*Ovde unesite naziv Vase škole , na primer Elektrotehnička škola Nikola Tesla, Zrenjanin

MATURSKI RAD

Tema :

Le Korbizije

Profesor-mentor: *ime mentora

Učenik: *Vase ime, razred

..................................9 2................5 2............................................1 Evropa kao učionica............................................ SADRŽAJ Maj.. 2010................................................. 2010...................................................................................................................................4 Iznenađenja u poznim godinama.........9 2.......................5 2..8 2............................................12 2 ..............................3 Na uzglavlju bolesnih gradova.......................................................................................................3 1 MODERNA ARHITEKTURA.............................5 Dualitet i mnogostranost...............2 U potrazi za "Novim duhom" u Parizu..................................................................................10 ZAKLJUČAK..........................2 UVOD.............................................4 2 ŽIVOT I DELA...11 LITERATURA.6 2.............10 3 UTICAJ NA DRUGE UMETNIKE.................................6 Od skandala do priznanja.....................................Maj........................................................................................................

La Chaux-de-Fonds) u Švajcarskoj. Sa četrnaest godina počeo je pohađati umetničku školu. Charles-Édouard Jeanneret-Gris). Le Corbusier) ili samo Korbizje . na Međunarodnoj izložbi cizeliranih časovnika u Torinu njegov rad je nagrađen diplomom.pseudonim francuskog arhitekte švajcarskog porekla. a umro je 27. ali uskoro se posvetio arhitekturi. vajar i pisac a poznat je i kao suosnivač purizma. avgusta 1965. a mati muzičarka. Rođen je 6. oktobra 1887.UVOD Le Korbizje (fr. u mestu Šo de Fon (fr. čije je pravo ime bilo Šarl-Eduar Žanre-Gri (fr. Počeo je rano slikati i učiti graverski zanat. 3 . Godine 1902. u Francuskoj. Le Korbizje se rodio u porodici umetnika: njegov otac je bio slikar i graver brojčanika na časovnicima. Le Korbizje je bio arhitekta i urbanista a takođe i slikar.

Sa Drugim svetskim ratom mnogi važni arhitekti bauhausa su otišli u SAD i tamo nastavili rad. – 1975. Tokom sredine veka neki arhitekti su započeli eksperimente sa organskom arhitekturom i ovom formom su došli do ljudskijeg odnosa u svojim rešenjima. Viktor Horta u Briselu. 4 .1 MODERNA ARHITEKTURA Modernistička arhitektura je vrlo širok pojam koji obuhvata mnoge stilove i građevine sa sličnim karakteristikama u arhitekturi. Naziv „modernizam“ je odvođen iz francuskog jezika koji obeležava savremenost pod ovim pojmom se kod nekih istoričara umetnosti podrazumeva i postmoderna arhitektura. Moderna arhitektura. Ludvig Mis van der Roe i Valter Gropijus u Nemačkoj koji su obadva bili i direktori Bauhausa jedne od mnogih evropskih škola koje su usmeravale tradicije u umetnosti i zanatima. godini došla je važna MOMA izložba kao prikaz savremene umetnosti čiji su organizatori bili Filip Džonson i Henri. Beograd. U 1932.z. Ovakav termin koristi se u nekim zemljama kojim se obeležava umetnost secesije koja se u raznim zemljama javlja pod različitim imenima. Može se smatrati da se modernizam razvijao od oko 1918.Rusel Hičkok i koji su prikazali trendove savremene arhitekture koja je niti zblizila i upoznala svet sa probijanjem t. veka.. Bilo ko da je od njih u pravu oko 1900. Drugi je vide kao primarno upravljanje tehnoločkih i tehničkih mogućnosti i razvoja i dostupnost novih materijala kao čelik. Srednji modernizam veka ili organski modernizam bio je 1 Kenet Frempton. gvožđe. Neki istoričari vide evoluciju moderne arhitekture kao socijalni rad koji je blizu povezan sa projektom modernosti i rezultat je društvenih i političkih revolucija.. internacionalnog stila u arhitekturi.te godine mnogi arhitekti po celom svetu razvijali su nove tendencije u arhitekturi u vezi sa novim tehnoločkim mogućnostima. Drugi opet istoričari umetnosti smatraju nastupanje moderne arhitekture u vezi sa reakcijom na elkekticizam i istoricizam 19. Kritičari međunarodnog stila su izjavljivali da njihova oštra pravougaona geometrija nije primerena za ljude. primarno je pojednosavljenje forme i odstranjivanje dekoracije. Oto Vagnera u Beču može da se obeleži kao borba starog i novog u arhitekturi. Moderni oblakoderi rešeni su na jednostavan način bez dekoracije i primenjuju nove materijale. Frenk Lojd Rajt je uticao na karijere evropskih modernista i ako je on odbio da se u njih svrstava svojom organskom arhitekturom u kojoj je odredio teoriju i principe. Kristalna palata Josef Pakstona na izložbi 1951. kao čelik. Rad Luis Salivena u Čikagu. Orion Art. 2004. jeste rani primer a možda najbolji je primer neboder u Čikagu koji je realizovao Luis Saliven 1890. Stil je postao najviše evidentan u dizajnu oblakodera. staklo i beton. Le Korbizje je opisao zgrade kao „mašine za stanovanje“ali ljudi nisu mašine i ne žele da žive u mašini. U 40. godine. Antoni Gaudija u Barceloni. funkcije i konstrukcije.tim godinama ove građevine su bile ujedinjene u internacionalni stil.1 Velika trojka obično raspoznavana kao Le Korbizje u Francuskoj. godine i ova arhitektura se zasnivala na novoj metodi stvaranja koja se odvodila od forme. beton i staklo i vide savremene zgrade kao deo industrijske revolucije.

