Praktikum Hemija

Hemija sa stehiometrijom
Laboratorijske vjebe
Student: ______________________
laboratorijske vjebe
Sadraj vjebi 1. 2. 3 4 5 6 7 8 9. Identifikacija organskih spojeva-reakcije na funkcionalne grupe............. Kvalitativno odreivanje ugljikohidrata................................................... Polisaharidi............................................................................................... Kvantitativno odreivanje glukoze polarimetrijskom metodom.............. Kvalitativno odreivanje lipida................................................................. Odreivanje saponifikacionog broja......................................................... Kvalitativno odreivanje proteina............................................................. Hidroliza i hromatografija proteina (hromatografija na tankom sloju)..... Enzimi. Odreivanje aktivnosti -amilaze............................................... 3 19 26 30 35 41 44 51 55
Vjeba 1 IDENTIFIKACIJA ORGANSKIH SPOJEVA

TEORIJSKE OSNOVE EKSPERIMENTA Postoji fundamentalna razlika izmeu kvalitativne analize anorganskih materijala i identifikacije organskih supstanci. Anorganski spojevi su uglavnom ionski i poto je broj moguih razliitih ionskih estica relativno ogranien, mogue je postaviti jedan niz shema na osnovu kojih se moe postii kompletna analiza. S druge strane, organski spojevi su u biti kovalentni i kao posljedica toga, svaki od izuzetno velikog broja* poznatih spojeva je jedinstven i ne moe se postaviti neka vrsta shema koja je primjenljiva u svim sluajevima. Uzrok sloenosti organske analize lei u tome to su komponente grae organskih spojeva, istina malobrojne, ograniene na svega nekoliko elemenata (uz obavezni C, tu su jo najee H, O, N, S, halogeni i P), ali su mogunosti spajanja ovih elemenata u razne strukture praktino neograniene. Otkuda toliko mnogo spojeva karbona? U prvom redu je to rezultat katenacije karbona, tj. jedinstvene sposobnosti karbonovih atoma da se vezuju meusobno stvarajui prstenove i lance gotovo neograniene duine i da istovremeno stvaraju veze sa atomima drugih elemenata. Kompleksnost organske hemije je znatno pojednostavljena zbog injenice da se organski spojevi mogu svrstati u klase prema svojim hemijskim osobinama. Karakteristine osobine jedne organske molekule potiu od izvjesnih atomskih veza koje formiraju jedan atom ili grupa atoma i koje se nazivaju funkcionalne grupe. Svaka funkcionalna grupa odraava izvjesna karakteristina svojstva cijele organske molekule, bez obzira na njenu veliinu i kompleksnost i kada funkcionalna grupa podlijee reakcijama, ostatak molekule obino ostaje nepromijenjen. Neke najvanije funkcionalne grupe naene u organskim molekulama date su u Tabeli 1.
Funkcionalna grupa
Klasa spojeva Alken Alkin Karboksilna kiselina Ester
Primjer
Ime prema IUPAC -u (trivijalno ime) Eten (etilen) Etin (acetilen) Etanska kiselina (acetatna kiselina; siretna kiselina) Etilmetanoat (etilformijat) Etanamid (acetamid) Metanal (formaldehid)
Upotreba meuprodukt; regulator rasta biljaka meuprodukt; sredstvo za zavarivanje meuprodukt; kisela komponenta sireta Aromatini dodatak u limunadi Otapalo; aditiv za plastine mase i za denaturaciju alkohola Prisutan u dimu koji se koristi za suenje unke i ribe
C C O
C C
H2C HC
CH2 CH
CH3COOH HCOOCH2CH3 CH3CONH2
C OH
O C O C
O C N O C H
Amid
Aldehid
HCHO
Prema hemijskoj literuturi, procjenjuje se da organski spojevi ine vie od 90% od 50 miliona i neto vie ukupno do danas poznatih spojeva. (Chemical Abstract 2009)
Hemija sa stehiometrijom O C OH N X CH3COCH3
Otapalo za lakove; (Nemoj ga dovesti u kontakt sa plastikom i rayonom!) Aktivni sastojak alkoholnih pia; otapalo Sredstvo za tavljenje koe
Keton
Propanon (aceton)
Alkohol Amin Haloalkan (Alkilhalo genid) X=F, Cl, Br, I Eter Aren (aromatski karbohidr ogen)
CH3CH2OH CH3NH2 CH3Cl
Etanol (etilalkohol) Metanamin (metilamin) Hlormetan (metilhlorid)
Lokalni anestetik
CH3CH2OCH2CH3
CH3
Etoksietan (etileter)
Otapalo
Metilbenzen (toluen)
Meuprodukt; otapalo
OH
direktno vezana na benzenski ciklus
Fenol
OH
Hidroksibenzen (fenol; karbolna kiselina)
Dezinficijens
Tabela 25.1 Neke najvanije funkcionalne grupe
Generalna procedura klasine kvalitativne analize nepoznatog organskog spoja moe se podijeliti u nekoliko koraka:
ispitivanje fizikih osobina (izgled, boja, miris), ukljuujui tu i utvrivanje izvjesnih fizikih konstanti (taka topljenja, taka kljuanja, gustina, indeks loma svjetlosti, optika aktivnost) elementarna analiza; kvalitativno i kvantitativno odreivanje prisutnih elemenata i postavljanje molekularne formule preliminarna ispitivanja (topivost, relativna kiselost odnosno baznost, sagorljivost) detekcija karakteristinih funkcionalnih grupa pomou hemijskih reakcija koje ih prevode u karakteristine derivate ili su vezane s pojavama koje se naim ulima daju primijetiti (boja, miris) spektroskopske metode analize koje daju kljune informacije o strukturnim karakteristikama organske molekule sinteza karakteristinog analitikog derivata ispitivane supstance, ije fizike osobine treba da potvrde identitet nepoznate supstance
Cilj ovog eksperimenta nije identifikacija datog spoja kao hemijske individue, ve samo utvrivanje razliitih reaktivnih grupa u molekuli, to omoguuje da se nepoznati spoj uvrsti u jednu od potpuno definisanih klasa organsko-hemijske sistematike. S obzirom na ovako skromno postavljen cilj, mora i izbor supstanci za analizu biti vrlo ogranien na prilino malu listu lako pristupanih supstanci ija se svojstva nalaze u literaturi. U ovom eksperimentu, bie obuhvaeno samo nekoliko klasa organskih spojeva: alkani, alkeni, alkoholi, aldehidi, ketoni, karboksilne kiseline i fenoli. Ispitivanjem osobina poznatih spojeva iz svake od ovih klasa, dobie se kratak uvid u karakteristina svojstva svake klase spojeva, to e pomoi da se identificira nepoznati spoj poreenjem njegovih osobina sa osobinama poznatih
organskih spojeva. Pri interpretaciji rezultata vano je imati na umu da su negativni nalazi esto vani kao i pozitivni rezultati u identificiranju nepoznatog spoja. Svaki od izabranih testova na odreene funkcionalne grupe moe se izvesti uz mali utroak vremena i materijala, a da pri tome prui vane podatke o tome kojoj klasi dati spoj pripada. TESTOVI NA FUNKCIONALNE GRUPE Karbohidrogeni (ugljikovodici) Karbohidrogeni su najjednostavnija klasa organskih spojeva koji sadre samo atome karbona i hidrogena. Prema svojim strukturnim karakteristikama dijele se u dvije velike grupe: alifatski i aromatski. Alifatski karbohidrogeni se dalje mogu podijeliti na alkane, alkene i alkine koji imaju i svoje ciklike analoge. Alkani imaju karbonove atome povezane samo jednostrukim kovalentnim vezama i jo se nazivaju zasieni karbohidrogeni. Najjednostavniji predstavnik alkana i ujedno najjednostavniji organski spoj je metan koji ima samo jedan karbonov atom.
H H C H metan H
Alkani su klasa hemijski relativno inertnih spojeva koji pokazuju negativan test sa iodom kao gotovo univerzalnim reagensom na organske spojeve. Molekule koje sadre -elektrone ili nevezane elektronske parove grade sa iodom smee obojenu otopinu, kao posljedica stvaranja kompleksa izmeu ioda i raspoloivih elektrona u tim molekulama.
C C I2 :O: I2
smee obojeni kompleks
Otopina ioda i zasienih spojeva koji nemaju raspoloivih elektrona i ne uestvuju u ovoj reakciji ostaje ljubiasta. Openito, izostanak jednostavnih reakcija za identifikaciju alkana, kao rezultat njihove hemijske indiferentnosti, je upravo njihov najvaniji znak raspoznavanja. Alkeni su nezasieni karbohidrogeni koji imaju jednu ili vie karbon-karbon dvostrukih veza u molekuli, dok je karakteristika alkina prisustvo karbon-karbon trostrukih veza. Ovi nezasieni karbohidrogeni su hemijski prilino reaktivni spojevi i vrlo lako stupaju u reakciju sa bromom koji se adira na njihove dvostruke, odnosno trostruke karbon-karbon veze. + Br Br C C Br C C C C + Br 2
crveno-sme bezbojan
Br
Potvrda prisustva nezasiene veze je iezavanje crveno-smee otopine broma. Alkeni i alkini takoe reaguju sa oksidirajuim reagensima kao to je KMnO 4 gradei dihidroksilne alkohole (1,2-diole). Test sa KMnO4 poznat je i pod nazivom Baeyerov test nezasienosti. Tamnoljubiasti permanganat se reducira do smeeg mangan(IV) oksida.
+ 2 MnO-4 + 4 H2O
ljubiast
C + 2 MnO 2 + 2 OH
sme
:OH :OH .. ..
Ovaj test nije strogo selektivan jer mu podlijeu i neke druge funkcionalne grupe koje se mogu oksidirati sa KMnO4 (fenoli, veina aldehida, 1o i 2o alkoholi itd.), iako sporije i pod neto snanijim uslovima (vea koncentracija KMnO4, via temperatura i razliita pH vrijednost otopine). Alkoholi Spojevi koji sadre hidroksilnu (-OH) funkcionalnu grupu vezanu na zasieni karbonov atom svrstavaju se u alkohole. Mogu se smatrati organskim derivatima vode u kojima je hidrogenov atom zamijenjen alkilnom grupom.
C O H
Prema vrsti karbonovog atoma koji nosi -OH grupu, alkoholi se mogu klasificirati kao primarni (1o), sekundarni (2o) ili tercijarni (3o). Kada je -OH grupa vezana na 1o karbonov atom, tj. onaj koji na sebe ima vezan samo jedan karbonov atom, alkohol se svrstava u primarne. Sekundarni alkoholi imaju -OH grupu vezanu na 2o karbon, koji je vezan na dva susjedna karbonova atoma, odnosno tercijarni alkoholi imaju 3o karbonov atom koji je vezan na tri druga karbonova atoma. R''
R CH2 OH R CH OH R C OH R' R'
2o alkohol 3o alkohol
1o alkohol
Strukturne razlike izmeu primarnih, sekundarnih i tercijarnih alkohola imaju posljedicu u razliitoj reaktivnosti ovih spojeva. Tako svi alkoholi ne podlijeu jednako djelovanju oksidirajuih reagenasa. Samo primarni i sekundarni alkoholi se mogu oksidirati uz gubitak dva hidrogenova atoma i nastanak karbonilnih spojeva: aldehida, odnosno ketona. Molekule tercijarnih alkohola nemaju H atom na karbonovom atomu koji nosi -OH grupu, tako da se ne mogu oksidirati dehidrogenacijom. Brz i jednostavan metod za razlikovanje primarnih i sekundarnih alkohola od tercijarnih alkohola je Jonesov oksidacioni test, koji koristi hromnu kiselinu kao oksidirajue sredstvo. Oksidirajui reagens, dihromat ion, Cr2O72-, je svijetlo narandast, a kada se redukuje deava se promjena boje u izrazito zelenu koja potie od hrom(III) iona, Cr3+.
RCH2OH ili R2CHOH + H2Cr2O7 H2SO4 Cr2(SO4)3 + RCOOH ili R 2C O
narandast
zelen
Test se zasniva na oksidaciji primarnih alkohola u aldehide i dalje u karboksilne kiseline, odnosno sekundarnih alkohola u ketone, dok se tercijarni alkoholi ne mogu oksidirati pod ovim uslovima. Pozitivan Jonesov oksidacioni test daju i aldehidi, ali ketoni ne. Primarni, sekundarni i tercijarni alkoholi mogu se meusobno razlikovati na osnovu brzine nastanka hloralkana (alkilhlorida), R-Cl, u reakciji sa Lucasovim reagensom koji predstavlja otopinu zink(II) hlorida, ZnCl2, u koncentrovanoj hloridnoj kiselini, HCl.
R OH + HCl
topiv
ZnCl 2
R Cl + H OH
netopiv
Nii alkoholi se otapaju u reagensu, dok su odgovarajui hloralkani, R-Cl, netopivi u Lucasovom reagensu. Tercijarni alkoholi reaguju gotovo trenutno i hloralkan se pojavljuje kao zamuenje ili ak potpuno izdvojen sloj. Sekundarni alkoholi stvaraju zamuenje obino nakon 4-5 minuta, dok primarni alkoholi ne reaguju sa ovim reagensom kod sobne temperature. Primarni, sekundarni i tercijarni alkoholi koji imaju manje od 10 karbonovih atoma grade kompleks sa cer(IV) nitratnim ionom. Pozitivan test je indiciran trenutnom promjenom boje otopine od ute u crvenu. R-OH + [Ce(NO3)6]2ut Aldehidi i ketoni Funkcionalna grupa u aldehidima i ketonima je karbonilna grupa u kojoj su karbon i oksigen vezani dvostrukom vezom. U aldehidima je najmanje jedan hidrogenov atom vezan na karbonov atom u karbonilnoj grupi, dok su u ketonima oba atoma koja su vezana na karbonilnu grupu karbonovi atomi.
O C
karbonilna grupa
[R-O-Ce(NO3)5]2- + H+ + NO3crven
O R C H
aldehid
O R C R'
keton
Karbonilna grupa u aldehidima i ketonima je veoma reaktivna i ove dvije klase spojeva esto reaguju slino. Svi aldehidi i ketoni brzo reaguju sa, 2,4-dinitrofenilhidrazinom koji se jo naziva Bradyev reagens i grade slabo topive 2,4-dinitrofenilhidrazone. Boja ovih kristalnih derivata varira od ute do crvene, zavisno od prisustva drugih grupa u susjedstvu karbonilne grupe.
H NO2 + H2NNH NO2 H+ RC NNH ili R2C NNH NO2 NO2 NO2 NO2
H RC O ili R2C O
Pored velikog broja reakcija u kojima reaguju slino, aldehidi i ketoni se razliito ponaaju prema djelovanju blagih oksidirajuih reagenasa. Aldehidi se lako oksidiraju do kiselina koje imaju isti broj karbonovih atoma.
O R C H
aldehid
[O]
O R C OH
kiselina
Ketoni koji nemaju hidrogen vezan na karbonilnu grupu, mogu se oksidirati samo pod drastinijim uslovima (jai reagensi i vie temperature) poto njihova oksidacija do kiseline zahtijeva raskidanje karbon-karbon veze. Testovi koji slue za razlikovanje aldehida od ketona zasnivaju se upravo na injenici da se ove dvije klase spojeva oksidiraju pod razliitim uslovima. Reakcija srebrenog ogledala ukljuuje oksidaciju aldehida u odgovarajuu kiselinu uz upotrebu amonijakalne otopine srebro nitrata kao oksidirajueg reagensa. Ovaj reagens, poznat kao Tollensov reagens, reducira se do metalnog srebra koje se taloi na zidovima reakcione posude kao srebreno ogledalo.
2 Ag+NO3- + 2 NaOH Ag2O + 4 NH3 + H2O
Ag2O
+ H2O + 2 Na+NO3-
2 Ag(NH3)2+OH-
O R C H + 2 Ag(NH3)2 OH
+ o
O
2 Ag + R C O- NH4+ + H2O + 3 NH3
Ovaj reagens je vrlo blag tako se da pored ketona, ni alkoholi ne mogu oksidirati pod ovim uslovima. Kao oksidirajui reagens koji se koristi za razlikovanje aldehida od ketona moe posluiti i bakar(II) ion, Cu2+, u alkalnoj otopini, kompleksiran sa K, Na-tartaratom, poznat kao Fehlingov reagens. Aldehidi reduciraju bakar(II) ion, Cu2+ u bakar(I) ion, Cu+. Otopina se pri tome mijenja iz plave u prljavo zelenu i postepeno se izdvaja crvenkasti talog bakar(I) oksida, Cu2O.
O R C H + 2 Cu2+ + 5 OHplav
K,Na-tartarat
O R C O- + Cu2O + 3 H2O
crven
Metilketoni se mogu razlikovati od drugih ketona pomou iodoform testa. Iodoform test ukljuuje hidrolizu i cijepanje metilketona, pri emu nastaje uti talog iodoforma, CHI3,
O R C CH3 + 3 I2 + 3 KOH
O R C CI3 + 3 KI + 3 H2O KOH R C O- K+ + CHI3

