I

: 1.
2.
2.1 Paprati 1. Adiantum capilus veneris 2. Asplenium nidus avis 3. Nephrolepis exaltata 4. Platycerium sp. 2.2 Bromeliaceae 5. Tillandsia usneoides 6. Aechmea fasciata 7. Billbergia nutans 8. Vriesea splendens 9. Guzmania lingulata 10. Ananas comosus 2.3 Palme 11. Areca lutescens 12. Phoenix canariensis 13. Chamaedorea elegans 14. Chamaerops humilis 2.4. Fikusi 15. Ficus elastica 16. Ficus lyrata 17. Ficus pumila 18. Ficus alii 19. Ficus benjamina 2.5.Aralije 20. Fatsia japonica 21. Fatshedera lizei 22. Schefflera arboricola 23. Dizygotheca elegantissima 2.6. Kozlaci 24. Anthurium crystallinum 25. Alocasia macrorrhiza 26. Alocasia amazonica 27. Caladium bicolor 28. Crassula ovata 29. Dieffenbachia sp. 30. Monstera deliciosa 31. Philodendron bipinnatifidum 32. Philodendron erubescens 33. Philodendron panduriforme 34. Philodendron scandens. 35. Syngonium podophyllum 36. Scindapsus aureus 37. Zamioculcas zamiifolia

2.7.Ostale lisno-dekorativne 38. Aspidistra elatior 39. Aloe arborescens 40. Agave americana 41. Asparagus plumosus 42. Asparagus sprengeri 43. Beaucarnea recurvata 44. Begonia rex 45. Begonia masoniana 46. Begonia corallina 47. Begonia ricinifolia 48. Begonia erythrophylla 49. Chlorophytum comosum 50. Codiaeum variegatum 51. Coleus blumei 52. Cyperus alternifolius 53. Cordyline terminalis 54. Cissus antarctica 55. Cissus rhombifolia 56. Dracaena fragrans 57. Dracaena marginata 58. Maranta leuconeura `Erythroneura' 59. Euphorbia milli 63. Euphorbia pulcherrima 64. Euphorbia tirucalli 65. Fittonia sp. 66. Sansevieria trifasciata 67. S. trifasciata `Hahnii' 68. Tradescantia zebrina 69. Tradescantia purpurea 70. Tradescantia albiflora 71. Pilea cadierei 72. Pilea peperomioides 73. Yucca elephantipes

3.
3.1.Abutilon sp. 3.2.Acalypha hispida 3.3.Achimenes sp. 3.4.Aphelandra squarrosa 3.5.Begonia sp. 3.6.Calceolaria hybrida 3.7.Capsicum annuum 3.8.Camelia japonica 3.9.Cineraria hybrida 3.10.Citrus sp. 3.11.Cyclamen persicum 3.12.Chrysanthemum indicum

3.13.Episcia sp. 3.14.Fuchsia hybrida 3.15.Gardenia sp. 3.16.Gloxinia hybrida 3.17.Gerbera jameson 3.18.Hibiscus rosa sinensis 3.19.Hoya carnosa 3.20.Impatiens sp. 3.21.Kalanchoe sp. 3.22.Nerium oleander 3.23.Oxalis sp. 3.24.Passiflora coreluea 3.25.Primula obconica 3.26.Pelargonium sp. 3.27.Rhododendron 3.28.Saintpaulia ionantha 3.29.Saxifraga stolonifera

CVETNO DEKORATIVNE I LISNO DEKORATIVNE VRSTE - DODATAK 4. GAJENJE I NEGA BILJAKA U ENTERIJERU 4.1. Supstrati za gajenje biljaka 4.2. Posude za gajenje biljaka u enterijeru 4.3. Presaivanje biljaka 4.4. Svetlost 4.5. Temperatura 4.6. Provetravanje 4.7.Vlanost vazduha 4.8. Odravanje 4.8.1. Zalivanje 4.8.2. ubrenje 4.8.3. Nega biljaka 4.9. Orezivanje biljaka 4.10.ienje 4.11.Povezivanje i postavljanje oslonaca 4.12.Problemi pri uzgajanju biljaka 4.13. Biljke zimi 4.14. tetoine biljaka u enterijeru

4.15. Bolesti biljaka u enterijeru 5. KORIENJE I RASPORED BILJAKA U ENTERIJERU

1.
, , , . , . , , , , . , . , . , . , . , , , . , . O , ,, , , , , , , , . . . , , . . . , . .

2.
Paprati Danas postoji oko 12 000 vrsta paprati koje rastu na svim kontinetima, izuzev na Antartiku, mada su rasle i tamo pre nekih 200 miliona godina, sudei po fosilnim ostacima. Veina paprati je poreklom iz tropskih predela i za rast su im potrebni toplota i visoka relativna vlanost vazduha. Veliki broj vrsta raste i u podrujima sa umerenom ili kontinentalnom klimom, Severna Amerika, Evropa, Azija, kao i u zemljama june hemisfere, Australija, Novi Zeland itd. Gajenje paprati je bilo popularno u Engleskoj, u viktorijanskom periodu, da bi povratilo svoju popularnost negde polovinom prolog veka, kad se hibridizacijom i selekcijom dobijaju i novi hibridi. Paprati nemaju cvet i razmnoavaju se sporama Shodno tome, paprati gajimo iskljuivo kao lisnodekorativne vrste. Njihovi listovi mogu biti razliitog oblika, veliine i teksture. Neki listovi su jednostavnog oblika kao kod Phyllitis scolopendrium, dok su neki na primer jako renjeviti, gotovo konasti, npr. kod Polystichum setiferum. Prilikom gajenja paprati, neophodno je voditi rauna o supstratu, svetlosti i vodi. Pri tom, najvanije je obratiti panju na zahteve biljke za odreenom temperaturom, to zavisi od vrste, pa i sorte koja se gaji. Supstrat koji pogoduje veini paprati obino se sastoji iz treseta, sterilnog komposta i peska i/ili perlita. Ovakvom zemljitu se moe dodati i malo krupnijeg ljunka. Posude u kojima se gaje paprati obavezno na dnu moraju imati drenani sloj (ljunak). Veina vrsta zahteva osrednju ili dobru osvetljenost, ali im nikako ne pogoduje direktna suneva svetlost. To znai da je paprati najbolje gajiti u prostorijama koje su orijentisane ka istoku ili ak severu. Ukoliko je prostorija okrenuta ka jugu ili zapadu, posudu sa biljkom ne treba postavljati uz sam prozor ili treba obezbediti odgovarajuu zasenu (zavesa, roletne). Papratima ne odgovara suv vazduh, to moe biti problem u prostorijama sa centralnim grejanjem. Takoe, ne odgovara im ni promaja ili nagle temperaturne promene. Na primer, ukoliko se nalaze pored prozora koji se otvara zimi radi provetravanja, hladan vazduh tada moe otetiti biljke. Najei problemi prilikom gajenja paprati su posledica nepravilnog zalivanja. Pri tom se ee deava da biljke propadaju zbog vika vode nego zbog njenog nedostatka. Paprati treba obilno zaliti, pustiti da se viak vode ocedi, i ponoviti zalivanje tek kada se povrina zemljita osui. Ako se supstrat suvie brzo osui, mogue je da je biljka prerasla saksiju (najvei deo zauzima korenov sistem, a supstrata gotovo da nema), pa je onda treba presaditi u veu. Mnoge paprati (Adiantum, npr.) zahtevaju visoku relativnu vlanost vazduha, to moe biti problem kod gajenja. Zbog toga se preporuuje da se saksija postavi na tanjiri napunjen ljunkom i vodom. Mogue je postaviti i vie biljaka blizu, jedna do druge, kako bi gusto sklopljeno lie zadravalo vlagu koja nastaje transpiracijom. Ne treba ih oroavati. Pojedini autori preporuuju oroavanje paprati kao redovnu meru nege, meutim treba voditi rauna da ukoliko se kapljice vode zadre na listovima, moe

doi do pojave ra i trulei. To je est sluaj kod Adiantum-a ili kod sorti Nephrolepis-a sa kovrdavim listovima. Prihranjivanje paprati treba vriti obazrivo, a ubrivo treba dodavati u upola manjoj koncentraciji u odnosu na onu koja se inae dodaje lisnodekorativnim biljkama. Paprati imaju relativno slab korenov sistem i suvie visoka koncentracija hranljivih materija bi ga otetila. Kao alternativa moe se koristiti folijarno prihranjivanje. Od ostalih mera nege, redovno treba uklanjati suve i stare listove, naroito ako je biljka gusto razranata, pa svi listovi nemaju dovoljno svetlosti. Nije poznato da spore paprati izazivaju alergiju kod ljudi.

Najee gajene vrste paprati u enterijeru Rod Adiantum (Pteridaceae) Engleski naziv: Maidenhair ferns (devojaka kosa) Ime roda potie od grke rei ''adiantos'', to znai ''prosuti vodu'' ili ''ne moe se pokvasiti'' to se odnosi na karakteristike listova da ne zadravaju kapljice vode na sebi. Naravno, ovo je osobina samo nekih vrsta ovog roda. Poreklo domaeg naziva vrste ponekad je u vezi sa nekim legendama koje se zasnivaju na slinosti korenova i stabljika sa pramenovima duge kose. Tako, na primer, u Nemakoj postoji pria o mladiu koji se pretvorio u vuka, nakon ega se devojka koja ga je volela bacila sa litice. Dok je padala, njena crna kosa se zaplela u bunje i pretvorila u koren iz koga se razvila ova paprat. Pojedine vrste iz ovog roda su neki narodi koristili kao lekovite (za oboljenja koe, astmu itd.), ili u narodnoj kozmetici (alkalna svojstva, u kombinaciji sa mau su pravili sapun). Mnoge vrste ovog roda su poznate i esto se gaje, kako u enterijeru, tako i u eksterijeru. Ovom rodu pripada oko 150 do 200 vrsta rasprostranjenih irom sveta, na razliitim stanitima. Zbog toga se brojne vrste i kultivari ovog roda mogu nai u sobnim uslovima (ukoliko su osetljive na mraz), ali i u batama i vrtovima u predelima sa umerenom klimom. Ovaj rod se karakterie listovima koji imaju sjajne, lomljive stabljike, u nijansama crne, plave ili smee boje, a liske su nene, tanke, zelene boje, renjevite po obodu sa klinastim ili pravougaonim renjevima. Lepezaste, horizontalno postavljene liske su karakteristika familije, i javljaju se kod veine vrsta. U enterijeru im odgovara svetao poloaj, ali nikako direktno sunce. Obzirom da se vremenom stabljike razvijaju u pravcu svetlosti, kao i kod drugih vrsta, posudu sa biljkom je potrebno povremeno okrenuti kako bi razvoj izdanaka i oblik bokora bio pravilan. Takoe, treba voditi rauna da biljka bude zatiena od promaje ili da ne bude direktno izloena strujanju vazduha iz klima ureaja i sl. Vrstama ovog roda ne odgovara da budu u posudama koje su znatno vee od korenove bale. Treba ih presaivati u posudu malo veu od prethodne, tako da ne bude vie od oko 2 cm sveeg supstrata oko starog busena. Prihranjivanje treba sprovoditi oprezno, dosta razblaenim rastvorom ubriva, u malim koliinama, u periodu vegetacije. Ukoliko se ne razvijaju novi listovi, u periodu mirovanja biljke, prihranu treba obustaviti. Ne treba koristiti spororazlaua ubriva.

Zalivanje takoe treba sprovoditi paljivo i umereno. Vrste ovog roda najee propadaju zbog prekomernog zalivanja. Voda koja se zadrava u posudi poveava kiselost supstrata, zbog ega treba zalivati tek kada je povrina zemljita suva i pustiti da se viak vode ocedi (proveriti da li voda otie iz posude, da se odvod nije zapuio). Naravno, ne treba dozvoliti ni da se listovi osue, jer nee doi do njihove rehidratacije, mada e se vremenom razviti novo lie. Takoe, biljke ne treba zalivati hladnom vodom, temperatura vode treba da bude priblina sobnoj temperaturi. Stare listove treba uklanjati, najbolje je kompletno orezati celu biljku u prolee, sa kretanjem vegetacije kada novi listovi ponu da se razvijaju. Listovi se mogu uklanjati i postepeno, jedan po jedan, ali to zahteva vie vremena i panje jer e se novi listovi razviti u meuvremenu.

Adiantum capilus veneris Engleski naziv: Southern maidenhair,Venus-hair fern Etimologija: ''venerina kosa'' Opis To je listopadna vrsta, visine oko 30 cm. Rizom je kratak, puzei. Lisne drke su uspravne, crne, ljebaste i obino ine treinu ukupne duine lista. List je trouglastog oblika, sa tamnom drkom, perasto sloen, a listii su povijeni, klinastog oblika. Razmnoavaju se sporama koje se rasejavaju vetrom, a biljka stvara i bone izdanke. Veina listova su fertilni (sporofili). Rasprostranjenje To je jedna od najvie rasprostranjenih vrsta roda Asplenium, autohtona je u tropskim i umereno toplim podrujima, ak i tamo gde su zime neto hladnije (prosena minimalna godinja temperatura oko -7C), a leta topla. Odgovara im krenjaka podloga, a uglavnom se mogu nai pored vode. Gajenje Najbolje uspeva u polusenci. U supstrat je poeljno dodati malo usitnjenog krenjaka. Kultivari Fimbriatum (''konast'') - uspravna biljka visine do 45 cm. Sjajne, crne lisne drke ine vie od polovine duine lista. iroke liske su duboko useene i kovrdave. Jako je osetljiva na mraz, ali dobro uspeva na neutralnim zemljitima tako da je laka za gajenje u odnosu na osnovnu vrstu. Imbricatum (''preklapajui'') - je kultivar sa svetlozelenim listovima koji se kaskadno preklapaju. Ovaj kultivar se moe razmnoavati sporama. Prilikom zalivanja ne kvasiti listove. Scintilla (''blistav'') - se ree gaji. To je zanimljiv i atraktivan nov kultivar, ali je neto zahtevniji od 'Fimbriatum'. Duboko useene liske izledaju kao da su iseckane. Ovoj biljci je neophodna konstantna vlaga, ali se listovi ne smeju prskati vodom.

6-118

Adiantum hispidulum Engleski naziv: Rosy maidenhair, rough maidenhair Etimologija: ''bodljikav, nakostreen'' Opis To je listopadna biljka, visine 30-60 cm. Ima kratak rizom. Lisne drke su crne, due su od polovine ukupne duine lista i prekrivene su otrim dlakama (to se moe uoiti ako se protrlja stabljika). Listovi su prstasto sloeni i sastavljeni iz gustih perastih segmenata. Liske su tamnozelene boje, a kod mladih listova su crvene to doprinosi dekorativnosti itave biljke. Rasprostranjenje Ova vrsta je rasprostranjena u Australiji, Novom Zelandu i na Pacifikim ostrvima, a ima je i u Indiji, Kini i Africi. Uz to se naturalizovala i u SAD. U prirodnim uslovima, za svoj rast ne zahteva puno i moe se sresti u umama, pored puteva, i u bunastim zajednicama u uslovima polusenke. Gajenje Ova vrsta se esto sree kao atraktivna sobna biljka i jedna je od najmanje zahtevnih vrsta roda Adiantum. Treba je gajiti na osvetljenom mestu, sa dovoljno relativne vlage u vazduhu i zatititi od isuivanja. Ne treba je saditi u suvie veliku posudu i ne treba preterati sa zalivanjem, ve zalivati umereno i samo kada je supstrat na povrini suv pod prstima ili ako je posuda sa biljkom lagana. Razmnoava se lako, podelom bokora ili sporama. Kultivari Whitei - listovi su prekriveni belim dlakama, stabljike su vie uspravne u odnosu na osnovnu vrstu; potie iz Australije.

Adiantum raddianum (syn. A. cuneatum) Engleski naziv: Delta maidenhair Etimologija: ''zrakasto se prostirati'' Opis To je zimzelena biljka (u sobnim uslovima), visine 30-60 cm. Ima kratak, horizontalan rizom. Lisne drke su sjajne, crne i ine oko jedne etvrtine ukupne duine lista. Listovi su obino trouglastog oblika i dvostruko perasto sloeni. Treba pomenuti da danas postoji veliki broj kultivara koji se razlikuju od osnovne vrste. Razlika izmeu A. capillus-veneris i A. raddianum: Obod lista je duboko useen kod A. capillus-veneris, nervi se zavravaju u vrhovima renjeva, a sorusi su izdueni, dok je kod A. raddianum obod lista plitak, nervi se zavravaju izmeu renjeva, a sorusi su bubreastog oblika. Rasprostranjenje Ova vrsta se uglavno moe nai u tropskim podrujima june hemisfere. Gajenje Jedna je od najee gajenih vrsta roda Adiantum u zatienom prostoru. Uslovi koje zahteva slini su kao i kod ostalih vrsta ovog roda.

10

Kultivari Danas postoji veliki broj razliitih kultivara, tako da emo ovom prilikom pomenuti nekoliko najvanijih koji se esto sreu u komercijalnoj prodaji. Cluster Glory - izuzetno dekorativna biljka sa listovima koji su viestruko sloeni, a liske su sitne, zelene i stavaraju lep kontrast sa crnom strukturom stabljika. Ukupna duina lista je manja od 30 cm. Fragrans (divan, miriljav) - popularna biljka, esta u trgovinama gde se moe nai i pod imenom Fragrantissimum. Visine je do 60 cm, bunastog habitusa. Liske su iroko klinastog oblika. Ovaj kultivar odlino podnosi sobne uslove, ponekad se prodaje posaen sa Euphorbia pulcherrima zbog efektnog kontrasta. Gracillimum (malen, draestan) - listovi su viestruko sloeni, sa sitnim, nenim liskama, poput izmaglice, dugi i povijeni na dole, tako da su naroito pogodni za sadnju u viseim korpama. Zahteva poveanu vlanost vazduha. Ocean Spray - popularan kultivar sa tamnozelenim listovima lepezastog oblika. Variegated Tessellate - kultivar sa gustim, panairanim i nazubljenim listovima. Najbolje uspeva u uslovima sa dosta toplote i vlage. Variegatum - listovi su kompaktni, duine do 30 cm, sa sitnim mrljama ukasto bele boje.

Adiantum venustum Engleski naziv: Himalayan maidenhair Etimologija: ''lep, draestan'' Opis Zimzelena biljka visine 30-45 cm. Rizom je razgranat, horizontalan. Lisne drke su crne, sjane i ine polovinu ukupne duine lista. Listovi su iroko trouglasti, dvostruko sloeni, u prolee crvenkasti. Listovi drugog reda, takoe su trouglastog oblika i naizmenino su rasporeeni du stabljike koja je ''cik-cak'' oblika. Listii su na tankim, tamnim drkama, blago asimetrini i konini sa ravnim ivicama i okruglastim i nazubljenim sredinjim delom. Rasprostranjenje Ova paprat potie iz umovitih planinskih podruja Azije, zbog ega moe da prezimljava u uslovima umereno kontinentalne klime. Gajenje U naim uslovima moe se gajiti kao perena, dobar je pokriva tla. U uslovima enterijera moe se koristiti kao rezano zelenilo. Trajnost listova u razliitim aranmanima je preko 2 nedelje.

Rod Asplenium Ovaj rod obuhvata oko 800 vrsta i kultivara. Ime roda je grkog porekla, znai ''bez melanholije'' i vezano je za lekovita svojstva koja su stari Grci (Plinije), oko 60 god. p.n.e. pripisivali ovim papratima. Preporuivali su je za leenje depresije.

11

Vrste ovog roda imaju uspravan rizom. Lisne drke su crne spolja, a zelene na unutranjoj strani ili su cele crne boje. Listovi su zimzeleni i variraju od prostih do dvostruko ili trostruko sloenih. Sorusi su linearni i nalaze se na naliju list, du nerava. Neke vrste rastu u podruju umerene klime, na planinama, na kamenitoj podlozi i teko uspevaju u drugaijim uslovima. One se mogu primenjivati u alpinetumima, posaene u kontejnerima u kojima e biti odgovarajui supstrat (sa dodatkom krenjaka). Tropskim vrstama koje se gaje u enterijeru potrebna je poveana vlanost vazduha, sade se u male posude, odgovara im polusenka i smanjeno zalivanje. Slino kao i kod prethodnog roda, mnogo ee propadaju zbog preteranog zalivanja nego zbog isuivanja. Aspleniumi retko formiraju bone izdanke, pa se mnogo ee razmnoavaju setvom spora. U prolosti su vrste ovog roda koriene kao sastojak razliitih biljnih, lekovitih meavina. Osim za leenje depresije, korieni su kao obloga za ozlede ili kao biljni tonik za elavost itd.

Asplenium nidus avis Engleski naziv: Birds nest fern Etimologija: ''gnezdo'' Opis Zimzelena biljka visine 1 - 1.75 m (u sobnim uslovima obino oko 0.5 m). Listovi su celog oboda, gotovo sedei, tanki, vrsti, formiraju rozetu. Spoljanji listovi postepeno odumiru i tada ih treba isei. Gajenje Na prirodnom stanitu raste kao epifita, ali se moe bez problema gajiti kao saksijska vrsta, u dobro aerisanom, oceditom supstratu, u uslovima polusenke. Uspeva i u prostorijama sa centralnim grejanjem, ali ima slabiji porast. Ovoj vrsti je potrebno obezbediti dovoljno prostora za nesmetan razvoj jer se listovi lako mogu otetiti.

Asplenium antiquum Vrsta potie sa Tajvana i iz Japana. Slina je prethodnoj, ali su listovi manji, talasasti po obodu, vri, pa samim tim i manje osetljivi.

Rod Cyrtomium Engleski naziv: Holly ferns Etimologija: ''luni, izboen'' Latinski naziv roda potie od grke rei ''kyrtoma'', to znai luno savijen i odnosi se na splet nerava na listu. Domai, engleski naziv se odnosi na slinost listia ove paprati i listova boikovine (Ilex, holly plant).

12

Cyrtomium falcatum Engleski naziv: Japanese holly fern, Asian holly fern Etimologija: ''srpastog oblika'' Opis Zimzelena biljka, visine 30 - 60 cm. Ima uspravan rizom. Lisne drke su boje slame, gusto pokrivene ukasto mrkim ljuspama i priblino ine jednu treinu ukupne duine lista. Listovi su perasti, sa 5-18 parova listia. Listii su zailjeni, sjajni, blago talasasti na obodu. Rasprostranjenje Potie iz Japana, Kine, Indije i Vijetnama, a danas je naturalizovana u SAD-u, Junoj Americi, Australiji i Novom Zelandu. Gajenje Ovo je relativno otporna vrsta na uslove enterijera. Odlino podnosi nedostatak svetlosti, uspeva i u polusenci, ali je treba zatiti od direktnog sunca jer e se pojaviti oegotine na listovima. Podnosi topao i suv vazduh, ali relativna vlanost ne bi trebala da se spusti ispod 50 %. Tokom zime najbolje je ostaviti je u prohladnoj prostoriji, gde e uspeno prezimiti ak i na temperaturama koje su par stepeni iznad nule, uz veoma smanjeno zalivanje. Listovi ove paprati se mogu koristiti u araniranju. Kultivari Kultivari se mogu razmnoavati setvom spora, zadravaju osobine sorte. Butterfieldii - listii su nazubljeni po obodu Eco Korean Jade - patuljasta forma, visine do 30 cm. Listovi su sa najvie 5 pari manje ili vie izduenih listia.

Rod Davallia Ovaj rod obuhvata oko 30-ak vrsta koje su rasprostranjene u tropskim oblastima Tahitija i Afrike, u Japanu, Koreji, Australiji, na Himalajima. Ime roda dato je u ast vajcarskog botaniara - Edmond Davall (17631798). Vrste se karakteriu dugim, vunasto dlakavim rizomima koji puze po povrini zemljita, dugim lisnim drkama i fino renjevitim, ali vrstim, trouglastim listovima. Ove vrste su pogodne za primenu u viseim korpama. Naroito je efektno ako se posade u posudama u kojima ima dovoljno prostora za razvoj rizoma koji se prepliu na povrini supstrata (slika....). Redukovanim zalivanjem smanjuje se porast lisne mase, pa dekorativnost rizoma dolazi do izraaja. Vrste ovog roda se brzo i lako razmnoavaju deljenjem, dok je setvom spora potrebno vie vremena do dobijanja novih biljaka.

13

Rod Dryopteris Engleski naziv: Wood ferns, buckler ferns Etimologija: ''umska paprat'' Opis Rod Dryopteris obuhvata oko 225 vrsta sa velikim brojem kultivara. Ime roda potie od grke rei ''drys'' to znai hrast ili uma i ''pteris'' to znai paprat. Zanimljivo je pomenuti da su umske nimfe koje su ivele u hrastovim stablima u grkoj mitologiji nazivane ''drijade''. Veini vrsta odgovaraju bogata, kisela zemljita, ali nemaju velike zahteve za negom, mogu da podnesu suu i uspevaju i na neto suvljim zemljitima.

Dryopteris erythrosora Engleski naziv: Autumn fern Etimologija: ''crveni sorusi'' Opis Zimzelena biljka visine 60-90 cm. Ima kratak, puzei rizom iz kog u prolee izbija veliki broj mladih, crvenkastih listova. Listovi su dvostruko perasti, iroki, sjajni, trouglastog oblika, sa vie od deset pari listia. Listovi tokom vegetacije menjaju boju od bakarno crvene u prolee do intenzivno zelene tokom leta kada se takoe mogu nai mladi listovi crvenkaste boje. Rasprostranjenje Autohtona je u Japanu, Kini, Koreji i na Filipinima. Gajenje To je veoma dekorativna biljka skromnih zahteva zbog ega je rado uzgajaju poetnici. Podnosi nedostatak vlage i suv vazduh, mada je bolje da prezimi u prostoriji koja se ne greje. Kultivari Brilliance - mladi listovi su narandasti i dugo zadravaju ovu boju tokom vegetacije.

Rod Nephrolepis Rod obuhvata oko 30 -40 vrsta. Ime roda potie od grkih rei ''nephros'' bubreg i lepis - ljuspa, odnosi se na oblik sorusa. Listovi su perasti, sastavljeni iz velikog broja listia. esto se razvijaju stolone koje se lako ukorenjuju. Stare listove treba uklanjati, ali je jednostavnije orezati celu biljku jednom godinje jer e ubrzo izbiti novi listovi.

Nephrolepis exaltata Engleski naziv: Boston fern; sword fern Etimologija: ''visok'' Opis Zimzelena biljka sa puzeim rizomom koja obrazuje brojne ljuspaste stolone. Drke listova su kratke, a listovi su perasto sloeni sa i do 50 parova listia.

14

Rasprostranjenje Vrsta je iroko rasprostranjena, a ponegde se moe se sresti i kao epifita. Gajenje Ova vrsta se esto gaji. Naroito je efektna u viseim korpama. Zahteva dosta svetlosti, ali ne direktne i dobru drenau. Uz redovno zalivanje uspeva i u uslovima smanjene vlanosti vazduha. Neki autori ne preporuuju oroavanje jer se kapljice vode mogu zadrati na listovima i prouzrokovati pojavu trulei. Ova vrsta ne podnosi temperature ispod 12C. Ukoliko lie pouti i listii ponu da opadaju, to moe biti prouzrokovano nedovoljnim zalivanjem, nedovoljnom koliinom svetlosti ili je biljci potrebna prihrana. Kultivari Bostoniensis - to je stari kultivar iz koga su danas izvedeni mnogi drugi. Listovi su luno savijeni, duine 90 - 120 cm. Fluffy Ruffles - kultivar sa ''kovrdavim'', tamnozelenim listovima, visine je oko 30 cm. Tiger - listovi su sa utim i bledo zelenim arama. Whitmanii - listovi su viestruko perasti sa nazubljenim, sitnim listiima.

Rod Pellaea Ove paprati rastu na kamenitoj podlozi, u pukotinama stena, na skeletnom i siromanom zemljitu, na suvim i sunanim stanitima. Rod obuhvata oko 55 - 70 vrsta rasprostranjenih u aridnim predelima irom sveta, a veliki broj njih potie iz Severne Amerike. Ime roda potie od grke rei ''pellos'' - tamne boje i odnosi se na boju listova koji su plavo sive boje zahvaljujui kojoj delimino odbijaju suneve zrake i tako smanjuju zagrevanje lisne povrine. Intenzitet plave boje se menja zavisno od koliine suneve svetlosti. Takoe, listii paprati mogu da se saviju i skupe tako da transpiracija bude to manja. Rizom je puzei, razliite duine. Lisne drke su tanke, lomljive, tamno ljubiaste do crne boje. Mladi izdanci su toksini za ivotinje. Listovi su zimzeleni, perasto ili viestruko perasto sloeni.

Pellaea rotundifolia Engleski naziv: Button fern Etimologija: ''zaobljeni listovi'' Opis Zimzelena biljka, visine 15 - 45 cm. Rizom je puzei. Drke listova su tamno braon boje, gusto prekrivene rastim dlakama i ljuspama i obino ine jednu treinu ukupne duine lista. Listovi su linearni, luno savijeni, perasto sloeni, sa vie od 30 parova sjajnih, irokih, okruglastih gotovo sedeih listia. Sorusi se nalaze du oboda listia. Rasprostranjenje Ova vrsta je endemit Novog Zelanda, gde raste u svetlim, suvim umama, mada se ponekad moe sresti i na vlanijim stanitima.

15

Gajenje Uspeno se moe gajiti u uslovima enterijera. Zahteva dobro dreniran i kiseo supstrat sa dodatkom krupnog peska ili ljunka. Odgovara joj svetao poloaj, ali ne direktna svetlost i oskudnije zalivanje jer previe vode moe dovesti do propadanja biljke.

Rod Phyllitis Engleski naziv: Harts tongue ferns Ime roda je grkog porekla i znai ''prost list''. U prolosti su ove biljke esto koriene u magijske i lekovite svrhe. Smatralo se da se list paprati moe koristiti kao protivotrov za zmijski ujed, zbog slinosti naina na koji list treperi i oblika lista (jezik) i jezika zmije. Zbog srcaste osnove lista (to asocira na ljubav i romansu) korien je za pravljenje razliitih napitaka i amajlija.

Phyllitis scolopendrium syn. Asplenium scolopendrium Engleski naziv: Harts tongue ferns Etimologija: ''sa puno nogu kao stonoga'' - odnosi se na soruse Opis Zimzelena biljka visine 30 - 60 cm. Ima uspravan rizom. Lisne drke su kratke, tamno ljubiaste, gusto dlakave. Listovi su uspravni, celog oboda, srcaste osnove i zailjeni na vrhu. Sorusi su na naliju listova, rasporeeni paralelno sa bonim nervima. Rasprostranjenje Vrsta je poreklom iz Evrope, raste na krenjakoj podlozi, du obala, na vlanim stanitima u polusenci. Gajenje Ova vrsta (jelenji jezik) se moe u naim klimatskim uslovima uspeno gajiti kao perena. U uslovima enterijera potrebno joj je obezbediti dovoljno vlage i supstrat sa dosta krenjaka. Kultivari Danas postoji veliki broj kultivara kod kojih se razlikuje obod lista koji razliito moe biti naboran, talasast, izrezan, uvijen itd. Mnogi od tih kultivara su sterilni i ne mogu se razmnoavati sporama, ve se proizvode u laboratorijama za kulturu tkiva. Veliki broj kultivara pripada grupi 'Cristata', meu kojima su Crispa Cristata (talasaste i ''izrezane'' ivice lista), Crispa Fimbriata (talasast obod lista sa resastom ivicom) i mnogi drugi.

Rod Platycerium Engleski naziv: staghorn ferns U prirodi ove biljke rastu kao epifite. Ime roda potie od grke rei ''platy'' prostran, irok, i ''keras'' - rogat. Srpski naziv je ''jelenji rogovi''. Rod obuhvata 18 vrsta koje rastu u tropskim predelima Afrike i Azije, izuzev jedne vrste koja je autohtona u Junoj Americi.

16

Ovo su dimorfne biljke koje formiraju dva tipa listova - ''zatitni'' koji su porozni, neupadljivi i imaju funkciju da privrste biljku za podlogu - rave grana ili odgovarajuu vetaku podlogu. Mogu biti manji i okruglastog oblika, a mogu biti i uspravni, krupni i duboko renjeviti. Na njima se ne formiraju spore. Ovi listovi su u poetku zelene boje, kasnije potamne i u donjem delu su titasto ispupeni kako bi se u udubljenju sakupljala voda i hranljive materije. U podrujima sa malom koliinom padavina listovi su vie ispupeni, dok na stanitima sa puno kie oni su priljubljeni u podlogu kako bi spreili ispiranje zadranog humusa i oteenja biljke. Iz osnove sastavljene od zatitnih listova, izbijaju dugi, zeleni listovi koji podseaju na jelenje rogove, pa otuda i domai naziv biljke (jelenji rogovi). Oni izbijaju uspravno, na gore, ali je ei sluaj da svojim renjevitim delom padaju na dole. Ovi listovi su prekriveni beliastim, mekim, zvezdastim dlakama. Na ovim listovima mogu da se obrazuju spore i tada na naliju obrazuju nepravilne ''mrlje'' smeih sporangija. Kod vrsta ovog roda najvanije je ne preterati sa zalivanjem. Kao indikator mogu posluiti zatitni listovi koji se blago pritisnu i ako su gnjecavi i isputaju vodu onda treba saekati sa zalivanjem. Potrebno im je obezbediti i dosta svetlosti i lak, siromaan supstrat. Ukoliko za to postoje mogunosti, preko leta se mogu izneti napolje. Danas se gaji veliki broj vrsta ovog roda sa brojnim kultivarima koje se malo razlikuju u uslovima koje zahtevaju, tako da emo ukratko navesti nekoliko najeih. Platycerium coronarium Etimologija: formirati venac Kao i druge vrste iz ovog roda, raste kao epifita na umskom drveu. iroko je rasprostranjena u tropskim preelima Azije. Obrazuje 2 tipa listova, uspravne i pri vrhu renjevite i listove koji padaju, duboko su renjeviti, kovrdavi, duine i preko 2 m.

Platycerium alcicorne Etimologija: jelenji rogovi, rogovi losa Obrazuje uspravnu masu linearnih, fertilnih listova, koji su po obodu izdeljeni u brojne renjeve. Lako se gaji. Obrazuje bone pupoljke kojima moe da se razmnoava.

Platycerium bifurcatum Etimologija: podeljen na jednake delove Jedna je od najee gajenih vrsta ovog roda. Ima ravaste listove koji luno padaju. Starije biljke obrazuju masu listova koja se zrakasto iri. Obrazuje bone pupoljke kojima se razmnoava.

Rod Pteris Engleski naziv: Brake ferns Ime roda potie od grke rei ''pteron'' to znai paprat. Obuhvata oko 300 vrsta koje su kosmopoliti, ali su preteno rasprostranjene u tropskim predelima. Rizom je obino uspravan, kod manjeg broja vrsta je kratak i puzei. Drke listova su brazdaste ili ljebaste, a listovi se sastoje iz dugih, uskih listia na ijem naliju du oboda se nalaze spore.

17

Pogodne su za gajenje u enterijeru, treba im obezbediti lak, porozan, siromaan supstrat, dobru drenau i ne treba previe zalivati.

Pteris cretica Engleski naziv: Ribbon fern, Cretan brake Etimologija: poreklom sa Krita Opis Biljka je visine 30-60 cm, ima kratak, puzei rizom. Drke listova su visoke i ine jednu polovinu ukupne duine lista, mogu biti zelene ili braon boje. Listovi su perasti, sa dva ili etiri para dugih, linearnih listia ije su ivice neznatno savijene. Donji par listia je sa kratkom drkom i grana se, dok su gornji parovi sedei. Sterilni listovi se pruaju horizonzalno, dok su fertilni uspravni i zailjeni. Sorusi se nalaze du oboda listova. Rasprostranjenje Ova vrsta raste irom sveta u tropskim i suptropskim podrujima i lako i brzo se naturalizuje u novim krajevima, tako da se granice njenog aerala ne mogu tano utvrditi. moe se nai izmeu stenja, na osunanim livadama, ali i na ivicama uma, u polusenci ili senci. esta je na krenjakoj podlozi, ali uspeva i na drugim tipovima zemljita. Gajenje To je popularna i prilagodljiva sobna biljka, kojoj je potrebno obezbediti dosta indirektne svetlosti ocedit supstrat i umereno, ali ne i preterano zalivanje.

Kultivari Albo-lineata - listovi su sa belim arama. Cristata Mayi - ima bele i zelene are du listova, a vrhovi listia su nazubljeni. Parkeri - krupna biljka sa listovima tamnozelene boje Ping Wu - patuljasta forma visine oko 30 cm, sa gusto zbijenim listovima. Rivertoniana - ima upav, nepravilno iseen, renjevit obod listia.

Pteris ensiformis Engleski naziv: slender brake Etimologija: oblik sablje To je listopadna biljka visine 30 - 40 cm. Postoji veliki broj kultivara meu kojima su: Evergemiensis - popularna forma, listovi su dvostruko do trostruko perasto sloeni, sa prugama krem boje du sredinjeg dela lista. Victoriae - kultivar sa manje ara u odnosu na prethodni, uglavnom samo du centralne ose.

18

Pteris tremula Engleski naziv: trembling brake Etimologija: koji treperi Ovo je listopadna biljka, bunastog habitusa. Rasprostranjena je u suptropskim i umereno kontinentalnim podrujima Australije, Novog Zelanda, na Azorskim i Kanarskim ostrvima. Listovi su viestruko perasto sloeni i viestruko perasto deljeni, trouglasti, duine 60 - 120 cm. Odgovara joj zasena.

Familia Bromeliaceae Familiju Bromeliaceae ini oko 56 rodova sa priblino 3000 vrsta koje su rasprostranjene u Severnoj, Centralnoj i Junoj Americi. Mogu se nai na razliitim stanitima, poev od predela sa niskom nadmorskom visinom, kao i na planinama iznad granice drvea na preko 3600 m nadmorske visine, u vlanim, tropskim umama, ali i u aridnim pustinjskim podrujima. Do danas je selekcionisano preko 6000 hibrida i kultivara. Ova familija je dobila ime u ast Olansa Bromela, vedskog botaniara koji je iveo u 18. veku. Prva vrsta iz familije bromelija koja je uvezena u Evropu bila je ananas, a uvezena je krajem 17. veka radi dobijanja plodova. Kao ukras bromelije poinju da se gaje u 18. veku, a prva meu njima bila je Guzmania lingulata. Poetkom 20. veka, kada poinju da se grade staklenici sa ugraenim grejanjem, bromelije stiu veu popularnost. Tada se organizuju putovanja u podruja koja su prirodna stanita bromelija i donose se razliite vrste koje brzo osvajaju evropsko trite. Uzgoj zapoinje u Belgiji, a odatle se iri po botanikim batama drugih zemalja. Vie od polovine vrsta iz ove familije su epifite, ostale su terestrine ili rastu na povrinama stena. Epifitne bromelije nisu paraziti, ne priinjavaju tetu domainu, ve ga samo koriste kao visoki oslonac kako bi doprle do svetlosti jer u umama jako malo svetlosti dopire do tla. Korenov sistem je mali i prvenstveno ima funkciju da privrsti biljku za rave drveta ili za stenu, dok su listovi preuzeli apsorpciju vode i hranljivih materija. Kod veine vrsta listovi su sedei i obrazuju rozetu formirajui svojim osnovama ''rezervoar'' koji sakuplja i uva vodu (tzv. ''fiek''), a specijalizovane elije u osnovi tih listova omoguavaju biljci da usvaja vodu. Ovu sakupljenu vodu, na prirodnom stanitu, koriste i mnoge sitne ivotinje (insekti, siuni guteri i sl.) ili njihove larve koje ive na stablima drvea u blizini bromelija. Ovaj ''fiek'' nemaju vrste koje rastu u pustinjskim podrujima i koje su adaptirane na suu. Neke bromelije (Tillandsia usneoides) sakupljaju vodu preko listova (pomou trihoma). Korenov sistem se takoe razlikuje zavisno od vrste bromelije i stanita. Terestrine bromelije imaju razvijen korenov sistem kojim usvajaju vodu i hranljive materije, dok epifitne bromelije imaju vrste i tanke korenove kojima se privruju za podlogu. Cvetno stablo se razvija iz rozete, a cvetovi su obino u klasastim cvastima, sitni i neugledni dok su brakteje veoma dekorativne i intenzivnih boja. Biljka moe da ivi nekoliko godina dok se ne obrazuje cvetno stablo, cvetanje traje nekoliko meseci, nakon ega materinska rozeta polako odumire i zamenjuju je nove, mlade rozete koje

19

se razvijaju u osnovi stare. Ponekad materinska rozeta moe da traje jo 1 - 2 godine nakon precvetavanja, ali postepeno gubi obojenost listova koji se sue jedan za drugim. Tokom evolucije bromelije su razvile sposobnost prilagoavanja estim promenama uslova u kojima rastu (genetski adaptivne biljke). Ovu sposobnost su manje ili vie nasledili i kultivari koji se danas gaje, tako da se bromelije lako prilagoavaju uslovima enterijera. To su vrste koje se lako gaje, relativno su jeftine i veoma dekorativne. Najpoznatiji rodovi koji se gaje kod nas su: Aechmea, Billbergia, Cryptanthus, Guzmania, Neoregelia, Tillandsia, Vriesea i Ananas. Primena bromelija Bromelije se u enterijeru mogu saditi u posudama pojedinano ili vie njih zajedno, ili se mogu postaviti na komadu debla ili kore (slika...). Vizuelni efekat se dobija odgovarajuim kombinacijama razliitih oblika habitusa i boja listova. Veina bromelija se uzgaja u malim posudama. Pored toga, bromelije se mogu uzgajati i epifitski na razliitim delovima stabala (komadu drveta, na debljoj grani, komadu kore, bambusovoj trski i sl.). Mlade biljke se u osnovi omotaju vlanim tresetom i mahovinom i sve se privrsti pomou plastificirane ice. Ovako pripremljeno korenje se icom privrsti za podlogu. Prethodno se izabere podloga i u njoj izdubi upljina u kojoj e se smestiti bromelija. Poeljno je da podloga ima prirodno udubljenje (rave grana na delu debla). Treba voditi rauna da se mahovina ne isui previe, kao i da u rozeti bude dovoljno vode. Mahovina se moe sakupiti u umi, vano je da se uzimaju celi jastuii, to krupniji jer e se kasnije manje rasipati. Kada se biljka izvadi iz saksije blago se rastrese zemlja jer bi inae ispadala iz mahovine. Sve se to dobro uvee, a zatim se tokom privrivanja dodaje jo mahovine oko donjeg dela biljke i uvezuje kako bi biljka bila to stabilnija. Biljke treba vrsto uvezati, ali voditi pri tom rauna da se ne zgnjei.

