*Ovde unesite naziv Vase škole , na primer Elektrotehnička škola Nikola Tesla, Zrenjanin

MATURSKI RAD

Tema :

Le Korbizije

Profesor-mentor: *ime mentora

Učenik: *Vase ime, razred

.....6 Od skandala do priznanja.....................3 Na uzglavlju bolesnih gradova....................................................................................................6 2...........................................................................2 U potrazi za "Novim duhom" u Parizu..............10 3 UTICAJ NA DRUGE UMETNIKE.................................................................... 2010...................................................5 2...........................................................4 Iznenađenja u poznim godinama...................................9 2...............................3 1 MODERNA ARHITEKTURA........................................................................4 2 ŽIVOT I DELA............ SADRŽAJ Maj..............................Maj........10 ZAKLJUČAK....................12 2 .....................................................................2 UVOD.........11 LITERATURA....................................................................................................9 2.........8 2.................................. 2010...5 Dualitet i mnogostranost..............................5 2.........................1 Evropa kao učionica.......................................

čije je pravo ime bilo Šarl-Eduar Žanre-Gri (fr. Godine 1902. u mestu Šo de Fon (fr. oktobra 1887.UVOD Le Korbizje (fr. Le Korbizje je bio arhitekta i urbanista a takođe i slikar. a mati muzičarka. Rođen je 6. ali uskoro se posvetio arhitekturi. Sa četrnaest godina počeo je pohađati umetničku školu. 3 . Le Korbizje se rodio u porodici umetnika: njegov otac je bio slikar i graver brojčanika na časovnicima. Le Corbusier) ili samo Korbizje . avgusta 1965. a umro je 27. Počeo je rano slikati i učiti graverski zanat. na Međunarodnoj izložbi cizeliranih časovnika u Torinu njegov rad je nagrađen diplomom. La Chaux-de-Fonds) u Švajcarskoj.pseudonim francuskog arhitekte švajcarskog porekla. u Francuskoj. vajar i pisac a poznat je i kao suosnivač purizma. Charles-Édouard Jeanneret-Gris).

Sa Drugim svetskim ratom mnogi važni arhitekti bauhausa su otišli u SAD i tamo nastavili rad. staklo i beton. U 40. Neki istoričari vide evoluciju moderne arhitekture kao socijalni rad koji je blizu povezan sa projektom modernosti i rezultat je društvenih i političkih revolucija. Rad Luis Salivena u Čikagu. Frenk Lojd Rajt je uticao na karijere evropskih modernista i ako je on odbio da se u njih svrstava svojom organskom arhitekturom u kojoj je odredio teoriju i principe. Može se smatrati da se modernizam razvijao od oko 1918. Drugi opet istoričari umetnosti smatraju nastupanje moderne arhitekture u vezi sa reakcijom na elkekticizam i istoricizam 19. Oto Vagnera u Beču može da se obeleži kao borba starog i novog u arhitekturi. Viktor Horta u Briselu. Bilo ko da je od njih u pravu oko 1900. Le Korbizje je opisao zgrade kao „mašine za stanovanje“ali ljudi nisu mašine i ne žele da žive u mašini. Ludvig Mis van der Roe i Valter Gropijus u Nemačkoj koji su obadva bili i direktori Bauhausa jedne od mnogih evropskih škola koje su usmeravale tradicije u umetnosti i zanatima. 4 . Beograd. kao čelik. godine i ova arhitektura se zasnivala na novoj metodi stvaranja koja se odvodila od forme.1 Velika trojka obično raspoznavana kao Le Korbizje u Francuskoj.z. godine. Srednji modernizam veka ili organski modernizam bio je 1 Kenet Frempton. jeste rani primer a možda najbolji je primer neboder u Čikagu koji je realizovao Luis Saliven 1890. 2004. Drugi je vide kao primarno upravljanje tehnoločkih i tehničkih mogućnosti i razvoja i dostupnost novih materijala kao čelik.Rusel Hičkok i koji su prikazali trendove savremene arhitekture koja je niti zblizila i upoznala svet sa probijanjem t. Kritičari međunarodnog stila su izjavljivali da njihova oštra pravougaona geometrija nije primerena za ljude.te godine mnogi arhitekti po celom svetu razvijali su nove tendencije u arhitekturi u vezi sa novim tehnoločkim mogućnostima. U 1932. internacionalnog stila u arhitekturi. Moderna arhitektura. Antoni Gaudija u Barceloni. beton i staklo i vide savremene zgrade kao deo industrijske revolucije.tim godinama ove građevine su bile ujedinjene u internacionalni stil. godini došla je važna MOMA izložba kao prikaz savremene umetnosti čiji su organizatori bili Filip Džonson i Henri.1 MODERNA ARHITEKTURA Modernistička arhitektura je vrlo širok pojam koji obuhvata mnoge stilove i građevine sa sličnim karakteristikama u arhitekturi. Kristalna palata Josef Pakstona na izložbi 1951. Tokom sredine veka neki arhitekti su započeli eksperimente sa organskom arhitekturom i ovom formom su došli do ljudskijeg odnosa u svojim rešenjima. Naziv „modernizam“ je odvođen iz francuskog jezika koji obeležava savremenost pod ovim pojmom se kod nekih istoričara umetnosti podrazumeva i postmoderna arhitektura. primarno je pojednosavljenje forme i odstranjivanje dekoracije. Moderni oblakoderi rešeni su na jednostavan način bez dekoracije i primenjuju nove materijale. veka. Ovakav termin koristi se u nekim zemljama kojim se obeležava umetnost secesije koja se u raznim zemljama javlja pod različitim imenima.. funkcije i konstrukcije. Stil je postao najviše evidentan u dizajnu oblakodera. Orion Art.. – 1975. gvožđe.

