P. 1
Specijalna bakteriologija

Specijalna bakteriologija

|Views: 2,872|Likes:
Published by Gligor Mastilovic

More info:

Published by: Gligor Mastilovic on Mar 22, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/19/2015

pdf

text

original

Rod Staphylococus

Osobine: Gram+ koke, grozdaste formacije, fakultativno anaerobne, asporogene. Produkcija katalaze za razlikovanje od streptokoka. Značajne vrste: 1) S. aureus – jedina koagulaza+ 2) S. epidermidis 3) S. saprophyticus

Staphylococus aureus – formira kolonije zlatno-žute boje po čemu je i dobio naziv
*Faktori virulencije 1) Kapsula – inhibicija fagocitoze 2) Protein A – na površini, vezuje Fc fragment IgG, ometajući time njegove funkcije (opsonizacija i aktivacija komplementa klasičnim putem). 3) Teihoinska kiselina – uloga u adherenciji 4) Clumping factor – reaguje sa molekulima fibrinogena, prouzrokujući slepljivanje većeg broja ćelija i njihovo oblaganje fibrinogenom, stvarajući gomilice koje su nedostupne mehanizmima odbrane domaćina. *Egzoprodukti: 1) Egzotoksini koji izazivaju gastrointestinalne tegobe, veoma rezistentni i ne mogu se neutralisati termičkom obradom hrane (aktivni i posle 30min na 100ºC) 2) Eksofolijantin (epidermolitički toksin) – razgrađuje dezmozome u epidermu, dovodeći do raslojavanja između str. spinosum i str. granulosum. 3) Stafilokokni Toksični Šok Sindrom Toksin 1 ( STSST-1) – superantigen 4) Ima i sposobnost produkcije 5 različitih citotoksina: a. α – toksin – citotoksično dejstvo na eritrocite, leukocite, trombocite, hepatocite i glatke mišićne ćel. krvnih sudova. b. β – toksin (sfingomijelinaza C) – citotoksično dejstvo na eritrocite, leukocite, makrofage i fibroblaste c. γ – toksin d. δ – toksin e. Leukocidin – od F i S komponente koje imaju citotoksično dejstvo samo ako zajedno deluju, formirajući transmembranske tunele na eukariotskim ćelijama. 5) Koagulaza – reaguje sa globulinskim plazma faktorom produkujući trombin-like faktor koji dovodi do konverzije fibrinogena u fibrin i stvaranja koaguluma *Faktori prodornosti 1) Hijaluronidaza – razara hijaluronsku kis. vezivnog tkiva 2) Lipaza – razgrađuje zaštitni masni sloj na površini kože koji produkuju lojne žlezde 3) Fibrinolizin Oboljenja koja izaziva S. aureus mogu se podeliti na: 1

*Toksemična 1) Stafilokokno trovanje hranom – usled unosa hrane sa izlučenim stafilokoknim enterotoksinom, koji je otporan na dejstvo želudčanog soka (ćelije stradaju), tako da je ovo intoksikacija. Težina kliničke slike zavisi od količine unetog toksina. Karakteriše se povraćanjem, bolovima u trbuhu i dijarejom, a traje 24-72h. 2) Sindrom oparene kože (SSSS) – Izazivaju sojevi koji produkuju eksofolijantin. Može biti lokalno ili sistemsko, mada može biti i blaži oblik u vidu skarlatinoznog osipa. Najčešće oboljevaju deca mlađeg uzrasta. 3) Stafilokokni toksični šok sindrom – Nastaje kao komplikacija lokalnih knojnih zapaljenja i kod žena koje su koristile tampon tokom menstruacije. *Supurativna 1) Kožne infekcije - Najčešće manifestacije. S. aureus može koristiti folikul dlake ili oštećenu kožu kao ulazno mesto. Svojim razmnožavanjem i lučenjem egzoprodukata izaziva oštećenja tkiva. - Može biti u ograničenoj formi (folikulitis, furunkul i karbunkul), u formi multiplih gnojnih žarišta (impertigo) ili može zahvatiti i potkožna meka tkiva (flegmona) - U slučaju prodora u krvotok može doći do bakterijemije 2) Infekcije dubokih tkiva - Nastaju usled limfogene ili hematogene diseminacije ili ascendentnim prodorom kroz uretru, dovodeći do apscesa unutrašnjih organa. S. Epidermidis - Koagulaza - , deo normalne fiziološke mikroflore, oportunistička. - Svaka invazivna intervencija joj omogućava prodor jer lako adherira i kotaminira veštačke materijale (katetere, implante). S. Sprophythicus - Široko rasprostranjena u spoljašnjoj sredini, oportunistička. Najčešće su infekcije urinarnog trakta i to češće kod žena. Laboratorijska dijagnostika stafilokoknih infekcija o Morfološke osobine – gram+ koke, nepravilno raspoređene, teško se razlikuju od streptokoka i enterokoka o Kulturelne osobine – žute ili beligaste kolonije o Biohemijske osobine – S. aureus daje pozitivan koagulaza test i fermentira manitol, dok je medjusobno razlikovanje ostalih koagulaza negativnih stafilokoka znatno teže Stafilokoke su izrazito rezistentne na gotovo sve antibiotike i brzo razvijaju rezistenciju. Terapija se zato najbolje određuje na osnovu rezultata antibiograma i često se koriste kombinacije antibiotika.

Rod Streptococus
2

Osobine: Gram+ koke, katalaza - , ređaju se u parovima ili lancima, fakultativni anaerobi, najbolje rastu na krvnom agaru. Jedna od retkih vrsta koja je i dalje osetljiva na penicilin i to je lek izbora u terapiji. Postoji više podela streptokoka, ni jedna u potpunosti ne zadovoljava: 1) Klinička – prema oblicima oboljenja koja izazivaju (piogene, oralne, enterične) 2) Prema tipu hemolize na krvnom agaru: a. β – hemolitične streptokoke ( BHS ) – kompletno razgrađuju hemoglobin dajući prozračnu zonu hemolize oko kolonija b. α – hemolitične streptokoke – nepotpuno razgrađuju hemoglobin dajući zelenu zonu hemolize oko kolonija c. γ – hemolitične streptokoke (anhemolitične) – ne razgrađuju hemoglobin 3) Serološka – prema antigenskim karakteristikama ( podela po Lancefieldu), podeljene na 20 grupa označena slovima od A do V. 4) Podela u didaktičke svrhe (korištena u udžbeniku): a. Piogene streptokoke – izazivaju gnojna oboljenja, β-hemolitične su i poseduju grupno specifičan antigen. Predstavnici su iz A, B, C, F i G grupe. b. Streptococus pneumoniae – α-hemolitična ili anhemolitična, bez grupno specifičnog antigena c. Viridans streptokoke - α-hemolitična ili anhemolitična, bez grupno specifičnog antigena, deo normalne fiziološke mikroflore.

Streptococus pyogenes
β – hemolitičan streptokok iz grupe A i poseduje velik repertoar mehanizama kojima izaziva oboljenja. Faktori virulencije: 1) Kapsula od hijaluronske kiseline identične onoj u vezivnom tkivu čoveka, usled produkcije antitela protiv kapsule dolazi do antigenske mimikrije i autoimunih bolesti 2) Unutar ćelijskog zida je C-polisaharid koji je grupno specifičan antigen i postoje tri tipski specifična antigena: M, T i R proteini. a. M-protein – najznačajniji, dovodi do smanjene produkcije C3b i time ometa fagocitozu. b. T i R nisu toliko znalajni kao faktori virulencije koliko radi identifikacije 3) F protein – površinski, učestvuje u adherenciji za fibronektin epitelnih ćelija 4) G protein – Vezuje Fc fragment IgG

-

Egzoprodukti 1) Streptolizini O i S – hemolizini

3

Akutna reumatska groznica – javlja se usled produkcije antitela na kapsulu i molekulske mimikrije. artritis. fukcionišu kao superantigeni. Na mekom i tvrdom nešcu se očava tačkasto krvarenje. olakšavajući mu širenje 6) Streptokokni Pirogeni Egzotoksini – produkuju ga samo lizogeni sojevi i postoje tri antigenski različita toksina A. Laboratorijska dijagnostika o Morfološke osobine – gram+ koke. Smatra se da mu je 4 . Poseduje grupno specifičan antigen i spada u grupu B po Lancefieldovoj. rezistentne na trimetoprim Streptococus agalactiae . fasciitis necroticans. Šarlah – najčešće kao komplikacija streptokokne angine ako soj produkuje toksin.. u obliku lanaca o Kulturelne osobine – na krvnom agaru formira sitne. Streptokokni toksični šok sindrom 3) Poststreptokokne sekvele a. prozračne kolonije okružene širokom zonom beta hemolize o Biohemijske osobine – pozitivan bacitracinski test. β – hemolitička. Invazivna oboljenja – kod virulentnijih sojeva ili imunokompromitovanih osoba moze izazvati infekciju bilo kog organa ili sistema ( meningitis.2) C5a peptidaza – razgrađuje C5 komponentu komplementa 3) Streptokinaza – omogućava lakše širenje 4) DNaza – vrši depolimerizaciju DNK u gnoju. a posle 5-7 dana jezik postaje intenzivno crven b. Javlja se osip koji se širi od krudi ka ekstremitetima. Slabo invazivna – infekcije gornjih respiratornih puteva i infekcije kože b. krvnim sudovima itd. Akutni glomerulonefritis – inflamacija glomerula bubrega usled formiranja imunokompleksa i njihovog taloženja na bazalnoj membrani bubrega što privlači sistem komplementa i ćelije imunskog sistema dovodeći do inflamacije.. smanjujući njegovu viskoznost i time olakšavajući širenje 5) Hijaluronidaza – razgrađuje hijaluronsku kis. koja formira lance različite dužine. b. jezik je na početku bolesti pokriven žuto belim naslagama. Najčešći je B. zglobovima. pneumonia. B i C. Ovo je autoimuna bolest i karakteriše inflamatornim promenama na srčanim zaliscima.To je gram+ koka. Oboljenja – izaziva tri grupe oboljenja: 1) Piogena – dele se na: a.) 2) Toksemična a.