Rod Tillandsia Vrste ovog roda su rasprostranjene u pustinjama, umama i na planinama Centralne i June Amerike, u Meksiku i junom delu SAD-a. Biljke sa tankim listovima obino rastu u kinim podrujima dok su listovi bljaka koje podnose suu zadebljali. Ime su dobile u ast vedskog fiziara i botaniara Elias-a Tillander-a (1640-1693). Ove biljke su epifiti i veini supstrat nije potreban za rast i razvoj. Biljke se snabdevaju vodom i hranljivim materijama iz vazduha (praina, sitni delii listova koji opadaju i druge estice) preko karakteristinih dlaka na liu - trihoma (slika...). Pored toga to vre funkciju korenova, trihome gusto prekrivaju povrinu listova smanjujui isparavanje vode i transpiraciju. One imaju i posebne elije koje su debelih zidova, ispunjene vazduhom i reflektuju sunevo zraenje, a slue i kao izolacija kod naglih promena temperature. Korenovi slue jedino da privrste biljku za podlogu. Neke od ovih vrsta se mogu nai ak i na dalekovodima (slika...). Vrste ovog roda se gaje prvenstveno kao lisnodekorativne i u vreme cvetanja mogu da menjaju boju listova (obino postaju crveni). Za svoj rast trae dosta

20

svetlosti, podnose i direktnu svetlost, a odgovara im i dopunsko osvetljenje ukoliko nema dovoljno prirodne svetlosti. Veini vrsta odgovara toplota, osetljive su na mraz i ne podnose temperature nie od 10C, izuzev vrste T. usneoides koja e preiveti i ako se tokom noi temperatura spusti i do -10C. Zalivanje se vri tako to se listovi biljke dobro pokvase obino 2 - 3 puta nedeljno, ee ako su u toplom, suvom okrunju, a ree ako su u hladnom ili vlanom. Biljka moe i da se kompletno istuira, a zatim paljivo okrene i lagano protrese kako bi se viak vode stresao. Listovi biljke ne bi smeli da budu dugo vlani, zapravo trebalo bi da se prosue nekoliko sati nakon ''zalivanja''. Ako je biljka postavljena u neku posudu ili je na kori drveta, tu ne bi smela da se zadrava voda, jer moe doi do truljenja i propadanja biljke. Ukoliko biljkama nedostaje voda, listovi se uvijaju, postaju udubljeni, sasueni. Ove biljke se mogu prihranjivati preko listova specijalnim ubrivima za bromelije ili 4 puta razblaenim ubrivima za folijarno prihranjivanje drugih biljaka. Razmnoavaju se semenom ili bonim izdancima. Ove biljke cvetaju jednom, nakon ega materinska rozeta odumire, a tokom cvetanja se stvaraju nove, mlade rozete koje nastavljaju rast. Cvetovi, zavisno od vrste traju od nekoliko dana do nekolio meseci. Obino cvetaju krajem zime i tokom prolea. Jedna biljka obrazuje 2 - 8 , nekad i preko deset bonih, malih rozeta. Nove rozete se mogu odvojiti od materinske biljke, a mogu se i ostaviti da rastu zajedno s tim da se materinska rozeta paljivo ukloni kada pone a se sui. Ukoliko se mlade rozete odvajaju i sade posebno, treba saekati da dostignu 1/3 do 1/2 veliine materinske rozete. Ukoliko se nove rozete ne odvajaju lako rukama, treba koristiti no i sei to blie materinskoj biljci. Materinsku biljku ne treba odbaciti dok se ne osui, jer kod nekih vrsta moe rasti jo par godina nakon cvetanja i produkovati jo novih rozeta. Ove biljke se mogu privrstiti za razliite podloge i gajiti na razliitim kamenovima, na komadima korala, u ukrasnim keramikim saksijama, na komadima drveta (bitno je da nije impregnirano sredstvima na bazi bakra, to e smetati biljkama). Najbitnije je da biljke imaju dovoljno svetla i da ih je mogue ''zalivati''. Bitno je da ne budu u posudama u kojima se zadrava voda, to e dovesti do propadanja biljaka. Takoe oko tilandsia ne treba postavljati mahovinu, jer ona zadrava vodu i moe doi do truljenja. Biljke se mogu privrstiti za odabranu podlogu korienjem ice, konca za pecanje ili specijalnog vodootpornog lepka (nikako superlepka ili lepka koji sadri bakar, jer su letalni za biljke). Ukoliko biljke imaju drvenaste stolone, oni se mogu uvrstiti ekseriima. Ukoliko su biljke tek kupljene, nakon otpakivanja, treba ih potopiti u vodu 0.5 - 1 h, zatim paljivo stresti viak vode i postaviti na dobro osvetljeno mesto gde e se prosuiti. Ne treba ih prihranjivati barem tri nedelje.

Tillandsia punctulata Poreklom je iz vlanih, senovitih podruja Centralne Amerike (Kosta Rika, Honduras, Meksiko, Nikaragva i Panama). Listovi su linearni, zeleni i obrazuju rozetu. Biljka formira bone rozete na kratkim stolonama (duine oko 4 cm). Cvasti su proste ili razgranate sa primarnim braktejama crvene boje i sekundarnim braktejama koje su zelene, a latice su ljubiaste sa belim arama i krupnim anterama (slika...).

21

Najvie joj odgovara polusenka, a ako je suvie mrano okruenje, moe se desiti da se brakteje ne razviju potpuno ili da ne budu intenzivnih boja.

Tillandsia usneoides Engleski naziv: spanish moss Etimologija: bradati liaj Rasprostranjena je od jugoistoka SAD-a pa do Argentine, gde naseljava topla podruja sa dovoljno relativne vlage. Stabljike su duge i tanke sa naizmenino rasporeenim listovima. Listovi su linearni, duine 2 - 6 cm, irine oko 1 mm, uvijeni ili kovrdavi, gusto prekriveni trihomama (slika...). Stabljike i listovi su isprepletani i obrazuju jednu dugu, viseu strukturu, duine 1 - 2 m (slika...). Cvetovi su sitni i neugledni. Razmnoava se semenom i vegetativno pomou fragmenata koji se otkidaju i noeni vetrom zakae za grane drveta ili ih raznose ptice koristei ih za gnezda.

Rod Aechmea Aechmea fasciata Engleski naziv: silver vase Poreklom je iz Brazila. Visine je oko 60 cm. Listovi su iroki, linearni, srebrno zelene boje, obrazuju dubok i uzan ''fiek'', poput vaze, pa otuda engleski naziv biljke. Cvasti su sa ruiastim braktejama i sitnim plavim i crvenim cvetovima. Cvetanje traje nekoliko meseci, a zatim poinju da se razvijaju nove rozete, a stara postepeno odumire. Nove rozete se mogu odvojiti od matine kada porastu oko 10-ak cm. Biljke cvetaju kada dovoljno porastu, a cvetanje se moe indukovati i prskanjem odgovarajuim hormonima. U kunim uslovima, posuda sa bromelijom se moe staviti u plastinu kesu zajedno sa zrelom jabukom i ostaviti 7 - 10 dana. ''Fiek'' rozete ne treba da bude pun vode, jer je inae isparavanje smanjeno, a vlanost poveana. Jabuka oslobaa gas etilen koji indukuje cvetanje. Posle ovakvog ''tretiranja'' biljka bi trebala da cveta nakon 1 - 2 meseca. Supstrat treba da sadri dosta treseta, moe se napraviti meavina jednakih delova treseta i humusnog supstrata za lonanice. Odgovaraju joj neutralna do kisela zemljita. Vano je da je supstrat ocedit i da se osui izmeu dva zalivanja. Zalivanje se obavlja i tako to se voda sipa u ''fiek''. Biljke se mogu oroavati u prostorijama sa suvim vazduhom. Prihranjivanje se vri jednom meseno, upola blaom koncentracijom od propisane ili specijalnim ubrivima za bromelije. Za rast trai dosta svetlosti i toplote. Moe da podnese kratkotrajne mrazeve (2C do -3C) sa malim oteenjima.

Billbergia nutans Engleski naziv: queen's tears, friendship plant Rod Billbergia je dobio ime u ast vedskog botaniara i zoologa (Gustaf Johan Billberg). Vrsta je poreklom iz Argentine, Brazila i Urugvaja. Ima duge, uske listove, koji su maslinasto zelene boje. Biljka moe biti visine oko 50 cm. Cveta obino u prolee, brakteje su ruiaste, a cvetovi su cevasti, okrenuti na dole, zelene i plave boje sa jarko utim anterama (slika...). Cvetovi traju svega nekoliko nedelja.

22

Dosta dobro podnosi sobne uslove i vrlo je skromnih zahteva. Najbolje joj odgovara svetao poloaj, a uspeva i u polusenci. Potreban joj je dobro dreniran supstrat, neutralan do blago kiseo. Moe se nabaviti specijalna meavina za bromelije ili pomeati 3 dela treseta, 2 dela peska i 1 deo batenske zemlje. ''Fiek'' treba da bude uvek napunjen vodom, a supstrat treba ostaviti da se dobro prosui izmeu dva zalivanja. Prihranjivanje se vri jednom meseno, kao i kod prethodne vrste. Moe da podnese kratkotrajne slabe mrazeve (-5C do -6C).

Rod Cryptanthus Engleski naziv: Earth Stars Ime roda potie od grke rei krypte, sakriven i anthos, cvet. Listovi formiraju nisku, iroku rozetu zvezdastog oblika, otuda engleski naziv roda. Vrste ovog roda se esto gaje, prilagodljive su i dobro podnose uslove enterijera, a postoji veliki broj kultivara sa listovima razliitih boja i ara. Cvetna stabla su jako skraena (otuda ime roda). Neki varijeteti obrazuju jedno cvetno stablo, neki vie njih. Kao i kod veine bromelija, nakon precvetavanja formiaraju se nove rozete u osnovi stare ili na krajevima stolona, a matina rozeta propada. Rozete se mogu odvojiti i posaditi posebno ili ostaviti da rastu u grupi, a tada se uklanja materinska rozeta kada pone da propada. Ovo su preteno terestrine vrste - rastu na zemljitu, manji broj njih raste u pukotinama stena, ali nijedna vrsta ovog roda nije epifita. Za rast im odgovara rastresit, porozan supstrat i danas se mogu nabaviti razliite komercijalne meavine ili se moe napraviti meavina koja sadri treset, pesak i perlit. Supstrat ne bi trebalo da se potpuno isui izmeu zalivanja. Treba ih redovno zalivati i oroavati, potrebno im je i dosta vlage u vazduhu. Sade se u dovoljno velike posude, kako bi se formirao korenov sistem najmanje iste veliine kao i nadzemni deo biljke. Potrebe za svetlou se razlikuju zavisno od vrste i kultivara. Vrsti C. beukerii i njenim kultivarima odgovaraju uslovi senke, sa puno vlage, zbog ega su pogodni za terarijume. Vrste kao to su C. bahianus 'Cascade' i C. warasii zahtevaju dosta svetlosti, a podnose i direktno sunce. Veini vrsta ovog roda pogoduje dosta difuzne svetlosti, dok direktni sunevi zracimogu izazvati oegotine na listovima. Nedostatak svetlosti se manifestuje gubljenjem intenzivnih boja listova koji postaju zeleni i slabim, neravnomernim rastom. Ove vrste uspeno rastu i pri dopunskom osvetljenju, a boja postaje intenzivnija ukoliko se koriste fluoroscentne sijalice. Optimalna temperatura za Cryptanthus spp. kree se od 16C do 30C. Pojedine vrste mogu podneti i nie temperature uz smanjeno zalivanje ili vie (preko 38C) uz redovno oroavanje i zalivanje. Prihranjivanje nee uticati na intenziviranje boja listova, ali je neophodno za intenzivan rast biljke. Mogu se koristiti standarna ubriva (NPK 14-14-14, 10-10-10) ili ubriva koja se koriste i za afrike ljubiice ili orhideje.

Rod Guzmania Ime roda je dato u ast panskog prirodnjaka i farmaceuta (Anastasio Guzman). To su tropske vrste rasprostranjene u Centralnoj Americi, Gvajani, Ekvadoru i Boliviji. Visoke su oko 50 cm i imaju vrste, koaste listove, sabljastog oblika, skupljene u uskoj rozeti. Obino su svetlozelene boje sa tamnijim ili svetlijim arama. Cvetovi su u klasastim cvastima sa utim, zelenim, purpurnim ili crvenim braktejama i belim ili utim cvetovima.

23

Vrste ovog roda su epifite zbog ega se mogu gajiti u plitkim posudama ili na komadu debla, pri emu im je koren obavijen sfagnumskom mahovinom. Posude u kojima se gaje moraju imati dobru drenau, a supstrat treba da sadri vlaknasti treset i malo glinovite batenske zemlje sa dodatkom peska. Odrasle biljke nije potrebno presaivati. Mlade biljke se mogu presaditi nakon izvesnog vremena, najbolje u prolee, u saksije prenika 10-12 cm u kojima ostaju dok ne procvetaju i ne formiraju brojne rozete. Voditi rauna da su posude sa odraslim biljkama stabilne, jer velike biljke posaene u lakim plastinim saksijama mogu pasti zajedno sa tom saksijom. Za uspean rast zahtevaju dosta toplote i visoku relativnu vlanost vazduha. Biljke propadaju ukoliko je hladno i ne podnose temperature nie od 12C. Takoe, supstrat ne bi smeo da bude stalno vlaan jer e doi do truljenja biljke. One se obilno zalivaju leti, a smanjeno zimi ili u hladnijim prostorijama, kada se i manje vode sipa u rozetu jer od previe vode listovi mogu da istrule. Prihranjivanje se vri u periodu vegetacije, tenim ubrivom. Odgovara im indirektno sunevo svetlo ili polusenka. Ne treba ih izlagati direktnim sunevim zracima. Najee gajene vrste su G. lingulata i G. sanguinea i njihovi brojni kultivari.

Rod Neoregelia Ime roda dato je u ast direktora Botanike bate u Petersburgu, u Rusiji (Edouard August von Regel). Rod obuhvata oko 100 vrsta koje su preteno rasprostranjene u istonom Brazilu. Vrste ovog roda uglavnom imaju iroke, ravne listove koji obrazuju plitku rozetu. Cvast se razvija u sreditu rozete, cvetno stablo je jako skraeno, ne obrazuju se brakteje jarkih boja, ve su najmlai listovi u rozeti koji neposredno okruuju cvast jarkih boja. Ostali listovi mogu biti zeleni ili esto mogu imati are razliitih boja i oblika. Danas postoji preko 5000 kultivara, sa listovima razliite veliine, oblika i boja. Potrebno im je dosta difuzne svetlosti, odgovara im polusenka, a podnose i direktnu sunevu svetlost slabijeg intenziteta (u ranim jutarnjim asovima, npr.). Otporne su na uslove enterijera, najvie im odgovaraju temperature iznad 12C, mada mogu podneti i neto nie - do 5C. Gaje se u malim posudama, a odrasle biljke u saksijama prenika 10-15 cm. Supstrat treba da bude ocedit i kisele reakcije. Prilikom zalivanja vodu treba sipati u sredinu rozete, ali ne previe i ne suvie esto, jer ako se dugo zadrava ista, ustajala voda, moe doi do razvoja bakterija i pojave neprijatnog mirisa. Zalivanje se vri mekom, odstajalom vodom jer suvie tvrda voda smeta biljci i izaziva pojavu smeih takica na listovima. Tokom leta i u prostorijama sa suvim vazduhom mogu se oroavati. Mlade rozete koje se formiraju nakon precvetavanja se odvajaju kad porastu otprilike oko jedne treine materinske rozete. Neke vrste obrazuju kratke stolone. Mlade, tek posaene biljke, nakon odvajanja od matine rozete, treba prihranjivati prvih nekoliko meseci, tokom vegetacije tenim ubrivima. Najbolje je koristiti jako razblaen rastvor (1/4 propisane doze) i dodati ga u malim koliinama u centralni ''fiek''. Voditi rauna da ubriva ne sadre bakar i bor (ili samo u tragovima) jer su toksini za bromelije. Vrste ovog roda se esto meaju sa rodom Nidularium. Neke vrste su ak i sinonimi, kao npr. Neoregelia farinosa i Nidularium farinosum, to ipak nije sluaj sa ostalim vrstama. Najpoznatija i najee gajena vrsta ovog roda je N. carolinae.

24

Neoregelia carolinae Listovi u sreditu rozete su crvene boje u vreme cvetanja, tokom nekoliko meseci, nakon ega materinska rozeta odumire. Cvetno stablo je jako skraeno, cvast se nalazi duboko u rozeti i gotovo se ne moe uoiti. Rozeta listova je relativno niska (oko 25 - 30 cm) i iroka (preko 60 cm). Biljkama je potrebno dosta toplote. vlage i svetlosti. Ne podnose temperature nie od 10C. Supstrat treba povremeno zalivati, ali ne sme biti suvie vlaan, a u sredite rozete vodu treba sipati otprilike svakih 10 dana, leti i ee. Prihranjuju se dosta razblaenim ubrivima na bazi fosfora. ubriva se dodaju preko listova, supstrata i sipa se mala koliina u ''fiek''.

Rod Nidularium Rod obuhvata oko 40 vrsta koje su poreklom iz kinih, tropskih uma istonog Brazila. Ime roda potie od latinske rei ''nidulus'' - malo gnezdo i odnosi se na sredinji deo rozete. Listovi obrazuju ravnu, iroku rozetu, sjajni su i blago povijeni. Cvetno stablo je skraeno, a unutranji listovi rozete koji okruuju cvetno stablo u vreme cvetanja postaju crveni ili ruiasti. Cvetovi su crveni, beli ili plavi. Cvetanje traje nekolio meseci. Kod nekih vrsta i varijeteta cvetno stablo moe biti dugo, kao npr. kod N. seidelii, gde je duine oko 30 cm, ili kod N. bilbergioides, sa utim braktejama (slika...).

Rod Vriesea Rod obuhvata oko 250 vrsta koje su rasprostranjene u tropskim predelim Centralne i June Amerike. Ime roda je dato u ast danskog botaniara (Willem Hendrik de Vriese). Neke vrste ovog roda su velikih dimenzija i predstavljaju stanite za pojedine insekte i neke vrste aba. Veina vrsta su epifite i rastu na stablima bez supstrata, dok korenov sistem jedino ima funkciju da privrsti biljke za podlogu. Apsorpcija vode i hranljivih materija se vri preko lisne rozete, specijalizovanim elijama. Listovi su vrsti, sabljasti, glatkih ivica i obrazuju rozetu. Biljke cvetaju tek kada su stare nekoliko godina. Cvetno stablo je uspravno, jarkih boja, sa cvastima koje su sabljaste. Cvetovi su uti, beli ili zeleni. Odgovara im indirektna suneva svetlost ili polusenka i temperatura iznad 12C. Boja listova i brakteja e biti intentivnija ukoliko ima vie svetlosti. Zalivnje se vri dodavanjem meke vode u sredite rozete (''fiek). Vodu u ''fieku'' treba menjati. Supstrat treba da bude dobro dreniran i ocedit. Prihranjivanje se vri retko, razblaenim rastvorom ubriva koji se sipa u rozetu. Biljke se gaje u malim posudama (prenika 10-15 cm) tako da ih nije potrebno presaivati u vee. Najpoznatija vrsta je V. splendens.

25

Rod Ananas Vrste ovog roda su poreklom iz Centralne Amerike. Listovi obrazuju rozetu, grubi su, vrsti, dugi, lancetasti, po obodu nazubljeni ili prekriveni bodljama. Cvast se razvija iz sredita rozete, cvetno stablo je kratko i debelo. Po precvetavanju se formira plod, na ijem vrhu se razvija rozeta malih listova.

Ananas comosus Gaji se prvenstveno zbog dobijanja plodova, ali i kao ukrasna biljka (razliiti kultivari). Plodovi dobijeni u uslovima enterijera su sitni. Listovi su dugi, zailjeni, testerasto nazubljeni po obodu. Biljke cvetaju obino nakon dve godine. Postoje forme sa panairanim listovima, A. comosum variegatum. Potrebno im je dosta svetlosti i toplote (min 20C), mada mogu da prezime i u prostorijama sa 15C uz smanjeno zalivanje. U tplim suvim prostorijama biljke povremeno oroavati. Supstrat treba da je ocedit, neutralan do blago kiseo. Moe se napraviti smea treseta, ilovae i peska ili perlita (2:1:1). Zemljite treba da se prosui izmeu zalivanja. Prihranjivanje se vri jednom meseno, upola blaom koncentracijom tenog ubriva. Za male obime proizvodnje, biljke se mogu razmnoavati odsecanjem rozete koja se razvija na plodu. Reznice se odseku sa malim komadom kore, prosue nekoliko sati i oiljavaju u pesku ili meavini peska i treseta.

PALME Palme pripadaju familiji Arecaceae (nekadanja familija Palmae). Ona obuhvata oko 200 rodova sa oko 2600 vrsta koje su preteno rasprostranjene u tropskim i suptropskim podrujima. Karakteriu se monopodijalnim rastom, obino ne obrazuju stablo ili se stablo formira u toku rasta biljke i prekriveno je oiljcima opalih listova, dok listovi formiraju rozetu koja se nalazi na vrhu. Ukoliko se formiraju boni izdanci, oni su obino u osnovi debla, tako da se ponekad moe dobiti i ''bunast'' habitus. Listovi su krupni, zimzeleni, perasti ili lepezasti, spiralno rasporeeni na vrhu izdanka. Korenov sistem je dug, osovinski, zbog ega se palme gaje u posebnim, dubokim i uskim saksijama.

Areca lutescens Syn. Chrysalidocapus lutescens esta vrsta u enterijeru. Poreklom je sa Madagaskara. Listovi mladih biljaka su nepravilno, slabo perasti, dok su stariji listovi pravilno perasti, vrsti. Stabljike su uto zelene boje prekrivene crnim takama. Potrebno im je dosta toplote i svetlosti. Temeprature ne bi trebalo da se sputaju ispod 15C. Zalivati treba redovno i obilno mekom vodom priblino sobne temperature, jer bi hladna voda smetala biljci.

26

Cocos nucifera Poreklom je sa Kariba. Danas se gaji komercijalno zbog plodova (kokosovo mleko, brano) i delova plodova - ''kokosova vlakna'' koja danas imaju iroku upotrebu (u proizvodnji supstrata). Komercijalno se obino mogu nabaviti mladi klijavci - kokosov orah koji je tek poeo da klija. Ove biljke ne mogu da preive dugo u uslovima enterijera. Potrebno im je dosta toplote, svetlosti i relativne vlage u vazduhu. U prostorima sa suvim vazduhom (centralno grejanje) listovi obino poute. Zalivaju se redovno, supstrat uvek treba da bude vlaan, ali voda ne sme da se zadrava. Listove treba redovno oroavati.

Howeia forsteriana Vrsta potie sa malog ostrva koje se nalazi istono od Australije, gde raste kao endemit i po kojima je dobila ime (Lord Howe Island). To je spororastua vrsta koja na dostie visinu 6 - 18 m, u enterijeru znatno manje. Listovi su dugi (duine i do 3 m), perasti, luno povijeni. Liske su linearne, duge, vrste sa povijenim vrhovima. Odgovara joj toplota i temeperatura ne bi trebala pasti ispod 10C, mada kratkotrajno (nekoliko asova) moe da podnese i temperature do 5 C. To je vrsta koja trai dosta svetlosti, ali mlade biljk, mlae od 5 godina treba tititi od direktnih sunevih zraka i njima najbolje odgovara polusenka. Uspeva na razliitim supstratima, neutralne, kisele ili blago alkalne reakcije, glinovitim, ali joj najbolje odgovara bogata, hranljiva batenska zemlja i obavezna je dobra drenaa. Tokom vegetacije treba je prihranjivati standarnim NPK ubrivima (18-18-18) ili spororazlauim ubrivima koja su namenjena za palme. Kod ove vrste se moe javiti nedostatak magnezijuma i kalijuma. Obzirom da sporo raste, nije potrebno presaivanje svake godine. Relativno je otporna na suu, ali ne treba dopustiti da se zemljite potpuno osui. takoe, ne sme se preterati sa zalivanjem jer moe doi do razvoja gljiva (Phytophthora). Slina je vrsti Howeia belmoreana, koja je manjih dimenzija, dostie visinu do 7 m, listovi su luno povijeni, a listii su uspravni, za razliku od H. forsteriana gde su listovi vie uspravni, a listii povijeni na nie.

Licuala grandis Rod obuhvata oko 100 vrsta poreklom iz Australije. To su preteno niske palme, L. grandis je visine oko 2 - 3 m. Listovi su lepezasti, sa tankim drkama. Kod mladih biljaka listovi su ui, dok su stariji listovi iroko lepezasti. Potrebno joj je obezbediti dosta difuzne svetlosti, toplote i vlage. Temperatura ne bi trebala da se sputa ispod 15C. Redovno je treba oroavati i zalivati mekom, odstajalom vodom priblino sobne temperature. Odgovara joj plodno, dobro drenirano, aerisano zemljite. Moe se napraviti smea jednakih delova batenske zemlje, krupnog peska ili perlita i treseta ili lisnjae. Prihranjuje se jednom meseno tenim ubrivom. Kao alternativa moe se koristiti i spororazlaue ubrivo koje se dodaje jednom godinje, rano u prolee.

27

Phoenix dactylifera Ova palma je bila poznata jo u starom veku gde je bila simbol plodnosti. Ime roda datira jo iz tih vremena, grkog je porekla, ''phoenix'' znai fenianski, jer su ovu palmu gajili jo stari Feniani, ''dactylos'' - urma, fero - nositi (onaj koji nosi urme). To je veoma visoka biljka (do 30 m), sa tankim, dugim stablom koje je prekriveno ostacima opalih listova. Listovi su skupljeni u rozeti na vrhu stabla, obino 20 - 30 listova, perasti su i mogu biti dugi i do 6 m. Gornji listovi su uspravni, a donji povijeni. Segmenti su vrsti, otrih ivica, zailjeni, plavo zelene boje. U enterijeru se ree gaji od Ph. canariensis i odgovaraju joj slini uslovi.

Phoenix canariensis Poreklom je sa Kanarskih ostrva, gde dostie visinu 10 - 20 m. Stablo je debelo, prekriveno oiljcima opalih listova. Na vrhu debla nalazi se iroka kruna, sa vie od 50 gusto rasporeenih, luno savijenih perastih listova. Listovi su tamnozelene boje sa ukastim drkama, liske su vrste, linearne, na vrhu zailjene. U kulturi je znatno manjih dimenzija, dobro podnosi uslove enterijera. To je spororastua vrsta. Potrebno joj je dosta svetlosti i toplote, ali moe podneti i neto nie temperature, do 5C. Zahteva dobro drenirano, plodno zemljite. Treba je prihranjivati tokom prolea i leta.

Washingtonia filifera Poreklom je iz pustinjskih predela SAD-a (Arizona i Kalifornija) gde su temperature tokom noi dosta niske, zahvaljujui emu ova vrsta dobro podnosi i relativno niske temperature. U enterijeru, bolje prezimljava u hladnim prostorijama (oko 10C) uz smanjeno zalivanje, nego u zagrejanim prostorijama sa suvim vazduhom. Moe da raste na razliitim tipovima zemljita, ak i na vrlo alkalnim, ali joj je neophodna dobra drenaa, voda se ne sme zadravati u posudi. Treba je redovno zalivati, mada podnosi suu. Prihranjuje se tokom vegetacije. Mogu se koristiti i spororazlaua ubriva. Za rast joj je potrebno dosta svetlosti, podnosi i direktnu sunevu svetloast, a moe da raste i u polusenci. Dosta je slina vrsti Washingtonia robusta kod koje su mlade lisne drke braon boje i sa bodljama, a listii su vri, za razliku od W. filifera.

Chamaedorea elegans esto se gaji u enterijeru. Potie iz kinih uma Meksika i Gvatemale. To je mala palma, dostie visinu do 2 (2.5) m i sporo raste. Iako se bokori u korenovom vratu, u prodaji se esto sreu biljke sa bunastim habitusom koji je dobijen sadnjom vie biljaka zajedno (odnosno setvom vie semena u jednoj posudi). Listovi su perasti, sa mekim, lancetastim segmentima. Dobro podnosi uslove enterijera, polusenku, suv vazduh, prekomerno zalivanje, nie temperature (kratkotrajno i do -4C). Ipak, za uspean razvoj joj najvie odgovaraju tople prostorije sa dosta difuzne svetlosti, redovno zalivanje i

28

dobro dreniran supstrat. Vrhovi listova postaju smei ukoliko je biljka bila izloena jakim, direktnim sunevim zracima. Cveta i plodonosi u uslovima emterijera. Cvetna stabla su razgranata, crvenkasta u poetku, kasnije tamnija. Plodovi su sitni, seme se moe sakupiti i posejati neposredno po sazrevanju.

Chamaerops humilis Potie sa Mediterana (Evropa i severna Afrika). To je spororastua vrsta koja se bokori u korenovom vratu. Niska je, maksimalno dostie visinu od oko 6 m. Listovi su lepezasti, irine do 1 m. Potrebno joj je dosta svetlosti, mada podnosi i polusenku. Odgovara joj dobro dreniran supstrat, mogu se pomeati jednake koliine batenske zemlje i peska. Redovno ih treba zalivati, ali treba saekati da se supstrat prosui izmeu dva zalivanja. Prihranjuju se jednom meseno tenim ubrivom. Mlade biljke se presauju nakon 2 godine, kasnije kada porastu, na 4 - 5 godina. Ne podnose zadravanje vode u posudi.

Familija Cycadaceae

Zamia furfuracea Danas postoji oko 30-40 vrsta ovo roda i sve su rasprostranjene u tropskim i suptropskim preelima Amerike. Zamia je dosta star rod, koji su postojao pre oko 200 miliona godina. Z. furfuracea potie iz Meksika. Mladi listovi su u poetku svetlo zeleni, kasnije postaju maslinasti i prekriveni gustim braon dlakama. Listovi su perasti, duine do 1 m, listii su okruglasti. Stablo je debelo, jako skraeno i podsea na gomolj. Biljka podnosi suv vazduh. Supstrat treba da bude dobro dreniran. Odgovara joj dosta svetlosti.

Cycas revoluta Sago palma Cikas svojim habitusom podsea na palme. Listovi su dugi i do 1m, perasti, koasti, formiraju rozetu na vrhu stabla prekrivenog oiljcima opalih listova. Postoje enske i muke biljke. Odgovara mu dosta toplote i svetlosti. Korenov sistem se razvija blizu povrine, treba voditi rauna da se korenje ne oteti. Redovno treba zalivati biljku, ali ne preterati. Rod Ficus Rod Ficus pripada familiji Moraceae i obuhvata oko 850 vrsta drvea, bunja, penjaica i poluepifita. Vrste su preteno rasprostranjene u tropskim predelima, mali broj potie iz umerenih podruja. Poznata i esto gajena vrsta u naem podruju je Ficus carica - smokva.

29

Vrste ovog roda imaju karakteristinu cvast, osovina cvasti je proirena, a cvetovi su vrlo sitni i privreni za unutranji zid. Plodovi (syconium) pripadaju tipu sloenih plodova, pojedinaan plod je mala oraica koja je privrena za zid osovine cvasti. Pored cvasti, fikusi su karakteristini po gustom, mlenom soku koji sadre stabljike, a mnoge vrste obrazuju i vazdune korenove. Pojedine fikusa imaju znaaja u kulturi i tradiciji. Meu njima su Ficus religiosa (Sacred Fig tree, Bodhi-tree, Bo-tree) i Ficus benghalensis. Jedno stablo F. religiosa je zasaeno 288. godine p.n.e., u hramu na ostrvu ri Lanka, gde se gaje i brojni njegovi vegetativni potomci. Smatra se da je Gotama Buda doiveo ''prosvetljenje'' sedei ispod tog drveta. Neke vrste fikusa se spominju i u Kuranu, Hinduizmu, pa i u bibliji (lie smokve).

Ficus benjamina Engleski naziv: Weeping Fig, Benjamin's Fig Poreklom je iz june i jugoistone Azije i Australije. To je gusto razgranato drvo koje u prirodi dostie visinu do 30 m. Granice su tanke, povijene, sa koastim, sjajnim listovima duine 4-12 cm, koji su eliptinog oblika sa izvuenim vrhom. Plodovi su sitni, jedu ih ptice. Ova vrsta je esta u drvoredima i parkovima u podrujima sa toplom klimom. esto se gaji u enterijeru. Odgovara joj svetao, sunan poloaj, a podnosi polusenku i senku. Tokom leta je treba umereno zalivati, tokom zime smanjiti zalivanje, ali ne dozvoliti ni da se biljka osui. Oroavanje nije potrebno. Biljka je osetljiva na hladnou i preteranu suu. listovi su veoma osetljivi na promene koliine svetlosti. Ukoliko se biljka premeta, moe opadne dosta listova, ali e se pojaviti novi koji su prilagoeni novim uslovima. Danas se gaje brojni kultivari, meu kojima su 'Danielle', 'Naomi', 'Exotica', 'Golden King' i mnogi drugi. Neki kultivari imaju panairane listove, razliitih boja i kombinacija ara, a kod nekih su listovi jednobojni, ali se njihova boja kree od svetlo zelene do tamnozelene. Postoje i minijaturni kultivari pogodni za bonsai (npr. 'Too Little'). Prilikom presaivanja treba na dno posude staviti debeo sloj drenae. Presaivanje bi trebalo vriti otprilike svake 3 godine, u prolee. Poeljno je svake godine promeniti gornji sloj supstrata debljine oko 3 cm. U periodu vegetacije, od prolea do jeseni, potrebno je i folijarno prihranjivanje. Tokom zime, u enterijeru bendamin moe da izgubi i do 30 % lia. Ne odgovara mu suv vazduh ni neredovno zalivanje.

Ficus elastica Engleski naziv: Rubber fig, Rubber plant Poreklom je iz Indije i Indonezije (Sumatra, Java). Raste kao drvo visine 30-40 m, sa irokim deblom, prenika do 2 m. Na stablu se razvijaju adventivni vazduni korenovi koji se ukorenjuju i podupiru deblo i teke grane, kako ne bi dolo do izvaljivanja stabla. U nekim delovima Indije ljudi upliu ove korenove tako da se formiraju ''ivi'' mostovi preko reka (slike...). Kako su ovi

30

mostovi izgraeni od ivih korenova, vremenom postaju vri jer korenje nastavlja sa rastom. Listovi su sjajni, koasti, duine 10-35 cm i irine 5-15 cm, krupniji su kod mladih biljaka (ak i do 45 cm duine), a mnogo su sitniji kod starih stabala (oko 10 cm duine). Mlad list se formira unutar lisne sare - omotaa koji titi meristem i raste zajedno sa listom (slika...). Kada se list dovoljno poraste, lisna sara se otvara i opada, a unutar novorazvijenog lista, novi pupoljak kree da se razvija u sledei list. Plodovi su sitni, ute boje, prenika oko 1cm. U uslovima enterijera plodovi ne razvijaju seme jer je potrebna posebna vrsta ose za opraivanje cvetova. Ovoj vrsti najvie odgovaraju dobro drenirana zemljita. Potrebno je izbegavati preterano zalivanje, ali ne treba dozvoliti ni da se zemljite previe isui. Biljku treba pratiti i zalivati po potrebi. Simptomi nedovoljnog i preteranog zalivanja su slini - listovi ute i opadaju. U proseku, zalivaju se jednom nedeljno, ali to treba prilagoditi tome koliko se brzo supstrat isui. Tokom zime zalivaju se ree nego leti. Prihranjivanje nije neophodno, moe se sprovoditi jednom meseno tenim ubrivom. Umesto toga mogu se korisititi i spororazlaua ubriva, koja se dodaju jednom godinje na poetku vegetacione sezone (prolee). Razmnoava se reznicama ili za manje obime proizvodnje, vazdunim poleganjem - margotiranjem. Treba voditi rauna da je mleni sok F. elastica toksian i kod nekih ljudi moe izazvati alergiju na koi, a teti i kunim ljubimcima ukoliko progutaju deo biljke. Najpoznatija grupa kultivara je F. elastica Decora. Neki kultivari se gaje kao bonsai.

Ficus lyrata Engleski naziv: fiddle-leaf fig Poreklom je iz zapadne Afrike, gde raste u tropskim umama. Mlade biljke u poetku rastu kao epifite, visoko u kronjama drvea, zatim razvijaju duge vazdune korenove kojima se uvruju za tlo i kojima obavijaju stablo domaina i polako ga gue. Ova vrsta raste i bez domaina, kao drvo visine 12-15m. Listovi su razliitog oblika, ali u gornjoj polovini su iri i okruglasti, a u donjem delu su ui. Dosta su krupni, mogu biti dugi i do 45cm, a iroki oko 30cm, mada su u kulturi znatno manji. Koasti su, tamnozelene boje, grubi i po obodu blago talasasti. Plodovi su zelene smokve prenika 2.5 3 cm. Odgovara mu sunce ili polusenka, ocedito zemljite i redovno zalivanje. Razmnoava se reznicama i vazdunim poleganjem. U podrujima sa tropskom i suptropskom klimom esto se sadi u parkovima.

Ficus pumila Engleski naziv: creeping fig, climbing fig To je drvenasta, zimzelena povijua poreklom iz istone Azije. Razvija dugo, razgranato stablo, i svojim vazdunim korenovima se lako privruje za podlogu tako da moe da prekriva vertikalne povrine, do visine od nekoliko metara.

31

Stabljike su tanke, gusto prekrivene spiralno rasporeenim listovima. Razvija dva tipa listova, juvenilne i fertilne. Juvenilni listovi su srcasti, duine oko 2.5 i irine oko 2 cm, razvijaju se na oko 1cm od podloge koju ravnomerno prekrivaju. Fertilni listovi se razvijaju na horizontalnim granama koje se formiraju obino kada puzavica poraste do vrha podloge. Oni su koasti, vri od juvenilnih, tamnozeleni, duine oko 3 cm, irine oko 2 cm, rasporeeni naizmenino u dva reda du stabljika. Plodovi su male, oko 3 cm prenika, bledozelene smokve koje se razvijaju samo na tim horizontalnim granama sa fertilnim listovima. To je brzorastua vrsta koja dobro podnosi uslove enterijera. Odgovara joj plodan supstrat, redovno zalivanje i dosta svetlosti, ali uspeva i na siromanijem, suvljem zemljitu i u polusenci i senci. Ne bi trebalo dozvoliti da se supstrat previe osui izmeu zalivanja. Podnosi orezivanje. Kao podlogu za penjanje ne bi trebalo koristiti druge biljke jer ih moe otetiti haustorijama kojima se privruje. Razmnoava se reznicama i poleganjem. Postoje razliiti kultivari sa panairanim listovima.

Ficus rubiginosa syn. Ficus australis Engleski naziv: rusty fig, Port Jackson Fig Poreklom je iz istonih delova Australije. Na prirodnom stanitu raste kao drvo visine oko 30 m, sa gustom, irokom kronjom. Deblo je okrueno adventivnim korenovima, prenika i do 1.5 m, sa korom ukasto braon boje. Listovi su zimzeleni, koasti, eliptini, duine 6-10cm, sa drkama duine 1-4cm. Nalije listova je prekriveno rastim dlakama. Plodovi (smokve) su ute ili crvenkaste u vreme sazrevanja. U tropskim, vlanim podrujima donje grane formiraju vazdune korenove koji rastu ka zemlji, ukorenjuju se i odrvene. U enterijeru joj odgovara umereno osvetljen poloaj ili polusenka, dok varijeteti sa panairanim listovima trae neto vie svetlosti. Supstrat treba da je plodan i dobro dreniran. Razmnoava se reznicama ili vazdunim poleganjem.

