P. 1
Le korbizije

Le korbizije

5.0

|Views: 1,848|Likes:
Published by Jelena Dobrivojevic

More info:

Published by: Jelena Dobrivojevic on May 07, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/17/2013

pdf

text

original

*Ovde unesite naziv Vase škole , na primer Elektrotehnička škola Nikola Tesla, Zrenjanin

MATURSKI RAD

Tema :

Le Korbizije

Profesor-mentor: *ime mentora

Učenik: *Vase ime, razred

.....................................3 Na uzglavlju bolesnih gradova......................................................................4 Iznenađenja u poznim godinama...........................................2 U potrazi za "Novim duhom" u Parizu............9 2................ 2010............10 3 UTICAJ NA DRUGE UMETNIKE................................................................................................Maj......................................................5 Dualitet i mnogostranost.............................8 2.............................................4 2 ŽIVOT I DELA........2 UVOD.........6 Od skandala do priznanja... 2010....1 Evropa kao učionica.......................................................................................3 1 MODERNA ARHITEKTURA...........................5 2..............................................9 2...........................11 LITERATURA.........5 2...........................................................................12 2 .......................................... SADRŽAJ Maj.......................10 ZAKLJUČAK............................................................6 2.....................................................................................

pseudonim francuskog arhitekte švajcarskog porekla. avgusta 1965. Charles-Édouard Jeanneret-Gris). a umro je 27. Le Corbusier) ili samo Korbizje . Sa četrnaest godina počeo je pohađati umetničku školu. Počeo je rano slikati i učiti graverski zanat. La Chaux-de-Fonds) u Švajcarskoj. na Međunarodnoj izložbi cizeliranih časovnika u Torinu njegov rad je nagrađen diplomom. 3 . u mestu Šo de Fon (fr.UVOD Le Korbizje (fr. vajar i pisac a poznat je i kao suosnivač purizma. čije je pravo ime bilo Šarl-Eduar Žanre-Gri (fr. u Francuskoj. oktobra 1887. Le Korbizje je bio arhitekta i urbanista a takođe i slikar. Godine 1902. Rođen je 6. ali uskoro se posvetio arhitekturi. a mati muzičarka. Le Korbizje se rodio u porodici umetnika: njegov otac je bio slikar i graver brojčanika na časovnicima.

funkcije i konstrukcije. Naziv „modernizam“ je odvođen iz francuskog jezika koji obeležava savremenost pod ovim pojmom se kod nekih istoričara umetnosti podrazumeva i postmoderna arhitektura. veka. Le Korbizje je opisao zgrade kao „mašine za stanovanje“ali ljudi nisu mašine i ne žele da žive u mašini. Viktor Horta u Briselu.Rusel Hičkok i koji su prikazali trendove savremene arhitekture koja je niti zblizila i upoznala svet sa probijanjem t. Ludvig Mis van der Roe i Valter Gropijus u Nemačkoj koji su obadva bili i direktori Bauhausa jedne od mnogih evropskih škola koje su usmeravale tradicije u umetnosti i zanatima. Kristalna palata Josef Pakstona na izložbi 1951. Moderna arhitektura.tim godinama ove građevine su bile ujedinjene u internacionalni stil. Antoni Gaudija u Barceloni. godini došla je važna MOMA izložba kao prikaz savremene umetnosti čiji su organizatori bili Filip Džonson i Henri. godine i ova arhitektura se zasnivala na novoj metodi stvaranja koja se odvodila od forme. Bilo ko da je od njih u pravu oko 1900.. 4 .1 Velika trojka obično raspoznavana kao Le Korbizje u Francuskoj. Drugi opet istoričari umetnosti smatraju nastupanje moderne arhitekture u vezi sa reakcijom na elkekticizam i istoricizam 19. Frenk Lojd Rajt je uticao na karijere evropskih modernista i ako je on odbio da se u njih svrstava svojom organskom arhitekturom u kojoj je odredio teoriju i principe. gvožđe.1 MODERNA ARHITEKTURA Modernistička arhitektura je vrlo širok pojam koji obuhvata mnoge stilove i građevine sa sličnim karakteristikama u arhitekturi. jeste rani primer a možda najbolji je primer neboder u Čikagu koji je realizovao Luis Saliven 1890. Neki istoričari vide evoluciju moderne arhitekture kao socijalni rad koji je blizu povezan sa projektom modernosti i rezultat je društvenih i političkih revolucija. 2004. primarno je pojednosavljenje forme i odstranjivanje dekoracije. Beograd. Tokom sredine veka neki arhitekti su započeli eksperimente sa organskom arhitekturom i ovom formom su došli do ljudskijeg odnosa u svojim rešenjima. Drugi je vide kao primarno upravljanje tehnoločkih i tehničkih mogućnosti i razvoja i dostupnost novih materijala kao čelik. godine. Orion Art. U 1932. – 1975. Može se smatrati da se modernizam razvijao od oko 1918. Oto Vagnera u Beču može da se obeleži kao borba starog i novog u arhitekturi. Rad Luis Salivena u Čikagu. kao čelik.. U 40. Sa Drugim svetskim ratom mnogi važni arhitekti bauhausa su otišli u SAD i tamo nastavili rad. internacionalnog stila u arhitekturi. beton i staklo i vide savremene zgrade kao deo industrijske revolucije. Kritičari međunarodnog stila su izjavljivali da njihova oštra pravougaona geometrija nije primerena za ljude. Moderni oblakoderi rešeni su na jednostavan način bez dekoracije i primenjuju nove materijale. Srednji modernizam veka ili organski modernizam bio je 1 Kenet Frempton. Stil je postao najviše evidentan u dizajnu oblakodera. staklo i beton. Ovakav termin koristi se u nekim zemljama kojim se obeležava umetnost secesije koja se u raznim zemljama javlja pod različitim imenima.te godine mnogi arhitekti po celom svetu razvijali su nove tendencije u arhitekturi u vezi sa novim tehnoločkim mogućnostima.z.