ali i kroz razvoj sasvim oprečnih ideoloških i likovnih opcija. Za sobom je ostavio 8. ujedinio je u sebi sve tenzije 20. a još je manje onih koji su u tolikoj meri razbesneli i zapre-pastili svoje savremenike. do 1907. purizma. njegovi radovi koji se neprekidno protežu kroz šest decenija. de stajla. složena komunikaciona čvorišta.prihvaćen zbog njegove prirode koja se okreće ka igri. nove objektivnosti i konstruktivizma. 2. U njihovim delima postoji kontinuitet sa arhitekturom udaljenih perioda prošlosti shvaćeno i reinterpretirano na potpuno nov način. Ona je bila suočena sa rešavanjem mnogih novih arhitektonskih programa i stvarala je modele za masovnu stambenu izgradnju.1 Evropa kao učionica La Šo-de-Fon. društvene servise. više od 400 slika i fotografija.000 crteža. ekspresionizma. a rešavala je i probleme velikih urbanih sistema.000 strana i na stotine novinskih članaka. arhitekte avangarde nikada nisu odbacivale istoriju samu po sebi. nametnuvši se kao medunarodno priznat arhitekta daleko ispred svih ostalih. Iako su načinile drastičan raskid sa neposrednom prošlošću. ne pre-staju da zadivljuju. Sarkazam i kleveta pratili su Le Korbizija skoro čitavog života i postao je jedan od retkih arhitekata čije je slavno i nadaleko poznato ime biio sastavni deo svakodnevnog života običnih Ijudi. i realnosti kao proizvoda nagle industrijalizacije. institucije poslovanja. Moderna arhitektura je tokom 60.-tih godina izgubila svoj smisao i bila je potisnuta nastupanjem postmoderne arhitekture. veka. koji se odvijao u vremenu između dva svetska rata. godine i posthumnih projekata. arhitektura totalitarnih režima i Art Deco. Le Korbizije je projektovao 75 zdanja u 12 zemalja i 42 velika urbanistička plana. 44 skulpture i 27 nacrta za tapiseriju. posmatra se na tri načina: kroz stvaralaštvo vodećih ličnosti modernizma. Le Korbizije je dostigao punoletstvo u periodu kada su automobili i avioni postajali uobičajeno prevozno sredstvo. bauhausa. uvek spreman da iznova menja svoje javno lice. tako da je on bio jedan od prvih profesionalnih arhitekata koji su radili na nekoliko kontinenata istovremeno. zahvaljujući litografiji i modernoj štampi postao je i javna ličnost čije su najrazličitije opaske često izazivale pometnju. godine . Pored obimne poslovne korespondencije. Medutim. koji su poput Le Korbizijea u sebi otelotvorili nade i razočaranja industrijskog doba. sa mogućim izuzetkom Adolfa Losa u jednom periodu i Frenka Lojda Rajta tokom čitavog njegovog života. zaveštavši nam u isto vreme delo jedinstveno po svojoj kompleksnosti. kroz pojavu i rast velikih pokreta: futurizma. Izmedu kuće Fale sagradene od 1906. zasnovane na nadanjima pobuđenim brojnim tehnološkim probojima. kao što su nastavak neoklasične tradicije. Modema arhitektura bila je rezultat uklapanja idealizovane vizije društva. Ovaj sveprisutni čovek. napisao je 34 knjige ukupne dužine oko 7. kubizma. grad u Švajcarskoj Juri u kome je Šarl Eduar Žanere roden 1887. 2 ŽIVOT I DELA Malo je arhitekata. Alvar Alto i Ero Sarinen bili su dva najplodnija arhitekta u ovom pokretu koji je uticao na modernu arhitekturu savremenika. već isključivo njeno izveštačeno korišćenje.bio je toliko okrenut proizvodnji satova da je 5 . godine -pseudonim Le Korbizije usvojio je tek 1920. Period kristalizacije modemizma.