Ficus deltoidea syn. Ficus diversifolia Engleski naziv: mistletoe (=imela) rubber plant U prirodi raste kao zimzelen bun, ree kao nisko drvo, visine oko 5-7 m. Moe se sresti i kao epifita, na povrini drugih biljaka, pri emu svojim dugim vazdunim korenovima dopire do tla, pa otuda engleski naziv biljke. U kulturi je manja i obino dostie visinu oko 2 m. Moe se gajiti kao bonsai. Listovi su koasti, objajasti ili trouglasti, duine 4-8 cm, sjajni, zeleni na licu i sa rastim ili braon dlakama na naliju. Odgovaraju joj svetla mesta zatiena od direktnog sunca i temperature iznad 15C. Zemljite treba da je rastresito, dobro drenirano. Prihranjivanje treba vriti 1-2 puta meseno, tenim ubrivom na bazi azota i kalijuma. Biljke se presauju svakih 2-3 godine. Zaliva se redovno, ali je potrebno da se zemljite prosui izmeu dva zalivanja, tako da je dovoljno obilno zaliti biljku jednom nedeljno. U podmetau ne bi trebalo da se zadrava suvina voda jer to pogoduje razvoju gljiva.

32

Ficus benghalensis Engleski naziv: Banyan tree Poreklom je iz Indije, ri Lanke i Pakistana. Prvenstveno se gaji kao bonsai, mada na svom prirodnom stanitu moe dostii visinu do 30m, sa irokom kronjom koju podupiru jaki, odrveneli adventivni korenovi, tako da zauzima veliku povrinu. Tokom rasta horizontalne grane neprekidno formiraju nove vazdune korenove koji rastu na nie i ukorenjuju se. Mladi listovi su dlakavi, crvenkasto braon boje, kasnije postaju glatki, sjajni, zeleni, slabo, retko dlakavi. Plodovi su jarko crvene boje, prenika oko 1.5 cm.

Ficus religiosa Engleski naziv: Bodhi Tree, Bo-Tree, Sacred Ficus To je svetodrvo za Budiste i Jevreje. Ujedno, pominje se i u najstarijim nalazima indijske umetnosti i literature. Autohtona je vrsta u Indiji, jugozapadnoj Kini, Indokini i Vijetnamu. U Bombaju postoji stablo visine oko 30 m, prenika 3 m, ija se starost procenjuje na gotovo 3000 godina. Mladi listovi su crveno ruiasti, kasnije postaju tamno zeleni i dugi su 12-18 cm. Srcastog su oblika, a lisne drke su duge, savitljive, zbog ega listovi trepere i ute i na slabijem povetarcu. U vreme dugih sua listovi opadaju. Kora je meka, siva, a deblo je nepravilnog oblika zahvaljujui brojnim adventivnim korenovima koji vremenom debljaju i odrvene. Plodovi su sitni, oko 1 cm u preniku, u poetku zeleni, kad sazru postaju tamno purpurni. Ficus maclellandii Alii syn. Ficus alii To je hibrid koji je nastao u Holandiji i za kratko vreme postao popularna sobna biljka jer je otporniji na uslove enterijera od drugih fikusa. Listovi su tamnozeleni, dugi 7-25 cm, uski i zailjeni. Mladi listovi su bronzane boje. Odgovara mu dosta svetlosti, a ukoliko svetlost dopire sa jedne strane, biljku treba okretati redovno, na nekoliko dana jer ako se posuda okree retko, doi e do opadanja listova. Trai redovno zalivanje mekom, odstajalom vodom, ali je veoma vano da se supstrat prosui izmeu dva zalivanja. U protivnom, doi e do opadanja i nekroze listova. Voda se ne sme zadravati u posudi. Najvie mu odgovaraju temperature 12-24C, a kratkotrajno moe da podnese i temperature oko 8C. Prihranjuje se jednom meseno u periodu vegetacije.

Familija Araliaceae Familija Araliaceae obuhvata oko 70 rodova sa oko 700 vrsta, preteno drvea i bunja, ali i lijana i zeljastih biljaka, rasprostranjenih u tropskim predelima. Listovi su obino sa zaliscima, naizmenini, retko naspramni, perasto ili prstasto sloeni, ree prosti. Cvetovi su aktinomorfni, najee jednopolni, skupljeni u glavicama ili titastim cvastima. plod je bobica ili kotunica.

33

Veini vrsta odgovara dosta svetlosti i porozan i ocedit supstrat. Usled nedostatka svetlosti stabljike postaju tanke i izduene. Treba ih zalivati redovno, ali ne previe esto. Biljke koje su u senci i polusenci treba zalivati i prihranjivati ree. Podnose orezivanje. Ukoliko biljkama opadaju listovi, uzrok moe biti suvie suv vazduh, ali i prekomerno zalivanje ili nagle temperaturne promene. Nedostatak vlage se manifestuje posmeavanjem oboda listova, mada to moe biti prouzrokovano i prekomernim prihranjivanjem ili izlaganjem biljaka promaji, klima ureaju i sl.

Dizygotheca elegantissima syn. Aralia elegantissima, Schefflera elegantissima Engleski naziv: False Aralia, Spider Aralia Poreklom je sa ostrva Junog Pacifika. To je bunasta biljka koja na prirodnom stanitu dostie visinu do 6 m. Obrazuje dva tipa listova - juvenilne i adultne. Obino mlade biljke (u saksijama prenika do 30 cm) imaju samo juvenilne listove, dok starije, vee biljke (u saksijama prenika 35 cm i vie) formiraju fertilne listove. Listovi su prstasto sloeni, sa desetak dugih, linearnih listia koji su krupno nazubljeni po obodu. Listovi su sjajni, tamnozelenog lica i crvenkastog nalija, sa svetlim, utozelenim glavnim nervom koji pravi interesantan kontrast. Adultni listovi su slini juvenilnim, ali su jo tamniji, vei, sa listiima koji su iri, dui, renjevitiji i koastiji od juvenilnih. Obino se na starijim biljkama nalaze i juvenilni i adultni listovi. Moe da cveta u uslovima enterijera, cvetovi su ukasto zeleni, a plodovi su crni. Ova vrsta je relativno zahtevna za gajenje. Potrebna joj je svetlost umerenog intenziteta i temperature oko 15-22C, pa i vie. Biljke treba postaviti na mesto sa dosta difuzne svetlosti ili obezbediti dopunsko osvetljenje. Treba im obezbediti i dovoljno vlage, a supstrat treba samo blago da se prosui izmeu dva zalivanja. Listove treba oroavati. Ukoliko je temparatura malo nia od 15C, listovi opadaju, prvo donji, stariji listovi, kasnije mlai. Listovi na biljkama e opadati i ako je vlanost vazduha suvie niska ili je voda za zalivanje tvrda, kao i usluaju nedovoljnog ili prekomernog zalivanja. Premetanje biljaka takoe moe dovesti do opadanja listova. Razmnoavaju se reznicama.

Fatsia japonica syn. Aralia japonica, Aralia sieboldii Engleski naziv: Fatsia, Japanese aralia Poreklom je iz priobalnih podruja Japana i June koreje. U Evropu je poetkom 19. veka. Ime roda (Fatsia) potie od stare japanske rei za broj osam, odnosi se na osam renjeva listova. U poetku je ova vrsta pripadala rodu Aralia, kasnije je izdvojena u poseban rod, mada se i stari naziv koristi. To je zimzeleni bun, visine 3-6 m, sa jakim, slabo razgranatim stabljikama. Listovi su spiralno rasporeeni, krupni, 20-50 cm iroki, na drkama duine do 50 cm, koasti, tamno zeleni, prstasto renjeviti, sa 7-9 renjeva, useeni do 1/2 - 2/3 liske.

34

Renjevi su tupo nazubljeni po obodu. Cvetovi su sitni, beli, gusto skupljeni u terminalnim titastim cvastima, biljke cvetaju krajem jeseni ili tokom zime. Plodovi su sitni, crni. Odgovara joj plodan, humusan, ocedit supstrat, blago kisele reakcije. Treba je redovno zalivati i supstrat ne bi smeo da se previe isui izmeu dva zalivanja. Prihranjuje se tokom perioda vegetacije. Poutelost listova moe biti prouzrokovana nedostatkom gvoa. Najbolje uspeva u polusenci. Kod starijih biljaka je neophodno obezbediti potporu stabljikama kada ponu da se povijaju ili tada ih jednostavno treba orezati na poetku vegetacije, u prolee, ime se ujedno podstie njihovo bokorenje. Razmnoava se reznicama, rano u prolee.

Hedera canariensis Engleski naziv: Algerian Ivy, North African Ivy, Canary Island Ivy, Madeira Ivy. Poreklom je sa Kanarskih i Azorskih ostrva, iz Portuglije, i iz Severne Afrike. esto se gaji u podrujima sa tropskom i suptropskom klimom. To je zimzelena biljka sa puzavim stablom duine 5-10 m, koja raste kao penjaica ili pokriva tla. Listovi su spiralno rasporeeni, renjeviti, podseaju na listove brljana (Hedera helix), ali su sa plie useenim renjevima, sjajniji su i krupniji su. Lisne drke su crvene boje, a listovi su debeli, koasti, sa 5-7 renjeva. Vrsta uspeva na razliitim zemljitima, razliite kiselosti. Najvie joj odgovaraju bogata, drenirana, umereno vlana zemljita. Najbolje uspeva u polusenci ili senci, podnosi i osvetljen poloaj. Ne podnosi temperature ispod 10C. Bre raste od Hedera helix. Biljka formira vazdune korenove, tako da moe da se koristi za vertikalno ozelenjavanje. Postoje brojni kultivari sa panairanim listovima, meu kojima je H. canariensis Variegata, iji su listovi ukasto krem boje po obodu, sa zelenim pegama i u sredinjem delu liske plavo zeleni ili sivkasto zeleni. Razmnoava se reznicama krajem leta ili poleganjem izbojaka.

Hedera helix (brljan) Engleski naziv: Common Ivy, English ivy Poreklom je iz Evrope i jugozapadne Azije. To je zimzelena biljka puzavog stabla, duine i do 20-30 m. Listovi su spiralno rasporeeni. Juvenilni listovi su renjeviti, najee sa 5 renjeva, dok su fertilni listovi srcastog oblika, na stabljikama koje su izloene direktnoj sunevoj svetlosti, najee na vrhu kronje drveta uz koje se brljan penje. Na ovim ''fertilnim'' stabljikama obrazuju se i cvasti. Postoje brojni varijeteti sa panairanim listovima ili listovima razliitog stepena renjevitosti ili razliite veliine. U enterijeru se primenjuju u viseim korpama ili se sade uz odgovarajuu podlogu. Vrsta podnosi niske temperature, ali joj najvie odgovaraju temperature 1024C. Zahteva polusenku ili senku, a moe da podnese i indirektnu sunevu svetlost slabijeg intenziteta. Supstrat treba da bude dobro dreniran, ukoliko je potrebno u komercijalnu meavinu se moe dodati pesak ili perlit ili se pomeati batenska

35

zemlja, krupan pesak ili perlit i treset ili lisnjaa u jednakim koliinama i tome dodati malo izmrvljenog krenjaka. Zalivanje se vri odstajalom vodom koja treba da bude priblino sobne temperature. Listove povremeno treba oroavati. Vrhovi izbojaka se mogu zakidati kako bi se podstaklo bokorenje i oblikovao habitus biljke. Prihranjuje se dva puta meseno tenim ubrivom u periodu vegetacije. Razmnoava se reznicama.

Fatshedera lizei To je intergenusni hibrid, nastao je ukrtanjem vrsta Fatsia japonica 'Moseri' i Hedera helix var. hibernica u Francuskoj, u rasadniku, 1910. godine. Ima osobine oba roditelja. Listovi su zimzeleni, sjajni, prstasto renjeviti, sa 5 renjeva (ree 3 ili 7) kao kod brljana, a bunasti habitus je nasledila od aralije. Listovi su vei nego kod brljana, mogu biti i 20-25 cm irine, a stabljike su duge i nemaju vazdune korenove kao brljan. Mladi izdanci su rasto dlakavi i savitljivi, kasnije odrvene. Cveta u jesen, cvetovi su sitni, beli u okruglim titastim cvastima, sterilni i ne obrazuje plodove. Postoje razliiti kultivari, sa talasastim obodom listova ('Pia'), sa panairanim listovima ('Variegata', 'Anna Mikkels') i drugi Najbolje uspeva u polusenci, podnosi senku. Treba je redovno zalivati i oroavati listove, a moe da podnese kratkotrajnu suu. Dobro podnosi uslove enterijera i zagaen vazduh. Najbolje prezimljava u neto hladnijim prostorijama, min. temperatura oko 10C, uz smanjeno zalivanje. Nije izbirljiva u pogledu supstrata. Raste uspravno do visine oko 2 m, a zatim stabljike poinju da se povijaju. Da bi se odrala bunasta forma, biljke se moraju orezivati. Time se ujedno podstie i rast bonih izdanaka. Dobro podnosi orezivanje. Ova vrsta moe da se koristi i za vertikalno ozelenjavanje, tada se stabljike privrste (veu) za odgovarajuu potporu jer nema vazdune korenove kao brljan. Razmnoava se reznicama.

Schefflera arboricola syn. Heptapleurum arboricolum Engleski naziv: Dwarf Umbrella Tree Poreklom je sa Tajvana. Ime roda dato je u ast botaniara J.C.Scheffler-a. To je zimzeleni bun visine 3 - 4 m, sa tankim, savitljivim, blago povijenim stabljikama koje formiraju okruglu kronju ili esto na stanitu koriste susedne biljke kao potporu. Listovi gusto prekrivaju stabljike, tamnozeleni su, sjajni, prstasto sloeni, sa 7-9 listia, duine 10-20 cm i irine 4-10cm, u kulturi su znatno sitniji. Cvetovi su u sloenoj cvasti. Plodovi su uto narandaste boje. U kulturi se esto sreu biljke sa vie stabljika koje izbijaju u osnovi. Grananje se moe podstai pinciranjem, ime se formira gusta, bunasta forma. Orezivanjem se moe formirati i oblik minijaturnog drveta. U odgovarajuim uslovima biljke obrazuju vazdune korenove koji se ukorenjuju kada dopru do tla, dajui biljci interesantan habitus. Za obrazovanje ovih korenova potrebno je da biljka dovoljno poraste, a da korenov sistem ne bude

36

dovoljno razvijen (mala posuda npr.) i da bude u uslovima poveane vlanosti vazduha. To je esto gajena sobna biljka, dobro podnosi uslove enterijera i nedostatak redovne nege. Danas postoje brojni panairani kultivari koji se razlikuju prema boji i obliku ara na listovima, najee krem bele ili ute boje, kao i patuljaste sorte. Ova vrsta se moe gajiti i kao bonsai. Odgovara joj dosta svetao poloaj, ali se moe prilagoditi i polusenci. Potrebno joj je dosta vlage, ali se voda ne sme zadravati u posudi nakon zalivanja. Supstrat treba da bude vlaan, ali ne mokar. Najvie joj odgovara blago kiseo, neutralan do blago alkalan supstrat, ocedit sa dodatkom peska. Podnosi neredovno zalivanje.

Schefflera actinophylla syn. Brassaia actinophylla Engleski naziv: Umbrella Tree, Octopus Tree, Amate Etimologija: listii se radijalno prostiru iz jedne centralne take. Potie iz tropskih kinih uma Australije, Nove Gvineje i Jave. To je zimzeleno drvo, esto razgranato od osnove, koje na stanitu dostie visinu oko 15 m. Ponekad raste kao epifita, na drugom drveu. Listovi su prstasto sloeni, gusto rasporeeni u gornjim delovima grana. Cvetovi su sitni, crveni, u razgranatim cvastima na vrhovima grana, duine i do 2 m. Cvetaju tokom leta. Odgovara joj plodan, porozan supstrat. Zemljite treba da se blago prosui izmeu dva zalivanja. Prihranjuje se jednom meseno tenim ubrivom tokom vegetacije. Povremeno je treba oroavati. Rod Polyscias Engleski naziv: Ming aralias Rod obuhvata oko 80 tropskih vrsta, poreklom sa Pacifikih ostrva i jugoistone Azije, a od toga se najee gaji 5-6 vrsta u enterijeru. Listovi su sloeni, razliitog oblika i veliine, zavisno od vrste, kod su duboko renjeviti. To su skromne vrste, malih zahteva za negom. Odgovara im supstrat sa dosta treseta, ali dobro uspevaju na razliitim vrstama supstrata, bitno je da su ocediti. Mogu se prihranjivati jednom meseno ubrivima na bazi azota. Neredovno i retko zalivanje moe izazvati opadanje listova, ali biljke mogu podneti krai period bez vlage nagon ega se brzo regeneriu. Takoe, ne podnose ni due zadravanje vode u supstratu i najbolje je da se dobro zalije biljka, pa ostavi da se supstrat prosui do sledeeg zalivanja. Veini odgovaraju temperature iznad 15C, mada mogu podneti i kratkotrajne do 4C.

Polyscias fruticosa To je uspravan, razgranat bun, koji se moe dodatno oblikovati orezivanjem. Vrhovi izdanaka se seku kako bi se podstaklo grananje. Internodije su kratke, a stabljike su cik-cak oblika, gusto obrasle listovima. Listovi su viestruko sloeni, dvostruko duboko renjeviti i daju biljci interesantan izgled.

37

P. fruticosa 'Plumata' ima sitnije, trostruko renjevite listove, koastije od osnovne vrste i pogodna je za bonsai. Najvie im odgovara polusenka, a dobro podnose dosta svetlosti ili senku. Nisu izbirljive u pogledu supstrata. Najei problemi se javljaju prilikom kupovine forsiranih biljaka koje se u poetku teko prilagoavaju na nove uslove. To su biljke koje su rasle u uslovima intenzivne osvetljenosti, visoke relativne vlanosti i redovno su prihranjivane, esto uz dodatak odgovarajuih stimulatora rasta (hormoni, eeri). One esto nemaju izbalansiran odnos korenovog sistema i mase nadzemnih izdanaka, odnosno korenov sistem je slabije razvijen u odnosu na nadzemni deo. Po donoenju takvih biljaka u enterijer, deava se da izgube veliku koliinu listova.

Polyscias balfouriana syn. P. pinnata Listovi su okruglasti, 3-5 cm u preniku, u osnovi duboko useeni, po obodu blago nazubljeni, sa sitnim trnovima. Poznat je kultivar 'Marginata' sa belim arama du oboda lista.

Familija Araceae Scindapsus aureus syn. Epipremnum aureum syn. Philodendron nechodomii syn. Pothos aureus syn. Scindapsus pinnatus syn. Epipremnum pinnatum Potie sa Solomonovih ostrva, jugoistone Azije i Nove Gvineje. To je povijua ije stablo moe biti dugo i do 20 m. Formira vazdune korenove kojima se privruje za podlogu. Listovi su zimzeleni, naizmenini, debeli, sukulentni, srcastog oblika, tamno zelene boje sa utim arama. Intenzitet ute boje zavisi od koliine svetlosti. Na mladim biljkama, kakve se sreu u enterijeru, listovi su celog oboda, duine maksimalno do 10 cm, dok na stanitu listovi odraslih biljaka mogu porasti i do 100 cm duine, irine do 45 cm i nepravilno su renjeviti. Ova vrsta dosta dobro podnosi uslove enterijera i esto se gaji. Danas postoje brojni panairani kultivari sa belim, utim ili svetlozelenim arama. U enterijeru stablo dostie duinu oko 2 ili vie metara. Najvie joj odgovara umereno osvetljen poloaj, podnosi i dosta difuzne svetlosti, ali suvie dugo izlaganje direktnim sunevim zracima moe otetiti listove, dok usled nedostatka svetlosti se gube are i listovi postaju zeleni. Optimalne temperature se kreu od 15 do 30C, na neto niim temperaturama 10-12C listovi poute ili se javljaju raste fleke. Treba je zalivati kada se zemljite prosui, a prihranjivanje se obavlja tenim ubrivima u prolee. U uslovima smanjenog osvetljenja zaliva se ree, prekomerno zalivanje prouzrokuje truljenje korena i opadanje listova. povremeno je treba oroavati, naroito u dosta svetlom i toplom okruenju. Presauje se svakih 2-3 godine. Moe se uzgajati i u vodenoj kulturi (''hidroponika'').

38

Rod Syngonium Rod obuhvata oko 36 vrsta poreklom iz troskih kinih uma Centralne i June Amerike. To su drvenaste penjaice, ije stablo dostie 15-20 m duine, nekad i vie. Oblik njihovih listova moe da se menja zavisno od starosti biljke i obino su listovi starijih biljaka mnogo renjevitiji od juvenilnih listova kakvi se mogu videti na biljkama koje se gaje u enterijeru. To su esto gajene sobne biljke, kojima odgovaraju minimalne temperature oko 16 - 18 C i maksimalne tokom vegetacije od 20 do 30C. Potrebna im je visoka relativna vlanost, redovno oroavanje, dosta difuzne svetlosti, a podnose i polusenku. treba ih redovno zalivati tokom vegetacije, zimi smanjeno. Orezivanjem se moe dobiti bunasta forma, podmlauje se biljka, pa su i novi listovi tada vie zailjeni i strelasti. Presauju se svake druge godine.

Syngonium podophyllum Engleski naziv: Arrowhead plant, American evergreen To je viegodinja povijua, poreklom iz Meksika. Stablo dostie duinu do 4 - 5m. Listovi juvenilnih biljaka su preteno strelasti ili kopljasti duine najvie do 30 cm, irine oko 10 cm, sa drkama duine do 60 cm. Listovi adultnih biljaka su renjeviti, tako da starije biljke i u enterijeru vremenom obrazuju listove sa obino 5 jasno diferenciranih, uskih renjeva. Postoje brojni panairani kultivari, sa arama bele, roze ili ute boje. U uslovima enterijera retko cveta, cvast je sa belom spatom duine oko 10 cm. Mlade biljke su bunaste forme, kasnije stabljike poinju da se povijaju zbog ega se moe koristiti za vertikalno ozelenjavanje, u viseim korpama, ili joj se moe obezbediti odgovarajui oslonac za stablo. Svi delovi biljke su otrovni. Najbolje uspeva na dobro osvetljenom mestu ili u polusenci. Biljke sa dosta panairanim listovima zahtevaju vie svetlosti, ali im smetaju direktni sunevi zraci. Zahteva bogat, ocedit supstrat, moe se napraviti smea 2 dela treseta, 2 dela batenske zemljei i 1 deo peska ili perlita. Biljke treba zalivati obilno, ali retko tako da se supstrat prosui izmeu dva zalivanja. Tokom zime zalivanje treba smanjiti, ali ne sme se dozvoliti da se supstrat potpuno osui. Optimalne temperature se kreu od 1525C, ali podnosi neto nie temperature uz smanjeno zalivanje, kao i znatno vie. Biljke treba povremeno oroavati, naroito ako je suvie toplo ili je vazduh suv. Prihranjuju se jednom meseno u periodu vegetacije.

Rod Dieffenbachia Ime roda dato je u ast nemakog fiziara Ernst-a Dieffenbach-a. Rod obuhvata oko 30 vrsta rasprostranjenih u tropskim oblastima Amerike. Biljke sadre mleni sok, koji izaziva iritaciju i crvenilo koe. Listovi su eliptini, zeleni ili esto panairani, sa arama razliitog oblika i boja. To su esto gajene sobne biljke, malih zahteva i danas postoji veliki broj kultivara i hibrida, tako da se difenbahije esto sreu samo pod imenom roda i kultivara (Exotica Compacta, Australian, Tropic Marianne, Paradise, Camille, Tropic Snow i mnogi drugi).

39

Odgovara im poloaj sa dosta indirektne svetlosti, a podnose i polusenku. Direktni sunevi zraci mogu izazvati oegotine na listovima. Zahtevaju dosta toplote, vlage i temperature iznad 15C, a ukoliko se temperature spuste ispod 10C propadaju. Redovno ih treba oroavati, poeljno ih je postaviti i na podmeta u posudu u kojoj je voda koja e isparavati, ali podnose i smanjenu vlanost vazduha. Prihranjuju se tenim ubrivima ili folijarno. To su brzorastue biljke zbog ega se presauju jednom godinje. Formiraju izdanke u osnovi. Razmnoavaju se reznicama, vazdunim poleganjem ili bonim izdancima. Ukoliko donji listovi ute i opadaju mogue je da biljka nije bila dovoljno zalivana ili je bila izloena promaji koja podstie evaporaciju listova. Naravno, biljke vremenom gube starije lie, problemi postoje ukoliko i mlai listovi opadaju. Najpoznatija vrsta je D. picta (syn. D. maculata). Pored nje, gaje se jo i D. amoena (syn. D. seguine), bowmannii i druge.

Rod Caladium Engleski naziv: Angel wings, Elephant ear Rod obuhvata 7 vrsta rasprostranjenih u Junoj i Centralnoj Americi. Rastu u tropskim predelima gde se smenjuju period kia i sue, na istinama, obalama. Tokom sune sezone imaju period mirovanja. To su niske biljke, na prirodnom stanitu visine 40-90cm, sa listovima duine 15-45cm. U kulturi su obino visine oko pola metra izuzev patuljastih sorti koje su nie. U Evropi su poele da se gaje u 18. veku. Biljke imaju podzemni izdanak - krtolu koja je horizontalna, spljotena i iz nje se direktno razvijaju listovi. Lisne drke su duge 15-30cm, a mesto spajanja lisne drke i liske je neto pomereno ka sredini liske, nije na samoj ivici. Oblik, veliina i boja listova se razlikuju zavisno od kultivara, ali najee su listovi srcasti, lanceolasti ili sterlasti, duine 15-35 cm, sa arama razliitog oblika i boje (roze, crvena, siva ili bela). Cvast je duine oko 25 cm, spata i spadiks su zelenkaste boje. Plodovi su male bele bobice. Svi delovi biljke su otrovni. Najpoznatija vrsta je Caladium bicolor, ali se gaji i veliki broj hibrida i kultivara (preko 1000). Sorte sa lanceolastim listovima su uglavnom dobijene od C. schomburgkii. Tokom vegetacije treba ih obilno zalivati, a supstrat ne bi trebalo da se potpuno isui. Obino se zalivaju 2-3 puta nedeljno. Gomolji u fazi mirovanja moraju biti suvi. Veini varijeteta odgovara polusenka ili senka, a neki kultivari se mogu gajiti i u uslovima sa dosta svetlosti. Potrebno im je ocedito, blago kiselo zemljite, bogato humusom. U supstrat se moe dodati malo treseta ili ako se gaje napolju, malo poluraspadnutog lia. Mogu se gajiti i u eksterijeru. Gomolji se sade u prolee kada nema opasnosti od mraza. U jesen, pre poetka prvih mrazeva (min temperatura 15C) se vade, iste i sue. Tokom zime se uvaju na temperaturi 13 C - 16 C i u prolee sledee godine se ponovo sade. Kada se gaje u enterijeru potrebno ih je redovno oroavati. Listovi kaladijuma se mogu koristiti i u sveim aranmanima, gde traju nekoliko dana.

Rod Aglaonema

40

Engleski naziv: Chinese evergreens Rod obuhvata oko 40 vrsta poreklom iz tropskih predela Jugoistone Azije, od Bangladea na istoku do Filipina i severno do june Kine. To su zeljaste biljke, visine od 20-150cm. Listovi su naizmenini, lancetasti ili izdueno eliptini, tamno zeleni ili zeleni, duine 10-45 cm, i irine 5-15 cm. Cvetovi su neugledni, sa belom ili zelenkastom spatom, cveta vie godina, a plodovi su crvene bobice. Biljni sok je otrovan. U dodiru sa koom izaziva iritaciju. To su popularne sobne biljke, uglavnom malih zahteva za negom, zavisno od kultivara. Odgovara im indirektno svetlo i polusenka, a mogu da se prilagode razliitim uslovima osvetljenja. Tamniji varijeteti mogu da se gaje u uslovima senke, dok oni sa svetlijim listovima trae vie svetlosti. Odgovara im supstrat teeg mehanikog sastava, koji treba da bude vlaan, ali ne suvie mokar. Zimi smanjiti zalivanje, ali supstrat ne bi smeo da se previe osui. Osetljive su na hladnou i ne podnose temperature ispod 10C, a najvie im odgovaraju temperature 20 - 30 C. Potrebna im je i visoka relativna vlanost vazduha. Treba ih oroavati. Prihranjuju se tokom vegetacije tenim ubrivom. Razmnoavaju se reznicama ilii podelom bokora. Sporo rastu. Postoji veliki broj kultivara sa listovima razliite boje. esto se gaji A. commutatum, i njeni panairani varijeteti.

Anthurium crystallinum To je zimzelena biljka visine oko 75 cm. Listovi su srcastog oblika, tamnozelene boje sa svetlim nervima. Liska je duine oko 30 cm, sa drkom iste duine. Optimalna temperatura se kree od 16 do 29C. Zahteva poveanu relativnu vlanost vazduha i dosta idirektne suneve svetlosti. Supstrat treba da je lak i rastersit, a na dnu posude obavezna je drenaa. Moe se pomeati 3 dela treseta, 1 deo usitnjene sfagnumske mahovine, 1 deo krupnog peska uz dodatak malo batenske zemlje ili komposta. Zemljite se obilno zalije, a zatim ostavi da se prosui do sledeeg zalivanja. Prihranjuje se jednom, eventualno dva puta meseno tokom vegetacije ubrivima koja ne sadre karbonate. Povremeno oroavati listove mekom vodom, moe se posuda sa biljkom postaviti na podmeta napunjen vodom koja e isparavati. Za uspean rast trai dosta indirektne svetlosti, a podnosi i polusenku. Razmnoava se podelom bokora. Biljka je otrovna.

Anthurium clarinervium Poreklom je iz Meksika, endemit. U prirodi raste u pukotinama stena ili na plitkom, skeletnom, krenjakom zemljitu. Visine je oko 35 cm. Listovi su srcasti, duine oko 10-25 cm, irine 6-15 cm, sa drkama duine 7-15 cm. Lice lista je barunasto, meko, tamnozelene boje, nalije je bledo, nervi su izraeni, bele boje. Spata je ruiaste boje za razliku od A. crystallinum, kod koga je zelenkasta. Dobro podnosi uslove enterijera. Odgovaraju joj temperature 15-25C i supstrat koji je ocedit, aerisan, sa dodatkom peska i sitnog krenjaka.

41

Alocasia macrorrhiza Engleski naziv: Giant taro, elephant ear Poreklom je iz tropskih uma ri Lanke, Indije i Malazije gde raste u spratu prizemne flore na istinama ili na obalama reka. Na stanitu je visine oko 4.5 m. Lisne drke su uspravne duine preko 1 m, liske su vie horizontalno postavljene, duine do 1.8m i irine 0.6 - 1.2 m. Listovi su sjajni, zelene boje, sa neto svetlijim nervima, a postoje kultivari sa panairanim listovima ('Variegata') ili sa bledo ljubiastim listovima ('Violacea'). Cvast je duine oko 20 cm, sa spatom bledo zelene boje i belim spadiksom. Slina je vrstama Xanthosoma sagittifolium, Peltandra spp., Colocasia esculenta. Dobro podnosi uslove enterijera. Najvie joj odgovara polusenka, donekle podnosi i senku. Supstrat treba da je ocedit, plodan, sa visokim sadrajem humusa. Trai dosta vlage i moe da podnese zadravanje vode u posudi. Treba je redovno prihranjivati. Moe da preivi i ukoliko se temperature kratkotrajno spuste do -3C, ali e listovi biti oteeni ve na 0C. Razmnoava se bonim izdancima (ima podzemno stablo - rizom).

Alocasia amazonica To je grupa hibrida nastala sredinom prolog veka ukrtanjem Alocasia watsoniana Hort. (Alocasia longiloba Miq.) x Alocasia sanderiana Hort., mada danas ova grupa obuhvata vei broj kultivara tako da je teko sa sigurnou tvrditi koje su sve vrste uestvovale u hibridizaciji. Visine je maksimalno do 1 m. Listovi se razvijaju iz vertikalnog rizoma i obrazuju rozetu. Tamnozelene su boje, esto sa crvenkastom nijansom ili sa tamnocrvenim nalijem i svetlim nervima. Po obodu su grubo, krupno nazubljeni. Odgovara joj dosta indirektne svetlosti, mada dobro uspeva i u uslovima polusenke, jedino ne podnosi direktne suneve zrake. Odgovara joj propusno, aerisano zemljite i dosta relativne vlage u vzduhu. Treba je redovno zalivati i supstrat mora uvek biti vlaan, podnosi i zadravanje vode u posudi. Na neto niim temperaturama ulazi u fazu mirovanja i prestaje sa rastom, ali temperatura ne bi smela da se spusti ispod 10C jer tada propada. Presauje se jednom godinje.

Monstera deliciosa Engleski naziv: Ceriman, Cheese Plant split-leaf philodendron To je povijua poreklom iz tropskih kinih uma Meksika i Paname. Kao potporu koristi okolna stabla uz koja se penje kako bi doprla do svetlosti. Obrazuje duge vazdune korenove. Slabo se grana. U enterijeru treba obezbediti potporu za stablo. Stabljike su debele, duine do 20 m, sa krupnim, koastim, sjajnim listovima srcastog oblika. Listovi mladih biljaka su znatno manjih dimenzija, cele liske i celog oboda, dok su listovi starijih biljaka nepravilno renjeviti i sa sitnim, eliptinim rupicama, duine 25-90 cm i irine 25-75 cm. Rupice na listovima monstere slue da ublae dejstvo vetra i spree da listovi budu oteeni. Na stanitu obino procveta nakon 3-4 godine, dok u uslovima enterijera cveta retko. Spata je krem bele boje, a cvetovi traju nekoliko nedelja. Plodovi bobice smetene na osovini cvasti duine oko 25 cm i irine 3-4 cm. Prvi plodovi sadre

42

dosta otrovne oksalne kiseline, zbog ega neposredno po konzumiranju nastaje iritacija, javljaju se plikovi, oticanje, svrab i promuklost. Potrebno je oko godinu dana da plodovi sazru i tada se mogu jesti bez negativnih posledica, ukus podsea na ananas. Svi delovi biljke su otrovni izuzev zrelih plodova koji takoe mogu izazvati blagu iritaciju kod previe osetljivih ljudi. Najvie joj odgovaraju temperature od 20 do 30C, a ne podnosi temperature nie od 10C. Potrebna joj je i visoka vlanost vazduha, kao i dosta indirektne svetlosti, mada podnosi i suv vazduh i polusenku. Treba je redovno zalivati mekom vodom i povremeno oroavati. Prihranjuje se tenim ubrivima, esto, svakih 2-3 nedelje tokom perioda vegetacije. Postoje kultivari sa panairanim listovima, 'Variegata' i 'Albovariegata'.

Rod Philodendron Rod obuhvata veliki broj vrsta (oko 700). Ime rod potie od grke rei ''philo'' - voleti i ''dendron'' - drvo. Obrazuju vazdune korenove i esto su to povijue (epifite, poluepifite i ree terestrine vrste) koje se penju uz stabla. Rasprostranjene su preteno u tropskim predelima Amerike, a odomaile su se i u Australiji, na Pacifikim ostrvima i Aziji. Listovi su uglavnom veliki, duboko perasto urezani ili perasto renjeviti, spiralno rasporeeni. Na istoj biljci se mogu nai razliiti listovi, a obino se razlikuju juvenilni i adultni listovi, kao i niz prelaznih oblika izmeu njih. Obrazuju i posebne, modifikovane listove (''cataphylls'') koji okruuju i tite mlad list koji je u fazi razvoja, a ostaju u osnovi razvijenog lista, gde se sasue ili srastu sa nodusima. U osnovi postoje dva tipa vazdunih korenova. Korenovi koji prvenstveno privuju biljku za podlogu, kratki su i brojni, dok su vazduni korenovi koji sakupljaju vodu i hranljive materije znatno dui i deblji i sputaju se dopirui do supstrata.

Philodendron pertusum Vrsta Philodendron pertusum (L.) K. Koch & C.D. Bouch je kasnije izdvojena u poseban rod pod imenom Monstera deliciosa Liebm. Danas se moe sresti pod oba imena, a neki autori smatraju da se pod imenom Ph. pertusom vrlo esto mogu nai juvenilne forme monstere, iji su listovi sitniji i manje deljeni, a obino nemaju ni perforacije (rupice).

Philodendron bipinnatifidum syn. Philodendron selloum Engleski naziv: tree philodendron, split leaf philodendron Poreklom je iz Paragvaja i jugoistonog Brazila. To je velika, poludrvenasta biljka, bunastog habitusa. Obino je visine do 5 m, sa kronjom koja je isto toliko iroka. Stabljike su pojedinane, nerazgranate, u poetku uspravne, kasnije, sa starou biljke se povijaju. Listovi su veoma gusto, spiralno rasporeeni, a stabljike su gusto prekrivene upadljivim oiljcima opalih listova izmeu kojih se razvijaju brojni, dugi vazduni korenovi. Listovi su krupni, duine do 1m, na dugim drkama, sjajni. Duboko su renjeviti po obodu, sa renjevima koji su krupno, nepravilno nazubljeni ili talasasti. Sto su biljke starije, to su listovi dublje i vie deljeni.

43

Cvast je krupna, sa purpurno crvenom spatom duine oko 30 cm i uspravnim spadiksom, sa puno sitnih cvetova. Vrste koje rastu u enterijeru vrlo retko cvetaju. Postoje brojni kultivari koji se gaje u enterijeru. neki od njih, kao to je 'Variegatum' imaju panairane listove, a neki se razlikuju prema obliku renjeva, npr. 'German Selloum' ima vrlo uske i zailjene renjeve. Najvie mu odgovara vlaan, ocedit, plodan supstrat. Ne podnosi direktne suneve zrake, ali trai dosta difuzne svetlosti. Nije otporan na suu i potrebno mu je redovno zalivanje, kao i dosta relativne vlage u vazduhu, pa biljke treba redovno oroavati. Odgovaraju mu temperature iznad 20C, a moe da podnese temperature do 12 C, uz smanjeno zalivanje, ali da supstrat bude umereno vlaan.

Philodendron erubescens Engleski naziv: Blushing philodendron To je zimzelena povijua poreklom iz Kolumbije. U enterijeru stabljike dostignu duinu od 2-3 m, retko vie. Listovi su sjajni, tamnozeleni, koasti, sa crvenkastim nalijem i crvenim glavnim nervom i lisnim drkama. Cveta u uslovima poveane toplote i vlage (staklenik) i spata je duine oko 15 cm, tamno ljubiasta spolja, crvena na unutrnjoj strani, sa belim spadiksom. To je skromna vrsta koja dobro podnosi uslove enterijera. Zahteva dosta svetlosti, a po potrebi se moe obezbediti i dopunsko osvetljenje na koje dobro reaguju. Supstrat treba da je dreniran, porozan. Moe se naparaviti meavina od 2 dela krupnog treseta, 1 dela batenske zemlje i 1 dela peska ili perlita. Prihranjuje se jednom godinje sporolrazlauim ubrivom na poetku vegetacije ili jednom meseno tokom vegetacije. Biljke se obilno zalivaju, a zatim se ostavi da se supstrat prosui nekoliko dana do sledeeg zalivanja. Biljke povremeno treba oroavati. Svi delovi biljke su otrovni.

Philodendron panduriforme Syn.: Philodendron latilobum, Pothos panduriformis Engleski naziv: Philodendron Panda esto se moe nai sinonim Philodendron bipennifolium, ali neki autori smatraju da se radi o potpuno drugoj vrsti. Zapravo, obe vrste imaju jako varijabilne listove, i oblik listova se menja zavisnosti od starosti biljke, tako da u izvesnom periodu listovi ove dve vrste mogu liiti. S druge strane, u prodaji i popularnoj literaturi se obe vrste esto sreu pod oba imena, a postoji i vei broj kultivara to oteava determinaciju. To je poluepifitna povijua, to znai da u jednom periodu ivota raste na povrini drugih biljaka. Seme raznose ptice i ono moe da klija u ravama grana, ali klijavci mogu da se razvijaju i na zemlji i kasnije da se penju uz debla drvea. Listovi su renjeviti, mladi obino sa tri slabo izraena renja, stariji sa najee 5 jasno diferenciranih renjeva. Vrsta odlino podnosi senku i pogodna je za ozelenjavanje mranih, slabo osvetljenih prostorija. Nije izbirljiva prema zemljitu, a delimino je otporna i na suu.

44

Philodendron scandens Syn. Ph. hederaceum (Jacq.) Schott (1829), Ph. scandens (1853), Ph. micans (1854), Ph. oxycardium (1856), i mnogi drugi. Engleski naziv: Heart Leaf Philodendron, Velvet Philodendron Ponekad se moe sresti i pod imenom Ph. cordatum Hort. (''hort.'' - ukazuje da to ime nije nauno ime vrste), ali se potpuno razlikuje od vrste koja je opisana pod tim imenom - Ph. cordatum Kunth. Obe vrste imaju srcast oblik listova, otuda je nastala zabuna, ali se listovi prilino razlikuju. Ovo je esto gajena sobna biljka, poreklom iz June Amerike. Stablo je dugo, puzavo, duine oko 2 m. sa dugim, puzavim stablom. Listovi su srcastog oblika, sa izvuenim vrhom, tamno zeleni, dugi do 10 cm, dok na stanitu odrasli listovi visoko u kronjama drvea dostiu do 25 cm. Moe da se koristi za vertikalno ozelenjavanje, visee korpe ili kao pokriva tla - u ardinijerama u posaen u podnoju drugih biljaka. Odlino podnosi senku, a nije izbirljiva ni u pogledu supstrata. Ukoliko je suvie mrano, formiraju se sitni listovi, a internodije su suvie izduene. Vremenom stabljike gube stare listove i posaju ogoljene u donjem delu. Zbog toga povremeno treba zakidati vrhove izdanaka kako bi se podstaklo grananje i oblikovao habitus biljke. Treba je redovno zalivati, a povrina supstrata treba da se prosui izmeu zalivanja. Odgovara joj poviena vlanost vazduha i treba je oroavati, mada podnosi suv vazduh.