veka. ali i kroz razvoj sasvim oprečnih ideoloških i likovnih opcija. napisao je 34 knjige ukupne dužine oko 7. zasnovane na nadanjima pobuđenim brojnim tehnološkim probojima. purizma. kroz pojavu i rast velikih pokreta: futurizma. Moderna arhitektura je tokom 60. bauhausa. godine i posthumnih projekata. institucije poslovanja. Ona je bila suočena sa rešavanjem mnogih novih arhitektonskih programa i stvarala je modele za masovnu stambenu izgradnju. nove objektivnosti i konstruktivizma. Medutim. sa mogućim izuzetkom Adolfa Losa u jednom periodu i Frenka Lojda Rajta tokom čitavog njegovog života. i realnosti kao proizvoda nagle industrijalizacije. ekspresionizma. tako da je on bio jedan od prvih profesionalnih arhitekata koji su radili na nekoliko kontinenata istovremeno. više od 400 slika i fotografija. uvek spreman da iznova menja svoje javno lice. Izmedu kuće Fale sagradene od 1906.000 crteža. zaveštavši nam u isto vreme delo jedinstveno po svojoj kompleksnosti. već isključivo njeno izveštačeno korišćenje. koji se odvijao u vremenu između dva svetska rata. godine . Alvar Alto i Ero Sarinen bili su dva najplodnija arhitekta u ovom pokretu koji je uticao na modernu arhitekturu savremenika. Sarkazam i kleveta pratili su Le Korbizija skoro čitavog života i postao je jedan od retkih arhitekata čije je slavno i nadaleko poznato ime biio sastavni deo svakodnevnog života običnih Ijudi. kao što su nastavak neoklasične tradicije. društvene servise. Iako su načinile drastičan raskid sa neposrednom prošlošću. ujedinio je u sebi sve tenzije 20. do 1907. nametnuvši se kao medunarodno priznat arhitekta daleko ispred svih ostalih.000 strana i na stotine novinskih članaka. godine -pseudonim Le Korbizije usvojio je tek 1920. Modema arhitektura bila je rezultat uklapanja idealizovane vizije društva. koji su poput Le Korbizijea u sebi otelotvorili nade i razočaranja industrijskog doba. ne pre-staju da zadivljuju. 2. zahvaljujući litografiji i modernoj štampi postao je i javna ličnost čije su najrazličitije opaske često izazivale pometnju. kubizma. de stajla. U njihovim delima postoji kontinuitet sa arhitekturom udaljenih perioda prošlosti shvaćeno i reinterpretirano na potpuno nov način. a još je manje onih koji su u tolikoj meri razbesneli i zapre-pastili svoje savremenike. Ovaj sveprisutni čovek.bio je toliko okrenut proizvodnji satova da je 5 . Za sobom je ostavio 8. 44 skulpture i 27 nacrta za tapiseriju. 2 ŽIVOT I DELA Malo je arhitekata. arhitektura totalitarnih režima i Art Deco. Le Korbizije je projektovao 75 zdanja u 12 zemalja i 42 velika urbanistička plana. posmatra se na tri načina: kroz stvaralaštvo vodećih ličnosti modernizma.1 Evropa kao učionica La Šo-de-Fon. grad u Švajcarskoj Juri u kome je Šarl Eduar Žanere roden 1887. Period kristalizacije modemizma. Pored obimne poslovne korespondencije. njegovi radovi koji se neprekidno protežu kroz šest decenija. arhitekte avangarde nikada nisu odbacivale istoriju samu po sebi. Le Korbizije je dostigao punoletstvo u periodu kada su automobili i avioni postajali uobičajeno prevozno sredstvo. složena komunikaciona čvorišta.-tih godina izgubila svoj smisao i bila je potisnuta nastupanjem postmoderne arhitekture. a rešavala je i probleme velikih urbanih sistema.prihvaćen zbog njegove prirode koja se okreće ka igri.