Laboratorijska dijagnostika se izvodi na osnovu: o Morfoloških osobina – gram+ poređane u vidu lanaca o Biohemijskih osobina – pozitivan test hidrolize Na-hipurata i CAMP test. javlja se u parovima sa kapsulom. Viridas streptokoke (oralne streptokoke) 5 . ima antifagocitna svojstva.- najvažniji faktor virulencije kapsula sa antifagocitnim svojstvima. Kolonizuje gornje respiratorne puteve. negativan bacitracinski test o Kulturelnih osobina – podvrsta beta hemolize – alfa prim hemoliza – zona intaktnih eritrocita oko koje je zona kompletne beta hemolize. danas izaziva zapaljenje srednjeg uha. oblika plamena sveće. aerobna. a na osnovu varijacija u njenoj građi razlikujemo 5 glavnih humanih serotipova. Ukoliko je prisutan u vagini može izazvati neonatalne infekcije tokom prolaska deteta kroz porođajni kanal majke. gubi je u prisustvu opsonizirajućih antitela specifičnih za antigene kapsule 2) Pneumolizin – citotoksičan za epitelne ćel. Laboratorijska dijagnostika: o Morfološke osobine – gram+ koke. okružene zonom alfa hemolize o Biohemijske osobine – pozitivan optohinski test i test lize kulture u prisustvu žučnih soli Za terapiju se do skoro koristio penicilin. konjuktiva sinuzitise i bakterijski meningitis. nepokretna Faktori virulencije 1) Kapsula – najznačajniji faktor virulencije. Na nju su naročito osetljiva mala deca. donje delove intestinalnog trakta i vaginu. ali se sve češće izoluju sojevi rezistentni na njega. najčešće u paru o Kulturelne osobine – kolonije sa centralnim udubljenjem dok su ivice uzdignute usled aktivacije autolizina. Streptococus pnemumoniae ( pneumococus ) Osobine: Gram+. oblika plamena sveće. respiratornog trakta i neutrofile 3) Delovi ćelijskog zida imaju snažan inflamatorni potencijal 4) IgA proteaza Nekada je bila glavni uzročnik bakterijske. lobarne pneumonije. stari i osobe bez slezine.

tako da osobama koje imaju oštećene valvule treba pre manipulacije u usoj duplji dati antibiotike. no izdvojen je u poseban rod na osnovu analize dnk. rastu na pH 9. mutans) Laboratorijska dijagnostika o Morfološke osobine – gram+ koke. faecium i deo su normalne mikroflore intestinalnog i bilijarnog trakta Faktori virulencije: 1) citolizin 2) agregaciona supstanca 3) feromone za razmenu genetičkog materijala 4) želatinazu 5) Hijaluronidazu Izazivaju urinarne infekcije. u parovima ili kraćim lancima o Kulturelne osobine – formira sive kolonije na krvnom agaru koje mogu biti anhemolitičke ili alfa hemolizu o Biohemijske – hidrolizuju eskulin u prisustvu 40% žuči. pa ne pripadaju ni jednoj grupi. Predstavnici su E. faecalis i E. mada mogu biti i anhemolitične o Biohemijske osobine – negativan optohinski test . nalaze se pojedinačno. i kod imunokompromitovanih osoba mogu da dovedu do infekcija bilijarnog trakta i endokarditisa Izuzetno su rezistentni na antibiotike Laboramtorijska dijagnoza: o Morfološke osobine – gram+ koke. Rod Enterococcus Do nedavno je pripadao grupi D streptokoka. Prilikom vadjenja zuba mogu da dospeju u krvotok i izazovu endokarditis.6 i na temperaturama do 45ºC - Bacillus anthracis 6 . test lize sa žučnim solima i test hidrolize eskulina. formiraju lance o Kulturelne osobine – sitne kolonije okružene zonom alfa hemolize.- Osobine: nemaju polisaharidni antigen. Deo su fiziološke mikroflore usne duplje. Takođe se smatra da su odgovorne za nastanak karijesa (naročito S.

. .Edem fatkor (A) – povećava konc.Letalni faktor (A) – proteolitički enzim koji remeti ćelijsku signalizaciju. Epidemiologija: spore su prisutne u zemlji i pre svega oboljevaju travojedi (zoonoza) Bolesti: 1) Kožni antraks 2) Plućni antraks 3) Gastrointestinalni antraks Bolest zavisi od načina izlaganja sporama. pod mikroskopom ivice kolonija izgledaju kao izuvijane zvimje (caput medusae) o Fiziološko-biohemijske osobine – za razlikovanje od ostalih bacila Bacillus cereus Opšte osobine iste kao antrhracisu osim što: pokretan je. sporogen (centralno postavljena spore ne deformiše telo). nema kapsulu i deo je fiziološke mikroflore Faktori virulencije: 1) Spora 2) Toksini o Termolabilni (AB) toksin – povećava koncentraciju cAMP – dijareja o Termostabilni (emetički) toksin – povraćanje o cereolizin (hemolizin) – faktor prodornosti o Fosfolipaza C (lecitinaza) – faktor prodornosti Epidemiologija: spore se nalaze svuda ( zemlja. fakultativno aeroban. u parovima ili lancima. sva tri oblika vrlo lako prelaze u sepsu Laboratorijska dijagnostika . voće. žitarice.) Bolesti: 7 . nije nutritivni probiral. raspored: pojedinačan. začini. bacil.Protektivni antigen (B) – vezuje se za receptore na ćelijama u gotovo celom telu . stolica i obavezno krv.Uzorci zavise od kliničkog oblika: Vlažni bris. sputum.Izolacija se vrši na krvnom agaru.Opšte osobine: Gram+. nije deo fiziološke mikroflore. nepokretan. cAMP što je praćeno pojavom edema.Pravi se direktan preparat: Gram+ u lancima sa kapsulom bez spore . striktno patogen Faktori virulencije: 1) Spore 2) Kapsula – proteinska 3) AB Egzotoksin od 3 komponente: . interferira sa proteinima citoskeleta i dovodi do lize ćelije . nakon čega identifikujemo: o Ispitivanjem mirkoskopskih osobina – gram+ bez kapsule sa sporom u lancima o Kulturelne osobine – velike suve hrapave kolonije bez hemolize. indukuje produkciju citokina.

Uzimaju se brisevi u blizini pseudomembrana i zasejavaju se na Loflerov koagulisani serum gde bacil difterije stvara metahromatske granule. što se radi Elkovom probom. te ako ga ima više od 105 tek je onda nalaz značajan. aerobni.To je lokalna infekcija udružena sa toksinemijom čija je najčešća lokalizacija u ždrelu i na krajnicima. Glikolipidni O antigen 2. Deluje prekidom sinteze proteina u eukariotskim ćelijama što dovodi do njihove smrti Bolesti Difterija . asporogeni. nepokretni. Nema kapsulu. neophodno je uraditi kvantitativnu procenu. deo normalne fiziološke flore. . . stolica. . Egzotoksin – to je AB toksin koga produkuju samo sojevi inficirani beta fagom koji se integriše u bakterijski hromozom nakon čega bakterija stiče sposobnost njegove produkcije. bacili. Cord faktor 4.Pravi hrapave kolonije sa širokom zonom beta-hemolize Cornyebacterium diphteriae Opšte osobine: Gram+. Listeria monocytogenes 8 .Za svaki izolovani soj se mora utvrditi da li produkuje toksin. deluje antifagocitno 3. Faktori virulencije: 1. U petrijevu solju zasejanu ispitivanim sojem se stavlja papir natopljen antitelima protiv toksina i ukoliko je prisutan javlja se percipitatna linija.Širi se kapljičnim putem.Uzorci: ostaci hrane. K antigen – značajan za kolonizaciju i adherenciju. Bakteriološka dijagnostika .Kako ga ima svuda. dijagnostika: . brisevi .Egzotoksin se resorbuje i dospeva u cirkulaciju izazivajući najmasovnija oštećenja na srčanom i perifernom nervnom tkivu . Na mestu infekcije se javljaju pseudomembrane od fibrinske mreže.1) Trovanje hranom koje može biti: o Dijarejalni tip – preko mesa ili povrća. infekcija je unosom spora o Emetički tip – to je intoksikacija i najčešće pirinčem 2) Infekcije oka Bakt. bacila difterije ćelija imunskog sistema i nekrotičnog epitela.

Tokom porođaja (kolonizuje vaginu) . sepsa. bris vagine Standardni uslovi i identifikacija (gram+. Oko kolonija se uočavaju uske zone alfahemolize. 1. najčešće kod imunokompromitovanih osoba. fakultativno anaeroban. Virulentni sojevi imaju kapsulu. starih i trudnica može izazvati meningitis. Fosfolipaze – razlažu membrane ćelija omogućavajući im intracelularno širenje 4.Preko hrane Bolesti: 1) Intrauterina infekcija – dovodi do podbačaja/mrtvorođenog 2) Neonatalna – meningitis. pneumonija 3) Listerioza odraslih – asimptomatska ili blaka. raspored) Francisella tularensis Izaziva bolest pod nazivom tularemija (zečija groznica) i postoje 3 tipa: 1) F. psihotolerantan (može da raste i na 4 ºC. generalno nije deo fiziološke mikroflore. Internalin – membranski protein. pokretan samo na temperaturama do 25ºC. asporogen. Bakteriološka dijagnostika: Uzimaju se uzorci: Krv. nije nutritivni probirač. Listeriolizin O – razgrađuje membranu fagocitne vezikule izlazeći iz nje 3. bolje se boje po Giemsi i asporogene su.Opšte osobine: Gram+. indukuje polimerizaciju aktina ćelije domaćina pa se tako kreće stvarajući aktinski rep Lako se diseminuje i stiže u mozak izazivajući meningitis. tularensis tip paleartica (tip B) – nešto blaža klinička slika 3) F tularensis tip novicida – uglavnom patogena za glodare Opšte osobine: Gram. olakšava njenu fagocitozu 2. encefalitis. Oksidaza – .polimorfan kokobacil.Transplacentarna (vertikalna) . nema tipičan raspored. slaba katalaza + i H2S+ Patogeneza i imunitet 9 . a može i da prođe placentalnu barijeru Epidemiologija Široko je rasprostanjena Transmisija: . mada je deo populacije ima. likvor. encefalitis i sepsu. Faktori virulencije Fakultativno je intracelularna. ActA protein – na površini. najčešće u makrofagima mada može svuda. mada mu je optimalna 37 ºC). bacil. bacili nespec. tularensis tip tularensis (tip A) – jako virulentna 2) F. bez flagela i pila.

U fagocitima moće da se održava godinama. Lab. rektalni. Rezervoari su uglavnom glodari. Smatra se da su najznačajniji kapsula i LPS ćel. .Prodire u organizam kroz kožu.Uzimaju se brisevi obolelih oblasti (bris farinksa. uretralni.koke bubrežastog oblika u parovima. . a razvijena bolest se karakteriše granulomatoznim čvorićima sa centralnom nekrozom i smatra se da su promene rezultat kasne preosetljivosti. endocervikalni) i moraju se odmah zasejati na hranjivu podlogu ili transportovati u medijumu. nutritivni probirač (čokoladni agar i Thayer-Martin podloge). . nepokretan. .diplokok. Oksidaza+ i katalaza+ su. Izlazi sa bazalne strane ćelije u subepitelni matriks i započinje zapaljenski proces i inflaciju polinuklearnih monocita. zida. fimbrije i pile. . mnogo jače se veže za ćeliju proteinom II i ulazi u nju. Faktori virulencije 1) Pili 2) Protein I – formira pore na spoljnoj membrani i inhibira spajanje fagozoma i lizozoma 3) Protein II – omogućava adherenciju za ćelije i ulazak u njih 4) Lipo-oligo saharid (LOS) – odgovoran za nastanak zapaljenskih procesa. rektuma i ždrela. sluzokožu ili inhalacijom aerosola i od mesta prodora zavisi klinička slika. Neisseria gonorrhoeae Opšte osobine: Gram.- Pored toga što je veoma infektivna o njenim faktorima virulencije se veoma malo zna. fakultativno intracelularne. asporogen.Na mestu prodora javlja se nekrotična ulceracija praćena otokom okolnih limfnih čvorova. dijagnostika Dijagnoza se uglavnom postavlja serološkim testovima i dokazom antitela. dijagnostika .Na direktnom preparatu uočavamo gram. dok mikroskopski preparati imaju mali značaj. Praćeno je gnojnom inflamacijom i lako može da se širi. .Neisseria gonorrhoeae izaziva isključivo humane infekcije i prvi korak u infekciji je kolonizacija cilindričog epitela.Najčešće se prenosi seksualnim putem.Nakon početnog vezivanja. najčešće unutar leukocita Neisseria meningitidis 10 . bubrežastog oblika. Lab. a vektori su krpelji.Napada sluzokože urogenitalnog trakta.Infekcija ljudi je obično slučajna i rezultat je kontakta sa zaraženim divljim životinjama. . . istovremeno mogu da ekspremiraju više antigenski različitih LOS 5) IgA proteaza Bolesti . neki sojevi poseduju kapsulu.

ili indukuje citotoksične faktore domaćina. slične zrnima kafe često smeštene unutar leukocita . što rezultira gubitkom cilijarne aktivnosti ćelija ili alteracijom mikrovila.Uzimaju se likvor.Vezuje se za ćel.Izaziva isključivo humane infekcije i deo je fiziološke mikroflore gornjeg respiratornog trakta. Jedino značajno svojstvo po kome se razlikuju je postojanje polisaharidne kapsule Faktori virulencije 1) Kapsula – na osnovu antigenskih razlika kapsule deli se u serogrupe 2) Pili – mogu ekspremirati pile klase I i klase II 3) Protein klase 5 – isto za adherenciju 4) LOS – endotoksično dejstvo i izaziva adrenalnu kortikalnu nekrozu u meningokoknim oboljenjima 5) IgA proteaza Bolesti: . . Inkapsulirani sojevi prave mukoidne.Zasejavaju se na obogaćene hranjive podloge (krvni i čokoladni agar) i selektivne (thayer-martin) na kojima uočavamo sjajne glatke i bez pigmenta kolonije.Na direktnom preparatu uočavamo gram. cilindričnog epitela i pokazuje toksično dejstvo sa daljine lučeći rastvorljive toksične supst.Lek izbora u lečenju je penicilin. Escherichia 11 .Najčešća forma bolesti je akutni gnojni meningitis koji se za razliku od ostalih meningitisa karakteriše postojanjem petehija po koži. dijagnostika . .koke u parovima.diplokok oblika zrna kafe.Opšte osobine: Kao i gonokok ovo je Gram. krv i aspirat iz petehija po koži . . Bakt.

Patogeneza Dele se na dve grupe infekcija Ekstraintestinalne infekcije . H i K antigena razne kombinacije su moguće. . Terapija se sprovodi po antibiogramu.Infekcije urinarnog trakta: o Uzrokuju ih sojevi sa specifičnim adhezinima koji imaju mogućnost adherencije na uroepitel i izazivaju infekciju ascendentnog tipa. tako da se na osnovu njih dele na serotipove Takođe važan faktor virulencije su i adhezivne fimbrije kod uropatogenih E. pokretni (peritrihijalni) fakultativno anerobni bacili. o Najčešće nastaju usled promene njihovog normalnog boravišta (iz debelog creva dospevaju u uretru. smatraju se oportunističkim bakterijama.Meningitis novorođemčadi o Izazivaju ga virulentniji sojevi ali mehanizam delovanja nije poznat o Najčešći su uzroci meningitisa novorođenčadi pored Streptococus aglaticae Dijagnostički uzorak zavisi od kliničke slike. Iako su deo fiziološke mirkoflore. H i K antigena. oksidaza – . Serotipizacija se vrši serološkim metodama ispitivanjem O. poseduju somatski O antigen. flagelarni H i kapsularni K antigen.Opšte osobine: Gram – . H2S – Antigenska građa: Kako postoji veliki broj O. Dijarejna oboljenja 12 . coli koji im omogućavaju adheziju na uroepitel Faktori virulencije: 1) Sposobnost kolonizacije epitelnih ćelija 2) Sposobnost invazije ćelija 3) Sposobnost produkcije enterotoksina 4) LPS – endotoksin 5) Produkcija kolicina koji ima antibakterijski efekat na druge bakterije. dekstrozu fermentuju uz produkciju kiseline i gasa. Poseduju i pile koji imaju adhezivnu funkciju.Sepsa o Nastaje kao komplikacija urinarne infekcije ili usled infekcije gastrointestinalnog trakta .Najčešće su infekcije urinarnog trakta. sepsa i meningitis novorođenčadi. Laktoza+ . češće su kod žena) . Mikroskopsko ispitivanje ima značaja ako je iz primarno sterilnih regija.

typhi.Nakon ingestije kolonizuju ileum i kolon. 4) Enterohemoragične E. .Laktoza – . Usled njihove adherencije je ujedno i sprečena apsorpcija tečnosti. coli – patogenost se odlikuje sposobnošću da kolokizuju crevnu sluznicu i produkuju biološki aktivne egzotoksine čija produkcija je determinisana plazmidima.Izazivaju ga S.Gram – bacili. Dublin. Salmonella spp. paratyphi A. coli – prodiru u epitelne ćelije kolona putem endocitoze. dijagnoza 13 . žučne kese i kosne srži. spora i karakterističnog rasporeda . . 2) Enteropatogene E.Nakon tog perioda inkubacije dospevaju u krvotok i hematogeno se diseminuju dospevajući do jetre. Ureaza – . coli – adheriraju za ćelije digestivnog trakta i luče toksine sa citotoksičnim efektom 5) Enteroagregativne E. Opšte osobine: . typhi i S. Imaju ga samo S.Ostale salmonele su zoonoze i izazivaju septikemiju. zida koji je ujedno i endotoksin 3) Vi antigen ( ovojni ) – nalazi se na površini i pokriva O antigen. Faktori virulencije: 1) Sposobnist invazije i razmnožavanja u enterocitima 2) Lipopolisaharidni omotač 3) Sposobnost produkcije toksina Patogeneza Trbušni tifus .Na osnovu faktora virulencije i mehanizama patogenosti dele se u 5 grupa: 1) Enterotoksigene E. fokalne infekcije i kliconoštvo. pokretni (peritrihe). B i C koje su jedino patogene za čoveka i čovek je jedini rezervoar. gubitak mikrovila i formiranje aktinskih produžetaka koji ih uvlače u ćelije domaćina. H2S+. a medjusobno se nalaze povezane u biofilmu. . slezine. coli – adheriraju za ćelije digestivnog trakta i podstiču povećano lučenje sluzi.Za izolaciju se koristi SS agar (Salmonella-Shigella agar) na kojima Salmonelle stvaraju bezbojne prozračne. nakon čega izlaze u citoplazmu u kojoj se razmnožavaju i na kraju liziraju ćeliju šireći se u okolne ćelije. S paratyphi C i S. 3) Enteroinvazivne E. koriste citrat kao izvor ugljenika Antigenska građa: 1) H antigen ( flagelarni ) – javlja se u obliku faze 1 i faze 2 2) O antigen ( somatski ) – LPS ćel. coli – izazivaju oštećenje četkastog pokrova enterocita. Izazivaju zapaljenje i ulceraciju u kolonu. gastroenteritis. bez kapsule. laktoza negativne kolonije . Lab. invadiraju crevni epitel i počinju da se razmnožavaju u njemu i okolnim limfnim žlezdama.

Ukoliko je bolestik pod antibiotskom terapijom. no poseduju fimbrije. Klinička slika karakteriše bolovima u donjem delu abdomena. a infektivna doza je veoma mala. napuštaju endocitnu vakuolu i razmnožavaju se u citoplazmi.Shigella flexneri o Dalje su podeljeni po tipski specifičnim antigenima.Potom prodiru u susedne enterocite dovodeći do nekroze ćelija domaćina. raspoređeni pojedinačno ili u nepravilnim grupicama. AB građe je i deluje kao enterotoksin i citotoksin Faktore virulencije im uglavnom determiniše jedan veliki plazmid.- Izbor uzorka zavisi od kliničke slike i lokalizacije infekcije.Ovo je fekalno-oralna infekcija čiji rezervoar je bolestan čovek. no ubrzo postaje tečna i liči na “pirinčanu vodu” Bakteriološka dijagnoza: 14 . a Salmonelle se ne mogu izolovati iz hemokulture. Shigella spp. Striktno patogeni su i izazivaju bacilarnu dizenteriju Na osnovu biohemijskih osobina i antigenske građe ovaj rod se deli na 4 podgrupe: 1) Podgrupa A – Shigella dysenteriae o Laktoza – Manitol – 2) Podgrupa B . Dalje se identifikuju na osnovu biohemijskih i seroloških metoda. Dospevaju u enterocite procesom endocitoze. grupno specifičnim antigenima i imamo i x i y varijetet 3) Podgrupa C – Shigella boydii o Laktoza – Manitol + 4) Podgrupa D – Shigella sonnei o Laktoza + Manitol + Faktori virulencije i patogenost: 1) Invazivnost u ćelije domaćina 2) Intercelularna multiplikacija 3) Intercelularno širenje 4) Endotoksin – oslobađa se lizom ćelije. lažnim pozivima na defekaciju i sluzavo-krvavim stolicama sa primesama gnoja. Nepokretni su. Najsigurnija i najranija dijagnoza trbušnog tifusa se postavlja hemokulturom.Šigeloza je lokalna inflamacija bez bakterijemije zato što se fagociti pobrinu za sve šigele koje dospeju u cirkulaciju . Opšte osobine: Gram – bacili. moguće ih je naći u kosnoj srži. . asporogeni i nemaju kapsulu. Mali broj dospeva do laine proprije izazivajući inflamaciju .

Njen životni ciklus obuhvata 2 domaćina buvu i sisara. dovodeći do blokade njenog najužeg dela digestivnog trakta. Za konačnu identifikaciju se primenjuju serološki testovi (aglutinacija npr. noseći sa sobom Y.Oni dovode do prekida u signalim mrežama. mlada bakterija sa 3 plazmida. nije nutritivni probirač.Ciljne ćelije su dendritske. asporogena.pestis sa tog čepa od biofilma 15 . fakultativno anaerobna. a ujedno i inhibira njen inhibitor. Formira glatke sjajne i Laktoza – kolonije. Veoma virulentna. narušavaju itegritet citoskeleta .Razgradnja C3b i C5a komponenti komplementa pa time izbegava imun. o Prilikom uzimanja sledećeg obroka krv se vraća u ujednu ranu.Aktivira prekursora plazmina koji je serin proteaza i time se lako širi zato što ona ima destruktivni efekat. nepokretna. toksičan za miševe i pacove 2) Sposobnost stvaranja biofilma – bitno za transmisiju Faktori virulencije u sisarima: 1) Plazminogen aktivator .) Yersinia pestis Opšte osobine: Gram –.u buvama ima standardan LPS koji aktivira imunski sistem .Adherencija . pa samim tim i dve temperature 26ºC i 37ºC.U sisarima nije imunogen! Način nastanka bolesti: o Buva unese krv sa yersiniom i time ona dospeva u njen digestivni trakt gde raste u vidu biofilma. striktno patogena. te ima dva seta faktora virulencije. nakon čega se zasejava na SS ili endo agar. bez tipičnog rasporeda. Faktori virulencije u buvi: 1) Murini toksin – neophodan za preživljavanje u digestivnom traktu buve. bipolarno se boji – sredina svetlija. a za njihovu isporuku koristi tip3 sekrecije – kao igla koja se zabada i direktno isporučuje svoj sadržaj . makrofagi i neutrofili 3) Kapsula – proteinska.Pokazuje direktno proteolitičko dejstvo .Ima ih 6. . F1 antigen 4) Sposobnost sekvestracije gvožđa – 3 mehanizma. odgovora i razlikuju se onaj u buvama i u sisarima . bez njih ne može da preživi 5) Produkcija katalaze – razlaže vodonik peroksid što joj omogućava preživljavanje u fagocitima 6) LPS – za izbegavanje imun. polovi intenzivno obojeni. odgovor 2) Proteini spoljašnje membrane jersinia (YOPS) .Izoluje se iz stolice ili rektalnog brisa.

o Ljudi joj nisu značajni za preživljavanje zato što nas brzo ubija. u krvi je 3) Primarno-plućna kuga: kada diseminacija dođe do pluća i tada može da se prenosi aerosolom (kašljanjem) Bakt. dijagnostika Kulitivisanje na selektivnim podlogama u mikroaerofilnim uslovima na 42ºC. najznačajniji pokazatelj je bipolarno bojenje. citotoksin) 4) Sposobnost invazije ćelija crevnog epitela. retko sepsa Komplikacije: Guillain-Barre sindom – unakrsna reakcija antitela na mijelinski omotač Epidemiologija: Zoonoza. zatim izlazi i započinje diseminaciju i bolest. vreme inkubacije je 46-72h Identifikacija se vrši mikroskopiranjem (gram. asporogeni. a infektivna doza je mala. infektivna doza je mala (500-800bakt. raspored u parovima (oblik S ili „krila galeba“ mikroaerofilni. krv i sputum Pravi se direktan preparat bojen po gramu i specijalnim bojama Izolacija standardna. najčešće piletina. krivi. velika smrtnost 2) Primarno-septična kuga: Bez uvećanja limfnih nodusa.). bacili. Uglavnom preživljava u glodarima Bolesti: 1) Bubonska kuga – najčešća. uvećani limfni nodusi. njima je deo normalne fiz. mirkoflore. Preživljava u makrofagima gde se razmnožava i menja ekspresiju gena prilagođavajući se na nove uslove. Campylobacter jejuni Opšte osobine: Gram-. stiže u submukozu izazivajući snažnu inflamaciju Bolesti Dijarealni sindrom. traži obogaćene podloge. nisu deo fiziooške mirkoflore ). Bakt. neke vrste rastu bolje na 42ºC. pokretni (monopolarna monotriha). uvećane žlezde.o U organizmu sisara dospeva u lifu i biva fagocitovana. dijagnostika Uzorci: aspirat limfnih žlezda. hemoragija. Faktori virulencije: 1) adhezini 2) Flagela 3) Toksini (enterotoksin.bacili oblika slova S) 16 . infekcija nastaje usled nedovoljno termički obrađene hrane.

klasični biotip b. dijagnostika: Uzimaju se uzorci stolice. no izdvojen je u poseban . Termostabilni somatski O-antigen koji je LPS i određuje serološku specifičnost. Serogrupa O1 ima definisana 2 biotipa: a. AB termolabilni enterotoksin – deluje tako što utiče na produženu hipersekreciju vode i elektrolita u lumen creva i smanjenu apsorpciju vode i natrijuma Bolesti: Mikroorganizmi dospevaju duboko u intestinalne kripte i prodiru u mukus delovanjem faktora virulencije.Za rast zahtevaju veoma visok pH (8. Bolest se karakteriše povraćanjem. a do smrti dolazi usled ogromnog gubitka vode i elektrolita. Mikroorganizam ne prodire u krvotok i bolest nije izazvana invazijom tkiva već produkcijom toksina koji ometa normalnu razmenu vode i elektrolita.bacil. Serogrupe O1 i O139 izazivaju klasičnu koleru. Helicobacter pylori Opšte osobine: . Flagelarni H antigen 2. povraćene mase i kotaminirane vode. H2S -. pokretan (monopolarna monotriha) mada prilikom duže kultivacije mogu zadobiti oblik pravih bacila. Lab. oksidaza + Faktori virulencije 1. Fimbrijalni adhezini 7. biotip El Tor 4. tečnim prolivima.5-9.Gram-. . a na njima pravi jarko žute kolonije . zasejavaju se na selektivne TCBS podloge. Proteaze i neuraminidaze koje imaju ulogu u penetraciji kroz epitel 6. Uz to luče AB toksin.Gram.Smatrao se da je iz roda Campylobacter. koji je česti stanovnik površinskih voda Vibrio cholerae Opšte osobine: . Serogrupa O139 je bitna zbog toga što vakcina protiv O1 serotipa ne stvara imunitet protiv nje. radi se oksidaza test. 3. zakrivljen bacil oblika zareza. pokretan (monopolarna politriha) bez kapsule i asporogen je 17 ..Smatra se laktoza .5) i uzgajaju se na visokoselektivnim TCBS podlogama koje su zelene boje. Takođe stvara kapsulu. abdominalnim grčevima. 5.Vibrionaceae U rodu Vibrio najznačajniji za ljude je Vibrio cholerae.