Philodendron elegans Engleski naziv: Skeleton Key Aroid, Skeleton Key Philodendron Slina je vrstama Ph. angustisectum (Ph. radiatum) i Ph. tortum koje se mogu sresti i kao sinonimi, ali pojedini botaniari ih opisuju kao potpuno razliite vrste. Poreklom je iz Kolumbije i Brazila. To je epifitna povijua koja se penje uz deblo do kronje drvea, a moe da raste i po povrini tla. Listovi su krupni, duine preko 0.5 m, koasti, duboko renjeviti, useeni gotovo do glavnog nerva.

Zamioculcas zamiifolia syn. Caladium zamiaefolium, Zamioculcas loddigesii, Z. lanceolata Engleski naziv: Zanzibar Gem, ZZ plant, aroid palm Jedina je vrsta u rodu Zamioculcas. To je perena poreklom iz tropskih predela istone Afrike, Kenije i dela june Afrike. Ime je dobila zbog slinosti listova sa listovima zamije (fam. Cycadaceae). To je zeljasta biljka visine 45-60 cm, iji listovi izbijaju iz debelih, sukulentnih krtola koje malo podseaju na krompir. Zimzelena je biljka u normalnim uslovima, meutim, ako doe do pojave dugotrajnih sua, listovi opadaju i sa dolaskom kinog perioda izbijaju novi. Listovi su perasto sloeni, duine oko 40-60 cm, sa 6 - 8 parova listia duine 7-15 cm. Listii su sjajni, glatki, tamnozelene boje. Cvetno stablo je kratko, spadiks je svetlo ute, braon ili crvenkasto braon boje, duine 5-7 cm, a spata je zelena. Cvetaju krajem leta. Svi delovi biljke su otrovni.

45

To je atraktivna sobna biljka koja se gaji prvenstveno zbog svojih listova. Najvie joj odgovaraju temperature od 18C do 26C, a ne podnosi temperature ispod 15C. Supstrat treba da bude lak, porozan, ocedit. Treba je zalivati umereno, osetljiva je na prekomerno zalivanje i voda ne bi nikako smela da se zadrava u posudi jer e doi do truljenja krtola. Ne treba koristiti sredstva za sjaj listova jer ih mogu otetiti. Prihranjuje se jednom meseno, jako razblaenim ubrivom - 1/4 ili ak 1/8 propisane doze, samo tokom vegetacije. Najvie joj odgovaraju uslovi sa dosta indirektne svetlosti, ali podnosi i polusenku i senku. Direktne suneve zrake podnosi samo ukoliko su slabijeg intenziteta - ujutru ili kasno popodne.

Liliaceae Ova familija je obuhvatala veliki broj vrsta koje su danas izdvojene u posebne familije ili ak redove. Meu tim familijama su Agavaceae, Alliaceae, Amaryllidaceae, Asparagaceae, Asphodelaceae, Hyacinthaceae, Melanthiaceae, Nartheciaceae, Ruscaceae, Smilacaceae, Tecophilaeaceae, Themidaceae, Tofieldiaceae, Uvulariaceae i druge. Neke vrste se svrstavaju i u posebne redove Asparagales, Dioscoreales i Alismatales. Treba imati u vidu i da se ove nove sistematske podele takoe meusobno razlikuju zavisno od izvora podataka i autora. Vrste koje e biti opisane u daljem tekstu, u poetku su pripadale familiji Liliaceae, veina njih kasnije je izdvojena u neke od navedenih familija, ali se na tome neemo posebno zadravati.

Cordyline Vrste ovog roda su poreklom sa Pacifika, Novog Zelanda, Australije, Jugoistone Azije, Polinezije i Havaja. Ime roda potie od grke rei ''kordyle'' batina, a odnosi se na krupne rizome. Koridiline imaju uspravno stablo sa spiralnim listovima. Listovi su razliite veliine, oblika i boja, zavisno od vrste i sorte. Kod nekih hibrida listovi su duine i do 1 m, dok kod nekih mogu biti dugi svega nekoliko centimetara. Obino su lancetasti, ali mogu biti i linearni. Mogu biti razliitih nijansi crvene, zelene, roze, purpurne, ute, narandaste, krem ili bele boje. Veini odgovaraju uslovi sa dosta indirektne svetlosti, a neki kultivari, sa zelenim listovima, podnose i polusenku. Supstrat treba da bude aerisan, ocedit, sa dodatkom humusa, plodan. Prihranjuju se jednom meseno u periodu vegetacije tenim ubrivima ili jednom godinje na poetku vegetacije spororazlauim dubrivom. Redovno se zalivaju, ali voda ne sme da se zadrava u supstratu.

Cordyline terminalis syn. Cordyline fruticosa, Dracaena terminalis Engleski naziv: Ti plant, Hawain good-luck-plant To je zimzelena perena visine do 2 m. Listovi su razliitih boja, esto intenzivnih, crvene ili ruiaste. Vrsta brzo raste. Odgovara joj osvetljen poloaj.

46

Zaliva se umereno. Moe da podnese niske temerature ak i manje od 10 C. Listovi se koriste u araniranju.

Dracaena Ime roda potie od grke rei ''drakaina'' () - enski zmaj. Rod obuhvata oko 40 vrsta drvea i sukulentnog bunja, uglavnom poreklom iz Afrike. Najpoznatija vrsta iz ovog roda koja raste kao drvo je D. draco, sa debelim stablom i irokim listovima. Raste u poluputinjskim predelima. Veina vrsta koje se gaje u enterijeru, na svom stanitu su znatno manjih dimenzija, bunaste, sa tankim stabljikama, i sa lineranim listovima. Rastu obino u donjim spratovima vegetacije u kinim tropskim umama.

Dracaena marginata Engleski naziv: Red-edge Dracaena, Madagascar dragon tree Poreklom je sa Madagaskara. To je spororastui bun ili nisko drvo, visine 2 5 m. Listovi su tanki, linearni, sjajni, tamno zelene boje sa crvenim ivicama. Obino su duine 30-90 cm i irine 2-7 cm, zailjeni na vrhu, u enterijeru su znatno ui. Novi listovi se razvijaju na vrhovima stablika, a stari listovi opadaju, teko da su stabljike u gornjem delu gusto obrasle listovima, a u donjem su potpuno bez njih. Postoje panairani kultivari. Biljke se gaje tako da stabljike budu uspravne sa masom listova na vrhu ili se orezuju i time se oblikuje habitus biljke. Ponekad se zajedno sadi vie biljaka u istu posudu. To je popularna i skromna biljka. Dosta dobro podnosi suvo zemljite i neredovno zalivanje, ali moe doi do propadanja korena ukoliko je zemljite stalno vlano. Minimalne temperature su 15 C. Trai dosta svetlosti, podnosi i polusenku, a jaki, direktni sunevi zraci mogu da otete listove.

Dracaena fragrans syn. D. dermensis Engleski naziv: Corn Plant, Chinese Money Tree, or Cornstalk Dracaena Habitusom podsea na stabljiku kukuruza, pa otuda engleski naziv biljke. Poreklom je iz zapadne Afrike, Tanzanije i Zambije. To je spororastui uspravan bun visine i preko 6 m na otvorenom, dok je u posudama u enterijeru nii. Listovi su sjajni, zeleni, iroko trakasti sa uzdunom prugom svetlozelene ili ute boje na sredini liske. Mogu biti duine do 1m i irine do 10 cm, mada su u enterijeru znatno manjih dimenzija. Cvetovi su beli i miriljavi, otuda latinski naziv vrste (fragrans = miriljav). esto se gaji u enterijeru, a postoje i panairani kultivari, kao to su 'Massangeana', 'Compacta' i drugi. To je skromna i prilagodljiva vrsta. Moe da raste u uslovima velike osvetljenosti, ali i u senci. Najvie joj odgovara polusenka. Odlino podnosi suu i nije izbirljiva u pogledu supstrata.

47

Dracaena reflexa Engleski naziv: Maylasian draceana Vrsta je poreklom sa Madagskara i drugih okolnih ostrva Indijskog okeana. Na stanitu dostie visinu i do 10 m, dok je u enterijru znatno manjih dimenzija. Sporo raste. Ima bunast habitus. Stabljike su skraene, a listovi su gusto spiralno rasporeeni, tamno zelene boje ili panairani. Lancetastog su oblika, duine 5- 20 cm, irine 1 - 1,5 cm. Cvetovi su u cvastima, sitni, bele boje. D. reflexa var. augustifolia ima maslinasto zelene listove, bunast habitus i ruiaste cvetove. Dobro podnosi uslove enterijera, neredovno zalivanje i senku. Najvie joj odgovara dobro osveteljen poloaj, temperature 18 C do 25 C i umereno zalivanje. Moe se prihranjivati dva puta meseno tokom vegetacije. Dobro podnosi orezivanje. Prema tradicionalnoj medicini na Madagaskaru, koristi se u smeama ajeva za leenje malarije, dizenterije, dijareje i kao antipiretik. Njena lekovita svojstva nisu potvrena.

Dracaena sanderiana Engleski naziv: Ribbon Dracaena, Lucky Bamboo, Belgian Evergreen Poreklom je iz zapadne Afrike. To je mala, bunasta biljka, sa uspravnim, tankim stabljikama i mekim, trakastim listovima koja raste u niim spratovima vegetacije u kinim umama. Visine je do 1,5 m, listovi su duine 15-25 cm, irine 1,5-4 cm. Danas je veoma popularna (kao i feng shui) i prodaje se pod imenom "Lucky Bamboo" u vidu kratkih, oiljenih reznica koje su spojene zajedno i postavljene u posudu sa vodom. Prilagoava se razliitim uslovima enterijera, ali joj najvie odgovara poloaj sa dosta difuzne suneve svetlosti ili polusenka, dok direktni sunevi zraci mogu otetiti listove. Optimalna temperatura se kree od 15 do 25C. Najbolje raste u supstratu, ali ukoliko se gaji u vodi, tu vodu treba menjati svake 1-2 nedelje. Voda koja se dodaje mora biti prethodno prokuvana, meka, bez hlora, sa niskim sadrajem soli (fluorida). Moe se koristiti i destilovana voda. Zdravi korenovi su crvene boje, to nije znaki bolesti biljke, crne korenove treba uklanjati. Ukoliko se biljke posade u supstrat, on treba da bude plodan i dobro dreniran. Tada se biljke redovno zalivaju, supstrat treba da bude vlaan, ali ne sa previe vode, kao i kod drugih dracena. Biljke koje rastu u vodi mogu se prihranjivati jednom meseno dosta razblaenim tenim ubrivom, a biljke posaene u supstrat kao i ostale vrste bambusa. ute ili smee ivice listova se javljaju usled suvie direktne svetlosti, suvie zbijenog korenovog sistema (presaditi biljku u veu posudu), zbog previe ubriva, previe suvog vazduha ili zbog fluora i hlora u vodi. Alge se javljaju u vodi ukoliko je posuda providna jer im je za razvoj potrebna svetlost. U tom sluaju se posuda opere, sipa se svea voda, a ukoliko se problem ponavlja, treba koristiti neprovidnu posudu. Prilikom orezivanja treba uklanjati nove izdanke i tako oblikovati biljku, a izbegavati seenje glavne stabljike. Ukoliko neke stabljike ponu da propadaju i trule, odmah ih ukloniti. Mogu se sauvati tako to se propali delovi odseku i postave se na oiljavanje u drugu posudu.

48

Yucca elephantipes syn. Yucca guatemalensis, Yucca gigantea Engleski naziv: Spineless yucca, soft-tip yucca, blue-stem yucca, giant yucca, itabo Poreklom je iz Meksika, Gvatemale, Kosta Rike i Hondurasa. Cvet ove biljke je nacionalni cvet El Salvadora. Obino je visine oko 6 m, mada moe da poraste i do 10 m sa kronjom irine do 5 m, u enterijeru je visine do 3 m. Stablo je debelo, nerazgranato, formiraju se izdanci u osnovi. Listovi su trakasti, bez bodlji, duine do 1,2 m, tamnozelene boje. U enterijeru se gaji i Yucca aloifolia iji su listovi otro nazubljeni po obodu. Cveta u prolee, a cvetovi su beli, u enterijeru cveta vrlo retko. Plodovi su duine do 2,5 cm, eliptini, braon boje. Biljke koje se gaje u enterijeru obino su proizvedene oiljavanjem delova stabla, na ijim vrhovima se nalaze gusto rasporeeni listovi. postoje kultivari sa panairanim listovima. Odgovara joj dosta svetlosti ili polusenka i ocedit, dobro dreniran supstrat. Zemljite ne bira. Supstrat treba da se prosui izmeu dva zalivanja, otprilike do 1/4 ili 1/3 gornjeg sloja supstrata, a ukoliko je biljka u polusenci ostavi se jo par dana vie da se prosui. Dobro podnosi suv vazduh i promene temperature, minimalna temperatura je oko 7C. Oroavanje nije neophodno, a ukoliko je hladnija prostorija moe da bude i tetno za biljku.

Aspidistra elatior Engleski naziv: Cast-iron Plant Vrste ovog roda su poreklom iz uma istone Azije (Indokina, Kina, Japan). Aspidistra elatior ima lancetaste, koaste, zimzelene listove koji izbijaju iz vrstog, horizontalnog rizoma. Listovi su tamnozelene boje, duine 30-50 cm. Postoje kultivari sa panairanim listovima (pruge ili take krem boje) ili kultivari sa neto sitnijim listovima. Cvetovi se formiraju na povrini zemljita i teko su uoljivi na prvi pogled. Vrsta je izuzetno otporna i prilagodljiva, otuda i engleski naziv biljke. Podnosi nedostatak svetlosti, senku, neredovno ili retko zalivanje, temperaturne promene, prainu, zagaen vazduh. Ne odgovaraju joj direktni sunevi zraci, mogu se javiti oegotine na listovima. Bitno je i da u posudi sa biljkom bude postavljena dobra drenaa kako ne bi dolo do truljenja korenovog sistema. Ne podnosi prekomerno zalivanje. Nije izbirljiva u pogledu supstrata, moe da raste u siromanom supstratu, ali joj najvie odgovara plodno, humusno zemljite. Moe se prihranjivati tokom perioda vegetacije, ali uspeno preivljava i ukoliko prihrana potpuno izostane. Listovi se esto koriste u araniranju.

Rod Sansevieria Engleski naziv: mother-in-law's tongue, snake plant Rod obuhvata oko 70 vrsta poreklom iz tropskih i suptropskih regiona Afrike i Azije. To su zeljaste ili bunaste biljke, sukulentne sa zimzelenim listovima i

49

podzemnim izdankom u vidu rizoma, a neke obrazuju i stolone. Ime roda je dato u ast italijanskog princa iz grada San Severo - Raimondo di Sangro (1710-1771). Najpoznatija vrsta ovog roda je S. trifasciata. Od ostalih se u enterijeru gaje i S. cylindrica, S. asciata, S. grandis, S. liberica, S. scabrifolia, S. thyrsifolia i druge. S. cylindrica ima debeo rizom iz kog se razvijaju listovi u rozeti, obino ima 3-4 lista. Listovi su uspravni, duine 70 - 120 cm i irine 1-3 cm, cilindrinog oblika, debeli, zelene boje, sa poprenim tamnozelenim prugama. Kod biljaka koje su dobijene oiljavanjem lisnih reznica, pojedini listovi su odstojei od centra rozete, a kod biljaka dobijenih podelom bokora svi listovi su uspravni.

Sansevieria trifasciata Engleski naziv: snake plant, mother-in-law's tongue, common sansevieria Poreklom je iz zapadne Afrike. To je zimzelena zeljasta biljka, sa horizontalnim rizomom koji ponekad izbija i na povrinu zemljita. Listovi su uspravni, duine 70-90 cm, irine 5-6 cm, obrazuju prizemnu rozetu, tamno zelene su boje sa svetlim, sivkasto zelenim prugama. Danas se gaji veliki broj kultivara, meu kojima su najpoznatiji 'Compacta', 'Goldiana', 'Hahnii', 'Laurentii', 'Silbersee', 'Silver Hahnii' i mnogi drugi. S. trifasciata `Laurentii' (engl. - '' goldband sansevieria'') je najpozntiji kultivar, habitusom je slina osnovnoj vrsti, ali je obod listova zlatno ute boje. Ukoliko se razmnoava lisnim reznicama uta pruga se gubi, pa se moe razmnoavati jedino podelom bokora. Iz ovog je selekcionisan kultivar `Laurentii Compacta' koji ima krae listove, tamno zelene boje, takoe sa utom marginalnom prugom. S. trifasciata `Hahnii' (engl. - '' birdnest sansevieria'') ima listove koji kratki, tamno zelene boje, odstojei i formiraju iroku rozetu. Ne obrazuje cvetove. Iz nje su izvedeni drugi kultivari, kao to je S. trifasciata `Golden Hahnii', spororastua biljka sa podunim utim prugama na listovima, ili S. trifasciata `Silver Hahnii', sa srebrnasto sivo zelenim listovima i poprenim zelenim prugam. S. trifasciata `Moonshine' ima iroke, vrste listove sivo zelene boje sa tamno zelenom prugom po obodu. Listovi biljaka koji rastu od senci su tamniji. To su veoma otporne sobne biljke koje rastu u polusenci ili senci, uspevaju i u veoma mranim prostorijama sa vrlo malo svetlosti. Podnose neredovno zalivanje, suu, tokom zime se mogu zaliti i jednom meseno. Otporne su na prainu i zagaen vazduh. Smeta im suvina vlaga u supstratu, tada dolazi do truljenja. Osetljive su i na niske temperature, propadaju ako se spuste ispod 10C.

Rod Asparagus Rod obuhvata oko 300 vrsta rasprostranjenih u Africi. Veina vrsta ima zadebljale korenove sa proirenjima (korenske krtole) koja slue za magacioniranje vode i hranljivih materija zbog ega ove vrte odlino podnose suu. Korenov sistem se razvija brzo, korenovi su gusto isprepletani i za kratko vreme postaju vidljivi na povrini supstrata. Listovi su redukovani, ljuspasti, a umesto listova formiraju se brojne, najee igliaste ili linearne filokladije koje opadaju za vreme sua.

50

To su biljke malih zahteva. Najvie im odgovara poloaj sa dosta difuzne svetlosti ili polusenka, a usled nedostatka svetlosti filokladije opadaju. Nisu izbirljive u pogledu zemljita, a supstrat treba da se dobro prosui izmeu dva zalivanja. Podnose suv vazduh. Ne treba ih orezivati, jedino se uklanjaju suve i oteene stabljike. U tropskim podrujima Amerike mnoge vrste danas popularne u enterijeru su se odomaile i predstavljaju pretnju autohtonoj vegetaciji.

Asparagus plumosus syn. Asparagus setaceus Engleski naziv: Common Asparagus Fern, Lace Fern, Climbing Asparagus, Ferny Asparagus Poreklom je iz june Afrike. To je perena sa puzavim stablom i vrstim zelenim stabljikama koje mogu biti duge i nekoliko metara. Filokladije su duine do 7 mm, vrlo tanke, sakupljene u grupama po 15-ak zajedno, tako stvaraju finu tekstru ''listova'' koji pomalo podseaju na paprati. Cveta tokom leta, a cvetovi su sitni, zelenkasto beli, duine oko 4 mm. Plodovi su male bobic, u poetku zelene, kasnije crne, toksine su i ne smeju se jesti. Prilagodljive su i malih zahteva. Supstrat se moe sastaviti od 2 dela vlaknastog treseta, 2 dela batenske zemljei 1 dela peska ili perlita. Podnose suu, ali tokom vegetacije ih treba redovno zalivati kako filokladije ne bi opadale, s tim da se supstrat prosui izmeu dva zalivanja. Presauju se u prolee pre vegetacione sezone, kada se uklanjaju stare, oteene stabljike. U prolee, na poetku vegetacije, vri se i njihovo prihranjivanje. Listovi se mogu koristiti u araniranju.

Asparagus falcatus Engleski naziv: large forest asparagus, sicklethorn, yellowwood asparagus Poreklom je iz june Afrike, gde raste kao zimzelena, bunasta penjica, visine do 7 m. Korenovi obrazuju krupne gomolje sa velikim sadajem vode. Starije stabljike su sivkaste i prekrivene otrim, vrstim bodljama koje su povijene unazad i imaju zatitnu funkciju, ali i funkciju da privrste stabljike za biljku domaina. U enterijeru se moe obezbediti podloga za stabljike. Filokladije su duine do 8 cm, srpastog oblika, sjajne, tamno zelene. Cvetovi su beli, miriljavi, cveta od septembra do decembra. Plodovi su crvene bobice. Odgovaraju joj temperature 15-24C, min. 10C, podnosi suv vazduh. Supstrat treba da bude aerisan, dobro dreniran i u komercijalnu meavinu se moe po potrebi dodati pesak ili perlit. Mogu se pomeati i jednaki delovi treseta, batenske zemlje i peska ili perlita. Prihranjuje se jednom meseno tokom perioda vegetacije ili u prolee spororazlauim ubrivom. Dobro podnosi senku, odgovara joj polusenka. Brzo raste, presauje se jednom godinje, korenov sistem je jak i razvijen i moe da polomi posudu ukoliko je preraste. Stabljike se koriste u araniranju.

Asparagus densiflorus

51

syn. Asparagus sprengeri, A. aethiopicus, Protasparagus densiflorus Engleski naziv: Asparagus fern, Sprenger's Asparagus Poreklom je iz june Afrike. esto se gaji kao sobna biljka, a njenoj popularnosti je doprineo Carl Ludwig Sprenger, nemaki botaniar, zbog ega je esto nazivaju A. sprengeri (ime kultivara). To je razgranata perena sa jakim zelenim stabljikama duine do 1 m, koje su gusto prekrivene filokladijama. Filokladije su duine 0,8-2 cm, dosta su tanke i javlaju se u grupama po 4-6. Cvetovi su sitni, duine 3-5 mm, beli ili ruiasto beli, skupljeni u cvasti. Plodovi su bobice prenika oko 0,5 cm, u poetku zelene, sa sazrevanjem postaju crvene. Bobice su otrovne za ljude, make i pse, konzumiranje izaziva bol u stomaku, dijareju, dermatitis. To je biljka malih zahteva, slino kao i druge vrste asparagusa. Nije izbirljiva u pogledu zemljita, podnosi suu, ali joj najvie odgovara plodno, dobro aerisano zemljite i redovno zalivanje tokom perioda vegetacije. U prolee se stabljike mogu potpuno isei kako bi se biljka pomladila. Korenov sistem je dobro razvijen i biljka se mora presaivati jednom godinje. Ukoliko su biljke kratkotrajno izloene niskim temperaturama, do -5C, mogu se oporaviti, s tim da nadzemni deo propada, a izbijaju nove stabljike. Najpoznatija grupa kultivara je Asparagus densiflorus 'Sprengeri' (A. sprengeri). To su biljke irokog habitusa, sa stabljikama koje su luno povijene i prekrivene igliastim filokladijama. Drugi, esto gajeni kultivari su Asparagus densiflorus 'Meyeri' (syn. 'Meyersii', engl. - Foxtail Fern), sa stabljikama koje su uspravnije, duine do 70 cm i gue prekrivene filokladijama.

Asparagus asparagoides syn. Asparagus medeoloides Engleski naziv: African asparagus fern, Bridal creeper, Bridal-veil creeper Poreklom je iz june Afrike, a danas predstavlja veliki problem u Australiji i Novom Zelandu kao invazivna biljka. Stabljike su jednogodinje, izbijaju iz rizoma, a korenov sistem je jako razvijen sa krtolama u kojima se skladite hranljive materije. Visina biljaka je i do 3 m, a filokladije su grupisane na kratkim, bonim izdancima, lancetastog oblika. Koristi se u araniranju, u nekim zemljama vrlo esto za bidermajer, otuda engleski naziv biljke.

Rod Agave Rod obuhvata nekoliko stotina vrsta od kojih se neke gaje u enterijeru. Poreklom su iz Centralne i Severne Amerike. Mogu biti razliitih dimnezija, od nekoliko centimetara visine, pa do vie metara. Listovi su debeli, sukulentni, rasporeeni na jako skraenom stablu i obrazuju rozetu iz koje se razvija cvetno stablo ija visina moe biti 2 - 3 puta vea od visine same rozete. Obino je potrebno vie godina, oko 10 za vrste u toplim podrujima, da bi biljka poela da cveta, a nakon precvetavanja obino materinska rozeta odumire. Mnoge vrste imaju listove sa trnovima na vrhu. Vrste koje se gaje u posudama, u enterijeru, obino su znatno manjih dimenzija nego na stanitu. Optimalne temperature se kreu u rasponu 15-30C, a podnose suv vazduh. Najvie im odgovara dobro osvetljen poloaj, a podnose i direktne suneve zrake.

52

Mogu se saditi u klasian supstrat za oiljenice koji je humusan i dovoljno aerisan, a po potrebi se moe dodati pesak ili perlit. Ukoliko se pravi meavina, moe se pomeati 3 dela krupnog peska ili perlita, 2 dela batenske zemlje, 2 dela humusa (lisnjae ili komposta), 1 deo lomljenog, usitnjenog krenjaka. Drenaa na dnu posude je obavezna. Biljke se obilno zaliju, a zatim se ostave da se zemljite prosui do sledeeg zalivanja. Ne podnose zadravanje suvine vode u posudi. Prihranjuju se retko, dovoljno je dva puta godinje, jednom u aprilu i jednom u julu tenim ubrivom. Mnoge od vrsta roda su starosedeoci koristili kao hranu ili lek, a poznate su vrste Agave salmiana(''pulque'') i A. tequilana (tekila) od kojih se prave alkoholna pia.

Chlorophytum comosum Engleski naziv: Spider Plant Poreklom je iz june Afrike. Rod obuhvata oko 200 vrsta, ali se mali broj njih gaji. Ch. comosum ima duge, linearne listove duine 20-40 cm, irine 0.5-2 cm koji obrazuju rozetu. Izmeu listova, u njihovoj osnovi, formiraju se adventivni korenovi koji dodatno privruju biljku za podlogu. Vrsta se bokori u korenovom vratu. Stabljike i korenovi su debeli i soni i u njima se nalaze zalihe vode i hranljivih materija koje omoguavaju biljci da preivi suu. Ovi korenovi su razgranati i jaki i ukoliko se biljka ne presadi na vreme, mogu polomiti posudu. Takoe, za ovu vrstu je karakteristina pojava viviparije, odnosno, nakon precvetavanja, seme ostaje i klija na materinskoj biljci, tako da se na dugakim cvetnim stablima formiraju brojne mlade rozete koje nastavljaju sa rastom dajuu biljci karakteristian izgled. Ove rozete se ukorenjuju ukoliko dopru do zemljita. Postoje panairani kultivari ('Variegatum', 'Mandaianum', 'Vittatum') sa podunim utobelim prugama. Vrsta je izuzetno skromna i lako se gaji. Podnosi senku, temperaturna kolebanja, suv vazduh, klimatizovane prostrije, neredovno zalivanje. Ukoliko vrhovi listova posmee, onda je supstrat suvie suv i biljka dugo nije zalivana ili je voda za zalivanje suvie tvrda. Ipak, najvie joj odgovaraju osvetljene prostorije, temperature 15-22C, min. 7C, redovno zalivanje, a ukoliko je hladnije zemljite treba da se malo prosui izmeu dva zalivanja. Dobro reaguje na dopunsko osvetljenje. Prihranjuje se 1-2 puta meseno tokom vegetacije, ali moe i znatno ree, jedino treba voditi rauna da se ne pretera jer biljke ne formiraju nove rozete i vrhovi listova propadaju. Takoe, usled prekomernog zalivanja i loe drenae dolazi do truljenja korena.

Rod Alo Rod obuhvata oko 400 vrsta poreklom iz Afrike i okolnih ostrva (Madagaskar). Veina vrsta ima listove koji su sukulentni, debeli, lancetastog oblika, sa otrim vrhom i nazubljenim obodom, u rozeti. Cvetovi su trubiasti, uti, roze, crveni, skupljeni u gustim cvastima.

53

Najpoznatija vrsta je Aloe vera, koja poseduje lekovita svojstva. Ukoliko se gaji, zahteva dosta svetlosti i dobro dreniran supstrat, a ne podnosi suvinu vlagu u zemljitu. Poznata je i Aloe variegata (tiger aloe), koja je visine ok 20-30 cm, sa listovima duine 10-15 cm, irine 3-6 cm, sa nepravilnim tamnozelenim i beliastim prugama. Cvetovi su narandasti, skupljeni u cvasti duine 20-30 cm. Veinu vrsta treba saditi u male posude i dosta porozan supstrat. Supstrat treba da se dobro prosui izmeu dva zalivanja, a zaliva se otprilike na 7-10 dana, a dva puta nedeljno ukoliko je suvie toplo. Biljke treba da budu dobro osvetljene, podnose i direktnu sunevu svetlost. Prihranjivanje se vri jednom meseno, upola blaom koncentracijom tenog ubriva, ali samo tokom perioda aktivnog rasta biljke. Presauju se svakih 1-2 godine.

Beaucarnea recurvata Syn. Nolina recurvata Engleski naziv: ponytail palm, bottle palm, nolina, elephant-foot tree To je sukulentna biljka poreklom iz polupustinjskih predela Meksika, sa stablom koje je jako proireno u osnovi, a na vrhu ima gustu rozetu dugih, trakastih listova koji se savijaju i luno padaju. Starije biljke obrazuju nekoliko grana, dok je stablo mladih biljaka nerazgranato. Mogu dostii visinu od 10 m, dok je stablo u osnovi prenika do 4 m, ali u enterijeru su obino visine do 2.5 m. Listovi su tanki, duine do 2 m i irine do 2.5 cm. Biljke u enterijeru ne cvetaju. esto se gaji B. recurvata var. intermedia sa kraim listovima, duine do 1 m. Za uspean razvoj zateva osvetljen poloaj. Dobro podnosi suu. Treba je zalivati obilno, ali retko (ak na 7-14 dana, zimi ree) i supstrat mora da se prosui izmeu zalivanja. Naroito je osetljiva na prekomerno zalivanje. Moe da rate i u klimatizovanim prostorijama, podnosi promaju, ali ne odnosi nedostatak svetlosti. Optimalne temperature su iznad 15C, a na temperaturi ispod 10C propada. Supstrat treba da je ocedit, dobro dreniran, humusan. Prihranjuje se 1-2 puta meseno tokom vegetacije. To je spororastua vrsta, zbog ega se presauje na nekoliko godina.

Rod Calathea (Familia Maranthaceae) Vrste su rasprostranjene u tropskim predelima june Amerike. Listovi okruuju cvast, pa otuda i naziv, od grkog calathos - korpa. Sline su srodnim rodovima: Ctenanthe, Maranta i Stromanthe. To su viegodinje zeljaste biljke, sa listovima koji su spiralno rasporeeni na jako skraenom stablu. Listovi su eliptini ili izduno eliptini, sa izraenom nervaturom, esto panairani i razliitih boja i nijansi (zelena, bela, ljubiasta), zavisno od kultivara. Cvetovi su obino trolani, beli ili uti, skupljeni u cvasti koje se razvijaju na vrhovima izdanaka ili u pazuhu listova. Meu najee gajenim vrstama su: Calathea bachemiana (syn. Maranta bachemiana)

54

Poreklom je iz tropskih vlanih uma Brazila. Biljke su visine oko 40 cm, sa listovim koji su u rozeti, Izdueno lancetasti, sa srcastom osnovom, duine 15-25 cm, i irine 3-9 cm, na vrhu sueni, koasti. Tamno zelene su boje sa srebrnasto zelenim arama.

C. warscewiczii Listovi su eliptini, tamnozelene boje, sa svetlozelenim arama du glavnog nerva. Nalije listova je tamno purpurno.

. makoyana Visine je 30-50cm. Listovi su iroko eliptini, duine 10-20 cm, i irine 5-7 cm, sa kratko izvuenim vrhom, intenzivno zelene boje, sa izdueno eliptinim arama tamnozelene boje koje su postavljene uz glavni nerv, a paralelno sa bonim nervima koji su maslinasto zeleni. . crocata Listovi su tamnozelene boje, talasasti po obodu. U enterijeru cveta, a cvetovi su tamno ute boje.

Calathea insignis (syn. C. lancifolia) Listovi su izdueni i zailjeni na vrhu, uspravni, sa talasastim obodom, utozelene boje, sa izdueno eliptinim arama koje su rasporeene naizmenino velike i male, tamno zelene boje. Nalije je tamno purpurno. Calathea roseo-picta Listovi su iroko eliptini, duine oko 20 cm, a irine oko 15 cm, tamno zelenog lica, sa karakteristinim arama crvene, svetlozelene i krem boje, zonalno rasporeenim na licu i tamno crvenog nalija.

Rod Maranta Rod je dobio ime u ast botaniara Bartolommeo Maranta-e, koji je iveo u XVI veku u Veneciji. Obuhvata oko 20-ak vrsta koje potiu iz tropskih predela Amerike, uglavnom iz Brazila. Meu tim vrstama najpoznatija i najee gajena je Maranta leuconeura i njena dva kultivara `Kerchoviana' i 'Erythroneura'.

Maranta leuconeura `Erythroneura' Engleski naziv: red-vein maranta To je kultivar sa koastim listovima koji su crvenim bonim nervima i svetlim, uto zelenim arama u sredinjem delu liske. Nalije listova je tamno purpurno, takoe panairano.

Maranta leuconeura `Kerchoviana' (syn. Massangeana')

55

Engleski naziv: gren maranta Stabljike su duge i povijene, ali ne mogu da se privrste i penju uz vertikalnu podlogu. Listovi su eliptini, duine oko 12 cm, irine oko 7 cm. Lice lista je sa arama tamno zelene boje koje su rasporeene u dva reda i koje vremenom postaju sve tamnije. Maranta arundinacea Engleski naziv: Arrowroot plant To je zeljasta perena, sa horizontalnim rizomom i krtolama koje su cilindrinog oblika i mogu se koristiti u ishrani. Listovi su izdueno eliptini, duine 5-25 cm. Familija Euphorbiaceae Euphorbia milli Syn. E. splendens To je polusukulentna bunasta biljka, visine oko 1 2 m, irine kronje oko pola metra. Grane su debele, gusto prekrivene otrim bodljama koje mogu biti duge i preko 2 cm. Listovi su vrsti, koasti, sjajni, zelene boje, duine oko 3,5 cm, irine 1,5 cm i uglavnom se nalaze na mladim stabljikama, kasnije postepeno opadaju, tako da ponekad biljke mogu biti skoro potpuno bez listova. Stabljike i listovi sadre beli, otrovan biljni sok, kao i druge vrste ove familije. Cvetovi su sitni, uto zelene boje, okrueni sa dve jarko crvene brakteje. U enterijeru obino cveta tokom prolee i leta, a na stanitu u vreme kinog perioda. Postoje kultivari koji se razlikuju prema boji brakteja roze, uta, bela, narandasta ili prema habitusu biljke. Takoe postoje kultivari koji su nastali ukrtanjem E. millii sa drugim vrstama ovog roda i koji imaju vee brakteje.

Euphorbia pulcherrima syn. Poinsettia pulcherrima Poreklom je iz Meksika, a prvobitno je dobila ime u ast Dr. J.R. Poinsett-a, kasnije je svrstana u rod Euphorbia. Poela je da se gaji kao ukrasna biljka poetkom 19. veka, a do danas je stekla veliku popularnost, naroito u zemljama zapadne Evrope i u SAD-u. Pridev ''pulcherrima'' znai ''mnogo lep''. Raste kao bun visine 0,5-4 m. Listovi su krupni, tamno zeleni, krupno nazubljeni po obodu, duine 5-15 cm. Cveta zimi, a cvetovi su sitni, uti, u terminalnim cvastima sa krupnim braktejama intenzivnih boja, zbog kojih se i gaje. Obino na jednom izdanku se razvije 8 - 10 brakteja duine 10-30 cm i razliitih boja (narandaste, bledo zelene, krem, roze, bele, crvene), zavisno od kultivara.

E. resinifera Raste kao bun visine oko 60 cm, obrazujui bokore koji mogu biti prenika i preko 2 m. Stabljike su uspravne, sukulentne, etvorougaone, sa kratkim, otrim bodljama na uglovima, podseaju na kaktuse.

Euphorbia tirucalli

56

Engleski naziv: Pencil tree Poreklom je iz Afrike. To je nisko drvo ili bun visine 6 - 10 m, sa kronjom prenika 2-3 m. Stablo u osnovi i starije grane su drvenasti i braon boje, dok su mladi izdanci zelene boje, cilindrini, podseaju na olovke. Listovi su sitni i rano opadaju. Cvetovi su veoma sitni, neprimetni, okrueni braktejama. Stabljike sadre mleni sok koji je otrovan, moe izazvati alergiju na koi.

E. trigona

Codiaeum variegatum Syn. Croton variegatum Rod Codiaeum pripada familiji Euphorbiaceae. Poreklom je iz Indije i Indonezije gde raste kao zimzeleni bun visine oko 3 m, u enterijeru obino do 2 m. Listovi su krupni, debeli, koasti, sjajni, spiralno rasporeeni, duine 5-30 cm, a irine 0.58 cm, razlliitih boja. Cvetovi su skupljeni u cvastima duine 10-30 cm, posebno enske, posebno muke cvasti na istoj biljci. esto se sree pod imenom ''kroton'', meutim, treba imati u vidu da ova se ova vrsta razlikuje od vrsta koje po sistematici pripadaju rodu Croton. Danas postoji nekoliko stotina kultivara koji se razlikuju prema obliku, veliini i boji listova.

Coleus blumei Syn. Solenostemon scutellarioides, Coleus x hybrids (Familia Lamiaceae) Ime roda potie od grkog ''koleos'' - omota, to se odnosi na grau cvetova. Pridev ''blumei'' dat je u ast pisca - Karl Ludwig Blume (1796-1862). Rod Coleus obuhvataoko 150 vrsta, a vrsti C. blumeii pripada veliki broj kultivara i razliitih hibrida koji se razlikuju prema boji i obliku listova. To su zeljaste biljke sa naspramnim listovima i sitnim plavim ili roze cvetovima koji su skupljeni u terminalnim cvastima.

Coffea arabica Na stanitu dostie visinu 10-12 m. Listovi su naspramni, jajasto eliptini ili objajasti, duine 5-12 cm, irine 4-8 cm, sjajni, tamno zeleni. Cvetovi su beli, prenika 10-15 mm, skupljeni u pazunim cvastima. Zreli plodovi su crvene boje i sadre po dva semena - zrna kafe.

Cyperus alternifolius Poreklom je sa Madagaskara. Visine je oko 1,5 m.

57

Rod Fittonia (Familia Acanthaceae) Rod obuhvata oko 15 vrsta. To su niske, zeljaste biljke, sa dlakavim stabljkama i naspramno rasporeenim listovima. Listovi su sa izraenom nervaturom, a nervi mogu bitii razliitih boja. Cvetovi su sitni, beli.

Fittonia verschaffeltii Engleski naziv: Mosaic Plant, Nerve Plant To je zimzelena, razgranata perena sa kratkim stabljikama i listovima maslinasto zelene boje i crvenim nervima. Boja listova se razlikuje zavisno od kultivara. Cvetovi su sitni, beli ili roze, nemaju dekorativnu vrednost. Fittonia albivenis To je niska biljka, sa mekim zelenim listovima i izraenim nervima bele ili tamno ruiaste boje. Stabljike su kratko dlakave.

Hypoestes phyllostachya (Familia Acanthaceae) Poreklom je sa Madagaskara. To je bunasta biljka sa jajastim, mekim listovima, visine najvie do 70 cm, esto je mnogo nia. Listovi su panairani, razliitih boja, zavisno od kultivara. Gaji se kao sobna biljka, ali i kao letnje sezonsko cvee na cvetnjacima, gde se esto kombinuje sa Impatiens spp. Odlino podnosi senku.

Musa acuminata (Familia Musaceae) Trai dosta vlage, plodan, humusan supstrat i dobru drenau. Zaliva se svakodnevno leti, a svaki drugi dan tokom zime. Trai dosta svetlosti. esto se javlja problem sa nedostatkom magnezijuma.

Rod Peperomia Vrste ovog roda obino imaju kompaktan habitus i niske su, visine oko 30 cm. Stabljike su debele, vrste sa sukulentnim listovima. Neke vrste imaju puzavo stablo. Cvetovi su u klasastim cvastima. Rod obuhvata oko 1000 vrsta, a u kulturi se gaji oko 100 sa velikim brojem kultivara. Meu najpoznatijim su Peperomia obtusifolia, Peperomia caperata, Peperomia argyreia (P. sandersii) i druge.