kao i Život Hristov. Interakcija između industrije i vizuelnih umetnosti ovde je stvorila osnovu za Žanereove profesionalne aktivnosti. umetnik koji je izrađivao plakate. ovaj mladić se od kurseva na kojima je trebalo da nauči duborez. Poput Valtera Gropijusa i Misa van der Roea.Karl Marks jednom za njega rekao da je "jedna velika fabrika satova". Na Akropolju. imala su presudan uticaj na njegovo obrazovanje. kao i za neobične zgrade kao što je kartužijanski manastir u Val d'Emi. osnovne komponente Frebelovog učenja kojem je Žanere bio izložen kao dete. arhitekte brojnih zgrada i festivalskog teatra te reformističke zajednice. U Minhenu upoznaje pisca Vilijema Ritera koji mu pomaže da pomiri razlike izmedu germanske i latinske kulture. gde je crtao ruralne gradevine. Ničeovski imperativ "Postani ono što jesi!" postaće njegov moto. TACHEN/IPS. 2.2 Ipak. u prizemlju ikonoklastične zgrade u rue Franklin. Riter. Nakon Grčke. godine. br. zajedno sa švajcarskim koreografom Žakom Dalkrozom. zatim se pridružio njegovom bratu Albertu. Na svom putovanju prvo je posetio Prag. 25a. zatim Rim i čarobnu prirodu koja okružuje Hadrijanovu vilu u Tivoliju. U tom okruženju Ijudi su verovali u edukativne vrline geometrijske fbrme. dom) i 2 Žan-Luj Koen. kao i mladi Frenk Lojd Rajt 20 godina ranije. nebrojena putovanja po Evropi i šire. Čim je pogledao Žanereove skice. a 1908. Fascinirao ga je urbani horizont otomanskog glavnog grada i uradio je bezbroj crteža grada i kuća na strmim padinama brda. radio je sa berlinskim arhitektom Peterom Berensom. gde je otkrio rigorozni neoklasicizam Hajnriha Tesenova. gde je živeo u jednoj sobi na tavanu u rue Quai Saint-Michel. jedna je bila u Konstantinopolju. Zatim je otputovao u Beč i Pariz gde mu je Ežen Grase. zatim Srbiju i Bugarsku. Učestvovao je u projektu Oranske ka-tedrale. Beograd: IPS Media. Nakon toga L'Eplatenje ga šalje u Nemačku da proučava inovacije u dekorativnim i industrijskim umetnostima i da napiše knjigu pod naslovom La Construction des villes. godine: kultumi. i 1912.2 U potrazi za "Novim duhom" u Parizu Kao reakciju na uništavanje delova okupirane Francuske 1914. druga u Atini. čiji je cilj kritika lokalnih ideja i projektovanja. otkrio je Pompeju. zainteresovao se za dekor. 2006 6 . u vrtnom naselju Helerau u blizini Drezdena. Emesta Renana i Slavni Prosvetitelji Eduara Šurea. na koja je išao čtavog zivota. Fridriha Ničea. što je Žanere i učinio. Žanere je 1908. kao i sa zgradama Anatola de Bodoa i Anrija Sovaža u Parizu i Tonija Garnijea u Lionu. zajedno sa inženjerom Maksom di Boaom razvija kuću "Dom-ino" (naziv je nastao od latinskih reči domus (kuća. Na izrazito personalizovanoj mapi Evrope koju je nacrtao Le Korbizije nalaze se tri vrste lokacija koje je posećivao izmedu 1907. godine čitao knjige Tako je govorio Zaratustra. Žanere se divio arhitektonskom ansamblu koji će na njemu ostaviti neizbrisiv trag. Le Korbizije. Težio je da pronikne u misterije "jezika kamena". Ovo putovanje imalo je dve okosnice. Ogist Pere ga je zaposlio na 15 meseci u svom birou. koji je bio dobro upoznat sa slovenskim svetom. knjigu koja uzdiže proroke. U Parizu. savetuje ga da putuje dalje na istok. Per je pomogao ovom mladiću da razvije svoj ukus i upoznao ga sa vijaduktom CarabitCustava Ajfela na centralnom masivu. godine projektovao je lovački dom La Solou Solonji u centralnoj Francuskoj. U lokalnoj umetničkoj Školi koju je vodio slikar Šarl L'Eplatenje i koja je bila prožeta idejama Džona Raskina i pokreta Arts and crafts. poklon od L'Eplatenjea. tesanje i graviranje kutija za satove postepeno okretao arhitekturi. industrijski i folklorni centri. pričao o eksperimentima braće Pere koji su "stavljali beton sa gvozdenim šipkama u drvene kutije". Na svom prvom putovanju posetiojeToskanu gde je uradio sup-tilne akvarele zgrada u Pizi Sijeni i Firenci.