godine i posthumnih projekata. koji su poput Le Korbizijea u sebi otelotvorili nade i razočaranja industrijskog doba. 44 skulpture i 27 nacrta za tapiseriju. grad u Švajcarskoj Juri u kome je Šarl Eduar Žanere roden 1887. sa mogućim izuzetkom Adolfa Losa u jednom periodu i Frenka Lojda Rajta tokom čitavog njegovog života. kroz pojavu i rast velikih pokreta: futurizma. Ovaj sveprisutni čovek.000 crteža. Medutim. godine -pseudonim Le Korbizije usvojio je tek 1920. Modema arhitektura bila je rezultat uklapanja idealizovane vizije društva.-tih godina izgubila svoj smisao i bila je potisnuta nastupanjem postmoderne arhitekture. nametnuvši se kao medunarodno priznat arhitekta daleko ispred svih ostalih. kao što su nastavak neoklasične tradicije. Pored obimne poslovne korespondencije. njegovi radovi koji se neprekidno protežu kroz šest decenija. i realnosti kao proizvoda nagle industrijalizacije. ali i kroz razvoj sasvim oprečnih ideoloških i likovnih opcija. Izmedu kuće Fale sagradene od 1906. institucije poslovanja. složena komunikaciona čvorišta. ekspresionizma. Le Korbizije je projektovao 75 zdanja u 12 zemalja i 42 velika urbanistička plana. purizma. nove objektivnosti i konstruktivizma. društvene servise. napisao je 34 knjige ukupne dužine oko 7. ujedinio je u sebi sve tenzije 20.bio je toliko okrenut proizvodnji satova da je 5 . koji se odvijao u vremenu između dva svetska rata. arhitektura totalitarnih režima i Art Deco. godine . Sarkazam i kleveta pratili su Le Korbizija skoro čitavog života i postao je jedan od retkih arhitekata čije je slavno i nadaleko poznato ime biio sastavni deo svakodnevnog života običnih Ijudi. više od 400 slika i fotografija. zaveštavši nam u isto vreme delo jedinstveno po svojoj kompleksnosti. Moderna arhitektura je tokom 60. a rešavala je i probleme velikih urbanih sistema. Ona je bila suočena sa rešavanjem mnogih novih arhitektonskih programa i stvarala je modele za masovnu stambenu izgradnju. Period kristalizacije modemizma. Alvar Alto i Ero Sarinen bili su dva najplodnija arhitekta u ovom pokretu koji je uticao na modernu arhitekturu savremenika.prihvaćen zbog njegove prirode koja se okreće ka igri. U njihovim delima postoji kontinuitet sa arhitekturom udaljenih perioda prošlosti shvaćeno i reinterpretirano na potpuno nov način.1 Evropa kao učionica La Šo-de-Fon. tako da je on bio jedan od prvih profesionalnih arhitekata koji su radili na nekoliko kontinenata istovremeno. zahvaljujući litografiji i modernoj štampi postao je i javna ličnost čije su najrazličitije opaske često izazivale pometnju. Iako su načinile drastičan raskid sa neposrednom prošlošću. već isključivo njeno izveštačeno korišćenje. Le Korbizije je dostigao punoletstvo u periodu kada su automobili i avioni postajali uobičajeno prevozno sredstvo. bauhausa. zasnovane na nadanjima pobuđenim brojnim tehnološkim probojima. 2. veka. Za sobom je ostavio 8. arhitekte avangarde nikada nisu odbacivale istoriju samu po sebi. do 1907. de stajla. 2 ŽIVOT I DELA Malo je arhitekata. kubizma.000 strana i na stotine novinskih članaka. ne pre-staju da zadivljuju. posmatra se na tri načina: kroz stvaralaštvo vodećih ličnosti modernizma. uvek spreman da iznova menja svoje javno lice. a još je manje onih koji su u tolikoj meri razbesneli i zapre-pastili svoje savremenike.

