*Ovde unesite naziv Vase kole , na primer Elektrotehnika kola Nikola Tesla, Zrenjanin

MATURSKI RAD

Tema :

Le Korbizije

Profesor-mentor: *ime mentora

Uenik: *Vase ime, razred

Maj, 2010.
SADRAJ Maj, 2010.......................................................................................2 UVOD............................................................................................3 1 MODERNA ARHITEKTURA...............................................................4 2 IVOT I DELA................................................................................5
2.1 Evropa kao uionica..........................................................................5 2.2 U potrazi za "Novim duhom" u Parizu.................................................6 2.3 Na uzglavlju bolesnih gradova...........................................................8 2.4 Iznenaenja u poznim godinama........................................................9 2.5 Dualitet i mnogostranost...................................................................9 2.6 Od skandala do priznanja................................................................10

3 UTICAJ NA DRUGE UMETNIKE.......................................................10 ZAKLJUAK..................................................................................11 LITERATURA.................................................................................12

UVOD
Le Korbizje (fr. Le Corbusier) ili samo Korbizje - pseudonim francuskog arhitekte vajcarskog porekla, ije je pravo ime bilo arl-Eduar anre-Gri (fr. Charles-douard Jeanneret-Gris). Roen je 6. oktobra 1887. u mestu o de Fon (fr. La Chaux-de-Fonds) u vajcarskoj, a umro je 27. avgusta 1965. u Francuskoj. Le Korbizje se rodio u porodici umetnika: njegov otac je bio slikar i graver brojanika na asovnicima, a mati muziarka. Poeo je rano slikati i uiti graverski zanat. Sa etrnaest godina poeo je pohaati umetniku kolu, ali uskoro se posvetio arhitekturi. Godine 1902. na Meunarodnoj izlobi cizeliranih asovnika u Torinu njegov rad je nagraen diplomom. Le Korbizje je bio arhitekta i urbanista a takoe i slikar, vajar i pisac a poznat je i kao suosniva purizma.

1 MODERNA ARHITEKTURA
Modernistika arhitektura je vrlo irok pojam koji obuhvata mnoge stilove i graevine sa slinim karakteristikama u arhitekturi, primarno je pojednosavljenje forme i odstranjivanje dekoracije. U 40.- tim godinama ove graevine su bile ujedinjene u internacionalni stil. Moe se smatrati da se modernizam razvijao od oko 1918. 1975. godine i ova arhitektura se zasnivala na novoj metodi stvaranja koja se odvodila od forme, funkcije i konstrukcije. Naziv modernizam je odvoen iz francuskog jezika koji obeleava savremenost pod ovim pojmom se kod nekih istoriara umetnosti podrazumeva i postmoderna arhitektura. Ovakav termin koristi se u nekim zemljama kojim se obeleava umetnost secesije koja se u raznim zemljama javlja pod razliitim imenima. Neki istoriari vide evoluciju moderne arhitekture kao socijalni rad koji je blizu povezan sa projektom modernosti i rezultat je drutvenih i politikih revolucija. Drugi je vide kao primarno upravljanje tehnolokih i tehnikih mogunosti i razvoja i dostupnost novih materijala kao elik, gvoe, beton i staklo i vide savremene zgrade kao deo industrijske revolucije. Kristalna palata Josef Pakstona na izlobi 1951. jeste rani primer a moda najbolji je primer neboder u ikagu koji je realizovao Luis Saliven 1890. godine. Drugi opet istoriari umetnosti smatraju nastupanje moderne arhitekture u vezi sa reakcijom na elkekticizam i istoricizam 19. veka. Bilo ko da je od njih u pravu oko 1900.- te godine mnogi arhitekti po celom svetu razvijali su nove tendencije u arhitekturi u vezi sa novim tehnolokim mogunostima. Rad Luis Salivena u ikagu, Viktor Horta u Briselu, Antoni Gaudija u Barceloni, Oto Vagnera u Beu moe da se obelei kao borba starog i novog u arhitekturi.1 Velika trojka obino raspoznavana kao Le Korbizje u Francuskoj, Ludvig Mis van der Roe i Valter Gropijus u Nemakoj koji su obadva bili i direktori Bauhausa jedne od mnogih evropskih kola koje su usmeravale tradicije u umetnosti i zanatima. Frenk Lojd Rajt je uticao na karijere evropskih modernista i ako je on odbio da se u njih svrstava svojom organskom arhitekturom u kojoj je odredio teoriju i principe. U 1932. godini dola je vana MOMA izloba kao prikaz savremene umetnosti iji su organizatori bili Filip Donson i Henri- Rusel Hikok i koji su prikazali trendove savremene arhitekture koja je niti zblizila i upoznala svet sa probijanjem t.z. internacionalnog stila u arhitekturi. Sa Drugim svetskim ratom mnogi vani arhitekti bauhausa su otili u SAD i tamo nastavili rad. Moderni oblakoderi reeni su na jednostavan nain bez dekoracije i primenjuju nove materijale, kao elik, staklo i beton. Stil je postao najvie evidentan u dizajnu oblakodera. Kritiari meunarodnog stila su izjavljivali da njihova otra pravougaona geometrija nije primerena za ljude. Le Korbizje je opisao zgrade kao maine za stanovanjeali ljudi nisu maine i ne ele da ive u maini. Tokom sredine veka neki arhitekti su zapoeli eksperimente sa organskom arhitekturom i ovom formom su doli do ljudskijeg odnosa u svojim reenjima. Srednji modernizam veka ili organski modernizam bio je
1