Riter. godine projektovao je lovački dom La Solou Solonji u centralnoj Francuskoj. Ogist Pere ga je zaposlio na 15 meseci u svom birou. zatim Srbiju i Bugarsku. Učestvovao je u projektu Oranske ka-tedrale. u vrtnom naselju Helerau u blizini Drezdena. u prizemlju ikonoklastične zgrade u rue Franklin. Nakon Grčke. ovaj mladić se od kurseva na kojima je trebalo da nauči duborez. otkrio je Pompeju. Na izrazito personalizovanoj mapi Evrope koju je nacrtao Le Korbizije nalaze se tri vrste lokacija koje je posećivao izmedu 1907. zajedno sa inženjerom Maksom di Boaom razvija kuću "Dom-ino" (naziv je nastao od latinskih reči domus (kuća. što je Žanere i učinio. zainteresovao se za dekor. Žanere je 1908.2 Ipak. kao i za neobične zgrade kao što je kartužijanski manastir u Val d'Emi. jedna je bila u Konstantinopolju. Na Akropolju. Poput Valtera Gropijusa i Misa van der Roea. poklon od L'Eplatenjea. Čim je pogledao Žanereove skice. nebrojena putovanja po Evropi i šire. Fridriha Ničea. Težio je da pronikne u misterije "jezika kamena". U Parizu. tesanje i graviranje kutija za satove postepeno okretao arhitekturi. savetuje ga da putuje dalje na istok. kao i mladi Frenk Lojd Rajt 20 godina ranije. zatim se pridružio njegovom bratu Albertu. Per je pomogao ovom mladiću da razvije svoj ukus i upoznao ga sa vijaduktom CarabitCustava Ajfela na centralnom masivu. 25a. gde je živeo u jednoj sobi na tavanu u rue Quai Saint-Michel. radio je sa berlinskim arhitektom Peterom Berensom. U Minhenu upoznaje pisca Vilijema Ritera koji mu pomaže da pomiri razlike izmedu germanske i latinske kulture. umetnik koji je izrađivao plakate. gde je otkrio rigorozni neoklasicizam Hajnriha Tesenova. knjigu koja uzdiže proroke. godine: kultumi. na koja je išao čtavog zivota. Na svom putovanju prvo je posetio Prag. zatim Rim i čarobnu prirodu koja okružuje Hadrijanovu vilu u Tivoliju. Ovo putovanje imalo je dve okosnice. Emesta Renana i Slavni Prosvetitelji Eduara Šurea. br. koji je bio dobro upoznat sa slovenskim svetom. Na svom prvom putovanju posetiojeToskanu gde je uradio sup-tilne akvarele zgrada u Pizi Sijeni i Firenci. Beograd: IPS Media. 2. U tom okruženju Ijudi su verovali u edukativne vrline geometrijske fbrme. druga u Atini. Le Korbizije. kao i sa zgradama Anatola de Bodoa i Anrija Sovaža u Parizu i Tonija Garnijea u Lionu. Zatim je otputovao u Beč i Pariz gde mu je Ežen Grase. imala su presudan uticaj na njegovo obrazovanje. Ničeovski imperativ "Postani ono što jesi!" postaće njegov moto. godine. U lokalnoj umetničkoj Školi koju je vodio slikar Šarl L'Eplatenje i koja je bila prožeta idejama Džona Raskina i pokreta Arts and crafts. gde je crtao ruralne gradevine. a 1908.Karl Marks jednom za njega rekao da je "jedna velika fabrika satova".2 U potrazi za "Novim duhom" u Parizu Kao reakciju na uništavanje delova okupirane Francuske 1914. arhitekte brojnih zgrada i festivalskog teatra te reformističke zajednice. godine čitao knjige Tako je govorio Zaratustra. Žanere se divio arhitektonskom ansamblu koji će na njemu ostaviti neizbrisiv trag. čiji je cilj kritika lokalnih ideja i projektovanja. zajedno sa švajcarskim koreografom Žakom Dalkrozom. osnovne komponente Frebelovog učenja kojem je Žanere bio izložen kao dete. Fascinirao ga je urbani horizont otomanskog glavnog grada i uradio je bezbroj crteža grada i kuća na strmim padinama brda. kao i Život Hristov. 2006 6 . industrijski i folklorni centri. pričao o eksperimentima braće Pere koji su "stavljali beton sa gvozdenim šipkama u drvene kutije". dom) i 2 Žan-Luj Koen. Interakcija između industrije i vizuelnih umetnosti ovde je stvorila osnovu za Žanereove profesionalne aktivnosti. i 1912. TACHEN/IPS. Nakon toga L'Eplatenje ga šalje u Nemačku da proučava inovacije u dekorativnim i industrijskim umetnostima i da napiše knjigu pod naslovom La Construction des villes.