ut
Pozitivan test daju i spojevi koji se lako oksidiraju do metilketona pod ovim reakcionim uslovima: 2 o alkoholi koji imaju metilnu grupu u susjedstvu hidroksilne grupe.
O
Acetaldehid je jedini od aldehida koji daje pozitivan test jer ima grupu za koju je karakteristina iodoform reakcija, kao i etanol koji se moe oksidirati do acetaldehida. Karboksilne kiseline Konani produkt oksidacije primarnih alkohola ili aldehida su karboksilne kiseline.
O R C OH
CH3 C
Karboksilna grupa COOH ima hidroksilnu OH grupu vezanu na karbonov atom karbonilne grupe, ali njena hidroksilna grupa, za razliku od alkoholne OH, pokazuje kisela svojstva. Tako karboksilne kiseline reaguju sa natrijum bikarbonatom, NaHCO3 i natrijum karbonatom, Na2CO3, i grade u vodi topive natrijumove soli i karbonsku (ugljinu) kiselinu koja se dalje raspada na vodu i karbon(IV) oksid (ugljendioksid), koji se oslobaa kao gas. Mjehurii izdvojenog gasa, CO 2, se kreu ka povrini otopine i to je propraeno karakteristinim umeim zvukom.
O R C OH + NaHCO 3
O + CO2 + H2O O- Na+
Ova reakcija moe posluiti za identifikaciju karboksilnih kiselina i posebno za razlikovanje od ostalih organskih spojeva kiselog karaktera kao to su fenoli koji se ne mogu neutralizirati bikarbonatom.
Fenoli
Da bi se neki spoj klasificirao kao fenol, njegova molekula mora imati najmanje jednu -OH grupu direktno vezanu na benzenov prsten. Najjednostavniji lan ove familije, fenol, dao je ime cijeloj klasifenoli.
OH
fenol
Za razliku od alkohola koji takoe sadre -OH funkcionalnu grupu, fenoli su slabo kiseli i mogu se neutralizirati natrijum hidroksidom, a njihovi benzenovi prstenovi se lako oksidiraju. Test za dokazivanje fenolske funkcionalne grupe zasniva se na stvaranju obojenog kompleksa u prisustvu eljezo(III) iona, Fe3+. OH 3O Fe + 6 + Fe 3+ + 6H
6
ut
ljubiast
Pozitivan test daje veina fenola, a boja varira od intenzivno ljubiaste do crvenosmee ili zelene boje. ZADATAK VJEBE
Na uzorcima poznatih spojeva izvesti sve testove na funkcionalne grupe navedene u proceduri. Popuniti tabelu u Izvjetaju nedostajuim podacima o strukturi poznatih spojeva i navesti svoja zapaanja (boja reakcione smjese, pojava taloga i sl.) pri izvoenju pojedinih testova na funkcionalne grupe. U Izvjetaju opisati testove koji su izvedeni u cilju identifikacije funkcionalne grupe u uzorku nepoznatog spoja. HEMIKALIJE I REAGENSI
Indikator fenolftalein Elementarni iod, I2 Dihlormetan (metilenhlorid), CH2Cl2 Etanol, 96% Aceton 10% vodena otopina NaOH Brom u dihlormetanu, 2% otopina Br2 u CH2Cl2. Dihlormetan (metilenhlorid) se koristi umjesto uobiajenog otapala, tetrahlormetana (karbontetrahlorida), CCl4, jer je manje toksian. Otopina broma u dihlormetanu treba da je svjee pripremljena i uva se u tamnoj boci. Baeyerov reagens-1% vodena otopina permanganata, KMnO4 (0.06 mol/L)
Sve navedene reagense dobie pripremljene od laboranta, a ovdje je dat opis njihovog prireivanja u sluaju potrebe da to student uradi samostalno.
Hemija sa stehiometrijom -
Jonesov reagens: Priredi suspenziju od 13.4 g CrO 3 u 11.5 mL koncentrovane H2SO4 i paljivo je dodaj, uz mijeanje, u toliko vode koliko je potrebno da ukupan volumen otopine iznosi 50 mL. Ovako prireeni reagens ostavi da se ohladi na sobnu temperaturu prije upotrebe. Lucasov reagens: Otopi 16.0 g anhidrovanog zink(II) hlorida, ZnCl 2, u 10 mL koncentrovane hloridne kiseline, HCl, uz hlaenje na ledenom kupatilu. Cer-nitratni reagens: Otopi 4.0 g amonijum-cer(IV) nitrata, [(NH4)2Ce(NO3)6], u 10 mL otopine nitratne kiseline, 1.0 mol/L HNO3. Ako je potrebno, pripremu reagensa uradi uz zagrijavanje u cilju potpunog otapanja. Bradyev reagens: Otopi 1.0 g 2,4-dinitrofenilhidrazina u 5.0 mL koncentrovane H2SO4. Ova otopina se polako dodaje, uz mijeanje, u smjesu od 10 mL H2O i 35 mL 96% etanola. Nakon mijeanja, ako je potrebno, profiltriraj otopinu. Tollensov reagens-amonijakalna otopina srebro nitrata: Pripremi 5% vodenu otopinu AgNO3, 10 % vodenu otopinu NaOH i koncentrovanu otopinu amonijaka, NH 4OH, koji se pomijeaju neposredno prije upotrebe prema datoj proceduri. Vano: Viak Tollensovog reagensa treba unititi sa HNO3 jer moe stvoriti eksplozivne fulminate! 3 Ag2O + 2 NH3 (aq) 2 Ag3N + 3 H2O
eksplozivan
Fehlingov reagens : Otopina I: 36.64 g kristalnog bakar(II) sulfata, CuSO4, otopi u vodi koja sadri par kapi razblaene sulfatne kiseline i dopuni otopinu vodom do 500 mL. Otopina II: Otopi 60 g istog natrijum hidroksida, NaOH, i 173 g kalijum, natrijum-tartarata (Roshelleova so) u vodi, filtriraj kroz sinterovani stakleni lijevak i dopuni otopinu vodom do 500 mL. Obje otopine se uvaju odvojeno, dobro zatvorene i neposredno prije upotrebe se pomijeaju isti volumeni otopine I i II. Iod u kalijum iodidu: Otopi 10 g kalijum iodida, KI i 5 g elementarnog ioda, I 2, u 40 mL vode. 1% vodena otopina natrijum bikarbonata, NaHCO3 FeCl3-reagens: 1% neutralna otopina eljezo(III) hlorida (osloboena HCl) prireuje se dodatkom razblaene otopine natrijum hidroksida u osnovnu otopinu 1% FeCl3 dok se ne stvori talog eljezo(III) hidroksida, Fe(OH)3. Odfiltriraj talog i za test upotrijebi bistar filtrat. PRIBOR I OPREMA epruvete, manje Pasterove pipete porculanska ploica za testove vodeno kupatilo (aa sa vodom) termometar indikator papir
MJERE OPREZA Za sve spojeve koje dobije kao poznate uzorke, koristei se raspoloivim prirunicima ili komercijalnim katalozima (konsultuj asistenta!), uz podatke o strukturi i fizikim svojstvima, prikupi informacije o toksinim i/ili zapaljivim svojstvima koja ukljuuju i specifine mjere opreza pri radu. Pri identifikaciji nepoznatog organskog spoja, uvijek imaj na umu da bilo koji takav spoj ima potencijalno opasna svojstva i sve hemijske testove obavljaj uz mjere opreza koje su neophodne u radu sa toksinim i zapaljivim supstancama! Mnogi organski spojevi su zapaljivi i brzo reaguju sa oksigenom u prisustvu vatre ili iskre. Tokom izvoenja eksperimenta eliminii otvoreni plamen u blizini.
10
Iod i posebno brom su veoma toksini i mogu izazvati opekotine na koi ili udisanjem njihovih para. Obavezno radi u digestoru i koristi zatitne rukavice. Neki od reagenasa se pripremaju uz upotrebu koncentrovanih mineralnih kiselina. Pridravaj se optih pravila o radu sa ovim agresivnim hemikalijama. Hlorirana otapala, kao dihlormetan (metilenhlorid), CH2Cl2, su toksini i mogue kancerogeni. Izbjegavaj udisanje njihovih para i obavezno radi u digestoru. Mnogi spojevi hroma (VI) su mogue kancerogeni. Izbjegavaj kontakt sa prahom hrom(VI) oksida, CrO3. Otopina srebro nitrata izaziva tamne mrlje na koi. Koristi zatitne rukavice. IZVOENJE VJEBE U cilju identifikacije nepoznatog organskog spoja, dobie od asistenta JEDAN uzorak koji predstavlja monofunkcionalni organski spoj (ima samo jednu funkcionalnu grupu), to ga svrstava u jednu od klasa organskih spojeva koje imaju svoje predstavnike meu poznatim uzorcima koji e Ti biti na raspolaganju. Spisak moguih supstanci koje mogu biti date kao poznati uzorci organskih spojeva: alkani: heksan, pentan, metilcikloheksan alkeni: penten-1, penten-2, cikloheksen aldehidi: benzaldehid, propanal, formaldehid, glukoza ketoni: aceton, cikloheksanon, acetofenon, metil etil keton alkoholi: etanol, cikloheksanol, terc.butanol, n-butanol fenoli: fenol karboksilne kiseline: acetatna kiselina, benzojeva kiselina, buterna kiselina Kako ne postoji neko jedinstveno uputstvo za rad sa nepoznatim uzorkom, data je shema koja moe biti pomo u planiranju redoslijeda hemijskih reakcija potrebnih u cilju identifikacije funkcionalnih grupa (Slika 25.2). Na bazi tako dobivenih rezultata treba izvesti i druge testove za potvrdu prisustva pojedinih funkcionalnih grupa. Sve testove na nepoznatom uzorku izvodi paralelno sa poznatim spojem koji daje POZITIVAN test i sa kontrolnom probom (koja sadri otapalo i reagens, ali BEZ analiziranog uzorka) i koja daje NEGATIVAN test . Na ovaj nain je olakana interpretacija pozitivnih reakcija, a eventualno oneieni ili nedovoljno svjei reagensi mogu se tako otkriti i zamijeniti novim. Vrlo je vano da detaljno opie sva svoja opaanja i rezultate pri izvoenju svakog pojedinanog testa i to prikae u Izvjetaju.
Pri izvoenju hemijskih testova, svi reagensi se uzimaju pomou kapaljke ili Pasterove pipete.
11
e s t
s a
(+
) a H
(- ) a l k a n a l k e n a l d e h i d a l k o h o l k e t o n f e n o l T ( - ) a l k a n k e t o n a l k o h o l T e s t s a 2 , 4 - d i n e s t s a4 K M ( + ) a l k e n a l d e h i d f e n o l n O
( - ) a l k a n a l k o h o l T e s t s a
( + ) n i t r o f e n i l hT i e d s r t a s3z a i n F f o e e m C o l l ( - ) ( + ) a l k e n k e t o n a l d e h i d 2 , 4 - d i n i t r o f e n i l h i d r a z i n o m ( + l d e h i d o m )
I o d o f o r m t e s t c e ( r - - ) n i t r ( a + t )o m T e s t s a ( + ) N I J mE e t i l ( - ) ( - ) a l k a na l k o hm o el t k i l e t o n a l k e n k e t o n e s t ( - ) a l k 1o s a i o d o m s a d T
aT n e s t ( +
o
) i 2
( - ) a l k o
3
o
a l
a e s t s a b r o m ( + ) e i h r o m a tl ok m n T e s t s a r e a g e h o l ( + k o h o l t e s t
F e h l i n g o v i m n s o m )T e s t s r e b r e n o g o g l e d a l a ( + )
c a s o v
t r e n u t n o
o
a l d
e h i d
3 a l k o h o l Slika 25.2 Shema za identifikaciju nepoznatih organskih spojeva
12
TEST SA IOD-KOMPLEKSOM Na bijelu porculansku ploicu stavi mali kristal ioda, a zatim dodaj 23 kapi ispitivane tenosti. Alkani daju negativan test i ljubiasta boja ioda ostaje nepromijenjena. Svi ostali organski spojevi koji grade kompleks sa iodom daju smee obojenu otopinu.
Napomena: Test se izvodi samo na tenim uzorcima.
TEST SA BROMOM U manju epruvetu unesi 2 kapi nepoznate ispitivane tenosti (ili par kristalia ako je uzorak vrst) i otopi ih u 0.5 mL dihlormetana. Dodaj 2 kapi 2% otopine broma u dihlormetanu, uz mukanje. Gubitak crvenosmee boje broma je dokaz prisustva nezasienog karbohidrogena.
Napomena: Nemoj udisati pare reagensa i obavezno izvodi test u digestoru.
TEST SA PERMANGANATOM: BAEYEROV TEST NEZASIENOSTI U manju epruvetu otopi 2 kapi ispitivanog uzorka u 0.5 mL istog acetona (bez primjesa alkohola) i dodaj 2-3 kapi 1% otopine KMnO4, uz mijeanje. Pozitivan test nezasienosti je promjena ljubiaste boje permanganata u talog smeeg mangan(IV) oksida, MnO2.
Napomena: Test je negativan ako se ne obezbojava vie od 3 kapi otopine permanganata.
TEST SA HROMNOM KISELINOM: JONESOVA OKSIDACIJA Otopi 2 kapi ispitivane tenosti (ili par kristalia ako je uzorak vrst) u 0.5 mL istog acetona u manjoj epruveti i ovoj otopini dodaj 2 kapi Jonesovog reagensa (hromna kiselina u sulfatnoj kiselini). Promijeaj otopinu i prati promjenu boje. Pozitivan test je nastanak zelene boje par sekundi nakon dodatka narandasto-utog reagensa. LUCASOV TEST U manjoj epruveti pomijeaj 3 kapi ispitivane tenosti sa 2 mL Lucasovog reagensa. Dobro izmukaj otopinu i ostavi da malo odstoji. Posmatraj promjenu reakcione smjese i na osnovu vremena potrebnog za pojavu zamuenja ili izdvajanje netopivog sloja, klasificiraj ispitivani uzorak kao 1o, 2o ili 3o alkohol.
Napomena: Poto se kao sporedni produkt reakcije izdvaja HCl, test izvedi paljivo u digestoru.
TEST SA AMONIJUM-CER(IV) NITRATOM Tri kapi ispitivanog spoja dodaj u epruvetu u kojoj se nalazi 0.5 mL reagensa amonijum cer(IV) nitrata i promukaj sadraj epruvete. U
13
sluaju pozitivne reakcije, blijedouta boja reagensa prelazi crvenu, koja potie od nastalog kompleksa koji je topiv u vodi.
Napomena: Ukoliko ispitivani uzorak nije topiv u vodi, bie prisutna dva sloja. Crvena boja u jednom od slojeva, indikacija je pozitivnog testa.
TEST SA 2,4-DINITROFENILHIDRAZINOM: BRADYEV TEST U manjoj epruveti otopi 3 kapi ispitivanog uzorka u 0.5 mL etanola i zatim dodaj 1 mL reagensa 2,4-dinitrofenilhidrazina. Dobro promijeaj smjesu i ostavi da stoji par minuta. Stvaranje uto do crveno obojenog taloga 2,4-dinitrofenilhidrazona je pozitivan test na karbonilne spojeve.
Napomena: Ponekad prvo nastane uljasti talog, ali nakon stajanja postane kristalian.
TEST SREBRENOG OGLEDALA: TOLLENSOVA REAKCIJA U istu epruvetu odpipetiraj 1.0 mL 5% otopine AgNO3 i dodaj 1 kap 10% otopine NaOH. Nastali talog srebro oksida otopi u minimalnoj koliini koncentrovane otopine amonijaka (2-4 kapi), uz mijeanje. Bistroj otopini dodaj 1 kap ispitivane tenosti (ili par kristalia ako je uzorak vrst), uz mijeanje i ostavi reakcionu smjesu da stoji 5 minuta na sobnoj temperaturi. Ako nema reakcije, stavi epruvetu u vodeno kupatilo (aa sa vodom), zagrijano na 40oC, 5 minuta. Nastanak srebrenog ogledala je pozitivan test.
Napomena: - Epruveta treba da je temeljito oprana, jer u protivnom nee nastati sloj srebrnog ogledala na zidovima epruvete, ve e se elementarno srebro istaloiti kao tamni prah na dnu. - U pripremi reagensa, izbjegavaj upotrebu vika amonijaka. - Tollensov reagens se uvijek koristi svjee pripremljen jer nakon stajanja moe da se raspada, uz stvaranje eksplozivnog AgN3! - Viak reagensa treba unititi sa HNO3- konsultuj asistenta! - Nitratna kiselina takoe uklanja srebrno ogledalo nastalo u epruveti i nakon izvedenog testa, odmah isperi epruvetu razblaenom otopinom HNO3.
TEST SA FEHLINGOVIM REAGENSOM Dvije kapi ispitivane tenosti (ili par kristalia ako je uzorak vrst) i 2 mL Fehlingovog reagensa (prireenog mijeanjem jednakih volumena otopine I i II, neposredno prije upotrebe) zagrij u epruveti, na kljualom vodenom kupatilu, tokom 3-4 minute. U sluaju pozitivnog testa, izdvaja se crveni talog bakar(I) oksida, Cu2O. IODOFORM TEST Otopi samo 1 kap ispitivane tenosti (ili kristali ako je uzorak vrst) u 0.5 mL vode i dodaj 0.5 mL 10% otopine NaOH.
14
Napomena: Ukoliko uzorak nije topiv u vodenoj fazi, ili snano promukaj otopinu, ili dodaj par kapi dioksana (obavezno u digestoru!) ili 1,2-dimetoksietana da bi se otopina homogenizirala.
Nakon otapanja uzorka, dodaj polako, u kapima i uz mijeanje, otopinu ioda u kalijum-iodidu, dok se tamno smea boja otopine ne zadri (1-2 mL I2 /KI). Ostavi reakcionu smjesu da stoji 2-3 minute. Ako se ne izdvoji talog iodoforma kod sobne temperature, zagrij epruvetu par minuta na vodenom kupatilu na 60oC. Ukoliko boja ioda iezne, nastavi dodavati reagens dok se smea boja, koja potie od neizreagiranog ioda, ne zadri. Viak ioda ukloni dodatkom par kapi razblaene otopine NaOH, uz mukanje i ostavi reakcionu smjesu da stoji 10 minuta. Izdvajanje utog taloga iodoforma, karakteristinog mirisa, je dokaz pozitivnog testa. TEST KISELOSTI POMOU INDIKATORA a) Na komad plavog lakmus papira, nakvaenog destilovanom vodom, stavi kristal ili kap vodene otopine ispitivane supstance. Ukoliko uzorak nije topiv u vodi, upotrijebi alkoholno-vodenu smjesu ili ist alkohol. Promjena boje plavog lakmusa u crvenu govori o kiselom karakteru supstance. b) Na bijelu porculansku ploicu stavi 1 kap otopine fenolftaleina kome je predhodno dodata minimalna koliina razblaene otopine NaOH (0.01 mol /L) da bi postao crven. Na tu kap dodaj malo ispitivane supstance. Ako se kap obezboji, test je pozitivan, tj. supstanca ima kiseo karakter. TEST SA NATRIJUM-BIKARBONATOM Dodaj oko 0.2 g nepoznatog spoja u oko 1 mL 5% vodene otopine natrijum bikarbonata. Oslobaanje karbon dioksida, CO2, dokaz je prisustva karboksilne grupe. TEST SA ELJEZO(III) HLORIDOM Zavisno od osobina topivosti, 3 kapi ispitivanog spoja (ili par kristalia ako je uzorak vrst), otopi u epruveti u 0.5 mL vode ili etanola (ili smjese voda-etanol, 1:1) i zatim dodaj 1-2 kapi 1% neutralne otopine FeCl3. Pozitivan test je promjena ute boje reagensa u crvenu, ljubiastu ili zelenu.
Napomena: Prije dodatka reagensa, indikator papirom provjeri pH otopine. U prisustvu fenola, pH treba da je ispod 7.
15
PRIPREMNA VJEBANJA
1. Po emu se organski spojevi razlikuju od anorganskih?