Kenet Frempton, Moderna arhitektura, Orion Art, Beograd, 2004.

prihvaen zbog njegove prirode koja se okree ka igri. Alvar Alto i Ero Sarinen bili su dva najplodnija arhitekta u ovom pokretu koji je uticao na modernu arhitekturu savremenika. Moderna arhitektura je tokom 60.-tih godina izgubila svoj smisao i bila je potisnuta nastupanjem postmoderne arhitekture. Period kristalizacije modemizma, koji se odvijao u vremenu izmeu dva svetska rata, posmatra se na tri naina: kroz stvaralatvo vodeih linosti modernizma, kroz pojavu i rast velikih pokreta: futurizma, kubizma, ekspresionizma, de stajla, bauhausa, purizma, nove objektivnosti i konstruktivizma, ali i kroz razvoj sasvim oprenih ideolokih i likovnih opcija, kao to su nastavak neoklasine tradicije, arhitektura totalitarnih reima i Art Deco. Modema arhitektura bila je rezultat uklapanja idealizovane vizije drutva, zasnovane na nadanjima pobuenim brojnim tehnolokim probojima, i realnosti kao proizvoda nagle industrijalizacije. Ona je bila suoena sa reavanjem mnogih novih arhitektonskih programa i stvarala je modele za masovnu stambenu izgradnju, institucije poslovanja, drutvene servise, sloena komunikaciona vorita, a reavala je i probleme velikih urbanih sistema. Iako su nainile drastian raskid sa neposrednom prolou, arhitekte avangarde nikada nisu odbacivale istoriju samu po sebi, ve iskljuivo njeno izvetaeno korienje. U njihovim delima postoji kontinuitet sa arhitekturom udaljenih perioda prolosti shvaeno i reinterpretirano na potpuno nov nain.