Ozenfan i Žanere. U 28 brojeva ovogčasopisa. kao i bilo kakve dekorativne tendencije. godine. kafanske čaše. u obliku slova L ili U. ujedno i forum za njihoveteorije i kritičke radove. knjigu koja je Francuskoj davala primat u novom arhitektonskom pokretu. "ilustrovani internacionalni časopis o savremenim dešavanjima". Obično grupisane u redove. Fernan Leže i Žak Lipčic i posećivao važne prodajne izložbe Kanvajlera i Uhdea. Putem pisama Žanere ostaje u bliskoj vezi sa Pereom i počinje da piše (ali nikad ne dovršava) delo France-Al-lemagne. Naziv časopisa pozajmljen je iz jedne pesme Gijoma Apolinera. godinu razmišljajući o crtežima i planovima u knjigama o urbanizmu i vrtovima. dobili su priliku da pišu o tekućim dogadajima u oblasti politike. U početku vodi dvostruki život arhitekte i intelektualca. umetnosti i nauke. Isfrustriran svojim radom. Slika 1. promena). Kao deo projekta "povratak redu" započetog tokom rata. odlučan da osvoji taj grad. ali su odbacivali distinkciju izmedu umetnosti i svakod-nevnih predmeta. počinje da preispituje posleratne socijalističke pokrete i da staje na stranu reformatorski orijentisanih poslodavaca. od kojih je poslednji izašao 1925. Vizuelni svet Novogduha ličio je na platna koja je oslikao Žanere posle 1919. Ozenfan i Žanere tražili su pročišćen. Zajedno izlažu svoja dela 1918. Zahvaljujući Ozenfenu upoznao je umetnike kao što su Huan Gris. godine u galeriji Thomas u Parizu. Ozenfan i Žanere objavljuju rad Apres le cubisme. pre svega zahtevaju konstrukciju u kojoj se kombinuju betonski stubovi i ploče i na taj način ostavljaju najveći broj mogućnosti za dizjan fasade i konfiguraciju osnove. Perspektiva Žanare se 1917. Jedini projekat koji sprovodi u delo je vodeni toranj sa neoklasičnim detaljima. koju će na kraju ostaviti nedovršenu. koji mu vraća veru u njegove sposobnosti kao slikara. sa ciljem da dovrši svoju knjigu La Construction des villes. Žanere i Ozenfan objavljuju L'Esprit nouveau (Novi duh). poput jezika koji je koristio kubizam. smešten u vinogradu u Podensacu u Bordou. 1914. Kao propratni materijal uz izložbu. na kojima je ku-povao radove kubista za bankara iz Bazela Raula La Roša. gitare i cevi ulazili su u dijalog sa pravougaonim oblicima knjiga i kocki. 7 . Kuća „Dom-ino”. godine nastanjuje u Parizu.. Preko Perea upoznaje slikara Amedea Ozenfana. zajedno sa pesnikom i promoterom dadaizma Polom Dermeom. godine. koji je u prvom broju usvojio pseudonim Le Korbizije (koji podseća na ime njegovih predaka Lekorbezije i možda na ime slikara Le Fokonijera). rafiniran jezik. kao domine. Da bi naglasili formalne konstante konstruisali su svoje slike od skupova tipskih objekata: zakrivljene površine buteljki.innovatio (novina. urednika časopisa L'Elan. Provodi 1915. gomile tanjira. manifest u kojem izlažu donekle dvosmislene ideje o estetici Godine 1920.