__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
2. Ispii strukturne formule za sva etiri alkohola molekularne formule C4H9OH i oznai svaki kao
1o, 2o ili 3o alkohol.
3. Navedi funkcionalne grupe koje su prisutne u slijedeim spojevima: a) b) c) O C H CH2 C O H CH3 C CH2CH3 d) OH e) f) O CH3 C O C OH CH O CH CH CH CH 3 2 2 2 3
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
4. Koje je IUPAC ime za:

a) acetaldehid b) aceton c) n-pentil metil keton? a) etanol b) 1-propanol c) cikloheksanol d) terc.butanol ___________________________________________ ___________________________________________ ____________________________________________
5. ta nastaje oksidacijom slijedeih alkohola sa CrO3/H2SO4?

______________________________________ ______________________________________ ______________________________________ ______________________________________
16
REZULTATI TESTOVI SA POZNATIM SPOJEVIMA
Ime spoja Strukturna formula
Test/reagens za dokazivanje funkcionalne grupe
Opaanja i rezultati
alkan: alken: alkohol: aldehid: keton: karboksilna kiselina: fenol:
TESTOVI SA NEPOZNATIM ORGANSKIM SPOJEM Opaanja i rezultati

Test/reagens za dokazivanje funkcionalne grupe POZITIVAN test sa poznatim uzorkom NEGATIVAN test sa kontrolnom probom NEPOZNATI UZORAK
Nepoznati organski spoj sadri __________________________funkcionalnu grupu.
PITANJA:
Posebno oznai (drugom bojom) atome koji predstavljaju funkcionalnu grupu.
17
1. Koristei se testovima u ovom eksperimentu, predloi hemijsku reakciju kojom moe razlikovati
spojeve u parovima: a) pentan i penten-1 ___________________________________________________________________ b) 2-pentanon i 3-pentanon ___________________________________________________________________ c) 3-pentanon i pentanal ___________________________________________________________________ d) aceton i cikloheksanon ___________________________________________________________________ e) benzaldehid i acetofenon (fenil metil keton) ___________________________________________________________________ f) benzaldehid i salicilaldehid (2-hidroksibenzaldehid) ___________________________________________________________________ g) etanal i propanal ___________________________________________________________________ h) etanol i fenol ___________________________________________________________________ i) terc.butanol i n-butanol ___________________________________________________________________ j) fenol i benzojeva kiselina ___________________________________________________________________
OVJERA VJEBE:
18
Vjeba broj 2 KVALITATIVNO I KVANTITATIVNO ODREIVANJE UGLJIKOHIDRATA

1. TEORETSKI DIO
Ugljikohidrati (eeri, saharidi) su spojevi koji u svom sastavu sadre C, H i O, a u jednostavnim eerima (monosaharidima) imaju opu formulu CnH2nOn. Oni predstavljaju najrasprostranjenije organske supstance u prirodi. U biljnom organizmu slue kao gradivni materijal (celuloza) ili rezervna hranljiva supstanca (krob). U organizmu ovjeka i ivotinja slue kao izvor energije, a u manjoj mjeri kao gradivni materijal. Dijelimo ih na monosaharide, oligosaharide i polisaharide. Monosaharidi su aldehidi ili ketoni polihidroksilnih alkohola, koji se procesom hidrolize ne mogu rastaviti na prostije eere. Po osobinama razlikuju se od drugih organskih supstanci: Oksidacija i redukcija - monosahatida: procesom oksidacije monosaharidi prelaze u onske, uronske i dikarbonske oksikiseline. Onske nastaju oksidacijom aldehidne grupe u karboksilnu, uronske oksidacijom primarne OH-grupe u karboksilnu, a dikarbonske kiseline nastaju oksidacijom aldehidne i primarne alkoholne grupe. Na bazi oksidacije monosaharida uvedene su reakcije dokazivanja eera u rastvoru, kao to su: Tromerova, Benediktova, Bottger-ova, Nylander-ova, Felingova i dr. Monosaharidi uz prisustvo nekog redukujueg sredstva mogu prei u odgovarajue alkohole, pri emu se redukuje aldehidna grupa aldoze, a keto grupa ketoze. eeri sastavljeni iz dva ili vie monosaharida (npr. oligosaharidi imaju 2-10 monosaharida) mogu zadrati reducirajua svojstva ako im jedna reducirajua grupa (aldehidna ili keto) nije stupila u glikozidnu vezu. Optika aktivnost - Biot je 1815 godine otkrio da izvjesna organska jedinjenja imaju sposobnost da obru ravana polarizovanog svjetla. Ta jedinjenja je nazvao optiki aktivne supstance, ato su supstance koje imaju najmanje jedan asimetrian ugljikov atom. Asimetrini ugljikov atom je onaj atom na ije su etiri valencije vezana etiri razliita liganda. Na bazi otike aktivnosti moe se odrediti koncentracija odreenog monosaharida u nekom rastvoru. Primjer je hidrolize saharoze, koja se jo zove inverzija saharoze, jer je saharoza kao spoj desnogira (zakree ravan polarizovane svijetlosti udesno), a produkt koji nastaje hidrolizom je lijevogira Hidrolizom je nastala ekvimolarna smjesa glukoze i fruktoze. Obzirom da je fruktoza lijevogira, glukoza desnogira, u otopini dva eera dominira onaj smjer obrtanja polarizovane svijetlosti iji je specifini ugao zakretanja vei. U ovom sluaju to je specifini ugao fruktoze i otopina je lijevogira. Zato se ekvimolarna smjesa glukoze i fruktoze naziva invertni eer. Konfiguracija monosaharida - oznaava se velikim slovima D i L, pa eeri koji nose oznaku D imaju desnu, a eeri koji imaju oznaku L imaju lijevu konfiguraciju. Svi monosaharidi koji imaju raspored H i OH-grupe na posljednjem asimetrinom, odnosno pretposljednjem C-atomu kao i Dglukoza imaju desnu konfiguraciju bez obzira kako obru ravan polarizovane svjetlosti. Veina eera ima svojstvo zakretanja ravni polarizirane svjetlosti kao posljedicu posjedovanja asimetrino-og/ih C-atoma, to se koriste za kvalitativno (provjerom specifinog ugla zakretanja) i kvantitativno (mjerenjem ugla zakretanja) odreivanje. Pouzdano kvalitativno i kvantitativno odreivanje ugljikohidrata vri se brojnim hromatografskim metodama uz primjenu istih eera kao standarda. Monosaharide dijelimo prema vrsti karbonilne grupe na aldoze i ketoze, a takoer dijelimo i prema broju C-atoma na trioze, tetroze, pentoze, heksoze i heptoze. Reakcije koje se koriste za kvalitativno dokazivanje prisustva ugljikohidrata temelje se najee na reducirajuim svojstvima mono- i disaharida, oksidaciji mono- i disaharida uz vezivanje nastalih produkata pogodnim reagensima u specifino obojene komplekse. Vrlo jednostavan eksperiment za kvalitativno dokazivanje eera je karameliziranje koje se deava na povienoj temperaturi kada
19
nastaju produkti (boja moe varirati od ute preko smee do crne ovisno o visini temperature i vremenu zagrijavanja) uz izdvajanje karakteristinog i ugodnog mirisa. Temperatura topljenja (preciznije temperatura raspadanja) kao fizika konstanta takoer slui pri identifikaciji eera. Fermentacija - pri djelovanju kvasca na otopine veine monosaharida, nekih disaharida i oligosaharida, dolazi do selektvne fermentacije. Ovisno o prisustvu odgovarajuih enzima u pekarskom ili pivskom kvascu fermentacija moe biti alkoholna i mlijeno-kiselinska. Kod prve nastaje etanol, a kod druge kojoj podlijee mlijeni eer laktoza nastaje mlijena kiselina. Savremene metode za kvantitativno odreivanje eera u dijagnostici i lijeenju temelje se i na primjeni specifinih enzima koji u reakciji sa supstratom (eerom) stvaraju produkt ije se nastajanje moe pratiti pogodnom metodom (najee spektorfotometrijski). Koliina tog produkta srazmjerna je koliini prisuutnog eera u uzorku. Jedan takav set za odreivanje nivoa glukoze u krvi je Glucose Flex TM reagent catridge, Dimension sistem klinike hemije, kompanije Dade behring Inc.
2. EKSPERIMENTALNI DIO Reducirajua svojstva monosaharida i disaharida
1. Trommerova reakcija
Na ispitivanu probu (1-2 ml otopine eera) dodaje se isti volumen 2 M NaOH i uz mjeanje toliko 0,25 M otopine CuSO4 dok se ne stvori talog Cu(OH)2 koji se vie ne otapa. Zagrijavanjem, reducirajui eeri izdvajaju crveni talog Cu2O:
2. Fehlingova reakcija
U epruvetu sipati 1 ml reagensa Fehling I i Fehling II i zagrijavati na kljualom vodenom kupatilu nekoliko minuta. Zatim dodati ispitivanu otopinu eera i ukoliko se odmah ne pojavi crveni talog Cu2O nastaviti grijati.
-Fehling I: vodena otopina bakar(II)-sulfata (6,25 g CuSO4x5H2O u 100 ml H2O) -Fehling II: alkalna otopina kalijum-natrijum tartarata (15 g NaOH i 5 g soli u 100 ml H2O)
20
Hemija sa stehiometrijom 3. Benedictova reakcija
U epruvetu se stavi 1,5 ml Benedictovog reagensa i nekoliko kapi ispitivane probe i zagrijava 2 minute na kljualom vodenom kupatilu. Crveni talog Cu2O dokaz je prisustva reducirajuih eera. Benedictov reagens: 1. Otopi se 173 g bezvodnog Na-citrata i 90 g bezvodnog Na-karbonata u 600 ml destilovane vode uz grijanje. Po potrebi se filtrata. Nadopuniti sa destilovanom vodom do 850 ml. 2. otopi se 17,3 CuSO4x5H2O u 150 ml H2O. Nakon toga otopina 1, postepeno, uz mjeanje, dodaje se u otopinu 2.
4. Nylanderova reakcija
Na 2 ml ispitivane itopine dodaje se 0,5 ml Nylanderova reagensa i zagrijava do pojave smeeg do crnog taloga od izdvojenog bizmuta:
Nylanderov reagens: otopi se 4g K-Na tartarata u 100 ml 10 %-og NaOH. Tome se dodaje 2 g bizmutnitrata i zagrijava. Nakon toga filtrirati i ohlaeni filtrat koristiti kao reagens.
5. Reakcija srebrnog ogledala