58

Sparmannia africana (Familia Malvaceae) To je zimzeleni bun, visine 3-6 m, koji se gaji i kao lisnodekorativna i kao cvetnodekorativna vrsta. Listovi su krupni, prstasto renjeviti, nazubljeni, svetlozelene boje, srcaste osnove. Cvetovi su prenika oko 5 cm, bele boje skupljeni u terminalnim cvastima.

Rod Cissus (Familia Vitaceae) Rod obuhvata oko 350 vrsta uglavnom drvenastih penjaica.

Cissus antarctica To je esto gajena sobna biljka. Poreklom je iz Australije.

Cissus rhombifolia Engleski naziv: Grape ivy Ima sloene, trolane listove. Stabljike su prekrivene braon dlakama.

Rod Tradescantia (Familia Commelinaceae) Ime roda dato je u ast batovana engleskog kralja Charles I - John Tradescant. Rod obuhvata oko 70 vrsta perena. Uglavnom, to su biljke visine 30-60 cm, esto sa mekim, povijenim stabljikama. kod mnogih vrsta cvetovi su otvoreni samo ujutru i po oblanom vremenu.

Tradescantia zebrina Stabljike su sukulentne, puzave. Listovi su jajasti, sjajni, kratko dlakavi i sa srebrnim i tamnim prugama na licu, ljubiaste boje na naliju. Kultivar 'Quadricolor' ima bele, zelene i roze pruge na licu.

Tradescantia pallida (syn. Setcreasea purpurea) Poreklom je iz Meksika. Listovi i stabljike su ljubiasto purpurni. Cvetovi su trolani, ljubiasti.

Rod Begonia

59

(Familia Begoniaceae) Ime roda dato je u ast Michel Bgon-a (1638-1710), guvernera Haitija koji je doneo begonije u Britaniju. Rod obuhvata preko 1500 vrsta. Veliki broj njih se gaji kao lisno dekorativne ili kao cvetno dekorativne ili oba. Postoji i veliki broj hibrida koji se klasifikuju u grupe - bunaste, gomoljaste, rizomatine, kraljevske (rex) i druge. O tome ovde nee biti rei. Meu najpoznatijim su Begonia rex cultorum hibridi. To su biljke koje se gaje pre svega kao lisno dekorativne, a potiu od vrste B. rex. Stabljike su debele, puzave. Listovi su asimetrini, nazubljeni ili renjeviti razliito panairani (siva, purpurna, zelena, roze, crvena, braon boja), zavisno od sorte. Cvetovi su sitni, neugledni, roze ili beli.

Begonia metallica Ima bunast habitus, stabljike su tanke i uspravne. Listovi su sjajni, tamno zelene boje sa crvenim nervima na naliju. Mladi listovi su crveni. Nalije je dlakavo. Cveta tokom leta i u jesen, a cvetovi su roze u krupnim metliastim cvastima. Bokori se u korenovom vratu.

Begonia masoniana Syn. Begonia 'Iron Cross' Ime je dobila po Maurice Mason-u koji ju je uneo u Britaniju i dao joj naziv 'Iron Cross' zbog izrazite are koja je u kontrastu sa zelenom bojom listova. U to vreme nije bilo izvesno da li je u pitanju vrsta ili hibrid. Kasnije je Edgar Irmscher pokazao da je u pitanju nova vrsta i dao joj je ime po njenom ''donosiocu'' - Mason-u. Povrina listova je karakteristino naborana i hrapava. Na licu lista nalaze se crvene dlake, na vrhu svake ''borice''.

Begonia corallina Syn. Begonia "Corallina de Lucerne" Stabljike su uspravne, slabo razgranate, duine preko 1,5 m.

Begonia ricinifolia Podzemno stablo je rizom. Listovi su zeleni, prstasto renjeviti. Lisne drke su prekrivene crvenim dlakama. Cvetovi su roze boje.

Begonia erythrophylla Listovi su okruglasti, sa crvenim nalijem. Podzemno stablo je rizom.

Begonia boweri To je niska, razgranata, kompaktna biljka. Najpoznatiji kultivar je 'Tiger'.

60

Crassula ovata (Familia Crassulaceae) Engleski naziv: Jade plant, Money plant To je sukulentna, zimzelena biljka poreklom iz june Afrike. Visine je 1-3 m. Stabljike su debele, kratke, sa naspramnim, okruglastim, sukulentnim listovima. Listovi su tamnozeleni, duine 3-10 cm, irine 2-4 cm. Neki varijeteti mogu imati crvenu prugu du ivice listova. Mladi izdanci su iste boje kao i listovi, kasnije odrvene i postaju braon. Cvetovi su sitni, beli ili roze, ali retko cveta u enterijeru. esto se gaji kao bonsai.

Kalanchoe blossfeldiana (Familia Crassulaceae) To je sukulentna biljka koja se gaji i kao cvetno dekorativna, za razliku od prethodne vrste. Listovi su sjajni, sukulentni, nazubljeni ili plitko renjeviti, duine do 7 cm, irine do 4 cm. Cvetovi su u terminalnim cvastima. Postoje brojni kultivari koji se razlikuju prema boji cvetova - razliite nijanse crvene, ute, narandaste, roze i drugih boja.

Rod Pilea (Familia Urticaceae) Rod obuhvata oko 700 vrsta, zeljastih biljaka ili bunja. To su biljke koje uglavnom dobro podnose senku. Listovi su naspramni. Kao dekorativne se gaje P. cadierei, P. involucrata, P. microphylla, and P. peperomioides i druge.

Pilea cadierei Listovi su tamno zelene boje sa srebrnastim arama du nerava. Cvetovi su sitni i neugledni.

Pilea peperomioides Poreklom je iz Kine gde raste na planinama na nadmorskoj visini 2200 - 2700 m. Listovi su okruglasti.

61

2.

Abuttilon spp
ABUTILON
: alvaceae, koj
. .

: , . : . : 1,8 . : . : , 3
5 . , . , 10 20 .

: .
, , . 4 8 . .

:
, . .

62

: , , . 20 % . : , . : 5, 22 . : , . : , . : , . . : , . : . :- : , . , 3 5 . : , . , . : . Abutilon megapotamicum, . Abutilon pictum, Abutilon x sutense Violeta, Abutulon vitifolium , : . : .

63

Acalypha hispida
A,
Acalypha . , Euphorbiaceae.

: . : . : . : 40 80 . : . : , ,
, . 10 25 .

: - . 25 50 , . .

:
, . 25 , .

:
: , . : .

64

: 13 , 24 . : . 10 12 . : 50 %. . : 15 , . : . : , . : . 10 . : - , - , 18 - : , . 3 7 . : , . : Acalypha willkesiana, , . calypha hispida Alba', Acalypha x pendula, , : . : , .

65

Achimenes grandiflora
A
Gesneriace .

: ''achimenes'',
. .

: ,
.

:
.

: 30-40 . : . : , ,
. . 15-20 .

: ,
5-6 . . . .

:
5 . .

66

: , . : , . : 10 , 22 . : , . : , 50 % . . : , . . : . : , . : . : - - : 2 3 . : , . : Achimenes rosea, Achimenes rosea Littly Beauty, 15 Achimenes coccinea, Achimenes candida, Achimenes antirrhinaBrilijant, : .

67

: , . .

Aphelandra squarrosa
,
A Acanthaceae . 60 , Aphelandra squarrosa.

: . oa: , .
. .

oeko: ,.
Louisae k Leopoldi.

: , 30 18 20
. 4-5 .

: ae o . ,
.

: ,, 20 30
. . . .

68

: ,
. 30 . . 2 . .

: ,
. . 24 . .

:
: , . : . Te: 15 . 12 , 24 . : . , 4 6 . . : 60 % . , . . , . : , 15 , . : . . : , . .

69

O: 3 4 . . : - - - - : , 1 3 . : , . : Aphelandra squarrosaDania , Aphelanra squarrosaLouisae Aphelandra squarrosaSnow Queen- Aphelandra squarrosa Lopoldii, , Aphelandra aurantica Roezlii- Aphelandra fascinator, : ,, . : , . . . , .

Begonia spp.
70


Begoniaceae. , ,, . . Begonia seperflorens, Begonia Glorre de Lorranie' .

: ichel Begonie,
16..

:
,, .

:
, .

: 15 1,5
, . .

: .
, .

:
,- , . 10 30 .

: .
, . , .

:
, .

71

: , 10 % . : . : 15 . 21 . : . : , . : , . : . . : . : 4 . : - - , : 1 -3 , . : . : 900 . Begonia Glorre de Lorranie, Begonia x tuberhybrida, Begonia rex, , Begonia haageana, . : . : .

72

Calceolaria hybrida
,
Scrophulariaceae.

: calceolus
.

: . . :
.

:
20 30 .

: . :
, , . 5 10 .

: .
, . 4 . ,,,. . .

: , . :
: , . : , . .

73

: 18 , 5 . : . , . : . : 7 , . : . : 16 . : . : - - - 18 - : 3 5 . : , , . : , . Calceolaria rugosa, Calceolaria fothbergillii, Calceolaria integrifolia, Calceolaria monarh, Calceolaria pavonii, : . : , .

74

Capsicum annuum

Capsicum annuum Solanaceae.

: kapto-,
. .

: ,
.

: . : 9 .
50 .

: , . : , , 8 -12 . : , .
,, . , , . , :,, . .

: ,
, 22-25 C.

:
: , , 15 % . : . . : 10 21 .

75

: , , 3 , 15 . : , . : , 7. 12. . : . . : 12 . : . , . : - . - . - 20. - : , , . : ,, . : Capsicum annuumChristans Greeting ,, . Capsicum annuumFiesta . Capsicum annuumRising Sun . , . : . .

76

: . . .

Camellia japonica

Theaceae 80 .

: J.Camelli-u. : . : 1738.. : 10 ,
3.

: . : , ,
, .

:
, . . .

:
:, . .

:
: , .

77

: , . . : 10 . 6 . : . . . : , 60 %. : : . : , . : . . : - - : . : . : Camellia japonica alba filpeno, Camellia japonica chandleri elegans, Camellia japonica Willians, Camellia nitidissima, Camelia maliflora, :: . : .

78

Cineraria x hybrida

Compositae. ,,.

: Senecio, Senex,
.

: ,
.

: 1777.
.

: 30-60 ,
40-60 .

: . :
, , . 2030 .

:
. ,, . . .

: , 15
. .

79

 :
: . : , . : , 7, 16 . : . : , . : . : . : , . : . : - , 7 . : . : . : , ,,. . Cineraria hybrida grandiflora a varijetetima maximus,nanus. : . : . .

80

Citrus spp.____ _____ ____

,,, citrusi , Rutaceae. .

: , . : , 1595.. : 60-100 . : , 10-12 . : ,, . 10 20 .

: .
. , , . . .

: .
. , .

:
: , . : , . .

81

: , 13-15 . 18 . : 10 15 . . . . : , 15 . : , , . : , . : . : . : - - - : 10 . : . : 12 . Citrus mitis, Citrus maxima, Citrus reticulat, Citrus limon, : . : . .

82

Cyclamen persicum

Primulaceae, 16 .

: yklos, ,
.

: . : 1731.. : 30-38 . :
. .

:
, . , . 3 5 . , .

:
,,, . . .

:
, 13-16 . .

:
: , .

83

: , . . : 7-15 , 5 . . : . , . . , . : 15 , . . . : 14 . : . . : , . , , . : . . : - , - , . - - , : . . . 7 10 . : . . .

84

 : , . . . . Cyclamen persicum splendens, Cyclamen persicum album, Cyclamen persicum magnificum, Cyclamen persicum giganteum, Cyclamen persicum violaceum, : , . : . .

Chrysanthemum indicum

100 . Compositae.

: chrysos, anthemon-, .

:
,, . , , .

: , ,
. ,910.

85

 , . 1754. .

: 40
110 , .

: . :
, . , . , . 5 15 .

: .
, , . 5 30 . . ,, 2000 . .

: ,
. .

:
: , . : , . : 16, 3 . : , . . : . .

86

: 15 . : . : . : 25 , .. : - , 12 15 . : . : , . : , . , : - , , - , - , - , - , : . : , . , .

87

Episcia cupreata

Gesneriacae , . .

: William Jackson Hooker, Acnimenes

cupreata

: ,
.

: , . : 20 , 40. : . : , ,,
. . 5 8 .

: , ,
. , . .

: ,
. .

:
: . : , . . . : 16, 25.

88

: , . , 5 7 . : , . , . : 15 , . : . : , , . : . : - , - - . - : 6 3 . : . . : Episcia cupreata Cleopatra, Episcia cupreata Silver Queen, Episcia cupreata Acajou, Episcia cupreata Metallica, : . : , .

89

Fucshia x hybrida
,
Oenotheraceae. 100 .

: Leonardu Fuchsu. : , ,
, .

: ,
.

: 30 1,5 . : . : ,, ,
. . 6-12 .

:
. 4 4 . . , . .

:
10 .

90

: , . : , . : 20 . -5 . : , . , . : .

: 10 , . : . : , . . : . : - - - . : , 1-5 . . : , , .

91

 : , , . Fuchsia hybrda, Fuchsia boliviana, Fuchsia corallina, : . : .

Gardenia augusta

, . Rubiaceae. 60 .

: . ,
, 18.. Gardenia jasminoides.

: , . : , .
1754..

: 30 ,
120 1 .

: , 15 . : , .
, , . 8 12 , 0,5 .

92

: ,,
. . . . , . , .

:
. , . 30 .

:
: . . : , . : , 10, 15 18. , 24. : . . , . . : 60 %. . , . , . : 14 , . : . . : , . 10% . 93

: . . . : - , - - - : 6 . 3 . : , . : 200 . Gardenia augusta Veitchiana, Gardenia augusta Rothmanii Gardenia tahitensis, , . : , . : .

Gloxinia,sinningia speciosa

Gesneriaceae, .

: , Sinningia speciosa
hybrida. 94

. . .

:
.

: . :
30 , 38 .

:
. 5 .

: ,
, . . .

:
. . . . , . . .

: ,
21 . . , 5 7 . . , , . 21 .

:
: . : , . : 15-21. . 21 . 21. 95

: 2-3 . 10 . . , . . . : , . . 50%. : 15 , , . 7 . : , . : . , , . . . : . . : - , 15 - - - : 3-4 , . : , . : , . , . . .

96

Gloxinia pussila 5 , Gloxinia cardinalis , : . : .

Gerbera jamesonii

Asteraceae. 45 .

: Gerberu . Jamesonu.
1878 .

: , 700 . : , . 1887.
.

: 60 . : . : ,
. . . 15 20, 15 25 5 8.

:
,,. , . : - 97

- - -

:
. , . .

:
: , . : . : 18 . 24 . : , . : 50 %. : 0,3 % . : . : . : . : - - . : 10 14 . 5-6 . : . : . 98

 : . : , . 25 .

Hibiscus rosa sinensis

,
Hibiscus 150 , Malvaceae. . . . Hibiscus rosa-sinensis.

: , . . :
.

: , 1731.. : 30-38.
120-150.

: . : ,,
. 10 15.

:
, , . 36 . . . .

99

:
. 18. .

:
: . : , , . . : 18-21. 10 , . 27. : 3-4 , . . , , . : , , . , . . : , 15 . . : , . : , . . : . 100

 : - - - 10 , - , . - , . : 1-3 . 10. : . , . : Hibiscus rosa sinensis , 20. Hibiscus schizopetalus- , , . . Hibiscus mutabilis- , , . , 20. , 4. Hibiscus archeri- , 4. . , , HibiscusWeekend I Hibiscus Moonlight. : . . : , 3 .

Hoya carnosa
,

101

 Asclepiadaceae, 70 . Hoya carnosa, , '' ''.

: , 18.
. .

: ,
.

: , . : ,
, 2 . 120, 46. 5.

: . : .
,, 3-6, 2,5. 46 . . , .

: .
, 30 . . . , . . , . , 2 , . .

: ,
. 10. . , 21. .

102

: . . : , . . : 10, 8. 24. : . , . 14. . . : 14 . . . : , , . : , . : , 2-3 . . . : . . . : - - 30. - : 2-8 . : . : Hoya bella- , . . . 2 . Hoya carnosa- 30 .

103

 : . . : . . .

Impatiens sulttani
,
Impatiens Balsaminaceae 500 , .

: im , pation -,
, .

: ,
. .

: , , . : 20-60 ,
, .

: ,
25 .

:
. , , . 8-12.

:
104

 . , . , . . .

:
. 8-10 . , 16-18.

:
: , . . : , . : 18-21, 13-15. . 18. : , . . : . . 20. : 15 , . . : , . : . . 105

: , 8. : - - - - : . 2. : . : Impatiens walleriana , Impatiens hawkeri, , . . Impatiens niamniamensis- . Impatiens repens- , . Impatiens petersiana- . Impatiens balsamina- : , . : . .

alanchoe blossfeldiana

Crassulaceae.

: . : ,
.

106

: 130
. , .

:
50 .

:
.

: ,
, . .

: ,
. . , . , . . .

:
, . . 21 .

:
: , 30% . : , . . : 10-15 . 27 .

107

: , , . . . : . . . : . : 14 . . : , . . : . : - , . - - - : 1-5 . 10 . : . . : , . Kalanchoe blossfeldiana. Kalanchoe Tessa, Kalanchoe tubiflora, Kalanchoe beharensis, , Kalanchoe longiflora, Kalanchoe rubinea, : .

108

: , . , 3 .

Nerium oleander
,
Apocynaceae.O , .

: neros -,
, .

: . : , ,
. , 1596.

: 4,
1,5. 6. 46.

: ,25-30
.

:
, 10 20. , . . , .

:
:,,, . . 5 109

 . . , , . , .

:
. , . 16-18. , 21

:
: , . : . , . . : . 18 . 5. . : . , , , . , . : , 15. : , 15 . . : . , . . : , .

110

: , . , . : - - - , , - - - : , , 15 . : , . : 40 , ,, . , . Nerium oleander album plenu, Nerium oleander atropurpureum, Nerium oleander odoratum, Nerium oleander Variegeta. : . : .

Oxalis tetraphylla
,
. Oxalidaceae.

111

: . : , ,
.

: . : 15 25 . :
.

:
4 . 5 15 .

:
, 5 . . . .

: . :
: . : . : 2 , 18 . : 4 5 . . : , 15 .

112

: , . : . : 3 , 5 . 20 . : . : - - , : , 3 . : . : Oxalis trianualis, Oxalis acetossella, Oxalis chrysantha, Oxalis hirta, Oxalis lacinata, : . : .

Pssiflora caerulea
,O
Passifloraceae.Pssiflora caerulea .

:
. , , .

113

 , . passia .

:
.

:
18..

:
3 2 . , .

:
2,5 .

: , 3-9
. 8 10 .

:
, . 24 . . . .

:
15 , . 21 . .

:
: 20% . : . : 5 . . . 21. : , . 10 . 114

 : . 14 . : . : . . : . , . : . : - - - - : , . 10 . : . . : Pasiflora c.Constance Elliott, Pasiflora c.;Amethyste, Passiflora quadrangularis, Passiflora alata , Passiflora coccinea Passiflora racemosa : . : , .

115

Pelargonium x hybridum
,
Pelargonium 130 . Geraniaceae.

: pelargos,,
.

: . : . : 30-50 .
.

: 30 . : .
. , 10 . .

: , 5 10 , 5
. , . , . .

: ,
. .

:
: . : .

116

: , 24 , 16 . : , 20 . : 50 % 14 . . : , 10 14 . : . . : . . : , . : - - - : , . . : , . : Pelargonium gradiflorum, Pelargonium zonale I pelargonium inquinarius, Pelargonium peltatum, , Pelargonium x grandiflorum Gemma Jewels Pelargonium regale , : .

117

: . .

Primula obconica

130 . Primulariaceae.

: primus ,
.

: . . : . : 10 -40 . : . : , ,
. . . 5 15 .

: ,
. , . . .

: ,
, .

118

 :
: 20% . : , . : 18 , 5. : . , . .

: , 15 . : , 15 . : . .

: , . : . : - , , - , : 1 . : . : 400 . Primula obconica grandiflora , , Primila x kewensis, Primula malacoides, Primula auricular , , ,

119

Primula veris , Primula sinensis, : . : , .

Rodhodendron indicum
,
1350 , . Ericaceae.

: azaleo-
, .

:
.

: . :
20-50 .

:
1. .

:
, 5 . , .

120

: ,
. , , . , . .

:
, . , , . .

:
: . . : . : 18 . 7. : . . . : , . . . : , , . : . : , . : . . : 121

- , - -

: . : phytopthora sp., . : . 2000. : - dame Patrick, Pax, - Walters, : . : 15 , . . .

Saintpaulia ionantha

Saintpaulia Gesneriaceae .

122

: Saint
Paulu, . ' '.

:
, .

:
19. , . .

: 10-15 ,
12-30 .

: . . : , ,
, . 2 6 . , , .

: .
, , . , . . , . .

: ,
, . 21 . 6-12 . , 18 -21 .

:
: . : . , . : 22 , 12 15. 123

: . , . . . . : , . . : , . : . : , . , . . : . . : - 12 - - - , : , 5 . 12 . : , . : 20 .Sainpaulia ionatha 2000 . . Rhapsodie. . Sainpaulia Chimera Saintpaulia Lavender Delight Saintpaulia Francfort Raspherry

: , , . .

124

: . .

Saxifraga stramentosa

Saxifaga , . Saxifragaceae.

: Saxifraga stolonifera. :
. .

: , 1815.. : 10-12 .
.

: . : ,
.

: ,
. , .

:
, . .

:
125

: . : , . : , . 7 . 13-16 . 18. : , . . : . . : . : . , . : . : . . : - - : . . , . : . . : Saxifraga stolonifera London pride,

126

Saxifraga stoloniferaTricolor, , , . , 10 . . : , . : , .

CVETNO DEKORATIVNE I LISNO DEKORATIVNE VRSTE - DODATAK

Begonia semperflorens syn. Begonia x semperflorens-cultorum Engleski naziv: wax begonia Familija: Begoniaceae To su zeljaste biljke, sa sukulentnim stabljikama i listovima, visine 15-50 cm, zavisno od kultivara. Poreklom su iz Brazila i danas se gaji veliki broj kultivara. Listovi su sjajni, blago asimetrini, spiralno rasporeeni. Mogu biti zeleni ili crvenkasti, kao i panairani. Cvetovi su prosti ili puni, razliitih nijansi bele, roze ili crvene boje.

Begonia x tuberhybrida Spada u gomoljaste begonije. Obrazuje dva tipa stabla viegodinje podzemno stablo gomolj i iz njega svake godine jednogodinje u prolee koje u jesen ugine. Listovi su dlakavi sa obe strane, a cvetovi su jednopolnipolni, muki krupniji a enski sitniji. Cveta od juna do jeseni. Ima puno varijeteta.

Gajenje i nega vrsta roda Begonia SVETLO: dosta svetlosti ali ne direktne. TEMPERATURA: dosta toplote, na temperaturi koja ne prelazi ispod 18C, smeta joj jaka toplota grejnog tela. VODA: zalivanje dva puta nedeljno, leti, a po potrebi i ee. Zemlja uvek vlana ali ne previe mokra. Trai i vlagu u vazduhu. PRIHRANJIVANJE: u prolee i leto svakih 14 dana tekuim djubrivom.

127

PRESADNJA: treba svake godine presaditi u novu i sveu zemlju, nakon presaivanja neko vreme ne treba prihranjivati, dok se biljka ne stabilizuje. Ne voli pomeranje i promaju. Nakon svakih 3 do 4 godine promeniti biljku, jer tokom godina izgubi svoju lepotu.

Anthurium andreanum syn. Anthurium x cultorum Engleski naziv: Flamingo Flower Familija: Araceae Poreklom je iz vlanih umskih podruja na n.v. 400-1200 m, gde raste kao epifita. Danai kultivari su rezultat hibridizacije koja traje nekoliko decenija, tako da se oni danas prilino razlikuju od osnovne, divlje vrste od koje su potekli. Ovaj rod se karakterie prisustvom karakteristinog zadebljanja na mestu spajanja liske i lisne drke koje se naziva genikulum. On omoguava biljci da rotira lisku tako da se okree prema svetlosti (slino kao cvet kod suncokreta). Prvenstveno se gaji za dobijanje rezanog cveta, ali i kao saksijska kultura.

Anthurium scherzerianum Poreklom je iz vlanih tropskih uma brdskog i planinskog podruja Kosta Rike, gde raste na n.v. 1300-2100m, a moe se nai i na obroncima Kordiljera. Spata je eliptina ili jajasta, a spadiks je uvijen.

Azalea indica syn. Rhododendron indicum Familija: Ericaceae Poreklom je iz Kine i Tajlanda. To je niski, patuljasti bun, visine oko pola metra. Listovi su tamno zeleni, duine do 4 cm, dlakavog nalija. Cvetovi su zvonasti, prosti ili puni. Biljke se gaje tako da cvetaju tokom zime, mada mogu da cvetaju i do tri puta u toku jedne godine. Najbolje je kupovati biljke sa pupoljcima, jer e period cvetanja u enterijeru due trajati. Po precvetavanju, nastaviti sa negom, a tokom leta biljke se mogu izneti.

Calceolaria hybrida Engleski naziv: slipper flower, Lady's purse Familija: Calceolariaceae, Scrophulariaceae Rod obuhvata oko 400 vrsta bunja, lijana i zeljastih biljaka poreklom iz Centralne i June Amerike. Grupa hibrida Calceolaria hybrida obuhvata kultivare dobijene od tri vrste poreklom iz ilea: Calceolaria crenatiflora, Calceolaria corymbosa i Calceolaria cana. To su biljke visine 30-45 cm, sa mekim stabljikama i cvetovima ute, narandaste ili crvene boje, sa crvenim ili purpurnim takicama.

128

Cyclamen persicum Familija: Primulaceae Poreklom je sa planinskih predela Mediterana i zapadne Azije. Danas se gaje brojni kultivari koji se od osnovne vrste razlikuju obino po krupnijim cvetovima, razliitim dijapazonom boja i neki imaju drugaiji oblik latica ili su puni. Listovi su okruglasti ili srcasti, tamno zelene boje sa srebrnastim arama, esto sa crvenim nalijem. Kod nekih kultivara je obod listova blago nazubljen ili renjevit. Prilikom kupovine treeba birati biljke sa puno cvetova koji su tek poeli da se otvaraju i sa vrstim, sukulentnim listovima. Cvetanje traje oko tri meseca. Cvetovi mogu biti razliitih nijansi bele, roze, ljubiaste ili crvene boje.

Dianthus caryophyllus Engleski naziv: Carnation Familija: Caryophyllaceae Poreklom je sa Mediterana. Ime roda je grkog porekla - ''cvet bogova''. To je busenasta perena, visine do 80 cm. Stabljike su u osnovi razgranate i odrvenele. Listovi su linearni, duine do 15 cm, glatki, ravni. Cvetovi su krupni, miriljavi, obino po 1-5 u terminalnim cvastima. Gaji se prvenstveno za proizvodnju rezanog cvea. Danas postoji veliki broj kultivara.

Freesia hybrida Familija: Iridaceae Rod obuhvata oko 15 vrsta poreklom iz Afrike. Ime roda dato je u ast nemakog fiziara Dr Freese-a. Podzemni izdanak je krtolasta lukovica prenika 1-2.5 cm iz koje se razvijaju dugi (10 - 30 cm), linearni listovi svetlo zelene boje i cvetno stablo. Cvetno stablo je duine 30-60 cm, i na njemu se nalazi nekoliko listova. Cvetovi su levkastog oblika, veoma miriljavi i nalaze se u jednostranoj klasastoj cvasti, obino po 5-7 cvetova. Boje cvetova su razliite, bele, ute, narandaste, crvene, roze, ljubiaste, purpurne. Cvetovi su jednobojni ili viebojni. Prvenstveno se gaje za dobijanje rezanog cveta. Neki kultivari se gaje za ekstrakciju miriljavih ulja (aromaterapija, kozmetika industrija). Prilikom kupovine rezanog cveta voditi rauna da je prvi pupoljak poeo da se otvara i da su njegove latice ve poprimile boju karakteristinu za tu sortu. Ne treba kupovati freziije kod kojih su svi pupoljci zatvoreni i zelene boje ili kod kojih su vrhovi latica posmeili (esto posledica fiziolokog stresa). Nakon kupovine, treba ukloniti listove sa donje polovine stabljike. Frezijama treba svakodnevno menjati vodu u posudi. Osetljive su na etilen, pa ih treba drati podalje od zrelog voa, ali i duvanskog dima. Ne treba ih stavljati u istu posudu sa narcisom.

129

Aphelandra squarrosa Engleski naziv: Zebra plant Familija: Acanthaceae Poreklom je iz Brazila. Visine je oko 40 - 60 cm. Listovi su u rozeti, eliptini, zailjeni na vrhu, tamno zelene boje, votano sjajni, sa krem belim arama du nerava. Iz sredita rozete razvija se cvetno stablo sa intenzivno utim braktejama i cvetovima.

Strelitzia reginae Engleski naziv: bird-of-paradise, crane flower Familija: Musaceae, Strelitziaceae Poreklom je iz june Afrike, odakle je uneta u Evropu 1773. godine, u botaniku batu Kralja Dorda III. Ime je dobila u ast kraljeve supruge - Charlotte of Mecklenburg-Strelitz. Visina biljke je oko 2 m. Listovi su zimzeleni, dugi, liska je duine 25-70cm, irine 10-30 cm, a lisna drka je duine preko 1 m. Cvetna stabla su duga, dua od listova. Cvast je okruena posebnim listom zelene boje koji se naziva spata i postavljena je koso u odnosu na glavno stablo tako da podsea na glavu i kljun ptice, odakle domai naziv biljke. Cvetovi se razvijaju postepeno, jedan po jedan. Cvet se sastoji iz 3 jarko narandasta aina listia i tri intenzivno plava krunina listia, od kojih su dva spojena. Cveta tokom jeseni, zime i prolea. Gajenje i nega: SVETLO: Strelitzia zahteva mnogo direktnog sunevog svetla kako bi cvet bio bogatiji. TEMPERATURA: mraz moe trajno otetiti lie. VODA: Supstrat treba odravati konstantno vlanim iako odrasle biljke postaju izdrljivije i lake trpe periode slabijeg zalivanja. PRESAIVANJE: redovno u vee saksije kako bi se pospeio njihov rastskueni prostor ograniava rast korena i dovodi do slabog razvoja biljke pa i deformacija.

Gerbera jamesonii Engleski naziv: Gerbera Daisy Familija: Asteraceae To je zeljasta biljka poreklom iz June Afrike. Listovi obrazuju prizemnu rozetu, duine su do 25 cm, irine oko 10 cm, izdueno objajastog oblika, duboko renjeviti po obodu. Visina biljke je oko 45 cm, irina oko 60 cm. Danas se gaji veliki broj hibrida sa cvetovima razliitih boja. Sredite cveta je obino ute boje, a latice mogu biti razliitih boja, bele, krem, roze, crvene, ljubiaste i dr. POstoje sorte sa punim cvetovima.

130

U staklenicima gde se gaji za rezani cvet, cveta tokom cele godine, a u toplim predelima, na otvorenom, cveta od aprila do oktobra. ''Cvetovi'' su pojedinani, prenika 7-10 cm. Trajnost rezanog cveta u vodi je oko 14 dana.

Calla aethiopica Syn. Zantedeschia aethiopica, Richardia africana Engleski naziv: Arum lily, Calla Familija: Araceae To je rizomatina, zeljasta perena poreklom iz Afrike. Visine je do 1 m, sa listovima koji izbijaju iz rizoma i obrazuju prizemnu rozetu. LIstovi su dugi 15-45 cm. Spata je obino bele boje, uvijena u fiek, a spadiks je ute boje. Svi delovi biljke sadre kalcijum oksalat, zbog kog su otrovne. Gajenje i nega SVETLO: puno svetlosti TEMPERATURA: za cvetanje je potrebno dosta toplote VODA: u toku razvoja i cvetanja supstrat treba da bude uvek vlaan, posle cvetanja u periodu odmora smanjiti i potpuno prestati sa zalivanjem PRIHRANJIVANJE: jednom nedeljno u vreme razvoja i cvetanja PRESAIVANJE: svake godine u novembru

Cineraria hybrida syn. Pericallis x hybrida, Senecio x hybridum Familija: Asteraceae Grupa hibrida Cineraria hybrida nastala je ukrtanjem vrsta Cineraria cruenta i C. lanata, obe poreklom sa Kanarskih ostrva. Prvi hibrid je nastao jo 1777. godine u Britaniji. U to vreme su vrste pripadale rodu Cineraria, danas su svrstane u poseban rod Pericallis. Biljke su visine 30-90 cm. Cvetovi su u terminalnim glaviastim cvastima koje su prenika oko 5 cm. Boje cvetova su razliite: roze, crvene, plave, ljubiaste, purpurne, jedino nisu ute boje.

Iris hollandica Engleski naziv: Dutch Iris Familija: Iridaceae Poreklom je iz panije i Maroka. Visine je oko 50 cm i ima podzemni izdanak lukovicu. Prvenstveno se gaji kao rezani cvet. Cvetovi mogu biti plavi, purpurni, uti, beli, jednobojni ili viebojni.

131

Lilium sp. Familija: Liliaceae To su zeljaste biljke koje imaju podzemni izdanak u vidu lukovice. Rod obuhvata preko 100 vrsta. Gajenje i nega SVETLO: dosta svetlosti bez direktnog sunca. TEMPERATURA: otporna na niske temperature, 0 18C.. VODA: jednom nedeljno, tj. kada se gornji sloj supstrata osui, podnosi suv vazduh. PRIHRANJIVANJE: svakih 15 dana u vreme rasta i cvetanja tenim ubrivom za cvetnice. Lukovice posaditi u jesen i ostaviti na svee mesto bez mraza. Potrebni su podupirai za mlade biljke.

Saintpaulia ionantha Engleski naziv: African Violet Familija: Gesneriaceae Rod obuhvata 6 (20) vrsta zeljastih perena poreklom iz tropskih oblasti Afrike. Ime roda dato je u ast upravnika kolonijalne provincije u Africi koji je prvi pronaao ovu biljku i poslao je u botaniku batu, u Englesku. To je biljka visine 5-15 cm. Listovi formiraju rozetu, eliptini si ili okruglasti, dlakavi, sukulentni. Cvetovi su petolani, prenika oko 2 cm, skupljeni u cvastima po 3 - 10 zajedno. Boja cveta se kree od plave i ljubiaste do bele i roze.

Spathiphyllum wallisii Engleski naziv: Peace lily, White sails, Spathe flower Familija: Araceae Poreklom je iz Centralne Amerike. Spata je bela ili bela sa zelenkastim nervima, a spadiks je u poetku krem, kasnije zelenkast. Listovi su u rozeti, sjajni, sa izraenom nervaturom, izdueno eliptini i zailjeni na vrhu. Lisne drke su duge tako da su listovi luno povijeni. Biljka se bokori u korenovom vratu.

Pelargonium grandiflorum Familija: Geraniaceae Rod obuhavata oko 270 vrsta poreklom iz tropskih oblasti Afrike, Azije, Australije. Ime roda se odnosi na oblik plodova koji podsea na kljun rode (grki ''pelargos''). Biljka je visine oko 50 cm. Danas se gaje brojni hibridi sa cvetovima bele, roze i crvene boje.

132

Pelargonium graveolens Familija: Geraniaceae Pridev ''graveolens'' je latinskog porekla i znai ''jakog mirisa''. Ova vrsta se gaji kao cvetno i lisnodekorativna, ali ima znaajnu primenu i u kozmetikoj industriji. To je bunasta, razgranata biljka, koja moe dostii visinu do 1 m. Stabljike su dlakave i zeljaste, a vremenom u donjem delu odrvene. Listovi su duboko renjeviti, meki i lepljivi. Imaju jak, karakteristian miris. Cvetovi su roze ili ree beli, skupljeni u titastim cvastima.

Pelargonium peltatum Familija: Geraniaceae Engleski naziv: ivy-leaved pelargonium To je polusukulentna perena, sa puzavim stablom koja se na stanitu penje preko okolnih stabala i bunja. Stabljike su duge i do 2 m. LIstovi su prstasto renjeviti, celog oboda, podseaju na list brljana, otuda engleski naziv biljke. Cvetovi su u titastim cvastima, razliitih nijansi ruiaste boje. Pridev ''peltatum'' se odnosi na oblik lista koji je peltatan - mesto spajanja liske i lisne drke je pomereno ka sreditu liske.

Pelargonium zonale Familija: Geraniaceae Engleski naziv: geraniums, pot geraniums To je bunasta biljka sa mekim, razgranatim stabljikama koje su u osnovi odrvenele. Obino dostie visinu oko 1 m. Stabljike su sukulentne i dlakave. Listovi su meki, okruglasti, sa karakteristinom polukrunom arom zbog koje u nazivu ima ''zonale''. Cvetovi su u titastoj cvasti, razliitih nijansi ruiaste, crvene i bele boje. esto se mogu sresti i pod imenom geranijumi, ali to nije ispravano, samo su u istoj familiji.

Passiflora coerulea Familija: Passifloraceae To je brzorastua povijua, poreklom iz Brazila i Argentine. Stabljike su duine 15-20 m. Gaji se prvenstveno zbog svojih cvetova koji su prenika oko 10 cm, beli, okrueni plavim ili ljubiastim filamentima i veoma miriljavi. Plodovi su uto narandaste, eliptine bobice, prenika oko 4 cm.

Primula obconica Familija: Primulaceae To je zeljasta perena visine oko 30 cm.

133

Oxalis triangularis Familija: Oxalidaceae To je listopadna, gomoljasta biljka poreklom iz Brazila. Listovi su trolani, tamne purpurne boje. Cvetovi su roze boje.

Phalaenopsis sp. Familija: Orhidaceae To je rod koji obuhvata oko 60 vrsta i hiljade hibrida. Veina vrsta su epifite. Imaju monopodijalni rast, uspravnu stabljiku sa naizmeninim listovima koji su sukulentni, debeli, eliptini. Godinje obrazuje 1-2 nova lista dok stari listovi postepeno opadaju. Zdrave, odrasle listove mogu imati i do 10 listova, ali ee imaju manje. Cvast je grozd ili metlica, a cvetanje traje 2-3 meseca. U principu se vrste ovog roda mogu svrstati u dve grupe - grupu sa dugim, razgranatim cvastima, duine i do 1m, i grupu sa kratkim stabljikama i votanim cvetovima intenzivnijih boja. Veina ljudi kada govori o orhidejama zapravo misli na vrste roda Phalaenopsis, obzirom da se one najee mogu nai na tritu.

Amaryllis belladonna Familija: Amaryllidaceae Engleski naziv: Belladonna Lily Rodu pripada samo jedna vrsta, a poreklom je iz june Afrike. To je lukoviasta biljka sa lukovicom prenika 5-10 cm. Listovi su trakasti, zeleni, duine 30-50 cm, irine 2-3 cm, rasporeeeni u dva reda. Listovi se formiraju u jesen ili u rano prolee, u toplim podrujima, zavisno od kinog perioda, zatim odumiru i lukovica postaje dormantna do kasnog leta. Biljka nije otporna na mraz, a ne uspeva ni u podrujima sa tropskom klimom jer joj je potreban period mirovanja i sue izmeu rasta listova i formiranja cvetova. Krajem leta, otprilike 2 meseca nakon suenja listova, svaka lukovica obrazuje 1-2 cvetna stabla bez listova, visine 30-60cm, svako sa po 2-12 levkastih cvetova. Cvetovi su prenika 5-10cm sa 6 latica, miriljavi. Vrlo esto se moe pomeati sa vrstama iz roda Hippeastrum. Zapravo lukovice amarilisa koje se prodaju u jesen su vrlo esto hipeastrumi. Obe vrste imaju krupne lukovice iz kojih se razvijaju debela cvetna stabla sa nekoliko cvetova na vrhu koji podseaju na ljiljan. Meutim, cvetovi amarilisa su sitniji, a stabljike nisu uplje kao kod hipeastruma. Takoe, amarilis cveta nakon to se listovi osue. Pored toga, za razliku od amarilisa, hipeastrum je poreklom iz June Amerike.

Hippeastrum sp. Familija: Amaryllidaceae Rod obuhvata oko 90 vrsta sa oko 1000 hibrida. Poreklom su iz June Amerike. Imaju krupnu lukovicu iz koje se razvijaju listovi i 1-2 cvetna stabla.

134

Obino se prvo formira cvetno stablo, a zatim nakon cvetanja listovi ili se listovi obrazuju istovremeno sa cvetanjem. Cvetovi mogu biti svih boja osim plave. Gajenje i nega hipeastruma i amarilisa SVETLO: najbolje raste na svetlom mestu TEMPERATURA: 20 do 25C kada se formira iz lukovice i cveta VODA: Kada malo izraste (nikako pre) treba poeti sa zalivanjem, i to na nain to se ispod saksije stavi tacna u koju se naliva voda. to vie raste vie ga treba zalivati i ee prihranjivati.