Obično grupisane u redove. Da bi naglasili formalne konstante konstruisali su svoje slike od skupova tipskih objekata: zakrivljene površine buteljki. koji mu vraća veru u njegove sposobnosti kao slikara. Isfrustriran svojim radom. Preko Perea upoznaje slikara Amedea Ozenfana. ujedno i forum za njihoveteorije i kritičke radove. ali su odbacivali distinkciju izmedu umetnosti i svakod-nevnih predmeta. gomile tanjira. Perspektiva Žanare se 1917. kao domine. Putem pisama Žanere ostaje u bliskoj vezi sa Pereom i počinje da piše (ali nikad ne dovršava) delo France-Al-lemagne. godine nastanjuje u Parizu. godinu razmišljajući o crtežima i planovima u knjigama o urbanizmu i vrtovima. Kao propratni materijal uz izložbu. dobili su priliku da pišu o tekućim dogadajima u oblasti politike. od kojih je poslednji izašao 1925. Zahvaljujući Ozenfenu upoznao je umetnike kao što su Huan Gris. urednika časopisa L'Elan. Naziv časopisa pozajmljen je iz jedne pesme Gijoma Apolinera. koji je u prvom broju usvojio pseudonim Le Korbizije (koji podseća na ime njegovih predaka Lekorbezije i možda na ime slikara Le Fokonijera). odlučan da osvoji taj grad. Ozenfan i Žanere tražili su pročišćen. kao i bilo kakve dekorativne tendencije. 1914. umetnosti i nauke. zajedno sa pesnikom i promoterom dadaizma Polom Dermeom. gitare i cevi ulazili su u dijalog sa pravougaonim oblicima knjiga i kocki. smešten u vinogradu u Podensacu u Bordou. Ozenfan i Žanere. godine u galeriji Thomas u Parizu. godine. počinje da preispituje posleratne socijalističke pokrete i da staje na stranu reformatorski orijentisanih poslodavaca. u obliku slova L ili U.innovatio (novina. knjigu koja je Francuskoj davala primat u novom arhitektonskom pokretu. U početku vodi dvostruki život arhitekte i intelektualca. Zajedno izlažu svoja dela 1918. poput jezika koji je koristio kubizam. Ozenfan i Žanere objavljuju rad Apres le cubisme. pre svega zahtevaju konstrukciju u kojoj se kombinuju betonski stubovi i ploče i na taj način ostavljaju najveći broj mogućnosti za dizjan fasade i konfiguraciju osnove. sa ciljem da dovrši svoju knjigu La Construction des villes. na kojima je ku-povao radove kubista za bankara iz Bazela Raula La Roša. godine. manifest u kojem izlažu donekle dvosmislene ideje o estetici Godine 1920. Vizuelni svet Novogduha ličio je na platna koja je oslikao Žanere posle 1919. U 28 brojeva ovogčasopisa. Kuća „Dom-ino”. koju će na kraju ostaviti nedovršenu.. Provodi 1915. Fernan Leže i Žak Lipčic i posećivao važne prodajne izložbe Kanvajlera i Uhdea. promena). Slika 1. Jedini projekat koji sprovodi u delo je vodeni toranj sa neoklasičnim detaljima. 7 . "ilustrovani internacionalni časopis o savremenim dešavanjima". kafanske čaše. Žanere i Ozenfan objavljuju L'Esprit nouveau (Novi duh). Kao deo projekta "povratak redu" započetog tokom rata. rafiniran jezik.

