P. 1
Dositej Obradovic-Zivot i Prikljucenija

Dositej Obradovic-Zivot i Prikljucenija

|Views: 1,796|Likes:
Published by Nenad Angelov

More info:

Published by: Nenad Angelov on Feb 19, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/24/2013

pdf

text

original

DOSITEJ OBRADOVI

IVOT I PRIKLJU ENIJA
1783/84.

PISMO HARALAMPIJU (LJUBEZNI HARALAMPIJE) Ljubezni Haralampije je prvi tampani rad Dositeja Obradovi a, pisan u aprilu 1783. Pr dstavlja njegovo pismo upu eno srpskom parohu Haralampiju, Srbinu iz Hrvatske ("Horva aninu"), koji je slu bovao u Trstu. Ovo je bila u isti mah i n ka vrsta knji evnoga manifesta i poziv na pr tplatu za d lo Sovjeti zdravago razuma, koje je iza lo naredne 1784. U toku 1783. godine Obradovi je prom nio nam ru, i um sto Sovjeta zdravago razuma izdao u l to iste godine prvi d o ivota i priklju enija.

Ljubezni Haralampije, Zdravstvuj! Hristos voskrese! Ne u ja ekati da pro u dve godine za odgovoriti loveku ljubezniku i prijatelju, kakono ti neki obi avaju. Ja bih ti bio namah po prijatiju tvojega pisma otpisao, da nisam sudio za bolje ekati da pro e vreme pla a i setovanja, vreme glada i uvi vikanja, jednim slovom: vreme velikoga posta, kad pasulj carstvuje i njegova sestra so ivica, grah i kupus zemljom upravljaju. Evo vreme zlatno i veselo, Kad nam nije zabranjeno jelo! Evangelska carstvuje svoboda, Zbaciv i jaram s love eskog roda! David prorok u timpane svira. Nek' pop vi e u triod ne dira! Pentikostar, knjiga prevesela, Poje Hrista spasitelja dela.

Deca hlebac u jajca uma u I s jaganjci po travici ska u. Srpske k eri mlade, na udaju, Cve e beru, vence spletavaju, Sa ru icom prsi svoje krase I vesele uzvi uju glase Na pohvalu rimskoga cesara, Austriskoga dvora gospodara. Josife Ftori, mili vladjetelju, Sunce sveta i blagodjetelju! Bla ena majka koja te rodila, veta sisa koja te dojila! Minerva je, boginja mudrosti, Prosvetila voj duh od mladosti; Temis s tobom na prestolu sedi, Iz tvoji usta Astreja besedi, Koja po zemlji davno s tobom hodi, A sad svoje plane proizvodi. O vek zlatni! O slatka vremena, Kad je op ta ljubov u e ena! Sre ne smo mi, sre ne k eri srpske I sve devojke vla ke i ma arske: Ne emo se vi e bojat' manastira, Nit' bo ijeg odricati mira; Ljubav istu ne emo gasiti, Nit' jestestva zakone gaziti! Blago nama, mi emo bit' majke I ra ati Cesaru junake; Za sav rod na mi emo g' moliti, Sa suzama njemu govoriti: ÄSvetla kruno, Josife veliki, Prostri milost Tvoju na rod srpski! Obrati lice i tvoj pogled blagi, Na dedova tvoja' narod dragi, Na Serbiju bednu i na Bosnu, Koje trpe rabotu nesnosnu! Budi podoban neba Gospodaru, Diko sveta, presvetli Cesaru! Izli na svet previsoke dare, Podaj Bolgarom nji'ove boljare,

Tvojim Srbljem vitezove stare I Greciji njejzine Pindare!" Ovo sam vreme ekao da ti veseo veselo veselom pi em, javljaju i ti da se zdravo nahodim i mirno ivim, ne imaju i nikakva posla s Fru kogorci nit' sa Svetogorci, kanoti vi tamo. Tako su te gresi tvoji postigli, i da nisam se ja za te molio, gorim bi putem pro ao nego si. Zna li kako si sa mnom upravio kad 'no pro oh poslednji put preko Trsta? "Idi u Veneciju, pak se opet vrati, pak emo tako i onako uraditi." Ja ti verovah sve, od to ke do to ke. Ko ne bi Srbinu verovao? Pak ti odoh etati se po gradu na vodi, pak ti pohar ih sve to imadoh, pak ti se vratih go, nag kao mali prst, s punom kesom nade de. Posle ta je bilo, zna : nije potreba da ti povedam. I da sre a ne donese gospodina Varlaama, pro ao bih kud nisam mislio. Eto ti tvoj posao! Pak ho e da ti bolji posle mene do e. Aj, aj, moj Horva anine, vidi li to promisal neba ini! Poslati takoga koji e ti haka do i! I opet ti ka em: da nisam se ja za te molio, gore bi pro ao. No gledaj te mi po alji za moje molitve jedan salandar novaca: zna dobro da su molitve za novce. Ako li prenebre e , te ko tebi! Okrenu u trebnik naopako, odmoli u se, da u ti jedan katramuna i anatemu, pak e ti do i jedan proiguman i dva zakleta starca na vrat, te e ograjisati kako nijedan maj in sin. (O narodnom i knji evnom jeziku) Dajem ti na znanje, dru e moj, da sam pre ao iz Hale u Lajpsik za slu ati i ovde to u eni ljudi govore, gdi nameravam prebivati najmanje jednu godinu i mislim s pomo u boga i kojeg dobrog Srbina dati na tampu s gra danskimi slovami na na prosti srpski jezik jednu knjigu, koja e se zvati Savet zdravago razuma, na polzu mojega roda, da mi nije zaludu muka i toliko putovanje. Moja e knjiga napisana biti isto srpski, kako god i ovo pismo, da je mogu razumeti svi srpski sinovi i k eri, od Crne Gore do Smedereva i do Banata. Ja dobitka od moje knjige nikakva ne i tem, samo da se ho e toliko navaca na i da tipograf pla en bude. On dosad nije nikakvu srpsku knjigu na tampu izdao: zato sumnjava se preduzimati je na svoj tro ak, ne znaju i kakvu e sre u knjiga imati. Uzdam se da e se na i koji svojemu rodu dobra elatelj, Sarajlija i Trebinjanin, Novosa anin i Ose anin, da po lje ovde tipografu po nekoliko dukata za dati mu drznovenije i pokazati mu da se nahode ljudi koji ele to dobro srpski na tampi viditi. A ko ta da, ne e tetovati, jer e primiti toliko knjiga koliko iznosi suma koju polo i. Ja, uveravaju i da e knjiga moja biti vesma polezna, ne mislim u tom sebe hvaliti, no one ljude od kojih sam to dobro nau io, iz kojih premudrih knjiga francuskih, nemeckih i talijanskih najlep e misli kao cve e izbirati nameravam i na na op ti jezik izdati.

prepodavaju i se najprostijemu narodu i obanom.Nu. za to u eni ljudi u narodu vsegda e ga znati i s pomo u staroga novi e se od dan do dan u bolje sostojanije privoditi. A koliko je lasno na svom jeziku nau iti itati! Kome li ne e se militi malo truda preduzeti za nau iti itati. Za to bi se dakle mi Srblji sumnjavali u takovom i toliko poleznom i pohvale dostojnom delu pro im slavnim narodom sledovati? Nije manja ast sveta u kojej se slavenoserpski jezik upotrebljava.! To je lasno re i.? Nek nau e. Moskalji sve svoje najbolje knjiga na svom dijalektu s gra danskim slovom tampaju. Neka samo okrenemo jedan pogled na narode prosve tene cele Evrope. samo ako znadu itati. pak malo pomalo izgubiti. nego zemlja francuska iliti ingleska. Slatka je uteha nadati se da edu na a imena iviti i mila na emu rodu biti za dobro koje smo mu u inili do onih samih dalekih vremena kad se na e kosti u prah obrate. dalmatski. ne bi li i tu koga na ao koji bi izvolio soop tnik op tepoleznoga dela biti. servijski. kako i nije propao.. Jezik ima svoju cenu od polze koju uzrokuje. rasu denije i slobodnu volju nego da mo e rasuditi. ba ki i banatski (osim Vlaha) jednim istim jezikom govore? . sremski. Ne e ni na stari propasti. hercegovski. slavonijski. bosanski. celoga naroda jezik? Francuzi i Italijanci nisu se bojali da e latinski jezik propasti ako oni po nu na svoji jezici pisati. ka i mu da to je god Srbalja.. Odgovaram: koja je nami korist od jednog jezika kojega u celom narodu od deset hiljada jedva jedan kako valja razume i koji je tu materi mojej i sestram. der obazri se. no prostire se i dosti e i do seljana. A koji mo e vi e polzovati nego op ti. budu i da kad u eni ljudi misli svoje na op temu celoga naroda jeziku pi u. srce pobolj ati i narave ukrasiti. Samo prostota i glupost zadovoljava se vsegda pri starinskom ostati. raspoznati i izabrati ono to je bolje? A ta je drugo bolje nego ono to je poleznije? to god ne prinosi kakovu libo polzu. ne ima nikakve dobrote u sebi. Ko ne zna da itelji rnogorski. Za to je drugo bog dao oveku razum. i na njemu svi koji samo znadu itati mogu razum svoj prosvetiti. ali nije u initi. koje se slu ava i svim drugim jezikom.. itaju i to pametno i razumno i vrlo lasno razumevaju i ono to ita? Znam da mi mo e ko protiv re i: da ako po nemo na prostom dijalektu pisati. od Adrijati eskoga mora do reke Dunava. svi e ga pohvaliti. onda prosve tenije razuma i svet u enija ne ostaje samo pri onima koji razumevaju stari knji evni jezik. horvatski (kromje mu a). isklju iv i vrlo malu razli nost koja se nahodi u izgovaranju. Koliko je onih koji imadu vreme i sposob za nau iti stari knji evni jezik? Vrlo malo! A op ti prosti dijalekt svi znadu. U sada njem veku svi se narodi sile svoj dijalekt u sovr enstvo dovesti ± delo vesma polezno. stari e se jezik u nemarnost dovesti.. Po mnogo hiljada godina srpska e junost nas pominjati i na a e pamet poslednjim rodovom mila i draga biti.

(O Srbima triju v rozakona) Govore i za narode koji u ovim kraljevstvam i provincijam ivu. pakosno i zlo srce i preko mere ljubov k samom sebi. nego nerazumije. Oni se zovu Turci dok Turci tom zemljom vladaju. da nam opra taju na e slabosti i pogre ke. prevra aju i i tolma e i zakon svoj po zlobi i po strasti srca svoga. To isto i mi smo du ni svima ljudma na svetu. no naprotiv. svi to ih je go . Svaka nauka koja je ovoj protivna . poznajmo jedanput na u nepravdu! Kako mo emo mi iziskivati od drugih ono isto koje kad bi drugi od nas iziskivali. Dakle. Nijedan zakon na svetu ne veli: ini zlo i budi nepravedan. ta bi mi hoteli: da smo pametniji i bolji od boga? Ono to bog dopu ta i ho e. dobro tvoriti i ljubiti pravdu. dogod bog svet dr i.one u kojej ga je bog izvolio da se rodi. od strane bo je nala u i zapovedaju: nikom nikakva zla ne tvoriti. ivu i sladosti ovoga sveta u ivaju u svakom rodu i plemenu. u ve nu muku ilje i vragu predaje ± a to je najgore ± pod imenom vere i zakona. u svakoj veri i zakonu? S bo jom. Ne u nimalo gledati ko je koga zakona i vere. ako bi po ten ovek bio. razumevam koliko gr ke crkve. tako e biti i njegovi poslednji unuci: Bo njaci i Hercegovci. kao i ti u tvojoj. Moja e knjiga biti za svakoga koji razumeva na jezik i ko s istim i pravim srcem eli um svoj prosvetiti i narave pobolj ati. S ijom voljom i dopu tenjem ljudi se plode i ra aju. ozlobljava. Koje je vere? One koje bi i ti bio da si se u istoj rodio. proklinje. ljudi. a kako se pravi Turci vrate u svoj vilajet otkuda su proizi li. to god nije dobro i pravedno. udru ava. Ovo je sav zakon i proroci. A ta bi mi radi da nam drugi ine? Da nas pu taju s mirom iviti u na em zakonu. velika bi nam se nepravda inila! Poznajmo jedanput svu silu ovih re i ± proste su i bla ene i ne trebuju nikakva tolma enja: to god ho ete da vam ine drugi ljudi. a po rodu i po jeziku. pokvareno. nije od boga. a rod i jezik nikada. Ovo su izvori iz kojih izviru sve strasti koje uznemiravaju rod elove eski i koje ine da ovek na oveka mrzi. Bog je sama ve na dobrota i pravda. kako su god bili njegovi ukundedovi. budu i da zakon i vere mo e se promeniti. inite i vi to njima. Svi su zakoni osnovati na zakonu jestestva. ne isklju avaju i ni same Turke Bo njake i Hercegovce. nit' misle i niti pitaju i: koje je vere i zakona . niti se to gleda u dana njem veku prosve tenom. Kad e nestati mr enje i vra ba na zemlji! Kad e srce na e do i u svoju prirodnu dobrotu da u licu svakog sebi podobnog loveka pozna brata svoga. da nas ljube i po tuju i da nam pomognu u potrebi na oj. da nam ne ine nikakva zla. toliko i latinske sljedovatelje. Za sav dakle srpski rod ja u prevoditi slavnih i premudrih ljudi misli i sovjete. slepota uma. ele i da se svi polzuju. jedan drugoga huli. Bo njak i Hercegovac Tur in ± on se Tur in po zakonu zove. to mi ne emo! O na e detinjske pameti! Bra o. Po zakonu i po veri svi bi ljudi mogli dobri biti. rastu. Bo njaci e ostati Bo njaci i bi e to su njihovi stari bili. A za to dakle u svakom zakonu ima zlih i nepravednih ljudi? Nije tomu zakon uzrok. goni.

kojega su god oni zakona i vere. koliko mogu. francuski jezik izu io. te raspo lji nekoliko od ovih pisama kojekuda. za srce i za naravi love eske. preizrjadnu biblioteku s mnogim tro kom sastavio. Na drugom mestu ne u izostaviti priliku za opisati na ire ovoga slavnoga mu a. aprila 13 Tvoj brat i sluga Dositej Obradovi . ljubezni Horva anine! Pozdravi mi s "Hristos voskrese" gospodare Vojnovi e. Kako bih ja. kako gore im srcem ele nauku svojoj deci. Ti gledaj. jelinski i francuski. na 1783. i pro e Sarajlije i Mostarane. moje namjerenije u Lajpsiku! Namah u preduzeti delo. razli ne knjige na svoj jezik prevesti dao i sad namerava Oksensterna "Teatr politi eski" i "Telemaha" s svojim i divenijem na tampu izdati i svom ote estvu pokloniti. razvje trude i se. nigdi nisam bio gdi nisu me elili i ustavljali. Episkopom budu i. za bra u Srblje. Rizni e i Kurtovi a. ljubov. Ja sam iskustvom poznao elju. Evo ti. Vreme e me nau iti jesam li se u mojej nade di prevario. Meni e preko mere pla eno biti kad kogod od moga roda rekne. dakle. ti mi zdrav budi. U sada nje sre no vreme zraci u enija i filosofije do tatarskih granica dose u. Ako li i to bude. brate. ovde samo toliko nazna ujem da je on. Zato. usrdije i revnost gospodara Novosa ana i Ose ana. Nad svima oba e ve ne slave i pohvale dostojni ljubou njej i i preizrjadnjej i gospodin Leon iuka. uzrokuje vra bu i svako zlo ± sljedovatelno nije od boga. budu i da u kolegije ne prestajem hoditi. kad nada mnom zelena trava narasti: "Ovde le e njegove srpske kosti! On je ljubio svoj rod! Ve na mu pamet!" V pro em. za prosve tenije junosti? A to to elim.uznemiruje ljude. i u Dalmaciji Sarajlija i Hercegovaca. Episkop romanski u Moldaviji. mogao odgovoriti na ljubov i prijaznost mojega ljubeznoga roda. Ne mogu premu ati ovde veliko staranje blagorodnih boljara moldavskih za vospitanije i nauku njihove dece: ne ima sad mladi a u Ja u koji ne zna. dakle. mnogi latinski i talijanski. osim svog jezika. U Lajpsiku. koliko mi dopusti moja nauka. ne u se upla iti. kojega usrdije k nauci i ljubov k ote estvu nije mogu e dovoljno opisati. niti u ono to je s moje strane mogu e izostaviti. ja u pisati za um. i svet razuma ak do prostih seljana i do samih pastirskih koliba ra iruju i. nikako bolje ne mogu u initi nego prevode i na na jezik zlatne i prekrasne misli u enih ljudi: i takovim sposobom i roditelje u njihovom blagom namjereniju ukrepljavaju i i u srcam mladosti srpske nebesni i bo estveni oganj ka u eniju i k dobrodjetelji voz igavaju i.

dok i starost do e. k dobrom koncu dovela! Ljubov dru tva i prijateljstva ± slatka stvar. Moja krv. polzuju me kad ih pominjem. Prolivaju o i moje slatkosrde ne suze pripoznanstva i blagodarnosti kad god razmi ljavam veliku milost nebesnog promisla. Zlatni sovjet: "Poznaj sebe!" ± vrlo se kasno prima. to emo sad? Ni ta. koja. to mi jo te ostaje. oba e namerava i nada se da e se ispraviti. Moje iste slabosti i pogre ke.PREDISLOVIJE Slatka je stvar i puna bezlobne zabave i utje enija spominjati se svojih pro astih vremena od samoga nezlobivoga detinjstva i vesele mladosti do mu eskog vozrasta i zrele starosti. za ruku vode i. ne obziru i se nimalo na svoje nedostatke i nesovr enstva. vidi da nije najpametniji bio. da nisko i smireno o sebi mislim. kolika je mojemu srcu uteha i radost kad god pominjem srde nu ljubov i prijateljstvo mojih ljubeznika i ljubeznica. izbavljaju i se mladosti kako mnogovolnujemoga i svirepoga mora. ne dopu ta nam dosta postojanstva da se sami sa sobom zabavljamo i da od sebe daleko ne odlazimo. niti me ini zidati po vozduhu gradove. i da razmislim otkud sam na ovi svet do ao. u moju vlast i predaje mene meni samomu. eli samo i govori: "Kamo sre a da su na i stari pametniji bili!" U trideset godina vozrasta po inje sumnjati da nije ni sam dosta pametan bio. koliko je mogu e. premda ih se stidim. ljude trpim i snosim. Sad mi dolazi na pamet bo estveni sovjet premudroga Pitagora ± da se k sebi vratim. od kolikih bjedstvovanija i napastej izbavila i koliko krat moje sovjete i namjerenija. slatko spominjanje! ini mi se da sladost rajska dovoljna bi mi bila. Po injem malo-pomalo odisati. u kom krv na a vri i misli neprestano lete. Sad poznajem da lovek u mladosti. Trideset i osam mojih pro astih godina napominju me da je podne mojega ivota preminulo i da se k ve eru pribli avam. poma u i mi da se ispravljam. slatko ime. Vreme mladosti. blagodjetelja i blagodjeteljnica. U kolikim nevoljam mi je pomogla. takova i tolika budu i. i od kojih ni do danas nisam se izbavio. Oko etrdeset godina ne dvoji vi e. ne vara me vi e sa sujetnima nade dama. po inje utoljavati se i umirivati. na put. sirje da na a deca i unuci bolji i pametniji budu. koja bi mi za moje nerazumije i nerasudije tetna i pagubna bila. ostavlja mi moje zlatno vreme. da u sebe do em. to sam u njemu . blagodarenije bogu. na dobro obratila i kako adoljubiva mati. meni podoboslabe. i da druge. na put! Jedno nam ostaje eliti.

malo po malo. vidio sam kako svoju decu vospitavaju. da im ne daju kojekakva jela slatka i majstorski zgotovljena. ili premudro napisane knjige itam. O. stroptive i zlogovorljive sluge i slu kinje i svako zlo dru tvo od njih da udaljavaju. ona e biti i najosobitije namerenije ovoga mojega pisanja. U Dalmaciji. o tom mislim. da ih od zlih udi od kolevke i od maj ine sise odu avaju. Poznao sam iskustvom. Rad bih sa svim srcem nauku i prosve tenije razuma. Vospitanije mladosti ± stvar najnu nija i najpoleznija loveku na svetu. S razli ni narodi ive i. upornost. i tako srpske k eri prsima koje su me odojile. u omrazu dovesti. tvrdoglavstvo. istine. Ova materija budu i najpotrebnija i najpoleznija love eskom rodu. sledovatelno i sva sre a iliti nesre a. da prosve tavaju. Njihovo mlado srce k lovekoljubiju i k dobrim naravom. opisuju i razne obi aje naroda i ljudi s kojima sam ivio. konfete i vo a nedozrela. da u moje itatelje polzovati. itao sam. po tenoga mislenja i mudrovanja kako slatkim maternjim mlekom da napojavaju. imao sam pod mojim upravljenijem razli nu bogatih i siromaha roditelja decu. rad bih da nisam sasvim na svetu nepolezan bio. za koje roditelji (o roditelji. Ovo mi je sad moje najmilije upra njenije i najdra i posao: ili razgovore u enih ljudi slu am. ta sam u njemu inio i kud u iz njega po i. da ih ne kvare. o tom se upra njavam i to uzdi u i sebe pitam: otkud sam na ovi svet do ao. kako po nu misliti i rasu davati. Zato nameravam razli ne slu aje koji su mi se u vreme dvadeset i pet godina mojega stranstvovanja dogodili napisane ostaviti. razmi ljavaju i. i kud mislim po i. Ovo. ta li je vredno bilo mojej mladosti. No o ovoj materiji govori e se na drugom mestu vi e. pritom i knjige u enih ljudi koji su o ovoj materiji pisali. srpskoj junosti preporu iti. njihovo mlado srce ljuboviju pravde. Dobre obi aje pohvaljuju i. kolike slabosti i bolesti uma pla nja dece uzrokuje! A svrh svega. a zle pohudavaju i. nahode i se od mladosti moje u raznim opstojateljstvam. iz ta se ra a: samovoljstvo. zlonaravne. ili ujedinjen u kom bezmolvnom mestu hodam. Uzdam se. da ih ne razmazuju. Njihova mlada telesa u zdravlju da sadr avaju: na zdravoj mladosti osnovata je zdrava starost. koliko telesna toliko i du evna. gra ansku i seljansku. barem koliko mogu blagodaran javiti se. i kakova sledovanja razli na vospitanije imadu. ako ne koliko bih rad. Rad bih togod posle mene ostaviti s im e se kogod od moga roda polzovati. Gdi sam god ivio. njihov um i razum. koje sam od mladosti moje elio i tra io. da okre u. dakle. radi u i svakom preporu iti. ovde toliko javljam da u ovom mojem spisaniju blagim i milim roditeljem u vospitaniju njihove dece eli u pomo i. od kojih zlih obiknovenja valja da ih uvaju od detinjstva. U . nepokornost. budu i da od nje zavisi sva na a dobrota iliti zlo a. od sujeverija i kojekakvih ludih pla enja uvaju i ih.inio. slatko i sveto ime!) najvi e valja da se staraju da dobro vospitanije adom svojim dadu. sujetno visokoumije i luda gordost i pro e zlobe koje uzrokuju svu nesre u ove iju rez sve vreme ivota njegova. Dete razma eno lasno biva udovito. ta je polezno.

s bogati i siromasi. koje sam od u enih ljudi nau io i iz poleznih knjiga po erpao: niti u biti ja. s kojima nisam trgovao. jer u imati premnogo uzroka samoga sebe osudavati i pohudavati. prilaga u i pridodavati naravou itelna naznamenovanija i polezne ka upravljeniju itija sovjete i nastavljenija. narave i udi ne poznajemo. dakle. a navlastito ona koja se na tampu izdaju i poslednjim rodovom predaju. nju u s toplim i istim srcem eliti i tra iti. daju i pristojna pravila. mirno i ljubezno izme u sebe ivovati i dne itija na ega. pone e ne poznajemo kako valja ni sami sebe ni druge. i rez koja sredstvija mogli bi taki postati. Pri svakoj vrsti i re i ovoga spisanija smatra u sebe kako pred vsevide im bo ijim okom. kako valja. ote estvu i sami sebi polezni i blagopotrebni. Zato pri svakoj prilici ne u izostaviti. da me je promisal neba opredelio da provedem ivot moj s razni narodi. Pritom. mr enje. pri svakom opstojateljstvu. Nauka i poznanje ljudi nije niti malena niti malo potrebna stvar loveka na svetu. koliko je mogu e. Poznati sebe. to se kasa poznanstva sebe. kako s decom valja upravljati da budu s vremenom dobronaravni i po teni ljudi. samu u istinu ljubiti. moramo jedan s drugim ivot provoditi. s crkovni i mirski. tiho. da o njemu zavisi sve na e blagopolu ije u celom te eniju ivota. ako jedan drugoga ne poznamo? Lasnje je iviti s jednim narodom kojega jezik ne znamo. A to budem i o sebi govoriti. Znaju i nesumnjeno da sva na a govorenja i dela. o tom su se trudili najve i ljudi. ve na sledovanja imadu. U svem ovom spisaniju. u Be u i u Moldaviji poznao sam decina svojstva. no polza bli njega moga prvo i na alno namjerenije ove knjige. uvacu se svakoga pristrastija i licemerija. naravi i svakojake udi. nego provoditi sve svoje ivljenje s ljudma kojih svojstva. i iz kojih uzroka bivaju taki ili drugoja i: kakvi bi valjalo da budu. a osobito samoljubija. s u eni i prosti. i s kim ima najve e posla ovde na zemlji nego s podobnima sebi ljudma? A kako emo jedan s drugim prebivati. iz kojih proizni u i proishode sva njihova namerenija. budu i da koliko nevje estvo. poznati ljude. S kim lovek najvi e ivi. oblek ati i usladiti. ne u nimalo sebe zaboraviti. i do danas o tom se upra njavaju i staraju veliki filosofi. sva je moja starost bila: poznati kakvi su ljudi. dvi enija i dela. budu i da kakvi smo god. Budu i. o njoj u se starati. dakle. premda i to nije malena muka. O ovom poslu mo e se re i kako god i o vospitaniju. a vesma malo ili nimalo hvaliti. nemir. ne bojim se da mi se ne e verovati. roditeljem pokorni i poslu ni. s ljudma i s enama. pravda da je vrlo mu na stvar. I zaisto iz toga se po vi oj asti ra aju: nesloga. Pravdu i istinu radi u vsegda pred o ima imati.Crnoj Gori. njihove naravi i najpotajenija sklonjenija i pristrastija njihovog srca. toliko i mnogo vi e samoljubije zatvaraju nam o i i ne dadu nam gledati . ljudma s kojima ivu mili i dragi. vra ba i sva a. sirje . kupovao ni prodavao. dosadni i vredoviti? Kako mo emo drug drugu ugoditi. da postupamo i da se ophodimo da nismo jedan drugom tegotni. pota ti u se izjasniti.

koju elim kom god od mojega roda uzrokovati. sirje do veka. spominja u se njih i ljubi u ih dok god ivi du a moja. Neka se potaste i pohite dovesti u svoj rod zlatno i blagopolu no vreme kad e srpske k eri i supruge itati: "Pamelu". No i u ovom. nauka i knjige premudrih i prosve tenih ljudi. i ne u prestati eliti da milostivi bog u ini ve no nagra denije njihovoj dobroti. po vi oj asti poznao sam ih dobre. to dobro vidimo i tome se udimo. ili izostavljaju i ono to bi valjalo. koliko sam mogao poznati ljude. No ako je to dobra u nami. a zle pohu davaju i. Ovu u. u tom pogre avaju ili iz prirodne elove eskomu jestestvu slabosti. ili iz neznanja i nerasudija. daju i im na ovi na in blagopotrebnu zabavu. Posle polze i zabave. moje namjerenije budu i ispravljenije narava i obi aja. prosvetile su me i dale su mi vi e poznanstva nego to bih mogao pridobiti iskustvom hiljadugodi njega ivljenja na zemlji. Niko ne mo e se ispraviti ne znaju i u emu i kako pogre ava. dale su mi sposob pro i i dostignuti do najpotajenijih zapletaka srca mojega. u enih ljudi. dakle. I kako prve vospitateljnice i nastaviteljnice ada svojih. mi ne mo emo ni jedan dan u miru. a to nam nije milo viditi. da na svoj jezik prevode. pokoju i ljubovi . istini blagodjetelja elove eskoga roda. prosve tene budu i. materiju kao na ni anu imati u svem mojem pisanju. i ako gdi pogre avaju. ili ine i ono to ne bi valjalo. za supruge i k eri. Vrlo je malo takih ljudi koji samo iz zlo e srca i s namjerenijem ine zlo samo za to im je zlo milo. A svrh svega. Ja. moje slabosti. sveta nauka. imaju i priliku za spominjati i poznanstvu poslednjih rodova predati imena mojih prijatelja. koliko mu niju toliko potrebniju. Preporu i u spominjanju i blagodarnosti na ih unuka imena dobrih i milostivih blagodjetelja koji izvole pomo i da izdam na tampu kako ovu knjigu tako i to drugo koje nameravam iz poleznih knjiga prevoditi.sebe s ru ne strane. oblek a u prsi moje javiv i svetu moje pripoznanstvo i blagodarnost k njima. ljubeznika i blagodjetelja. dobre hvale i. a ko se mo e pohvaliti da je bez slabosti i pogre ke? Dakle. ukra avaju i njihove naravi. neiskazano ute enije i neizre enu radost uvstvova u. bo ji dar. moje pogre ke i budala tine dale su mi na konac poznati da sam slab i nerazuman. nebesni svet. to za le a me emo i dobro sakrivamo. to nam je milo gledati. Da u povod i priklad vozljubljenoj junosti srpskoj. koju promisal neba spodobi svetom u enija osijati i prosvetiti. sastavljaju i na tampu to izdaju. ini mi se da niko ne bi bio veseliji i sre niji od mene. prevode i im izbrane knjige u enih naroda. prosve tavaju i njihov um i oblagorodavaju i njihovo srce istinim blagorodstvom dobrodjetelji i prosve tenija razuma. same e polagati prvo osnovanije njihovog dobrog vospitanija. misle i i sude i svrh stvari nepravo. da se postaraju za matere svoje i sestre. povesti Marmontelove i pro e ovima podobne knjige na svom prostom dijalektu. Da sam kadar sav tro ak sam u initi. "Telemaha". Sa svim tim. uzdam se da mi se ne e za zlo primiti obli enije zloupotrebljenija elove eskih. napajaju i ih razumom i dobrodjeteljiju zajedno s mlekom prsiju svojih. Ne mogu i ina e vozotvjetstvovati njihovoj slatkoj ljubavi.

velike vode. pravda da njemu nije potreba ni misliti ni rasu davati. Ko mo e svim i toliko razli nim ljudma ugoditi! Ja u se samo starati ni ta protiv mojej sovjesti i protiv pravilam zdravoga razuma ne pisati. ako bi se svak sa svoje strane starao za poznati svoje nedostatke i za ispravljati se. misle i i ive i nakrivo! Bog bi morao zao biti kad bi rod elove eski na njihovo zlo i nesre u sazdao. Ako li se ko na e ko bude moje prostosrda no namjerenije i bespristrasno pisanje na zlo tolma iti. toliko potrebuju da se osu e. a drugoga sudi za izgubljena. da iz neznanstva i nerazumija proishodi po vi oj asti na e zlopolu ije. i pomisliti? Otkud dakle nesre a? Valjda je sa strane lovekove. koliko bi svi ljudi na zemlji sa strane bo ije blagopolu ni mogli biti kad ne bi sami svoje zlopolu ije uzrokovali. Ukorenjenije starih obi aja podobno je korenju velikih drva. vrlo ludo poslujemo. Svak se sebi ini na pravom putu. ja nejmam nikakva uzroka s moje strane na njih tu iti se. dakle. biva li svojevoljno i dobrovoljno nesre an? Nikako! Jasno je. O. Ja sam i to predvidio i nisam se tome ne nadao. Valja se malo i usuditi i po eti misliti kako e ljudi na sto godina posle nas misliti. Da nisu se Evropejci . Tur in veli da od boga ne valja ovek da be i. a ini nam se da smo na pravom velikom putu. ko nam sme re i da nismo? gotovi smo namah na kavgu. jer ne moze ute i ni sakriti se. Meni je ao da ljudi koji ne misle. ne mo e uprav hoditi. znam da e me osuditi i o meni zlo govoriti.jedan s drugim iviti ne preziru i. ne sude i ne postupaju sleduju i pravilu zdravoga razuma. da se ispravi. a od po ara. Gubimo se po stranputicama. Ko god ne vidi. a ko god ne ume misliti i suditi. Ko se zadovoljava samo kao ovca i i za drugim ovcama. primaju i za obidu i obli enije obi aja u kojima je on vospitan i koji se njemu dobri ine. zdrav mozak imaju i. a zla nimalo ili vrlo malo. oba e. zaisto ne u radi mene. Na priliku. Ima pravo Tur ine! A ima li Turcin pravo kad veli da ni od kuge ne valja be ati? Jok. vala! U tom ima vrlo krivo. Iz svega ovoga sljeduje da mo emo ljude milovati i ljubiti pohuzdavaju i i osudavaju i njihove krivoputice. za koliko godina su se uglubljavala daleko u zemlju. ne mo e ni svoja dela kako valja upraviti. i sledovateljno mnogo bi mirniji i veseliji na op tedru eski ivot bio. A lovek. ne valja ni da be imo. Mo e jedan isti ovek u jednom poslu pravo misliti. ne trpe i i ne pra taju i jedan drugoga pogre ke. Zato molim neka mi se ne primi za osu denije naroda. za to ina e nije mogu e ispraviti se. a to ko mo e. Od boga ne mogu i ute i. kuge i drugih mnogih zala. no polze radi mojih itatelja: da ako ko ta takovo pri sebi pozna. Meni su ljudi svakoga naroda i ina mlogo dobra u inili. mogu i se sa uvati i ne hote i. ina i lica osu denije zlih obi aja i zloupotrebljenija. ako nismo radi ostati vsegda u prvoj prostoti i detinjstvu. mnogo bi manje pogre avali. a u drugom vrlo krivo. Ako li gdi budem to initi. sebi hude i vrede.

po elani itelji Serbije. Samo poslednji rodovi sude pravo i bez pristrastija o pro astima. u razli ni ostrovi Sredizemnoga mora. koju i ja vami zajedno s svetom razuma i nauke. teta da toliko mnogo isleni narod ostaje bez knjiga na svom jeziku u vreme u koje nauka blizu nas sija kako nebesno sunce. s gore im i punim ljubavi srcem. da sam se silio u initi toliko polze koliko sam mogao. kad me ne bude na svetu. za zabavu. Vreme je ivota na ega jedan minut. i da nisam zaludu ivio. u napredak u ovom delu i upra njeniju nameravam provesti. u Greciji. ta e ova moja knjiga u sebi sadr avati. a me utim izdava u ove moje slu aje. Meni je dovoljno utje enija daju i priklad u enim mojega naroda da sprski po inju na tampu to dobro izdavati. da mi elite od blagoga boga milost.usudili misli svoje popravljati i um naukom prosve tavati. Preporu ujem sebe va ej milostivoj i srde noj ljubovi. od asti i nakratko. i sad u Germaniji da e dovoljno materije zabave i razgovora. o ljubeznjej i i sla aj i slavenosrpski narode. Tebi dakle. Uzdam se u promisal neba da e pomo i mojemu bratoljubnom namereniju. pozna e bra a moja userdije moje k njima posle moje smrti. Dalmacije. ne e bez nje biti. Oglasio sam u pismu k ljubezniku mojemu Haralampiju da nameravam izdati Sovjete zdravago razuma. o kom poslu po injem s pomo u boga truditi se ovde u Lajpsiku. Horvatske. Ako li to gdi bude pogre no. ako ni ta. Toliko prosim. Banata i Ba ke. koja e knjiga sadr avati najizbranije misli i sovjetovanja u enih ljudi s raznih jezika prevedene. i kakvi su njihovi obi aji? Dvadesetipetgodi nje moje prebivanje i putovanje u Dalmaciji i Crnoj Gori. Ute en u po i s ovoga sveta znaju i da sam bra i mojej dobra elio. molim i prosim va u dobrotu i elovekoljubije da oprostite slabosti mojej. nije vi e potreba o tom govoriti. Iz toga to sam dovde govorio mo e se poznati. a po smrti eka nas ve nost. Srema. budu i da koliko mi daruje ivota. Bosne. Toliko mogu jo te pridati da ako ko bude samo zabavu iskati u ove knji ice itanju. u Italiji. u Moldaviji. sam je bog bez pogre ke i bez nedostatka. i to je taman vreme za koje se valja starati i pisati. u Albaniji. Hercegovine. Vami. Ako gdi bude to pogre no. Na i e se dovoljno o troumnih i pravosudnih lica izme u bra e moje koji e poznati iji sam ja interes i polzu pi u i elio i iskao. ekaju i ho e li se koji dobar Srbin na i da pomogne s tro kom. Ja ne znam ho u li gdi s vami jo te iviti i slatkog va eg prijateljstva nasla davati se. u eni e ljudi posle mene ispraviti i meni e elovekoljubno kao loveku prostiti. i va im sinovom i k erma od . Ako ni ta. Crne Gore. ta je zabavnije nego znati kako ivu ljudi po razli ni mesti sveta. Priklad drugih naroda daje mi drznovenije. ostali bi do danas u prvoj gluposti i varvarstvu i bili bi podobni bednim narodom afrikanskim. ovi moj mali no userdni trud predajem! Primite. jedno trenu e oka i jedno ni ta. posve tavam koliko ovu toliko i one koje e sledovati plode i ertve mojega pera. u Smirni. vami i va im poslednjim unukom.

1783. kakvu je silu na meni imalo takovo mojega roditelja sviju ljudi spominjanje. Otac moj zvao se ura Obradovi . OBZNANJENIJE Nameravam izdati na tip trista ovih knjiga. da jedva ga pamtim. no raste i. I to dobro pamtim da moje mlado detinjsko srce krepko bi elilo da i sam njemu podoban budem. koga sam god uo o njemu govoriti. no pamtim. i ele i da njegova deca njemu podobna budu. mora ne to ostati. bila je rodom iz sela Semartona nedaleko od akova. svaka e sostojati se iz dvadeset iliti oko dvadeset i pet tabaka u velikim oktavu. k i Ranka Paunki a. Sledovanje ove istorije pokaza e da sam ja po vi oj asti savr en uzrok imao s ljudma s kojima sam ivio zadovoljan biti. jer oni koji tampaju ne znadu srpski. avgusta 15. Toliko mogu . dobrim bratom ukom nazivlju i ga. no savi e kao jednog oveka pravdoljubiva. koliko Srblji toliko i Vlasi. vsesrde no ele i prebivam do poslednjeg mojeg izdihanija du om i telom sav va u Lajpsiku. ljube i ale svi koji su ga god poznavali. mati moja. po zanatu ur ija i trogovac. nije ga niko bez uzdisanja spominjao. Toliko sam malen ostao po ocu sirota. Kruna imenom. ale i to je mlad umro. rodom Srbin. dok god bog svet dr i. koga spominju. Pogre ke tampe valja prostiti. Dositej Obradovi . i koliko god ispravljam. i tako ljubov i milovanje drugih ljudi da zaslu im. no to pripisujem njihovoj dobroti. Ja sam ga potom vsegda u umu mojem predstavljao ne samo kako oca moga.roda v rod. IVOT I PRIKLJU ENIJA DIMITRIJA OBRADOVI A NARE ENOGA U KALU ERSTVU DOSITEJA NJIM ISTIM SPISAT I IZDAT I Mesto ro denija mojega bilo je varo akovo u Banatu tami varskomu. po tena i preljubezna. kako god danas. Koliko sam mlad bio.

Sin i i Solomiji. to u i i prima. ma navlastito od roditelja koje pre nego boga poznaje. Budim. i ja vratili smo se k na em stricu Grujici koji nas je kao roditelj primio. od sviju. Od to doba po eo sam sve ljude koji bi mi najmanje dobrohodstva pokazali ± za srodne i prijatelje. Ova na a strina. No zar je tako izvolila sudbina da nema srce moje ni ta na svetu emu bi se moglo jako prilepiti. Od koga bih god uo spominjati Varadin. no u ovom ftorom braku vesma je sirota nesre na bila.uveriti da ako je to dobra i s moje strane bilo. mladost prima. tome mora naviknuti. Po smrti matere moje. S im se novi sud najpre napuni. tako prisvojava obi aje. Bilo mi je tada devet ili deset godina. I tako godinu i po pla evno pre iviv i u ftorom braku i rodiv i poslednji plod utrobe svoje. elio bih poznati ljude koji u njima ivu. tako narave. s kojima se ophodi. Pe tu. po malo dana prestavila se zajedno s porodom svojim u domu roditeljskom u Semartonu. tim se i napoji. starija Ilija i mla i Luka. a pritom i mlada budu i. i kad bi je pitao za to pla e. Zato. U devetoj ili desetoj godini vozrasta bez oca. Na a sestra. najve i blagodjetelji i vladjetelji. ne mogu i sama tegotu ku e nositi. Spominjem se da bi je esto nahodio gorko pla u i. da je ivila. Mati moja. voditelji i u itelji. imenem Julijanka. Ova moja nikad nezaboravljena i nepre aljena mala sestrica u petoj godini vozrasta pokazivala osobitu krasotu i ostroumije. dve godine po smrti oca moga po la je za drugog mu a. kako god i svojih roditelja jezik: to vidi da se pred njim svaki dan ini. oni su im i prvi upravitelji. dva brata moja. i moje srce po elo mi je kao proricati da u stranstvovati. namah pri ovoj prilici ne u izostaviti roditeljem napomenuti da se staraju sami sa svojim povotkom deci svojej u vreme mladosti njihove dobar priklad dati. Toliko sam je ljubio da. tako sve misli i mudrovanija onih. bila nam je namesto matere kako god dvema k erma svojima. "Za ocem tvojim" ± odgovorila bi mi. Roditelji su adom svojim najljubezniji prijatelji. alim je koliko da je ju e umrla. imenom Bosiljka. i rad bih bio znati kakva su u njima deca i devojke. ostala je u Semartonu u domu dedovu. bez sestre ro ene po eo sam sebe kao strana i pri elca u istom mestu ro denija moga smatrati. gde po nekoliko meseci prestavila se. ne bi se nigda od nje udaljiti mogao. zaisto uzrokovato je bilo rez vsegda nje spominjanje mojega dobroga oca kojemu i dana nji dan elim upodobiti se i tako ljubeznog spominjanja bra e moje i roda spodobiti se. sve ene koje bi me samo ljubezna pogleda spodobile ± za sestre i srodnice vmenjavati. ostav i udova s etvoro malene dece. najsrde niji dobro elatelji. srce bi moje letilo k tim mestam. bila bi sovr eno podobna materi na oj. od sviju nas najmla a. za ne imati nikakva pripedstvija u iroki svet udaljiti se. Ovde mi se ini da po inje prvi po etak ivota mojega. kako sam obe tao. s kojima rasti. On je imao u domu jednu staricu snahu s dvema sinovicama. to dete uje. i da je ivila. U asavao bih se uju i da ima ve ih i irih reka nego . I danas tu i mi srce spominju i ju. bez matere.

mojim estim predavanjem lekcija. pak ga je u takovo sostojanije metnuo kao da su kurjaci iz njega u ili. po malo dana osim svih mojih vrsnika po eo me milovati. Po eo sam bio hoditi u kolu jo te za ivota matere moje. kako svr im moj bukvar. za izbaviti me od vsegda njeg pla enja i dati mi derznovenije. dao bi mi ga opet. Vide i me da mi je milo gledati druge dece nove bukvare i aslovce. zadovoljan mojim mirnim u koli sedenjem. pokorna i prile na. dobra odve i milostiva srca budu i. Moj gospodar magister (on se nije dao zvati me terom) imao je zaisto na mene osobiti pozor. ja bih s njim zajedno po eo plakati. Meni je vrlo lasno bilo naizust u iti. obe tao mi. i tako za dve godine dana znao sam napamet ne samo katihisis no i razli ne druge rukopisne ve ti s tolkovanijem. i pamtim dobro da sam imao veliku radost idu i s bukvarom u ruci u kolu. a pritom ne imaju i nijedno mu ko dete. Samo mi je ao bilo to mi je bukvar izderat bio. kazao mu je da je naumio. S ovim moj tetak Nikola u inio osobito poznanstvo. U ovo vreme u akova koj koli slu ilo se izmenjenije. kad se dobro izu im. Ovakve preporuke imale su veliku silu. kao da bi imao posle njega namah na mene red do i. A pritom. da kako bi kom detetu firgaz ili ferulu po eo davati. pokloniti nov aslovac. budu i iz njega u io moj brat Ilija. to jest Pravoslavno ispovjedanije. koja je dva posla s ovim izmi ljenjem ispravila:mene sirje u ve e poznanstvo i ljubov s starcem me terom dovela i mom bratu Iliji uzrok kri ati i kavgati se. za ne izostaviti ni jedno opstojateljstvo koje mo e imati kakav god sojuz s vospitanijem. o eniti me i zapopiti.Tami i viso ijih planina nego unke oko Semartona. tolkuju i mi svaku lekciju na prosto srpski. mojim tihim i boja ljivim postupkom. ne imaju se ni esa bojati ni stra iti. sakrio bih se u oltar. hote i oblek ati strinu Bosiljku. i da dobra deca. preporu io me je njemu krepko i svoju preporuku esto bi potkrepljavao aste i ga i kupuju i mu na dar kad fajn e ir. dobri me ter. i ispunio je obe tanije. ne dala. kad bi god bio u crkvi. Mlogo bi mi ga krat kod ku e oteo. kad par svilenih velikih marama. Me ter starac Dobra (tako se je zvao moj prvi u itelj). ispri avaju i se da on nije bio nakanjen osvojiti ga. Ne znam za koji uzrok akovci inili su do i namesto starca Dobre nekoga Stefana Mika inovi a. I vide i me odve boja ljiva. to on pri svom starom izmrljatim aslovcu ostaje. Posle prestavljenija moje mile i slatke roditeljnice ostao sam u e i se psaltiru. no da mi ga je na malo vreme uzeo bio da vidi to u ja initi. Ne znam je li to njegova milost k meni bila ili majstorija moje slatke matere. neka mi se oprosti da se malo natrag vratim. po sovr enju psaltira dao mi je u iti katihisis. mole i me da ne ka em ni ta me teru. Moj tetak Nikola Par anin. imaju i neku prirodnu sklonost to novo nau iti. uzeo me k sebi s namjerenijem da me vospita namesto sina. po eo se sa mnom razgovarati. . no kako bi po la u kolu. kazuju i mi uzrok za to je on prinu den neku od dece nakazivati i biti. No. vide i me prile no hoditi u kolu.

Pahomije. koju je on imao. kako u sad dati poznati. Meni bi ao bilo to uju i. gdi bi god majstori i momci ili. On bi mi rekao da evangelije to u i. gdi nema stope oveka iva. Banat bi mnogo sre niji bio da je pun pustinjika nego sela. Razmi ljavaju i ta su stradali mu enici. sad ja vidim da bi bolje bilo da ti te knjige nisu itao. Moj blagodjetelj po eo je doznavati moja udnovita elanija i namjerenija. a kad bi mi palo na um ta su pustinjaci radili i poslovali. pomo i pokoj u starosti svojej. i sveti Sava srpski. vla ko pou enije. Po mojej tada njej pameti. Ja. da e u meni imati utehu. a on bi onda. i ne uju i da se oko njih gdi nahodi kakva pe tera ni pustinja. Ja bih mu onda po eo kazivati ta je u inio sveti Antonije. njegovu slatku nade du. napuniv i moju glavu detinjsku s kazanijami i s prolozi. kazivao bih mu od jutra do no i povesti iz prologa. micaju i glavom i uzdi u i. varo i i gradova.do epao bih se vla kog kazanija iliti pou enija. nijedan nije ostao nepro itat od mene. Tolkovanije moga magistra pomoglo mi je da razumevam prologe. U sada nje vreme. odgovorio: "E moj sinko. Onufrije i hiljadu drugih. no da moja detinjska pamet i glava nije jo t kadra razumeti ta ho e evangelije rez te re i. Ove sve stvari mile su bile mome dobrom tetku i po njegovu mnjeniju vrlo polezne k namjereniju koje je on sa mnom imao. mnogo krat bi me zagrlio. naumio sam bio savr eno da se posvetim. i da ja nepravo inim. dobro u i. krepko bih elio da se namerim na kog pustinjika da s njim odem u egipetske i u arapske pustinje. no zaludu. radio bi svakojako od toga odsovjetovati me i odvratiti. Dve-tri godine ovo ine i. niti je mogao moj dobri blagodjetelj predviditi da je ba ovo bilo uprav protiv njegove nakane. i zaisto ja sam vesma njega ljubio. Kako bi ko po ao u Sen ura . ljubio i s ota askom dobrotom bi me obli avao to ja njega ne milujem kao on mene. po ao bih i ja s njim s nakanom da na em kakvu pe teru iliti pustinju i da tu ostanem. manastire nedaleko od akova. ko se god kalu eri. pak bih se neveseo vratio u akovo. sujetnom pokazuju i. svakom bi se mililo slu ati ono to ne zna. roda i roditelja. nije ovo mesto za mene. kalu eri se ili iz . ja bih te ko alio to i sad ne mu e hristjane. mislio bih u sebi. Parto i Bezdin. a ne budu i nimalo kadar svrh esa libo kako valja misliti ni rasu davati. Jeftimije. valja da se odre e sveta. i da je meni potreba ekati savr ena vozrasta i zrele pameti za mo i razumeti silu evangelskog u enija. pak bih itao do savr enja crkovnoga pravila (poznato je da u akovu sva deca srpska znadu vla ki). tu bih ja i ao kazivati kazanija i itija razli nih svetaca. no onde vide i da kalu eri jedu i piju kao i drugi ljudi. Ja bih mu odgovorio da evangelije u i: ko ho e da ugodi bogu i da se posveti. No ko e meni izvaditi iz mozga pustinje i pustinjike i sve kojekakve stvari s kojima sam ja bio moju budalastu detinjsku glavu napunio. Iz ovoga nek svak pozna kakva je stvar da dete uje i ita ono to nije za njega. evangelije i prologe znao sam napamet. mlogo bi me puta popovi karali to kvarim crkovne knjige. te bih se ja namah dao za zakon ispe i. Ko bi me god hoteo slu ati.

hote i moj tetak da ga vezana po lje u Tami var. kom nije dosta novce po tu em vilajetu kupiti. svetuju i te. Moj tetak po mnogoj viki i ukoru i mlogo moljen igumnom mesta. dva igumna. no onda ko e ludu dati pamet? Moja glava. dobro je i potrebno da od svojih starijih i prijatelja savet i te. sa Svetogorci i s ovima koji se nahode u na i vilajeti: najmanja im je starost svetinja. nazivlju i ga turskom la om i skitnicom. vide i se iznenada u takoj fortuni. valja da se stara kako e i on sa svoje strane drugima na polzu a ne na tegotu biti. ko misli s ljudma i me u narodom iviti. ni ta tu eg ne ele i. "Ha. i da je on mene hoteo u Sen ur u ostaviti. po nekolikom mu anju opet bi po eo s ve im userdijem govoriti: "Moj Dimitrije. pe tera i pustinja gdi iv ovek ne dolazi. i da lovek pravedno i po teno u svojej ku i o svom trudu i muci sa svojom enom i decom ivi." Meni se inilo da je toga igumna bog poslao da me izvede iz akova kao iz Egipta. siromah. Ja tebe ljubim kako god da sam te rodio.neznanstva. zaklinju i se i preklinju i da on toga ne bi za glavu u inio. i da eka svojih dvadeset i pet ili trideset godina. Po ao sam s njim do Sen ur a. sa Sinajci." Vide i da ja ne znam ta u mu odgovoriti. a ne moju. s kojim se je poznavao. a on ho e da decu u Tursku vodi!" Iguman. Crkovni iliti mirski. Ako li se na e koji od mnogih da ima kakovo drugo sklonjenije. veruj ti tvom babi (sva deca. kako ni roditelji svoje dece. Ako li ti mene ne poslu a . Onda ti moj De anac. uju i od njega da u turskoj zemlji imade planina. Na nekoliko dana posle ovoga razgovora bio sam se kradom spremio da po em s jednim igumanom De ancem u Tursku. ja se ne u kajati za dobro to sam ti u inio. meni imade blizu pedeset godina. moja bra a i bratu edi. pak eto ti ga oko pono i u manastir. doma i i strani. ili da mu je lak e iviti. ljudi su kako god i mi: jedu. pravdao se kako je god mogao. Ja sam ostario s svakojaki kalu eri. tu ti se ovek lasno mo e posvetiti! Valjada je bog tu zemlju blagoslovio te samo u njoj ima pustinja. i da spase du u moju. Mal' se nije sijaset u inio s mojim De ancem. ni ta drugo nije mogla u sebe primati. uzja e na konja. da je kadar poznati ono to misli izabrati. No tebi ka em da je prava svetinja da mla i starijega slu a. ja sam iskustvom poznao love esko jestestvo. jo te pri a ami. piju i rade da steku novaca. to ti je moje mesto!" ± viknuo sam ± "a bla ena turska zemlja gdi ima takih pustinja koje ljudi sa svoji gresi ne skvrne. meni e bog platiti na drugom svetu. babom smo ga zvali). kako ga i sam sad poznajem. vide i se izbavljen . "Ljudi pametni i koji mogu be e iz Turske i prelaze u mirna carstva hristijanska." Svak lasno mo e poznati kakav je ovi savet bio. Moj dobri tetak to osetiv i. To govore i. no je tebe alim. napunjena budu i pustinjami neprohodimimi i pe terami. toga se ni oni sami ne odri u. s Jerusalimci. uti a se i sedne s njima piti. nego ho e jo te i nerazumnu decu u Tursku da prevodi. tvoju sre u elim. kao i drugi koji imadu familiju na vratu. da se deca svojih roditelja ne odri u. ja ih ne osu ujem.

do li smo u omrazu svetu i vilajetu. De anca da sam mogao. Ja sam sovr eno tada verovao da na mene bog popu ta isku enije da vidi ho u li ja u mom svetom namjereniju postojan biti. Jednim slovom. svak se nas uklanja kao od kurjaka. Smatrao sam ga kao slabu trsku koju najmanji vetar koleba. i mislio sam u sebi: "Bre. Mome se dobrom tetku inilo da leti od radosti sve to slu aju i. sam se sad udim kako sam mogao taki biti! Par e oveka u to doba. stajao sam onde kao udljiv konj kad stane usred blata i koliko ga ko vi e iba i bode da se iz blata izvla i. sad se ni ime Hristovo ne spominje. u veliko je prijateljstvo s De ancem do ao. niti sam ja mogao ina e misliti. predstavljaju i sebi da je istosrde no elim da se posvetim. kao oveka nepostojana. nego turski pustinjici i dervi i u njima ivu. gre ni i plotski ljudi. tako Sinajci. kako emerno kalu eri skitaju se od sela do sela milostinju prose i i Turkom novce daju i. u po sata takovog razgovora. Nakratko. milost ote eska i ljubov. po ne kazivati kakva je beda i nevolja u Turskoj. kako kuga mori. on. boja ljiva i stra ivicu koji. oni su svi bili pred mojim o ima slabi. govore i: "Ko e me odlu iti od ljubovi Hristove?" . ne budu i svet. U mom milostivom blagodjetelju ja nisam tada ni ta drugo mogao viditi nego jednog prostaka koji nije itao nikakva kazanija ni prologa i koji iz preizli nje mirske i plotske ljubovi protivi se mome spaseniju. nerasudija i sujeverija. bih ga s obema rukama stisnuo za grkljan i zagu io bih ga. tako Svetogorci i tako svi drugi to ih je god. namesto to bi napred potegao. no ko bi se nadao." Niti je izostavio da ne ka e kako u pustinjam egipetskim i arapskim. nego iz nerazumija. Sad. sam ispovedam. ne da ni drugom da se posveti. dajem drugima misliti. premda nije proishodila iz zle volje i srca. Dobrota neiskazana. bi se odrekao vere i zakona. A kako je meni bilo to slu aju i. uzdi u i alio sam njihove du e kao izgubljene. kako ljudi nevoljno ivu. tako Jerusalimci. gdi su se najpre sveci svetili. sve je to onda bilo pred mojim pomra enim umom kao pristrastija ovoga sveta koja odvla e oveka od boga! Moja tvrdoglavica zla je bila i opaka. ko li e mo i verovati kakvo je i koliko moje uporstvo i tvrdoglavstvo bilo! Kakva je bedna stvar kad mlad ovek obikne samovoljstvu! Na moju du u. a drugi idu te mi stoje na putu i ne dadu mi. koji sve svoje bla enstvo nahode u a am ispijanju. kupe i Turkom novce. oni su je prisvojili i u d amije obratili.belaja. Evo u kakvo su me sostojanije doveli bili moji bez rasu denija prolozi. a pritom a u po a i ispra njuju i. da se nebo i zemlja slo i da mi naprotiv stane. jer su znali da edu im kalu eri neprestano za njih novce vu i. ako ko iv mo e nek' upotrebi svu silu uma svoga za poznati kakova pakosna upornost i kakova crna neblagodarnost ra ala se u meni iz isto nika mnime svetinje. a manastire su sve ostavili. Ja sam sam bio pametan i knji evan. natrag uzmi e. jer kako nas gde sretne zna da e ograjisati. da se ne po lje vezan u Tami var. je u oti i te oti i!" Nisam nimalo sumnjavao upodobiti sebe apostolu. "I ko bi se mogao dosetiti turskoj politiki i lukavstvu! Gdi je god koja lepa crkva bila. i sam.

ne staramo se toliko. ostaju u prevari i u zlu. a to je gore. dok god ne udari gdi glavom o duvar. ha. mora u celom ivotu zlopolu an biti. ne imaju i nikakva iskustva. budu i naga i hote i da i druge svla i. Iz prve mladosti uju kojekakve prepovetke. ako jo te vide i priklade nevaljale. pokazuje. onda se ho e mnogo truda za pretopiti ga i preliti. ona je pobegla i sakrila se u jedan bunar. ina e. Stara je basna. "Ha. ne tamo!" ± po ne sam sebi govoriti. sre an ako se to ne slu i kasno. Dok je taj vosak jo te mek. ne damo sebi truda za istra iti i raspoznati prave znake iste istine. smatra je s jedne strane. no za poznati je. boje i se da ne progledamo. nije nam dosta da nam ko ka e da je zlato. Ja sam od . niti sve to se sija i blista dragi kamen. s vi im vnimanijem nego se zlato meri. vide i da je zato ljudi dobrovoljno ne trpe no da na nju mrze. koliko smo neradivi u istra ivanju istine! Zlato kad uzmemo u ruke. koju bi valjalo izbliza viditi. takove kakvi su. potrebalo bi je sa svih strana pregledati i dobro viditi. O ovoj potrebnoj i poleznoj materiji na vi e mesta spominja u. dok se jo te mo e vratiti i na pravi put uputiti. potrebuje rukovo enja i nastavljenija. Mi bi se u asnuli kad bi dobro mogli i hoteli rasuditi koliko su hiljada godina neke velike la e za istinu i lukava licemerija i prelasne pritvornosti za pravu svetinju dr ate bile! Ovo sve bezlobna i slaba mladost nije kadra rasuditi. je li te ko i savija li se kao isto zlato. Pak se udimo za to su neki mladi i puni vetra. lasno ga mo e pretopiti. preliti i preobraziti. sam ne mogu i pravo o stvarma suditi. jer ina e ne e biti primljen. zasad sam hoteo nakratko nazna iti otkud proishodi mladih ljudi upornost i tvrdoglavica. samovoljice. ako ne imaju koga ko e s njima upravljati i od zla odvra ati. pri onom ostaje. A za istinu. Zato ko eli k njoj do i. i svaki dan vi utvr avaju se u tom i ukorenjavaju. to je ko ispo etka uo. Mlada je du a podobna mekom vosku: u kakav ga kalup metne i salije . padne u nesvest. ako li toga nema. da istina. to vrlo upamte. i sami se ude kakve su pameti bili do lane! O. da mo e tu koja mu je u ruci razumeti. no dobra. mora biti zadugo tvrdoglav i uporan. koju za razumeti ili bi valjalo da ima vi e iskustva.Evo kakovu silu imaju prve nauke s kojima se mlado srce napoji i napuni! Mlad ovek. K onom ta su uli. ili da je itao druge knjige pre. no sami razmatramo imali u sebi znake pravoga zlata. Mlad ovek ita jednu knjigu. idu i kud ne zna. ne smemo ni misliti. Koliko puta najiskusniji ljudi drugoja ije misli danas negoli ju e. koja je sama zlato uma ne ega. starije i iskusnije od sebe ne hote i slu ati. valja da svu e sa sebe sva svoja mnjenija i mudrovanija. istinu od pritvornosti i la ljivobasnovitih izmi ljenja raspoznati. Ko se je nau en rodio na svet! Gleda mlad ovek jednu stvar izdaleka. visokoumija i upornosti. i nije joj za zlo primiti. imaju i vsegda na pameti da nije sve to se uti zlato. i da ih nage. ostaje u tami i u prevari. rez dugo vreme bude tvrd kao gvo e. Evo ti uzrok. onaki obraz od njega napravi . na terazijama uma i rasu denija izmeriti.

neka sljeduje. onda u sre an biti!" No moja glava. an elom u podoban biti. kako sam malo povi e kazao. koliko znam. onda ne u aliti vi e to mi bog nije nijedno mu ko dete u ivotu ostavio. ne u sebi nimalo pra tati. dobro. sudija biti. Evo. i to bez svake ale i sumnje. kako sam dakle mogao k volji moga tetka toliko upornosti pokazati? Ovi dobri blagodjetelj mlogo bi mi puta s roditeljskom milo u govorio: "Baba e tebi prekrasnu devojku isprositi. Iz ove male istorije koja sljeduje to e se poznati. da je moj tetak namesto sebe metnuo bio mojega vrednoga magistera Stefana da me on posavetuje. bra o ljudi. nego da me najlep a srpska k i u svoje nezlobive. no polzu bli njega mojega. ini mi se da bi mnogo vi e posla opravio. Nikad doveka jutrenja. jer e samo onda mo i o svemu uprav suditi. Kazao sam da ja ne u sebe imati za poglaviti uzrok i konac ove knji ice. Dobro. I tada. ako to pozna da je dobro u injeno. Studen. Mo e ko pomisliti da se ja sad kajem to sam se zakalu erio i zato ovako pi em. pak kad te vidim u mojoj ku i o enjena. iste devoja ke naru i zagrli! Ja pohuditi sebe i drugim gre nim ljudma upodobiti? Nipo to i nikako! Ja u djevstvo moje hraniti. i hote i da pre vremena svrh djevstva i enidbe mudrujem. mlogo bi puta redni pop bez nikakva praznika samo njemu za hatar morao u crkvu do i. Ja. vidi emo i tu svetinju! Zasad oba e ovde ne mogu izostaviti da ne u inim ovo nazna enije koje e slu iti mojim itateljem za zabavu i za odmoricu. ako li pogre eno. Sam u sebi po mojej savesti. ne znaju i ni to je jedno ni drugo. nek se uklanja. Koga o eniti? Mene? Sa uvaj bo e! Bolje sto puta da me kakva svirepa lavica ili medvedica s noktima svojima na par eta rastrgne. No ja molim svakoga ko bude itati ove moje slu aje.jestestva iz detinjstva bio stra iv i po vi oj asti drugima pokoran. neka ne hiti pre suditi. kao pred vsevide im bo ijim okom. drugoja e bi mislila. PO ETAK GRE ESKE KNJIGE Naho a e se u to doba u akovu neki starac Dima. Grk. puna svetinje. i neka ne ini nikakva zaklju enija dok god ne o ita i ono to e sljedovati. bio sam sasvim naumio i navalio da se posvetim. pravdu ne u sakriti. . ve ernja i sve to se god u crkvi posluje ne bi moglo bez njega biti. Ne u sebe nimalo tediti ni izvinovljavati. kakav sam vam ja onda svetac bio! No prirodno morao sam u takovu krivoputicu i zablu denije upasti itaju i knjige koje nisu za mene bile. Po svoj prilici. A moj ljubezni itatelj samo nek' eka dok svu ovu istoriju od kraja do kraja o ita.

ki a. ako ni ta barem "Nin apoliis ton dulon su. ni ta to nije moglo njega zaustaviti da se on ne na e u vreme pravila. ujem jedanput da je Grkom do ao jedan daskal da im u i decu. Moje od detinjstva prirodno ljubopitstvo k svemu onomu to ne znam po elo me je kao podbocavati da mi je nau iti gr ki. to bi sve on itao gr ki. pred crkovni vrati stajalo bi ga vika. nego jo te kao da sam i u gr ke haljine i iroke dimlije obu en. a moja teta Marica ni ta se nije me ala u moju nauku. njojzi je samo milo bilo da ja idem u kolu. Ove sam re i gr ke najpre nau io. k gr kom daskalu u iti gr ki. ako li bi se slu ilo da mu to koji put protopop ili koji drugi pop otme. blato. al' eto ti dvavelika aka iz moje stare . epsilon. vladiko" ± crkvena pesma. kao da nije u njojzi nikakve molitve bilo. delta. pak kao da ga je bila po napitku vode zaboravljenja zaboravila. delta. esto od njega uju i: "Katarameni papades pu katonde metismeni".vru ina. gama. despota. ko e biti u eniji od mene! Le u i u postelju sve mi je u usti bilo: alfa. koja ima prvorodno edo svoje pri sisi. morala je kratka biti. uzima ado svoje k maternjim nedram. "Spodobi. On zaisto. slatko ljubi i sisu mu daje ± tako je meni bilo kad sam prvi put k slovam dobrodjeteljnoga Sokrata do ao. takova i tolika moja radost budu i. Kao da je du a moja pre mnogo hiljada godina u kom Pitagorevu u eniku bila. i vi e puta. milo grli. oti ao bi srdit iz crkve. Ovoga.1 ini mi se da bi se svi parosi akova ki u ono doba vi e njegovoj smrti obradovali bili.2 na ve ernji o itati. ne bi nikada na nju do ao. du e". i "Ninje otpu taje i". pak ti se pome am me u gr ku decu. "Blagoslovi. A meni se u inilo da sam taj dan u bo ijem raju bio. Eto ti sre om. kad ne bi se nadao da e. kako e se namah viditi. uspavano u kolevci milo edo ostaviv i. malo po malo previkle su mi u i k gr kom itanju. vita. epsilon i pro aja. O. Mislio bih u sebi: kad jo t gr ki nau im. dan radosti neiskazane i bla enstva neizre enog! I zaisto. pre pravila i pre nego bi se crkva otvorila. nose i pune prsi nektara love eskog ivota. starca Dimu svaki dan slu aju i. Ja ti namah sutradan metnem moj katihisis na gredu. i na e mili plod utrobe svoje gdi pla e i tu i za sisom. i kao da je znala jedanput zlatni i slatki Sokratov i Omirov jezik. vita. pak istom ujedanput opet kao da se je s medoto nom slado om njegovom sastala i s gore im srcem i du om po ela ga u iti. kad otide gdi u kom iluk na ast. i ljuto bi gr ki psovao i ru io popove to zaka njavaju. pak ti odem 1 Prokleti popovi to se zapijaju 2 "Sada otpusti roba tvoga. iliti mojom nesre om. Tako je meni bilo gledaju i gr ka slova i izgovaraju i: alfa. nego da im je bio dodijao i haka do ao. Moga tetka Nikole nije tada bilo doma. bilo u koju bilo. "Svete tihi". i kad se vrati. Spavaju i sanjalo mi se ne samo kao da gr ki savr eno itam i tanje i lep e nego starac Dima izgovaram. Kako je jednoj mladoj i milostivoj materi. dakle. gospodi". probudiv i se tolma io sam moj san na dobro. gama. Istom spremaju i se da po em k mom daskalu.

nit' znam ta se je od daskala posle toga slu ilo. Moj obi aj nije bio silom ni s pratnjom velikih aka u kolu i i. Mene polo i? O polo ili ga u nosila! Mene boja ljiva i stra ljiva koji. ne sovjetujem roditelje i starije da ga upotrebljavaju. gr kog daskala. iz svoje glave ni ta ne valja da po inju ni da preduzimlju. stade lupnja dvostruke kamd ije po goloj ko i. Nije mi najbolje bilo i po elo mi je srce na zlo slutiti.kole u o e u ku u govore i da moj pre nji magister zakteva sa mnom razgovoriti se. ovo je obi aj bio mog mla eg brata Luke da ga svakog ponedeljnika dvojica il' doteraju u kolu ili dovuku. . kao nasmejavaju i se. povali e ti me i protego e na klupu. jer nit' sam ga ve vidio ni za njega uo. A on meni: "Da zna . da savr eno upamti koliko istinu moji re i. Stra no i silno lekarstvo od samovoljice. da zadugo ne zaglu am. no s druge strane ne obli uju i me moja savest da sam to zlo u inio. Jednim slovom. Ja vidim da mu smej ne ide od srca i da u njemu imade ne to usiljena i lukava. uzmem moj katihisis. mo e biti da ja ne bih ostao nepokolebim u mom namjereniju da se ho u te ho u popustinji iti. Na nekoliko godina posle ovoga priklju enija jedva se je u mom srcu po drugi put elja Omirova jezika probudila. iz Dalmacije u Korf. Dakle. silu upotrebe. pita me gdi sam ju e bio. jer ina e njima je nalo eno da. to e biti sad moja starost. dam sebi drznovenije i. i san s dimlijama. te ti istom ujedanput pre em iz Srema u Dalmaciju. istom vikne: "Polo i!" Ova bi mu gorka i emerna formula bila kad bi zapovedio koga povaliti. koje da je hoteo i moj tetak upotrebiti. u asnuo bih se kao da grom blizu mene padne. odvali mi jednu duzinu udaraca tako gore ih da usijato gvo e ne bi moglo gore e i. i da namah po em ne kasne i niti odla u i. razvje u krajnjej nu di. pridodav i da je on ne to na uo. niti znaju i ta u od sveg tog posla misliti. otarem ga od praha." Ovo izrekav i. Ova ceremonija takvu je silu na meni imala da sam prokleo starca Dimu. no da bi rad za ve e uverenije od mene o svemu izvestiti se. valja im dati poznati da im ne e posao na dobro izi i. da ljudi mladi. ka em svu istinu. Moj magister. po em i do em u moju staru kolu. kad bih za kog drugog ovo grozno izre enije uo. i sam nasmijavaju i se. ako li kad po nesre i u takovo isku enije upadnu. koji starije nad sobom imadu. iz Korfa u Moreju. poznavaju i moju nevinost i ne vide i ni ta esa bi se pla iti mogao. toliko i kad si po eo gr ki u iti. no sa svim tim. iz Moreje u Svetu Goru. jedni za ruke i za glavu a drugi za noge. Dr e i me tako protegnuta kao volovsku ko u. a iz Svete Gore u Smirnu. ako nu da bude. uzdrktao bih kao da me groznica trese. epa e ti me etvorica. Dimitrije.

pazare i kupuju.est momaka s kojima bi hodio po veliki pazari u Banatu. Tako ono isto s im je on bio naumio da me od moga puta odvrati. pak bi oti ao. i soldate Talijance talijanski. pome ao sam se s njima. jerbo drugi momci. Pri ovom sam bio godinu i po. Izme u pro ih raznih razgovora. Kao pod imenom da u to poslu iti. a meni u onom svem to nakanjujem pomagala. niti kome to sam pre itao kazivati. vide i i kalu ere. Stvar je bila zaisto razumno izmi ljena. No kao da je nada mnom nekakva sudbina bila koja je svim njegovim izmi ljenijam smetala. namisli jo t jedan posao sa mnom. Moj majstor imao je svoj du an u ku am gospodara Jove Mucula. ja. dao bi mi koji gro i . po ela se ra ati u meni elja kako bi mogao ova dva jezika nau iti. porazgovorio bi se sa mnom i pitao bi me kako mi je. ne da idem s drugi momci po Mahali ili Fabriki etati se. Vide i moj majstor da dobrovoljno pi em. gledaju i svakojake ljude i njihova upra njenija.KAKO SAM POSTAO KAPAMAD IJA I TRGOVAC Vide i dakle moj blagodjetelj da nije mogu e meni stranstvovanje iz glave izvaditi i da ja gledam svaki dan kakvo blagovremenstvo da kudgod ute em. uju i mnoge u Tami varu da govore nema ki. davao bi mi kojekakve stare od mnogo godina teftere da prepisujem. Jedva bih ekao da nedelja ili koji praznik do e. prodavaju i koje ta enama i devojkama Nemicama i Vlahinjama. to mi nije nimalo po udi bilo. povazdan bi se s njima alili i smejali. po ao sam gledati vladiku na asti. Da mi da poznati ta je tu instvo i tu hleb. no da se na itam psaltira i katihisisa. hode i po pazari i u e i se iti. na ovi na in po eo sam se bio kao zaboravljati i prva toplota k pustinji estvu i k pe terami po ela u meni sasvim hladniti. hode i po razli ni pazari. po eo sam razmi ljati svrh re i babe Nikole da se sad niko ne kalu eri da se posveti. davao bi im iti. odvede me u Tami var i dade me jednom majstoru kapamad iji i trgovcu. Moj bi baba Nikola esto dolazio viditi me. Jo t k tomu jedan osobiti slu aj dao mi je mnogo misliti svrh kalu erskoga ina. Ovi je imao vsegda po pet. a kad ne bi bilo pazara. pri koncu obeda po . da se svi za stvari ovoga sveta staraju: kupe milostinju. koje sam ja rado poslovao samo da ne ijem i espap da ne name tam. imaju i poznanastvo s slugama doma. izabrao me bio kao za pisara. mene je na isti put metnulo i uputilo. posovjetovao bi me da sam veran i poslu an. niti bi kad imali volje to svetinjsko slu ati. na dobri konji ili se voze ili ja u. i ne upa aju i u meni elju da se k njemu vratim. koliko stranske toliko i na e zamaljce. Pri svem tom. ne imaju i vremena o ovima stvarma misliti. Ovi aste i jedanput na ega tada njega Episkopa Georgija Popovi a. Ja nahode i se u ovom novom sostojaniju ivljenja. no ni ta to meni niti mi se mililo nit' mi je i lo od ruke. moji kamarade. broje novce. Ne itaju i vi e prologa ni pou enija.

Apostol Pavel javno u i da Episkop. nego u miru u gradovi i u seli me u ljudma i enama. no ja volim da me ljudi za svoju prostotu osu davaju. protiv javne nauke apostolske. sestra doma inova. kad su se kalu eri po eli mno iti i arhijerejska dostoinstva primati. ovek budu i od tela i krvi. i. koji postom. svi koji su bili pri trapezi po eli su se krepko smijati. ujedinjenije i samo a. Gospo a Kalinovi ka. i. ne bi li bolje bilo da se slepe ra amo?" "Ne dao bog. On nije odre en da u pustinji ivi. to su god enske o i oveku. Vidimo da po prvom Nikejskom saboru otac svetoga Grigorija Bogoslova Nazijanzina.slu aju uvede se ovi znameniti razgovor koga sam vrlo slu ao i upamtio. mi smo ene na pakost svetu. Al' kako je vidim. ako nije o enjen. A posle. i zaisto dostojan je da ga ovde opi em." Na ove re i dobrog i prostosrde nog Episkopa. trud i muka potrebna je za othraniti i do savr ena vozrasta dovesti ada svoja. Hristos i apostoli jeli su meso. ada moja. uzdr avaju i se od smeja. imaju i take zle i pakosne o i. i tako suv i okoreo jo t ne valja da se u sebe pouzda niti da izi e pred enske o i. to su i ovekove eni. po kojej nauci i po pravoj pravici i sudu zdravoga razuma Episkop ne mo e nipo to biti monah. tako sveti Spiridon i mnogi drugi. malo pomalo uveo se obi aj. Episkopi su bili mirski poglaviti sve tenici i imali su svoje ene. koji se odrekao sveta i prebivanja s ljudima. nego da me moja sovjest obli ava i osu dava kad bih potajno i kradom jeo. a arhijerej e re i: na alni jerej. u esnom braku ive i. A osim toga. kako nas Vi opisujete. Monah e re i: sam. kolikom bjedstvovanijem i bolestima podlo na je . Episkop: "Mene mnogi osu uju to ja publi no meso jedem. Zna bog ta ini. kako ga je bog stvorio. da ja bez svake ale besedim. Ova simpatija iliti sostrastije ulivena je od boga u jestestvo love esko za umno enije i sohranjenije roda. A ta se kasa enskih o iju. i tome pridodaje uzrok govore i: "Ko nije kadar svojim domom i familijom upravljati. one ne valja da se s njima odve ponose. vi moje govorenje na alu okre ete. i trista i vi e godina posle njih. kako e on biti vredan cerkvom i narodom upravljati? Vidi se da su Episkopa prvi poglaviti mirski sve tenici. za to dakle Episkopi da ne jedu? Ili se zar ho e da smo mi bolji od apostola? U vreme apostola. nespavanjem i neprestanim trudom valja tako da osu i telo svoje da mu se (kako veli sveti Jefrem) trbuh za le a prilepi. planina. no verujte mi. Mnoga starost. tako brat Velikoga Vasilija. "Bolje bi bilo da polak sunca potamni nego da lep a polovica elove eskoga roda bez sveta ostane. koje su pune magneta i kadre su najsuvjem telu ivot i dvi enije dati. moj sinko!" ± odgovorio je dobri Episkop. po ne besediti: "Preosve teni gospodine. u velikom bjedstvovaniju nahodi se. Episkop ni ta drugo ne zna i nego nadziratelj. prezviter i dijakon mora biti o enjen. da Episkop mora biti monah. Episkop je bio i sinove i k eri izrodio. iliti/edm c i samo ivac je mesto: pustinja.

svaka mati, nose i u sebi i hrane i plod utrobe svoje; kolikom bolu u ra anju! esto, daju i drugom ivot, svoj pola e. Za ova sva stradanija hoteo je milostivi tvorac u initi i neko nagra denije loveku i eni, dav i njima veliko i neiskazano nasla denije: u o ima, u prsima, u grljenju, u ljubljenju i u svakom snala deniju koje u istom i svetom bra nom sojuzu u ivaju; koju radost i sladost uvstvuju i ne samo dobrovoljno no i radosno podnose trude koji sleduju. "Mladi ljudi, koliko mu ka toliko i enska strana, malo ta drugo smatraju i vide u bra nom sojedinjeniju i sojuzu nego smej, igru i nasla denije; to i nahode. No ovo nije na alno namjerenije i poslednji konac jestestva; iz njihova smeja, igre i slasti proishode novi itelji sveta i naslednici ivota. Ovo je po volji bo ijej namjerenije jestestva ne samo pri ljudma, nego i pri svemu ta ivi po vozduhu, na zemlji i u vodi. Mlad ovek i nerazuman gleda prsi enske kao da nisu ni za to drugo tu nego da naki ene i ukra ene cve em uveseljavaju i nasla davaju o i njegove; a razuman i pametan, kojega um dalje prolazi i ne zaustavlja se pri svakom predmetku koji mu u o i pada, o, koliko drugoja ije gleda te prsi! Koje previsoko i presveto namjerenije bla enoga jestestva, koje smotrenije, koliku milost i neizre enu blagost ve noga tvorca on nahodi u onima milima prsima! Smatra i vidi u njima dva bogodana isto nika ivota, koliko svoga toliko svega elove eskoga roda. Lepa je i blagorodna dobrodjetelj blagodarnost! A kom smo vi e blagodarnosti posle boga du ni nego enskim prsima. Neblagodaran i nedostojan lovekom nazivati se koji se toga blagodjejanija ne spominje. Moje k eri, kad bi vi uprav razmislile i rasudile na koju ste visoku odredu od boga sazdane, ne bi vam imala kad ni na um pasti obrva, o iju i pro eg tela lepota; vi bi se stidile nekakvo dostoinstvo u svilenim i arenim haljinama iskati. "I nare e bog prvoj eni ime ivot, jer je ona mati sviju koji na zemlji ivu." Evo va a slava i visoko dostoinstvo, koja ini da svi narodi krasnonaravni i prosve teni vam svako visokopo itanije pokazuju i da vam se klanjaju. "No ta ja to vidim? Neke od gospo a kao da suze otiru. Tako mi Hrista vladike, to nije pravo da vi mene astite, a da ja vas inim plakati! Dajte, deco, piti!" Pak se onda okrene k gospo i doma, govore i: "Kako ja vidim, ja sam vas s mojom besedom u neveselje doveo; ne zamerajte mi, nije to moje namjerenije bilo. Ali, to e , taki su stari ljudi, a navlastito pri vinu; kad to po nu, ne umedu svr iti. Nuto moga posla: za ast i go tenje inim ljude nevesele!" Onda gospo a doma ustane, celuje vladiki desnicu, govore i: "Milostivi na i sveti gostu, ne astimo mi Va e preosve tenstvo toliko koliko nas Vi astite s ota eskom besedom; i, da nam nije ao da se odve ne trudite, mi se svi ne bi nasitili nikad Va eg razgovora."

Vladika, ispiv i a u, po ne sve druge kaniti: " ada moja, budimo veseli! Srblji gdi su god, milo im je vino; vaistinu bo iju, imadu pravo. Zna sveti car ta govori: "I vino veseli srce loveka." Ni ta ti nije gore od nevesela namrgo ena oveka. A ti otuda, stari Malenica jadan, to si umukao? Ne bolu li te ve usta od tolikog utanja? Ti sam ka e da bi volio celi dan ne jesti nego jedan sat ne govoriti; a kad se besede ve ma ra aju nego pri vinu?" Malenica: "Dao sam se u misli gospodine, u misli! Niti mi je sad do pi a ni do razgovora." Episkop: "U kakve misli? U vreme asti i veselja to nije tvoj obi aj, a i ne pristoji." Malenica: "Ta znam i sam, gospodine, da ne stoji lepo; ali ko se ne bi dao u misli slu aju i take razgovore? Moja sre a te ih nisam uo dok sam mlad bio, jer se nikad ne bih smio dodirnuti prsiju moje mlade, nego bih im se morao klanjati kao ikoni; sad, ne marim, mogu im se klanjati, jer sam ostario." Niko nije se nije mogao od smeja uzdr ati na ovi Maleni in odgovor. I sam Episkop po dugom smijanju okrene se k doma inu: "Je li, gospodaru Jovo, ovde je bolje da stari Malenica besedi, koji uzrokuje smej i veselje, a ja moj razgovor valja na drugo vreme da odlo im? Malenica: "Nemoj, preosve teni i mili gospodine, tako ti tvoje du e, nego, ako ti samo nije trudno, govori i nasla uj nas s tvojom besedom. Kamo sre e da sam iz detinjstva i mladosti take razgovore slu ao! ini mi se da bih bolje poznavao ta je volja bo ija i za to smo na ovi svet stvoreni. Kad promislim kako sam proveo mladost, kako sam mislio i ivovao, sam se na sebe gadim, jer se ni za to drugo nisam starao nego kako u dobre volove poznavati, kako u ih jeftino kupiti a skupo prodati; niti mi je kad oni svet i drugi ivot na um padao. Nego govori nam, sveti vladiko, tako nam iv bio, da barem u starosti to dobro po nem misliti. I to mi nije malo utje enija da e mlade koja te slu a bolja i pametnija biti, i da e kao razumni i pravi ljudi misliti." Episkop: "Dobro! Kad si i ti na e gospo e doma ice misli, uzdam se da i pro im gostima ne e neugodno biti da s besedama jedan drugog polzujemo; a to je na a arhijerejska najve a du nost, na svakom mestu i u svako vreme polzu bra e na e i mla ih na ih iskati. I pre nego se vratim na moje prvo govorenje, valja mi na tvoja dva punkta odgovoriti: jedan, to si ale i se rekao za prsi druga tvoga; a drugi, u kom ali to si zlo tvoju mladost proveo. " to se prvoga kasa, vrlo je malo potreba govoriti, jer sam ja malo povi e kazao da je ljubljenje i grljenje vernih i ljubeznih supruga od samoga boga ne samo dopu teno no blagoslovljeno, posve eno i zapove eno, kanoti jedno i samo sredstvo rez koje blagi

tvorac nova stvorenja iz nebitija u bitije proizvodi. Jer kako bi se ina e bog slavio kad ne bi bilo ivih, a najpa e slovesnih na svetu stvorenja, kojih da nejma ve ni bog iji bi bog bio? Ne bi mogao biti ni blag, ni milostiv, ni pravedan, ne izlijavaju i ni na koga milost i blagost svoju i ne pokazuju i nikom pravdu svoju. Dakle, iz ovoga sleduje da su bogu potrebna slovesna stvorenja koja e ga poznavati i slaviti, izme u kojih je jedno i ovek. A ovek, budu i da je tako volja bo ija, ne mo e ina e na svet proizi i i postati razvje od oca i matere ro en. Iz ovoga se jasno kako sunce vidi koliko mora biti ugodno i milo bra no i zakono loveka i ene sojedinjenije i milovanje, rez koje bog biva lovekov tvorac. Sve, dakle, to biva u bra nom sojedinjeniju, od boga je ustavljeno, posve eno i zapove eno. Svetost braka, bra o i ada moja, svetost ina roditeljnjega i maternjega prevoshodi sve druge svetinje. Na ite mi jednog sveca ili pravednika koji se je nero en posvetio i pravdu tvorio. Opaka i bez svakoga razuma gordost: svoje ro enje pohu ivati! Dakle, ti se, star e, nepravo tu i na moje govorenje, koje, veli , da si u mladosti uo, ne bi smeo u prsi mlade tvoje dirati. A meni se vidi da sam ja i ono drugo isto srpsko kazao ± da sva u supru estvu nasla denija jesu pravedna nagra denija za trude i muke koje su s supru estvom sojedinjene. Samo sam ja to hoteo re i da onde gdi prost ovek ni ta ne vidi nego smej i igru, onde razuman vidi i poznaje previsoka namjerenija jestestva i neiskazanu boga tvorca milost. Ovo je sve apostol dobro poznao; zato i veli da je brak tajna velika. "A to napominje za tvoje volove, kupovanje i prodavanje, istina da i u tome dobrodjeteljan ovek valja da pazi i ne prelazi meru i da po sovjesti svojej postupa. No to emo mi tome? Ovo je zakon trgova koga zanata. Ko kupuje, rad bi jeftino kupiti; a ko prodaje, radi skupo prodati. Ste i blago i novce, po teno trguju i i trude i se, to zavisi s jedne strane od lovekove vrednosti, a s druge ± od opstojateljstva u kojima se nahodi. Gdi se velike trgovine ine, tu vredan ovek mo e i ste i; i ovo je vrednost; a dobrodjetelj je: ste eno na dobro upotrebiti, slaboga od silnoga uvaju u, nevoljnu poma u i, od siroma tva po tene familije izbavljaju i, nauku u rod svoj uvode i. Jednim slovom: bla en oni bogat koji s pravednim Jovom mo e re i: "Bio sam slepom oko, a hromome noga; siroti i udovici bio sam otac." Bla en ko mnoge sirote devojke kao roditelj uda i udomi, svetim bra nim sojuzom mnoge parove sojedinjavaju i, i njih kao ada svoja bogopodobnim glasom blagoslivljaju i i govore i: "Rastite se, deco moja, i plodite se i napunjajte ote estvo s dobrodjeteljni i bogoljubni itelji; podajte svetu slovesna i razumna stvorenja koja e boga poznavati, ljubiti i slaviti." Bla en i blagopolu an oni bogat koji sirote mladi e roda svoga, kad vidi da imadu dar i sklonjenije k nauci, na nauku daje, govore i im: "Idite, deco moja, u ite se; bog vam rez mene k tome pomo daje. Zato imajte boga vsegda pred o ima, uklonjajte se zla dru tva i uvajte se zlih obi aja; radite da nauka va a na slavu bo iju i na polzu ote estva bude. Svrh svega, u ite se dobrodjeteljnim i po tenim naravom; nastojte i trudite se da nauka va a bude kao isti zrak sunca, koja e mrak neznanja,

Ljudi esto krat sami sebi protivore e i protivuzakonovljavaju. a svet razuma. Episkop budu i i o enjen. velim. no za upotrebiti ih na ovi na in nije nimalo sre an bio. nije naj po udi bio ovi poslednji vladi in razgovor. rez apostola . nikad ni u emu niti mo e niti ho e sebi protivre iti ni protivuzakonovljavati. dobrodjeteljno i bogougodno bogatstva upotrebljenije. i pro i koji me slu ate. moj Malenica. a duh bo iji. kojega otac. i ne budu i Episkopom. kako vidi da vladika malo za otpo inuti prestane i zai te piti. ne bi vi e smeo u njih kako god u eravicu dirnuti. I evo kako ti se uveo savr eni i op ti obi aj dok su se ljudi i narodi obikli misliti da u ne enidbi stoji velika svetinja. oni su mogli kao ljudi u tom pogre iti.nerazumija." Evo. kako i drugim sve tenikom ne samo zabranjen nego jo te rez apostola Pavla o evidno zapove en. od kojih samo za jednu ne bi nam dosta bilo da do no i besedimo. jer kad bi ih jedanput u kese zape atio i u gvozdeni sanduk slo io. evo kojega je bogata ± sre na vmenjavam i nari em!" Malenici. svemu je uzrok. "Izme u prvih kalu era. niti u em pogre iti. mnogi. koji za ste i silu dukata vredan je bio i kadar. Ovi. sujeverja i zlobe izme u bra e va e izagnati. kojega je brat bio Episkop o enjen. neka mi oproste. bezgre ni i sovr eni. ve na istina. izbirati su bili na arhijerejstva: kako Vasilije Veliki. to mora vo vek' veka nepokolebimo i sveto ostati. izrodio je mnoge sinove i k eri. elovekoljubija istinoga bogo estija i bogoljubija me u njih uvesti i ukoreniti. da je brak sveta i velika tajna. a sutra na drugi. za njihovu veliku nauku i dobrodjetelj. monasi budu i. i ta valja da mislimo od kalu erskoga ina?" Episkop: "Dve stvari u isto vreme pita . moj Malenica. protiv javne duha svetoga nauke. i za u initi da ovi obi aj ostane ve an. dakle. No ja nikako ne vidim kako bih ja mogao novine mudrovati potvr dravaju i ono isto to sam sosud izabrani. u i i propoveda. kako se taj neporedak i nesre a u ini te Episkopom ene ote e. namah pohiti i ovo pitanje u initi: "Budu i dakle. koga za prekratiti i na koju drugu stranu okrenuti. i drugi mnogi neo enjeni izbirati su bili na arhijerejstva i tako malo po malo sva ova dostoinstva preuzeli su kalu eri. to god duh sveti jedanput uzakoni i ustanovi. apostol Pavel. a drugoja e rez svete oce? Na ovi na in duh bi sveti samom sebi protivre io. govore i istosrde no i bez svakoga pristrastija i lecemerja svrh ovih stvari. jer su ljudi podlo ni pogre kam. u eni budu i i dobroga itija. Obi aj. Zato. I tako li ili su sasvim sve tenike o enjene Episkopskoga dostoinstva. ako su sveti oci u em god protiv nauke apostola Pavla postupili. mo e ko pomisliti da novine nekakve mudrujem. rekli su da je tako duh sveti rez svete oce ustanovio. danas na jedan na in u e i. gospodine. A da ti pravo re em. i ne bi mu se moglo ni u jednoj ni u drugoj stvari verovati. obi aj koji preveliku silu nad ljudima imade. Vasilije Veliki i Grigorije. kako Grigorije Bogoslov Nazijanzin. no to nije mogu e ni pomisliti. "No. nije li nam slobodno rasuditi: je li mogu e da duh sveti drugoja e rez apostola Pavla u i i uzakonjava.

Ovo govore i. Je li soglasno prvoj nauci svetoga duha? I ako nije. ako li za ovo mudrovanje prokunu mene. Hristos je do ao i po sebi apostole po svetu razaslao da svet od slepote izbave a ne u slepotu da dovedu. oni koji su pametni i koji pravdu ljube.Pavla predate. dao mu um i razum da ga u svako vreme vode i prosve tavaju. Bog mi je svidjetelj. a mi balja da mislimo za nas. ada ra aju i i dom svoj upravljaju i. bog svoju volju nikad ne izmenjava. "Bog pravedni i milostivi sozdao je loveka svobodna. no i neprijatelje na e i one koji nas proklinju da blagoslivljamo. Hristos nam zapoveda da mi nikoga ne proklinjemi. koji e me po mojej sovjesti suditi." Janja kulund ija: "Gospodine. umom i razumom od boga odareni. ho e te prokleti." Episkop: "Ne e. No dok mene moja savest ne obli ava. Ali je bilo mnogo svetih otaca! Ni ta to ne ini. nije od boga. govori Spasitelj. ja se nikoga ne bojim. Ovo ne velim ja. ko za mnom hodi. Bolje bi mnogo bilo da nisu nikad bili tako bogati s anatemema. Valja odbaciti svaki detinjski strah i po pravom i zdravomu razumu rasuditi: ono to se u i. nego sami duh sveti iz usta apostola Pavla. Ljudi smo slovesni. Da ih je hiljadu puta toliko bilo. ne protivim se da i ne enati mogu na ova dostoinstva do i. mudruju i i ustanovljavaju i. je li mogu e! Ako nije mogu e. Kako emo ih dakle isku avati? Evo kako. da an eo s neba do e i da u i to protiv apostolske nauke. ne valja primiti ni verovati. udnovito zaktevanje! Bog mi je dao o i telesne da s njima gledam i vidim. No vele nam: valja verovati slepo. No o tom zasad dosta. je li polezno? I ako nije. Iz ovog svega. A veruj ti meni da sam ja poznavao mnoge gre eske arhijereje koji pravdu ljube i koji drugoja ije po inju misliti. Joan Bogoslov. "Nemojte svakom duhu verovati. nije od boga. moraju prokleti i apostola Pavla. da s njim sudim i rasu davam. ako to uju na i gre eski arhijereji da mudarstvuje . no iz pravoga zdravoga razuma i iz ljubovi k bo ijoj istini. ni ta ne zapoveda to nije ljudma na veliko dobro i polzu. toliko im se ini da su bolji hristijani i revnitelji. mogu arhijereji i arhaEpiskopa biti. i igraju se s anatemama kao deca s le nici. ne e se na i u tami".Da sam svet sveta. nije od boga: bog je pravedan. Ono to se u i. da se sav svet slo i. razum. bog je milostiv i elovekoljubac. ko ho e mo e dobro poznati da esni i sveti brak arhijerejem ne mo e nikad do veka zabranjen biti i da mirski sve tenici. Stari su mislili za sebe. Svaka pravda i istina svet ljubi i svet i te. no isku avajte je li od boga" ± u i nas isti oni koji je iz prsiju Spasiteljevih mudrost po erpao. nikad ne zapoveda ono to se ne mo e. ako su dobrodjeteljni i dostojni. i du evne. u esnom braku ive i. Za to dakle da slepo verujem? . a pritom imamo u ruku evan elije Hristovo i apostolske nauke: to je dakle potreba da nas drugi za nos vuku? Niti je pravo ni po teno. da ne govorim ni iz zlobe ni iz pristrastija. Pravda da se nahodi i takih koji koliko vi e druge proklinju. Janjo moj. . nismo ni mi od panja otesani.

i da be i od nje dok je god iv. ovo nazna ite. ne znadu ta rade. kad su postala carstva hristijanska. misle i da u tome nekakovu zadu binu ine. nego i samoga sebe. Razli ni cari i poglavari. o em god mislimo rasu davati. Evo kakva estoka pravila oni sami na sebe nala u. samo. niti izgovaraju kako valja. ili kakova libo ve t od koje nimalo nejma uzroka stra iti se. bez vatre i bez ognji ta. to ini malo po malo obi aj. ta je god obi aj uveo. ne ine nikakvo dobro. Odrekao se ne samo sveta i ta je god u svetu. a potom sela i ljude da im rabotaju. slobodno pristupiti. ne valja se nimalo nejma uzroka stra iti se. bez svakog obzira. iliti uprav monahos. da mno estvo ovih samaca. "Srblji ili izgovaraju: kalu er. vide i poglavari. Na isti na in. valja da rekne: kalogeros. to e obi aj i istrebiti. Kromje jedne same haljine za pokriti telesnu nagotu.Upamtite vi moju re : malo e vremena pro i da e srpski arhijereji jesti meso. "S vremenom. jerbo je njemu potreba za osu iti sve love eske strasti. Ne staraju i se ni za kog iva. bez ku e i bez ku i ta. tako da ovi samci i siromasi na li su se s vremenom u tolikom izobiliju i bogatstvu da cari i kralji u potrebam pomo su od njih iskali. osu iti sasvim telo svoje. kao ptica usamljena i ujedinjena u gori ivot valja da provede. pak e namah poznati da ono to mu se prividilo ili je sen ili panj. samac i samo ivac u celom ivotu svome valja da ostane i nipo to da se ne da viditi u miru. Na isti na in. zna i: sam iliti samac. ta je potreba da ini? Da se nimalo ne pla i. A od ene valja da se uva kao od ive vatre. i ovako su prvi monasi po egipetskim i po livijskim ivili pustinjama. Ovo je gr ka re i ko ho e uprav da je izgovori. Po samom imenu vidi se ta je. ime ni haljina enska da mu nikad na pamet ne do e. no da slobodno pristupi k onom ta mu se prividi. u gradu niti u selu. kako god i gre eski jedu. i niko se tome ne e uditi ni sobla njivati. a to e re i: dobar starac. no smu tenija. moja deco. ive i svaki o svojoj glavi. sterali su ih u manastire i ubedili da i oni izme u sebe u op testvu ivu i da moraju biti podlo ni jednom igumnu ili Arhimandritu. ili. Trudom svojih ruku valja da se hrani. bune i kavge. . Evo dakle. sazdali su im s velikim tro kom velike manastire. a monah. loveku kad se to u no i prividi. Sam. koliko mirski toliko i crkovni. dali su im ispo etka njive i vinograde. "Nekder do emo sad k kalu erom. koji ni za to drugo niti misli niti se stara kromje da spase du u svoju. U ovom zidanju i oboga ivanju manastira cari i kralji jedan za drugim su se nadmetavali ko e lep e sazidati i vi e dati. s bogodanim razumom izblizu i sa svih strana gledati i poznati. pre nego po nemo o ovoj materiji besediti. a hrane mu samo toliko valja koliko da je jedva iv. lovek koji se odrekao svega sveta i ta je god u svetu. ni ta drugo ne valja da ima. ne valja nikom ivu da je na tegotu. kao neki drugi: kalu ur.

ho e da drugi za te radi. koji se svega u svetu odrekao i nejma na za to drugo starati se kromje za sami svoj trbuh. svi vidimo. te ko onom ko ho e da se za njega drugi bogu moli! Da za tebe drugi jede i spava. ni hromi. u hospitale i u vospitali ta sirote narodnje dece preobratiti? O svemogu i bo e. hoteli su ih na bolji put metnuti. imaju i prekrasne gruntove s kojima bi mnoge familije izobilno mogle iviti. nije potreba govoriti. iz manastira N. a ta su danas u na e vreme. uzeo im je sva sela i imenija. Ko je itao rosijsku istoriju. sveta i bogoljubezna molitva dobrodjeteljne matere koja jedno . da ti zna kako je tvoja u dve u tri re i molitva bogu slatka i blagoprijatna kad ti po teno i pravedno ivi i s znojem lica tvoga hrani ada tvoja! Koliko li je bogougodna kratka molitva vernoga soldata koji ide za ote estvo svoje i za cara svoga krv svoju proliti! O. ni sakati. mole i me. koji je od prvih i najimu ijih manastira u Sremu. a ono to ti je najpoleznije i najpotrebnije. moja bra o. Ko prosi? lovek Srbin! Sebe tako pohuditi i bednim prosjakom u initi! Pokor i sramota srpskom imenu! Barem nek se odre e ovog po tenog imena." No narod iz svoje prostote misli ako nestane me u njima kalu era. vide i da su ovi dobri starci sasvim izi li iz svojih predela i po eli protiv svoga zvanija i du nosti iviti. a manastire u kole. nesta e vere i zakona. da mu dopustim prositi milostinju po Banatu. nek se kako drugoja ije zove. A od koga e prositi? Od roditelja. ta li bi valjalo da su. kad su postali silni i bogati. prave. i one koje je bio prinu en za vreme ostavit."Ovi dakle samci. "Sada sami po du i pred pravednim sudijom bogom. no nahodili su se njima u nevolji. de icu svoju hrane i i ubogim poma u i. ta su s vremenom postali. i neka ne sramoti rod svoj. sramota celog srpskog roda! Ljudi zdravi. u po injenije i pod regulu. za sve to valja da prose. metnuo je u bolji poredak. Kalu eri sami bez pro nje ne mogu iviti. zidaju. po eli su svakojako iveti. koji e nas sve suditi. ne bi li bolje bilo da takih kalu era nejma na svetu? Ne bi li bolje bilo na manastirske gruntove familije naseliti. jer im stoje burad i kace napolju. iz Fru ke gore. mora biti prosjak. I za ne produ avati odve besedu ta su u prvo vreme bili monasi. itavi. ne imaju i nikakva posla. Obaraju. Eto vidite oca N. u prvo vreme toliko siromasi. zaklinju i se da drugde nejma za to kupiti soli. Ta i drugi ljudi zidaju i prave. Njegov iguman poslao ga je k meni i pi e mi. samac. nisi rad. rasudite. javlja mi da zida jednu ka aru i moli me saborno da je budem ka ari ktitor. obremenjenih s familijama. danak caru pla aju i. ni slepi. koliko u Carigradu toliko i u drugim carstvam. podaj im i duh Petra Velikog! "Poznajte drvo od ploda njegova" ± govori sveto jevan elije ± "neplodno drvo se e se i na vatru me e. od udovice koja se stara kako e k eri svoje udomiti! A ko prosi? Monah. ali ne prose. koji. S vremenom nahodili su se mudri cari. mogli ste lasno poznati. "Tako mi Hrista spasitelja. E. Moj hristijanine. daju i care svetu. to vele? Mole se bogu za nas. kako je kalu er. mogao je poznati koliku je starost imao premudri i veliki car Petar za umaliti u svom carstvu mno estvo manastira i samaca. popravljaju.

koji samo kamilavku nosi i crne haljine. valjalo bi koliko danas istrebiti sve kalu ere?" Episkop: "Po mojem govorenju? E moj brate. ako ho e." Episkop: "Dakle. a drugom jesti daje i u kolu ga opravlja! No valja trpiti dok narod tako ho e. arhimandarite. krivo i nepravedno ini. preosve teni gospodine? Ne razumem to s tim mislite. niti zna terziluka. dakle. a ne zna ni krojiti ni iti?" Arhimandrit: "Takoga bih ja terziju s njegovim istim ar inom po le i. kojega mu je bog dao." Episkop: "Ka i mi po du i. a lekarstva nikad nije nau io. lekar koji se samo zove lekar. nepravedno i te i tra i tu . ni konja moga ne bih ja dao takom lekaru. uga avaju i i najve i bo iji dar pod noge ga e i. sami ste se davno i davno istrebili." Episkop: "A kad kupi kakvu lepu i skupu materiju za napraviti haljine. kako pravo sudi kad ho e . ta bi ti po svojoj savesti takim ljudma sudio?" Arhimandrit: "Za njihova la na imena bih ih nakazao." Arhimandrit bezdinski: "Po Va em govorenju. oni nisu to to se nazivlju?" Arhimandrit: "Nipo to!" Episkop: "Kad bi te postavili sudijom. mo e pravo suditi. i to je jo te najgore. ako li ne e." Episkop: "Vidi li.ado svoje doji. Arhimandrite. gospodine. svet razuma i rasu djenija. i terzija koji se samo nari e terzija. Kalu er. i dao bih im krepku zapoved pod esto im nakazanijem da se nipo to ne usude u napredak nazivati to to nisu. gospodine. niti ste ekali moga govorenje. nekamoli telo moje. niti zna ta je?" Arhimandrit: "Nikako!" Episkop: "Niti bi ti sebe dao bolesna u ruke takvom lekaru?" Arhimandrit: "S opro tenjem. koji se samo ust'ma i slovom odrekao sveta. bi li je dao jednom terziji koji se samo zove terzija i dr i u ruku veliki ar ini i makaze." Arhimandrit: "Kako. imaju i zdrav razum. a ne zna le iti. i samo se nari e kalu er i samac. i tako svak ovek. a delom vi e tra i svet i svetske stvari nego mirski ljudi. mo e li jedan ovek lekar biti samo za to se nazivlje lekar.

zagrozi se i zatrese. tebe bog nije za djevstvo ni za kalu erstvo stvorio. ne bih. a najvi e Arhimandrita su bili na smej uzeli kako se je bio od samog imena kopljenja prepao. ali nas s tim sramote i lepo su ve dodijali da bi ovek volio viditi Tatarina nego kalu era!" Arhimandrit: "Mu i." Arhimandrit: "Gostodine. nego s neba da do e kalu er. ni je li on dobri starac. ti mu ne bi dao prebijenu gre ljiku ni slomljena novca. pak odgovori krste i se: "Bog sa mnom. i ja bih te sovjetovao. govore i: koji mu vrag re e ba u vreme takoga smeja piti. gospodine! Volio bih da mi se u i odre u nego da me u kope. U ovom smeju. Malenica psuje i ru i Janju. A to je jo t najsme nije bilo. po to se umije. Dobro si u inio to si napomenuo Svetogorce. okrene se u ito ti da ne poprska astal." Na ove re i arhimandritove. Gospodari. kao da ga groznica spopadne. nego je li dostojan po tenim ovekom nazivati se? Pamti li jo te ta si odsudio lekaru i terziji? Mo e li sad razumeti ta ja mislim govore i da su se sami kalu eri davno i predavno istrebili.trud. tako." Malenica: "I ne bih." Episkop: "Tako. ne boj se. Ina e nije fajde od tebe. imaju i puna usta vina i ne mogu i od smeja uzdr ati se. znoj i muku bez svake sramote ele i i i tu i: ja te ne pitam je li on monah. po o ima. koje nije mogao predviditi. to su ti najve e haramije sveta: neki od njih imadu po etrdeset i po vi e kesa. uju i re da se da u kopiti. namrgo enim i kao upla enim obrazom izrekao. otare i od kavge i vike utoli. preduzme re . na moju du u. lokaji. moj arhimandrite. sve se to po ne jednim grlom smijati. Razgovor je bio koje o em. Dajem misliti kakav se tu kalabaluk. ili valja da se o eni ili da se da u kopiti. gospodaru Malenica. inati i pravdanju pro lo je pozadugo. Janja sa svoje strane ispri ava se i pravda. boga ti. bo ija istina iz Va ih usta besedi. imate pravo. govore i: "S moje strane neka bi bilo jo toliko kalu era koliko ih je. u ini se jedan op tenarodnji smej. a svoje novce (koje se ne srame zvati svoje) ne . pak ti prsne s svim vinom iz usta na Malenicu i svega ti ga po ustma. Kamo sre a da svim ine kao ja! Ne bi se nikad uveo bio taki obi aj da su svi kalu eri prosjaci." Arhiramdrit. po obrazu i po haljina poprska. Malenica. samo da ne i tu i ne prosja e. koje je s takim sme nim. pak sve idu te prose na namastir. gospo e. Ne iz Jerusalima i iz Svete Gore. odgovaraju i da je on po eo bio pre smejanja piti. Kamo sre a da svi arhijereji tako misle! Ja bih se namah o enio. sede i ba do Malenice. ako eli dobra svojoj du i. sluge. jer kakva si ti tela i pameti. vika i smej u inio. a dobrom Episkopu suze su tekle od te kog smejanja. u isto vreme po eo bio piti. Janja Grk. jer od tebe e zaludu iskati.

parasili bi se i kalu eri pro nje i uzimanja: a dok se god na e ko e davati. salandari." Episkop: "Nije tako. vide i ga sasvim zabunjena. pak da se ho e jedan. narod! Ko e narod slo iti? ta li zna prosti narod? Vas je narod izabrao za svoje pastire: ako vi poznajete da kalu eri nisu od potrebe. do e mu na pomo . Valja da od njih pasaporat uzme ako misli pred boga izi i. al' eto ti dvojica tr e da uzja u. u inite s njima kako je Arhimandrit odsudio lekaru i terziji: narod u tom nema nikakva posla. Dakle. proskomidije i drugoja a kojekakva imena." Malenica: "Sve je to va izgovor.dadu u namastir. mlogo bi ih bilo. preporu uju i se monahom na njihove molitve. neka rade ka i drugi ljudi. nego na interes da im se plode. gospodine. valjda se i oni zar negde plode. neka bi i to." Malenica: "Pak dokle e taj obi aj durati. gospodine?" Episkop: "Dok god je volja ljudi i naroda. a kalu eri nas lepo nao iglece pod ljutim turskim hara em dr e i ne dadu oda'nuti. to su ti tvoji Jerusalimci i Svetogorci. globe i deru vilajet ni kriv ni du an. Na moju gre nu du u. ni kako e ga s vrata smetnuti. izmi ljena za globiti ive i mrtve. da je i njih toliko. Vladika. ali' opet bi se ko nadao da e se kadgod kurtalisati. budak njima valja i motiku. koji da ne daju i na se ne namamljuju. Malenica kukav e! Ala si. niti im je kad mogu e od pro nje odustati. jer je naroda mlogo. bog dao i svi sveci. moj Malenica. dok su se i oni obikli uzimati i molitve svoje prodavati. Pak ta vele? "Turkom dajemo. nego se udim srpskom sinu kako mo e sebe tako pohuditi i bez svake nevolje prosjakom u initi! Ali. kako sam vi e rekao. Narod valja savetovati i u iti. no nije dosta ni stotina. brate. po eli u manastire davati. a trideset mala. Pak mi nije udo drugim narodom. nije! Ne valja tako s narodom misliti. silom se s njim ni ta . nego zao obi aj koji se uveo. Jedva se jedan smetne s vrata. te ko onom koga ti okupi i zapopadne ! La nje bi ko od gladna medveda utekao nego od tebe! A da pravo re emo: nisu svemu ni kalu eri krivi. a ne srditi. kao da su nas od boga uzeli pod arendu. Bog ih znao otkud izni u i proizlaze. a nas je malo. ono i prodaje. kako vidi . Ka u za nekakva mitarstva po vozduhu: tri velika. Ostare i ogrbave prose i." Propali i vi i Turci. Narod. ni na onom svetu du a ovekova od njih s mirom ne mo e ostati. pak sve istra uju gdi je ko umro. na i e se i ko e uzimati. Episkop: "Dosta ve . no njima nejma ni kraja ni konca. kao oluja. Parusije. to ko ima. i koleno vam se zatrlo! Nas je bog izbavio od Turaka. Lete jedan za drugim kao gavrani. Ljudi su sami. pravo vele: kad se ovek pokalu eri. odre e se svoga roda." Siroma Arhimandrit na ao se bio u bedi s Malenicom ne znaju i ta e mu odgovoriti. od naroda sve zavisi.

dati mu da razume i da isto pozna ta mu je polezno. pak se protivi i buni. Zato valja s njim tiho postupati. to mi mo emo. koliko je mogu e. Ono to se ne mo e sasvim izmeniti. budu i se i dan k no i sklonio. ini mu se da mu u veru i zakon dira. poznati. Ako li kad namisle to na polzu op testva u initi. tu ti je s njima. da ne primaju u svoj in one koji tu tra e pribe i te lenosti i spavanja. a dok god ih narod ho e. ili kakav zanat polezan da zna i da je vredan ne samo sebe sama prepitavati no i drugima pomo i. i. Samom je vremenu bog dao da sve otkrije i istinu da poka e." Kako je meni bilo. a navlastito kad sazna ta je monah. Oni koji su se u ovomu inu na li valja da dobro gledaju. No po savr enju ovoga razgovora. ako i kasno. govori sosud izabrani. a stare obi aje uni to avaju i. bi e na polzu op testvu." Na ovi na in ima emo manje monaha. ako nisu vrlo vredovite op testvu. krv e svoju do potrebe za svoje starije proliti. mnogo krat pokvari. Pozna e jedanput. kakve novine uvode i. Svemogu je jedan vladjetelj u svom narodu kad narod savr eno pozna dobro namjerenije svoga vladjetelja. Bio je odve blagoobrazan i krasnoli an ovek. nemojte pomisliti da ja iz kakve mrzosti k monahom ovo govorim. nego i iz same crkve i altara istrebljavaju. ovo je: mirske sve tenike u manstire silom ne goniti. kako si sam rekao. no to ih bude. Koliko sam ga vi e gledao i slu ao. du a. delale su ne samo za moje prepitanije nego i za one koji su sa mnom bili. kad sebe pozna. valja popravljati i pobolj avati. "Ove moje ruke. i neke narodnje slabosti i obi aje. elio sam da se taj dan ho e kako produ iti. Mnogo ga je i mu no ga je slo iti. valja da dobro narodu dadu da pozna da je to njegova prava polza i da se s njim dobro misli. ili da je nauci sasvim predat. kukav e. misli da mu se nepravda i sila ini. zafalio gospodaru i gospo i na asti. na osnovanije bratije svoje i zaslu i e est i ljubov naroda svojega. iskazati ne mogu. po tena i neporo na itija." Pri koncu i ovo je bila dobroga arhijereja re : " ada moja. kako ga mogu dobro gledati i kako ne u drugima u slu enju smetati. izi ao je. jer edu otvjet bogu dati. ja na zle obi aje mrzim i rad bih da se ne samo iz naroda. Ko eli monahom postati valja da je savr ena vozrasta. Ko s navalicom radi da sve ujedanput u ini. dav i svima ote esko blagoslovenije. srce i govorenje pravo srpsko. Kako jedanput narod rekne: na to su kalu eri. valja da preziru i trpe. Malo e se ko posle dvadeset godina pokalu eriti. ili mi je bilo milije gledati ga ili slu ati. ta li nije. U izla enju. tiho osmijavaju i se. nepritvorno. Stari obi aju naroda imadu silu vere i zakona. Narod je krotak i pokoran. A stariji valja da se vrlo staraju da mu nikakve obide ne tvore. da te ne . govorio je Arhimandritu: "Hodi sa mnom. ovoga pravdoljubiva i istosrde na arhijereja slu aju i. Stao sam bio s jedne strane. ta le se od njega iziskuje. toliko vi e sam se usla davao.ne mo e u initi. valja ih trpiti. ne dopu tati nipo to da se mladi ljudi kalu ere. ustao je. Njegovo govorenje bilo je sasvim podobno mudrovanju srca njegova: prosto. jednim slovom. u inio obi no blagodarenije. to e nam. Ne znam. i kako ko po ne u njihove obi aje dirati.

jednim slovom: sve po teno. Taj dan ni ta drugo nisam jeo osim pre ru ka komadi hleba. gdi si da celujme stope nogu tvojih! Od onog bla enog dna. no ko e itati posle takog razgovora. i kako je Malenice stalo vike. Ovo je najve e blagodjejanije koje se mo e u initi junosti. kako gde vidim maleno dete pri sisi. Dete blagodarno biva poslu ljivo i pokorno. pak sam ga pratio o ima dok god nije u ao u svoj dvor. da ga gledam i slu am svaki dan. o ivi elja moja za njom koliko da je danas umrla. pravedno. Valja dete nau iti da je blagodarno i slugi i slu kinji koji ga poslu uju. razumno. da je blagodarno . a odavde proizlaze i izviru. kao iz ivoga izvora. Dalo me se bilo ne to na alost. enidba i udaja. ne mogu viditi malo dete pri sisi da u isto vreme ne razmislim neiskazano blagodjejanije. Od onog nezaboravljenoga dna i do danas. iz poslu anija i pokornosti ra a se trudoljubije i ispolnjenije svake svoje du nosti. presveto du i mojej ime. same suze teku.zapopadne opet gde Malenica. bogu i elovekom ugodno ivljenje. velim. Krv njezina. i ao bih ga gledati s takim umiljenijem kako god u svetu liturgiju. uzeo sam katihisis da to itam. milost i promisal preblagoga boga. koja u meni te e. spomenem se moje milostive i predrage matere koja me je na isti na in pri maternjim prsima dr ala i svojim mlekom hranila. Po eo sam smatrati Episkope i mirske sve tenike kao prave mirskoga naroda pastire. uzdisao sam. no nije mi na um padalo jelo. Jedno mi je samo smetalo: ne bih se nikad mogao od smeja ustaviti kad bi mi god palo na um kako je Grk Janja na Malenicu prsnuo. mislio bih u sebi: ovo je mala mati elove eskoga roda. pak pre ivlje ono to je pasla. na ovim blagorodnim uvstvovanijam osnovavaju se i nazi avaju sve druge bogougodne dobrodjetelji. Mislim: slatka mati. kako bih uo da u crkvi biva ven anje. blagodaran bogu i roditeljem. Nahodio sam neko podobije me u njegovim mudrovanjem i arhijerejevim. lasno e i radosno primiti na njivu srca svoga semena najkrasnijih i najblagorodnijih dobrodjetelji. Kao ovca kad do e s pa e. tako sam ja pre ivao sav onoga predragoga arhijereja razgovor i u io sam ga kao naizust. u kom inu upa avao bih najve u svetinju posle boga na zemlji. ko bude itati ove vrste. Posle ovoga nezaboravljenoga razgovora po eli su mi se bili istije i jasnije izobra avati u mom umu sovjeti moga tetka Nikole. po ne s ve im ustremljenijem te i. sva ostala blagonaravija. Mlad ovek. kakva uvstvovanija blagodarnosti i pripoznanstva k bogu i roditeljem mogu se usejati i ukoreniti u jedno mlado srce rez sami jednodnevni razgovor jednoga istosrde noga elovekoljubivoga i razumnoga u itelja. u svemu tomu predstavljao bi se u mom umu in roditeljski. suze su mi tekle iz o iju ale i to nisam jedan od najposlednjih njegovih lokaja i slu itelja. Ja sam oti ao u du an moj. Kako bi mi do la na um imena: mu i ena. jer ono samo sobom toga jo te nije kadro zaslu iti. Neka svak rasudi. srce mi se smu tava. Gdi bih god vidio najmanju devoj icu. le e gdigod." Za svima izi ao sam najposle.

po etak meseca junija." To izrekav i. Nije se drugo za me hotelo. s kojim sam zajedno u kolu hodio. i svoju blagodarnost u svako vreme slovom i delom pokazivati. Zajedno smo rasli. Po ne mi kazivati za Fru ku goru u Sremu. da je du no nikoga ni u em ne uvrediti niti ozlobiti. moje samoljubije meni je u kalo katkad u u i da meni moja muka ne e zaludu ostati. svakom po sili i po mogu stvu svome dobro u initi. Moj ti Nika. ovo mi je dosta bilo da me podbode i upali. nego da mo e i udotvorac postati. zajedno knjigu u ili. da u initi udesa. i da nema dna kad on ne u ini po koje udo. No da do em opet k meni. u ovi par sasvim se zaboravi. u ljubovi i u zadovoljnosti prebivati i ivot na tiho i slatko provoditi. Ovi postane kalfom pri jednom majstoru istoga zanata. zaklinju i ga sa suzam u o ima da mi da savet kako bih ja mogao koliko pre u one bla ene gore do i gde se ovek mo e popustinji iti. zagrlimo se i poljubimo. po mesecu dana donese iz Srema u Tami var nekoga momka kalpagd iju. kad eto ti moja zvezda. no kad se posvetim. kad sam ovi glas dobio. zajedno na zanatu bili. zajedno emo i putovati. za razbijati pamuk. Ko bi pri svem ovom ne pomislio da ovo bog ovako ne name ta? Ja se tada nimalo o tom nisam sumnjao i sve sam za javne znake uzimao da u se nabrzo posvetiti. Ka e mi jo te moj To a da se nahodi u Fru koj gori jo t jedan pustinjik k kojem izdaleka dolaze ljudi da im ini udesa. za mno estvo manastira i kalu era. sav se izmeni i promeni (rekao bi kao da ga je moje govorenje obajalo i o aralo) i po ne mi ovako besediti: "Kako to? Sam si naumio po i.svakom oveku za najmanju dobru re . a ja ovde prah da gutam razbijaju i pamuk? Ne e to Nika trpiti. a navlastito uveri me da u Fru koj gori ima takih dolina i pe tera da se ovek mo e sakriti u njima da ga nikad niko iv ne na e. A da ispovedam svu pravicu. a najpa e u mladosti. Ovi posle ru ka bio je na tavanu. koji do toga asa nikad o svetinji nije sanjao nego jo t savi e odve je pitom bio s devojkama kad bi s njima pazario. Ne mogu se na uditi kakvo je nepostojanstvo love eskog srca. moj kom ija. Leto. krila sam elio! Dan je bio subota. zadaju i jedan drugome re i veru da se ne emo nikad rastati. jerbo samo na ovi na in mo emo s drugim ljudma i sami sa sobom u miru. Jo t jedan pustinjik koji ini udesa! Pa ta ja ekam ovde? Svaki minut inio mi se godina. za putovanje dobro vreme. imenom Nika Putin. imenom Todora. Po ovom razgovoru gospodina Episkopa bio sam se sasvim po eo izmenjivati i moja prva mudrovanija i namerenija zaboravljati. Dati mu da pozna da to bog ho e i za na e isto blagopolu ije to od nas iziskuje. i ne samo da se mo e posvetiti. Ja namah otr im k njemu i donesem mu moje vesele glase i novine. koga je du an ba do na eg du ana bio. dve ili tri godine stariji od mene. . Kazivao sam mu i s takim userdijem kao da sam bio bogzna kakvo sokrovi te na ao. Pri istom mome majstoru i trgovcu bio je jo t jedan momak iz akova. koja je drugoja e sa mnom naumila bila. Ovi ti me novi pri elac uzme sasvim na svoju ruku i preoblada.

niti joj je do spavanja. kad kakvo me tanije uma u e e mu mozak. gdi se Tisa prelazi. po em mi ka e gdi e me ekati. postoji po sata. Nika uzme moju torbu sa na im ko uljama. nego koji je pravi put do Tami vara k Sremu. idem se i ja malo s tim Todorom porazgovoriti. Ovo smo ovako bili odredili za zametnuti tragove. Ko e nam sad br e zoru doneti? Nikada je devojka na udaju s ve im nedoumjenijem nije ekala. Sla em njojzi da u s Nikom celi dan na udicama ribu loviti. jer misli sutradan na ven anje po i. hvale i mi svrh svega manastir Hopovo: da je drugi na zemlji raj. i da on nije napomenuo. sre a nas za ruku vodi!" PO ETAK MOJEGA PUTOVANJA ta je ovek kad ga kakva strast preuzme. jer je Niki Todor kazao da emo sve pokraj Begeja i i. ne bi mi ih dao. pro i e i drugi dan. a da je znao na kakav e mi ih puta dati." Ko sre niji od mene! Taj je dan dobijen." Sutradan nedelja. mojim katihisisom i aslovcem i s hlebom koji smo jo te s ve era spremili. Sve se to metne u red i namesti. Ja ka em da imam tri gro i a od onih to mi je poslednji put moj tetak dao. Ona zapovedi slu kinji da mi da komad hleba. kako smo je mi ekali. ne za spavati. Za napitak nije nam bilo brige." Do e mi na pamet Maleni in razgovor. mora nas vilajet hraniti. meni to ne bi ni na um palo. Do e i ona jedanput." Ode. brate Niko! Sve nam ide po elji. kako se god ho e za pobe i i ute i.Nika. smiju i se: "Da i ta tri gro i a nejma. koja se je svu no krasila i upodobljavala. On je razumniji bio od mene. idite po suncu i gladujete. pak reknem. "To je dosta. podbuni srce i u ini da sva krv u njemu uzavri! Bio sam u to vreme u etrnaestoj . i koji je najbolji manastir u Sremu. ne znaju i na koju smo se stranu okrenuli. pak opet do e. malo popomisliv i: "Sedi ti ovde. pak izi e iz grada. ja vam pameti ne dadoh." rekne mi. odgovorio mi je. Legnemo zajedno. "i ini se kao da razbija pamuk. govore i: "Kad ste ludi. Moja majstorica bila uranila da u crkvu po e. nego za razgovarati se i savetovati kako emo se izma i i kako emo u initi da se barem prvi dan niko ne doseti da smo o istili. a ja znam dobro da ta va a riba ne e na moj tanjir do i. Izi em iz grada. na em Niku: "Ajde. nigde nego u Hopovo! Pao je razgovor posle ta emo na putu jesti. nije nam bilo do spavanja. a ja po em u majstorov konak da ka em slu kinji da mi dvojica ne emo biti taj dan s drugim momci pri ru ku. "tri gro i a hleba dosta e nam biti za dva dni. gdi li Dunav. nije pitao ni za pe tere ni za pustinjike. Ka e mi sve. a sutra dok za nas raspitaju. u kalu ere idemo. No. du an stoji vazdan zatvoren.

u kojoj sad le e kosti njene i moje Jule. . tu smo posle podne po inuli. Suze prolivaju i. Dam se malo pomalo u misli. Ov ari semartonski. Gledaju i selo u kom se majka moja rodila i rasla. da sam neiskazanu radost imao kad bi mi rekli: "I i emo u Semarton.godini vozrasta. nahranili su nas mlekom i skorupom. mladost provodila i s roditeljem mojim ven ala. i po nem gledati k Semartonu. kako sestrica! Sve mi je ovo tada ujedanput palo na um. Tr ao bih po polju. Julo srce. mesto ro denija roditeljnice moje!" Padnem licem na zemlju. kako bi me do ekala i grlila mati. i vesma tu im. penjao bih se na unke. nenau en nimalo pe ice hoditi. kod sala a deda moga. ili barem Jula sestrica. spram Semartonu. pravda. o predrago selo. pi u i po dvadeset i pet godina. suze mi teku. roditelje svoje na njihovo krsno ima. Do e mi na pamet mati moja i mila sestrica moja Julijanka. ljubim zemlju i s toplim suzama kvasim. satre pod noge i u ni ta obrati sva moja sujetoumna me tanije i sujeverije. vozmu tava mi se utroba. Julo du o!" (Majku sam moju nanom zvao. u koje svake godine na ur evdan s bra om mojom. Kad sam se po nekoliko opet u sebe vratio. Moj drug. sve detinjski posli. ja sam nahodio u tom taku sladost koja je prevoshodila svako bla enstvo. poslednji put. Ko ima srce uvstviteljno. Taj dan kao da su mi noge krilate bile. Provodili bi tu po deset i po petnaest dana. roditeljnice moje. jedna ideja i misal po ne razbu ivati. koji je sama radost i veselje. po kom se u detinjstvu svom igrala. ne bih nikada iz Banata izi ao.) I vi e bih tu le ao da nisu se obani oko mene skupili i po eli me ute avati. a ni sami nisu se mogli od suza uzdr ati. a ja se popnem na jednu unku. vri tu i jedva sam izgovarao ± zemljo. mo e pomisliti kako mi je bilo. podstrekavati i na pamet dovoditi druge. do lo mi je veliko raskajanije to se od te mile zemlje udaljujem. s milom Julom i sa mnom dolazila. Pole ao sam kao u nesveti. koje od puta koje od pro aste no i nespavanja." S ve om sam eljom ekao ur evdan nego Uskrs. no u onom vozrastu. posetiti: "Ostaj mi zbogom. na nem govoriti: "Ostaj mi zbogom. Koliko sam obladan bio mojom budalastom svetinjom. Iz ovoga sudim da mi je mati iva bila. mo e biti za vavek pokraj bla enoga mesta. I sad. inilo mi se kao da u izdahnuti. no ovde natura preduzme sve svoje pravice i silu. krepko zaspi. nikad u mom ivotu nisam tako plakao. slatke sestrice!" Srce mi je lupalo u prsima. to je meni dosta bilo. nisam mogao opstati. od kojih neki su me i poznavali. nano slatka. A kad bih s polja do ao. Po sata ili vi e bilo mi je u usti: "Nano moja. oti i iz grada u Fabriku i Mlu i vratiti se. igrao bih se s jaganjci. Svetog Georgija. Ostavljam ga za vavek i u njemu kosti majke moje. Spominjem se. du i mojej sveta. mo e biti. i jedine sestrice. otkad sebe pamtim iz detinjstva. Sad prolazim.

Nu da daje savet. S desne strane potoka pru ila se jedna veselovidna dolina. pokriveni s vinogradi i vo njaci. Oko podne do emo u Irig i uputimo se k manastiru. bez svakog pristrastija k mojem rodu." Uve e na e nam jednog momka koji nas preveze u Slankamen. Vinograd do vinograda. da od sviju naroda koje sam poznao nejma milostivijega roda nad srpskim. Na levoj strani vide se brda i holmi i. sva pokrivena i ukra ena s livadami punim zlaka i cve a selnoga. on bi nas inio prebaciti na onu stranu bez pla e. Meni i Niki nije bilo do zaka njavanja. zaisto u tom ovi narodi ni jednom nisu ftori. i za jelo ne to na put spremila. ako vami nije od potrebe aslovac. A s one strane doline. okru eni i naki eni s svakojaki plodoviti drevesi. brdo nad brdom. neki Karlov anin. i holm nad holmom kao da se jedan na drugoga drugoljubno naslonio. nismo smeli ni navratiti se u ove manastire. i to se kasa u staro vreme vesma pohvaljene dobrodjetelji gostoljubija. Rekne nam da ekamo ve era kad ljudi do u s polja da e nam na i koga ko e nas za dva ili tri marja a prevesti. Ovde ne mogu izostaviti da ne nazna im. Hopovo nam je u srcu bilo. gdi preno imo i rano ujutru po nemo putovati po po eljenoj Fru koj gori. pla u i i ljube i ispratila me iz sela. kad mi se probudi drug. koji je bio jo t napolak nov. Kako nam je god rekao Todor kalpagd ija. Zadugo me je zagrljena dr ala i nada mnom plakala. Jevri. vide i da ne u nipo to vi e da zaka njavam. "To ne bi bila nikakva zadu bina da ja to u inim. jer smo se bojali da za nama potera ne ide. k njemu smo se ta tili. nego. i kao da je jedan svrh drugoga svoju ponositu glavu pomolio kako e lak e onu krasnovidnu . odgovori dobri sve tenik. Na emo jednog starog sve tenika gde ne to u svojoj avliji te e. da u vam za njega sedam marja i i postara u se za va prevoz. Onda ja izvadim iz torbe moj aslovac. doveze nas za nekoliko gro i a u Karlovce. u zemlji nasljedija poslednjih srpskih despota. a najpa e k srodstvu. i ne mogu zadugo voziti. u Horvatskoj. Ide se sve pokraj jednog poto i a. u Bosni. mole i ga da u ini zadu binu da nas on da prevesti i da za to uzme aslovac. ali to njegovi sinovi nisu doma. Pitamo ga kako bi mogli u Srem pre i. u ini nam se kao da smo u edemsku ba u do li. Sutradan. da nas kako kalu eri silom ne zadr e. Od Hercegovine do Banata. pored koga stoje nasa eni veliki orasi i druga drevesa koja ga osenjavaju i uvaju od sunca. Ostario sam. i. metnemo se na put i do emo u samo ve e u Itebej k tetki mojoj. ro enoj sestri matere moje. Sutradan. Ka e nam da se mu no prelazi za veliko navodnjenije Tise i Dunava. kako pre emo na manastirsku zemlju. No otkud nama tri marja a? Mi nejmamo ni tri krajcare. koja se protegla do blizu manastira. metnula mi je u torbu nekoliko tanka beza za par ko ulja. Prolaze i ispod Remete i Kru edola. vra aju i se s praznih ko ija doma. Ovi dan predve e do emo u jedno selo kod Tise.Bio sam ve ute en. rekao bih da su carske ba e. rasu davaju i da sav moj pla ni ta mi ne valja vreme gubiti. u Slavoniji i u Serbiji narodi su vesma milostivi i odve srodstva ljubitelji. a bih vas sam prevezao. Evo me u Sremu.

svako dihanije i svako stvorenje do najmanjeg mravka i mu ice. jesen i zima. veselo razli nih ptica pojanje. voda i sve to se u njoj dvi e. u Hopovo. letnji i bogati jesenji darovi nadi enu i preukra enu glavu pokazivati i o ima sviju pretstavljati. O roditelji i vi. zato je stvoreno. ve nost te eka. a svi zajedno neiskazane krasote i divote. bog govori: nebo s suncem. pak da sam na sve strane u jedan mah gledati mogao. pak kad se doma vrati. Ovu samu knjigu. vi e e blagodaran biti. vozduh. tvorca tvoga. i potok. ta i li pokraj rita ta pokraj livade. daju u ima jednu tako slatkosli nu muziku da dovode oveka u savr eno zaboravljenje sebe i u istupljenije uma. a navlastito k srcu na em. njena ljubitelja koji je zagrljenu dr i. i one koji pokraj njega prolaze. love e. u svaki as i svako trenu e oka k o ima. i kako e u isto vreme svak svoju velikolepnu. mesecom i zvezdama. jer ina e ne mo e biti blagodaran razvje uvstvuju i. sa svi proletnji. na sla aj i spasitelj Isus u i nas i savetuje da pogledamo ne na svu nju. koju itaju i k visokoj su mudrosti. vi e e ljubiti. Na kratko vreme dobro ine i. ta slu ali abe ta slavuje. "Za pokazati sve veli estvo ove bo estvene i bo ije knjige. oblaci. Ovo je knjiga. predati nekim strast'ma. ta e razmatrati. privikavajte ih izrana da ose aju. krotko i prohladno vetra dihanije. sestru svoju. u itelji i upravitelji bezlobne junosti. kako li k manastiru do e. ljubi dobrodjetelj! Nisi za malo vreme stvoren kao mrav. jer si zato stvoren. vetrovi. molnije i grmljavina. bez nikakve druge. Blagouhanije livadnih cve a i svakojakih vo a oblazamljavaju oni krotkopitomih vozduh. k u ima. Budi pravedan. budi dobar. sve im je ostalo jednako. Melhisedek itaju i. no na najmanju asticu nje. I na ovi sami na in bi e blagopolu an i bla en vo vjek' vjeka. ni tako ne bih se one krasote nagledao. prole e. tvorca ve noga i jedinoga. i koliko vi e bude uvstvovati. ovu ve nu knjigu otvarajte u svako vreme va im adom i u enikom. slovesni umom i besmertnim duhom odaren. Avramova. neka samo ode od prole a do jeseni. zemlja sa svim ta se na njoj vidi. govorim za one koji imaju srce uvstviteljno svake krasote bo ijeg stvorenja. leto. k svim uvstvam. emu li e se vi e diviti i uditi? Da sam bio sav oko. Isklju avam one koji. vidi e ho e li mo i sve to je uvstvovao iskazati. sve tenikom vi njeg boga postao je. vi e e se siliti za ispuniti svetu i pravednu volju njegovu. Nek uvstvuje srce tvoje. a ne mogu. kad jo t nije bilo nikakve druge. vi e e blagodariti. iva i djejstviteljna knjiga. A kad do osmo k mom ljubimom Hopovu. ta e ko pre gledati. Ko bi hteo znati ta bih ja rad ovde opisati. Jovljeva i svih patrijarha. za poznati iz . sirje k poznanstvu boga dostignuli. vo vjeki e blagopolu an i bla en biti.dolinu. kad mu drago. da poznaju i da uvstvuju premudrost. pravednoga i milostivoga. gledati i smatrati. Ne zna ko kako tom bla enom dolinom pro e. iz koje u svako doba. blagost i bogate dare tvorca svoga u stvorenju. i njegovo s li em premetanje. Iz sve ove knjige bog govori k svim ljudima: "Poznaj. Tihoslatko i ljupko u enje i igranje s dolinom potoka. Holm od holma lep i i di niji.

mesto dostojno da posve eno bude mudrosti i u eniju i da se srpskim nazove Parnasom! EVO ME ME U KALU ERI. zapovede nas zvati k sebi. u ivljenju i dvi enju mravka i mu ice op tega ivotodavca boga da upa aju. jer smo lagano i li od Iriga do Hopova. "Ne staraj se" ± rekao sam mu. pra taju i i blagoslivljaju i onoga istoga koji mu je otrov dao. veli. ive i pravedno i bogougodno. Pogledajte na pti ice po vazduhu. i nisu bili jo t polegli spavati po obi aju manastirskome. dok s vremenom kadra budu k suncu i k zvezdama um svoj vozvisiti. Ne veli: pogledajte na nebo i na sunce. njemu je gvozdeno u prsima srce. O. mlada srca da uvstvuju: u najmanjem lisku. dakle. Kako nas upaze s torbom na le i. moj ljubezni itatelju. Mla i prolaze koji kud po doksati. Obi avajte. ko njejzin glas ne uje. pri ap e mi Nika da ja odgovaram na ono to budu pitali. travici i cvetku tvorca svoga da poznaju.najmanje astice ove be islene knjige velikoga tvorca i njegovu preblagu i premilostivu promisal o svemu. . "Vozrite. Ovu knjigu ko ita sa zdravim bogodanim razumom. i on je (kako u i sveti filosof i mu enik Justin) delom hristijanin. gluvlji je od sinja kamena. ne veli: ujte gromove i grmljavine. premudri Sokrat. TA SAM TRA IO. mora do i k istinom bogopoznanstvu. jerbo "nebesa povedaju slavu bo iju i tvorenje ruku njegovih vozve tava zemlja. Ko ih tako krasi i odeva da car Solomon u svoj slavi svojoj nije se mogao odenuti ni ukrasiti kao jedan od ovih cvetaka? Otac nebesni. Penju i se gore. pre Hristova pri estvija mu enik je bio za blago estije. k kakvim razmi ljenijam samo vospominanije hopovske krasote um moj uzvi uje. ako se slovom i ne nazivlje hristijanin. na cvetke poljske. TO SAM I NA AO Bilo je oko dva sata posle podne kad smo u li u manastirsku avliju. U ite ih najpre ovima malima stvarma. Evo. i ko njojzi sleduje. a stare ine posedali s igumnom pred njegovom elijom i razgovaraju se. slepiji je od sleporo ena. istom bratija izi li iz trapeze." Ko ovo ne uvstvuje. Ovo bi odve mnogo bilo. ve na slava Atine i svega slavnoga gre eskoga roda i imena. poznadu da smo stranski ljudi. ljubopitni za saznati uzrok na ega stranstvovanija. Ko ovu knjigu ne vidi. Ko ih hrani i ko ih odeva? Blagi promisal oca nebeskoga!" Ovu knjigu itaju i.

kad eto ti upazih odnekuda dva malena kalu erka. U jedan-dva minuta bi ih do trideset. to su se bili kojekud razodali." Antonije Veliki (nazivljem ga "Veliki"." Iguman: "A daleko li ste nakanjeni?" Ja: "Ovde bi radi ostati. Kako me je pogledao. kao da sam se hoteo prepasti. koji do o e i stado e blizu nas. gledaju i nas veselim obrazom. deco?" Ja: "Iz Banata. jer je i du i i deblji od sviju bio. A da pravo ispovedam. Iguman: "Otkud ste vi. Izme u sviju njih najbolje sam upazio jednoga koji u sredi sviju se a e. a obraz ist i mlad. a ja sam bez oca i bez matere. okrugla. zar sam ja ovde aga na Kareja?" . ne e ni meni. Rekao bih kao da sam ga poznavao pre mlogo godina i kao da mi je svojim vzorom rekao: ja u biti tvoj blagodjetelj i otac. Bila mi se po ela krv vozmu tavati i je iti ko a. i vlasi na glavi bele kako sneg. I pravda. nisam nikakva uzroka imao pla iti se. na ne nas pitati. a Maksimu u dati put. on je bio. predobio je sve srce moje. i kako e se viditi iz ove moje istorije." Iguman: "Imate li vi oce i matere?" Ja: "Ovi moj drug ima mater. Onda mi po e dolaziti drznovenije. Nikad u mom veku nisam dotada toliku silu kalu era skupa vidio. kako sam posle dugim iskustvom poznao. A kad upazi e oni drugi. o e igumne. ako nas primite. i brade vi e je imao on sam nego desetorica drugih): "Da t' ka em. On isti." Iguman: "O e Antonije. ako je ikada ovek na svetu bio bez najmanjeg sleda pritvornosti. jer je nesta an kao vrag i jutros mi je nov kr ag razbio. jednim slovom: nisu nimalo prili ni onim kalu erima s kojima se deca pla e. jer su moji dragi Hopovci osim svih Fru kogoraca najpitomiji: blagoskloni i blagoprijatni." Iguman: " to ete ovde?" Ja: "Naumili smo pokalu eriti se. pristojno i isto obu eni. pogled drznoven. pun mleka i ru ice. I kad ne bi se smijao. Brada mu pokratka. misle i u sebi: kad ovima ni ta nije bilo. no u isto vreme ljubak i milostiv. iguman budu i. vesela obraza i pogleda. na licu bi mu neko tiho i prirodno osmejavanje cvetalo.Bilo ih je oko desetak. ja u toga maloga uzeti. po e e se skupljati i oni koji otkud. o i pune ivota i neke osobljeve sladosti.

Ovi gleda vodu. U itiju prepodobnoga Pajsija stoji napisano da je Hristos si ao s neba i do ao u pustinju da ga poseti." Pak se okrene k meni: "Ti mali. ako ho u. prvi dan marta meseca. metnem je na jedan karu ni sanduk. Ja na em moga igumana sama gdi hoda po eliji. ka em da jesam. o e Jani ije. A ti. Ako ti samo bude dobar. i nek nad mojom bednom mladostiju ne uzdahne ako mo e. velim. tra i vode da pije. On po e u kamaru spati. on govori ta mu na usta do e. Ha. i . pak ako ima srce love esko. Na em: Zbornik. Eto ti odnekuda do e u enik Pajsijev. kanonik." Iguman: "Ako bude kao tvoj Maksim. ova je za mene! Jedva je podignem. polustav. bogati ljutiti! Ja znam da si ti iguman. a bez aka si. kako si ti ljut i naprasan. Alfavit duhovni. nego sa svim grlom gutao i pro dirao. pak ti ne slu aj toga velikoga i bradatoga." Iguman: "No.Antonije: "Ta nemoj se. pohar ena voda. Bio je zadovoljan mojim itanjem. pomislim. aprila i maja. za vavek izgubljeno! Iz Scile ute em. Najposle otvorim jednu veliku stra nu knji etinu. Prama ovima stvarima. on e tre i dan od tebe pobe i. psaltir. trebnik. koje sam verovao kako god jevangelije. bedna mladost. D mi jedan psaltiri da vidi kako itam. vidim. Prepodobni Pajsije opere Hristu noge. a da ja mogu hodati po manastiru i okolo kud mi drago. i nad kojima sam tako gorko plakao da sam vid o ni pokvario. itija svih svetih na tri meseca: marta. vreme zlatno. Ti zna da kod tebe ak ne mo e obastati. aslovac. do smrti nepre aljena! No onda ja sam mislio: ko je sre niji od mena? itija itati. a ja sednem dole i po nem itati itije svete Evdokije. Po mlogom razgovoru otide Hristos. po emo svak svome starcu. mutnu i blatnu vidi. u svem Hopovu ne e na i boljeg od mene. nek me ne ali. ho e li ti moj ak biti?" Ja: "Ho u. poljubi ruku. koje u ovoj knjigi na em. i tako si paraklisara. Ka e mi da e on spavati. uzmi toga drugoga. al' ako ti ga uzme . a ja po nem pregledati knjige. voda s kojom su noge oprate ostane u le enu. koje sam ja ne itao kako se ita. On je poja i. Nejma. izi em pred vrata kelijska. mogu uzeti koju knjigu s astala i to itati. ostanu prolozi za ni ta. pak upadnem u Harivdu. take knjige velike! Nigde toga na svetu nejma! Ko ne zna ta su itija. iz prologa u itija! Siroto dete." Potom da zapoved da nas odvedu u trapezu i dadu jesti. Nek uje. ili. mesecoslov. S kakvim userdijem i toplotom srca sam itao i sve od re i do re i upamtio! Kamo tada knjige one koje su danas u rukama! E. ne e ni tre ega do ekati. neka uje od hiljade samo jednu malenu povest. Kad izi emo iz trapeze. ba kako valja za paraklisaru. Veli mu starac da pije vodu iz le ena. Upita me jesam li izu io psaltir.

Oni koji ne znadu. bra o. ostavio bih svet i carstvo. govore i: "Kako u ja pomije piti?" Govori mu starac: "Bre. ne toliko od e i koliko da se ne poka e sasvim neposlu an. nego celoga elove eskoga roda da se ovake i ovima podobne beslovesne basne u hristijanskim knjigama nahode. Ovo sam verovao i nad ovima sam gorke suze prolivao. no oni koji znadu. koji itate sveto evangelije. Glupi i najsujeverniji egipetski dervi i bi li mogli sme niju i lu u basnu izmisliti? Sramota ne samo svetoga hristijanskoga imena. krotki bo iji agnec ni na to tako nije se gnjevio koliko na sujeverije. pij. pak veruju ovake zgadne i sramotne fabule. miliji ete. s hiljadu hiljada ovakih basna puna su itija svetih. pred bogom i pred ljudma. nemojte sakrivati evangelsku istinu! Nek mi se dopusti jo t samo jedno da spomenem. makar da bih se znao otrovati. jer je ovo greh protiv Svetoga Duha. jedanput osvestiti? To je stvar taka da jedva je ovek na ispovedi ka e. jer e se kajati". ne nakanjuj se. kao da se s ne im ponosi." "Ha. Ne bojte se naroda. pij. nisam li ti je rekao: pij. A prolog: nasred crkve bo ije. dra i i estniji narodu biti kad mu otvorite o i uma i kad ga prosvetite. za ra iriti evangelsku istinu i nauku i za privesti mnogi narod k bogopoznanstvu. va a je to du nost. sad le en pun bija e. ja ni za to drugo ne bih se starao. njima e milostivi bog za njihovo neznanstvo i prostotu prostiti. Arhijereji bo iji. Dok mu se dodija. Drugi put ka e da mu je sveti car Konstandin na pose tenije do ao. i pro aja. koliko sam mogao. re e starac to. vi ite k narodu. Zloupotrebljenija i zli obi aji ako se ne budu kako dostojni poruganija predstavljati i obli avati.koja zaudara na znoj. sve tenici mirski. nestalo vode iz le ena. i to mnogo krat. Ho emo li se. ka e nasred crkve ta je njegov starac u inio. zato ste oci i pastiri! Ne izdajte isto Hristovo u enije! Blagi Spasitelj ni na to tako nije se srdio. pak u jedan mah ostade prazan i suv kao dlan. nestade vode. gleda u le en. O crkovni pretstatelji. Dobar je narod i blag. . da se to ne trpi. oti ao bih u pustinju i bio bih monah. Ode. nego iz neznanja. zaboga. pak izme u drugih razgovora i ovo mu je rekao: "Pravda da sam se i ja trudio. Vi e starca: "Star e." A kad mu kaza kakva je to voda bila." Neka sad zadr i smej ko mo e. a ne vi u koliko god sa svim grlom mogu. pomisli u sebi: zatvori u o i pak u je piti. Kakav mu je to starac. i sotvori blud. onima ne e se prostiti. ne ini iz zla srca. na licemerije i na la ljivu i pritvornu svetinju. da se itaju i da se veruju. ne e da pije. Evo. bra o. ho e . ako li u emu pogre ava. vi ite. no da sam znao u kakvoj ste slavi vi monasi kod boga. i u ini ono. jer e se kajati. sram ga bio! Ja opet prosim mojega ljubeznoga itatelja da mi prosti to ove nepristojne ve ti nazna ujem. odgovori starac. Vreme je da k meni do em. a na prolog. ne mogu se ina e u omrazu dovesti i istrebiti.

tako da njegov starac vesma je s njim zadovoljan bio. ako je srpska i vla ka. Takova je to Amazonka bila da bi na sto Dionisija udarila." Kad ja to ujem. no zaludu. dok sam i ja kao oguglao. No po mesecu dana eto ti njegove matere. Rekne mi da mu malo itam. kako u e u ogradu manastirsku. ostati. po ev i od gospodina protopope ot akabent. a ja sam ljut. sve e i sve to je u crkvi. No pre nego po nem moj na in itija u Hopovu. pak idi kud ti drago. crkvu iste i. Ka em da iz svake. a sad goni. neka nakratko javim to se je s mojim Nikom uradilo. "Br e mi dete na sredu. s mojim starijim bratom Ilijom. no na e se u velikom rusvaju i tako se smete da nije pred njom ni pisnuti umeo. kazuju i svima da ja bolje od njega itam i da on ne sme preda mnom itati. da e taj as sa e i manastir. da nisam tu kad s kim o meni na ne govoriti. On je vesma trudoljubiv bio. U petnaest ku a vodio me je. Divio sam se istosrde iju njegovu. Hoteo bih da se kud uklonim. odgovorim mu: "Nemojte vi mene terati. re it ovek i odve drzostan. govore i da ako su kalu eri radi decu imati. Popogleda me malo s vnimanijem. stane nasred avlije. toliko sam ga ja vi e ljubio i u visokopo itaniju imao. ti e kod mene. Bio sam kao na vatri od stida. vi u i da ako joj namah dete njeno ne dadu. to je u Hopovu bilo. pak bih slu ao kao da se o drugom kom govori." Ja sam bio izvan sebe. i koliko me je on vi e falio. dok sam se jo t me u detinjstvom i junosti nahodio. pak nek ra aju i hrane decu. koja. Pita me itam li tako iz svake knjige i razumevam li ta itam. dok sam ja iv. Neki Dionisije Horva anin. to u malo pona ire opisati. No bojim se. vikne s . pak mi na ne govoriti: "Namah taj as uzmi tvoju torbu. name taju i." Iguman: "Ako ti bude dobar i poslu an tako kako ita . Po ru ku uzme me s sobom u Irig. pak po ne psovati i ru iti kalu ere. jerbo ako je ikada u meni togod divije svetinje bilo. Ja po nem itati kako god iz psaltira. i da razumevam. zove. kad ti uje kako ja itam. Onda on opet: "Zna li za to te teram?" Ja: "Ne znam. ne bih alio. na e me nad knjigom. Bilo mu je za udo da jedno dete mojega vozrasta ne ide kojekud tr ati i skakati. zapovedio bi mi da se ne mi em s mesta. rekao bi isto da se upali manastir i planine naokolo zatutnjaju. i dok me jo t podstrekanija telesna nisu zaokupila bila.Moj iguman kad ustane. Pravo je rekao Antonije da ti ne e kod mene ni tri dni biti. da sam mu to skrivio. crkvu i kalu ere. srmt njegova rastavila nas je. mislim: kakvi su ovo ljudi? Pre dva sata milostivo me je primio. ja se vami ne u rugati. pak gdi god koga upazi. imaju i dopu tenje. ti e mi se smijati. iz Garevice rodom. No kako sam se u vreme ove tri godine u mojem milom Hopovu svetinji io i kako nisam. pak eto ti kavga gotova. nek se ene ka i ostali ljudi. Jedva do eka sutra podne: metne me da itam u trapezi itije." Onda on izi e pred eliju. Blizu tri goda proveo sam pri ovom blagonaravnom i pre esnom igumnu. si e k njoj da vidi to je stoji vika i da viku s vikom predusretne. Kad ova svoju viku predvostru i i podigne. vi e i kazuje kako ja itam: sve kao voda. odahnem malo.

Posle malo vremena moj starac oseti da ja bez ale nameravam posvetiti se. Bog preblagi milostiv mu bio za njegovu k meni ote esku milost! Na ovi na in moj Nika vrati se s materom svojom i mojim bratom. nego kud u Tursku da odem. da ne hitim odve s kalu erenjem. zato gladuje kao siroma ki pas. S njim sam obi ao sav Srem. no po malom vremenu prestavio se. Meni nije mrsko bilo putovati. govore i mi da to ni ta ne valja. no jedva bih ekao da do em u manastir da itam itija. smatraju i bratiju kako se sve vesele ivoj ribi i starom vinu. mirski budu i. Moj je sav posao bio dr ati isto eliju starca moga. da se on boji jesti i piti preda mnom. bi e kao Tur in kad se namami na krmetinu. o itati mu koji akatist i kanon i u trapezi itije. Njegovo govorenje metalo me je u udivljenije. ostavi roditelje i ode u kalu ere. sve pro e vreme mogao sam initi to ho u. a kad bude kalu er. Kako bi gdi do ao. a kako se pridigne. Smili mi se ime ovo i odsudim da. svu u ti bradu o upati i o i u ti iskopati! Ne ra aju se deca kaono to ti misli . i da su sve to la i ili ludosti bile. Tako sam i uradio. Nakratko. no da ekam barem jo t tri godine. nego samo da me nagleda. na em u njemu mojega istoga babu Nikolu. Meni nikad nije milo bilo zaludu stajati. da je nam dosta i preko mere ure ene poste uvati. No nije se pridigao. kojega kad upazi u mirskih haljina i vidi da se nije bio jo t pocrnio. Pi e se o njemu da i on. A on bi mi odgovorio: "Prvo. kazivao bi da on ima a e sveca." Ja bih ga pitao kako on to zna. Moj brat Ilija nije taki estok bio. koji da nije bolestan i on bi do ao bio. da je on vidio mnoge divije svetinje kao ja. mogao bih i njega nagovoriti da ostane. i pro aja. nazivaju i me divijim svecem. da on ve vidi kako sam ja tako naumio da mene niko ne zadr a. a ja ostanem miran i pokojan. nisam mogao ne verovati mu. a da je od sve nevolje mlogo bolje da se u na em mirnom vilajetu gdi pokalu erim. ne e mesa da jede . i esto bi mi ovako govorio: "Upamti ti moje re i: ti si sad ludo dete. no poznavaju i ga istosrde na i pravde ljubitelja.gromovitim glasom na Dionisija. Sovjetovao bi me i karao. On je svud bio dobro primljen za svoje veselo i u isto vreme prepo teno opho denije. ne e imati kad ekati ni da se ispe e. Moj starac. U nekoliko meseci o itam sva itija. jo t vi e sam u uvjerenije njegove re i dolazio. Br ebolje po lju joj sina. da u to ime izabrati. Silom bi me naterivao da ru am. da sam hoteo. nijedna vero crna!" Ovi nije znao kojim se je putem vratio. ne oku aju i druga hleba ni vode po dan i po dva. to si odve rano po eo. kud bi god hodio radi dela manastirskih. dete od sedam godina budu i. uzimao bi me sa sobom. i osim sviju omili mi se itije moga imenjaka. ne da me natrag vrati. a smejati se i aliti za glavu ne sme. da e do i posetiti me. da je vreme svetinji enja pro lo i da u dana nji dan sva je svetinja po tenim ovekom biti. Mom e samo tri goda stariji od mene. da svak stoji na opazu i da dobro gleda to e poslovati. Slavoniju i Ba ku. utoli se. . A s druge strane. Ka e mi da me moj baba Nikola pozdravlja. kad se postri em i moga na kr tenju imena odre em. jer ako te epam.

i dolazio bih u nesvesticu. no svaki dan u vreme ure eno da s drugom bratijom jedem. ka e mi isto da on toga vi e ne e trpiti da pri njemu nahode i se sam sebi ubica budem. Ja. a ja znam ta sad vidim. i jeste. nego prvi i najve i. Onda su drugi obi aji bili. niti se anatemi predaju kao u prvo vreme. to je onda bilo. uvstvovao bih jaki bol u utrobi. A zna li ta si mi neki dan iz one ruske knjige itao: da i izme u svetih otaca bilo je svakojakih. i ono ta je uzakonjeno. bilo bi ih jo t toliko. a drugo. mu no e ko verovati. A car Konstantin. bog i du a. vide i da moja budala tina sve to vi a biva. procesa. Silio sam se ne bih li i ja kako mogao do sedmog dna doterati. U istoj knjizi itao si mi ta ga su puta neki sabori od pet i est stotina otaca neke stvari uzakonili i utvrdili. dok bi mi se zavrtio mozak. ja u postiti te postiti. Kako sam taj post proveo. ako to izme u sebe krivo imate. i ne znam bi li ko ostao neproklet. Nahodio sam u itijam da neki od pustinjika po celih sedam dana. a neki po etrdeset.pak rez dugo vreme e ti se omraziti. Na prole e postrigu me i dadu mi moje po eljeno ime Dositej. jer u etvrti drktala bi mi kolena. ljudi." Moj bi odgovor bio: "A kako su u staro vreme sveti oci mnogo i itali i postili?" A on bi na to: "Sve ti meni ka e ta je pre hiljadu godina bilo. kad su isti oni koji su na prvom saboru Ariju prokleli. A kakvi su ti oni oci bili koji su na Zlatoustoga sedamdeset la ljivih punktova izmislili? Onde nisu bili maleni oci. namah posle sabora predali caru Konstantinu vi e nego sto memorijala tu e i se jedan na drugoga. Po tri dni drugda ni ta ne bih okusio. kako me vidi . zapovedi sve one memorijale jo te nepro itane sa e i. I da ne do o e Turci. i one koji su uzakonili. da na drugo . za kurtalisati se jedanput crkovnih ljudi kavge i inata. kako u svece suditi? Okanite se. hvala bogu. pak bih se gdi na tavan sakrio i sve bih metanisao. ni ta ne bi u usta ulo ili. omrazi e ti se jedanput. Vidi li da je i onda svakojakih bilo? Ja prost. iz tvoga sklonjenija k itanju. jedva bi na nogu od te ke gladi stajao. po e e i druge pametnije knjige itati. jer niti se toliko inate. pak se okrene k svetim ocem govore i: "Mi vas za svece dr imo i ogla ujemo. jo te k tomu da u samom Carigradu bilo je vi e od dvadeset i sedam sabora koji su prokletstvu i anatemi predati. Pravo je rekao car Konstantin: da e bog imati ta i svetim ocem suditi. znadu oni koji su onda ivili. no zaludu. nisam mogao vi e nego do tri dni. vas. Moj dobri i razumni iguman. elom u zemlju udaraju i. a vi predajete tu be jedan na drugoga. a sad su drugi. ni ta manje od moga obi noga tvrdoglavstva nisam hoteo nimalo odustati." Ja nisam znao ta u mu na sve to odgovoriti. koje su drugi sabori posle njih odbacili i prokleli. po mojoj pameti nahodim da su sad bolji crkovni pastiri. A ja sam to u svem mojem ivotu prismotrio da svi oni koji mlogo itaju malo poste. bog valja da sudi. dosad. kao razuman upravitelj i politik." Na ovi na in postide se svi i posrame i prestanu od dono enija i tu be. da ih ne smire i pomire. gre an ovek budu i. Ne e ti vavek itija itati. Neka govori ko to ho e. ako li ne u. Pro e to leto i zima.

Bolesnici. kako je ljutit bio i naprasan. od sve tri godine to sam pri njemu bio. to mora ne to biti! to mi je sad najsme nije: moj dobri i nezlobivi iguman po eo se bio uveravati da ja imam neki dar udotvorenija za moju toplu i usrdnu veru. A to se usu uje Spasitelja spominjati. malo bi mu valjalo (ovi sami put. U isti dan bilo je po obi aju "umovenije nog" i slu ili su s mitropolitom mno estvo arhimandrita i igumana. itija i ota nici slepo. ni ta manje za mladu eljad molio sam se vrlo usrdno. da je nekima posle moje molitve lak e i da svi ne umiru. a ne kod njega. Pak ho e da bog s tobom udo ini. pak u svem svom gnjevu ovu mi prediku u ini: "Kakvo je to tvoje bezobrazije. ima koji su postili i etrdeset. Meni bi se u to vreme smrtni greh vidio svrh esa libo najmanje i rasu davati. Ilija i sam Spasitelj na . o e igumne. Mojseju. Nisam se mogao na uditi to je ovim ljudima: i mitropolit iste pameti moga starca! Bog mi s njima! Kako bi mene itanje iz Hopova oteralo? Gdi u ja toliko knjiga na i kao u Hopovu? Taj dan po ru ku vratismo se u manastir. koliko sam se inio svetac. i nekamoli sumnjati. . Ja sam odgovorio da ja nisam prvi koji je postio sedam celih dana. mene u to doba niko iv nije mogao nadverovati. ili ± put za u i. a Ilija be e i po pustinji. Mo e li ti po vodi kao po suvu hoditi. koji bi u manastir dolazili." Ja sam me u mno estvom u sali negde u bu?aku stajao i slu ao ovo govorenje.mesto gdi idem lipsavati od gladi. a ja ti be i navratnanos u manastir. Po slu bi. Ja sm nisam znao ta u od svega toga misliti. on zadugo u Hopovu mesta ne e zgrijati. mrtve voskre avati i pro a Spasiteljeva udesa initi? to si ti? Balav e jedno. No jedna za stotinu: ili da jede kao i drugi ljudi. razljutio se na me kako valja). Bio sam kao najprostiji i najrevniviji Tur in. pre nego sednu ru avati. I zaisto. Moj starac. Iliji i Hristu da se upodobljava ? Nema li toliko pameti da rasudi da su ono rezjestestvene stvari bile i bo ija udesa. jer sam ja sve to god ka u prolozi. milo mi je bilo slu iti s redom i bez rede. ovi razgovor u ini mitropolit mojemu starcu: "Eto ti. Mnogi bi svedo ili da su ih moje molitve iscelile. Svud se bilo oglasilo da sam svetac. verovao. a za stare bake nije mi i la molitva od srca. koji sve to god pi u i ka u dervi i veruje. ako bi za verom stajalo. te su mogli ljudi etrdeset dana ne jedu i iviti? Mojsej na Gori sinajskoj budu i. no kako bi k ve eru bilo. Ja mlad akon i malen kalu er. po seli po elo se razgla avati da i udesa inim. i na Veliki etvrtak arhiepiskop Pavel Nenadovi rukopolo i me na dijakonstvo. i da mu ko rekne da to nije mogu e. a oti ao bih zaisto kudgod u planinu."Sre a moja to sam stra iv bio. bila je potreba da bog s njima udo u ini. Ne znam iz kojeg uzroka. kako: Mojsej. Velike nedelje povede me moj iguman u Karlovce. Mnogo bih puta po ao tra iti kakvu razvalinu i pe teru. No vi svi upamtite moju re : kako je njemu odve milo mnogo itanje. bi ga namah han?arem prob. mene bi iskali da im molitve itam. to je tvoje krajnje bezumije. ja ispunih tvoju volju: hirotonisah tvoga maloga Hopovca na dijakonstvo. bez nikakva dvojeumija i razmi ljenija.

No po svoj prilici prevarili su se neki. O ovoj materiji zasad dovoljno. A znam da moj po teni i slavni srpski rod to od mene ne e ni iskati. svak se tu oj sujeverici posmejava. vreme je ve . naopako razumevaju i apostola Pavla re i: "Mi urodi Hrista radi. Ako li me ko iz svoje proste revnosti osudi i pohuli. Razuman i pravdoljubiv lovek od sebe najpre po inje: sebe ispituje i smatra. zaklinjao bi se da sam svetac. a sami se sebi ne smijemo verige praznuju i. a svoju po ituje i za svetu dr i. da se jo t niko nije u Hopovu blizu Iriga posvetio. kazuju i mi da je i sm u mladosti tako prela ten i obezumljen bio kao ja. vreme e pokazati da nije pravo imao. bio bi pred mojim o ima eretikos i hulitelj. dolazio bih u isku enije: a kako bi bilo kad bih se i ja budalom u inio. Ni ta mi na svetu nije milije ni ljubeznije od mojega roda. I sva bi mi bratija to isto proricala: da se zaludu mu im. pritvorno i licemerno za atar pi u i. ne e ta svetinja zadugo durati". no koliko ga vi e ljubim. niti sebi pra ta ako u em krivo ima. pri drugoj prilici vi e e se o tom besediti.itaju i ta su neki radili koji su se Hrista radi budale inili (neka svak ovo dobro zabele i: Hrista radi budala). pa da ljudi ne znadu da sam ja svetac. Ljubezni srpski narode. Tako je i bilo." A ko je gdi itao da je blago ini i svetonaravni apostol nag po sokaku tr ao. mojemu milomu narodu ugoditi. tome se nije mogu e dovoljno nau iti. no pridodavo bi k tomu: "Bojim se. i pravo ima : i ja se sam sebi smejem. Ovaku prostranu i iroku veru imaju i. dobro je i sebi katkad. za ivoga boga. ti mi se smeje . nisam li ja mogao po svakoj pravici udotvorenija dar iziskavati? Ljubezni itatelju. oba e ne la u i i istinu svetlu kao sunce pod noge bacaju i. No ovo je prirodno nerasu deniju. A ako emo po du i pravo suditi. imaju i i ruku premudru i zdravu evangelsku nauku. Mi se smejemo onima koji su negda magarcu na kom je Hristos jahao praznik praznovali. posle boga koji me je sozdao. da ne u ni ja. nego da misle da sam urodiv? Turci su u ovom punktu odve ortodoksi. Neki bi mi se rugao. no druge godine druga pamet u glavi. neki smijao kao detetu. Rad sam srcem i du om. vreme da po nemo slobodnije i razumnije misliti! Dokle emo tu e pogre ke osu davati. no da su hristjani kad mogli u ovo prela tenije pasti. jer oni svakoga ko je li en uma za sveca po itiju. a neki bi me alio. sebe sudi i osu uje. niti je pravo samo drugima smejati se. nemoj ti mene za zlo primiti to ja neka na a zloupotrebljenija obli avam. i ko bi se najmanje to protivre i usudio. Ispo etka sam mislio da oni sve to iz zavisti . mnogo manje ± apostola Petra verige. toliko sam mu vi e du an pravdu i istinu predstavljati i govoriti. kad ne pristoji Hristovo magare praznovati. a na e sakrivati i opravdavati? Niko se ne e va vjek' vjeka ispraviti i pobolj ati druge ukoravaju i. Moj prostosrde ni iguman s kim bi god o meni govorio. kako su oni inili koji su apostolske re i nakrivo i ludo tolkovali? No ta ne ini glupo i nerasudno sujeverije! Ja sam sve to onda verovao.

A neka mi ko ne zameri to u pravicu re i: i moja su mi itija na neki na in dosta kriva. te izgubih volju k svetinji enju. Padne ti istom moja gordost. uzimao bi ih meni na pro itanije. pak u samu starost pokajali se. a svrh svega povolji su mu bile istorije. pohvaljivao bi mi nauku i alio bi to ne zna latinski jezik. A ne umeju i suditi i rasu davati svrh onog ta znadu. ali sm u planinu ± za glavu. smrdljive i potajne ponirljive svetinjske gordosti. "Margarit". "Svetoga Jefrema" i druge razli ne knjige crkovne. a mnogi ivili su kako su god hoteli. jer je i on vesma ljubio itanje.rade: ne budu i sveti. gde bi god mogao na i gra danske rosijske istori eske knjige. posle toga: "Obed duhovni". Ovi me sovetuje da itam Baronija. Pri svem tom. kako bi kadri bili rasu davati ono to itaju. Moj iguman sam nije nimalo priviknut bio k itanju. i pridodavao bi da kad bi imao dovoljno tro ka. no onda ja nisam se mogao sam sebe na uditi kako je mogu e da toliko stvari znam. kojega je po eo bio malo u iti i znao je nekoliko dijaloga iliti razgovora. kojega itaju i usladim se u istorije. ine i im se bogzna ta znadu. jer bi barem pri op tem elove eskom umu i razumu ostali. Zato. "Besede Zlatoustove". Ovo je sve inilo da sam se volnovao kad na jednu kad na drugu stranu. ne bi radi ni da se ko drugi posveti. pak su me u svete metnuti. Imao sam u ljubovi nekog mladog jeromonaha Vasilija Ose anina. neprestano bi mi poftoravao da u kud u svet po i za naukom. vide i me sasvim predata itanju. Moj starac. I zaisto. a s druge strane bila su mi tetna kao svima onima koji najmanjega razumjenija logike ne imaju i. ili bi mnogo pametniji bili da ne znadu ni ono to znadu. ali je vesma milovao slu ati od mene da mu kazujem ta sam itao. ko zna ta bi bilo. a ja. to je jezik. aki bih i ja ne to znao. Na ovi na in po ne se vozbu avati u meni elja i drugoja ijih knjiga osim crkovnih. ni re i ne znam! . nego i svako sam nakratko ispisivao. no malo pomalo rez dugo vreme lepo ti me u ini e. i tako ti ostadoh lepo do danas. a drugi se niko ne na e da sa mnom po e. mnjenija i protivre ija. sve sam ja to s velikim vnimanijem i userdijem pro itao. Latinski jezik. pak bih se sve molio da me bog sa uva u smireniju da ne padnem u visokoumije i gordost. bedni durak. kad bi se god sa mnom razgovarao. ni opa nije krivoglavice i ludosti od kojekakvog itanja bez rasu denija. Ova sva itanja tu su mi polzu prinela da sam na stari slavenski jezik privikao. Da nisam stra iv bio. Ba kao da su se dogovorili bili da me podstrekavaju nova nekakva elanija u meni podi u i. bi me poslao u Kijevope ersku Lavru da se u im. napune glavu svakojakih ponjatija. i to bi mi se najugodnije vidilo. Moj je mozak bio pun smu tenija vavilonskoga. i na ovi na in znao sam ih sva kao naizust. te da sam kud u planinu oti ao. ispisivao bih. i ni ta manje nisu stra nji ostali. pak hode puni vetra. itanje knjiga od dan do dan sve mi je to milije bivalo. pak bi ih sve preda mnom govorio i tolma io bi mi ih. Pritom i vi epomenuti Vasilije. nejma ti lukavije ni visokoumnije gordosti od svetinjske. ni ta ne znadu. itija sva ne samo sam o itao nekoliko krat. jer bih nahodio mnoge koji su dobro jeli i pili i gospodski iveli. "Ve eru duhovnu". pak bi bili kao ostali ljudi. a ta moja ista molitva proishodila je iz trule. "Kamen veri".

ubivis. a ni ta od svega toga ne znati! Bolje bi bilo da se nisam na svet ni rodio. no s ovo malo mo e do Kijeva do i. Idi za naukom. nisam elio da mojih osobitih novaca imam. ti nisi ni za kakav drugi posao nego za knjige. Gdi bi se mogao jedan dijakon u iti razvje u Kijevu ili Moskvi? U ovo vreme neprestano bi se kod nas govorilo o slavnoj Velikoga Petra k eri. tu nejma ni ivota. gdi u enija nejma ni latinskoga jezika. smetne ga s igumenstva i zapovedi mu da po e na neko vreme u i atovac. ubikunkve". ovi mi razgovor u ini: "Moj sinko. dade mi petnaest dukata. U to isto vreme mitropolit. Vidio si ga kako je mlad i bez brade. mi svi s velikim bradama gledamo ga kao da smo iz divijeg vilajeta do li. tome se danas razumni ljudi rugaju. vladjeteljnicu tih strana neprestano uju i da se pominje. imperatrici Jelisaveti. U enje eli i tra i. kvid. ubi. "Koliko sam ja prost i neu en. Izgube ti moja itija. s njom e svud prestati i tvoje ivljenje po teno zaslu iti. Vidim jednom na san rosijsku cesaricu na prestolu. za kace. polaze i u re eno mesto. Namah bih kud u svet tumario da mi nije bilo ao ostaviti mojega dobroga i blagonaravnoga starca. kvomido. stidim se i sramim moje sede na obrazu brade: na sav ivot prolazi u staranju i u govorenju za kazane rakijske. nebesni promisal ne e te ostaviti bez hleba. Od toga asa zbogom. meni je milije viditi u enog mladoga Raji a nego etiri vseljenska patrijarha koji bi bili bez nauke kao ja. koja mi da iz svoje ruke jednu knjigu otvorenu s razni jezici. ili je kakva la a ili fantazira. ako bude trudoljubiv i u nauci podvi an. malo je vi e imao za svoju osobitu k svom manastiru vernost. ti e aliti to si se pokalu erio. Pri na em rastanku. naturalno morao sam kadgod o tom i sanjati. pro la su ona glupa i slepa vremena kad se je me u nami govorilo: "Bolje je est vranaca u karuca nego est kola u glavi". U dana nji dan. Sad se je vreme preokrenulo: u en ovek . koliko vi e mo e . ako se ti u eniju ne preda . niti mu se dozvoli da mene s sobom povede. Hopovo i sva tvoja krasota. to je zve alo u mojim u ima sla e nego sirinsko pjenije. Ja. Po nem za injavati i sa injavati moje plane. ja znam da e ti kud libo za naukom po i. ko se god za sveca izdaje. neprestano u umu i u srcu imaju i Kijev."Kvis. ali kad stane besediti. Moskvu i Rosiju. govore i mi: "U i se"! Probudiv i se od sna. Moj sinko. burad i obru e. On. ao mi je to ti vi e ne mogu dati: ive i u jednom manastiru imu u. A sad alim to nisam kolikotoliko za tedio te bi te sad bolje mogao opraviti. Ja ti za mene ka em. koga sam s pravom sinovskom ljuboviju ljubio i po itovao. lavsaik i ota nik sve po tenje. i obraz njejzin na mnogo mesta izobra en vide i. ini mi se da se ne emo vi e u ivotu viditi. za ne to srdit na mojega starca. na a je sve nauka u tome da poznamo koliko je kom viju i ljivovici godina. nema goreg ivota od besposli na i unljiva. Koliko sam te ja poznati mogao. pe tere i svetinji enje izvadi iz glave. a onde. Pustinje. tolkovao sam moj san po mojem elaniju. svu kao u sunce obu enu.

svaki ga po tuje. On nije nimalo nauke imao. i rez to veliko je i besmertno ime pa e sviju zemljedr aca. Greciju i ostale bo ijem raju podobne zemlje od tiranstva. Bolgariju. ja ti zadajem moju srpsku veru da iz toga ne e ni ta biti. "Vranci vranca vuku" ± govore." Ovo je poslednji razgovor mojega milostivoga oca i blagodjetelja. malo po tenja imadu. ne slu aj ti zato nikoga. ako nisu u eni. Serbiju. tra i nauku i gladuju i i edne i i nagotuju i. "Ti vidi kako me ljubi gospodin baron Marko Peja evi . ono mora dobro biti. smiluj se na stvorenija tvoja. gluposti i varvarstva izbaviti i osloboditi. "Veruj mi. velike i slavne. no ni ta manje bio je jestestvenim zdravim razumom i rasu denijem odaren. i take premudre i elovekoljubne cesare i cesarice proizvodi e e na svet. ali toliko pameti i rasu denija dao mi je bog da mogu rasuditi da te stvari moraju biti vrlo potrebne. Nek mumla ko je li en razuma na mudrost i nauku kao sovuljaga na sunce. koji su pre njega na svetu bili. iz beligradskoga predela. A ko vi e na nauku? Oni koji nahode sve svoje blagopolu ije u anku i bokalu. i zato u celoj . moj sinko. kad god ujem mladoga Raji a da besedi. na ih starih milo ote estvo. "Neki dan si mi kazivao ta si itao u onoj rosijskoj istoriji. nego u Hopovu iguman ili Arhimandrit. Bosnu i Hercegovinu. koji budi po njegovim bogoupravljajemim stopam hoditi. I ako me poslu a . Zato poslu aj ti moj poslednji sovjet: izvadi iz glave to tvoje svetinji enje. niti znam crne li su ili bele. On ima obi aj re i da bogat ovek bez nauke (valja ovde razumeti takoga bogaca koji s bogodanim svojim bogatstvom nikakva dobra op testvu i rodu svojemu ne ini. na e se naravi tako sla u da se nikad jedan drugom omraziti ne mo emo. dar bo iji zakopan i sakriven dr e i) podoban je volu s pozla eni rogovi. kako znam da e . govore i da one izmi ljaju nova mudrovanija. koliko se je Petar Veliki starao za uvesti u carstvo svoje svakojake nauke. put k besmjertiju pokazao i otvorio. blagih i neporo nih narava ovek. blagoslivlja e me kad u grobu budem. i da imam kakvu vlast. zadobio. On mi neprestano fali nauku i ka e da u sada nje vreme principski sinovi. uzdi em za mojom mlado u. to pametni ljudi fale. istosrde an.ako e pe ice i i. po ten i koliko se vi e mo e. Ja ti vi e elim da u jednom malom seocu bude male dece u itelj. s tolikom eljom i trudom i tu i svrh svega na svetu ljube i po ituju. preblagi vi nji tvor e. slavu naroda svoga do samih zvezda uzvisio i svojim blagopolu nim i visokomogu im naslednikom. Svemogu i. Rodom je bio iz Serbije. a neu ena vide i gdi se vozi na vranci. i pravo imadu. polezne. sve bih ove na e manastire u kole i u u ili ta preobratio. koji e svu Evropu. ljubimo se kako da smo ro ena bra a. vsegda veseo. Otkako smo se god poznali. Kazuje mi da cesarski i kraljevski sinovi i k eri svu svoju mladost u e i se provode i sav ivot u itanju knjiga. kad cari i kraljevi bez njih ne mogu biti. Ja samo ujem imena nauke i filosofije.

raspoznavaju i i pretpo itavaju i poleznije od nepoleznijega i bolje od gorega. i opisa u to sam s njim besedio. ja ne bih imao ni ta protiv tvojega pisanija re i. Blagodarim preblagu nebesnu promisal to me je spodobila ovo blagopolu no ivota mojega vreme do ekati da poka em ve nu moju blagodarnost pameti njegovoj. ljutit i naprasan (strast prirodna istosrde nih i bez svake pretvornosti ljudi). koliko sam pri njemu bio.Slavoniji. opet mnogo vi e dobija . kojemu. blizu tri godine. ako te gdi kalu eri u'vate. koji je hoteo post Petrov i ro destva Hristova od sedam dana u initi. Ja: "Molim te. kako bih to slo io i na isto prepisao. Tebi je dobro poznato priklju enije koje se je pre nekoliko godina jednom carigradskom patrijarhu slu ilo. Ti hote i da u omrazu metne zloupotrebljenija i kojekakve sujeverice. ka i mi istosrde no to misli o ovom to si dosad itao. te ko tvojim le ma! Nemoj re i da ti nisam kazao. Ne bi li se to kako moglo i s manjim tro kom u initi?" . Na tri meseca po na em rastanku prestavi se u i atovcu. sirje kako sam iz Hopova izi ao i kud sam pro ao. Mogu li se nadati da e na kakovu polzu biti?" Zilotij: "Da ti pi e za jedan narod koji svaku stvar meri. za pristojno i potrebno nahodim prilo iti ovde jedan razgovor kojega sam svrh do sad izdate materije s jednim u enim prijateljem imao. dru e moj. jedan minut ili dva. soop tavao sam. bojim se da samoga sebe u omrazu ne metne . samo bi se tada na me razljutio kad bi me vidio da bez svake nevolje gladujem. njegov sovjet i tu i i svrh sva esa zajedno s njim rasu davaju i i besede i. "Zato. ZAKLJU ENIJE PRVE ASTI Pre nego do em k ftorom periodu mojih priklju enija. Sremu i Ba koj malim i velikim. ljubezni. Ime i vospominanije njegovo bi e mi dok sam god iv drago i ljubezno. i oplakao sam ga kako god majku moju. gospodarem i gospo am ljubezan i blagoprijatan. kako se je narod protiv njega uzbuntovao i mal' ga nije ubio. Ali ni ta. budu i da sam i sam toga mnjenija da samo oni narodi mogu se nadati da edu blagopolu niji postati koji prosve tavaju i se naukom od dan do dan ispravljaju se i na bolje preduspevaju. Njega u predstaviti ovde pod imenom Zilotija. pre nego bih tampatoru predao. gdi sam mu bio na pogrebeniju. A navlastito. nazivao se je Teodor Milutinovi . Bio bi na kratko vreme. sudi i rasu dava sljeduju i pravilamo zdravoga razuma. koje e slu iti za izjasnjenije predizdate materije." Ja: "Idi ti zbogom! Ime je Sokratovo krasno i slavno: ali se le a po ulici ne nahode. kako su i iz po etka bili. gledaj ta radi . s prebijeni le i dobiti est da se srpski Sokrat nazove .

Kad bratija na a poznadu jedanput istotu na ega namjerenija i na u vjernu k njima ljubov. ja sam iz ale to rekao. jer. proklinju i. ne u da svet rekne da sam se zaludu pokalu erio. dobrovoljno na a predstaljenija i sovjete primaju. ako u emu kao ljudi i pogre imo. rado nam pra taju. sve tenstvo da ti uzmu i tako ka es da u tvom ote estvu ne primaju te za popa. po i e i u Ameriku. kao su carigradskoga smetnuli. Zilotije. znam da ako dobru priliku nameri . k izmenjeniju. no kad ti se tako ljubi. pobolj enije i blagopolu ije uzrokovati mo e. Kakvo je tvoje ljubopitstvo. Budi mi razuman. uj. prosve ten i pravdoljubiv revnitelj.Zilotij: "S kakvim manjim? Patrijarh ni Episkop nisi. da slepo sljeduje i veruje sve to mu se ka e. Ja ne pohvaljujem one koji. pak e viditi! Bez ale. ta e ti drugo uzeti van da te raskalu ere?" Ja: "A oni nek raskalu ere. koji niti novine tra i za lehkoumije niti se starina dr i za sujevjerije. to je vi e. razumom i slovesnostiju upravljajemi. kao leptiri i bez svakog uzroka sjemo i tamo lete. koje njihovo ispravljenije." Zilotij: "Ka i mi koje je namjerenije tvojega pisanja. mu no e te kad tvoje ote estvo viditi. uveren. tako i u onom to poznadu za bolje i poleznije. Poznat ti je stih Navmahija: Nije takog porodila mati. ljubezni Zilotije (vidi li kakvo sam ti lepo ime dao: Zilotij. Zna da sve za tim stoji. da te s prestola smetnu. A to sam povi e rekao da valja da se boji tvojih Srbalja. jerbo si se u Crnoj Gori zapopio. Samo one pohvale dostojne nahodim koji poznaju i cenu bogodane svobode uma samo na dobro je upotrebljavaju. mogao si ga iz predislovija poznati. da si takov revnitelj. kako ka e da namerava odavde po i u Pariz i London. neizvjestijem i nepostojanstvom uma vodimi. u ini se kao da si pravi revnitelj. i govori to god mo es sebi voobraziti da se pravi no mo e protiv dosad mnom napisatih stvari re i. A to pita za moje namjerenije." Zilotij: "Kao kakav revnitelj ho es da ti govorim? Ti zna da na i pravi revnitelji ho e i iziskuju da narod vavek kao pod ularom ostaje." Ja: "Ne u. niti pak one koji za nerasu denije u vsekone nom ne uvstvovaniju kao za plot privezani ostaju. po kom se nadati mo e da edu tvoji jedinoplemenici mo i poznati da ti bez svakog pristrastija i interesa postupa . "Eto kurjaka!" ± vi u." Ja: "Ima pravo. i. kako u dobru postojani. vjerne naravi ko ne e poznati. . brate. to jest: revnitelj). I to im se najmanje protiv starim obi ajem vidi. ne u da si kao oni koji huje s anatemama na sve one to u sredu i u petak zejtin i ribu jedu. gotovi su.

ho e li to najmanje vreda blago estiju i pravoslaviju biti ako kalu era nestane. Ti zna dobro. Za to dakle da ne poznamo nebesnu milost i toliko blagodjejanije? Za to da ne po nemo razumno i svobodno kao slovesni ljudi misliti? Za to da ne drznemo i da se ne usudimo poleznije nepoleznijemu pretpo itavati? Dokle e srodni na i u staroj prostoti le ati i iz svoje prostote i nerazumija takovim ure denijam na alnih svojih. da ima vra arica i po vozduhu mitarstva? Ho e li pravoslavije propasti ako se mrtvi ne budu oko crkve. tetan i poguban telu i du i? Za to da ne poznadu da u svetkovanju tolikih svetaca nijedna dlaka pravoslavija ne stoji? Za to da im se ne ka e da su ove stvari izmi ljenje na est i sedam stotina godina posle spasitelja Hrista i apostola? "Ka i. slovesnost i mudrost carstvuju. ostaju za vavek u vsekone nom i pla a dostojnom beslovesiju. Ne misle i. i s njihovi dohotki da se . niti primaju i nikakav priklad od drugih u enih i prosve tenih naroda. Nikom u ili ta i akademije nisu zatvorene. kako se to po ne protiv starih plesnivih i zardatih obi aja initi. u ve noj o ajanoj tami i nerazumiju le ati. dajem priklad u enim naroda mojega da na na em prostom dijalektu pi u i na tampu izdaju. i sve to uju da sude i rasu davaju. budi revnitelj. ni ta ne eli niti i te razvje op te blagopolu ije naroda svoga. i ka i mi: ho e li pravoslavije propasti ako narod ne bude verovati da ima vampira. kako god ostali azijati eski i afrikanski narodi. Ova su dva moja na alna namjerenija: prvo. kojima je bog dao zdrav um i po teno srce! "Ta ivim te bogom zaklinjem. moraju. ljubezni moj. da ima ve tica. ne enidbom i imenom kalu eri? Ne bi li mnogo poleznije i bolje bilo i za pravoslavije i za narod da se svi manastiri u kole i u u ili ta preobrate. namah da vi u: "Propadosmo! Propade pravoslavije!" ± i da di u ruke na arhijereje svoje ± Srblji. no slovesni i razumni revnitelj. da moji jedinoplemeni usude se svrh svake stvari slobodno misliti. pravda i op ta ljubov triumfira i pobedniju pjesan poje. koliko smo du ni mi blagodariti nebesnom promislu to se nahodimo me u u eni i prosve teni narodi. no izvan gradova. protivstajati i vozmustavati se? Za to. da svi narodi koji samo pri starim mnjenijam i obiknovenijam ostaju. ne rasu davaju i i ne ine i nikakova upotrebljenija bogodanoga razuma i slovesnosti. koji nisu ni im razvje crnim haljinama. drugo. varosi i sela zakopavati? Ho e li pravoslavije posrnuti ako narod ne bude drugih praznika kromje nedelja. koja na samu njihovu veliku polzu bivaju. Pod seniju krila njegovih cveta u enije. razum. Hristovih i Bogorodi inih praznovati i u lenosti i neradeniju celu tre u ast iodine za toliko mno estvo svetkovina gubiti? Lenost i neradnja nije li smrtni greh. premudroga i bogoprosve tenoga vladjetelja koji ni im ne di e razvje ljuboviju i ote eskoju milostiju k podanim svojim. Zraci prosve tenija uma i razuma na sve na e narode izobilno i bogato izlijavaju se.uj opet nakratko. "O. Niko se sad ne boji da e mu ko u zakon dirati. po du i i po sovjesti tvojej. a najpa e pod upravljenijem pravednej ega. brate.

" Koja je nauka pravoslavnija i blago estivija od jevangelija Spasiteljeva. ne e se bojati ni stra iti istine. slovesni. u ove pogre ke pokliznili su Vasilije Veliki. "Za to smo drugo primili od boga razum i slovesnost razvje da se s njima slu imo. no toliko rodu mojemu istinu ka em da znadu. (veli sosud izbrani). duhom i istinoju. sudi. Pravda i istina mo e li pravoslaviju biti protivna? "Vreme je ve da narod pozna da su crkovni oci ljudi bili i da su u mnogima stvarma pogre ili. ljudi nikad do veka. njegova kletva mora na njega pasti." duhom. . da Episkop. I po pravoj pravici. pak su posle svega toga u smrtne grehe pali. to jest zna e kome e se klanjati. govore i: veruj evangeliju. Ne e se klanjati niti kao beslovesna ivotnaja. Nije li poznato da su celi sabori otaca prokletstvu i anatemi predali one koji e verovati da se nahode antipodi? A sad ima ve blizu tri stotine godina da je sav svet iskustvom poznao da oni oci ni ta nisu znali u tome i da su vrlo nerazumno inili proklinju i druge koji su razumnije od njih mislili. Za kolike itamo da su sveti bili i udesa inili. Sav svet da ti re e da si slep. sirje tra i e i poznava e istinu. razumom i slovesnostiju. podobajet. ako kad na alnici i poglavari budu hoteli na polzu op testva to protiv starih obi aja ustanoviti. no duhom kao razumni. To je sve zaludu. kako i za to. koje govori: "Istini poklonici klanja e se ocu nebesnome duhom i istinoju. nego ako je hristijanin. vsegda misle i i rasu davaju i? to ja mogu misliti od jednog oveka koji mi veli: tebi nije dopu teno ni misliti ni rasu davati. Sav svet da ti re e da e bog u ve nu muku i u vra ije ruke predati one koji jedu u sredu i u petak ribu i meso. zato nisu mogli bezgre ni biti. nek mi ka e: nauka apostola Pavla nije li pravoslavna nauka. Ja ovde ne mislim s oci proces terati. rasu davaj i poznaj. Episkopu biti jedinija eni mu u. da. koji me drugoja ije sovjetuje. sam je jedini bog sover en i bez greha. misli. i neka ga ne stoji vika s njegovim anatemama. ko drugoga nepravedno proklinje. jer su i oni ljudi bili. svobodni i kao sinovi. Sav svet da ti rekne da dva i dva ne ini etiri. koja obli ava i ukorava licemerne i druge molitve i postove? Vi e. imaju i o i i isto vide i. neka misle kao razumni i slovesni ljudi. to je protiv iskustva. i neka se za svoju prostotu svojej polzi ne protive. kako god prezviter i dijakon. ili: ako se kad usudi to misliti. ne samo mo e no da mora biti jedne ene mu ? "Podobajet. vi e blagi i jedini zakonodavac istinago pravoslavija i blago estija: za to ljudi radi elove eskih predanija prenebregavaju i ostavljaju zapovedi bo ije. niti kao robovi. I to e vi e. Joan Zlatousti i Avgustin. nemoj mu verovati. ako e i sveti biti.vospitavaju i u e sirota narodnja deca koja nameravaju da s vremenom sve tenici i u etelji narodnji budu? Neka do e najve i revnitelj. o slovesni love e. No bog e milostiv biti i svetim ocem kao i drugim ljudma. Bog je istina! "Zato. ti. i da se ne pla e kao deca u pomr ini. I nije se uditi. ne veruj svemu svetu. da ne drzne to drugoja ije pomisliti nego kako su oni i oni mislili? to li od drugoga. ne mogu biti bezgre ni. sirje : pame u.

Ja se uzdam da e vreme pokazati da nisu pravo imali. to ni turski car ne bi u inio. proklet i anatema! Bre. ne i tem bogatstvo. radi elove eskih predanija ne ostavljajte zapovedi bo ije. niti oni imadu vlast proklinjati svet i ljude." Zilotij: "Dobro. nego samo sir i jaja. ne zato ako bi se bojali da ih se kletva ne primi." Evo nauka ista i sveta. mila bra o. Sad su ljudi mnogo pametniji. A vreme je ve da i prosti narod ne varamo. A to nije dopu teno: druge koji togod drugoja ije od nas misle ukarati i psovati. to nije mogu e. niti e se njihova kletva ni dlake primiti. ne dadu se proklinjati. Poznaju i istu istinu i ne kazuju i ju. "Sad metni prama ovoj nauci onu drugu: onda da ne jede meso. vide i jasno da ja ni ta drugo ne potvr davam razvje istu evangelsku i apostolsku nauku? Novine nikakve ne uvodim. Ako li se usudi za initi so ivicu tvoju sa zejtinom. nego i one koje su protiv svetoga evangelija uvedene odme em. pravedno.nemoj mu verovati. ka i po du i. "Gospodu bogu tvojemu pokloni i sja i tomu jedinome poslu i i. to je nekakva moda bila da narodi jedan drugog proklinju. koji nisu nau eni slobodno misliti. a onda ni ribu. u ene i razumne ljude: koje su prave i istinite dobrodjetelji evangelske? Kaza e vam da su one koje se ra aju iz ljubovi k bogu i k bli njemu. elim i i tem va u polzu i ispravljenije. razumna i svobodna ljubov ka istini. no blagoslivljajte. bi li im ko rekao da su pametni? A to god danas ne mo e biti pravedno." Ovo je krotka i blaga Hrista spasitelja nauka. no primaju kletvu za psovku. niti mo e posle nas biti. bra o." Ja: "Nek reku to im drago. Ali su sveti oci anatemi i ve noj muci predali one koji u poste ribu i meso jedu! U tom oci imadu vrlo krivo. dobro! Ali ti zna da tvoji Srblji. slovesna. nemojte me ukoravati ni osu davati. U ona vremena. s kakvom sovestiju mislimo pred boga do i? Kako bi ko mogao po pravdi re i da sam jeretik. Rasudite da ovo to vam govorim. po teno i elovekoljubno srce i ivljenje. To je bezumije i huljenije re i da pravedni bog mo e takovu u asnu i ne uvenu nepravdu u initi. ne boj se. A ne e svi re i." Idi ti zbogom! To nije nimalo pametno." . ne govorim ni za kakav moj interes. "Nikoga ne proklinjite. re i e da si jeretik. budi ti pametan! Za to proklet. ovo ja mudrujem. nerasudna i nepravedna budu i. to nije moglo ni pre nas. nahodi se u dana nji dan Srbalja koji mu eski misle. Pitajte. a onda ni zejtin ni ajvar i pro aja. koja uzrokuje sve ve no i vremeno blagopolu ije elove eskoga roda. kako te novine od tebe uju. vozljubi i bli njago tvojego jako sebe samago. Da na i arhijereji to takovo danas ustanove. Za to e dakle re i da sam jeretik? S moje strane evo ta u im ja re i: "Po teni rode srpski. ne i tem od vas nikakva dostoinstva. kakva te je anatema na la? " to sam ti ja kriv? Tako su sveti oci ustanovili. sude i rasu davaju. pametno i razumno.

kakvi li su! Ka u da su toga i toga sveca kosti i zubi. dakle. to e vi e. imenem Partenija. Kazivao sam ti pre nekoliko dana to se je jednom na em Episkopu u Vr cu slu ilo pre tri ili etiri iodine. Mi danas imademo arhijereja u enih i razumnih. u malo vremena prosveti e se i narod. No da pravo re emo: neznanje i prostota naroda svemu je uzrok. i tako malo pomalo obiknu e se sav narod misliti i rasu davati svrh svake stvari. kako je razumnim Grekom taj pokor i sramotu gledati. krpama. Ni ta drugo. veruj ti meni. a najpa e arhijerejem? No ta e da ine? Uveo se i ukorenio taj stari obi aj. Nije to sve. ni za arhijereji. po ku a i po pazari pune sandu i e kostiju ru nih. no gade se. Nose i par eta gvo a." Zilotij: "Pravo veli ! I kod nas u Greciji nahodi se pravdoljubivih Episkopa i sve tenika koji uzdi u i ale se na zloupotrebljenija koja bivaju. A drugo." Ja: "Ne stoji. i onda mo i e arhijereji svoju du nost initi. izdaju i i zaklinju i se da su pome ane s krvlju toga i onoga mu enika. Poznavao sam i jednog u itelja. prinu davaju ljude da ih celivaju i da milostinju na njih daju. u Tripolici. Bog ih vi nji znao iji li su. svobodnih svake sujeverice i fanati estva. brate Zilotije. Nose i kojekakva par eta starih haljina. protiv kojih i knjigu je jednu na prostom gre eskom jeziku izdao bio. grudvama. le nih i svega tela. brate. koji s tima stvarma trguju i novce kupe. nose grudve crne zemlje. i sve to to ka e o ima mojima sam gledao na kalavritskom i tripoli kom pazaru u Moreji. koji bi gorko alio protiv ovih bednih obi aja. na njega podigli. razvje bog da se smiluje da se kad one zemlje osvobode i da se nauka uvede. a najpa e zli i opaki obi aji da kalu eri nose po varo i. A Turci ne ostaju samo pri posmejavanju. ru e. uzbunili i za jeretika bi ga oglasili. Ko bi se usudio re i da sve te mo ti i kosti i zubove i par eta haljina i gvo a i grudve u zemlju valja zakopati? U zemlju! Namah bi se prosti narod zajedno s kalu eri. Nose kojekakvo trnje. aki bi od Hristova venca bilo. No pogodi sta je bilo. U eni ljudi valja da na prostom jeziku pi u. i tako ta se kad sujeverije i zloupotrebljenija istrebe i iskorene." Ja: "Sve ja to znam. pak sad sudi. no nih.Zilotij: "To bi potreba bila da arhijereji nastoje i narodu kazuju. po selu. uveravaju i da su od apostola Petra veriga ili od Hristovih eksera. mora stvar ostati kako je. " to misli . na nauku! I kako svi mirski sve tenici budu prosve teni. ko bi bio rad da ga pijani i razjareni ljudi upaju i gaze. Sve su . A zna kakovo je ustremljenije naroda kad misli da revnuje za veru i zakon? Zato nejma ti nikakova drugoga sredstvija razvje: nauka i knjiga. svu onu decu koja misle da sve tenici budu ± na nauku. A dok god oni mu e. jer oni nisu se klanjali kostima. prosti narod ne e da ostane bez mo tiju i kostiju. ili od kog drugog sveca. pljuju na kalu ere i njihove sandu i e. a najpa e mno estvo zuba. psuju. Judeji nam se smeju i rugaju i vele da smo gori od starih idolopoklonika. pa ka u: ili da su od Bogorodi ine haljine. gvo u i trnju.

u krasotu svoju zaljubljene poklonike i slu itelje? ta je sposobnije za vozbuditi u elove eskim srcam ljubov k blagim naravom.mu knjige sa egli. razvje djejstviteljno mo i njih uveriti da pravedni i dobri ljudi i ovde na zemlji blagopolu ni su i pri polasku s ovoga sveta spokojni. A ta utje iteljnije i uvstviteljnim srcam mo e biti sla e i celomu elove eskomu rodu esnije i slavnije koliko poznati da sveta nebesna dobrodjetelj po svemu licu zemnomu u svim plemenam i jezikom ima svoje altare i svoje verne. uzdam se da edu s ljuboviju primiti moja predstavljenija. i da su smeli od Turaka. bog preblagi i milostivi. poznavaju i mu estveni harakter i po teno srce sviju slavenoserpskih naroda od Crne Gore do Banata. pozna e moje istosrde no." KONEC PRVE ASTI *** AST DRUGA [1] PRE ESNJEJ I GOSPODINE! LJUBIMEJ I I DRA AJ I MOJ! Vi iziskujete od mene takovu ve t da ni ta na ovom svetu meni ne mo e biti ni radosnije ni dra e koliko to to Vi elite. blagodarenije budu blagomu nebesnomu promislu. kad bi mogu e bilo. koji je sam ve na pravda i istina. ne samo Vami nego. i da e rez svu . i za malim je ostalo da nisu i njega zajedno s knjigama spalili. bespristrasno i bratoljubno namjerenije. A svrh svega. da nam otvori o i uma da poznamo ta je polezno i potrebno na emu blagopolu iju vremenomu i ve nomu. A najpa e. zaktevaju i Vi od mene opisanije znamenitijih mojih priklju enija. Ibo. da se smiluje na sve nas. u ovim prosve tenim zemljama ja se toga ne imam bojati. rez to dajete mi povod da Vam opi em i izobrazim krasnej a moralna svojstva dobrodjeteljnih onih naroda koje sam poznao ljudi. dugih postova i mrtvih kostiju pisati. No. k dobroti i k elovekoljubiju. jer se je usudio bio protiv sabora. svim zemnago na ega kruga sada njim i budu tim iteljem soop titi i pripodati. zaisto bi ga sa egli iva. Pritom molim bogoljubive arhijereje i pro e sve tenike i dijakone mirske da po du i i po sovjesti svojej ka u narodu jesam li sljeduju i istoj evangelskoj nauci pisao.

itaju i Zlatoustove besede na djejanija i na apostola Pavla poslanija. No znaju i da njegov stric Dionisije. da se nije u io. No svu ovu moju gore u elju moja srde na. ne samo na javi no i na snu ni ta mi ve nije bilo u umu i na srcu razvje velike biblioteke. razvje samo oni koji su se u Atini ili u Aleksandriji u ili. Spustimo se k Rakovicu. akademije. ako su i prostoga sostojanija i seljani. zato on naumi i bez "ostaj zbogom!" doma po i. nameri po i u svoj rod. mislio sam u sebi. prava sinovnja. to bog da. koji ga je tu doveo bio da ga pokalu eri. u Hopovu. kole. "u dru tvu se mnogo lep e putuje nego samim. udna nekakova uvstvovanija vozbu davala su se i ra ala u mojem mladom srcu. . obvezani bili. pak ti sve izme Fru ke gore i Dunava put Zelengrada. med mudrosti sobiraju ti u enici. To ti ja jedva do ekam. On bi mi esto. i idu i k Pakracu. Udarimo na Osek. a odande. no o tom tako i toliko govoriti nisu znali ni mogli. a po njegovom predstavljeniju ve ni ta ti tu ne ostade to bi me zadr avalo i ustavljalo. poznaju i moje userdije ka u eniju. elja k u eniju bila je na alni uzrok da sam ja svu volju izgubio u onom sremskom raju. hajde s njim zajedno preko rakova ke planine. "Otada. on ovako prekrasno i slatko svreh njih ne bi umeo besediti.beskone nu ve nost astljivi biti i esto mnogi od njih. no stranputicom naokolo. U isto vremem slu i se da jedan manastirski ak. nimalo ne okleveju i. otkrijem mu s podobnom poverenostiju moju elju da bih i sam rad kud dalje po i i u koje mu drago mesto gde se mladi ljudi u e do i. mo ete lasno poznati s kolikom radostiju ja u va e zaktevanje udovoljstvovati. odgovori on. ve noj pameti i vospominaniju predaju se i slave. jer sam ja tu poznat bio. ljubimi moj. k onoj istoj i dobronaravnoj mojega blagodjetelja Teodora Milutinovi a du i ljubov obuzdavala je na neki na in i udru avala. I budu i da je sa mnom lepo ivio. Iz ovoga dakle. du e prebivati. A meni bi se grozilo i samoj misli k srcu mojemu vhod dopustiti: takova dobra i blaga loveka za ivota ostaviti i nikada ga k tomu ne viditi. i namesto to bi Vi meni za to. p elam podobni. ka e mi to je namislio. u itelji gdi razli ne nauke predaju i trudoljubivi. u Horvatsku. "Zlatousti. kako Vi velite. al' ne znaju i ni na koju stranu puta. ja se Vami za takovo meni rado nalo enije obvezan i blagodaran priznajem i ispovedam. to jest u Fru koj gori. imenem Atanasije. u jednom selu slu i nam se ne to em se nismo nadali. ako bi hiljadu godina djejanija i poslanija apostolska itao. uzdi u i govorio da ali to ja moju mladost tu vsuje tratim. on. "Za to ne bih". ne bi ga za glavu pustio. zamolim ga da me povede s sobom do Horvatske. pak sutradan rano. Koliko su drugi be isleni to isto itali i naizust znali." Dam mu ne to novaca te ode u Irig i kupi mi dolamu plavetnu i ak ire i crvene hajdu ke opanke. pre emo u Slavoniju.

jesti. niti na jednom mestu. reku mu. pak onda okrene re k meni govore i: "Po tvom izgovoru ini mi se da si ti izmatik. i nedaleko od Garevice do emo k domu i bratiji mojega druga. nego za Hrista. hodite unutra." "Nisam ja izmatik. sestre i snaje tako veselo . piti i veseliti se. Kada eto ti odnekuda jedne velike a ine. I tako razgovaramo se lepo i ljudski. Zapitaju nas kako je u Sremu ito rodilo. Kum. A kad svatovom ka emo da smo poizdaleka. koji zove u pomo nekakve majore i minore. prijateljiti. Jedva to izrekne. Ovako smo lepo do ekivati bivali ne samo u vreme svadbe. To onoga tako ogor i da po ne pretiti da e me initi poslati vezana u Po egu. u imo u avliju za iskati vode i viditi ta se tu ini". koja bi du na bila njih ve ma prisvojavati i u ljubovi i dobroti sojedinjavati! Ne bi li dakle bila krajnje polze ve t dobrim ljudma svrh ovoga otvoriti o i i kazati im da oni mogu biti i jedne i druge crkve i ni ta manje kumiti se. crkva. a meni reku da se ja nimalo ne bojim. ak se na e u velikom sijasetu sa mnom. a ne u na oj ku i i o na em veselju!" I tako ti ga isteraju iz ku i i avlije. "Kad se ti bude enio. za to su svi prestali bili od igre i muzike i slu ali na di put. re e mi Atanasije. govore i da to god ja besedim. za Petra. po itavati i ljubiti! Iz Slavonije pre emo u Horvatsku. Po nemo namah po obi aju di put o na alstvu papinom i o stare instvu crkve gre eske i rimske. raduje se da mu ko na ru ak i ve eru do e. Bilo je ve pred no i oni dobri ljudi ne puste nas taj dan od sebe. Ko god ima dovoljno hleba u domu. Stranoljubije njima je prirodno svojstvo i ni ta ih tako ne razdeljuje i ne o u dava koliko crkve gre eska i latinska. svi rimske cerkve sinovi. Tu dakle preno imo. nitko i ni ta nari u i ga. na tvom veselju putnike i goste ve i. ljube i se i grle i s nama ljubezno otpuste nas. Svuda se oni dobri ljudi raduju viditi koga iz daleka da istim jezikom besedi." vikne kum.ujemo u jednoj avliju pesne i razgovor mno estva ljudi. i mogao sam se o tom di putati da se zemlja poda mnom trese. kako da smo im srodni. "Hee. koji ba sprama mene sedne. no svuda prelaze i preko Slavonije i Horvatske." Uljezemo. bra a. odgovorim mu ja slobodno. i preduzmemo opet mirno i lepo razgovarati se kao i pre. nego minorem" vi e. papu i patrijare. poposlu a nekoliko na razgovor. "kad na ovako veselje iz daleka gosti dolaze!" Re e nam sesti. ni ta manje mene po nu svi jedinoglasno pohvaljivati. kad ± ali tu svadba i veselje. Uljezemo. sri a. ako je rad znati. "Zna li to je?". i uza svaku re "probo majorem. a tu re nije ni za majore ni za kapetane. kako vinogradi. O ovom poslu ja sam ve itao bio nekoga Maksima Peloponisiotskoga knjigu na vla kom jeziku i znao sam je kao naizust. "i tako sam edan. a svome se aku za nu rugati. ovde se danas ne pije voda nego vino. i pro aja. i ako ho ete. to razumedu. i sutradan po aste nas i. gore ene nego ljudi. kad ti svi sko e na njega. slu aju i muziku i gledaju i veselu mlade gdi igra. nego pravoslavni hristjanin" i bolje od njega. od koga sam ja onda kao i pro i svetovi ist bio. pak po ne u svoje govorenje latinski me ati. stari svat i pro i sosjedatelji. gde njega sve srodstvo njegovo. Na na e iskanje vode mati enihova re e nam: "Dragi putnici.

"Jesmo. mi ne samo ne bi kolegium na ovde imali. ekaju i ja priliku za po i u armiju. pak onda idite zbogom kud ho ete. i nipo to ne dadu po i. I sad kad pomislim oni slu aj. gdi u predgradiju pri jednom kupcu uzmeme jednu sobu na mesec. Udru e me oni ljubezni ljudi dvanaest dana. i do e do Zagreba sa mnom. Ka e nam doma in uve e. vi o meni ni ta ne pi ite Episkopu. mo e ovde i nekoliko godina sve potrebno soder anije imati i u iti se. re em mu ja. vernej ega dru tva i serde nej e preslatke ljubovi. no ne bi nam dali ni prebivati. i budu i da se tu nahodi mno estvo u rosijskoj slu bi Serbalja oficira. jedva se rastanemo. za na i takova regementskapelana. ne idite gladne od nas. jer mi kolena poda mnom drk u. kad uje moje namjerenije. uju i moje namjerenije da bih rad u Rusiju pre i nauke radi. Moj Atanasije po e da me otprati do Petrinje. jer ja unijat ne u biti da bih znao nikad ni ta ne nau iti. da e on taj dan pisati za me Episkopu i da se uzda ishodatajstvovati mi da mogu pri njima imati kvartir i prepitanije. koja izi u za nama i ljubezno nas mole da ostanemo obedovati s njima. kako ujem da su unijati." Oprostimo se mi i iza emo iz njegove sobe. ne emo mi vas silom pounijatiti. Poljubim mu ja ruku i zahvalim na takovom obe taniju. kolik' da su mi mila bra a i srodnici. Ostanite barem te ru ajte s nami." Vidi on da sam se ja prepao i tihim re e nam re ma: "Ta ne bojte se. koja bi im morala slu iti za sojuz sve tenej ega srodstva. U to vreme vo a e se Sedmoletna vojna me u domom austrijskim. re e mi on. ali valja da bude unijat kako to smo i mi. ako ho e . pak be ' iz grada. Ne pamtim kako smo se ispri ali. Sade. Preblagi i ve ni bo e. ta ista ljubov tvoja. za to nas zovu Vlahe. mogao bih me utim onde po eti dija ki (ovako zovu latinski) u iti se. Do emo tu. koju ljudi krivo razumevaju i i zloupotrebljavaju i. Odvedu nas pred na alnika koji nas u tivo do eka i ka e meni." "Kad je tako." odgovori." Al' meni nije do ru ka. i po em sutradan s Atanasijem viditi kakav je to tu na ega Episkopa kolegium. u ine mi se drugoja i i stra ni neprijatelji koji pogibel moju ele i i tu. da u gradu ima biskupa vla koga kalu erijum i da. Ovo je ujesen bilo. "Vreme je ru ku. dadu mi sovjet da s kojim regementkapelanom pre em u Germaniju. uju i da bi se ja rad u iti. moj sinko. Bra a Atanasijeva. to znam da izi emo. u asavam se kakva je u asna ve t predrasu denije! Oni isti mladi i. vele nam. "No valja da zna . slu i im na razdeljenije i ljutu mrzost? . sudi se za nu no u Zagrebu po i i tu ekati. Prusijom i Rosijom. moji vr njaci. lako e se koji mene primiti i otpraviti me kuda elim. kao da smo mislili do veka iviti skupa. "i da to nismo. Ovo mi predlo enije milo bude." "A zar ste vi unijati?" ± re em mu ja upla en.do ekaju kao da je iz nekakova ropstva utekao. kako i otkud to u ljudma biva da ista ljubov tvoja slatka i ve na. za to tuda horvatske regemente prolaze. ljudi. koje sam malo pre s neiskazanom radostiju gledao. da. Re e on ne to latinski drugim decama.

Taj isti dan prigodi mi se i drugi slu aj koji me zdravo upla i. vsegda je kratak.Da sam se. ljubimi moj. i tu se s mnogim suzama rastanemo. Ovi pri jezuitam slu a e filosofiju i kad god ne bi imao svoga dela. Prvi dan marta meseca do e u isti dom gdi sam ja. starao gdi u aka na i koji dobro ume itati i pri cerkovnom pravilu i slu bi pomagati. U domu kvartira mojega naho a e se jedan ak. "Ako si to ovde du an. i da e on tu prekosutra biti. Tu se zagrlimo i izljubimo. predava e mi s velikom radostiju osam asti slova. Re e mi da ga po em u tom i tom domu u Petrinji ekati." Ja mu se obe tam da u ga za godinu dana verno slu iti. ako prilike ne na e bolje. do pet ili deset forinti. On mi pokloni svoju gramatiku ( itati sam mogao latinski) i zada mi prvu milu lekciju "haec musa". no s onim. Ovi namerava e po prazniku po i i od Episkopa patentu na to uzeti. koji je meni iz detinjstva u Banatu kako i na serpski poznat bio! Tu mi se sva zima ne u ini du a nego jedan dan. Moj ljubezni Antun otprati me u sestre svoje kolesi do Turova Polja. dava e mi sverh njih okupacije i tolkova e mi neke istorijice. brat doma gospo e. . A on meni da e mi dati pedeset forinti i. koga srce na e ljubi i du a na a po ituje. [II] LJUBIMI MOJ! Verni moj drug Atanasije prebude sa mnom u Zagrebu est dana. No sudite kolika je radost moja bila kad na em u latinskom jeziku veliko podobije s vla kim. vsegda bi zajedno bili. to mi je pomagalo. ja u ti dati. i vide i me name tena pri dobrim ljudma. sedmi dan otpratim ga do preko Save. i za to e mi pomagati ovi veliki post u crkvi do Voskresenija. ni usmeni ni pismeni razgovor nikada nije duga ak. i "bog nas je ovde sastavio" re e. Ka u nam k tomu da oni sve tenik vodi za aka svoga sinovca. i on mi dade svoga poznanog oveka koji me dovede u Petrinju. kad na svetli ftornik do e nam neveseo glas da je drugi sve tenik Episkopu Gre ljiki nekoliko dukata vi e dao. Pri re enom sve teniku prebudem do Uskrsa. a potom po e e se vreme na e godine. nego li je moj obe tao bio. A kad od mene uje ta ja tu ekam. o svom tro ku da e me otpraviti iz armije u Rusiju. dolgotu pisma. imenem Antun.Izvinite. a ne mo e isplatiti. . i u razgovoru ka e mi da je do ao kupovati nu ne stvari za put u armiju. U klovu. vozraduje se vesma. kud misli po Voskreseniju po i." Blagodarim mu i da imam im platiti ka em. Gramatike se tu tampaju s izja njenijem dijalekta horvatskoga. ka e mi. na kvartir jedan od na ih sve tenika iz Horvatske. Antun. 1788. koji me vesma ljublja e. i patentu ve uzeo.

a ja. po i u Be . Odemo nasamo pod jedan hrast. u Be . I ini mi se. odgovori mi. On ode put Be a. poka u mi veliki drum preko Velebita. Peti dan pre em Vu ijak planinu i si em u Krupu manastir. budu i osobiti prijatelj protopope Joana Novakovi a u Kninjskom polju i njegovoga kom ije popa Marka Bjedova s Pa ena. "Za Gavrila je lak e. On nekoliko i neme ki zna. Ovi me dobri sve tenici jedva do ekaju. pak onda reci: idem u Rusiju. aki bi pre uvstvovao u srcu da u tu nekoliko veselih i spokojnih provesti godina. pak na ast mu mlade . i tu se ustavim dan-dva. ako je on. najbolje bi bilo da gdi kolu dr i . Kako se slu ba svr i. Do em s Gavrom do Komogovine. A za tebe. i tu se rastanemo. onde mu nije mesto. re e mi. Tu mi ka u za tolika mesta: da nas je desetoro bilo. "Zalud se ti poklapa . ili. ba kao da si mene pitao! Ti zna da ko ne bi rad sva ati se dok je god iv. a on ti uprav k meni. re e mi. veliki mlade ? Rad bih ili da je ko drugi." "Kad sam po ao. I samo ime Dalmacija poljubi mi se. da im kog magistra po aljem. Zovne me napolje da me ne to pita. ja tebe poznajem kako god i ti mene. na emo Episkopa koji nas primi ljubezno i prinudi ostati pri njemu dva-tri dni. da me kako ne pozna. hajde kud ti drago!" ± otve tam ja. "Nigde tako kao u Dalmaciji". koji mu se kao stidljiva nevesta i neve t na injah. moram kudgod i i. mislim u sebi: ko bi drugi ba onde na obrazu imao Gavre iz Vukovara. krasota vreme! Sve pevaju i da se gore i doline razle u! Jo t da nisam se gdigdi pastirski pasa pla io. po lje me k njima. svi bi mogli name teni biti. Ovaj bla eni bo iji lovek. veli mi. iz razli nih mesta onde nji sve tenici molili su me. Ja tamo idem gdi slu bu iskati." Ovi sovjet smili mi se sasvim. ne na av i tu vi e pomenutog sve tenika. kad eto ti uleze mlad momak. inilo bi mi se kao da na Pigasu. vladike Partenija aka. Prole e. to lasno mo e na i gdi mu drago. Nego ka i mi kud sad misli ?" Javim mu ja u kakvoj sam nade di bio i koja je ve sasvim i eznula. za otpo inuti i raspitati za kakovo mesto gdi magistra trebuju. Predstavi mi da je mu na stvar tako daleki preduzimati put bez dovoljno tro ka. jer bih rad nemecki dobro nau iti. Podi u me mravi. i esto mi pi u. zar si ti zaboravio da smo se mi svagda dobro pazili? Dobro si u inio to si od kalu era utekao. . "Hajde sa mnom. prilo i. po em i sam pokraj Svetoga Mikule preko planine put Like i Krbave. al' se ti nimalo mene ne boj. kao da ga sami bog na to uputi da mi da sovjet koji e blagopolu ije celoga ivota mojega pri initi. Veli mi da je uo da e Danil.U cerkvi smo na liturgiji. a slu bu o e. za dve ili tri godine mo e ste i koju stotinu forinta. Kad tu do emo. No iguman Teodosije. i pri cerkvi Svetoga Georgija ba pred gradom Kninjem u domu cerkovnom stanem u iti decu. "Gdi bih na ao takovo mesto gdi bi potrebu od mene imao ko?" ± zapitam ga. te ti mi sutradan put Pla koga. pla ki Episkop. Velerofontovu konju. ja em. da je on njemu dobro poznat i da bi s njim do Be a mogli do i. da e u manastiru Komogovini na i jednoga sve tenika otuda s kojim mo e tamo po i.

s kojim sam u kom iluku ivio i sve prazni ne dne u njegovom dru tvu bio i provodio. svakom e milo biti uti. ovo je meni ne to od prirode. zato sam ja morao najbolji biti. od njih istih. Bez nauke. i ne misle i tada o tom. boljeg od mene tu nije bilo. kako za sebe to dobro rad sam nau iti. pop Marko Bjedov. to u jo te o njima re i. tako i to znam drugima predavati. a niti znadu niti misle da su. svi su to trudoljubivi. jer je nisu imali gdi polu iti. za dobrodjetelj i za prirodni zdravi razum. Kakovo bla enstvo i raj na zemlji s onakovim svetim i dobrim ljudma iviti! Ono su pravi sveci. i meni ovako daj. I kad sam god na nekoliko godina po tom premudroga Fenelona u njegovom "Telemahu" opisanije bla enoga seoskog ivota itao. to jest lekcije nepritvornosti. tri mile godine koje vsegda s usla denijem srca spominjem i koje sam za osnovanije svemu sljeduju emu mojemu ivljenju polo io. i kad bih kod jednoga ru ao. ovako Simi . ali (to to je va no i veliko u ivotu) ne samo bez nikakove zlobe no i sa svakim naravnim esnim svojstvom ukra eni. kad bi ko doveo svoje dete. ujem da u Atonskoj Gori na glasu Evgenije u itelj predaju na jelinskom jeziku nauke. taj e i s cerkoviju. "Ajde .Gre eske cerkve narod u venecijanskoj Dalmaciji. to jest s cerkovnim op testvom blagorazumno upravljati. Da sam se ja za njihovu decu trudio. vsegda mi je srce igralo od radosti. Ali sam ja. Ba kao da su me pod arendu uzeli bili. Simo Stevanovi iz grada (kromje drugih mnogih koji bi me radosno do ekali) nikada ne bi mi dali na mojem kvartiru zalogaj hleba izesti. provesti ivot! Po prote eniju ove tri godine na e se u mojoj kesi oko sto venetskih cekina. po njihovom ustanovljeniju i obi aju. dobar i blagopolu an biti. ljubeznosti i blagonaravija. morao bih kod drugog ve erati. za to sam u njima ne samo opitom poznao i nau io nego i u jestestvo sebi pretvorio kako ovek u niskom sostojaniju mo e s malim zadovoljan. Ovih sve tenika ne samo familije njihove no i parohijalni narod. A ovo je prekrasna mudrost! Prirodni razum s istom ljuboviju k pravdi i k esnosti sojedinjen! Oni su mene nazivali svojim mladim u iteljem zato to sam je njihovu de icu obu avao itati. misle i: ovako su moj Novakovi . i nekima sam predavao i tolkovao katihisis kako sam mogao . Pri opredeljenoj pla i to mi je svak za svoje dete na mesec davao. Trifun Sinobad. ovako Kri ka ivili. dobri. Njima sover eno prili estvuje ono slovo apostola Pavla da ko god dobro upravlja domom i familijom svojom. istoserde nosti. najnu nije i najlep e u ivotu lekcije primao. ne imaju i Episkopa. pravdoljubivi i po teni ljudi. Avram Simi kosovski i Kri ka derni ki. tu su ne samo u svojim parohijam no i u celoj provinciji kako god patrijarsi i Episkog . doneo bi mi dve meri ice i dve oke masla i jedan veliki sirac. oni od mirskih sve tenika koji su poznati za svoje esno vlada. niti je meni nade da izbavljenija dozvoljena bila. pisati. Takovi su bili u vreme mojeg onde prebivanja: Joan Novakovi kninjpoljski. No moj ljubezni protopop Novakovi . a navlastito od Novakovi a. bo e. Tri godine po pogodbi mojej provedem s onim bo ijim ljudma.

Ovi ima a e besede Zlatoustoga na djejanija apostolska. i nalo i mi da za moje prepitanije. O prazniku Voskresenija na Stanjevi i slu im kako dijakon s vladikom Vasilijem i s mnogim drugima liturgiju. i tako se raznese i rasplodi po svoj Dalmaciji pod imenom Dositeove bukvice. imali su i u Mainam svoje domove. Ne imaju i na taki slavni praznik nigde nikoga da zapopi. Ka e mi on da je bedna stvar za grozni ava moreplavanije. a ovi ti sa mnom: "Poveli!" Nemo moja vesma me raslabi i prinudi vozvratiti se u Dalmaciju. prevedem na prosto. prepisivati. gdi prebudem u domu popa Avrama Simi a jedan mesec. od kojih ste i Vi. etvoroj deci lekcije dajem. Ovde se pogodim za dve godine u iti decu. i imaju i u svojoj parohiji nekoga dobroga sve tenika Leontija iz Fru ke gore za magistra. tako neotlo no i prirodno srcu i du i na ej. pomislim. Ovo je prvi povod i uzrok da se u meni velika elja za ne i rodi da mi samo dotle bog daruje ivot dok to srpski na tampu izdam i prekrasnim k erma i sinovom roda mojega soop tim. pozove me k sebi. dra aj i moj. po inju i svaku po azbuki. i za mesec dana sover eno ozdravim. U tre em mesecu ftore godine." Jedva to izre em. kako i jest. ljubov. Nameri se na me neki iguman iz Svete Petke iz Maina. no svaki tre i dan eto ti nje. be i. Ona je to tako rado itala i tome se toliko radovala. i za u initi da onoj prekrasnoj devici itanje toga bude prijatnije.tamo. oku e se neke ku e u Golubi u. tu ih stanem opet s prilje anijem itati i neka mesta. vinograde i masline i malo podalje na Stanjevi i svoj manastir i dvorove. Bez sumnjenija. nipo to celu jesen i zimu ne e da me se pro e. i tako bi esto s njima bivali. zaslu iti. onda ti kud koji mo e. mora za ne to ve no opredeljeno biti. To su drugi s velikom molbom od nje prosili i prepisivali. kad bi me groznica pu tala. raspolo im to na glave. Tada ja sve ono to sam ve bio za se prepisao. i ja pre em u Kosovo. "meni je svejedno ta sad ta posle. Njegova najstarija k i Jelena zamoli me da joj to iz te knjige prosto srpski napi em. budu i ovo mesto blizu Bosne. stari Sava i Vasilije. "ho e da te zapopim". sovjetuje mene da se namestim u lepom mestu pri zdravoj i celiteljnoj vodi u bli njemu selu Golubi u. Oni ljudi tako su mi dobri i mili bili da od toliko godina i danas srce mi za njima tu i kao da sam se s njima ju e rastao. on u ini znak staromu arhidijakonu Stefanu. spodobiv i me za ovo pretprijatije ljubov i pohvalu i izbranej ih nacije na e. ovo slatko i blagorodno svojstvo. "barem da zna da si u ernoj Gori bio?" " to Vam drago". koja bi mi najugodnija bila. re e mi. Episkopi ernogorski. Ljubov k nauci morala je u meni sila biti kad me je od njih otrgnuti mogla. no u tom se mestu razbolim od groznice. U asne se moj ljubimi Novakovi kad me vidi tako slaba i preobra ena. Milostivi bog ispolnio je elanije moje s lihvoju. odgovorim ja. koliko da je svu mudrost Solomonovu u ona dva-tri tabaka imala. . novci su ovo!" Po em morem u Boku od Kotora da tu na em korabalj za Greciju. kako mi uzja e za vrat. Tresavica.

za to u Primorju zejtina izobilije. gdi ku a gdi dve. No to bog d. Ako li je ko na zlu vremenu nesta ne jari e saterivaju i opsovao. 1788. Platim kapetanu za prevoz. a kad njih nestane. odavde pre em u Split. Iz Kosova pre em u manastir Dragovi gdi sam dva cela meseca nekoga popa Lazu ekao da s njim u Primorije do em. kako sam rekao. taj ti je me u njima najve i gre nik. A kako svi saznadu da je njihova ne razumem jezika. On po e u veliki post svoje ljude ispovedati i pri estiti. ute avaju i sebe. a gdi pet poizme ate me u rimske cerkve ljudma. gleda u ne bi li se to nau iti moglo. koji je tu blizu. rasudite kako mi je moralo biti. i tako tre i dan do emo u pristani te grada Korfa. Ili pasulja sa zejtinom. sam nisam smeo putovati. i tu se ukrcam u jednu mesalonitsku tartanu za Korf. pomislim u sebi. [III] DRA AJ I GOSPODINE MOJ! U tartani. te sam se mogao s kapetanom korablja i s nekima od korabljenikov razgovarati. a ovi sve tenik dr ao je jednu parohiju dan hoda dugu. ne ima ti ni ta kazati razvje da je kad u sredu i petak jeo (za hiljadu glava ne bi ko pogodio da mu se ne ka e) ± raka! Ni ta drugo. a on zovne oveka s barkom. za to. Slu ao bih s velikim vnimanijem ne bi li najmanje to razumeo. svi Greci do jednoga. Me u ovakovi sveti gre nici provedem veliki post i praznujem Voskresenije. kojemu namesto dve gazete . svima do e ve a elja da sa mnom govore. a ja gre eski nigde ni ta. U klovu. po svoj prilici ne e odr ati re . budu i u neki mesti ku ni mor. vesma pospe an vetar. Nigde ni ta! Nikad doveka. Dobro za me to sam pri Kninju nekoliko talijanski nau io bio (ovo mi je lasno bilo za veliko podobije ovoga jezika s vla kim). Ovo je esti mesec kako se eka ovde tipograf ik.jer bi po ti zaludu bilo kad bi samo za tako skoro i ezajeme predmete bitije svoje polu ilo. to je sitno ± sitno preko svake mere i razloga. s kojom po em put Korfa. Mlad sve tenik kao i ja. ne nau ih ja ovog jezika. No one dobrote ljudi niti je gdi uti na svetu ni viditi! Do e sa strahom da se ispoveda. dok ovo nov i a imam. Zato nameravam po i u Liflandiju gdi u se na dobram gospodina generala Zori a mesec dana baviti. Lepo vreme. ja u opet u Dalmaciju.8. a bez toga sm ne znam to bih inio. niti se mogah dovoljno na uditi kako se oni mogu me u sobom razumevati. Prosiplju im se re i iz usta kako su te proso. re em. Po prazniku otprati me pop Lazo do grada Trogira. Odatle ete od mene sleduju e primiti pismo. 8. dakle zajedno ispovedamo. a nikakva zla u ivotu nije ni pomislio. bilo je oko dvadeset korabljenika.

i kako me je oni nitkov barkaruol ostavio na bregu. imenem Antonijem. mesec ili dva. Ovaj uzme novce. . koji u gradu ima a e dva svoja du ana. ako mi to zai te. i ne pada mi na um da nisam ru ao. Negder mi sad ka e. I dok se god dobro s kim ne poznate. molim. u em i sednem pred crkvom pod toronj u ljupkom hladu s namjerenijem ekati tu dok se pospusti sunce i dan porashladi. odgovorim da ja novaca dosta imam na dve ili tri godine. Ostanem na bregu predgradija. stane besediti talijanski. I za ta dva meseca ja u za vas platiti. uzajmljuje. i po nem pisati s na imi slovami nu ne re i i razgovore gre eski. obziru i se na desno i na levo i ne znaju i ni kud u ni to u. to e ovo sad biti od mene." Na njihovo pitanje imam li tro ak na tako daleki put i u tu im stranam. Vidim vrata avlije otvorena. no to sam je kriv kad je avlija otvorena. i na pitanje ka e mi da je to manastir kalu erica gde se k eri gospode Korfa u e i vospitavaju. Upazim na kraju predgradija iroku ogradu zida. probesedi ne to s njim gre eski." Zahvalim joj na maternjoj milosti i nastavljeniju i ka em da najvi e ako se tu ustavim. niti daje tu bi e stojati. Pogodim ga za cekin na mesec da mi svaki dan u ure eni as dolazi. sunce pripeklo. sede i naslonim se na zid i zadremam. belom kao sneg. Ka em im. U taj mah uljeze u avliju i pristupi k meni s duga kom. Ovi soldat u ini me sutradan poznati se s jednim po tenim ovekom Hercegovcem. ubaci za mnom moju torbu. Otvorim o i. ko boga veruje. ljubopitne znati ko sam. koje sam potom saznao da se Mando zove. za to bih rad koliko u Atom do i. tu se poklonim i celujem predivno izobra ene ikone. trgova e s svakojakim vo em i zelenima i tu o enjen dobro staja e. Sat popodne. Otvori cerkov. pomislim. unutra zdanija i lepa cerkov. ko zna. So ale one o meni i re e mi starica: "Blagodari bog to nisi se na gorega namerio koji bi ti i torbu odneo. koji kad vidi da ja gre eski ni ta ne razumem. uvajte se svakoga. ta ugledam. Onda stara godpo a zapovedi svome kapelanu (to je bio ovi sve tenik) da me uzme u svoj dom. pak otide svojim putem. Iza sna ujem aptanje. kud i za to idem. poizre ale se po pen?eri. dok to malo gre eski nau ite. to mu je sva mana. Kad eto ti pre esna vida starica s drugima dvema gospodi nama. Zovem ja. da re em da su moji novci u Antonija avuna na sohranjeniju. zami ljen i zabrinut od moreplavanija koje mi je prvi red tako duga ko bilo. Ovde. On ni ta: valjada je bio sasvim gluv. za to ete do i u takova mesta gdi se talijanski ne govori. izveze me na breg. vi niste mu du ni ni novca dati. bi e mesec dana. pak ne e da vrati. dam mu dvadeset s ugovorom da se postara na i mi kvartir gdi se talijanski govori. zabunjen i isto kao pijan. Pritom uvajte se da mu ni ta ne date u zajam. Mno estvo neopisane krasote devojaka. ako vam bude po volji. I ovi mi krepko nalo i da nipo to mojemu doma inu ni ta ne uzajmim i. i me u njima gdikoja kalu erica. Odvede me pop Marko u svoj dom i na e mi jednog mladog soldata Dalmatinca koji dobro gre eski zna a e. pak onda meni re e: "Mo ete stajati u domu popa Marka. bradom sve tenik.to bi me na breg izneo.

no dok imam da tro im" ± odgovorim. napi em i izu im naizust mnogo razli nih razgovora. "a ti hajde sa mnom. U ovom ostrovu mirski protopop glava je sveg . "Kad je tako. U ovom mestu prebudem etrdeset i pet dana. Popodne do e moj soldat. Ka e nam Antonije da oni rado primaju strane ljude na kost na nedelju i na mesec. mo e u gradu za toliko imati kvartir i trapezu. Antonije u ini mi poznanstvo s neki kapetani i majori u venecijanskoj slu bi. Po emo k njima i pogodimo se za petnaest dana cekin i po. a s pro im mirjani raspola u i tro e na kole i hospital gradski. pak onda pogledam i ja na njega. zaklinje se da on nije o zlu mislio. to je meni dosta. "da ih sa sobom kojekuda nosi . da e propasti ako to uje stara gospo a. Neka bi u ili decu kao i ja. uhvati za torbu pak ne pu ta. non miga 'l ha parlato da senno. zao je ono pop. pokazuju i mu da ne marim za njega ni za njegovu ku u. govore i da nije "senza rischio". lenjivi trbusi. dobra du a. A kako uju da su u Antonija avuna." utim ja." Pro emo kroz sobu popovu i ka emo mu da mi polazimo. Pocrveni sav kao skuvat rak. radi bi da besposleni ivu i novaca da imaju. mi ljah u sebi. za ljubov bo iju moli da ne po em tu iti se igumeniji. pa ruke k sebi. Ka em mu to mi se slu ilo s doma inom. ti ba ne e ni ta imati. gre eski s njim govore i. i budu i da su besposleni. Oni manastiri ima lepe dohotke. vara se i misli da nije sasvim opak. misle i: ala ili ne. vide i ga da pla e kad slu i litur iju. No stara gospo a." Ja. zapita me pri ru ku gdi ja moje cekine dr im.Peti dan moj popo." Ima u gradu lep manastiri Svete Ekaterine. ka em mu u koga su. ve na to priugotovljen. solamente per scherzo!. zar valjada je pregledao ta je imam u torbi i vide i da tu ni ta ne stoji nego dvetri knjige. otkud mi i gdi su. Stane on moliti da mu ne inimo te sramote. a novaca u kesi. s petoricom kalu era. "nisam ja ovde do ao proces terati." Do emo u grad k na em Hercegovcu. A kad li ti ga po ne moj soldat mu trati." "Nisam ja ovde do ao da tedim. ve ja imam po tena poznanika u gradu. onaj. "Po tome mo e ti spavati spokojan. gledaju i me nakrivo." re em mu. razvje to je ure eno na trapezu i odjejanije. to nijednom nije milo bilo uti. no daj da ti ih sa uvam. samo za alu. I ovi svi po redu su me ispovedali: koliko imam novaca. pak bi imali. koji smeju i se re e nam: . nije nimalo govorila zaisto." To zna i: "Kakova prokleta neuverenost je to! Mati igumenija ono to je rekla. i. A. neki rukopisni papiri i preobla ila. to jest bezbedno. koji me odvedu protopopi grada. koji je veliki i prekrasan.Da sam dobro znao da e to tako biti. ali se igumnu i kalu erom ni ta u ruke ne daje. Dalmatinci i ernogorci." epa on moju torbu. re e mi: "Che maledetta dissidenza che questa! La madre Superiora quel ch'el'ha detto. mogao bih se i od njih polzovati u razgovoru. poka u mu i istolkuju moje svidjeteljstveno pismo i isprose da mogu u cerkvi Svete Ekaterine slavenski koji put slu iti. Veli mi on: "Ako nisi rad za ovi mesec za tediti tri ili etiri cekina. ba kao i on na me.

sve tenstva. a ovi je bio mirski sve tenik. poznao. i s takovim slobodnim i bestidnim o ima. primi me u tivo i dade mi pasaporat da mi ne bi nigde u Turskoj hara a iskali. na koga sam imao vru iteljno pismo. gdi su jo t zarana dali spremiti gospodski ru ak. navale oko dvadeset kalu era s sandu i i i s kostima u njima prositi. zapitam ta sam du an za prevoz platiti. Ka e mi da e protopop i mnoga gospoda Greci i Latini na moju slu bu do i. Tu po veselom obedu izgrlimo se. U Moreju bi drugi ili te i dan doplivali. po em od mesta do mesta lagano za pregledati ovi prekrasni i u istoriji slavnej i ostrov. srde no izljubimo se. . no kapetan korablja imaju i delo u Zantu i Cefaloniji. Deveti dan do emo u pristani te grada Patrasa u Moreji.. ote estvo Filopimenovo. tiska se kroz narod i za hudim svojim starcem pristaje i ljudma mira ne da. ili njegova bednoga dijakona. to jest Episkop o enjen. Ne znam il' mi je zgadnije bilo staroga pogrbljena. svetao ti obraz!" ± otve taj major i po emo u crkvu. me u kojima za udim se kad ugledam nekoga drevnjega Isaiju De anca kojega sam jo te u detinjstvu mojemu u akovu. kalu eru. kako smo se na pet godina potom i vidli. gledati. i ele i da se opet vidimo. obnade davaju i me da e mi se skupiti najmanje deset cekina. predadu korablja kapetanu petnaest butelja kopulskoga i korfiotskoga vina. ibo u njegovo vreme monasi jo t nisu bili sasvim preobladali. Odavde. trebalo bi mi nekoliko tabaka napuniti. vsegda nahode i dru tvo. "nisam ja do ao ovde sramotiti sebe i vas". do e mi major s druga dva oficira i s Antonijem. pozadr imo se na putu. re em mu. izljubimo se. potom. . Kapetan odgovori da je sve pla eno u Korfu i da ja ni ta nisam du an. kromje nekih od oficira koji su u Italiju pre li bili. "Nipo to". i tako rastanemo se.M' ajde. dijakonom u Hopovu. U vreme pri asne. drevlje zovomu Megalopolis. i koji. zdravu mom inu. ne kao da ebra i nego ba kao da ne to deli i razdaje. U nedelju. gdi na svetoga kralja De anskoga prosa e. Prolaze i iz korablja. nego da dadu proneti za me tas. kad sam hoteo prvi red slu iti. ugla enu. kako smo lepo vreme imali. pre em u Navpleon. koji mu sva le a pokriva e. s dugim per inom. Ovaj su ti nosi jednu srebrnu kutiju i srpski i te. mora njemu pot injen biti. Dva cela meseca zadr im se hodaju i po razli ni neiskazane krasote mesti i kroz Tripolicu. Konzul venecijanski. Nedelja i rano. izbranih maslina i popr ene ribe." A njegov dijakon za njim prosi na mo ti svetoga Pantelejmona. bi me odveo u De ane. Pri polasku odavde na u mi korabalj za Moreju i spreme mi jedan veliki aleksandrijski sepet pun finoga venecijanskoga biskota. budu i da je sveti Spiridon patron Korfa. koje kad bi hoteo sve podrobno opisivati. po Ba koj prositi vi ao sam ga. i tu na em korabalj za Atonsku Goru. gdi po crkvi ka lje i cigan i. Doprate me oko desetorica njih u korabalj. Po em s neki korabljenici na slu bu u cerkov svetoga apostola Andreja Prvozvanogo. govore i: "Dajte milostinju na mo ti svete Ane u manastir Savinu. Koji mu drago Episkop i patrijarh tu da do e. da ne bi mojega tetka Nikole.

usla davaju i se krasotom razli nih vo nih drevesa. Pri obedu na mojemu kvartiru do e ru ati i jedan arhitekton Grek. a na prole e po em opet na more za pre i u ostrov Patmos. s u asom pobegnem napolje. jo t bolje. pak o em e posle natrag po i? Ostani ovde re e mi ± gdi. koja je za dve persone. kad bih i ja me u ove mogao pristati! Kad on svr i predavanje. od kojih bjahu neki sve tenici s velikim bradama. kud i za to putujem. obremenjenih plodom. mislim u sebi. okrene od mene glavu i s ustremljenijem otide. a iz tako daleka mesta da ste petorica do li. koji se va vjek vjeka s Bolgari inate i ne mogu da se pogode iji je Hilendar. neiskazane krasote. ustupati. to je zla zmija okrenula bila glavu k meni.etverti dan stignemo pod Svetopavlovski manastir. udim se ko bi takovu ve t tu ostavio. po nem natra ke. i on se tu mora inatiti. izvezu me u Frankomlu (tako se zove ast grada gde Evropejci prebivaju). A kako vidi da se ja izmi em. u razgovoru uju i kud nameravam. U tom manastiru na em nekoliko Bolgara monaha. Po emo u njegovu sobu. re e mi talijanski da ako ho u da me odvede da pregledam gre esku veliku kolu i poznam se s u iteljem Jerotejem. Kako mi je ao bilo uti da je u itelj Evgenije. ekaju i me da bli e do em. do e drugi mla i u itelj drugoj klasi predavati. i u enici se svi razi li. no on mi re e: "Bogu blagodari koji te je ovde doveo gdi e polu iti sve to eli . raznih cvetova are rezvi ajno blistahu se. a odatle ka u mi da se svaki dan mo e prigoda imati za pre i u Patmos. Blagodare i blagoj promisli desnici na izbavljeniju. Tu provedem jesen i zimu. do em oko desetak korakljaji blizo. "U Patmu". Pun radosti pristupim da mu celujem ruku. uju i da se onde predaje jelinzki jezik. Kakovo bi bla enstvo za mene bilo. sve na tu ve t gledaju i. i kako mu ka em to sam. Dva ili tri korakljaja izmaknem se i tada poznam da ono na vrhu nakrivljeno. Ovaj. budu i od mladosti kratkoga vida. ako i deset godina ustoji . uljezem u jednu ba u. "za dve ili za tri godine pohar i e sve to ima . Moj dobri i ljubimi Teodosije Karlov anin. Pristupam lagano i. Kad do emo u Smirnu. Nedaleko pod jednom maslinom u ini mi se da vidim jedan duga ak tap s verha nakrivljen. Tu se prohodam za rastrezviti se od morske nesvestice. Ova kola hrani trideset u enika. osijavaju i ga sunce. tolkuje ne to. a on je u njoj sam. i tu sm ne znam kako se ustavim. za kvartir i prepistanije ne e ni novca potro iti. Na em nekolko Serbov u Hilendaru. pre etiri meseca to udnovito mesto ostavio." U ini mi se kao da neko bo estvo iz njega govori. U tri sata posle podne po emo i na emo u itelja gde mno estvu u enika. . ne mogu i trpiti tu kojekakva kalu erske kabale. Kako izi em na zemlju. ako li ne znate. od kojih jedan odvede me kroz Kareje u Hilendar. i namesto to bih bli e pristupio. re e mi. ja bih vas rado primio. Kako monasi ivu u tom mestu. kao da je svakim vidom mnogocenih brilijanta ispe tren." Prizove popa Antima Atinejca i re e mu da me primi u svoju sobu. Nameri se korabalj za Smirnu u Aziji maloj. to znam da ste uli od drugih i da znate.

Po pljeneniju Carigrada. ljubovi i nauke spodobio se. to jest u Greciji. kako u vi e imenovatim ostrovom tako i u Italiji. U Sesvegenu v Liflandiji. novoga gre eskoga Sokrata. Ovde dakle o evidno poznao sam nevidimu desnicu blagoga promisla. polu e lepu nauku ne samo jelinskih mudreca nego i novijih koji su u Evropi od toga cvetali vremena. tada i tu ih nestane. za malim je ostalo bilo da se jelinski jezik i nauka u istom ote estvu i domu svome. tri godine prebivao (i da se pre nja rosijska i turska ne za e vojna jo t bih. sirje : to sam iz Banata izi ao. Posle toga. njegova blagodjejanija. po etak. sprama ovom slu aju toliko mi se ini koliko obi ni vseop ti doga aju koji se svakom povsednevno u ivotu vi e prosto i slu ajno priklju avaju ne e li po predvariteljnom namjereniju i planu delaju i ispolnjavaju. mogu re i. smirnejskih i hiotskih trgovaca ne samo vozdvignu lepa zdanija za kole no i domove .Evo. dva monaha Makarij Patmiosi i Gerasim Itakisios. ko je od Grekov hoteo svoj stari jezik znati. Sve ostalo. o kojoj niti sam sanjao niti znao ni mislio. iz mesta u mesto prehodio i opet se vra ao i potom iznova othodio. ljubimi moj. koja me vodi i mnom upravlja. u ovom vidim i poznajem takovo lepo plana raspolo enije. mojega blagopolu ija na ovome svetu i moje davno elajeme nauke. kad se svi u eni Greci po Italiji i po Franciji razbegnu i te zemlje za nu prosve tavati. to jest u itelja Jeroteja poznao. julija 1-go 1788. da sam tu. gdi ni dan ni dva nisam nameravao stajati. u itelju i blagodjetelju mojemu. ili u malim ostrovom Zantu i Kefaloniji. a potom iz Hopova. toliko je za me znamenito da e mi nevozmo no biti predstaviti vam to tako kako ja u svemu ivotu mojemu to isto uvstvujem. U ostrovom gre eskim pod venecijanskim vladenijem jedva se jo te gdikoji u en lovek da predaje jelinski nahodio. Ali da sam u Smirnu do ao. ali kod Turci Kandiju. Cipar i Moreju od Venecijana zavojuju. sasvim ne zaborave i ne pogibnu. njim milostivo primljen bio. u Siciliji ili u Franciji tra iti ga. prinu den je bio u Italiji. Pri po etku osamnaeste stotine godina. ne bih mogao tako izmisliti. kojega ne samo ja sam s detinjskom mojom pame u nego i otac moj i ded da su mi s svojim sovjetom pomogli. raspolo iti i blagopolu nije u djejstvije proizvesti. Do u u Patmos i tu s pomo tiju carigradskih. govori u jo te u sljeduju em pismu. O mojem prebivaniju i upra njeniju pri ovom bla enom bo ijem loveku. tri) i da sam onoga bo estvenoga mu a. koji su u Venecijana i do danas. [IV] LJUBIMI MOJ! Ovo to bih vam rad opisati u nastoja tem pismu. mo e biti.

u asne se kako je mogao za toliko vremena na takova dobrodjeteljna loveka mrziti.komodne za prebivanije u enikov i kapital dovoljan sastave. svi bi me u ili i . ali onda ne bi bio to to je bio. koga su prokleli i anatemi predali. Odisejova ote estva. Iz ove kole u nekoliko godina izi u mnogi u eni sve tenici i u itelji. budu i dobra srca i du e. prost monah. "vidi . on bi pitao: "Stoji li ona sama sobom na vozduhu ili je prikovata. niti bi se ovako o njemu pisalo i propovedalo. ako ne bi i gore s njim raspolo io. hristjani. niti ga je u sve to vreme pu to u cerkvi propoved govoriti. Ali je njegova neporo nost i dobrodjetelj tako poznata bila da ne samo sav narod smirnejski. proklinjati. i zatim pre ivili su drugih ravno petnaest godina u krajnjem prijateljstvu. da nije udotvorna" ± rekao bi. Bogo estiv i blago estiv bez svakoga sujeverija. nimalo na to ne smatraju i to su Vasilije Veliki i Grigorije Nazijanzin s Origenovim spisanijam crkvu i blago estije za ti tavali. nego i isti Turci vi e su ga po itovali i ljubili nego sve kalu ere na svetu. Kad sam u prekrasnu Smirnu do ao. za to je stra na zverka revnost za pravoslavije a bez razuma. koji potom sostave u ili ta u razli ni poglavini mesti Azije i Grecije. vide i re eni mitropolit Neofit da slava dobrodjetelji Jerotejove ne tokmo u Smirni nego i po svoj Aziji. moj bi u itelj mnogo gore pro ao nego isti Origen. bi ga ne u Sibiriju nego u Kam atku u zato enije opravio. i mogao sam tako govoriti da mi se ne samo deca nego i stari ljudi smeju. od kojeg dohotka da se mogu kako u itelji soder avati tako i neko islo oskudnih u enika prepitavati. Za takovu svoju filosofi esku i uprav blago estivu ljuboistinost svi kalu eri. Mitropolit smirnejski Neofit. kako smo ve rekli. no mona eskih zloupotrebljenija. ina e blag asni i dobrodjeteljni mu . kako isti vrepci na proso. znao sam nekoliko gre eski prosto. no po ne astiju pravoslavan da e do sujeverija. najpa e. do e u uvstvo. Da je u ovom veku moda bila sabore kupiti i. Greciji i Arhipelagu rasti. ko iv zna to bi mu u inili da su mogli. ude i se emu se imadu toliko smejati. od kojih je bio jedan i ve nobla ene pameti Jerotej. ko sva to ne veruje. Bla ene pameti u itelj Jerotej bio je rodom iz Itake. a ne to u Moreji i Hilendaru. nau iv i ne to u Korfu. ili. Pre mojega k njemu pri estvija predavao je nauke trideset godina. koji je malen ostrov u venecijanskoj der avi. Mesec dana pre nego ja do em u Smirnu. i da je mogao i vlasti imao. Jerusalimci i Svetogorci. mogao bi se u takovom mestu i opstojateljstvam vesma obogatiti. prestavi se Neofit. Kako bi se lekcije svr ile. ali sam se i ja njima smejao. ravno petnaest godina mrzio je na njega. smiri se i s Jerotejem ljubov i dru tvo u ini. po prote eniju petnaest godina. ko zna. On da je ljubitelj bogatstva bio. ko e pre sa mnom govoriti. i zato te ko bi onomu bilo ko bi u njega dirnuo. u itelj smirnejski. skupila bi se na opore de ica oko mene. la a i pro ja enja i izmi ljenih ikona i mo tiju za novce udotvorenja zaklet neprijatelj i izobli itelj. prilepljena za zid ili o ekser prive ena?" I kako bi uo da prvo nije nego ftoro. a posle mene esnaest. zato licem nisam ga poznao. Kako bi mu ko kazao da je ta i ta ikona udotvorna.

ibo velika hitrost kad se na lukavstvo preobrati. i lasno je verovati da za etrdeset i pet godina svojega u iteljstva mnogo je dobro u inio. Kiprijan Kritski. no mladom umre mu supruga. u moje tri godine tu neki su odlazili a neki dolazili. a kako polu im lasnost u prostom jeziku. No mu no e od njih koji tamo do i. Prirodno hitri i ostroumni.nastavljali. i svaki od u enika. kad bi god po slu aju izrekao re " ena moja". ve ni bo e. U itelj sam budu i kako angel nebesni i k svima kako adoljubivi roditelj. nit' bi tu ko uzroka imao na koga rasrditi se i zlobiti. Svi kolski alumnisti ivjahu u krajnjem dobrohotstvu i ljubovi. Moj kamarada pop Antim Atinejac bio je mirski sve tenik. bo iji cvet. Ftori u itelji za Jerotejem bio je Hrisant. svi smo se starali kako emo takovoj dobroti ve ma ugoditi. Ovi ovek da se nije na nauku zatim dao. imao je na obedu i ve eri po dve a e prijatnej ega vkusa vina. jelinski mi je bilo vrlo udobno. budu i ku ni pomor u Smirni. Agapije Peloponisiotski. a njemu ina e nije se moglo ugoditi razvje rez prile nost ka u eniju i dobrotu narava. u etiripet meseci mogao sam lasno besediti. Ljubima gre eska junost sklonitija je i sposobnija k nauci pa e sviju naroda na svetu. Ovakovi su bili Jerotejevi u enici. ko te je zapopio u vreme kad nisi znao knjigu?" U domu kolskom soder avalo se oko trideset u enika iz razli nih mesta Grecije i ostrova. kad se iz mladosti na dobro uprave. koji je vina hoteo piti. ako se na zlo upute. no ovoga loveka du a takova je blaga. Hrisantos zna i zlatni cvet. veliko je zlo. loza i zeleni koje blagopolu na Azija ra a. okru eni s predivnim ba ama. jer k tomu oni zabata ne znadu. pakosnu i lukavu pri Jeroteju nije bilo stanka ni pristani ta. i tako na koncu jedne godine na em se napredniji nego drugi koji su tri i etiri godine pre mene po eli. Svi od ve ih u enika dobrovoljno bi i radosno ni njim lekcije izja njavali i neudob razumiteljna mesta tolkovali. nejma dobrote i vrednosti nad njihovom. pose tavao sam i vsegda samu mu blagodario i dok sam god . koji je i domostrojitelj bio. a ne e da ga u e. Ftoro leto. i tako imao sam na in poznati iz sviju strana gre eska svojstva. razvje ako bi blagodatni na u itelj a u ili dve vina vi e nego pro i popio. tako da svaki od nas imali smo ne jednoga u itelja. Tada ve de ica nisu me pitala kao pre de: Popo. preispolnjenim svakim rodom vo nih drevesa. U ovakom milom dru tvu. nikada nisam na ove ljude pogledao da ne pomislim: "Ovakove. slatka i dobra bila da je dostojan bio zvati se rajski. ali zlu. kao da se taj dan s njome rastao. to se mo e od njih o idavati kad bude bo ija volja da se osvobode i do u u takova opstojateljstva gdi sami cesari to iziskuju i nala u? Mojega prvoga poznanika. arhitektona. tu se valja zdravo na um uzeti. bez sumnjenija ne bi ivio. koji bi jedva ekali da nas u emu nastave. nebesni. A kad su Greci pod ljutim udru enijem to kadri ispolniti. bi mu potekle suze. daj hristjanstvu Episkope". Maksim Larisiotski. to sam sve sa slavenskoga sover eno razumevati mogao. nego deset i dvadeset. U jelu i pi u nikakvo drugo razanstvije nije bilo. Psaltir i sve cerkovne knjige. proveli smo u kolski prekrasni domovi poljski. na dvanaest godina po smerti supruge svoje. od prvih njegovih u enika. Trapezu smo svi imali zajedno s u iteljem. no iz toga samoga uzroka.

sam bog zna to se ovde mo e slu iti!" "Dakle bolje je meni. s dobrim Hrisantom i s pro i ljubimi sou enici. Na isti na in dobroga mojega blagodjetelja. davno sam je od blagoga boga ovi as elio da mogu za ivota re i: "Povjem imja tvoje bratiji mojej i posredje mnogih narodov vospoju tja!" Pravedna du e.iv balgodari u mu to me je k Jeroteju odveo. i on me je vsegda rado vi ao i na svom kvartiru do ekivao i pri polasku ljubezno obdario. otve ta mi. i pre emo u korabalj. ti se sad vodvorava s bla eni duhovi u slavi nebesnoga oca. U Sesvegenu. U to vreme dijakon Maksim Larisiotski. milostivim blagodjeteljem i u iteljem Jerotejem. ukloniti se za vremena?" "Ja so alujem. ali u ovakovim opstojateljstvam ne znam ti sovjeta dati". Ka em u itelju da se ja vesma bojim ako se vojna za ne. Primi ovi znak ve ne moje blagodarnosti i vospominanija. a mnogi "papa Moskovitis". "I mi se svi bojimo. Propovedaju i i slave i ja dobrodjetelj i ime tvoje. odgovori mi bo estveni i bla eni otac. sprema e se za po i doma. filosofi eske klasi u enik. za koga si ivila i kojega si svetu ispolnjavala volju. Mene su mnogi tu nazivali "papa Serbos". celujemo se i oprostimo o ocem. Sveta bla ena. njima je to svejedno bilo. slavim samoga boga koji je izvor i pervej e na alo svakoga dobra i blagodati. 1788. [V] DRA AJ I LJUBIMI MOJ! . Pri okon aniju tre e godine mojega tu slatko pominajemago prebivanija po ne se govoriti da edu Turci Rosiji vojnu objaviti. re em. dakle i ja s njim u dru tvu. Na emo korabalj idriotski za Moreju. bog ga je sam na to nastavio. gospodara Maksima Kurtovi a iz Trebinja u Hercegovini. tu sam najpre poznao. bogougodna Jerotejeva du e.

Vetar smo imali spospe an, no odve krepak za izi i iz velikoga smirnejskoga pristani ta. Tartana idriotska bila je srednje veli ine, novoustrojena i zdrava, no odve obremenjena, ibo osim obi noga tovara u ve tma naho asmo se tu okolo pedeset persona pasa ira, od kojih polovina je bila ena i dece, koji svi prelazahu u Moreju. Po li smo s mesta pre podne, oko ve ernje doba bili smo ve u irokom moru, kad ti se podigne takova silna bura da nismo se nimalo nadali od potopljenija izbe i. Takove vriske ena i dece ne bih rad ve u ivotu uti! Moj drug Maksim i ja nismo o sebi ni misliti mogli, smatraju i na strah i alost roditelja o de ici njihovoj, i da nije korabalj vesma jak bio i korabljenici iskusnej i ljudi, mu no bi se spasli. U zoru prestane do d i bura i kapetan ozgor povi e nam veselim glasom: " ! Dobra srca, nije vi e bjedstvovanija!" Tada svi, jedan na drugoga naslonjeni, pospimo kako polumrtvi. Sutradan na emo se u jednom velikom no pustom pristani tu ostrova Mitiline. Svi izi emo na breg i sradujemo se jedan drugom o blagopolu nom izbavljeniju, kako da smo jedna jedina familija. Ko bi mogao opisati onu uvstviteljnu srca radost matera k adom svojim! Rekao bi da su iz mrtvih voskresnuli. "Ne gubite vremena vikne kapetan, tu se lep e ru a nego u tartani; pak emo s bogom putovati." Dan je Veliki ftornik, no svi smo imali razli nih morskih posnih pripasa, popr enih sipa, ohtapoda, ostrija i vina dovolno. Tu svi uop te ru amo i napijemo se, kako god da je Voskresenija dan, i tre i as po podne s tihim vetrom dignemo se i na Veliki etvrtak stignemo u Navpleon, gdi na emo taj isti dan dru tvo za Patru. Najmimo i mi dve mazge, i po suvu do emo u Korint. Si emo k moru, nas oko petnaest najmimo veliku barku, koja nas doveze u Patru na sami dan Voskresenija. Ovde otpo inemo svu svetlu sedmicu. Nameri se korabalj za bregove Epira, kuda moj ljubezni drug ela e po i rez Joaninu u Tesaliju, a meni bi odatle lasno bilo prevesti se u Korf. No odande dvadeset celih dana imali smo neprestano protivne vetrove, i to je gore, razboli se moj Maksim, a na moru bolovati, sohrani, gospodin! U sve to vreme ni ta nije mogao u stomaku dr ati. Do emo u Svete etrdeset sprama Korfa, i kako izi emo na zemlju, lak e mu bude, i u pet dana predigne se; no do i k kreposti, tome se ho e vremena. Albanezi neki iz Hormova, prolaze i tuda i vide i ga takova, so ale o njemu i obe taju se povesti ga do Argirokastra, a odatle blizo mu je Joanina. Izvestimo se tu; ka u nam da s Hormovici mo e ko preko cele Albanije pro i da se nikoga ne boji. Ali ga ja tako slaba od sebe nipo to i nikako ne bih mogao otpustiti; dakle na u nam dve mazge, i po em i ja s njima, prvo za dopratiti druga mojega ljubimoga do Argirokastra, a drugo: viditi ast Albanije. Hormovita bilo je do dvadeset momaka, svi s oru ijem pe ice kako lavovi, a mi dva na mazgami. Od Argirokastra do Hormova nema vi e nego tri sata. Drugi dan hoda do emo u re eni grad. Odatle bez najmanjih komplimenata prostoserde no zovnu nas

da idemo u njihovu varo , govore i nam: "More, ludi ste ako ne do ete; more, takoga mesta niti ste vidli na svetu niti e te viditi. Mi imamo ba ukraj varo i jedan manastiri Svetoga Nikole; deset kalu era mogli bi u njemu lepo iviti, a nejmamo nego ciglo jednoga, jer mi Albanezi ne emo da se kalu erimo. Tu emo vas dr ati, ako ho ete, tri meseca ili tri godine, da ni pare ne potro ite. Ako li vam se smili, ostanite s nami za ivota; nami e tako milo biti, koliko da vas je bog s neba k nami poslao. Vidite li kakvi smo mi momci (sve nam ovo prvi od njih gre eski besedi); ovakove nas ima, hvala bogu, u Hormovu do dve hiljade osim starih. Vidi ete tu od osamdeset godina starce koji idu uz goru pod oru ijem pevaju i." Razi u se ovi po gradu za svoji posli. Na kvartir blizu kole; odemo posetiti u itelja, imenem Elefterija, esnoga mirskoga loveka s enom i s familijom. Ka emo mu s kim smo do li i kako nas pozivlju k sebi, no mi se pobojavamo u vilajet daleko k nepoznanim ljudma pu tati se. I ovi nam potvrdi o njima to isto to smo pre uli. Hajde, dakle, u ime bo ije, barem da sasvim zdrava ljubeznoga mojega vidim i da se zdravim rastanemo. Sutradan popnemo se na visoke hormovitske planine. Na emo prekrasnu veliku varo od sedam stotina domova, sve kamene zdanija kako kasteli. Samo u varo i ima oko pedeset izvora, koji nakraj varo i sastavljaju malenu reku; ova ba kod manastira spu ta se u preu asno duboku strminu s takovim hukom da sam mislio: tu ovek nikad do veka ne zaspa! A potom sam poznao da se nigde na svetu lep e ne spava: spavaju i ini ti se da si na nebu i da tu prijatnej u nekakvu i udnu muziku slu a . Ti ljudi kao da su nas ak iz Smirne tu dozvali da nas aste! Prve stare ine ± sve po redu. A lako im je astiti. Ako se mrsi, a on zakolje iz svoga stada ovna, polak ispe e, a od druge polovine na ini dvetri pite s skorupom i s mladim sirom; vina svak ima u podrumu, jer ga nema kome prodavati. Ako li se posti, od ribe tu posta nejma; po lje dva momka sat hoda u dolinu gdi izme u planina velika reka te e, puna pastrva i razli nih drugih preslatkoga vkusa ribe. Za varenje tu ne edu da znadu, niti za orbu mare. Zejtina preizrjadnoga imadu do izobilija, zato i ribu ili pr enu jedu ili s pitama, koje u post ovako prave: obare zelje, iscede iz njega vodu, razlo e ga s pitom u tepsiji, uspu zejtina bez tednje, pak onda razre aju ribu ozgor, i tako se ispe e s pitom zajedno u predivnoga mirisa zejtinu; pak onda nek se slobodno pred ovakom pitom sakriju talijanske pa tete i ingleske pudinge! Ko bi rad znati kako se to ku a, kako li se u usti topi i kakovu prijatnos u gortanu, tuda prolaze i, pri injava, to ne e iz ovoga opisanija ni od stotine jednu ast poznati. Ko ovo primi za velere ije, vesma se vara, ibo prijatnost koju toliko hvalim ne sostoji se u gotovljenju, nego u prirodnoj slasti ribe, zelja i zejtina. Deset dana po na em pri estviju stare ine mesta opredele poslati nekoga popa iku u Primet i u druga nekolika mesta k nekim albaneskim agama radi op tih svojih dela,

ibo Hormoviti imadu svoje dogovore i sojuze s mnogi poglavari i pa ama u Epiru i u Albaniji. Zaprosim da mi dozvole s popom ikom po i za pregledati mesta kuda on ima prolaziti. "To jest: "More kalu eru, da po e ; tako mi boga, ima ta gledati!" ± odgovori mi Dima Duka, jedan od prvih stare ina. Re eni sve tenik za etiri ili pet dana mogao je svr iti svoj posao i vratiti se; no meni za atar hodio je ovi lovek sa mnom ravno petnaest dana po takovi mesti gdi su hormovitski sojuznici i prijatelji. Svuda od Turaka i hristjana Albaneza jednako smo bili primati i a eni i od mesta pra eni. Pop ika i dva Hormovita s njim bili su kako valja vooru eni; no i tako gdigdi bivalo je sumnjenije da se ne namerimo na ve e islo hormovitskih i njihovih sojuznikov neprijatelja; zato u takovu mestu davali su nam po nekoliko momaka s oru ijem za pratnju. Petnaesti dan do emo doma i na em mojega druga vesela, zdrava i rumena. No on se meni po ne rugati da sam od sunca pocrnio. "Neka sam, re em mu ja, kad sam vidio to u mom ivotu nisam mislio viditi!" I zaisto dosta samo hodao, ali takovih velikolepnih i bo ije krasote mesta nigde nisam vidio. Bla enstvo se nekakovo uvstvuje samo misliti za onakova divna mesta. Kako bi dakle bilo tu iviti da su naravi onih ljudi pitome i da me u njima zakoni, pravda i prosve ten razum carstvuju i njima upravljaju! Neponjatno i u asno je pomisliti: dokle e onakovi prekrasni, hitri i hrabri narodi i u onaki mesti samo za neznanje i slepotu uma i varvarstvu i divja estvu narava prebivati i jedan drugoga za bagatelu kako istog zeca s pu kom u elo ili u srce poga ati. "Meni ne bi protivno bilo", re e mi moj drug, "jednu godinu ovde provesti." "I ja u s tobom, otve tam ja, navlastito da bi rez tebe k ve em sover enstvu jelinskoga jezike postigao." "Daj ruku!" "Na!" A kad ovo na im Hormovicem obznanimo, srde no se vozraduju. Pritom kad im jo te ka emo da mi blagodarimo na njihovoj ljubovi i dobroti, ali zaludu hleb jesti to nije pravedno, nego neka dolaze ka nami deset ili dvadeset dece da se to od nas pou e, budu i da mi za drugi posao nismo: "Dobro, odgovori Dima Duka, kad ste vi taki, i mi emo znati kako emo vas otpustiti kad od nas po ete." U isto vreme uje se po svoj Albaniji da je Stefan Mali s ernogorci Turke, koji su na njih po li bili, razbio; i mnogo se o njemu govora e i kaziva e. Pro e to leto i sve se to vi e o Stefanu Malome po nu tuda glasovi raznositi. Ja sam ve mogao dosta dobro albaneski govoriti. Njihov je jezik prost i zato lasno se daje nau iti; a s na im slovami pi e se koliko da su za njega na injena. I tako svaki dan bih pisao po koji razgovor i naizust izu io. Tome se Albanezi u ahu i radovahu, vide i, to nikad pre toga nisu vidli, da se i njihov jezik tako lepo daje pisati. Ja sam nablizo dve godine posle toga u Veneciji poznao nekoga popa Teodora, u itelja

Ako li se Vami vi e nego dosta u ini." Nedaleko od Hormova nahode se neka prekrasna polja koja Albanezi ne zovu drugoja e nego "Lepa ita". ljubimi moj. i a. a. za to u Grekov nema slova za izgovarati a. kazuju i im da je serpska re ." Pri po etku meseca septemvra zaprose me stare ine hormovitske da im opravim neko delo nedaleko od Korfa. oni se vrate doma. Ve t je to takova koja se prirodno i lasno ispolniti mo e i ho e kad se bog smiluje na onu hrabru naciju i na ove prekrasne zemlje. takovi elove eskomu rodu dobro elateljni proricatelj neka se nimalo ne boji. Za jedno pismo. a ovo je sve neotlo no za albaneski ako god i za slavenski nu no. a ja po em na moj posao s ugovorom da kad im pi em iz Korfa. Kako je meni milo bilo od istih Albaneza uti da govore: "Ko Serbijom oblada. budu i da sam ja tuda imao i pro i i vozvratiti se. za to serpski kralji i na i su bili. iz toga elim da ni ta drugo ne zaklju avate nego da ste Vi srcu mojemu vesma dragi kad Vam ja toliko pi em. [VI] DRA AJ I LJUBIMI MOJ! Polaze i iz Hormova kazao sam mojemu drugu da kad mi bude pisati. Ovo prila em ovde zato ako se po slu aju ko na e da prore e da e s vremenom albaneski kako god i vla ki narod s slavenskimi slovami knjiga na svom imati jeziku. ka u mi. Pitam ih ja to to zna i? "Ne znamo. "ne udi se ti tome. U Rigi. da upravi pismo na Antonija avuna u Korf. to je ime polja. 3-go avgusta 1788. "More kalu eru". mislim da je ve dosta napisato. a. toga emo i mi za na ega bladjetelja priznati. odgovore mi." A kad im ja to izjasnih. Doprate me dvojica do Svetih etrdeset. koji je i na tampu izdao bio ne to albaneski s gre eskimi slovami. da do u uzeti me. mi smo sa Serblji jedan rod i plema u staro vreme bili. no neka slobodno to po elateljno op te dobro pretskazuje i prori e.moshopolskoga. o kojem delu morao sam se baviti najmanje etiri meseca. Po em dragovoljno. ali s ovima ne mo e se ni tre a ast tako pisati kao sa slavenskima. .

U ini me poznati se sa svojim dobrim prijateljem.Po petmese nomu otsustviju do em u Korf i na em tu dva pisma koja me vesma oskorbe. i ka em im da je ve u takove nemirne zemlje ne elim nikada do i. no vi e iz samoga ljubopitstva raspitivao sam to se tamo dela. Takovo je bedno sostojanije zemlje bez razumnoga pravljenija. ako se po tom ne bih hoteo k njima vozvratiti. Ftoro pismo bilo je popa ike od strane Hormovita. da mi i privatne lekcije daje. u koja neotlo no i Hormovite morali su se zame ati. da smo vsegda zajedno i. otkuda sve smutniji i gori dolazahu glasovi. kad god vreme uzima. Pri mojem dobrom i serde nom Andreju prebudem godinu i mesec. kao da smo se ot slo enija mira poznavali i ljubili. vide i svu priliku zlih sljedstvija. pri kojem na nem opet posle Zagreba u iti se latinskoj gramatiki. podobne i moj stari prijatelj Antonije Hercegovac. slo io se je s drugima. zovomim Andrejem Petricopolom. inilo mi se da sam toprv bogat postao. . Namah se poznam s jednim oko sedam godina starijim od mene. popom Hrisantom Zakinitijskim. da e mi poslati moju torbu s knjigama koje su mi onde ostale bile. niti mi se je gre ki jezik inio odve sitan. koji mi to isto javljaju. i do e ve vreme da vidim moju kesu gotovu isprazniti se. ibo delfinski pa a. vele mi da pri ekam u Korfu koji mesec dok se vidi to e biti i. i pravda da kako on tako i u itelj Hrisant. Nazna uju mi na koga da im upravim pismo u Joaninu. Sad mi je ve bilo u Korfu kako god da sam u Banatu. da on. Sovjetuje me i zaklinje verni drug da nip to ne prelazim u tursku zemlju pre nego se mir zaklju i i dok ne vidim iste Hormovite u Korfu. slabo su me pu tili da kad u trakteru ru am. za pre i u svoje po svoj prilici u podobnim opstojateljstvam ote estvo. latinskoga i italijanskoga jezika u iteljem. rez kojega vladjenije nadle i pre i. pozivlju i me k sebi na trapezu. razmi ljaju i da sam s pomo ju boga vi e polu io nego sam mislio i nadao se. no u jelinskom jeziku i naukam sover enim u iteljem. koju on rez talijanski jezik u op tej gradskoj koli predava e i klasi eske latinske spisatelje tolkova e. gde mi daje na znanje da na tri meseca po na em rastanku za nu se velika smu tenija u Albaniji izme u pomesnih pa a. Ovi dobri i blagi mu ne samo s velikom prijatnostiju i ljuboviju to to ja prosim dozvoli mi. otpu ten je bio i otpra en do Joanine. gdi svaki pa a ho e da je car. No. moli me jo te da do em uzeti i kvartir ba pri njegovoj sobi u kolskim domovom pri cerkvi Svetoga Joana Krestitelja. pre nego se oganj me dusobne vojne u e e. Ovde dakle imao sam se o em polezno upra njavati da mi je slabo Albanija i na um dolazila. no opet kolikotoliko tro io sam i sm pone to. Javim mu elju moju da bi vesma rad bio u vreme mojega tu bavljenja slu ati pri njemu izja njenija filologi eska ritora i pojeta gre eskih. Otpi em Hormovitom o delu to su mi nalo ili bili. nego. Pervo ± od Maksima. niti ba kako valja za sobesedovati s musami i gracijami.

zatim obikne. a ja. Ovu sam sve potezao sa sobom. Ali ta ne e nu da izmisliti! Polaze i iz Smirne dao sam bio na initi jednu gornju haljinu od fine ingleske oje. U Veneciji potreba stajati na lazaretu dvadeset i jedan dan. tu se tro i. Ona bi mi esto rekla: Sin moj ima i drugih prijatelja. kupi u je ja.Ka em Andreju mojemu da nameravam po i u Dalmaciju. zaisto ne bi se mogli ni lep i ni bolji pokazati od ove mile i predrage familije. Georga i. Oni bi se inili kao da mu ne veruju. Najmla emu u sve moje vreme tu ja sam davao lekcije. Ali sam ga i ja umeo lepo varati daju i mu ispo etka malene lekcije. Odatle do Dalmacije trebuju barem od sve nevolje tri. a kad dete ce dobije vkus. Majstor mi je na ini odve i duga ku i iroku. "Za dvadeset. dva velika sepeta s razli nim ve tma i dvadeset butelja vina." Ovo je pretnja koju ja i do danas mojim u enikom inim. u koga bi morali svake nedelje po jedan red svi zajedno astiti se. Ne bih rad kazivati da sam u teskobi. taman kako valja. Do e dan rastanka. a bojim se da posle gore ne bude. Pogodimo se s kapetanom za tri cekina da me odveze u Veneciju. Nikada mi to dete nije bez izu ene lekcije do lo. Po emo pitati i ujemo da proveditor cefaloniotski. taj as izbroji mi novce. niti u ja k vama do i. a haljinu hvale i i govore i da bi u Korfu pedeset pijastri ko tovala. a ja bih je dao za dvadeset ili za petnaest. zatim bi im tolkovo i koje su asti slova i slo enije . re e mi on. Kad dam ova tri. a i Andrej takove nosa e." Obu e je. U Korfu ima trgovaca koji nose take haljine. dete ne mara e toliko za lekcije. Korabalj napolak prazan. Andrej moj s u iteljem Hrisantom i s esto pomenutim Antonijem u slogi spreme mi toliko proviziona da bi etvorici dovoljno za deset dana bilo." Starija sestra ± od dve godine za dobrim i vrednim mu em. sestrami i materi ta ga je nau io. ne bi mi mogla bolja ni milostivija biti. Nebesni angeli da se poka u u elove eskom vidu. samo to bih mu rekao: " uje . Ali bi te ko mojoj du i bilo da sam sasvim Korf ostavio ne spomenuv i mater Andrejevu i dve sestre njegove. ako mi do to doba lekciju ne nau i . nau i u dva-tri meseca oko pet ili est lista naizust. "To je najlak e!" ± re e mi. bude mu mnogo lak e i samo mi po ne iskati pove e lekcije. nego da po emo raspitati za koji korabalj. Stoji me oko etrdeset pijastra. no taku ljubov kakovu k tebi ima ja nisam videla u ivotu mojem. blagorodni Venecijan. metne u sanduk. mla a u etrnaestoj godini vozrasta. a nisam je ni jedan red obukao. jedan velika ak pod lokotom sanduk pun samo biskota. za to Andrej rezmerno miluju i ga. kao da mu se ne to veselo slu ilo. svako ve e hvale i se zetu. kad bih mu je zadao. Lasno sebi svak mo e pretstaviti kakovo je razlu enije za nikada se ve ne viditi s takovim slatkim du ama s kojima bi se za bla enstvo vmenjavalo sav ivot ovde na zemlji provesti. a on bi im namah naizust o itao. Radostan. polazi doma sa svojom familijom. Njegova roditeljnica da me je rodila. Ima a e i dva brata najmla a u familiji. niti mi vi e dolazi u moju sobu. ostaju mi jo te samo pet. Ka em mu da onde kud ja polazim nije obi aj take haljine nositi.

pak je sakrio na dno sanduka pod biskot. elio sam po i i usmeno blagodariti starici igumeniji na dobroti pokazanoj mi pri mojem prvom pri estviju u taj ostrov. Naprotiv prijatno joj se ini. kao da je ukrao od nekoga. koje bi u Persijanu ili u Tatarinu s sladostiju srca na veliku elove esku pohvalu . odgovorim. re e mi da bi i on rad za neko vreme iz Korfa izi i. No sohrani. o tampi ni ta ne stoji. U venecijanskom lazaretu tu se svr i moj biskot. od zamr ena i besporeda na predavanja! Prirodno je mrsko i otvratiteljno elove eskoj du i to to je zamr eno. za to mornari kradu kako sotone!" Ja sam potom poslao neke darke njemu. imaju i po vi oj asti ili slab ili protivan vetar. Kako je lasno i prijatno u iti kad se lepo i razumno predaje! Niti je muke u itelju niti u enikom. niti ima a e za razmetanje. Moje predlo enije da po e sa mnom u Dalmaciju jedva do eka. ni ta manje vreme nije se dugo inilo pri takovom lepom dru tvu. Kromje proveditora. milo i slatko sve to je isto. kojemu kad ka em da u u Dalmaciji prebivati godinu ili dve. njegove gospo e i slu itelja. ali to za ni ta ne dr im sprama ovoj hitrosti koja se uprav mo e nazivati gre eske ljubovi i dru estva hitrosti. samo da ih se pro e. udob vrazumiteljno i inovno raspolo eno. ovu slatku utehu imati i takovo blagorodno dru eske ljubovi delo. " ta u gledati?" ± pita me. jasno. Bog joj dao ve no bla enstvo! Korabalj za Veneciju bila je velika nava od linije. no pa e derznoveno sam mu toliko krat kazivao da do Dalmacije dovoljno imam. Ne valja ni ovo to se Korfa kasa mol anijem preminuti: da kako sam tu do ao iz Albanije. no sad. "kupio haljinu i platio. nego kako ja izrekoh da mi ta haljina ne trebuje i da bih ja za polu cene prodao. koji na isti na in u Veneciju i ahu. (U kopijam ovih pisma. Zato me er on meni naru ava e da sanduk ne ostavljam otvoren dok god ne potro im sav biskot. i u ovoj pismo u kojemu se izvinovljava i prosi pro tenje to me je tako prevario. bo e.raskazivao. naho ahu se tu jo te etiri oficira s enama i decom. neka bi tako postupao. ovo bla enstvo do ekati. a onde sam doma. aki bi zadugo o tom domi ljavao se: " to e je drugom prodavati. Jedva smo sedamnaesti dan k Veneciji do li. esto bi mu se zet i sestre zaklinjale da mu veruju da zna. imena Danilom Moraicem. Zovem Danila i re em mu da gleda i vidi ako ne veruje." Blagorodna du a! Lepo. i na dnu sanduka na em onu istu moju haljinu koju sam u Korfu mojemu Andreji prodao. namah. gdi to pridodajem). U Korfu poznao sam se bio s jednim mladim vesele i blage naravi sve tenikom. On ni trenu e oka nije tudirao ni mislio. ivili smo u krajnjej ljubovi vsegda za dve godine nerazlu eni. "Majstoriju i hitrost Andrejevu". no on po teno i lepo ivja e oba e s svojim trudom. izdavaju i ih na tip. al' se ona ve bila prestavila. prekrasno slatko srce Andreja mojega! Da je bogat bio. tamno i odve trudno. Ili je zar njegova sla aj a nebesna du a predvidila da e se to delo na dvadeset godina zatim tampi i ve nom vospominaniju predavati? No kako je on mogao znati da u ja za toliko iviti. Ja mu moju potrebu ni jednim slovom nisam otkrio. kad u je ja kupiti? Evo ti novci.

kad ve preminu i kad ih nestane. dobrodjetelj slavim. kra ani. Dobro je on znao to je radio. Mo e li se pri itavoj pameti re i da je onaj ivio koji u sve vreme ivota niti je du u svoju ni boga poznao? "Ih e bog revo i slava v sramotje ih. dok ste vi dvojica onde. Slasti. na alo i izvor svakoga dobra i svake iste i verne ljubovi. kad vi takova uvstvovanija u nami vozbu davate. Tako mi hleba i soli. kad se obazre za sobom. ali je on dobro i predvidio i pretpoznavao ono to je be islenokratne ve e i bolje od ovoga. onde sam ti ja s na im Meletijem protosin elom na kapelaniji. Zato ti ja pohitim u ona moja bla ena sela i polja gde sam ja ve dobro poznat i gdi. Ti zna kako je ono lepo i zdravo mesto. to smo zajedno jeli. rasplo avate. mo e bit da bi me tu zadr ali. kamo pusta mladost. drugom mojim. sen i sujeta!" ± mora ovako misliti i govoriti koji ne poznaje i ne uvstvuje u sebi moralnu i duhovnu ast sebe. nikada nisam mogao sebe preporu ivati i u poznanstvo drugih utiskivati se i nametati. Slave i ja Andreja mojega. Ali ja. Ali ti dobro zna da se vi . pa tete i pe enja! "Ali je jadan ovek. telesna ugodija i vosprijatija bogatstva. od Andreje ljubimago mojego meni istom pokazano i sotvoreno opisati. jesu li ikada kadra ovake za sobom ostavljati sljedove? Evo njihovi hvaljeni sljedovi. ho emo stajati onde kako pa e!" "Dobro. u Zadar. grane i blagorodne verhove svoje di ete i uzvi avate. Eh. sa mnom u Plavno. Ku a crkovna ima za kolu.opisivao. bez najmanjih ni s jedne ni s druge strane ceremonisanja. namera me nameri na nekog Spiridona Torbicu Dragovi anina. jedva emo se do ekati. gdi su vina. procvetavate." Nikada i niko ne bi tako lepo opisao kao apostol. toliko se vi bolje i ve ma pomla ujete. ni ta na svetu. kojega ste vi roda i plemena. Iz Venecije pre em s Danilom. propovedati i bla enoj ve nosti predati i posvetiti. re em mu. jao i uvi: sujeta. koje se pohvala. Prekrasni moj Andrej Petricopolos Korfiot. komplimentiranja i u milost preporu ivanja. a to jest ono to je ve ni i bla eni tvorac ugotovao. nejma ni ta viditi nego sujetu. sujeta i ni ta nego sujeta! Siromah i bedni ove ak na bo ijoj zemlji mora onaj biti koji. za to je on sam po jestestvu koren. Hajde. U Kotari. Meni je poznato bilo da ovde ima dovoljno Serbov oficira i trgovaca i da sam se s kojim god od njih poznavao. Sveta dobrodjetelji. slave i veli estva. bo estvena verne dru be i prijateljstva ljubovi. est i slava k samomu ocu nebesnom otnosi. nego magli. koji ljube boga i dobrodjetelj. re e mi. prirodno stra iv i stidljiv. tako silno u prsima na ima djejstvujete? I koliko ve ma vreme ivota na ega prolazi i i ezava. i previ e samih nebesnih visina stabla. u samu ve nost korenje svoje uglubljavate i rasprostirete. negde oko Nadina. prvi i poglaviti grad u Dalmaciji. Iako on i nije predvidio da e se ovako o njemu i o njegovom delu na dvadeset godina posle pisati i tampati. koja mu se doveka ne e uzeti. ljube i dobrodjetelj. obe tao i odredio blagopolu nim od sinov elove eskih. Marijinu je on ast izbrao.

s kojima mi nije bilo mirno. za godinu. u sva tri Dalmacije manastira i u druga razli na sela i varo i na cerkovne praznike pozivali su me propovedi govoriti." Obe tam se i dam ruku.esto promenjujete. i u selu nije nau en bio iviti. na em ne ajana prepjatstvija. a u gradu. lep e se ivi. Zaprose me da im u nedelju propoved re em. jer sam dovoljno na to potrebnih knjiga kako na gre eskom tako i na talijanskom jeziku imao. ono isto to sam ja predrekao zbude se. a na njihovo mesto do u neki. U Zadru. koji je pre mene oti ao bio za iskati od senata dozvoljenije da mi je slobodno koju godinu tu prebivati pod re enim imenom i kao kapelan. Kad onde do em. navlastito pri moru kako to je Skradin. i s prekrasne nauke doktorom u medecini gospodinom Leonardom Vordoni. blagorodni Venecijanin. za to on delikatnijega stomaka nego ja. U Kninjskom polju nisam te radosti imao. Prolaze i po em na Kosovo pozdraviti popa Avrama Simi a s familijom. a meni toga nije. Biskup latinski. smili se to nekim oficirem ernogorcem i Sarajlijam trgovcem. ako ne du e. koji mi je veliku ljubov i dobrotu pokazivao. gdi sam mu izgovorio. hvala bogu. rodom Grekom iz Korfa. i prebudemo tu celu godinu. Odavde opet u Veneciju k A imu arkovi u. nu de trpiti?" " ta? Mi oti i. dignu iz Plavna re ene kapelane. ibo sav put ivota njegova bio je pokriven s cve em blagonaravija i dobrodjetelji. konte Zorzi Gabo iz Kandije. U Skradinu naj alije mi je bilo rastati se s jednim po tenim trgovcem Markom Paraskevom. koje s velikom radostiju na em sve u zdravlju. odem u Zadar ekati konac. Onakovom dobrodjeteljnom mu u lasno je bilo venac pohvale sastaviti. pohvalno na pogrebenije slovo. Ja se toga ne odre em. da mu do em na pogrebenije. Ovome sam radiji bio radi mojega druga Danila. no s izjatijem ako Skradinjani ne polu e dozvoljenije da me mogu imati. Na nekoliko nedelja zovne me iz Plavna sin njegov. i zovnu me k sebi za propovednika. i kad u inim. i pro i kupci . najpa e zato to mi se re eni doktor obe tao bio lekcije u matematiki predavati. soprotivi se mojemu tu pod tim imenom prebivaniju zato to nisam venecijanski podanik. U Veneciji se dela brzo ne svr avaju. Stoje i u Plavnu. niti ho u na to da se potpi em. Ovde su ve bili uli za moje propovedi po Dalmaciji i za moje delo u Veneciji. tako ostajem u Zadru. kolonel Majna. Na drugo leto. To je meni vrlo lasno bilo. Ovi dvojica bili su na alna pri ina da sam u Skradinu elio koju godinu provesti. jer moj ljubimi protopop Novakovi te ko bolova e. kapetan Jovo Grbljanin. i budu i da se ono ne dopusti. pop Lazar. prvomu od na ih trgovaca u Skradinu. gospo a Ana Rapsomani i i moj ljubimi Lazar Slavujevi Mostaranin s svojim drugom Simatom. gdi do e k meni i moj Danil. pak ako posle do u kakve kavgad ije na va e mesto i uzi tu da mi igumani u i zapovedaju. U ine mi predlo enije da se obe tam ostati pri njima. dok si ti onde! Nipo to. Jedva to Skradinjani do ekaju. kako sam lep e mogao.

to sam ovde radio. po em k gre eskom kapelanu. "Ne samo obitali te. to u Vam u slede em javiti pismu. ako bi se moglo. U Klasenu v Kurlandiji. i da je nu no.Sarajlije. Tada se tu naho a e jedan iskusan u tome u itelj. i da bih elio. popu Antimu." Pritom obznani mi da se u Be u nahodi na arhaEpiskop Joan. nego i sav ivot mogu u Be u provesti ako uzimam volju i userdije lekcije jelinski predavati. Iska em od kud idem i za im. ." Obnade di me pop Antim da ne tokmo koju godinu. kojega zaprosi dozvoliti mu da me primi pri sebi na kvartir. povedaju i mi da je i sam u mladosti. predragi moj Danil Moraitski vozvrati se u Korf. i taj isti dan otidem i prika em se njegovim mla im. odgovori blagi i dobri gospodar." veli mi. koju godinu u Be u prebivati i emu poleznom pou iti se dok sam jo t mlad. Po ispolnjeniju godine. nego i trapezu s nami nek ima. nemecki nimalo ne znaju i. dok se ovde pozna i namesti. imenem Nikolaja Dimitrija Stoj o. "Sljedovateljno do ao si. [VII] PRELJUBIMI I DRA AJ I GOSPODINE! Kad u Be do em. no preko razloga vinopija i spava . bez roditelja i ubog budu i. "To je najlak e!" otve tam. On ima a e svoj kvartir u domu jednoga od prvih u Be u me u Greci trgovaca. avgusta 28-go 1788. nigde nikoga ne poznaju i. pre nego se u kakovo upustim delo. dosta stranstvovao i namu io se za postignuti jelinskih spisatelja i jezika poznanstvo. svi su mi ovi tako dobri i mili bili da mi nije mogu e slovom njihovu blagost i dobrotu opisati. ote estvo svoje. da mu se javim. ba kako da si znao. a ja pre em u Trijeste i odavde u na slavni carstvuju ti grad Be . Ovi me ljubezno primi. "u najbolje vreme.

Mogu slobodno re i ovo. sutradan ravno u dvanaesti as. to je meni dovoljno bilo. reku mi da ga do ekam ba u sali gdi je trapeza name tena. Sa slavnim u naciji na ej generalom Mika inovi em i s njegovom gospo om (s kojima sam i jedno pute estvije u Horvatsku i Slavoniju k toplim nedaleko od Pakrca vodama u inio) mnoge sam vesele i bla ene dne proveo daju i. isto se upropasti i u asne. prostranej ago iskustva i vje estva. Uljezem u grad i na em moje doma ine jo te pri ru ku. Moj poslednji u francuskom jeziku u itelj bio je (na veliku moju polzu) lovek preizrjadnago u teniju knjiga vkusa i poznanstva. ko sam. no mnogo bolj e to sam sebe u sve to ve e iskustvo i sovre enstvo u re enim jezikam dovodio. U isto vreme slu aju i od latinskoga u itelja logiku i metafisiku. da u tu i radi esa prebivati. a drugoga za latinski jezik. za izigrati svoju komediju. "To je dobro. Udari dvanaest sati. i ini ta ti drago. dade me zapisati gdi nadle i. U ovim meni dragim i slatkim upra njenijam provedem u Be u oko sedam godina. podobne i talijanski razli ne sam obi avao.Ovi. A kad i mene tu opazi. rez opho denije i razgovore s dostojnej im prekrasnih nauka. Od svakoga imao sam na mesec po dukat. Tre e godine i lekcije sam na francuskom predavao jeziku. Take vike i psovke u mojem ivotu nisam podneo ni pretrpio. ujem gdi zapovedi mitropolit . dvema prekrasnim gospodi nama. "Idi kud ti dragao. "Ko je ono opet sad ovde? Ko ga je zvao?" Ka e mu protosin el njegov ko sam. Zar ti misli da ja nemam drugoga posla u Be u nego da sam tebe radi ovde do ao?" I tako ti me otera. Martici Prodanovi a i Ekaterini Saplancaj. otkud sam do ao i da bih rad u Be u prebivati. pri njima. na francuskom jeziku lekcije. Za dva-tri meseca sakupi se k meni okolo dvanaest u enika. I ova predavanja velike su mi polze bivala ne samo za pla u koju sam za to polu avao. u isto vreme dobrohotna ljubezna srca. niti sva to tako kako je napisano primati. re e mi gospodar Stoj o. nahode i se trgovaca koji su pretpo itavali mene drugim boljim od mene zato to sam im ja mogao gre eskim predavati dijalektom i knjige tolkovati. koje Francuzi ne bi mogli. budu i ovo i do danas moja na alna i vladi estvju ta strast i pohot: bolje i u enije od mene s krajnjim usla denijem i vnimanijem slu ati i od njih se polzovati. esnej ago itija i nepor nej ih narava. od toga vremena tenije knjiga stalo mi bivati i mnogo prijatnije i poleznije. da neiskazano blagopolu ije i uvstviteljnej e usla denije .Delo na astal!" ± i izi e u salu. mu em gospodinom Atanasijem Sekere om mnogo sam se polzovao." Po obedu odvede me i prika e konzilijaru Filipidu. i to je najgore. koji se zdravo ismeju uju i moje priklju enije. koje znam da e mi svako uvstviteljno i blagoro eno srce posvedo iti i potverditi. kad znadu da je mitropolit od svih pro ih dvadeset i tri asa najlju i na svakoga za koga ne mari da mu u to vreme do e. Izi em iz sale i iz Marienhilfa bez obzira. Ovaj mi dade poznati izbranej e ne samo franceske no i s ingleskoga na ovi jezik prevedene knjige. sad si bez brige i ti i mi. Uzmem i za se dva u itelja: jednoga za franceski. budu i u sostojaniju o predmeti tenija mojega suditi.

niti sam mogao ni vremena imao onde dolaziti gdi me ne ele. i od ovakovih sam se ja na svaki na in klonio i o u davao. a ta sam mogao i pothvatio se. Niti bih ja dve krajcare za moj ivot dao kad ne bih vi e imao o kom misle i radovati se i usla davati. ja ve nimalo ne sumnjaju i da on mene savr eno ne ljubi. za to sam poznavao da mi je najpoleznije. i pritvarati se da mrze na onoga koga u srcu vesma ljube. podozriteljstva i na intrige mrzio sam kako god na otrov. i sljeduju i ovim ka estvam da se s ljudma vlada. za nevolju i silom. van da je sasvim cepanica. Za njihove i njihovih drugih prijatelja tajne nimalo nisam mario znati. nisam imao s im do Be a do i. A to to ne ide od srca. samo u nedelju i na praznike u inili bi mi se dni kao da su poduga ki. Nadle i znati da je moje ovde govorenje za takove ljude koji lepa i mirna sklonjenija imadu i dobro kako sebi tako i drugim ele. a ovo mi je lasno bilo. i ovo nije mi ni dlake mu no bilo. zato to je ovo izvan i protiv nature. razvje pre dve pro ed e godine kad sam se iz Inglitere vozvratio. morao sam u takovom . ili drugima lekcije predavaju i ili svoje u e i. samo da ovek sa svoje strane gleda da je po ten. umirao sam za njim i ini mi se da ivot moj prestao bi mi prijatan i sladak biti kad bih ja ikada mogao prestati one koji su me rado imali ljubiti. U ovom punktu neka mi niko ne do e zanovetati da sam ja prostak bio i da sam se varao po tomu to hitri ljudi vredni su pokazivati da rado imadu onoga ba za koga ne mare. to jest lukavstvom i zlobom pokvarenima. pak onda umereno dobri njemu e biti sasvim dobri. a takovih. vtoro. A o protivnima. Nikom ivu nisam se nametao. Umerene umnosti i razuma lovek prirodno ve ma mrzi i otvra tava se od onih koji se ine da ga ljube ne ljube i ga. U du nosti preko sile moje nisam se uvozio. Kako sam ja u sebi uveren bio da moji prijatelji nisu me radi ni u em uvrediti. Neprestano u prijatnom upra njeniju. tako sam se i sam od toga vsegda ostregavao. nisam nikada uzroka imao bolovati. ibo. Umereno ive i. bog vjest za kakova opstojateljstva. no prostim prirodnim putem tu sam dolazio. est poleznih i radosnih godina pro u mi u Be u kako est dana. I ovo to sam uzajmio pre sam s velikim. Lasno mo e ko pomisliti kakav sam ja sekret imao mno estvo ovakovih dobrih ljudi nahoditi i sebe u njihovo blagovoljenije unedriti? Nikakav sekret na svetu. nekoristoljubiv.ivota mojego u ovome se sostojalo: ko mi se je god pokazivao da me rado ima. a sasvim ni najmanje to ne zna e. prvo. hvala bogu. dobar i razuman. nego iz usilovenija i pritvornosti. spokojstvo srca i vnutrenju duha ti inu vesma ele i i ljube i. to e svak lasno poznati. kao na velikom daru. ovde nije ni slova. Ljudi dobrih i blagih svuda ima mno estvo. to sam rado i verno ispolnjavao. mora biti. me u ljudma jedva e se na i od deset hiljada jedan. Ove su re i ni ta i za ni ta! ine se kao da na ne to zve e. Po mojemu slo eniju i na inu mi ljenja. to nisam imao s ime predizdatu knji icu sasvim isplatiti. i od stotine jedva e se u jednom slu iti slu aju. U zajam to iskati nikada nisam potrebe imao. i kad se slu i. blagodarenijem vozvratiti mogao nego li sam obe tao. na ljubopitstva.

prekrasnom gradu kao to je Be blagopolu an biti. Dela moja i du nosti rado i veselo ispolnjavaju i, inilo mi se da sam u sover enej ej nezavisimosti i svobodi, nit sam komu esap davao, nit od koga uzimao. Sav grad Be inio mi se moj, jer sam mogao po njemu pacirati koliko sam god hoteo. Augarten, Prader, sve ume naokolo i livade poizme u njih bile su u mojoj vlasti; svake nedelje i praznika mogao sam po njima na sve etiri strane hoditi, koliko mi drago. Svi slavuji u Augartenu u prole e, i kad bih ja sam tu bio, pevali bi koliko da su najve a gospoda u njemu. enbrun, na ih bogoproslavljenih i velikih cesara i cesarica predivna letnja obitali ta i u njemu lavirintovidne neiskazane krasote ba e i rajevi. Belvedere, besmertnoga princa Evgenija dvorovi i sadi, sve je to bilo meni otvoreno. Predgradija sva oko Be a i vertogradi, bili velike gospode, ili gra dana, gde je god slobodno bilo ulaziti, tu mi niko nije smeo stati na put. Za ona pak mesta gdi nije dozvoljeno bilo ulaziti, nimalo nisam mario, koliko da ih nema na svetu, niti bih ja tu u ao da me ko kumi, kod tolikih drugih lep ih mesta. Neka mi niko ne baca preko nosa da sam po va oj asti pe ice hodio, za to ovo je mnogo bolje za me bilo radi mnogih uzroka; no ova dva, koja u kazati, stotine vrede. Prvo, to je za zdravlje mnogo poleznije pe ice hoditi nego u koli; a ta je bolje na svetu od zdravlja? Drugo, ko je u kolesi, ako e biti praha da se zagu i, on mora onim putem i i kud ostala kola idu, ako mu se i ne e. Drugda se poizre aju po sto jedan za drugima, da se ne vide od praha; koji su god onda u kolesi, pune im se ne samo o i, u i i haljine prahom, nego i nosovi i usta, za to moraju disati i odisati; pak ako najpre na kola stado e, sva za njima, ako e ih hiljada biti, tu valja da stoje gde su se na la, i ne znaju i ni za to ni za koliko e tu stajati. Oni su sve to prinu deni trpiti, a ja ne; za to ja i pro e moje dru tvo pe aci, kojega nas ima dosta, hvala bogu, nami je lak e i opkoliti i preko pre i, i gdi god vidimo hlad ili od ku a ili od drevesa, ili ako e i od plotova, a mi namah u hlad, pak idemo lepo gospodski po hladu. Ko ne vidi da je ovo i poleznije i lep e? Ali, re i e mi: kad je blato i ki a? A zar ja tebi ne mogu re i: a kad se u tvoji koli osovina slomije? Ja te molim neka sva ta ne spominjemo! Ko se ki e i blata boji, nek' se ne ra a na ovi svet; to mu se pre ka e nek' ne re e posle da nije znao. Imao bih se jo t s mnogima ve tma hvaliti, kao na primer da sam slobodno mogao u svi vi ere eni mesti prve i najlep e be ke gospsfe, koliko sam god hoteo, gledati, i niko za obadva svoja uha za to ne bi mi smeo re re i; ali' ovo nek stoji. Samo u jo t jedno kazati, pak u ovi period zaklju iti. Redut be ki, koji je ogla en na svetu, komedije, opere talijanske, muzike, carske biblioteke, sve ove vesele i polezne zabave i nasla denija mogao sam u ivati i u ivao sam kako god jedan od velike gospode. Sad reci, ljubimi moj, no po du i i sovjesti reci, nisam li ja u ono est godina u Be u blagopolu an bio? No kako sve ovoga sveta te e i prolazi, tako i njima do e vreme, te prsfu. Ali ih ja ne alim za dve pri ine. Prvo, to i do danas, spominju i ih, radujem se

i veselim, ibo "Hoc est, vivere bis, vita posse priore frui." To zna i: "Dvared iviti, kad ko mo e i pre njim usla davati se ivotom." A ftoro, to je jo t lep e, bolje i sla e, da u to vreme to sama znao, drugima sam predavao, to pak nisam znao od drugih sam primao i u io. A ovo je vsegda bilo verhovnej e namjerenije i vsegda nji ni an mojega po svetu hodanja, koje neki iz njihove visoke milosti skitanjem nazivati udostojavaju. to sam ja kriv to oni ne e ovako da sude: da bez posla hoditi, to se zove skitanje, ako e biti samo po jednom selu; a s poslom hoditi, to ljudi pametni drugoja e zovu. Ako li su ti isti, doma sede i, sebe i druge bolje polzovali, ja im to estitam i zaisto ne zavidim; no i ja s moje strane imam za to blagomu nebesnoga oca promislu dok sam god iv blagodariti to me je sirotu bez o ina i materina sovjeta i pristaranja dovde nastavio i doveo, i znam da e me i do konca vremenoga voditi ivota i pomo i mi da vsegda ve nim, njegovim premudrostiju pretpisanim, pravilam sljeduju i, postupam i ivim. Sedme godine u Be u prebivanja usudim se ve i u nemeckoga jezika uvesti u enje, kad u tre i ovoga mojega pretprijatija mesec dsfe u Be na arhiEpiskop, Vikentije Joanovi Vidak. Ovaj gospodin ne samo s milostivim no po e s ljubeznim k meni na inom sasvim me prisvoji k sebi. U ini mi predlo enije da po em u Modru k njegovim dvoma sinovcem, Tomi i Pavlu, predavati im francuski i talijanski za godinu, obe tavaju i mi za to da e me na godinu ili najdalj na dve zatim s njima zajedno o svojem tro ku u Germaniju u kojinubud universitet poslati, a potom i put jedan u Franciju, Ingliteru i Italiju u initi. Kad ja ujem za Germaniju i pro aja, obe tao bih se slu iti mu ne godinu ili dve, no toliko godina koliko je sveti patrijarh Jakov za prekrasnu Rahilu Lavanu tastu svome slu io. Do em u Modru, i tu sam ne samo mladim Vidakom no i pro im mitropolitovim pitomcem lekcije na vi e pomenutim jezikam predavao i s njima zajedno u kolu, Baumajsterovu filosofiju slu ati, odlazio, a od konrektora na nemeckom privatne uroke uzimao. U domu jednoga blagorodnoga gospodina, prvoga u gradu, zovoma Taka a, vesma sam ljubezno primljen bivao i esto u lepom dru tvu s oficiri i s gospodom astio se. I pri njemu sam se s preljubeznim mojim ritmajsterom Be ineom poznao, s kojim sam u selu blizu Modre, gdi je on na taciji bio, esto po nekoliko dana provodio. Po sover eniju ove godine pre em s moji mladi i u Karlovce. Odavde po em po dvadeset godina otsustvija u Banat posetiti srodnike moje, pokloniti se grobovom roditelja mojih i celovati meni svetu zemlju u kojima njihove po ivaju kosti. U Be kereku po slu aju do em u dom jednoga blagoobraznoga gospodara, imenem Filipa Seljakovi a, koji mi se ka e da je bli nji srodnik oca roditeljnice moje Krune. Ovaj pre esni stari, koji bi i tu ina rado pri ekao, kako je mene primio i ugostio, to svak Serbin mo e sebi lasno predstaviti. U Itebeju po em iskati sestru matere moje,

Jevru; no ne na em je, jer se davno bila prestavila. Pop David, ujac moj, po e sa mnom u dru tvo. U milom Semartonu, predragom selu i mestu ro denija slatke roditeljnice moje, otidem namah k crkvi s popom Radulom, parohom sela, kojega sam jo te u detinjstvu tu poznavao. Ovaj mi poka e grob matere moje i mile Jule setrice. Mati, mati i ro ena sestrica! Kakovo su to udna imena! I sad mi, ovo pi u i, iz samoga srca izviru suze i, navodnjavaju i o i moje, jedva mi daju pisati. Padnem na onu pre esnu zemlju, izljubim ju i suzami orosim. Molim sve tenika da zove koga da mi pomogne raskopati zemlju da vidim kosti boginje moje rez koju me je bog na svet proizveo. No on mi ka e: da ja vsuje to elim, da za toliko godina tu su i drugi mnogi soplemenici, stari i mladi, pogrebeni, i ko e kosti od kostiju razaznati! Kad ovo ujem i rez izlitije suza sebe oblah am, do em u se i pomislim: bo e moj, kako smo mi ljudi vsegda k zemlji prilepljeni! Namesto to bi vozvodili um na k besmertnim ljubeznih na ih du am, mi i temo kosti njihove, koje se moraju s drugim podobnim kostima pome ati, izgubiti i najposle rez stotine godina u ni ta obratiti. Evo na koji su na in postala sva obo enija i poklonjenija mo tiju, kostiju i ikona. Gore a i srde na ljubov i visokopo itanije samo jedan korakljaj potrebuje za preobratiti se u ljubimago i visokopo itajemago predmeta obo enije. Ovim prirodnim i kratkim putem dolazili su ljudi k idoloslu eniju i k svim sujeverijam kad god prosve ten razum s njima nije upravljao. Zato tolika starost i vika za groblje i grobnice. ta je elove esko telo bez slovesne i razumne du e koja ga o ivljava i u njemu misli? Ni ta nego smradna haljina, opredeljena za crve, za trulost i za uni to enije bilo na koji mu drago na in. Ova razmi ljenija tada mi se toprv predstave kad svu nade du izgubim ostanke Krune moje i Jule na i. Onda mi padne na um i razgovor premudrog Sokrata pre smerti svoje. Ovi dobrodjeteljni i bo estveni ovek, od svojih gra ana nepravedno osu en da otrovom ubijen bude, zapita ga njegov ljubimi Kriton kako i gdi eli da ga pogrebu. Tada se on okrene k pro ima koji tu bijahu i re e: "Kako hudo moj Kriton o meni umstvuje, misle i da po em ja otrov ispijem i ostane ovo telu tu pru eno i bezdu no, da u i tada ja ovaj isti biti koji sad sa vama besedim. Ne e ve ono, Kritone moj, Sokrat biti, no samo haljina njegova izli nja i ni na to nepotrebna. Zakopaj je gdi ho e , i predaj zemlju zemlji; zakopaj je samo duboko u zemlju da tamo istrune i da vozduh smradom svojim ne truje. Sokrata ti ukopati ne e ." Prostite, sam u sebi pogledav i k nebu misli e, re em: "O vi, mojemu srcu svete, bo estvene i slatke du e, prostite slabosti i nerazumije moje; za to vas i tem ja u zemlji, znaju i da su pravedne du e u rukama bo ijima." Jedva prinudim esnoga sve tenika Radula da uzme neku bagatelu od mene za spomenuti ih na slu bi. "Ja bih njih i bez toga spomenuo," re e mi dobri sve tenik, "ali da bog d da i moja du a bude gdi su njihove!" Preno im u domu ujaka mojih, Pavla i uke, i sutradan po em k akovu.

Decu u neko vreme i moje vrsnike poiznalazim. Ne nost tvoja k meni poznata mi je. to sam pozno ba u kom iluku s jedne i druge strane roditeljskoga doma. i u Lazu. i uveren sam da e ti ba tako rado ovo itati kako je mnom rado napisano. samo neka predstavi sebi svoje roditelje. opet nek ne nagli. to je u injeno. za to kada se ovo moglo slu iti ba u . Dve ve ti. koju sam pri sisi ostavio. svetej a. pak e i ti biti ovek na svetu. nije dobar za dru tvo. tvorca mojega. Kuda je pro lo trideset. K i stri eva. toliko su znamenite i tako se kasaju interesa celoga elove eskoga roda. Nejma ga. idi sam te se kalu eri. da bi zaisto smertni greh bio da ih ovde ne spomenem. De ica kojima sam babinje uvao i potom u naru i nosio. uvstvujem i pi em o onoj koja je posle boga. A kad mu bude toliko. Uputim se uprav k roditeljskom domu. Ja sam ve bio i pro ao. a kad on ka e. kakav je god li a rodi. davno se prestavio. a ne ka e dru tvu da orba e e. I on tako er. septemvra 14. jedne s sinovi na enidbu. 1788. Al' ho e pametno mom e da se posveti i da tvori udesa po Sremu! No ve to mu drago. to se ne ot ini. a druge s k erma na udaju. i svak e lasno pogoditi da je ovo vi e za druge nego za sebe govorim. pomislim u sebi. i nek se ne boji da ne e pro i. Pre trideset godina se niko za glavu ne kalu eri. sad su oci i matere. Poznamo se i pocelujemo. posle drugi nek ine to im drago. ja se ne bih usudio kom drugom kromje tebi ovako duga ko pisati pismo. U Kenigzbergu. i u Mijaila. nek pro e i ovo deset. ona sad doma ica i s sinom velika kim. Za drugoga s druge strane.Ljubimi drug moj. pro lo bi da ih je jo t toliko. pak onda itaju i ovo ne e za bezmesno suditi to ja ovako mislim. Pitam za jednoga kom iju. esnej a i sla aj a du i i srcu mojemu. [VIII] LJUBIMI PREDRAGI MOJ! Nikakova v eloveceh ne stoji ve t postojana. nek pri eka jo te desetak. pred kojim na em u glubokoj starosti strica mojega Gruju. Ko se god opari. Eto ti ga. prve u varo i. A uzdam se da se ne varam misle i da i drugi ko. taki je i ljudi!" Istinu ovoga Omirova stiha nikada i nigde u ivotu nisam tako po uvstvovao kako kad na toliko godina posle do em u milo mesto ro denija mojega.

Ovo je posao mirskih ljudi. zdrava telom i razumom. kako god ovde pi em. sledovateljno za ra anje ljudi. koji su to ustanovili. da uzdi u i da su zlopolu ni. sledovateljno protiv svakoga pametnoga zakona. da se oni u tu e posle nisu me ali. pak nek je bolje uva. jer tako ho e bog i tako mora biti vo vjeki vjekov. To je sve zaludu: post i molitve decu ne ra aju. pak je onda ostavi. Ti isti sveti oci. Ko je meni za bogom najve i sveti otac razvje onaj koji me je rodio i othranio? Da se on. zakleti neprijatelji braka i adorodija. k i i a Laze. Jedna je Jovanka. to li mu ako mu tri ene ne ivu? Jesu li oni vladjetelji ivota i smerti. nego esni i sveti zakoni brak. tome lasno ima lekarstvo: nek uzme sebi drugu. za to da sinovi i k eri i unuci va i stradaju. ali je pravedno postarati se za budu te rodove. a da ta nejma dalje i dalje u vilajetu. to je ena kriva ako se slu i da joj tri mu a umru. Ovo isto slu ava e se i u napredak mnogima i mnogima. to vas je god na svetu.Da znam da je to tako. u emu nimalo nisu krivi? Ja sam o ovom poslu. bili su pustinjici i kalu eri. O ljudi. vi e se udati ne mo e. ali neka oni otvjet bogu daju koji su . Ka e mi sirota uzdi u i: "Na la bih ja davno sebi mu a. ali vele da crkva ne dopu ta". vozbranjavati da se ljudi na bo iji svet plode i ra aju i boga slave i poznaju. stare ina i poglavara. dokle e se kojekakvih pustinjika i monaha zakoni za crkvu dr ati? Carigradu i Smirni o ima sam mojim gledao da crkva i patrijarsi za mnogo manji uzrok dozvoljavaju enam za drugoga po i mu a.mojem kom iluku. koji su ne samo slovom nego samim delom pravi sveti oci. Re je ovde o dvema enami. Mlada. Nije li ovo uprav protiv bo ije volje. Pitam je zar ne mo e drugog mu a na i. i mogu li drug druga od smerti izbaviti? Ako su sveti oci tako uzakonili. ode nekud i stepe se. okolo tridesete godine vozrasta. U po etku ovoga pisma rekao sam da smo mi ljudi kao li e: u prole e se ra amo. sa uvaj bo e. i a Mijailova k i. prekrasna do udivljenija. Evo to mi je odgovorio: . Ova se udala za nekoga koji rodi s njom (na pamtim dobro) jedno ili dvoje dece. Ovo se dakle ne govori toliko za Mariju i Jovanku. i one e u malo vremena uvenuti i preminuti. o kojima nikada ne mogu pomisliti da uvstviteljno moje o njima ne soboleznuje srce. a ne ina e. a u jesen zrelosti spadamo. mene ne bi na svetu bilo. Al' ako ne do e. I ovoj budu i i tre i umreo mu . Za pravdu bo iju. kakvo e onda lekarstvo na i? S druge strane Marija. po tena i blagonaravna. niti bi mi milion svetih otaca pomogao. ena jo te zdrava i mlada. nije o enio i mene s mojom slatkom roditeljnicom da nije za eo. ljudi bra o. Zato predla em ovo na rasu denije bogu i caru i svim pametnim ljudma koji mare i kojima je sve to va no i veliko to se elove eskoga kasa roda. hiljadu bi puta pametnije u inili. Ali ako prvi mu do e? Ako do e. pokojnom mitropolitu Vikentiju govorio. pak. i za nekoliko godina nejma mu ni glasa ni traga. no gledaju i na nju bi se zakleo ko da joj nema vi e nego dvadeset. zato. ne dalje nego u prva dva doma.

i najposle javim da je ve dosta tri godine i da vi e ne u ekati. bo e. a nesre ni su bili u tri braka bez svake njihove krivice. Ja sam ve dugim opitom poznao da valja da se dobro uvam da ne naumim kud po i. kako i oni mene. a drugi prinu den je trpiti. . a lovek i ena jo te pri mladosti i snagi. Tada sam vesma alio na arhaEpiskopa. pak tako narod ho e da to stoji. odoh. ibo budu i naumio skoro prestaviti se. Ni odgovora! udan je ve t kad slabi ima s jakim pogodbu. i u peti stupiti? Namerenije i konac braka mora biti adorodije i vospitanije i. ropstva ili nemo ti! Ovo ima svoj uzrok. Ove tri godine bile su mi najneprijatnije u ivotu. Moja nade da za po i u Germaniju i dalje. Oni postignu dosta dobro franceski i talijanski. a ja ve umereno mogah nemecki govoriti. no na nekoliko meseci zatim poznao sam da je mnogo bolje u inio ne ispolniv i obe tanije. a gdi ovo ne biva. gdi zajedno s mladi Vidaci deset meseci prebudem. Do e arhiepiskop. zasad vospeti se i uti i. Za to svako op testvo ima svoje poglavare i upravitelje razvje da ih slu a i da im se povinuje? Ko ne zna. i rada ih je imati. u Dalj k njemu. A koja e polza biti onima to stradaju od toga to edu drugi otvjet bogu davati? I za to? Za koji uzrok i nu du slepo dr ati jednu stvar kad se ve pozna da je bez razloga i slepa? Znam da e mi namah koji namrgo eni melanholikus i tvrdoust re i: to se tako kod nas na lo. koji mogu ada ra ati i hraniti. a bez toga jo t bi mi gore bile. on je po bo ijem zakonu i uredbi. kad god za ovi konac biva. mi sad moramo slepo dr ati". gospodinom inspektorom Trifunom. Me du tim postane sover en mir u Germaniji. u nade di kako do e da e nas opraviti u Germaniju. nekamo li enu svoju. Iz akova vratim se u Karlovce za ekati pri estvije mitropolitovo iz Be a. i bakali. Pi em mitropolitu o tom. Za to dakle ova stvorenja svet bo iji da ne vide? ovek pametan ni ovcu ni kravu jalovu za toliko ne e dr ati. I tako provedem drugu godinu u Karlovci. nekamo li tre i i etvrti. da nas je poslao bio tamo. koje sam sover eno ljubio. sam ne znam kako. no ne iskoreni. Na primer. tu moraju stvari i i naopako. Pritom dobro za me to sam kako u Modri tako i u Po unu gdikog u enika imao. dojiti i hraniti. te nisam sasvim ostao bio bez novaca. No sohrani. stara baba. Po berbi vinograda otprate nas u Po un. za to da ne mogu u etverti i. izgubi se. Ne zna se i ovo: da te ko onom op testvu gdi se nikakvo ispravljenije ne uvede dogod ne soizvole i ne usho edu i kasapi. mladu i zdravu. pravo je da se da uputiti i nau iti od onoga koji zna. jer ako naumih. i lon ari i pro aja. Ali se na put opet otlo i za smu tenije koje se u Germaniji tada Bavarije radi dogodi. koja ve nije za ra anje dece. bi se u velikoj zapletki na li ne imaju i od koga veksele ekati. Besposlen i lud ostavi enu svoju. i ja po em s bratom njegovim. ni ta manje o vi e re enom putu niko ne misli.to tako uzakonili. i sre a moja to su moj Toma i Pavel sasvim dobri bili. ako po nesre i bude potreba. ode. za to jedan ini to ho e. nek se ne udaje ni prvi red. i nejma mu ni glasa ni traga! Za to da ena stoji est godina zaludu? Ona bi lasno za toliko vremena troje de ice imala. gdi je pozvat bio radi ver a ke smutnje.

S ovakim dru tvom ute i. za to je u toj provinciji iz detinjstva do sover enoga vozrasta ivio. da smo se zadugo raspitivali i tra ili. a kad se vratim. U ovakom lepom poslu provedemo tu celi bo i ni post. i zato od Velike Ekatarine mnogoceni na plavetnoj pantljiki krest i gospodsku penziju. za to bih dakle uzimao s minus? Ali. dobro pla aju. Zahvalim i otka em. Odem. ili ja. i tu je u pro astoj vojni Rosiji lepo u inio zasluge. a ja njega u iti. za ivota polu io. to je god dostojno bilo videnija. rosijski Arhimandrit. s namjerenijem za po i u Italiju. kad ovde kapulasmo. i takov lep post ne bi se oveku za duga ivota omrazio. To zna i: pet stotina manje dvesta. Ovde gospoda konti Vojinovi i i pro i gospodari trgovci zapitaju me bi li hteo tu za koju godinu decu u iti. takove muzike i pojanja ± van da opet tu. Vi e. ako ho edu. mi ljasmo se svi zajedno utopiti kao mi evi. mogu mi dati koliko im drago. to se zove Haronu re i: mac! Svima sam sutradan rekao: " ujte. na em posao gore nego kad samo po ao. Ka e mi moj Haralampije. Rado i veselo za pet stotina forinti na godinu. Oko neko doba no i po emo kroz iroki kanal. Vla ki je znao kako pravi Moldovan. odgovorim. to ka em da je vla ki znao. uze u. "Odavde sve iz kanala u kanal na Feraru do Bolonje. samo iz Livorna da me otpravi na prole e u Carigrad. Da nas sre om jaka ne odr a la a.Pre em u Trijeste. nema se s im dotle do i. navlastito kad ih ko s gre eskim ume predavati jezikom. Me du tim za neki politi eski uzrok reku mi da se po em prohodati po Veneciji i u petnaes dana da se vratim i da e sve biti gotovo. to se on tu u takovim mojim zamr enim opstojateljstvam na me namerio. to me je tu na ao. Ja dobro znam da ima takovih mesta gdi mogu imati 500 s plus 200. kako u gradu tako i naokolo. kad ti tu napadne na nas takova strahovita bura da niko nije ve mislio glave na suvo izneti. . Po Bo i u u Veneciji karneval. rez to dajem znati da je u talijanskom jeziku na po puta bio. gdi znam da se franceski i talijanski jezici. Namah u Trijestu po nemo: on mene astiti. Ludi bi bili kad bi u Trijestu stajali. bra o i sestrice. U ovom predivnom mestu u gradu zadr imo se do Voskresenija latinskog. Obe tava mi platiti da po em s njim i da ga pou im talijanski. ali ne manje za glavu! Obnade de me da toliko mogu imati. Sila bo ija muzikanta i komedijanta mu eskoga i enskoga roda i plemena! Preko dan lepo vreme. Te muzike opet i toga zavijanja ko nije uo. Otkad je god Trijeste na svom mestu. vi e mi se ne mo e dati od trista forinti. Ne i tem nikakve pla e. to svak zna da mu se i ne ka e. budu i da se nije mogao uspeh u nekom nadjejemom pretprijatiju imati. nek ne eli uti. zaisto ho emo jo t koji dan po ivljeti. Zaisto. etvrtak prve nedelje posta ukrcamo se u knjigono nju la u za Bolonju. evo nevolje. bolje ne bi se moglo napitati i na i. sve smo vidili. u bolje vreme za me nije u njega mogao do i gospodin Varlm. Ne znam od nas dvojice ko je sebi za ve e astije vmenjavao: on li. obe tam se biti s njim svu zimu. Hajde u Veneciju! Da nam je i tu lepo bilo.

imadu svoje ba e i u njima lep e domove nego u gradu. Da sam hoteo. gdi me je dopratio bio. nego ravno tri nedelje dana. septemvra 30. po teno me je i gospodski soder avao. Kapetan korablja. do emo u Livorno. nahode i se ovde. [IX] LJUBIMEJ I I DRA AJ I MOJ! U gradu Hiju uzmem na deset dana pod kiriju jednu sobu u jerusalimskom metohu ba pri moru i najmim sutradan momka da me vodi po ostrovu. kako: u Korsiku. za nagledati se onoga udesnoga videnija. imaju i svojih dela. velika bi se knjiga hotela. u razli na se mesta navra ao. zaklju avam ovo pismo. Ali to mora biti. Ve prole e tiho i lepo. Rekao bi ko. U Berlinu. uveravaju i me kapetan da se tu svaki dan mo e prigoda za to mesto na i. to valja da bude. nahode i dostojno Va ega ljubopitstva i poduga koga opisanija. Moj ljubimi arhimandrit Varlm plati za me kapetanu za prevoz i prepitanije do toga ostrova i. a za to se to slu ilo i to sam u to vreme inio. ba izlaze i iz korablja. Ovde. Na e se korabalj za ostrov Hios. pune limuna i pomoran?i. nego usred Toskane. druge nedelje. metne mi u ?ep prosluka sam svojom rukom dvanaest venetskih cekina. u Luki. pro emo i pokraj gore Etne. s prekrasno sozidati kameni i razli ne boje marmara ukra eni domovi. Dubrov anin. Kazivali su . mogao bih taj as u drugi korabalj pre i za Carigrad. ne da je u turskoga vladjenija ostrovu. Gra ani Hioci. namah po inju velike ba e. no nami se mu no rastati. u Florenciji. gdi celu jednu no nisam hoteo le i. gdi otpraznujemo ne tri dni. za moreplavanije najlep e. Dvadesetprvi dan od Livorna ugledamo ostrov Hios. na na e Voskresenije. u potom zemljetresenijem razoreni grad Misinu u Siciliji. namislim ostanoviti se ovde koji dan za pregledati taj predivni ostrov. I budu i da protiv svakoga namjerenija i ajanija. i taj dan uljezemo u pristani te grada. u Pistoji.Kad bih sve hoteo opisivati kakovih smo se neiskazanih i neopisanih krasota nagledali u Bolonji. u Pizi i prosto u svem onom zemnom u Italiji raju. Ovaj. prebivaju i i pro aja. koji su po ti svi kupci bogati. kako se izi e iz grada. no. Preko visokih apeninskih gora i kroz imenovate gradove predivne toskanske der ave. namesto desetak dana slu i mi se prebivati tu ravno toliko meseci.1788.

re e mi. koje svuda s korablji. dok ona tamo prestane. "Idi ga sad u Carigrad". predstavlja se kao rezvi ajne irine grad. ova. samo valja dati im se poznati. sve ide i putuje. Celi ostrov. ljube muse i strane jezike. budu i ovi dijalekt onoga. da ovek obe ta ne samo za svoga . a vru ina bi bila vrlo velika da svaki dan morski vetrovi na rashla uju vozduh. No ni ta ne marim. Miris takovih ploda i cve a da bi isto pomislio ko da je u raju. pun s veliki kameni zidovi okru enih sadova i u njima kastela. Moj novi poznanik. "Za toliko vremena". kad bih imao kome. peti dan zatim do u glasovi da u Carigradu kuga mori." Re e mi da ostanem s njim obedovati i me du tim. a ja ostanem s u iteljem. pomislim u sebi. u dobrom sam mestu. otve ta mi u itelj. Predstavim mu u kakvoj se smetnji nahodim. od kojih je jedan blizu grada. Obraduje se kad ga uverim da razumevaju i latinski u est meseci polu i e sover eno razumjenije franceskoga. koju svako jutro i ve e rez malene kanali e kroz svu ba u navra aju i drevesa napojavaju. rekao bi da u svoj toj zemlji na nekoliko fati dubljine ni ta nije nego voda. poka e mi se lovek ljubezan i blagoprijatan. po e u kom iluk k jednom od prvih trgovaca na obed. gdi hodaju i i razgovaraju i se. meni e prvom francuski predavati. "izvesno ti e morati ovde prebivati. najpa e imu i. "Ne samo tro ak no i pribitak mo e imati. ibo kad god ku ni mor kasno u leto u Carigrad po ne. U po etku junija do ao sam ovde. dok on svr i predavanje lekcija. On je s takovim userdijem o meni ovom kupcu besedio.mi da samo od limuna i pomoran?i pol miliona pjastri ima ovi ostrov dohotka. i da u leto u itelji predaju u svoji domovi sadovnimi. dakle. Svaka ba a ima svoj bunar s preizobilnom vodom. Na em pri njemu jednog sve tenika iz varo i. zapregnu je i poteraju. Ovaj mi ka e da su tu dve kole. a znam da i od mojih u enika ima e nekoliko za talijanski jezik. s ovim po em u sad. samo da mogu svoj tro ak dobivati. Vodu izvla e na ekrk: ve u mazgi o i. svuda Greci. ra ilju. da ne vidi to ini. predavao. ne smeju i u Carigrad na kugu nasrtati. u jelinskom vesma iskusna. rez svu zimu inogda ne prestaje. pop Agapije. da se ili s kojim knjigom zabavljam ili po em po ba i hodati. koji je trgovcem vesma nu dan. Pri ru ku saznam da ovi slovesni mu dosta dobro latinski razumeva i u svojoj biblioteki izbranej e na ovom jeziku spisatelje ima. Pitam doma ina. kromje sa strane viskokih kamenitih planina. u kojima se jelinski predaje. kakove se kole i u itelji u mestu nahode. arhimandrita Jerusalimca. u kojima od meseca marta do novembra familije ivu. misle i ko zna kuda. Na oni limona i pomoran?a drevesi rez svu godinu vidi se cve e s zelenim i sa zrelim plodom. Svak mo e sebi lasno voobraziti kako je od marta do konca novembra po ovom ostrovu hoditi." Dok se mi ovde razgovaramo. povi i imenovati pop Agapije opravi mi drugi lep posao. Ovde je najve a zima kao kod nas u Banatu drugda u oktomvru. Sutradan po em k bli njemu. i da bih rado. a najvi e u Carigrad. talijanski i francuski lekcije. a ne zna da se sve na jednom mestu oko bunara okre e. kako ti po e. U leto tu za est meseci nema ki e. Zovnu na obed.

i da e me po Voskreseniju s takovim dvema ili trima familijama upoznati i pri njima namestiti da u mo i na godinu najmanje hiljadu pjastri imati. i tu sam se prikazao cesarskomu ministru. tu uzmem barku da me odveze u koji mu drago korabalj za Crno more. staroga Ingleza Samuela Brecbri?. Najmim momka da mi ponese moje ve ti do mora. kud se god okrene . strah i u as! Aratos. Poslednji fevruarija pozdravim moje dobre prijatelje: u enoga medika gospodina Skilica. Kvartir sam u Valedehanu s hiotski trgovci imao. Protosingel patrijar eski re e mi da pri ekam dok pro e Cvetna i Velika nedelja. U Peru i Galatu malo koji dan nisam prelazio. No i ovde to u? Svi se dvorovi el ijski pozatvaraju. Putuju i k Carigradu bio sam u lepom dru tvu trgovaca hiotskih. zavomi Svetoga Lazar. pijastara i ruspija! Ako me gdi kuga zakva i i epa. za proka ene. niti e mariti to ja jo t nisam Pariz ni London vidio. stranih ili doma ih. Sleduju i dan preda mi u itelj. a ja ti onda be i u Peru. i tu se poznam s mojim budu tim doma inom. i prvi marta pre em u korabalj za Carigrad. zovomim Mise Manoli Stratipetrokokino. jedva se odavde otisnemo i s velikom mukom do emo u Konstatinov grad. zovomi Nikolaj Argentios. jo te pri snagi i zdravlju. Moji u enici polu e od mene sve to su eleli. Ne valja premol ati da Hioci imadu na najlep em mestu predgradija pri moru preizrjadno ustrojeni hospital s irokim sadom za pedeset bolnih. U ovom predivnom ostrovu prebudem do konca idu eg fevruarija u velikom zadovoljstvu. esnim starcem od 74 godine. i on po ne franceski.najmla ega od sedam sinova pla ati mi. Jo te u decembru polu im izvjestije da je kuga u Carigaradu prestala. kvartir i trapezu davati. Ide li u Krim. ili u Trapezont. svojih dvanaest u enika za obu avati ih u talijanskom. izostanem povi e. Moji Hioci vodili su me svuda po Cardigradu. ali ko e tu u asnu veli inu grada obi i! Poznam se u patrijar iji. ljubimoga popa Agapija. dok sam god u Hiju. Sprama ostrova Marmare dune jak nama protivan vetar i zadr i nas u jednom malenom pristani tu ovoga ostrova petnaest dana. po moru i po suvu. podalje od grada velika zdanija za lazaret i oko po milja dalje drugi hospital. koji od mnogo godina tu ivlja e. oba e. no savi e u svojem domu u sadu i u gradu. a ja dobijem oko ezdeset dukata. Prenesem moje ve ti iz metoha. re em. Kad ti Velike nedelje po ne se po gradu razgla avati: kuga! Smute se moji Hioci i neki se po nu spremati da be e u Hios. za ve u polzu mojih u enika i za do ekati lep i za moreplavanije put. ili ako e i u . Carigrada i koliko je god u njemu hiljada para. u itelja gospodina Nikolaja Argentija. pregledam celi ostrov i bogati carski manastir zovomi Nea Moni i u njemu drevnju gre eskih rukopisnih knjiga biblioteku. Zovnu nas na kafu. to e mi onda pijastre pomo i? Ona nimalo za alu ne zna. nedaleko od Svete Sofije i carevih dvorova.

no ni ta manje morao sam se nakoliko redi mojega prelata viki i pla nji smejati. a kad ti nas po nu niz brdo terati. onda bi zaboravio itanje. i. slavuja sila nei islima. besediti. da i gre eski i vla ki znam: "Ah. karisime. " ekaj. i ja u s njim. ne zna ovek ni turski ni gr ki ni vla ki. Ali evo nevolje. isto se pomami vetar i more sasvim pobesni. samo jednog pasa ira imam koji je zkupio svu veliku sobu i dobro mi pla a. a mi svi. na jednoj i na drugoj strani bregova prekrasne ba e i domovi carigradske gospode. nek do e samo lepo vreme. voznamjeri do Moldavije morem do i. onda ti se mi po nemo inatiti. koji nam neusipno pevahu. ako da najvi e za prevoz i za hranu. pak opet po ne itati. za ube i velikoga truda. eto ti ga!" "O. Prvi korabalj gdi zapitamo kud ide. latinski s njim govore i. to nam god srce zai te." Ovaj je mla ega svoga popa s otkupljeni robovi opravio bio po suvu. Okolo pono i poslabi malo vetar i pouti a more. Korabalj je prazan. jesti i piti do izobilija. toga opet letenja i sijaseta nit' sam uo ni vidio. udo divno kako se ne razglave. Ni ta ti ne dam potro iti do Galaca i do Ja a. ako se i sam svojoj pla nji i viki ne bude smejao. Ovde se slu i da smo pred kapetan-pa u izlazili i s njim rez Mavrojeni. koji imadu fermane da otkupuju iz Turske svake godine roblje hristjane od Turaka. koji kad nas po nu dizati u visinu. A u ovakim opstojateljstvam ja za druge molitve ne u da znam razvje: "Blagi premudro sozdatelju bo e. i stajalo bi ga vika: "Karisime. jer ne bi nam ostalo ni noge. dam mome barkaruolu. trideset. impii homines!" ± rekao bi. a kad bi dole poleteli. nego se jo te smejem. kad na no . jer s njom za glavu ne bih se rad prijateljiti ni pa ati. Ovom kad ka em. propadosmo!" Ve mi je dosadio bio pitaju i: " to govore oni ozgor?" " ta e govoriti? Psuju se. ne znamo ono to on zna. ka u nam: u Galac. ne pitaj. odosmo. Zapitam upravitelja ho e li me povesti i ta e iskati dotle. rekao bi odosmo ivi na nebo. te bi nas bilo do u iju pokva enih! Ni ta se tu toliko ne eli nego da se o kakav kamen u moru ne lupi. nek sam drugi. samo nek nisam onde gdi je kuga. onda ti moj prelat ita brzo. dragomana njegov." Namesto deset para po pogodbi. to nas je god u korablju. primi u milost i u ote eska tvoja nedra du u moju!" . Do e i na vetar. Vi e prelat na me za to se i ja bogu ne molim. izi emo dvadesetpeti dan aprila ujutru. ta je bezdna i propast? Ni ta sprama onom kud smo mi propadali! Ni ta nije jadnije slu ati nego gdi daske oko nas kripe i balvani ispod nas je e. re em mu. Kad bi se god penjali uz brdo. to me je tako lepo dovezao. ba kao da se s morem utrkuje. na em tu velikog nekakva prelata poljskoga. bog i moje molitve su te ovde donele. Protivni vetri zadr e nas izme u Dardanela dvadeset dana.Kavkas. budi sveta tvoja volja! Ako dopusti da se utopim. brzo. da e pet ili est pijastara. Uljezem. samo da mi poma e s ovim ljudma besediti. "Penji se ovami. ako to zna. re e mi. Pravda da je bilo strahovito. re e mi. u Moldaviju. Tu nam je dobro bilo: od kuge smo utekli. Taj dan letili smo kako na orlovi krili. Tu sam najbolje po uvstvovao to e re i zlo more i nepostojanstvo volna i vetrova.

meni je to svejedno. isto dvojinom o ivim od prijatnjej eg likvora. Svaki ne samo po ten oficir." Prelat: "A nije li ti ao da te ribe izedu?" Ja: " ta ga sam i ja riba izeo. Prekrasna carigradska rakija s hiotskom mastihom! Napije se i on. za koji. ja moju glavu pola em da se ne emo utopiti. to mi je dosta znati. kako ne bih mogao!" Re e mi da najpre nagnem." Ja: "Ako se ovde utopimo. mnogo bih bolji i pametniji bio i sam bih sebe hiljadu puta vi e po itovao. i ja spremim staklo. nimalo ne marim razvjek kad sam na moru. Molim ga da me se pro e: " to u ja s bogom govoriti? Zar je bog kao ovek? On bolje vidi i poznaje to je u srcu mome nego ja isti. za to se svaki bo ji dan umreti mo e. te veoma! A da za to sam iz Carigrada pobegao? Ali ovde moja marnja ni ta mi ne poma e. re em mu. gospodine. nego i najposlednji soldat ovako valja da misli ako eli da je svoga zvanija dostojan. "Ne bojmo se. onda emo biti ba za ribe i za morske rake. gospodine. ti ili si lud ili si pravi svetac. poznao sam da je more la ljivo. A to to je njima po teno. ta ga crvi izeli ta ribe. a ovek nije za ribe. bla en onaj as kad si ti k meni do ao!" Zamoli me da ako se kako mogu do kanaveta privu i i staklo s rakijom izvaditi. "Iskustvom. "Mogu to. i ni ta da ne ini nego da se pla i. svetac znam da nisam. odgovorim mu. pak posle prestane i bude lepo. za to i nami ne bi bilo?" Po uti malo dobri prelat pak onda mi re : Sla aj i dru e. Nije le pametnije i po tenije onde ne stra iti se gdi strah ni najmanje mrve nit polzuje nit poma e?" Prelat: "Zar ti za smert nimalo ne mari ?" Ja: "Marim. a za telo. ve me je dosad vi e od deset redi upla ilo. a lud ne bih rad biti." Prelat: "Karisime. tako misle i. Ko se prosto smerti boji."Nisi ni to govorio" ± veli mi. ali da mi je mogu e da se ba ni malo ne bojim. ali ovako misliti elio bih srcem i du om." Prelat: "Kakav si ovek! Dakle ti sve ovo za alu dr i ?" Ja: "Ne u ti lagati: i ja s pla im i bojim." Zaklinje me da mu ka em kako je to znam. koje udo da i one mene jedanput izedu!" Prelat: "Ali su ribe za oveka stvorene. zato ga se ve ne . I u ovom ga rado poslu am. Du a moja znam da nije za njih. u gorem strahu valja da ivi nego zec. vide i da mi srde no dopu ta." Ja: "Da me oprosti .

kako bih lekcije ispredavao. Na drugo prole e pre em s u enici moji k njemu u Roman. koji mi je potom veliki prijatelj bio. ljube i Vas srde no prebivam. zovomom Balsa. A kad se probudimo po desetom asu. sinovcem lekcije na franceskom jeziku predavao sam. Ne. vidimo prekrasni dan i ugledamo belo more od sme enija s vodim dunavskom. Ovde se najpre poznam s Episkopom romanskim. ono elajemo vreme za Germaniju i dalje. Pri lepom vremenu ekam ru no. oktombra 8. pervom spatariju Teodoru Balsi. da se ho e osobito pismo. sve aste i se i razgovaraju i. Ovaj gospodin primi nas s velikom u tivostiju. Uz Dunav putuju i ide se lagano. A mene re eni gospodin opravi k bratu svojemu u Fok ane. Ovde po obi aju po emo se prikazati upravitelju varo i. U Vitembergu. u koji posle podne i uljezemo. dakle. jer se bojim da se ne usladim u novce i u spokojstvo. ArhiEpiskopa moldavskoga. Sovjetuju me moji dobri prijatelji da ostanem jo t godinu i da ste em vi e. Ovako razgovaraju i se i ale i. K jeseni polaze trgovci za Lajpsik. nipo to. Moj ljubimi romanski Episkop do e zimovati u Ja . no mirno i bezbri no. do Galaca.1788. pak ostah tu do groba. Od ove blagorodne familije prekrasno sam soder avat bio i lepo nagra djenije imao. zaspimo. i od njega sam dobru pla u imao. ali onoga prvoga zla ± ni polak. gospodina Gavrila Kalimahi." Vetar jo te zdravo duva e. Prelat na e lepo dru tvo Rusa i Poljaka za pre i "vo svoja. ljubimi moj. niti je drugoga straha razvje od komaraca. Zato. jednom malom gospodinu od prvih familija bojarskih u Moldaviji. opisati nije mi vozmo no. gospodina Georgija Balsi. i. Po nekoliko dana po em s mojim u enikom u Ja u dom velikog principskog vestijarija." I ovde se s njim s velikom ljuboviju rastanem.bojim niti verujem ni njegovoj dobroti ni zlo i. za ovo vidite sami. sledovateljno do emo mirno. i to sam tu radio. a njih tada jo te ne beja e. Kako sam ovde ono bla eno prole e i leto proveo. sve sam pro eje s njim vreme provodio. ibo tre i dan po e zbogom. koji su starosa bija e i potrebu od u itelja za sina svoga ima a e. a posle ovoga ekam opet lepo. gospodinom Leonom iukom. Kako sam dalje putovao i u po eljna mesta do ao. a ja imam blizu trista dukata! Evo. .

cerkovni i mirski. Hajde. Ovde se preobu em u svetske gre ne haljine. kad do em u Saksoniju. Poljsku i Sleziju. i mrzi i proklinji sve ljude na svetu koji tvoje vere i zakona nisu!" Gledaju i kakve se ovde knjige svaki dan sastavljaju. a bedni i udru eni hristjani od kalu era. Razmi ljaju i neprestano o ovim ve tma. prosve tavaju i u mnogoobraznim znanijam ra iravaju i rasprostiru. sam s sobom govore i: "Kad e u onim prekrasnim zemljama ovaka u ili ta biti? Kad e se i ona mlade s ovakovim naukam napojavati? Milioni naroda! Jadni Turci ekaju da to pametno uju od dervi a. barem da im se imena znadu. Smatraju i u ovom musa i svakih bo estvenih nauka sedali tu kako se vi e od hiljade mladih ljudi u e. U Breslaviji. i to to se zasad eli. kako neprestano iz jednoga u drugi kolegium tr e. No ta e im ovi kazati kad nigde ni ta drugo pod nebom ne znadu nego: daj milostinju. sastavljaju i izdaju na slavenskom ni kataloga nejma. znam i ovo da razumni bogoljubitelji. dam se zapisati u katalog universiteta i po em slu ati filosofiju. istinoljubitelji i op tega dobra i polze elatelji. i Gerasima dijakona. nek se po ne! Sila se nikom nikakva ne ini. i rez Lajpsik pre em u Halu i primim vi ere ene mladi e k sebi. a ovo je po etak k ispravljeniju. koje je bio pre mene tamo poslao. da primim u moje nadzirateljstvo njegova dva mladi a Aleksandra iuku. daj sve. Da se opredeljenim na . u ime bo ije. No mora se kadgod ko jedanput na i. nerazumni revnitelji proklinja e i pretiti. a ti umiri od gladi. kako se sva prekrasna i blagorodna du evna sposopstvija razmr avaju. moj dobri prijatelj. zadr imo se sedam dana. neka ka e ko to nahodi za dobro i polezno. a razumni ljudi i sad i posle o tom neka sude. to god ima . s koliko dra im i milijim toliko ve eg so aljenija dostojanijim zemljama. sinovca njegova. estetiku i naturalnu teologiju u slavnej ega u Germaniji filosofa. ka' i ostali ljudi elove eskoga ina. alost napada e na mene kad bih god pomislio kako kod nas vi u: "Daj nosi knjige iz Rusije. trgovci imaju i dela svoga. profesora Eberharda. blage du e i po tena srca ljudi. Put nam je bio kroz Lemberg. romanski Episkop. uzdisao sam i esto gorke prolivao suze. Ja sam isto pred o ima imao kakvu su buru i metavicu na sebe svi oni privla ili koji su se usudili najpre i najpre podobna predstavljenija narodu initi. Ali s druge strane. Znam da e nerasudni i nevje e psovati i ru iti. Serbijom." A kakve knjige? Za one koje se tu prevode s u enih jezika. nalo i mi. i sravnjivaju i ova mesta i ljude s prekrasnom no bednom varvarskom Albanijom. spomenem se jo te u Dalmaciji za etoga elanija i namjerenija da je krajnje potrebe i nu de delo na op tem narodnjem jeziku to napisati i izdati. pi u i na svet izdaju. "Pak ta e iz toga sljedovati?" ± re i e ko. Bosnom i Hercegovinom. po e e se razbu ivati i sverh ovih ve ti s ve im pronicateljstvom razgovarati i rasu davati.[X] DRA AJ I SERDE NI DRU E! Ostavljaju i Moldaviju.

to bi za me toliko zna ilo kao u mraku iviti. koji i sam u Pariz i a e. hodaju i po gradu i naokolo. samoga sposobnej ega sredstva za izbaviti ljude od sujeverija i privesti ih k pravom bogopo itanjiju. gradove i lepa mesta Germanije. za koju ka u da je pravljena sto i dvadeset godina. Mojega blagorodnoga i ljubimoga romanskoga Episkopa ve sam o mojem namjereniju preduvjedomio bio. k razumnom blago estiju i k prosve tenoj dobrodjetelji. gdi se i za istu Rosiju neke knjige tampaju. pak posle kako bih u Pariz i London po ao? Vsega o ovi gradovi itati i slu ati. Predam mladi e kupcem iz Ja a i na em preizrjadna kolesa to su dovezla trgovce u Lajpsik na pazar i koja prazna u Frankfurt na Majnu nazad odlazahu. On mi pi e da njegove pitomce s trgovci otpravim u Moldaviju. Rad sam bio radi mladih Moldovana i tre u godinu u Lajpsiku zaostati. Naumiv i dakle togod izdati. etiri dana. kako: u Ljunevil. ako emo pravo re i.sve tenstvo bez svakog daljeg oklevanja i zakasnjenija i takove knjige daju koje itaju i u eniji da postaju i da su kadri sebe i narod svoj u iti. odve bi dugo bilo. i meni na dar po alje trideset i pet dukata. i universitet kako i u Hali. O ovom zabavljaju i se pro u mi koje u Hali koje u Lajpsiku ravno dve godine. a njih voop te ne poznavati i njihova preslovita mesta i gradove ne viditi. i. Trista u drugo vreme ne bi me tako obradovali kako su me ovi sad. evo ta e u ime bo ije sljedovati. kao da su od voska izrezana. udo da su je za toliko doknadili i savr ili. Nansi i . na dobro nastavljati i prosve tavati. Pre emo kroz razli na vladjenija. U divnom gradu Frankfurtu zadr im se s re enim Talijancem. u ovima jo te s jednim ivopiscem Talijanom o maloj ceni po em. an ela i razli nih svakojakih obraza i videnija od kamena. pomislim u sebi. ako to u inim. a ftoro ± veliku nu du nauke. no predvide i da. Potom rez Alsaciju stignemo u Strazburg. Za takova mesta malo i ni ta. Ovde pogodimo ko ija a s karucama ba kao intov (u taki se koli ovuda putuje) do Pariza s ugovorom da se svrati u neke gradove izvan druma. ali to mu drago. osta u bez novca. gdi pregledamo universitet i katedralnu veliku cerkov. Ovde na isti na in zapi em se u katalog universiteta. rez koju slovesni lovek na prvi put svojega vremenoga i ve noga blagosostojanstva dolazi. vi e od trista hiljada svetaca. rez Sovjete razuma hoteo sam nakratko i voob te samo po etak naravou iteljne filosofije dati. ovih prosve tenih naroda knjige u rukama imati. Manhajm u Palatinatu i on nas zadr i dva dni u sebi. Ne ostaje mi vi e nego pedeset dukata. budu i da tu i tampa slavenska imade. ne u ja ni prvi ni poslednji biti koji je po Franciji i po Ingliteri pe ice hodio. na prole e pre em zajedno s moji mladi i u Lajpsik. koje kad bih hoteo podrobno opisivati. po em u profesora Borna slu ati fiziku i po nem izdavati malo so injenije o mojim priklju enijam. kojemu sam dva poglavita namjerenija imao: prvo ± pokazati bespoleznost manastira u op testvu. i od njih sva crkva kao grad nekakav od dna do vrha sazidata.

ru ali bi onde gdi nas podne zate e.Mec. sam se udim to e od mene biti. Marije Terezije. koja u celom svom ivotu ni ta ne pije. a daleko mu se ini po i i viditi. Polovina ovoga zdanija opredeljena je za biblioteku i za akademije visokih znanja. evo poglaviti uzrok za to ga u tome ne mogu poslu iti. to jest to se pije. ni vode. Moj Talijan i ja. i la bi ova ena kao da je vetar nosi. neka nau i. ni mi nismo hoteli ni ta drugo piti nego ampanjsko vino. Kad bi drugda pokraj konja kasao. koliko budem mogao. i nju sam vidio u Versalju. ljudi. Razgovaraju i se putem s trgovca. No namesto pi a. ode etrdeset dukata. to je ni ta. "Telemahova" spisatelja. pak neka kupi knjigu zovomu "Opisanije Pariza i Versalja sa svima znamenitima ve tma u njima i naokolo. Kakvih bih prekrasnih knjiga tu mogao nakupovati? ini mi se da sam tu prvi red za ivota. Ovo ne valja premol ati: novi Luvr. Svaki bo iji dan od jutra do no i tu se sve hodilo. ima tuda ta gledati. zelje i vo e je a e. I ovo je ni ta: trista godina da ivi . misle i: da ovi vidi na eg ba kog ko ija a. Od Lajpsika. Pritom ± da ja niti . so alio to nejmam novaca. Ko bi rad bio znati ta sam ovde vidio. i prekrasne krvi i vida. s kojima o malom tro ku do ingleskoga kanala mogah do i. bla enej ega vospominanija na e preslavne cesarice i matere. Pariz me je zadr ao tri nedelje ravno. Iz Meca po e s nami u dru tvo jedna gospo a advokatkinja. ko bi se od njih drugom ve ma udio? To znam da bi mu Ba vanin namah opsovao kesu. Napred! Namere se dva po tena trgovca uprav za Kales. a za ovi posao hotelo bi se najmanje desetak tabaka. me er on isti s perukom. Smejao sam se. ne e vi e. ko ho e to da zna. sve bi mu kesa paruke po le i skakala. tako lepo bija e obu en." Ova knjiga ako usko tuje dva forinta. jela orbovita. koji je milione ko tovao i mo e se nazvati jedno od sedam udesa na svetu. U Kambreju posetim grob bla enoga i svetoga arhiepiskopa Fenelona. na one knjiga gledaju i. ja sam mislio da je gospodar koji sluge svoje s kolesama alje. na svetu gdi carevi svoje dvorove knjigama mudrosti i naukam daju i posve uju i sebi za visoku vmenjavaju slavu s musama zajedno obitavati. Kad bi gdi po lepi mesti pe ice hodali. a sover eno zdrava. Dakle. Kako mi je mu no bilo iz Pariza po i! Ali to u? Nu da je tvr a od elika. da ih vidimo. Kralja franceskoga Ludovika esnaestoga i predivnu kraljicu. ako ne zna francuski. i predvide i da u tu sasvim ostati be novaca. Nek izi e sad ko da mi ka e ta ja nisam vidio. kamo. Ko ija na kad do e da se pogodimo. A kad po emo. ovuda je izobilno i jeftino. Evo. Da sam se mogao u kesu pouzdati. Tabak jedan na tampati ko tuje me dvanaest talira. gdi je London? Nije do stajanja. da idem u Angliju za pou iti se. a on. i tu e sve na i to sam god ja vidio. s ove tri nedelje u Parizu. k er. ingleskomu jeziku. bih i triput tri meseca. dvorovi kraljeva francuskih. a pilo bi se gdi se god o edni. Pet dukata sam dao samo momku koji me je svuda vodio. ka em im da ja nisam ni ta drugo nego gre eskoga i talijanskoga jezika u itelj.

pak kako ih ovek vidi da se gorde i udesa o sebi misle. toliko ti se lep e ine. oba e i u kratkom dosta samo protr ao: od Moldavije do Inglitere podosta je pro i. do em u prvi Inglitere grad Dover.sam kad imao drugoga kapitala niti sad imam. i za hiljadu godina ne bih ih se mogao nagledati. ja ti za to stojim dobar. ljubimi moj. Ovde e godinu dana u mojemu prebivati domu i mojim dvoma sinovom na talijanskom jeziku lekcije davati! Ja u ti dati za godinu pedeset dukata i trapezu. Ta i po drugim zemljama ima lepota. ostajem U Lajpsiku oktomvra 20. ne mari za njih ± . ne e ni odsad. Koliko ih vi e gleda . tu e ostati doveka. idi svojim putem. i on e te otslati o mojemu tro ku u Kales. u gradu Doveru. pak na koncu godine ima e dovoljno za po i kud ho e . "Kura . ve ne ode dalje. Hiljadu o iju da sam imao. ele i Vam dakle. oti i e tome i tome kupcu. "Promisal nebesni koji te dosad nije ostavio." Zahvalim mu serde no na ovom utje eteljnom sovjetu i tako bez svake brige i misli prevezem se rez kanal i 1. u odavno uvenoj i zadugo po eljenoj Ingliteri. Kad sve potro i . to god ima do poslednjeg novca. ta li ho e. sve ti to ingleski govori. razvje u e i decu dobivao sam gdi to i s tim od mesta do mesta prelazio. ako me du tim ne na e na in da mo e tu dulje prebivati.1788. Ho e li da si itav. jer jezik njihov zna ah i sa svakim mogah govoriti. nau en sam. mojemu korespondentu. decembra 1784. ali su svuda po vi oj asti lepe ponosite. niti ih gledaj. [XI] LJUBIMI PREDRAGI DRU E! Evo me ve . Ovo bi pismo moglo i podu e biti. vreme je ve otpo inuti. a ovde nigde ni slova! Staro i mlado. i to sam mogao. mon ami!" ± odgovori mi jedan od njih. svako dobro. Po Franciji hode i i prolaze i inja e mi se na neki na in i zemlja i ljudi poznati. na koga u ti ja dati pismo. Gledam ene i devojke: lepa su to stvorenja da ni ta lep ega na svetu niti je mogu e viditi ni pomisliti. hvala bogu. jer ako di e o i i pogleda. niti im mo e razabrati ta ti ljudi misle. a jo toliko mo e od drugih zaslu iti. ena i dete.

nek idu svojim putem. dosta ± oni mene ute e. i po bedeni grada hode i. dao sam moje mesto drugom. Imali smo pre no i dva asa vremena za obi i velika zdanija arhiEpiskopije i velikolepnu starinsku cerkov. niti misle. I sm sam se sebi krstio i udio u kakav me je bla eni as mila mati moja za ela. Pred ve e ostanovimo se u drevnej em Inglitere na predivnom visokom polo eniju gradu. Iz ovoga zar uzroka i meni do u na pamet neki lepi latinski stihovi. a meni se ne mo e iviti. onda toprv po nem se sam na sebe srditi. s ovim po em u dru tvo. O nevaljalo malodu ije! (pomislim u sebi) Ako ne znam ingleski. kako ivu. A kad se ve zdravo na one prvi isrdim ljude. sad i a e natrag u svoje ote estvo i put mu bija e na London. hajde sad govori s ljudma. Vooru ava trn ru icu. Mnogocene ve ti ne kupuju se za malu cenu. o ovom ne znam ni re i re i. Al' evo uda ovde. Ho e Ingliteru? Evo ti je. koji se je u Franciji u io. Niko ne u iva prole ne mirise. nego gledaju na svakoga s takovim prirodnim i prostoserde nim o ima. Sada neka predstavi i voobrazi sebi. gdi toliko ivi e i ivu i danas bez ingleskog jezika i knjiga. no nipo to ne pamtim ni gdi sam ih itao. rimokatolik iz Irlandije. Iz hiblejskih pe ina ne izvla i sate. Gdi sam ja . ne mogah se dovoljno nagledati. ta li se i u njihovim nahodi knjigama. niti ko je njihov spisatelj. niti znadu da su prekrasne. no polaze i iz Kantorbera. za preno it ovde. Milostivi blagi bo e. a u isto vreme s otvorenim prijateljskim i blagohotnim licem. te ko li su ti ljudi sagre ili bili kad si im tolike i tako razli ne jezike dao! To ti je njima njihov toronj doneo i pre vremena na nebo penjanje. Sve tenik Irlandez i ja imali smo prvo sedali te u velikom ingleskom intovu. ne mogu i s njima ni re i progovoriti. mi ljah u sebi. Ako elo uva i boji se kupine. a po ao sam sesti na pokrov intova (i tu se na lepom vremenu komodno sedi) za mo i bolje svuda gledati. smatraju i razli no ustrojeno i od same prirode veli estveno polo enije okolostoje ih mesta. podobne. ona prirodno br ebolje tra i sposobno sredstvo kako e sebe ute iti. a ja sam ba onde gdi valja za nau iti. med brane p ele. ko mo e. kako je meni moralo biti kad sam se me u ovakovim bo ijim prekrasnim stvorenjem na ao. Jedan mlad sve tenik. ako ne saznam ta misle ovi ljudi. u samu no do emo na kvartir. Du a elove eska ima ovo u sebi dobro svojstvo: kako je o em nibud oskorbljena. I tako. zovomom Kantorberi. preispolnjen vnutrenjej ago uvstvovanija i udivljenija divnago v deleh svojih tvorca. kao da im je malo zemlje bilo da po njojzi hode. ba kao da ga odavno poznaju. gdi rekao bi da one niti mare. Kako mi je pak bilo sutradan s visokih mesta na u asne veli ine nepregledatog prostranstva krasnej i i slavnej i na svetu grad London gledaju i.

Krisa i razli nih drugih sultana. Hajdemo opet onde otkud smo izi li. dakle. Sviftova. Sve tenik Irlandez u ini mi ljubov i pozna me s jednim magistrom dece Inglezom. nego samo nekoliko stihova Simonidovih. i na ovi sami prosti i prirodni na in ve a e polza na im Serbljem biti. koje i slep ako ne viditi a on opipati mo e. propalo i i ezlo da mu ni traga nema. takovi e se bez sumnjenija ovom mojem hvaljenju i di enju ne samo kao detinjskom i prosta kom nego kao bezumnom posmejavati. makedonskih i rimskih? Ko se je ve ma u slasti valjao od Sardanapala. kvartir i . bili drugi) koji spisanija Adizonova. Neobi no predstavlja e mi se postignuti: jesam li ja onaj isti koji pre nekoliko dana s mojim kom ijom Nikom Putinim. lasno je predvideti da sardanapalskago duha i mudrovanija ljubitelji i po itatelji. koji umedu raspoznati nesravnjeno otli ije besmertnoga i ve noga bogatstva razuma. i pobediv i ljutu skudost i surovog mu itelja ubo estvo. koji sve bla enstvo u nasla deniju gortana i u prijatnom i izobilnom preispolnjeniju creva pola u i koji po tegoti kese i zlata cenu du e i dostinstvo uma mere i cene. Ljubimi moj. koji ume a e kojekako franceski. sve pokraj Begeja u Srem. kako god lastavici koja kroz vozduh leti. (Neka svak primeti i neka ne zaboravlja da se ovde samo u onima bogatstvo i telesna usla denija oporo avaju koji za preimu testva du e i razuma nimalo ne mare). tono re . kojih je vrlo malo. Solonovih i Menandrovih.ovo sad? Ko li sam ja? inja e mi se kao da sam se iznova u nekakav novi svet rodio. srca i narava od privremenoga i zemnoga. ali su svetu polezniji i narodu ovih re enih ljudi slavniji nego sve onih vi e pomenutih slasti. aki u pobedonosnom trijumfu ulazim u slavniji i lep i grad nego je ikada Rim bio. Pope i ovima podobnih bez svakoga sravnjenija vi e nego sva zdanija Londona grada po ituju i cene. bogatstva i sujetne pompe. Evo ovome prosto i osjazateljno dokazateljstvo. S ovim se pogodim da mi daje lekcije. A spisanija prosve tenih naukom umova? Ne u ni Omirova ni Aristoteleva spominjati. Focilidovih. oni (bili Inglezi. zaisto ne e se posmejati. Iz istoga ovoga uzroka. Ko je bio ikada ve i i bogatiji od careva persijskih. hana i satrapa? Pak gdi je to sve sad? Nigde. no vesma e pohvaliti i da e mi pravo. No s druge strane. a odavde u crveni hajdu ki opanci s Atanasijem pokraj Dunava u Horvatsku u velikoj ito ti i ah? Sad na pokrovu takovog intova (u koji za ulesti valja se penjati po merdevinama) sedim kao neki rimski diktator. oni koji poznaju nebesno i bo estveno blagorodstvo slovesne i razumne du e. ako im na primer ja s pomo ju premudrih bo estvenih ingleskih knjiga samo desetak vrsti to polezno i razumno posle sebe ostavim nego da sam ja sav London i kao Solomon hiljadu najlep ih ena imao i s njima se veselio i u slasti do preko u iju plivao. vmenjaju i sebe tako blagopolu na zato to ga vidim i u njega ulazim aki bi sav moj bio prekrasni London. Nestalo. u slavnjej i sveta grad London. za to njihovih imade odve mnogo. No "o sem do zdje". dokle ih god bog na svetu bude dr ati. iz Banata.

ena njegova. Ovi se uzao ne da prese i kao Gordijev. sestra. Ljubezno su me i rado nastavljali i u ili. snaha i ko bi god u ku u iz kom iluka do ao. kako on tako i gospo a njegova. razgovaraju i se o Greciji i o njejzinim priklju enijam. no veliko dobro za me to sam povazdan u ku i za svaku re i po mnogo redi za istu re imao koga pitati. da je vesma lasno. Kad u inim moj esap. o kojem je re . master Lrd zovomi. svi su to bili moji predragi i mili u itelji. Uzdam se da se ne e odre i po i sutra k njima na ru ak. kojega poznanstvo bilo mi je vesma polezno.hranu za tri gineje na mesec. u samo ve e po em doma. Kad bi god lepi dni bivali. vsegda bi me vodio kad po jednoj strani grada kad po drugoj. Starica mati u iteljeva. to bog da. I da sam samoga u itelja imao. prosio me da te povedem sutra k njemu na ru ak. isto mi se ko a uzme je iti i dlake na meni uzgoru dizati. govori mi gospodin Luzinijan. a to mi jo te nedostaje mogu i na drugom mestu na i u itelja. odgovorim mu." " uti. A kad li me po nu u iti. predstavljaju i mu da sam izgovor jezika od asti postigao. k kojima bih i bez ru ka radostan po ao. koji ne samo latinski lepo govora e. Pre nego opi em ovo. Sam Aleksander ovde da do e. Ovi gospodin od mnogo godina u Londonu ivlja e. Poslednje trimese ja nedelje odem pozdraviti gospodina Luzinijana i javim mu da nameravam vozvratiti se u Kales. no dosta dobro i jelinski. o jednom satu na dan ni ta ne bih u inio. Na koncu uveravaju i me on da e mi drago sutra nje poznanstvo biti. eli da te pozna. rodom iz Cipra. "ta lud bih bio kad bih se k dobrim ljudma na ru ak odrekao po i. pritom i latinski. U kom iluku poznam se s jednim kupcem. Luzinjana zovome. njegovom izgovoru preodole u ja ako e on biti sedamdesetoglavna hidra. bogati". i ovi mi je u mojim lekcijama pomagao i esto astio. i tako provedemo to posle podne najpre s tejom. . ho u sleduju e primje anije pretpolo iti.Dedan moj dobar prijatelj. Podaleko mi je bilo i i. morao bi ga razmr ivati. i elim im srde no blagopolu an od boga ivot. rez ovoga poznam se s jednim blagorodnim Grekom. On je ingleske porcolane trgovac. Na ovi na in dan po dan pro u tri meseca. i isto izgovara e. Pla e me da je izgovaranje ingleskog jezika vesma mu no. no u en lovek i veliki ljubitelj jelinskoga jezika i knjiga. kad je meni razumjenije jezika gotovo. i doma in moj. Kupiti nu ne knjige. i esto bi se otimali ko e mi to bolje i lak e kazati. kad ne bi lekcije davao. to ini oko dvadeset i pet forinti. al' se vidi lepo od be islenih fenjera. mislim. zovomim Janzonom. . na em da imam tro iti za tri meseca. a njega razumjenije za jednoga ko zna nemecki i francuski. a put mi je poznat. za me znamenito poznanstvo. koja je u neko vreme s tim ostrovom vladala. Zagazio sam hajde napred! Trudoljubije u dru tvu s postojanstvom mnogom poslu do e na kraj. od drevne familije. a zatim s pon om. komu sam o tebi kazivao." Nasmeje se on na moj odgovor. brat. i za to se ho e nekoliko. ma njegov ne bi mu ni ta pomogao. a ja potro im po ti sve to sam imao.

i na konac. govore i: "Za dobra smo vremena. nego neka sam ide. mole ga i zaklinju da ne ini Aleksandru takove obide ne primaju i sto hiljada talira to mu on na dar alje: o ovim u samoj ve ti i istini velikim ljudma ko ima samo zrno pameti. ima emo celi sat hoditi. Ovde kad uljezemo. Kakav je to galimatijas (zamr eno govorenje) ± re i e mi koji useknuta nosa o troumac. .Oni ljudi koji ne imadu za svoju potrebu nu nih novaca. na emo doma gospo u gdi ne to od finoga . dok mu pritom ena njegova hleb mesi i ve eru gotovi. bili u eni filosofi ili neu eni prostaci. jer mu je onde pravo mesto. no i tako emo zarana do i. Ali kad vidimo pravednoga Aristida. dok jedva i jedva do emo u stranu grada imenujemu Hermite?. i po ovom pravilu u sva em suditi i izre enija initi. Ostao bih pri mojemu u itelju dok bih opravio svoj posao. Otkad je god grad London onde gdi je. pak namesto to bi se zato stidili i skorbili jo t se tim ponose. i sve sam se bojao da Vi ne odete bez mene. kad upazimo slavnog Fociona da sam iz bunara vodu erpe i sebi noge pere. kad vidimo bo estvenog Sokrata da darove slavoljubivoga Alcibijada alje natrag. jo t bog ga znao kud. nego su iste i ponjatne re i. jo te su k tomu takove delije da se rugaju onima koji su kadri ste i i ne samo spokojno no i lepo iviti ± takovima svak lasno mo e viditi da mozak nije na najpravijem mestu. pak bih se vratio svojim putem. o kojima e sljedovati re . dobrodjetelji i prijateljstva ovih blagih i bo estvenih u Angliji ljudi. koji hode izdrpati i izmrljati. i tako mo e biti da bih se s ovim ljudma. poznato ti je da Inglezi u dva i tri sata popodne obeduju. pak emo viditi da nije galimatijas. voobra avaju i sebi iz toga nekakovo dostoinstvo. sasvim drugoja e valja da misli. ne bih nipo to bio u sostojaniju dobrotu i blagost srca njihova i prekrasno blagorodstvo du e njihove iskusiti i poznati. za to ne imaju i nikakove potrebe od njih. Okolo jedanaestog asa do e k meni gospodin Luzinjan: "Ho emo li po i?" ± pita me. Da sam imao nu nih novaca za opstajati jo te tri meseca tu. to jest "Kineska ku a". a u isto vreme poslanici Velikog Aleksandra od jutra do mraka za njim pristaju. Rasudimo samo. zovome Tauer. i tako bi za vavek du a moja li ena ostala sla aj eg poznanstva kojega sam u ivotu imao i mnogocenej eg sokrovi ta esnosti." Nasmeje se on." Pro emo pokraj londonske fortece. poznao. ne znam je li iko u njemu samo zato to novaca nije imao tako blagopolu an bio kako to se je meni slu ilo biti. "Ja sam ve davno gotov. a ne umedu ili za koji mu drago uzrok nisu kadri ste i. ali bih ih samo mimogred i slabo poznao. koji je sve bogatstvo pobe denoga i prognatoga persijskoga cara u ruku imao i najslavnijim u svoje vreme na svetu vladjenijem upravljao. da siromah umire i da se nejma s im po svom dostoinstvu pogrepsti. a ko ih god s onima prvima po ne me ati. le e na krpetinama i ivu u nepo i tenom mestu. odgovorim mu. nek nimalo ne eka da ga vode u hospital ludih. sede i kao od nekakvih velikih i dubokih nauka namrgo enim licem ine razli na primje anija sverh sujete bogatstva i novaca.Dest na in u ve tma!" Ovo ni u emu ne valja zaboravljati. u dom naricajemi " ajne hauz".

a da ona govori. Sve to ona ka e prosto. mister Joan Livi. No kako ne bih bio veseo. gdi to ne bih . ali s druge strane. U ovom razgovoru pro u dva sata. L. da gladan ne ostane. o delam parlamenta. ali za isto i jasno njejzino govorenje malo mi je to uticalo. No sve ovo ni ta nije bilo. o kupe estvu. kojim jezikom on bese a e s predivnim krasnorje ijem i ispravnostiju. Otkad sam iz Moldavije izi ao. u ini se vseop ti smej. i po nem im ja ne to ingleski kazivati i. nigde zaisto takovog originala ne bi na ao kako u obrazu i u pogledu ove Ingleskinje. jer ona malo bi kud gledala kromje u svoj av. glasom du e i srca svoga rez ljupkih o iju svojih pogled kazuju i mi kako su radi i zadovoljni to smo se po tako davnom rastanku na li. Da je nisam gledao mojim o ima da ije. moj novi prijatelj. ne bi rekao da smo tu do li ru ati. jedva bih ekao da on prestane i da uti. Sve nisam mogao razumevati. Ona ne b'ja e ono to se svojstveno zove ingleska lepota. Onda ja re em doma inu: "Meni gospo a jo t nijedanput nije rekla da jedem. sastali i vid'li. po ne razgovarati se s gospodinom Luzinjanom o tom to je itala u novinam. Celi bo iji dan ne bih mario za ru ak kad bi samo ona besedila. L. S njim se pozdravim i po nem razgovarati latinski. da ne prestaje. koje stajahu jo te na astalu. milostivije i sla e gledati. vide i na licu i u o ima ovih bla enih ljudi takovu istoserde nost i dobrohotstvo! Kao da su mi ro eni brat i sestra i kao da se nadusiljuju ko e me od njih dvoje ljubeznije. za ne initi ih dugo ekati." Zaludu ih ja uveravam da bez svake ale to ka em. Kad ovo prestane. o Indijakompaniji. bih zaisto mislio da ona ita ne to iz knjiga. lasno i isto. i do e gospodar doma. Pita doma ica: "Ut is dat? Uat duju laaf so? ta je to? Za to se vi smejete tako?" A kad joj ka e. dobrotu i ono bla eno spokojstvo srca i istu du e neporo nost izobraziti. po ne ne to kazivati." D se to ovom oveku na smej da se nekoliko minuti morao smejati. pak najposle i o novoizdatim knjigama: koje su. Gospo a esto opominja e ga da ru a. kad bi koji Apeles ili Rafail hoteo nevinost.beza ije. tako da ne ima a e vremena jesti. Pri ru ku g. nisam bio tako veseo kao u ovi dan. no smejati se. vesma hvalio i da je pohvala njegova nelo na To jest: "Navlastito gde je o ru anju posao. Kad toprv po prijatnjej em pivu burgundsko vino donesu. Ko bi nas vidio. iju i kao i pre. po eo govoriti. a ba kao da je i kromje mojega znanja du a u meni predvidila da e se od ovoga dnevni po eti trimese noje moje blagopolu ije u Londonu. Nisam nimalo znao. Kad bi to gospodin L. koliko da ih nije ni bilo. oni sve udri u smej. da se opet jedan drugoga nagledamo. o novopri ed im otuda korabljem. Mogao sam je slobodno u sve to vreme gledati. i ona sedne. veli mi gospo a Livi da me je g. Po ftorom asu postave trapezu. nikom ne ustupam. jer vidi da ja ne ekam da me nudi. Po obi nom pozdravljeniju re e nam da sedemo. kakovi su ljudi ovih knjiga spisatelji i o emu pi u.

" Po nekoliko dana na u mi i kvartir ba u svom kom iluku. Trapeza bi se vsegda gospodski davala. Znak sover ene dobrote u tome se sostoji da koliko vi e dobar ovek kome dobra tvori. I ona bi svaki dan po jedan sat to gre eski itala. Nakratko kazati. kako ja tako i on. kako da su isti doma ini doma. Po obedu zapitaju me da im pravi uzrok otkrijem za to. i mister Klrk. Ovde bi na me red do ao smejati se. kad ne bi kud za delom svojim izi ao. bi me u io. budu i takov ljubitelj njihova jezika. to jest do dva asa po poludne. to bih namah s nemeckim ili s franceskim nadokrpio ± ovoga uda opet! Svi bi me jo t s tolikim u ima slu ali i potom bi se oni me u sobom inatili ko e bolje moj novi jezik izjasniti. bi me u svoji nedri nosio. da sam koga s takovom uvstviteljnom eljom i eznu em ekao. i pet dana pre do u ne e li bi do li. a ru ati i ve erati mo e s nami. i brat njejzin. i jedva ih do ekam. koji jezik ona i mu njen vesma ljubljahu. "nije nu da da odlazi : ja u ti svaki dan po ru ku lekcije davati. kako u . "nego. Ovo je dokazateljstvo onoga to sam povi e rekao da jedinstveno za nedostatak tro ka polu io sam poznanstvo ovih neopisane dobrote ljudi. S ovakovim ljudma istoserde nu ne biti. i po ru ku do ve ere on bi me u io. Ne znam u ivotu mojemu. na pose tenije.mogao pogoditi. koji grad odstoji od Londona dvadeset nemeckih milja. razvje ako kad sam detetom bio. Mene preporu e svojemu kalfi. toliko mu je taj isti miliji i dra i. Ve posle toga svaki dan bivale su. S ovim bih u domu ru avao. Na nekoliko nedelja zatim do e iz Harvi a gospo e Livi sestra." "Ako je to samo. a potom prevodio bih koju Ezopovu basnu s gre eskoga jezika na ingleski. dobromu i lepe nauke mladi u. ovo bi to no svetotatstvo bilo. i s pomo u i nastavljenijem njegove pre esne supruge itao bih izgovora radi. jedva do ekamo da na i mili doma ini stignu. a drugo: ni od koga na svetu nije mi veksela ekati. no sa svim tim. Zatim do same ve ere gospodin Livi. tako skoro iz Anglije polazim. "Koji ete praviji uzrok od ovoga. vide i da niko od njih uprav ne zna to sam ja kazivao. prvo to nejmem novaca. mistris Telar. mister Kk. Oni isti za svoju veliku dobrotu k meni isprose se od staroga gospodina. koji me tako rado ima a e i serde no ljublja e kako god i gospodar njegov. ovi je dan bio dan sover enog veselja." re e mi mister Livi. Odlazio bih u dom mojega gospodina Livi svaki dan u deseti ili jedanaesti as pred podne." odgovorim. Na mesec dana po ovakovom meni poleznom i radosnom upra njeniju otide u Harvi sa suprugom svojom posetiti tasta svoga (u ovo vreme svake godine obi avahu pose tavati ga) i prebudu u njega petnaest dana. da moga e. kako god to su ada roditeljem svojim. I tako bi se provodilo vreme do obeda.

dok god budem u Londonu. to edu prirodno drugi o meni. i da se izvesti koliko se ho e tro ka po moru do Hamburga i odavde do Lajpsika. daju i mi na in bolje poznati ljubvedostojnej a svojstva i nepreuhi trena no prosta i istoserde na opho denija Inglezov. poznam izgovor jezika ingleskoga i vidim sebe u sostojaniju da mogu i sam o sebi u napredak napredovati. kako bih jezik mesta sover eno postigao. Zato. kako se ko na to da i okrene. za osobito i vsegda nje vospominanije dade mi. kuda sam i ja po ti svuda morao hoditi. Ovi dostojnej i gospodin b'ja e srde ni prijatelj mojega blagodjetelja Livi. u kojemu on svoje svojstvene va nej e opite opisuje. I kromje ovih gostiju. Jedan traktat na latinskom jeziku. Sm sam po sebi sudio kako bi meni u mojej mladosti ne tokmo polezno no i milo bilo to pametno na mojem poznatom dijalektu itati. dakle. ovek od kolevke do groba mora imati kakovu nibud poglavitu elju koja njim sover eno vlada. asti i veselja i proho anja po najlep i mesti grada i naokolo. Bog sam zna kako mi je ao bilo ove preslatke ljude ostaviti! Ve sam tu rekao da u se odsad krepko uvati da se s nikim ivim tako ne prijateljim kad se moram rastati i aliti to s njima nisam do groba. Kakovo laskateljno predslu ivanje! Kakova slatka besmertnago ivota nade da! Zbogom dakle nek ostane ne samo London i Pariz nego koje mu drago na svetu mesto gdi ja ovu moju verhovnej u elju ispolniti ne bih mogao. Gospodin Guljelm Fordajs nalo i mister Livi da mi kupi knjiga lepih. Od mene je sad zavisilo da sam hoteo za ivota ostati u Ingliteri. Dobro za onoga ko izbere to to je esno. Kako bih ja blagodaran bio onome od roda mojega koji se je za to postarao. i kako me rez njega pozna. nalo iv i svojemu ljubimomu. pohvalno i polezno. kojemu je kralj ovo dostoinstvo dao za njegovu otmenost u medi eskom znanju. da mi daje na njegov konat to mi god bude od potrebe za knjige ili za haljine i za pro i sitni tro ak. i koji je u moje vreme tu na tampu izdao. javim mojim prijateljem i blagodjeteljem da moram i i.njihovom domu tako i kod drugih njihovih prijatelja. no s druge strane bilo mi je milo i polezno. Sve ovo blagorodno velikodu ije i ve noga vospominanija dostojnu dobrotu Inglezov ne bih mogao iskusiti i poznati da se nisam u potrebi na ao. to bih ja o drugima mislio i uvstvovao. Ovo bi me nekoliko inilo dangubiti. kako i druga tri meseca pro u. i to je sam s dovoljnim trudom i pozadugo vremena postigao. i da mi to da. mogao bih vesma lepo tu iviti. Dete ni za to tako ne mari kao za igru. to isto umu i du i mojej bez truda i u kratko vreme pripodaje! Ovo isto. U ovoj knji ici ovako se obojica potpi u: . Moja je elja u ovo vreme sva u tom sostojala se da jo t koji list na mojem maternjem jeziku izdam. postane i moj osobiti patron. a svakoga petka bivali bi u dovoljnom sodru estvu na asti u gospodina Guljelma Fordajs. juno a eli nauku ili drugu koju zabavu. moj prijatelj gospodin Livi svakoga ftornika astio bi neke svoje prijatelje od u enih ljudi. za to kako ja rado lekcije predajem. medika i zlatnoga runa kavalera.

Do not scruple. viro Unguis jvariis erudito. GLLIELMUS FORDICE. Favewell. to accept of the inclosed small sum. i tako s spospe nim vetrom uplivamo u more. Anglis. na em u njemu pet gineja s ovim vrstma: I do assure you. Fragmenta haecce. it has been matter of some consideration with me. London 27 May 1785. I beg of you. maja uljezem: i pro em rekom Temsom k moru. my dear Sir. Londoni VIII kal. Consider me as one of the friends vou have made in England who holds you dear in his remembrance and to whom nothing will be more welcome than accounts of your prosperity and happiness. koje kad otvorim. Iunii M. sanctissimis moribus morato. and be persuaded it is offered by a man who esteems and loves you. kapetan vru i mi jedno pote ko pismo. da sam ja o tom u sebi razmi ljavao na koji bih na in (bez najmanjega povre denija Va e ne nosti) mogao upotrebiti moju malenu pomo k oblak eniju onih nov anih nedostataka koji su nas li ili Vas i koje nedostatke ne bi potrebna bilo da Vi poznajete. Pri Gravezantu. gdi je veliko pristani te i gdi se velikolepna reka Tems u more spu ta. apud quos per sex menses diversatus est. u koji 27. Uljez i u korabljenu sobu. perquam dilecto. stigne nas i kapetan korablja u barki. Nameri se korabalj veliki trgova ki za Hamburg. moj dragi gospodine. Ne bude Vam protivno. PREVOD OVOG PISMA! "Ja uveravam Vas. ja Vas molim primiti ovde zaklju enu malenu sumu. libenlissime merilo obtulerunt.LXXXV. which have deprived us of you and which you ought not to know. i budite uvereni da Vam se po ilje od loveka . Druga dva mlada gospodina. Henrikus Tornbol i Guljelm Viliot. i ovi mi daruju neke preizrjadne knjige.Dositheo Obradovics Serbiano. IOANNES LIVIE. parvulum quideni at amoris sincerissimi et amicitiae pignus. Henry Turnbull. in what way (the least to hurt your delicacy) I should contribute my mite towards alleviating those pecuniary wants.DCC.

Henrik Tornbol. koji Vas soder ava draga u svojem vaspominaniju i kojemu ni ta ne e biti prijatnije od izvjestijah o Va em astiju i blagopolu iju. Na ovi delikatni na in dati. najmanjem laskatelstvu podlo ne biti. da ja rez ovo blagodarstveno pismo Va e blagodjejanije naplatiti i tem. Iz njegova pisma viditi je da je on elio meni po vozmo nosti svojej pomo i. Kad god mi sa pristojnim vnimanijem. k kojemu esto dolaza e. prijatelj Mr. o milosti i ljubvepolnim na i' blagod telja d lama razmi ljavamo. gospo i Livi. du a na a ose a ne to takovo u sebi. boje i da se ve ma neblagodarni ne poka emo. Ovde zaustavim se koji dan: prvo. to sam ingleski pisao. i to to se u prisustviju nije usudio u initi. koje ste Vi u inili u Angliji. esto i to to bi se moglo re i. Zato niti ja nam ravam. no nije se usudio za ne povrediti. za to ete iz njih najbolje mo i poznati moja dostodol na uvstvovanija k onim bla enim velikodu nim i bo ijim na licu zemnomu ljudma. za koje jezik ne mo e ravnom rna izjasnenija na i. za pregledati ovi znameniti kupe eski grad i lepa naokolo mesta. kad bih Vam hoteo sva spriop titi. mnogo itati. gospodinu kavaleru Fordajs i mojemu predragom mister Livi. Dva oba e. Smatrajte na me kako na jednoga od prijatelja. Klarku i gospodinu Guljelmu Valiotu latinski. javiti im da sam blagopolu no more pre ao i blagodariti na njihovoj dobroti. moram prevesti i spriop titi Vam. zato se ne bojim da e moje re i. mo e biti. kako pi e. nemojte misliti. bilo bi Vam. ni po vidimomu. Zdravstvujte. za pisati mojim prijateljem u London. ftoro. ne mo e se sover eno re ma predsataviti. to u o ima onih koji pristojno o ve tma sude vozvi ava njegovih pet gineja cenu sverh: pedeset redi toliko." Evo ti mi opet drugi Andrej Petricopolos iz Korfa! Ovaj b'ja e mlad ovek okolo dvadeset i pet godina vozrasta. a drugo gospodinu Tornbolu. ibo po tena i blagorodna srca sude po sebi da nije svakom lasno darove primati. zvanijem sekretar pri nekom gospodinu. etvrti dan do emo u Hamburg. tako i blagodarnost. i sam ne budu i bogat. i tu sam se s njim poznao. ibo ono to mi je na svetu po elatelnjej e i dra aj e bilo. Odavde sam svim mojim prijateljem pisao: gospodinu Luzinjanu jelinski. mister Janzonu. moju ne nost. Ja sam sad podaleko od Va ega prebivanija. "BLAGODJETELJNA GOSPO E! Kako god ostala uvstvovanija srca.koji Vas po ituje i ljubi. niti Vi gospo e moja. i bez sumnjenija u ivotu mojem ne u Vas k tomu viditi. to bi od Vas elio. to se usilujemo s prostim re ma za pokazana blagod janija nagra denije initi. nije se mogao pobediti ni uzder ati da u odsustviju ne ispolni. jedno u iteljnici i blagodjeteljnici mojoj. koja pisma. nije nam slobodno. Livin. to sam Va om . Meni ve ne ostaje. iroko more razdeljuje me od Vas.

sa Va im ljubimim Suprugom najbolje ete mu umeti za me zafaliti. nego ste me svrh toga i Va im dostoin j im prijateljem preporu ivali. niti je mogla niti hotela o emu drugom uti. da dok se god ovo u persima mojima dvizati bude. za toliku Va u aki milostive matere i ljubime sestrice dobrotu. Dok sam ja pri Vami bio u Londonu. miloj sestrici Va oj. i Minervom mojom milostiv j om. sl dovateljno njegove re i moraju. koji ste ista na zemlji dobrota. niti je Vami dovoljno bilo. meni nije dozvoljeno bilo ni sa jednom re ju Vami zafaliti. Ko se god ni emu nejma nadati. niti ima ta ve o idavati. moje vsegda nje visokopo itanije molim nazna ite. Livi suprug Va . iz drugoga koga izvirati i proizhoditi izvora.milostivom pomo u polu io. Materom. za to ko ne bi onom. Vi oboje. U sve vreme mojega pri Vami prebivanija kako Vi tako i ljubimi G. prirodno. mojemu patronu. bratu Va emu. i dobrota kako dragoc n j i zalog Va eg an elskog prijateljstva ka meni. Vi sama blagod telnice moja vidite. Ovde oba e gdi sam i ja sad. Adizonova. niste Va ej k meni dobroti vikakova pred la polagati hoteli. gledajte samo njegov posao! kao da meni nije dosta ao bilo sa takovi serde ni rastati se prijateljil. da ovde laskanija i kakove nibud koristi elanija. u njemu sohranjena biti! I prebivam Va i pr. ne e laskati. i drugi Va e prosve tene Nacije Spisatelja knjige razumevati.ne mo ete mi vi e zapovedati da Vam ne blagodarim. i kako takovu da Vas slavim i propovedam! Molim Vas. pak ga po lje u Gravezant za mnom u poteru! Gospodinu Kavaleru Fordajc. dobar bio? Pravo je dakle da i na me red do e. i u sostojaniju se (fala Bogu i Vami) na'odim. PISMO GOSPODINU HENRIKU TORNBOLU . Vami za atar dobri biti. no Vi. imena. koji ste me njemu i preporu ili. i blagodati j om zovem i nari em. i ja u pisati i blagodariti. nikakvo podozrenije mesta imati ne mo e. i da i ja Vas sestrom. Va e e slatko vospominanije. i mogu Vam blagodariti. sad mi je slobodno initi to god o u. iskarajte zdravo gospodina Tornbola. Po tomu. i uv rena budite mojemu srcu pre estna i predraga dvojice. Prekrasnoj gospo i Telar. kako i Gospodinu Kooku. da mi Vi sami toliku ljubov pokazujete. sedne i napi e mi nekakovo preljubezno pismo! metne u njega nekoliko ginea. on. koji su mi morali. Va a blagorodna du a na'ode i sve svoje nagra denije u svojej vro denoj dobroti. neotlo no. koga Vi dvoje falite. koliko mi srce eli.

. da ljubov Va a i prijateljstvo. Ostajem" . poslali ste ih na me u neiskazane ljubovi i prijateljstva preispolnjenom Va em pismu! Ko ne bi pomislio da Vi rez to ni ta drugo niste naumili bili razvje ubediti me da se opet u London povratim? I kromje toga. s dovoljnim knjigama provi en i s vi e tro ka nego mi je do Lajpsika potrebovao. ne samo za razumevati knjige. nari u i se Va serde ni ljubitelj.1788. kakovi su neposti imi puti nebesnogo promisla! Ondi gdi sam se mislio u najve em nedoumjeniju u ivotu mojem na i. ljubimi dru e moj. koje Vi na takovi blagorodni na in k meni pokazujete. kako i svi pro i koje sam imao est u Londonu poznati. ibo pri ina ove godine rez Poloniju u Belu Rusiju. i pro aja. novembra 15. dra aj i moj."Dra aj i gospodine! Vi ste sasvim osobiti lovek! Od koga Vi nau iste. nepoznan u dalekom mestu. [XII] LJUBIMEJ I MOJ! Ovo e biti poslednje pismo o mojim pute estvijam. preljubimi gospodine. Vi ste meni ljubve dostojnej a svojstva srca Va ego dovoljno pokazali. nego i govoriti njim mogao sam. bez novaca. za u initi Va e gineje sasvim pobedonosne. prosim Vas. udariti na ljude s zlatnim oru ijem i iznenada takovo napadenije s ginejama umi ljavati i initi? Je li se ikad ulo da je ko u ovom podmese nom svetu takovom oru iju protivstati vozmogao? Ta Vi dobro znate da su takove strele kadre bile nepobedimoga Agesilaja iz Azije izagnati. Premda i . Uvereni budite. a otuda rez Liflandiju. opominje me da prestanem. U Lajpsiku. jezika ne znaju i. ba odakle po slu aju i sad Vam ovo pismo pi em. Sverh toga jo te. Jezik sam postigao. Iz svega ovoga vidite. Kurlandiju i pro aja u Lajpsik putovanja. tu sam najblagopolu niji bio. ka ite mi. koje. i do em blagopolu no pri koncu junija meseca u Lajpsik. otlo i e se na drugo vreme. Iz Hamburga esti dan po em rez Hanover i Brunsvih.. ne e se nikada iz moje pameti izgladit. Ja u tada sebe za blagopolu nej a na svetu dr ati kad Vam budem mogao delom zasvedo iti da pristojno umem ceniti kakovu pohvalu i nezabveno na svetu proslavljenije takov Va blagorodni ingleski harakter zaslu uje. jo te ne imaju i svoga okon anija. budu i se dosta preteglo.

a od onakova ljubezna oveka poklon odre i se primiti. Meseca septemvra do u trgovci otuda. ako ne verujete. On znam da ima. i tro ak do Be a ± natrpa se koje s im do dvesta forinti. hodao sam po najlep i gradovi u Saksoniji: Drezdi. Nemedleno otpi em da u ovde ekati dru tva s kojima po i u klov. itajte. ta uzajmio ta poklonio. Po em dakle u Be . Ka u mi da se do Bele Rusije ho e najmanje etrdeset dukata. to mu drago. i. Ovde opet po mojem obi aju po nem lekcije davati. to je nevozmo no. to hvala bogu i u inismo: ja Franciju i Ingliteru blagopolu no obi oh. vide i kako mi moji u enici po teno pla aju. Na svaku ruku misle i. ovo se mora iskati. Kad u Lajpsik do em. ovu sumu. Sednem i napi em pismo. Eiiskoia romanskoga. Ne sumnjam nimalo. vi e od pet stotina nemeckih pre ao sam milja. LJUBIMI I PREDRAGI MOJ GOSPODINE EPISKOPE! to rekosmo. Ovo jo t ako mi dosta ne bude. nadaju i se da e mi na jesen otkud god novca do i. evo Vam ga. Jedno me pla a e: bojim se da mi ih ne pokloni. ako me moja kud silom ne odvu e sudbina. Nevolja je ja a od stida. kad nisam mislio ni pet milja pravom linijom u initi. ni sam ve ne znam ta bi mi se hotelo. i sad Vam pi em iz sred Be a. No premda mi po ti ne . do e mi na um da pi em u Moldaviju i da i tem u zajam od mojega dobroga prijatelja. koje ja nisam imao iz uzroka to. a ja ostanem opet kao i pre bez ni ta. u kojemu gospodin Stratinovi nala e mi od strane generala Zori a da dam na znanje gdi se nahodim. na em pri gospodinu Brajtkopfu jedno pismo iz klova na me. rekao bih kao da sam se za putovanje na ovi svet rodio po tomu to ove iste godine. Altenburgu. I tako otidu ingleske gineje u vetar. i rado u zajam daje otkud zna da e mu se vratiti. ali mi je mu no da ljudi tako dugo ekaju. ali meni bude zaludu ekanje. Ovi sam prvi red u ivotu u te kom dugu bio. da do desetak meseci meni e lasno prete i toliko novaca da se sasvim odu im i ist ostanem. U ovi as bih Vam se mogao zakleti da sam ve naumio primiriti se na jednom mestu. Tipograf ika jo t nisam bio sasvim isplatio. pomislim. neke knjige nemecke nakupovao.meni samom ovi poslednji doga aj sasvim osobiti mi se pokazuje. Cajcu i pro itam.

kad na desno kad na levo. Zapitaju me o em je pismo i komu? A kad uju. ako ne i pre. pak onda nek tr i za njim ko sme. i znaci se. I tako ovo pismo ostane. ali u ovom poslu siromah du nik podoban je bednu bolesniku koji se s jedne na drugu okre e stranu u nade di da e mu to bolje biti. nisam ja sam na svetu. i da sam u ovom poslu pravi otac Mauk. to je potreba o sva em spominjati? To ja i sam dobro znam da mi niko i ne ka e. po nu aliti se na me za to donosim sujetno pope enije a ne ka em njima svoju potrebu. jer me sve svrbi kad desni. i odu im se. oktombra 1785 Ovo pismo napi em u jednu nedelju po ru ku s namjerenijem da ga sutradan na po tu dam. veli mu se. Mu no ete sebi voobraziti kakvo bi mi veliko dobro u inio onaj ko bi mi uzajmio ovoliko novaca da mi se odu iti. i tako dalje. Pi ite kom ovde od Va ih poznatih trgovaca da mi uzajmi od Va e strane etrdeset i dva dukata. jer nikada u ivotu nisam imao ni desetu ast ovoga duga na vratu. a drugi iz Tesalonike Toma Papazoglus. dok umre i ute e. Izvinite moje derznovenije i budite uvereni da ja ovako ne bih molio. kojega nos ne bi tako svrbio da mu vino nije milo bilo. kako e se odu iti kad e opet pod dugom ostati onom koji ti uzajmi? Nek uti. Mo e ko lasno pomisliti da sam ja sad ba kao Omirov vitez od Scile utekao. taj as bi ga i siromah nos za nevolju po eo svrbiti. vi e re i bile bi sasvim izli nje. mo i u se sasvim odu iti. podoban je odve po nesre i priklad. Pak da me dlanovi ne svrbu? udim se to mi ko a s mirom na le i stoji! Odisej zaisto nije se mogao u ve oj smetnji na i kad su mu vetrovi iz me ine utekli. bili kakvi mu drago. Ve Vi sami sad. kad eto ti dva moja u enika do u zvati me da idem s njima u predgradije prohodati se. nego li sam ja sad. samo nek su pravi dukati. Verujte mi. a upao u Harivdu. pokazuju jednaki. to bi pravi sijaset bio! A onda. nego ko misli. sre a da ovek mo e od jednoga uzajmiti za odu iti se drugomu. dragi gospodine. kad levi dlan. No mo e ko do i ovde da mi ovako mudroslovi: dobro. Ostajem". vi e nego bih i sam rad bio. razvje koga vesma ljubim i po itujem. kao da sam svemu Be u du an. Sutradan dadu mi bankocedule od dvesta forinti. pak tada to boga da. a esto bi padalo.. koje kako bi mu na um palo. mo ete pogoditi na to ovo pismo sluti. Oba e ja se zaisto u ovo ne uzdam: ta at ne umrem do deset meseci. I ovo je ve a.. Pravda. ako ti ko to sad uzajmi. da s velikim strahom idem kojekud lekcije davati. ba da se iv posvetim. . sad se ima emu veseliti. to jest da sam se jedva strasti putovanja izbavio i namah zatim u nedug srebroljubija zapao. i pro aja. i sve pogledam. bez sumnjenija ne e godina pro i a ja u vi e nego mi je od potrebe novaca imati. ljubimi moj Leone. Ako moji dlanovi tako pravo poga aju kao popa Mauka nos. Sad zasad ni za to toliko ne marim nego da mi je etrdeset i dva dukata u gotovu novcu. da me ko za vrat ne epa i ne vikne: daj plati to si du an. Jedan je Carigra anin Grigorije Mavrokordatos. UBe u. ni ta manje toliko sam se redi prevario da k tomu ne bih smeo sebi verovati. al' neka mi ka e ko zna: mo e li mi drugoja e biti kad sam se zadu io? Ako mi je ko neprijatelj.ostaje ta bih elio.

ljubeznih i bo ijih ljudi i du a da su oni naumili bili mene prevariti. koje se nikad zaboraviti ne mogu. koje nam tako ljubezno i milostivo daju da. na franceskom i talijanskom jezikam lekcije predajem. A ja sam tako zadovoljan i radostan bio to sam pri njima trapezu imao da." Doka e ona to svojemu suprugu. ljubezni. koliko da im se nisam u ku i ni vode napio. Jo t u jednom pismu ja sam vam napomenuo da je mene gospodin Maksim Kurtovi i u Smirni svoju dobrotu i blagodjejanije pokazao. Ovo je to ja ovde hvalim i proslavljam. sutra je opet gladan i edan. kojega sam k erma nekoliko meseci na talijanskom jeziku lekcije davao. nosi se jelo na trapezu: moram ostati na ru ku. nije jelo i pi e to se ceni i pohvaljuje. Ali ko bi se nadao od ovakovih dobrodjeteljnih. ovo je hrana srca i napitak du e.inja e mi se da nisam iz Be a ni izlazio. koji se tada vozvra tava e iz Carigrada za London. Evo dakle onaj tajni prejestestveni na in melhisedekov i samoga preblagoslovenoga Spasitelja na ega. a ono nek bude kako ja ho u. istoserde ije. kako on tako i blagonaravnej e i svete du e gospo a njegova u velikoj ljubovi i milosti su me imali. to jest nauka za hranu. gledaju i da ja s vozmo nim userdijem i revnostiju polezne lekcije adam njegovim predajem. rodom i du om blagorodna. ru ati. a oni mi onda za svu godinu plate. rez koji hleb i vino vsevi njemu bogu na istu prino ava se ertvu kad se s ljuboviju daje i prima. gospodar Konstantin Dam o. nego na in srde ni. no budu i da sam ja odve scrupoloso (sovjestan). to mo e biti. Mariji i Hristini. s kojim nam dobrodjeteljni ljudi svoj hleb i napitak daju. ako e ne znam kolika i kakova delikatna vku enija i pi a danas ovek u ivati. kao da sam se tu rodio i naumio ivot provesti. No navlastito sad. Sad uprav poznam da mi se svim srcem obed daju. o drugoj pla i za lekcije nek nejma re i. Nije dakle ast i vino to mene ini ovde pisati. i sutradan odgovori mi da se mene radi ve i ru ak ne gotovi. blagorodni i slatki. Ljubimi drug moj. rekao bi kao da nam srce svoje spriop tavaju. Nisu mi hoteli kao pro i na mesec pla ati. kad nisam gdi pozvat. Na idu e leto imao sam neskazanu radost viditi u Be u ljubimoga gospodina Luzinjana. opisati ne mogu kako su mi dobri i ljubezni bili. da se njihova deca i pri ru ku u razgovoru polzuju. dobrota i bo estvena ista ljubov. . Kako se lekcije svr e. Re em jednom esnoj i razumnoj gospo i Kurtovi . Podobne jo t jedan od prvih na ih trgovaca. Opredelimo sat od jedanaest do dvanaest. mole i ju da mi dozvoli u drugi koji sat pre ili posle podne dolaziti i mojim u enicam lekcije davati. kako on tako i esna i dobrodjeteljna supruga njegova gospo a Jelena. ali svaki dan ne. to ja jedva sa svim srcem do ekam. a kad se svr i godina i meni se iznenada nameri put. razvje ako ho ete da svaki dan s vami ru am. ne sat no tri na dan da sam tu predavao lekcije. jo t bi mi se inilo da im dovoljno ne odslu ujem i da im du an ostajem. i onomadna nja jela nimalo nam danas ne poma u. Druge godine zovne me moj predragi gospodar Maksim Kurtovi da i njegovim k erma. niti u glad i e preobratiti. "Svake nedelje kod vas. gledaju i ih. i tako celu ftoru godinu nikada nisam pomislio gdi u ru ati.

Jedan mlad trgovac iz Filipopolja, zovomi Dijamandis, celu mi je godinu pla ao za uroke, kao i pro i, i kvartir pri sebi bez pla e davao. Svi moji u enici, da su mogli u nedri bi me nosili. Po ovomu mo ete suditi kako je meni lepo u onom prekrasnom carstvuju tem gradu. Ja bih pred bogom neblagodaran ovek bio kad ne bih sebe za blagopolu na u ovom ivotu i u sostojaniju u kojem se nahodim vmenjavao. Jedan dobri juno a Bolgarin po eo je plakati kad sam mu kazao lane da u po i, nego da tra i sebi drugog u itelja. I ja sam te ko so alio. No nepreodoljena elja da jo te to za ivota na tampu izdam, sve je pobedila; za to u Be u i lekcije predavati i o ovom delu raditi nije mi mogu e bilo. U klovu ekao sam ravno est meseci tipografa, i kako sam sasvim pozno da on nemisli svoju re odr ati, pohitao sam u Lajpsik do i. Moj blagodjetelj general Zori dao mi je za ovo est meseci koliko je obe tao bio za celu godinu, to jest etiri stotine rublji; darovao mi je i jednu lisi inu, to vredi sto rublji. Tu sam rasprodao, za ne potezati breme sa sobom, sve moje knjiga nemecke i franceske, latinske i talijanske, kromje onih ingleskih koje sam na dar u Londonu polu io; nemecke uzeo je general za svoju biblioteku. Ove zime u Lajpsiku, budu i da u tipografiji nije s poslom navale, izdati u do dvadeset i osam tabaka. Jedan dobri gospodin od na ih soplemenika sam svojevoljno i u kolov i ovde pisao mi je da e mi u ovom pretprijatiju pomo i, koje uzdam se da e do voskresenskoga pazara u initi; na kojega nade du polagaju i, obe tao sam se na leto istorije nekih znamenitih ljudi izdati, za predstaviti naciji na ej u primeru slavnih i velikih lica onu istu nauku koju sam u Naravou enijam izja njavao. Ova pomo ako mi do e, ispolni u moje obe tanije; ako li pak ne do e, koje bog vjest kakovim slu ajem mo e se dogoditi, za to poodavno ve ni pisma otuda ne imam, a termin kad je re eno bilo poslati pro ao, na ovi na in protiv namjerenija mojega mora u slagati, ne smeju i upu tati se u dug, na kojega mrzim kako na crnu smert. Ako mi ko za manu pripi e to ortografiju nisam pazio, neka izvoli rasuditi da mi dosad na na em dijalektu s na im slovami gramatike nismo imali. Ja u mojem spisaniju samo sam na na ist izgovor smatrao. veliki i mali, to je meni svejedno bilo, dobro znaju i da Serblji svi, to ih je god, "put" ne izgovaraju "pu ". A izre enija, koje bi zve alo na u nas nejma. No to se ovoga ti e, ako se s vremenom pravila za ovo dadu i ustanove (koje ne sumnjam), onda e se mo i ispravnije pisati; a mene e dobri i razumni ljudi izviniti, znaju i da nikakovo majstorsko delo u svom po etku ne mo e savr eno i sasvim ispravno biti. Za ove posle ho e se stotine godina i vi e rodova ljudi koji jedan za drugim dolaze; ne valja ni oni da do u ovde samo da va u. to mi Vi u Va em poslednjem pismu opominjete da e se gdiko na i koji ili iz prostote svoje ili ( to je gore) iz lukave i prosve teniju razuma elove eskoga sasvim protivne politike pod izvetom revnosti k svetopo itajemim sujeverijam ne e svoga

truda po tediti, i sve to mo e govoriti i tvoriti za vospetiti ili, ako ni ta a ono barem za kasniti op te dobro i polzu, koja bi se rez ova nova spisanija pri initi mogla, to je meni dobro poznato. Ali s druge strane, ovo me te i i obnade dava to sad ve a ast znamenitijih u naciji na oj, kako sve tenstvo tako i mirjani, imaju o i otvorene i ne edu ve ni kroz nao ari, jo t manje kroz tu e o i da gledaju, no sami svojima bogodanim zenicama pronicateljno i skroz smatraju ta je to. Evo nas, dra aj i moj, za ovi red pri koncu mojega putovanja, u kojega opisaniju, kako sam u po etku rekao, hoteo sam proslaviti imena mojih prijatelja i blagodjetelja. Ja im vozdajem kako mogu, a pravedni i milostivi bog vozdati e im kako on mo e. Pritom uzdam se da e ovo jo te poslu iti za vozbuditi bogoljubive i dobra srca ljude u naciji na ej, ako kad vide koga siroma ka i oskudna, kako ta sam i sam bio, koji uprav nauku eli, tra i i k njojzi kao edan jelen k vodnim isto nikom te i, da se ne odreku pomo i mu. Nauke ljubitelj pak mladi , koji uvstvuje u sebi sklonjenije, sposobnost i dar ka u eniju, nek se lasno ne predaje o ajaniju ako se kad u tesnoti na e. Na konac, nek je preporu eno ovo delo svim blagorodnoumnim ob tego dobra elateljem, kad se na e jo t ko da s u enih jezika na na to lepo i polezno prevoditi preduzme, neka ne prenebregu ruku pomo u dati mu, nimalo ne sumnjaju i se da e s vremenom ovo pretprijatije pre esnom op testvu vesma polezno biti. Za to ovo se esto vidi kao sunce: da dok god jedan narod na svojem maternjem jeziku knjiga nejma, prinu den je u tamnosti uma i u varvarstvu le ati i sve na gore preuspevati. Sverh svega i najposle, to sam god govorio i napisao, iz prave ljubovi k dobrodjetelji k elove estvu i k srodnim mojim i govorio sam i pisao. "inest, veli slavni i veliki u nauci Inglez Bako Verulamius, inest ingenio humano motus ljuidam arcanus et tacita inclinatio in amorem aliorum, ljui si non insumatur in unum vel paucos naturaliter se diffundit in plures. Jest u jestestvu elove eskom dvi enije neko tajno i mu e e sklonjenije k ljubovi drugih, koja, ako se ne uprazni u jednoga ili u male, prirodno izlijava se na mnoge." Ljube i te, ljubimi moj, i estitaju i ti novi god, prebivam sav tvoj. U Lajpsiku, januarija 1,1789, Dositej Obradovi

R

NIK

U redakciji ure Gavele pr uzet je iz Sabranih d la Dosit ja Obradovi a, Prosv ta, 1961. akatist, m.- vrsta crkvene pesme aki - kao, kao da Alsacija, . - Elsas altar, m. - oltar, otar alfavit, m. - bukvica, azbuka, alfabet, abeceda duhovni - crkvena knjiga alfa, vita, gama, delta, epsilon - alfa, beta, gama, delta, epsilon (gr ka slova) alumnist, m. - u enik u "op te itiju" (koji u koli, zajedno s drugima, ima stan i hranu), pitomac anatema, . - prokletstvo aramija, m. - razbojnik, pustahija arenda, . - zakup, najam arhitekton - neimar, zidar

baba, . - otac bankocedula, . - nov anica, banknota barkaruol, m. - la ar, veslar

be islenokratno .asnej i. .dobrotvor. .nekorisnost besporeda an . . dobre volje blagouhanije. . blagostanje blagohotan . s. . serde nej i. na injeni i prid vi: bla enej i.miris .dobrotvorka blagonaravije. pre esnej i. s.izbranej i. . s. s. prilika blagodejanije. .bi e. . dobar blagosostojanstvo. sover enej i. .sve tenej i. ivot blagovremenstvo. . nevolja bez. -nica. .beda. m. . . s. ljubeznej i. ljubimej i. vnutrenjej i.uvstviteljnej iva.elateljnej i.neumesno bespoleznost.dobro instvo blagodetelj.mnogo puta biskot.po elateljnej i. dostojnej i. .platno bezmesno .zgodno vreme. s.pitomost blagonaravnej i .imu nost.smerna lika blagopolu an . prijatnej i.bedstvovanije.dobro udan. .krasnej i. blagoobrazan .sre an. . s. m. . nastavkom -ej i (um sto s pr dmetkom naj).najpitomiji Ovako su. .vernej i. sposobnej i. iskusnej i.neuredan be islen . . . .dvopek bitije. verhovnej i.bezbrojan.neporo nej i. . prostranej i. m. .

m.smeran.vi e breg.venecijanski.vidljiv. s.obala Brunskvih.blago estije. .jelo . s. potonji (obi no u slo enim re ima) u vavek . m. milosr e blago in . veoma vest (Bog ) . najglavniji vesma .-pobo nost. . s.znanje veksel. mleta ki verhovnej i . .budu i. koji se vidi vku enije.preterivanje. s. preuveli avanje venetski .Braun vajg budu ti . .crkvena knjiga ve t.uvar (nadzornik) odela ve era duhovna .zna vestiarije.menica. m. . .vrlo. . blagost.uvek ve estvo. . smiren bolj e .pogled vidim .vrhovni. nov ana uputnica velere ije. . m.stvar vzajmni .uzajamni vzor. m. .

zami ljanje svoje veli ine vkus. doveka vodvoravati se . ra ati se vozve tavati . .val. talas volnovati se .naknaditi vozmo an .zamisliti. .vo veki . izazivati se. . s. objavljivati vozvoditi .kolebati se.braniti vozbu davati .pogledajte volna.oholost.zami ljati.podi i. kretati se.u vo vek' veka . pripisivati.javljati.izgled.baviti se. .buditi. uzimati to za to vnimanije. mili vozbranjavati . pomisliti ne to to nije u istinu .dragi.uvek. buniti se vozotvetstvovati .mogu an vozmu tavati se . talasati se voobraziti . . uzdignuti vozmezditi .podizati.pa nja vo (u slo enim re ima) .vra ati (zajam). uzvoditi vozdavati . oblik visokoumije.vid.uzodgovarati vozradovati se . m. odu ivati se vozdvignuti . m. . stanovati vo ljubljeni .obradovati se vozrite (od vozzreti) .vo veki vekov .ukus vmenjavati .mu iti se. s.

. .spre iti vospoju (od vospeti .primanje vra ba.naoru an vo svoja .biti od tete. kodljiv vremeni . kodljiv vrediti . uvek vsekone an .dubok . s.ure en vru iteljan . .ku i.svagda. vazda.ulazak gazeta.razumljivo vro den . . doma vospetiti . .se anje.neprijateljstvo.italijanski novac ginea.zapevati) . uspomena vosprijatije. . . krajnji vsuje .uzalud vhod.engleski novac (21 iling) glubok .poslednji.vooru en .tetan.privremen vrazumiteljno . koditi vredovit .s preporukom vsegda . s.tetan. vra da vredan . . .opeva u vospominanije. .

. devi anstvo dejanije. lepo raspolo enje do d.grkljan. otuda i dobrodeteljni dobrohotan . delo dejstviteljno . s.da d.predomi ljanje.zemlja. .naklonost. pokret dvi im . . godi te gortan. m.zaista. s.divlja tvo di putati se . drskost divja estvo. imanje daskal m. . upravnik ku e . . .pokretan.devoja tvo.god.sumnjati devstvo. . . (apostolska dejanija) . s. . sumnja dvojiti .Gr ka gre ljika . stvarno derznovenije. dobre volje dobrohotstvo.prepirati se dobrodetelj. s.sitan novac grunt m.posao.godina. s.kretanje.doma in. m.dr nost. . velika sloboda. . . grlo Grecija . pokretljiv dvojeumije. .dobar. -vrlina. m. . krepost.du ina domostrojitelj. . s. . ki a dolgota. .u itelj dvi enije s. .

m.luda. s .drveta drznoven . s . .rajski el ijski .du an dostoinstvo. s. jeretik esap. drzak. . m..dono enije. najmiliji drevesa.otpadnik (od vere)...ivot (obi no svetih otaca) itelj.dvanaest. o tar itije. potvaranje dostodol an .stanovnik zagroziti se ..ra un esto .vrlo slobodan.. veliki in duzina. tuce durak.dostojanstvo. dr an edemski . poklisarski eretikos.drzostan .najdra i.poslani ki.zadocnjenje.vera zako njenije (zakosnnie).zgroziti se zadovlesostvoren . s ..estok.zadovoljen zakon. smeo. zaka njenje .dostava. m. m.trajati dra aj i . m. budala durati . s.

. s.zemljak.najve i orden (odli je) u paniji i Austriji zlopolu ije.izvoditi. grdoban zdje .zaklju avati .njih ibo . . odgovor izdihanije. kraj zapletka.zavr etak. m. suditi zaklju en .opravdanje. s . iznimka . m.. odgovarati se. . dodan zaklju enije.biti iguman idra. . s. m. sunarodnik zlak. .braniti.nesre a. s.stavljen u to..gadan. izdisaj izjatije.po injati zgadan .. tititi za injavati . izvinovljenije. s.izuzetak.zvani i .zaplet za ti tavati . .jer igumanisati .morska ivotinja idriotski ..ovde zemaljac.dah.trava zlatno runo .izgovor izvinovljavati se . zla sre a zovomi.idrijski izvet.pravdati se.

s. izobra en .mladi kabala..pri a kalabaluk.hitnja.Engleska inogda . s .najve tiji ispe tren .. zauzeti se i u initi da bude to ito ta. hitrost ih e .slika imenije.imanje Inglitera.njihov i ezajem . s.ispad. sva a kazanije. .koji se gubi. m..mno ina. . i ezava javno . .izraditi. .kalabrijski . izobra enije. galama. pogre ka ishodatajstvovati .izlivati izobraziti .. .naslikan.mladost.ponekad isklju avati . s.izlijavati .. .jasno jestestvo.izuzimati iskusnej i . omladina juno a. s .podmuklo neprijateljstvo. . navala kalavritski . razdor.priroda junost.naslikati.i aran istupljenije.

m.. m.. ka kolegium. kole ium. m. m.stan kelijski . .popovska kapa kanave. . hri ..crkvene knjige kamilavka.to pripada eliji (manastirskoj) klasa... razred knjigono nji .kola kolonel.ra un . m.zamak. m. m.kalpagd ija. s..k.. m. tvr avica katalog. .jorgand ija kapelan.ticati se kastel. m. . m.majstor koji pravi kape (kalpake) kamarada. pomo nik parohov karisime ..kola s op te itijem (pansionat) kolesa. .sve tenik. .najdra i.drugar kamen veri . .bo njak kanon.) kapamad ija.red.. s ..spisak kvartir. .pukovnik konat.po tanski ko . najmiliji kasati se .crkveni zakon kanonik. m.najstariji sve tenik (u zapad.

puta. m.stajati (o ceni) krajcara.. ve nik.).. namera... svr etak. brod.. .trgova ki lavirintovidni. na konac . knez. smer.koliko.s ostrva Krfa kost.putnik na la i korespondent.dopisnik. sem. m. m. m. tako i: krasnoli an..nov i .lepa izgleda. u vrednosti (u Obradovi evo doba) 4 pare krasnovidni . . kola i korabalj.Krez kromje .osim. grof konfeti (mn.trgovac kupe eski . a. mnogo puta kra ani ..krasan. poverenik. izuzev kupac .la a.hrana ko tovati .najposle konzilijar. m. odbornik konrektor. o . m. najstariji u itelj do upravnika kont.savetnik. m.ja ina. koliko mnogo krat . m. m. krasnonaravan krat . m. agent Korf...vlastelin.saupravnik.. snaga Kris. m.kao lavirint ..poslastice.konac. .Krf korfiotski . van.. lep krepost.kraj. korabljenik.

mesto u Albaniji libo (koji.zaista. vrlo ljubazan ljubeznik.pun ljubavi.kontumac lehkoumije. .sluga. m.lupa. s. .odmah magister. m. . kakav) . m. . m. udaranje ljubvepolni .interes lokaj.ali ma.crkvena knjiga lazaret.lakomislenost Lepa ita (lepa ita) . m.podgra e temi varsko ma . liker lihva. na ma .god likvor. . m. .lavsaik.u itelj majde . . . s.koji je prema nama i kome smo mi ljubazni ljubiti se . . lakej lupnja.istinoljublje maala. pravo! major -ve i malodu ije. . -ca .. pla ljivost .mah. mala. . .dopadati se ljuboistinost .slabost (duhov-na).slatka rakija. .

. doba) 17 nov i a. zapiska mesecoslov. . m. m. mirjanin. . magistar.premetanje.koji se mnogo talasa mnogoobrazni. medi eski . oko 35 para (?) master. o . . . . . m. m. a.u itelj.margarit.manastir koji pripada drugom (ve em) manastiru.crkvena knjiga (kalendar) metavica. .ovek setne (turobne) naravi memorijal. . mirski. u vrednosti (u Obrad. m. .majstor. o . . svetski misal.spomenica.prelaz (stanje) du e po smrti ovekovoj mnimi. manastirsko imanje me ter.crkvena knjiga marja . .5 km po kilom.(geografska) 7. milja. s. . .mnogostru an . .manji mir.lekar (le nik).svetovnjak. m. a. m. gospodin mastiha.tobo nji.misao mister m. m. .medenih re i melanholikus. m.svet. a. o . m. (morska) oko 2 km minor . a.lekarski medoto an . .novac. m. . .gospodin mitarstvo. .. o . prividni mnogovolnujemi. .svetovnjak (ne sve tenik).vrsta rakije medik. vika metoh.

. a. .Moskovljanin.mno ina mol anije. Rus mudarstvovati. m.ratna la a navalica. o . o . a. najmarljiviji nakazanije.nazna enje.odve . . .okretati koga (po svojoj volji) kao vojnika na ve banju (egzerciru) nava (od linije). a. boginje lepih umetnosti (naro ito pesni tva) mu trati . mu anje mona eski. .treba naznamenovanije.muze.Nauplija natgledati . s.osu ivati. nauman .utanje. nakanjen. e . . naro ito naj . s. m.navaljivanje (da se to brzo uradi) Navpleon. . a. suvi e.naj ustriji. mudrosloviti . . . . kazniti nakana. kazna.osuda. .kome ili emu se ko nada nadle i . nakazivati . .morejski Moskovitis. namena naipa e .duhovni ki. kalu erski mor.mudrovati (gde i kako nije dopu teno) muse. o . o nameran.osobito.pomor moraitski.mno estvo. . a.nadgldati.namera. . ba ("naj po udi") najrevniviji. m. s. . pogledati nadejemi. s.

mn. l.nebrojen.nakanjivati . . m. o .bolest ne enat. stare ina na alstvo.vrhovni. . uputiti. . o . na alnik. nalog napajavati . a.napajati napastej (stari oblik 2.priroda naturalni. o .nezaboravljen nei islim.nazvan nasla denije. a.naredba.sada nji natura. a.neznalica.preduzimati.na elnik.po eti neve a. na elo (?) na alni. . . a. nedoumica nedug. m. o . od toga i: nastaviteljnica. s.napasti naricati (nari em) .naslada.neznanje nevozmo no . smerati nalo enije.pou iti. nastavljenije nastoja ti. .nazivati.prvenstvo na eti . s. neve estvo .nemogu no nedoumenije. .ne enjen ne e li . u ivanje nastaviti .po etak. o . a.nego li nezabven. glavni. .) . o . . neizbrojan . . nare en. s. e .sumnja. s. s.prirodni na alo. a. a. . prvi.

nela an nemo t . zno .istinit.balsamom opremati obastati .ni ega nog (stari oblik genitiva mn. m. mla i ninje . no .nekoristan neponjatno .nepojmljivo.ostati. nejasno neusipno .nemo . . potreban obalsamljavati .neugodno. a. o . kakovi) koji god.neradan neudob . s .(koji.nered neradiv.nekamo li . a. bilo koji ni nji. me utim. o . zna.nogu nu dan.a kamoli.neumorno ne ajan.ali. e . no . negoli nelo an. a. na. na. slabost nepolezan.neophodan.neo ekivan ne astije. pri svem tom obed duhovni .crkvena knjiga . ipak. opstati oba e .donji.nesre a nibud .) . toli.sada ni esa . nerazumljivo neporedak.

. s.koriti. odredba o idavati .lice. .stan. ode a odreda .odre en. o .obe tanije.vrhovni (glavni) knez od-o odejanije. zajedni ki . s.o ekivati ozlobiti -u initi zlo (kome) oktav.navika obitali te.olak ati obli avati .odrediti. s.osmina (format knjige od osam listova u tabaku) okupacija. m. m.) uvreda obiknovenje. initi plemenitim oblek ati . boravi te obi avati .navikavati oblagoro avati . uraditi opredeliti .odelo.obe anje.ulju ivati. a. . . m.zanimanje Omirov vitez .(ikav.prilika op tedru eski. izgled. .prekor obraz.Odisej opit. . opredeljen . . nameniti.pretvoriti obrknez.drugarski. obli enije . iskustvo opraviti -izvr iti. .namena. s. . . s. obe tati se obida. . slika.ogled. utvr en opstojateljstvo. . na in obratiti . m. tako i: obe tati. .

.odgovoriti otvratiteljni. dru tvo ortodoks .rastu iti.opipljivo oskorbiti . m. o . .zajednica. otok ota nik. m.spomen.odgovor. s. pouka ospital.ostrvo. poguban pamet. . s. . . s.sme enje osnovanije. uvrediti osmejavanje.bolnica ostanoviti se . a. .pravoveran osijati . op tina.ostrica (morska ivotinja). dosadan otli ije.oktopod.initi) .osnova. .tu iti se paguban. m. . s.zaustaviti se ostregavati se .obasjati osjazateljno .otac .odlikovanje. .ivotni svetih otaca. paterik otvet. odli je otpu taje i . ostriga ostrov. .odvratan. m. m. . bna.uvati se ostrija. otve tati .pokvariti to je u injeno o u davati se .tetan. hobotnica (morska ivotinja) o initi (od.op testvo. po ast. uspomena papa. bno .osloba a ohtapod. . . . .

s. zaplena poar iti .paraklisara. m. a. . vredan. . ponajvi e) biva.ispri ati. . paso patenta.putnik pasaporat.gro plenenije. m.potro iti. m.Patras patron. . . o . baroka.otimanje. s. bna.zapovedi! povjem .najve i dar manastiru (ovde) pasa ir. odustati Parnas. . .okaniti se. u initi ara (hara ). . pjastar. . na. . m. pripovedam poglaviti. tro ak povedati .putni list. bno . perika parusija. peruka.vlasulja. podobije.koji ve inom (mahom.mla i crkvenjak parasiti se . no . . kazivati poveli (od poveleti) . potvr enje Patmo. .isto tako . sedi e muzama (pesni tvu) paruka. m.kazujem.sli nost podobne .Patmos Patra. . .pevanje pijastar. . prete an podvi an. . .povelja. . s. m. nalik.sli an.za titinik. . brani (svetac) penije. napredan podoban.pokretan.planina (u Gr koj).

koga (ili to) najvi e elimo pozor. .spominjan pone e .koristiti (se) Polonija.pi e (pun ) ponjatan. povoljan posredje . s. . po em ponirljiv. .miran pokrov. tna. jno .dobiti.pa nja pokojan.poslu an pospe an. m. briga porcolana.porculan posilati . no . posrediti pota titi se . podmukli pon . o .po elateljnej i.potajan.krov polza. a.podesan.staranje.jer. o .pojmljiv. tno . . m. jna. e . m. . .posred.pismo. razumljiv pope enije. a.korist polzovati (i se) . poslanica poslu ljiv. na. primiti pominajem. .slati poslanije. . m.Poljska polustav. . a. .potruditi se. o . a.crkvena knjiga polu iti . s. . postarati se . .

. zamisliti.napomena preduzeti . . .istina.nagovarati. poglavar preduvedomiti .me e.pokazati.predstavnik.napredovati . zakalu eriti se po erpao . istina! zaista prebivati . pokrajina predika.pouka u crkvi predislovije. granica.osvojiti.po tovati po ti . savetovati pohu avati . po tovalac po itovati .pocrpao po itajemi. s. za po tovanje. umalo ne pravda. a. .prethodni predel. . predstavljenije.predrasuda.unapred javiti (izvestiti). . stanovati prebiti (prebudem) .probaviti previ i (previknuti) . o . o . m. napomena predstatelj. zastupnik.po tovani. s.baviti se.gotovo. preduvedomljenije. .pou tavati . od iste su osnove i re i: po itatelj. . ovladati preduspevati .predgovor predrasu denije. s. . m. zabluda predstaviti . a.predlog. s .kuditi pocrniti se .obu i se u crno. m.privi i predvariteljni.

nagovoriti. a.napred staviti pretpo ivati . .obe en .naj asniji pre uvstvovati . m. uveni prestaviti se .pre a nji prezviter.predragi prepitavati . s. otuda i prela ten i prela tenije preljubimi. a.sve tenik preizrjadni. s.nadmo nost priespolnjen. o . a. o . . a. . .izvrstan. inovnik sa sudskom vla u prelastiti . m.preduze e pre esnej i. m. unapred ose ati preuhi tren. a.slutiti. korist prive en. osobiti preimu testvo.prevariti.dobitak. a.smrt pretpolo iti . a. o . otuda i prepitanije prepjatstvije.lukav pribitak. . a.umreti. pretpostavljati pretprijatije. e . a.hraniti. o . e .prepun prejestestven. o . o .veliki crkv.zavodljiv prelat.vi e ceniti. . a. o -natprirodan prelasni. s. prestavljenije.prepreka presloviti.slavni. s.pre nji. . o .

do ljak pri estvije. o . .jelo. dogodov tina prili an. o .opaziti priugotovljen.koji ( emu i kome) li i prili estvovati . na. . m.doga ati se.prinu en.deo slu be (u ist. . o .priznanje prismotriti . a.podmiren. a. do ivljaj. provizija proka en. m.knjiga kratkih ivotopisa svetih otaca .dolikovati prime anije. . s.prido lica. . bra nenica pripetstvije. .napomena principski. m. snabdeven provizion. . . o . a.uzrok. s. . . s. m. de avati se priklju enije.poglavarski prinu den . interes.priklad. . m. no . a. m. crkvi) pri ina. . .oblasni upravitelj provi en.primer priklju avati se .dobit. s.gubav prolog.spremljen pri asna. primoran pripas. otud i pri initi pri elac. .dolazak proveditor. doga aj.prepreka pripoznanstvo. s.

ta ka. m.ro enje (Hristovo). ostali pro ed i.beseda. o . svojski zauzet za to revnost. . van. . provi enje prosve tavati -prosve ivati. razma razlu enije. ustrina redut.ostalo. govornik ro destvo. narediti rastiti se . a.osim. . . . m. e .promisao.razlika razve . s.razdeliti. e . prosvetljivati prosve ten. m. otuda i prosve tenije proskomidija. s.ovek vrlo marljiv. s. . pro i.rtvena molitva (deo slu be bo je) protosin el.ploditi se revnitelj.besednik.pro li punkt. govor ritmajstor. .konji ki kapetan ritor. .zabava (bal) s maskama re . Bo i . .vrhovni sin el (duhovni ki in. m.drugi.pri ati raspolo iti . a. . re enica razanstvije. . m. i . .rastanak raskazivati .prosve en. . a. m. . m. manji od Arhimandrita) pro aja . . .promisal.marljivost.

semo.gradina. . mleta ki dukat sad. . . m. vrt. .svrhu svet. rosijski.ovamo Serbov (oblik genitiva mn.prima i se. m.sedi te.ru pa (novac). .krin sem.sepija (morska ivotinja) sire .Rusija. m.mesto u Albaniji svetotatstvo.Rosija. o . o . s. "ova re " skloniti se . m. prestonica sekret. . s.Srba Serbos. m. .to jest. s. od iste osnove i svideteljstven svojstveno .egoizam satrap.oblasni upravitelj (u Persiji) sverh. . . . pri i . . .ruski ruspija. .upravno sedali te.svedok.milostinja kalu erima o zadu nicama samoljubije. sjemo . a.) . . . ba ta salandar.posve ivati se Sveti etrdeset . videlo svetiti se . . m.kra a svetih stvari svidetelj.svetlost. m.Srbin sipa.tajna selni (cvet) .

s.prijatan za slu anje sla aj i. s.aliti skoro . .sladost. sintaksa smatrati . otuda i slovesnost slo enije (mira). . m.obzir. s. beseda. .to dalje dolazi.dakle.stvorenje (sveta). . .razumni.re . nastavak: posledica sledovateljno .veoma obazriv. . . slast slatkosli an. pa ljiv skudost. . navoditi koga na zlo .trag sledovanje. .gledati smiliti se .smutnja. oskudica slado a. s. pogled smu tavati se .najsla i sled. e .zavaditi.sklonjenije. sastav.nema tina.sklonost. . naklonost skorbiti .brzo scrupoloso (skrupolozo) . prema tom sledstvije. . buna sobesedovati .razgovarati sobla njivati . s. s.posledica slovo. o . a. na no . jezik slovesni.zbunjivati se smu tenije.dopasti se smotrenije. . s. a.

ostava soop titi . se .avanje spatarije. dar spospe an.u initi koga podobnim za to. m..dr ati.biti iz ega sastavljen sostrastije.dostaviti. sau estvovati sover eno . .drug pri sedenju sostojati se . priklju iti starost. . s. s. odr. s. . s. . m. m. s.biti bole iv. . na.staranje.uvanje.podobnost. aliti. upotrebiti. udostojiti. s.uvar (nadzornik) oru ja spodobiti . . no . . .odgovaranje (uzajamno) sosedatelj. simpatija sohranjenije. potpuno soder avati .soboleznovati .osobita naklonost. . .pristati sokrovi te. briga . .izdr avanje sodru estvo. spodobiti se udostojiti se sposob. .soboleznovati soizvoliti .povoljan spriop titi . s.dru tvo so alovati v.dostaviti sootvetstvovanije.sasvim.na in sposopstvije.izdr avati se soder anije.

.uporan. . . uriti se terzija.Trst .starosta.gostoljublje stroptiv. a. . . . . ritual tresavica.tampa tipograf.kroja jedne vrste ohanog odela (mu kog i enskog).tuma enje tokmo (ne) . trgova ka knjiga ra una tip. m. .gradski na elnik stoje i .bave i se stranoljubije. m.kula trakter.spisak.(ne) samo toprv .. .hitati. neposlu an sumnjavati . . o . . s. terziluk . m.tek.tampar tolkovanije. s. m..sumnjati tartana. m. m.rok tefter.mala la a (na Sredozemnom moru) ta titi se . .terzijski zanat termin.crkvena knjiga. . m. upravo sad toronj. gostionica trebnik.tampar tipograf ik. . m.groznica Trijeste. . m.

zadovoljiti udru avati .ugodnost. a.milina umovenije. o . . ubo tvo uvi! . uga anje ugotovati . . s.pritisak. . prite njen. s. besposlen .ugodno. s. odvojen.u av i umi ljavati . . a. a.smi ljati umiljenije.siroma tvo.pobe i ubo estvo.spremiti udob .hri anin isto noga obreda sjedinjen sa zapadnom crkvom unka.tripoliski ube i . gnje iti udru en.umivanje. o .tripolicki.dokolan. pritiskivati. o . a.plesti se. potla en udru enije. s. humka unljiv.udubljivati (i se).tla iti. . pranje unijat.usamljen. . . .bre uljak. s. ulaziti duboko ugodije. prignje en. m. o . od sveta ule i (od ulez(av) i) .pritisnut. utrpavati se uglubljavati (i se) .jao! uvoziti se . jaram ujedinjen. lako udovoljstvovati .

. kad to skrive formula. o .da ica (lenjir) na vrhu spljo tena i iroka. ludak urodiv. s.name tati se upravljajem.pismena zapovest.usrdnost. . . grdoba. virga). . fini ferman.basna fain. kojim su u starim kolama tukli u enike. m.upravljan upra njavati se .uredba uti iti . m.opa ati upaziti . . podgra e temi varsko fabula . m. .u initi se sli nim upodobljavati se . s. m. kojom su u starim kolama udarali decu (za kakvu pogre ku) po dlanovima (packe) Filipopolj. .izreka.ovde. lekcija.nasla ivati se ustanovljenije. .palica ili snopi tankoga pru a. o . dobra volja usla davati se .opaziti upodobiti se . . .uti ati se.upa ivati . a. . obrazac . otud i utoljavati se fabrika. m.ne an.ve bati se urob.nakaza.zadatak. ljubav. . a. o . a.lud urok.Plovdiv firgaz (od lat.uti ati utoliti se . as userdije. povelja ferula. .

kefalonijski ado. . s.forteca. o .dete.vladarski. .deli .lukavstvo holmi . edo. adom (3. .deo. s.bre uljak. m. . sre a (zla).tvr avica fortuna. . a.ekanje.drugi po redu ftornik.unekoliko.poljubiti ceremonisanje. . Hormovitac (Hormovica).Hio anin. . m. . . name tenje cesarica. . od asti . .deci. estica .drugi dan u sedmici. a. . mn. p. tako su postale i slo ene re i: adoljubiv i adorodije ajanije.crkvena knjiga u kojoj su molitve raspore ene po asovima. .sudbina. asti slova . humi Hormovit. s. .snebivanje. nevolja ftori (vtori). . s ostrva Hiosa hirotonisati -rukopolo iti. a. m. . horologium ast. . e . koji caruje celovati .) .naplata. zapopiti hitrost.ovek iz Hormova carstvuju ti. m. utornik hak. m. . .carica cefalonitski. o .vrste govora (u gramatici) astica. o ekivanje aslovac. nagrada Hiotac (Hioci) . .

ega. . ast. . asnost. tako i slo ene: elovekoljubac. koji pripada izmi (rascepu). . o .ove ni (humani) erpe . m.izbaviti . a.ega god esni. .zbog.astan. ljudski reda.broj lovek.itanje at .natprirodan rezmerni.osvestiti se. . sno . tako i lovekov love eski. esa libo . po tovanje.prekomeran. s.po ta. tako i pore enje: esniji. a.kako treba islo. ljna.elovek. preteran uvstviteljan. o .astan. tj.ose anje. ljno . eda izmatik. m. o . vanredni rezjestestven.ove anski. o . a.ose ati. o . do i k sebi uvstvovati . drugom hri anskom obredu kapulati . otuda i uvstvovanije tenije. a. do i u uvstvo . o rez . a.valjda. esnost.otpadnik. a. s. . otuda i: redni. po ten. . o . m. estitost inovno .osetljiv uvstvo. . a. sna.ovek. elovekoljubni. esnej i est. . po. estan. s. .red (kojim sve tenici slu e u crkvi). pomo u rezvi ajni.osobiti. .crpe (od crpsti) esa .ovek.

s.hodati. s.sre an .u tanje astije. astljiv .sre a. etati se tudirati . u iti u enje. . .razmi ljati.pacirati .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->