Clivia miniata Familija: Amaryllidaceae Engleski naziv: Kaffir lily, Bush lily Poreklom je iz june Afrike, ali je na stanitu ugroena jer starosedeoci sakupljaju rizome za potrebe tradicionalne medicine. To je perena visine oko 50 cm, sa tamno zelenim, sjajnim, trakastim listovima koji se razvijaju iz debelog podzemnog izdanka. Cvetovi su u terminalnim cvastima, trubiasti, najee narandaste boje (ree ute). Danas se gaji veliki brop hibrida uglavnom poreklom od 4 vrste klivija: C. nobilis, C. gardenii, C. caulescens, C. miniata. Gajenje i nega SVETLO: otporna je na razliite uslove. Bolje cveta ako se dri na prozoru okrenutom prema severu. TEMPERATURA: rano zimi, dok miruje treba da bude na hladnom 7 - 10C. Kako se pojavljuju cvetni pupoljci temperaturu treba povisiti do 15C. Najvia letnja temperatura treba biti oko 21C. VODA: kada je biljka u fazi cvetanja i kad raste barem jednom nedeljno, dok miruje, jednom u 14 dana. Odgovara joj vlaan vazduh. PRIHRANJIVANJE: leti, kad biljka raste, teno ubrivo jednom nedeljno. PRESAIVANJE: mlade biljke moraju se presaivati svake godine u prolee, odrasle biljke najbolje je da ostavite da miruju dokle god je mogue, ali zamenjti gornji povrinski sloj zemlje svake dve - tri godine. Pri presaivanju paziti da se ne oteti mesnato korenje i ne presaivati u velike posude

Clerodendron Clerodendron thomsoniae Verbenaceae To je drvenasta bunasta biljka ili lijana koja potie iz tropske Afrike. Ima puzavo stablo koje dostie duinu i do 2,5 m. Zimi se moe orezati i dobiti grmoliku ili viseu formu. Gajenje i nega SVETLO: dosta svetlo mesto bez direktnog sunca. TEMPERATURA: toplo ili umereno toplo, zimi sveije, 13-16C,

135

VODA: leti treba da je supstrat stalno vlaan, a tokom zime vrlo malo zalivati. Leti oroavati ee. PRESADJIVANJE: u prolee svake godine

Agapanthus Agapanthaceae Engleski naziv: African Lily Blue African Lily Lily of the Nile Domai naziv: Ukrasni ljiljan Podzemni izdanak je lukovica. Cvasti se sastoje od mnotva belih i plavih cvetnih aica. Cveta tokom maja i juna. Gajenje i nega SVETLO: sunano mesto, tada cveta obilno. TEMPERATURA: tokom zime treba da bude na temperaturi 5-8 stepeni. VODA: zalivati umereno da podzemni deo biljke ne bi istrulio. PRIHRANJIVANJE: U sezoni, od marta do avgusta, prihranjivati je tenim ubrivom za saksijske cvetne biljke.

Anemone Ranunculaceae Anemone se dele u dve velike grupe: prolene i jesenje anemone koje cvetaju ak i u oktobru. Jesenje vrste treba posaditi na prolee i pre svega, potrebno je prve zime da se dobro zatite od hladnoe. Cvetovi su razliitih boja - irok spektar od bele, roze i crvene do ljubiaste, plave i ute. Gajenje i nega SVETLO: polusenka, puno svetla TEMPERATURA: otporna na niske temperature. VODA: obilno u toku cvetanja

Hyacinthus orientalis Hyacinthaceae Domai naziv: Zumbul

136

Potie iz istone Evrope i zapadne Azije. Visine je do 50 cm, sa 4-12 prizemnih listova, koji su ljebasto savijeni i sa jednom cvetnom stabljikom koja nosi grozdastu cvast. Cvast je duine do 20 cm, sa gusto zbijenim cvetovima. Broj cvetova u cvasti je do 15 kod samoniklih i subspontanih biljaka, dok se kod gajenih kultivara moe videti i po 50 cvetova. Cveta tokom prolea, cvetovi su veoma mirisni, plave, ruiaste, ute ili bele boje, hermafroditni. Listii perigona su srasli u cev, sa renjevima koji tre ili se povijaju te daju zvonast izgled itavom cvetu. Postoji oko 2,000 kultivara. Gajenje i nega SVETLO: dosta svetla, ali ne direktno, istoni ili severni poloaj. TEMPERATURA: od 0 do 18C VODA: kada je biljka u cvetu svaki 3. dan u malim koliinama da ne bi dolo do truljenja, podnosi suv vazduh. PRIHRANJIVANJE: dodavanje vetakih ubriva tokom cvetanja jednom nedeljno. Korisno je uklanjanje uvelih stabljika i listova kako bi se vie energije/hrane magacioniralo u lukovice. Lukovice staviti u zemlju u saksiji tako da vrh bude iznad povrine ili u posudu sa vodom i ostaviti do cvetanja.

Tulipa sp. Liliaceae Lala, tulipan Rod obuhvata oko 150 vrsta uglavnom poreklom sa bliskog istoka ili iz Turske, danas su rasprostranjene na celoj severnoj hemisferi. Postoji veliki broj kultivara. Lukovica je osrednje veliine, duguljasta ili krukasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu zailjena, a iznutra sa zadebljanom, spolja glatkom, tankom i suvom ljuskom. Cvetna drka je vrsta, obla, 15 do 75 cm visoka, to zavisi od sorte i vrste, okruena glatkim sedeim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka cvetna drka nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet, koji moe biti jednostavan ili dupli. S obzirom na cvetanje, sorte lala dele se na : rano cvetajue, srednje rano cvetajue, kasno cvetajue. Takoe, lale mogu biti saksijske i batenske. Gajenje i nega SVETLO: Puno sunca do pojave cvetova, potom poluhladovina da bi cvetovi trajali due. TEMPERATURA: otporna na hladnou, 0 18C VODA: jednom nedeljno, viak vode je veoma tetan.

137

PRIHRANJIVANJE: nije neophodno sem ako se lukovica ponovo koristi, tada prihranjivati tenim ubrivom za lukovice jednom meseno. Lukovica mora da proe hladan tretman na oko 4C da bi mogla da cveta, moe se drati u friideru ili napolju na tamnom mestu.

Mammillaria Rod obuhvata vie od 200 vrsta, a veina potie iz Meksika. Prilikom zalivanja treba voditi rauna da se kod vrsta sa belim dlakama sama biljka nikada ne pokvasi. Opuntia Rod obuhvata veliki broj vrsta sa preko 200 varijeteta. Filokladije su nalik na aku ili abu, zbog ega su dobile takav naziv. Visina je razliita, od svega nekoliko centimetara, pa do nekoliko metara. Neki varijeteti puze po zemlji. Ima ih sa jakim velikim trnjem, ali i sa malim belim, crvenim, smeim ili isto utim bodljama i dlaicama. Cvet im je lep i raznobojan, ali kratkotrajan. Gajenje i nega kaktusa SVETLO: Kaktusi se najbolje neguju na sunanom mestu. TEMPERATURA: Zimi im treba umereno toplo i suvo mesto, mada neki kaktusi (Opuntia) podnose i neto niu temperaturu. VODA: veoma malo, zalivaju se samo onda kada im je zemlja sasvim suva, a za vreme zimskog mirovanja kaktusi se gotovo i ne zalivaju. PRESAIJIVANJE: svake tree ili etvrte godine posle precvetavanja. Zemlja za kaktuse treba da bude laka i rastesita sa 15% renog peska i malo praha od drvenog uglja. Polovinom maja, kada nastanu topliji dani kaktusi se iznose napolje, ali se prethodno moraju priviknuti na spoljni vazduh i u poetku se zatititi od jakog sunca i vetra, dok se ne aklimatizuju.

Lithops ''ivi kamen'' Ove biljke su toliko sline kamenu i bojom su se potpuno prilagodile okolini, da ih ivotinje ne primeuju i zbog toga ih ne jedu.

Cymbidium Ima uspravnu, do 60 cm dugu cvast sa belo- ruiasto proaranim cvetovima, koji se otvaraju u prolee. Gajenje i nega SVETLO: treba je zatititi od jakog letnjeg sunca, ali je poeljno izloiti je jesenjem i zimskom.

138

TEMPERATURA: zahteva hladniju, prozranu prostoriju. temperatura ne nia od 7C do 13C. VODA: Leti se obilno zaliva , a oskudno zimi. Od aprila do avgusta redovno se oroava. PRIHRANJIVANJE: svakih 14 dana razreenim tenim ubrivima.

Zimska

Presauje se otprilike svake tree godine nakon cvetanja i to u jednake delove ilovae i treseta ili specijalni supstrat za orhideje.

4. GAJENJE I NEGA BILJAKA U ENTERIJERU

4.1.SUPSTRATI ZA GAJENJE
Supstrat predstavlja vitalni element za biljke koje iz nje crpe neophodne mineralne materije za opstanak. Pod pojmom zemlja podrazumevamo obradivi deo zemlje sa kojim se meaju razliiti mineralni sastojci: pesak, glina, krenjak i organski elementi koji se zajednikim imenom nazivaju humus. Idealan sastav dobre supstrata je sledeci: 60% peska, 25% gline, 10% krenjaka i 5% humusa. Kada u skladnim proporcijama sadri elemente za uzgajanje naziva se istom zemljom. Sastav komponenata supstrata koji ce biti u saksijama, treba paljivo da se odredi jer spoljanja sredina ne utie na ponaanje i kvalitet zemlje. Od kapitalnog znaaja za polodnost zemlje je sposobnost za zadravanje vode, jer korenje upija rastvorene mineralne soli. Pod pojmom humus podrazumevamo proizvode razlaganja proste organske materije. Prema Larousse-u humus predstavlja zemlju izmeanu sa razloenim ivotinjskim i biljnim materijama, odnosno ono to mi danas smatramo kompostom. Kompost je definisan kao fermentna meavina organskog i mineralnog taloga, krea i zemlje koja se pretvara u humus. Jedina nijansa izmeu ovih pojmova je stepen razlaganja organskih materija. Pod pojmom supstrat podrazumevamo meavinu raznih tipova zemlje, minerala i humusa, koja je specijalno prilagoena uzgajanju jednog tipa biljaka ili jedne biljne grupe. Pa prema tome razlikujemo razliite tipove humusa koje mozemo nai u prodaji, kao sto su humusi za: bonsai, agrume, orhideje, za posude sa rezervom vode itd.

2.1.Osnovni materijali za pravljenje supstrata

Za pravljenje humusa i supstrata za kune biljke koriste se elementi veoma razliitog porekla. Svaki od tih elemenata donosi veoma svojstvene kvalitete, koji kombinovani sa kvalitetima drugih komponenata, stvaraju povoljnu sredinu za rast.

139

Razne sirovine meaju se u promenljivim razmerama da bi se nainio komercijalni humus koji lako moemo nai u prodaji, ali se ove sirovine mogu nai i u izvornom stanju pa i sami moemo da napravimo povoljne smee. Pesak uglavnom se koristi reni pesak koji potie od meke sedimentne stene, a sainjen je uglavnom od kvarcnih zrna, iji je maksimalni prenik 2mm za sitni pesak i 5mm za krupni. Pesak koji potie iz kamenoloma je sainjen od gline i kao takav sastoji se iz velikog broja sitnih estica koje se lako lepe jedna za drugu. Ovaj tip peska se ne preporuuje za uzgajanje biljaka u enterijeru, dok se kvarcni pesak ne slee i uglavnom se koristi kao drenani sloj u saksijama kao i za provetravanje sutpstrata. Potpuno inertan pesak ne daje nikakav koristan mineral biljci i kao takav je potpuno nepotreban u smei. Svetli treset sainjen je od sfagnuma, trske ili aa i ima ulogu prirodnog sunera jer zadrava vodu 3 stotine puta vie od svoje zapremine, a ima i jako znaajnu ulogu u provetravanju supstrata, zbog svoje nesposobnosti razlaganja. Ima jako kiselu reakciju (pH vrednost 4 ili 5), i zbog toga omogaava da se odloi efekat hloroze, koja je mogua usled upotrebe gradske vode za zalivanje koja u sebi sadri veliku koliinu krenjaka. Nezgodna strana ovog treseta je ta, to se jako teko vlai kada je u potpuno suvom stanju, ali je sa druge strane potpuno neosetljiv na bolesti i sve biljke ga dobro podnose. Svetli treset se koristi u srazmeri od 25-35 % u razliitim supstratima, maksimalno moe dostii procenat od 50% ukoliko se koristi za zemlje za setvu ili presaivanje. Svetli treset predstavlja najmlau formaciju jer se izvlai iz najmlaih povrinskih slojeva zemlje, taj deo moe biti starosti od 300 1500 god.

Crni treset se javlja u vidu laganog materijala, sitnog, vlanog koji se esto komercijalizuje pod nazivom humus posle drobjenja, kao i meavina sa malo svetlog treseta. To je materijal koji se znatno stariji od svetlog treseta, jer on moe biti strarosti i do 30000 god. Kao takav proizvod je jako kompaktan i esto formira busenje i zbog toga se deava da preuzme preveliku koliinu vode i da ne moe da je preda biljkama pa dolazi do pretnje guenja korena biljke. Zato se ne sme dodavati u velikim koliinama, nego se dodaje maksimalno tamnog ili crnog treseta za svaki tip supstrata. Vlaknasti treset predstavlja tip svetlog treseta, koji se umesto drobljenja i sabijanja, razbija na krupne busenove u kojima je dobro sauvana vlaknasta struktura materijala.

140

Ovog treseta nema mnogo na tritu najee se moe nai u nekim smeama namenjenim orhidejama. Zemlja crnica prava zemlja crnjua koja se moze nai u prirodi, je vrsta vlaknastog humusa koji sadri visok procenat peska. Ima veoma kiselu reakciju (pH vrednost 5,5). Jako je siromana u mineralnim solima, pa se kao ista zemlja crnjua koristi samo kao supstrat za azaleje, ali ulazi u meavine za mnoge druge vrste. Mesta za eksploataciju crnica su sve rea pa se prava zemlja crnica sve ee zamenjuje meavinom peska i svetlog treseta koji ima naziv- zemlja zvana crnica

Kompost iz domainstava to je vrsta masne i tamne zemlje koja je dobijena razlaganjem svih biljnih organskih otpadaka koje proizvede domainstvo i bata u periodu od 6-12 meseci. Pokoena trava, suvo lie, polomljene grane, ljuske od jaja, pokvareno voe, talog od kafe i aja- sve ovo ulazi u sastav komposta iz domainstva. Njegova masna struktura ne dozvoljava da se koristi u istom stanju, ve se mora kombinovati sa drugim materijama kako bi nastala smea. Kora drveta u sastave supstrata sve ee ulazi borova kora, koja je na putu da u velikoj meri smeni treset, jer predstavlja materijal koji se lako obnavlja i lako skida sa drvea koje se za ovu svrhu planski uzgaja. Borova kora se drobi, a zatim kompostira i tako se koristi za spravljenje raznih vrsta humusa. Ona je veoma rastresita i lagana, ali jako slabo zadrava vodu. Ima veliku kiselost (pH 4-5). Zbog navedenih karakteristika potrebno je da se kombinuje sa zdravicom ili kompostom iz domainstva, da bi mogla da se koristi. Mal od kore drveta u obliku vlaknastih tankih listia razliite dimenzije. Prevashodno se koristi za ouvanje vlanosti tla, kao sloj slame. Takoe se koristi za smanjenje teine humusa od crnog treseta ili suvie teke glinaste zemlje.

141

Stajsko ubrivo predstavlja meavinu ivotinjskih fekalnih materija sa organskom prostirkom iz tale, sto je uglavnom slama ili treset, ali se moe korisiti samo posle dugog procesa pregorevanja (6-12 meseci). Kada je potpuno zavren proces razlaganja i kada je spremno za korienje, ono predstavlja proizvod koji dosta masan, veoma crn i danas ima naziv kompost od prirodnog ubriva, a nekada je nosio naziv humus od stajskog ubriva. Kvalitet ovog ubriva e najvie zavisiti od njegovog porekla, pa kao najbolje navodimo konjsko i govee, jer je bogato hranljivim materijama i ima vlaknastu strukturu. Takoe je znaajan teni deo stajskog ubriva koji je sainjen od mokrae i razloenih vrstih estica i kao takav je jako bogat azotom i poboljava aktivnost mikroba. Od izuzetne je vanosti da se zna poreklo ubriva da bi bili sigurni da slamke ne sadre herbicide, koji se iznenaujuce dugo mogu zadrzati i biti pogubni po biljke koje elimo da ubrimo. Za biljke u enterijeru, prirodna ubriva se posebno koriste za obogaivanje supstrata za biljke koje brzo rastu i obilno cvetaju i koriste se od 10-20 % u supstratu. Ljuske od kakaovca - predstavljaju celuloidni omota zrna kakaovca, korisiti se oien i za prekrivanje tla, kao dobra zamena za borovu koru. Iako je je veoma sitna ona se dugo razlae, i zbog toga se koristi i za umanjivanje teine humusu ili u meavinama sa zemljom iz bate. Kokosovo vlakno je vlaknasti omota kokosovog oraha, koji ukoliko je iseckan ili udrobljen predstavlja materiju koja odlino zadrava svoju strukturu i moe da poslui za postizanje rastresitosti tamnog treseta. Kokosovo vlakno se prodaje kao zamena za treset jer ima jednaku sposobnost za zadravanje vode. Takoe se moe upotrebiti kao supstrat za paprat, bromelije ili orhideje u srazmeri 10-20 %. Sfagnum je mahovina koja zbog svoje suneraste i vlaknaste strukture predstavlja odlinu komponentu koja zadrava vodu u supstratu. Meutim kako je jako skupa i retka u dananje vreme, esto se zamenjuje materijalima od poliuretana koji imaju sline karakteristike. Od skoro moemo ponovo naii u porodaji na sfagnum koji se uvozi i iz ilea.

142

Vuneni otpaci - nabavljaju se u fabrikama vune i oni su u vidu granula, prenika od 0.5mm. Ubacuju se u humus u procentu od 10-20 % i u njemu imaju dvostruku ulogu: zadravanje vode i da ine supstrat lakim. Ovaj poizvod se lako razlae, za razlaganje je potreno oko godinu dana, a u toku razlaganja dolazi do oslobaanja azotne komponente i oligoelemenata.

2.2.Sintetike materije
Elemeni koji ulaze u sastav zemlje i komposta nisu uvek potpuno stabilni pa im dodajemo supstrate koji mogu biti prirodni ili industrijski, a imaju svojstva stabilnosti i lake kontrolisanosti. esto je re o industrijskim proizvodima ija je prvobitna namena bila daleko od hortikulturne ali su se pokazali kao materijali od velikog znaaja. Najvaniji od njih nevedeni su u sledeem pregledu. Perlit - je ekspandirani oksid silicijuma, i javlja se u vidu veoma laganih i sitinih belih i sivih perli (60-100 g/l). Zbog svoje male teine perlit se koristi sve vie kao zamena za pesak u komercijalnim supstratima. Perlit ima ulogu da uini supstrat rastresitim, odnosno da omogui provetravanje (aeraciju). Moe da se koristi kao ist ili u meavini sa peskom ili vermikulitom za sejanje i presaivanje. Dodaje se u srazmeri do 10-20 %. Pucolanska zemlja to je silikatna vulkanska stena sa alveolnom strukturom koja se zdrobi u estice prenika od 2-5 mm, sa izrazito nepravilnim konturama. Ova nepravilnost je pogodna jer se stvara efikasnija aeracija od tradicionalnih ekspandiranih glinenih kuglica na koje se vlana zemlja brzo taloi. Takoe se mogu koristiti za stvaranje drenanog sloja na dnu saksija. Pucolanska zemlja se karakterie se velikim apsorpcionim sposobnostima, pored toga to se koristi za aeraciju supstrata. Vermikulit je proizveden na bazi gline, koja se zagreva na vrlo visokim temperaturama. Vermikulit lii na komadie plute ili drveta. Formira se od slepljenih materijala u vidu veoma tankih ploica. To je potpuno inertan materijal, koji dakle nema nikakav posredni uticaj na biljku. Jako se esto korisiti kod sejanja i presaivanja umesto peska, jer se mlado korenje jako lako formira kroz ovaj supstrat jer mu je sredina idealno rastresita za razvijanje. Njegova glavna karakteristika je sto u potpunosti ne zadrzava vodu. 143

Ekspandirana glina peenjem dobijene kuglice alveolne teksture, iji prenik varira od 0,5-3 cm. Imaju veoma slabe sposobnosti zadravanja vode, pa se ove glinene kuglice naroito koriste za drenane slojeve ili kao dodatak humusu za posude sa rezervom vode. Agrozil proizvod na bazi silicijumovog oksida, koji takoe sadri i azot i fosfornu kiselinu, to mu omoguava da ima stimulativnu ulogu u razvitku korena. Agrozil takoe poveava sposobnost za zadravanje vode u humusu.

Kamena vuna je vlaknasti materijal koji podsea na staklenu vunu, pravi se u obliku kockica, koje se dodaju supstratima, jer imaju sposobnosti da dobro zadravaju vodu. Takoe imaju vrstu strukturu kojojm uspostavljaju ravnoteu izmeu vlanosti i drenae. Dolomit je sedimentna stena koja je sainjena od kalcijumkrabonata i magnezijuma pomeanog sa kalcitom. Ova stena se izdrobi, i koristi se za smanjenje kiselosti supstrata bogatih tresetom i za postizanje alkalnosti. umur komadi umura se dodaje jer je on poznat po antiseptikom dejstvu i uvek se dodaje vodi u kojoj presaeni izdanak formira korenov sistem.

144

4.2.Posude za gajenje biljaka u enterijeru

Pod pojmom posude, podrazumevaju se svi sudovi: saksije, ukrasne saksije, vaze, mali dekoratvni bazeni, kante, ardinjere, ankovi, korpe, zdele itd... Saksija treba da bude stabilna, sa dobro odmerenim dimenzijama, ali isto tako da bude i estetska jer njena forma, boja i izrada dobrim delom utiu na dekorativnost biljke.

Treba dobro razlikovati posude za uzgajanje koje obavezno moraju da imaju u donjem delu najmanje jedan otvor za oticanje suvine vode, od posuda dekorativne namene koje apsolutno ne proputaju vodu i koje omuguavaju da se biljka postavi na deo nametaja bez sraha da e na njemu osatati neki trag od vode. Ove saksije nazivamo ukrasnim saksijama u njima ne sme da ostane voda od preobilnog zalivanja jer to moe lako da izazove propadanje biljke u jako kratkom vremenskom periodu. Koren se izlae opastnosti jer je stalno u suvie vlanoj sredini, a ubrzo se pojavljuju i gljivice koje izazivaju crnu trule. Biljka e reagovati na tako ozbiljan problem tamnijom bojom listova (nekroza), koje prati i opta slabost nadzemnog dela biljke. Saksije za gajenje treba uvek da se stave u neku pliu posudu koja bi bila kolektor za viak vode pri zalivanju. Saksije su neophodne jer unutranji zidovi saksije spreavaju koren da doe u kontakt sa spoljanjom sredinom, to bi izazvalo njegovo suenje. U saksijama je zemlja koja zadrava vodu i hranljive sastojke. Tradicionalno, saksije su pravljene od peene gline, poroznog materijala za koji se dugo smatralo da puta koren da die. Iskustvo je pokazalo da je biljkama isto tako sasvim dobro u saksijama koje su nainjene od neporoznih materijala koji ne proputaju vodu kao to su: keramika, plastika, metal... Jedan od vanih uslova za odgovarajuu saksiju je njena stabilnost. Rast biljaka esto ume da bude haotian, a biljke esto privuene svetlou tee da se okrenu prema izvoru svetlosti, rezultat je neuravnoteen habitus. Potrebno je uveriti se da je saksija stabilna (prenik donjeg dela bie najmanje ravan treini njene visine), i da je dovoljno teka da bi mogla da se suprotstavi prirodnoj ravnotei biljke. Dobar odnos je da teina same biljke ne bude vea od treine teine saksije napunjene supstratom, jer je idealan odnos da ne prelazi njenu etvrtinu. U praksi, visina saksije treba da bude izmeu ukupne etvrtine i treine biljke (njene visine nadzemnog i podzemnog dela), koja je manja od 1.5 m visine i oko petine za viu biljku. U prodaji saksije su klasirane prema preniku. Prenik u proseku odgovara dvema treinama visine posude. Na primer saksija od 18 ili 20 cm prenika moze da primi biljku od 80-120 cm visine. to je via biljka i saksija mora biti ira.

145

Materijali za posude
Mnoge vrste posuda od peene gline do sintetike gume, preko drveta, keramike, pa ak i metala, mogu da budu pogodne za uzajanje biljaka u enterijeru. Dekorativan aspekt treba da bude primaran.

Pre upotrebe bilo koje vrste posude jako je vano da ona bude ista. To se lako moe postii tako to e se posuda potpopiti tokom noi u 15% rastvor varikine. Na to koji tip saksije emo odabrati za enterijer uticae pitanje usklaenja sa stilom enterijera ako i pitanje cene, koja je promenljiva i zavisi od modela i veliine.

Preena glina tradicionalna grnarija iji izgled moe da varira u zavisnoti od kvaliteta gline, naina peenja i izrade. Prednost ovog materijala je njegova poroznost koja omoguava da se lako uoe potrebe za novim zalivanjem. Izbor formi i dimeznija je skoro beskonaan. Poto su mnogo saksije od peene gline runo izraene, potrebno je da se proveri da nema nedostataka, i da se posebno proveri njihova stabilnost.

Sintetika guma pod ovim nazivom najee podrazumevamo plastiku. Veina ima sisitem za rezervu vode, to predstavlja izvesnu prednost u sluaju estog odsusutvovanja. Posude od gume imaju odmerene linije, esto su elegantne, sasvim prilagoene modernom enterijeru. Mogu se nai odline kopije saksija od peene gline, a to su modeli koji su proizvedeni po sistemu rotokalup. Mogu da se pokau kao jako korisne u velikim dimenzijama jer su jako male teine.

146

Drvo nekada se koristilo za pravljenje velikih sanduka za oranerije, meutim danas je malo izalo iz mode za biljke u enterijeru. Veina koja se danas moe nabaviti napravljena je od tikovine. Uglavnom su velikih dimenzija, a najvea mana drveta je osetljivost na vlagu. Retki su modeli koji imaju otvore za izbacivanje vode. Danas se uglavnom koriste kao ukrasne saksije, a biljke se nalaze u plastinim saksijama koje idu ispod drvenih.

Keramike i lakirane saksije - keramike saksije ine moguu svaku ideju i dekorativnu fantaziju, ukraene motivima u boji ili lakirane saksije od peene gline. Mora se obratiti posebna panja na to da li imaju otvore za vodu, jer je esto njihova estetska funkcija podreena funkcionalnoj. To su teke saksije ali imaju veliki dekorativni znaaj. Ove posude mogu se drati i napolju u toku leta, ali se obavezno unesu u zatvoreno kad se pogoraju klimatski uslovi.

147

Posude sa rezervom vode to su vodonepropustive posude koje imaju reetuku za unutranje razdvajanje, povezanu za platno ili drugu filter-tkaninu uronjenu u vodu. Tkanina se nakvasi vodom, koja se penje prema humusu, shodno pojavi kapilarnosti. Ovaj princip funkcionie sve dok zemlja ne bude potpuno zasiena. Ovaj nain uvanja biljaka nam omoguava malo neredovnije zalivanje po sledeem principu. Ovaj nain reeg zalivanja koriti se samo ako nije mogua briga o biljakma nekoliko dana. U tom sluaju rezerva se puni do vrha, a koristi se po elji i koliina razblaenog ubriva. Biljka potroi itavu koliinu vode i onda se saeka 6-10 dana do ponovnog zalivanja. U posudi sa rezervom, u koju se stalno sipa voda, zemlja se brzo pretvara u gusto blato, jer je veoma blizu reetke. Koreni koji su privueni vlagom, brzo uranjaju u blato i ubrzo se gue.

Glavna prednost posude sa rezervom vode je sto omoguava odsustvovanje od tri nedelje bez ikakve opasnosti da e se biljke osuiti. Zalivanje je ree, pa samim tim i nega biljaka konfornija ali pri kupovini ovakvih posuda treba obratiti panju na njihov kvalitet. Lo kvalitet se lako prepozna po maloj debljini zidova posude. Kad se jednom napune humusom i pod pritiskom korenja, takve posude imaju tendenciju da se deformiu na oiglednu tetu estetskog izgleda. Najbolje uraene posude sa rezervom vode imaju veliku povrinu za ovlaivanje, to omoguava da se voda ravnomerno podeli. Sistemima sa obinom tkaninom zamera se da napajaju samo jednu frakciju zemlje. Jako je vano da takva posuda ima jasan nivokaz za rezervu vode. Apsolutno je potrebann takav pokaziva da bi se lako pratila koliina vode kojom biljka raspolae. Visee korpe se danas koriste za uzgajanje svih biljaka sa pririodno vitkom formom ili sa manje-vie padajuom. One predstavljaju nain da se bolje iskoristi prostor, i da se izbegne suvie ravan raspored biljaka. Ima najrazliitih tipova, koji se prave od kanapa, plastike, metalnih koripica u kombinaciji sa raznim materijalima, a svi ovi tipovi mogu biti takoe i smeteni na stubove ili nosae podignute na odreenu visinu.

148

Visee korpe imaju tu nezgodnu stranu to su obloene poroznim materijalom: kokosovo vlakno, sabijeni treset, sfagnum itd, to ograniava zadravanje vode. Prema tome i zalivanje mora da bude ee ali u malim koliinama. Biljke koje se lako pilagoavaju uzgajanju u viseim korpama: Asparagus, Begonia carrolliana, Begonia limmingheniana, Chlorophytum, Cissus Ellen Danica, Ficus pumila, Hedera, Senecio mikanoides, Syngonium, Thunbergia alata, Tradescantia, Zebrina...

Ukrasne saksije
Osnovna razlika izmeu saksije i ukrasne saksije sastoji se u tome to prva ima otvore za drenau, dok je ukrasna saksija vodonepropustiva. Ovakvo svojstvo omoguava zalivanje biljaka na bilo kom mestu u kui. Ova praktina strana ukrasne saksije povlai sa sobom apsolutnu obavezu da se iz nje izbaci viak vode, deset do petnaest minuta posle zalivanja. Ukoliko nema ovakve opreznosti, koren biljke e se brzo uguiti i istruliti. Jedina varijanta kada je mogue ostavljanje vode u saksiji je, ukoliko je temperatura via od 23C poto tada dolazi do jako brzog isparavanja. Takoe jo jedna od pogodnosti korienja ovih saksija je u tome to je mnogo jeftinije drati kratkocvetne biljke u ovakvim posudama nego ih presaivati u nove saksije, kada one svakako imaju kratak vek.

149

Ukrasne keramike saksije su trenutno jako moderne, i pokazalo se kao najzgodnije da se koriste saksije od bele keramike najrazliitijih oblika, njhova prednost je u jednostavnosti i lakoj uklopivosti u moderne enterijere. Ukrasne saksije od pleteng prua prave se od ratana, bambusa i rafije i imaju tu prednost to nisu skupe i to lepo izgledaju. Stabilnost im je prosena zbog male teine i brzo ze osipaju, jer ovaj materijal ne podnosi vlagu, a esto ni izdrada nije najkvalitetnija. Metalne ukrasne saksije najee u enterijerima nailazimo na one koje su napravljene od cinka. Takoe mogu se nai i one od gvoa, najee kovanog. Meutim sve saksije koje su nainjene od metala, jako su podlone koroziji, koja im nekada da sasvim lepu patinu, a nekad im uniti dekorativnost.

4.3.Presaivanje biljaka iz jedne u drugu saksiju

Presaivanje se sastoji iz prenoenja biljake iz jedne u drugu saksiju, uz menjanje celokupnog supstrata, ili menjanja samo povrinskog dela supstrata ukoliko je biljka suvie velika da bi se izmetala.

150

Pravo vreme za ovu operaciju je posle o poetka pojave vegetacije, dakle radi se o periodu od 15.februara do kraja marta, mada je presaivanje mogue itave godine, kad god se se ukae potreba. Ukoliko se ovaj posao dobro obavi biljka nee pokazati nikakve slabosti posle presaivanja. Najbolje bi ipak bilo da se izbegavaju intervencije na kraju vegeracionog perioda, na biljkama koje po pravilu miruju u toku zimskog perioda, jer ukoliko ih postavimo u novi supstrat doi e do stimulacije rasta, to po pravilu dolazi zbog ubriva koje se nalazi u supstratu. Biljke pokazuju potrebu za presaivanjem svake godine, to e zavisiti od brzine njhovog rasta. One biljke iji se nadzemni deo iri preko ivice saksije, putajui izadanke da rastu napolju, ili one koje zauzimaju itav prostor u toj meri da se ne moze vriti zalivanje odozgo, stasale su za presaivanje i to se lako uoava. Razvoj korena je srazmeran rastu nadzemnog dela. Umanjeni prostor u saksiji, povlai sa sobom rast korenja u obliku spirale, a ta izuvijanost ne dozvoljava biljci da se dobro hrani. Tako da treba vratiti korenje u normalan polozaj i ne zazirati od sraivanja korenoovih ila, jer e se takvim orezivanjem stvoriti mnogo malih konastih korenovih ila koje imaju najvaniju ulogu pri upijanju hranljivih elemenata iz supstrata. Etape za presaivanje su sledee: osmatramo saksiju, odnosno trenutno stanje i odreujemoveliinu nove saksije koja nam je potrebna. Nova saksija je uglavnom vea za 2-4 cm ali to zavisi od vrste koju presaujemo. U novu saksiju postavljano malo izlomljenje keramike na dno, da ne bi dolo do zaepljenja rupice za drenau. Zatim se postavlja dernani sloj koji ine glinene kuglice ili ljunak ili pucolanska zemlja, ovaj sloj bi trebao biti debljine 3-5 cm. Treinu ili etvrtinu saksije zatim ispunjavamo humusom. Pre nego to smestimo biljku u novu saksiju orezujemo joj korenje, zatim smetamo biljku u centar saksije. Gornji deo busena treba da se ukopa oko 1-2 cm, obavezno se rasporeuje humus oko korenja i izmeu korenja, da ne bi dolo do praznih depova. Zemlja se sabije, i nakon obavljenog presaivanja, obavezno obilno zalije. Postupak pripreme saksije za presadnju biljke Supstrat za gajenje

Krupan ljunak

Delii stare saksije

151

Ukoliko se radi o velikim biljkama, ne dolazi do klasinog presaivanja ve se samo menja provrinski deo humusa. Ova procedura sastoji se u uklanjanju to vee koliine humusa sa povrine saksije i zameni tog humusa sa drugim supstratom.

4.4. Svetlost
Usko vezane u svojim vitalnim funkcijama za prisusutvo svetlosti, biljke koriste suneve zrake za stvaranje hranljivh sastojaka. Sasvim je, dakle, normalno da se dobra osvetljenost u jednoj prostoriji dovodi u vezu sa dobrim rastom biljaka. Svetlost je sainjena od veoma kratkih elektromagnetnih talasa emituje snaan izvor energije. Biljke imaju sopstveni afinitet prema odreenom spekrtu svetlosti. Koliina svetlosti koju biljka prima moe da se izmeri i izraava se u luksu (lx), to je jedinica za merenje osvetljenosti koja je ravna osvetljenost povrine, koja normalno i ravnomerno prima svetlosni fluks od 1 lumena po kvadratnom metru. Veini biljaka potreban je koliina od 5000 -10000 lx da bi mogla dobro da se razvija. Meutim, potrebno je da svetla ima konstantno, najmanje 6-8 sati da b biljka mogla dobro da se razvija. Poloaj biljaka je presudan, jer svetlost prolazei kroz filter koji predstavljaju prozori, se prelama i tako smanjuje ugao incidencije svojih zraka. Rezultat je taj da ona gubi svoju snagu i jaina joj opada veoma brzo sa prodiranjem u prostoriju. Ovaj gubitak svetlosti se poveava sa razdaljinom od prozora. Tako, u prostoru od 1 metra u neposrednoj blizini prozora, biljka dobija maksimum svetlosti. Na udaljenosti od 2 metra, biljka dobija etiri puta manje svetlosti, a na udaljenosti od 3 merta devet puta manje.

152

U enterijeru se mora potovati bioloka sredina odreene vrste koju elimo da gajimo. Zato je u narednom pregledu obezbeena tabela koja nam ukazuje na pozicioniranje biljaka prema njihovom afinitetu za svetlost. Biljke hlada ne treba da se izlau direktnoj svetlosti, mada to ne znai da e im prijati mesto na kod nema svetlosti.Udaljenost 4 m od prozora (ili 16 puta manje svetlosti nego u njegovoj neposrednoj blizini) je maksimum koji ove biljke mogu da podnesu. Zimi treba obavezno primai biljke blie svetlosti ili postaviti dodatno osvetljenje. Biljkama poluhlada treba velika koliina svetlosti, ali ta svetlost mora biti dobro filtrirana i indirektna. Mogue je da se one u jutarnjim asovima izloe jakom osvetljenju, a da se u toku ostaka dana ostave u hladu. Biljke svetlosti su najbrojnije, prija im dosta jaka svetlost, ali bez direktnog sunca u vreme kada je ono najjae. Zimi je mogue da se izloe potpunom osunavanju. Biljke sunca su one koje trae ekstremne svetlosne uslove. Mnoge su pustinjskog ili mediteranskog porekla. Postoje takoe i pojmovi biljaka kratkog i dugog dana. Ovi pojmovi se odnose na duinu dana i jainu svetlosti koji utiu na poetak cvetanja. Biljke zvane biljke kratkog dana, formiraju pupoljke kada su izloene najmanje 10 sati dnevnoj svetlosti i dovoljno je da se prekriju tankim filmom koji ne poroputa svetlost nakon toga da bi procvetale. Meu ove biljke se ubrajaju: zaleja, begonija, kalanhoja, poinstija, hrizantema, boini kaktus... Biljke dugog dana trae zvakog dana najmanje 12 sati jake svetlosti da bi procvetale. U ove biljke ubrajamo: bugenvileu, mukatlu, gloksiniju, afriku ljubiicu...

153

Izbor biljaka prema jaini svetlosti

Hlad - biljke koje se mogu

postaviti na 3-4m od prozora

Poluhlad - biljke koje se mogu

postaviti na 2-3m od prozora

Svetlost - biljke koje se mogu

postaviti na 1-2m od prozora

Sunce - bijke koje se mogu

postaviti na 0-1m od prozora

Adiantum,Anthurium crystallinum, Asparagus falcatus, Aspidistra, Asplenium bulbiferum, Begonia albopicta,maculata,metallica,x margaritae, Cisssus rombifolia, Dracena marginata, Fetsia, Ficus pumila, Hedera, Nephrolepsis, Nidularium x Odontioda, Pellea, Peperomia, Platycerium, Pteris Anthurium, Asparagus densiflorus, Asplenium nidus, Begonia boweri,elatior,rex,rotundifolia,xtuberhzbrida, venosa, Billbergia, Cissus antartica i discolor, Clivia, Fuchsia, Glechoma, Hedera, Impatiens hybrida, Philodendron scandens, Pilea, Rhododendron, Syngonium, Ttadescantia Achimenes, Alocasia, Ananas, Araucaria, Asparagus setacus, Calceolaria, Chlorophytum,Cocos, Cordyline, Cycas, Cyclamen, Cyperus, Dieffembachia,Dracena, Ficus, Gardenia, Guzmania, Monstera, Passiflora, Philodendrona, Primula, Saintpaulia, Saxifraga, Schefflera, Senecio, Sparmania, Syngonium, Thunbergia, Tilandsia,Washingtonia, Zamia Acacia, Agave, Aloe, Crex, Bougaenvillea, Citrus, Cordyline australis, Euphorbia, Fortunella, Hibiscus, Jasminum, Kalanchoe, Nerium, Pelargonium, Strelitzia, Tecoma, Yucca

Osvetljenje u enterijeru
Biljke nikada ne pate od prevelike osvetljenosti u enterijeru, ali je mnogo ei sluaj da im svetlost nedostaje. Zimi, dodatno osvetljenje je skoro neophodno, za sve cvetne biljke u saksijjama koje su na udaljenosti od prozora veoj od 1metar. U sluajevima

154

dodatnog osvetljenja mogu se pokazat i kao jako korisne sijalice ili fluorescentne cevi tipa dnevna svetlost, koje su bogate ultravioletnim zracima. Leti, u vreme najveih vruina kada je sunce veoma jako, biljkama je potrebna zatita koja se jako lako ostvaruje ukoliko se samo koristi barijera na prozorima u vidu tankih tkanina. Biljke privlai svetlost i one se tome ne mogu odupreti, u prirodi normalan rast je vertikalan jer sunevi zraci greju uvek gornju stranu listova. Meutim u enterijeru suneva svetlost u najveem broju sluajeva dopire pod nekim uglom pa se i biljke po inerciji pokreu ka izvoru svetlosti i dolazi do naruavanja ravnotee nadzemnog dela. U kui kod biljka koje su suvie udaljene od prozora dolazi do povijanja stabljika, a ako je svetlost slaba dolazi do odumiranja delova biljke tj. formiranja izdanaka bez boje, to je siguran znak fizioloke neravnotee. Kod lisno-dekorativnih vrsta ova pojava pokretanja(krivljenja) nadzemnog dela u pravcu svetlosti (fototropizam)lako se sanira tako sto se saksija okree za jednu etvrtinu svakog meseca da bi biljka sauvala vertikalan poloaj. Ova pojava nije tako lako reiva kod cvetnih jedinki jer one jako loe reaguju na promenu poloaja, tako da se esto deava da opadaju cvetni pupoljci. Treba se drati pravila, da biljka koja napreduje ne treba da menja mesto i poloaj.