U epruvetu sipati 2 ml 10 %-og AgNO3 i dodavati NH4OH do alkalne reakcije. Zatim dodati 2 ml 1 %ne otopine glukoze i grijati na vodenom kupatilu. Nakon izvjesnog vremena na zidovima epruvete stvara se ogledalo od izdvojenog srebra.
Ostale bojene reakcije za dokazivanje ugljjikohidrata
1. Molischeva reakcija
Molischeva reakcija je opa reakcija na prisustvo eera. Negativna proba iskljuuje njihovo prisustvo u ispitivanom uzorku. Temelji se na dehidratacionom djelovanju koncentriranih kiselina pri emu nastaje furfural ili njegovi derivati koji sa -naftolom daju obojene spojeve.
21
Postupak: na 2 ml ispitivane otopie dodati nekoliko kapi Molischeva reagensa, potresti i vrlo paljivo, niz zidove epruvete dodati 3 ml konc. H2SO4. Na dodirnom sloju dvije tenosti javlja se crvenoljubiasto obojenje, koje ukazuje na prisustvo eera.
2. Seliwanov test-razlikovanje aldoza i ketoza

Specifina reakcija na ketoze izvodi se Seliwanovim reagensom (otopina rezorcinola u HCl). Ketoze se dehidratizraju sa rezorcinolom do furfurala (derivata furfurala) mnogo bre od aldoza, a furfural se kondezira sa rezorcinolom i gradi kompleks crvene boje. Postupak: na 2 ml Seliwanov-og reagensa dodati nekoliko kapi ketoze (fruktoze) i zagrijavati do kljuanja u toku 60 sekundi. Nastaje crvenkasto obojenje, a zatim crveni talog.
Razlikovanje pentoza i heksoza
1. Tauberova reakcija
Ova reakcja je selektivno pozitivna na pentoze. Reagens sadri benzidin u koncentrovanoj acetatnoj kiselini. Postupak: na 0,5 ml pentoze (arabinoza, riboza, ksiloza) dodati 2 ml Tauberovog reagensa, zagrijati do kljuanja do smanjenja volumena na polovicu. Epruvetu zatim uroniti u hladnu vodu i dopuniti vodom na polazni volumen. U toku nekoliko sekundi javlja se vrlo stabilna svijetlo-crvena boja.
2. Bialova reakcija
Ova reakcija je pozitivna na pentoze, a reagens sadri orcinol i eljezo(III)-hlorid u HCl. Postupak: Na 1,5 ml pentoze dodati 2,5 ml reagensa i grijati na kljualom vodenom kupatilu. Pentoze zagrijavanjem sa HCl daju furfural koji se u prisustvu feri jona kondenzira sa orcinolom (1,3-dihidroksi-5metilbenzen) pri emu se javlja zeleno obojeni kompleks. Ponoviti reakciju sa glukozom i ustanoviti negativan test.
Fermentacija
Na suspenziju kvasca u vodi dodati otopinu koja se ispituje (2 %-nu fruktozu). Zatvoriti epruvetu (tzv. patkicu), okrenuti je i drati u termostatu pri 37 C. Nakon 30 minuta zapaaju se mjehurii izdvojenog CO2, koji idu prema vrhu epruvete i potiskuju tenost. Dok se ekaju ova zapaanja,
22
pripremiti eksperiment fermentacije na sljedei nain: na 2 ml 2 %-ne fruktoze dodati 2 kapi indikatora fenol-crveno i nekoliko kapi 1 %-og Na-karbonata (do crvenog obojenja) te staviti na termostat pri ve podeenoj temperaturi. Kada nastupi fermentacija boja indikatora prelazi u utu.
Hidroliza i inverzija saharoze
1. Sa 1-2 ml otopine saharoze izvesti neku od reducirajuih proba (npr. Trommerovu ili Benedictovu) i zabiljeiti ishod. Nakon toga, na 5 ml otopine saharoze dodati 0,5 ml konc. HCl i zagrijavati 20-30 minuta na kljualom vodenom kupatilu. Ohladiti i hidrolizat neutralizirati zasienom otopinom Nakarbonata. 2. Na neutraliziranoj otipini izvesti Benedictovu probu i konstatirati prisustvo reducirajuih grupa, nastalih hidrolitikom cijepanjem glikozidne veze.
3. ZADACI I VJEBE
-Odgovorite na slijedea pitanja: 1. Prikazati ciklinu sturkturu D-glukoze?
2. Koji od navedenih ugljikohidrata e dati pozitivnu (+) ili negativnu (-) reakciju sa navedenim reagensima? Benediktova reakcija Glukoza Fruktoza Galaktoza Saharoza Laktoza Maltoza Izvriti eksperimentalni dio vjebe Selivanov test Fermentacija Reakcija sa jodom
4. REZULTATI
Odreivanje redukcionih osobina monosaharida i disaharida 1. Tromerova reakcija __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ 2. Felingova reakcija __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ 3. Benedictova reakcija __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
23
4. Nylanderova reakcija __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ 5. Reakcija srebrnog ogledala __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
Ostale bojene reakcije za dokazivanje ugljikohidrata
1. Molischeva reakcija __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ 2. Seliwanov test-razlikovanje ketoza i aldoza __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
Razlikovanje pentoza i heksoza
1. Tauberova reakcija __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ 2. Bialova reakcija __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
Fermentacija
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
Napisati konanu reakciju alkoholne i mlijeno-kiselinske fermentacije
24
Hidroliza i inverzija saharoze
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
OVJERA VJEBE:
25
Vjeba broj 3 POLISAHARIDI

1. TEORETSKI DIO
Polisaharidi su sastavljeni od veeg broja monosaharida (vie od 10) meusobno povezanih glikozidnom vezom i nemaju reducirajua svojstva. Najee imaju koloidni karakter (krob, glikogen itd.) ili su netopivi u vodi (celuloza). Koloidno stanje se moe potvrditi taloenjem. Kod biljaka je velika raznolikost polisaharida koji uglavnom ispunjavaju dvije funkcije: izgrauju stanine stijenke i stanine potporne elemente, ili su rezervne tvari u obliku kroba i inulina. Hidrolizom polisaharida nastaju postepeno slijedei proizvodi razgradnje: dekstrini, disaharidi i najzad monosaharidi. Tokom hidrolize gube se karakteristine reakcije polisaharida, a postepeno se javljaju redukujue osobine nastalih di- i monosaharida. Celuloza je rairena u biljnom svijetu. Obino je povezana sa ostalim tvarima za izgradnju (lignin). Gotovo ista celuloza nalazi se u staninim stijenkama dlaica pamuka. Tehnika se dobiva najee od drveta te razliitim metodama isti od lignina i drugih popratnih tvari. Prirodna celuloza sadri oko 8000-12000 jedinica glukoze povezane glikozidnim vezama izmeu C1 i C4. Celuloza se ne rastvara u vodi, ni u razblaenim kiselinama i bazama. Rastvara se u Schweizerovom reagensu [Cu(NH3)4][OH]2. Hidrolizom sa koncentrovanom sumpornom kiselinom se razlae do glukoze. Hidroliza se pogodno izvodi zagrijavanjem sa hloridnom kiselinom. Tretiranjem celuloze sa duinom kiselinom dobiva se nitroceluloza, koja je eksplozivan spoj. krob je biljna rezervna tvar, koja se osobito mnogo nakuplja u sjemnkama (ito) i gomoljima u obliku krobnih zrnaca. Ekstrakcijom i frakcioniranjem krob se moe razgraditi na dva razliita spoja amilozu i amilopektin. isti krob je bijeli prah, nerastvorljiv u hladnoj vodi, a u toploj daje koloidni rastvor. Pod djelovanjem enzima ( i amilaze) komponente kroba se postepeno razlau na dekstrine (smjesa polisaharida nie molekularne teine), (+)-maltozu i konano D(+)-glukozu. Smjesa svih tih spojeva se nalazi npr. u kukuruznom sirupu. Glikogen je rezervni ugljikohidrat unutar ivotinjskih stanica. Sadraj glikogena u jetri ovisi o prehrani jer se ve nakon kratkog gladovanja sputa na minimalnu vrijednost. Glikogen je veoma razgranat polisaharid, velike relativne molekulske mase (od 105 do 107) Razlikovanje polisaharida se zasniva na: rastvorljivosti u vodi (koloidne otopine) specifinim reakcijama
2. EKSPERIMENTALNI DIO Koloidne osobine
1. Taloenje alkoholom
krob se taloi 95 %-tnim etanolom tako to se na odreeni volumen suspenzije kroba u vodi dodaje isti volumen etanola. Otopina se promuka i ostavi da se izvri taloenje, a zatim talog odvoji filtriranjem. Na filtrat i na talog izvesti reakciju sa jodom. Glikogen se taloi na isti nain kao i krob uz due stajanje.
2. Taloenje amonijum-sulfatom
26
Na odreeni volumen kroba dodaje se isti volumen zasienog rastvora (NH4)2SO4. Dobro promuka i ostavi da stoji neko vrijeme. krob se taloi, a supernatant daje negativnu reakciju sa jodom.
Reakcije sa jodom 1. Reakcije na krob

Na 5 ml suspenzije kroba u vodi dodati Lugolov reagens (J2 u vodenom rastvoru KJ). Javlja se izrazito plava boja koja je pri jaoj koncentraciji tamno-modra.
2. Reakcija na glikogen
Na 5 ml suspenzije glikogena dodavati kap po kap Lugolovog reagensa. Javlja se crvenkasto smea boja. Ukoliko je pojava boje oteana moe se dodati 1 kap 10 %-nog NaCl i jo nekoliko kapi reagensa.
Hidroliza kroba provodi se u kiseloj sredini uz zagrijavanje. Na nekoliko mililitara vodene otopine kroba doda se 2-3 ml HCl (3 mol/dm3) i stavi u kljualo vodeno kupatilo. Poslije svaka dva minuta uzima se po nekoliko kapi hidrolizata i izvodi proba Lugolovim reagensom. Oznai se vrijeme koje je potrebno za prvu promjenu boje sa krobom i nastave probe sve dok reakcija sa jodom ne postane negativna. Dio finalnog hidrolizata neutralizirati sa Na2CO3 i izvesti jednu od reducirajuih reakcija, iji e pozitivni test ukazati da je krob razloen na disaharid maltozu, odnosno monosaharid glukozu.
Hidroliza kroba
Napomena
Tokom hidrolize krob daje sljedee meuproizvode: amilodekstrine, koji sa jodom daju crvenosmee obojenje; eritrodekstrine-sa jodom daje purpurnocrveno obojenje; ahrodekstrine-sa jodom ne daju boju; maltozu i glukozu-sa jodm ne daju boju, ali daju pozitivne redukujue probe. Proizvodi hidrolitike razgradnje kroba mogu se utvrditi na primjer u hljebu. Na nekoliko komadia hljeba dodati vodu, homogenizirati, ostaviti da stoji izvjesno vrijeme, filtrirati kroz gazu, a zatim kroz filter-papir. Sa malom koliinom filtrata izvesti jodnu probu, ija purpurnocrvena boja ukazuje na nastali eritrodekstrin tokm peenja hljeba. Maltoza i glukoza nastaju hidrolitikom transformacijom jednog dijela kroba iz brana pod uticajem enzima amilaze iz penice, koja se aktivira temperaturom u toku procesa kvasanja hljeba. U hljebu dakle, postoje istovremeno, krob, dekstrini, maltoza i glukoza, jer proces kvasanja i peenja uslovljava prelaz jednog dijela kroba u njegove razgradne proizvode.
Hidroliza celuloze
U posudu za hidrolizu staviti usitnjeni filter papir ili mikrokristalinu celulozu i dodati oko 3 ml hloridne kiseline (6 mol/dm3). Dobija se gusti sirup, koji se paljivo sipa u vodu (oko 5 ml) i pusti da kljua 30 minuta. Ohladiti, neutralizirati 10%-tnim NaOH (paljivo uz lakmus papir). Na neutralnom hidrolizatu izvesti neku od redukujuih proba.
Napomena: tokom hidrolize iz celuloze nastaju celobioza i glukoza, koje imaju redukujua svojstva. 3. ZADACI I VJEBE
-Odgovorite na slijedea pitanja:
27
Hemija sa stehiometrijom 1. Kojom su vezom vezani monisaharidi u di- i polisaharidima?
2. Prikazati strukturu -D-maltoze?
3. Prikazati reakciju hidrolize -D-maltoze?
4. Koji monosaharid nastaje kompletnom hidrolizom skroba?
-Izvriti eksperimentalni dio vjebe
4. REZULTATI Koloidne osobina polisaharida
1. Taloenje alkoholom __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ 2. Taloenje amonij-sulfatom __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
Reakcije sa jodom
1. Reakcija na krob __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ 2. Reakcija na glikogen
28
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________________
Hidroliza kroba
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
Hidroliza celuloze
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
OVJERA VJEBE:
29
Vjeba broj 4
KVANTITATIVNO ODREIVANJE GLUKOZE POLARIMETRIJSKOM METODOM (ODREIVANJE SADRAJA GLUKOZE (IZRAEN U %) U NEPOZNATOM UZORKU) 1. TEORETSKI UVOD
Polarimetrija je optika metoda pomou koje se prati zakretanje ravni polarizirane svjetlosti. To zakretanje ravni polarizirane svjetlosti naziva se optika rotacija, a jedinjenje koje zakree ravan je optiki aktivno jedinjenje. Jedinjenja koja se meusobno razlikuju prema poloaju atoma i atomskih grupa u prostoru zovu se stereoizomeri. Ukoliko su ti stereoizomeri i optiki aktivni, zovu se enantiomeri ili optiki izomeri. Veliina i pravac skretanja ravni polarizovane svjetlosti koje prolazi kroz rastvor neke asimetrine supstance je reprodukujua i stalna veliina i moe se kvantitativno odrediti. Skretanje ravni polarizovane svjetlosti moe da bude desno (u pravcu kazaljke na satu) i lijevo (suprotno o pravca kazaljke na satu). Supstanca koja skree desno ima desnu rotaciju i obiljeava se sa (+), a supstanca koja skree lijevo ima lijevu rotaciju i obiljeava se sa (-). Uslov za asimetriju jednog organskog molekula je prisustvo jednog asimetrinog centra u molekuli, odnosno atoma ugljika sa kod kojeg su sve etiri valencije zasiene razliitim grupama ili radikalima. U takvom sluaju ne moe se kroz centar molekule postaviti nijedna ravan koja bi mogla dati sliku u ogledalu. Osnovu asimetrije kod eera ine asimetrini C-atomi u molekulu. Najrasprostranjenija aldoza sa asimetrinim C-atomom u molekulu je glicerinski aldehid koji ima dva optiki aktivna izomera. (Lizomer i D-izomer). eeri koji na asimetrinom C-atomu, najvie udaljenom od karboksilne grupe, imaju strukturnu konfiguraciju L- ili D-glicerinskog aldehida spadaju u L-, odnosno D- sterikog rada bez obzira na rotaciju ravni polarizovane svjetlosti. Npr. D-glukoza moe biti u zavisnosti od rotacije D(+)-glukoza ili D(-)-glukoza. Fruktoza spada u desni steriki red, a zakree ravan polarizovane svjetlosti ulijevo. (D(-)-fruktoza). Instrument pomou kojeg se odreuje vrijednost ugla zakretanja ravni polarizirane svjetlosti zove se polarimetar. Elementi polarimetra su: Izvor svjetlosti Soivo Prizma-polarizator elija sa rastvorom optike supstance Pravac polarizovane svjetlosti Prizma-analizator Skala Okular Polarizirana svjetlost nastaje kada se svjetlost odreene valne duine iz vidljivog dijela elektromagnetnog spektra propusti kroz sistem Nikolovih prizmi. Znak polarizovane svjetlosti, ute svjetlosti iz svjetlosnog izvora prolazi kroz sabirno soivo i pada na nepokretnu prizmu, izraenu od kalcita koja ima osobinu dvostrukog prelamanja svjetlosti. Ona je polarizator svjetlosti. Polarizovani zrak svjetlosti iz polarizatora dolazi na drugu prizmu, koja se okree oko svoje horizontalne ose. Iz analizatora zrak kroz sistem soiva dolazi do oka posmatraa.
30
Slika 1: Princip rada polarimetra

Svjetlost kod koje su smjerovi oscilacija sreeni na neki nain se naziva polarizovana svjetlost. Ako se oscilacije svjetlosnog vektora vre samo u jednoj ravni, svjetlost se zove ravno ili linearno polarizovana. Ravan u kojoj oscilra svjetlosni vektor zove se ravan osciliranja, a ravan okomita na nju je ravan polarizacije. Ravac oscilitanja i ravan polarizacije su okomite na pravac prostiranja svjetlosti.
Slika 2: Polarizovana svjetlost

Svjetlost moe biti djelimino polarizovana (kada sadri talase preteno sa svjetlosnim vektorom orijentisanim jednom pravcu, a manji broj u ostalim pravcima) kao i cilkularno i eliptino polarizovana. Kada se linearno polarizovana svjetlost propusti kroz ploicu kristala koji ima svojstvo dvojnog prelamanja, razloie se na dvije okomite komponente, od kojih e jedna imati svojstvo redovnog, a druga neredovnog zraka, pa e im i brzine prostiranja kroz kristal biti razliite. Zbog toda e jedan zrak izlaziti iz kristala sa odreenim zakanjenjem, odnosno faznom razlikom, ali e oba imati istu frekvenciju. U zavisnosti pod kojim uglom je postavjena optika os kristala kao i od fazne razlike izmeu dva zraka dobiva se eliptino polarizovana svjetlosti. U specifinim sluajevima kada je fazna razlika /2 i ugao optike osi u odnosu na ravan upadne polarizovane svjetlosti 45o dobiva se cirkularno polarizovana svjetlost, a kada je fazna razlika dobiva se prava. Vrijednost ugla rotacije ravni polarizirane svjetlosti za neku optiki aktivnu tvar ovisi o: Strukturi molekule Broju molekula na svjetlosnom putu (koncentraciji) Temperaturi Talasnoj duini Otapalu Koncentracija rastvora kao i priroda otapala utiu na specifinu rotaciju. U vodenim rastvorima efekat nije od naroitog znaaja. Sa porastom temperature raste vrijednost za specifinu rotaciju, jer poveana temperatura uzrokuje irenje elije sa test-rastvorom. Osim toga, porast temperature smanjuje gustinu rastvora, te je po jedinici duine elije redukuje broj optiki aktivnih molekula.Smatra se takoe, da se efekat toplote manifestuje u tendenciji rastvorenih molekula u rastvoru ka asocijaciji, kada pokretljivost grupa oko asimetrinog C-atoma raste. Uticaj talasne duine upotrebljene svjetlosti je takoer od velikog znaaja. Preporuuje se mjerenje optike rotacije u ultravioletnom regionu jer se osjetljivost poveava od 100 do 1000 puta. Specifini ugao rotacije nekog enantiomera je veliina ugla rotacije koja potie od 1,00 g tvari u 1 cm 3 otapala u cijevi duine 1,00 dm na odreenoj temperaturi, valnoj duini svjetlosti i odreenom otapalu.
31
Najee se koristi svjetlost valne duine 589,3 nm (natrijumova D linija). Specifini ugao rotacije ( [ ] T ) za neku optiki aktivnu tvar izraunava se iz izmjerenog ugla rotacije na polarimetru () D pomou slijedee formule:
[ ] T D
gdje je:
l c
l duina kivete (dm) T termodinamika temperatura D valna duina volframove lampe koja odgovara utoj natrijevoj liniji pri 589,3 nm. c koncentracija tvari (g/cm3) Mnogi optiki aktivni spojevi daju otopine kod kojih se vrijednost ugla zakretanja ravni polarizirane svjetlosti mijenja tokom vremena. Ova pojava, koja se naziva mutarotacija (lat. mutare = mijenjati) posljedica je aldehid-poluacetalne ravnotee:
O CH2OH O HO OH OH OH C HO OH OH CH2OH HO H OH CH2OH O OH OH OH
-D-glukoza
D-glukoza
(lanani oblik)
-D-glukoza
Svjee pripremljena otopina -D-glukoze ima specifini ugao zakretanja +112, a -D-glukoze +18,7. Tokom vremena bilo koji od ova dva oblika glukoze mutarotacijom dostigne konanu vrijednost specifinog ugla zakretanja od +52,7. Prema tome, oblik glukoze koji pokazuje specifini ugao zakretanja od +52,7 predstavlja u stvari ravnotenu smjesu i oblika.
2. EKSPERIMENTALNI DIO
Potrebni reagensi
Uzorak glukoze za analizu moe biti razliit: krv, urin (kod dijabetiara), sokovi (ovdje treba naglasiti da je u sokovima velika zastupljenost i drugih eera tako da bi izmjereni ugao predstavljao ukupnu optiku aktivnost) itd. U ovoj vjebi uzorak za analizu bie pripremljen od strane laboranta otapanjem odreene mase tehnike glukoze u poznatom volumenu destilirane vode. Standard-D(+)-glukoza, anhidrovana, Semikem Sarajevo,
Potrebna oprema i pribor
Polarimetar (na raspolaganju je model D polarimetar, Bellingham + Stanley Limited, England) sa izvorom napajanja za volframovu lampu i kivetom za uzorak
32
Hemija sa stehiometrijom -
Vaga (obzirom da se radi o procentnim koncentracijama, opravdano je koristiti tehniku vagu boljih karakteristika), na raspolaganju je model CENT-0-GRAM balance, kompanije OHAUS , Florham Park, N.J. 07932, USA, kapacitet 311 g, ae od 100 ml (5 kom.) menzura od 50 ml stakleni tapi
Optika metoda koja e se koristiti je polarimetrija. Detektija se ostvaruje oitavanjem ugla zakretanja vri se na odgovarajuoj mjernoj skali koja je povezana sa analizatorom. PROCEDURA ZA RAD Pripremiti po 50 ml 5 %, 10 %, 15 % i 20 %-tne otopine glukoze i drati 30 minuta na temperaturi 40 50 C, da bi se mutarotacija svela na minimum (U svrhu dobijanja boljih rezultata otopine se pripreme 24h prije mjerenja i ostave na temperaturu od 2 8 C). Prije rada sa otopinama potrebno je nai korekciju (odstupanje od nule na mjernoj skali) polarimetra pomou destilirane vode. Nakon toga za svaku otopinu izmjeriti ugao zakretanja na polarimetru i nacrtati grafik na milimetarskom papiru gdje je = f(c), gdje je mjereni ugao, a c koncentracija glukoze u g/100 ml, odnosno u %. Zatim se mjeri ugao zakretanja otopine glukoze nepoznate koncentracije i na osnovu kalibracione krive oitava ta koncentracija koja se moe dobiti i raunskim putem koristei se T jednainom pravca kalibracione krive. Povezanost mjerenog () i specifinog ( [ ] D ) ugla zakretanja i koncentracije (izraene u % za otapala gustoe priblino 1 g/cm3) takoer je data jednainom:
c=
gdje je:
100 [ ] T l D
l duina kivete (dm) T termodinamika temperatura D valna duina volframove lampe koja odgovara utoj natrijevoj liniji pri 589,3 nm. [ ] T za vodenu otopinu D-glukoze pri 25 C i uz upotrebu volframove lampe preraunat na D koncentraciju 1 g/ml (100%) iznosi 52,7.
3. ZADACI I VJEBE
- Odgovorite na slijedea pitanja: 1. ta je stereoizomer, a ta enantiomer! __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ 2. Koja je razlika izmeu ugla zakretanja i specifinog ugla zakretanja i emu slue ovi parametri? __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
33
3. Koristei se podacima navedenim za specifine uglove zakretanja anomernih oblika glukoze (u teorijskom dijelu) izraunaj procentualnu zastupljenost tih oblika glukoze u stanju ravnotee!
(H2O)
Izvriti eksperimentalni dio vjebe Vrijednosti mjerenja ugla zakretanja 5% glukoza 10% glukoza 15% glukoza 20% glukoza 25% glukoza nepoznati uzorak
Koncentracija nepoznatog uzorka
Uz izvjetaj priloiti i grafik kalibracione krive.
OVJERA VJEBE
34
Vjeba broj 5 KVALITATIVNO ODREIVANJE LIPIDA

1. TEORETSKI DIO
Lipidi su jedinjenja esterskog tipa sa kiselinskom komponentom iz reda viih masnih kiselina, dok je alkoholna komponenta glicerol ili neki visokomolekularni alkohol. Dijele se na: proste i sloene lipide. Prosti (jednostavni) lipidi sadre alkohol i masnu kiselinu, a sloeni (kompleksni) sadre pored alkohola i masne kiseline i neka druga jedinjenja, pa veza moe biti i estarska i amidna. Prosti lipidi se dijele prema vrsti alkohola koji esterifikuju masne kiseline na: gliceride (masti i ulja) -alkohol je glicerin, aesterifikuju se tri masne kiseline ceride - alkohol je visokomolekularan alifatian i esterifikuje jednu masnu kiselinu steride - alkohol je derivat sterola, a esterifikuje jednu masnu kiselinu. Predstavnik je lanolin, ester holesterola i masnih kiselina Sloeni lipidi se dijele na: fosfolipide-sadri, pored osnovnih sastojaka, i fosfornu kiselinu, H3PO4, esterificiranu na jednu OH grupu glicerola. U zavisnosti od vrste sadranog alkohola, mogu se dijeliti na glicerofosfolipide (alkohol je glicerol i veza je esterska) i na sfingolipide (alkohol je sfingozin i veza je amidna) glikolipide-sadre, pored osnovnih sastojaka, i ugljikohidratsku komponentu. Lipidi su jedinjenja uglavnom nepolarne prirode. Konzinstencija masti i ulja zavisi od sadraja masnih kiselina. Masti sadre zasiene masne kiseline, dok ulja sadre nezasiene masne kiseline. Najee zasiene masne kiseline su : palmitinska i stearinska, a najee nezasiene kiseline su: oleinska, linolna, linoleinska. Katalitikom hidrogenizacijom ulja se mogu prevesti u masti (npr. industrijski postupak dobijanja margarina). Prirodne masti ili ulja nisu hemijske jedinke, ve sadre veliki broj raznih glicerida. Opte karakteristike lipida su rastvorljivost, emulzifikacija i saponifikacija. Zbog svoje nepolarne prirode nerastvaraju se u vodi, ali se rastvaraju u organskim rastvaraima. Energinim mukanjem vode i ulja dobija se emulzija, koja nije stabilna i strajanjem se razdvaja na dvije faze. Postoje jedinjenja koja mogu stabilizirati emulzije, a najznaajnija su ona koja se nalaze u probavnim sokovima (npr. Na2CO3, une kiseline i njihove soli, itd...). Saponifikacija je alkalna in vitro hidroliza masti i ulja i ima veliki industrijski znaaj. Soli viih masnih kiselina nastali ovim postupkom nazivaju se sapuni. Sapuni alkalni metala su topivi u vodi (meki sapuni), a sapuni zemnoalkalnih metala su netopivi u vodi (tvrdi sapuni).
2. EKSPERIMENTALNI DIO Rastvorljivost
U pet epruveta staviti nekoliko kapi ulja ili malo masti, a zatim dodati 1-2ml: Hloroforma Acetona Hladnog etanola Zagrijanog etanola Vode Sadraj svake epruvete dobro promukati i zabiljeiti svoja zapaanja o rastvorljivosti lipida.
35
Emulzifikacija
U tri epruvete staviti nekoliko kapi ulja i malo vode. U prvu eppruvetu dodati 5 kapi 0,5 %-tnog Na2CO3, u drugu 0,5 %-tnog NaHCO3, a u treu nekoliko kapi destilovane vode. Epruvete dobro promukati i ostaviti da stoje neko vrijeme i posmatrati gdje dolazi do stabilizacije emulzije.
Saponifikacija
U epruvetu uzeti 0,5 ml ulja, dodati 10 ml 10%-tne otopine NaOH u etanolu i drati u kljualom kupatilu 5 -10 minuta. Nastaje mlijena emulzija sapuna, na koju se dodaje topla, destilovana voda do otapanja. Podijeliti dobijenu otopinu sapuna na tri epruvete i izvesti slijedee probe.
1. Isoljavanje sapuna
U prvu epruvetu dodati malo vrstog NaCl. Promukati, a zatim dodavati i dalje, sve dok se so rastvara. Stvara se tzv. isoljeni sapun (jer je dodan viak elektrolita).
2. Nastajanje sapuna netopivih u vodi