2 IVOT I DELA
Malo je arhitekata, sa moguim izuzetkom Adolfa Losa u jednom periodu i Frenka Lojda Rajta tokom itavog njegovog ivota, koji su poput Le Korbizijea u sebi otelotvorili nade i razoaranja industrijskog doba, a jo je manje onih koji su u tolikoj meri razbesneli i zapre-pastili svoje savremenike. Sarkazam i kleveta pratili su Le Korbizija skoro itavog ivota i postao je jedan od retkih arhitekata ije je slavno i nadaleko poznato ime biio sastavni deo svakodnevnog ivota obinih Ijudi. Izmedu kue Fale sagradene od 1906. do 1907. godine i posthumnih projekata, njegovi radovi koji se neprekidno proteu kroz est decenija, ne pre-staju da zadivljuju. Le Korbizije je projektovao 75 zdanja u 12 zemalja i 42 velika urbanistika plana. Za sobom je ostavio 8.000 crtea, vie od 400 slika i fotografija, 44 skulpture i 27 nacrta za tapiseriju. Pored obimne poslovne korespondencije, napisao je 34 knjige ukupne duine oko 7.000 strana i na stotine novinskih lanaka. Le Korbizije je dostigao punoletstvo u periodu kada su automobili i avioni postajali uobiajeno prevozno sredstvo, tako da je on bio jedan od prvih profesionalnih arhitekata koji su radili na nekoliko kontinenata istovremeno, nametnuvi se kao medunarodno priznat arhitekta daleko ispred svih ostalih. Medutim, zahvaljujui litografiji i modernoj tampi postao je i javna linost ije su najrazliitije opaske esto izazivale pometnju. Ovaj sveprisutni ovek, uvek spreman da iznova menja svoje javno lice, ujedinio je u sebi sve tenzije 20. veka, zavetavi nam u isto vreme delo jedinstveno po svojoj kompleksnosti.

2.1 Evropa kao uionica

La o-de-Fon, grad u vajcarskoj Juri u kome je arl Eduar anere roden 1887. godine -pseudonim Le Korbizije usvojio je tek 1920. godine - bio je toliko okrenut proizvodnji satova da je 5

Karl Marks jednom za njega rekao da je "jedna velika fabrika satova". Interakcija izmeu industrije i vizuelnih umetnosti ovde je stvorila osnovu za anereove profesionalne aktivnosti. U tom okruenju Ijudi su verovali u edukativne vrline geometrijske fbrme, osnovne komponente Frebelovog uenja kojem je anere bio izloen kao dete, kao i mladi Frenk Lojd Rajt 20 godina ranije. U lokalnoj umetnikoj koli koju je vodio slikar arl L'Eplatenje i koja je bila proeta idejama Dona Raskina i pokreta Arts and crafts, ovaj mladi se od kurseva na kojima je trebalo da naui duborez, tesanje i graviranje kutija za satove postepeno okretao arhitekturi.2 Ipak, nebrojena putovanja po Evropi i ire, na koja je iao tavog zivota, imala su presudan uticaj na njegovo obrazovanje. Na izrazito personalizovanoj mapi Evrope koju je nacrtao Le Korbizije nalaze se tri vrste lokacija koje je poseivao izmedu 1907. i 1912. godine: kultumi, industrijski i folklorni centri. Na svom prvom putovanju posetiojeToskanu gde je uradio sup-tilne akvarele zgrada u Pizi Sijeni i Firenci. Teio je da pronikne u misterije "jezika kamena", zainteresovao se za dekor, kao i za neobine zgrade kao to je kartuijanski manastir u Val d'Emi. Zatim je otputovao u Be i Pariz gde mu je Een Grase, umetnik koji je izraivao plakate, priao o eksperimentima brae Pere koji su "stavljali beton sa gvozdenim ipkama u drvene kutije". im je pogledao anereove skice, Ogist Pere ga je zaposlio na 15 meseci u svom birou. u prizemlju ikonoklastine zgrade u rue Franklin, br. 25a. Uestvovao je u projektu Oranske ka-tedrale, a 1908. godine projektovao je lovaki dom La Solou Solonji u centralnoj Francuskoj. Per je pomogao ovom mladiu da razvije svoj ukus i upoznao ga sa vijaduktom CarabitCustava Ajfela na centralnom masivu, kao i sa zgradama Anatola de Bodoa i Anrija Sovaa u Parizu i Tonija Garnijea u Lionu. U Parizu, gde je iveo u jednoj sobi na tavanu u rue Quai Saint-Michel, anere je 1908. godine itao knjige Tako je govorio Zaratustra, Fridriha Niea, kao i ivot Hristov, Emesta Renana i Slavni Prosvetitelji Eduara urea, knjigu koja uzdie proroke, poklon od L'Eplatenjea. Nieovski imperativ "Postani ono to jesi!" postae njegov moto. Nakon toga L'Eplatenje ga alje u Nemaku da prouava inovacije u dekorativnim i industrijskim umetnostima i da napie knjigu pod naslovom La Construction des villes, iji je cilj kritika lokalnih ideja i projektovanja. Poput Valtera Gropijusa i Misa van der Roea, radio je sa berlinskim arhitektom Peterom Berensom, zatim se pridruio njegovom bratu Albertu, zajedno sa vajcarskim koreografom akom Dalkrozom, u vrtnom naselju Helerau u blizini Drezdena, gde je otkrio rigorozni neoklasicizam Hajnriha Tesenova, arhitekte brojnih zgrada i festivalskog teatra te reformistike zajednice. U Minhenu upoznaje pisca Vilijema Ritera koji mu pomae da pomiri razlike izmedu germanske i latinske kulture. Riter, koji je bio dobro upoznat sa slovenskim svetom, savetuje ga da putuje dalje na istok, to je anere i uinio. Na svom putovanju prvo je posetio Prag, zatim Srbiju i Bugarsku, gde je crtao ruralne gradevine. Ovo putovanje imalo je dve okosnice, jedna je bila u Konstantinopolju, druga u Atini. Fascinirao ga je urbani horizont otomanskog glavnog grada i uradio je bezbroj crtea grada i kua na strmim padinama brda. Na Akropolju, anere se divio arhitektonskom ansamblu koji e na njemu ostaviti neizbrisiv trag. Nakon Grke, otkrio je Pompeju, zatim Rim i arobnu prirodu koja okruuje Hadrijanovu vilu u Tivoliju.

2.2 U potrazi za "Novim duhom" u Parizu

Kao reakciju na unitavanje delova okupirane Francuske 1914. godine, zajedno sa inenjerom Maksom di Boaom razvija kuu "Dom-ino" (naziv je nastao od latinskih rei domus (kua, dom) i
2

an-Luj Koen, Le Korbizije, TACHEN/IPS, Beograd: IPS Media, 2006

innovatio (novina, promena). Obino grupisane u redove, u obliku slova L ili U, kao domine, pre svega zahtevaju konstrukciju u kojoj se kombinuju betonski stubovi i ploe i na taj nain ostavljaju najvei broj mogunosti za dizjan fasade i konfiguraciju osnove. Putem pisama anere ostaje u bliskoj vezi sa Pereom i poinje da pie (ali nikad ne dovrava) delo France-Al-lemagne, knjigu koja je Francuskoj davala primat u novom arhitektonskom pokretu. Provodi 1915. godinu razmiljajui o crteima i planovima u knjigama o urbanizmu i vrtovima, sa ciljem da dovri svoju knjigu La Construction des villes, koju e na kraju ostaviti nedovrenu.

Slika 1. Kua Dom-ino, 1914. Perspektiva anare se 1917. godine nastanjuje u Parizu, odluan da osvoji taj grad. U poetku vodi dvostruki ivot arhitekte i intelektualca. Jedini projekat koji sprovodi u delo je vodeni toranj sa neoklasinim detaljima, smeten u vinogradu u Podensacu u Bordou. Isfrustriran svojim radom, poinje da preispituje posleratne socijalistike pokrete i da staje na stranu reformatorski orijentisanih poslodavaca. Preko Perea upoznaje slikara Amedea Ozenfana, urednika asopisa L'Elan, koji mu vraa veru u njegove sposobnosti kao slikara. Zajedno izlau svoja dela 1918. godine u galeriji Thomas u Parizu. Kao propratni materijal uz izlobu, Ozenfan i anere objavljuju rad Apres le cubisme, manifest u kojem izlau donekle dvosmislene ideje o estetici Godine 1920., zajedno sa pesnikom i promoterom dadaizma Polom Dermeom, anere i Ozenfan objavljuju L'Esprit nouveau (Novi duh), "ilustrovani internacionalni asopis o savremenim deavanjima", ujedno i forum za njihoveteorije i kritike radove. Naziv asopisa pozajmljen je iz jedne pesme Gijoma Apolinera. U 28 brojeva ovogasopisa, od kojih je poslednji izaao 1925. godine, Ozenfan i anere, koji je u prvom broju usvojio pseudonim Le Korbizije (koji podsea na ime njegovih predaka Lekorbezije i moda na ime slikara Le Fokonijera), dobili su priliku da piu o tekuim dogadajima u oblasti politike, umetnosti i nauke. Vizuelni svet Novogduha liio je na platna koja je oslikao anere posle 1919. godine. Zahvaljujui Ozenfenu upoznao je umetnike kao to su Huan Gris, Fernan Lee i ak Lipic i poseivao vane prodajne izlobe Kanvajlera i Uhdea, na kojima je ku-povao radove kubista za bankara iz Bazela Raula La Roa. Kao deo projekta "povratak redu" zapoetog tokom rata, Ozenfan i anere traili su proien, rafiniran jezik, poput jezika koji je koristio kubizam, ali su odbacivali distinkciju izmedu umetnosti i svakod-nevnih predmeta, kao i bilo kakve dekorativne tendencije. Da bi naglasili formalne konstante konstruisali su svoje slike od skupova tipskih objekata: zakrivljene povrine buteljki, kafanske ae, gomile tanjira, gitare i cevi ulazili su u dijalog sa pravougaonim oblicima knjiga i kocki. 7

asopis je imao internacionalnu italaku publiku i u njemu je Le Korbizije objavio nekoliko lanaka koji e kasnije postati deo antologija kao to je Vers une architecture iz 1923. godine. Godine 1925., obajvio je dela Urbanisme, L'Art dcoratif d'aujourd'hui i La Peinture moderne koja je pisao u saradnji sa Ozenfanom. Poslednji broj Novog duha, br. 29, pretvoren je u Almanah moderne arhitekture 1926. godine. Delo Vers une architecture ubrzo je prevedeno na nemaki i engleski i smelim poredenjima povezalo je mehanikr svet i svet umetnosti otvarajui italatvu, koje se nije sastojalo samo od arhitekata, mogunost za novi pravac razmiljanja. Dovodei u vezu Partenon sa Dela automobilima, Le Korbizije sugerie da se lepota kamena koji je uobliio vajar moe porediti sa kamenom uoblienim "mehanikom rukom".3

Slika 2. Crkva Notr Dam, 1951.-1955. Ronan, Francuska

2.3 Na uzglavlju bolesnih gradova

Dvadesetih godina 20. veka njegovi arhitektonski projekti razvijali su se u dva potpuno razliita pravca. Sa jedne strane nastavio je studiju serije "Dom-ino" zapoetu 1914. godine. Sa druge strane Le Korbizije je radio - uporedo sa projektima zgrada naglaenog ekonominog pristupa - projekte na specifinim lokacijama za nekonvencionalne dobrostojee klijente koji su do njega dolazili preko Novog duha ili izlobi. Kao ovek i arhitekta sklon provokacijama, Le Krobizije ubrzo postaje ikonoklastini urbanista. Za sloganima iz dela Vers une architecture usledili su oni izdela Urbanisme, u kome odbacuje "koridorsku ulicu". Dovodei u pitanje "medicinski" pristup prema kome su evropski urbanisti smatrali da e izleiti "bolesti" velikih gradova, za-govarao je radikalan "hirurki zahvat" udaljavajui se od sopstvenih ideja o lepom. Naoruan svojim prvim manifestima, odrao je nebrojeno mnogo predavanja po Evropi. Mnoga od ovih putovanja zavravala su se tako to je zapoinjao rad na novom planu. Godine 1930. sovjetske vlasti konsultovale su ga oko pitanja decentralizacije ustanova za rekreaciju. Njegov "odgovor Moskvi", kasnije nazvan "La Ville radieuse" (Ozareni grad) ukljuio je prostor za industrijsku proizvodnju, to je predstavljalo novinu u njegovim planovima. Gradski administrativni centar sada je jasno odvojen od stambenog dela, koji je on zamislio kao "zeleni grad". Predavanja koja je odrao na svojoj turneji po Junoj Americi u jesen 1929. godine u potpunosti su transformisala njegovu percepciju gradova i predela. Nije ih vie otkrivao iz
3

Le Korbizije, Ka pravoj arhitekturi, Graevinska knjiga, Beograd, 1997, 1999.

perspektive tla nego iz aviona. Njegova fascinacija aeronaut'tkom koja se vidi u njegovoj ilustrovanoj knjizi Aircraft (Vazduhoplovstvo) objavljenoj na engleskom jeziku u Londonu 1935. godine, esto ga je navodila da koristi ovo prevozno sredstvo. Zadivljen prizorom pampasa i velikih junoamerikih reka, skicirao je planove za Buenos Aires, Montevideo i Sao Paolo, za kojima je usledio plan za Alir.

2.4 Iznenaenja u poznim godinama

Uz ezdeseti rodendan iza sebe, uivajui u svetskoj slavi, Le Korbizije zapoinje jedan novi ivot. U njegovim oima rekonstrukcija Evrope bila je neuspena isto koliko i izgradnja sedita Ujedinjenih nacija u Njujorku, bazirana na njegovim idejama, ali sprovedena u delo od strane drugih - zbog ega je izjavio da su mu "oduzeta sva prava, kao da ivi u umi" - jer on nije uspeo da sprovede u delo ni jedan od svojih urbanistikih planova. Ipak, uspeo je da sagradi prvi stambeni blok pod nazivom Uniti d'habitation u Marseju, prototip jedne od velikih stambenih zgrada sa kojima se poigravao jo od 1922. godine. Poeo je da vaja uz pomo stolara Dozefa Savina 1946. godine, a zatim da pravi nacrte za tapiserije 1948. godine; takode razvija svoju teoriju o "sintezi velikih umetnosti". Raskidajui sa velianjem tehnoloke estetike, teio je da kreira "neiskaziv prostor", arhitektonsku sintezu koja je ila dalje od inenjerskih analiza. Uradio je sve to je u njegovoj moi da svom radu da veu koherentnost fbrmuliu "Modubr", sistem univerzalnih proporcija baziranih na zlatnom preseku i Ijudskim proporcijama, na koji e se oslanjati svi njegovi projekti do 1965. godine. Kada je izmedu 1951 - 55. godine dobio ideju za skulpturalnu crkvu Ronan, a zatim ponovo, kada je u istom periodu koristio vernakularne sisteme gradenja za Kue aul, okirao je sve one koji su ga svrstavali medu belu estetiku i tomove iz dvadesetih godina 20. veka zasnovane na platonovim idejama. Zahvaljujui poverenju koje je u njega imao indijski premijer Davaharlal Nehru, konano je uspeo da projektuje ceo grad andigar ni iz ega i da realizuje administrativne zgrade Pendaba. U isto vreme sagradio je dve kue i zgradu u Ahmedabadu, iskoristivi priliku da pametno iskoristio klimu i svetlo Indije kombinujui h svojim omiljenim temama.

2.5 Dualitet i mnogostranost

Tokom svoje duge karijere Le Korbizije je bio uven po zdanjima Unite d'habitation (Marsej blok) i crkve Ronan, kao i po otrim komentarima koji mu nikada nisu neodstajali i koji e poprimati sve melanholinije tonove kako godine budu prolazile. Meutim, ako neko eli da ronikne u njegovu linost iz perioda dvadesetih godina 20. veka, bitno je rei da je on bio i majstor, slikar - iako je smatrao "da su ga slikari profesionalci odbacili - kritiar i esejista, reporter i dekorater. Svoju dobro zaokrueno javno lice neprestano je menjao. U jednom pismu iz 1926. godine otkriva unutranji dualitet "Le Korbizije je pseudonim. Le Korbizijese bavi arhitekturom i to je sve. On trai nemotivisane ideje... On je entitet koji nema veze sa teinom krvi i mesa. On nikada ne sme (ali da li e mu to uspeti?) da oslabi. Eduar anere je ovek od krvi i mesa koji je proao kroz sve one blistave i oajne avanture jednog prilino turbulentnog ivota, anere slika, jer iako nije slikar, slikarstvo mu je oduvek bila strast i oduvek je slikao." Ovaj dualitet je ono zbog ega su njegove najradikalnije graevine zanimljive i ono to daje dubinu njegovim slikama. Krug u kome se Le Korbizije razvijao sastojao se od Ijudi razliitih generacija, poevi od oinskih figura kao to su L'Eplatenje i Ogist Pere, sluajno samo deset godina stariji od Le Kor9

bizijea, Petera Berensa, kome e Le Korbizije okrenuti leda i minhenskog arhitekte Teodora Fiera, prema kojem je do kraja ivota izraavao veliko potovanje i privrenost. Njegovi kontakti sa Mizom van der Roeom bili su sporadini, dok su sa Valterom Gropijusom bifi neto inten-zivniji. Le Korbizije je podravao program Bauhausa i uestvovao je, zajedno sa Gropijusom, na Meunarodnom kongresu moderne arhitekture (CIAM) izmedu 1928. i 1959. godine, da bi promovisao radikalne ideje medu medunarodnom elitom. Ciriki istoriar umetnosti i generalni sekretar CIAM-a Zigfrid Gidion bio mu je blizak prijatelj, ali njegovi odnosi sa nekim od francuskih lanova CIAM-a, kao to je Andre Lursat, bili su problematiniji. Neki kontakti u inostranstvu bili su mu takode bitni, kao to su oni sa Aleksandrom Vesninom i ruskim konstruktivistima 1928. godine, sa Luciom Kostom i mladim arh'rtektama iz Ria, Oskarom Nimejerom i Alfonsom Eduardom Reidijem u Brazilu. Le Korbizijeov odnos sa Frenkom Lojdom Rajtom, sa ijim se radovima upoznao u veoma ranoj fazi, uvek je bio na distanci.4

2.6 Od skandala do priznanja

Od trenutka kada se Novi duh probio na svetsku scenu, Le Korbizije je' postao javna linost. tanije velik broj javnih linosti u jednoj. Pre nego to su njegpvi prvi proje'kb' potakli ruske vode da u njemu vide "epitom modernog oveka", njegovi ikonoklastini lanci prvo su od njega napravili nieovskog pobunjenika, a zatim nihilistikog unititelja. Salvador Dali ga je ismevao, a antikomunistiki nastrojeni kritiari nazivali su ga "trojanskim konjem boljevizma". Posle 1945. godine, u oima onih koji su kritikovali njegov projekat Unitd'habitation (Marsejski blok), bio je "ludak" ili "surovi ovek" neobradenog betona. Istoriar umetnosti Pjer Frankastel kritikovao ga je zbog elje da nametne sreu stanarima svojih zgrada na skoro totalitaran nain.

Slika 3. Vila Savoj, 1928.-1931. Poasi, Francuska Pedesetih godina 20. veka Le Korbizije je bez ikakve sumnje bio zvezda, a ipak, francuske vlasti su ga manje-vie zaobilazile, sve dok ga Andre Malro, tadanji ministar kulture, nije angaovao in extremis da sagradi muzej koji je prieljkivao da uradi tokom poslednjih trideset godina.

3 UTICAJ NA DRUGE UMETNIKE

4

H.W. Janson, Istorija umetnosti, Prometej, Novi Sad, 2005.

10

Kao jedan od najveih predstavnika modernistikog pokreta Le Korbizije je nesumnjivo izvrio veliki uticaj na mnoge svoje sledbenike. Svojom jednostavnou i minimalizmom je uveo jednu novu perspektivu sagledavanja umetnosti, arhitekture i ivota koju su mnogi arhitekti posle njega nastavili da istrauju, dopunjuju i uobliavaju u savremene tokove stvaralatva. Neki od njih koji su dali peat arhitekturi dananjice su Mario Bota (Botta) i Richard Meier. Ono to ve od prvih radova karakterie Botin stil jesu jednostavne i stroge geometrijske anvelope objekata, ali ne moe se rei da spada u tipinog predstavnika savremene arhitekture. Iako se oblik i dubine otvora mogu posmatrati kao sledea karakteristika njegovog stila, arhitektonski detalj je zapravo ono to izdvaja Botinu arhitekturu. Natprozornici i nadvratnici, okviri, portali, balustrade, venci i kaskade, na njegovim objektima dovode u potpuni sklad strogou savremene estetike i uroenu nam potrebu za klasinim detaljem. Odlian arhitekta nije iskljuiv, i Bota koristi pun spektar materijala, ali upravo je opeka ta glavna taka preseka u kojoj se ove suprotnosti sastaju i stvaraju autentini stil.

Slika 4. Vinarija Sureveto Italija 1999/2000.

Slika 5. Zgrada kompanije Harding u Mindenu Nemaka 1995.

Slika 6. Kua Rotonda Stabio, Ticino vajcarska 1980-82.

Richard Meier sve projekte bazira na istom projektantskom konceptu. Sa zavidnom konzistencijom i posveenou, on ignorie trendove moderne arhitekture i gaji svoju filozofiju dizajna. Richard Meier obino projektuje bele neokorbizijanske forme sa emajlinarnim staklom i ploama. Ove strukture se obino igraju sa linearnim odnosima platformi i ograda. Iako sve slino izgleda, on uspeva da generie beskrajne varijacije na njegovu jedinu temu.

Slika 7. Dio Padre Misericordioso aka Jubilee Church, Rome, Italy

ZAKLJUAK
Le Korbizje arhitekta, slikar, pisac koji je polemisao sa svetom oko sebe, uvek radoznao, kritian, angaovan. Takvog Korbizijea je lako prepoznati u njegovim ranim pisanjima gde se vidi njegov istraivaki duh. Onaj kreativni e doi kasnije. 11

Le Korbizijeova karijera mogla bi da se sumira kao niz divergentnih, ako ne i kontradiktomih stavova. Bazirala se na neutaivoj znatielji prema problemima grada i njegovih transfbrmacija, istoriji arhitekture i vemakulamog. Na neki riain, njegova karijera bila je i logocentrina, jer se njegova arhitektura otkriva i odreduje putem pisane kojom objanjava svoje namere. Le Korbizije je postao priznati inovator zahvaljujui svojoj sposobnosti da prui teorijsku pozadinu. Medutim, njegova karijera zahtevala i poltiko angaovanje. Moda se poigravao idejom da e uspeti da ubedi razliite vtestodrsce u ispravnost i neophodnost svojih teza, ali to je radio pre svega zato to je bio svestan reenja koja arhitektura, suoena sa urbanistikim problemima, moe da prui. Niko nije bio manje "korbizijeovski" od samog Le Korbizijea. Ne samo to se nije ograniio na jedan stil, makarto bio i njegov sopstveni, ve je mnogo puta preispitao i svoj sopstveni arhitektonski diskurs. Le Korbizijeova posthumna slava poprimila je toliko zadivljujue dimenzije da bi neki od njegovih nerealizovanih projekata mogli biti realizovani. Paviljon "L'Esprit nouveau" (Novi duh) do tanina je rekonstruisan u Bolonji, a crkva Firminije precizno prouena pre njegove smrti, da bi mogla da se sagradi; sa druge strane, kua Erazuris, projektovana tridesetih godina 20. veka za ile i Cuvemerova pafata u andigaru, predstavljale bi malo ta sem beivotnih maketa u prirodnoj veliini kada bi stvarno bile sagradene.

LITERATURA
H.W. Janson, Istorija umetnosti, Prometej, Novi Sad, 2005.

12

 Kenet Frempton, Moderna arhitektura, Orion Art, Beograd, 2004. Le Korbizije, Ka pravoj arhitekturi, Graevinska knjiga, Beograd, 1997, 1999. Milo R. Perovi, Istorija moderne arhitekture, knjiga 2A, Beograd, 2005. an-Luj Koen, Le Korbizije, TACHEN/IPS, Beograd: IPS Media, 2006 http://en.wikipedia.org/wiki/Category:Le_Corbusier_buildings http://www.city-journal.org/2009/19_4_otbie-le-corbusier.html http://www.artfacts.net/index.php/pageType/artistInfo/artist/2312 http://www.fredcamper.com/A/Accretions/AC005/index.html http://www.designdictionary.co.uk/en/lecorbusier.htm http://www.fondationlecorbusier.fr/

13