5.5-8. ureaza+.- Za rast i razmnož. što joj omogućava opstanak u kiseloj sredini. Najčešći uzročnik oportunističkih i intrahospitalnih infekcija je Pseudomonas aeruginosa. Izazivač je aktivnog hroničnog gastritisa Lab. Vakuolizirajući citotoksin (VacA) – dovodi do vakuolizacije epitelijalnih ćelija i njihovih oštećenja 4. 18 . katalaza i ureaza pozitivan . zahteva mikroaerofilne uslove i raste u intervalu pH od 5. i na krvnom agaru pokazuje slabu hemolizu a kolonije su sivkaste boje. Oksidaza + katalaza+. 3.Takođe se koriste i serološki testovi (ELISA uglavnom) Pseudomonas spp.Izvodi se gastroskopija kojom se uzimaju dva uzorka sluzokože želudca – za mikrobiološku i histološku analizu . Takođe se izvode biohemijski testovi na kojima se dokazuje da je oksidaza. Citotoksin udruženi protein A (CagA) – poseduje antigenska svojsktva i predstavlja serološki marker Delovanjem imunskog sistema dolazi do produkcije IgA i inflamacije što dodatno oštećuje sluzokožu želudca Epidemiologija – rezervoarom infekcije se smatra čovek i prenosi se fekalno-oralno i oralno-oralno. Pokretljivost 2. laktoza- Faktori virulencije 1. raširen je u celom svetu. dijagnostika . Ureaza – hidrolizuje ureu u amonijak i CO2. Najčešće su prisutni u prirodi.Histološkom metodom se dokazuju bojenjem solima srebra ili po Grimsu . a oko 10% ljudi ih ima kao deo fiziološke mirkoflore.Mikrobiološka dijagnoza se postavlja direktnim mikroskopiranjem obojenim po gramu na kome uočavamo gram negativne bacile S obilka i kultivisanjem na hranjivim podlogama. a stvoreni amonijak ima tokično dejstvo na okolne ćelije.

Elastaza – razgrađuje elastin korneje oka npr ili u plućima i crevima izazivajući krvarenja 7.Njena izolacija i identifikacija su standardni.Pseudomonas aeruginosa Opšte osobine: .Gram. Karakteriše ih pleomorfizam zato što se mogu javiti u raznim rasporedima. Fimbrije (pili) 3. Na krvnom agaru uočavamo zonu beta-hemolize i imaju prodoran miris koji podseća na cvet lipe. pokretni su (monopolarna monotriha) i poseduju pile (fimbrije) .Gram – bacili.Oksidaza + . primenjuju se testovi katalaze i oksidaze koji su pozitivni . Katalaza + . . bez kapsule.asporogeni fakultativno anaerobni. nepokretni bacili.Karakterišu se proizvodnjom dva pigmenta : o piocijanin – plavozelene boje o fluorescin – zeleno-žute boje Faktori virulencije: 1.Nisu nutritivni probirači i mogu se uzgajati na običnim hranjivim podlogama.Osetljivi su na aminoglikozide i nove beta-laktame Druge vrste pseudomonasa uglavnom izazivaju bolesti životinja.Kako je prisutna svuda gde ima minimum vlažnosti i hranjivih materija i kako je veoma rezistentna najčešće je intrahospitalna infekcija .Laktoza – . Egzotoksin A – deluje inhibitorno na sintezu proteina 6. Poseduju kapsulu. Endotoksin – LPS 5. Flagelarni H antigen i somatski O antigen 2. 19 .Mukoidni sojevi pseudomonasa izazivaju pneumonije adherirajući na respiratorni epitel .Izazivaju i destruktivne infekcije oka Epidemiologija: U suzbijanju naročita pažnja treba da se obrati na vlažne sredine Dijagnostika: . Fosfolipaza – hemolizin Patogeneza: . Glikokaliks i sluzava ovojnica – antifagocitna svojstva 4. a ređe kod čoveka mada su moguće. asporogeni. Haemophilus influenzae Opšte osobine: .

izaziva polno prenosivu bolest – ulcus molle koja se manifestuje pojavom plitke ulceracije na polnim organima sa prisutnim gnojem.Bolesti izazivaju inkapsuilirani sojevi.Leči se ampicilinom. parapetrussis najčešći izazivači respiratornih infekcija ljudi Bordetella petrussis – izazivač pertusis-a ( Velikog kašlja ) Opšte osobine: 20 . Kapsula ukoliko je poseduju i tipski je specifičan na osnovu kojih je podeljen na 6 tipova (a-f) i najteže infekcije izaziva tip b 2. Fosforibozilribotil fosfat (PRP) – antifagocitna svojstva i glavni je faktor virulencije 4. Tip b prodire kroz epitel i širi se hematogeno ili direktno prodire preko olfaktivnog nerva do meningea. . LOS 5. dok su sojevi bez kapsule često deo fiziološke mikroflore. Takođe može i bronhitis i pneumoniju . . . IgA proteaze Bolesti . Takođe. Heamophilus ducreyi Glavna razlika u odnosu na H.Patogen je isključivo za ljude i prenosi se kapljično Lab. otitis media i sinuzitis. sputum.Koristi se nazofaringealni bris. Bordetella – postoje 6 vrsta u rodu od čega su B.- Rastu samo u prisustvu X i V faktora rasta. mada mogu rasti u blizini kolonija stafilokoka koje hemolizom oslobađaju faktor V (fenomen satelitizma) Faktori virulencije 1. hloramfenikolom i cefalosporinima treće generacije. tako da im je potreban čokoladni agar. krv i likvor.Najčešće izaziva meningitis. influenzae je to što za rast zahteva samo faktor X pa se to koristi za diferencijaciju. dijagnoza .Ulazi u organizam preko gornjeg respiratornog trakta. Izoluje se tako što su mu potrebni i X i V faktori rasta tako da se zasejava na čokoladni agar ili se diferencira na osnovu fenomena satelitizma. Somatski antigen 3. petrussis i B.

Ujedno i remeti čišćenje vazdušnih puteva.Gram. U zasejavanju se koriste Bordet-Gengouova i Regan-Lowe-ova podloga. bolesnik veoma infektivan.bacili raspoređeni pojedinačno u parovima ili lancima. no može trajati nedeljama. karakteriše postepenim smanjenjem jačine i učestalosti kašlja.Gram. učestvuje u adherenciji i stimuliše imunski odgovor 4) Filamentozni hemaglutinin (FHA) i pertaktin – proteini spoljašnje membrane. karakteriše iznenadnim napadima kašlja. petrussis i izvor zaraze je osoba u kataralnom stadijumu bolesti. dok se Toluidinskim plavim boje bipolarno. Opšte osobine: . 21 . Za kultivisanje zahtevaju mirkoaerofilne uslove sa 510% CO2 i pH od 6. Bordetella parapertussis je slična samo što na krvnom agaru pokazuje beta hemolizu i klinička slika je mnogo blaža Brucella spp. Bolest: Perutisis se karakteriše sa tri stadijuma 1) Kataralni – sličan prehladi. Poseduje i kapsulu. a sistemski efekti su posledica dejstva toksina i drugih faktora virulencije.kratak bacil/kokobacil raspoređen ili pojedinačno ili u parovima ili u lancima. posreduju u adherenciji 5) Adenil ciklaza – hemolizin dovodi do intracelularne akomulacije cAMP i time suprimira lokalni imunski odgovor 6) Trahealni citotoksin (TCT) – oštećuje trepljaste epitelne ćelije i odgovoran je za karakterističan kašalj. flagele i fimbrije i asporogene su. Ne prodire u krv.8. koji završavaju karakterističnom rikom i često su praćeni povraćanjem 3) Rekonvalescentni – počinje posle 1 do 4 nedelje. koje se inkubiraju 7 dana u vlašnoj sredini. Epidemiologija: Čovek je jedini domaćin B. influentzae no za svoj rast ne zahteva X i V faktore Faktori virulencije 1) Sadrži kapsularni O antigen 2) K antigen udružen sa fimbrijama 3) Petrusis toksin (PT) – izaziva lifocitozu. Aeroban je Podseća na H. Ne poseduju kapsulu. omogućavajući joj duže zadržavanje u njima 7) Termolabilan toksin (HLT) i endotoksin LPS – oštećuju epitelne ćelije. kasnije se javlja kašalj koji je sve jači i učestaliji 2) Paroksizmalni – posle 7 do 14 dana. Dijagnostika: Postavlja se Direktnom imunofluorescencijom i zasejavanjem hranjivih podloga.