U drugu epruvetu dodati 2 ml otopine CaCl 2 (0,5 mol/dm3). Nastaje netopljivi Ca-sapun (tzv. tvrdi sapun).
3. Precipitacija sapuna
U treu epruvetu dodavati kap po kap konc. HCl ili konc. CH3COOH i dobro promukati. Stvara se bijeli talog, jer se zakiseljavanjem, topivi sapun prevodi u netopive masne kiseline.
Dokazivanje sastojaka jednostavnih lipida
1.Dokazivanje alkoholne komponente a) Dokazivanje glicerola

U suhu epruvetu staviti nekoliko kapi ulja, dodati malo anhidrovanog CaCl2 i grijati na plamenu. Vjebu obavezno raditi u digestoru. Nastali akrolein napada disajne organe.
CH2OH CHOH CH2OH b) Dokazivanje holesterola 1. Salkovskijev (Salkowsky) test na holesterol 200 C CaCl2 bezvodni (veze vodu) CH2 CH akrolein C
O H
U epruvetu staviti 2ml hloroformne otopine holesterola. Paljivo dodati 2ml koncentrovane H 2SO4 i blago promukati. Ostaviti kratko vrijeme i utvrditi da gornji hroloformni dio postaje crven, a donji ut sa zelenom fluorescencijom.
2. Libermanova (Liebermann) reakcija
36
U epruvetu nasuti oko 2ml hloroformne otopine holesterola, dodati 10 kapi anhidrida acetatne kiseline i 2 kapi konc. H2SO4. Izmjeati staklenim tapiem. Kao pozitivan test javlja se prvo ruiasto, zatim plavo obojenje, koje prelazi u zelenkasto. Holesterol se djelovanje H2SO4 dehidratizira i oksidira. Iz dvije molekule holesterola kondezacijom nastaju ugljikovodici sa dvostrukim vezama koji daju razliite proizvode H2SO4 i acetanhidridom, to je uzrok prelaza boje jedne u drugu boju.
2. Dokazivanje kiselinske komponente a) Dokazivanje masnih komponenti

Kao dokaz prisustva masnih kiselina slue pozitivne reakcije saponifikacije i precipitacije sapuna.
b) Dokazivanje nezasienih masnih kiselina

Na 2 ml hroloformne otopine uzoraka lipida (izvestu probu na puter i jestivo ulje) dodavati u kapima otopinu joda u hloroformu uz mukanje i blago zagrijavanje na vodenom kupatilu. Ukoliko je u uzorku prisutna neka od nezasienih masnih kiselina, otopina joda e se obezbojiti.
Dokazivanje prisustva sloenih lipida i njihovih sastojaka
1. Dokazivanje prisustva lecitina

Na otopinu umanca jajeta dodati zasienu alkoholnu otopinu kadmij-klorida. Ukoliko u uzorku ima lecitina izdvaja se bijeli talog kompleksnog spoja glicerolfosfolipida sa kadmijem. Takoer, izvesti reakciju na alkoholnu otopinu uzorka lecitina poznate istoe.
2. Hidroliza lecitina
Staviti u epruvetu 6 ml otopine lecitina, dodati 2-3 ml otopine NaOH i paljivo kuhati 5 minuta. Hidrolizat je potrebno razdijeliti u etiri epruvete.
a) Dokazivanje holina (trimetiletanolamin)

Pri kljualju, tokom hidrolize, moe se osjetiti karakteristian miris rasola, svojstven trimetilaminu, koji nastaje iz holina. Postavleni crveni lakmus papir (na otvor epruvete u kojoj se vri hidroliza) poplavi ulijed isparavanja baznog trimetilamina.
b) Dokazivanje fosfata
Na 2 ml hidrolozata lecitina dodavati 10 %-tnu HNO3 do neutralizacije. Na neutraliziranu otopinu dodati 2 ml amonijum-molibdata, pri emu nastaje karakteristina uta boja amonijum-fosfomolibdata.
c) Dokazivanje kisele komponente a) Dokazivanje masnih kiselina

Ovaj eksperiment zasniva se na istom principu kao i dokazivanje prisustva masnih kiselina (saponifikacija i precipitacija). U ovom sluaju izveemo samo precipitaciju. Na 2-3 ml hidrolizata lecitina dodavati u kapima 10 %-tnu HCl do kisele reakcije. U kiseloj sredini se iz natrijevih soli masnih kiselina (nastalih baznom hidrolizom) stvaraju slobodne masne kiseline koje
37
isplivavaju na povrinu otopine i grade masni, odnosno uljasti sloj. Jaka kiselina HCl istiskuje slabu organsku kiselinu.
b) Dokazivanje prisusutva nezasienih masnih kiselina

Na 2 ml otopine nehidroloziranog lecitina ili njegovog ekstrata dodavati jod u hloroformu (raditi u digestoru). U kapima uz mukanje i zagrijavanje.
3. Dokazivanje glicerola
Dokazuje se na isti nain kao i kod prostih lipida s tim to se uzima suhi ekstrakt lecitina (akroleinska proba).
3. ZADACI I VJEBE
Odgovorite na slijedea pitanja:
1. Napii stukturu linoleinske kiseline? Zato se ova kiselina naziva nezasiena masna kisleina?
2. Taka topljenja stearinske kiseline je 700C, a oleinske 40C. Objasni razliku?

_______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ 3. ta je funkcionalna grupa kod triglicerida?
4. Prikazati jednainu esterifikacije i hidrolize gliceriletanoata?
5. Koji tip rastvaraa je potreban da bi se otklonila fleka od ulja? Zato? _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ Izvriti eksperimentalni dio vjebe
4. REZULTATI Rastvorljivost
38
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
Emulzifikacija
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
Saponifikacija 1. Isoljavanje sapuna

__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
2. Nastajanje sapuna netopljivih u vodi

__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
3. Precipitacija sapuna
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
Dokazivanje sastojaka jednostavnih lipida 1. Dokazivanje alkoholnih komponenti

__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
a) Dokazivanje glicerola
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
b) Dokazivanje holesterola 1.Salkovskijev (Salkowsky) test na holesterol

__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
2. Libermanova (Liebermann) reakcija

__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
2. Dokazivanje kiselinske komponente a) Dokazivanje masnih kiselina - saponifikacija 39
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
b) Dokazivanje nezasienih masnih kiselina

__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
Dokazivanje prisustva sloenih lipida i njihovih sastojaka 1. Dokazivanje prisustva lecitina

__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
2. Hidroliza lecitina
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
a) Dokazivanje holina
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ ____________________________________________________ _____________________________
b) Dokazivanje fosfata
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
c) Dokazivanje kisele komponente a) Dokazivanje prisustva masnih kiselina

__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
b) Dokazivanje prisustva nezasienih masnih kiselina

__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
3. Dokazivanje glicerola
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
OVJERA VJEBE:
40
Vjeba broj 6 ODREIVANJE VANIJIH HEMIJSKIH KONSTANTI UZORAKA LIPIDA

1. TEORETSKI DIO
Za karakterizaciju uzoraka lipida, u praksi, se pored ostalog, najee koriste hemijske i fizike konstante kao na primjer: saponifikacijski broj, kiselinski broj, esterski broj, jodni broj, odreivanje neosapunjenih tvari, indeks loma itd. Saponifikacijski broj predstavlja broj miligrama KOH ili NaOH potreban za potpunu saponifikaciju 1g masti. Iz vrijednosti saponifikacijskog broja dobija se uvid o zastupljenosti masnih kiselina u uzorcima lipida. Ovaj broj je manji ukoliko je molekulska masa masnih kiselina vea. Kiselinski broj je broj miligrama KOH ili NaOH potreban za neutralizaciju slobodnih masnih kiselina u 1 g masti. U praksi ima vanost pri odreivanju ispravnosti namirnica, ukazuje na proces raspadanja tokom stajanja masti ili ulja. Esterski broj predstavjlja razliku saponifikacijskog i kiselinskog broja, a ukazuje na broj vezanih COOH grupa. Jodni broj je broj grama J2 koji se adira na 100 g masti ili ulja. Ovaj broj je vei ukoliko su masti ili ulja teniji tj. ukoliko je sadraj nezasienih masnih kiselina, na ije dvostruke veze se i vri adicija joda, vei.
2. EKSPERIMENTALNI DIO Odreivanje saponifikacijskog broja
Odvagati 0.5-1,0 g masti u suhoj erlenmajerovoj tikvici, dodati 50 ml NaOH etanol (c= 0,1 mol/l) i kuhati jedan sat na vodenom kupatilu uz povratno hladilo. Nakon toga smjesa se retitrira sa o,1 mol/l HCl uz indikator fenolftalein. Dobijeni volumen predstavlja volumen HCl koji je utroen na titraciju vika NaOH (koji se nije saponificirao). Pored glavne izvodi se i kontrolna proba koja sadri istu koliinu alkohola i baze koji su dodani pri saponifikacijin (radi utede hemikalija i vremena moe se odmjeriti 10,00 mL o.1 M NaOH i titrirati sa HCl, iji se utroak u tom sluaju mnoi sa 5), a titrira se sa HCl. Utroena koliina HCl odgovara koliini NaOH koja je bila prisutna prije poetka procesa saponifikacije. Iz razlike ove koliine i koliine NaOH koji se nije saponificirao dobije se koliina NaOH koja se saponificirala sa masnim kiselinama u uzorku masti. Ako je raeno sa tano 1 g masti dobijena masa NaOH izraena u miligramima, predstavlja saponifikacijski broj, a ako to nije sluaj preraunati na 1g.
Odreivanje kiselinskog broja
Odvagati 1 g lipida i u digestoru otapati u 30 ml smjese alkohol-eter (1:1) uz blago grijanje na vodenom kupatilu. Nakon to se uzorak otopi, dodati dvije kapi indikatora fenolftaleina u etanolu sa = 0,1 mol/dm3 otopinom KOH do pojave ruiaste boje. Zabiljeiti utroak KOH, a potom blago
41
zagrijavati probu na vodenom kupatilu. Ukoliko ruiasta boja nestane, nastaviti titraciju dok boja ne bude stabilna. Za izraunavanje kiselinskog broja (K. Br.) potrebno je odrediti tanu koncentraciju KOH. U tu svrhu sipati 10 ml otopine KOH/etanol u tikvicu, dodati 1-2 kapi indikatora fenolftaleina u etanolu i titrirati sa 0,1000 mol/dm3 otopinom HCl do nestanka ruiaste boje. Zabiljeiti utroak HCl i na osnovu reakcije HCl i KOH izraunati koncentraciju KOH. Nakon toga izraunati K.br. po obrazcu:
K.br. = m(KOH) = c(KOH) x V(KOH) x M(KOH) V(KOH) - volumen KOH utroen za titraciju uzorka lipida 3. ZADACI I VJEBE -Odgovorite na slijedea pitanja: 1. Zato se produkt saponifikacije naziva so?
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
2. Zato su sapuni vie rastvorljivi u vodi nego masne kiseline?

__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
3. Kako sapun otklanja uljne fleke?

__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ ____________________________________________________
Izvriti eksperimentalni dio vjebe
4. REZULTATI Odreivanje saponifikacijskog broja
42
Hemija sa stehiometrijom Odreivanje kiselinskog broja
OVJERA VJEBE:
Vjeba broj 7
KVALITATIVNO ODREIVANJE PROTEINA