155

Poloaj biljke u enterijeru u odnosu na stranu sveta

Posebni uslovi Prostorije koje su okrenute ka severu su najmranije i najhladnije i potrebna im je dodatna izolacija i postavljanje dvostrukih prozorskih stakala kako bi se ograniile razlike u temperaturi. Izloenost prema severu je idelana za postavljanje staklene bate. Prozori koji su okrenuti prema jugu primaju najvie svetosti, sa godinjim prosekom od 9 sati dnevno. To je idealno mesto za biljke dugog dana, mada zbog visokih temperatura esto mogu biti neophodni i elektrini ovlaivai vazduha. Prostorija okrenuta istoku dobija direktnu sunevu svetlost ujutru, blagu svetlost koja je jako korisna za biljke. Mana ovih prostorija je to se brzo ohlade. Naziv biljke Adiantum, Anthurium, Asparagus falcatus, Aspidistra, Asplenium bulbiferum, Cissus, Clivia, Dacena marginata, Ficus pumila, Hedera, Miltonia, Pellaea, Selanella Ananas, Bougaanvillea, kaktusi, chlorophytum, Citrus, Cordyline, Ficus benjamina, Hibiscus, Hoya, Jasminum, Passiflora, biljke mesnatih listova, Stelitzia, Thunbergia, Yucca Achimenes, Aechmea, Alocasia, Araucaria, Asparagus, Begonia, Dieffenbachia, Dracena, Fatsia, Gardenia, Howea, Nephrolepsis, Philodendron, Syngonium Allamanda, Cycas, Cyperus, Ficus elastica, Guzmania, Monestera, Saintapulia, Schefflera, Senecio,Sparmania, Spathyphyllum,Tillandsia

Sever

Jug

Istok

Zapad

Do direktnog grejanja sunca u prostoriji okrenutoj ka zapadu, dolazi krajem dana. To je savreno za regione sa veoma toplim letima, jer se u njoj lako odrava umereni ambijent.

4.5.Temperatura
Biljke koje se uzgajaju u enterijeru, nalaze se u sprecifinim klimatskim uslovima. to se tempreature tie uticaj godinjih doba nije izraen jer je u zatvorenom prostoru temperatura konstantna. esto se kae za gajenje bljaka u zatvorenom prostoru, da je mogunost neuspeha u negovanju u direktnoj proporcionalnosti sa podizanjem temperature. Tepmeratura i vlanost su usko povezani i biljnom metabolizmu, jer to je biljci vie toplo to joj je vie potreban vlaan vazduh. Biljci je potrebna vlaga da bi nadoknadila koliine vode koje je izgubila transpiracijom i da bi podnela visoke temperature kojoj je izloena jer je vlanost prirodni regulator.

156

Iako su biljke gajene u enterijeru, one moraju da prou kroz ciklus promene godinjih doba. Treba smatrati period rasta biljke i sa viom temepreraturom kao vegetacijski period u kome su potrebne vee koliine vode, odnosno redovno i ee zalivanje. U praksi smatramo da je to period od 15.marta do kraja septembra. Sezona mirovanja trajae od poetka oktobra do prve polovine marta. Od marta do kraja aprila dani postaju dui ali temperatura i dalje nije visoka, idealno je da temperatura bude umerena od 15-18C i da se polako podie. Od maja do kraja avgusta, temperature su vie, dani su dugi, a biljke u enterijeru mogu se lako odupreti i visokim temperaturama samo ako su obilato navlaene i ako imaju relativnu sveinu u toku noi. U septembru dani postaju trai, pa i tempretura treba polako da se sniava. U zimskim mesecima dani postaju krai i potrebno je da se u ovim kritinim mesecima postepeno sniava temperatura, jer bi se u suprotnom biljka podsticala na rast. Takoe je potrebno da se biljkama obezbedi dodatno osvetljenje da bi svakodnevno imala osvetljenje u periodu od 8 sati dnevno. U zimskim mesecima se ukida ubrenje kako ne bi dolazilo do ubrzanog rasta, jer je ovaj period rezervisan za mirovanje. Podizanje temperature u teoriji ne predstavlja problem, jer postoji dosta izvora toplote, mada je u praksi to manje oigledno jer biljke nikada ne smeju da stoje u neposrednoj blizini izvora toplote. Ukoliko postoji mogunost da se iskoriti suneva energija, bilo bi poeljno iskoristiti suneve zrake i napraviti malu staklenu batu u kojoj bi se mogli postii idealni uslovi za gajenje biljaka u enterijeru. Prema tome poveanje zastakljene povrine u jednoj prostoriji dovodi do znatnog poveanja temperature im sunce zasija. Kako sunani dani zavise od godinjih doba onda moramo da obezbedimo i dodatni izvor toplote. Za biljke to su elektrini radijatori sa indukcijom koji daju najbolje rezultate jer greju veoma ravnomerno i nisu izvori koji na dodir nanose opekotine. Klasini radijatori takoe daju dobre rezultate, meutim treba izbegavati modele koji duvaju jer isuuju vazduh to je pogubno po biljke u enterijeru. Centralno grejanje je isto dobar izbor ali je najbolja varijanta sa velikim radijatorima jer se tako smanjuje temperatura izvora energije i prostorija se ravnomernije zagreva. Mnogo je lake osveiti jednu prostoriju nego je zagrejati, samo treba imati na umu da je na temperaturama iznad 22-24C jako teko kontrolisati ponaanje biljaka i odati ih u dobrom stanju. Klima ureaji koji se koriste za sniavanje temperature u letnjem periodu izlau biljke oku, jer isuuju prostorije, a to direktno utie na stanje biljaka. Meutim to se lako moe sanirati redovnim zamagljivanjem biljaka. Biljke koje su uzgajane na suvie visokim ili niskim temperaturama loe se ponaaju. Viak toplote dovodi do poutelosti lia koje brzo opada, ak i zeleno. Pupoljci se sue i opadaju pre nego sto se otvore, moe se takoe zapaziti suenje na krajevima grana. esto je uzrok ovih pojava ne samo visoka temperatura ve i veliki pad vlanosti, da se ovo ne bi dogaalo najbolje je da biljke oroavamo kada temperature preu 20C. Biljka moe da podnese nie temperaturu od normalne ukoliko su ispunjena dva uslova: lagano sniavanje temperature (ne vie od 0.7C na sat vremena), i dranje korenja u suvoj zemlji. Ukoliko je biljka u hladnim prostorijama, njeno lie gubi boju (beli ili postaje srebrnastosivo) i u prisusutvu vlanosti truljenje se iri velikom brzinom.

157

6.1. Biljke za enterijer koje podnose nie temperature

Acacia, Agave americana i parviflora, Calecolaria, Chamaerops, Cordyline australis, Fatsia japonica, Glechoma hederacea, Hyacinthus, Hydrangea, Jasminum, Kalanchoe tubiflora, Nerium, Phoenix canariensis, Pittosporum, Rosa, Sarracenia, Trachycarpus, Weingartia Aloe, Aeonium, Aporocactus, Araucaria, Aspididstra, Carex, Chlorophytum, Cissus antartica,Citrus, Clivia, Cycas, Ficus pumila, Fortunella, Fuchsia, Hedera, Lantana, Lilium, Parodia, Passiflora, Pelargonium, Plumbago, Punica, Sparmania, Yucca. Achimenes, Agave victoria-reginae, Asparagus, Asplenium bulbiferum, Begonia elatior, Bugainvillea, Cissus Ellen Danea, Cyclamen, Cyperus alternifolius, Euphorbia mili, Ficus benjamina, Gerbera, Hippeastrum, Kalanchoe beharensis, Primula, Rhododendron simsii, Saxifraga stolonifera, Schefflera, Senecio cruentus, Strelitzia, Thunbergia, Tillandsia usnoides, Zamia, Zebrina

Od 0 do 5C

Od 5 do 8C

Od 8 do 12C

6.2. Biljke za enterijer koje podnose temperature preko 12C

Biljke koje spadaju u ovu kategoriju predstavljaju i najotpornije vrste koje mogu da se gaje u enterijeru. Adianthum radianum, Aechmea, Ananas, Anthurium hybrida, Asplenium nidus, Begonia boweri, Begonia rex, Begonia masoniana, Cordyline fruticosa, Cyperus papirus, Dracena marginata, Dracena deremensis, Gerdenia, Ficus benjamina, Ficus elastica, Gloxinia, Howea forsteriana, Hoya bella, Ipomea batatas, Kalanchoe blossfeldiana, Pellaes, Platycerium, Pteris, Saintapaulia, Sansevieria, Senecio macroglossus, Spatuphyllum, Tradescantia Adianthum hispidum, Alocasia, Anthurium cristallinum, Asarina, Begonia corallina, Cissus discollor, Cocos, Dieffenbachia, Schefflera elegantissima, Drcana deremensis Dracena fragrans, Dracena reflexa, Ficus benghalensis, Guzmania, Hibiscus schizopetalus, Hoffmania, Hymenocallis, Monstera deliciosa, Nephrolepis, Nidularium, Philadendron, Phoenix roebelenii, Syngonium, Tacca, Tillandsia cyanea

Od 12 do 15 C

Iznad 15 C

158

4.6.Provetravanje
Redovno obnavljanje vazduha u enterijeru je neophodno za dobro zdravlje ljudi i biljka. Provetravanje je odlian nain za regulaciju unutranje teperature i predstavlja najprirodniji nain klimatizacije. Potrebno je da se provetravanje vri paljivo, kako ne bi dolazilo do izazivanja promaje u toku vrenja ovog procesa. Od velikog znaaja je dakle, da se vazduh u prostoriji redovno obnavlja. Savremene kue su snabdevene sistemima za statiku ventilaciju (male diskretene aluzine), koji omoguavaju sveem vazduhu da prodre u prostoriju na nivou poda i toplom vaduhu (koji je razreeniji i samim tim laki) da izae kroz gornji otvor pored plafona. Takav jednostavan sistem omoguava stalno obavljanje vaduha u prostoru, ukoliko se koristi jednom na svakih sat vremena. Napominje se jo jednom da je vano da ne dolazi do promaje, jer masa vazduha koji se kree ostavlja za sobom uvek utisak sveine. Provetravanje enterijera je od velike vanosti zbog toga to daje kiseonik koji je neophodan svim ivim biima u kui i takoe spreava stvaranje vlage na zidovima i podu, jer vazduh koji prolazi kroz prostoriju preuzima vlanost. Provetravanje ini ivot u kui znatno zdravijim jer se na ovaj nain izbacuje i praina iz zatvorenih prostora. Takoe jedan on najveih znaaja je taj to se regulie na ovaj nain tempreatura, a biljkama to znai da lake podnose ponekad jako teke uslove u kui. Da bi biljkama provetravanje koristilo ono mora da bude neopaeno, lako emo primetiti da je kretanje vaduha suvie jako, ako samo posmatramo listove biljaka, ukoliko se oni pomeraju, znai da su biljke izloene promaji. Ako je to sluaj, biljke e pre ili kasnije pokazivati simptome udara hladnoe, gubitak boje na listovima ili naglo opadanje pupoljaka ak iako se oni jo uvek nisu otvorili. Kada je spoljna temperatura jednaka temperaturi u enterijeru, nema nikakve bojazni za biljke, mautim ako se temperatura spoljanjosti samo za 3 C razlikuje od unutranje osetie se kretanje hladnijeg vazduha koje biljke ne podnose. Treba obratiti panju na postavljanje biljaka blizu ulaznih vrata, ili terasnih, jer bi to znailo da su biljke esto izloene udarima hladnog vazduha, to je po njih pogubno. Sve ee su prostorije u kojima porvodimo najvei deo vremena u kui, opremljenje klimatizacijskim ureajima, koji loe utiu na biljke u enterijeru. Kako su nam ovi ureaji najee neophodni za duge nepodnoljive letnje mesece u gradovima, ipak se mogu uiniti neki ustupci za biljke koje takoe ine deo naeg enterijera. Talas sveiine ne sme se usmeravati direktno ka biljkama, jer postoji verovatnoa da se izazove reakcija koja se manifestuje kao opekotine, gubitak boje lia. Kako klimatizeri uduvavaju suv vazduh (imaju rezervoar za prikupljnje vode), dobro bi bilo da se podigne vlanost oroavanjem jedne i druge strane lia. Nekim vrstama moe prijati korienje ventilatora, a to uglavnom vai za osetljive vrste kao to su orhideje i veina biljaka sa listovima koji su prekriveni mekim dlakama. Naravno podrazumevamo da je brzina ventilatora mala, i da on nije podeen da duva preblizu. Razreivanjem vazduha spreava se pojava vlage, a time se znatno smanjuje mogunost pojave bolesti ili truljenja.

159

4.7.Vlanost vazduha
Izmerena higrometrijska stopa od 100 %, oznaava stanje zasienosti, ali to ne znai da na tom stadijumu voda tee, ve znai da vazduh nije sposoban da vie apsorbuje. Primeujemo da kako se temperatura poveava, vazduh sadri sve vie vlanosti. Na svakih 5C, zasieni vazduh sadri 6.8g vode po kubnom metru, a na 20C 17.4g/m. Kada se konstatuje da je dolo do naglog pada temerature, vazduh se oslobaa i nastaje kondenzacija. Nama najvie koristi podatak o relativnoj vlanosti, a to je izraeni procenat u odnosu na vrednost od 100% (zasienost), na datoj temperaturi. ovek se najbolje osea kada je relativna vlanost 50-60 %. Tropske biljke imaju vee zahteve sa idealnim prosekom od 70-90 % vlanosti. Prihvatljiv kompromis za biljke u kui kree se od 65-70% vlanosti, a ove vrednosti su date za konstantnu temperaturu od 20C. Biljke u kui poinju da pate im se aktivnost transpiracije poveava sa povienjem temperature na temperaturi koja je via od 20C. U toku leta to nije suvie strano, jer se sa provetravanjem uvodi i sve vazduh koji uglavnom donosi i vlanost. U toku zime dolazi do problema i potrebno je da se vetaki povea vlanost da bi se izbeglo da lie pouti. Postoji veliki broj biljaka koje se nezasite kada je vlanost u pitanju. One potiu iz tropskih krajeva sa estim kiama koje kratko padaju i visokim temperaturama. Nabrajamo : Adianthum, Alocasia, Ananas, Anthurium, Bromelia, Dieffanbachia, Guzmania, Heliconia, Hoffmania, Ixora, Microlepia, Mikania, Monstera, Nephrolepis, Passiflora, Philodendron, Pilea, Pteris, Saintpaulia, Scindapsus, Tillandsia, Vriesea, Zebrina kao i veina orhideja. Ove se biljke dobro ponaaju u prostoriji u kojoj se vlanost vazduha ne sputa ispod 60%. Mada, treba imati na umu da se esto otkrivaju u varijetetima novi hibridi koji se lako porilagoavaju uslovima u enterijeru i koji se zadovoljavaju vlanou od 50 %.

Oroavanje
Rasprivanje kapljica vode po liu naziva se vaporizacija ili oroavanje. To je metod ovlaivanja vazduha koji se najee koristi za biljke u enterijeru. Ovaj metod je na alost ogranien na biljke koje imaju glatke i vrste listove. Treba izbegavati da se kvasi lie sa dlaicama, veoma tanko ili prozirno, koje je po pravilu jako osetljivo na napade gljivinih oboljenja jer su kapi stajae vode povoljna sredina za njihov razvoj. Treba imati na umu da ako se koristi voda iz gradkog vodovoda, najee sa sadrajem krenjaka brzo e se pojaviti beliaste naslage na liu koje se mogu otkoniti brisanjem listova vlanim sunerom. Ukoliko se preesto orava, dogaa se da je zemlja stalno vlana to je veoma tetno za koren biljaka. 160

Pri oravanju ne sme se zanemariti donja strana lia, jer se tu nalaze pore biljke kroz koje se odvija najvee isparavanje. Jo jedna dobra strana oroavanja je ta to omoguava brzo otpraivanje listova, a na taj nain se zaustavlja prodor crvenih paukova, buba i drugih biljnih tetoina jer oni pojavljuju izkljuivo na suvom liu. Najbolji nain da se biljke postave u vlanu sredinu, je da se saksije postave na na podlogu od ljunka, ekspandiranih glinenih kuglica ili pucolanske zemlje, koja treba da bude stalno vlana. U praksi dovoljno je da postoji plato koji je debljine 3-5cm i da tri etvrtine prostora ne njemu ispunimo sa malopre pomenutim materijalima i da sipamo vodu do ivice posude, ali kada je ljunak u pitanju on ne sme da se potpuno prekrije vodom. Dno saksije nikad ne dolazi u direktan kontakt sa vodom, i ne postoji mogunost da se supstrat zasiti i da doe do truljenja korenja. Takoe kao metod za poveanje vlanosti moza da bude i sama grupacija biljaka, tako da se stvori povoljna mikroklima, jer isparavanje lia varira od vrste do vrste, a ono koje najvie isparava, korisiti drugom liu. Jedan od najkorisnijih metoda za poveanje vlanosti je korienje ovlaivaa. To su ureaji namenjeni poboljanju higroskopnih uslova u naem enterijeru. Najrasprostranjeniji je zasiiva koji treba da se postavi na grejno telo (u naem sluaju na radijator). Re je jednostavno o posudi koja je prikaena za izvor grejanja, koja se puni vodom da bi se izazvalo isparavanje. Prisusutvo zasiivaa omoguava takoe da se uspeno gaje u enterijerima biljke koje se osetljive na hladnou, tako to se postavljaju na zatitnu plou grejnog tela. Takoe, postoje i elektrini ovlaivai, koji imaju dobre performanse i omoguavaju da se odrava kontrolisana vlanost.

4.8. Odravanje
Biljke koje se gaje u kui su odabrane da se razvijaju u veoma razliitim uslovima od uslova u kojima se nalaze u prirodi. Nedovoljna svetlost, isuen vazduh, suvie visoka zimska temperatura, neprilagoena zemlja, nedovoljno ili suvie obilno zalivanje, su elementi zbog kojih biljke u enterijeru pate i koji im normalno skrauju ivotni vek. Ne sme se zaboraviti da samo uzgajanje biljaka u saksiji obavezno dovodi do poremeaja u ravoju korena.

161

4.8.1. Zalivanje
Biljna tkiva su sastavljena od 80-90% vode, koja obezbeuje prenoenje hranljivih elemenata i daje elijama jainu. Gubitak od 10 % tenosti dovodi do neizostavnog odumiranja. U metabolizmu biljaka sve je vezano za prisusutvo vode, kako u vazduhu tako i u zemlji. fiziki mehanizam kapilarnosti omoguava da da tenost stigne do organa biljke. U vodi koju usvaja koren, ima mineralnih soli koje e se zatim pretvoriti u organske materije u procesu fotosinteze. Takoe je za biljke jako znaajna voda koja je sadrana u vazduhu u vidu vodene pare. Ona spreava suenje nadzemnih organa i osveava ih vreme velikih vruina. Vlanost vazduha je takoe korisna za korenje koje se nalazi iznad zemlje (vazduno korenje). Vrste koje ive u u zonama sa malom koliinom padavina ili sa izraenim sunim periodima, imaju debelo i mesnato tkivo. Korenje retko sa tim ima bilo kakve veze, jer ono apsolutno nema ulogu rezervnog organa. Meutim neke stabljike mogu da se dobro napune tenou, pa im je tkivo nabubri jer slui kao rezrva hranljivih materija. Biljke koje se nalaze u ovako nepovoljnim uslovima, postale su lukoviast tip biljka (lukovice, krtole ili rizomi). Veoma esto biljke mogu da preive nepovoljne uslove samo zahvaljujui rezervama hranljivih materija. Biljke koje su izloene stalnom usticaju sunca u tropskim regionima imaju debele, vrste i sjajne listove. Tako je sa palmama, fikusima, filadendronima i drugim velikim primercima. Meutim sitni listovi, neni i mekani ukazuju na to da su to vrste koje su rasle pod kronjama velikih biljaka i koji, poto ne dobijaju dovoljno svetlosti direktno, nemaju potrebu za zatitom od ege. Oni ive u dosta vlanom ambijentu u prirodi pa im je potrebno redovno i postojano zalivanje pri nezi u enterijru. Veliki listovi palmi i filodendrona su znak da te biljke ive u krajevima izloenim estim padavinama i u kojima je atmosferska vlanost velika. Nedeostatak vlanosti treba nadoknaditi estim rasprivanjem vodenih kapljica po njemu. Nabubrena i mesnata strabla biljaka su prepuna vodom i slue kao pravi rezervoari. Biljke sa takvim organima treba da se zalivaju ree od vrsta za nenom i tankom stabiljikom, kao i od vrsta koje nemaju stabljiku. Kada biljka ne uspeva da nae vie vodu potrebnu za opstanak u zemlji, ona poinje da crpi svoje rezerve. Biljke koje imaju veoma tanke i nene stabljike, kao i vrste sa mekim listovima mnogo brze oseaju nedostatak vode, od biljaka kao to su kaktusi ili neke druge sukulente. Kada elije ustupe deo tenosti koji sadre, gube otpornost i dolazi do sleganja i suenja tkiva. To je jedan od najoliglednijih znakova nedostatka vode. Najee je dovoljno da se busen biljke dobro nakvasi vodom da bi se ona vratila u prvobitno stanje pre izlaganja sui, meutim suenje iscrpljuje biljku i ozbiljno teti njenom rastu. Moemo primetiti kog je biljka tipa, samo ako posmatramo njen izgled, jer on nekad vrlo oigledno ukazuje na njene sposobnosti. Tako na primer biljke iz sunih regiona su zaobljene jer sfera daje sa jednakom zapreminom, najmanju povrinu. Tako su se kaktusi zaoblili, a njihovo lie se pretvorilo u trnje. Tkivo pustinjskih biljka je puno vode i zbog toga je postalo debelo i mesnato, zato se one nazivaju sukulente pune soka.

162

Jednom dnevno

Svakog dana 2 do 3 puta

Od poetka oktobra do kraja februara Nema potrebe da se esto zaliva bilo koja biljka u ovo godinje doba, osim azaleja ako je ambijentalna tempretura preko20C Begonije, ciklame, jagorevina, kada je temperatura iznad 20C, ali isto tako i selaginela, fitonija, nertera, kapsikum, pomonica Sve procvetale biljke, poinsetije, orhideje, paprat, spatifilum, biljke mesoderi, kalateje, ako je temperatura u enterijetu izmeu 18 i 20 C. Veina zeljastih i procvetalih biljka, bromellije, anturijum, banana, olistala begonija, ako je ambijentalna temperatura izmeu 15 i 18 C Brljan, cisus, poinsetja bez cvetova, singonijum, hlorofitum, asparagus, poliscijas itd. Agrumi i biljke sa primorja, ako je ambijentalna temperatura izmeu 12 i 15 C Palme, eflera, fikus, filodendron, potos, aspidistra, kroton, dracena, kordiline itd. Agrumi i biljke sa primorja ako je ambijentalna temperatura izmeu 8 i 12 C Mesnate biljke, kaktusi, lukovice sa cvetovimma na vegetacionom poinku, bokarnea, sanseverija, pelargonijumi, fuhsije, ako temperatura ne prelazi 12 C Mesnate biljke, kaktusi, lukoviaste biljke u fazi vegetacionog mirovanja, pelargonijumi, fuhsije, ako je temperatura izmeu 5 i 8 C

Od poetka marta do kraja septembra Procvetale biljke, biljke sa tankim stabljikama, biljke mesoderi, kada je ambijentalna temratura preko 24C Iste vrste kao u zimskom periodu i sve cvetne biljke osim orhideja, kaktus, bromelija. Mesnate biljke kao i one sa dlaicamana stabiljkama i listovima. Papirus. Zeljaste biljke i biljke sa mekom stabljikom: zeleni ljiljan, fitonija, pilea, peperomija, kolumnea, krosandra, bromelije, biljke mesoderi, dipladenija itd. Asparagus, begonije u listu, cisus, cimbidijum, brljan, hibiskus, singonijum, akalifa, alokazija, banana, ako je ambijentalna temperatura nia od 22C Palme, eflera, fikus, filodendron, potos, aspidistra, difenbahija, dracena, kordiline, bokarnea, pahira, juka, kalanhoa, klivija, ako je ambijentalna temperatura nia od 22 C Kaktus, agava, aloja, krasulja, sanseverija, eonijum, ceropegija, eeverija, euforbija, hoja, jatrofa, sedum, pahipodijum itd, ako temperatura ne prelazi 22C Treba obavezno zalivati biljke to ee u toku vegetacije, osim lukoviastih biljaka u cvetu na vegetacionom odmoru, koje se apsolutno dre na suvom. Treba obavezno zalivati biljke to ee u toku vegetacije, osim lukoviaste biljke u fazi vegetacionog mirovanja, koje se apsolutno dre na suvom.

Jednom ili dva puta nedeljno

Jednom nedeljno

Svakih 8 do 10 dana

Svakih 10 do 15 dana

Svakih 15 do 20 dana

Svakih 20 do 30 dana

163

Tabela uestalosti zalivanja

Problemi u vezi sa zalivanjem esto nastaju zbog neprilagoenog rasporeda, ali i zbog neodgovarajueg kvaliteta vode. Kako je koliina zemlje u saksiji veoma mala, kada je voda preoptereena mineralima (krenjak) ili otrovnim supstancama (kao na primer hlor u vodi iz gradskog vodovoda), uestala zalivanja dovode suvie velike koncentracije tetnih produkata na koje e biljke reagovati odumiranjem. Mi ipak najee koristimo za zalivanje vodu iz gradskog vodovoda, u sutini ona je dobrog kvaliteta, ali sadri dva elementa koja biljkama apsolutno ne odgovaraju : krenjak i hlor. Kako su biljke koje se neguju u kui preteno acidofili (vole kiselost), redovno zalivanjem vodom iz gradskog vodovoda doi e do poutelosti hloroze. Dovoljno je da se u vodu ubace supstrati koji slue za oslobaanje vode od kreenjaka ili da se iscedi limun u vodu, da bi se reio taj problem. Karakteristika hlora je da za nekoliko sati nestane iz vode koja je namenjena zalivanju, pa se u tom sluaju voda za zalivanje ostavlja da prenoi pre nego to emo je koristiti za zalivanje, a za to vreme e se i njena temperatura izjednaiti sa temperaturom sobe pa nee koditi biljkama.

Tehnike zalivanja
Iako postoji taan raspored zalivanja biljaka u kui, esto se izostavlja pitanje koliine vode kojom se biljka zaliva. Reenje za ovaj problem zavisi od biljke, veliine saksije, kvaliteta supstrata, temperature enterijera i godinjeg doba. U toku perioda rasta (od poetka matra do kraja septembra), poeljno je da se zaliva obilno i ree. Da bi spreili da se rezerva napuni vikom vode i da tako doe do zasienja putem kapilarnosti, treba zalivati sa malo vode ali ee. Po veoma tolplom vremenu takoe emo morati da raspodeljujemo malu koliinu vode svakog dana da bi smo osveili biljke. U toku faze mirovanja (od oktobra do kraja februara), veina biljaka dobie dosta vode da bi se izbeglo suenje, manjem broju biljaka potrebne su male koliine vode. Zalivanje odozgo predstavlja klasian metod koji se zasniva na prirodnom procesu, vlaenjem tla usled padavina. Funkcionie tako to se sipa voda na povrinu saksije i infiltrira se u zemlju koju natapa. Ogovarajua koliina za zalivanje je jedna desetina zapremine zemlje, odnosno jedan litar zemlje za 10 litara humusa. Zaliva se polako. Zalivanje potapanjem ovaj metod se koristi za sve biljke sa liem koje se ne sme kvasiti (lie sa dlakama, arama i prozirno) i vrste koje formiraju rozetu, biljke sa krtolama u osnovi kao i veoma bujne forme. Ova tehnika se zasniva na potapanju dve treine ili tri etvrtine saksije u vodu, u trajanju od pola sata, u proseku. Potrebno je znati da pre nego to vratimo biljku na mesto, pustimo da se oslobodi vika vode, to traje petnaestak minuta. Jedan od najeih uzroka propadanja biljaka u enterijeru je i preterano zalivanje. Suvie zalivena biljka poinje da pokazuje simptome sline simptomima dehidracije: klone, njenom tkivu prepunom vode nedostaje vrstina. Nekoliko dana kasnije, na ivicama ili na sredini lista pojavljuju se tamne mrlje. One postaju crne i formiraju nekroze. Kada su u tom stadijumu, biljku napadaju i gljivice, korenje poinje da truli. Treba obavezno odmah prestati sa zalivanjem i biljku drati na suvom mestu koje se

164

dobro provetrava. Bilo bi najbolje da se zameni saksija i da se supstrat zameni i da se pritom prosui, a da se zameni sa nekim koji ima lagan mehaniki sastav. Obavezno se pri ovoj operaciji proveri korenje i ukloni ono koje je oputeno i ima tamne mrlje.

9.1.3.Biljke i zalivanje
Najobilnije i najee zalivanje biljkama je potrebno za vreme rasta, odnosno za vreme vegetacije, a to je period od polovine marta do kraja semptembra. U toku tog perioda zaliva se 2 puta vie po uestalosti i 3 puta vie po obimu u toku perioda. U toku prelaznih perioda, ritam zalivanja varira prema tome koja je temperatura u enterijeru. Poev od temperature od 24C zalivanje je potrebno skoro svaki dan. Zalivanje drvenastih biljka u normalnim temperatrurnim uslovima, biljke koje formiraju vrsto stablo, kao vrste sa debelim listovima zalivaju se najmanje jednom nedeljno u toku rasta i svakih deset ili petnaest dana u toku zime. Zalivanje zeljastih biljka biljke bez stabljike, kao biljke koje formiraju rozetu ili busen vitkih stabljika, zalivae se najmanje 2 puta nedeljno u toku rasta i jednom nedeljno zimi. Zalivanje orhideja forme sa pseudolukovicama ili koje razvijaju uplje stabljike zalivaju se najmanje jednom nedeljeno itave godine ili svaka 3 dana u toku cvetanja. Obavezno se upotrebljava voda u kojoj nema krenjaka, i ne kvasi se sredina biljke i prazni se podloka. Zalivanje kaktusa i sukulenti u toku rasta zalivaju se svakih est do deset dana, a zimi svakih petnaest do dvadeset dana. Zalivanje bromelija zalivaju se proseno jednom nedeljno u toku itave godine.

4.8.2 ubrenje
Preko stominih otvora na liu biljka usvaja velike koliine vazduha u iz njega izdvaja ugljendioksid (CO2). U prisustvu svetlosti, hlorofil (pigment koji daje liu zelenu boju) omoguava da se razdvoje atomi od molekula ugljendioksida i molekula vode. Biljka oslobaa kiseonik i vodonik, da bi proizvela ugljene hidrate, skrob i eer. Ove energetske materije onda sagorevaju u kontaktu sa kiseonikom da bi se omoguio rast biljke.

Tenost koju upija koren sadri uglavnom tri elementa: azot (N), fosfor (P) i kalijum (K), ali isto tako i veliki broj oligoelemenata. Azot Azot u zemlji potie velikim delom od organskih materija, koje razlau materije, koje ga zatim pretvaraju u nitrate (soli azotne kiseline). Sirova tenost ga prenosi do lia, koje procesom fotosinteze i pod dejstvom enzima, pretvara azot u aminokiseline, a

165

zatim u proteine. Azot ulazi u sastav biljnog tkiva i od velikog je znaaja za rast biljaka, podstie razvoj lia i zeljastih stabljika. Fosfor Biljke koriste fosfor u formi fosforne kiseline (H3PO4), ili njenog anhidrida (P2O5). On posdstie razvoj korena i znaajno doprinosi ravnomernom razvoju biljke. Podsticanjem rasta i procesa oploivanja, fosfor ima vanu ulogu u cvetanju, takoe jaa imunitet biljke. Zahvaljujui organskim kiselinama u humusu dolazi do rastvaranja i asimilacije fosfora, zato je vano da je supstrat bogat organskim materijama.

Kalijum Biljke ga uzimaju u formi K jona iz kalijumhidroksida (KOH). Vaan je za formiranje plodova i za njihov kvalitet. Ovaj element ima sutinsku ulogu u transportu eera i formiranju rezervnih organa, zato to poveava koliinu skroba u krtolama, rizomima, semenu u korenju, takoe utie na hidrataciju tkiva. Bez prisustva kalijumhidroksida, biljka ne bi mogla pravilno da koristi azot. U suvie kiselom tlu skoro da nema KOH, dakle za biljke koje se gaje u saksijama uvek treba koristiti supstrat koji je bogat kalijumom.

Vrste ubriva
Sa koliinom zemlje koja je ograniena zapreminom saksije, biljke u kui brzo iscrpe ono malo hranljivih sastojaka iz supstrata. Bez redovnog i mudrog ubrenja, biljke u saksijama se ne razvijaju i ne cvetaju. Ternim ubrivo je zvania naziv za proizvode sa hrnaljivim sastojcima, namenjenim za podsticanje rasta biljaka. Tena ubriva Za biljke u kui najee se koristi teno ubrivo. U njemu su hranljivvi sastojci ravnomerno rasporeeni, ali su i dalje jako koncetrovani da bi mogli da se direktno koriste, pa se razblauju sa vodom. Tena ubrviva delimo da organska i mineralna. Organska ubriva se prave na bazi prirodnih materijala (cvekla, koa, guano). Imaju tu prednost to deluju lagano i to ne postoji mogunost da se korenju nanesu opekotine, jer su to proizvodi sa uravnoteenim i sigurnim dejstvom. Mineralna ubriva se obino nazivaju hemijskim ili vetakim. Ona su proizvedena putem sinteze, i jako paljivim doziranjem. Biljke ga jako brzo apsorbuju, pa je i dejstvo brzo i pokazuju se rezultati posle samo nekoliko dana. Najee su to proizvodi bez mirisa i boje, koji ne ostavljaju trag. Mineralnim ubrivima se

166

zamera to ne sadre fitohormone (auksine), koji su bitni za uravnoteeno ubrenje, takoe se jako lako deava da se korenu nanose opekotine, tako da se obavezna paljiva upotreba.

Rastvori ubriva Re je o praku visoke koncentracije, koji se rastvara u vodi da bi se dobio hranljivi rastvor, koji se koristi kao teno ubrivo. Ovaj sistem se moe pokazati kao praktian za upotrebu u staklenoj bati ili verandi u kojima ima dosta biljaka. Moe da im se zameri to je potreba preciznost kod doziranja.

ubrivo u formi tapia Hranljiva materija je posebnom mainom kompresovana tako da dobije izgled: tablete, eksera, kupe, tapia, koji se pobadaju u zemlju na ivici saksije. Zamiljeno je da se ovaj tapi zalivanjem rastvara, tako da oni imaju efikasnost 2 meseca. tapie je bolje korisiti za biljke u velikim saksijama ili za one koje su tek smetene u nove saksije, da bi se izbeglo da preparat doe u kontakt sa korenovim sistemom. ubrivo u granulama Koristi se esto za biljke u kui, jer su te nove kuglice ili granule, sa sporim ili postepenim unoenjem. ubrivo se nalazi u jednoj vrsti zatvorene porozne kapsule i oslobaa se preko membrane, u zavisnosti od vlanosti supstrata. Jedno nanoenje u toku godine po povrini saksije je dovoljno.

ubrivo za lie folijarno prihranjivanje Re je o tenom ili rastvorivom ubrivu, sa sposobnou prodiranja, koje se na liu moe nanositi sa privanjem. Hranljivi sastojci apsorbuju se preko pora na listu.

167

Specijalna ubriva Trebalo bi da za svaku biljku postoji specijalan program ubrenja, napravljen prema njenom metablizmu i nainu ivota. Naalost mi u kui moemo da kontroliemo samo temperaturu, dok svetlost zavisi od udi neba i godinjih doba, vlanost od truda uzgajivaa isto tako i zalivanje. Zato je dobro reenje da se u nove biljke smeste u supstrat koji je ravnomerniji i bogatiji od onog iz kog su potekle. Posle prva 3 meseca ubrenje postaje neophodno. Ukoliko ubrivo koje je kupljeno ima naziv kompletno to znai da ono sadri tri snovna elementa : N,P,K. Ona se mogu dopuniti magnezijumom, vtaminima ili oligoelementima. Univerzalna ubriva predstavljaju ugavnom uravnoteene proizvode u kojima je svaki element priblino jednako zastupljen. Ostala ubriva delimo na ubriva za zelene (lisnodekorativne)biljke i za cvetne biljke. Drugim reima ubrivo za zelene biljke podstie razvoj i rast stabljika i listova, dok ubrivo za cvetne biljke podstie sloeni proces cvetanja.

Pravilno korienje ubriva

Pravilno ubrenje u teoriji je tana hranljiva doza potrebna biljci za rast , koja se unosi u pravom trenutku, koji e omoguiti da se dobije najbolji mogui rezultat. Najbolje vreme za ubrenje biljaka u kui je izmeu aprila i polovine jula, a zatm u septembru. ubrenje treba da bude jae na poetku perioda rasta, da bi se zatim polako usporilo u junu i da bi se zatim opet bilo jae u septembru, a smanjilo se u oktobru. Osim za biljke u punom cvetanju, u zimskom periodu treba potpuno prestati sa ubrenjem. Uestalost ubrenja Perle sa sporim unoenjem trae samo jedno ubrenje godinje. tapii su aktivni za vreme od 8-10 nedelja. ubrivo za lie ima neposrednu efikasnost koja kratko traje, ipak nanosi se najee jednom nedeljno. Za tena ubriva, pravilo je jedno ubrenje posle svaka tri zalivanja u toku perioda rasta. U martu i septembru dovoljno je jedno ubrenje. Kod aktivnih biljaka u toku zimskog preioda ubri se svakih 15 dana. Teno ubrivo - nanosi se uvek na vlaan suspstrat, da korenje ne bi naglo apsorbovalo viak mineralnih soli. Ovakvom metodom biljke se lagano ubre, bez rizika opekotinna i posebno, rastu mnogo pravilnije. ubrivo u granulama - se raspodeljuje ravnomerno po povrini humusa, uz napomenu da je doza koja je preporuena od strane proizvoaa maksimalna.

168

ubrivo u tapiima - se pobada direktno, vertikalno uz zid saksije. Nikako se ne postavlja u sredinu saksije da ne bi doao u dodir sa korenjem. Ukopava se na dubinu od 3 cm. ubrivo za lie nanosi se rasprivanjem kapljica po liu, da bi prolo kroz pore koje se na njemu nalaze. Ne sme se nikako dopustiti da ovo ubrivo tee, dakle ne sme se prekoraiti preporuena koliina.

4.8.3. Nega biljaka

K sva iva bia, biljke ugoravaju razne bolesti i tetoine. U enterijeru napad parazita treba brzo da se suzbije jer biljke koje se odgajaju u saksijama imaju inae manju otpornost na svoje neprijatelje za razliku od biljaka koje rastu u prirodnim uslovima. U nepovoljnim uslovima uzgajanja, kao nedostatak svetlosti, suvie slaba vlanost vazduha, izloenost promaji, preterano zalivanje, iscrpljen ili neodgovarajui supstrat, biljke nemaju potrebnu energiju da se odupru napadima neprijatelja. Dok naprotiv neprijatelji biljka, u kui nalaze veoma povoljne uslove za razvoj. Oni koriste ustajalu vlanost (u saksijama i na biljkama) da bi se razmnoavali, a takoe oni u kuama praktino nemaju neprijatelja. Biljke imaju prirodni sistem za odbranu od spoljnih uticaja, ali su istraivanja pokazala da se jedna bolest ne iri obavezno na sve jedinke, ne na najotpornije jedinke, uzgajane u odlinim uslovima, koje raspolau unutranjim sredstvima da se zatite od napada. Neke biljke za enterijer pokazuju otpornost prema veini tetoina i bolesti, a takoe im nije neophodno prskanje : Aspidistra, Caladium, Cyperus, Fittonia, Glechoma, Hymenocallias, Microlepia, Nidularium, Pellonia, Stenocarpus Kako je sve pitanje ravnotee u prirodi, ne dolazi u obzir da se neprijatelji biljaka potpuno istrebe, ve treba da se ogranii njihovo delovanje tako da oni postanu podnoljivi. Zadatak uzgajivaa je da biljku opremi, tako da moe da se suprotstavi napadima, da je osloboena tetoina ili agenasa vektora oboljenja, i da se deluje tako da ne doe do novih napada i da drugi neprijatelji ne iskoriste prolaznu slabost da bi oni preli u akciju. Pod pojmom tetoine podrazumevamo vrste koje napadaju biljku i njome se direktno hrane: insekti, pauci, bube, gusenice, glodari. Biljka reaguje oboljenjem, mrljama na listovima ili stabljici, nekrozom, gubljenjem boje, kad je napadnu patogena gljiva, bakterija ili virus.

