Rod Staphylococus

Osobine: Gram+ koke, grozdaste formacije, fakultativno anaerobne, asporogene. Produkcija katalaze za razlikovanje od streptokoka. Znaajne vrste: 1) S. aureus jedina koagulaza+ 2) S. epidermidis 3) S. saprophyticus

Staphylococus aureus formira kolonije zlatno-ute boje po emu je i dobio naziv

*Faktori virulencije 1) Kapsula inhibicija fagocitoze 2) Protein A na povrini, vezuje Fc fragment IgG, ometajui time njegove funkcije (opsonizacija i aktivacija komplementa klasinim putem). 3) Teihoinska kiselina uloga u adherenciji 4) Clumping factor reaguje sa molekulima fibrinogena, prouzrokujui slepljivanje veeg broja elija i njihovo oblaganje fibrinogenom, stvarajui gomilice koje su nedostupne mehanizmima odbrane domaina. *Egzoprodukti: 1) Egzotoksini koji izazivaju gastrointestinalne tegobe, veoma rezistentni i ne mogu se neutralisati termikom obradom hrane (aktivni i posle 30min na 100C) 2) Eksofolijantin (epidermolitiki toksin) razgrauje dezmozome u epidermu, dovodei do raslojavanja izmeu str. spinosum i str. granulosum. 3) Stafilokokni Toksini ok Sindrom Toksin 1 ( STSST-1) superantigen 4) Ima i sposobnost produkcije 5 razliitih citotoksina: a. toksin citotoksino dejstvo na eritrocite, leukocite, trombocite, hepatocite i glatke miine el. krvnih sudova. b. toksin (sfingomijelinaza C) citotoksino dejstvo na eritrocite, leukocite, makrofage i fibroblaste c. toksin d. toksin e. Leukocidin od F i S komponente koje imaju citotoksino dejstvo samo ako zajedno deluju, formirajui transmembranske tunele na eukariotskim elijama. 5) Koagulaza reaguje sa globulinskim plazma faktorom produkujui trombin-like faktor koji dovodi do konverzije fibrinogena u fibrin i stvaranja koaguluma *Faktori prodornosti 1) Hijaluronidaza razara hijaluronsku kis. vezivnog tkiva 2) Lipaza razgrauje zatitni masni sloj na povrini koe koji produkuju lojne lezde 3) Fibrinolizin Oboljenja koja izaziva S. aureus mogu se podeliti na: 1

*Toksemina 1) Stafilokokno trovanje hranom usled unosa hrane sa izluenim stafilokoknim enterotoksinom, koji je otporan na dejstvo eludanog soka (elije stradaju), tako da je ovo intoksikacija. Teina klinike slike zavisi od koliine unetog toksina. Karakterie se povraanjem, bolovima u trbuhu i dijarejom, a traje 24-72h. 2) Sindrom oparene koe (SSSS) Izazivaju sojevi koji produkuju eksofolijantin. Moe biti lokalno ili sistemsko, mada moe biti i blai oblik u vidu skarlatinoznog osipa. Najee oboljevaju deca mlaeg uzrasta. 3) Stafilokokni toksini ok sindrom Nastaje kao komplikacija lokalnih knojnih zapaljenja i kod ena koje su koristile tampon tokom menstruacije. *Supurativna 1) Kone infekcije - Najee manifestacije. S. aureus moe koristiti folikul dlake ili oteenu kou kao ulazno mesto. Svojim razmnoavanjem i luenjem egzoprodukata izaziva oteenja tkiva. - Moe biti u ogranienoj formi (folikulitis, furunkul i karbunkul), u formi multiplih gnojnih arita (impertigo) ili moe zahvatiti i potkona meka tkiva (flegmona) - U sluaju prodora u krvotok moe doi do bakterijemije 2) Infekcije dubokih tkiva - Nastaju usled limfogene ili hematogene diseminacije ili ascendentnim prodorom kroz uretru, dovodei do apscesa unutranjih organa. S. Epidermidis - Koagulaza - , deo normalne fizioloke mikroflore, oportunistika. - Svaka invazivna intervencija joj omoguava prodor jer lako adherira i kotaminira vetake materijale (katetere, implante). S. Sprophythicus - iroko rasprostranjena u spoljanjoj sredini, oportunistika. Najee su infekcije urinarnog trakta i to ee kod ena. Laboratorijska dijagnostika stafilokoknih infekcija o Morfoloke osobine gram+ koke, nepravilno rasporeene, teko se razlikuju od streptokoka i enterokoka o Kulturelne osobine ute ili beligaste kolonije o Biohemijske osobine S. aureus daje pozitivan koagulaza test i fermentira manitol, dok je medjusobno razlikovanje ostalih koagulaza negativnih stafilokoka znatno tee Stafilokoke su izrazito rezistentne na gotovo sve antibiotike i brzo razvijaju rezistenciju. Terapija se zato najbolje odreuje na osnovu rezultata antibiograma i esto se koriste kombinacije antibiotika.

Rod Streptococus
2

Osobine: Gram+ koke, katalaza - , reaju se u parovima ili lancima, fakultativni anaerobi, najbolje rastu na krvnom agaru. Jedna od retkih vrsta koja je i dalje osetljiva na penicilin i to je lek izbora u terapiji. Postoji vie podela streptokoka, ni jedna u potpunosti ne zadovoljava: 1) Klinika prema oblicima oboljenja koja izazivaju (piogene, oralne, enterine) 2) Prema tipu hemolize na krvnom agaru: a. hemolitine streptokoke ( BHS ) kompletno razgrauju hemoglobin dajui prozranu zonu hemolize oko kolonija b. hemolitine streptokoke nepotpuno razgrauju hemoglobin dajui zelenu zonu hemolize oko kolonija c. hemolitine streptokoke (anhemolitine) ne razgrauju hemoglobin 3) Seroloka prema antigenskim karakteristikama ( podela po Lancefieldu), podeljene na 20 grupa oznaena slovima od A do V. 4) Podela u didaktike svrhe (koritena u udbeniku): a. Piogene streptokoke izazivaju gnojna oboljenja, -hemolitine su i poseduju grupno specifian antigen. Predstavnici su iz A, B, C, F i G grupe. b. Streptococus pneumoniae -hemolitina ili anhemolitina, bez grupno specifinog antigena c. Viridans streptokoke - -hemolitina ili anhemolitina, bez grupno specifinog antigena, deo normalne fizioloke mikroflore.

Streptococus pyogenes
hemolitian streptokok iz grupe A i poseduje velik repertoar mehanizama kojima izaziva oboljenja. Faktori virulencije: 1) Kapsula od hijaluronske kiseline identine onoj u vezivnom tkivu oveka, usled produkcije antitela protiv kapsule dolazi do antigenske mimikrije i autoimunih bolesti 2) Unutar elijskog zida je C-polisaharid koji je grupno specifian antigen i postoje tri tipski specifina antigena: M, T i R proteini. a. M-protein najznaajniji, dovodi do smanjene produkcije C3b i time ometa fagocitozu. b. T i R nisu toliko znalajni kao faktori virulencije koliko radi identifikacije 3) F protein povrinski, uestvuje u adherenciji za fibronektin epitelnih elija 4) G protein Vezuje Fc fragment IgG

Egzoprodukti 1) Streptolizini O i S hemolizini

2) C5a peptidaza razgrauje C5 komponentu komplementa 3) Streptokinaza omoguava lake irenje 4) DNaza vri depolimerizaciju DNK u gnoju, smanjujui njegovu viskoznost i time olakavajui irenje 5) Hijaluronidaza razgrauje hijaluronsku kis, olakavajui mu irenje 6) Streptokokni Pirogeni Egzotoksini produkuju ga samo lizogeni sojevi i postoje tri antigenski razliita toksina A, B i C, fukcioniu kao superantigeni. Najei je B. Oboljenja izaziva tri grupe oboljenja: 1) Piogena dele se na: a. Slabo invazivna infekcije gornjih respiratornih puteva i infekcije koe b. Invazivna oboljenja kod virulentnijih sojeva ili imunokompromitovanih osoba moze izazvati infekciju bilo kog organa ili sistema ( meningitis, pneumonia, artritis, fasciitis necroticans...) 2) Toksemina a. arlah najee kao komplikacija streptokokne angine ako soj produkuje toksin. Javlja se osip koji se iri od krudi ka ekstremitetima. Na mekom i tvrdom necu se oava takasto krvarenje, jezik je na poetku bolesti pokriven uto belim naslagama, a posle 5-7 dana jezik postaje intenzivno crven b. Streptokokni toksini ok sindrom 3) Poststreptokokne sekvele a. Akutna reumatska groznica javlja se usled produkcije antitela na kapsulu i molekulske mimikrije. Ovo je autoimuna bolest i karakterie inflamatornim promenama na sranim zaliscima, zglobovima, krvnim sudovima itd. b. Akutni glomerulonefritis inflamacija glomerula bubrega usled formiranja imunokompleksa i njihovog taloenja na bazalnoj membrani bubrega to privlai sistem komplementa i elije imunskog sistema dovodei do inflamacije.

Laboratorijska dijagnostika o Morfoloke osobine gram+ koke, u obliku lanaca o Kulturelne osobine na krvnom agaru formira sitne, prozrane kolonije okruene irokom zonom beta hemolize o Biohemijske osobine pozitivan bacitracinski test, rezistentne na trimetoprim

Streptococus agalactiae - To je gram+ koka, hemolitika, koja formira lance razliite duine. Poseduje grupno specifian antigen i spada u grupu B po Lancefieldovoj. Smatra se da mu je

najvaniji faktor virulencije kapsula sa antifagocitnim svojstvima, a na osnovu varijacija u njenoj grai razlikujemo 5 glavnih humanih serotipova. Kolonizuje gornje respiratorne puteve, donje delove intestinalnog trakta i vaginu. Ukoliko je prisutan u vagini moe izazvati neonatalne infekcije tokom prolaska deteta kroz poroajni kanal majke. Laboratorijska dijagnostika se izvodi na osnovu: o Morfolokih osobina gram+ poreane u vidu lanaca o Biohemijskih osobina pozitivan test hidrolize Na-hipurata i CAMP test, negativan bacitracinski test o Kulturelnih osobina podvrsta beta hemolize alfa prim hemoliza zona intaktnih eritrocita oko koje je zona kompletne beta hemolize.

Streptococus pnemumoniae ( pneumococus ) Osobine: Gram+, oblika plamena svee, javlja se u parovima sa kapsulom, aerobna, nepokretna Faktori virulencije 1) Kapsula najznaajniji faktor virulencije, ima antifagocitna svojstva, gubi je u prisustvu opsonizirajuih antitela specifinih za antigene kapsule 2) Pneumolizin citotoksian za epitelne el. respiratornog trakta i neutrofile 3) Delovi elijskog zida imaju snaan inflamatorni potencijal 4) IgA proteaza Nekada je bila glavni uzronik bakterijske, lobarne pneumonije, danas izaziva zapaljenje srednjeg uha, konjuktiva sinuzitise i bakterijski meningitis. Na nju su naroito osetljiva mala deca, stari i osobe bez slezine. Laboratorijska dijagnostika: o Morfoloke osobine gram+ koke, oblika plamena svee, najee u paru o Kulturelne osobine kolonije sa centralnim udubljenjem dok su ivice uzdignute usled aktivacije autolizina, okruene zonom alfa hemolize o Biohemijske osobine pozitivan optohinski test i test lize kulture u prisustvu unih soli Za terapiju se do skoro koristio penicilin, ali se sve ee izoluju sojevi rezistentni na njega.

Viridas streptokoke (oralne streptokoke)

Osobine: nemaju polisaharidni antigen, pa ne pripadaju ni jednoj grupi. Deo su fizioloke mikroflore usne duplje. Prilikom vadjenja zuba mogu da dospeju u krvotok i izazovu endokarditis, tako da osobama koje imaju oteene valvule treba pre manipulacije u usoj duplji dati antibiotike. Takoe se smatra da su odgovorne za nastanak karijesa (naroito S. mutans) Laboratorijska dijagnostika o Morfoloke osobine gram+ koke, formiraju lance o Kulturelne osobine sitne kolonije okruene zonom alfa hemolize, mada mogu biti i anhemolitine o Biohemijske osobine negativan optohinski test , test lize sa unim solima i test hidrolize eskulina.

Rod Enterococcus Do nedavno je pripadao grupi D streptokoka, no izdvojen je u poseban rod na osnovu analize dnk. Predstavnici su E. faecalis i E. faecium i deo su normalne mikroflore intestinalnog i bilijarnog trakta Faktori virulencije: 1) citolizin 2) agregaciona supstanca 3) feromone za razmenu genetikog materijala 4) elatinazu 5) Hijaluronidazu Izazivaju urinarne infekcije, i kod imunokompromitovanih osoba mogu da dovedu do infekcija bilijarnog trakta i endokarditisa Izuzetno su rezistentni na antibiotike Laboramtorijska dijagnoza: o Morfoloke osobine gram+ koke, nalaze se pojedinano, u parovima ili kraim lancima o Kulturelne osobine formira sive kolonije na krvnom agaru koje mogu biti anhemolitike ili alfa hemolizu o Biohemijske hidrolizuju eskulin u prisustvu 40% ui, rastu na pH 9.6 i na temperaturama do 45C

Bacillus anthracis

Opte osobine: Gram+, bacil, raspored: pojedinaan, u parovima ili lancima, fakultativno aeroban, sporogen (centralno postavljena spore ne deformie telo), nepokretan, nije nutritivni probiral, nije deo fizioloke mikroflore, striktno patogen Faktori virulencije: 1) Spore 2) Kapsula proteinska 3) AB Egzotoksin od 3 komponente: - Protektivni antigen (B) vezuje se za receptore na elijama u gotovo celom telu - Letalni faktor (A) proteolitiki enzim koji remeti elijsku signalizaciju, indukuje produkciju citokina, interferira sa proteinima citoskeleta i dovodi do lize elije - Edem fatkor (A) poveava konc. cAMP to je praeno pojavom edema. Epidemiologija: spore su prisutne u zemlji i pre svega oboljevaju travojedi (zoonoza) Bolesti: 1) Koni antraks 2) Pluni antraks 3) Gastrointestinalni antraks Bolest zavisi od naina izlaganja sporama, sva tri oblika vrlo lako prelaze u sepsu Laboratorijska dijagnostika - Uzorci zavise od klinikog oblika: Vlani bris, sputum, stolica i obavezno krv. - Pravi se direktan preparat: Gram+ u lancima sa kapsulom bez spore - Izolacija se vri na krvnom agaru, nakon ega identifikujemo: o Ispitivanjem mirkoskopskih osobina gram+ bez kapsule sa sporom u lancima o Kulturelne osobine velike suve hrapave kolonije bez hemolize, pod mikroskopom ivice kolonija izgledaju kao izuvijane zvimje (caput medusae) o Fizioloko-biohemijske osobine za razlikovanje od ostalih bacila

Bacillus cereus
Opte osobine iste kao antrhracisu osim to: pokretan je, nema kapsulu i deo je fizioloke mikroflore Faktori virulencije: 1) Spora 2) Toksini o Termolabilni (AB) toksin poveava koncentraciju cAMP dijareja o Termostabilni (emetiki) toksin povraanje o cereolizin (hemolizin) faktor prodornosti o Fosfolipaza C (lecitinaza) faktor prodornosti Epidemiologija: spore se nalaze svuda ( zemlja, itarice, zaini, voe..) Bolesti: 7

1) Trovanje hranom koje moe biti: o Dijarejalni tip preko mesa ili povra, infekcija je unosom spora o Emetiki tip to je intoksikacija i najee pirinem 2) Infekcije oka Bakt. dijagnostika: - Uzorci: ostaci hrane, stolica, brisevi - Kako ga ima svuda, neophodno je uraditi kvantitativnu procenu, te ako ga ima vie od 105 tek je onda nalaz znaajan. - Pravi hrapave kolonije sa irokom zonom beta-hemolize

Cornyebacterium diphteriae
Opte osobine: Gram+, bacili, nepokretni, asporogeni, aerobni. Nema kapsulu, deo normalne fizioloke flore. Faktori virulencije: 1. Glikolipidni O antigen 2. K antigen znaajan za kolonizaciju i adherenciju, deluje antifagocitno 3. Cord faktor 4. Egzotoksin to je AB toksin koga produkuju samo sojevi inficirani beta fagom koji se integrie u bakterijski hromozom nakon ega bakterija stie sposobnost njegove produkcije. Deluje prekidom sinteze proteina u eukariotskim elijama to dovodi do njihove smrti Bolesti Difterija - To je lokalna infekcija udruena sa toksinemijom ija je najea lokalizacija u drelu i na krajnicima. Na mestu infekcije se javljaju pseudomembrane od fibrinske mree, bacila difterije elija imunskog sistema i nekrotinog epitela. - Egzotoksin se resorbuje i dospeva u cirkulaciju izazivajui najmasovnija oteenja na sranom i perifernom nervnom tkivu - iri se kapljinim putem. Bakterioloka dijagnostika - Uzimaju se brisevi u blizini pseudomembrana i zasejavaju se na Loflerov koagulisani serum gde bacil difterije stvara metahromatske granule. - Za svaki izolovani soj se mora utvrditi da li produkuje toksin, to se radi Elkovom probom. U petrijevu solju zasejanu ispitivanim sojem se stavlja papir natopljen antitelima protiv toksina i ukoliko je prisutan javlja se percipitatna linija.

Listeria monocytogenes
8

Opte osobine: Gram+, bacil, nema tipian raspored, pokretan samo na temperaturama do 25C, fakultativno anaeroban, asporogen, psihotolerantan (moe da raste i na 4 C, mada mu je optimalna 37 C), nije nutritivni probira, generalno nije deo fizioloke mikroflore, mada je deo populacije ima. Faktori virulencije Fakultativno je intracelularna, najee u makrofagima mada moe svuda. 1. Internalin membranski protein, olakava njenu fagocitozu 2. Listeriolizin O razgrauje membranu fagocitne vezikule izlazei iz nje 3. Fosfolipaze razlau membrane elija omoguavajui im intracelularno irenje 4. ActA protein na povrini, indukuje polimerizaciju aktina elije domaina pa se tako kree stvarajui aktinski rep Lako se diseminuje i stie u mozak izazivajui meningitis, a moe i da proe placentalnu barijeru Epidemiologija iroko je rasprostanjena Transmisija: - Transplacentarna (vertikalna) - Tokom poroaja (kolonizuje vaginu) - Preko hrane Bolesti: 1) Intrauterina infekcija dovodi do podbaaja/mrtvoroenog 2) Neonatalna meningitis, encefalitis, sepsa, pneumonija 3) Listerioza odraslih asimptomatska ili blaka, najee kod imunokompromitovanih osoba, starih i trudnica moe izazvati meningitis, encefalitis i sepsu. Bakterioloka dijagnostika: Uzimaju se uzorci: Krv, likvor, bris vagine Standardni uslovi i identifikacija (gram+, bacili nespec. raspored)

Francisella tularensis
Izaziva bolest pod nazivom tularemija (zeija groznica) i postoje 3 tipa: 1) F. tularensis tip tularensis (tip A) jako virulentna 2) F. tularensis tip paleartica (tip B) neto blaa klinika slika 3) F tularensis tip novicida uglavnom patogena za glodare Opte osobine: Gram- polimorfan kokobacil, bez flagela i pila. Virulentni sojevi imaju kapsulu, bolje se boje po Giemsi i asporogene su. Oko kolonija se uoavaju uske zone alfahemolize. Oksidaza , slaba katalaza + i H2S+ Patogeneza i imunitet

Pored toga to je veoma infektivna o njenim faktorima virulencije se veoma malo zna. Smatra se da su najznaajniji kapsula i LPS el. zida. - Prodire u organizam kroz kou, sluzokou ili inhalacijom aerosola i od mesta prodora zavisi klinika slika. - Na mestu prodora javlja se nekrotina ulceracija praena otokom okolnih limfnih vorova. - U fagocitima moe da se odrava godinama, a razvijena bolest se karakterie granulomatoznim voriima sa centralnom nekrozom i smatra se da su promene rezultat kasne preosetljivosti. - Infekcija ljudi je obino sluajna i rezultat je kontakta sa zaraenim divljim ivotinjama. Rezervoari su uglavnom glodari, a vektori su krpelji. Lab. dijagnostika Dijagnoza se uglavnom postavlja serolokim testovima i dokazom antitela, dok mikroskopski preparati imaju mali znaaj.

Neisseria gonorrhoeae
Opte osobine: Gram- diplokok, bubreastog oblika, nutritivni probira (okoladni agar i Thayer-Martin podloge), nepokretan, asporogen, neki sojevi poseduju kapsulu, fimbrije i pile. Oksidaza+ i katalaza+ su, fakultativno intracelularne. Faktori virulencije 1) Pili 2) Protein I formira pore na spoljnoj membrani i inhibira spajanje fagozoma i lizozoma 3) Protein II omoguava adherenciju za elije i ulazak u njih 4) Lipo-oligo saharid (LOS) odgovoran za nastanak zapaljenskih procesa, istovremeno mogu da ekspremiraju vie antigenski razliitih LOS 5) IgA proteaza Bolesti - Neisseria gonorrhoeae izaziva iskljuivo humane infekcije i prvi korak u infekciji je kolonizacija cilindriog epitela. - Nakon poetnog vezivanja, mnogo jae se vee za eliju proteinom II i ulazi u nju. Izlazi sa bazalne strane elije u subepitelni matriks i zapoinje zapaljenski proces i inflaciju polinuklearnih monocita. - Napada sluzokoe urogenitalnog trakta, rektuma i drela. Praeno je gnojnom inflamacijom i lako moe da se iri. - Najee se prenosi seksualnim putem. Lab. dijagnostika - Uzimaju se brisevi obolelih oblasti (bris farinksa, rektalni, uretralni, endocervikalni) i moraju se odmah zasejati na hranjivu podlogu ili transportovati u medijumu. - Na direktnom preparatu uoavamo gram- koke bubreastog oblika u parovima, najee unutar leukocita

Neisseria meningitidis
10

Opte osobine: Kao i gonokok ovo je Gram- diplokok oblika zrna kafe. Jedino znaajno svojstvo po kome se razlikuju je postojanje polisaharidne kapsule Faktori virulencije 1) Kapsula na osnovu antigenskih razlika kapsule deli se u serogrupe 2) Pili mogu ekspremirati pile klase I i klase II 3) Protein klase 5 isto za adherenciju 4) LOS endotoksino dejstvo i izaziva adrenalnu kortikalnu nekrozu u meningokoknim oboljenjima 5) IgA proteaza Bolesti: - Izaziva iskljuivo humane infekcije i deo je fizioloke mikroflore gornjeg respiratornog trakta. - Vezuje se za el. cilindrinog epitela i pokazuje toksino dejstvo sa daljine luei rastvorljive toksine supst. ili indukuje citotoksine faktore domaina, to rezultira gubitkom cilijarne aktivnosti elija ili alteracijom mikrovila. - Najea forma bolesti je akutni gnojni meningitis koji se za razliku od ostalih meningitisa karakterie postojanjem petehija po koi. - Lek izbora u leenju je penicilin. Bakt. dijagnostika - Uzimaju se likvor, krv i aspirat iz petehija po koi - Na direktnom preparatu uoavamo gram- koke u parovima, sline zrnima kafe esto smetene unutar leukocita - Zasejavaju se na obogaene hranjive podloge (krvni i okoladni agar) i selektivne (thayer-martin) na kojima uoavamo sjajne glatke i bez pigmenta kolonije. Inkapsulirani sojevi prave mukoidne.

Escherichia
11

Opte osobine: Gram , pokretni (peritrihijalni) fakultativno anerobni bacili, poseduju somatski O antigen, flagelarni H i kapsularni K antigen. Iako su deo fizioloke mirkoflore, smatraju se oportunistikim bakterijama. Poseduju i pile koji imaju adhezivnu funkciju. Laktoza+ , dekstrozu fermentuju uz produkciju kiseline i gasa, oksidaza , H2S Antigenska graa: Kako postoji veliki broj O, H i K antigena razne kombinacije su mogue, tako da se na osnovu njih dele na serotipove Takoe vaan faktor virulencije su i adhezivne fimbrije kod uropatogenih E. coli koji im omoguavaju adheziju na uroepitel Faktori virulencije: 1) Sposobnost kolonizacije epitelnih elija 2) Sposobnost invazije elija 3) Sposobnost produkcije enterotoksina 4) LPS endotoksin 5) Produkcija kolicina koji ima antibakterijski efekat na druge bakterije. Patogeneza Dele se na dve grupe infekcija Ekstraintestinalne infekcije - Najee su infekcije urinarnog trakta, sepsa i meningitis novoroenadi. - Infekcije urinarnog trakta: o Uzrokuju ih sojevi sa specifinim adhezinima koji imaju mogunost adherencije na uroepitel i izazivaju infekciju ascendentnog tipa. o Najee nastaju usled promene njihovog normalnog boravita (iz debelog creva dospevaju u uretru, ee su kod ena) - Sepsa o Nastaje kao komplikacija urinarne infekcije ili usled infekcije gastrointestinalnog trakta - Meningitis novoroemadi o Izazivaju ga virulentniji sojevi ali mehanizam delovanja nije poznat o Najei su uzroci meningitisa novoroenadi pored Streptococus aglaticae Dijagnostiki uzorak zavisi od klinike slike. Mikroskopsko ispitivanje ima znaaja ako je iz primarno sterilnih regija. Serotipizacija se vri serolokim metodama ispitivanjem O, H i K antigena. Terapija se sprovodi po antibiogramu.

Dijarejna oboljenja

12

Na osnovu faktora virulencije i mehanizama patogenosti dele se u 5 grupa: 1) Enterotoksigene E. coli patogenost se odlikuje sposobnou da kolokizuju crevnu sluznicu i produkuju bioloki aktivne egzotoksine ija produkcija je determinisana plazmidima. 2) Enteropatogene E. coli izazivaju oteenje etkastog pokrova enterocita, gubitak mikrovila i formiranje aktinskih produetaka koji ih uvlae u elije domaina. 3) Enteroinvazivne E. coli prodiru u epitelne elije kolona putem endocitoze, nakon ega izlaze u citoplazmu u kojoj se razmnoavaju i na kraju liziraju eliju irei se u okolne elije. Izazivaju zapaljenje i ulceraciju u kolonu. 4) Enterohemoragine E. coli adheriraju za elije digestivnog trakta i lue toksine sa citotoksinim efektom 5) Enteroagregativne E. coli adheriraju za elije digestivnog trakta i podstiu poveano luenje sluzi, a medjusobno se nalaze povezane u biofilmu. Usled njihove adherencije je ujedno i spreena apsorpcija tenosti.

Salmonella spp.
Opte osobine: - Gram bacili, pokretni (peritrihe), bez kapsule, spora i karakteristinog rasporeda - Za izolaciju se koristi SS agar (Salmonella-Shigella agar) na kojima Salmonelle stvaraju bezbojne prozrane, laktoza negativne kolonije - Laktoza , Ureaza , H2S+, koriste citrat kao izvor ugljenika Antigenska graa: 1) H antigen ( flagelarni ) javlja se u obliku faze 1 i faze 2 2) O antigen ( somatski ) LPS el. zida koji je ujedno i endotoksin 3) Vi antigen ( ovojni ) nalazi se na povrini i pokriva O antigen. Imaju ga samo S. typhi, S paratyphi C i S. Dublin. Faktori virulencije: 1) Sposobnist invazije i razmnoavanja u enterocitima 2) Lipopolisaharidni omota 3) Sposobnost produkcije toksina Patogeneza Trbuni tifus - Izazivaju ga S. typhi i S. paratyphi A, B i C koje su jedino patogene za oveka i ovek je jedini rezervoar. - Nakon ingestije kolonizuju ileum i kolon, invadiraju crevni epitel i poinju da se razmnoavaju u njemu i okolnim limfnim lezdama. - Nakon tog perioda inkubacije dospevaju u krvotok i hematogeno se diseminuju dospevajui do jetre, slezine, une kese i kosne sri. - Ostale salmonele su zoonoze i izazivaju septikemiju, gastroenteritis, fokalne infekcije i kliconotvo. Lab. dijagnoza

13

Izbor uzorka zavisi od klinike slike i lokalizacije infekcije. Najsigurnija i najranija dijagnoza trbunog tifusa se postavlja hemokulturom. Ukoliko je bolestik pod antibiotskom terapijom, a Salmonelle se ne mogu izolovati iz hemokulture, mogue ih je nai u kosnoj sri. Dalje se identifikuju na osnovu biohemijskih i serolokih metoda.

Shigella spp.
Opte osobine: Gram bacili, rasporeeni pojedinano ili u nepravilnim grupicama. Nepokretni su, asporogeni i nemaju kapsulu, no poseduju fimbrije. Striktno patogeni su i izazivaju bacilarnu dizenteriju Na osnovu biohemijskih osobina i antigenske grae ovaj rod se deli na 4 podgrupe: 1) Podgrupa A Shigella dysenteriae o Laktoza Manitol 2) Podgrupa B - Shigella flexneri o Dalje su podeljeni po tipski specifinim antigenima, grupno specifinim antigenima i imamo i x i y varijetet 3) Podgrupa C Shigella boydii o Laktoza Manitol + 4) Podgrupa D Shigella sonnei o Laktoza + Manitol + Faktori virulencije i patogenost: 1) Invazivnost u elije domaina 2) Intercelularna multiplikacija 3) Intercelularno irenje 4) Endotoksin oslobaa se lizom elije, AB grae je i deluje kao enterotoksin i citotoksin Faktore virulencije im uglavnom determinie jedan veliki plazmid. Dospevaju u enterocite procesom endocitoze, naputaju endocitnu vakuolu i razmnoavaju se u citoplazmi. - Potom prodiru u susedne enterocite dovodei do nekroze elija domaina. Mali broj dospeva do laine proprije izazivajui inflamaciju - igeloza je lokalna inflamacija bez bakterijemije zato to se fagociti pobrinu za sve igele koje dospeju u cirkulaciju - Ovo je fekalno-oralna infekcija iji rezervoar je bolestan ovek, a infektivna doza je veoma mala. Klinika slika karakterie bolovima u donjem delu abdomena, lanim pozivima na defekaciju i sluzavo-krvavim stolicama sa primesama gnoja, no ubrzo postaje tena i lii na pirinanu vodu Bakterioloka dijagnoza: 14

Izoluje se iz stolice ili rektalnog brisa, nakon ega se zasejava na SS ili endo agar. Formira glatke sjajne i Laktoza kolonije. Za konanu identifikaciju se primenjuju seroloki testovi (aglutinacija npr.)

Yersinia pestis
Opte osobine: Gram , bez tipinog rasporeda, fakultativno anaerobna, asporogena, nepokretna, nije nutritivni probira, striktno patogena, bipolarno se boji sredina svetlija, polovi intenzivno obojeni. Veoma virulentna, mlada bakterija sa 3 plazmida. Njen ivotni ciklus obuhvata 2 domaina buvu i sisara, pa samim tim i dve temperature 26C i 37C, te ima dva seta faktora virulencije. Faktori virulencije u buvi: 1) Murini toksin neophodan za preivljavanje u digestivnom traktu buve, toksian za mieve i pacove 2) Sposobnost stvaranja biofilma bitno za transmisiju Faktori virulencije u sisarima: 1) Plazminogen aktivator - Aktivira prekursora plazmina koji je serin proteaza i time se lako iri zato to ona ima destruktivni efekat, a ujedno i inhibira njen inhibitor. - Pokazuje direktno proteolitiko dejstvo - Adherencija - Razgradnja C3b i C5a komponenti komplementa pa time izbegava imun. odgovor 2) Proteini spoljanje membrane jersinia (YOPS) - Ima ih 6, a za njihovu isporuku koristi tip3 sekrecije kao igla koja se zabada i direktno isporuuje svoj sadraj - Oni dovode do prekida u signalim mreama, naruavaju itegritet citoskeleta - Ciljne elije su dendritske, makrofagi i neutrofili 3) Kapsula proteinska, F1 antigen 4) Sposobnost sekvestracije gvoa 3 mehanizma, bez njih ne moe da preivi 5) Produkcija katalaze razlae vodonik peroksid to joj omoguava preivljavanje u fagocitima 6) LPS za izbegavanje imun. odgovora i razlikuju se onaj u buvama i u sisarima - u buvama ima standardan LPS koji aktivira imunski sistem - U sisarima nije imunogen! Nain nastanka bolesti: o Buva unese krv sa yersiniom i time ona dospeva u njen digestivni trakt gde raste u vidu biofilma, dovodei do blokade njenog najueg dela digestivnog trakta. o Prilikom uzimanja sledeeg obroka krv se vraa u ujednu ranu, nosei sa sobom Y.pestis sa tog epa od biofilma

15

o U organizmu sisara dospeva u lifu i biva fagocitovana. Preivljava u makrofagima gde se razmnoava i menja ekspresiju gena prilagoavajui se na nove uslove, zatim izlazi i zapoinje diseminaciju i bolest. o Ljudi joj nisu znaajni za preivljavanje zato to nas brzo ubija, a infektivna doza je mala. Uglavnom preivljava u glodarima Bolesti: 1) Bubonska kuga najea, uveane lezde, hemoragija, uveani limfni nodusi, velika smrtnost 2) Primarno-septina kuga: Bez uveanja limfnih nodusa, u krvi je 3) Primarno-pluna kuga: kada diseminacija doe do plua i tada moe da se prenosi aerosolom (kaljanjem) Bakt. dijagnostika Uzorci: aspirat limfnih lezda, krv i sputum Pravi se direktan preparat bojen po gramu i specijalnim bojama Izolacija standardna, najznaajniji pokazatelj je bipolarno bojenje.

Campylobacter jejuni
Opte osobine: Gram-, bacili, krivi, raspored u parovima (oblik S ili krila galeba mikroaerofilni, neke vrste rastu bolje na 42C, pokretni (monopolarna monotriha), asporogeni, nisu deo fiziooke mirkoflore ),

Faktori virulencije: 1) adhezini 2) Flagela 3) Toksini (enterotoksin, citotoksin) 4) Sposobnost invazije elija crevnog epitela, stie u submukozu izazivajui snanu inflamaciju Bolesti Dijarealni sindrom, retko sepsa Komplikacije: Guillain-Barre sindom unakrsna reakcija antitela na mijelinski omota Epidemiologija: Zoonoza, njima je deo normalne fiz. mirkoflore, infekcija nastaje usled nedovoljno termiki obraene hrane, infektivna doza je mala (500-800bakt.), najee piletina.

Bakt. dijagnostika Kulitivisanje na selektivnim podlogama u mikroaerofilnim uslovima na 42C, trai obogaene podloge, vreme inkubacije je 46-72h Identifikacija se vri mikroskopiranjem (gram- bacili oblika slova S)

16

Vibrionaceae
U rodu Vibrio najznaajniji za ljude je Vibrio cholerae, koji je esti stanovnik povrinskih voda Vibrio cholerae Opte osobine: - Gram-, zakrivljen bacil oblika zareza, pokretan (monopolarna monotriha) mada prilikom due kultivacije mogu zadobiti oblik pravih bacila. - Za rast zahtevaju veoma visok pH (8,5-9,5) i uzgajaju se na visokoselektivnim TCBS podlogama koje su zelene boje, a na njima pravi jarko ute kolonije - Smatra se laktoza - , H2S -, oksidaza + Faktori virulencije 1. Flagelarni H antigen 2. Termostabilni somatski O-antigen koji je LPS i odreuje seroloku specifinost. Serogrupe O1 i O139 izazivaju klasinu koleru. 3. Serogrupa O1 ima definisana 2 biotipa: a. klasini biotip b. biotip El Tor 4. Serogrupa O139 je bitna zbog toga to vakcina protiv O1 serotipa ne stvara imunitet protiv nje. Takoe stvara kapsulu. 5. Proteaze i neuraminidaze koje imaju ulogu u penetraciji kroz epitel 6. Fimbrijalni adhezini 7. AB termolabilni enterotoksin deluje tako to utie na produenu hipersekreciju vode i elektrolita u lumen creva i smanjenu apsorpciju vode i natrijuma Bolesti: Mikroorganizmi dospevaju duboko u intestinalne kripte i prodiru u mukus delovanjem faktora virulencije. Uz to lue AB toksin. Mikroorganizam ne prodire u krvotok i bolest nije izazvana invazijom tkiva ve produkcijom toksina koji ometa normalnu razmenu vode i elektrolita. Bolest se karakterie povraanjem, abdominalnim grevima, tenim prolivima, a do smrti dolazi usled ogromnog gubitka vode i elektrolita. Lab. dijagnostika: Uzimaju se uzorci stolice, povraene mase i kotaminirane vode, zasejavaju se na selektivne TCBS podloge, radi se oksidaza test.