Mnoga od ovih putovanja završavala su se tako što je započinjao rad na novom planu. što je predstavljalo novinu u njegovim planovima. godine.projekte na specifičnim lokacijama za nekonvencionalne dobrostojeće klijente koji su do njega dolazili preko Novog duha ili izložbi.3 Na uzglavlju bolesnih gradova Dvadesetih godina 20. 1997. u kome odbacuje "koridorsku ulicu". Poslednji broj Novog duha. koje se nije sastojalo samo od arhitekata. Crkva Notr Dam.uporedo sa projektima zgrada naglašenog ekonomičnog pristupa . Sa druge strane Le Korbizije je radio . godine u potpunosti su transformisala njegovu percepciju gradova i predela. Ka pravoj arhitekturi. Dovodeći u vezu Partenon sa Delaž automobilima. Naoružan svojim prvim manifestima. koji je on zamislio kao "zeleni grad". Godine 1930. 1999. Dovodeći u pitanje "medicinski" pristup prema kome su evropski urbanisti smatrali da će izlečiti "bolesti" velikih gradova. pretvoren je u Almanah moderne arhitekture 1926. godine.-1955. Beograd. Godine 1925. br. Sa jedne strane nastavio je studiju serije "Dom-ino" započetu 1914. za-govarao je radikalan "hirurški zahvat" udaljavajući se od sopstvenih ideja o lepom. 29.. Delo Vers une architecture ubrzo je prevedeno na nemački i engleski i smelim poredenjima povezalo je mehaničkr svet i svet umetnosti otvarajući čitalaštvu. sovjetske vlasti konsultovale su ga oko pitanja decentralizacije ustanova za rekreaciju. godine. Za sloganima iz dela Vers une architecture usledili su oni izdela Urbanisme. Ronšan. obajvio je dela Urbanisme. mogućnost za novi pravac razmišljanja. Kao čovek i arhitekta sklon provokacijama. Gradski administrativni centar sada je jasno odvojen od stambenog dela.3 Slika 2. Francuska 2. 1951. 8 . održao je nebrojeno mnogo predavanja po Evropi. Le Krobizije ubrzo postaje ikonoklastični urbanista. Le Korbizije sugeriše da se lepota kamena koji je uobličio vajar može porediti sa kamenom uobličenim "mehaničkom rukom". kasnije nazvan "La Ville radieuse" (Ozareni grad) uključio je prostor za industrijsku proizvodnju. Njegov "odgovor Moskvi".Časopis je imao internacionalnu čitalačku publiku i u njemu je Le Korbizije objavio nekoliko članaka koji će kasnije postati deo antologija kao što je Vers une architecture iz 1923. Predavanja koja je održao na svojoj turneji po Južnoj Americi u jesen 1929. L'Art dćcoratif d'aujourd'hui i La Peinture moderne koja je pisao u saradnji sa Ozenfanom. Nije ih više otkrivao iz 3 Le Korbizije. veka njegovi arhitektonski projekti razvijali su se u dva potpuno različita pravca. Građevinska knjiga.