Crkva Notr Dam. Ka pravoj arhitekturi. godine.uporedo sa projektima zgrada naglašenog ekonomičnog pristupa . br.projekte na specifičnim lokacijama za nekonvencionalne dobrostojeće klijente koji su do njega dolazili preko Novog duha ili izložbi. Dovodeći u vezu Partenon sa Delaž automobilima. Godine 1925. Dovodeći u pitanje "medicinski" pristup prema kome su evropski urbanisti smatrali da će izlečiti "bolesti" velikih gradova. što je predstavljalo novinu u njegovim planovima. godine..3 Slika 2. održao je nebrojeno mnogo predavanja po Evropi. Godine 1930. 1997. veka njegovi arhitektonski projekti razvijali su se u dva potpuno različita pravca. Nije ih više otkrivao iz 3 Le Korbizije. 29. Poslednji broj Novog duha. u kome odbacuje "koridorsku ulicu". Le Korbizije sugeriše da se lepota kamena koji je uobličio vajar može porediti sa kamenom uobličenim "mehaničkom rukom". Gradski administrativni centar sada je jasno odvojen od stambenog dela.3 Na uzglavlju bolesnih gradova Dvadesetih godina 20. Njegov "odgovor Moskvi". godine u potpunosti su transformisala njegovu percepciju gradova i predela. 1999. Građevinska knjiga. obajvio je dela Urbanisme. L'Art dćcoratif d'aujourd'hui i La Peinture moderne koja je pisao u saradnji sa Ozenfanom. godine. Le Krobizije ubrzo postaje ikonoklastični urbanista. Francuska 2. Ronšan. Beograd. Naoružan svojim prvim manifestima. kasnije nazvan "La Ville radieuse" (Ozareni grad) uključio je prostor za industrijsku proizvodnju. za-govarao je radikalan "hirurški zahvat" udaljavajući se od sopstvenih ideja o lepom. 8 . Sa jedne strane nastavio je studiju serije "Dom-ino" započetu 1914. Kao čovek i arhitekta sklon provokacijama. mogućnost za novi pravac razmišljanja. koji je on zamislio kao "zeleni grad". koje se nije sastojalo samo od arhitekata. Sa druge strane Le Korbizije je radio . Predavanja koja je održao na svojoj turneji po Južnoj Americi u jesen 1929. Delo Vers une architecture ubrzo je prevedeno na nemački i engleski i smelim poredenjima povezalo je mehaničkr svet i svet umetnosti otvarajući čitalaštvu.-1955. Mnoga od ovih putovanja završavala su se tako što je započinjao rad na novom planu. pretvoren je u Almanah moderne arhitekture 1926. sovjetske vlasti konsultovale su ga oko pitanja decentralizacije ustanova za rekreaciju.Časopis je imao internacionalnu čitalačku publiku i u njemu je Le Korbizije objavio nekoliko članaka koji će kasnije postati deo antologija kao što je Vers une architecture iz 1923. Za sloganima iz dela Vers une architecture usledili su oni izdela Urbanisme. 1951.