Helicobacter pylori
Opte osobine: - Smatrao se da je iz roda Campylobacter, no izdvojen je u poseban - Gram- bacil, pokretan (monopolarna politriha) bez kapsule i asporogen je

17

Za rast i razmno. zahteva mikroaerofilne uslove i raste u intervalu pH od 5,5-8,5. i na krvnom agaru pokazuje slabu hemolizu a kolonije su sivkaste boje. Oksidaza + katalaza+, ureaza+, laktoza-

Faktori virulencije 1. Pokretljivost 2. Ureaza hidrolizuje ureu u amonijak i CO2, to joj omoguava opstanak u kiseloj sredini, a stvoreni amonijak ima tokino dejstvo na okolne elije. 3. Vakuolizirajui citotoksin (VacA) dovodi do vakuolizacije epitelijalnih elija i njihovih oteenja 4. Citotoksin udrueni protein A (CagA) poseduje antigenska svojsktva i predstavlja seroloki marker Delovanjem imunskog sistema dolazi do produkcije IgA i inflamacije to dodatno oteuje sluzokou eludca Epidemiologija rezervoarom infekcije se smatra ovek i prenosi se fekalno-oralno i oralno-oralno, rairen je u celom svetu. Izaziva je aktivnog hroninog gastritisa Lab. dijagnostika - Izvodi se gastroskopija kojom se uzimaju dva uzorka sluzokoe eludca za mikrobioloku i histoloku analizu - Mikrobioloka dijagnoza se postavlja direktnim mikroskopiranjem obojenim po gramu na kome uoavamo gram negativne bacile S obilka i kultivisanjem na hranjivim podlogama. Takoe se izvode biohemijski testovi na kojima se dokazuje da je oksidaza, katalaza i ureaza pozitivan - Histolokom metodom se dokazuju bojenjem solima srebra ili po Grimsu - Takoe se koriste i seroloki testovi (ELISA uglavnom)

Pseudomonas spp.
Najee su prisutni u prirodi, a oko 10% ljudi ih ima kao deo fizioloke mirkoflore. Najei uzronik oportunistikih i intrahospitalnih infekcija je Pseudomonas aeruginosa.

18

Pseudomonas aeruginosa Opte osobine: - Gram bacili, asporogeni, bez kapsule, pokretni su (monopolarna monotriha) i poseduju pile (fimbrije) - Nisu nutritivni probirai i mogu se uzgajati na obinim hranjivim podlogama. Na krvnom agaru uoavamo zonu beta-hemolize i imaju prodoran miris koji podsea na cvet lipe. - Laktoza ,Oksidaza + , Katalaza + - Karakteriu se proizvodnjom dva pigmenta : o piocijanin plavozelene boje o fluorescin zeleno-ute boje Faktori virulencije: 1. Flagelarni H antigen i somatski O antigen 2. Fimbrije (pili) 3. Glikokaliks i sluzava ovojnica antifagocitna svojstva 4. Endotoksin LPS 5. Egzotoksin A deluje inhibitorno na sintezu proteina 6. Elastaza razgrauje elastin korneje oka npr ili u pluima i crevima izazivajui krvarenja 7. Fosfolipaza hemolizin Patogeneza: - Kako je prisutna svuda gde ima minimum vlanosti i hranjivih materija i kako je veoma rezistentna najee je intrahospitalna infekcija - Mukoidni sojevi pseudomonasa izazivaju pneumonije adherirajui na respiratorni epitel - Izazivaju i destruktivne infekcije oka Epidemiologija: U suzbijanju naroita panja treba da se obrati na vlane sredine Dijagnostika: - Njena izolacija i identifikacija su standardni, primenjuju se testovi katalaze i oksidaze koji su pozitivni - Osetljivi su na aminoglikozide i nove beta-laktame Druge vrste pseudomonasa uglavnom izazivaju bolesti ivotinja, a ree kod oveka mada su mogue.

Haemophilus influenzae
Opte osobine: - Gram- asporogeni fakultativno anaerobni, nepokretni bacili. Karakterie ih pleomorfizam zato to se mogu javiti u raznim rasporedima. Poseduju kapsulu.

19

Rastu samo u prisustvu X i V faktora rasta, tako da im je potreban okoladni agar, mada mogu rasti u blizini kolonija stafilokoka koje hemolizom oslobaaju faktor V (fenomen satelitizma)

Faktori virulencije 1. Kapsula ukoliko je poseduju i tipski je specifian na osnovu kojih je podeljen na 6 tipova (a-f) i najtee infekcije izaziva tip b 2. Somatski antigen 3. Fosforibozilribotil fosfat (PRP) antifagocitna svojstva i glavni je faktor virulencije 4. LOS 5. IgA proteaze Bolesti - Bolesti izazivaju inkapsuilirani sojevi, dok su sojevi bez kapsule esto deo fizioloke mikroflore. - Ulazi u organizam preko gornjeg respiratornog trakta. Tip b prodire kroz epitel i iri se hematogeno ili direktno prodire preko olfaktivnog nerva do meningea. - Najee izaziva meningitis, otitis media i sinuzitis. Takoe moe i bronhitis i pneumoniju - Patogen je iskljuivo za ljude i prenosi se kapljino Lab. dijagnoza - Koristi se nazofaringealni bris, sputum, krv i likvor. Izoluje se tako to su mu potrebni i X i V faktori rasta tako da se zasejava na okoladni agar ili se diferencira na osnovu fenomena satelitizma. - Lei se ampicilinom, hloramfenikolom i cefalosporinima tree generacije. Heamophilus ducreyi Glavna razlika u odnosu na H. influenzae je to to za rast zahteva samo faktor X pa se to koristi za diferencijaciju. Takoe, izaziva polno prenosivu bolest ulcus molle koja se manifestuje pojavom plitke ulceracije na polnim organima sa prisutnim gnojem.

Bordetella postoje 6 vrsta u rodu od ega su B. petrussis i B. parapetrussis najei

izazivai respiratornih infekcija ljudi Bordetella petrussis izaziva pertusis-a ( Velikog kalja ) Opte osobine:

20

Gram- kratak bacil/kokobacil rasporeen ili pojedinano ili u parovima ili u lancima. Poseduje i kapsulu, dok se Toluidinskim plavim boje bipolarno. Aeroban je Podsea na H. influentzae no za svoj rast ne zahteva X i V faktore Faktori virulencije 1) Sadri kapsularni O antigen 2) K antigen udruen sa fimbrijama 3) Petrusis toksin (PT) izaziva lifocitozu, uestvuje u adherenciji i stimulie imunski odgovor 4) Filamentozni hemaglutinin (FHA) i pertaktin proteini spoljanje membrane, posreduju u adherenciji 5) Adenil ciklaza hemolizin dovodi do intracelularne akomulacije cAMP i time suprimira lokalni imunski odgovor 6) Trahealni citotoksin (TCT) oteuje trepljaste epitelne elije i odgovoran je za karakteristian kaalj. Ujedno i remeti ienje vazdunih puteva, omoguavajui joj due zadravanje u njima 7) Termolabilan toksin (HLT) i endotoksin LPS oteuju epitelne elije. Ne prodire u krv, a sistemski efekti su posledica dejstva toksina i drugih faktora virulencije. Bolest: Perutisis se karakterie sa tri stadijuma 1) Kataralni slian prehladi, bolesnik veoma infektivan, kasnije se javlja kaalj koji je sve jai i uestaliji 2) Paroksizmalni posle 7 do 14 dana, karakterie iznenadnim napadima kalja, koji zavravaju karakteristinom rikom i esto su praeni povraanjem 3) Rekonvalescentni poinje posle 1 do 4 nedelje, karakterie postepenim smanjenjem jaine i uestalosti kalja, no moe trajati nedeljama. Epidemiologija: ovek je jedini domain B. petrussis i izvor zaraze je osoba u kataralnom stadijumu bolesti. Dijagnostika: Postavlja se Direktnom imunofluorescencijom i zasejavanjem hranjivih podloga. U zasejavanju se koriste Bordet-Gengouova i Regan-Lowe-ova podloga, koje se inkubiraju 7 dana u vlanoj sredini. Bordetella parapertussis je slina samo to na krvnom agaru pokazuje beta hemolizu i klinika slika je mnogo blaa Brucella spp. Opte osobine: - Gram- bacili rasporeeni pojedinano u parovima ili lancima. Ne poseduju kapsulu, flagele i fimbrije i asporogene su. Za kultivisanje zahtevaju mirkoaerofilne uslove sa 510% CO2 i pH od 6,8.

21

Katalaza+ su, redukuju nitrate u nitrite. Za razlikovanje vrsta unutar roda se koriste testovi oksidaze, produkcije H2S i ureaze.

Faktori virulencije: - B. melitensis je najvirulentnija vrsta - B. canis, B. abortus i B. Suis su manje virulentne i izazivaju blae infekcije - Faktori virulencije su im endotoksin i proteini spoljanje membrane elijskog zida. - Prodiru u organizam preko intestinalnog trakta sluzokoa i koe dopiru do limfnih vorova i ire se limfogeno i hematogeno. - Na infekciju brucelama organizam reaguje kasnom preosetljivuu to je praeno lezijama tkiva, granulomima (nakupine epitelnih i velikih elija sa centralnom nekrozom i perifernom fibrozom) i apscesima organa. Bruceloza je zoonoza i smatra se profesionalnom boleu. Prenosi se konzumiranjem mesa, nepasterizovanog mleka pri kontatku sa ekstraktima i tkivima zaraenih ivotinja ili inhalacijom aerosola. Ne prenosi se sa oveka na oveka. Bakt dijagnostika: Moe se izolovati na specijalnim podlogama, no najee se koriste seroloki testovi Za izolaciju se uzimaju krv, kosna sr, bioptat jetre i slezine, likvor, urin..

Legionella pneumophila odgovorna za 85% oboljenja izazvanih legionelama

Opte osobine: gram bacili aerobni, nutritivni probirai zahtevaju poveanu konc. CO2 razgrauju amino-kiseline, pokretne su, katalaza + i produkuju beta-laktamaze Faktori virulencije 1) Sposobnost preivljavanja i umoavanja u fagocitima fakultativno intracelularna bakterija 2) Protein spoljanje membrane vezuje C3b komponentu to joj omoguava vezivanje za C3 receptore alveolarnih makrofaga i monocita 3) Posle vezivanja za njih preko MIP (makrofag-invazivni protein) procesom endocitoze penetrira u njih 4) Unutar makrofaga spreava fuziju fagozoma i lizozoma, umnoavajui se u njima 5) Moe da smanji ekspresiju MHC molekula dovodei do defektne prezentacije antigena i smanjenog imunskog odgovora 6) Sintetie i proteolitike enzime kojima hidrolizuje fosfolipite membrane eukariotskih elija oteujui makrofage i pluno tkivo 7) LPS endotoksin Oteenju plunog tkiva doprinose imunske elije koje stalno dolaze na mesto infekcije i lue inflamatorne citokine usled neuspene fagocitoze koji dodatno oteuju pluno tkivo. Oboljenja: 1. Legionarska bolest

22

Teak oblik pneumonije kod starih i imunokompromitovanih osoba sa oteenim celularnim imunitetom. 2. Pontijana groznica - Javlja se kod predhodno zdravih osoba, simptomi su slini influenci a spontano prolazi posle 2 do 5 dana. Epidemiologija - Legionelle iroko rasprostranjene u prirodi i nalaze se u vodama, parazitirajui u slobodno iveim amebama. - Mogu da preive u hlorisanoj vodi dospevajui tako u sisteme za snabdevanje vodom Dijagnoza - Na Legionellu se posumnja kada kod pacijenta sa tekim oblikom progresivne pneumonije ne moe da se dokae drugi uzronik i potrebno je posebno naglasiti da se sumnja na legionelu - Izdvaja se direktnom mikroskopijom, ispitivanjem kulturelnih osobina detekcijom antigena i serolokim testovima

Clostridium difficile
Povezan je sa digestivnim poremeajima koji se mogu javiti za vreme terapije antibioticima. Lui dva toksina toksin A i toksin B koji su antigenski razliiti. Kako je veoma otporan na antibiotike, prilikom terapije antibioticima ubija se i fizioloka mirkoflora, to mu omoguava da se iri zato to je inae sastavni deo mikroflore, ali je prisutan u malom broju. Kada se namnoi produkuje se i mnogo toksina koji dovode do nakupljanja tenosti u crevima, proliva i abdominalnih greva. Tei sluajevi se karakteriu pojavom pseudomembranoznog kolitisa u kome se javlja i oteenje mukoze sa inflamacijom i pojavom pseudomembrana kao i krv u stolici.

Clostridium tetani
Opte osobine: - Gram+ , anaerobni, pokretni (peritrihijalni) bacili. Stvaraju sporu postavljenu terminalno koja deformie telo bacila

23

U tenim podlogama stvara sitno zrnast talog, na krvnom agaru se zapaa zona betahemolize, Laktoza , H2S , glukoza Idol +,

Faktori virulencije : 1) Flagelarni H antigen 2) Somatski O antigen 3) Spora 4) Egzotoksin od dve komponente. Jedna je hemolizin a druga neurotoksin Epidemiologija: boravi u digestivnom traktu biljojeda, sa fecesom dospevaju u spoljanju sredinu gde su iroko rasprostranjene. Bolesti: - Tetanus nastaje zbog kotaminacije tetanigene rane sporama. Bitne odlike rane su da je duboka radi anaerobnih uslova i da postoji meana bakt. infekcija kao i nekroza tkiva. - Tetanusni toksin tetanospazmin se prenosi sa mesta stvaranja motoneuronima retrogradnim aksonskim transportom do gangliona u sinaptikoj membrani. - Toksin spreava oslobaanje acetilholina i inhibitornih neurotransmitera usled ega nastaju spastine paralize miia. - Kod ljudi tetanus se najee javlja kao descendentni tip, tkao da se prvo javlja gr masetera pa onda postupno od glave niz telo bivaju zahvaeni svi miii. Smrt se javlja usled paralize interkostalnih miia i uguenja. Zatita se sprovodi davanjem vakcine, kod nas se koristi Di-Te-Per vakcina koja sadri difterijski i tetanusni atenuisani toksin.

Clostridium botulinum
Opte osobine: - Gram+ anaeroban bacil. Stvara sporu spetenu subterminalno. Pokretan je (peritriha) i stvara zonu beta hemolize. - Za razliku od C. tetani on je H2S+, gluk+ a indol-. Botulinski toksini su otporni na proteolitiko dejstvo enzima digestivnog trakta, ali su termolabilni tako da ih kuvanje inaktivie. Toksin je neurotoksin i deluje tako to spreava oslobaanje acetilholina na sinapsama i dolazi do mlitave paralize AB grae je i najee nastaje u konzervama koje nisu pravilno sterilisane pa su zaostale spore, koje u tim anaerobnim uslovima sa obiljem hrane germiniraju i lue ga. Javlja se u tri klinika oblika 1) Botulizam u klasinom smislu Unosi se hrana sa osloboenim toksinom 2) Botulizam rana retko se javlja, nastaje usled obilne kotaminacije rane sporama C. botulinum-a.

24

3) Botulizam odojadi i male dece ukoliko je med kotaminiram sporama C. botulinum mogu da dospeju do debelog creva gde lue toksin. Kod odraslih osoba izrazita kiselost eludanog soka i rezidentna mikroflora efikasno eliminiu spore. Lab. dojagonoza: - Uvek je vano utvrditi prisustvo toksina iz inkrimisane hrane i seruma bolesnika, dok izolacija bakterije traje vie dana i nije od velike dijagnostike koristi. Najea dijagnoza je klinika Toksin tipa G se koristi za leenje bolnih spazama miia vrata i u kozmetici za tretman bora.

Clostridium perfringens
Opte osobine: - Gram+ nepokretan bacil sa supterminalno ili centralno smetenom sporom koja deformie telo bacila. U ivom organizmu ima kapsulu koja se gubi kad se vetaki uzgaja. To je aerotolerantna bakterija. - Kolonije su sivkasto-ute sa zonom dvostruke hemolize (okruene zonom beta hemolize oko koje je zona nepotpune alfa hemolize) - Laktoza+, glukoza+, H2S+ indol- , ureaza- redukuje nitrate. Sojevi C. perfringens produkuju preko 12 razliitih toksina i solubilnih proteinskih supstanci Svi sojevi produkuju alfa toksin ali u razliitim koliinama Takoe poseduju i somatski kapsularni O antigen Na osnovu vrsta i koliina egzotoksina i solubilnih antigena C podeljeni su u pet serotipova oznaenih slovima A-E. Epidemiologija spore su rasporostranjene svuda u prirodi, a u moe se nai u digestivnom traktu ivotinja i ljudi odakle fecesom dospeva u prirodu. Otporniji su na kisele i alkalne uslove od veine bakterija i za oveka su patogeni tip A i tip C. Tip A uzrokuje klostridijalne mionekroze, alimentarne toksikoinfekcije i vrlo reko sepse Tip C uzrokuje nekrotini enteritis Bakt. dijagnostika Uzimaju se ostaci hrane i stolica. Ukoliko se iz uzorka hrane izoluje vie od 10na8/g smatra se da je infekcija potvrena

Mycobacterium spp.
Ovaj rod odlikuju 3 bitne karakteristike:

25

1. Acido-alkoholo-rezistencija nemogunost odbojavanja kiselinama i alkoholom nakon bojenja karbolfuksinom 2. Prisustvo mikoline kiseline koja sadri 60 do 90 C atoma. 3. Visok sadraj guanina i citozina u DNK ( 61-71%) Opte osobine: - Gram + bacili, sa elijskim zidom kompleksne strukture koji je sagraen od oko 60% lipida, usled ega se teko boje po gramu, ali zato lako karbolfuksinom po YiehlNeelsenu - Postoji nekoliko podela ovih bakterija pa tako imamo podelu po: - Brzini rasta, po produkciji pigmenata, po oboljenjima koje izazivaju itd.

Mycobacterium tuberculosis
Spororastua patogena bakterija. Vreme generacije je od 12 do 24h i porast se primeuje za 3 do 6 nedelja. Daje hrapave kolonije nalik na karfiol Lipidi elijskog zida uslovljavaju acidoalkoholorezistenciju, spor rast, virulenciju, antigenost i otpornost da dejstvo deterdenata, baza, kiselina i antibiotika.