godine.4 Iznenađenja u poznim godinama Uz šezdeseti rodendan iza sebe. Svoju dobro zaokruženo javno lice neprestano je menjao. kao da živi u šumi" . On nikada ne sme (ali da li će mu to uspeti?) da oslabi. težio je da kreira "neiskaziv prostor". Le Korbizijese bavi arhitekturom i to je sve. godine. šokirao je sve one koji su ga svrstavali medu belu estetiku i tomove iz dvadesetih godina 20. prototip jedne od velikih stambenih zgrada sa kojima se poigravao još od 1922.55. uživajući u svetskoj slavi. veka. a zatim ponovo. godine.jer on nije uspeo da sprovede u delo ni jedan od svojih urbanističkih planova. reporter i dekorater.perspektive tla nego iz aviona. godine. skicirao je planove za Buenos Aires. Počeo je da vaja uz pomoć stolara Džozefa Savina 1946. za kojima je usledio plan za Alžir. slikar . Kada je izmedu 1951 . Montevideo i Sao Paolo. Eduar Žanere je čovek od krvi i mesa koji je prošao kroz sve one blistave i očajne avanture jednog prilično turbulentnog života. bitno je reći da je on bio i majstor. Njegova fascinacija aeronaut'tkom koja se vidi u njegovoj ilustrovanoj knjizi Aircraft (Vazduhoplovstvo) objavljenoj na engleskom jeziku u Londonu 1935.kritičar i esejista. na koji će se oslanjati svi njegovi projekti do 1965. godine otkriva unutrašnji dualitet "Le Korbizije je pseudonim. arhitektonsku sintezu koja je išla dalje od inženjerskih analiza. sistem univerzalnih proporcija baziranih na zlatnom preseku i Ijudskim proporcijama. Zahvaljujući poverenju koje je u njega imao indijski premijer Džavaharlal Nehru. U jednom pismu iz 1926. konačno je uspeo da projektuje ceo grad Ćandigar ni iz čega i da realizuje administrativne zgrade Pendžaba. veka zasnovane na platonovim idejama.zbog čega je izjavio da su mu "oduzeta sva prava. Zadivljen prizorom pampasa i velikih južnoameričkih reka.iako je smatrao "da su ga slikari profesionalci odbacili” . iskoristivši priliku da pametno iskoristio klimu i svetlo Indije kombinujući h svojim omiljenim temama. 2. godine dobio ideju za skulpturalnu crkvu Ronšan. Raskidajući sa veličanjem tehnološke estetike." Ovaj dualitet je ono zbog čega su njegove najradikalnije građevine zanimljive i ono što daje dubinu njegovim slikama. ali sprovedena u delo od strane drugih . bazirana na njegovim idejama. kada je u istom periodu koristio vernakularne sisteme gradenja za Kuće Žaul. jer iako nije slikar. uspeo je da sagradi prvi stambeni blok pod nazivom Uniti d'habitation u Marseju. U isto vreme sagradio je dve kuće i zgradu u Ahmedabadu.. godine. Ipak.. Uradio je sve što je u njegovoj moći da svom radu da veću koherentnost fbrmulišuč "Modubr".5 Dualitet i mnogostranost Tokom svoje duge karijere Le Korbizije je bio čuven po zdanjima Unite d'habitation (Marsej blok) i crkve Ronšan. takode razvija svoju teoriju o "sintezi velikih umetnosti". slikarstvo mu je oduvek bila strast i oduvek je slikao. kao i po oštrim komentarima koji mu nikada nisu neodstajali i koji će poprimati sve melanholičnije tonove kako godine budu prolazile. 2. On traži nemotivisane ideje. slučajno samo deset godina stariji od Le Kor9 . Le Korbizije započinje jedan novi život. Krug u kome se Le Korbizije razvijao sastojao se od Ijudi različitih generacija. često ga je navodila da koristi ovo prevozno sredstvo. U njegovim očima rekonstrukcija Evrope bila je neuspešna isto koliko i izgradnja sedišta Ujedinjenih nacija u Njujorku. Međutim. a zatim da pravi nacrte za tapiserije 1948. On je entitet koji nema veze sa težinom krvi i mesa. ako neko želi da рronikne u njegovu ličnost iz perioda dvadesetih godina 20. Žanere slika. počevši od očinskih figura kao što su L'Eplatenje i Ogist Pere.