Karl Marks jednom za njega rekao da je "jedna velika fabrika satova". 2006 6 . arhitekte brojnih zgrada i festivalskog teatra te reformističke zajednice. Ogist Pere ga je zaposlio na 15 meseci u svom birou. godine projektovao je lovački dom La Solou Solonji u centralnoj Francuskoj. dom) i 2 Žan-Luj Koen. kao i sa zgradama Anatola de Bodoa i Anrija Sovaža u Parizu i Tonija Garnijea u Lionu. godine. imala su presudan uticaj na njegovo obrazovanje. 25a. koji je bio dobro upoznat sa slovenskim svetom. pričao o eksperimentima braće Pere koji su "stavljali beton sa gvozdenim šipkama u drvene kutije". Per je pomogao ovom mladiću da razvije svoj ukus i upoznao ga sa vijaduktom CarabitCustava Ajfela na centralnom masivu. u vrtnom naselju Helerau u blizini Drezdena. zajedno sa švajcarskim koreografom Žakom Dalkrozom. zainteresovao se za dekor. Učestvovao je u projektu Oranske ka-tedrale. Na svom prvom putovanju posetiojeToskanu gde je uradio sup-tilne akvarele zgrada u Pizi Sijeni i Firenci. Interakcija između industrije i vizuelnih umetnosti ovde je stvorila osnovu za Žanereove profesionalne aktivnosti. čiji je cilj kritika lokalnih ideja i projektovanja. a 1908. gde je živeo u jednoj sobi na tavanu u rue Quai Saint-Michel. otkrio je Pompeju. Žanere je 1908. u prizemlju ikonoklastične zgrade u rue Franklin. U Minhenu upoznaje pisca Vilijema Ritera koji mu pomaže da pomiri razlike izmedu germanske i latinske kulture. što je Žanere i učinio. godine: kultumi. knjigu koja uzdiže proroke. radio je sa berlinskim arhitektom Peterom Berensom. kao i Život Hristov. poklon od L'Eplatenjea. Nakon toga L'Eplatenje ga šalje u Nemačku da proučava inovacije u dekorativnim i industrijskim umetnostima i da napiše knjigu pod naslovom La Construction des villes. 2. Fridriha Ničea. tesanje i graviranje kutija za satove postepeno okretao arhitekturi. U Parizu.2 U potrazi za "Novim duhom" u Parizu Kao reakciju na uništavanje delova okupirane Francuske 1914. Na izrazito personalizovanoj mapi Evrope koju je nacrtao Le Korbizije nalaze se tri vrste lokacija koje je posećivao izmedu 1907. industrijski i folklorni centri. druga u Atini. Žanere se divio arhitektonskom ansamblu koji će na njemu ostaviti neizbrisiv trag. Nakon Grčke. Riter. Težio je da pronikne u misterije "jezika kamena". U lokalnoj umetničkoj Školi koju je vodio slikar Šarl L'Eplatenje i koja je bila prožeta idejama Džona Raskina i pokreta Arts and crafts. savetuje ga da putuje dalje na istok. Na Akropolju. U tom okruženju Ijudi su verovali u edukativne vrline geometrijske fbrme. zatim se pridružio njegovom bratu Albertu. i 1912. Čim je pogledao Žanereove skice. nebrojena putovanja po Evropi i šire. Ovo putovanje imalo je dve okosnice.2 Ipak. zatim Rim i čarobnu prirodu koja okružuje Hadrijanovu vilu u Tivoliju. godine čitao knjige Tako je govorio Zaratustra. ovaj mladić se od kurseva na kojima je trebalo da nauči duborez. Ničeovski imperativ "Postani ono što jesi!" postaće njegov moto. Beograd: IPS Media. zatim Srbiju i Bugarsku. Le Korbizije. gde je otkrio rigorozni neoklasicizam Hajnriha Tesenova. gde je crtao ruralne gradevine. na koja je išao čtavog zivota. Emesta Renana i Slavni Prosvetitelji Eduara Šurea. umetnik koji je izrađivao plakate. jedna je bila u Konstantinopolju. Poput Valtera Gropijusa i Misa van der Roea. Zatim je otputovao u Beč i Pariz gde mu je Ežen Grase. Fascinirao ga je urbani horizont otomanskog glavnog grada i uradio je bezbroj crteža grada i kuća na strmim padinama brda. Na svom putovanju prvo je posetio Prag. osnovne komponente Frebelovog učenja kojem je Žanere bio izložen kao dete. kao i mladi Frenk Lojd Rajt 20 godina ranije. TACHEN/IPS. zajedno sa inženjerom Maksom di Boaom razvija kuću "Dom-ino" (naziv je nastao od latinskih reči domus (kuća. kao i za neobične zgrade kao što je kartužijanski manastir u Val d'Emi. br.