Znaajni mikozidi ( glikolipidi) kao faktori virulencije su: 1. Cord faktor utie da rastu u obliku ueta 2. Sulfolipidi inhibiraju fuziju fagozoma i lizozoma omoguavajui preivljavanje fagocitovanih 3. Vosak D pojaava imunogenost razliitih dodatnih antigena 4. Fosfolipidi odgovorni za formiranje tuberkuluma i kazeozne nekorze 5. Ugljeni hidrati uzrokuju produkciju cirkuliuih antitela Ova bakterija je otporna na dejstvo hladnoe i hemijskih supstanci ali brzo propada pod dejstvom suneve svetlosti i toplote. Izvor infekcije je ovek oboleo od tuberkuloze. Tuberkuloza - Moe biti primarna koja se najee dogaa u detinjstvu. Nakon dospevanja bacila u plua, alveolarni makrofagi ih fagocituju, zatim se u njima nesmetano razmnoavaju, oslobaaju se i ceo ciklus se ponavlja. - Dolazi do razvoja kasne preosetljivosti u nastanka granulomatoznih lezija usled neadekvatnog imunskog odgovora i nakupljanja makrofaga. - Primarna lezija u pluima se obino spontano zalei fibrozom i kalcifikovanjem granuloma. Retko kad dolazi do hematogene diseminacije - Kod oko 80% ljudi ostaje mali broj perzistirajuih bacila koji mogu izazvati sekundarnu tuberkulozu, uglavom pri padu otpornosti organizma domaina. Bakterioloka dijagnstika: - Najee se uzima sputum i bronhoalveolarni lavat i to je potrebno raditi ponavljano tokom dueg vremenskog perioda

26

Pravi se direktan preparat obojen Ziehl-Nellsenom na kome uoavamo crveno obojene bacile dok su svi ostali elementi plave boje. Ovo nam samo moe ukazati na prisustvo acidoalkoholnih bacila, a ne da li se radi o M. tuberculosis ili nekoj drugoj mikobakteriji. Uzgaja se na specijalnim podlogama i formira hrapave kolonije nalik na karfiol tek posle 3 i vie nedelja. Negativan rezultat moemo izdati tek posle 8 nedelja. Produkuje niacin i redukuje nitrate za razliku od M. bovis pa se to koristi za diferencijaciju Takoe se izvodi i tuberkulinska proba Kako su ove metode veoma spore esto se koriste i specijalne metode za brzu dijagnostiku: Tako imamo selektivne tene hranjive podloge sa osetljivim detektorima rasta koje detektuju rast mikobakterija na osnovu produkcije CO2 ili potronje O2. Njima se moe otkriti prisustvo M. tuberculosis za 10ak dana. Primenjuju se i molekularne tehnike poput PCR.

Za prevenciju se koristi BCG vakcina koja sadri atenuisani soj M. bovis

Mycobacterium bovis
Slina bacilu tuberkuloza i ovek se moe inficirati konzumiranjem nekuvanog mleka dobijenog od tuberkuloznih krava. Umnoavaju se u mezenterijalnim limfnim nodusima i diseminuju u kosti i zglobove. Ako se udahne moe da izazove plunu tuberkulozu

Mycobacterium leprae
To je izaziva lepre, hroninog oboljenja niskog mortaliteta ali koje dovodi do fizikih deformacija i unakaenja obolelih. Kao i sve mikobakterije ovo je acidoalkoholo rezistentan bacil, na preparatu se uoava u grupama ili paralelno rasporeen. Ne moe se kultivisati na hranjivim podlogama, ve se za umnoavanje koriste osetljive lab. ivotinje. Jedini rezervoar bolesti su osobe obolele od lepre koje u sluznici nosa i na konim promenama imaju velik broj bacila. ovek se inficira inhalacijom infektivnog aerosola ili pri kontaktu sa koom obolelih. Vreme generacije je oko 14 dana, tako da period inkubacije moe biti 2-5 godina. M. leprae pokazuje afinitet za periferne delove tkiva poput koe, sluzokoe perifernih nerava i testisa. Promene na koi mogu biti blede i u ravni koe, u vidu voria ili difuzne infiltracije koe.

Postoje dva klinika oblika lepre i zavise od toga koji se imunski odgovor aktivirao: 1) Tuberkuloidni oblik

27

Bacile lepre fagocituju makrofagi, aktivira se Th1 elijski odgovor i dolazi do snanog elijskog imunskog odgovora. Javljaju se granulomatozne lezije, ali makrofagi aktivirani citokinima efikasno ubijaju bacile i u lezijama je prisutan mali broj bacila 2) Lepromatozni oblik - Javlja se usled aktivacije Th2 elijskog imunskog odgovora i to je oboljenje malignog toka koje zavrava smru ukoliko se ne lei. Karakterie nodularnim konim promenama i ogromnim brojem bacila u njima. Lepra se dijagnostikuje prvenstveno na osnovu klinike slike. Za bakterioloku dijagnostiku se uzima bris nosa ili iseak kone promene. Za izolaciju se koriste osetljive laboratorijske ivotinje.

Treponema pallidum jedina znaajna za oveka

Opte osobine: Spiralna (pravilni i vrsti navoji) Gram po grai, pokretna (3 endoflagele), tanke i duge (tehnika tamnog polja), ne mogu se kultivisati in vitro, vreme generacije ~30h, striktno patogene Faktori virulencije: - Puno toga o njima je nepoznato, imaju jedan od najmanjih bakt. genoma (~1000gena), nedostaju im geni za mnoge metabolike procese i nemaju klasine faktore virulencije - Stealth patogen nevidljiva je za imunski sistem - U spolj. sredini probada vrlo brzo dok u organizmu moe da preivi decenijama - Infektivna doza je veoma mala, svega par desetina bakterija - Adhezini malo proteina na spolj. membrani - Pokretljivost omoguava joj penetraciju kroz epitel - Spoljanji omota od fibronektina zahvaljujui kome je takoe nevidljiva za imunski sistem - Hijaluronidaza omoguava joj lake irenje - Antigenska varijabilnost i fazna varijabilnost (mogunost prestanka iskazivanja antigena) - Oteenja nastaju delovanjem imunskog sistema i stradaju mali krvni sudovi po celom telu Epidemiologija: Striktno humana, transmisija direktnim kontaktom, transfuziom, transplatacijom i vertikalna transmisija

Bolesti: Sifilis koji ima tri stadijuma: - Primarni stadijum lezija na koi na mestu ulaska, potpuno bezbolna i spontano prolazi

28

Sekundarni stadijum posle par nedelja, osea se slabost i javlja se infektivan osip koji spontano prolazi, nakon ega ulazi u latentni period koji moe da traje godinama - Tercijalni stadijum granulomatozne lezije na koi, kostima, neurosifili, kardiovaskularni.. Kongenitalni sifilis sa majke na dete Lab. dijaagnostika - Primarni stadijum bris sa mesta promene na koi, punktat limfnih lezda i krv za traenje At - Sekundarni stadijum sadraj iz ospe na koi i krv za seroloke analize - Tercijarni stadijum Iseci nekrozog tkiva i primarno krv. - Kongenitalni sadraj iz ospe na koi i krv. Direktni preparat se gleda kao nativni, tehnikom tamnog polja, ujedno se radi i DIF, a pravi se i histoloki preparat obojen solima srebra Seroloki testovi Nespecifini - detektuju nespecifina antitela koja nisu spec. za Ag treponeme pallidum, nego nastaju tokom infekcije. Zovu se Reagini - Ovi testovi mogu esto biti lano pozitivni usled neke imunodeficijencije, HIV-a itd i to su samo screening testovi koji upuuju pi su neto izmeu imunopercipitacije i imunoaglutinacije (zamuenje/talog) i kae se da su reakcije flokulacije Specifini detekcija At na Ag T. pallidum Koriste se tri specifina testa - Test imobilizacije T. pallidum dodaju se treponeme, serum pacijenta i komplement, ako u serumu postoje At za antigene treponeme komplement se aktivira i imobilie ih. - Test indirektne imunofluorescencije (IIF) - Test hemoaglutinacije eritrociti obloeni Ag treponeme, dovode se u kontakt sa serumom pacijenta, ako postoje At, dolazi do hemolize eritrocita

Leptospira

29

Opte osobine: Spiralna, Gram zbog grae, pokretna, aerobna, asporogena, izraziti nutritivni probira no moe se kultivisati in vitro, slobodno ivea, nalazi se u urinarnom traktu velikog broja ivotinja gde je deo njihove fizioloke mikroflore, ali nije deo nae. Leptospira interrogans tu spadaju sve patogene vrste Leptospira biflexa to su sve saprofitne vrste To su duge vitke spirohete, sa gustim navojima, imaju kukice na oba kraja, 2 endoflagele, LPS i proteine spoljanjeg omotaa, no njihovi faktori virulencije su uglavnom nepoznati Epidemiologija: Domae i divlje ivotinje su rezervoar i izvor infekcije, zoonoza je, izbacuje se urinom u spolj. sredinu i tako iri, nema interhumane infekcije Patogeneza: - Ulazi preko oteene koe, sluznica i jedina je koja moe preko intaktne koe! - Vri hematogenu diseminaciju, faktori virulencije su joj nepoznati, smatra se da bolest nastaje usled neadekvatnog odgovora imunskog sistema - Zavisi gde zavri tu bolest nastaje renalna tubularna nekroza, jetra, mozak - Najee je asimptomatska no u 10% sluajeva dolazi do Weilove bolesti tada nastaju oteenja jetre, bubrega i mozga Bakterioloka dijagnostika Samo molekularne tehnike, mogue ju je kultivisati ali ne formira kolonije nego periodino se pravi preparat pa se gleda u tamnom polju

Borrelia
Opte osobine: - Spiralne Gram - , asporogene, mikroaerofilne, nutritivni probira, neke vrste su deo fizioloke mirkoflore, pokretne ( 7-30 endoflagela) retki i nepravilni navoji - Nemaju LPS (samim tim ni endotoksin i O antigen) ve imaju povrinske proteine OSP - Imaju linearan hromozom, dok su im plazmidi linearni i cirkularni Bolesti Povratna groznica koja moe biti: - Epidemijska (Borrelia recurrentis) ovek je izvor infekcije i prenosi se vakama - Endemska ( druge vrste ) prenosi se mekim krpeljima Lajamska bolest - Javlja se u prolee/leto i prenose je tvrdi krpelji ( stadijum nimfe ) - Izaziva je borrelia burgdorferi u irem smislu ( vie vrsta ) od kojih su najznaajnije o B. burgdofferi o B. garinii o B. afzelii Faktori virulencije kako ima dva domaina, menjaju se u zavisnosti u kome je:

30

U krpelju eksprimira OSPa to je faktor adherencije za epitelne el. digestivnog trakta krpelja. Kada krpelj uzme krvni obrok, topla krv deluje da prestaje sa njegovim ekspremiranjem i kree se ushodno dospevajui do njegovih pluvanih lezda, prelazei u sisara i zapoinje sa ekspresijom OSPc. - U oveku eksprimira OSPc i ujedno eksprimira i SALP15 koji inhibira imunski odgovor (kako humoralni tako i celularni) - Eksprimira jo nekoliko povrinskih proteina koji inhibiraju sistem komplementa - Svi povrinski proteini pokazuju veliku antigensku varijaciju - Flagela je uvek faktor virulencije i H antigen Na mestu uboda se javlja radijalna kona promena, a bolest nastaje kao imunopatoloka bolest ( neadekvatan odgovor imunskog sistema ) Lab. dijagnostika: Uzorak sa mesta uboda i krv, posmatranje preparata tehnikom tamnog polja, detekcija antigena serolokim analizama i PCR Kultivie se na specijalnim podlogama koje se inkubiraju do 12. nedelja tako da ova metoda uglavnom nema znaaja za dijagnostiku.

Mycoplasmae
Iz porodice mikoplazma dva roda su od znaaja za medicinu: Mycoplasme i Ureaplasme Morfoloke osobine: - To su najsitnije bakterije sposobne za samostalan ivot i razlikuju se od ostalih po nedostatku elijskog zida, a u citoplazmatskoj membrani sadre sterole. - Ne mogu da opstanu u spoljanjoj sredini i kultiviu se na obogaenim hranjivim podlogama na koje se dodaje ivotnjski serum kao izvor sterola. - M. pneumoniae je aeoroban, dok su ostale vrste mikroaerofilne ili anaerobne - Njihove glavne antigenske determinante se nalaze na citoplazmatskoj membrani i ine ih glikopeptidi i proteini Mycoplazma pneumoniae - Infekcija se prenosi respiratornim putem, i najee oboljevaju deca i adolescenti. - Ona je ekstracelularni patogen koji ima specifian adhezin proteinske prirode koji se vezuje za glikoproteinski receptor u bazi eukariotskh elija plunog epitela - Usled njenog vezivanja dolazi do propadanja i deskvaminacije epitelnih elija i upornog kaljanja. - Deluje kao superantigen i oboljenje nastaje usled neadekvatnog imunskog odgovora. Dijagnostika - Za izolaciju se korise obogaene podloge obino PPLO agar (Heyflik-ova podloga) no za porast kulture je potrebno 3 do 6 nedelja. - Zato se za dijagnozu ee koriste seroloke metode trae se antitela IgM klase aglutinacijom i primenjuje se ELISA Lei se eritromicinom i tetraciklinima Genitalne mikoplazme Najee su:

31

Mycoplasma hominis moe da inficira novoroene pri prolasku kroz genitalni kanal i uzronik je tekih oboljenja Mycoplasma genialium smatra se da izaziva zapaljenske infekcije genitalnih organa Ureaplasma urealyticum

M. Hominis i U. Urealyticum su oportunistike bakterije i mogu se nai kao deo fizioloke mikroflore Dijagnoza: - M. hominis se kultivie na PPLO agaru (Heyflik-ova podloga) i vidljiv porast se dobija posle 48h. Izgled kolonija je kao jaje na oko (ispupeno sredite ravno okolo) - U. urealyticum se kultivie na PPLO agaru sa dodatkom animalnog seruma i uree. Kolonije su urasle u podlogu i smee su zbog razgraene uree Terapija se sprovodi tetraciklinima i eritromicinom koji je efikasan protiv svih sem M. hominis.

Rikecije
To su striktno intracelularne bakterije , gram kokobacili, dobro se boje po Giemsi. Nemaju ni kapsulu ni flagele, imaju veoma mali genom u kome fale mnogi geni znaajni za ivotne procese. Preuzimaju ATP od elija domaina i kae se da su energetski paraziti. Rikecije se vezuju za elije pomou proteina spoljanje membrane i ulaze u endotelijalne elije malih krvnih sudova bakterijom-indukovanom fagocitozom. Nakon ulaska produkuju fosfolipaze koje razlau memb. fagozoma i prelaze u citoplazmu gde se replikuju nakon ega naputaju eliju i ire se. Mogu da naputaju eliju posle njene lize (R. prowazeki), pupljenjem (Orentia tsutsugamushi) ili polimerizacijom F-aktina (R. rickettsii)

Dele se na dve grupe rikecije grupe pegavog tiifusa i rikecije grupe arenih groznica

Rikecije grupe pegavog tifusa

Rickettsia prowazeki - Uzronik je pegavog tifusa, rezervoar bolesti je ovek a prenosilac je va. - Infekcija se razvija kada ovek eanjem utrljava u kou feces vai u kome se nalaze rikecije, koje potom dospevaju do endotela malih krvnih sudova gde se umoavaju. - Posle inkubacionog perioda od oko 8 dana, oboljenje poinje naglo, sa izrazitom temperaturom, glavoboljama i centrifugalno ireim osipom (od trupa ka ekstremitetima) - Kako se iri preko vai najbolja mera za spreavanje irenja je suzbijanje valjivosti mada mostoje i vakcine (iva atenuisana i mrtva) Bakt. dijagnostika 32

Izolovanje iz klinikog materijala je mogue mada rizino tako da se ne radi Moe se kultivisati u pileem embrion i osetljivm lab. ivotinjama Najee se dijagnostikuje serolokim testovima (imunoaglutinacijom, indirektnom imunofluorescencijom i ELISA testom)

Lei se tetraciklinima i hloramfenikolom Rickettsia typhi Izaziva je murini tifusa koji je zoonoza, rezervoar su pacovi a prenosilac je pacovska buva. ovek se najee sluajno umetne u lanac infekcije. Rikecije se nalaze u fecesu buve a ovek se inficira eanjem Klinika slika je slina kao kod pegavog tifusa samo mnogo blaa.

Rikecije grupe arenih groznica

Svrstavaju se u grupe na osnovu mesta gde su pronaene i izazivaju infekcije. Tako je na prime Rickettsia rickettsii uzronik tifusa stenovitih planina. Rezervoar bakterija su krpelji a ujedno ih i prenose. Rod Orientia - Ima samo jednu vrstu Orientia tsutsugamushi koja pokazuje dosta slinosti sa rikecijama, ali se razlikuje po tome to u el. zidu nema peptidoglikan ni LPS. - To su striktno intracelularne bakterije koje se razmnoavaju u citoplazmi elija - Imaju velik broj antigenskih varijanti i kod oveka izazivaju pegavi tifus ipraija koji senajee javlja u aziji - Prenose ga grinje, a bolest se karakterie glavoboljom temperaturom i ospom. - Detektuje se serolokim putem - Lek izbora je Dooksicilin Ehrlichia Obuhvata dve vrste o Ehrilchia chaffeensis uzronik humane monocitne erlihioze o Ehrilchia equi uzronik humane granulocitne erlihioze Striktno intracelularne su i razmnoavaju se unutar fagozoma Prenose ih krpelji, bolest lii na rikecioze, a razlikuje se po tome to nema osipa, mada se moe javiti izuzetno retko

Coxiella

33

Fakultativno intracelularne bakterije, na oveka se prenose putem vektora, ali od rikecija se razlikuju po ekstracelulularnoj stabilnosti, veoj otpornisti na hem. jedinjenja i mogunosti parazitiranja u razliitim domainima. Takoe se mogu prenositi aerogenim putem. Danas se smetaju unutrar reda Legionella Gram , u obilku kokobacila ili bacila, po gramu se boje varijabilno, po Giemsi ljubiasto, a po Macchiavellu crveno. Ne poseduju ni kapsulu ni flagele. Podleu faznoj varijaciji lipopolisaharida (LPS) i imaju razliite faze u zavisnosti u kom domainu su U el. domaina se nalaze unutar membranoznih vakuola, koje mogu biti tolike da zauzmu itavu citoplazmu elije. U elije ulaze putem endocitoze, a fazozom spajaju sa lizozomom zato to su acidofilne (potreban im je pH 4,5-5). Vreme generacije je 8-12h.

Bolesti i patogeneza: - Izazivaju Q groznicu koja se smatra profesionalnim oboljenjem. Karakterie je atipina pneumonija a ciljna elija je alveolarni makrofag - Praena je razvojem hepatitisa a mogu se javiti i kardiovaskularne komplikacije, mada je najee asimptomatsko oboljenje - Njeni rezervoari su inficirane domae ivotinje koje je sekretima izluuju u spoljanju sredinu, a moe i placentom. Infekcija se moe preneti i preko kotaminiranog mleka koje nije adekvatno pasterizovano. Bakt. dijagnostika Direktna izolacija iz uzoraka je rizina i retko se primenjuje Za identifikaciju se koriste seroloke metode ( IIF, ELISA itd)

Bartonella
Gram bacil koji izaziva bartolenozu akutno oboljenje praeno simptomima teke anemije Bolest je ograniena na zemlje june i centralne amerike zato to insekt koji ih prenosi ivi samo tamo. Nakon uboda, bartonele dospevaju u krvotok, umnoavaju se i ulaze u eritrocite, koji tad postaju osetljiviji i pre se eliminiu to dovodi do akutne anemije. U hroninoj fazi bolest se karakterie pojavom konih nodula koji mogu perzistirati mesecima i godinama Dijagnoza se postavlja direktnom mikroskopijom preparata krvi obojenoj po Gimzi.

34