B. Bruceloza je zoonoza i smatra se profesionalnom bolešću. Prenosi se konzumiranjem mesa. umnožavajući se u njima 5) Može da smanji ekspresiju MHC molekula dovodeći do defektne prezentacije antigena i smanjenog imunskog odgovora 6) Sintetiše i proteolitičke enzime kojima hidrolizuje fosfolipite membrane eukariotskih ćelija oštećujući makrofage i plućno tkivo 7) LPS – endotoksin Oštećenju plućnog tkiva doprinose imunske ćelije koje stalno dolaze na mesto infekcije i luče inflamatorne citokine usled neuspešne fagocitoze koji dodatno oštećuju plućno tkivo. Za razlikovanje vrsta unutar roda se koriste testovi oksidaze. likvor. katalaza + i produkuju beta-laktamaze Faktori virulencije 1) Sposobnost preživljavanja i umožavanja u fagocitima – fakultativno intracelularna bakterija 2) Protein spoljašnje membrane vezuje C3b komponentu što joj omogućava vezivanje za C3 receptore alveolarnih makrofaga i monocita 3) Posle vezivanja za njih preko MIP (makrofag-invazivni protein) procesom endocitoze penetrira u njih 4) Unutar makrofaga sprečava fuziju fagozoma i lizozoma.- Katalaza+ su.Faktori virulencije su im endotoksin i proteini spoljašnje membrane ćelijskog zida. Bakt dijagnostika: Može se izolovati na specijalnim podlogama. canis. . Faktori virulencije: . abortus i B. bioptat jetre i slezine. Legionella pneumophila – odgovorna za 85% oboljenja izazvanih legionelama Opšte osobine: gram – bacili aerobni. nepasterizovanog mleka pri kontatku sa ekstraktima i tkivima zaraženih životinja ili inhalacijom aerosola. Ne prenosi se sa čoveka na čoveka. Suis su manje virulentne i izazivaju blaže infekcije . B. urin..Prodiru u organizam preko intestinalnog trakta sluzokoža i kože dopiru do limfnih čvorova i šire se limfogeno i hematogeno. Legionarska bolest 22 .Na infekciju brucelama organizam reaguje kasnom preosetljivušću što je praćeno lezijama tkiva. melitensis je najvirulentnija vrsta .B. produkcije H2S i ureaze. granulomima (nakupine epitelnih i velikih ćelija sa centralnom nekrozom i perifernom fibrozom) i apscesima organa. kosna srž. no najčešće se koriste serološki testovi Za izolaciju se uzimaju krv. pokretne su. CO2 razgrađuju amino-kiseline. . nutritivni probirači zahtevaju povećanu konc. redukuju nitrate u nitrite. Oboljenja: 1.

anaerobni. proliva i abdominalnih grčeva.Gram+ . ispitivanjem kulturelnih osobina detekcijom antigena i serološkim testovima - Clostridium difficile Povezan je sa digestivnim poremećajima koji se mogu javiti za vreme terapije antibioticima. Luči dva toksina toksin A i toksin B koji su antigenski različiti. parazitirajući u slobodno živećim amebama.Javlja se kod predhodno zdravih osoba. prilikom terapije antibioticima ubija se i fiziološka mirkoflora. simptomi su slični influenci a spontano prolazi posle 2 do 5 dana.Izdvaja se direktnom mikroskopijom. ali je prisutan u malom broju.Težak oblik pneumonije kod starih i imunokompromitovanih osoba sa oštećenim celularnim imunitetom.Mogu da prežive u hlorisanoj vodi dospevajući tako u sisteme za snabdevanje vodom Dijagnoza . Teži slučajevi se karakterišu pojavom pseudomembranoznog kolitisa u kome se javlja i oštećenje mukoze sa inflamacijom i pojavom pseudomembrana kao i krv u stolici. 2. Clostridium tetani Opšte osobine: . što mu omogućava da se širi zato što je inače sastavni deo mikroflore. pokretni (peritrihijalni) bacili. Pontijačna groznica .Legionelle široko rasprostranjene u prirodi i nalaze se u vodama. Epidemiologija . . Kada se namnoži produkuje se i mnogo toksina koji dovode do nakupljanja tečnosti u crevima.Na Legionellu se posumnja kada kod pacijenta sa teškim oblikom progresivne pneumonije ne može da se dokaže drugi uzročnik i potrebno je posebno naglasiti da se sumnja na legionelu . Kako je veoma otporan na antibiotike. Stvaraju sporu postavljenu terminalno koja deformiše telo bacila 23 .

. nastaje usled obilne kotaminacije rane sporama C.- U tečnim podlogama stvara sitno zrnast talog. Stvara sporu speštenu subterminalno. Bolesti: . Toksin je neurotoksin i deluje tako što sprečava oslobađanje acetilholina na sinapsama i dolazi do mlitave paralize AB građe je i najčešće nastaje u konzervama koje nisu pravilno sterilisane pa su zaostale spore.Kod ljudi tetanus se najčešće javlja kao descendentni tip. Bitne odlike rane su da je duboka radi anaerobnih uslova i da postoji mešana bakt.Toksin sprečava oslobađanje acetilholina i inhibitornih neurotransmitera usled čega nastaju spastične paralize mišića. botulinum-a. 24 . Laktoza –. Pokretan je (peritriha) i stvara zonu beta hemolize. kod nas se koristi Di-Te-Per vakcina koja sadrži difterijski i tetanusni atenuisani toksin. koje u tim anaerobnim uslovima sa obiljem hrane germiniraju i luče ga. . Botulinski toksini su otporni na proteolitičko dejstvo enzima digestivnog trakta. gluk+ a indol-. H2S –. sa fecesom dospevaju u spoljašnju sredinu gde su široko rasprostranjene. Javlja se u tri klinička oblika 1) Botulizam u klasičnom smislu – Unosi se hrana sa oslobođenim toksinom 2) Botulizam rana – retko se javlja. Clostridium botulinum Opšte osobine: . Faktori virulencije : 1) Flagelarni H antigen 2) Somatski O antigen 3) Spora 4) Egzotoksin od dve komponente. . . tkao da se prvo javlja grč masetera pa onda postupno od glave niz telo bivaju zahvaćeni svi mišići. Jedna je hemolizin a druga neurotoksin Epidemiologija: boravi u digestivnom traktu biljojeda. infekcija kao i nekroza tkiva. Smrt se javlja usled paralize interkostalnih mišića i ugušenja. na krvnom agaru se zapaža zona betahemolize. Zaštita se sprovodi davanjem vakcine. glukoza – Idol +.Gram+ anaeroban bacil. tetani on je H2S+.Tetanus nastaje zbog kotaminacije tetanigene rane sporama. ali su termolabilni tako da ih kuvanje inaktiviše.Tetanusni toksin – tetanospazmin se prenosi sa mesta stvaranja motoneuronima retrogradnim aksonskim transportom do gangliona u sinaptičkoj membrani.Za razliku od C.

U živom organizmu ima kapsulu koja se gubi kad se veštački uzgaja. Otporniji su na kisele i alkalne uslove od većine bakterija i za čoveka su patogeni tip A i tip C.Uvek je važno utvrditi prisustvo toksina iz inkrimisane hrane i seruma bolesnika. Kod odraslih osoba izrazita kiselost želudačnog soka i rezidentna mikroflora efikasno eliminišu spore. a u može se naći u digestivnom traktu životinja i ljudi odakle fecesom dospeva u prirodu. Sojevi C.3) Botulizam odojčadi i male dece – ukoliko je med kotaminiram sporama C.. Ovaj rod odlikuju 3 bitne karakteristike: 25 . To je aerotolerantna bakterija. Tip A uzrokuje klostridijalne mionekroze. H2S+ indol. Ukoliko se iz uzorka hrane izoluje više od 10na8/g smatra se da je infekcija potvrđena Mycobacterium spp.Laktoza+. dojagonoza: .redukuje nitrate. dok izolacija bakterije traje više dana i nije od velike dijagnostičke koristi.Kolonije su sivkasto-žute sa zonom dvostruke hemolize (okružene zonom beta hemolize oko koje je zona nepotpune alfa hemolize) . ureaza. Lab. perfringens produkuju preko 12 različitih toksina i solubilnih proteinskih supstanci Svi sojevi produkuju alfa toksin ali u različitim količinama Takođe poseduju i somatski kapsularni O antigen Na osnovu vrsta i količina egzotoksina i solubilnih antigena C podeljeni su u pet serotipova označenih slovima A-E. dijagnostika Uzimaju se ostaci hrane i stolica. alimentarne toksikoinfekcije i vrlo reko sepse Tip C uzrokuje nekrotični enteritis Bakt. Epidemiologija – spore su rasporostranjene svuda u prirodi. Clostridium perfringens Opšte osobine: . glukoza+. botulinum mogu da dospeju do debelog creva gde luče toksin.Gram+ nepokretan bacil sa supterminalno ili centralno smeštenom sporom koja deformiše telo bacila. . Najčešća dijagnoza je klinička Toksin tipa G se koristi za lečenje bolnih spazama mišića vrata i u kozmetici za tretman bora.

Cord faktor – utiče da rastu u obliku užeta 2. Retko kad dolazi do hematogene diseminacije .Dolazi do razvoja kasne preosetljivosti u nastanka granulomatoznih lezija usled neadekvatnog imunskog odgovora i nakupljanja makrofaga.Kod oko 80% ljudi ostaje mali broj perzistirajućih bacila koji mogu izazvati sekundarnu tuberkulozu. spor rast. Daje hrapave kolonije nalik na karfiol Lipidi ćelijskog zida uslovljavaju acidoalkoholorezistenciju.1. . sa ćelijskim zidom kompleksne strukture koji je sagrađen od oko 60% lipida. Fosfolipidi – odgovorni za formiranje tuberkuluma i kazeozne nekorze 5. oslobađaju se i ceo ciklus se ponavlja. Acido-alkoholo-rezistencija – nemogućnost odbojavanja kiselinama i alkoholom nakon bojenja karbolfuksinom 2.Brzini rasta. Vosak D – pojačava imunogenost različitih dodatnih antigena 4. zatim se u njima nesmetano razmnožavaju.Gram + bacili. virulenciju. . antigenost i otpornost da dejstvo deterdženata. Vreme generacije je od 12 do 24h i porast se primećuje za 3 do 6 nedelja.Postoji nekoliko podela ovih bakterija pa tako imamo podelu po: . baza. usled čega se teško boje po gramu. 3. alveolarni makrofagi ih fagocituju. Bakteriološka dijagnstika: . Ugljeni hidrati – uzrokuju produkciju cirkulišućih antitela Ova bakterija je otporna na dejstvo hladnoće i hemijskih supstanci ali brzo propada pod dejstvom sunčeve svetlosti i toplote. Sulfolipidi – inhibiraju fuziju fagozoma i lizozoma omogućavajući preživljavanje fagocitovanih 3. Mycobacterium tuberculosis Spororastuća patogena bakterija. Značajni mikozidi ( glikolipidi) kao faktori virulencije su: 1. Izvor infekcije je čovek oboleo od tuberkuloze. uglavom pri padu otpornosti organizma domaćina. po oboljenjima koje izazivaju itd. po produkciji pigmenata. Prisustvo mikolične kiseline koja sadrži 60 do 90 C atoma. Visok sadržaj guanina i citozina u DNK ( 61-71%) Opšte osobine: .Može biti primarna koja se najčešće događa u detinjstvu. Tuberkuloza .Najčešće se uzima sputum i bronhoalveolarni lavat i to je potrebno raditi ponavljano tokom dužeg vremenskog perioda 26 . Nakon dospevanja bacila u pluća.Primarna lezija u plućima se obično spontano zaleči fibrozom i kalcifikovanjem granuloma. kiselina i antibiotika. ali zato lako karbolfuksinom po YiehlNeelsenu .

Za prevenciju se koristi BCG vakcina koja sadrži atenuisani soj M. leprae pokazuje afinitet za periferne delove tkiva poput kože. tako da period inkubacije može biti 2-5 godina. Postoje dva klinička oblika lepre i zavise od toga koji se imunski odgovor aktivirao: 1) Tuberkuloidni oblik 27 . Vreme generacije je oko 14 dana. na preparatu se uočava u grupama ili paralelno raspoređen. Ovo nam samo može ukazati na prisustvo acidoalkoholnih bacila. u vidu čvorića ili difuzne infiltracije kože. Čovek se inficira inhalacijom infektivnog aerosola ili pri kontaktu sa kožom obolelih. Produkuje niacin i redukuje nitrate za razliku od M. bovis Mycobacterium bovis Slična bacilu tuberkuloza i čovek se može inficirati konzumiranjem nekuvanog mleka dobijenog od tuberkuloznih krava. bovis pa se to koristi za diferencijaciju Takođe se izvodi i tuberkulinska proba Kako su ove metode veoma spore često se koriste i specijalne metode za brzu dijagnostiku: Tako imamo selektivne tečne hranjive podloge sa osetljivim detektorima rasta koje detektuju rast mikobakterija na osnovu produkcije CO2 ili potrošnje O2. a ne da li se radi o M. Primenjuju se i molekularne tehnike poput PCR.- - Pravi se direktan preparat obojen Ziehl-Nellsenom na kome uočavamo crveno obojene bacile dok su svi ostali elementi plave boje. Promene na koži mogu biti blede i u ravni kože. već se za umnožavanje koriste osetljive lab. Kao i sve mikobakterije ovo je acidoalkoholo rezistentan bacil. Negativan rezultat možemo izdati tek posle 8 nedelja. tuberculosis ili nekoj drugoj mikobakteriji. Ne može se kultivisati na hranjivim podlogama. Uzgaja se na specijalnim podlogama i formira hrapave kolonije nalik na karfiol tek posle 3 i više nedelja. sluzokože perifernih nerava i testisa. M. Njima se moće otkriti prisustvo M. tuberculosis za 10ak dana. Umnožavaju se u mezenterijalnim limfnim nodusima i diseminuju u kosti i zglobove. Ako se udahne može da izazove plućnu tuberkulozu Mycobacterium leprae To je izazivač lepre. Jedini rezervoar bolesti su osobe obolele od lepre koje u sluznici nosa i na kožnim promenama imaju velik broj bacila. hroničnog oboljenja niskog mortaliteta ali koje dovodi do fizičkih deformacija i unakaženja obolelih. životinje.

Javljaju se granulomatozne lezije. aktivira se Th1 ćelijski odgovor i dolazi do snažnog ćelijskog imunskog odgovora. ali makrofagi aktivirani citokinima efikasno ubijaju bacile i u lezijama je prisutan mali broj bacila 2) Lepromatozni oblik . nedostaju im geni za mnoge metaboličke procese i nemaju klasične faktore virulencije .U spolj. Za izolaciju se koriste osetljive laboratorijske životinje. Treponema pallidum – jedina značajna za čoveka Opšte osobine: Spiralna (pravilni i čvrsti navoji) Gram – po građi.Antigenska varijabilnost i fazna varijabilnost (mogućnost prestanka iskazivanja antigena) . Lepra se dijagnostikuje prvenstveno na osnovu kliničke slike. tanke i duge (tehnika tamnog polja). vreme generacije ~30h.Primarni stadijum – lezija na koži na mestu ulaska.Adhezini – malo proteina na spolj.Infektivna doza je veoma mala. transmisija direktnim kontaktom. svega par desetina bakterija . striktno patogene Faktori virulencije: .Javlja se usled aktivacije Th2 ćelijskog imunskog odgovora i to je oboljenje malignog toka koje završava smrću ukoliko se ne leči. Za bakteriološku dijagnostiku se uzima bris nosa ili isečak kožne promene.Hijaluronidaza – omogućava joj lakše širenje . pokretna (3 endoflagele).Spoljašnji omotač od fibronektina zahvaljujući kome je takođe nevidljiva za imunski sistem .Pokretljivost – omogućava joj penetraciju kroz epitel . transplatacijom i vertikalna transmisija Bolesti: Sifilis koji ima tri stadijuma: . ne mogu se kultivisati in vitro. genoma (~1000gena). imaju jedan od najmanjih bakt.“Stealth” patogen – nevidljiva je za imunski sistem .Puno toga o njima je nepoznato. potpuno bezbolna i spontano prolazi 28 .- Bacile lepre fagocituju makrofagi. transfuziom. sredini probada vrlo brzo dok u organizmu može da preživi decenijama .Oštećenja nastaju delovanjem imunskog sistema i stradaju mali krvni sudovi po celom telu Epidemiologija: Striktno humana. Karakteriše nodularnim kožnim promenama i ogromnim brojem bacila u njima. membrani .

Kongenitalni sifilis – sa majke na dete Lab.. za Ag treponeme pallidum. ako postoje At. dijaagnostika . a pravi se i histološki preparat obojen solima srebra Serološki testovi Nespecifični . kardiovaskularni.Kongenitalni – sadržaj iz ospe na koži i krv.Test hemoaglutinacije – eritrociti obloženi Ag treponeme. dolazi do hemolize eritrocita Leptospira 29 . Direktni preparat se gleda kao nativni. neurosifili. ujedno se radi i DIF.Sekundarni stadijum – sadržaj iz ospe na koži i krv za serološke analize . ako u serumu postoje At za antigene treponeme komplement se aktivira i imobiliše ih.- Sekundarni stadijum – posle par nedelja.Tercijarni stadijum – Isečci nekrozog tkiva i primarno krv. .Ovi testovi mogu često biti lažno pozitivni usled neke imunodeficijencije. nakon čega ulazi u latentni period koji može da traje godinama . serum pacijenta i komplement. punktat limfnih žlezda i krv za traženje At . Zovu se Reagini . pallidum – dodaju se treponeme. .Test indirektne imunofluorescencije (IIF) . dovode se u kontakt sa serumom pacijenta. nego nastaju tokom infekcije. pallidum Koriste se tri specifična testa . oseća se slabost i javlja se infektivan osip koji spontano prolazi.Tercijalni stadijum – granulomatozne lezije na koži.detektuju nespecifična antitela koja nisu spec.Test imobilizacije T. tehnikom tamnog polja.Primarni stadijum – bris sa mesta promene na koži. HIV-a itd i to su samo screening testovi koji upućuju pi su nešto između imunopercipitacije i imunoaglutinacije (zamućenje/talog) i kaže se da su reakcije flokulacije Specifični – detekcija At na Ag T. kostima.

mikroaerofilne. nutritivni probirač. zoonoza je. jetra. asporogena. menjaju se u zavisnosti u kome je: 30 . dok su im plazmidi linearni i cirkularni Bolesti Povratna groznica koja može biti: . imaju kukice na oba kraja.Zavisi gde završi tu bolest nastaje – renalna tubularna nekroza.Vrši hematogenu diseminaciju. sa gustim navojima. 2 endoflagele. slobodno živeća.Spiralne Gram .Najčešće je asimptomatska no u 10% slučajeva dolazi do Weilove bolesti – tada nastaju oštećenja jetre. smatra se da bolest nastaje usled neadekvatnog odgovora imunskog sistema . burgdofferi o B. nema interhumane infekcije Patogeneza: . izraziti nutritivni probirač no može se kultivisati in vitro. faktori virulencije su joj nepoznati. moguće ju je kultivisati ali ne formira kolonije nego periodično se pravi preparat pa se gleda u tamnom polju Borrelia Opšte osobine: .Javlja se u proleće/leto i prenose je tvrdi krpelji ( stadijum nimfe ) . pokretne ( 7-30 endoflagela) retki i nepravilni navoji . aerobna. no njihovi faktori virulencije su uglavnom nepoznati Epidemiologija: Domaće i divlje životinje su rezervoar i izvor infekcije.Ulazi preko oštećene kože. pokretna. Leptospira interrogans – tu spadaju sve patogene vrste Leptospira biflexa – to su sve saprofitne vrste To su duge vitke spirohete.Endemska ( druge vrste ) – prenosi se mekim krpeljima Lajamska bolest .Opšte osobine: Spiralna. Gram – zbog građe. mozak .Imaju linearan hromozom. neke vrste su deo fiziološke mirkoflore. afzelii Faktori virulencije – kako ima dva domaćina. nalazi se u urinarnom traktu velikog broja životinja gde je deo njihove fiziološke mikroflore. garinii o B. sluznica i jedina je koja može preko intaktne kože! . sredinu i tako širi.Izaziva je borrelia burgdorferi u širem smislu ( više vrsta ) od kojih su najznačajnije o B.Nemaju LPS (samim tim ni endotoksin i O antigen) već imaju površinske proteine OSP . ali nije deo naše. bubrega i mozga Bakteriološka dijagnostika Samo molekularne tehnike.. LPS i proteine spoljašnjeg omotača. izbacuje se urinom u spolj.Epidemijska (Borrelia recurrentis) – čovek je izvor infekcije i prenosi se vaškama . asporogene.

To su najsitnije bakterije sposobne za samostalan život i razlikuju se od ostalih po nedostatku ćelijskog zida. . i najčešće oboljevaju deca i adolescenti.M.Njihove glavne antigenske determinante se nalaze na citoplazmatskoj membrani i čine ih glikopeptidi i proteini Mycoplazma pneumoniae . nedelja tako da ova metoda uglavnom nema značaja za dijagnostiku. . a u citoplazmatskoj membrani sadrže sterole. Kada krpelj uzme krvni obrok. detekcija antigena serološkim analizama i PCR Kultiviše se na specijalnim podlogama koje se inkubiraju do 12.U čoveku eksprimira OSPc i ujedno eksprimira i SALP15 koji inhibira imunski odgovor (kako humoralni tako i celularni) .Ne mogu da opstanu u spoljašnjoj sredini i kultivišu se na obogaćenim hranjivim podlogama na koje se dodaje životnjski serum kao izvor sterola. posmatranje preparata tehnikom tamnog polja. dok su ostale vrste mikroaerofilne ili anaerobne . pneumoniae je aeoroban.- U krpelju eksprimira OSPa – to je faktor adherencije za epitelne ćel.Eksprimira još nekoliko površinskih proteina koji inhibiraju sistem komplementa .Ona je ekstracelularni patogen koji ima specifičan adhezin proteinske prirode koji se vezuje za glikoproteinski receptor u bazi eukariotskh ćelija plućnog epitela .Zato se za dijagnozu češće koriste serološke metode – traže se antitela IgM klase aglutinacijom i primenjuje se ELISA Leči se eritromicinom i tetraciklinima Genitalne mikoplazme Najčešće su: 31 . .Za izolaciju se korise obogaćene podloge obično PPLO agar (Heyflik-ova podloga) no za porast kulture je potrebno 3 do 6 nedelja.Flagela je uvek faktor virulencije i H antigen Na mestu uboda se javlja radijalna kožna promena. Mycoplasmae Iz porodice mikoplazma dva roda su od značaja za medicinu: Mycoplasme i Ureaplasme Morfološke osobine: .Deluje kao superantigen i oboljenje nastaje usled neadekvatnog imunskog odgovora.Svi površinski proteini pokazuju veliku antigensku varijaciju . topla krv deluje da prestaje sa njegovim ekspremiranjem i kreće se ushodno dospevajući do njegovih pluvačnih žlezda.Infekcija se prenosi respiratornim putem. prelazeći u sisara i započinje sa ekspresijom OSPc. . digestivnog trakta krpelja. Dijagnostika . a bolest nastaje kao imunopatološka bolest ( neadekvatan odgovor imunskog sistema ) Lab. . dijagnostika: Uzorak sa mesta uboda i krv.Usled njenog vezivanja dolazi do propadanja i deskvaminacije epitelnih ćelija i upornog kašljanja. .

Hominis i U. koje potom dospevaju do endotela malih krvnih sudova gde se umožavaju. glavoboljama i centrifugalno širećim osipom (od trupa ka ekstremitetima) . rezervoar bolesti je čovek a prenosilac je vaš. hominis se kultiviše na PPLO agaru (Heyflik-ova podloga) i vidljiv porast se dobija posle 48h.M.Uzročnik je pegavog tifusa. pupljenjem (Orentia tsutsugamushi) ili polimerizacijom F-aktina (R. Rikecije se vezuju za ćelije pomoću proteina spoljašnje membrane i ulaze u endotelijalne ćelije malih krvnih sudova bakterijom-indukovanom fagocitozom. Urealyticum su oportunističke bakterije i mogu se naći kao deo fiziološke mikroflore Dijagnoza: . hominis.Kako se širi preko vaši najbolja mera za sprečavanje širenja je suzbijanje vašljivosti mada mostoje i vakcine (živa atenuisana i mrtva) Bakt. Mogu da napuštaju ćeliju posle njene lize (R. fagozoma i prelaze u citoplazmu gde se replikuju nakon čega napuštaju ćeliju i šire se.Posle inkubacionog perioda od oko 8 dana. sa izrazitom temperaturom. urealyticum se kultiviče na PPLO agaru sa dodatkom animalnog seruma i uree. . Rikecije To su striktno intracelularne bakterije .Infekcija se razvija kada čovek češanjem utrljava u kožu feces vaši u kome se nalaze rikecije. . prowazeki). gram – kokobacili. dijagnostika 32 . Preuzimaju ATP od ćelija domaćina i kaže se da su „energetski paraziti“. Nakon ulaska produkuju fosfolipaze koje razlažu memb. rickettsii) - - Dele se na dve grupe – rikecije grupe pegavog tiifusa i rikecije grupe šarenih groznica Rikecije grupe pegavog tifusa Rickettsia prowazeki .U. Izgled kolonija je kao jaje na oko (ispupčeno središte ravno okolo) . dobro se boje po Giemsi. Nemaju ni kapsulu ni flagele. oboljenje počinje naglo.- Mycoplasma hominis – može da inficira novorođenče pri prolasku kroz genitalni kanal i uzročnik je teških oboljenja Mycoplasma genialium – smatra se da izaziva zapaljenske infekcije genitalnih organa Ureaplasma urealyticum M. Kolonije su urasle u podlogu i smeđe su zbog razgrađene uree Terapija se sprovodi tetraciklinima i eritromicinom koji je efikasan protiv svih sem M. imaju veoma mali genom u kome fale mnogi geni značajni za životne procese.

mada se može javiti izuzetno retko - Coxiella 33 . Rod Orientia .Lek izbora je Dooksicilin Ehrlichia Obuhvata dve vrste o Ehrilchia chaffeensis – uzročnik humane monocitne erlihioze o Ehrilchia equi – uzročnik humane granulocitne erlihioze Striktno intracelularne su i razmnožavaju se unutar fagozoma Prenose ih krpelji.To su striktno intracelularne bakterije koje se razmnožavaju u citoplazmi ćelija .Imaju velik broj antigenskih varijanti i kod čoveka izazivaju pegavi tifus šipražija koji senajčešće javlja u aziji . . ali se razlikuje po tome što u ćel. Rikecije grupe šarenih groznica Svrstavaju se u grupe na osnovu mesta gde su pronađene i izazivaju infekcije. indirektnom imunofluorescencijom i ELISA testom) Leči se tetraciklinima i hloramfenikolom Rickettsia typhi Izazivač je murini tifusa koji je zoonoza.Detektuje se serološkim putem .Prenose ga grinje.Ima samo jednu vrstu – Orientia tsutsugamushi koja pokazuje dosta sličnosti sa rikecijama. Čovek se najčešće slučajno umetne u lanac infekcije. Rikecije se nalaze u fecesu buve a čovek se inficira češanjem Klinička slika je slična kao kod pegavog tifusa samo mnogo blaža.- Izolovanje iz kliničkog materijala je moguće mada rizično tako da se ne radi Može se kultivisati u pilećem embrion i osetljivm lab. životinjama Najčešće se dijagnostikuje serološkim testovima (imunoaglutinacijom. bolest liči na rikecioze. a razlikuje se po tome što nema osipa. . rezervoar su pacovi a prenosilac je pacovska buva. zidu nema peptidoglikan ni LPS. Tako je na prime Rickettsia rickettsii uzročnik tifusa stenovitih planina. a bolest se karakteriše glavoboljom temperaturom i ospom. Rezervoar bakterija su krpelji a ujedno ih i prenose.

Izazivaju Q groznicu koja se smatra profesionalnim oboljenjem. Danas se smeštaju unutrar reda Legionella Gram – . dijagnostika Direktna izolacija iz uzoraka je rizična i retko se primenjuje Za identifikaciju se koriste serološke metode ( IIF. ELISA itd) Bartonella Gram – bacil koji izaziva bartolenozu akutno oboljenje praćeno simptomima teške anemije Bolest je ograničena na zemlje južne i centralne amerike zato što insekt koji ih prenosi živi samo tamo. a po Macchiavellu crveno. domaćina se nalaze unutar membranoznih vakuola. Bolesti i patogeneza: . U hroničnoj fazi bolest se karakteriše pojavom kožnih nodula koji mogu perzistirati mesecima i godinama Dijagnoza se postavlja direktnom mikroskopijom preparata krvi obojenoj po Gimzi. Bakt. Nakon uboda. koji tad postaju osetljiviji i prže se eliminišu što dovodi do akutne anemije. Infekcija se može preneti i preko kotaminiranog mleka koje nije adekvatno pasterizovano. Ne poseduju ni kapsulu ni flagele. Podležu faznoj varijaciji lipopolisaharida (LPS) i imaju različite faze u zavisnosti u kom domaćinu su U ćel.- - Fakultativno intracelularne bakterije. po gramu se boje varijabilno.Njeni rezervoari su inficirane domaće životinje koje je sekretima izlučuju u spoljašnju sredinu. po Giemsi ljubičasto. bartonele dospevaju u krvotok. koje mogu biti tolike da zauzmu čitavu citoplazmu ćelije. mada je najčešće asimptomatsko oboljenje . U čelije ulaze putem endocitoze. u obilku kokobacila ili bacila. Vreme generacije je 8-12h. 34 . Takođe se mogu prenositi aerogenim putem. Karakteriše je atipična pneumonija a ciljna ćelija je alveolarni makrofag .5-5).Praćena je razvojem hepatitisa a mogu se javiti i kardiovaskularne komplikacije. a fazozom spajaju sa lizozomom zato što su acidofilne (potreban im je pH 4. većoj otpornisti na hem. na čoveka se prenose putem vektora. a može i placentom. umnožavaju se i ulaze u eritrocite. jedinjenja i mogućnosti parazitiranja u različitim domaćinima. ali od rikecija se razlikuju po ekstracelulularnoj stabilnosti.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->