1. TEORETSKI DIO
Aminokiseline su organske kiseline koje u svojoj molekuli sadre najmanje jednu amino i jednu karboksilnu grupu. Prema broju karboksilnih, odnosno amino-grupa aminokiseline dijelimo na: Monoamino-monokarboksilne koje se dalje dijele na alifatske nerazgranate (glicin, alanin, -alanin, -aminobuterna kiselina, -aminobuterna kiselina, norvalin, norleucin); alifatske razgranate (valin, leucin, izoleucin); oksiaminokiseline (serin, treonin); tioaminokiseline (cistein, cistin, homocistein, metionin); cikline aminokiseline (fenil-alanin, tirozin, triptofan, histidin, prolin, oksiprolin). Monoamino-dikarboksilne kiseline (asparaginska, glutaminska, oksiglutaminska) Diamino-monokarboksilne kiseline (ornitin, citrulin, arginin, lizin, oksilizin). Prema sposobnosti ljudskog organizma da ih sintetie dijelimo ih u dvije grupe:
43
Esencijalne koje moramo unositi stalno unositi putem hrane (valin, leucin, izoleucin, metionin, treonin, fenil-alanin, triptofan i lizin) Neesencijalne koje organizam sam sintetizira
Histidin je esencijalna kiselina za pacove, a neki autori ubrajaju i arginin kao esencijalnu kiselinu za ovjeka koja se moe sintetizirati u organizmu, ali sinteza se sporo odvija. Opte osobine aminokiselina Rastvorljivost - Prirodne aminokiseline su kristalne i bezbojne supstance. Sve su osim prolina i oksiprolina rastvorljive u vodi, a ne u alkoholu i drugim organskim rastvaraima. Amfoterne osobine aminokiselina - Zbog toga to imaju amino i karboksilnu grupu tj. baznu i kiselu komponentu tako u baznom podruju pH disociraju karboksilnom, a u kiseloj amino komponentom. Prema tome aminokiseline su amfoterna jedinjenja. Vrijednost izoelektrine take se dobije ako se vrijednosti negativnog logaritma konstante disocijacije kisele (pK1) i bazne grupe (pK2) saberu i podijele sa dva.
Optika aktivnost - Sve prirodne aminokiseline osime glicina, -alanina, -aminobuterne kiseline imaju jedan ili vie asimetrinih C-atoma u molekuli pa su optiki aktivne supstance. Konfiguracija aminokiselina - Sve prirodne aminokiseline imaju lijevu konfiguraciju (L). Reaktivnost aminokiselina - Aminokiseline stupaju u reakcije s itavim nizom jedinjenja, pri emu nastaju derivati, pomou kojih se neke aminokiseline mogu identificirati, a druge se kvantitativno odreuju, a neke od njih se mogu izolirati. Kao amfoterna jedinjenja reaguju sa jakim kiselinama i bazama pri emu nastaju soli. Opta hemijska svojstva su povezana prisutnou karboksilne i aminogrupe, a s druge strane prisutnost reaktivnog R ostatka objanjava specifina svojstva pojedinh aminokiselina.
Reakcije karakteristine na karboksilnog grupi su: Esterifikacija alkoholima u prisustvu jakih kiselina Reakcija dekarboksilacije i nastajanje amina (mogua je hemijskim i enzimskim putem) Stvaranje amida (reakcija aminokisliena sa aminima) Za veinu aminokiselina pK1 1,5 2,5 pK2 9,5 10, 5 pHi 5,5-6,5 Reakcije karakteristine na amino grupi su: Dezaminacija (sa nitratnom kiselinom, uz nastajanje kiseline (alkohola) i oslobaanje nitrogena) Stvaranje imina (kondezacijom sa aromatiskim aldehidima) Reakcije sa fenilizotiocijanatom u baznoj sredini
44
Denziliranje aminokiselina sa denzilhloridom pri emu nastaje fluorescentni derivat.
45
Tabela 1: Strukturne formule i oznake aminokiselina
Alanin (Ala / A)
Arginin (Arg / R)
Asparagin (Asn / N)
Asparaginska kiselina (Asp / D)
Cistein (Cys / C)
Glutaminska kiselina (Glu / E)
Glutamin (Gln / Q)
Glicin (Gly / G)
Histidin (His / H)
Izoleucin (Ile / I)
Leucin (Leu / L)
Lizin (Lys / K)
Metionin (Met / M)
Fenilalanin (Phe / F)
Prolin (Pro / P)
Serin (Ser / S)
Treonin (Thr / T)
Triptofan (Trp / W)
Tirozin (Tyr / Y)
Valin (Val / V)
Dvije ili vie aminokiselina se mogu meusobno povezati tako da ine amid izmeu -karboksilne skupine jedne aminokiseline i -amino skupine druge aminokiseline. Tu posebnu vrstu veze E. Fischer nazvao je peptidna veza.
46
Molekule koje sadre dvije amonokiseline povezane peptidnom vezom su dipeptidi, a koje sadre vie aminokiselina meusobno povezanih u lanac peptidnim vezama zovu se tripeptidi, tetrapeptidi, pentapeptidi itd. Peptidi izgraeni od 10 amnikiselina su oligopeptidi, a sa vie od 10 polipeptidi. Peptidi imaju vrlo bitnu bioloku ulogu. Najpoznatiji peptidi su sa jedne strane hormoni (oksitocin, vazopresin, adrenokortikotropni hormon, inzulin), a sa druge antibiotici (penicilin). Imaju ulogu i kao modani neuroprijenosnici kao to je glutation. Molekule biolokog porijekla izgraene uglavnom od aminokiselina meusobno povezanih petidnom vezom u dugake lance zovemo proteini. Za razliku od peptida, proteini imaju karakteristinu viestepenu strukturu. Njenu osnovu predstavlja polipeptidni lanac, u kome su aminokiseline poredane odreenim redom i povezane peptidnim vezama. Ovaj lanac se oznaava kao primarna struktura proteina, a redoslijed aminokiselina u njemu je genetski uslovljen, s obzirom da poziciju jedne aminokiseline u lancu determinira poloaj odgovarajueg tripleta purinskih i pirimidinskih baza u strukturi odgovarajue DNK odgovorne za sintezu dotinog peptidnog lanca. Usljed karakteristika bonih grupa, primarna struktura uslovljava i sve ostale stupnjeve strukture, a to su : sekundarna, tercijarna, kvarterna. Proteini se mogu podijeliti na: Proste (koji predstavljaju polipeptide koji su izgraeni iz velikog broja aminokiselina meusobno povezanih peptidnim vezama) Tu spadaju protamini i histoni, prolamini i glutelini, skleroproteini, albumini i globulini Sloene (pored polipeptidnih lanaca sadre i neku neproteinsku komponentu vazanu za te lance). Tu spadaju hromoproteidi, nukleoproteidi, glikoproteidi i fosfoproteidi. Proteini se dokazuju velikim brojem bojenih reakcija, karakteristinih za funkcionalne grupe i radikale pojedinih aminokiselina. Talone reakcije takoer mogu posluiti za kvalitativno dokazivanje proteina, a neki zahvaljujui tom svojstvu mogu se razdvojiti. Talone reakcije mogu se podijeliti na reverzibilne (sa solima lakih metala i amonijevim solima) i ireverzibilne (sa solima tekih metala, kiselinama i alkaloidnim reagensima). Ireverzibilno taloenje je ustvari denaturisanje proteina.
2. EKSPERIMENTALNI DIO Bojene reakcije za odreivanje proteina
1. Ninhidrinska reakcija
Napravi se svjea 0,2 %-tna vodena otopina ninhidrina. Zagrijavanjem otopine proteina sa otopinom ninhidrina nastaje plava boja. Ovu reakciju daju proteini koji imaju slobodnu amino grupu i sve amonokiseline.
2. Ksantoproteinska reakcija
Uzmi u epruvetu malo razrijeene otopine proteina (npr. otopina bjelanca jajeta i otopina elatine) i istu koliinu konc. HNO3. Zagrij oprezno do kljuanja i pri tome e nastati uti talog. Na ohlaeni talog dodaj konc. NH4OH, uta boja prelazi u narandastu. Reakcija je pozitivna kod proteina koji u
47
sebi sadre aromatske amonokiseline. Reakciju izvesti i sa otopinom triptofana ili tirozina (aromatske aminokiseline) i nekim od alifatskih aminokiselina (alanin, glicin), te uoi razlike.
3. Biuret reakcija (Reakcija na peptidnu vezu)

Na 2 ml otopine proteina dodaj 2-3 ml 10 %-tne otopine NaOH i 1-2 kapi 1 %-tne otopine CuSO 4 nemijeajui. Na povrini nastaje plavi talog Cu(OH)2, a izmeu tih plavo obojenih dijelova ljubiasti prsten kao znak pozitivne Biuret reakcije. Reakciju izvesti i sa nekom od aminokiselina.
4. Cisteinska proba
Na 2 ml otopine proteina dodaj 2-3 ml 5 %-tne otopine NaOH i nekoliko kapi 5%-tnog olovnog acetata. Zagrijavanjem nastaje crni talog PbS. Reakcija je pozitivna kod proteina koji sadre aminokiseline sa sumporom. Uraditi reakciju i sa cisteinom (aminokiselina sa sumporom) i nekom od aminokiselina koje ne sadre sumpor, te uoi razliku.
5. Adamkijevieva reakcija
Na 2 ml razrijeene otopine bjelanca jajeta dodaju se 4 ml konc. glacijalne acetatne kiseline i epruveta protrese. Zatim se paljivo dodaje niz zid epruvete, 2 ml konc. H2SO4. Nastaje ljubiasti prsten na nivou kontakta dvije tenosti. Ako se lagano promuka (uz hlaenje), ljubiasta boja difunduje u cijelu otopinu. Reakcija je karakteristivna za triptofan (slobodan ili u sastavu proteina). Zasniva se na reakciji izmeu glioksalne kiseline (sadrane u glacijalnoj acetatnoj kiselini) i triptofana, a nastali spoj ima ljubiasto obojenje kada doe u kontakt sa H2SO4.
Talone reakcije 1. Reverzibilno taloenje

Otopini proteina dodati vrsti amonijum-sulfat. Nastale talog koji dodatkom vode nestaje.
2. Ireverzibilno taloenje
Uzmi u epruvetu 2-3 ml otopine proteina, dodaj nekoliko kapi konc. Acetatne kiseline i kap po kap kalijum ferocijanata [K4Fe(CN)6]. Nastaje bijeli talog koji se dodatkom vika reagensa ne otapa.
Uticaj pH kod taloenja toplotom
U tri epruvete nasuti po 2 ml otopine bjelanceta jajeta. U prvu dodati nekoliko kapi acetatnog pufera (pH = 4,7), u drugu 2 kapi konc. HCl, a u treu 2 kapi 10 % NaOH. Lagano zagrijavati i uoiti gdje dolazi do taloenja. Nakon toga u epruvetama gdje nije dolo do taloenja dodati 0,5 ml acetatnog pufera te ponovo zagrijavati. Komentirati uinak pH.
pHi kazeina mlijeka
U pet epruveta stavljaju se razliiti omjeri acetatne kiseline (c = 0,2 mol/dm3) i vode i na to dodaje po 0,2 ml otopine kazeina (o,4 % u 0,2 mol/dm3 Na-acetatu). Dodavanjem kazeina u Na-acetatu u epruvete koje sadre razliite omjere acetatne kiseline postie se skala pH od 3,8 do 5,3: Br. epruvete 1 2 3 4 5 ml acetatne kiseline 1,6 0,8 0,4 0,2 0,06 ml vode 0,4 1,2 1,6 1,8 1,94 ml kazeina 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 pH 3,8 4,1 4,4 4,7 5,3
48
U svim epruvetama se javlja zamuenje razliitog intenziteta, uz taloenje nakon izvjesnog vremena. U epruveti u kojoj je najvea koliina taloga postignut je pHi, pa treba zabiljeiti tu vrijednost.
3. PRIPREMNA VJEBANJA
1. Za koje spojeve je karakterisitna Ninhidrinska reakcija i prikazati njen mehanizam?
2. Cisteinilalanin (Cys-Ala) je dipeptid sastavljen iz aminokiselina cisteina i alanina. Predloi metodu kojom moe dokazati strukturne sastojke ovog dipeptida? __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ 3. Opii primarnu, sekundarnu, tercijarnu i kvarternu strukturu proteina? __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________
4. REZULTATI Bojene reakcije za odreivanje proteina
1. Ninhidrinska reakcija
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
2. Ksantoproteinska reakcija
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
49
3. Biuret reakcija
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
4. Cisteinska proba
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
5. Adamkijevieva proba
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
Talone reakcije
-Reverzibilono taloenje
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
-Ireverzibilno taloenje
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
Uticaj pH od taloenja toplotom
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
pHi kazeina mlijeka
OVJERA VJEBE:
50
Hemija sa stehiometrijom Vjeba broj 8
HIDROLIZA I HROMATOGRAFIJA PROTEINA

1. TEORETSKI DIO Denaturacija i proteoliza
Viestepena struktura proteina uvruje se vezama razliite jaine. U stvaranju primarne strukture angairane su iskljuivo kovalentne peptidne veze. Meutim u formiranju i obezbjeenju drugih (natprimarnih) -struktura mnogo vei znaaj pripada slabim vezama, prije svega vodikovoj vezi. Zbog toga e za razaranje ovih veza, a i time za naruavanje pojedinih stupnjeva strukture proteina biti potrebno primijeniti sile razliite jaine. Svi ovi procesi mogu se podijeliti u dvije skupine: To su procesi u kojima se naruavaju natprimarni stupnjevi strukture, bez afekcije osnovnog polipeptidnog lanca tj. primarne strukture. Ti procesi se ostvaruju primjenom slabijih sila, a nazivaju se procesima denaturacije proteina. Kao denaturiui agensi mogu se primijeniti fiziki i hemijski postupci kao to su: zagrijavanje, djelovanje rengenskih ili ultravioletnih zraka, djelovanje ultrazvuka, promijene pH dodavanjem kiselina ili baza, efekti nekih specifinih hemijskih agenasa (urea), te enzimi. Procesi kojima se naruava primarna struktura proteina tj. kojima se cijepa polipeptidni lanac, predstavljaju procese proteolize ili hidrolize proteina, ime nastaju krupniji ili sitniji fragmenti (peptidi) oznaeni kao albuminoze i peptoni. Proteoliza se moe postii djelovanjem proteolitikih enzima (pepsin, tripsin i dr), kao i kuhanjem rastvora proteina uz dodatak mineralnih kiselina. Hidroliza proteina moe se vriti kiselinama, bazama i enzimima. Od kiselina se najee radi sa rastvorom HCl koncentracije 6 mol/dm3 (kuhanjem 10 sati na temperaturi 80-90 C) ili sa 35 % H2SO4, sa kojom se hidroliza vri 12 14 sati na temperaturi 105 110 C. Hromatografija Aminokiseline iz hidrolizata proteina se mogu odvojiti i identificirati primjenjujui metodu hromatografije (npr. papirne, tankoslojne, jonoizmjenjivake, tene hromatografije pri visokom pritisku eng. High performance liquid chromatography HPLC itd.). Hromatografija na tankom sloju spada u podionu hromatografiju kod koje se razdvajanje zasniva na kontinuiranoj raspodjeli molekula hromatografirane supstance izmeu dviju faza: stacinarne (silika gel, koji se u tankom sloju nanosi na staklene ploe odgovarajuih dimenzija) i mobilne (smjesa otapala obino razliite polarnosti). Razliite molekule putovat e razliitom brzinom (raspodjela zavisi od strukture), a ta brzina je definirana Rf vrijednou kao benzdimenzionalnim parametrom:
Rf = d1/d2
d1 put hromatografirane molekule (cm) 2. EKSPERIMENTALNI DIO
Uzeti 1 g proteina i 15 ml 6 mol/dm3 HCl. Hidroliza se moe vriti u tikvici sa povratnim hladilom ili u staklenoj ampuli koja je uronjena u vodeno kupatilo na navedenoj tmeperaturi ili se moe drati u sunici na toj temperaturi. Prije aplikacije potrebno je hidrolizat proteina upariti na mali volumen. Kao mobilna faza za tankoslojnu hromatografiju aminokiselina slui: hloroform : metanol : 17 % otopina NH3 u volumnom omjeru 40:40:20. Od istih aminokiselina uzeti npr. 0,5 % otopine alanina, triptofana, lizina i leucina (kao standarda).
d2 put mobilne faze eluenta (cm)
51
Na lijevu poziciju startne linije aplizirati po pet kapljica (ne aplicirati narednu kapljicu dok se prethodna ne osui) hidrolizata bjelanceta, zatim standarde aminokiselina, a na desnu poziciju hidrolizat 1%-tnog kazeina. Nakon to se kapljice osue, ploa se stavi u posudu za razvijanje (u kojoj se ve nalazi mobilna faza) pazei da mobilna faza bude barem 1 cm ispod startne linije. Ploa se vadi kada mobilna faza dospije 2 cm prije kraja ploe i ostavi da se osui na sobnoj temperaturi u digestoru. Zatim se ploa prska sa 0,2 % ninhidrinom u acetonu i nakon 2-3 minute ostavi u sunicu na 90 C 10 minuta. Pojavie se razliito obojene mrlje (najee ljubiaste, ali boja moe da bude na prijelazu od narandaste, preko crvene do ljubiaste). Ako se Rf vrijednost obojene mrlje iz uzorka proteinskog hidrolizata poklapa sa Rf vrijednou obojene mrlje standardne aminokiseline moe se rei da je data aminokiselina identificirana u ispravnom uzorku.
3. PRIPREMNA VJEBANJA 1. Navesti najznaajnije bioloke uloge proteina?

