.и труљење на делу између корена и стабљике. Calceolaria rugosa. Влажност ваздуха: Обично се саксија поставља на слој влажног шљунка.Температура: Максимална летња температура је око 18 С°. Штеточине и болести: Подложна је нападу биљних ваши. Чишћење: Непотребно. Врсте и варијетети: Постоји више стотина хибрида.

Capsicum annuum
УКРАСНА ПАПРИКА
Capsicum annuum припада фамилији Solanaceae.

Име: Име потиче од грчке речи ‘kapto’-ујести,а односи се на љут укус јестивог
плода.Суви плодови користе се као биљни зачини.

Форма: Грмолика једногодишња биљка ,која се узгаја због сјајних плодова
који у јесен попримају изузетну боју.

Порекло: Централна и Јужна Америка. Димензије: Најбоље се узгаја у саксији пречника 9 цм.Биљка достиже висину
до50 цм.

Раст: Брзорастућа врста,цвета и доноси плод исте године. Листови: Листови су зелене боје,копљастог облика,од 8 -12 цм дужине. Цветови: Без већег значаја,цвета у пролеће и лето.Цветови су
мали,неупадљиви,боје су бело зелене. Плодови су у форми купе,мање више цилиндрични,дозревају у касно лето или рану јесен.Сазревањем мењају боју,увек у светлим тоновима:љубичасти,црвени,наранџасти или жути. Биљка је без мириса.

Размножавање: Семеном у рано пролеће,у малој посуди
у топлом,потребна температура је 22-25 C°.

Услови гајења:
Супстрат: Користи се мешавина земље из баште,тресета и хумуса од лишћа,са додатком 15 % органског ђубрива . Светлост: Потребно јој је пуно светла и неколико сати јутарњег сунца дневно.Дуго и снажно осунчавање је веома важно за формирање плода. Температура: Одговара јој нормална собна температура од 10 до 21 С°.

75

Заливање: Заливање се врши ,док расте ,на свака 3 дана од маја до септембра,а када је температура испод 15С° врши се једном недељно. Влажност ваздуха: Биљци одговара орошавање једном недељно,а када процвета чешће јер то помаже развоју плодова. Прихрањивање: Врши се од априла до августа,на сваких 7дана.Користи се течно ђубриво за цветне биљке или грнуле ѕа плодове које се стављају у саксију пречника 12цм.Када се појаве плодови престаје се са прихраном. Чишћење: Непотребно.Ова биљка не подноси средство за сјај. Пресађивање: Биљка се пресађује само једанпут у пролеће у саксију пречника 12 цм. Орезивање: У току раста биљка се не орезује.Међутим уколико биљка губи листове због суше ,орезивање се врши а орезане стабљике и плодови се стављају у аранжмане ѕа Нову годину. Посебни захтеви: -отпорна је на већину услова ако постоји стрјање ваздуха. -плодови опадају ѕбог топлог и сувог ваздуха. -потребно је да температура зими не буде изнад 20С°. -тешко се узгаја Животни век: Украсна паприка је једногодишња врста,кад плодови почну да опадају ,уклања се. Штеточине и болести: Биљне ваши и црвени пауци ,антахноза,оидиум и разне вирозе. Врсте и варијетети : Capsicum annuum”Christans Greeting”има зелене,љубичасте,жуте и црвене плодове. Capsicum annuum”Fiesta”има шиљате плодове који дозревају од жуте преко наранџасте до црвене плодове. Capsicum annuum”Rising Sun” има плодове интензивно црвене боје. Сви варијетети су једногодишњи и одбацују се на крају вегетацијског периода,обично око Нове Године. Биљке пратилице: Може послужити као додатак мешаним засадима да их оживи својом бојом.Лепа је и у екстеријеру у прозорским сандучићима да их освежи у касно лето и у јесен.

76

Савет: Плодови ове врсте су јестиви али зелени делови биљке су отровни.У продаји је са плодовима у јесен и зиму и ова мала грмолика биљка уноси ноту боја у кући. Веома је цењена као новогодишња украсна биљка.

Camellia japonica
КАМЕЛИЈА
Врсте овог рода припадају фамилији Theaceae Овај род броји око 80 врста и све воде порекло из Азије.

Име: Име је добила по католичком свештенику J.Camelli-u. Форма: Камелија расте као разгранати зимзелени жбун или ниже дрво. Порекло: Ова врста пренета је из Азије у Европу 1738.године. Димензије: У својој постојбини камелија достиже висину и до 10 м,док гајена
у Европи највећу висину коју достигне је до 3м.

Раст: Брзорастућа врста. Листови: Лист је сјајан,тамно зелене боје,овалног облика при врху
сужен,ободом назубљен.

Цветови: Цветови су појединачни
или по два заједно,прости или пуни.Могу бити различите величине.Боја цветова је од беле преко розе и црвене у различитим нијансама.

Размножавање: Размножава се на
три начина:семеном,резницама и калемљењем.Најчешће се размножава резницама које се узимају од зрелих вршних избојака у јануару и фебруару.

Услови гајења:
Супстрат: За успечно гајење камелије супстрат који се користи је смеша вресове земље,тресета и песка.

77

Светлост: Камелија захтева светле просторије,али не подноси директну сунчеву светлост.Најбоље успева на сеновитим местима. Температура: Повољна температура за раст камелије је око 10 С°.Зими минималне температуре које подноси су 6 С°. Заливање: Обавезно се за заливање користи мека вода.У току лета се залива интензивно а након прецветавања смањује се заливање али супстрат не сме никакако да буде сув.У време формирања цветних пупољака камелију мање заливати. Влажност ваздуха: Воле високу влажност ваздуха,до 60 %. Прихрањивање: Користи се течно ђубриво за цветне биљке Чишћење: Користи се средство за сјај листова. Пресађивање: Једном у току године,у пролеће камелија се пресађује. Орезивање: Да би се формирали лепи облици жбуна потребно је неколико пута у току године извршити пинцирање.Вршни избојци се секу тако да могу да послуже као резнице. Посебни захтеви: -сложени захтеви у процесу производње и гајења -када је супстрат сувише влажан биљка почиње да трули Животни век: Вишегодишње декоративне биљке ентеријера. Штеточине и болести: Биљне и штитасте ваши представљају проблем камелијама. Врсте и варијетети: Camellia japonica alba filpeno,са чисто белим пуним цветовима Camellia japonica chandleri elegans,са розим пуним цветовима Camellia japonica ‘Willians’,розе боје цветови Camellia nitidissima,ситни пехарасти цветови Camelia maliflora,отпоран на мраз Биљке пратилице:: Камелија се одликује бујним листовима и цветовима па се сама узгаја. Савет: Неопходно им је слабо кисело земљиште.

78

Cineraria x hybrida
ЦИНЕРАРИЈА
Припада фамилији Compositae. Род има велики број врста које као једногодишње или перенске врсте расту у Јужној Европи,Африци,Аустралији.

Име: Синоним је Senecio,а име потиче од латинске речи Senex,што значи
старац алудирајући на изглед биљке након опадања плодова.

Форма: Вишегодишња зељаста биљка у форми јастучета ,често се узгаја као
једногодишња.

Порекло: Пореклом је са Канарских острва одакле је пренета 1777.године у
Енглеску.

Димензије: Разгранате форме могу да достигну пречник од 30-60 цм, а висину
40-60 цм.

Раст: Спорорастућа врста. Листови: Листови су на дугачким дршкама
,крупни срцастог облика,са наличја црвенкасте боје а са лица покривени ситним пепељастим длачицама тамно зелене боје.Димезије су од 2030 цм.

Цветови: Цветови су сакупљени у густе
цвасти које се налазе изнад листова.Боја цветова је различита бела,роза,црвена и плава.Цвета од јанура до априла. Биљка је без мириса.

Размножавање: Тешко се размножава семеном ,потребна температура је 15
С°.Најчешће у министакленику.

79

Услови гајења:
Супстрат: Користи се хумус од коре дрвета или тресет. Светлост: Биљка тражи довољно светлости да не би увенула,али од јаког сунца јој опадају листови. Температура: Отпорна је на ниске температуре ,може да поднесе до 7С°,а максималне летње 16 С°. Заливање: Супстрат треба да буде стално влажан али не и мокар. Влажност ваздуха: Врста је осетљива на гљивична обољења,потребна им је добро проветрена просторија. Прихрањивање: Непотребно. Чишћење: Може се пребрисати сувом крпом. Пресађивање: Непотребно,јер је биљка кратког века. Орезивање: Непотребно. Посебни захтеви: -врућина смањује цветање,тако да може стајати напољу све док температура не падне испод 7 С°. Животни век: Цинерарије се купују од јануара а након цветања се уклањају. Штеточине и болести: Подложна је нападу белих мушица. Врсте и варијетети: Постоји стотину варијетета цинерарије које дају разнобојне цветове,од плаве до пурпурне,беле,црвене.Цветови са две боје имају по средини круг. Cineraria hybrida grandiflora a varijetetima maximus,nanus. Биљке пратилице: Засебно се узгајају. Савет: Приликом куповине пупољци треба само да наглашавају боју.Цинерарије се користе као украс светлих и хладних или умерено топлих просторија.

80

читаве године су поред прозора окренуте према југу.Citrus spp.овално.Могу да стварају пупољке у било које време. Раст: Расту врло лагано .прекривени дебелом кором од бледожуте до наранџастоцрвене боје.мале форме. Цветови: Цветови су пролећни и летњи мирисни бели или пурпурни.____ _____ ____ АГРУМИ Поморанџе.У исто време на биљци се налазе и цветови и зрели плодови. Услови гајења: Супстрат: Земља из баште без кречњака .лимуни. Форма: Собне врсте.песак и тресет. Порекло: Југоисточна Азија.чине фамилију агрума тј Rutaceae. 81 .Плодови су јестиви.пренешене су на запад 1595. Листови: Зимзелено.мандарине и други citrusi .Дужина листова је од 10 20 цм.сјајно и тамнозелено. Светлост: Потребно им је пуно светла.Изразит мирис шире.Често носе јестиве плодове.Лети се могу држати напољу под пуним сунцем.а засецање под кору у септембру.око 10-12 цм годишње. Димензије: То су мале биљке које расту од 60-100 цм у саксији.јајолики .године.Размножавање калемљењем је много боље.грејпфрт. Размножавање: Када се врши семеном даје мали број плодова.Окулирање се врши у мају.

прија им 13-15 С°.Агруми не воле задржавање воде у дну саксије.Агруми су осетљиви на труљење корења.собна поморанџа Citrus maxima. Савет: Посуде са точкићима омогућују да се велики примерци лако премештају.богатим калијумом.Вода са кречњаком или хладна вода могу да доведу до хлорозе или до опадања лишћа. 82 .лимун Биљке пратилице: Најбоље расту засебно. Влажност ваздуха: Орошавање лишћа капљицама воде између два заливања. Орезивање: Годишње орезивање је неопходно да би се уравнотежила форма жбуна и скратиле сувишне гране. Пресађивање: Крајем зиме замењује се хумус на површини постојеће саксије. Посебни захтеви: -агруми траже редовну негу -обавезан је период мировања и хладноћа како би следеће године цветали -не сме бити изложена јакој хладноћи Животни век: Врло је дуготрајна ако јој се поклања дивољна нега може опстати 10 година у саксији.не користи се средство за сјај. Штеточине и болести: На слабим биљкама честе су биљне ваши и акариди. Заливање: Сваких 10 до 15 дана за време зимског мировања биљке.зими ако је температура преко 15 С°. Чишћење: Довољно је прскање .Ако је лети унутра температура највиша сме бити 18 С° уз добро проветравање. Citrus mitis.грејпфрут Citrus reticulatа. Прихрањивање: У пролеће ђубри се органским ђубривом.а у току раста специјалним течним ђубривом за агруме.мандарина Citrus limon.Температура: Важно је да зими температура буде изнад тачке смрзавања . Врсте и варијетети: Агруми имају 12 врста које се гаје у ентеријеру.Једном недељно у току вегетације.

ружичастим. Стари гомољ се може делити након увенућа листова. 83 .фамилија садржи 16 познатих врста углавном из средоземног подручја.белим или из две боје.јер цветна стабљика се док се ствара плод умотава као спирала.Након цветања вену. Листови: Зависно од варијетета листови су у форми срца са нежним уздужним сребрнастим или белим шарама. Размножавање: Из семена које се сеје лети у малу посуду. Име: Име потиче од грчке речи кyklos.Само изворна врста има опојан мирис. Цветови: Стабљике носе цвеће са елегантно окренутим латицама.Димензије су од 3 до 5 цм. Порекло: Потиче из Мале Азије где је пронађена 1731.Цвета од новебра до марта.а са наличја су црвенкасте боје.што значи кружно. Форма: Гомољаста биљка која формира округли бокор. Боја бубрежастих листова је тамно зелена са лица. Димензије: Максимална висина је 30-38 цм укључујући и цветове.тако да је ова врста цењена и због декоративних листова.при температури од 13-16 С°. Услови гајења: Супстрат :Хумус од лишћа .Код правилно гајене цикламе листови чине округлу густу розету.песковита земља и тресет у једнаком односу. Раст: Сразмерно величини гомоља биљка избацује мноштво цветова и листова.црвеним.Cyclamen persicum ПЕРСИЈСКА ЦИКЛАМА Циклама је једна од врста из фамилије Primulaceae.године.на меснатим петељкама.

јер се биљке ретко задржава после цветања.хумус треба потпуно да се осуши до наредног заливања.Не орошавати капљицама воде.После тога .Светлост: Погодује им доста светла.Трајност цвета у води је од 7 до 10 дана.а ноћу отприлике око 5 С°.Зато је боље да се држи у ходинику или спаваћој соби него у топлој дневној соби.користи се мека вода или кишница. Чишћење: Не користи се средство за сјај. -гомољ мора да вири из земље -није лака за узгајање. Орезивање: Непотребно. 84 . Пресађивање: Непотребно.она се огледају у млитавости стабла. Посебни захтеви: -потребно је да стоји стално у хладном.циклама се задововољава амбијенталном влажношћу .измешта се у јесен . Прихрањивање: У доба цветања додати води течно ђубриво сваких 14 дана. Заливање: Свака два дана у току цветања.али морају бити заштићене од директног сунца. Температура: Најбоље је дању буде на теператури око 7-15 С°.Када почну да се појављују нови листови потребно је интензивније заливатиКвалитет воде за заливање мора бити добар.када се окрене мора стајати усправно.Најбоље цветају када су окренуте ка истоку.Саксију треба поставити на мокре каменчиће. Штеточине и болести: Гљивична обољења су честа код циклама.оджавајући висок степен влажности ваздуха -чвстина лишћа је битна .Земља мора бити влажна али не сме бити у води. Врши се чишћење од жутих и увелих листова.Уколико се задржава .цикламе углавном пропадају око Нове године Животни век: У добрим условима траје неколико година.после периода мировања у доста уску саксију. Влажност ваздуха: Све док је температура у просторији испод 15 С°.Лишће се не сме квасити приликом заливања.Што је биљка старија цветови су мањи.Лишће се чисти меком четкицом. У новије време у неким западно Европским Земљама циклама се гаји за резани цвет.

Врсте и варијетети: Постоје стотине варијетета са двоструким. Потребно је редовно ослобађање увелих цветова и опуштених петељки.што се односи на боју цветова . Име: Назив потиче од грчке речи chrysosзлато.коврџавим цветовима. Форма: Хризантема је грмолики жбун који има скоро дрвенасто стабло. Савет: Најбитније је прилагођавање на услове ентеријера.па се најчешће гаји као једногодишња.између биљака мора постојати размак.Припада фамилији Compositae. Порекло: Води порекло из Кине .одакле је пренета у Јапан.Боје су од ружичасте преко беле до јарко црвене.лако ломљиво.Хризантема је једна од најстарије гајених врста . Chrysanthemum indicum ХРИЗАНТЕМА Род обухвата око 100 врста вишегодишњих и једногодишњих врста.цветови беле боје Cyclamen persicum magnificum.цвет љубичасто црвене боје Биљке пратилице: Најбоље успева као засебна биљка.и anthemon-цвет.Вишегодишња биљка .цветови тамно црвене боје Cyclamen persicum album. Cyclamen persicum splendens.године је у токију 85 .Варијетети са жутим цветом шире опојан мирис ђурђевка.бела боја цвета са црвеним мрљама Cyclamen persicum giganteum.неотпорна на временске непогоде.односно Кореје .Нови варијетети се лакше узгајају јер су добијени пажљивом селекцијом и укрштањем .чврсто.910.крупни цветови Cyclamen persicum violaceum.

Светлост: Да би пупољци процветали.а минималне зимске температуре су око 3 С°.хризантема мора бити изложена директном јаком сунцу у кратком временском периоду. Димензије: Расте као жбун од 40 до 110 цм.симболом царске власти.величини и боји постоји око 2000 сорти хризантеме.Цветови су груписани у главичасте цвасти.Према времену цветања.покривени сивим пепељком. Услови гајења: Супстрат :Користи се богато земљиште састављено од баштенске земље и хумуса. Листови: Младе гране и листови су беличасте боје . вршних помоћу резница са стабљика родитељског стабла.облику.благог су мириса .године .Боја цвета је у свим дугиним бојама осим плаве. Температура: Максималне летње температуре које подноси су око 16С°. Размножавање: Размножава се у фебруару.приређена прва изложба хризантеме од када се сматра националним цветом Јапана. Цветови: Цвета од септебра до децембра.што зависи од сорте.Дрги начин размножавања је семеном само у сврхе селекције. 86 .што одржава биљку виталном.Биљка је благог мириса.Сувише воде не одговара хризантеми.Листови су наспрамни.која може бити различите форме .најчешће овалнног облика са правилним режњевима и назубљени.Дужина листова је од 5 до 15 цм.уз додатак прегорелог стајњака.Пречник цвета је од 5 до 30 цм.У Европу је пренета 1754. Заливање: Заливањем се оджава супстрат влажним.величине и боје.Орошавање лишћа капљицама воде јој не одговара јер је осетљива на гљивична обољења. Влажност ваздуха: Хризантема не подноси сув ваздух па је потребно да се саксија постави на слој влажног шљунка. Раст: Брзорастућа врста.Боја листова је тамно зелена.

Орезивање: Да би се додило обилније цветање потребно је младе биљке орезати на висину 25 цм.селекцијом малих хризантема Биљке пратилице: Засебно се узгаја. Штеточине и болести: Подложна је напду белих мушица.Прихрањивање: У току вегетационог периода додаје се течно ђубриво за цветне биљке на сваких 15 дана.са пуним цвастима -крупноцветне хризантеме. Пресађивање: Старије биљке се пресађују у марту. 87 .гаје се за резани цвет -декоративне хризантеме. Различите сорте дају различите цветове.јер постоји могућност да се затворени пупољци не отворе.уколико је хризантема у просторији између 12 и 15 С°.црвених паукова и биљних ваши. Купују се хризантеме са пупољцима на којима се назире боја.које се продају без назива. Савет: Хризантеме се гаје ради резаног цвета.и оставити на свакој грани онолико грана колико желимо цветова. Посебни захтеви: -цветање траје дуже .најстарија група.добијене селекцијом -ситно цветне хризамнтеме. Врсте и варијетети: Постоји стотине варијетета хризантеме. Чишћење: Непотребно.деле се на : -кинеске хризантеме.различитих форми и боја -јапанске хризантеме. Животни век: Биљка се углавном одбацује после цветања ако не прзимљава у хладној просторији.као саксијско цвеће и за допуну цветном асортиману јесењег периода цветања у парковима..

Температура: Минималне тепературе ѕими су око 16С°.Ова врста развија бусен са розетама који производе столоне. Димензије: Развија висину 20 цм.вишегодишња зељаста биљка чије стабљике дају жилаве лозице. Светлост: Врста тражи доста светлости.са пегама и различито обојеним жилицама зависно од варијетета.пресађивањем изданака који се јављају на крајевима столона.звонасти јарко црвени са жутим окцем.Episcia cupreata ЕПИСЦИЈА Еписција припада фамилији Gesneriacae .друго име јој је Acnimenes cupreata Форма: Еписција је пењачица.имају облик левка. Услови гајења: Супстрат: Добро успева у смеши светлог тресета и шумског хумуса. 88 .Венецуеле и Бразила.а ширину 40цм.овално је .Добро подноси полусенку.Боја листова је светлозелена са тамнијим ивицама. Име: Име је добила по William Jackson Hooker. Цвет: Цветови су лепи.врста сродна афричкој љубичици.дневно два сата директне сунчеве светлости.од пролећа до јесени.Други начин је петељкама листа које се лако ожиљавају.Цвета дуго. Размножавање: Размножава се лако. Порекло: Потиче из Колубије. Врста је без мириса. Раст: Спорорастућа врста.Дужина листова је од 5 до 8 цм. Лист: Лишће расте у розети.а максималне лети око 25С°.маљаво.Услед недостатка светлости блокира се цветање.

свекодневно и обилно све док биљка формира ново лишће.од марта месеца. Посебни захтеви: -тражи влажан ваздух.па је најбоље да се узгаја у испупченој саксији са уским грлом -уклањање сувог и оштећеног лишћа -биљка лако труне на делу између корена и стабљике.са лишћем сребрнасто зеленим Episcia cupreata ‘Acajou’.са лишћем ружичасте боје по ивици Episcia cupreata ‘Silver Queen’.пошто длаке сувише задржавају влагу. Орезивање: Не орезује се.Употреба електричног распршивача је идеална.са лишћем пурпурне боје Episcia cupreata ‘Metallica’. Прихрањивање: Овој врсти одговара течно ђубриво за зелене биљке које се додаје на 15 дана .као и постављање саксије на шљунак који је увек влажан. Савет: Са годинама биљка постаје мање лепа.па се пресађивање врши по потреби обично једном годишње. Чишћење: Не користи се средство за сјај лишћа.Заливање: Заливање за ову врсту је најбитније у току лета.у фебруару. Пресађивање: Потребна јој је саксија која је широка и не сувише дубока. Влажност ваздуха: Лишће се не орошава.Лишће има сребрне траке по средини Биљке пратилице: Користи се засебно.Превентивно се користи инсектицид.тада се врши на 5 до 7 дана.треба је обнављати сваке године. Штеточине и болести: Врсту нападају беле мушице и биљне ваши. 89 . Врсте и варијети: Episcia cupreata ‘Cleopatra’. -лака је за узгајање Животни век: Од 6 месеци до 3 године у ентеријеру.Заливање се смањује у октобру.

Листови: Листови су прости.Биљка је без мириса.Димензије су од 6-12 цм. Димензије: Може да порасте од 30 цм до 1.Fucshia x hybrida ФУКСИЈА.усправни или падајући.пореклом из централне и јужне Америке. Услови гајења: 90 .Пупољци се отварају као 4 звездасте обојене чашице које прате 4 латице у виду звончића често различите боје. Размножавање: Размножава се терминалним разницама са изданака које се узимају на крају лета и дуге су око 10 цм.МИНЂУШИЦА Припада фамилији Oenotheraceae.Род обухвата око 100 врста.прелазећи преко свих тонова црвене боје.који може да се развије само на једној стабљици. Форма: Мали компактни.овални.Налазе се на витким стабљикама црвенкасте бојеЛистови су наспрамно распоређени.Боје се крећу од беле до ружичасте. Име: Име је добила по немачком ботаничару Leonardu Fuchsu. мат зелене боје. Цветови: Минђушице цветају без престанка од маја до првих мразева. Порекло :Сви савремени хибриди настали су из биљака Фуксија.5 м.зимзелени или листопадни полужбун.благо су назубљени. Раст: Брзо расте.Прашници и тучак превазилазе крунице.

Орезивање: Уклањање вршних пупољака и закидање врхова избојака фуксији се може дати жељена форма жбуна.она може да поднесе и неколико сати пуног сунца ујутру или попдне.Супстрат: Доста богата земља из баште .све док не одрасту.али је важно да средина бусена остане влажна. 91 . Пресађивање: Младе биљке трже више пресађивања у току године. Штеточине и болести: Биљне ваши. Старије биљке се пресађују сваке године у пролеће.Врста је врло отпорна и може да поднесе и -5 С°.од априла до октобра.црвени пауци су најчешћи непријатељи фуксије.беле мушице. Температура: Максимална летња температура је око 20 С°. Прихрањивање: Користи се течно ђубриво за цветне биљке на 10 дана.Сувише старе биљке почињу да оголевају у доњем делу и губе декоративност. Влажност ваздуха: Орошавање капљицама воде једном или два пута недељно врши се од новембра до марта. Посебни захтеви: -високе температуре не пријају фуксији -лети је пожељно да стоје на тераси или свежој просторији -после цветања се орезује . Светлост: Блага полухладовина одговара фуксији .Хумус може да се осуши на површини између два заливања. Заливање: Лети.може опстати од 1-5 година. Чишћење: Непотребно.биљке у грму треба сасећи за три четвртине Животни век: Зависно од услова у којима проводи зиму.када температура расте потребно повећати количину и број заливања.хумус и крупан песак у мешавини једнаких делова.

цветови су у црвеним китицама Fuchsia corallina. Раст: Полако расте. Форма: Мали.познатом ботаничару који је живео у Каролини. Листови: Листови су тамнозелени. Димензије: Мали жбунови су висине око 30 цм.5 цм. 92 .елипсастог су облика.Припада фамилији Rubiaceae. Име: Гарденија је добила име по др. Порекло :Гарденије самоникло расту у Кини.до 15 цм годишње.Постоји око 60 врста.века.Дужина листова је од 8 до 12 цм. Fuchsia hybrda.Јапану и Тајвану.у сакаији могу да порасту до 120 цмвисоки и до 1 м широки.са усправном или падајућом формом биљке. Савет: Декоративност се постиже груписањем више биљака у исту посуду.уски .зимзелени густи грм.са простим или пуним цветовима.Пренета је 1754.године.Синомим је Gardenia jasminoides.а широки 0. Gardenia augusta ГАРДЕНИЈА Карактеристка врсте су прекрасни.Врсте и варијетети: Постоји више хиљада хибрида.бели мирисни цветови.сјајни и жилави.Појављују се у групи по три.која има бројне ватријетете Fuchsia boliviana.крајем 18.корално црвени цветови Биљке пратилице: Засебно се постављају.Александру Гардену.

Цветови: Гарденија носи воштане крунице,усамљене,полудвоструке или
двоструке.Боја је бела а на крају цветања жутокрем боје.Цвета од маја до новембра и цветови се појављују један за другим.Цветови шире јак и опојан мирис.Изворна врста има углавном једноструке цветове ,а разне добијене форме имају пуне цветове са неколико слојева латица.Цветови имају посебну употребну вредност за венчане букете,као цвет у коси девојака.

Размножавање: Размножава се младим резницама са врхова стабљика од
јула до септебра.Постављају се у стакленик,или под пластичну фолију.Обавезано је грејање дна до 30 С°.

Услови гајења:
Супстрат: Повољан супстрат је богати компост или хумус од лишћа. У супстрату не сме бити кречњака. Светлост: Потребно јој је пуно светла,али лети мора бити заштићена од директног сунца од половине маја до половине септебра. Температура: Зими,док мирује може да буде на температури од 10С°,а лети док цвета мора да буде од 15 до 18С°.Највиша летња температура ,уз велику влажност ваздуха може да буде 24С°. Заливање: Редовно заливање је јако битно .Лети се залива кишницом три пута недељно.Зими је довољно заливати једанпут недељно,млаком водом у којој нема кречњака. Хумус не сме никада потпуно да се осуши али се не сме ни расквасити. Влажност ваздуха: Најмања влажност ваздуха која је гарденији потребна је око 60 %.Сув ваздух доводи до опадања пупољака пре него што се потпуно отворе.Саксија се постављана влажан шљунак,а орошавање лишћа се врши свакодневно.При орошавању треба чувати цветове,јер опадају или потамне после нанетих капљица воде. Прихрањивање: Док цвета додаје се води половина прописане количине течног ђубрива на сваких 14 дана,или седодаје посебно ђубриво за гарденије. Чишћење: Орошавање ће биљку одржати чистом. Може се користити средство за сјсј лишћа једном у два месеца. Пресађивање: Врши се једном годишње,после цветања.Супстрат се при пресађивању обогаћује са 10% органског ђубрива. 93

Орезивање: Одржавање лепог облика постижесе одстрањивањем нескладних грана у марту. Биљка се може орезати после цветања.Код младих биљака повољно је уклањање растућих врхова како би се подстакло грањање. Посебни захтеви: -Гарденије се тешко узгајају у ентеријеру,јер им је потребна прилично висока температура и влажност ваздуха да би цветале -цветови се лако оштећују -не подноси промају -не подноси нагле промене температуре Животни век: Боље цветају док су младе до 6 месеци.У ентеријеру могу да опстану до 3 године. Штеточине и болести : Најчешће штеточине су биљне ваши и црвени пауци,а болести хлороза листова и пегавост листова. Врсте и варијетети: Постоји око 200 врста гарденија. Gardenia augusta ‘Veitchiana’,цвета у зиму Gardenia augusta ‘Rothmanii’ Gardenia tahitensis,цвет симбол Полинезије,који се дарује у знак добродошлице. Биљке пратилице: Пошто им не одговарају собни услови,боље је држати их као засебне примерке. Савет: Биљка одлично цвета након зимског мировања у свежој просторији са смањеним заливањем.