godine nastanjuje u Parizu. kao domine. u obliku slova L ili U. Vizuelni svet Novogduha ličio je na platna koja je oslikao Žanere posle 1919. Naziv časopisa pozajmljen je iz jedne pesme Gijoma Apolinera. Perspektiva Žanare se 1917. godine. 1914. koju će na kraju ostaviti nedovršenu. Slika 1. Žanere i Ozenfan objavljuju L'Esprit nouveau (Novi duh). godine u galeriji Thomas u Parizu. godine. Jedini projekat koji sprovodi u delo je vodeni toranj sa neoklasičnim detaljima. Obično grupisane u redove. poput jezika koji je koristio kubizam. godinu razmišljajući o crtežima i planovima u knjigama o urbanizmu i vrtovima. "ilustrovani internacionalni časopis o savremenim dešavanjima". U početku vodi dvostruki život arhitekte i intelektualca. Ozenfan i Žanere. sa ciljem da dovrši svoju knjigu La Construction des villes. urednika časopisa L'Elan. umetnosti i nauke. Kuća „Dom-ino”. ali su odbacivali distinkciju izmedu umetnosti i svakod-nevnih predmeta. koji je u prvom broju usvojio pseudonim Le Korbizije (koji podseća na ime njegovih predaka Lekorbezije i možda na ime slikara Le Fokonijera). Isfrustriran svojim radom. počinje da preispituje posleratne socijalističke pokrete i da staje na stranu reformatorski orijentisanih poslodavaca. manifest u kojem izlažu donekle dvosmislene ideje o estetici Godine 1920. 7 . Kao propratni materijal uz izložbu. Fernan Leže i Žak Lipčic i posećivao važne prodajne izložbe Kanvajlera i Uhdea. na kojima je ku-povao radove kubista za bankara iz Bazela Raula La Roša. kao i bilo kakve dekorativne tendencije. zajedno sa pesnikom i promoterom dadaizma Polom Dermeom. Ozenfan i Žanere objavljuju rad Apres le cubisme. ujedno i forum za njihoveteorije i kritičke radove. knjigu koja je Francuskoj davala primat u novom arhitektonskom pokretu. Kao deo projekta "povratak redu" započetog tokom rata. U 28 brojeva ovogčasopisa.. Preko Perea upoznaje slikara Amedea Ozenfana. Putem pisama Žanere ostaje u bliskoj vezi sa Pereom i počinje da piše (ali nikad ne dovršava) delo France-Al-lemagne. od kojih je poslednji izašao 1925. promena). koji mu vraća veru u njegove sposobnosti kao slikara. Ozenfan i Žanere tražili su pročišćen. pre svega zahtevaju konstrukciju u kojoj se kombinuju betonski stubovi i ploče i na taj način ostavljaju najveći broj mogućnosti za dizjan fasade i konfiguraciju osnove. rafiniran jezik. gitare i cevi ulazili su u dijalog sa pravougaonim oblicima knjiga i kocki. kafanske čaše. dobili su priliku da pišu o tekućim dogadajima u oblasti politike. Zahvaljujući Ozenfenu upoznao je umetnike kao što su Huan Gris. odlučan da osvoji taj grad. smešten u vinogradu u Podensacu u Bordou.innovatio (novina. Provodi 1915. gomile tanjira. Zajedno izlažu svoja dela 1918. Da bi naglasili formalne konstante konstruisali su svoje slike od skupova tipskih objekata: zakrivljene površine buteljki.

Predavanja koja je održao na svojoj turneji po Južnoj Americi u jesen 1929. Poslednji broj Novog duha. obajvio je dela Urbanisme. Gradski administrativni centar sada je jasno odvojen od stambenog dela. Za sloganima iz dela Vers une architecture usledili su oni izdela Urbanisme. godine. koje se nije sastojalo samo od arhitekata. Mnoga od ovih putovanja završavala su se tako što je započinjao rad na novom planu.. sovjetske vlasti konsultovale su ga oko pitanja decentralizacije ustanova za rekreaciju. Le Korbizije sugeriše da se lepota kamena koji je uobličio vajar može porediti sa kamenom uobličenim "mehaničkom rukom". Nije ih više otkrivao iz 3 Le Korbizije. Delo Vers une architecture ubrzo je prevedeno na nemački i engleski i smelim poredenjima povezalo je mehaničkr svet i svet umetnosti otvarajući čitalaštvu. 29. Naoružan svojim prvim manifestima.3 Na uzglavlju bolesnih gradova Dvadesetih godina 20. Crkva Notr Dam. za-govarao je radikalan "hirurški zahvat" udaljavajući se od sopstvenih ideja o lepom.Časopis je imao internacionalnu čitalačku publiku i u njemu je Le Korbizije objavio nekoliko članaka koji će kasnije postati deo antologija kao što je Vers une architecture iz 1923. 1951. mogućnost za novi pravac razmišljanja. Le Krobizije ubrzo postaje ikonoklastični urbanista. godine. Njegov "odgovor Moskvi". 8 .-1955. Dovodeći u pitanje "medicinski" pristup prema kome su evropski urbanisti smatrali da će izlečiti "bolesti" velikih gradova. Francuska 2. Ronšan. Beograd. 1999. u kome odbacuje "koridorsku ulicu". Građevinska knjiga. Ka pravoj arhitekturi. veka njegovi arhitektonski projekti razvijali su se u dva potpuno različita pravca.3 Slika 2. Godine 1930. Godine 1925. kasnije nazvan "La Ville radieuse" (Ozareni grad) uključio je prostor za industrijsku proizvodnju. godine u potpunosti su transformisala njegovu percepciju gradova i predela. održao je nebrojeno mnogo predavanja po Evropi.projekte na specifičnim lokacijama za nekonvencionalne dobrostojeće klijente koji su do njega dolazili preko Novog duha ili izložbi. što je predstavljalo novinu u njegovim planovima. pretvoren je u Almanah moderne arhitekture 1926. L'Art dćcoratif d'aujourd'hui i La Peinture moderne koja je pisao u saradnji sa Ozenfanom. 1997. Sa jedne strane nastavio je studiju serije "Dom-ino" započetu 1914.uporedo sa projektima zgrada naglašenog ekonomičnog pristupa . Dovodeći u vezu Partenon sa Delaž automobilima. godine. koji je on zamislio kao "zeleni grad". Kao čovek i arhitekta sklon provokacijama. br. Sa druge strane Le Korbizije je radio .

U isto vreme sagradio je dve kuće i zgradu u Ahmedabadu. konačno je uspeo da projektuje ceo grad Ćandigar ni iz čega i da realizuje administrativne zgrade Pendžaba. težio je da kreira "neiskaziv prostor". godine.. On je entitet koji nema veze sa težinom krvi i mesa. reporter i dekorater. a zatim ponovo. Zahvaljujući poverenju koje je u njega imao indijski premijer Džavaharlal Nehru. kao i po oštrim komentarima koji mu nikada nisu neodstajali i koji će poprimati sve melanholičnije tonove kako godine budu prolazile. ali sprovedena u delo od strane drugih . slikar .." Ovaj dualitet je ono zbog čega su njegove najradikalnije građevine zanimljive i ono što daje dubinu njegovim slikama. Krug u kome se Le Korbizije razvijao sastojao se od Ijudi različitih generacija. Međutim. Le Korbizijese bavi arhitekturom i to je sve. šokirao je sve one koji su ga svrstavali medu belu estetiku i tomove iz dvadesetih godina 20. takode razvija svoju teoriju o "sintezi velikih umetnosti". kao da živi u šumi" . U njegovim očima rekonstrukcija Evrope bila je neuspešna isto koliko i izgradnja sedišta Ujedinjenih nacija u Njujorku.jer on nije uspeo da sprovede u delo ni jedan od svojih urbanističkih planova. godine.zbog čega je izjavio da su mu "oduzeta sva prava. ako neko želi da рronikne u njegovu ličnost iz perioda dvadesetih godina 20. počevši od očinskih figura kao što su L'Eplatenje i Ogist Pere. Le Korbizije započinje jedan novi život. godine dobio ideju za skulpturalnu crkvu Ronšan. često ga je navodila da koristi ovo prevozno sredstvo. arhitektonsku sintezu koja je išla dalje od inženjerskih analiza. na koji će se oslanjati svi njegovi projekti do 1965.kritičar i esejista. iskoristivši priliku da pametno iskoristio klimu i svetlo Indije kombinujući h svojim omiljenim temama. U jednom pismu iz 1926. Počeo je da vaja uz pomoć stolara Džozefa Savina 1946. uspeo je da sagradi prvi stambeni blok pod nazivom Uniti d'habitation u Marseju. 2. Eduar Žanere je čovek od krvi i mesa koji je prošao kroz sve one blistave i očajne avanture jednog prilično turbulentnog života. godine. slikarstvo mu je oduvek bila strast i oduvek je slikao. godine. On traži nemotivisane ideje. On nikada ne sme (ali da li će mu to uspeti?) da oslabi. 2. slučajno samo deset godina stariji od Le Kor9 . Zadivljen prizorom pampasa i velikih južnoameričkih reka. godine otkriva unutrašnji dualitet "Le Korbizije je pseudonim. sistem univerzalnih proporcija baziranih na zlatnom preseku i Ijudskim proporcijama. Ipak.55. Svoju dobro zaokruženo javno lice neprestano je menjao. Žanere slika. kada je u istom periodu koristio vernakularne sisteme gradenja za Kuće Žaul. a zatim da pravi nacrte za tapiserije 1948. Uradio je sve što je u njegovoj moći da svom radu da veću koherentnost fbrmulišuč "Modubr". Montevideo i Sao Paolo. Raskidajući sa veličanjem tehnološke estetike. veka zasnovane na platonovim idejama. jer iako nije slikar. veka.5 Dualitet i mnogostranost Tokom svoje duge karijere Le Korbizije je bio čuven po zdanjima Unite d'habitation (Marsej blok) i crkve Ronšan. Njegova fascinacija aeronaut'tkom koja se vidi u njegovoj ilustrovanoj knjizi Aircraft (Vazduhoplovstvo) objavljenoj na engleskom jeziku u Londonu 1935. godine.4 Iznenađenja u poznim godinama Uz šezdeseti rodendan iza sebe. uživajući u svetskoj slavi. bitno je reći da je on bio i majstor.perspektive tla nego iz aviona. za kojima je usledio plan za Alžir. prototip jedne od velikih stambenih zgrada sa kojima se poigravao još od 1922.iako je smatrao "da su ga slikari profesionalci odbacili” . Kada je izmedu 1951 . skicirao je planove za Buenos Aires. bazirana na njegovim idejama.

nije angažovao in extremis da sagradi muzej koji je priželjkivao da uradi tokom poslednjih trideset godina. na Međunarodnom kongresu moderne arhitekture (CIAM) izmedu 1928. prema kojem je do kraja života izražavao veliko poštovanje i privrženost. u očima onih koji su kritikovali njegov projekat Unitćd'habitation (Marsejski blok). sa Luciom Kostom i mladim arh'rtektama iz Ria. Neki kontakti u inostranstvu bili su mu takode bitni. a ipak. veka Le Korbizije je bez ikakve sumnje bio zvezda. kao što je Andre Lursat. godine. tačnije velik broj javnih ličnosti u jednoj. francuske vlasti su ga manje-više zaobilazile.-1931. Prometej. Vila Savoj. Istoričar umetnosti Pjer Frankastel kritikovao ga je zbog želje da nametne sreću stanarima svojih zgrada na skoro totalitaran način. Ciriški istoričar umetnosti i generalni sekretar CIAM-a Zigfrid Gidion bio mu je blizak prijatelj. 2005. Istorija umetnosti.4 2. bio je "ludak" ili "surovi čovek" neobradenog betona. Petera Berensa. Salvador Dali ga je ismevao. kao što su oni sa Aleksandrom Vesninom i ruskim konstruktivistima 1928. bili su problematičniji. Le Korbizije je podržavao program Bauhausa i učestvovao je. 1928. kome će Le Korbizije okrenuti leda i minhenskog arhitekte Teodora Fišera. da bi promovisao radikalne ideje medu medunarodnom elitom. Posle 1945. Novi Sad. uvek je bio na distanci. Njegovi kontakti sa Mizom van der Roeom bili su sporadični. zajedno sa Gropijusom. njegovi ikonoklastični članci prvo su od njega napravili ničeovskog pobunjenika. 3 UTICAJ NA DRUGE UMETNIKE 4 H.W. Pre nego što su njegpvi prvi proje'kb' potakli ruske vode da u njemu vide "epitom modernog čoveka". Slika 3. Francuska Pedesetih godina 20. Poasi. godine. a zatim nihilističkog uništitelja. dok su sa Valterom Gropijusom bifi nešto inten-zivniji. Le Korbizije je' postao javna ličnost.bizijea. 10 . Janson.6 Od skandala do priznanja Od trenutka kada se Novi duh probio na svetsku scenu. i 1959. Oskarom Nimejerom i Alfonsom Eduardom Reidijem u Brazilu. ali njegovi odnosi sa nekim od francuskih članova CIAM-a. Le Korbizijeov odnos sa Frenkom Lojdom Rajtom. sa čijim se radovima upoznao u veoma ranoj fazi. tadaŠnji ministar kulture. a antikomunistički nastrojeni kritičari nazivali su ga "trojanskim konjem boljševizma". godine. sve dok ga Andre Malro.

na njegovim objektima dovode u potpuni sklad strogoću savremene estetike i urođenu nam potrebu za klasičnim detaljem. Zgrada kompanije Harding u Mindenu Nemačka 1995. Onaj kreativni će doći kasnije. Iako se oblik i dubine otvora mogu posmatrati kao sledeća karakteristika njegovog stila. Svojom jednostavnošću i minimalizmom je uveo jednu novu perspektivu sagledavanja umetnosti. kritičan. Neki od njih koji su dali pečat arhitekturi današnjice su Mario Bota (Botta) i Richard Meier. portali. uvek radoznao. Ticino Švajcarska 1980-82. Takvog Korbizijea je lako prepoznati u njegovim ranim pisanjima gde se vidi njegov istraživački duh. on uspeva da generiše beskrajne varijacije na njegovu jedinu temu. Ono što već od prvih radova karakteriše Botin stil jesu jednostavne i stroge geometrijske anvelope objekata. Dio Padre Misericordioso aka Jubilee Church. on ignoriše trendove moderne arhitekture i gaji svoju filozofiju dizajna. Slika 5. okviri. Vinarija Sureveto Italija 1999/2000. Ove strukture se obično igraju sa linearnim odnosima platformi i ograda. pisac koji je polemisao sa svetom oko sebe. Iako sve slično izgleda. Slika 4. Odličan arhitekta nije isključiv. Kuća Rotonda Stabio.Kao jedan od najvećih predstavnika modernističkog pokreta Le Korbizije je nesumnjivo izvršio veliki uticaj na mnoge svoje sledbenike. Sa zavidnom konzistencijom i posvešćenošću. Slika 7. Italy ZAKLJUČAK Le Korbizje arhitekta. Slika 6. slikar. balustrade. Natprozornici i nadvratnici. 11 . Richard Meier obično projektuje bele neokorbizijanske forme sa emajlinarnim staklom i pločama. ali upravo je opeka ta glavna tačka preseka u kojoj se ove suprotnosti sastaju i stvaraju autentični stil. Richard Meier sve projekte bazira na istom projektantskom konceptu. Rome. arhitektonski detalj je zapravo ono što izdvaja Botinu arhitekturu. arhitekture i života koju su mnogi arhitekti posle njega nastavili da istražuju. venci i kaskade. dopunjuju i uobličavaju u savremene tokove stvaralaštva. angažovan. ali ne može se reći da spada u tipičnog predstavnika savremene arhitekture. i Bota koristi pun spektar materijala.

Medutim. njegova karijera bila je i logocentrična. ali to je radio pre svega zato što je bio svestan rešenja koja arhitektura. Novi Sad. Istorija umetnosti. suočena sa urbanističkim problemima. Le Korbizijeova posthumna slava poprimila je toliko zadivljujuće dimenzije da bi neki od njegovih nerealizovanih projekata mogli biti realizovani. Ne samo što se nije ograničio na jedan stil. njegova karijera zahtevala је i poltičko angažovanje. Možda se poigravao idejom da će uspeti da ubedi različite vtestodrsce u ispravnost i neophodnost svojih teza. može da pruži. veka za Čile i Cuvemerova pafata u Čandigaru.Le Korbizijeova karijera mogla bi da se sumira kao niz divergentnih. već je mnogo puta preispitao i svoj sopstveni arhitektonski diskurs.W. a crkva Firminije precizno proučena pre njegove smrti. predstavljale bi malo šta sem beživotnih maketa u prirodnoj veličini kada bi stvarno bile sagradene. LITERATURA  H. sa druge strane. Na neki riaćin. kuća Erazuris. jer se njegova arhitektura otkriva i odreduje putem pisane kojom objašnjava svoje namere. makarto bio i njegov sopstveni. Le Korbizije je postao priznati inovator zahvaljujući svojoj sposobnosti da pruži teorijsku pozadinu. ako ne i kontradiktomih stavova. Bazirala se na neutaživoj znatiželji prema problemima grada i njegovih transfbrmacija. projektovana tridesetih godina 20. Niko nije bio manje "korbizijeovski" od samog Le Korbizijea. 12 . Paviljon "L'Esprit nouveau" (Novi duh) do tančina je rekonstruisan u Bolonji. Prometej. istoriji arhitekture i vemakulamog. 2005. da bi mogla da se sagradi. Janson.

2006  http://en.fondationlecorbusier. knjiga 2A.uk/en/lecorbusier.fredcamper.designdictionary. Le Korbizije. Građevinska knjiga. 2004. Ka pravoj arhitekturi. Beograd: IPS Media.  Le Korbizije.co.org/wiki/Category:Le_Corbusier_buildings  http://www.wikipedia.php/pageType/artistInfo/artist/2312  http://www.htm  http://www. Kenet Frempton. 2005. TACHEN/IPS.net/index.html  http://www. Beograd. Moderna arhitektura.com/A/Accretions/AC005/index.  Miloš R.artfacts.html  http://www. 1999. Orion Art.org/2009/19_4_otbie-le-corbusier. Perović.city-journal.fr/ 13 . Beograd. 1997.  Žan-Luj Koen. Istorija moderne arhitekture. Beograd.