10 .bizijea. Vila Savoj. godine. na Međunarodnom kongresu moderne arhitekture (CIAM) izmedu 1928. kao što su oni sa Aleksandrom Vesninom i ruskim konstruktivistima 1928. Salvador Dali ga je ismevao. zajedno sa Gropijusom. Janson. Novi Sad. da bi promovisao radikalne ideje medu medunarodnom elitom. tadaŠnji ministar kulture. dok su sa Valterom Gropijusom bifi nešto inten-zivniji. 3 UTICAJ NA DRUGE UMETNIKE 4 H. bili su problematičniji. sa Luciom Kostom i mladim arh'rtektama iz Ria. Neki kontakti u inostranstvu bili su mu takode bitni. sa čijim se radovima upoznao u veoma ranoj fazi. veka Le Korbizije je bez ikakve sumnje bio zvezda. Petera Berensa. kome će Le Korbizije okrenuti leda i minhenskog arhitekte Teodora Fišera. Le Korbizije je' postao javna ličnost. godine. Slika 3. tačnije velik broj javnih ličnosti u jednoj. i 1959. uvek je bio na distanci. bio je "ludak" ili "surovi čovek" neobradenog betona. Francuska Pedesetih godina 20. 2005. njegovi ikonoklastični članci prvo su od njega napravili ničeovskog pobunjenika. a antikomunistički nastrojeni kritičari nazivali su ga "trojanskim konjem boljševizma". sve dok ga Andre Malro. nije angažovao in extremis da sagradi muzej koji je priželjkivao da uradi tokom poslednjih trideset godina. u očima onih koji su kritikovali njegov projekat Unitćd'habitation (Marsejski blok). Njegovi kontakti sa Mizom van der Roeom bili su sporadični. Poasi.W. Ciriški istoričar umetnosti i generalni sekretar CIAM-a Zigfrid Gidion bio mu je blizak prijatelj.-1931. Istoričar umetnosti Pjer Frankastel kritikovao ga je zbog želje da nametne sreću stanarima svojih zgrada na skoro totalitaran način. a ipak. francuske vlasti su ga manje-više zaobilazile.6 Od skandala do priznanja Od trenutka kada se Novi duh probio na svetsku scenu. Le Korbizijeov odnos sa Frenkom Lojdom Rajtom. Oskarom Nimejerom i Alfonsom Eduardom Reidijem u Brazilu. a zatim nihilističkog uništitelja. prema kojem je do kraja života izražavao veliko poštovanje i privrženost. Istorija umetnosti. Posle 1945. Le Korbizije je podržavao program Bauhausa i učestvovao je. 1928. Prometej.4 2. kao što je Andre Lursat. Pre nego što su njegpvi prvi proje'kb' potakli ruske vode da u njemu vide "epitom modernog čoveka". godine. ali njegovi odnosi sa nekim od francuskih članova CIAM-a.

on ignoriše trendove moderne arhitekture i gaji svoju filozofiju dizajna. arhitektonski detalj je zapravo ono što izdvaja Botinu arhitekturu. portali. Zgrada kompanije Harding u Mindenu Nemačka 1995. Ticino Švajcarska 1980-82. Ono što već od prvih radova karakteriše Botin stil jesu jednostavne i stroge geometrijske anvelope objekata. uvek radoznao. ali ne može se reći da spada u tipičnog predstavnika savremene arhitekture. Italy ZAKLJUČAK Le Korbizje arhitekta. Slika 6. 11 . okviri. Onaj kreativni će doći kasnije. na njegovim objektima dovode u potpuni sklad strogoću savremene estetike i urođenu nam potrebu za klasičnim detaljem. Sa zavidnom konzistencijom i posvešćenošću. Richard Meier obično projektuje bele neokorbizijanske forme sa emajlinarnim staklom i pločama. ali upravo je opeka ta glavna tačka preseka u kojoj se ove suprotnosti sastaju i stvaraju autentični stil. Dio Padre Misericordioso aka Jubilee Church. arhitekture i života koju su mnogi arhitekti posle njega nastavili da istražuju. angažovan.Kao jedan od najvećih predstavnika modernističkog pokreta Le Korbizije je nesumnjivo izvršio veliki uticaj na mnoge svoje sledbenike. Ove strukture se obično igraju sa linearnim odnosima platformi i ograda. Iako se oblik i dubine otvora mogu posmatrati kao sledeća karakteristika njegovog stila. Iako sve slično izgleda. Natprozornici i nadvratnici. i Bota koristi pun spektar materijala. Slika 4. Vinarija Sureveto Italija 1999/2000. on uspeva da generiše beskrajne varijacije na njegovu jedinu temu. venci i kaskade. Kuća Rotonda Stabio. kritičan. Odličan arhitekta nije isključiv. Rome. balustrade. Takvog Korbizijea je lako prepoznati u njegovim ranim pisanjima gde se vidi njegov istraživački duh. dopunjuju i uobličavaju u savremene tokove stvaralaštva. pisac koji je polemisao sa svetom oko sebe. slikar. Slika 7. Richard Meier sve projekte bazira na istom projektantskom konceptu. Neki od njih koji su dali pečat arhitekturi današnjice su Mario Bota (Botta) i Richard Meier. Svojom jednostavnošću i minimalizmom je uveo jednu novu perspektivu sagledavanja umetnosti. Slika 5.

Novi Sad. Le Korbizijeova posthumna slava poprimila je toliko zadivljujuće dimenzije da bi neki od njegovih nerealizovanih projekata mogli biti realizovani. Medutim. 12 . ali to je radio pre svega zato što je bio svestan rešenja koja arhitektura. može da pruži.W. njegova karijera zahtevala је i poltičko angažovanje. makarto bio i njegov sopstveni. kuća Erazuris. projektovana tridesetih godina 20. sa druge strane. Niko nije bio manje "korbizijeovski" od samog Le Korbizijea. da bi mogla da se sagradi. Na neki riaćin.Le Korbizijeova karijera mogla bi da se sumira kao niz divergentnih. 2005. ako ne i kontradiktomih stavova. suočena sa urbanističkim problemima. Istorija umetnosti. Janson. Bazirala se na neutaživoj znatiželji prema problemima grada i njegovih transfbrmacija. Le Korbizije je postao priznati inovator zahvaljujući svojoj sposobnosti da pruži teorijsku pozadinu. njegova karijera bila je i logocentrična. jer se njegova arhitektura otkriva i odreduje putem pisane kojom objašnjava svoje namere. LITERATURA  H. Paviljon "L'Esprit nouveau" (Novi duh) do tančina je rekonstruisan u Bolonji. Ne samo što se nije ograničio na jedan stil. istoriji arhitekture i vemakulamog. Možda se poigravao idejom da će uspeti da ubedi različite vtestodrsce u ispravnost i neophodnost svojih teza. a crkva Firminije precizno proučena pre njegove smrti. predstavljale bi malo šta sem beživotnih maketa u prirodnoj veličini kada bi stvarno bile sagradene. veka za Čile i Cuvemerova pafata u Čandigaru. već je mnogo puta preispitao i svoj sopstveni arhitektonski diskurs. Prometej.

 Žan-Luj Koen. Le Korbizije. 2004.net/index.fr/ 13 .co.org/2009/19_4_otbie-le-corbusier.  Miloš R. Beograd.city-journal. 1999.htm  http://www. Beograd: IPS Media.org/wiki/Category:Le_Corbusier_buildings  http://www. Kenet Frempton.fredcamper. knjiga 2A.designdictionary.wikipedia. Moderna arhitektura.fondationlecorbusier. TACHEN/IPS.html  http://www. Beograd.com/A/Accretions/AC005/index. Perović. 2005.html  http://www. Orion Art. Građevinska knjiga.uk/en/lecorbusier. Istorija moderne arhitekture. 1997.artfacts.php/pageType/artistInfo/artist/2312  http://www. Ka pravoj arhitekturi. 2006  http://en.  Le Korbizije. Beograd.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->