reporter i dekorater. Zahvaljujući poverenju koje je u njega imao indijski premijer Džavaharlal Nehru. a zatim ponovo. takode razvija svoju teoriju o "sintezi velikih umetnosti"..kritičar i esejista. iskoristivši priliku da pametno iskoristio klimu i svetlo Indije kombinujući h svojim omiljenim temama. slučajno samo deset godina stariji od Le Kor9 . godine.perspektive tla nego iz aviona. a zatim da pravi nacrte za tapiserije 1948. Svoju dobro zaokruženo javno lice neprestano je menjao. kada je u istom periodu koristio vernakularne sisteme gradenja za Kuće Žaul. Međutim. godine. često ga je navodila da koristi ovo prevozno sredstvo." Ovaj dualitet je ono zbog čega su njegove najradikalnije građevine zanimljive i ono što daje dubinu njegovim slikama. 2. počevši od očinskih figura kao što su L'Eplatenje i Ogist Pere. bazirana na njegovim idejama. veka zasnovane na platonovim idejama. godine. godine otkriva unutrašnji dualitet "Le Korbizije je pseudonim. prototip jedne od velikih stambenih zgrada sa kojima se poigravao još od 1922.zbog čega je izjavio da su mu "oduzeta sva prava. Ipak. Zadivljen prizorom pampasa i velikih južnoameričkih reka. U isto vreme sagradio je dve kuće i zgradu u Ahmedabadu. skicirao je planove za Buenos Aires. bitno je reći da je on bio i majstor. uživajući u svetskoj slavi.jer on nije uspeo da sprovede u delo ni jedan od svojih urbanističkih planova. 2. za kojima je usledio plan za Alžir. Le Korbizijese bavi arhitekturom i to je sve. godine. On je entitet koji nema veze sa težinom krvi i mesa. konačno je uspeo da projektuje ceo grad Ćandigar ni iz čega i da realizuje administrativne zgrade Pendžaba. Počeo je da vaja uz pomoć stolara Džozefa Savina 1946. sistem univerzalnih proporcija baziranih na zlatnom preseku i Ijudskim proporcijama. na koji će se oslanjati svi njegovi projekti do 1965. U njegovim očima rekonstrukcija Evrope bila je neuspešna isto koliko i izgradnja sedišta Ujedinjenih nacija u Njujorku. uspeo je da sagradi prvi stambeni blok pod nazivom Uniti d'habitation u Marseju. Montevideo i Sao Paolo. U jednom pismu iz 1926. Eduar Žanere je čovek od krvi i mesa koji je prošao kroz sve one blistave i očajne avanture jednog prilično turbulentnog života. slikar . Žanere slika. Kada je izmedu 1951 . arhitektonsku sintezu koja je išla dalje od inženjerskih analiza. Le Korbizije započinje jedan novi život. ali sprovedena u delo od strane drugih . kao da živi u šumi" . jer iako nije slikar. On nikada ne sme (ali da li će mu to uspeti?) da oslabi. slikarstvo mu je oduvek bila strast i oduvek je slikao. Raskidajući sa veličanjem tehnološke estetike. šokirao je sve one koji su ga svrstavali medu belu estetiku i tomove iz dvadesetih godina 20.iako je smatrao "da su ga slikari profesionalci odbacili” .. Njegova fascinacija aeronaut'tkom koja se vidi u njegovoj ilustrovanoj knjizi Aircraft (Vazduhoplovstvo) objavljenoj na engleskom jeziku u Londonu 1935. veka. godine. težio je da kreira "neiskaziv prostor". ako neko želi da рronikne u njegovu ličnost iz perioda dvadesetih godina 20.55. godine dobio ideju za skulpturalnu crkvu Ronšan.4 Iznenađenja u poznim godinama Uz šezdeseti rodendan iza sebe.5 Dualitet i mnogostranost Tokom svoje duge karijere Le Korbizije je bio čuven po zdanjima Unite d'habitation (Marsej blok) i crkve Ronšan. Uradio je sve što je u njegovoj moći da svom radu da veću koherentnost fbrmulišuč "Modubr". Krug u kome se Le Korbizije razvijao sastojao se od Ijudi različitih generacija. On traži nemotivisane ideje. kao i po oštrim komentarima koji mu nikada nisu neodstajali i koji će poprimati sve melanholičnije tonove kako godine budu prolazile.