Gloxinia,sinningia speciosa
ГЛОКСИНИЈА
Глоксинија припада фамилији Gesneriaceae,постоји око двадесет врста.

Име: Нардни назив је Глоксинија,а ботаничко име је Sinningia speciosa
hybrida.Име је добила у част француског ботаничара Бенџемина Петра 94

Глоксина.Род је назван по Вилхелму Синингу.Он се бавио укрштањем и селекцијом и тако створио једну од најлепших собних биљака које цветају лети.

Форма: Вишегодишња зељаста
биљка са гомољастим подземним стаблом.

Порекло: Потиче из Бразила. Димензије: Обично су високе око
30 цм,а када цветају пречник им је око 38 цм.

Раст: Биљка која је израсла из
посејаног семена цветаће у лето.Из гомоља ће порасти до цветања за 5 месеци.

Листови: Листови су меснати,овални тестерасто назубљени по
ивици,распоређени су у розету.Боја листова је бледо ружичаста са наличја а са лица тамно зелена.Листови су фино маљави.

Цветови: Кратке стабљике носе један до четири цвета у виду импозантних
усправних звончића.Изворна врста има опуштене пурпурне цветове.Цвета од априла до августа.Сви цветови се отварају одједном.Цветови су крупни ,а боја цветова креће се од тамно љубичасте преко беле до црвене.Понекад цветови могу бити двобојни. Биљка је без мириса.

Размножавање: Из семена,које се сеје
при температури око 21С° у рано пролеће.Осетљиве су на претерано заливање и слабо проветравање. Резницама се размножава у лето,оне су дуге од 5 до 7 цм. Гомољ се може исећи на делове тако да сваки део има растуће окце. Лети,када листови потпуно одрасту,могу да се узму и лисне резнице.За све резнице оптимална температура је 21 С°.

Услови гајења:
Супстрат: Погодна је земља црњуша и хумус. Светлост: Глоксинија тражи велику светлост како би цветала,не сме бити изложена директном сунцу. Температура: Лети собна температура од 15-21С°.Гомољ зими мирује на сувом месту на коме нема мраза.У рано пролеће траже температуру од 21 С° да би почеле да расту.Највиша дневна температура летња коју може да поднесе је 21С°. 95

Влажност ваздуха: Младим биљкама прија рано јутарње орошавање млаком водом.Када се лишће потпуно осуши престаје се са заливањем.Заливање сесмањује после цветања. Орезивање: Непотребно.Саксија може стајати на влажном тресету.звонолике цветове на кратким петељкама у живим бојама.Младе биљке.у септембру.не користи се средство за сјај листова.али се цветови не смеју поквасити и вода се не сме задржавати на биљци. Посебни захтеви: -ризоми зими морају бити на сувом.Када цвета додаје се води течно ђубриво на 7 дана.ђубривом за геранијуме.Неки варијетети имају валовите беле рубове.али старије биљке су мање лепе.морају се пресађивати два до три пута у току вегетације.Горњи део гомоља мора бити у истој равни са површином земље.од априла до септембра.Листови су велики и равни.чест је вирус пегавости.Савремени хибриди имају усправне. Врсте и варијетети: Постоји око сто хибрида са крупним цветовима.Хумус не сме бити сув. Сваки трећи дан потрбно је потопити саксију у воду без кречњака на 10 минута. Чишћење: Довољно је орошавање. Штеточине и болести: Подложна је нападу биљних ваши .који се ретко продају под својим називом.Стари гомољи се пресађују једанпут у фебруару када се подстичу на раст. Пресађивање: Пресађивање се врши у свеж хумус у априлу. 96 .Најпогоднија влажност ваздуха је 50%.добијене из семенаили резница. Прихрањивање: Врши се на 15 дана.Цветови и листови приликом заливања се не квасе.Одстрањују се само оштећени листови и увели цветови.Заливање: Биљка се обилно залива 2-3 пута недељно.тамном месту на температури 15 С -листови су осетљиви и лако се ломе -лако долази до труљења -лако се узгаја Животни век: Гомољ може да опстане 3-4 године.

сам лист је дуг од15 до 25цм а широк од 5 до 8цм. Ова врста је откривена 1878 год.Африке и тропске Азије.Боја листа је тамно зелена са израженим нервима.По облику цвета деле се на : -малог елегантног цвета 97 . Димензије: Порасте до 60 цм. Дужина лисне дршке је од 15 до 20цм. 1887год.Облик листа је копљаст са режњевима . Форма: Расте бокорасто.округло. Листови: Листови формирају приземну розету . на 700м надморске висине. Пренета је у Енглеску. Раст: Брзорастућа врста. Савет: Ризом се сади тако да додирује површину хумуса чиме се повећава отпорност на труљење нових изданака.Цветови су сакупљени у цвасти различито обојене свих боја. Порекло: Потиче из Јужне Америке. Име: Гербер је добио име по немачкомботаничару Gerberu Т.са малим цевастим црвеним цветовима Биљке пратилице: Најбоље расте самостално.право.која даје многе хибриде Gloxinia cardinalis .налазе се на дугачким дршкама модре боје. Jamesonu. Gerbera jamesonii ГЕРБЕР Припада фамилији Asteraceae. Род броји око 45 различитих врста које расту у топлим регионима Африке. Цветови: Цветно стабло је фино длакаво. сем плаве и црне.Gloxinia pussila је минијатурна врста од 5 цм висине.

Услови гајења: Супстрат: Супстрат који се користи је смеша ливадске земље. Светлост: Потребно јој је допунско осветљење. Животни век: Резани цвет у води траје од 10 до 14 дана. Заливање: Биљка не сме да се скваси. Прихрањивање: У току вегетације гербер се прихрањује са раствором 0. Врсте и варијетети: Укрштањем Гербере јамесони и гербере виридифолиа настала је Гербера хибрида. Температура: Оптимална температура је око 18 С°.или јулу.-крупноцветне -полипоидан цвет -тетраплоидан цвет Размножавање: За масовну производњу и за добијање нових сорти размножава се генеративно. Посебни захтеви: -осетљива је на вирусе -осетљиво на присуство хлора у земљишту. Влажност ваздуха: Висока релативна влажност ваздуха је 50 %.3 % минералног ђубрива.Други начин начин размножавања деобом бокора. Штеточине и болести: Претерано заливање доводи до труљења биљке. 98 .наводњава се по земљи. Чишћење: Меком крпицом. Пресађивање: Једном у годину дана. Орезивање: Непотребно.Сетва семена се врши у јуну .Максимална тепература коју може да поднесе је 24 С°.тресета и прегорелег стајњака. На једном месту може се гајити од 5-6 година.

Дужина листова је од10 до 15цм.вретенасти пупољци отварају се као велике чаше.године.Све врсте овог рода имају дивне краткотрајне цветове.и у Европу је донет 1731. Форма: Хибискус је жбун који може да формира стабло разгранато са сјајним лишћем и пуно пупољака.ХИБИСКУС Род Hibiscus садржи око 150 врста.пастелних боја. Савет: За плантажну производњу гербера користе се врсте са крупним цветовима.Назива се још и кетми.Цветна дршка треба да је дугачка 25 цм. Порекло: Потиче из тропске Азије. Листови: Листови ове врсте су зимзелени.а припада фамилији Malvaceae. Име: Кинеска ружа.Омиљени варијетет је Hibiscus rosa-sinensis.прости.На свом природном станишту често служе као живице јер имају густо трновито грање. Мирис биљке није јак.тамнозелени или прошарани. 99 .кинески слез.Цвета од маја до октобра.У саксији може да достигне висину од120-150цм.Биљке пратилице: Најлепше изгледа засебно.са пет латица и прашницима у цевчици. Раст: У току једне године може да удвостручи висину.Сваки цвет траје само 36 сати. Hibiscus rosa sinensis КИНЕСКА РУЖА.Број цветова зависи величине биљке. Цветови: Цветови су главна атракција врсте. Димензије: Обично се продаје када је висока око 30-38цм. То су претежно суптропска стабла или грмови чији се варијетети раширени широм света.

Чишћење: Прскање ће одржавати лишће чистим.од јуна до августа прихрањују се на 15 дана течним ђубривом за цветне биљке.нарочито ако је температура ниска. Орезивање: Да би биљка била густа и пуна цветних пупољака потребно је орезивати сваког пролећа. Заливање: У доба интензивног раста заливање се врши на сваких 3-4 дана.средином дана.Ако је саксија сувише велика може да се деси да хибискус рађа само листове без цветова. 100 .Највиша летња температура може да износи 27С°.а прашина се мора уклањати пажљиво.сваке године.а поред орошавања врши се обилно квашење стаклене баште или терасе.Зими се одржава сувљом.лишће ће отпасти.Ако зими температура падне испод 10 С°. Влажност ваздуха: Лети им је потребно пуно влаге. Код одраслих биљака могуће је размножавање положеницама.пуштајући да се земља готово сасвим исуши по површини пре него што је залијемо. Прихрањивање: У доба раста биљке.Ожиљављње се врши у ожилишту на температури од 18С°.па се орошавање врши свакодневно. Светлост: Потребна јој је јака светлост али без директног сунца.Земља не сме бити презасићена водом јер корење брзо трули. Температура: За време раста ова врста тражи температуре од 18-21С°. Услови гајења: Супстрат: Користи се земља из баште и хумус са тресетом.али у просторијама са централним грејањем орошавање се врши сваки други дан. Пресађивање: Најповољнији услови ѕа пресаћивање су у пролеће.Зими се залива само једанпут недељно.Просторија у којој се налазе мора бити проветрена.између маја и септембра.Погона места су северни прозори ентеријера.Размножавање: Размножавање се врши резница које се уѕимају у пролеће да би цветале исте године.то је период од априла до октобра.У марту се може применити ђубриво за руже у гранулама.

али се не сме превише заливати.Има мање листове . Животни век: Правилним гајењем траје од 1-3године у кући.чији су цветови некада већег пречника од 20цм. Hoya carnosa ХОЈА.Има велике листове а цветови су мали и увек црвене боје.има дебеле чврсте гране.ВОШТАНИ ЦВЕТ 101 .покривене меким длакама.са цветовима боје рубина и латицама у ресама.разлог је удар хладног ваздуха или сувише велика влажност.из Кеније.лишће жути и опада -да се подстакне цветање потребно је орезивање у марту.На застакљеној тераси може да опстане и до 10година.висине до 4м. Биљке пратилице: Погодују врсте које по својој линој структури лепо изгледају као позадина прекрасним цветовима. Hibiscus schizopetalus-хибрид из тропске Африке.па је потребно да у току године се изврши замена земље до 3цм на површини саксије са мешавином хумуса и гнојива на бази добро разложеног стајског ђубрива и алги. Штеточине и болести: Подложна је нападу биљних ваши и црвеног паука. Hibiscus mutabilis-овај хибрид потиче из Азије.то се спречава повећањем влажности ваздуха .Ако пупољци отпадну пре него што се отворе.а данас се на тржишту могу наћиваријетети којима не опадају пупољциHibiscus”Weekend” I Hibiscus “Moonlight”. Врсте и варијетети: Hibiscus rosa sinensis има више стотина варијетета раѕних боја.Погодни су филадендрони и ѕелени змајевци. Савет: Хибискус је биљка са добрим апетитом .задржавајуци само два попољка у доњем делу сваке гране. Опадање цветова је честа појава за ову врсту.Његови цветови су бели или белоцрвени. -једноставно се гаји.Листови широки. Hibiscus archeri-са Карипских острва.Посебни захтви: -лети јој је потребно пуно свежег ваздуха -избегавати просторије са плинским димом -на температури нижој од 10 С.на дугим петељкама и дуги су до 20цм.а биљкапорасте до 4м.

Порекло: Потиче са Далеког истока.нарочито ноћу.укључујући и тропски део Аусрталије.Петељке старих листова се не уклањају јер се на њима образује нова цваст.Врши се у пролеће постављањем резница у мешавину тресета и песка.Звездолики цветови појављују се у кишобранастим цвастима.Може се размножавати и положеницама.а пречник је 46цм.Резнице се запрашују хормонким прашком за закорењавање.врста са меснатом техтуром листа и природном падајућом формом.копљасто. Раст: Релативно брзорастућа врста. Димензије: Висина биљке је променљива.који је крајем 18.у супротном одбацује пупољке .често се назива ''порцелански цвет ''. на крајевима стабљике које носе до 30 цветова.а поновљено у септембру. Мирис је специфичан и опојан.може се осетити на 2км удаљености. Из цветова капље лепљива медоносна течност.Хоја припада фамилији Asclepiadaceae.века био главни баштован војводе од Нортамберленда у Мидлесексу. Форма: Ова врста је вишегодишња пењачица која тражи ослонац.уколико се на време обезбеди ослонац .Може бити јајолико.Висина је око 120цм.Прво цветање је у јуну.које се узимају са стабљика.У стакленику њена висина моше бити до 5м.познато је око 70 врста.Одрасле биљке стварају око 46цм дуге безлисне изданке на којима ће се тек касније образовати лепи листови.5цм.или може сама да се приљуби уз зид.Боја листова је тамно зелена.Боја цвета је боје меса са црвеном преливом у центру.а затим се ставља пластичха кеса и држе се на температури 21С°.а широко око 2. Врста цвета у току целог летаод јуна до октобра.Хоја не подноси премештање.Дужина резнице је 10цм. Размножавање: Размножавање се врши резницама. Листови: Меснато зимзелено лишће појављује се у пару.Најпознатија је Hoya carnosa.дуго око 3-6цм. Име: Назив је добила по Енглезу Томасу Хоју.Често се назива воштани цвет због воштаног изгледа листова и цветова. Услови гајења: 102 .а са наличја бледо зелена. Цветови: Воштани цветови су карактеристика врсте. Листови су наспрамно распоређени на стаблу.хоја може да нарасте и до 2м у саксији.

а може да преживи и 8С°. Прихрањивање: Лети. Светлост: Хоја не подноси директно сунце . Влажност ваздуха: Орошавање се врши млаком водом у току лета на сваких 14 дана.Погодују им глинене саксије.Најбоље је користити кишницу за заливање.Највиша летња температура је до 24С°. Hoya carnosa-са већим листовима и са гроздастим цвастима са 30 цветова боје слоноваче.Биљке боље цветају у мањој саксији.Зими се залива једном у 14дана.прихрањивање се врши два пута месечно земљом црњушом или течним ђубривом.може се чистити влажном крпом. Температура: Отпорна је на ниске зимске температуре до 10С°.Цветови су у грздастим цвастима са десет цветова који су беле боје са црвеним оком.Супстрат: Користи се земља хумса и илиовастог компоста.Измрвљена опека на дну саксије помаже цветању. 103 .Зими док биљка мирује одржава се сувљом. Штеточине и болести: Биљне ваши нарочито нападају ослабљене биљке. Заливање: Не сме се превише заливати.од априла до септембра .Лети је потребно једанпут недељно.Дршке прецветалих цветова се не одстрањују јер ће се на њима следеће године формирати нови цветови.нарочито лети у току поподнева.Не сме се користити вода са кречњаком.највише на 2-3године у априлу.Врши се само одстрањивање оштећеног лишћа. Посебни захтеви: -избегаваи јаку промају -биљка цвета само на стабљикама дужим од 30цм. -једноставно се гаји Животни век: Хоја живи врло дуго од 2-8 година. Чишћење: Не примењује се средство за сјај лишћа.Најбоље расте у висећим корпицама . Пресађивање: Не пресађује се често.Цветови се не смеју квасити.осим ако је врло топло.За добар раст захева светла места. Врсте и варијетети: Hoya bella-Нежна врста.Ова врста је краткотрајнија и траје 2 године.са листовима који су мањи а и стабљике су мање и висеће. Орезивање: Хоје не подносе орезивање.

до 25цм годишње.воденастим стабљикама.назубљен и налази се на меснатим .Облик листа је копљаст. Савет: Након цветања потребно је да се биљка уравнотежи. Димензије: Величина биљке је од20-60цм висине и ширине.Димензије листа су од 8-12цм.Стабљике које су цветале се не орезују јер ће поново цветати следеће године.а као и многе друге биљке . Листови: Листови су свеже зелене боје. Продају се обликоване уз штап или жицу и не могу се наћи у цвату.а односи се на експлозивно отварање зрелих плодова.Индија .Шри Ланка.и pation -трпети. Цвет: Цветови су у облику равне крунице и има их пуно ако 104 .при чему се семенке избацују на све стране.узгаја се као једногодишња у саксији или башти. Порекло: Тропска Африка .претежно једногодишњих и двогодишњих биљака суптропске Азије и Африке.Биљке пратилице: Најбоље је да расту засебно.ВОДЕНИКА Impatiens припада фамилији Balsaminaceae која саджи 500 врста.најлепша је и ствара највише цветова док је мала. Раст: Биљка брзо расте. Impatiens sulttani НЕДИРАК. Одликује се густим разгранатим стаблом.Због њиховог начина раста не уклапају се међу друге биљке. Форма :Вишегодишња врста осетљива на хладноћу. Име :Име врсте потиче од латинске речи im –не.

То оштећује и цветове.Често се користи супстрат за герранијуме.Врсти погодује и разређено течно ђубриво које се додаје води за заливање. Продужено цветање се постиже када се младим биљкама одстране пупољци.У мањој саксији боље цвета. Услови гајења: Супстрат: Потребн је богат.може бити свих боја осим плаве и чисто жуте. Температура: Зими јој погодује висока температура од 18-21С°.Најуспешније је у пролеће узимати резнице од 8-10цм које се стављају у воду или у земљу.Други начин је семеном које се посеје у пролеће . Чишћење: Не користи се средство за сјај.Доба цветања је цело лето и јесен. Прихрањивање: Врши се на сваких 15дана ђубривом за цветне биљке .Боја цвета је различита.Цветови су беѕ мириса.мек супстрат.најбоља је пригушена и прозор окренут ка истоку.повремено се чисти меком крпом или метлицом од перја.од маја до септембра.али може да поднесе и 13-15С°.од маја до децембра.Највиша летња температура је може да буде 18С°. Влажност ваздуха: Импатиенс не треба орошавати јер се могу створити гљивице или трулеж. Светлост: Да би врста цветала потребно јој је светлост.Уколико биљци недостаје вода стабљика се суши. Размножавањње: Врши се разницама у свако доба између априла и октобра.а зими на сваких десет дана.Лети јој одговара уобичајена собна температура. Пресађивање: Довољно је пресадити биљку одмах након куповине. 105 .биљка има довољно светлости.Оптимална влажност ваздуха у стану одговара ако је температура испод 20С°.при температури од 16-18С°. Заливање: Лети се залива два до три пута недељно.

Кalanchoe blossfeldiana КАЛАНХОА Ове биљке су сукуленнтне и припадају фамилији Crassulaceae.сматра се једногодишњом врстом. 106 . Impatiens niamniamensis-са чудесним цветовима у форми зрна пасуља је биљка за трајну колекцију. Име: Род је добио име по кинеском називу за једну од врста из рода Калахоја.који потичу од биљке Impatiens hawkeri. Impatiens balsamina-гаји се као једногодишња врста Биљке пратилице: Пошто се биљка брзо шири . Посебни захтеви: -поноси врло добро загушљиве просторије -биљка тражи пажљиво руковање -стабљике су крте и ломе се -лака је за одржавање Животни век: Биљке изгледају лепше и боље цветају док су младе.Орезивање: Орезивање је обавезно уколико биљка неправилно израсте.Раѕмножавају се искључиво резницама и боље подносе сунце.цветови су жуте боје. Врсте и варијетети: Већина хибрида добија се укштањем врсте Impatiens walleriana У новије време распрострањени су хибриди из Нове Гвинеје.Одлично изгледа у висећој корпи. Impatiens repens-има падајућу форму. Форма: Сукулентна врста која различитог изгледа .имају крипније цветове и лепо прошарано лишће . Impatiens petersiana-са црвенкасто смеђим лишћем и светлоцрвеним цветовима. Штеточине и болести: Беле мушице су честа појава на овој врсти.најбоље је да буде засебна . Савет: Биљка боље цвета у малој саксији.од бронзанозелених са црвеним жилама до зелено жутих варијетета.лети се скрати на 8цм.Врста се обнавља резницама на сваке 2године.

Из семена посејаног у марту при температури 21 С°.Аустралији и тропској Америци натурализоване су врсте. Услови гајења: Супстрат: Користи се хумус за геранијуме.често прекривени тамним пругама са доње стране.Порекло: 130 врста расте у суптропским деловима Арабијског полуострва до Јужне Африке.Биљка је без мириса.довољно је да се такав изданак стави на површину саксије. Размножавање: Веома је једноставно за врсте које производе изданке на лишћу. Цветови: По правилу оне цветају зими . Листови: Веома променљивих димензија и форми.Највиша летња температура коју може да поднесе је 27 С°.Доњи део латица формира једну врсту дуге чауре.најбољи положај је када је окренута ка југу.Каланхоје у Азији.али могу цветати током целе године. Светлост : Зими је потребно што више светла . Раст: Семе посејано у марту као и резнице узете у мају цветаће у новебру и децембру исте године.који је затворен у декоративној чашици.Могу се узети и резнице врхова стабљике у мају када се постављају у песак уз хормон за закорењавање.тако да цветање понекад траје неколико месеци. Температура: Боље расте ако зими није на сувише топлом 10-15 С°.Боја је интензивно црвена. Димензије: Када се добро негује неке цветне каланхоје могу да достигну преко 50 цм висине и ширине . 107 .глатко или прекривено длакама .Цветови су груписани у усправни бокор или падају као звончићи.уз додатак 30% ситног шљунка за дренажу.Троугластог су облика и ретко назубљени.Многи пупољци не цветају у исто време .Лети не сме бити изложена директном сунцу.

Лако трули услед вишка влаге.одсецају се цветне стабљике да би се формирале нове. Орезивање: Одстрањују се стабљике прецветалих цветова и суво лишће.продаје се у висећој корпи има ружичасте цветове Kalanchoe tubiflora.Отпорнија је на сув ваздух од већине биљака за ентеријер.са црвеним лишћем са доње стране Биљке пратилице: Засебно најлепше изгледају.Не користи се средство за сјај.Процветале биљке су осетљиве на оидиум и имају на лишћу црне мрље.Погодне су саксије од печене глине.са великим баршунастим. 108 .светлоцрвене и ружичасте врсте.Зими супстрат не сме бити потпуно сув.од пролећа до средине јесени . Штеточине и болести: Биљне ваши су најчешће.једном годишње када прерасте саксију. Посебни захтеви: -кад цветови увену. Чишћење: Листови се чисте влажном крпом на сваких 14 дана. -при заливању зими може почети да трули због гљивица -лака је за узгајање -мора стајати даље од радијатора Животни век: Просечна старост је од 1-5 година.носе мале изданке на крајевима великих листова Kalanchoe beharensis.Ако листови клону то је знак да има превише воде.Све оне су хибриди Kalanchoe blossfeldiana.са лишћем прошараним наранџастим и цветовима жутим Kalanchoe rubinea.а после тога два пута у току месеца. Пресађивање: У пролеће после цветања. Kalanchoe ‘Tessa’.меснатим троугластим листовима Kalanchoe longiflora. Прихрањивање: Док расте и цвета додаје се води течно ђубриво једном у току месеца.Заливање: Једном до два пута недељно.Дрвенасте каланхоје могу опстати преко 10 година у саксији у ентеријеру. Влажност ваздуха: Нормална. Врсте и варијетети: Каланхојама се у великој мери баве стручњаци за укрштање који су створили лепе патуљасте наранџасте.

Савет: Уколико се после цветања појављују само мали листови,биљку треба пресадити.Масовно се користи као саксијска култура за декорацију ентеријера а у новије време и као резани цвет,који се у води одржи 3 недеље.

Nerium oleander
ОЛЕАНДЕР,ЛИЈАНДЕР
Лијандер прежипада фамилији Apocynaceae.Oна је суптропска зимзелена биљка којој су сви делови смртоносно отровни ,и поред тога је омиљена врста ентеријера.

Име : Име врсте је старогрчко потиче од речи neros -влажан,којим се користио
Диоскорид,али познатија је под именом Олеандер.

Форма: Зимзелени жбун делимично отпоран. Порекло: То је суптропска врста ,којој је потребно пуно сунца ,па се често
налази самоникла дуж Медитерана.Потиче из Азије и Јапана,у Европу је донета 1596године.

Димензије: Висина коју може да достигне у природи је до 4м,у саксији до
1,5м.Пречник грма је око 6м.Обично се за ентеријер користе биљке високе до 46цм.

Раст: Расте прилично брзо,25-30 цм
годишње.

Листови: Облик листа је
копљаст,дугачак од 10 до 20цм.На стабљици имају пршљенаст распоред,жилаво је.Боја лишћа је јаркозелена или сивкаста.Листови су наспрамно распоређени,кожасти на кратким дршкама.

Цветови: Олеандери су прекрасне
биљке са цветовима у нежним бојама:бела,ружичаста,крем,пурпурна или жута.Неке форме имају једноструке а неке двоструке цветове.Цветови имају цевасте крунице са 5 сужених делова и 109

груписани су у терминалне бокорасте цвасти.Цвета од јуна до октобра .Да би се цветови отворили потребно им је пуно светла и топлоте,тако да пупољци који се стварају у јесен често се не отворе,ако им није довољно топло. Биљка је без мириса,а неки варијетети имају опојан мирис.

Размножавање: Лако се размножава вршним резницама које се могу
закоренити у топлој води или у супстрату. Резнице се узимају у пролеће и лето,брже расту на топлом а ако се узму у рано пролеће цветаће исте године.Температура потребна за ожиљавање је 16-18С°.Други начин размножавања је семеном ,које се може посејати у априлу при температури од 21С°

Услови гајења:
Супстрат: Користи се песковита земља из баште,обогаћена шаком сувог стајског ђубрива или ћубривом у гранулама. Светлост: Важно је да увек има пуно светла.Лети може да успе и напољу,а зими захтева светла места.Стакленик је повољнији од стана јер ужива у интензивниј светлости. Температура: Биљка не воли сувише топло.Не погодује јој температура иснад 18С° ако проветравање просторије није изванредно.Зими не подноси температуре испод 5С°.Ова врста не подноси централно грејање. Заливање: Лијандер изгледа лепше и свежије ако је супстрат мало влажан.Често се залива,лети свакодневно,зими се залива једном у десет дана,најбоље је кишницом.Најважније је да вода буде топла ,јер може да се догоди да се цветови не отворе. Влажност ваздуха: Орошавање капљицама воде врши се четири пута недељно,ако је зимска температура изнад15С°. Прихрањивање: Лети,док биљка расте додаје се води течно ђубриво на сваких 15 дана.Може се користити ђубриво са успореним дејством посуто по површини супстрата. Чишћење: Листови се не прљају много јер су дугачки и уски.Може се брисати,али се често прскају млаком водом.Не користи се средство за сјај лишћа јер су оно природно сивкасти и кожастог састава. Пресађивање: Погодује им велика саксија,али се пресађивање врши једном годишње у априлу месецу.

110

Орезивање: Обилно се орезују после цветања да задрже леп,жбунаст облик.Бочни избијци испод цветних пупољака се могу одстранити ,како би биљка боље цветала. Посебни захтеви: -потребно им је пуно ваздуха и проветравања -зими је потребно да је у светлој и свежој просторији -купују се у јуну,са пупољцима,пошто цвет брзо увене -осетљиве су на штеточине -лако се узгаја у сунчаним просторијама -у просторији са централним грејањем не цвета Животни век: Ова врста заиста дуго живи,ако се правилно залива,прихрањује и штити од мраза може да опстане и до 15 година у саксији. Штеточине и болести: Појава биљних ваши је веома штетна и опасна,проузрокује чађавицу. Врсте и варијетети : Постоји преко 40 варијетета лијандера,са простим,двоструким,троструким цветовима. Појединачни сојеви са различитим бојама цвета ,немају засебна имена. Nerium oleander album plenuм,пуни бели цветови Nerium oleander atropurpureum,са тамно црвеним цветовима Nerium oleander odoratum,миришљави цветови Прошарани облици са жутим ивицама листова и ружичастим цветовима названи су Nerium oleander ‘Variegeta’. Биљке пратилице: Расте засебно. Савет: Након цветаља врши се орезивање свих грана на половину дужине да би се поспешио раст нових грана на којима ће нићи нове цветне гране.

Oxalis tetraphylla
ОКСАЛИС,ЗЕЧЈА СОЦА
Род вишегодишњих зељастих биљака са ризоматичним или влакнастим кореном.Припадају фамилији Oxalidaceae.

111

Цветови: Цветови су у цвастима које се налазе на витким стабљикама.ако је температура нижа од 15 С°. Листови: На лисној петељци појављују се 4 листића и сваки у доњем делу има пурпурни белег. која се шири.Зими се престаје са заливањем. Форма: Мала вишегодишња биљка. Заливање: У току вегетације залива се на сваких 4 до 5 дана. Услови гајења: Супстрат: Погодан супстрат за оксалис је песковити хумус за кактусе.Цвета у току лета. Димензије: Биљка расте у свим правцима од 15 до 25 цм.Биљка је без мириса. Температура: Минимална зимска температура је око 2 С°.Боја цвета је бела или наранџастоцрвена.а максимална летња коју може да поднесе је 18 С°. Светлост: Ова биљка подноси јутарње директно сунце.Име: Народни назив је и детелина са четири листа.састоје се од 5 латица. 112 . Раст: Спорорастућа врста. Порекло: Води порекло из Мексика.са својим кртоластим корењем. Влажност ваздуха: Оксалис подноси сув ваздух у нашим ентеријерима .Димензије листова су од 5 до 15 цм. Размножавање: Проста деоба бокора је најлакши начин размножавања.

челичноплави цветови Биљке пратилице: Засебно се узгаја.Саксија која се користи за пресађивање је 20 цм пречника.а цветни стубић стуб крста.једном месечно у току лета. Посебни захтеви: -оксалис од маја до октобра треба да стоји напољу -отпоран је на временске непогоде.Ресасти венчићи су 113 .Пет прашника представљају пет Христових рана на крсту.ХРИСТOВ ЦВЕТ Постоји много врста пасифлора и све припадају фамилији Passifloraceae.троделни тучак три ексера.Прихрањивање: Користи се ђубриво за луковичасте цветне биљке.има пурпурне листове и беле цветове Oxalis acetossella.има цветове са љубичастом нерватуром Oxalis chrysantha. Чишћење: Непотребно. Савет: Оксалис се не сме садити на кречњачком тлу. Врсте и варијетети: Oxalis trianualis. Pаssiflora caerulea ПАСИФЛОРА.јаркожути цветови Oxalis hirta. Име: Народни назив Христов венац дали су јој мисионари који су сматрали да чудан цвет осликава распеће.а ако се узгаја на веранди може опстати и до 3 године. Штеточине и болести: Ова врста је углавном отпорна.и на промају Животни век: У ентеријеру је једногодишња врста .на дубину од 5 цм. Пресађивање: Најчешће се у априлу засађују по 3 кртоле у једну саксију . Орезивање: Непотебно.са ружичастим цветовима Oxalis lacinata.Pssiflora caerulea је једина која се узгаја као собна врста.

у стакленој башти достиже дуплу димензију.постављају се у саксије у смешу тресета и песка при температури око 21С° и непрестано орошавање. Светлост: Увек јој је потребно пуно светла током целе године. Температура :Зими је погодна температура од 5С° да би она мировала. Цветови: Форма и распоред органа плавих.узимају се у лето .Одрасле биљке средином лета дају ситне плодове.ружичастих и белих подсећа на распеће.Не одговара јој топао и сув ваздух. Услови гајења: Супстрат: Чиста земља и хумус од лишћа у коју се додаје 20% стајског ђубрива.Цветови су кратког века и сваки траје 24 сата.подељени на 3-9 листића средње зелене боје.Биљка је пријатног мириса.5 м. 114 . Заливање: Погодује јој обилно заливање .Дугачко је од 8 до 10 цм. Листови: Листови су зимзелени. Раст: Сваке године истера много изданака који могу да порасту до 2.веку. Форма: Жбунаста пењачица која се сама качи за ослонац.лети на свака два дана.Назив рода потиче од латинске речи passia –страдање.Други начин је ваздушним положеницама или сетвом у фебруару.а десет латица представљају десет апостола.Не подноси температуру изнад 21С°.Цвета у току лета. Порекло: Пронаћена је у Јужној Америци у 18.круна од трња. Размножавање: Резницама са стабљика дугачким око 15 цм.Уколико је биљка посађена у земљу. Димензије: Може лако да порасте до 3м у висину и 2м у ширину ако се пење уз решетку.Зими се одржава сувљом и тада је довољно на 10 дана.Ако је у току лета уобићајена собна тепература потребно је проветравати просторију.

Не користи се средство за сјај.Влажност ваздуха: Лети јој годи орошавање млаком водом два пута недењно али никако на директном сунцу. Прихрањивање: Док биљка расте додаје се води половина прописане количине течног ђубрива на сваких седам дана. Пресађивање: Најбоље цвета ако јој се ограничи раст корена. Штеточине и болести: Разни вируси наносе мрље на лишћу и деформишу га.У стакленику може трајати преко 10 година. Посебни захтеви: -орзивање пасифлоре сваког пролећа да би боље цветала -потребна висока влажност ваздуха -одговара јој проветравање -тешко се узгаја у ентеријеру Животни век: Највише две године у стану. 115 .а након тога се замењује само површински слој земље. Чишћење: Орошавање ће је одржати чистом..ретко цвета други пут.’Constance Elliott’.на сваких две године се пресађује у пролеће. Врсте и варијетети: Pasiflora c.са црвеним цветовима Passiflora coccinea Passiflora racemosa Биљке пратилице: Због начина раста најбоље је да се узгаја засебно.са љубичастим цветовима Passiflora quadrangularis.или дрвених решетака.Amethyste’.са цветовима јако крупним Passiflora alata .Ако је тепература изнад 14С° орошавање се врши ујутру и увече. Орезивање: У пролеће се главни изданци скраћују на ⅓њихове дужине.Подложне су нападу црвених паукова. Савет: Биљку треба омотати око жичаног обруча.са белим цветовима Pasiflora c.

Раст: У току године порасте око 30 цм.Прпадају фамилији Geraniaceae.цветови су у гроздовима од 5 до 10 цветова. Цветови: Цвета цело лето.Боје су у нијансама ружичасте.у фебруару. Цветови не миришу. Размножавање: Семеном .ПЕЛАРГОНИЈА Род Pelargonium саджи око 130 врста.Светлозелено лишће има јасно изражене жилице.према плоду који личи на родин кљун. Форма: Грмолика полужбунаста биљка.рода.Може бити прошарано по ивицама.али листови имају оштар мирис. Порекло: Води порекло из Јужне Африке. Димензије: Просечна висина је око 30-50 цм.Резницама се може размножавати половином августа.Pelargonium x hybridum МУШКАТЛА. Листови: Младе гране и листови су фино длакави. Услови гајења: Супстрат: Користи се хумус за геранијуме.са 5 латица. Светлост: Неопходно је да буду на јаком светлу. 116 .Може и више да порасте али се тада издужи и мање цвета. Име: Име потиче од грчке рачи pelargos.широко је и до 10 цм пречника.црвене наранџасте и беле боје.Облик листа варира од бубрежастог до прстаст режњевитог.Мирисни варијетети имају нарочито јак мирис када се листови згњече.

после тог времена постаје мање лепа.највише до 24 С°. Влажност ваздуха: Зими најмање 50 % ако је температура изнад 14 С°. Посебни захтеви: -потребан јој је зимски одмор тј мировање -траже пуно ваздуха нарочито лети -лако се узгаја Животни век: Најлепша је прве три године. Орезивање: Орезују се у пролеће.а зими је одржавамо готово сувом на сваких 20 дана.пузеће мушкатле . Постају дрвенасте и мање цвета.а у току лета рђа на листвима.њиховим укрштањем добијена је баштенска мушкатла која има смеђе листове Pelargonium peltatum.један чеп на 10 литара воде на 14 дана. Заливање: Лети се залива два до три пута недељно. Врсте и варијетети: Pelargonium gradiflorum.ручно уклањање увелих цветова и листова.мирисних листова Pelargonium x grandiflorum ‘Gemma Jewels’ Pelargonium regale . Пресађивање: Биљке боље цветају ако не мењају саксију.Не сме се орошавати одозго.а зими највише до 16 С°.шаране и краљевске мушкатле Pelargonium zonale I pelargonium inquinarius. Штеточине и болести: У току зиме беле мушице и трулеж.Не корист се средство за сјај.Пресађују се сваке године у пролеће. Чишћење: Чисти се перјаном метлицом. 117 .Температура: Лети собна температура . Прихрањивање: Лети се додаје води течно ђубриво за геранијуме.мушкатле са крупним цветовима Биљке пратилице: Засебно се узгајају.

Припада фамилији Primulariaceae. Димензије: Висина коју достижу је од 10 -40 цм. Форма: Вишегодишња врста која се гаји као једногодишња. Размножавање: Најчешће семеном . Цветови: Цветови су сакупљени у лоптасте крупне цвасти.што се односи на рано цветање. Све врсте се одликују високом декоративношћу па се користе за украс светлих и умерено топлих просторија. 118 .од фебрурара до јуна у малој посуди . Листови: Има крупне благе назубљне . Раст: Спорорастућа врста.Биљка је опојног мириса.Наличје листа и дршка су су густо длакави.или дељењем биљке после цветања.Честа је појава спратности .Цвета у рано пролеће. Име: Име потиче од латинске речи primus –први.Листови су на дугим дршкама светлозелене боје сакупљени у розету.Савет: У фебруару се морају орезивати да би биљка очувала густину и да стабло не би превише одрвенело. Порекло: Донета је у Европу из Централне Кине.који су са јасно израженим жилицама.Димензије су од 5 до 15 цм.режњевите листове. Primula obconica ЈАГОРЧЕВИНА Род броји око 130 врста које су ћироко распрострањене у умереним и хладним појасевима северне хемисфере.са простим или двоструким широко отвреним круницама.Густ грм.на цветном стаблу се појављују цвасти једна изнад друге.

али лишће мора остати суво. Температура: Оптимална температура је лети око 18 С°. Посебни захтеви: -након цветања. Заливање: У току цветања супстрат треба да буде сталано влажан.Услови гајења: Супстрат: Хумус за геранијуме са 20% песка. Светлост: Одговара јој пригушена светлост .Саксију треба потопити у воду .на сваких 15 дана.а у току зиме не сме бити 5С°.али са мало директног сунца зиме. Орезивање: Уклањање осушеног лишћа.на свежем и сувом месту -листови могу да пожуте услед хлорозе.Не сме се користити средство за сјај.саксија се поставља на слој влажног шљунка чија је температура преко 15 С°.потребан је период мировања до јесени.белим плавим цветовима Primila x kewensis. Пресађивање: У ентеријеру се гаји као перена.па је потребно пресадити у току лета и гајити на месту заклоњеном од јаког сунца и врућине. Штеточине и болести: Подложна је нападу биљних ваши.занимљива је због чудесних боја. Врсте и варијетети: Постоји око 400 врста јагорчевине и безброј варијетета. Влажност ваздуха: Лишће се не сме орошавати.цветови су покривени воштаном скрамом.ситни цветови као чипка Primula auricular . Прихрањивање: Од октобра до цветања додаје се течно ђубриво за геранијуме .са розе.када се супстрат мора заменити Животни век: Најчешће само 1 годину.са цветовима на дугим петељкама Primula malacoides.белом или сребрном 119 .После цветања залива се једном недељно. Чишћење: Непотребно. Primula obconica grandiflora .

Димензије: У саксији може да достигне висину од 20-50 цм. Rodhodendron indicum РОДОДЕНДРОН.полузимзелених жбунастих врста. Раст: Брзорастућа врста која ако се правилно гаји може да порасте и до 1м. Припада фамилији Ericaceae.тј топле регионе Азије и Северну Америку.има цвасти у различитим бојама Primula sinensis.супстанцу која иритира осетљиву кожу.Primula veris .црвено љубичасто цветно стабло и цвет са издуженим чашицама Биљке пратилице: Засебно се узгајају. Форма: Рододендрон је разгранати зимзелени грм који може имати цветове целе године. Савет: Јагорчевине садрже примин. Име: Име потиче од грчке речи azaleo-што значи сув а асоцира на место налазишта ових врста .Младо лишће и гранчице су прекривене финим смеђим длачицама.АЗАЛЕЈА Род азалеја обухвата око 1350 зимзелених.на површини је фино длакаво.Боја листова је тамнозелена . 120 . Листови: Листови су овалног облика . Порекло: Пореклом је из Кине.зимзелено је и достиже дужину до 5 цм.

до беле.а најбољи период је од фебруара до јуна. Посебни захтеви: 121 . Чишћење: Непотребно.Боје су од црвене .горња страна листова се не кваси као ни цветови.Супстрат треба да је киселе реакције и по физичким особинама да је растесит.и од јула до сптебра.Саксија се поставља на слој влажног шљунка.Цвета у пролеће.Касније се залива једанпут у току недеље. Светлост: Рододендрон захтева полухладовину или веома благо сунце.у саксије које су веће ширине а мање дубине. Услови гајења: Супстрат: Погодан супстрат је смеша земље црњуше и киселог хумуса. Заливање: У току цветања азалеја се залива на свака два до три дана.преко љубичасте. Орезивање: Након цветања нежне гранчице се орезују. уз употрбу хормона за закорењавање. Пресађивање: Пресађивање се врши сваке године у пролеће.За заливање се користи само мека вода. Размножавање: Размножава се терминалним полуодрвенелим резницама .а може цветати целе године.Цветови: Цветови су звонастог облика. Прихрањивање: Пре и после цветања . Резнице се могу узимати целе године.Биљка је без мириса. Температура: Максималне летње температуре које су подношљиве за азалеју су око 18 С°. Влажност ваздуха: Орошавање листова капљицама воде врши се само са доње стране листова .Други начин размножавања је сетвом семена и то се врши за добијање нових варијетета.прости или пуни понекад коврџави. Закидањем вршних избојака азалејама се даје жељена форма жбуна.Минимална температура у току зиме је 7С°.Најпогодније је за време цветања и то два пута у току дана.од фебруара до јула.прихрањује се азалеја једном месечно течним ђубривом за рододендроне и орхидеје.

како би рододендрон опстао.-азалеја не подноси високе температуре .тамно црвени цветови Pax..црвени цветови са жутим линијама и белим мрљама Биљке пратилице: Засебно се гаји. Saintpaulia ionantha АФРИЧКА ЉУБИЧИЦА Saintpaulia припада фамилији Gesneriaceae и сродна је са глоксинијама. 122 .чисто бели цветови -касноцветајуће Walters.цветање дуже траје уколико се просторија не греје -биљка ће преживети зиму ако се налази на веранди -вода са кречњаком штетно делује на биљку Животни век: Дуговечна врста. Савет: Температура у просторији не би требала да буде већа од 15 С°. Азалеја се користи као украс светлих и хладних просторија у зимском периоду.која доводи до сушења лишћа.Према времену цветања варијетети су подељени на : -раноцветајуће Маdame Patrick. Врсте и варијетети: Рододендрон има стотине хибрида који имају цветове у различитим бојама.Прма изгледу цвета настали су бројни варијетети тако да их данас има око 2000. Штеточине и болести: Када је биљка презасићена водом подложна је нападу гљивичне болести phytopthora sp. Највећи прозвођач азалеја је Белгија.

за клијање потребно је 18 -21 С°.чије су латице просте или двоструке.а зими сме стајати на прозору. Листови: Листови су у облику срца . Цветови: Цветови се налазе у средишту розете. Раст: Прилично брзо расте.Лети не сме бити изложена директном сунцу.За 6-12 месеци достигну величину за цветање и поприме особине својих родитеља. Свелост: Афричка љубичица наставља да цвета све док је светлост јака.Биљка се може узгајати у пролеће из семена.Разгранате стабљике носе бокоре малих цветова у облику звевде.Узимају се у касно пролеће и држе на температури око 21 С°.веку на планини Узабара .који је открио на планини Узамбра. Порекло: Прве афричке љубичице откривене су у 19.Боја цвета је од беле преко пурпурне.Цвета целе године .дебели и прекривени длакама на црвенкастим.тамнољубичасте до најсветлије ружичасте. Температура: Максималне температуре за ову врсту су 22 С°. Биљка је без мириса.а највише цветова се појављује у току лета.у Јужној Африци.меснатим длакавим петељкама.Дужина листова је од 2 до 6 цм.Име: Име је добила по барону Saint Paulu.а зими најмања је 12 С °а доброуспева на 15С°.Као и многедруге собне биљке успешно је одгајена у Америци. Димензије: Обично је висока око 10-15 цм. 123 .а широка од 12-30 цм зависно од варијетета.благо коврџави. Услови гајења: Супстрат: Најбоље расту на тресетном хумусу за цветне врсте.понекад коврџаве. Форма: Вишегодишња зељаста зимзелена биљка . Размножавање: Резницама листа са петељком.боја је тамно зелена са лица.Други назив је ' узабарска љубичица'.које се засаде у смешу влажног хумуса и песка .Листови су сакупљени у розету.а са наличја ружичаста.Неке форме су двобојне са уском шаром по ивицама.која формира баршунасту розету.Резнице узете у рано лето цветају у јесен.или се стеве у воду.

Пресађивање: Пресађује се када се појаве мањи листови и сувише се нагомилају.као и трулеж листова у доњем делу. Посебни захтеви: -љубичица се суши ако је температура у просторијинижа од 12 С° -због водене паре добро успева у кухињи и купатилу -не годи јој промаја ни плински дим -уз правилну негу.боље цветају у мањој саксији.али се никада не орошавају длакави листови. Прихрањивање: Врши се течним ђубривом за цветне биљке .једном месечно целе године.Цвећари су произвели варијетете са цветовима различитих боја који не отпадају.Саксија се поставља на влажне каменчиће или се облаже влажним тресетом. Штеточине и болести: Честа је деформисаност листова услед вируса. Врсте и варијетети: Постоји око 20 дивљих врста афричке љубичице.Познат сој је Rhapsodie.Одстрњују се листови када постану смеђи и скидају се цветови који су изгубили боју.Најлепше су саме ако се посади већи број примерака.Вода из подлошке се мора редовно мењати да не би дошло до гушења корена.Повољно је да вода за заливање буде млака и без кречњака. Влажност ваздуха :Потребан је влажан ваздух. Чишћење: Чисти се меком сувом крпом али никада водом или средством за сјај лишћа.Саксија треба да буде за један број већа.од неколико месеци до 5 година. 124 .Заливање: Заливање се врши одоздо у подлошку саксије да се не би поквасили листови и цветови.лака је за узгајање Животни век: Биљка може бесконачно да траје .Целе године се залива два пута недељно .Пошто имају плитак коренов систем погодне су плитке а широке саксије. Орезивање: Непотребно.као што су ситне папрати или пузавице.Sainpaulia ionatha има око 2000 култивара .али земља не сме бити засићена водом.расту добро уз афричку љубичицу.Ако вода доспе на листове на њима се може појавити плесан.Код многих варијетета цветови се појављују непрекидно целе године. Sainpaulia ‘Chimera’ Saintpaulia ‘Lavender Delight’ Saintpaulia ‘Francfort Raspherry’ Биљке пратилице: Све мале биљке.Размножавање нових биљака врши се на сваких 12 месеци.на сваке две године.

године.Бујно цвета. Услови гајења: 125 . Листови: Листови су окрули.Довољна је собна температура.али ова врста је погодна за ентеријер. Порекло :Врста потиче из Кине. Раст: У току једне вегетацијске сезоне порасте од младе биљке до цветања. Име: Синоним је Saxifraga stolonifera.Често се сади по неколико биљака у саксију. Saxifraga stramentosa ВРЕЖАСТА КАМЕНИКА Род Saxifaga повезује се са алпским баштама и камењарима.а у Европу је пренета 1815.У летњим месецима се ствара велики број лозица са младим биљкама које висе на лозици као чипкасти украси и највише долазе до изражаја кад стоји у висећој корпи. Форма: Формира добро развијене розете из којих почињу да се појављују лозице са младим биљкама.Цветање се поспешује уклањањем лишћа из доњег дела розете.бели цветићи са жутом средином се обично појављују у јуну.лепо ишарани и збијени у розету.Припада фамилији Saxifragaceae. Димензије: Пречник розете износи око 10-12 цм.и када се приме одвајају се од родљске биљке. Размножавање: У пролеће се посаде младе биљке са коренчићима .Савет: Када цветови и листови у доњем делу вену уклањају се одмах јер могу подстаћи труљење. Цветови: Чипкасти .и биљка је без мириса.

Посебни захтеви: -зими собна тепература несме да буде превисока -лака је за узгајање Животни век: Биљка је лепша док је млада.залива се три пута недељно.Листови су мало маљави. Влажност ваздуха: Влажност ваздуха није толико битна као код других врста. Светлост: Потребно је да стоји на прозору.Одстранњују се само суви листови.Супстрат: Одговарајући супстрат је иловасти компост. Заливање: Уколико је оцеђивање добро .одлична је покровна биљка па успешно служи за попуњавање голих површина у великим посудама 126 . Зими биљка мора да се исуши између два заливања.па је непогодна за станове са централним грејањем.Не одговара јој температура изнад 18С°.Зими температура може да буде до 7 С°. Чишћење: Довољно је орошавање.Лети је најпогоднија од 13-16 С°.али временом постају мање декоративне и слабије. Орезивање: Непотребно.Потребно је прскати једном месечно пиретрумом. Прихрањивање: Лети се додаје води половина прописане количине течног ђубрива једном месечно. Могу да трају вечно.На сваке две године потребно је размножити нове.лети заклоњена од директног подневног сунца. Температура: Одговара јој хладнија просторија. Пресађивање: Пресађује се једанпут годишње у пролеће.Лети ће јој пријати повремено орошавање да би се одстанила прашина.па их не треба чистити средством за сјај лишћа. Врсте и варијетети: Saxifraga stolonifera ‘London pride’. Штеточине и болести: Биљка је врло осетљива на зелене ваши.

Он је осетљивији. Traži i vlagu u vazduhu. na temperaturi koja ne prelazi ispod 18°C. visine 15-50 cm.мора се прихранити. kao i panaširani.али се могу засадити у предњи део мешаних засада са било којим већим биљкама. Obrazuje dva tipa stabla višegodišnje podzemno stablo – gomolj i iz njega svake godine jednogodišnje u proleće koje u jesen ugine. različitih nijansi bele. a po potrebi i češće. smeta joj jaka toplota grejnog tela. Cvetovi su prosti ili puni. PRIHRANJIVANJE: u proleće i leto svakih 14 dana tekućim djubrivom.са зеленим.Тешко се набавља. Listovi su dlakavi sa obe strane.прошарани варијетет. zavisno od kultivara. Begonia x tuberhybrida Spada u gomoljaste begonije. roze ili crvene boje. Gajenje i nega vrsta roda Begonia SVETLO: dosta svetlosti ali ne direktne. Begonia x semperflorens-cultorum Engleski naziv: wax begonia Familija: Begoniaceae To su zeljaste biljke. a cvetovi su jednopolnipolni. blago asimetrični. Listovi su sjajni. Биљке пратилице: Могу да се узгајају засебно у висећим корпицама. CVETNO DEKORATIVNE I LISNO DEKORATIVNE VRSTE .Saxifraga stolonifera’Tricolor’.светложутим и црвеним листовима. TEMPERATURA: dosta toplote. sa sukulentnim stabljikama i listovima. spiralno raspoređeni. Poreklom su iz Brazila i danas se gaji veliki broj kultivara. VODA: zalivanje dva puta nedeljno. Ima puno varijeteta. Савет: Уколико биљка не ствара лозице .зими му је потребна температура око 10 С. leti. muški krupniji a ženski sitniji. Cveta od juna do jeseni. Zemlja uvek vlažna ali ne previše mokra. Mogu biti zeleni ili crvenkasti. 127 .DODATAK Begonia semperflorens syn.

gde raste na n. prosti ili puni. visine oko pola metra. Listovi su tamno zeleni. Grupa hibrida Calceolaria hybrida obuhvata kultivare dobijene od tri vrste poreklom iz Čilea: Calceolaria crenatiflora. Anthurium andreanum syn. Calceolaria hybrida Engleski naziv: slipper flower. gde raste kao epifita. lijana i zeljastih biljaka poreklom iz Centralne i Južne Amerike. Prvenstveno se gaji za dobijanje rezanog cveta. sa crvenim ili purpurnim tačkicama. On omogućava biljci da rotira lisku tako da se okreće prema svetlosti (slično kao cvet kod suncokreta). divlje vrste od koje su potekli.v. Calceolaria corymbosa i Calceolaria cana. 400-1200 m. Anthurium x cultorum Engleski naziv: Flamingo Flower Familija: Araceae Poreklom je iz vlažnih šumskih područja na n. sa mekim stabljikama i cvetovima žute. dužine do 4 cm. Današi kultivari su rezultat hibridizacije koja traje nekoliko decenija. Lady's purse Familija: Calceolariaceae. a spadiks je uvijen. Biljke se gaje tako da cvetaju tokom zime. dok se biljka ne stabilizuje. ali i kao saksijska kultura. narandžaste ili crvene boje. nastaviti sa negom. patuljasti žbun. Scrophulariaceae Rod obuhvata oko 400 vrsta žbunja. Najbolje je kupovati biljke sa pupoljcima. Azalea indica syn. jer će period cvetanja u enterijeru duže trajati. To je niski. tako da se oni danas prilično razlikuju od osnovne. a tokom leta biljke se mogu izneti. Rhododendron indicum Familija: Ericaceae Poreklom je iz Kine i Tajlanda. a može se naći i na obroncima Kordiljera. 128 . Po precvetavanju. jer tokom godina izgubi svoju lepotu. dlakavog naličja. To su biljke visine 30-45 cm. Cvetovi su zvonasti. nakon presađivanja neko vreme ne treba prihranjivati. Anthurium scherzerianum Poreklom je iz vlažnih tropskih šuma brdskog i planinskog područja Kosta Rike.PRESADNJA: treba svake godine presaditi u novu i svežu zemlju. Nakon svakih 3 do 4 godine promeniti biljku. Ne voli pomeranje i promaju. Spata je eliptična ili jajasta. 1300-2100m.v. Ovaj rod se karakteriše prisustvom karakterističnog zadebljanja na mestu spajanja liske i lisne drške koje se naziva genikulum. mada mogu da cvetaju i do tri puta u toku jedne godine.

Frezijama treba svakodnevno menjati vodu u posudi. Cvetovi mogu biti različitih nijansi bele. Gaji se prvenstveno za proizvodnju rezanog cveća. Freesia hybrida Familija: Iridaceae Rod obuhvata oko 15 vrsta poreklom iz Afrike. i na njemu se nalazi nekoliko listova. roze. kozmetička industrija). Stabljike su u osnovi razgranate i odrvenele. narandžaste. ravni. linearni listovi svetlo zelene boje i cvetno stablo. veoma mirišljavi i nalaze se u jednostranoj klasastoj cvasti. obično po 5-7 cvetova. Listovi su linearni. Podzemni izdanak je krtolasta lukovica prečnika 1-2. Osetljive su na etilen. Listovi su okruglasti ili srcasti. Ne treba ih stavljati u istu posudu sa narcisom. sukulentnim listovima.5 cm iz koje se razvijaju dugi (10 . Prilikom kupovine treeba birati biljke sa puno cvetova koji su tek počeli da se otvaraju i sa čvrstim. ljubičaste ili crvene boje.30 cm).Cyclamen persicum Familija: Primulaceae Poreklom je sa planinskih predela Mediterana i zapadne Azije. Cvetovi su jednobojni ili višebojni. obično po 1-5 u terminalnim cvastima. crvene. različitim dijapazonom boja i neki imaju drugačiji oblik latica ili su puni. Kod nekih kultivara je obod listova blago nazubljen ili režnjevit. Ime roda dato je u čast nemačkog fizičara Dr Freese-a. Danas postoji veliki broj kultivara. 129 . mirišljavi. često sa crvenim naličjem. treba ukloniti listove sa donje polovine stabljike. dužine do 15 cm. Ime roda je grčkog porekla . ljubičaste. Neki kultivari se gaje za ekstrakciju mirišljavih ulja (aromaterapija. bele. žute. Ne treba kupovati freziije kod kojih su svi pupoljci zatvoreni i zelene boje ili kod kojih su vrhovi latica posmeđili (često posledica fiziološkog stresa). Dianthus caryophyllus Engleski naziv: Carnation Familija: Caryophyllaceae Poreklom je sa Mediterana. To je busenasta perena. Prilikom kupovine rezanog cveta voditi računa da je prvi pupoljak počeo da se otvara i da su njegove latice već poprimile boju karakterističnu za tu sortu. Boje cvetova su različite. Cvetovi su levkastog oblika. Cvetanje traje oko tri meseca. Cvetovi su krupni. glatki. Prvenstveno se gaje za dobijanje rezanog cveta. purpurne. Danas se gaje brojni kultivari koji se od osnovne vrste razlikuju obično po krupnijim cvetovima. tamno zelene boje sa srebrnastim šarama. ali i duvanskog dima. roze. pa ih treba držati podalje od zrelog voća. visine do 80 cm. Nakon kupovine. Cvetno stablo je dužine 30-60 cm.''cvet bogova''.

sa krem belim šarama duž nerava. jedan po jedan.Aphelandra squarrosa Engleski naziv: Zebra plant Familija: Acanthaceae Poreklom je iz Brazila. krem. Središte cveta je obično žute boje. Strelitzia reginae Engleski naziv: bird-of-paradise. duža od listova. Cvetovi se razvijaju postepeno. dugi. crvene. izduženo objajastog oblika.Charlotte of Mecklenburg-Strelitz. eliptični. a latice mogu biti različitih boja. voštano sjajni. roze. Cvet se sastoji iz 3 jarko narandžasta čašična listića i tri intenzivno plava krunična listića. Cveta tokom jeseni. Listovi obrazuju prizemnu rozetu. bele. dužine su do 25 cm. Listovi su u rozeti. Visina biljke je oko 45 cm. Visina biljke je oko 2 m. duboko režnjeviti po obodu. zime i proleća. VODA: Supstrat treba održavati konstantno vlažnim iako odrasle biljke postaju izdržljivije i lakše trpe periode slabijeg zalivanja. Danas se gaji veliki broj hibrida sa cvetovima različitih boja. liska je dužine 25-70cm. od kojih su dva spojena. godine. zašiljeni na vrhu. Iz središta rozete razvija se cvetno stablo sa intenzivno žutim braktejama i cvetovima. a lisna drška je dužine preko 1 m.60 cm. 130 . TEMPERATURA: mraz može trajno oštetiti lišće. Cvast je okružena posebnim listom zelene boje koji se naziva spata i postavljena je koso u odnosu na glavno stablo tako da podseća na glavu i kljun ptice. tamno zelene boje. POstoje sorte sa punim cvetovima. odakle domaći naziv biljke. ljubičaste i dr. širine oko 10 cm. Ime je dobila u čast kraljeve supruge . crane flower Familija: Musaceae. širina oko 60 cm. Gerbera jamesonii Engleski naziv: Gerbera Daisy Familija: Asteraceae To je zeljasta biljka poreklom iz Južne Afrike. Gajenje i nega: SVETLO: Strelitzia zahteva mnogo direktnog sunčevog svetla kako bi cvet bio bogatiji. Visine je oko 40 . Cvetna stabla su duga. Listovi su zimzeleni. odakle je uneta u Evropu 1773. širine 10-30 cm. Strelitziaceae Poreklom je iz južne Afrike. PRESAĐIVANJE: redovno u veće saksije kako bi se pospešio njihov rastskučeni prostor ograničava rast korena i dovodi do slabog razvoja biljke pa i deformacija. u botaničku baštu Kralja Džordža III.

Senecio x hybridum Familija: Asteraceae Grupa hibrida Cineraria hybrida nastala je ukrštanjem vrsta Cineraria cruenta i C. žuti. Cvetovi su u terminalnim glavičastim cvastima koje su prečnika oko 5 cm. Calla aethiopica Syn. ljubičaste. cveta od aprila do oktobra. prečnika 7-10 cm. LIstovi su dugi 15-45 cm. Svi delovi biljke sadrže kalcijum oksalat. Spata je obično bele boje. Boje cvetova su različite: roze. crvene. Visine je oko 50 cm i ima podzemni izdanak lukovicu. jednobojni ili višebojni. Calla Familija: Araceae To je rizomatična. Pericallis x hybrida. Biljke su visine 30-90 cm. Prvenstveno se gaji kao rezani cvet. ''Cvetovi'' su pojedinačni. Prvi hibrid je nastao još 1777. Cvetovi mogu biti plavi. Zantedeschia aethiopica. U to vreme su vrste pripadale rodu Cineraria. cveta tokom cele godine. beli. purpurni. obe poreklom sa Kanarskih ostrva. a spadiks je žute boje. zbog kog su otrovne. plave. Richardia africana Engleski naziv: Arum lily. Visine je do 1 m. 131 . na otvorenom. godine u Britaniji. uvijena u fišek. lanata. posle cvetanja u periodu odmora smanjiti i potpuno prestati sa zalivanjem PRIHRANJIVANJE: jednom nedeljno u vreme razvoja i cvetanja PRESAĐIVANJE: svake godine u novembru Cineraria hybrida syn. zeljasta perena poreklom iz Afrike. danas su svrstane u poseban rod Pericallis. Gajenje i nega SVETLO: puno svetlosti TEMPERATURA: za cvetanje je potrebno dosta toplote VODA: u toku razvoja i cvetanja supstrat treba da bude uvek vlažan. sa listovima koji izbijaju iz rizoma i obrazuju prizemnu rozetu. purpurne. Trajnost rezanog cveta u vodi je oko 14 dana. jedino nisu žute boje. Iris hollandica Engleski naziv: Dutch Iris Familija: Iridaceae Poreklom je iz Španije i Maroka. a u toplim predelima.U staklenicima gde se gaji za rezani cvet.

Saintpaulia ionantha Engleski naziv: African Violet Familija: Gesneriaceae Rod obuhvata 6 (20) vrsta zeljastih perena poreklom iz tropskih oblasti Afrike. Azije. Ime roda dato je u čast upravnika kolonijalne provincije u Africi koji je prvi pronašao ovu biljku i poslao je u botaničku baštu. Pelargonium grandiflorum Familija: Geraniaceae Rod obuhavata oko 270 vrsta poreklom iz tropskih oblasti Afrike. podnosi suv vazduh.. TEMPERATURA: otporna na niske temperature. roze i crvene boje. Listovi formiraju rozetu. kasnije zelenkast. Lukovice posaditi u jesen i ostaviti na sveže mesto bez mraza. PRIHRANJIVANJE: svakih 15 dana u vreme rasta i cvetanja tečnim đubrivom za cvetnice. Spathiphyllum wallisii Engleski naziv: Peace lily. VODA: jednom nedeljno.Lilium sp. Ime roda se odnosi na oblik plodova koji podseća na kljun rode (grčki ''pelargos''). 132 . tj. sjajni. Biljka je visine oko 50 cm. dlakavi. Lisne drške su duge tako da su listovi lučno povijeni. To je biljka visine 5-15 cm. Familija: Liliaceae To su zeljaste biljke koje imaju podzemni izdanak u vidu lukovice. Gajenje i nega SVETLO: dosta svetlosti bez direktnog sunca. Listovi su u rozeti. izduženo eliptični i zašiljeni na vrhu. sukulentni. White sails. Spata je bela ili bela sa zelenkastim nervima. skupljeni u cvastima po 3 . Potrebni su podupirači za mlade biljke. Cvetovi su petočlani. 0 – 18°C. eliptični si ili okruglasti.10 zajedno. Danas se gaje brojni hibridi sa cvetovima bele. Biljka se bokori u korenovom vratu. Boja cveta se kreće od plave i ljubičaste do bele i roze. Rod obuhvata preko 100 vrsta. prečnika oko 2 cm. kada se gornji sloj supstrata osuši. Australije. u Englesku. sa izraženom nervaturom. a spadiks je u početku krem. Spathe flower Familija: Araceae Poreklom je iz Centralne Amerike.

Imaju jak. ali ima značajnu primenu i u kozmetičkoj industriji. Često se mogu sresti i pod imenom geranijumi. podsećaju na list bršljana. koja može dostići visinu do 1 m. meki i lepljivi. Listovi su meki. sa puzavim stablom koja se na staništu penje preko okolnih stabala i žbunja. LIstovi su prstasto režnjeviti. okruglasti. sa karakterističnom polukružnom šarom zbog koje u nazivu ima ''zonale''.mesto spajanja liske i lisne drške je pomereno ka središtu liske. Stabljike su dužine 15-20 m. različitih nijansi ružičaste. Cvetovi su u štitastim cvastima. a vremenom u donjem delu odrvene. karakterističan miris. poreklom iz Brazila i Argentine. Cvetovi su roze ili ređe beli. različitih nijansi ružičaste boje. samo su u istoj familiji. otuda engleski naziv biljke. Stabljike su sukulentne i dlakave. Cvetovi su u štitastoj cvasti. Pridev ''peltatum'' se odnosi na oblik lista koji je peltatan . Ova vrsta se gaji kao cvetno i lisnodekorativna. Passiflora coerulea Familija: Passifloraceae To je brzorastuća povijuša. okruženi plavim ili ljubičastim filamentima i veoma mirišljavi. razgranata biljka. Primula obconica Familija: Primulaceae To je zeljasta perena visine oko 30 cm. razgranatim stabljikama koje su u osnovi odrvenele. 133 . celog oboda. pot geraniums To je šbunasta biljka sa mekim. crvene i bele boje. beli. Pelargonium zonale Familija: Geraniaceae Engleski naziv: geraniums. Pelargonium peltatum Familija: Geraniaceae Engleski naziv: ivy-leaved pelargonium To je polusukulentna perena. eliptične bobice. To je žbunasta. skupljeni u štitastim cvastima. Gaji se prvenstveno zbog svojih cvetova koji su prečnika oko 10 cm. Stabljike su dlakave i zeljaste. Stabljike su duge i do 2 m. Plodovi su žuto narandžaste. Obično dostiže visinu oko 1 m.Pelargonium graveolens Familija: Geraniaceae Pridev ''graveolens'' je latinskog porekla i znači ''jakog mirisa''. ali to nije ispravano. Listovi su duboko režnjeviti. prečnika oko 4 cm.

zatim odumiru i lukovica postaje dormantna do kasnog leta. dužine i do 1m. Vrlo često se može pomešati sa vrstama iz roda Hippeastrum. Listovi su tročlani. Većina ljudi kada govori o orhidejama zapravo misli na vrste roda Phalaenopsis. uspravnu stabljiku sa naizmeničnim listovima koji su sukulentni. Amaryllis belladonna Familija: Amaryllidaceae Engleski naziv: Belladonna Lily Rodu pripada samo jedna vrsta. zavisno od kišnog perioda. Godišnje obrazuje 1-2 nova lista dok stari listovi postepeno opadaju. zeleni. a ne uspeva ni u područjima sa tropskom klimom jer joj je potreban period mirovanja i suše između rasta listova i formiranja cvetova. Phalaenopsis sp. a stabljike nisu šuplje kao kod hipeastruma. hipeastrum je poreklom iz Južne Amerike. tamne purpurne boje. Listovi su trakasti. debeli. gomoljasta biljka poreklom iz Brazila. i grupu sa kratkim stabljikama i voštanim cvetovima intenzivnijih boja. dužine 30-50 cm. amarilis cveta nakon što se listovi osuše. cvetovi amarilisa su sitniji. Hippeastrum sp. Familija: Orhidaceae To je rod koji obuhvata oko 60 vrsta i hiljade hibrida. raspoređeeni u dva reda. svaka lukovica obrazuje 1-2 cvetna stabla bez listova. U principu se vrste ovog roda mogu svrstati u dve grupe . Cvast je grozd ili metlica. ali češće imaju manje. Međutim. Većina vrsta su epifite. otprilike 2 meseca nakon sušenja listova. Zapravo lukovice amarilisa koje se prodaju u jesen su vrlo često hipeastrumi. obzirom da se one najčešće mogu naći na tržištu. Krajem leta. Poreklom su iz Južne Amerike. Pored toga. Obe vrste imaju krupne lukovice iz kojih se razvijaju debela cvetna stabla sa nekoliko cvetova na vrhu koji podsećaju na ljiljan. odrasle listove mogu imati i do 10 listova. za razliku od amarilisa. a cvetanje traje 2-3 meseca. Imaju monopodijalni rast. Familija: Amaryllidaceae Rod obuhvata oko 90 vrsta sa oko 1000 hibrida. Cvetovi su prečnika 5-10cm sa 6 latica. Imaju krupnu lukovicu iz koje se razvijaju listovi i 1-2 cvetna stabla. Zdrave. visine 30-60cm. Biljka nije otporna na mraz.grupu sa dugim. Listovi se formiraju u jesen ili u rano proleće. razgranatim cvastima. a poreklom je iz južne Afrike. širine 2-3 cm. mirišljavi. svako sa po 2-12 levkastih cvetova. To je lukovičasta biljka sa lukovicom prečnika 5-10 cm.Oxalis triangularis Familija: Oxalidaceae To je listopadna. eliptični. Cvetovi su roze boje. 134 . u toplim područjima. Takođe.

Cvetovi mogu biti svih boja osim plave.10°C. C. Gajenje i nega hipeastruma i amarilisa SVETLO: najbolje raste na svetlom mestu TEMPERATURA: 20 do 25°C kada se formira iz lukovice i cveta VODA: Kada malo izraste (nikako pre) treba početi sa zalivanjem. najčešće narandžaste boje (ređe žute). ali je na staništu ugrožena jer starosedeoci sakupljaju rizome za potrebe tradicionalne medicine. caulescens. TEMPERATURA: rano zimi. Gajenje i nega SVETLO: otporna je na različite uslove. miniata. Kako se pojavljuju cvetni pupoljci temperaturu treba povisiti do 15°C. PRESAĐIVANJE: mlade biljke moraju se presađivati svake godine u proleće. sa tamno zelenim. gardenii. Što više raste više ga treba zalivati i češće prihranjivati. nobilis. To je perena visine oko 50 cm. Clivia miniata Familija: Amaryllidaceae Engleski naziv: Kaffir lily. dok miruje. kad biljka raste. Bolje cveta ako se drži na prozoru okrenutom prema severu. Ima puzavo stablo koje dostiže dužinu i do 2. C. trubičasti. tečno đubrivo jednom nedeljno. zimi svežije. TEMPERATURA: toplo ili umereno toplo. ali zamenjti gornji površinski sloj zemlje svake dve .5 m. odrasle biljke najbolje je da ostavite da miruju dokle god je moguće. dok miruje treba da bude na hladnom 7 . C. Zimi se može orezati i dobiti grmoliku ili viseću formu. sjajnim.tri godine. a zatim nakon cvetanja listovi ili se listovi obrazuju istovremeno sa cvetanjem. PRIHRANJIVANJE: leti. Bush lily Poreklom je iz južne Afrike. Pri presađivanju paziti da se ne ošteti mesnato korenje i ne presađivati u velike posude Clerodendron Clerodendron thomsoniae Verbenaceae To je drvenasta žbunasta biljka ili lijana koja potiče iz tropske Afrike.Obično se prvo formira cvetno stablo. Danas se gaji veliki brop hibrida uglavnom poreklom od 4 vrste klivija: C. Najviša letnja temperatura treba biti oko 21°C. 13-16°C. 135 . trakastim listovima koji se razvijaju iz debelog podzemnog izdanka. jednom u 14 dana. Odgovara joj vlažan vazduh. Gajenje i nega SVETLO: dosta svetlo mesto bez direktnog sunca. i to na način što se ispod saksije stavi tacna u koju se naliva voda. Cvetovi su u terminalnim cvastima. VODA: kada je biljka u fazi cvetanja i kad raste barem jednom nedeljno.

širok spektar od bele. Jesenje vrste treba posaditi na proleće i pre svega. prihranjivati je tečnim đubrivom za saksijske cvetne biljke. PRESADJIVANJE: u proleće svake godine Agapanthus Agapanthaceae Engleski naziv: African Lily Blue African Lily Lily of the Nile Domaći naziv: Ukrasni ljiljan Podzemni izdanak je lukovica. potrebno je prve zime da se dobro zaštite od hladnoće. a tokom zime vrlo malo zalivati. Leti orošavati češće. Gajenje i nega SVETLO: sunčano mesto. Anemone Ranunculaceae Anemone se dele u dve velike grupe: prolećne i jesenje anemone koje cvetaju čak i u oktobru. VODA: obilno u toku cvetanja Hyacinthus orientalis Hyacinthaceae Domaći naziv: Zumbul 136 . od marta do avgusta. puno svetla TEMPERATURA: otporna na niske temperature. Cvetovi su različitih boja . TEMPERATURA: tokom zime treba da bude na temperaturi 5-8 stepeni. plave i žute. roze i crvene do ljubičaste.VODA: leti treba da je supstrat stalno vlažan. PRIHRANJIVANJE: U sezoni. Gajenje i nega SVETLO: polusenka. Cvasti se sastoje od mnoštva belih i plavih cvetnih čašica. VODA: zalivati umereno da podzemni deo biljke ne bi istrulio. tada cveta obilno. Cveta tokom maja i juna.

danas su rasprostranjene na celoj severnoj hemisferi. kasno cvetajuće. okružena glatkim sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Korisno je uklanjanje uvelih stabljika i listova kako bi se više energije/hrane magacioniralo u lukovice. Postoji oko 2. plave. tankom i suvom ljuskom. Tulipa sp. lale mogu biti saksijske i baštenske. zvonast krupan cvet. koji može biti jednostavan ili dupli. duguljasta ili kruškasta. S obzirom na cvetanje. cvetovi su veoma mirisni. srednje rano cvetajuće. Gajenje i nega SVETLO: dosta svetla. Postoji veliki broj kultivara. što zavisi od sorte i vrste. spolja glatkom. podnosi suv vazduh.000 kultivara. dan u malim količinama da ne bi došlo do truljenja. istočni ili severni položaj. Lukovica je osrednje veličine. 15 do 75 cm visoka. a iznutra sa zadebljanom. sa gusto zbijenim cvetovima. Takođe. Visine je do 50 cm. obla. PRIHRANJIVANJE: dodavanje veštačkih đubriva tokom cvetanja jednom nedeljno. Liliaceae Lala. sa režnjevima koji štrče ili se povijaju te daju zvonast izgled čitavom cvetu. dok se kod gajenih kultivara može videti i po 50 cvetova. ružičaste. ali ne direktno. Broj cvetova u cvasti je do 15 kod samoniklih i subspontanih biljaka. TEMPERATURA: otporna na hladnoću. Cveta tokom proleća. tulipan Rod obuhvata oko 150 vrsta uglavnom poreklom sa bliskog istoka ili iz Turske. 0 – 18°C VODA: jednom nedeljno. Cvetna drška je čvrsta. sorte lala dele se na : rano cvetajuće. potom poluhladovina da bi cvetovi trajali duže. pri dnu okruglasta. višak vode je veoma štetan. 137 . sa 4-12 prizemnih listova. koji su žljebasto savijeni i sa jednom cvetnom stabljikom koja nosi grozdastu cvast. TEMPERATURA: od 0 do 18°C VODA: kada je biljka u cvetu svaki 3. Cvast je dužine do 20 cm. pri vrhu zašiljena. Listići perigona su srasli u cev. Gajenje i nega SVETLO: Puno sunca do pojave cvetova. Svaka cvetna drška nosi po jedan uspravan. hermafroditni. žute ili bele boje. Lukovice staviti u zemlju u saksiji tako da vrh bude iznad površine ili u posudu sa vodom i ostaviti do cvetanja.Potiče iz istočne Evrope i zapadne Azije.

ali kratkotrajan. Lithops ''živi kamen'' Ove biljke su toliko slične kamenu i bojom su se potpuno prilagodile okolini. ali je poželjno izložiti je jesenjem i zimskom. 138 . do 60 cm dugu cvast sa belo. Lukovica mora da prođe hladan tretman na oko 4°C da bi mogla da cveta.ružičasto prošaranim cvetovima. VODA: veoma malo. Polovinom maja. od svega nekoliko centimetara. ali i sa malim belim. Cvet im je lep i raznobojan. da ih životinje ne primećuju i zbog toga ih ne jedu. crvenim. Opuntia Rod obuhvata veliki broj vrsta sa preko 200 varijeteta. može se držati u frižideru ili napolju na tamnom mestu. mada neki kaktusi (Opuntia) podnose i nešto nižu temperaturu. ali se prethodno moraju priviknuti na spoljni vazduh i u početku se zaštititi od jakog sunca i vetra. Gajenje i nega SVETLO: treba je zaštititi od jakog letnjeg sunca. smeđim ili čisto žutim bodljama i dlačicama. koji se otvaraju u proleće. Gajenje i nega kaktusa SVETLO: Kaktusi se najbolje neguju na sunčanom mestu. Neki varijeteti puze po zemlji. pa do nekoliko metara. Prilikom zalivanja treba voditi računa da se kod vrsta sa belim dlakama sama biljka nikada ne pokvasi. zbog čega su dobile takav naziv. dok se ne aklimatizuju. zalivaju se samo onda kada im je zemlja sasvim suva. tada prihranjivati tečnim đubrivom za lukovice jednom mesečno. Ima ih sa jakim velikim trnjem. kada nastanu topliji dani kaktusi se iznose napolje. PRESAĐIJIVANJE: svake treće ili četvrte godine posle precvetavanja. Visina je različita. Filokladije su nalik na šaku ili žabu. Zemlja za kaktuse treba da bude laka i rastesita sa 15% rečnog peska i malo praha od drvenog uglja. a većina potiče iz Meksika. Cymbidium Ima uspravnu. a za vreme zimskog mirovanja kaktusi se gotovo i ne zalivaju. Mammillaria Rod obuhvata više od 200 vrsta.PRIHRANJIVANJE: nije neophodno sem ako se lukovica ponovo koristi. TEMPERATURA: Zimi im treba umereno toplo i suvo mesto.

za posude sa rezervom vode itd. Kada u skladnim proporcijama sadrži elemente za uzgajanje naziva se čistom zemljom. jer korenje upija rastvorene mineralne soli. Od aprila do avgusta redovno se orošava. kreča i zemlje koja se pretvara u humus. 139 . a oskudno zimi. Pod pojmom humus podrazumevamo proizvode razlaganja proste organske materije. kao sto su humusi za: bonsai. glina.TEMPERATURA: zahteva hladniju.SUPSTRATI ZA GAJENJE Supstrat predstavlja vitalni element za biljke koje iz nje crpe neophodne mineralne materije za opstanak. krečnjak i organski elementi koji se zajedničkim imenom nazivaju humus. treba pažljivo da se odredi jer spoljašnja sredina ne utiče na ponašanje i kvalitet zemlje. 2. orhideje.1. odnosno ono što mi danas smatramo kompostom. temperatura ne niža od 7°C do 13°C. Zimska Presađuje se otprilike svake treće godine nakon cvetanja i to u jednake delove ilovače i treseta ili specijalni supstrat za orhideje. Svaki od tih elemenata donosi veoma svojstvene kvalitete. Prema Larousse-u humus predstavlja zemlju izmešanu sa razloženim životinjskim i biljnim materijama. PRIHRANJIVANJE: svakih 14 dana razređenim tečnim đubrivima. Kompost je definisan kao fermentna mešavina organskog i mineralnog taloga. stvaraju povoljnu sredinu za rast. 10% krečnjaka i 5% humusa. Pa prema tome razlikujemo različite tipove humusa koje mozemo naći u prodaji. agrume. Jedina nijansa između ovih pojmova je stepen razlaganja organskih materija. Idealan sastav dobre supstrata je sledeci: 60% peska. VODA: Leti se obilno zaliva . prozračnu prostoriju. koji kombinovani sa kvalitetima drugih komponenata. Sastav komponenata supstrata koji ce biti u saksijama. Pod pojmom “zemlja” podrazumevamo obradivi deo zemlje sa kojim se mešaju različiti mineralni sastojci: pesak. minerala i humusa. Pod pojmom supstrat podrazumevamo mešavinu raznih tipova zemlje.Osnovni materijali za pravljenje supstrata Za pravljenje humusa i supstrata za kućne biljke koriste se elementi veoma različitog porekla.1. koja je specijalno prilagođena uzgajanju jednog tipa biljaka ili jedne biljne grupe. GAJENJE I NEGA BILJAKA U ENTERIJERU 4. 4. Od kapitalnog značaja za polodnost zemlje je sposobnost za zadržavanje vode. 25% gline.

Ovaj tip peska se ne preporučuje za uzgajanje biljaka u enterijeru. vlažnog koji se često komercijalizuje pod nazivom humus posle drobjenja. čiji je maksimalni prečnik 2mm za sitni pesak i 5mm za krupni. ali se ove sirovine mogu naći i u izvornom stanju pa i sami možemo da napravimo povoljne smeše. koja je moguća usled upotrebe gradske vode za zalivanje koja u sebi sadrži veliku kolićinu krečnjaka. maksimalno može dostići procenat od 50% ukoliko se koristi za zemlje za setvu ili presađivanje. To je materijal koji se znatno stariji od svetlog treseta. Pesak – uglavnom se koristi rečni pesak koji potiče od meke sedimentne stene.Razne sirovine mešaju se u promenljivim razmerama da bi se načinio komercijalni humus koji lako možemo naći u prodaji. Ima jako kiselu reakciju (pH vrednost 4 ili 5). zbog svoje nesposobnosti razlaganja. taj deo može biti starosti od 300 – 1500 god. Zato se ne sme dodavati u velikim količinama. sitnog. što se jako teško vlaži kada je u potpuno suvom stanju. jer on može biti strarosti i do 30000 god. Nezgodna strana ovog treseta je ta. dok se kvarcni pesak ne sleže i uglavnom se koristi kao drenažni sloj u saksijama kao i za provetravanje sutpstrata. i zbog toga omogaćava da se odloži efekat hloroze. 140 . razbija na krupne busenove u kojima je dobro sačuvana vlaknasta struktura materijala. a ima i jako značajnu ulogu u provetravanju supstrata. Svetli treset – sačinjen je od sfagnuma. Vlaknasti treset – predstavlja tip svetlog treseta. trske ili šaša i ima ulogu prirodnog sunđera jer zadržava vodu 3 stotine puta više od svoje zapremine. Pesak koji potiče iz kamenoloma je sačinjen od gline i kao takav sastoji se iz velikog broja sitnih čestica koje se lako lepe jedna za drugu. Svetli treset predstavlja najmlađu formaciju jer se izvlači iz najmlađih površinskih slojeva zemlje. kao i mešavina sa malo svetlog treseta. Svetli treset se koristi u srazmeri od 25-35 % u različitim supstratima. ali je sa druge strane potpuno neosetljiv na bolesti i sve biljke ga dobro podnose. a sačinjen je uglavnom od kvarcnih zrna. Potpuno inertan pesak ne daje nikakav koristan mineral biljci i kao takav je potpuno nepotreban u smeši. koji se umesto drobljenja i sabijanja. nego se dodaje maksimalno ¼ tamnog ili crnog treseta za svaki tip supstrata. Crni treset – se javlja u vidu laganog materijala. Kao takav proizvod je jako kompaktan i često formira busenje i zbog toga se dešava da preuzme preveliku količinu vode i da ne može da je preda biljkama pa dolazi do pretnje gušenja korena biljke.

Njegova masna struktura ne dozvoljava da se koristi u čistom stanju. koja je na putu da u velikoj meri smeni treset. ali ulazi u mešavine za mnoge druge vrste. ali jako slabo zadržava vodu. Kora drveta – u sastave supstrata sve češće ulazi borova kora. ljuske od jaja. Borova kora se drobi. kao sloj slame. talog od kafe i čaja. Zemlja crnica– prava zemlja crnjuša koja se moze naći u prirodi.Ovog treseta nema mnogo na tržištu najčešće se može naći u nekim smešama namenjenim orhidejama. pokvareno voće. 141 . Ima veliku kiselost (pH 4-5).sve ovo ulazi u sastav komposta iz domaćinstva. suvo lišće. Mesta za eksploataciju crnica su sve ređa pa se prava zemlja crnica sve češće zamenjuje mešavinom peska i svetlog treseta koji ima naziv. već se mora kombinovati sa drugim materijama kako bi nastala smeša. Ona je veoma rastresita i lagana. Pokošena trava.5). polomljene grane. da bi mogla da se koristi. Malč od kore drveta – u obliku vlaknastih tankih listića različite dimenzije.zemlja zvana crnica Kompost iz domaćinstava – to je vrsta masne i tamne zemlje koja je dobijena razlaganjem svih biljnih organskih otpadaka koje proizvede domaćinstvo i bašta u periodu od 6-12 meseci. a zatim kompostira i tako se koristi za spravljenje raznih vrsta humusa. jer predstavlja materijal koji se lako obnavlja i lako skida sa drveća koje se za ovu svrhu planski uzgaja. pa se kao čista zemlja crnjuša koristi samo kao supstrat za azaleje. Takođe se koristi za smanjenje težine humusa od crnog treseta ili suviše teške glinaste zemlje. Prevashodno se koristi za očuvanje vlažnosti tla. Zbog navedenih karakteristika potrebno je da se kombinuje sa zdravicom ili kompostom iz domaćinstva. Jako je siromašna u mineralnim solima. je vrsta vlaknastog humusa koji sadrži visok procenat peska. Ima veoma kiselu reakciju (pH vrednost 5.

pa kao najbolje navodimo konjsko i goveđe. Takođe je značajan tečni deo stajskog đubriva koji je sačinjen od mokraće i razloženih čvrstih čestica i kao takav je jako bogat azotom i poboljšava aktivnost mikroba. koji se iznenađujuce dugo mogu zadrzati i biti pogubni po biljke koje želimo da đubrimo. Iako je je veoma sitna ona se dugo razlaže. prirodna đubriva se posebno koriste za obogaćivanje supstrata za biljke koje brzo rastu i obilno cvetaju i koriste se od 10-20 % u supstratu. često se zamenjuje materijalima od poliuretana koji imaju slične karakteristike. ali se može korisiti samo posle dugog procesa pregorevanja (6-12 meseci).Stajsko đubrivo – predstavlja mešavinu životinjskih fekalnih materija sa organskom prostirkom iz štale. veoma crn i danas ima naziv kompost od prirodnog đubriva. Od skoro možemo ponovo naići u porodaji na sfagnum koji se uvozi i iz Čilea. sto je uglavnom slama ili treset. ono predstavlja proizvod koji dosta masan. jer je bogato hranljivim materijama i ima vlaknastu strukturu. i zbog toga se koristi i za umanjivanje težine humusu ili u mešavinama sa zemljom iz bašte. a nekada je nosio naziv humus od stajskog đubriva. Sfagnum – je mahovina koja zbog svoje sunđeraste i vlaknaste strukture predstavlja odličnu komponentu koja zadržava vodu u supstratu. koji ukoliko je iseckan ili udrobljen predstavlja materiju koja odlično zadržava svoju strukturu i može da posluži za postizanje rastresitosti tamnog treseta. 142 . Takođe se može upotrebiti kao supstrat za paprat. Ljuske od kakaovca . korisiti se očišćen i za prekrivanje tla. Za biljke u enterijeru. bromelije ili orhideje u srazmeri 10-20 %. Kada je potpuno završen proces razlaganja i kada je spremno za korišćenje. Od izuzetne je važnosti da se zna poreklo đubriva da bi bili sigurni da slamke ne sadrže herbicide. Kvalitet ovog đubriva će najviše zavisiti od njegovog porekla.predstavljaju celuloidni omotač zrna kakaovca. Međutim kako je jako skupa i retka u današnje vreme. Kokosovo vlakno se prodaje kao zamena za treset jer ima jednaku sposobnost za zadržavanje vode. kao dobra zamena za borovu koru. Kokosovo vlakno – je vlaknasti omotač kokosovog oraha.

a imaju svojstva stabilnosti i lake kontrolisanosti.Vuneni otpaci . sa izrazito nepravilnim konturama. Takođe se mogu koristiti za stvaranje drenažnog sloja na dnu saksija. Vermikulit liči na komadiće plute ili drveta. koja se zagreva na vrlo visokim temperaturama. Formira se od slepljenih materijala u vidu veoma tankih pločica. Jako se često korisiti kod sejanja i presađivanja umesto peska. Njegova glavna karakteristika je sto u potpunosti ne zadrzava vodu.5mm. prečnika od 0. koji dakle nema nikakav posredni uticaj na biljku. 2. Vermikulit – je proizveden na bazi gline. odnosno da omogući provetravanje (aeraciju).2. Ovaj poizvod se lako razlaže.Sintetičke materije Elemeni koji ulaze u sastav zemlje i komposta nisu uvek potpuno stabilni pa im dodajemo supstrate koji mogu biti prirodni ili industrijski. Pucolanska zemlja – to je silikatna vulkanska stena sa alveolnom strukturom koja se zdrobi u čestice prečnika od 2-5 mm. 143 . Perlit ima ulogu da učini supstrat rastresitim. Dodaje se u srazmeri do 10-20 %. Ubacuju se u humus u procentu od 10-20 % i u njemu imaju dvostruku ulogu: zadržavanje vode i da čine supstrat lakšim. Pucolanska zemlja se karakteriše se velikim apsorpcionim sposobnostima. za razlaganje je potreno oko godinu dana. Često je reč o industrijskim proizvodima čija je prvobitna namena bila daleko od hortikulturne ali su se pokazali kao materijali od velikog značaja. a u toku razlaganja dolazi do oslobađanja azotne komponente i oligoelemenata. Može da se koristi kao čist ili u mešavini sa peskom ili vermikulitom za sejanje i presađivanje. Perlit . To je potpuno inertan materijal. Ova nepravilnost je pogodna jer se stvara efikasnija aeracija od tradicionalnih ekspandiranih glinenih kuglica na koje se vlažna zemlja brzo taloži.je ekspandirani oksid silicijuma. Zbog svoje male težine perlit se koristi sve više kao zamena za pesak u komercijalnim supstratima. Najvažniji od njih nevedeni su u sledećem pregledu. jer se mlado korenje jako lako formira kroz ovaj supstrat jer mu je sredina idealno rastresita za razvijanje. i javlja se u vidu veoma laganih i sitinih belih i sivih perli (60-100 g/l).nabavljaju se u fabrikama vune i oni su u vidu granula. pored toga što se koristi za aeraciju supstrata.

koji takođe sadrži i azot i fosfornu kiselinu. Dolomit – je sedimentna stena koja je sačinjena od kalcijumkrabonata i magnezijuma pomešanog sa kalcitom. Agrozil takođe povećava sposobnost za zadržavanje vode u humusu. Takođe imaju čvrstu strukturu kojojm uspostavljaju ravnotežu između vlažnosti i drenaže. čiji prečnik varira od 0. 144 . koje se dodaju supstratima. Agrozil – proizvod na bazi silicijumovog oksida. Imaju veoma slabe sposobnosti zadržavanja vode. što mu omogućava da ima stimulativnu ulogu u razvitku korena. Kamena vuna – je vlaknasti materijal koji podseća na staklenu vunu. pa se ove glinene kuglice naročito koriste za drenažne slojeve ili kao dodatak humusu za posude sa rezervom vode.5-3 cm.Ekspandirana glina – pečenjem dobijene kuglice alveolne teksture. pravi se u obliku kockica. Ćumur – komadić ćumura se dodaje jer je on poznat po antiseptičkom dejstvu i uvek se dodaje vodi u kojoj presađeni izdanak formira korenov sistem. Ova stena se izdrobi. jer imaju sposobnosti da dobro zadržavaju vodu. i koristi se za smanjenje kiselosti supstrata bogatih tresetom i za postizanje alkalnosti.

plastika. podrazumevaju se svi sudovi: saksije. U praksi. Ove saksije nazivamo „ukrasnim saksijama“ u njima ne sme da ostane voda od preobilnog zalivanja jer to može lako da izazove propadanje biljke u jako kratkom vremenskom periodu. Potrebno je uveriti se da je saksija stabilna (prečnik donjeg dela biće najmanje ravan trećini njene visine). čankovi. Saksije za gajenje treba uvek da se stave u neku pliću posudu koja bi bila kolektor za višak vode pri zalivanju. kante.. sa dobro odmerenim dimenzijama. Na primer saksija od 18 ili 20 cm prečnika moze da primi biljku od 80-120 cm visine.2. Saksija treba da bude stabilna. Dobar odnos je da težina same biljke ne bude veća od trećine težine saksije napunjene supstratom. a biljke često privučene svetlošću teže da se okrenu prema izvoru svetlosti. Saksije su neophodne jer unutrašnji zidovi saksije sprečavaju koren da dođe u kontakt sa spoljašnjom sredinom. Koren se izlaže opastnosti jer je stalno u suviše vlažnoj sredini. boja i izrada dobrim delom utiču na dekorativnost biljke. i da je dovoljno teška da bi mogla da se suprotstavi prirodnoj ravnoteži biljke.. rezultat je neuravnotežen habitus. saksije su pravljene od pečene gline. Jedan od važnih uslova za odgovarajuću saksiju je njena stabilnost. Iskustvo je pokazalo da je biljkama isto tako sasvim dobro u saksijama koje su načinjene od neporoznih materijala koji ne propuštaju vodu kao što su: keramika. ali isto tako da bude i estetska jer njena forma. Prečnik u proseku odgovara dvema trećinama visine posude. a ubrzo se pojavljuju i gljivice koje izazivaju crnu trulež.. metal. Tradicionalno. vaze. 145 . Biljka će reagovati na tako ozbiljan problem tamnijom bojom listova (nekroza). mali dekoratvni bazeni. od „posuda dekorativne namene“ koje apsolutno ne propuštaju vodu i koje omugućavaju da se biljka postavi na deo nameštaja bez sraha da će na njemu osatati neki trag od vode.4. jer je idealan odnos da ne prelazi njenu četvrtinu. Treba dobro razlikovati „posude za uzgajanje“ koje obavezno moraju da imaju u donjem delu najmanje jedan otvor za oticanje suvišne vode. ukrasne saksije.. koja je manja od 1.Posude za gajenje biljaka u enterijeru Pod pojmom posude. U prodaji saksije su klasirane prema prečniku. korpe. Što je viša biljka i saksija mora biti šira. žardinjere. visina saksije treba da bude između ukupne četvrtine i trećine biljke (njene visine nadzemnog i podzemnog dela). koje prati i opšta slabost nadzemnog dela biljke. poroznog materijala za koji se dugo smatralo da pušta koren da diše. U saksijama je zemlja koja zadržava vodu i hranljive sastojke.5 m visine i oko petine za višu biljku. Rast biljaka često ume da bude haotičan. što bi izazvalo njegovo sušenje. zdele itd.

keramike. Izbor formi i dimeznija je skoro beskonačan. pa čak i metala. i da se posebno proveri njihova stabilnost. Posude od gume imaju odmerene linije. Pošto su mnogo saksije od pečene gline ručno izrađene. Prečena glina – tradicionalna grnčarija čiji izgled može da varira u zavisnoti od kvaliteta gline. Na to koji tip saksije ćemo odabrati za enterijer uticaće pitanje usklađenja sa stilom enterijera ako i pitanje cene. sasvim prilagođene modernom enterijeru. Prednost ovog materijala je njegova poroznost koja omogućava da se lako uoče potrebe za novim zalivanjem. Sintetička guma – pod ovim nazivom najčešće podrazumevamo plastiku. a to su modeli koji su proizvedeni po sistemu „rotokalup“. Pre upotrebe bilo koje vrste posude jako je važno da ona bude čista. Mogu da se pokažu kao jako korisne u velikim dimenzijama jer su jako male težine. mogu da budu pogodne za uzajanje biljaka u enterijeru. To se lako može postići tako što će se posuda potpopiti tokom noći u 15% rastvor varikine. što predstavlja izvesnu prednost u slučaju čestog odsusutvovanja. Dekorativan aspekt treba da bude primaran. Mogu se naći odlične kopije saksija od pečene gline. koja je promenljiva i zavisi od modela i veličine. Većina ima sisitem za rezervu vode.Materijali za posude Mnoge vrste posuda od pečene gline do sintetičke gume. često su elegantne. potrebno je da se proveri da nema nedostataka. 146 . preko drveta. načina pečenja i izrade.

Drvo – nekada se koristilo za pravljenje velikih sanduka za oranžerije. a najveća mana drveta je osetljivost na vlagu. Ove posude mogu se držati i napolju u toku leta. ali se obavezno unesu u zatvoreno kad se pogoršaju klimatski uslovi. Većina koja se danas može nabaviti napravljena je od tikovine. ukrašene motivima u boji ili lakirane saksije od pečene gline. 147 . jer je često njihova estetska funkcija podređena funkcionalnoj.keramičke saksije čine moguću svaku ideju i dekorativnu fantaziju. Mora se obratiti posebna pažnja na to da li imaju otvore za vodu. međutim danas je malo izašlo iz mode za biljke u enterijeru. To su teške saksije ali imaju veliki dekorativni značaj. Retki su modeli koji imaju otvore za izbacivanje vode. a biljke se nalaze u plastičnim saksijama koje idu ispod drvenih. Uglavnom su velikih dimenzija. Danas se uglavnom koriste kao ukrasne saksije. Keramičke i lakirane saksije .

Ovaj način čuvanja biljaka nam omogućava malo neredovnije zalivanje po sledećem principu. Glavna prednost posude sa rezervom vode je sto omogućava odsustvovanje od tri nedelje bez ikakve opasnosti da će se biljke osušiti. što omogućava da se voda ravnomerno podeli. Ima najrazličitih tipova. brzo uranjaju u blato i ubrzo se guše. Loš kvalitet se lako prepozna po maloj debljini zidova posude. Sistemima sa običnom tkaninom zamera se da napajaju samo jednu frakciju zemlje. U tom slućaju rezerva se puni do vrha. u koju se stalno sipa voda. pa samim tim i nega biljaka konfornija ali pri kupovini ovakvih posuda treba obratiti pažnju na njihov kvalitet. Ovaj način ređeg zalivanja koriti se samo ako nije moguća briga o biljakma nekoliko dana. a koristi se po želji i količina razblaženog đubriva. metalnih koripica u kombinaciji sa raznim materijalima. a svi ovi tipovi mogu biti takođe i smešteni na stubove ili nosače podignute na određenu visinu. zemlja se brzo pretvara u gusto blato. i da se izbegne suviše ravan raspored biljaka. U posudi sa rezervom. Kad se jednom napune humusom i pod pritiskom korenja. Tkanina se nakvasi vodom. shodno pojavi kapilarnosti. Koreni koji su privučeni vlagom. jer je veoma blizu rešetke. Viseće korpe – se danas koriste za uzgajanje svih biljaka sa pririodno vitkom formom ili sa manje-više padajućom. koji se prave od kanapa. Apsolutno je potrebann takav pokazivač da bi se lako pratila količina vode kojom biljka raspolaže. One predstavljaju način da se bolje iskoristi prostor. koja se penje prema humusu. Zalivanje je ređe. Ovaj princip funkcioniše sve dok zemlja ne bude potpuno zasićena. Jako je važno da takva posuda ima jasan nivokaz za rezervu vode. 148 . povezanu za platno ili drugu filter-tkaninu uronjenu u vodu. plastike. Biljka potroši čitavu količinu vode i onda se sačeka 6-10 dana do ponovnog zalivanja. Najbolje urađene posude sa rezervom vode imaju veliku površinu za ovlaživanje.Posude sa rezervom vode – to su vodonepropustive posude koje imaju rešetuku za unutrašnje razdvajanje. takve posude imaju tendenciju da se deformišu na očiglednu štetu estetskog izgleda.

Biljke koje se lako pilagođavaju uzgajanju u visećim korpama: Asparagus. Ukoliko nema ovakve opreznosti. što ograničava zadržavanje vode. Ova praktićna strana ukrasne saksije povlači sa sobom apsolutnu obavezu da se iz nje izbaci višak vode. Tradescantia. deset do petnaest minuta posle zalivanja. ukoliko je temperatura viša od 23°C pošto tada dolazi do jako brzog isparavanja. Ficus pumila.. Cissus ’Ellen Danica’. Prema tome i zalivanje mora da bude ćešće ali u malim količinama. kada one svakako imaju kratak vek. Begonia limmingheniana. Thunbergia alata. Chlorophytum. Zebrina.. dok je ukrasna saksija vodonepropustiva. Jedina varijanta kada je moguće ostavljanje vode u saksiji je. Ukrasne saksije Osnovna razlika između saksije i ukrasne saksije sastoji se u tome što prva ima otvore za drenažu. Hedera. 149 . Senecio mikanoides. sfagnum itd.Viseće korpe imaju tu nezgodnu stranu što su obložene poroznim materijalom: kokosovo vlakno. koren biljke će se brzo ugušiti i istruliti. Syngonium. Begonia carrolliana. Takođe još jedna od pogodnosti korišćenja ovih saksija je u tome što je mnogo jeftinije držati kratkocvetne biljke u ovakvim posudama nego ih presađivati u nove saksije. Ovakvo svojstvo omogućava zalivanje biljaka na bilo kom mestu u kući. sabijeni treset.

najčešće kovanog. bambusa i rafije i imaju tu prednost što nisu skupe i što lepo izgledaju. Međutim sve saksije koje su načinjene od metala. 150 . i pokazalo se kao najzgodnije da se koriste saksije od bele keramike najrazličitijih oblika.3. a često ni izdrada nije najkvalitetnija. Takođe mogu se naći i one od gvožđa. uz menjanje celokupnog supstrata.Presađivanje biljaka iz jedne u drugu saksiju Presađivanje se sastoji iz prenošenja biljake iz jedne u drugu saksiju. Stabilnost im je prosečna zbog male težine i brzo ze osipaju. Ukrasne saksije od pleteng pruća – prave se od ratana. jako su podložne koroziji. a nekad im uništi dekorativnost. njhova prednost je u jednostavnosti i lakoj uklopivosti u moderne enterijere. koja im nekada da sasvim lepu patinu. ili menjanja samo površinskog dela supstrata ukoliko je biljka suviše velika da bi se izmeštala.Ukrasne keramičke saksije – su trenutno jako moderne. jer ovaj materijal ne podnosi vlagu. 4. Metalne ukrasne saksije – najčešće u enterijerima nailazimo na one koje su napravljene od cinka.

stasale su za presađivanje i to se lako uočava. Najbolje bi ipak bilo da se izbegavaju intervencije na kraju vegeracionog perioda. na biljkama koje po pravilu miruju u toku zimskog perioda. Biljke pokazuju potrebu za presađivanjem svake godine. obavezno obilno zalije. mada je presađivanje moguće čitave godine. Gornji deo busena treba da se ukopa oko 1-2 cm. obavezno se raspoređuje humus oko korenja i između korenja. Umanjeni prostor u saksiji. što po pravilu dolazi zbog đubriva koje se nalazi u supstratu.februara do kraja marta. Razvoj korena je srazmeran rastu nadzemnog dela. Tako da treba vratiti korenje u normalan polozaj i ne zazirati od sraćivanja korenoovih žila. Pre nego što smestimo biljku u novu saksiju orezujemo joj korenje. Nova saksija je uglavnom veća za 2-4 cm ali to zavisi od vrste koju presađujemo. One biljke čiji se nadzemni deo širi preko ivice saksije. to će zavisiti od brzine njhovog rasta. Trećinu ili četvrtinu saksije zatim ispunjavamo humusom. Ukoliko se ovaj posao dobro obavi biljka neće pokazati nikakve slabosti posle presađivanja. jer će se takvim orezivanjem stvoriti mnogo malih končastih korenovih žila koje imaju najvažniju ulogu pri upijanju hranljivih elemenata iz supstrata.Pravo vreme za ovu operaciju je posle o početka pojave vegetacije. povlači sa sobom rast korenja u obliku spirale. puštajući izadanke da rastu napolju. odnosno trenutno stanje i određujemoveličinu nove saksije koja nam je potrebna. dakle radi se o periodu od 15. ili one koje zauzimaju čitav prostor u toj meri da se ne moze vršiti zalivanje odozgo. jer ukoliko ih postavimo u novi supstrat doći će do stimulacije rasta. Postupak pripreme saksije za presadnju biljke Supstrat za gajenje Krupan šljunak Delići stare saksije 151 . da ne bi došlo do praznih džepova. a ta izuvijanost ne dozvoljava biljci da se dobro hrani. i nakon obavljenog presađivanja. kad god se se ukaže potreba. ovaj sloj bi trebao biti debljine 3-5 cm. da ne bi došlo do začepljenja rupice za drenažu. Zemlja se sabije. Zatim se postavlja dernažni sloj koji čine glinene kuglice ili šljunak ili pucolanska zemlja. Etape za presađivanje su sledeće: osmatramo saksiju. U novu saksiju postavljano malo izlomljenje keramike na dno. zatim smeštamo biljku u centar saksije.

a na udaljenosti od 3 merta – devet puta manje. Sasvim je. normalno da se dobra osvetljenost u jednoj prostoriji dovodi u vezu sa dobrim rastom biljaka. Ova procedura sastoji se u uklanjanju što veće količine humusa sa površine saksije i zameni tog humusa sa drugim supstratom. Položaj biljaka je presudan. to je jedinica za merenje osvetljenosti koja je ravna osvetljenost površine. biljke koriste sunčeve zrake za stvaranje hranljivh sastojaka. biljka dobija maksimum svetlosti. potrebno je da svetla ima konstantno. biljka dobija četiri puta manje svetlosti. Tako. Ovaj gubitak svetlosti se povećava sa razdaljinom od prozora. Biljke imaju sopstveni afinitet prema određenom spekrtu svetlosti. Svetlost Usko vezane u svojim vitalnim funkcijama za prisusutvo svetlosti. 152 . Većini biljaka potreban je količina od 5000 -10000 lx da bi mogla dobro da se razvija. Rezultat je taj da ona gubi svoju snagu i jačina joj opada veoma brzo sa prodiranjem u prostoriju.Ukoliko se radi o velikim biljkama. 4. se prelama i tako smanjuje ugao incidencije svojih zraka. dakle. jer svetlost prolazeći kroz filter koji predstavljaju prozori. u prostoru od 1 metra u neposrednoj blizini prozora. Međutim. koja normalno i ravnomerno prima svetlosni fluks od 1 lumena po kvadratnom metru.4. najmanje 6-8 sati da b biljka mogla dobro da se razvija. ne dolazi do klasičnog presađivanja već se samo menja provršinski deo humusa. Količina svetlosti koju biljka prima može da se izmeri i izražava se u luksu (lx). Svetlost je sačinjena od veoma kratkih elektromagnetnih talasa emituje snažan izvor energije. Na udaljenosti od 2 metra.

Ovi pojmovi se odnose na dužinu dana i jačinu svetlosti koji utiču na početak cvetanja. Postoje takođe i pojmovi biljaka „kratkog“ i „dugog“ dana. Zimi je moguće da se izlože potpunom osunčavanju. Biljke „svetlosti“ su najbrojnije. Biljke „sunca“ su one koje traže ekstremne svetlosne uslove. prija im dosta jaka svetlost.U enterijeru se mora poštovati biološka sredina određene vrste koju želimo da gajimo. muškatlu. 153 . Mnoge su pustinjskog ili mediteranskog porekla. U ove biljke ubrajamo: bugenvileu. formiraju pupoljke kada su izložene najmanje 10 sati dnevnoj svetlosti i dovoljno je da se prekriju tankim filmom koji ne poropušta svetlost nakon toga da bi procvetale. gloksiniju. božićni kaktus. Biljke zvane biljke kratkog dana. Biljkama „poluhlada“ treba velika količina svetlosti. begonija. Zimi treba obavezno primaći biljke bliže svetlosti ili postaviti dodatno osvetljenje. Moguće je da se one u jutarnjim časovima izlože jakom osvetljenju. ali bez direktnog sunca u vreme kada je ono najjače. ali ta svetlost mora biti dobro filtrirana i indirektna. afričku ljubičicu. a da se u toku ostaka dana ostave u hladu. mada to ne znači da će im prijati mesto na kod nema svetlosti. Biljke „hlada“ ne treba da se izlažu direktnoj svetlosti.Udaljenost 4 m od prozora (ili 16 puta manje svetlosti nego u njegovoj neposrednoj blizini) je maksimum koji ove biljke mogu da podnesu. kalanhoja.... Među ove biljke se ubrajaju: аzaleja. Biljke dugog dana traže zvakog dana najmanje 12 sati jake svetlosti da bi procvetale. Zato je u narednom pregledu obezbeđena tabela koja nam ukazuje na pozicioniranje biljaka prema njihovom afinitetu za svetlost. hrizantema.. poinstija.

Cordyline australis. Saintpaulia. Asplenium bulbiferum. Philodendrona.Izbor biljaka prema jačini svetlosti Hlad . Ficus. Impatiens hybrida. Nephrolepsis. Glechoma. Fuchsia. Kalanchoe. Thunbergia. Yucca… Osvetljenje u enterijeru Biljke nikada ne pate od prevelike osvetljenosti u enterijeru. Cyperus. Zamia… Acacia.Washingtonia. Chlorophytum. U slučajevima 154 .maculata. Saxifraga. Schefflera. Cisssus rombifolia. Cissus antartica i discolor.x margaritae. Ttadescantia… Achimenes.biljke koje se mogu postaviti na 2-3m od prozora Svetlost . Begonia albopicta. Jasminum. Sparmania.xtuberhzbrida. dodatno osvetljenje je skoro neophodno. Primula. Tilandsia. Pellea. Billbergia. Ficus pumila.rotundifolia. Passiflora. Cyclamen. Cycas.bijke koje se mogu postaviti na 0-1m od prozora Adiantum. Platycerium. Dracena marginata. Fortunella. Aspidistra. Bougaenvillea. Hedera. Nerium.rex. Aloe. Pilea.biljke koje se mogu postaviti na 3-4m od prozora Poluhlad . venosa. Guzmania. Asplenium nidus. Nidularium x Odontioda. Monstera. Pteris… Anthurium. Cordyline.Anthurium crystallinum. Peperomia. Tecoma. Alocasia. Pelargonium. Hedera. za sve cvetne biljke u saksijjama koje su na udaljenosti od prozora većoj od 1metar. Agave.metallica. Syngonium.elatior. Senecio. Asparagus densiflorus. Zimi. Rhododendron.biljke koje se mogu postaviti na 1-2m od prozora Sunce . Clivia. Begonia boweri. Fetsia. Asparagus falcatus. Citrus. ali je mnogo češći slučaj da im svetlost nedostaje. Gardenia.Dracena. Crex.Cocos. Euphorbia. Ananas. Syngonium. Asparagus setacus. Hibiscus. Dieffembachia. Calceolaria. Araucaria. Philodendron scandens. Strelitzia.

formiranja izdanaka bez boje. Leti.dodatnog osvetljenja mogu se pokazat i kao jako korisne sijalice ili fluorescentne cevi tipa „dnevna svetlost“. u vreme najvećih vrućina kada je sunce veoma jako. koje su bogate ultravioletnim zracima. Ova pojava nije tako lako rešiva kod cvetnih jedinki jer one jako loše reaguju na promenu položaja. a ako je svetlost slaba dolazi do odumiranja delova biljke tj. u prirodi normalan rast je vertikalan jer sunčevi zraci greju uvek gornju stranu listova. biljkama je potrebna zaštita koja se jako lako ostvaruje ukoliko se samo koristi barijera na prozorima u vidu tankih tkanina. tako da se često dešava da opadaju cvetni pupoljci. Kod lisno-dekorativnih vrsta ova pojava pokretanja(krivljenja) nadzemnog dela u pravcu svetlosti (fototropizam)lako se sanira tako sto se saksija okreće za jednu četvrtinu svakog meseca da bi biljka sačuvala vertikalan položaj. 155 . U kući kod biljka koje su suviše udaljene od prozora dolazi do povijanja stabljika. što je siguran znak fiziološke neravnoteže. Biljke privlači svetlost i one se tome ne mogu odupreti. Treba se držati pravila. Međutim u enterijeru sunčeva svetlost u najvećem broju slučajeva dopire pod nekim uglom pa se i biljke po inerciji pokreću ka izvoru svetlosti i dolazi do narušavanja ravnoteže nadzemnog dela. da biljka koja napreduje ne treba da menja mesto i položaj.

Hedera. dolazi krajem dana. kaktusi. Cordyline. Fatsia. Mana ovih prostorija je što se brzo ohlade. Prostorija okrenuta istoku dobija direktnu sunčevu svetlost ujutru. Schefflera. Bougaanvillea. Monestera. Nephrolepsis. Hoya. Tepmeratura i vlažnost su usko povezani i biljnom metabolizmu. Što se tempreature tiče uticaj godišnjih doba nije izražen jer je u zatvorenom prostoru temperatura konstantna. Dracena. Gardenia. Pellaea. 156 .Tillandsia Sever Jug Istok Zapad Do direktnog grejanja sunca u prostoriji okrenutoj ka zapadu.Položaj biljke u enterijeru u odnosu na stranu sveta Posebni uslovi Prostorije koje su okrenute ka severu su najmračnije i najhladnije i potrebna im je dodatna izolacija i postavljanje dvostrukih prozorskih stakala kako bi se ograničile razlike u temperaturi. Anthurium. 4. Yucca Achimenes. Cyperus. To je savršeno za regione sa veoma toplim letima. mada zbog visokih temperatura često mogu biti neophodni i električni ovlaživači vazduha. Jasminum. Ficus pumila. Philodendron. Često se kaže za gajenje bljaka u zatvorenom prostoru. Aechmea. Asplenium bulbiferum. Aspidistra. Asparagus. Ficus benjamina. Cycas. Stelitzia. sa godišnjim prosekom od 9 sati dnevno. Dacena marginata. Hibiscus. Biljci je potrebna vlaga da bi nadoknadila količine vode koje je izgubila transpiracijom i da bi podnela visoke temperature kojoj je izložena jer je vlažnost prirodni regulator.5. Prozori koji su okrenuti prema jugu primaju najviše svetosti. jer što je biljci više toplo to joj je više potreban vlažan vazduh. Izloženost prema severu je idelana za postavljanje staklene bašte. Syngonium Allamanda.Temperatura Biljke koje se uzgajaju u enterijeru. Miltonia. Cissus. Guzmania. Clivia. Saintapulia. Asparagus falcatus. Naziv biljke Adiantum. Citrus.Sparmania. Dieffenbachia. Alocasia. chlorophytum. Begonia. nalaze se u sprecifičnim klimatskim uslovima. da je mogućnost neuspeha u negovanju u direktnoj proporcionalnosti sa podizanjem temperature. blagu svetlost koja je jako korisna za biljke. Senecio. Ficus elastica. biljke mesnatih listova. Selanella Ananas. Howea. Spathyphyllum. Araucaria. To je idealno mesto za biljke dugog dana. Thunbergia. jer se u njoj lako održava umereni ambijent. Passiflora.

Takođe je potrebno da se biljkama obezbedi dodatno osvetljenje da bi svakodnevno imala osvetljenje u periodu od 8 sati dnevno. Ukoliko postoji mogućnost da se iskoriti sunčeva energija. da se ovo ne bi događalo najbolje je da biljke orošavamo kada temperature pređu 20°C. Centralno grejanje je isto dobar izbor ali je najbolja varijanta sa velikim radijatorima jer se tako smanjuje temperatura izvora energije i prostorija se ravnomernije zagreva. U zimskim mesecima se ukida đubrenje kako ne bi dolazilo do ubrzanog rasta. mada je u praksi to manje očigledno jer biljke nikada ne smeju da stoje u neposrednoj blizini izvora toplote. Pupoljci se suše i opadaju pre nego sto se otvore. Sezona mirovanja trajaće od početka oktobra do prve polovine marta. i držanje korenja u suvoj zemlji.marta do kraja septembra. samo treba imati na umu da je na temperaturama iznad 22-24°C jako teško kontrolisati ponašanje biljaka i odžati ih u dobrom stanju. one moraju da prođu kroz ciklus promene godišnjih doba. Višak toplote dovodi do požutelosti lišća koje brzo opada. Klima uređaji koji se koriste za snižavanje temperature u letnjem periodu izlažu biljke šoku. Međutim to se lako može sanirati redovnim zamagljivanjem biljaka. Treba smatrati period rasta biljke i sa višom temepreraturom kao vegetacijski period u kome su potrebne veće količine vode. može se takođe zapaziti sušenje na krajevima grana. Kako sunčani dani zavise od godišnjih doba onda moramo da obezbedimo i dodatni izvor toplote. idealno je da temperatura bude umerena od 15-18°C i da se polako podiže. jer isušuju prostorije. jer postoji dosta izvora toplote.7°C na sat vremena). dani su dugi. njeno lišće gubi boju (beli ili postaje srebrnastosivo) i u prisusutvu vlažnosti truljenje se širi velikom brzinom. U zimskim mesecima dani postaju kraći i potrebno je da se u ovim kritičnim mesecima postepeno snižava temperatura. U praksi smatramo da je to period od 15. jer bi se u suprotnom biljka podsticala na rast. pa i tempretura treba polako da se snižava. Od marta do kraja aprila dani postaju duži ali temperatura i dalje nije visoka.Iako su biljke gajene u enterijeru. temperature su više. Klasični radijatori takođe daju dobre rezultate. međutim treba izbegavati modele koji duvaju jer isušuju vazduh što je pogubno po biljke u enterijeru. Prema tome povećanje zastakljene površine u jednoj prostoriji dovodi do znatnog povećanja temperature čim sunce zasija. odnosno redovno i češće zalivanje. jer je ovaj period rezervisan za mirovanje. 157 . Ukoliko je biljka u hladnim prostorijama. Biljke koje su uzgajane na suviše visokim ili niskim temperaturama loše se ponašaju. Biljka može da podnese niže temperaturu od normalne ukoliko su ispunjena dva uslova: lagano snižavanje temperature (ne više od 0. Mnogo je lakše osvežiti jednu prostoriju nego je zagrejati. Podizanje temperature u teoriji ne predstavlja problem. a to direktno utiče na stanje biljaka. bilo bi poželjno iskoristiti sunčeve zrake i napraviti malu staklenu baštu u kojoj bi se mogli postići idealni uslovi za gajenje biljaka u enterijeru. čak i zeleno. a biljke u enterijeru mogu se lako odupreti i visokim temperaturama samo ako su obilato navlažene i ako imaju relativnu svežinu u toku noći. Često je uzrok ovih pojava ne samo visoka temperatura već i veliki pad vlažnosti. Za biljke to su električni radijatori sa indukcijom koji daju najbolje rezultate jer greju veoma ravnomerno i nisu izvori koji na dodir nanose opekotine. Od maja do kraja avgusta. U septembru dani postaju traći.

Asarina. Begonia masoniana.Citrus. Asplenium nidus. Hoya bella. Hydrangea. Hoffmania. Primula. Phoenix canariensis. Araucaria. Cissus Ellen Danea. Dracena marginata. Agave americana i parviflora. Ficus elastica. Pteris. Hymenocallis. Ficus benjamina. Anthurium cristallinum. Tacca. Begonia corallina. Schefflera. Ficus benjamina. Yucca. Dracena deremensis. Cyperus papirus. Weingartia Aloe. Pelargonium. Asparagus. Dracena reflexa. Begonia boweri. Senecio macroglossus. Spatuphyllum. Agave victoria-reginae.6. Cycas. Parodia. Cyperus alternifolius. Strelitzia. Jasminum. Saxifraga stolonifera. Achimenes. Trachycarpus. Syngonium. Anthurium hybrida. Gloxinia. Punica. Fatsia japonica. Aspididstra. Cyclamen. Hippeastrum. Aporocactus. Chamaerops. Cocos. Carex.1. Cordyline australis. Begonia rex. Aechmea. Tillandsia cyanea Od 12 do 15 °C Iznad 15 °C 158 . Lilium. Nephrolepis. Sparmania. Howea forsteriana. Saintapaulia. Bugainvillea. Ipomea batatas. Ananas. Kalanchoe blossfeldiana. Hibiscus schizopetalus. Thunbergia. Zebrina Od 0 do 5°C Od 5 do 8°C Od 8 do 12°C 6. Adianthum radianum. Ficus pumila. Lantana. Platycerium. Kalanchoe beharensis. Guzmania. Schefflera elegantissima. Pittosporum. Euphorbia mili. Phoenix roebelenii. Cissus antartica. Asplenium bulbiferum. Tradescantia Adianthum hispidum. Biljke za enterijer koje podnose niže temperature Acacia. Nidularium. Philadendron. Aeonium. Passiflora. Plumbago. Chlorophytum. Fortunella. Rosa. Pellaes. Calecolaria. Alocasia.2. Fuchsia. Cissus discollor. Zamia. Monstera deliciosa. Rhododendron simsii. Ficus benghalensis. Clivia. Glechoma hederacea. Biljke za enterijer koje podnose temperature preko 12°C Biljke koje spadaju u ovu kategoriju predstavljaju i najotpornije vrste koje mogu da se gaje u enterijeru. Drcana deremensis Dracena fragrans. Sarracenia. Nerium. Begonia elatior. Sansevieria. Kalanchoe tubiflora. Tillandsia usnoides. Gerbera. Hedera. Gerdenia. Cordyline fruticosa. Dieffenbachia. Hyacinthus. Senecio cruentus.

mađutim ako se temperatura spoljašnjosti samo za 3 °C razlikuje od unutrašnje osetiće se kretanje hladnijeg vazduha koje biljke ne podnose. Naravno podrazumevamo da je brzina ventilatora mala. Takav jednostavan sistem omogućava stalno obavljanje vaduha u prostoru. lako ćemo primetiti da je kretanje vaduha suviše jako. Talas svežiine ne sme se usmeravati direktno ka biljkama. a biljkama to znači da lakše podnose ponekad jako teške uslove u kući. Potrebno je da se provetravanje vrši pažljivo. Provetravanje enterijera je od velike važnosti zbog toga što daje kiseonik koji je neophodan svim živim bićima u kući i takođe sprečava stvaranje vlage na zidovima i podu. jer masa vazduha koji se kreće ostavlja za sobom uvek utisak svežine. Treba obratiti pažnju na postavljanje biljaka blizu ulaznih vrata. koji omogućavaju svežem vazduhu da prodre u prostoriju na nivou poda i toplom vaduhu (koji je razređeniji i samim tim lakši) da izađe kroz gornji otvor pored plafona. Napominje se još jednom da je važno da ne dolazi do promaje. znači da su biljke izložene promaji. Sve češće su prostorije u kojima porvodimo najveći deo vremena u kući. Nekim vrstama može prijati korišćenje ventilatora.Provetravanje Redovno obnavljanje vazduha u enterijeru je neophodno za dobro zdravlje ljudi i biljka. ukoliko se oni pomeraju. Provetravanje čini život u kući znatno zdravijim jer se na ovaj način izbacuje i prašina iz zatvorenih prostora. jer vazduh koji prolazi kroz prostoriju preuzima vlažnost. Ako je to slučaj. Takođe jedan on najvećih značaja je taj što se reguliše na ovaj način tempreatura.4. biljke će pre ili kasnije pokazivati simptome udara hladnoće. ukoliko se koristi jednom na svakih sat vremena. Razređivanjem vazduha sprečava se pojava vlage. gubitak boje lišća.6. Kako klimatizeri uduvavaju suv vazduh (imaju rezervoar za prikupljnje vode). Savremene kuće su snabdevene sistemima za statičku ventilaciju (male diskretene žaluzine). ili terasnih. 159 . ako samo posmatramo listove biljaka. a to uglavnom važi za osetljive vrste kao što su orhideje i većina biljaka sa listovima koji su prekriveni mekim dlakama. jer bi to značilo da su biljke često izložene udarima hladnog vazduha. a time se znatno smanjuje mogućnost pojave bolesti ili truljenja. kako ne bi dolazilo do izazivanja promaje u toku vršenja ovog procesa. opremljenje klimatizacijskim uređajima. nema nikakve bojazni za biljke. da se vazduh u prostoriji redovno obnavlja. što je po njih pogubno. ipak se mogu učiniti neki ustupci za biljke koje takođe čine deo našeg enterijera. i da on nije podešen da duva preblizu. Kako su nam ovi uređaji najčešće neophodni za duge nepodnošljive letnje mesece u gradovima. dobro bi bilo da se podigne vlažnost orošavanjem jedne i druge strane lišća. Provetravanje je odličan način za regulaciju unutrašnje teperature i predstavlja najprirodniji način klimatizacije. koji loše utiču na biljke u enterijeru. Od velikog značaja je dakle. jer postoji verovatnoća da se izazove reakcija koja se manifestuje kao opekotine. Kada je spoljna temperatura jednaka temperaturi u enterijeru. Da bi biljkama provetravanje koristilo ono mora da bude neopaženo. gubitak boje na listovima ili naglo opadanje pupoljaka čak iako se oni još uvek nisu otvorili.

Pilea. na datoj temperaturi. Monstera. 160 . Saintpaulia. Tropske biljke imaju veće zahteve sa idealnim prosekom od 70-90 % vlažnosti. a na 20°C – 17. Ove se biljke dobro ponašaju u prostoriji u kojoj se vlažnost vazduha ne spušta ispod 60%. već znači da vazduh nije sposoban da više apsorbuje.Vlažnost vazduha Izmerena higrometrijska stopa od 100 %.8g vode po kubnom metru. Čovek se najbolje oseća kada je relativna vlažnost 50-60 %. Anthurium. Nama najviše koristi podatak o relativnoj vlažnosti. Kada se konstatuje da je došlo do naglog pada temerature. Ananas. Vriesea. Hoffmania. Bromelia. Scindapsus.7. Ukoliko se prečesto oršava. One potiču iz tropskih krajeva sa čestim kišama koje kratko padaju i visokim temperaturama. U toku zime dolazi do problema i potrebno je da se veštački poveća vlažnost da bi se izbeglo da lišće požuti. Mikania. vazduh sadrži sve više vlažnosti. Ovaj metod je na žalost ograničen na biljke koje imaju glatke i čvrste listove. Heliconia. Nabrajamo : Adianthum. To je metod ovlaživanja vazduha koji se najčešće koristi za biljke u enterijeru. veoma tanko ili prozirno. događa se da je zemlja stalno vlažna što je veoma štetno za koren biljaka. Nephrolepis. Tillandsia. jer se sa provetravanjem uvodi i svež vazduh koji uglavnom donosi i vlažnost. Philodendron. Dieffanbachia. Passiflora. koje je po pravilu jako osetljivo na napade gljivičnih oboljenja jer su kapi stajaće vode povoljna sredina za njihov razvoj. a ove vrednosti su date za konstantnu temperaturu od 20°C. Alocasia. zasićeni vazduh sadrži 6. Pteris. ali to ne znači da na tom stadijumu voda teče. označava stanje zasićenosti. Guzmania. treba imati na umu da se često otkrivaju u varijetetima novi hibridi koji se lako porilagođavaju uslovima u enterijeru i koji se zadovoljavaju vlažnošću od 50 %. Na svakih 5°C. Treba imati na umu da ako se koristi voda iz gradkog vodovoda. Treba izbegavati da se kvasi lišće sa dlačicama. U toku leta to nije suviše strašno. a to je izraženi procenat u odnosu na vrednost od 100% (zasićenost). Biljke u kući počinju da pate čim se aktivnost transpiracije povećava sa povišenjem temperature na temperaturi koja je viša od 20°C. Microlepia. Orošavanje Raspršivanje kapljica vode po lišću naziva se vaporizacija ili orošavanje. Prihvatljiv kompromis za biljke u kući kreće se od 65-70% vlažnosti. Mada.4g/m³. Ixora.4. najčešće sa sadržajem krečnjaka brzo će se pojaviti beličaste naslage na lišču koje se mogu otkoniti brisanjem listova vlažnim sunđerom. Postoji veliki broj biljaka koje se nezasite kada je vlažnost u pitanju. Primećujemo da kako se temperatura povećava. Zebrina kao i većina orhideja. vazduh se oslobađa i nastaje kondenzacija.

Održavanje Biljke koje se gaje u kući su odabrane da se razvijaju u veoma različitim uslovima od uslova u kojima se nalaze u prirodi.Pri oršavanju ne sme se zanemariti donja strana lišća. Jedan od najkorisnijih metoda za povećanje vlažnosti je korišćenje ovlaživača. korisiti drugom lišću. Nedovoljna svetlost. je da se saksije postave na na podlogu od šljunka. ali kada je šljunak u pitanju on ne sme da se potpuno prekrije vodom. ekspandiranih glinenih kuglica ili pucolanske zemlje. suviše visoka zimska temperatura. Dno saksije nikad ne dolazi u direktan kontakt sa vodom. a na taj način se zaustavlja prodor crvenih paukova. isušen vazduh. Najrasprostranjeniji je zasićivač koji treba da se postavi na grejno telo (u našem slučaju na radijator). 4. Prisusutvo zasićivača omogućava takođe da se uspešno gaje u enterijerima biljke koje se osetljive na hladnoću. koja treba da bude stalno vlažna. tako da se stvori povoljna mikroklima. postoje i električni ovlaživači. Takođe. Reč je jednostavno o posudi koja je prikačena za izvor grejanja. jer isparavanje lišća varira od vrste do vrste. To su uređaji namenjeni poboljšanju higroskopnih uslova u našem enterijeru. U praksi dovoljno je da postoji plato koji je debljine 3-5cm i da tri četvrtine prostora ne njemu ispunimo sa malopre pomenutim materijalima i da sipamo vodu do ivice posude. buba i drugih biljnih štetočina jer oni pojavljuju izključivo na suvom lišću. su elementi zbog kojih biljke u enterijeru pate i koji im normalno skraćuju životni vek. jer se tu nalaze pore biljke kroz koje se odvija najveće isparavanje. tako što se postavljaju na zaštitnu ploču grejnog tela. a ono koje najviše isparava. i ne postoji mogućnost da se supstrat zasiti i da dođe do truljenja korenja. Najbolji način da se biljke postave u vlažnu sredinu. koja se puni vodom da bi se izazvalo isparavanje. nedovoljno ili suviše obilno zalivanje. Još jedna dobra strana orošavanja je ta što omogućava brzo otprašivanje listova. Ne sme se zaboraviti da samo uzgajanje biljaka u saksiji obavezno dovodi do poremećaja u ravoju korena. koji imaju dobre performanse i omogućavaju da se održava kontrolisana vlažnost. 161 . Takođe kao metod za povećanje vlažnosti moza da bude i sama grupacija biljaka. neprilagođena zemlja.8.

Biljke koje su izložene stalnom usticaju sunca u tropskim regionima imaju debele. Možemo primetiti kog je biljka tipa. U metabolizmu biljaka sve je vezano za prisusutvo vode. Biljke sa takvim organima treba da se zalivaju ređe od vrsta za nežnom i tankom stabiljikom. Tkivo pustinjskih biljka je puno vode i zbog toga je postalo debelo i mesnato. Zalivanje Biljna tkiva su sastavljena od 80-90% vode. krtole ili rizomi). Biljke koje se nalaze u ovako nepovoljnim uslovima. Biljke koje imaju veoma tanke i nežne stabljike. gube otpornost i dolazi do sleganja i sušenja tkiva. 162 . Tako je sa palmama. Oni žive u dosta vlažnom ambijentu u prirodi pa im je potrebno redovno i postojano zalivanje pri nezi u enterijru. nežni i mekani ukazuju na to da su to vrste koje su rasle pod krošnjama velikih biljaka i koji. filadendronima i drugim velikim primercima. nemaju potrebu za zaštitom od žege. kako u vazduhu tako i u zemlji. fikusima. koja obezbeđuje prenošenje hranljivih elemenata i daje ćelijama jačinu. Takođe je za biljke jako značajna voda koja je sadržana u vazduhu u vidu vodene pare. ona počinje da crpi svoje rezerve. Međutim neke stabljike mogu da se dobro napune tečnošću. međutim sušenje iscrpljuje biljku i ozbiljno šteti njenom rastu. postale su lukovičast tip biljka (lukovice. Tako su se kaktusi zaoblili. Međutim sitni listovi. jer ono apsolutno nema ulogu rezervnog organa. kao i vrste sa mekim listovima mnogo brze osećaju nedostatak vode. Nabubrena i mesnata strabla biljaka su prepuna vodom i služe kao pravi rezervoari. pa im je tkivo nabubri jer služi kao rezrva hranljivih materija. U vodi koju usvaja koren.4. pošto ne dobijaju dovoljno svetlosti direktno. Gubitak od 10 % tečnosti dovodi do neizostavnog odumiranja. a njihovo lišće se pretvorilo u trnje. To je jedan od najoliglednijih znakova nedostatka vode.8. jer on nekad vrlo očigledno ukazuje na njene sposobnosti. čvrste i sjajne listove. Nedeostatak vlažnosti treba nadoknaditi čestim raspršivanjem vodenih kapljica po njemu. ima mineralnih soli koje će se zatim pretvoriti u organske materije u procesu fotosinteze. Kada biljka ne uspeva da nađe više vodu potrebnu za opstanak u zemlji. od biljaka kao što su kaktusi ili neke druge sukulente. kao i od vrsta koje nemaju stabljiku.1. Veliki listovi palmi i filodendrona su znak da te biljke žive u krajevima izloženim čestim padavinama i u kojima je atmosferska vlažnost velika. imaju debelo i mesnato tkivo. zato se one nazivaju sukulente – pune soka. Veoma često biljke mogu da prežive nepovoljne uslove samo zahvaljujući rezervama hranljivih materija. Vrste koje žive u u zonama sa malom količinom padavina ili sa izraženim sušnim periodima. Kada ćelije ustupe deo tečnosti koji sadrže. fizički mehanizam kapilarnosti omogućava da da tečnost stigne do organa biljke. najmanju površinu. Tako na primer biljke iz sušnih regiona su zaobljene jer sfera daje sa jednakom zapreminom. samo ako posmatramo njen izgled. Vlažnost vazduha je takođe korisna za korenje koje se nalazi iznad zemlje (vazdušno korenje). Korenje retko sa tim ima bilo kakve veze. Ona sprečava sušenje nadzemnih organa i osvežava ih vreme velikih vrućina. Najčešće je dovoljno da se busen biljke dobro nakvasi vodom da bi se ona vratila u prvobitno stanje pre izlaganja suši.

osim azaleja ako je ambijentalna tempretura preko20°C Begonije. hoja. kordiline. juka. ako je ambijentalna temperatura između 15 i 18 °C Bršljan. spatifilum. pilea. Agrumi i biljke sa primorja ako je ambijentalna temperatura između 8 i 12 °C Mesnate biljke. poinsetja bez cvetova. Većina zeljastih i procvetalih biljka. fuhsije. bromelija. aloja. bokarnea. dracena. krosandra. kalateje. paprat. cisus. kordiline itd. Agrumi i biljke sa primorja. bršljan. biljke mesožderi. pomoćnica… Sve procvetale biljke. banana. kaktus. peperomija. cimbidijum. fuhsije. olistala begonija. ceropegija. pahipodijum itd. singonijum. Jednom ili dva puta nedeljno Jednom nedeljno Svakih 8 do 10 dana Svakih 10 do 15 dana Svakih 15 do 20 dana Svakih 20 do 30 dana 163 . potos. Mesnate biljke kao i one sa dlačicamana stabiljkama i listovima. šeflera. osim lukovičastih biljaka u cvetu na vegetacionom odmoru. kada je ambijentalna temratura preko 24°C Iste vrste kao u zimskom periodu i sve cvetne biljke osim orhideja. kada je temperatura iznad 20°C. Zeljaste biljke i biljke sa mekom stabljikom: zeleni ljiljan. ako je temperatura u enterijetu između 18 i 20 °C. lukovičaste biljke u fazi vegetacionog mirovanja. fikus. klivija. fitonija. jagorčevina. šeflera. nertera. pahira. bromellije. krasulja. cisus. akalifa. singonijum. sanseverija. osim lukovičaste biljke u fazi vegetacionog mirovanja. eonijum. bromelije. poinsetije. biljke sa tankim stabljikama.Jednom dnevno Svakog dana 2 do 3 puta Od početka oktobra do kraja februara Nema potrebe da se često zaliva bilo koja biljka u ovo godišnje doba. fikus. bokarnea. lukovice sa cvetovimma na vegetacionom počinku. kolumnea. hlorofitum. kaktusi. Papirus. koje se apsolutno drže na suvom. agava. kalanhoa. aspidistra. kaktusi. euforbija. filodendron. ako temperatura ne prelazi 12 °C Mesnate biljke. koje se apsolutno drže na suvom. potos. banana. ako je ambijentalna temperatura između 12 i 15 °C Palme. sedum. pelargonijumi. ako je ambijentalna temperatura niža od 22°C Palme. biljke mesožderi. filodendron. kroton. ako temperatura ne prelazi 22°C Treba obavezno zalivati biljke što češće u toku vegetacije. Asparagus. pelargonijumi. ali isto tako i selaginela. ciklame. ečeverija. orhideje. fitonija. sanseverija. ako je ambijentalna temperatura niža od 22 °C Kaktus. dracena. Treba obavezno zalivati biljke što češće u toku vegetacije. asparagus. kapsikum. hibiskus. biljke mesožderi. alokazija. anturijum. difenbahija. jatrofa. aspidistra. dipladenija itd. ako je temperatura između 5 i 8 °C Od početka marta do kraja septembra Procvetale biljke. poliscijas itd. begonije u listu.

Jedan od najčešćih uzroka propadanja biljaka u enterijeru je i preterano zalivanje. pa se u tom slučaju voda za zalivanje ostavlja da prenoći pre nego što ćemo je koristiti za zalivanje. Funkcioniše tako što se sipa voda na površinu saksije i infiltrira se u zemlju koju natapa. biljke sa krtolama u osnovi kao i veoma bujne forme. učestala zalivanja dovode suviše velike koncentracije štetnih produkata na koje će biljke reagovati odumiranjem. pustimo da se oslobodi viška vode. šarama i prozirno) i vrste koje formiraju rozetu. One postaju crne i formiraju nekroze. U toku faze mirovanja (od oktobra do kraja februara). u proseku. Potrebno je znati da pre nego što vratimo biljku na mesto. ali i zbog neodgovarajućeg kvaliteta vode. poželjno je da se zaliva obilno i ređe. Zalivanje potapanjem – ovaj metod se koristi za sve biljke sa lišćem koje se ne sme kvasiti (lišće sa dlakama. Kako je količina zemlje u saksiji veoma mala. Nekoliko dana kasnije. biljku napadaju i gljivice. na ivicama ili na sredini lista pojavljuju se tamne mrlje. Zaliva se polako. kada je voda preopterećena mineralima (krečnjak) ili otrovnim supstancama (kao na primer hlor u vodi iz gradskog vodovoda). većina biljaka dobiće dosta vode da bi se izbeglo sušenje. veličine saksije. Dovoljno je da se u vodu ubace supstrati koji služe za oslobađanje vode od krečenjaka ili da se iscedi limun u vodu. Kako su biljke koje se neguju u kući pretežno acidofili (vole kiselost). ali sadrži dva elementa koja biljkama apsolutno ne odgovaraju : krečnjak i hlor. Tehnike zalivanja Iako postoji tačan raspored zalivanja biljaka u kući. U toku perioda rasta (od početka matra do kraja septembra). Ova tehnika se zasniva na potapanju dve trećine ili tri četvrtine saksije u vodu. a za to vreme će se i njena temperatura izjednačiti sa temperaturom sobe pa neće škoditi biljkama. njenom tkivu prepunom vode nedostaje čvrstina. Rešenje za ovaj problem zavisi od biljke. vlaženjem tla usled padavina. temperature enterijera i godišnjeg doba. kvaliteta supstrata. odnosno jedan litar zemlje za 10 litara humusa. manjem broju biljaka potrebne su male količine vode. Da bi sprečili da se rezerva napuni viškom vode i da tako dođe do zasićenja putem kapilarnosti. Treba obavezno odmah prestati sa zalivanjem i biljku držati na suvom mestu koje se 164 . Po veoma tolplom vremenu takođe ćemo morati da raspodeljujemo malu količinu vode svakog dana da bi smo osvežili biljke. u suštini ona je dobrog kvaliteta. Karakteristika hlora je da za nekoliko sati nestane iz vode koja je namenjena zalivanju. treba zalivati sa malo vode ali češće. redovno zalivanjem vodom iz gradskog vodovoda doći će do požutelosti – hloroze. korenje počinje da truli. Mi ipak najčešće koristimo za zalivanje vodu iz gradskog vodovoda. Ogovarajuća količina za zalivanje je jedna desetina zapremine zemlje. u trajanju od pola sata. često se izostavlja pitanje količine vode kojom se biljka zaliva. Kada su u tom stadijumu. Zalivanje odozgo – predstavlja klasičan metod koji se zasniva na prirodnom procesu. da bi se rešio taj problem.Tabela učestalosti zalivanja Problemi u vezi sa zalivanjem često nastaju zbog neprilagođenog rasporeda. što traje petnaestak minuta. Suviše zalivena biljka počinje da pokazuje simptome slične simptomima dehidracije: klone.

9. Zalivanje kaktusa i sukulenti – u toku rasta zalivaju se svakih šest do deset dana. biljke koje formiraju čvrsto stablo. koje ga zatim pretvaraju u nitrate (soli azotne kiseline).8. fosfor (P) i kalijum (K).Biljke i zalivanje Najobilnije i najčešće zalivanje biljkama je potrebno za vreme rasta. i ne kvasi se sredina biljke i prazni se podloška. Tečnost koju upija koren sadrži uglavnom tri elementa: azot (N). U prisustvu svetlosti. Bilo bi najbolje da se zameni saksija i da se supstrat zameni i da se pritom prosuši. koje procesom fotosinteze i pod dejstvom enzima. Biljka oslobađa kiseonik i vodonik. Zalivanje zeljastih biljka – biljke bez stabljike. a zimi svakih petnaest do dvadeset dana. ali isto tako i veliki broj oligoelemenata. U toku tog perioda zaliva se 2 puta više po učestalosti i 3 puta više po obimu u toku perioda. Zalivanje bromelija – zalivaju se prosečno jednom nedeljno u toku čitave godine. skrob i šećer. pretvara azot u aminokiseline. a 165 . ritam zalivanja varira prema tome koja je temperatura u enterijeru. zalivaće se najmanje 2 puta nedeljno u toku rasta i jednom nedeljno zimi. Obavezno se upotrebljava voda u kojoj nema krečnjaka. da bi proizvela ugljene hidrate. Obavezno se pri ovoj operaciji proveri korenje i ukloni ono koje je opušteno i ima tamne mrlje. hlorofil (pigment koji daje lišću zelenu boju) omogućava da se razdvoje atomi od molekula ugljendioksida i molekula vode.2 Đubrenje Preko stominih otvora na lišću biljka usvaja velike količine vazduha u iz njega izdvaja ugljendioksid (CO2).dobro provetrava.3. Počev od temperature od 24°C zalivanje je potrebno skoro svaki dan. Azot Azot u zemlji potiče velikim delom od organskih materija. Zalivanje drvenastih biljka – u normalnim temperatrurnim uslovima.1. Zalivanje orhideja – forme sa pseudolukovicama ili koje razvijaju šuplje stabljike zalivaju se najmanje jednom nedeljeno čitave godine ili svaka 3 dana u toku cvetanja. 4. Ove energetske materije onda sagorevaju u kontaktu sa kiseonikom da bi se omogučio rast biljke. a da se zameni sa nekim koji ima lagan mehanički sastav. koje razlažu materije. U toku prelaznih perioda. a to je period od polovine marta do kraja semptembra. kao biljke koje formiraju rozetu ili busen vitkih stabljika. Sirova tečnost ga prenosi do lišća. kao vrste sa debelim listovima zalivaju se najmanje jednom nedeljno u toku rasta i svakih deset ili petnaest dana u toku zime. odnosno za vreme vegetacije.

zato što povećava količinu skroba u krtolama. biljka ne bi mogla pravilno da koristi azot. Zahvaljujući organskim kiselinama u humusu dolazi do rastvaranja i asimilacije fosfora. On posdstiče razvoj korena i značajno doprinosi ravnomernom razvoju biljke. ili njenog anhidrida (P2O5). zato je važno da je supstrat bogat organskim materijama. dakle za biljke koje se gaje u saksijama uvek treba koristiti supstrat koji je bogat kalijumom. Podsticanjem rasta i procesa oplođivanja. rizomima. Imaju tu prednost što deluju lagano i što ne postoji mogućnost da se korenju nanesu opekotine. U suviše kiselom tlu skoro da nema KOH. podstiče razvoj lišća i zeljastih stabljika. Mineralna đubriva se obično nazivaju “hemijskim” ili veštačkim. Azot ulazi u sastav biljnog tkiva i od velikog je značaja za rast biljaka. jer su to proizvodi sa uravnoteženim i sigurnim dejstvom.zatim u proteine. Tečna đubrviva delimo da organska i mineralna. ali su i dalje jako koncetrovani da bi mogli da se direktno koriste. koji ne ostavljaju trag. Kalijum Biljke ga uzimaju u formi K jona iz kalijumhidroksida (KOH). Organska đubriva se prave na bazi prirodnih materijala (cvekla. pa je i dejstvo brzo i pokazuju se rezultati posle samo nekoliko dana. pa se razblažuju sa vodom. i jako pažljivim doziranjem. Važan je za formiranje plodova i za njihov kvalitet. Biljke ga jako brzo apsorbuju. takođe jača imunitet biljke. namenjenim za podsticanje rasta biljaka. Tečna đubriva Za biljke u kući najčešće se koristi tečno đubrivo. U njemu su hranljivvi sastojci ravnomerno raspoređeni. biljke u kući brzo iscrpe ono malo hranljivih sastojaka iz supstrata. Ovaj element ima suštinsku ulogu u transportu šećera i formiranju rezervnih organa. biljke u saksijama se ne razvijaju i ne cvetaju. Vrste đubriva Sa količinom zemlje koja je ograničena zapreminom saksije. Bez prisustva kalijumhidroksida. Mineralnim đubrivima se 166 . Najčešće su to proizvodi bez mirisa i boje. Fosfor Biljke koriste fosfor u formi fosforne kiseline (H3PO4). koža. Ona su proizvedena putem sinteze. guano…). semenu u korenju. fosfor ima važnu ulogu u cvetanju. Bez redovnog i mudrog đubrenja. Ternim “đubrivo’’ je zvaničač naziv za proizvode sa hrnaljivim sastojcima. takođe utiče na hidrataciju tkiva.

sa sporim ili postepenim unošenjem. koji se pobadaju u zemlju na ivici saksije. sa sposobnošću prodiranja. tako da oni imaju efikasnost 2 meseca. Jedno nanošenje u toku godine po površini saksije je dovoljno. koji su bitni za uravnoteženo đubrenje. 167 . koje se na lišću može nanositi sa pršivanjem. koji se rastvara u vodi da bi se dobio hranljivi rastvor. Može da im se zameri što je potreba preciznost kod doziranja. da bi se izbeglo da preparat dođe u kontakt sa korenovim sistemom. Ovaj sistem se može pokazati kao praktičan za upotrebu u staklenoj bašti ili verandi u kojima ima dosta biljaka. jer su te nove kuglice ili granule. koji se koristi kao tečno đubrivo. u zavisnosti od vlažnosti supstrata. Zamišljeno je da se ovaj štapić zalivanjem rastvara. Đubrivo za lišće – folijarno prihranjivanje Reč je o tečnom ili rastvorivom đubrivu. Đubrivo u formi štapića Hranljiva materija je posebnom mašinom kompresovana tako da dobije izgled: tablete. Đubrivo u granulama Koristi se često za biljke u kući. tako da se obavezna pažljiva upotreba. Štapiće je bolje korisiti za biljke u velikim saksijama ili za one koje su tek smeštene u nove saksije. štapića.zamera što ne sadrže fitohormone (auksine). eksera. Hranljivi sastojci apsorbuju se preko pora na listu. kupe. Rastvori đubriva Reč je o prašku visoke koncentracije. Đubrivo se nalazi u jednoj vrsti zatvorene porozne kapsule i oslobađa se preko membrane. takođe se jako lako dešava da se korenu nanose opekotine.

Posle prva 3 meseca đubrenje postaje neophodno. koja se unosi u pravom trenutku. da bi se zatim polako usporilo u junu i da bi se zatim opet bilo jače u septembru. napravljen prema njenom metablizmu i načinu života. Tečno đubrivo . 168 . pravilo je jedno đubrenje posle svaka tri zalivanja u toku perioda rasta. vtaminima ili oligoelementima.K. rastu mnogo pravilnije. dok đubrivo za cvetne biljke podstiče složeni proces cvetanja. Učestalost đubrenja “Perle ” sa sporim unošenjem traže samo jedno đubrenje godišnje. Univerzalna đubriva – predstavljaju ugavnom uravnotežene proizvode u kojima je svaki element približno jednako zastupljen. bez rizika opekotinna i posebno. Ostala đubriva– delimo na đubriva za “zelene (lisnodekorativne)biljke” i za “cvetne biljke”. a smanjilo se u oktobru. Pravilno korišćenje đubriva Pravilno đubrenje u teoriji je tačna hranljiva doza potrebna biljci za rast .nanosi se uvek na vlažan suspstrat. Osim za biljke u punom cvetanju. a zatm u septembru. ipak nanosi se najčešće jednom nedeljno. Štapići su aktivni za vreme od 8-10 nedelja. Najbolje vreme za đubrenje biljaka u kući je između aprila i polovine jula. Zato je dobro rešenje da se u nove biljke smeste u supstrat koji je ravnomerniji i bogatiji od onog iz kog su potekle. Nažalost mi u kući možemo da kontrolišemo samo temperaturu. uz napomenu da je doza koja je preporučena od strane proizvođača maksimalna. Kod aktivnih biljaka u toku zimskog preioda đubri se svakih 15 dana. da korenje ne bi naglo apsorbovalo višak mineralnih soli. Ona se mogu dopuniti magnezijumom. Đubrivo za lišće ima neposrednu efikasnost koja kratko traje. Đubrenje treba da bude jače na početku perioda rasta. u zimskom periodu treba potpuno prestati sa đubrenjem. U martu i septembru dovoljno je jedno đubrenje. koji će omogućiti da se dobije najbolji mogući rezultat. dok svetlost zavisi od ćudi neba i godišnjih doba. Ovakvom metodom biljke se lagano đubre. vlažnost od truda uzgajivača isto tako i zalivanje. Drugim rečima đubrivo za zelene biljke podstiče razvoj i rast stabljika i listova. Ukoliko đubrivo koje je kupljeno ima naziv “kompletno” to znači da ono sadrži tri snovna elementa : N.Specijalna đubriva Trebalo bi da za svaku biljku postoji specijalan program đubrenja.se raspodeljuje ravnomerno po površini humusa. Đubrivo u granulama .P. Za tečna đubriva.

nekrozom. tako da može da se suprotstavi napadima. vertikalno uz zid saksije. Cyperus. Pod pojmom štetočine podrazumevamo vrste koje napadaju biljku i njome se direktno hrane: insekti.8. 4. kad je napadnu patogena gljiva. ne na najotpornije jedinke. odstranjivanje izdanaka ili granja. već treba da se ograniči njihovo delovanje tako da oni postanu podnošljivi. Glechoma. u kući nalaze veoma povoljne uslove za razvoj. iscrpljen ili neodgovarajući supstrat. bakterija ili virus. Microlepia. Ne sme se nikako dopustiti da ovo đubrivo teče. Nidularium. Nikako se ne postavlja u sredinu saksije da ne bi došao u dodir sa korenjem. uzgajane u odličnim uslovima. Caladium. Đubrivo za lišće – nanosi se raspršivanjem kapljica po lišću. Hymenocallias. pauci. i da se deluje tako da ne dođe do novih napada i da drugi neprijatelji ne iskoriste prolaznu slabost da bi oni prešli u akciju. Ukopava se na dubinu od 3 cm. 10. Neke biljke za enterijer pokazuju otpornost prema većini štetočina i bolesti. a takođe oni u kućama praktično nemaju neprijatelja. kao nedostatak svetlosti. Biljka reaguje oboljenjem.Orezivanje biljaka Orezivanje. 4. izloženost promaji.Đubrivo u štapićima . Zadatak uzgajivača je da biljku opremi. ali su istraživanja pokazala da se jedna bolest ne širi obavezno na sve jedinke. U enterijeru napad parazita treba brzo da se suzbije jer biljke koje se odgajaju u saksijama imaju inače manju otpornost na svoje neprijatelje za razliku od biljaka koje rastu u prirodnim uslovima. da bi prošlo kroz pore koje se na njemu nalaze. a takođe im nije neophodno prskanje : Aspidistra. preterano zalivanje.3. da je podmladi ili da samo počisti oštećene 169 . da joj da formu. koje raspolažu unutrašnjim sredstvima da se zaštite od napada. Oni koriste ustajalu vlažnost (u saksijama i na biljkama) da bi se razmnožavali. Pellonia. ima za cilj. gubljenjem boje. Stenocarpus… Kako je sve pitanje ravnoteže u prirodi.se pobada direktno. da je oslobođena štetočina ili agenasa vektora oboljenja. da biljku uravnoteži. bube. Fittonia. Nega biljaka Kао sva živa bića. mrljama na listovima ili stabljici. suviše slaba vlažnost vazduha. biljke ugoržavaju razne bolesti i štetočine. gusenice. Biljke imaju prirodni sistem za odbranu od spoljnih uticaja. biljke nemaju potrebnu energiju da se odupru napadima neprijatelja. dakle ne sme se prekoračiti preporučena količina. da podstakne njen rast. glodari. ne dolazi u obzir da se neprijatelji biljaka potpuno istrebe. Dok naprotiv neprijatelji biljka. U nepovoljnim uslovima uzgajanja.

Orezivanje nije česta intervencija na biljkama u kući i ova operacija se mnogo češće vrši na biljkama grmolikog oblika. uvenuli oštećeni delovi. jer taj period najviše odgovara odlasku na mirovanje. deo na kome su odsečeni izdanci nalazi se na samom kraju i prima u izobilju hranljivu tečnost. znači oseći čitavu granu ili jedan njen deo da bi se uklonili mrtvi. Reakcije biljaka Kako je cirkulacija biljnih sokova uzlazna. Orezivanje treba da prati dobra nega. praćena neznatnim povećanjem vlažnosti vazduha. Vrste koje su nam zanimljive zbog cvetanja uvek se orezuju posle precvetavanja. dobra izloženost svetlosti i dosta visoka ambijentalna temperatura. odnosno obilnije zalivanje i đubrenja. jer biljka energično reaguje na skraćenje. Posle orezivanja. Vreme orezivanja U toku perioda rasta samo će se blago orezivati mladi izdanci. prekobrojnih ili na neodgovarajućem mestu da bi se omogućilo biljci da dobije estetski prijatnu siluetu i da nastavi da se skladno razvija. dok se za veće intervencije na strukturi ili silueti biljke sačekati kraj mirovanja. Cilj je da se dobije kompaktna silueta i da se stimuliše cvetanje 170 . biljka će bolje da se razvija posle orezivanja. Dobijanje željenog habitusa Vrši se na biljkama za koje želimo da imaju izuzetno lepu siluetu. bolesni. Ova operacija predstavlja uklanjanje idanaka. Kada iz okca počnu da niču izdanci. ona teče prema krajevima izdanaka. što stimuliše rast biljaka. kao bonsai. Ova operacija je najčešća kod biljaka penjačica.delove. Orezivanje se takođe sastoji od skraćivanju pojedinih grana kada pritiskaju jedna drugu ili čiji je rast neumeren u odnosu na ostatak biljke. Ono takođe ima i stimulativni efekat. Ova operacija se sastoji od rezanja mladih grana na krajevima da bi počela da prisitiže hranljiiva tečnost u delove koje želimo da razvijemo. Uloga orezivanja Orezti.

seku se veoma kratko grane na kojima su bili cvetovi. sa ciljem da se uspori rast i posebno da se formiraju manji. da bi se izazvala pojava novih izdanaka na stablu. Interevencija se sastoji iz posecanja dela iznad novog izdanka.Cilj je da se ukloni uvelo cveće kako bi se stimulisao razvoj pupoljaka. Korisiti se isto tako za sprečavanje razvoja cvetova kod vrsta sa ukrasnim listovima. Uklanjanje lišća treba vršiti jednom u 3 ili 4 godine. nežnih izdanaka. Treba da se ograniči rast pojedinih grana da bi se sačuvala elegantna forma i dobro uravnotežena silueta. tako da ostaju samo grane. Recepaža To je ekstremno rešenje. sasecaju se stabljike koje su procvetale. Uklanjanje lišća Inervencija koja se vrši na biljkma koje se uzgajaju kao bonsai. Sasecanje To je radikalno orezivanje koje se sastoji iz uklanjanja svih mladih. ogolelih ili neestetskih grana. Pinciranje Ova se tehnika uglavnom koristi za zeljaste biljke. u korist mladih zdravih izdanaka. koje nisu mogle da se razgranaju. na 5 cm od mesta iz kog su nastale. na svežije mesto i bez vode. Krajem godišnjeg doba. Recepaža se vrši na biljkama koje su suviše velike. recepaža se sastoji u sasecanju stabala na 10 do 20 cm iznad zemlje. Posle tog orezivanja. Ponekad se recepaža koristi za biljke penjačice koje se suviše ogolele i koje želimo da budu oporavljene u novoj bogatijoj formi. Pinciranje se sastoji u presecanju vrha još nežne mlade stabljike iznad lista. Metodi orezivanja Podmlađivanje Reč je o uklanjanju starih. Etetaža To je pandan pinciranja. Operacija se sprovodi odmah po završenom cvetanju. 2 do 3 puta manje od predhodnih. U maju ili junu uklanjaju se svi listovi koji prekrivaju biljku tako što se sasecaju u donjem delu peteljke. da bi podstakli formiranje cvetnih pupoljaka ili da bi biljka dobila kompaktan izgled. Posle toga pomoćna okca će se ubrzo razviti u nove listove. pošto je reč o sasecanju skoro čitave biljke. koje se koristi za drvenaste ili već razvijene biljke. 171 . Cilj je da se spreči da biljka razvije suviše veliku drvenastu strukturu. lepši listovi. biljke se stavljaju na vegetacioni odmor. Kod drvenastih biljaka. za koje želimo da se granaju.

gardenija. čije se cvetanje proteže na više nedelje – azaleja. fuhsija. U prirodi. uklanjanjem uvelih cvetova podstiče se stvaranje i procvetavanje novih pupoljaka. Te sitne čestice skupljaju se na lišću. To je deo svakodnevnog održavanja.11. Preporuka je da se odseče čitav cvet sa cvetnom peteljkom. biljke počinju da žute i rast se usporava. Podupirač mora da 172 . prašina se taloži i vremenom stvara neproziran sloj na lišću. ali isto tako i da na biljkama. Zbog zemljine teže ona se taloži na podu. jer se donji deo cveta. bolesnih ii osušenih. To dosta smanjuje količinu svetlosti koju bi biljka trebala da dobije. Ali u kući. orhideje itd. vezana za naš lični osećaj za estetiku.Čišćenje Da bi biljke ispunile svoju dekorativnu funkciju. Uklanjanje uvelih cvetova Cilj takve inetrvencije nije čisto estetski. kiša preuzima obavezu da redovno pere biljke. biljka će biti primorana da proizvede nove cvetove jer nije postigla cilj. Ako se spreči stvaranje plodova uklanjanjem uvelih cvetova.4. U kući svo opadanje sa biljke logično se smatra degradacijom njene lepote. nameštaju.Povezivanje i postavljanje oslonaca O „podupiranju“ i vezivanju biljaka govori se kada biljku. a jednom mesečno je minimum. jer biljka cveta da bi se razmnožavala.10. Otprašivanje U kući je kretanje vazduha nedovoljno da bi obezbedilo odnošenje prašine. zaštićen cvetnom čašićom. Ovaj pojam se čisto ljudska ocena. Oplođeni cvetovi proizvode plodove koji sadrže seme. one u kući moraju da izgledaju čisto. suvo ili žuto lišće. što ima za cilj da se poveća vlažnost u prostoriji ili je mogće obrisati gornju i donju stranu lišća vlažnim sunđerom. zasnovanog na osmatranju naših biljaka. izgledaće nam kao „prljavi“. begonija. postavljenu u vidu malog luka ili spirale na metalnog podlozi. Biljke sa glatkim listovima mogu da se tuširaju. Pošto se hlorofil više ne stvara ili pošto nestaje. pretvara u plod. drži više pravih štapova. 4. zbog velike elektrostatičke sposobnosti biljaka. Prva intervencija na čišćenju treba dakle. uveli cvetovi. koji sadrži ženske gamete. Na biljkama. Tako. Skidanje prašine jednom nedeljeno bi bilo idealno. osušena grana. da se sastoji od uklanjanja sa biljke svih oštećenih delova.

Najlonski kamap ili gvozdena žica. Korenje će iz mahovine uzimati višak vlage i hranljive materije. bela je takođe dosta diskretna. a da se ne razvijaju na na sve strane ili u visećim korpama. i pralagođeni su biljkama sa korenom iznad zemlje: potos. za zalivanje iznad podupirača da bi se ovlažila mahovina ili da se svakodnevno orošava mlakom vodom. Jednom u mesec dana potrebno je da se doda 50-procentni koncentrat tečnog đubriva za prehranu nadzemnog korenja. Bakrena ili mesingana žica rezervisana je za priivezivanje bonsaija. ne odgovaraju cveću.bude diskretan i stabilan. Poklazala se praktična za podupirače sa mahovinom. Poželjno je da se postavi ili zameni kada je biljka mlada ili kada se izmešta u drugu saksiju. Privezivanje Ta operacija se odnosi na biljke penjačice ili lijane.. bambusi ne mogu da podnesu biljke sa veoma velikim razvojem. sa snažnim rastom. U prodaji se nalaze podupirači u raznovrsnim dekorativnim formama: spirale. poreklom iz Nigerije. Gvozdena plastificirana žica je čvrsta. čvrst. Lukovičaste biljke 173 . koje je bolje postaviti da se razviju na vidljivoj strani po površinskoj ravni. silueta životinja. a blago je i čvrsto. prirodan Podupirači koji su napravljeni od ovog materijala se utapaju u lišće. da se ne bi izlagali opasnosti da se povredi korenje. naročito za biljke sa gusim lišćem. a da se ne oštete. Potrebni su nosači prečnika od najmanje 2 cm. Razne vrste veza Sve što može da se privezuje. Za biljke sa debelim stabljikama. Bambus. filodendroni ili sobne lipe. Potrebno je da se polako sipa voda. Mnoge biljke se prodaju privezane za mali luk. Vlakno od rafije je prirodni proizvod od palme. oštre su i režu stabljike. singonijum ili penjuće filodendrone. kao što su fikusi. bolja je plastična. Podupirači sa mahovinom Prekriveni su prirodnom ili veštačkom mahvinom. Zelena boja se dobro uklapa uz lišće. srca. Plastika ili metal Podupirači od plastike ili plastificiranog metala odgovaraju žilavim i teškim biljkama. može da posluži kao veza. Suviše tanke. Zbog elastičnosti.. da bi se dobio efekat širine. Oni su čvrsti i mogu trajati više godina. Privezana biljka predstavlja veću površinu za sunce i snažnije raste. tako da može da podnese teške biljke. Ona je dobra za biljke sa slabim razvojom.

Takođe ukoliko je voda za zalivanje zagađena ili suviše hlorisana.Problemi pri uzgajanju biljaka Svaki nenormalan znak. Oboljenje zahvata prvo jedan organ. glavnog sistema žilica pojavljuje se taman krug. a posle se širi i na ostale delove biljke. Odrasli listovi su mestimično prošarani žutim mrljama (nedostatak kalijuma). njihove stabljike su duže i savitljivije. zbog neasimilacije ili zbog nedostatka minerala u supstratu koji su joj potrebni. suviše često đubrenje ili suviše koncentrovano đubrivo. zatim oko središnjeg dela lista. 4. Uzroci: biljka pati od poremaćaja u ishrani. Kad se uzgajaju u saksiji te biljke traže potporu. Uzroci: izloženost suviše jakom suncu. Nedostaci u ishrani Središte lista bledi i žuti. više toplote i đubriva). Opekotine na lišću Nastaju gubitkom boje. Opadanje cvetnih pupoljaka Ako biljka koja je trebalo da procveta naprasno gubi svetne pupoljke. ukazuju nam na previše zalivanja. Kasnije oboleli deo postaje taman i krut. Čitava biljka na kraju dobija žalostan izgled i umire. Na ivici središnjeg dela lista velike tamne površine se opuštaju i suše.U prirodi. Rast i cvetanje su značajno usporeni. Zahvaljujući uslovima uzgajanja (manje svetlosti. Uzroci: suva potamnelost je posledica nedovoljne vlažnosti ili udara hladnoće. 174 . Žutilo se manifestuje oko žilica (nedostatk azota). Tamnjenje lišća Vrh listova se suši i tamni. za cvetove lukovičastih biljka nisu potrebni podupirači. ukazuje skoro uvek na problem koji nije u vezi sa parazitima. Meki delovi na listu. Može takođe biti i posledica opekotine. koji se pojavi naglo i na dosta uopšten način na biljci u enterijru. i ostatak lista se deformiše.12. ali žilice ostaju zelene (nedostatak gvožđa ili hloroza).

Takođe i voda sa prevelikim sadržajem hlora može da dovede do ove pojave. Opadanje lišća Biljka gubi veliki deo lišća koje je i dalje zeleno. Tek nastalo lišće je deformisano ili mu nedostaju pojedini delovi. Takođe se ova pojava zapaža kod biljaka koje u proleće prerano iznesemo napolje i koje pate zbog prevelike razlike u temperaturi. Gubljenje boje lišća Jedan ili više listova gube boju i mestimično blede. ali se ona uglavnom javljaju u staklenim baštama za proizvodnju. Simptomi su prvo mestimična bezbojnost. Uzroci: reakcija na suviše suv vazduh ili zadimljenu atmosferu. koja se proširuje na čitav list koji kasnije opada. Uzroci: virusna oboljenja. 175 . neodgovarajuće đubrivo mogu dovesti do deformacije tkiva. biljka se opušta i na kraju se osuši. Gubljenje čvrstine i opuštanje Ako listovi počnu da gube čvrstinu. Dolazi do iznenadno velike razlike u dnevnim i noćnim temperaturama. iscrpljen supstrat. Suviše niska temperatura. Uzroci: izloženost promaji. neprilagođena temperatura. umotavaju. Voda za zalivanje je suviše hladna. siromašan supstrat. Ukoliko je biljka bila izložena promaji. veliko iznenadno opadanje temperature. Sušenje Čitav list ili samo deo lista na krajevima se suši. Uzroci: temperatura u enterijeru je suviše visoka i ako je vazduh u prostoriji suviše suv. Uzroci: nedovoljna vlažnost. Razne deformacije Prvo lišće pa kasnije i stabljike koje se skupljaju. neprilagođeno zalivanje. Opadanje razvijenih cvetova Ukoliko opadaju biljci cvetovi i pre nego što se osuše. tamni i opada. Ukoliko je patila dugo od nedostatka vode.Uzroci: ako je biljka izložena svežoj pormaji. Tek kupljena biljka prevezena je u lošim uslovima.

азалеје и циклама.Прашина која се појавила у току зиме уклања се мокрим сунћером. Uzroci: uglavnoom je u pitanju biljka koja dugo vremena nije izmeštena u drugu saksiju i čiji se humus iscrpio.Саксије сепостављају на слој глинених куглица са мало воде да би се ублажило сушење ваздуха од грејања које је у јануару интензивно. Međutim. malo posle toga opadaju.Оне ће дуже цветати уколико се зими остављају у свежој просторији.Uzroci: nedovoljno i suviše retko zalivanje. ako izgleda bolesno i može da dođe do gubljenja boje.Саксије се поставити на прозоре како би користиле најјачу светлост. svaka trajnija požutelost mladog lišća na krajevima grana treba da se shvati ozbiljno. Rastojanje između dva lista je jako malo. Hloroza (Požutelost) Ukoliko jedan ili više listova naglo počinju da dobijaju otvoreno žutu boju.Свакодневно орошавање за већину биљака . Орезују се гране које су се сувише одужиле због недостатка светлости.температуре и заливања.У фебруару се купују јагорчевине. 4.па се у том периоду мења супстрат и саксије код већине биљака. supstrat ne zadržava dovoljno vodu i ne dozvoljava joj da stigne do korenja. Požutelost i opadanje lišća zimi su normalni ako je količina opalog lišća manja od trećine njihovog ukupnog broja. 176 .Нега против оидиума и биљних ваши се врши адекватним прскањем. Uzroci: kada je reč o listovima iz donjeg dela kruna požutelost je normalna pojava.Већина биљака је у вегетацијском одмору. Број заливања се смањује као и количина. jer biljka reaguje na neki problem.распршивањем капљица млаке воде по лишћу. Фебруар: Фебруар месец одликује се повећањем дужине дана. Usporeni rast Ukoliko biljka više ne raste ili veoma sporo raste. Орошавањем се постиже повећање влажности .Између два заливања потребно је да се хумус осуши.13. МЕРЕ НЕГЕ И ГАЈЕЊE БИЉКА ЗА ЕНТЕРИЈЕР ПО МЕСЕЦИМА У ГОДИНИ Јануар: У току јануара најбитније је одржавати иделну равнотежу између заливања. nema cvetanja.

Мај је месец хибискуса..Ђубриво које се корости је посебно за цветне врсте. .Што је температура већа биљке траже више влажности. Април: Април је месец за цветање многих врста.гарденије. Размножавање резницама у води погодно је за импатиенсе.импацијенс.кактусе и агруме.Биљке засаћене у марту се не пресаћују док не достигну 3 цм висине.светлост и температура повољно делују на раст биљака у ентеријеру.јер ће дуже трајати.ђубрење и орошавање.љубичице које почињу да цветају. Мај: Температура у мају расте па се број заливања прилагођава променама температуре..орхидеја користи се вода без кречњака.најбоље је течно за цветне биљке.користи се ћубриво за агруме који су богати калијумом који стимулише цветање.орхидеје.коришћењем воде која је исте температуре као и просторија.Март је идеалан месец за размножавање. Сађење комбинације зелених и цветних врста освежиће просторију.У марту се сеју егзотични плодови као што су агруми.Честе су и биљне важи које се морају прскати инсектицидом три пута у размаку од 6 дана.као и уклањање пожутелог лишћа. Редовно проветравање одржаће биљку виталном.Измештање зелених биљака погодно је уколико њихова земља није мењана преко 2 године.Орезују се гране које су патиле у току зиме.Орошавање лишћа са горње и доње стране је два пута у току дана .На топлом се успешно сеје бегонија.постепено се повећава заливање.Март: Почетак пролећа наговештава повећање светлости. Чишћење лишћа је обавезно у пролеће .при чему је важно да биљке сачувамо од јаког сунца кије пролази кроз прозорско стакло.Саксије се могу поставити на влажан слој шљунка.Прихрањивање се врши једном између дава заливања.Када је јако топло залива се на свака 2 дана. Пресађују се само оне врсте којима је тесно у саксији. Приликом куповине бирају се биљке које су у пупољку.. Јун: На почетку лета .За врсте које управо цветају морамо сачекати са пресађивањем након периода цветања.пасифлоре.хризантема.Повећањем влажности се постиже учесталим орошавањем капљицама воде.Број заливања и количина воде се повећавају.глоксиније.како би уклонили црвене пауке који се интензивно размножавају у мају.али избегавати промају и нагле промене температуре.урме.папаје.Приликом комбиновања посебна пажња се обраћа да се користе врсте са истим потребама за светлошћу и заливањем. 177 .биљке ентеријера настављају са растом и траже више пажње. За заливање азалеје. Средином месеца биљкама се додаје ђубриво. Пре ђубрења потребно је да се супстрат залије бистром водом.

како би се спречило да зелена боја преовлађује.суво члишће и прерасли изданци с уклањају. У августу се узимају резнице са стабла нпр.Уколико се бусен расквасио биљка се оставља да се поврати тако што је месец дана нећемо заливати. Штеточине и болести се брзо размножавају када је време топло.тренутак је повољан за последње ђубрење цветних биљака. За таливање и орошавање користи се вода без кречњака са температуром просторије.Бољке са длакавим листовима не подносе кишу као ни промене температуре.кадфа биљка прерасте одређену дужину .Хлороза изазива пожутелост лишћа ако вода за заливање садржи сувише кречњака.Увели цветови .Ако је стабљика дрвенаста дољи део резнице се потапа у хормонски прашак да би се подстакло закорењавање.Беле мушице су такође честе и агресивне штеточине. Слегнуто лишће је знак недостатка воде или вишка воде. Август: Август захтева обилно заливање и често орошавање капљицама воде.Ђубрење и заливање се постепено смањују. Стабљике пасифлоре које су у току лета сувише израсле потребно је везати за ослонац. Октобар: Како полако долази јесен.Зелене или црне биљне ваши запоседају младе биљке и при јачем нападу могу да нападну цело стабло.Централно грејање ће исушити ваздух па је потребно чешће их 178 . Орзивање у јуну врши се у пар наврата.Да би се спречило ово обољење користи се средство за укањање кречњака и ђубриво богато гвожђем.у благој хладовини . абутилона .Биљке се туширају а затим суше меком крпом.а када се открију на време штета је мања и лечење је краће.Са резнице се уклањају доњи листови а крупни терминални се преполове. Септембар: У септебру је најбоље биљке држати поред прозора у просторији која није сувише топла.Овде се пре свега мисли на редовно заливање.Корисно је у супстрат поставити хранљиве штапиће који су инсектициди. Јул: Већина биљака у јулу тражи боравак напољу.при чему се бирају изданци са краја стабљике. Прихрањивање се врши рано ујутру или касно увече. Орезивање грана и зимзелених изданака који се развијају на биљкама са шареним лишћем. Уколико биљке остају у ентеријеру потребно је обезбедити услове који ће им одговарати.обезбеђивање довољне количине светлости и ђубрење биљака специјалним ђубривом спорог дејства .

gastropode. Grinje je jako teško otkriti pojedinačno jer su duge samo 1mm. одстрањивање слабих изданака врши се у децембру.јер многе биљке улазе у период полумировања.14. međutim ipak ih možemo primetiti po njihovoj mreži koji razapinju između listova.орошавати. paukove. ptice. За гарденије. koje ne treba mešati sa insektima. glodare. Избегава се померање саксија спремних за цветање.Број заливања се смањује на 2 пута недељно. Азалеја губи цветне пупољке ако је темоература изнад 18º. Децембар: У овом периоду године биљке су изложене слабој светлости.јер нов положај је довољан да цветни пупољци почну да отпадају. Лепљиве мрље испод цветова хоје долазе од цветног нектра а не од присуства паразита који сисају сок.Биљке са истим потребама према светлости се групишу.Одржавање температуре у просторији на око 20 С°. odnosno crveni ili žuti pauci.У ово годишње доба више се не користи хранљиви штапићи већ течно ђубриво. Ђубрење се врши последњи пут како би се затим обуставило до фебруара. У току ноћи температура треба да је мало нижа јер је то веома корисно за биљке. koji se hrane biljnim kulturama. поморанџе користи се средство за уклањање кречњака из воде. Чишћење сјајног лишћа јасмина у овом периоду је интензивније.осим за сантпаулију. камелије. Новебар: На крају јесени потребно је да се биљкама омогући више светлости и посебно пазити на хладне промаје. загрејаним просторијама и сувише сувим ваздухом за цветне биљке.. Заливањем се постиже константно одржавање влажности супстрата. Потребно је проветравти просторију средином дана. након тога биљка се изолује на неколико недеља и прска више пута. Биљке за ентеријер према јачини светлости: 4. У овом периоду године билјке су осетљиве на обољења. Уколико се појаве биљне ваши потребно је уклонити их ватом натопљеном 60% алкохолом. Редовно уклањање сувог и пожутелог лишћа. Ove štetočine proždiru epidermis 179 . Štetočine biljaka u enterijeru Pod pojmom neprijtalji biljaka ili „štetočine“ podrazumevamo : insekte.koji imaju šest nožica. померајући биљке како би се заштитиле од промаје. Grinje Pod ovim nazivom podrazumevamo životinjice sa „osam nožica“.

koji se razmnožavaju na donjem delu lista odakle i sisaju sok. Thunbergia. Tadescantia… Metodi borbe: održavanje jake ambijenatalne vlažnosti je jako poreventivno sredstvo. potrebno je da se smanji temperatura u prostoriji i da se dobro provetri da bi se pojačala prirodna odbrana biljaka u enterijeru.listova. Passiflora. Citrus. calceolaria. jagorčevina. Takođe je moguće biljku potpuno uviti u tanku plastičnu foliju da bi izolovali jako podizanje vlažnosti koje će pogubno delovati na grinje. razvijaju se u saksiji gde nagrizaju korenje i na taj način iznuruju biljku. Osetljive biljke: sve vrste za nežnim listovima a naročito su nanjih osetljive begonije i azaleje. Metodi borbe : kako su aleurodi tropski insekti kojima je potrebna toplota da bi se razvijali. Cordzline. Heliconia. kaktusi. palme. Potrebno je često orošavanje lišća. Hippeastrum. Asparagus. Peperomia. Saintpaulia. Fatsia. Pelargonium. Hoffmannia. Aleurode Pod ovim nazivom često označavamo „bele mušice“. medu njima pominjemo: Azalea. Osetljive biljke: Aeonuim. po ivicama listova javlja se srebrnasta boja sa olovnim izgledom. Ficus. banane. a biljka reaguje gubiljenjem boje. Ipomea. Hedera. Gusenice Pod gusenicama podrazumevamo sve larve leptira. 180 . Cupressus macrocarpa. Dieffenbachia x Fatshedera. Fuchsia. Hibiscus. Surlaši To su insekti iz grupe tvrdokrilaca koji proždiru krajeve lišća i pupoljke. Impatienss. Poinsetia. Lepljiva materija koju izbacuju stavara povoljne uslove za pojavu čađavice. Larve koje podsećaju na male crve krem boje. Metode borbe: odmah posle nastanka prvih šteta potrebno je da se naprska insekticid. One sa svojim krvoločnim apetitom mogu zaa nekoliko dana da opustoše biljku. Fuchsiaa. a do toga obično dolazi u toku noći. Hibiscus. Cyperus. One se hrane mesnatim delovima listova dok pošteđuju žilice. Fortunella. orhideje. Osetlljive vrste : sve vrste sa nežnim listovima i cvetne biljke. aleurodi su vsta belih vaši sa krilima od 3 mm.

Biljka reaguje na napade cikada belim tačkicama. Sivi. zapaženo je da piretrini imaju određeno dejstvo. a poželjna je i upotreba insekticida. Oni žive na kopnu. Metodi borbe: insekticidi u ovom slučaju ne deluju. od 1 do 3 cm dužine. Osetljive biljke: sve vrste biljaka sa malim korenom. jer mokrice nisu iz te grupe. dovoljno je samo da se posatvi izbušeni krompir i mokrice će u njega ući. Osetljive vrste: sve biljke se nežnim listovima . Mokrice To su zglavkari. Takođe i postavljanje zamke je veoma jednostavno. Prilikom 181 . naročito su osetljive azaleje. mokrice izlaze noću i glođu korenje biljaka. gde sisa sok. Ipak.Osetljive biljke : sve vrste sa nežnim i glatikim listovima. ravni. kao kod insekata. grupa koja obuhvata beskičmenjake sa spoljašnjom ljušturom. sa mnogo nogu. Metode borbe : najbolje je da se gusenice ručno uklone sa biljka. Metodi borbe: uklone se svi napadnuti listovi i čitava biljka se istušira. kao i one kojima prijaju vlažna i izolovana mesta. tako da formiraju svoju zoološku klasu koja se naziva mirijapoda. sastavljenom od pokretnih delova. obično se nalazi na prednjoj strani lista. Cikade Cikada je „mini cvrčak“. Njihovo zmijoliko telo je sastavljeno od prstenova sa malim nožicama. koje se javljaju na mestima ujeda. vole vlažna mesta i često se sakrivaju pod saksiju ili u mračne delove staklene bašte ili verande. Stonoge Ima ih jako mnogo. paukova i rakova.

palme. i hrane se tečnošću iz ćelija. Idelano se razvijaju na temperaturi između 20°C -28°C. Anthurium. Begonia. Osetljive biljke: posebno debelo i jako lišće koje ne stvara lateks: Aralia x fatsihedera. Fatsia. hrane se na račun korenja.izmeštanja biljka možemo primetiti stonoge u supstratu jer one tu grickaju korenje biljaka. Monstera. Azalea. Hedera. dok su na temperaturi ispod 10°C neaktivni. hrizantema. je uglavnom nalaze na mestima gde su zaštićeni od hladnoće. Ficus. Senecio macroglussus. Lilium. Nekroze na korenju podstiču razvoj truljenja i biljka brzo propada. orhideje. bršljenasti senecio. Nematodi Ovi crvi često mikroskopske veličine. prokopavajući galerije koje postaju vidljive kada su listovi prozirni pod uticajem sunčevih zraka (transparentnost). Treba obratiti pažnju pri promeni supstrata na njih i ukloniti ih. Fuchsia. počinje da se suši i više ne rase. Ficus. Philodendron. Tripsi Ovi sićušni insekti koji nisu duži od 1mm. Begonia. što izaziva reakcije na nadzemnom delu. izazivajući jake reakcije biljke. Cineraria. kaktusi. Cyclamen. Pelargonium. Metodi borbe: odmah po nastanku prvih šteta potrebno je da se interveniše sa insekticidima koji su za borbu protiv biljnih vaši. koje se savijaju po čitavoj ravnoj površini lista. Metodi borbe: potapanje saksije u vodu temperature 50°C daje dobre rezultate. koji gubi svežinu. Osetljive vrste su sve. Zemljišne gliste Njihovo prisustvo u saksiji izaziva kod korenja biljke neprijatne reakcije. 182 . ali isto tako i hrizanteme. koja počinje da gubi boju i da se suši. Osetljive biljke: amarilis. Larve uništavaju epiderm listova svojim mandibulama. bršljenasti senecio. ali to važi samo za fikuse i filadendrone. Dieffenbachia. hrizanttema. Lisne minerke Nazivom „lisne minerke“ označavaju se gusenice izvesnih mikrolepidoptera. A takođe je preporučljivo je da se postavi nekoliko naftalinskih kuglica. Cyclamen. Osetljive biljke: Asparagus.

hrizantema. Cyclamen. bolesti se prenose preko gljivice mikroskopskih veličina. Vrste sa debelim i tvrdim listovima kao bromelije. Freesia. Po pravilu napadaju već izmorene biljke i manifestuju se preko mrlja. koje je uvek moguće lokalizovati. Begonia. kalceolarija. Pelargonium. biljne vaši vrše deformaciju napadnutih organa. Ficus. koji izaziva između ostalog opekotine na lišću predstavlja povoljnu sredinu za razvoj gljivica. Botritis Ova veoma opasna gljivica uništava izgled biljkama koje napada. Abutilon i hrizantema su najugroženije. Biljke se iscrpljuju i rast im se usporava. i biljke sa mlečnim sokom kao Ficus i mlečike su uglavnom pošteđene. bakterija (bakterioze). Metodi borbe: ne sme se održavati zagušljiva atmosfera. i virusa (viroza). Sa oštrom rilicom. Lilium. Hibiscus. koje se šire veoma brzo po celoj biljci. i obavazno se smanjuje temperatura u prostoriji.Biljne vaši Predstavljaju najveće i najrasprostranjenije štetočine pa su i najlakše za otkrivanje. Takođe i cvetanje se znatno smanjuje. Osetljive biljke : praktično sve kućne biljke podložne su napadu vaši. Ti mali insekti homopteri skupljaju se u kolonijama na kraju mladih izdanaka. 4.15. Treba naglasiti da su biljne vaši vektori virusnih oboljenja i njihov lepljivi sekret. bršljenasti senecio. Mogu se takođe zapaziti na donjoj strani lista. probadaju lišće i sisaju sok. Osetljive biljke: amarilis. jagorčevina.Bolesti biljaka u enterijeru Mnogo podmuklije od štetočina. gloksinija. gubljenja boje i deformacija. Oboljenja klijavaca 183 . Gerbera. Svojom brojnošću i ponovljnim ubodima. paprat. i ne smeju se raspršivati kapi vode po cveću.

Gljivično sušenje biljke Ovo oboljenje izazivaju gljivice iz roda Cephalosporium. Prskanje u ovom slučaju ne pomaže. a izaziva ga više gljivica: Cladosporium. Plesan 184 . Osetljive vrste: sve. Osetljive biljke: aralija. paprat. Gerbera. Metodi borbe: jedino rešenje je u brzom uništavanju biljaka koje su obolele da bi se izbegla još veća zaraza. Phoma. Verticillum. orhideje. kalceolarija. hrizantema. tripsi). već joj ometa fotosintezu prektivajući središte njenih listova jednom vrstom crnog praha. palme. Impatiens. Na isti način napada i izdanke presađenih biljaka. Metodi borbe: treba stvoriti dobrre uslove negovanja da ne bi došlo do pojave gljivica. agrumi. Takođe treba znati za preporuku da se razblaži 50-60% alkohola. Osetljive vrste: sve ali posebno azaleje. zatim se ovo oboljenje proširuje na čitavu biljku. u vodi za čišćenje da bi se tako uništili i insekti. Oko semena se formira trulež ili na prstenu između korena i stabljike koji počinju da crne. Triposporium. Torula. Jedan deo lišća biljke počinje naglo da se suši i da tamni. Čađavica „Čađavica“ zbog karakterističnih naslaga boje čađi je dobilo naziv. koje se uglavnom razvijaju na slatkoj otrovnoj supstanci koju luče insekti (biljne vaši. ova bolest je razorna koliko i Botrytis. Ova se bolest javlja u suviše stegnutim supstratima i u prisusutvu velike vlažnosti. koji se brzo pretvara u koru. naročito kada je temperatura između 15 i18°C. posebno biljke sa debelim i mesnatim listovima ili biljke prepune vode. Sclerotinia i Fusarium. Pelargonijum. Fusarium. naziva se „odumiranje“.Izazvano gljivicom iz roda Phytium. palme. Metodi borbe: jedini efikasan metod za uklanjanje čađi je da se upotrebi jak mlaz vode. kamelija. Čađavica ne šteti biljci direktno.

bršljenasti senecio. peteljakama listova. koji brzo trunu. koje se pretvaraju u crne.Pod nazivom „plesan“ označava se mahovinasta. Osetljive vrste: sve ali uglavnom cvetovi i plodovim kao i tanke stabljike i prozirni listovi. saksije mogaju biti udaljene jedna od druge. kako bi vazduh normalno cirkulisao. Metodi borbe: ima dosta efikasnih fungicida. Supstrat mora biti porozan da bi se omogućila cirkulacija vazduha. i pepelnica osetno usporava rast biljke i slabi je. Metodi borbe: najvažnije je da se spreči nastanak gljivičnog oboljenja. kao i biljke sa baršunastim listovima sa dlakama. Plesan je često prethodnica truljenja. koju proizvode mnoge gljivice kao što su plamenjača i botritis. Crna trulež Ovo oboljenje izaziva gljivica Phytophtora cactorum. vlaknasta. cisus. Na nadzemnim delovima biljke počinju da se javljaju tamnoljubičaste mrlje. ova gljivica razvija crnu mahovastu vlaknastu meržu na mesnatim stabljikama. kalanhoja. Siva trulež Ovo oboljenje je izazvano gljivicom Botrytis cinerea. impacijens. a dolazi do poremećaja fotosinteze. voštana prevlaka na plodovima. Mora se obratiti pažnja na to da se nikad ne stvara promaja jer bi se u tom slučaju spore rasejale na druge biljke i i njih zarazile. koje treba naneti nepostedno po pojavi prvih simpotoma. Biljka izgleda bolesno i bolest se brzo širi na svaki njen deo. Takođje se zapaža trulež na dnu mladih 185 . stabljikama i cveću. hrizantema. Pepelenica Dobila je ovaj naziv zbog karakterističnog razvoja beličasto-sive pene na listovima. kaktusi i sukulenti. Osetljive biljke: sve vrste sa nežnim tkivom punim soka. ciklame. i na pupoljcima. Mnoge gljivice izazivaju ovu bolest. zatim biljka trune na prstenu između korena i stabljike. zaliva se umereno. i to: begonije. Osetljive biljke: begonija. uzgajanjem biljke u zdravoj sredini. cklama.

Osetljive biljke: Anizodontea.koju napada posebna gljivica Cononthium concentricum. Listovi sa mrljama u toku rasta opadaju pre vremena. Dracena. Ovo gljivično oboljenje uglavnom nastaje zbog preteranog zalivanja i zbog korišćenja suviše kompaktnog suprstrata. Puccinia. Metodi borbe: izolovati bolesnu biljku i obaviti je plastikom. protiv kojih je borba teška i uglavnom uzaludna. truljenja stabljika i korenja izaziva Phytophtora cinamomi. koje dovode do njegovog sušenja. Osetljive vrste: agrumi. 186 . tavelura imaju slične simptome i suzbijaju se na isti način. da bi bila u toploj i sparnoj atmosferi. jer ova gljivica opstaje u zemlji. Metodi borbe: nema efikasnog preparata. hrizantema.stabljika. Peperonia. Jucca. Pelargonium. Osetljive biljke: Agave. treba ukloniti bolesne biljke da ne bi zarazile ostale. Kada se mrlje razviju u nekrozu. koje postaju šuplje. ljiljani. orhideje. Napadnute biljke su iscrpljene i postaju ubrzo sve slabije. nosilaca rđe. kaktusi. Pelargonium. hrizanteme. a zatim oboljevaju od nekrze. Nikako se sme orošavati lišće osetljivih biljaka na rđu. Osetljive biljke: azaleja. narandžastih ili tamnih pustula ne prednjoj strani lista. sukulente. koji opasni prenosioci virusnih odeljenja. jer na temperaturi preko 30°C prestaje potpuno aktivnost gljivica. Viroze Napadi virusa dovode do gubitka boje ili deformacija (pukotine) lišća. Uromzces sa istim simptomima i to pojava žutih. Ova oboljenja antrahnoza. Solanum. mlečike. Mrlje na listovima Mnogi paraziti izazivaju epidermsku reakciju u vidu tamnih ili crnih mrlja. orhideje. Slično oboljenje . jer su za klijanje spora potrebne kapljice vode. Metodi borbe: obolele biljke trebalo bi odmah da se unište i bace zajedno sa saksijom. cerkosporioza. hibiskus. Treba se boriti protiv belih vaši i tripsa. najčešće je reč o napadu bakterija. Rđa Ovo oboljenje izaziva više raznih gljivica Melampsora. koje često pogađa azaleju. koja izaziva okrugle zatvorenosive mrlje koje se razvijaju u crnu krunu.

što neminovno dovodi do smanjenja zelenih površina. Koji god efetat da je željen biraju se biljke koje mogu da ispune oba uslova. Biljke u hodniku Biljke koje su postavljene uz sami ulaz u kuću. Razlozi su u sve većoj koncentraciji stanovništva u gradovima. Biljke predstavljaju male klima-uređaje: preko 90% biljaka isparava vodu kojom se zalivaju. Osim toga. kao i širenju tih gradova izgradnjom mnogih objekata i saobraćajnica. Unošenje biljaka u zatvorene prostore omogućuje približavanje prirode vlastitom ambijentu življenja. Uloga biljaka može da bude dominantna i može da prožima ukupan prostor. sa njim se lako postiže svetlosni efekat 187 . na nosaču na plafonu. Zelenilo na radnom mestu povećava motivaciju. od bogatstva boje bugenvileje do hladne elegancije kale. Koje biljke ćemo odabrati zavisi od toga da li želimo stalnu ili privremenu cvetnu dekoraciju. smanjuje umor i glavobolju. a to su: da uspeju u datim uslovima i da budu ukras. Vrste zanimljivog rasta. veličine i boje listova najbolje su kao izbor za stalni sobni ukras dok će živopisno obojeni cvetovi ciklame poslužiti kao sezonski dodatak.5. tako i u enterijeru. uz isticanje biljnog dekora. Izbor biljaka za gajenje u enterijeru veoma je raznolik s obzirom na njihov oblik. oblika. stvara utisak da je prostor veći. ima jako gusto lišće Zmajevac (Dracena deremensis) listovi koji su delimično svetli i tamnozeleni Potos (Epipremnum aureum) veoma čvrsta biljka Kroton (Croton variegatum). pa povećavaju relativnu vlažnost vazduha. važno je da pejzažni arhitekta ima osećaj za prostor i umetničko oblikovanje uz prisustvo note senzibilnosti i smisla za lepo i funkcionalno. Neke ukrasne sobne biljke mogu da razgrađuju štetne materije iz vazduha. kreativnost i koncentraciju u poslovnoj svakodnevnici. Razlog za izbor neke biljke može da leži u njenim zanimljivim listovima ili prelepim cvetovima. Izborom vrste. boju i teksturu. KORIŠĆENJE BILJAKA U ENTERIJERU Danas se oseća rastući trend unošenja biljaka u enterijer . Biljke su neophodne za kvalitetan život čoveka. Pomoću biljaka može da se naglasi sobni nameštaj ili da se postigne kontrast. usvajaju CO 2 i proizvode kiseonik. kako u eksterijeru. pomoću njih mogu da se kreiraju izdvojene zelene oaze ili naglase neki detalji. bogato cveta Areka (Chysalidocarpus lutescens) palma sa veoma gustim granama Begonija (Begonia elatior) cvetovi veoma toplih boja Bršljan (Hedera helix) postavljen na nosač na plafonu. na terase i balkone. postiže se svetlosni efekat. Biljke koje se uspešno gaje u ove svrhe mogu biti: Zvezdan (Lotus bertherlotii). različitim oblicima i bojama koje su u kontrastu jedne sa drugom.

kao čipkom prošarane .Dieffenbachia ’Reflector’ širokih listova .Begonia masoniana ima lišće sa parama koje ne sme da se kvasi . Biljke koje se uspešno gaje: . koji ulazi čim se otvore vrata. koji su u kontrastu jedan sa drugim .Dracena fragrans ’Lindeni’ to je malo drvo koje može imati više nivoa .Asplenium bulbiferum. Ficus longifolia je dobar izbor jer koristi obilnu svetlost koja dolazi sa prozora.Biljke mogu biti prisutne a da ne dominiraju. Zimi se neke biljke prenose na drugo mesto da bi se izbegle pogubne posledice hladnog vazduha. ima duge elastične listove . dakle da bogato izgledaju a da ne smetaju.Afriška ljubičica (Saintpaulia ionatha) veooma raznovsna kolekcija Biljke u mračnijim prostorijama 188 .Impatiens sa Nove Gvineje (Impatiens x bawkeri) . Biljke za predsoblje Izbor biljaka je ograničen mogućnošću da svaka biljka ima idealno osvetljenje.

Čest slučaj je da mračne prostorije ujedno i lošije greju. Biljke koje se uspešno gaje: Nolina ili slonova noga (Beaucarnea recurvata). mirisni cvetovi živopisnih boja Sobna lipa (Sparmania africana) koja je veoma razgranata Gloriosa rotschildiana koja cveta leti i daje cvetove boje vatre Hortenzija (Hydrangea paniculata) koja cveta u velikim loptastim cvastima Prostori za odmor 189 .Biljke ipak moraju biti postavljene pored prozora da bi mogle da se dobro razvijaju. a to mnogim vrstama odgovara. ima originalnu formu Božur.

kada su komadi nameštaja i biljke dobro raspoređeni. može dostići visinu u saksiji od preko 3m Šeflera (Schefflera actinophylla) odrasli primerci mozgu imati velike i široke listove. Biljke koje se uspešno gaje: Sitnolisni fikus (Ficus banjamina) najpopularnije drvo za dekoraciju. dobija se utisak da je čitav prostor upotpunjen.Topli ambijent sa elegantnom ali funkcionalnom dekoracijom. 190 .

koja ima dosta varijeteta 191 . afrička ljubičica. Philodendron ’Medusae’ - Bašta u kući Biljke koje se uspešno gaje u enterijeru: Dieffenbachia seguine. varijetet koji ima listove napravilnog oblika Saintpaulia ionatha.- Rajska palma. kentija (Howea forsteriana) najpogodnija palma za uzgajanje u kući. poželjno je postavljati po nekoliko varijeteta za kotrast boja Impatiens sp. Caladium bicolor Dracena fragrans ’Lindenii’ biljka „totem“ sa gustim buketom lišća Polyscias balfouriana ’Marginata’ kojoj odgovaraju visoke temperature Hibridna begonija sa krtolama.

192 . koji se može gajiti i u visećim korpama Kafa (Coffea arabica) ova vrsta može da cveta i daje plodove zahvaljujući osvetljenosti prostorije.Enterijeri sa puno svetlosti Biljke koje se usprešno gaje: Hibiscus rosa-sinensis Monstera (Monestera deliciosa) koja može lepo da napreduje u ovakvim prostorijama Cissus rombifolia.

cveće u vidu koplja. ima lepe jarkocrvene cvasti Jelenski rogovi (Platzicerium bifurcatum) paptrat jedinstvenog oblika. Biljke okupane svetlošću ovde se lepo razvijaju. jer je arhitektonska konfiguracija slična kao kod verande. listovi purpurni i boje zlata Sobna puzavica (Tradescantia fluminensis) koja se jako lako uzgaja i veoma je dekorativna Kroton (Croton variegatum) Acalipha pendula. živih boja Dracena dermensis ’Janet Craig’ drvo za kuću Cordyline terminalis. epifita - - 193 . Za veći kolorit Biljke koje se uspešno gaje: Asparagus densiflorus ’Sprengeri’ koja ima jako bogatu formu Guzmania x .U enterijere sa puno svetlosti spadaju i zastakljeni prostori. donosi veoma obojene cvetove tokom više meseci Caladium bicolo. Samo oprašivanje oduzima vremena. Biljke se neguju u metalnim posudama sa ciljem da se održavanje svede na minimum.

Cilj je da se napravi mali vrt od biljaka sa kojima se raspolaže. kao doprinos opštoj ideji. Da bi se začinske biljke dobro razvijale.Začinske biljke uz biljke enterijera Ideja je da se začinske biljke i biljke za enterijer zajedno koriste u kućnom prostoru. Svaka se biljka stavlja u drukčiju ukrasnu saksiju. potrebn je provetravati prostoriju što je moguće češće. Biljke koje se uspešno gaje: Begonia x ’Rieger’ pažljivo zalivanje (da se ne pokvase listovi) Exacum affine. koja cveta od aprila do septembra 194 .

- Peršun. ima žbunastu formu. koja daje roze svetove krajem zime Afrička ljubičica (Saintpaulia ionatha) . ima velku gustinu Chlorophytum comosum. i potreba ma je velika saksija Majčina dušica. formira duge stolone. koja cveta relativno retko Ruzmarin. koji su dekorativni 195 . Ovakvo ukrašavanje prozora traži veoma često intervencije na cveću. bromelija koja je epifit. jer rast veoma dobro podstiče obilje svetlosti. koja je stalnocvetajuća Asplenium bulbiferum Codonanthe gracilis. biljka koja se dobro neguje u svežem enterijeru Kafa (Coffea arbica). padajuće forme sa belim cvetovima u toku leta Billbergia nutans. Potrebno je da se često vrši orošavanje i da se ne okleva sa đubrenjem svih biljaka u saksijama. Ovaj dekor se stalno obnavlja. Biljke koje se uspešno gaje: Begonia ’Erzthrophzlla’. potrebno joj je dosta sunca i povermeno zalivanje Prozor u zelenilu Raznovrsnost je od značaja da bi se izbegao utisak monotonije. kada dovoljno poraste daje cvetove bele boje Beloperone (Justicia brandegeana).

Tajna uspeha je u umerenom zalivanju i naročito u znatnoj razlici u temperaturi (od 4 do 6°C) u toku dana i noći. je gibka panjačica ili može imati grmolik oblik. skoro neprekidno cvetanje tih biljaka. kolekcija biljaka mogla bi da se uzgaja tokom čitave godine. što je garancija za obilno. ima jako lep miris Limun (Citrus limon). Biljke koje se uspešno gaje: Solanum jasminoides.Biljke na verandi Na dobro provetrenoj i zastakljenoj verandi. sukulenta koja je u formi žbuna 196 . koji je ako otporan i ima mirisne svetove Anthemis cupaniana Bougainvillea glabra. sa obljem dekorativnih brakteja Aeonium.

ova prostorija pušta da se izrazi raskoš biljaka koje mogu postati džinovske kada su zasađene direktno u zemlju u takozvane prirodne žardinjere. U toku zime minimalna temperatura od 14-16°C održava se uz pomoć centralnog grejanja. palma kja dostiže visinu od 3 m Cymbidium hibrid.Veranda sa gustim rastinjem Koristeći efekat zimske bašte sa staklenim krovom. koje se izvanredne za slobodan razvoj korena. Potrebno je redvno orošavanje lišća. orhideja za punu svetlost 197 . Automtski uređaj obezbbeđuje provetravanje prostorije na pojavu i najmanjeg sunčevog zraka. Biljke koje se uspešno gaje: Kentija (Howea belmoreana).

velika biljka . pod uslovom da se izbegavaju velika odstupanja. ima velike raširene brakteje 198 . Biljke koje se uspešno gaje: Palma (Chrusalidocarpus lutescens). Calla (Zantedeschia aethiopica). palma sa jako gustim granama Rafis (Rhapis exelsa) patuljasta palma Nar (Punica granatum) ima lepe crvene listove Zvezdan (Lotus berthelotii) vitka sa granama koje padaju Sobna lipa (Sparmania africana) Kordiline (Cordiline australis) koja formira dekorativne listove Kozlac. 2-3m Palme na verandi U veoma povoljni uslovima sa odgovarajućom temperaturom i svetlošću. veoma razgranata . ima listove dužine 1.5m. kroz nekoliko godina one mogu dostiči visinu od 2 metra. to je grm sa polukrutim listovima 2-4m Alocasia macrorrhiza ima listove od 1m u vidu koplja Dracena margianta koja je otporna na razna iskušenja Euphorbia tirucalli.- Heliconia stricta. i cvetove izuzetne lepote Yucca elephnatipes. Zimi temperatura može pasti do 13°C.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->