4. 10.Orezivanje biljaka
Orezivanje, odstranjivanje izdanaka ili granja, ima za cilj, da biljku uravnotei, da podstakne njen rast, da joj da formu, da je podmladi ili da samo poisti oteene

169

delove. Orezivanje nije esta intervencija na biljkama u kui i ova operacija se mnogo ee vri na biljkama grmolikog oblika.

Uloga orezivanja
Orezti, znai osei itavu granu ili jedan njen deo da bi se uklonili mrtvi, bolesni, uvenuli oteeni delovi. Orezivanje se takoe sastoji od skraivanju pojedinih grana kada pritiskaju jedna drugu ili iji je rast neumeren u odnosu na ostatak biljke. Ova operacija je najea kod biljaka penjaica. Ova operacija predstavlja uklanjanje idanaka, prekobrojnih ili na neodgovarajuem mestu da bi se omoguilo biljci da dobije estetski prijatnu siluetu i da nastavi da se skladno razvija. Ono takoe ima i stimulativni efekat, jer biljka energino reaguje na skraenje.

Vreme orezivanja
U toku perioda rasta samo e se blago orezivati mladi izdanci, dok se za vee intervencije na strukturi ili silueti biljke saekati kraj mirovanja. Kada iz okca ponu da niu izdanci, biljka e bolje da se razvija posle orezivanja. Vrste koje su nam zanimljive zbog cvetanja uvek se orezuju posle precvetavanja, jer taj period najvie odgovara odlasku na mirovanje.

Reakcije biljaka
Kako je cirkulacija biljnih sokova uzlazna, ona tee prema krajevima izdanaka, to stimulie rast biljaka. Posle orezivanja, deo na kome su odseeni izdanci nalazi se na samom kraju i prima u izobilju hranljivu tenost. Orezivanje treba da prati dobra nega, odnosno obilnije zalivanje i ubrenja, dobra izloenost svetlosti i dosta visoka ambijentalna temperatura, praena neznatnim poveanjem vlanosti vazduha.

Dobijanje eljenog habitusa

Vri se na biljkama za koje elimo da imaju izuzetno lepu siluetu, kao bonsai. Ova operacija se sastoji od rezanja mladih grana na krajevima da bi poela da prisitie hranljiiva tenost u delove koje elimo da razvijemo. Cilj je da se dobije kompaktna silueta i da se stimulie cvetanje

170

Cilj je da se ukloni uvelo cvee kako bi se stimulisao razvoj pupoljaka. Treba da se ogranii rast pojedinih grana da bi se sauvala elegantna forma i dobro uravnoteena silueta. Krajem godinjeg doba, seku se veoma kratko grane na kojima su bili cvetovi.

Metodi orezivanja
Podmlaivanje Re je o uklanjanju starih, ogolelih ili neestetskih grana, u korist mladih zdravih izdanaka. Interevencija se sastoji iz posecanja dela iznad novog izdanka. Sasecanje To je radikalno orezivanje koje se sastoji iz uklanjanja svih mladih, nenih izdanaka, tako da ostaju samo grane. Cilj je da se sprei da biljka razvije suvie veliku drvenastu strukturu. Operacija se sprovodi odmah po zavrenom cvetanju, sasecaju se stabljike koje su procvetale, na 5 cm od mesta iz kog su nastale. Posle tog orezivanja, biljke se stavljaju na vegetacioni odmor, na sveije mesto i bez vode.

Uklanjanje lia Inervencija koja se vri na biljkma koje se uzgajaju kao bonsai, sa ciljem da se uspori rast i posebno da se formiraju manji, lepi listovi. U maju ili junu uklanjaju se svi listovi koji prekrivaju biljku tako to se sasecaju u donjem delu peteljke. Posle toga pomona okca e se ubrzo razviti u nove listove, 2 do 3 puta manje od predhodnih. Uklanjanje lia treba vriti jednom u 3 ili 4 godine. Recepaa To je ekstremno reenje, poto je re o sasecanju skoro itave biljke, da bi se izazvala pojava novih izdanaka na stablu. Recepaa se vri na biljkama koje su suvie velike. Ponekad se recepaa koristi za biljke penjaice koje se suvie ogolele i koje elimo da budu oporavljene u novoj bogatijoj formi. Kod drvenastih biljaka, recepaa se sastoji u sasecanju stabala na 10 do 20 cm iznad zemlje. Pinciranje Ova se tehnika uglavnom koristi za zeljaste biljke, za koje elimo da se granaju, da bi podstakli formiranje cvetnih pupoljaka ili da bi biljka dobila kompaktan izgled. Pinciranje se sastoji u presecanju vrha jo nene mlade stabljike iznad lista. Korisiti se isto tako za spreavanje razvoja cvetova kod vrsta sa ukrasnim listovima.

Etetaa

To je pandan pinciranja, koje se koristi za drvenaste ili ve razvijene biljke, koje nisu mogle da se razgranaju. 171

4.10.ienje
Da bi biljke ispunile svoju dekorativnu funkciju, one u kui moraju da izgledaju isto. Ovaj pojam se isto ljudska ocena, vezana za na lini oseaj za estetiku. Tako, suvo ili uto lie, uveli cvetovi, osuena grana, izgledae nam kao prljavi. U kui svo opadanje sa biljke logino se smatra degradacijom njene lepote. Prva intervencija na ienju treba dakle, da se sastoji od uklanjanja sa biljke svih oteenih delova, bolesnih ii osuenih. To je deo svakodnevnog odravanja, zasnovanog na osmatranju naih biljaka.

Otpraivanje
U kui je kretanje vazduha nedovoljno da bi obezbedilo odnoenje praine. Zbog zemljine tee ona se taloi na podu, nametaju, ali isto tako i da na biljkama. Te sitne estice skupljaju se na liu, zbog velike elektrostatike sposobnosti biljaka. U prirodi, kia preuzima obavezu da redovno pere biljke. Ali u kui, praina se taloi i vremenom stvara neproziran sloj na liu. To dosta smanjuje koliinu svetlosti koju bi biljka trebala da dobije. Poto se hlorofil vie ne stvara ili poto nestaje, biljke poinju da ute i rast se usporava. Skidanje praine jednom nedeljeno bi bilo idealno, a jednom meseno je minimum. Biljke sa glatkim listovima mogu da se tuiraju, to ima za cilj da se povea vlanost u prostoriji ili je moge obrisati gornju i donju stranu lia vlanim sunerom.

Uklanjanje uvelih cvetova

Cilj takve inetrvencije nije isto estetski. Na biljkama, ije se cvetanje protee na vie nedelje azaleja, begonija, fuhsija, gardenija, orhideje itd, uklanjanjem uvelih cvetova podstie se stvaranje i procvetavanje novih pupoljaka, jer biljka cveta da bi se razmnoavala. Oploeni cvetovi proizvode plodove koji sadre seme. Ako se sprei stvaranje plodova uklanjanjem uvelih cvetova, biljka e biti primorana da proizvede nove cvetove jer nije postigla cilj. Preporuka je da se odsee itav cvet sa cvetnom peteljkom, jer se donji deo cveta, koji sadri enske gamete, zatien cvetnom aiom, pretvara u plod.

4.11.Povezivanje i postavljanje oslonaca

O podupiranju i vezivanju biljaka govori se kada biljku, postavljenu u vidu malog luka ili spirale na metalnog podlozi, dri vie pravih tapova. Podupira mora da

172

bude diskretan i stabilan. Poeljno je da se postavi ili zameni kada je biljka mlada ili kada se izmeta u drugu saksiju, da se ne bi izlagali opasnosti da se povredi korenje.

Bambus, vrst, prirodan Podupirai koji su napravljeni od ovog materijala se utapaju u lie. Zbog elastinosti, bambusi ne mogu da podnesu biljke sa veoma velikim razvojem, kao to su fikusi, filodendroni ili sobne lipe. Potrebni su nosai prenika od najmanje 2 cm.

Plastika ili metal Podupirai od plastike ili plastificiranog metala odgovaraju ilavim i tekim biljkama. Oni su vrsti i mogu trajati vie godina, a da se ne otete. Zelena boja se dobro uklapa uz lie, bela je takoe dosta diskretna, naroito za biljke sa gusim liem. Mnoge biljke se prodaju privezane za mali luk. U prodaji se nalaze podupirai u raznovrsnim dekorativnim formama: spirale, srca, silueta ivotinja...

Podupirai sa mahovinom Prekriveni su prirodnom ili vetakom mahvinom, i pralagoeni su biljkama sa korenom iznad zemlje: potos, singonijum ili penjue filodendrone. Korenje e iz mahovine uzimati viak vlage i hranljive materije. Potrebno je da se polako sipa voda, za zalivanje iznad podupiraa da bi se ovlaila mahovina ili da se svakodnevno oroava mlakom vodom. Jednom u mesec dana potrebno je da se doda 50-procentni koncentrat tenog ubriva za prehranu nadzemnog korenja. Privezivanje Ta operacija se odnosi na biljke penjaice ili lijane, koje je bolje postaviti da se razviju na vidljivoj strani po povrinskoj ravni, da bi se dobio efekat irine, a da se ne razvijaju na na sve strane ili u viseim korpama. Privezana biljka predstavlja veu povrinu za sunce i snanije raste. Razne vrste veza Sve to moe da se privezuje, a blago je i vrsto, moe da poslui kao veza. Vlakno od rafije je prirodni proizvod od palme, poreklom iz Nigerije. Ona je dobra za biljke sa slabim razvojom. Gvozdena plastificirana ica je vrsta, tako da moe da podnese teke biljke. Poklazala se praktina za podupirae sa mahovinom. Za biljke sa debelim stabljikama, sa snanim rastom, bolja je plastina. Bakrena ili mesingana ica rezervisana je za priivezivanje bonsaija. Najlonski kamap ili gvozdena ica, ne odgovaraju cveu. Suvie tanke, otre su i reu stabljike. Lukoviaste biljke

173

U prirodi, za cvetove lukoviastih biljka nisu potrebni podupirai. Kad se uzgajaju u saksiji te biljke trae potporu. Zahvaljujui uslovima uzgajanja (manje svetlosti, vie toplote i ubriva), njihove stabljike su due i savitljivije.

4.12.Problemi pri uzgajanju biljaka

Svaki nenormalan znak, koji se pojavi naglo i na dosta uopten nain na biljci u enterijru, ukazuje skoro uvek na problem koji nije u vezi sa parazitima. Oboljenje zahvata prvo jedan organ, a posle se iri i na ostale delove biljke.

Opekotine na liu
Nastaju gubitkom boje, zatim oko sredinjeg dela lista, glavnog sistema ilica pojavljuje se taman krug. Kasnije oboleli deo postaje taman i krut, i ostatak lista se deformie. Uzroci: izloenost suvie jakom suncu, suvie esto ubrenje ili suvie koncentrovano ubrivo. Takoe ukoliko je voda za zalivanje zagaena ili suvie hlorisana.

Tamnjenje lia
Vrh listova se sui i tamni. Na ivici sredinjeg dela lista velike tamne povrine se oputaju i sue. itava biljka na kraju dobija alostan izgled i umire. Uzroci: suva potamnelost je posledica nedovoljne vlanosti ili udara hladnoe. Moe takoe biti i posledica opekotine. Meki delovi na listu, ukazuju nam na previe zalivanja.

Nedostaci u ishrani
Sredite lista bledi i uti, ali ilice ostaju zelene (nedostatak gvoa ili hloroza). utilo se manifestuje oko ilica (nedostatk azota). Odrasli listovi su mestimino proarani utim mrljama (nedostatak kalijuma). Rast i cvetanje su znaajno usporeni. Uzroci: biljka pati od poremaaja u ishrani, zbog neasimilacije ili zbog nedostatka minerala u supstratu koji su joj potrebni.

Opadanje cvetnih pupoljaka

Ako biljka koja je trebalo da procveta naprasno gubi svetne pupoljke.

174

Uzroci: ako je biljka izloena sveoj pormaji. Voda za zalivanje je suvie hladna. Tek kupljena biljka prevezena je u loim uslovima. Dolazi do iznenadno velike razlike u dnevnim i nonim temperaturama.

Opadanje razvijenih cvetova

Ukoliko opadaju biljci cvetovi i pre nego to se osue. Uzroci: temperatura u enterijeru je suvie visoka i ako je vazduh u prostoriji suvie suv. Ukoliko je biljka bila izloena promaji. Ukoliko je patila dugo od nedostatka vode.

Opadanje lia
Biljka gubi veliki deo lia koje je i dalje zeleno. Uzroci: nedovoljna vlanost, neprilagoeno zalivanje, siromaan supstrat.

Gubljenje boje lia

Jedan ili vie listova gube boju i mestimino blede. Simptomi su prvo mestimina bezbojnost, koja se proiruje na itav list koji kasnije opada. Uzroci: izloenost promaji, neprilagoena temperatura, veliko iznenadno opadanje temperature, iscrpljen supstrat.

Razne deformacije
Prvo lie pa kasnije i stabljike koje se skupljaju, umotavaju. Tek nastalo lie je deformisano ili mu nedostaju pojedini delovi. Uzroci: virusna oboljenja, ali se ona uglavnom javljaju u staklenim batama za proizvodnju. Suvie niska temperatura, neodgovarajue ubrivo mogu dovesti do deformacije tkiva.

Suenje
itav list ili samo deo lista na krajevima se sui, tamni i opada. Uzroci: reakcija na suvie suv vazduh ili zadimljenu atmosferu. Takoe se ova pojava zapaa kod biljaka koje u prolee prerano iznesemo napolje i koje pate zbog prevelike razlike u temperaturi. Takoe i voda sa prevelikim sadrajem hlora moe da dovede do ove pojave.

Gubljenje vrstine i oputanje

Ako listovi ponu da gube vrstinu, biljka se oputa i na kraju se osui.

175

Uzroci: nedovoljno i suvie retko zalivanje, supstrat ne zadrava dovoljno vodu i ne dozvoljava joj da stigne do korenja.

Hloroza (Poutelost)
Ukoliko jedan ili vie listova naglo poinju da dobijaju otvoreno utu boju, malo posle toga opadaju. Uzroci: kada je re o listovima iz donjeg dela kruna poutelost je normalna pojava. Poutelost i opadanje lia zimi su normalni ako je koliina opalog lia manja od treine njihovog ukupnog broja. Meutim, svaka trajnija poutelost mladog lia na krajevima grana treba da se shvati ozbiljno, jer biljka reaguje na neki problem.

Usporeni rast
Ukoliko biljka vie ne raste ili veoma sporo raste, ako izgleda bolesno i moe da doe do gubljenja boje. Rastojanje izmeu dva lista je jako malo, nema cvetanja. Uzroci: uglavnoom je u pitanju biljka koja dugo vremena nije izmetena u drugu saksiju i iji se humus iscrpio.

4.13. E
:
, . . . . . . , . .

:
, . . . . , . .

176

:
, . . , . ,, , , . , . . ,, . . 2 . . . . , . , . - ,,. ,,,

:
, . , . . , .. 3 . ,...

:
. 2 . , . 6 . ,, .

:
, . . . .

177

 . . . , . , . . . .

:
, . . . , .

:
. . , . . . , . . .

:
. . . . . , .

:
, .

178

. 2 , . . 20 . . , . , . .

:
. . 60% , .. 18. . , , .

:
, . , . . . , . :

4.14. tetoine biljaka u enterijeru

Pod pojmom neprijtalji biljaka ili tetoine podrazumevamo : insekte, paukove, gastropode, ptice, glodare, koji se hrane biljnim kulturama. Grinje Pod ovim nazivom podrazumevamo ivotinjice sa osam noica, odnosno crveni ili uti pauci, koje ne treba meati sa insektima- koji imaju est noica. Grinje je jako teko otkriti pojedinano jer su duge samo 1mm, meutim ipak ih moemo primetiti po njihovoj mrei koji razapinju izmeu listova. Ove tetoine prodiru epidermis

179

listova, a biljka reaguje gubiljenjem boje, po ivicama listova javlja se srebrnasta boja sa olovnim izgledom. Osetljive biljke: Aeonuim, Asparagus, banane, kaktusi, Citrus, Cordzline, Cupressus macrocarpa, Cyperus, Dieffenbachia x Fatshedera, Fatsia, Ficus, Fortunella, Fuchsiaa, Hedera, Heliconia, Hibiscus, Hippeastrum, Hoffmannia, Impatienss, Ipomea, orhideje, palme, Passiflora, Peperomia, Saintpaulia, Thunbergia, Tadescantia

Metodi borbe: odravanje jake ambijenatalne vlanosti je jako poreventivno sredstvo. Potrebno je esto oroavanje lia. Takoe je mogue biljku potpuno uviti u tanku plastinu foliju da bi izolovali jako podizanje vlanosti koje e pogubno delovati na grinje. Aleurode Pod ovim nazivom esto oznaavamo bele muice, aleurodi su vsta belih vai sa krilima od 3 mm, koji se razmnoavaju na donjem delu lista odakle i sisaju sok. Lepljiva materija koju izbacuju stavara povoljne uslove za pojavu aavice. Osetlljive vrste : sve vrste sa nenim listovima i cvetne biljke, medu njima pominjemo: Azalea, calceolaria, Fuchsia, Hibiscus, Poinsetia, Pelargonium, jagorevina. Metodi borbe : kako su aleurodi tropski insekti kojima je potrebna toplota da bi se razvijali, potrebno je da se smanji temperatura u prostoriji i da se dobro provetri da bi se pojaala prirodna odbrana biljaka u enterijeru. Surlai To su insekti iz grupe tvrdokrilaca koji prodiru krajeve lia i pupoljke, a do toga obino dolazi u toku noi. Larve koje podseaju na male crve krem boje, razvijaju se u saksiji gde nagrizaju korenje i na taj nain iznuruju biljku. Osetljive biljke: sve vrste za nenim listovima a naroito su nanjih osetljive begonije i azaleje. Metode borbe: odmah posle nastanka prvih teta potrebno je da se naprska insekticid. Gusenice Pod gusenicama podrazumevamo sve larve leptira. One se hrane mesnatim delovima listova dok poteuju ilice. One sa svojim krvolonim apetitom mogu zaa nekoliko dana da opustoe biljku. 180

Osetljive biljke : sve vrste sa nenim i glatikim listovima. Metode borbe : najbolje je da se gusenice runo uklone sa biljka, a poeljna je i upotreba insekticida. Cikade Cikada je mini cvrak, od 1 do 3 cm duine, obino se nalazi na prednjoj strani lista, gde sisa sok. Biljka reaguje na napade cikada belim takicama, koje se javljaju na mestima ujeda.

Osetljive vrste: sve biljke se nenim listovima , naroito su osetljive azaleje. Metodi borbe: uklone se svi napadnuti listovi i itava biljka se istuira.

Mokrice To su zglavkari, grupa koja obuhvata beskimenjake sa spoljanjom ljuturom, sastavljenom od pokretnih delova, kao kod insekata, paukova i rakova. Oni ive na kopnu, vole vlana mesta i esto se sakrivaju pod saksiju ili u mrane delove staklene bate ili verande. Sivi, ravni, sa mnogo nogu, mokrice izlaze nou i glou korenje biljaka. Osetljive biljke: sve vrste biljaka sa malim korenom, kao i one kojima prijaju vlana i izolovana mesta. Metodi borbe: insekticidi u ovom sluaju ne deluju, jer mokrice nisu iz te grupe. Ipak, zapaeno je da piretrini imaju odreeno dejstvo. Takoe i postavljanje zamke je veoma jednostavno, dovoljno je samo da se posatvi izbueni krompir i mokrice e u njega ui. Stonoge Ima ih jako mnogo, tako da formiraju svoju zooloku klasu koja se naziva mirijapoda. Njihovo zmijoliko telo je sastavljeno od prstenova sa malim noicama. Prilikom

181

izmetanja biljka moemo primetiti stonoge u supstratu jer one tu grickaju korenje biljaka. Lisne minerke Nazivom lisne minerke oznaavaju se gusenice izvesnih mikrolepidoptera, koje se savijaju po itavoj ravnoj povrini lista, prokopavajui galerije koje postaju vidljive kada su listovi prozirni pod uticajem sunevih zraka (transparentnost). Osetljive biljke: posebno debelo i jako lie koje ne stvara lateks: Aralia x fatsihedera, Hedera, Senecio macroglussus, ali isto tako i hrizanteme, brljenasti senecio, Pelargonium.

Nematodi Ovi crvi esto mikroskopske veliine, hrane se na raun korenja, to izaziva reakcije na nadzemnom delu, koji gubi sveinu, poinje da se sui i vie ne rase. Nekroze na korenju podstiu razvoj truljenja i biljka brzo propada. Osetljive biljke: Asparagus, Begonia, kaktusi, hrizantema, Cineraria, Cyclamen, Fatsia, Ficus, Lilium, Philodendron. Metodi borbe: potapanje saksije u vodu temperature 50C daje dobre rezultate, ali to vai samo za fikuse i filadendrone. Tripsi Ovi siuni insekti koji nisu dui od 1mm, je uglavnom nalaze na mestima gde su zatieni od hladnoe. Idelano se razvijaju na temperaturi izmeu 20C -28C, dok su na temperaturi ispod 10C neaktivni. Larve unitavaju epiderm listova svojim mandibulama, i hrane se tenou iz elija, izazivajui jake reakcije biljke, koja poinje da gubi boju i da se sui. Osetljive biljke: amarilis, Anthurium, Azalea, Begonia, hrizanttema, brljenasti senecio, Cyclamen, Dieffenbachia, Ficus, Fuchsia, Monstera, orhideje, palme. Metodi borbe: odmah po nastanku prvih teta potrebno je da se intervenie sa insekticidima koji su za borbu protiv biljnih vai. A takoe je preporuljivo je da se postavi nekoliko naftalinskih kuglica.

Zemljine gliste Njihovo prisustvo u saksiji izaziva kod korenja biljke neprijatne reakcije. Osetljive vrste su sve. Treba obratiti panju pri promeni supstrata na njih i ukloniti ih.

182

Biljne vai Predstavljaju najvee i najrasprostranjenije tetoine pa su i najlake za otkrivanje. Ti mali insekti homopteri skupljaju se u kolonijama na kraju mladih izdanaka. Mogu se takoe zapaziti na donjoj strani lista. Sa otrom rilicom, probadaju lie i sisaju sok. Svojom brojnou i ponovljnim ubodima, biljne vai vre deformaciju napadnutih organa. Biljke se iscrpljuju i rast im se usporava. Takoe i cvetanje se znatno smanjuje. Treba naglasiti da su biljne vai vektori virusnih oboljenja i njihov lepljivi sekret, koji izaziva izmeu ostalog opekotine na liu predstavlja povoljnu sredinu za razvoj gljivica. Osetljive biljke : praktino sve kune biljke podlone su napadu vai. Abutilon i hrizantema su najugroenije. Vrste sa debelim i tvrdim listovima kao bromelije, i biljke sa mlenim sokom kao Ficus i mleike su uglavnom poteene.

4.15.Bolesti biljaka u enterijeru

Mnogo podmuklije od tetoina, koje je uvek mogue lokalizovati, bolesti se prenose preko gljivice mikroskopskih veliina, bakterija (bakterioze), i virusa (viroza). Po pravilu napadaju ve izmorene biljke i manifestuju se preko mrlja, gubljenja boje i deformacija, koje se ire veoma brzo po celoj biljci. Botritis Ova veoma opasna gljivica unitava izgled biljkama koje napada. Osetljive biljke: amarilis, Begonia, kalceolarija, hrizantema, brljenasti senecio, Cyclamen, Ficus, paprat, Freesia, Gerbera, gloksinija, Hibiscus, Lilium, Pelargonium, jagorevina.

Metodi borbe: ne sme se odravati zaguljiva atmosfera, i ne smeju se rasprivati kapi vode po cveu, i obavazno se smanjuje temperatura u prostoriji. Oboljenja klijavaca

183

Izazvano gljivicom iz roda Phytium, ova bolest je razorna koliko i Botrytis, Phoma, Sclerotinia i Fusarium. Oko semena se formira trule ili na prstenu izmeu korena i stabljike koji poinju da crne. Na isti nain napada i izdanke presaenih biljaka. Ova se bolest javlja u suvie stegnutim supstratima i u prisusutvu velike vlanosti, naroito kada je temperatura izmeu 15 i18C. Osetljive vrste: sve, posebno biljke sa debelim i mesnatim listovima ili biljke prepune vode. Metodi borbe: treba stvoriti dobrre uslove negovanja da ne bi dolo do pojave gljivica.

aavica aavica zbog karakteristinih naslaga boje ai je dobilo naziv, a izaziva ga vie gljivica: Cladosporium, Torula, Triposporium, koje se uglavnom razvijaju na slatkoj otrovnoj supstanci koju lue insekti (biljne vai, tripsi). aavica ne teti biljci direktno, ve joj ometa fotosintezu prektivajui sredite njenih listova jednom vrstom crnog praha, koji se brzo pretvara u koru. Osetljive vrste: sve ali posebno azaleje, agrumi, kamelija, palme. Metodi borbe: jedini efikasan metod za uklanjanje ai je da se upotrebi jak mlaz vode. Takoe treba znati za preporuku da se razblai 50-60% alkohola, u vodi za ienje da bi se tako unitili i insekti. Gljivino suenje biljke Ovo oboljenje izazivaju gljivice iz roda Cephalosporium, Fusarium, Verticillum, naziva se odumiranje. Jedan deo lia biljke poinje naglo da se sui i da tamni, zatim se ovo oboljenje proiruje na itavu biljku. Osetljive biljke: aralija, kalceolarija, hrizantema, paprat, Gerbera, Impatiens, orhideje, palme, Pelargonijum. Metodi borbe: jedino reenje je u brzom unitavanju biljaka koje su obolele da bi se izbegla jo vea zaraza. Prskanje u ovom sluaju ne pomae. Plesan

184

Pod nazivom plesan oznaava se mahovinasta, vlaknasta, votana prevlaka na plodovima, koju proizvode mnoge gljivice kao to su plamenjaa i botritis. Plesan je esto prethodnica truljenja. Osetljive vrste: sve ali uglavnom cvetovi i plodovim kao i tanke stabljike i prozirni listovi.

Pepelenica Dobila je ovaj naziv zbog karakteristinog razvoja beliasto-sive pene na listovima, stabljikama i cveu. Mnoge gljivice izazivaju ovu bolest, a dolazi do poremeaja fotosinteze, i pepelnica osetno usporava rast biljke i slabi je. Osetljive biljke: begonija, hrizantema, brljenasti senecio, cisus, cklama, kalanhoja. Metodi borbe: ima dosta efikasnih fungicida, koje treba naneti nepostedno po pojavi prvih simpotoma. Siva trule Ovo oboljenje je izazvano gljivicom Botrytis cinerea, ova gljivica razvija crnu mahovastu vlaknastu meru na mesnatim stabljikama, peteljakama listova, i na pupoljcima, koji brzo trunu. Biljka izgleda bolesno i bolest se brzo iri na svaki njen deo. Osetljive biljke: sve vrste sa nenim tkivom punim soka, i to: begonije, ciklame, impacijens, kaktusi i sukulenti, kao i biljke sa barunastim listovima sa dlakama. Metodi borbe: najvanije je da se sprei nastanak gljivinog oboljenja, uzgajanjem biljke u zdravoj sredini. Supstrat mora biti porozan da bi se omoguila cirkulacija vazduha, zaliva se umereno, saksije mogaju biti udaljene jedna od druge, kako bi vazduh normalno cirkulisao. Mora se obratiti panja na to da se nikad ne stvara promaja jer bi se u tom sluaju spore rasejale na druge biljke i i njih zarazile.

Crna trule Ovo oboljenje izaziva gljivica Phytophtora cactorum. Na nadzemnim delovima biljke poinju da se javljaju tamnoljubiaste mrlje, koje se pretvaraju u crne, zatim biljka trune na prstenu izmeu korena i stabljike. Takoje se zapaa trule na dnu mladih

185

stabljika, koje postaju uplje, a zatim oboljevaju od nekrze. Ovo gljivino oboljenje uglavnom nastaje zbog preteranog zalivanja i zbog korienja suvie kompaktnog suprstrata. Osetljive biljke: azaleja, kaktusi, orhideje, sukulente. Slino oboljenje , truljenja stabljika i korenja izaziva Phytophtora cinamomi, koje esto pogaa azaleju. Metodi borbe: obolele biljke trebalo bi odmah da se unite i bace zajedno sa saksijom, jer ova gljivica opstaje u zemlji.

Ra Ovo oboljenje izaziva vie raznih gljivica Melampsora, Puccinia, Uromzces sa istim simptomima i to pojava utih, narandastih ili tamnih pustula ne prednjoj strani lista, koje dovode do njegovog suenja. Osetljive biljke: Anizodontea, hrizantema, mleike, hibiskus, Pelargonium. Metodi borbe: izolovati bolesnu biljku i obaviti je plastikom, da bi bila u toploj i sparnoj atmosferi, jer na temperaturi preko 30C prestaje potpuno aktivnost gljivica, nosilaca re. Nikako se sme oroavati lie osetljivih biljaka na ru, jer su za klijanje spora potrebne kapljice vode.

Mrlje na listovima Mnogi paraziti izazivaju epidermsku reakciju u vidu tamnih ili crnih mrlja. Ova oboljenja antrahnoza, cerkosporioza, tavelura imaju sline simptome i suzbijaju se na isti nain. Listovi sa mrljama u toku rasta opadaju pre vremena. Kada se mrlje razviju u nekrozu, najee je re o napadu bakterija, protiv kojih je borba teka i uglavnom uzaludna. Osetljive biljke: Agave, Dracena, Jucca- koju napada posebna gljivica Cononthium concentricum, koja izaziva okrugle zatvorenosive mrlje koje se razvijaju u crnu krunu. Viroze Napadi virusa dovode do gubitka boje ili deformacija (pukotine) lia. Napadnute biljke su iscrpljene i postaju ubrzo sve slabije. Osetljive vrste: agrumi, hrizanteme, ljiljani, orhideje, Pelargonium, Peperonia, Solanum. Metodi borbe: nema efikasnog preparata, treba ukloniti bolesne biljke da ne bi zarazile ostale. Treba se boriti protiv belih vai i tripsa, koji opasni prenosioci virusnih odeljenja.

186

5. KORIENJE BILJAKA U ENTERIJERU

Danas se osea rastui trend unoenja biljaka u enterijer , na terase i balkone. Razlozi su u sve veoj koncentraciji stanovnitva u gradovima, kao i irenju tih gradova izgradnjom mnogih objekata i saobraajnica, to neminovno dovodi do smanjenja zelenih povrina. Unoenje biljaka u zatvorene prostore omoguuje pribliavanje prirode vlastitom ambijentu ivljenja. Biljke su neophodne za kvalitetan ivot oveka, kako u eksterijeru, tako i u enterijeru. Zelenilo na radnom mestu poveava motivaciju, kreativnost i koncentraciju u poslovnoj svakodnevnici, smanjuje umor i glavobolju. Biljke predstavljaju male klima-ureaje: preko 90% biljaka isparava vodu kojom se zalivaju, pa poveavaju relativnu vlanost vazduha, usvajaju CO 2 i proizvode kiseonik. Neke ukrasne sobne biljke mogu da razgrauju tetne materije iz vazduha. Osim toga, vano je da pejzani arhitekta ima oseaj za prostor i umetniko oblikovanje uz prisustvo note senzibilnosti i smisla za lepo i funkcionalno. Izbor biljaka za gajenje u enterijeru veoma je raznolik s obzirom na njihov oblik, boju i teksturu. Razlog za izbor neke biljke moe da lei u njenim zanimljivim listovima ili prelepim cvetovima, od bogatstva boje bugenvileje do hladne elegancije kale. Koje biljke emo odabrati zavisi od toga da li elimo stalnu ili privremenu cvetnu dekoraciju. Vrste zanimljivog rasta, oblika, veliine i boje listova najbolje su kao izbor za stalni sobni ukras dok e ivopisno obojeni cvetovi ciklame posluiti kao sezonski dodatak. Pomou biljaka moe da se naglasi sobni nametaj ili da se postigne kontrast. Uloga biljaka moe da bude dominantna i moe da proima ukupan prostor, pomou njih mogu da se kreiraju izdvojene zelene oaze ili naglase neki detalji. Koji god efetat da je eljen biraju se biljke koje mogu da ispune oba uslova, a to su: da uspeju u datim uslovima i da budu ukras.

Biljke u hodniku
Biljke koje su postavljene uz sami ulaz u kuu, stvara utisak da je prostor vei, uz isticanje biljnog dekora. Izborom vrste, razliitim oblicima i bojama koje su u kontrastu jedne sa drugom, postie se svetlosni efekat.

Biljke koje se uspeno gaje u ove svrhe mogu biti: Zvezdan (Lotus bertherlotii), na nosau na plafonu, bogato cveta Areka (Chysalidocarpus lutescens) palma sa veoma gustim granama Begonija (Begonia elatior) cvetovi veoma toplih boja Brljan (Hedera helix) postavljen na nosa na plafonu, ima jako gusto lie Zmajevac (Dracena deremensis) listovi koji su delimino svetli i tamnozeleni Potos (Epipremnum aureum) veoma vrsta biljka Kroton (Croton variegatum), sa njim se lako postie svetlosni efekat

187

Biljke mogu biti prisutne a da ne dominiraju, dakle da bogato izgledaju a da ne smetaju. Ficus longifolia je dobar izbor jer koristi obilnu svetlost koja dolazi sa prozora.

Biljke za predsoblje
Izbor biljaka je ogranien mogunou da svaka biljka ima idealno osvetljenje. Zimi se neke biljke prenose na drugo mesto da bi se izbegle pogubne posledice hladnog vazduha, koji ulazi im se otvore vrata.

Biljke koje se uspeno gaje: - Dracena fragrans Lindeni to je malo drvo koje moe imati vie nivoa - Asplenium bulbiferum, ima duge elastine listove , kao ipkom proarane - Dieffenbachia Reflector irokih listova , koji su u kontrastu jedan sa drugim - Impatiens sa Nove Gvineje (Impatiens x bawkeri) - Begonia masoniana ima lie sa parama koje ne sme da se kvasi - Afrika ljubiica (Saintpaulia ionatha) veooma raznovsna kolekcija

Biljke u mranijim prostorijama

188

Biljke ipak moraju biti postavljene pored prozora da bi mogle da se dobro razvijaju. est sluaj je da mrane prostorije ujedno i loije greju, a to mnogim vrstama odgovara. Biljke koje se uspeno gaje: Nolina ili slonova noga (Beaucarnea recurvata), ima originalnu formu Bour, mirisni cvetovi ivopisnih boja Sobna lipa (Sparmania africana) koja je veoma razgranata Gloriosa rotschildiana koja cveta leti i daje cvetove boje vatre Hortenzija (Hydrangea paniculata) koja cveta u velikim loptastim cvastima

Prostori za odmor

189

Topli ambijent sa elegantnom ali funkcionalnom dekoracijom, kada su komadi nametaja i biljke dobro rasporeeni, dobija se utisak da je itav prostor upotpunjen.

Biljke koje se uspeno gaje: Sitnolisni fikus (Ficus banjamina) najpopularnije drvo za dekoraciju, moe dostii visinu u saksiji od preko 3m eflera (Schefflera actinophylla) odrasli primerci mozgu imati velike i iroke listove.

190

Rajska palma, kentija (Howea forsteriana) najpogodnija palma za uzgajanje u kui. Philodendron Medusae

Bata u kui

Biljke koje se uspeno gaje u enterijeru: Dieffenbachia seguine, poeljno je postavljati po nekoliko varijeteta za kotrast boja Impatiens sp. Caladium bicolor Dracena fragrans Lindenii biljka totem sa gustim buketom lia Polyscias balfouriana Marginata kojoj odgovaraju visoke temperature Hibridna begonija sa krtolama, varijetet koji ima listove napravilnog oblika Saintpaulia ionatha, afrika ljubiica, koja ima dosta varijeteta

191

Enterijeri sa puno svetlosti

Biljke koje se uspreno gaje: Hibiscus rosa-sinensis Monstera (Monestera deliciosa) koja moe lepo da napreduje u ovakvim prostorijama Cissus rombifolia, koji se moe gajiti i u viseim korpama Kafa (Coffea arabica) ova vrsta moe da cveta i daje plodove zahvaljujui osvetljenosti prostorije.

192

U enterijere sa puno svetlosti spadaju i zastakljeni prostori. Biljke okupane svetlou ovde se lepo razvijaju, jer je arhitektonska konfiguracija slina kao kod verande. Biljke se neguju u metalnim posudama sa ciljem da se odravanje svede na minimum. Samo opraivanje oduzima vremena.

Za vei kolorit
Biljke koje se uspeno gaje: Asparagus densiflorus Sprengeri koja ima jako bogatu formu Guzmania x , donosi veoma obojene cvetove tokom vie meseci Caladium bicolo, cvee u vidu koplja, ivih boja Dracena dermensis Janet Craig drvo za kuu Cordyline terminalis, listovi purpurni i boje zlata Sobna puzavica (Tradescantia fluminensis) koja se jako lako uzgaja i veoma je dekorativna Kroton (Croton variegatum) Acalipha pendula, ima lepe jarkocrvene cvasti Jelenski rogovi (Platzicerium bifurcatum) paptrat jedinstvenog oblika, epifita

193

Zainske biljke uz biljke enterijera

Ideja je da se zainske biljke i biljke za enterijer zajedno koriste u kunom prostoru. Cilj je da se napravi mali vrt od biljaka sa kojima se raspolae. Svaka se biljka stavlja u drukiju ukrasnu saksiju, kao doprinos optoj ideji. Da bi se zainske biljke dobro razvijale, potrebn je provetravati prostoriju to je mogue ee.

Biljke koje se uspeno gaje: Begonia x Rieger paljivo zalivanje (da se ne pokvase listovi) Exacum affine, koja cveta od aprila do septembra

194

Perun, biljka koja se dobro neguje u sveem enterijeru Kafa (Coffea arbica), kada dovoljno poraste daje cvetove bele boje Beloperone (Justicia brandegeana), koja cveta relativno retko Ruzmarin, ima bunastu formu, i potreba ma je velika saksija Majina duica, potrebno joj je dosta sunca i povermeno zalivanje

Prozor u zelenilu

Raznovrsnost je od znaaja da bi se izbegao utisak monotonije. Ovakvo ukraavanje prozora trai veoma esto intervencije na cveu. Potrebno je da se esto vri oroavanje i da se ne okleva sa ubrenjem svih biljaka u saksijama, jer rast veoma dobro podstie obilje svetlosti. Ovaj dekor se stalno obnavlja. Biljke koje se uspeno gaje: Begonia Erzthrophzlla, koja daje roze svetove krajem zime Afrika ljubiica (Saintpaulia ionatha) , koja je stalnocvetajua Asplenium bulbiferum Codonanthe gracilis, padajue forme sa belim cvetovima u toku leta Billbergia nutans, bromelija koja je epifit, ima velku gustinu Chlorophytum comosum, formira duge stolone, koji su dekorativni

195

Biljke na verandi
Na dobro provetrenoj i zastakljenoj verandi, kolekcija biljaka mogla bi da se uzgaja tokom itave godine. Tajna uspeha je u umerenom zalivanju i naroito u znatnoj razlici u temperaturi (od 4 do 6C) u toku dana i noi, to je garancija za obilno, skoro neprekidno cvetanje tih biljaka.

Biljke koje se uspeno gaje: Solanum jasminoides, je gibka panjaica ili moe imati grmolik oblik, ima jako lep miris Limun (Citrus limon), koji je ako otporan i ima mirisne svetove Anthemis cupaniana Bougainvillea glabra, sa obljem dekorativnih brakteja Aeonium, sukulenta koja je u formi buna

196

Veranda sa gustim rastinjem

Koristei efekat zimske bate sa staklenim krovom, ova prostorija puta da se izrazi rasko biljaka koje mogu postati dinovske kada su zasaene direktno u zemlju u takozvane prirodne ardinjere, koje se izvanredne za slobodan razvoj korena. U toku zime minimalna temperatura od 14-16C odrava se uz pomo centralnog grejanja. Automtski ureaj obezbbeuje provetravanje prostorije na pojavu i najmanjeg sunevog zraka. Potrebno je redvno oroavanje lia.

Biljke koje se uspeno gaje: Kentija (Howea belmoreana), palma kja dostie visinu od 3 m Cymbidium hibrid, orhideja za punu svetlost

197

Heliconia stricta, ima listove duine 1.5m, i cvetove izuzetne lepote Yucca elephnatipes, to je grm sa polukrutim listovima 2-4m Alocasia macrorrhiza ima listove od 1m u vidu koplja Dracena margianta koja je otporna na razna iskuenja Euphorbia tirucalli, velika biljka , veoma razgranata , 2-3m

Palme na verandi
U veoma povoljni uslovima sa odgovarajuom temperaturom i svetlou, kroz nekoliko godina one mogu dostii visinu od 2 metra. Zimi temperatura moe pasti do 13C, pod uslovom da se izbegavaju velika odstupanja.

Biljke koje se uspeno gaje: Palma (Chrusalidocarpus lutescens), palma sa jako gustim granama Rafis (Rhapis exelsa) patuljasta palma Nar (Punica granatum) ima lepe crvene listove Zvezdan (Lotus berthelotii) vitka sa granama koje padaju Sobna lipa (Sparmania africana) Kordiline (Cordiline australis) koja formira dekorativne listove Kozlac, Calla (Zantedeschia aethiopica), ima velike rairene brakteje

198