godine. ali njegovi odnosi sa nekim od francuskih članova CIAM-a.6 Od skandala do priznanja Od trenutka kada se Novi duh probio na svetsku scenu. 1928. sve dok ga Andre Malro. Le Korbizijeov odnos sa Frenkom Lojdom Rajtom. zajedno sa Gropijusom. 2005. godine. uvek je bio na distanci. kome će Le Korbizije okrenuti leda i minhenskog arhitekte Teodora Fišera. Ciriški istoričar umetnosti i generalni sekretar CIAM-a Zigfrid Gidion bio mu je blizak prijatelj. Novi Sad.W. a ipak. Le Korbizije je' postao javna ličnost. Neki kontakti u inostranstvu bili su mu takode bitni. dok su sa Valterom Gropijusom bifi nešto inten-zivniji. prema kojem je do kraja života izražavao veliko poštovanje i privrženost. nije angažovao in extremis da sagradi muzej koji je priželjkivao da uradi tokom poslednjih trideset godina. u očima onih koji su kritikovali njegov projekat Unitćd'habitation (Marsejski blok). na Međunarodnom kongresu moderne arhitekture (CIAM) izmedu 1928. bili su problematičniji.4 2. Petera Berensa. francuske vlasti su ga manje-više zaobilazile.-1931. Pre nego što su njegpvi prvi proje'kb' potakli ruske vode da u njemu vide "epitom modernog čoveka". bio je "ludak" ili "surovi čovek" neobradenog betona. Istorija umetnosti. sa Luciom Kostom i mladim arh'rtektama iz Ria. Posle 1945. 10 . tačnije velik broj javnih ličnosti u jednoj. Salvador Dali ga je ismevao. Njegovi kontakti sa Mizom van der Roeom bili su sporadični. Istoričar umetnosti Pjer Frankastel kritikovao ga je zbog želje da nametne sreću stanarima svojih zgrada na skoro totalitaran način. Francuska Pedesetih godina 20. Vila Savoj. a antikomunistički nastrojeni kritičari nazivali su ga "trojanskim konjem boljševizma". godine. kao što je Andre Lursat. kao što su oni sa Aleksandrom Vesninom i ruskim konstruktivistima 1928. sa čijim se radovima upoznao u veoma ranoj fazi.bizijea. Janson. 3 UTICAJ NA DRUGE UMETNIKE 4 H. tadaŠnji ministar kulture. Slika 3. veka Le Korbizije je bez ikakve sumnje bio zvezda. Le Korbizije je podržavao program Bauhausa i učestvovao je. Prometej. Poasi. a zatim nihilističkog uništitelja. Oskarom Nimejerom i Alfonsom Eduardom Reidijem u Brazilu. i 1959. da bi promovisao radikalne ideje medu medunarodnom elitom. njegovi ikonoklastični članci prvo su od njega napravili ničeovskog pobunjenika.