__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
2. Struktura i hemijski sastav jajeta?

__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
3. Topivost proteina i faktori koji utiu na topivost?

__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
4. REZULTATI Hromatografija
Uzorak Hidrolizat bjelanceta Alanin Triptofan Lizin Leucin Hidrolizat 1% kazeina
d1
d2(mobilna faza)
Rf
52
Hemija sa stehiometrijom Komentar rezultata
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
OVJERA VJEBE:
53
Hemija sa stehiometrijom Vjeba broj 9
ENZIMI
1. TEORETSKI DIO
Enzimi su globularni proteini tercijarne ili kvarterne sturkutre koji na povrini imaju veinu polarnih aminokiselinskih ostataka, doku su nepolarni ostaci okrenuti prema unutranjosti molukule. Ovako organizovane proteinske molekule nazvane enzimi imaju visoku kalatitiku mo i specifinost za pojedine hemijske reakcije i supstrate u ivim organizmima. Katalitika mo enzima se manifestira njegovom sposobnou da smanjuje energiju hemijskih reakcija. Enzimi ubrzavaju reakcije i vrlo esto kataliziraju samo jednu hemijsku reakciju ili skup vrlo srodnih reakcija, a specifinost za supstrat je najee potpuna.
U trenutku katalitike promjene supstrat je s enzimom povezan uglavnom slabim nekovalentnim vezama (vodikove, hidrofobne ili Van der Walsove veze) to omoguava brzu izmjenu molekula supstrata na enzimu. Ta izmjena se dogaa u jednom dijelu enzimu nazvanom aktivno mjesto. Aktivno mjesto predstavlja mali broj aminokiselina smjetenih u unutranjosti u hidrofobnom dijelu proteinske molekle, ije prostorno ureenje odgovara molekuli supstrata. Taj prostoj u hidrofobnoj unutranjosti je odgovoran za njegovu katalitiku mo. Internacionalnom konvencijom enzim se svrstava u jednu od est vrsta na osnovu hemijske reakcije koju katalizira. Svaka vrsta se dijeli prema prirodi hemijske grupe, koenzima i drugih grupa ukljuenih u reakciju. Saglasno pravilima Evropske komisije (EC), svaki enzim moe se oznaiti jedinstvenim kodom od etiri broja i nedvosmislenim sistemtivnim imenom zasnovanim prema kataliziranoj reakciji. est vrsta enzima su: Oksidoreduktaze, koje prenose atome hidrogena, oksigena ili elektrone od jednog substrata na drugi Transferaze, koje prenose hemijske grupe izmeu substrata Hidrolaze, koje kataliziraju hidrolitike reakcije Liaze, koje razlau substrate reakcijama razliitim od hidrolize Izomeraze, koje pretvaraju izomere jedanu drugi intermolekularnim premjetanjem
54
Ligaze (sintetaze), koje kataliziraju nastajanje kovalentne veze, sa odgovarajuim cijepanjem nukleozid trifosfata.
Jedinica za enzimsku aktivnost Jedna enzimska jedinica definira se kao koliina enzima koja pri optimalnim uvjetima (25C, 1 bar), razloi 1 mol supstrata za jednu minutu. Specifina aktivnost enzima moe se izraziti kao broj enzimskih jedinica po miligramu proteina. Nova internacionalna jedinica (IU) odreena od strane EC je katal (kat). Definira se kao koliina enzima koja pri optimalnim uvjetima (25 C, 1 bar) razloi 1 mol supstrata za jednu sekundu. Iz praktinih razloga u upotrebi su manje jedinice kao mikrokatal (kat), pikokatal (pkat), nanokatal (nkat) itd. Amilaza spada u grupu hidrolaza koja se zove karbohidraze, jer kataliziraju hidrolizu oligo- i polisaharida 8sloenih karbohidrata). Hidroliza se vri razlaganjem glukozidnih veza izmeu monosaharida, koji izgrauju oligi- i polisaharide. -amilaza se nalazi u svim organima ovjeka i drugih sisara (ubikvitaran enzim), a najvea aktivnost je u pljuvaki (gdje se nalazi ptijalin) i u pankreasnom soku (gdje se naziva dijastaza). Specifina je za 1-4 glikozidna veza u polisaharidima (krob i glikogen). Poto ne moe da cijepa 1-6 glikozidnu vezu, razlae se oko 80% molekule kroba tj. potpuno hidrolizira amilozu i amilopektin. Krajnji produkti koji nastaju hidrolizom kroba ovim enzimom su maltoza i granini dekstrini koji nastaju na mjestima grananja u amilopektinu, tj. gdje se nalazi 1-6 glikozidna veza. Zato se -amilaza jo naziva i endoamilaza (unutranja) ili,dekstrinogena amilaza. Za razliku od -amilaze, -amilaza je biljnog porijekla. Specifina je, takoe, za 1-4 glikozidnu ezu, ali djeluje na krajevima polisaharidnog lanaca. Zato novi nazivegzoamilaza (spoljanja) i krajni produkti njenog djelovanja su molekule maltoze. Pepsin spada u peptid-hidrolaze, enzime koji kataliziraju hidrolizu proteina i peptida na nie produkte. Hidroliza proteina i peptida se vri razlaganjem peptidnih veza izmeu aminokiselina, koje izgrauju protein odnosno peptide. Pepsin je izrazito aktivan u kiseloj sredini i djeluje na peptidne veze unutar molekula proteina. Aktivan je na prirodne i denaturirane proteine. Ima proteolitiko i laktokoagulirajue djelovanje. Poznato je da pepsin ima i dodatno djelovanje kod odraslih sisavaca, a to je koagulacija mlijeka. Ovu funkciju kod mladih sisavaca vri enzim himozin koji nije zastupljen u eluanom soku odraslih sisavaca. Koagulacija moguava due zadravanje u elucu i samim tim vei proteolitiki efekat pepsina.
2. EKSPERIMENTALNI DIO Dokazivanje aktivnosti i termolabilnosti ptijalina (-amilaze iz pljuvake)
Skupiti 2-3ml pljuvake, profiltrirati je, podjeliti na dva dijela. Jedan dio prokljuati na plameniku ili reou. U est epruveta pripremiti smjese prema datoj tabeli: Epruveta krob Lugolov reagens Neprokuhana pljuvaka Prokuhana pljuvaka I 2-3ml II 2-3ml 2-3 kapi Nekoliko kapi III 2-3ml IV 2-3ml 2-3 kapi Nekoliko kapi Nekoliko kapi Nekoliko kapi V 2-3ml VI 2-3ml 2-3 kapi
Svih est epruveta staviti u vodeno kupatilo na 37 C na inkubiranje od 30 minuta. Nakon tog vremena izvaditi epruvete i zakljuiti ta se desilo u epruvetama.
55
Izvesti Felingovu reakciju na sadraje u prvoj, treoj i petoj epruveti. U svaku dodati po 1-2ml pripremljenog Felingovog reagensa i zagrijavati do kljuanja. Zakljuiti ta se desilo u ovim epruvetama.
Praenje aktivnosti pepsina
1. Proteolitika aktivnost
U tri epruvete odmjeriti po 1,0 ml 1 % otopine pepsina u 0,5 % otopini HCl. U etvrtu epruvetu odmjeriti 1,0 ml iste otopine pepsina, ali prethodno prokuhanog na 70 - 100 C (u tu svrhu za itavu grupu studenata odmjeriti manju au 10 ml otopine pepsine i prokuhati). Nakon toga dodaj po slijedeoj emi u epruvete: Epruveta 1 dodaj 4 ml destilovane vode Epruveta 2 dodaj 4 ml 0,5% HCl Epruveta 3 dodaj 4 ml 0,5% Na2CO3 Epruveta 4 dodaj 4 ml 0,5% HCl U svaku epruvetu dodati tano 1,00 ml svjeeg, razrijeenog (1:1) bjelanca jajeta, a zatim ih staviti u termostat pri 36,5 C i drati 30 minuta. Nakon toga vizuelno ocjeniti u kojoj epruveti ima najmanje supstrata (bjelanceta), te sve upruvete podvri Biuret testu na slijedei nain: Na 1,00 ml vodene otopine NaOH (6 %) dodati 1,0 ml Biuret reagensa i sadraj protresti. Na to dodati 0,4 ml otopine uzorka iz epruvete i prmomijeati. Nakon 15 minuta na spektrofotometru izmjeriti apsorbansu pri 545 nm prema slijepoj probi pripremljenoj na slijedei nain: Na 1,0 ml otopine NaOH dodati 1,00 ml Biuret reagensa i sadraj protresti. Na to dodati 0,4 ml otopine pepsina i promijeati. Zabiljeiti izmjerene vrijednosti apsorbanse.
2. Laktokoagulirajue djelovanje pepsina

U dvije epruvete odmjeriti po 5,0 ml mlijeka, a zatimu prvu dodati 1,0 ml kisele otopine pepsina, a u drugu isti volumen prethodno prokuhane otopine pepsina. Sadraj promukati, uroniti na 36,5 C i nakon 30 minuta utvrditi gdje mlijeko koagulira.
3. PRIPREMNA VJEBANJA
1. Kinetika enzima je rjeena preko Michael-Mentenove konstante. Pronai jednainu i prikai je grafiki?
56
Hemija sa stehiometrijom 2. Koji je znaaj ove konstante?
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
4. REZULTATI Dokazivanje aktivnosti i termolabilnosti ptijalina (-amilaze iz pljuvake) Epruveta I II III IV V VI
Zapaanja
Epruveta
III
Zapaanja
Aktivnost pepsina 1. Proteolitika aktivnost R.br. epruvete 1 2 3 4 Apsorbansa (A)
Komentar rezultata 57
__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
2. Laktokoagulirajue djelovanje pepsina

__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________
OVJERA VJEBE:
Student je zavrio i ovjerio sve vjebe: Datum:______________________ Potpis:_________________
58

Praktikum Hemija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Praktikum Hemija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Hemija sa stehiometrijom

Vjeba 1 IDENTIFIKACIJA ORGANSKIH SPOJEVA

Klasa spojeva Alken Alkin Karboksilna kiselina Ester

CH3COOH HCOOCH2CH3 CH3CONH2

Hemija sa stehiometrijom O C OH N X CH3COCH3

CH3CH2OH CH3NH2 CH3Cl

Etanol (etilalkohol) Metanamin (metilamin) Hlormetan (metilhlorid)

Hidroksibenzen (fenol; karbolna kiselina)

Tabela 25.1 Neke najvanije funkcionalne grupe

smee obojeni kompleks

2 Ag+NO3- + 2 NaOH Ag2O + 4 NH3 + H2O

O R C CI3 + 3 KI + 3 H2O KOH R C O- K+ + CHI3

O + CO2 + H2O O- Na+

3 a l k o h o l Slika 25.2 Shema za identifikaciju nepoznatih organskih spojeva

1. Po emu se organski spojevi razlikuju od anorganskih?

4. Koje je IUPAC ime za:

5. ta nastaje oksidacijom slijedeih alkohola sa CrO3/H2SO4?

Test/reagens za dokazivanje funkcionalne grupe

alkan: alken: alkohol: aldehid: keton: karboksilna kiselina: fenol:

TESTOVI SA NEPOZNATIM ORGANSKIM SPOJEM Opaanja i rezultati

Nepoznati organski spoj sadri __________________________funkcionalnu grupu.

Posebno oznai (drugom bojom) atome koji predstavljaju funkcionalnu grupu.

Vjeba broj 2 KVALITATIVNO I KVANTITATIVNO ODREIVANJE UGLJIKOHIDRATA

2. EKSPERIMENTALNI DIO Reducirajua svojstva monosaharida i disaharida

Hemija sa stehiometrijom 3. Benedictova reakcija

5. Reakcija srebrnog ogledala

Ostale bojene reakcije za dokazivanje ugljjikohidrata

2. Seliwanov test-razlikovanje aldoza i ketoza

Razlikovanje pentoza i heksoza

Hidroliza i inverzija saharoze

Ostale bojene reakcije za dokazivanje ugljikohidrata

Razlikovanje pentoza i heksoza

__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________

Napisati konanu reakciju alkoholne i mlijeno-kiselinske fermentacije

Hidroliza i inverzija saharoze

Vjeba broj 3 POLISAHARIDI

2. EKSPERIMENTALNI DIO Koloidne osobine

Reakcije sa jodom 1. Reakcije na krob

Hemija sa stehiometrijom 1. Kojom su vezom vezani monisaharidi u di- i polisaharidima?

2. Prikazati strukturu -D-maltoze?

3. Prikazati reakciju hidrolize -D-maltoze?

4. Koji monosaharid nastaje kompletnom hidrolizom skroba?

-Izvriti eksperimentalni dio vjebe

4. REZULTATI Koloidne osobina polisaharida

Slika 1: Princip rada polarimetra

Slika 2: Polarizovana svjetlost

Potrebna oprema i pribor

Koncentracija nepoznatog uzorka

Uz izvjetaj priloiti i grafik kalibracione krive.

Vjeba broj 5 KVALITATIVNO ODREIVANJE LIPIDA

2. EKSPERIMENTALNI DIO Rastvorljivost

2. Nastajanje sapuna netopivih u vodi

Dokazivanje sastojaka jednostavnih lipida

1.Dokazivanje alkoholne komponente a) Dokazivanje glicerola

2. Libermanova (Liebermann) reakcija

2. Dokazivanje kiselinske komponente a) Dokazivanje masnih komponenti

b) Dokazivanje nezasienih masnih kiselina

Dokazivanje prisustva sloenih lipida i njihovih sastojaka

1. Dokazivanje prisustva lecitina

a) Dokazivanje holina (trimetiletanolamin)

c) Dokazivanje kisele komponente a) Dokazivanje masnih kiselina

b) Dokazivanje prisusutva nezasienih masnih kiselina

2. Taka topljenja stearinske kiseline je 700C, a oleinske 40C. Objasni razliku?

__

__

__

Student je zavrio i ovjerio sve vjebe: Datum:______ Potpis:_