Takvog Korbizijea je lako prepoznati u njegovim ranim pisanjima gde se vidi njegov istraživački duh. Ono što već od prvih radova karakteriše Botin stil jesu jednostavne i stroge geometrijske anvelope objekata. Richard Meier obično projektuje bele neokorbizijanske forme sa emajlinarnim staklom i pločama. portali. venci i kaskade. Ove strukture se obično igraju sa linearnim odnosima platformi i ograda. Iako se oblik i dubine otvora mogu posmatrati kao sledeća karakteristika njegovog stila. Zgrada kompanije Harding u Mindenu Nemačka 1995. Rome. Iako sve slično izgleda. okviri. Slika 4. Slika 5. Onaj kreativni će doći kasnije.Kao jedan od najvećih predstavnika modernističkog pokreta Le Korbizije je nesumnjivo izvršio veliki uticaj na mnoge svoje sledbenike. na njegovim objektima dovode u potpuni sklad strogoću savremene estetike i urođenu nam potrebu za klasičnim detaljem. on uspeva da generiše beskrajne varijacije na njegovu jedinu temu. Odličan arhitekta nije isključiv. dopunjuju i uobličavaju u savremene tokove stvaralaštva. ali upravo je opeka ta glavna tačka preseka u kojoj se ove suprotnosti sastaju i stvaraju autentični stil. Vinarija Sureveto Italija 1999/2000. Neki od njih koji su dali pečat arhitekturi današnjice su Mario Bota (Botta) i Richard Meier. ali ne može se reći da spada u tipičnog predstavnika savremene arhitekture. arhitektonski detalj je zapravo ono što izdvaja Botinu arhitekturu. Kuća Rotonda Stabio. Ticino Švajcarska 1980-82. uvek radoznao. Slika 6. Dio Padre Misericordioso aka Jubilee Church. kritičan. slikar. i Bota koristi pun spektar materijala. Slika 7. on ignoriše trendove moderne arhitekture i gaji svoju filozofiju dizajna. Natprozornici i nadvratnici. Richard Meier sve projekte bazira na istom projektantskom konceptu. pisac koji je polemisao sa svetom oko sebe. Italy ZAKLJUČAK Le Korbizje arhitekta. angažovan. 11 . arhitekture i života koju su mnogi arhitekti posle njega nastavili da istražuju. Svojom jednostavnošću i minimalizmom je uveo jednu novu perspektivu sagledavanja umetnosti. balustrade. Sa zavidnom konzistencijom i posvešćenošću.

W. njegova karijera zahtevala је i poltičko angažovanje. suočena sa urbanističkim problemima. istoriji arhitekture i vemakulamog. Novi Sad. već je mnogo puta preispitao i svoj sopstveni arhitektonski diskurs. sa druge strane. jer se njegova arhitektura otkriva i odreduje putem pisane kojom objašnjava svoje namere. ali to je radio pre svega zato što je bio svestan rešenja koja arhitektura. Možda se poigravao idejom da će uspeti da ubedi različite vtestodrsce u ispravnost i neophodnost svojih teza. Paviljon "L'Esprit nouveau" (Novi duh) do tančina je rekonstruisan u Bolonji. Prometej. 12 . kuća Erazuris. njegova karijera bila je i logocentrična. Bazirala se na neutaživoj znatiželji prema problemima grada i njegovih transfbrmacija. da bi mogla da se sagradi. LITERATURA  H. veka za Čile i Cuvemerova pafata u Čandigaru. Na neki riaćin.Le Korbizijeova karijera mogla bi da se sumira kao niz divergentnih. Le Korbizije je postao priznati inovator zahvaljujući svojoj sposobnosti da pruži teorijsku pozadinu. predstavljale bi malo šta sem beživotnih maketa u prirodnoj veličini kada bi stvarno bile sagradene. projektovana tridesetih godina 20. Medutim. Le Korbizijeova posthumna slava poprimila je toliko zadivljujuće dimenzije da bi neki od njegovih nerealizovanih projekata mogli biti realizovani. ako ne i kontradiktomih stavova. može da pruži. 2005. makarto bio i njegov sopstveni. Ne samo što se nije ograničio na jedan stil. a crkva Firminije precizno proučena pre njegove smrti. Niko nije bio manje "korbizijeovski" od samog Le Korbizijea. Istorija umetnosti. Janson.

php/pageType/artistInfo/artist/2312  http://www. TACHEN/IPS.fredcamper. Beograd.wikipedia. 2006  http://en.city-journal.org/wiki/Category:Le_Corbusier_buildings  http://www. Istorija moderne arhitekture. 1999. 2004. Beograd.co.htm  http://www.html  http://www. Le Korbizije.net/index. Perović. Kenet Frempton.uk/en/lecorbusier.fr/ 13 . 1997. Ka pravoj arhitekturi. Orion Art. Beograd: IPS Media. Moderna arhitektura.  Miloš R.  Žan-Luj Koen. Građevinska knjiga.artfacts.  Le Korbizije. knjiga 2A.html  http://www. 2005.designdictionary.fondationlecorbusier.org/2009/19_4_otbie-le-corbusier.com/A/Accretions/AC005/index. Beograd.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful