Windows XP ns srpskom Autori Vlada avi i Dejan Ristanovi Recenzent Dr Jelica Proti Izdava PC Press, Beograd Glavni i odgovorni

urednik Dejan Ristanovi Redakciski kolegijum Vesna Jeremi- arknajev, Dejan Ristanovi i Zoran ivoti DTP Vojislav Simi Redaktor Danica Radeka Marketing Bojana Bojani i Sanja Ivkovi Plasman Nened Veljkovi Predplata Maja Joki i Ivana Radojkovi Adresa Redakcije Dositejeva 51/I, Beograd Tel. 011/187-742,181-526 Faks 011/3032-226 E-mail: pc@press.co.yu Web:www.pcpress.co.yu tampa Publikum, Beograd Na osnovu Miljenja Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije br 413-00-10962001-01 od 28.avgusta 2001. Godine, asopis ''PC' je oslobodjen poreza na promet,kao publi Kacija od posebnog interesa za nauku. Copyright@ PC Prss,novembar 2003.

Sadraj
Windows XP Hardver.. Softver Operativni system... Aplikacije ta je to Windows ? Osnovni pojmovi Datoteke.. Fascikle Preice.. Ikone Prozori. Meniji.. Dugmad Upotreba mia I tastature Mi Pokaziva.. Klik-klik Obelezavanje objekata.. Akcije sa objektima Tastatura Rad u Windows-u Radna povrina Grafiki elementi Ponovo prozori... Rad sa vie prozora Prozori-deca.. Radni prostor prozora Kontekstni meniji... Trake sa alatima. Statusna traka. Take za pomeranje. Dijalozi I njihovi elementi Dugme. Kontrole za izbor opcija. Hijerarhijski organizovane liste.. Ostale kontrole.. Pomo I podrka Pomo u dijalozima. Upotreba Explorer-a Upoznajte Explorer-a 2

Dugme Start I meni Start. Startovanje programa. Kraj rada Polje za obavetavanje.. Objekti Explorer-a Datoteke Fascikle Prikaz sadraja fassciklle. Diskovi Rad sa disketama.. Hijerarhija objekata u Explorer-a Moji dokumenti.. Moj raunar... Korpa za otpatke Istraivanje. Rad sa objektima.. Kreiranje novog objkta. Kopiranje I premetanje .. Kopiranje preko ostave Istovremen rad sa vie datoteka.. Brisanje. Promena naziva Svojstva objekata sistemske fascicle Pretraivanje Traenje datoteka. Rad sa programima Startovanje programa Greke u programima Nasilno zatvaranje programa.. Dodatni programi Belenica (Notepad) Unos I izmene teksta.. Kretanje po tekstu. Selekcija teksta. Jo neke mogunosti Belenice.. Pisanka (WordPad) Rad sa datotekema Formatiranje teksta. Pretraivanje I zamene teksta. tampanje Bojanka (Paint) Ostali programi Kalkulator.Mapa znakova (Character Map). Hiperterminal

Windows Movie Maker.. Igre.. Razmena podataka Ostava Formati podataka u ostavi .. OLE-ugradnja objekata OLE tehnika.. Koruenje interneta.. ta je to internet? Podeavanje parametara Web I e majl podeavalja.. Internet I njegovi servisi Adresiranje na internetu Pravila ponaanja na Intern Sigurnosna pritanja .. Korienje Iinternet Explorer-a Odakle da ponete .. Prijem I slanje elektronske pote Windows Messenger Prijavljivanje na MSN mreu Lista kontakata . Tekstualne poruke . Konferencije .. Multimedija Windows I multimedija .. Osnivne funkcije Medija Plauer-a Muziki kompakt diskovi Kopiranje muzikih kompakt-diskova .. Video diskovi Organizacija multimedijalnog sadraja . Vizuelni I zvuni efekti . tampanje Instalacija lokalnog tampaa . Istalacija mrenog tampaa Korienje tampaa Podeavanje tampaa tampanje bez tampaa .. Rad u mrei Istalacija mrenih komponenti Organizacija Windows mree . Mrene veze .. Konfigurisanje mrenih parametara Deljene dadoterke I tampai . Raunar sa vie korisnika Deljenje datoteka na istom raunaru .

Dodavanje I uklanjanje programa Udaljeni pristup . Tok instalacije .. Uklanjanje programa Podeavanje Windows-a Radna povrina Pozadinska slika Traka zadatka Podeavanje menija Start Meni,, Svi programi Prilagoavanje funcionisanja fascikli Teme. . Ostali parameti prikaza uvar ekrana Prilagodjavanje radne povrine .. Parametri slike Kontrolna tabla Datum I vreme Odravanje sistema Rad sa diskom Pospremanje diska .. Pravljenje rezervnih kopija Defragmentacija .. Provera ispravnosti dadoteka . Zatita virusa .. Antivirusni programi .. Zatitni zid .. Auriranje Windovs-a Window-s Update A: Instalacija I aktivacija Tok instalacije .. Aktivacija Windows-a Lokalizacija .. Oporavak Windows-a B : licenciranje softvera Programi licenciranja softvera Ko prodaje softver? OEM softver . OLP ugovori Osiguranje softvera . OSL ugovori 5

Sitna slova .. Za starije raunare Softver na serverima .

WINDOWS XP
Upotreba raunara oduvek zahtevala odreeni stepen poznavanja engleskog jezika trebalo je upoznati znaajan broj engleskih rei koje se koriste kod izdavanja komandi raunaru, ali razumeti poruke koje raunar u raznim fazama kada ispisuje. (Ne) poznavanje engleskog jezika za mnoge je bio dodatni razlog straha od raunara, jer su poetnici esto nalazili na velike prepreke samo zato to ne razumeju problem koji je precizno opisan u poruci koju su dobili. Uvaavajui potrebe korisnika da komuniciraju sa raunarom na svom jeziku, Mikrosoft je, kroz pooces lokalizacije, prilagodio svoj softer raznim jezicima. Meu kojima se odnedavno nalazi i srpski-u junu 2003. godine predsatljena je lokalizacija Windiws-a XP za srpski jezik, u irinoj i latininoj varijanti.Oekuje se da e u narednom periodu biti lokalizovan i vaan poslovni paket Mikrosoft Office. Lokalizacija za srpski jezik obavljena je znatno posle lokalizacija za razne druge jezike, to znai da je u Srbiji i Crnoj Gori komunikacija sa raunarom dugo tekla na engleskom jeziku, to je uslovilo razvoj svojevrsnog argona zasnovanog na engleskim reima. Taj kombinovani jezik korien je i u kompletnoj domaoj raunarskoj literaturi, koja je obavljanjem lokalizovanog softera zastarela-kompjuterski profesionalci e verovatno i ubudue koristiti argon na koji su navikli, ali je za poetnika veoma neprijatno da u literaturi ita jedne izraze a na ekranu vidi druge. Zato smo pripremili ovu knjigu koja je u potpunosti prilagoena lokalizovanom softveru. Knjiga poinje od osnovnih stvari, opisa vaeg raunara i njegovih komponenti a onda prelezi na rad sa raunarom, svakodnevne poslove, pristup Internetu i priladoavanje sistema vaim potrebama. Videete da je korienje lokalizovanog softvera

jednostavno, a rad sa raunarom efikasnije i sigurniji. Krajnji rezultat je vea produktivnost u poslu kojima se bavite . Prijatno korienje Windows-a na srpskom jeziku!

HARDVER
Hardver (engl.hardwer) je u prevodu gvodjurija dakle sve ono to vidite kada pomerate va PC. Obino ga delimo na sam raunar i periferijsku opremu ;raunar je ono to se nalazi u kutiji koja stoji na vaem stolu ili ispod njega, a periferjsku opremu ine uredjaji povezani kablovima sa kuitem:tastatura, mi, monitor,tampa, skener i sline naprave. Krenuemo redom i ukratko opisati delove od kojih se sastoji raunar. Srce svakog raunara je procesor (esto e te sretati i skraenicu SPU),pametno integrisano kolo (ip) koje obavlja matematike i druge operacije i iji tip esto poistoveujemo sa tipom raunara. Dananje PC raunari uglavnom koriste procesore koji se zovu Pentijum 4 i Athlon, mada se jo uvek dosta koriste stariji procesori, pre svega Pentijum 2 i Pentium 3 te neke njihove slabije verzije kao to su Intel Celeron ili AMD Duron. Osim imena, karakteristika svakog prosesora je frekvencija na kojoj radi, iz koje proilazi brzina raunara. Frekvencija se uglavnom izraava u gigahercima (GHz) aktuelni procesori radi na frekvencijama izmeu 1 i 3 GHz. Via frekvencija oznaava brzi raunar, mada se procena ukupne brzine nemoe zavriti prostim poreenjem frekvencija-raunar koji radi na 2 Gha nije duplo bri od raunara koji radi 1 Gha. Sledea kljuna komponenta raunara je radna memorija koja se esto zove i RAM, to je skraenica od Random Access Memoru ili u prevodu memorija kojoj se moe pristupati na sluajan nain. Taj izraz je pomalo nesreno izabran, poto RAM zapravo oznaava memoriju koju se podaci mogu upisivati i menjati. Raunar moe imati i razne druge vrste memorijaneka od kartica moe na sebi imati sopstvenu (recimo video) memoriju. No, za korisnika je najbitnije da zna procesor smeta programe i podatke sa kojima radi u radnu memoriju. Glavna karakteristika memorije je kapacitet koji se izraava u bajtovima (moete grubo smatrati da je jedan bajt zapravo jedan znak), ali se u praksi obino koriste vee jedinice poput kilobajta (KB), megabajta (MB) i gigabajta (GB). Oekivalo bi se da jedan KB zapravo ima
7

1.024 bajta, jedan megabajt 1.024 kilobajta a jedan gigabajt 1.024 megabajta. Savremeni PC raunar se teko moe zamisliti sa manje od 64 MG memorije, raunari srednje snage imaju izmeu 128 i 256 MB, dok je 512 MB minimum koji raunar treba da poseduje da bi uao u viu klasu ; ima raunara preko gigabajt RAM-a. Za udoban rad sa Windows-om XP treba imati barem 128 MB memorije- ako imate manje,raunar e raditi neprijatno sporo, pa ako imate mogunosti, preporuujemo da nebavite raunar sa barem 256 MB RAM-a. RAM pameti podatke samo dok je raunar ukljuen ;im iskljuite napajanje, programi i podaci iz RAM-a se neverovatno gube. Da bi ralunar ipak mogao da pamti programe i podatke i dak je iskljuen koriste se diskovi. Diskovi najee rade na principu magnetnih zapisa slino magnetofonima, mada se umesto traka koriste ploe, koje rotiraju i iznad kojih se nalaze pokretne glave koje itaju i upisivaju podatke. U samom raunaru je obavezno ugradjen tvrdi disk (esto se koristi i termin hard disk, ili prosto disk) koji se sastoje od vie glava i ploa koje rotiraju vrlo velikom brzinom; sve je to upakovano u hermetiki zatvorenu kutiju. Diskovi primaju veliku koliine podataka, kojima se veoma brzo pristupa, a vei disk obezbeuje udobniji rad. Diskovi sa savremenih PC-jeva imaju izmeu 20 i 160 GB, stim to raunar moe da ima vie diskova. Diskete se sastoje od ploice izgradjene od magnetnog materijala koja je ugradjena u zatitnno plastino kuite. Za razliku od diska koji je zatvoren u kuite vaeg PC-ja, disketa se moe izvaditi iz uredjaja u kome se nalazi glava za itanje i pisanje, stun pto na disketuz najee staje svega 1.44 MG podataka. Zbog malog kapaciteta i problematine pouzdanosti diskete se sve manje koriste- zamenili su ih tvz. Zip diskovi na ije diskete staje 100-250 MB podataka kao i uredjaj sa takozvanom Flash memorijom koji se raunarom povezuje preko USB interfejsa o kome e biti rei neto kasnije. Osim magnetnih postoje i optiki diskovi kao i ICD-ROM odnosno DVD-ROM itai, koji koriste iste kompakt-diskove kao muziki odnosno video- uredjaj. Tradicionalni CD i DVD diskovi se snimaju u fabrici, posle ega ih moete samo itati, ali su u irokoj upotrebi i diskovi koje moete sami snimati, jednom ili vie puta na CD obino staje oko 700 MB a na DVS oko 4.7 GB gigabajta. Za upis podataka na ove medije potreban je CD ili DVD pisa, koji je fiziki slian CD/DVD itau, ali je sloeniji pa samim tim i skuplji od njega. Ipak CD pisa, je uobiajena konponenta savremenog raunara jer

omoguava skladitenje velike koliine podataka i bezbedno uvanje tih informacija, kao i njihovo prenoenje na neki drugi raunar. Procesor, memorija i diskovi su najvaniji delovi raunara, ali da bi oni mogli zajedno da rade potrebno je neto to e ih povezati u celinu. To neto se zove matina ploa (engl.motherboard). Matina ploa sadri podnoija u koja se ubadaju procesor i memorija, a zatim se kablovima povezuju diskovi. Osim podnoija i konektora, matina ploa sadri i elektroniku koja omoguava saradnju svih konponenata, kao i dodavanje nekih drugih. Najvanija od tih drugih komponenata je grafika kartica, iji je zadatak da prenese na ekran sve to raunar eli da prikkae . Glavne karakteristike grafikih kartica su maksimalna rezonacija odnosno broj taaka (tzv. piksela) po horizontali i vertikali koja moe da prikae, vei broj taaka daje bolju sliku. Osim rezolucije, vaan je i broj boja koje mogu da se prikau, maksimalan broj boja je vaan za koliinu memorije koju grafika karta ima ugradjenu na sebisavremena grafika karta ne bi smela da ima od 32 MB video memorije. Karakteristike krafikih karti su i brzina i kvalitet ispisa, kao i 3D podataka, odnosno skup funkcija koje ubrzavaju prikaz slike u programima koji simuliraju trodimenzionalni svet. Grafika kartica sama po sebi ne vredi puno ukoliko nema ekran na kome bi ispisala sliku-potreban vam je, dakle, kvalitetan monotor. Glavna karakteristika monitora je dijagonala ekrana, koja se po pravilu meri u inima. Nekada su se najee sretli moniitori sa dijagonalom ekrana od 14 ina- pad cena i poboljanje kvaliteta su uinili da se danas monitor sa diijagonalom ekrana od 15 ina smatra za apsolutni minimum. Zahtevniji korisnici uglavnom nabavljaju ekrane sa dijagonalama od 17 do 19 ina, dok vee ekrane uglavnom koriste profesionalci koji se bave vizuelno orijentisanim poslovima (priprema za tampu,dizajn,modelovanje,video-montaa). Dijagonala realne slike je esto manja od deklarisane, poto oroizvvoai, iz marketinkih razloga, na kutiji piu dijagonalu katodne cevi, a ne vidljivog dela ekrana. U poslovnim okruenjima sve ee se koriste takozvani TFT monitori, koji su znatno tanji pa zauzimaju mnogo manje prostora na radnom stolu, dok je slika na njima otra i stabilna, pa ne zamara oi tokom dugotrajnog rada, naalast, cene TFT monitora i dalje su prilino visoke. Pomenimo i konponente koje nisu neophodne za svki tip posla. Poeemo od zvanine kartice, koja raunaru omoguava da svira i peva, odnosno
9

reproduktuje zvukove i muziku. Koristei zvunu karticu, moete pretvoriri raunaar u deo muzikog stuba. Multimedijalni programi i igre nemaju mnogo smisla bez zvuka, pa e vam ova komponenta pre ili kasnije zatrebati. Modem slui za povezivanje sa drugim raunarima telefonske linije. Modem vam je neophodan ukoliko elite pristup Internetu preko obine tefonske linije, a veina modema moe da radi i kao faks-uredjaj. Ukoliko imate mogunost za uvodjenje ISDN terminal-adapter ISDN linija i modem omoguavaju do dva i po puta vee brzine u odnosu na klasine telefonske linije i modeme. Mrena kartica (adapter) je veoma vana u poslovnom okruenju, poto omoguava povezivanje raunara u firmi i mreiu, kako bi delili resurse. U poslednje vreme su sve popularnije adapteri za bezine veze, koje obezbeuju brzu komunikaciju bez potrebe da se povlae kablovi. tampa omoguava da tekstove i slike iz ralunara prenesete na papir. U zavisnosti od nalina na koji to rade, tampai se dele na matrine, inkjet i laserske. Matrini tapii rade tako to udaraju iglicama, preko trake sa mastilom, slino pisaoj maini. Poto iglice predstavljaju take a ne slova, pomou matrinih tampaa se mogu tampati i slike. Otisak im je prilino lo, jeftini su i koriste se esto. Sledea vrsta su inkjet tampai, koji bacaju na papir kapljice mastila, pa prema tome eto mogu da tampaju u boji. Imaju jako dobar otisak, ali su kertidi (patrone) sa mastilom kratkotrajni i skupi, a tampa relatovno spora. tampai su veoma popularni, naroito u kunim uslovima. Laserski tampai daju najbolji otisak i racionalno se koriste troe toner koji moe biti skup, ali uz jednu kasetu tonera mete otampati vie hiljada strana. Ovi tampai su najskuplji, pogotovo ako vam je potrebna tampa u boji, pa se najee koriste u firmama, gde se svakodnevno ispisuje veliki broj stranica. Skener radi obrnutu stvar od tampaa pomou njega, fotografija ili tekst sa papira se prenose u raunarski oblik i to kao slika. Ukoliko elite da od slike dobijete tekst koji moete dalje obradjivati,protustiete je kroz neki od programa za optiko prepoznavanje teksta (tzv.OCR). U poslednjih nekoliko godina postali su popularni i dodaci koji raunaru daju osobine TV prijemnika, pa i video-rekordera, kao i Web kamere, koje mogu da se koriste za pretvaranje vaeg raunara u Internet video-telefon.

10

Dve komponente smo namerno ostavili za kraj to su vai glavni saveznici u radu sa raunarom, mi i tastatura. Njima emo se detaljno baviti u narednom poglavlju.

SOFT VER
Sam za sebe, hardver redstavlja tek gomilu gvodjurije, snagu i upotrebljivost daje mu softver. Re softver (engl. Software) oznaava sve ono to objanjava hardveru kako da uradi ono to se od njega oekuje, dakle pre svega programe. Programi su skupovi naredbi koje raunar izvrava da bi obavio odredjeni posao. U zavisnosti od prirode posla, programi se obino dele na sistemske i aplikativne (koje esto nazivamo aplekacijama). Razlika medju njima je to su sistemski programi orijentisni ka radu samog raunara, dok aplikativni programi omoguuju njegove praktine primene. Na primer, Windows XP je operativni sistem (sistemski program), a Micrasoft Word je aplikacija koja u svom radu koristi uslugu Windovs-a.

OPERATIVNI SISTEM
Najvaniji sistemski program svakog raunara je operativni sistem, zapravo skup raunara koji kontroliu hadver raunara, starajui se da on funkcionie na precizno odredjen nain. Posmatrn kao celina, operativni sistem je pre svega posrednik izmedju hadvera raunara i ostaluh programa koji e se izvravati na njemu. Zbog toga je uloga operativnog sistema od presudne vanosti za funkcionisanje raunara. U optem sluaju vai pravilo da moniji operativni sistem, odnosno onaj koji nudi vee mogunosti, najee znai i kvalitetnije programe. Da bi operativni sistem znao da iskoristi pojedinane komponente raunara, potreban je jo jedan sloj izmedju njega i hardvera. To su vani sistemski programi koje nazivamo drajverima. Svaki model periferijskih uredjaja radi na razliit nain pa je, da bi operativni sistem znao kako da radi sa njema potrebno da za svaki od njih bude ugradjen, odnosno instaliran, odgovarajui drajver. Neke konponente raunara su standarizovane, pa su za njih drajveri moraju posebno instalirati. Jedan od glavnih specijaliteta
11

Windows-a XP je u tome to on u najveem broju sluajeva omoguava instaliranje drajvera. Tokom razvoja raubnara, operativni sistem su dobili jo jednu ulogu, moda vaniju od ove prve, oni su preuzeli komunikaciju izmedju raunara i korisnika. Nain na koji se ova komunikacija obavlja predstavlja tzv. Korisniki interfejs. Nekada se rad sa raunarom obavljao tako to se korisnik kucao komande koje je raunar izvravao. Ovakav nain rada zahtevao je predznanje korisnika i pamenje velikog broja komandi i njihovih varijanti, koje nisu uvek bile ni jednostavne za razumevanje pa ni logine. Zbog toga je upotreba raunara bila srazmerno teka, naroito ljudima kojima raunari nisu osnovna profesija. Vremenom je razvijen koncept grafikih korisnika interfejsa odnosno GUI-ja (od engleskog izraza graphical user interface). GUI je omoguio da se sa raunarom komunicira preko slika, a operativni sistemi koji ceo rad sa korisnikom baziraju na korienje grafikog interfejsa, nazivaju se grafiki-orijentisani operativni sistem.Microsoft Windows XP je upravo takav operativni sistem.

APLIKACIJE
Ve smo rekli da su aplikacije zapravo programi koji omoguavaju praktinu primenu raunara. Postoje razne kategorije aplikacija i one se primenjuju u vrlo irokom polju ljudskih delatnosti. Raunari su se uvukli u svoje poslove sa kojim a se ljudi bave, da je vrlo teko pronai profesiju u kojim kompjuter ne moe da pomogne oveku ili da ga potpuno odmeni. Neki od najpoznatijih tipova aplikacija bave se obradom teksta, poslovnim proraunima, bazama podataka, pripreme materijala za tampu, obradu fotografija i raunskih slika, kompjuterskom animacijom, irokim spektrom naunih i inenjerskih primena. Tu su, naravno, i jo amplikaciije iz domena zabave, igre, i multimedija...

T A J E TO W I N D O W S ?
Windows je najpopularniji operativni sistem za PC raunare. I ako je za PC raunare napisano vie operativnih sistema, procenjuje se da preko 90 posto vlasnika PC-ja u svetu koristi neku od varijanti operativnog sistema Windovs.
12

Windovs XP je najnovija,trenutno aktuelana verzija ovog opertivnog sistema. Windovs XP je grafiki-orijentisan operativni sistem koji nudi istovremeni rad vie programa (engl.nmultitasking), razmenu podataka izmedju njih, multimediju, internet, brzo i lako povezivanje u raunske mree, komunikacija, rad sa faksovima,tampanje, upotrebu fondova i mnoge druge stvari. Sve ove osobine Windovs-a detaljno emo prikazati u narednim poglavljima . Windows XP nenudi samo pokretanje programa i organizaciju podataka korienjem grafikog odruenja, va omoguava da programi koji rade sa njim koriste iste grafike elemente. Time je obezbedjen jedinstven izgled programa pa programi koji rade pod Windows-om izgledaju slino. To znai da kada se naviknete na izgled Windows-a i logiku rada sistema i njihovih programa, moi e te da se snadjete sa svakim novim Windovs programom. Windows XP se prodaje u dve verzije: Home i Professional. Verzija Home je, kako joj i ime kae, namenjena pre svega kunim pripremama. To znai da je ona prvenstveno namenjena samostalnim raunarima koji nisu u mrei,il su povezani sa jo jednim ili dva druga raunara kui. Osim toga, orijentacija na kune korisnike znai da je ova verzija pripremljena za multimediju i igre. Windows XP Home je naslednik Windovs-a 95,98 i Me ( Millenijum Edition ). Windovs XP Home Professional je operativni sistem za poslovne korisnike pre svega oni iji su raunari povezani u lokalnu mreu neke firme. On sadri dodatne funkcije koje obezbedjuju podrku za vee raunarske mree, kao i druge tehnologije koje su potrebne za poslovnu primenu raunara. Mikrosoft Windovs XP Professional je naslednik operativnih sistema Miktosoft Windows NT i Mikrosoft Windows 2000.

OSNOVNI POJMOVI
13

Datoteke
ak iako ste poetnik u svetu raunara, verovatno ste uli za pojmove kao to su fajl ili dadoteka, to su dve kljune stvari koje se odnose na istu stvar. Datoteka (engl.file) je neka vrsta kutije u koju raunar smeta informacije sa kojom radi. U jednu dadoteku raunar moe da smesti bilo ta: programe, neke podatke od znalaja za sam sistem, dokumente koje ste sami kreirali, dobili od prijatelja i slino. Dve osnovne karakteristike dadoteka su ime i tip-svaka dadoteka mora da ima svoje ime. Nekada PC raunari bili na loem glasu zato to su imena dadoteka marala da budu vrlo kratka svega 8 slova. Dananji PC raunari koji rade pod Windows-om XP mogu da imaju vrlo dugaka i opisna imena, do 250 znakova. Druga vana karakteristika je tip dadoteke; na osnovu njega, raunar zna da li je u pitanju program ili su to podaci, kao i kom programu podaci pripadaju, odnosno koji program ume da radi sa njima. Razliiti programi na razliite naine smetaju podatke sa kojima rade, a taj naim organizacije podataka nazivamo format dadoteke. Neki programi smetaju podatke u obliku obinog teksta, pa su tako organizovane dadoteke kaemo da su u tekstualnom formatu. Sve ostale dadoteke, bilo da su programi ili podaci organizovani na neki poseban nain, nazivamo binarnim dadotekama.

Fascikle
Poto dadoteka ima mnogo, one se moraju nekako organiozovati-kada bi sve bile na jednom mestu, nebi ste se lako snali. Zbog toga se dadoteke obino organizuju smetanjem u razne fascikle (engl.folder; esto ete sresti i termin direktorijum). Obino se u jednu fasciklu smetaju grupe dadoteka koje imaju neto zajedniko. Dadoteke koje pripadaju jednom programu su obino smetene u zajedniku fasciklu, dokumenti koje sami kreirate e imati zasebnu fasciklu itd. Svaka fascikla moe da sadri i druge fascikle-ako u fascikli za tekstove ima mnogo dadoteka, moete u njoj napraviti nekoliko podfascikli i da rasporedite dadoteke u njih. Naprimer,u jednu fasciklu moemo smestiti pisma u drugu poslovne izvetaje itd.

14

Kad smo opisivali hadver, rekli smo da se podaci, odnosno dadoteke i fascikle, smetaju na diskove. Svaki disk ima svoji glavnu fasciklu ( struni termin za ovo je inae koreni direktorijum, eng.root) iz koga se granaju druge fascikle, koje opet imaju svoje podfascikle. Zbog razgranatosti, ovakva organizacija naziva se stablom direktorijuma (directory tree). Slina hierarhija se, kasnije emo videti, koristi i u nekim drugim sluajevima.

Preice
Preice (eng.shortcut) su posebna vrsta dadoteka, ija jedina uloga da pokau putanju do neke druge dadoteke ili fascikle na disku,odnosno do nekog drugog objekta u sistemu. Prepoznaete ih po maloj strelici u donjem levom uglu u donjem delu ikone. Jedan od primera njihove upotrebe je startovanje programa: bilo bi naporno da svaki put kada elite da pokrenete neki program morate da prodjete kroz nekoliko fascikli da bi ste pronali dadoteku sa programom. Umesto toga, dovoljno je da na neko zgodno mesto postavite preicu do programa zatim svaki put kada elite da pokrenete program, aktivirate preicu.

IKONE
Tri osnovna grafika elementa W indows-a su ikone, prozori i memiji. Ikone su sliice koje oznalavaju svaki od objekata. Pod objektom podrazumevamo gotovo sve ono to postoji u sistemu: svaka dadoteka je objekat za sebe, svaka fascikla takodje, svaki disk, tampa... Objekti istog tipa imaju iste ikone pa je fascikla uvek oznaena adekvatnom sliicom, svaki disk u sistemu je predstavljen sliicom diska, tampa slikom tampaa. Kod dadoteka situacija je malo drugaija. Kod njih izgled ikone zavisi od tipa: dadoteke sa programima su obino oznaene sliicom koja treba da podseti na namenu programa, dadoteke sa podacima su oznaene ikomom programa kome pripadaju. Naprimer, svi Microsoft Word dokumenti koji imaju ekstenziju DOC, te e samim tim sve dadoteke sa tom espenzijom biti oznaeni istom ikonom. I neke fascikle koje imaju posebnu ulogu mogu biti predstavljene ikonama koje su drugaije od standardnih i koje treba da ukau na tu posebnu namenu. Recimo, Microsoft Windows ima specifinu fasciklu

15

koja sadri podatke o tampaima koji su prikljueni na raunar-naravno, ta fascikla ima odgovarajuu ikonu koja na sebi ima nacrtan mali tampa.

PROZORI
Prozor je pravougani prostor na ekranu u kom se izvravaju programi ili se prikazuju neki podaci. Prozori su osnova Windows-a, koji je po njim i dobio ime. U jednom trenutku, na ekranu moete imati veliki broj prozora i oni se mogu medjusobno preklapati. Prozore moete promeniti ili menjati im veliinu. Svaki startovani Windows program odmah dobija svoj prozor, a neki programi otvaraju i vie prozora. U sledeim poglavljima emo posebnu panju posvetiti operacijama sa prozorima.

MENIJI
Svaki program ima pojedine opcije i komande koje moe da izvri u nekom trenutku. Da bi korisnik znao ta od toga ima na raspolkaganju, Windows nudi posebne liste raspoloivih komandi i opcija koji se zovu meniji. Zahvaljujui menijima, ne morate da kucate i pamtite komande i naine njihove upotrebe. Zbog toga, meniji ine utotrebu Windows programa lakom i efikasnijom. Meniji su obino sastavni deo prozora Windows-a i prateih programa, mogu imati horizontalan i vertikalan poloaj, u okviru jednog menija moe se pojaviti i nekoliko drugih, kod kojih svaki moe imati i svoje podmenije. Meniji se mogu pojaviti i na raznim drugim mestima.

DUGMAD
Vaan grafiki element Windows-a su i dugmad (engl.button, esto ete sresti i izraz taster). To su male pravougaone zone koje se obino nalaze u okviru prozora programa, prikazane su tako da odaju trodimenzionalan utisak kao da su ispupene u odnosu na ostatk ekrana. Zovu se dugme, mogu se pritisnuti kada do njih miem dovedete pokaziva i pritisnete dugme koje postoji na miu. Vie o dugmadima emo govoriti u sledeem poglavlju, ali ipak pre toga pogledajte donji levi ugao ekrana Windows-.a, na mestu na kome pie start.To je dugme, i to veoma vano, jer se njime otvara meni start koji ete esto koristiti u radu sa Windows.om.

16

Upotreba mia I tastature

Na sledei korak je detaljnije upoznavanje sa grafikim elementima Mikrasofr Windovs-a, kao i sa njihovim izgledom,funcijom, nalinonm i svhom upotrebe. Da sve te lepe sliice ne bi bile samo ukras na ekranu, treba i da znamo i kako se njima upravlj, a za upravljanje su zadueni mi i tastature MI Windows mi je brlo simpatina naprava pomou koje saoptavate i njegovim programima ta elite da uradite.On sa donje strane ponekad ima kuglicu ili senzor ako je u pritanju tzv,optiki mi, dok su sa gornje strane dva ili tri dugmeta koji mogu da se pritisnu. Kuglica i senzor slue da raunaru saopte da vi pomerate mia, dok dugmii saoptavaju raunaru daelite da izvedete neku akciju. Mievi esto imaju i toki koji omoguava pomeranje sadraja ekrana. Mievi se proizvode u raznim varijantema i oblicima. Potrebno je malo vebe da bi ste ovladali miem-on omoguava nekoliko vanih zahvata koji treba da vam uu u prste. Dobro vladanje miem je vano jer je na njegovoj upotrebi zasnovani najvei dao vae komunikacije sa Windows-om. POKAZIVA Osnovna radnja sa miem je pomeranje-tako se pomera pokaziva na ekranu, koji se ponekad zove kurzor. Pokaziva gotovo uvek ima oblik strlice i pomou njega se biraju objekti ili pozicije na ekranu.On je svojevrsni putokaz koji ukazuje na to da li je va kompjuter trenutno zauzet, da li u datom momentu moete da obavite neku radnju kao to je recimo promena veliine prozora, da li je radnja koju pokuavate da obavite nemogua i slino. Vano je da nauite da precizbno pomerate pokaziva, jer je njegovo precizno pomeranje od vitelnog znaaja da bi Windows shvato ta elite da uradi za vas.

17

Pomeranje pokazivaa na ekranu je ekvivalentno pomeranju mia po stolu: u svim smerovima pokaziva prati pokrete mia ( gore-dole, levo-desno,ukoso). Smerovi kretanja se obino odredjuju u odnosu na osnovu osu mia-uglavnom smer gore predstavlja smer kabla kojim je mii povezan sa raunarom. Ova definicija je pomalo zastarela jer neki mievi nemaju kabl nego su spojeni sa raunarom beinom vezom. Za takve sluajeve je preciznije rei da je gornja strana mia ona na kojoj su dugmii. Brzina kretanja pokazivaa zavisi od brzoine kretanja mia. U kakvom e odnosu oni biti, zavisi od podeavanja. Ukoliko vam je kretanje mia prebrzo ili presporo, to moe podesiti, o emu e biti vie rei u kasnijim poglavljima. KLIK KLI K Pre nego to se upustite u rad sa Windows-om, treba da savladate jo dve vane radnje sa miom: potiskivanje njegovih dugmadi i podvlaenje. Potiskivanje dugmeta na miu se esto naziva kliktanjem, zbog zvuka koji tasteri na miu isputajuprilikom pritiska . Pritiskanje je jednostavno-obino ete pomerati miadok nepostavite pokaziva na objekt koji elite da obeleite, a zatim pritisnite dugme mia i brzo ga otpustiti (kada ujete klik). Da li ete pritisnuti levo ili desno dugme zavisi od toga ta elite da uradite, poto ova dva dugmeta imaju jasno razdvojene funmkcije. Iskusni korisnici raunara esto koriste termine levi klik i desni klik koji oznaavaju pritisak na levo ili desno dugme mia. Vano je znati da u Windows-ulevo dugme mia primarno, a desno pomono. Ukoliko ste levoruki Windows onda e vam omomguiti da prilagodite rad sa miem svojim potrebama- u tom sluaju desno dugme postaje primarno, a levo pomono. Mogu se nabaviti i posebni tipovi mieva namenjeni livorukim ljudima. Termini levi klik i desni klik koje smo malo pre pomenuli su bazirani na navikama desnoruke veine, pa vodite rauna o tome. Neto tee akcija je dvostruki klik (double click). Ova akcija zahteva malo vabe: Potrebno je da dugme na miu pritisnete dovoljno brzo kako bi raunar pritisak shvatio kao dvostruki klik a ne kao dva uzastopna obina klika. Dvostruki klik esto nazivamo dvoklik (zato to je krae za pisanje a i za izgovor), pa ako vam neko kae (naprimer mi u ovoj knjizi) da nam neki objekat dvokliknete, to znai da treba dva puta brzo da kliknete ne njega. Za razliku od obinog klika, kod Windows-a dvoklik ima smisla samo sa levim dugmetom mia. Povlaenje mia je zahvat koji poetnicima u baratanju miem zadaje najvie problema. Re je o tome da pritisnete dugme na miu drite ga pritisnutim i
18

istovremeno pomerate mia do take do koje elite i tek onda pustitie dugme. Za razliku od dvoklika, ova akcija je podjednako koristi i sa levim i sa desnim dugmetom na miu. Kao i kod obinog klika, povlaenje sa priotisnutim levim dugmetom i povlaenje sa pritisnutim desnim dugmetom imaju bitno razliite funkcije koje emo razjasniti kada za to dodje vreme. OBELEAVAN JE OBJEKATA Poto smo upoznali sve vetine koje su potrebne u radu sa miem, vreme je da objasnimo emu one zapravo slue. Jendu svrhu-pomeranje pokazivaa na ekranu ve smo objasnili. Evo nekih upotreba mia koja se esto javljaju u radu sa Mikrosoft Windows-om XP i njegovim programima. esto ete biti u prilici da izvrite neku operaciju, odaberete objekte na kojima akcija treba da bide izvrena. To odabiranje se zove obeleavanje ili isticanje ( engl. Select,pa se esto koristi i re selekcija). Isticanje ete koristiti za izboj stavki iz menija ili da biste objasnili Mikrosoft Windows-u na koje se objekte odnosi sledea akcija. Ona se vri tako to pokaziva dovedete objekta i zatim kliknete levim dugmetom na miu (setite se,ovu operaciju smo ve nazvali levi klik).Najei nain koji moete obeleiti grupu objekata i povlaenje mia. Kada pomerate pokaziva mia po ekranu, a nedrite pritisnut ni jedan taster, on nema uticaja na objekte preko jojih prelazi. Ali,ako drite pritisnit levi taster i pomerate mia, Windows e istai objekte preko kojih ste preli miem. Postoje tehnike isticanja grupe objekata kod kojih moramo da potraimo pomo i od tastature. Kada iz lista objekata elimo da obeleimo vie njih, moemo pritisnuti taster Ctr na tastaturi i zatim drei ga pritisnutog kliknuti levim tasterom mia na svaki od eljenih objekata. Ukoliko su objekti lepo poredjani, miemo bez mnogo egzibicija sa miem da obeleimo itav obsekt objekata. Kliknemo na prvi, pritisnemo Shift na tastaturi i, dree taster Shift, kliknemo na poslednji objekat koji treba da obeleimo. Tada e Windows istai sve objekte izmedju prvog i poslednjeg. Ovo ume da bude prilino komplikovana operacija, koja zahteva malo vebe, ali kada je savladate, moe vam pomoi da skratite vrame potrebno za obeleavanje. etvrti nain za isticanje objekata iz liste je neto to bismo mogli nazvati kao hvatanje objekata u pravugaonik. Ovaj procces je jedan od najeih i
19

najjednostavnijih,bez obzira kako zvui. Izvodi se tako to miem crtate pravugaonik-pritisnete levi taster, i neputajui da povlaite pokaziva u eljenom pravcu. Primeujete kako se iza pokazivaa pojavljuje providan zasaneni pravouganik. Svi objekti koji se nadju unutar pravougaonika bie istaknuti. Kada obeleite sve to ste eleli, pustite levi taster i objekti e ostati isteaknuti. Ista pravila se koriste i za uklanjanje istivcanje. Ako ne elite da neki objekat dalje bude istaknut, recimo nakon to ste obavili operaciju ili ste ga odabrali grakom, moete ga vratiti u obino stanje na isti nain, recimo kombinacijom Ctrl na tastaturi i klikom na levo dugme mie, a da pri tom neutiete an ostatak istaknutih objekata. AKCIJE SA OBJEKTIMA Jedna od najvanijih operacija sa miom je prevlaenje obeleenih objekata. Ukoliko pred sobom imate jedan ili vie obeleenih objekata, sledee povlaenje mia sa pritisnutim levim tasterom e prouzrakovati njihovo prevlaenje. To znai da e pokaziva mia nositiselektovane objekte sa sobom dok god drite pritisnuto dugme na miu.Tada e se ubeleeni objekti odvojiti od kurzora i pasti na prostor ispod kurzora. Krae reeno, prenosite obeleene objekte na eljeno mesto, kao to biste to uradili rukom. Levi klik predstavlja hvatanje, prevlaenje sa pritisnutim levim klikom je poput prenoenja nekog prenosa, a putanje levog tastera je sputanje objekta na mesto. Kao to smo ve rekli, ovo je jedno od najvanijih operacija u Windows-u i to zato to se pomou nje obavljaju razni poslovi: kopiranje i oremetanje dadoteka i fascikli, pravljenje preica ka vanim programima i podacima, brisanje dadoteka, dovlaenje dokumenata odredjenom programu na obradu i razne druge akcije. Ova tehnika se u originalu zove drag and drob, odnosno u prevodu prevuci i pusti Aktiviranje objekata se izvodi tako to dovedete pokaziva mia na njega i dvokliknete levim tasterom. ta e se tano desiti kad aktivirate objekat, zavisi od njegove prirode. Ukoliko je u pitanju program ili preica do njega, dvoklikom ete ga startovati. Ako je u pitanju dadoteka, Windows e nakon dvoklika pokuati da na osnovu tipa zakljui kom progamu ona pripada i zatim e startovati program i uitati je. Ako je u pitanju fascikla, dobiete pregled njenog sadraja. Desni taster mia daje listu osnovnih komandi koje ima smisla primeniti na istaknutim objektima.Ova lista se zove kontekstni meni; savetujemo vam da takve menije koristite esto, poto rad sa njima uveava efikasnost: odmah dobijete listu komadni koje moete da primenite, a mogunost greke se svodi na minimum. Ove liste komandi se pojavljuju kako u samom Microsft Windows, tako i u mnogim
20

njegovim programima. esto se koriste kada treba izabrati neku od alternativnih akcija koje se mogu izvesti nad istaknutim objektima, a njihovo korienje je uglavnom najbri nain da dodjete do neki opcija. TASTATURA Raunarska tastatura lii na tastaturu pisae maine i oko njene funkcije nema nedoumica ak i kod poetnika. Stvari donekle komplikuje injenica da tastatura raunara sadri neke specijalne tastere koji nepostoje kod pisaih maina. Zato emo ukratko opisati tipinu upotrebu svih bitnih tastera. Prvi je taster Shift, koji postoji i kod pisaih maina, ali esto nosi drugaije ime. Taj taster omoguava kucanje velikih slova: drei Shift, pritisnete taster sa slovom A i na ekranu e se pojaviti veliko A. U donjem redu, levo i desno od razmaknice (na eng. Space bar), su tasteri Ctrl (od Control) i Alt (od Alternative).I ini na naki nakih nain modifikuju fuhciju tastera koji pritiskate zajedno sa Ctrl odnosno Alt tasterom. Razlika je u tome to kada pritisnete Crtl ili Alt zajedno sa jo nekim tasterom, ne dobijate veliko slovo (kao kod Shift) ve izvravate neku funkciju aktivnog programa. Istovremeni pritisak vie tastera esto predstavlja problem za poetike, ali se ovaj postupak brzo uveba. Ako treba da istovremeno pritisnemo Ctrl, Shift i A da bismo pozvali neku funkciju programa, to radimo tako to prvo (bilo kojim redom) pritisnemo Ctrl i Shift a zatim drei ova dva tastera pritisnutim, pritisnemo i otpustimo veliko slovo A. Nakon moemo otpustiti i preostala dva tastera. Novije tastature imaju jop nekoliko tastera izmedju Ctrl i Alt.Ovo su takozvani Windows tasteri, koji omoguavaju bri pristup glavim komandama. Tako taster koji na sebi ima nacrtan stilizovan prozor (logo Windows-a) otvara meni Start. Na drugom tasteru ja necrtana strlica i nekoliko linija; on poziva kontekstne menije koje smo pominjali bavei se desnim tasterom mia. U gornjem delu tastature nalaze se funcijski tasteri koje prepozajete po tome to njihove oznake poinju slovom F i praene su brojevima od 1 do 12. Njihova upotreba varira od programa do programa, jer su oni upravo i namenjeni da preuzmu neke specifine funkcije. Ipak, neka standardizacija postoji: gotovo u svim programima, kao i u samom Windows-u, pritisak na taster F1 poziva sistem za pruanje pomoi u radu koji se naziva help. Taster Estaper u njegovom levom uglu dobio je naziv po engleskoj rei koja u direktnom prevodu znai bei, pa esto ima spasilaku ulogu u sluaju da ste zapoeli neku akciju od koje elite da odustanete. Na desnoj ivici slovnog dela
21

tasteture nalazi se veliki taster sa oznakom Enter,koji na sebi esto ima i sputenu ili izlomljenu strelicu ulevo. Ovaj taster je vrlo vaan-njime zahtevate izvrenje otkucane komande ili potvrdjujete da ste zavrili sa unosom podataka. U programima koji rade sa teksterom, Enter oznaava prelazak u novi red. Desno od slovnog dela tastature nalazi se grupa tastera koja je obino sive boje. U donjem delu su 4 tastera sa strelicama, koji slue za pomeranje pokazivaa na ekranu (i ovaj pokaziva se zove kurzor, kao i pokaziva pozicije mia) u pravcu nacrtane strelice. Ovi tasteri se koriste kod unosa podataka. Primetiete da u gornjed desnom uglu slovnog dela tastature postoji jio jedan taster sa strelicom ulevo. On se naziva Backspace i pomera poziciju kurzora za jedno mesto ulevo, pri emu brie slovo koje se nalazi na toj pozisiji. Za razliku od ovog tastera, obina strelica ulevo nebrie slovo, ve samo pomera kurzor. Iznad strelica se nalazi grupa od 6 tastera sa imenima Insert, Delete, Home, End, PgUp i Pg Down. Oni se koriste kod unosa podataka, pa emo o njima vie govoriti kasnije. Na desnoj strani tastature je grupa tastera koji imaju dvostruku ulogu. Oni obino rade kao tzv. Numerika tastatura, u kojoj su tasteri sa brojevima i najvanijim raunarskim operacijama izdvojeni da bi omoguili lake kucanje. U gornjem levom uglu ovog dela, nalazi se taster Num Lock. Kada je on ukljuen, na ta upozorava upoaljena lampica pred koje takodje pie Num Lock, ovaj deo slui za kucanje brojeva. Kada je Num Lock iskljuen, ovi tasteri rade kao tasteri sa strelicama ili kao Insert, Delete, Home, End, PgUp, PgDown tasteri. Tu je jo jedan taster Enter, dvojnikonog glavnog. Ovo dupliranje funcijapotie otuda to stare tastature nisu imale 9 svih tastera izmedju osnovne i numerike tastature, pa je numerika tastatura morala imati i kontrolu ulogu. Neke su na nju navikli, pa se proizvodjai neusudjuju da tu bilo ta menjaju. Tri tastera koja se nalaze desno od funcijskih zovu su Print Screen, Scroll Lock i Pause-i ini ostaju pre svega iz istorijskih razloga, mada ih neki programi i dalje koriste. Recimo taster Pause gotovo da u svim igrama zaustavlja rad, a Print Screen trenuitnu sliku ekrana smeta na mesto koje se naziva ostava (clipboard), iju emo funkciju opisati u poglavlju koje se bavi razmenom podataka medju programima. Savremene tastature mogu imati i itav niz dodatnih, takozvanih multimedijalnihtastera kojima se pokreu neki esto korieni programi, uspostavlja veza sa Internetom ili obavlja neki drugi koristan posao.

22

RAD U WINDOWSu
Osnovni ekran koji vidite sastoji se od dva dela. Vei deo prostora ini radna povrina Windows-a, a koju esto nazivaju i engleskiom rei desport. Namerno je potencirana slinost sa radnom povrinom stola. U dnu ekrana se nalazi linija koja predstavlja neku vrstu komandne table Windows-a i zove se traka zadataka; esto je u upotrebi i engleski termin taskbar. RADNA POVRINA Kao i kod pravog radnog stola, raunarska radna povrina je mesto na kome se obavljaju svi poslovi, odnosno na koje se izvravaju svi programi. Sa tog espekta, radna povrina predstavlja pozadinu dvih ostalih programa, odnosno njihovih prozora. Opet kao i kod prvog radnog stola, radna povrina Windows-a moe na sebi drati alatke i ostali materijal (u ovom sluaju programe i podatke) koje najee koriste u svakodnevnom radu. Inicijalno, na radnoj povrini se nalazi samo korpa za otpatke u koju smetate dadoteke i fascikle koje vam vie nisu potrebne Ovo je jedini probleematian detalj ua analogiji izmadju radnog stola i raunarske radne povrine teko da ete rei za nekui radni sto da je uredan ako nadjete korpu za otpatke na njemu. Raunaru se ovo moe oprostiti ekran je dvodimenzionalan, pa raunarska korpa za otpatke mora da se nalazi na nekoj radnoj povrini, a ne ispod nje. Traka zadataka se nalazi na dnu ekrana, mada njen poloaj moete i da promenite ako elite. Inicijalno se sastoji od tri dela. Sa leve strane je dugme Start; klikom na njega otvara se Start meni, koji je jedno od glavnih upravljakih mesta Windows-a. Na sredinjem delu trake zadataka naii ete dugmad koja predstavljaju otvorene prozore i programe. Kada kliknete na neko od njih, program kome dugme pripada e izbiti u prvi plan. Trenutno aktivni program ima pritisnuto dugme koje izgleda kao da je malo udubljeno u odnosnu na ostatak trake. U desnom uglu je priruni deo koji se zove polje za obavetavanje (ranihe se koristilo engleski naziv sustray). Tu se nalazi sat i ikone nekih programa, koje moemo da podeavamo ili aktiviramo.

23

GRAFIKI ELEMENTI Kao demonstraciju grafikih elemenata Windows-a koristiemo jednu ikonu koja se inicijalno nalazi na njegovoj radnoj porvini i koja se zove Korpa za otpatke. U narednom poglavlju emo objasniti njenu namenu i nain korienja, za sada je dovoljno da dvokliknete na nju. Kada to uradite, otvorie se prozor pod imaenom Korpa za otpatke (oekivano zar ne)? PO NOVO PROZORI Prilikom startovanja, program najpre otvara svoj prozor. Poto u jednom trenutku na ekranu moe da bude otvoren vei broj prozora, oni se moraju nekako identifikovati. Zbog toga, svaki prozor ima traku naslova (engl.bar), u kojoj stoji ime programa koji se u prozoru izvrava ili naziv dokumenata na kome trenutno radite, naslov Web strane koju trenutno gledate ili neki drugi dorisni podaci. Osim pruanja informacija o imenu i sadraju prozora, traka naslova se koristi i za njegovo pomeranje; njenim prevlaenjem pomerate prozor po ekranu. Da podsetimo, to se radi tako to dovedete pokaziva mia na traku naslova, pritisnete levo dugme mia (u argonu se kae uhvatite traku naslova) i drei ga pritisnutim, pomerate mia po stoli. Kada pustite taster, prozor e biti pomernen na novu poziciju. Svaki prozor ima okvir koji, osim za vizuelno odvajanje od ostatka ekrana i drugih prozora, slui i za promenu dimenzija. Kada dovedete pokaziva mia na neku id ivica prozora, primetiete da je on promenio oblik i postao dvostrana strelica koja pokazuje smer u kome se moe promeniti veliinu prozora. Kada pritisnete levo dugme na miu dok je kurzuor u obliku dvosmerne strelice, ivica kojau se izabrali e se rastezati ili savijati u smeru pomeranja mia. Kada otpustite dugme, prozor e dobiti novi oblik ili veliinu. Uglovi prozora imaju ulogu. Omoguavaju da istovremeno menjate visinu i irinu prozora a dvostrana strlica u koju se pretvorio pokaziva mia sada stoji ukoso kako bi vam pokazala u kom pravcu e se menjati dimenzija prozora. Ne mora svaki prozor da dozvoli promenu dimenzije pa ete primetiti prozore koji ne dozvoljavju da im promenite veliinu. Najee su to kontrolni prozori ija je svrha da vas obaveste o nekoj veoma vanoj stvari ili da postave neko potpitanje. Takvim prozorima najee i nema smisla menjati veliinu jer je sadraj rasporedjen dako da bi promenom veliine sa ekrana moda nestalo neko vano upozorenje ili pitanje.

24

Sledei vaan element prozora su tri dugmeta u gornjem desnom uglu. Dugmeta koja se nalaze sa leeve strane su uvek ista, dok srednje dugme menja izgled u zavisnosti od veliine prozora. Levo dugme (na kome je znak -) uklanja prozor sa ekrana, odnosno pretvara prozor u polje na traci zadataka. Tako prozor koji vam trenutno nije potreban, ali e uskoro ponovo biti, moete privremeno da sklonite sa ekrana; postupak se naziva umanjivanje ili minimizacija prozora. Umanjivanjem prozora niste ga trenutno uklonili, za to slui dugme sa putaom. Umanjeni prozor uvek moete pozvati ponovo tako to ete kliknuti na njegovo dugme na traci zadataka, koje ete prepoznati po tome to ima isto ime kao i prozor. Primetiete da uzastopno kliktanje na ime programa na traci zadataka naizmenino umanjuje prozor i vraa ga u predhodno stanje. Obrnuti proces se zove uveavanje ili maksimizacija prozora i predstavlja promenu njegove veliine tako da on zauzima celu radnu povrinu. Za to slui srednje od tri dugmeta: ako je u njemu nacrtan kvadrati, klik e izazvati uveavanje prozora. Sliica se tada menja u dva preklopljena kvadratia, to znai da e klik vratiti prozor na predhodnu veliinu. I sti efekat podstie i dvoklikom na naslovnu liniju prozora. Krajnje desno dugme, obelewno je slovom X, zatvara prozor. Klikom na njega, izvravanje programa u prozoru se zavrava. Ako se u tom trenutku radili neki posao Windows e vam upozoriti da dokument na kome ste radili nije snimljen i pitati vas da li elite da sauvate dokument pre zatvaranja programa. Zatvaranje prozora nestaje i odgovarajue dugme na traci zadataka. Gornji levi ugao prozora sadri ikonu programa koji se izvrava u tom prozoru, i klikom na tu ikonu dobija se tzv, kontrolni meni prozora. Isti taj meni se za svaki prozor moe dobiti desnim klikom na njegovo dugme na traci zadataka. Ovaj meni sadri komande za upravljanje prozorom. To su zapravo iste procedure koje smo napomenuli, ali grupisane zajedno, to omoguava rad pomou tastature (sam komadi meni se za tastature poziva kombinacijom tastera Alt i razmaknice). Osim umanjivanja, uveavanja prozora i njegovog vraanja na promenu veliine i pozicije prozora ali i njegovo zatvanje. Opcija Zatvori ima i svoj ekvivalent na tastaturi: Alt + F4 zatvara trenutno akutavni prozor. R A D SA V I E P R O Z O R A Windows omoguava istovremeni rad sa vie programa od kojih svaki moe otvoriti jedan illi vie prozora . Prozori na ekranu se najverovatnije medjusobno pokrivaju, a svakako pokrivaju glavnu radnu povrinu. Pre svega, moramo da znamo koji od prozora trenutno reaguje na nae akcije. To je onaj prozor koji je u
25

prvom planu, iznad svih ostalih. On se razlikuje i po boji naslovne linije: ako nisu vrene izmene u izgledu Windows-a, boja aktivnog prozora je plava, dok su svi ostali prozori zaseneni. Pored toga, dugme koje ga oznaava na traci zadataka je prisutno. Najednostavnijji nain da aktivirate prozor (prozori koji nisu u prvom planu se nazivaju neaktivni prozori) je da kliknete na neki njegov deo koji je vidljiv. Ukoliko ni jedan deo prozora koji elite da aktivirate je vidljev, naprimer ako je aktivan prozor maksimalno uvean i zauzima celu radnu povrinu, kliknite na njegovo dugme u traci zadataka. Windows omoguava i promenu aktivnog prozora pomou tastature, kombinacijom Alt + Tab. Kada zarez drei taster Alt stalno pritisnutim, pritiskate taster, Windows vas vodi kroz otvorene prozore. Kada prvi put pritisnete Alt + Tab, Windows vam prikazuje dijalog sa imenom i ikonom sledeeg prozora. Neputajue Alt, nastavite da pritiskate Tab i Windows e vas provesti kroz sve otvorene prozore. Ako nasumice otvarate prozore ili istovremeno startujete veliki broj programa, na ekranu e vrlo brzo nastupiti haos u kome neete moi da se snadjete. Zbog toga se drite pravila da uvek zatvarate prozore i programe sa kojima vie neradite, a one prozore kojima vam nisu potrebni, ali e kasnije moda biti, umanjite i poaljete na traku zadataka. Prozore po ekranu moete razmestiti runo, definiui njihov poloaj i veliinu. Na raspolaganju je i eutomacko rasporedjivanje: ako elite da Windows rasporedi prozore umesto vas, kliknite desnim tasterom na prazan deo trake zadataka i dobiete meni koji sadri potrebne obsije. Nas zanimanju obcije: Sloi prozore kaskandno, sloi prozore naporedno vodoravno, sloni orozore naporedno uspravno i prikai radnu povrinu. Kaskadno slaganje prozora znai da e Windows poredjati sve aktivne prozore jedan iznad drugog, tako da se svakom prozoru vidi traka sa naslovom. Naporedno vodoravno slaganje prozora oznaava da e oni biti horizontallno rasporedjeni jedan do drugog; adekvatno tome naporedno uspravno slaganje znai da e prozori biti sloeni jedan do drugog , ali po vertikalnom rasporedu. Primetiete da ove tri opcije imaju efekta samo na one prozore koji nisu umanjeni; pri automackom rasporedjivanju Windows ne uzima u obzir umanjene prozore. Opciju za prikazivanje radne povrine koristiete kada elite da umanjite sve otvorene prozore. To se najee kada vam je potrebno neka ikona ili fascikla na radnoj povrini. Ako ste neki od gornjih opcija sluajno izveli, a uvek moete ponititi njeno dejstvo ako iz menija izaberete Opozovi koja se pojavljuje tek nakon to obavite neku od ovih operacija.
26

Tokom intezivnijeg rada sa Windows-om primetiete sluajeve kada neki prozori neodgovaraju na komande za automacko rasporedjivanje. To se dogadja kada neki program otvori neki dodatni prozor u kome doekuju potvrdu neke akcije, ili kada prikae poruku o nekom programskom dogadjaju- Ti dodatni prozori obino preuzimaju kontroli nad kompletnom programom koji ih je otvorio, tako da za vreme dok su oni aktivni, njihov osnovni prozor nereaguje ni na kakve akcije. Ovakvi prozori e ostati otvoreni sve dok nedate potvrdu ili eventualno odgovorite na pitanje programu PROZORIDECA Neki programi mogu da otvore vie prozora-tako radi i sam Windows, odnosno njegov program za komunikaciju sa korisnikom koji se zove Eksplorer. Kao i njegova Internet komponenta Internet Eksplorer. Tako radi i poznati programski paket Mikrosoft Office. Neki drugi programi koriste drugaiju organizaciju sa vie prozora. Kad njih glavni prozor sadri druge prozore (struno se zovu prozori deca) u kojima se otvaraju dokumenti odnosno slike. Ova organizacija se naziva MDI (od engleskog terfMultiple Document Inace). Program otvara jedan glavi prozor, u kome se smetaju tzv.prozori-deca. Kod ove organizacije u traci zadataka se pojavljuje samo glavni prozor, pa se samo u njega moe prei korienjem tastera Alt + Tab i Alt + Escape. Svi otali prozori, prozori-deca, kombinacijom tastera Ctrl + Tab ili Ctrl + F6. Po svemu ostalom ovi prozori-deca poseaju na obine Windows prozore imaju sve njihove karakteristike ro ukljuuje tri dugmeta u desnom gornjem uglu rastegljive ivice i rafuru u desnom gornjem uglu mogu se umanjiti i uveeti imaju kontrolni meni u levom gornjem uglu. Razlika u komtrolnom meniju to opcijaa tzv Zatvori (ili pritisak na Ctrl + F4) zatvara samo taj prozor, a ne i itav program. RADNI PROSTOR PROZORA Najvaniji deo prozora svakog programa je radni prostor u kom se obavlja bitan deo posla. Njegov izgled i sadraj zavisi od namene programa-pfascikle Windows-a sadre ikone dadoteka koje su u njima smetene, programi za rad sa tekstom sadre tekst programe za crtanje i obradu slika sadre prostor za crtanje itd. Odma ispod trake naslova su meniji, liste komandi kojima program realizuje neke od svojih mogunosti. Sobzirom na to da su mu komantde esto broje, one se organizuju u grupe. Horizontalni meni koji se nalazi u vrhu prozora se obino sastoji od stavko koje, svaka za sebe, predstavljaju po jednu grupu komadni datu
27

pod menijima. Poglrdajmo meni prozora koji se otvori kada k liknete na ikonu Korpa za otpatke. On ima est stavki: Datoteka, Uredjivanje, Prikaz, Omiljene lokacije, Alaktem Pomo. Klikom na bilo koju od njih otvaraju se pod opcije koje sadre konkretne komande. Ove podacije se zove padajui meniji. Poeemo od menije koji se nalazi ispod stavke Uredjivanje: ukoliko pre otvarana pre otvaranja prozora niste brisali nikakve dadoteke ovaj meni e sadrati stavke koje su ispisane svim sllovima. To znai da su one trenutno neaktivne, odnosno da akcije koje oznaavaju trenutno nemaju smisla. Konkretno, poto je korpa za otpatke trenutno prazna, nemoete nita uiniti sa njenim sadrajem. Sladei je meni Prikaz, koji se sastoji od nekoliko segmenata odvojenoh horizontalnom crtom (tzv. Separator). Prva stavka, Trake sa alatkama, ima strlicu sa desne strane to oznaava da ona sadri podmeni: ako zadrite pokaziva mia na njoj, taj podmeni e se atuomacki otvoriti. Umesto ekanja, mogli bi ste da kliknete na stavku i postigli biste isti efekat.Kod nekih programa, u zavisnosti od njihove sloenosti, ovo ta bilo menija moe da bude prilino razgranato. U ovom podmeniju ete primetiti i neke stavke koje su tiklirane. Takve stavke su prekidai koji mogu biti ukljueni ili iskljueni i njima se nalae (de)aktiviranje nekih opcija. Pogledajte sada grupu stavki sa imenima Sliicame, Naporedno slaganje, Ikone, Spisak i Detalji. Primetiete da jedna od njih uvek ima crnu takicu sa leve strane. Ta takica oznaava da je to grupa stavki koje predstavljaju opcije koje su medjusobno iskljuuju: uvek moe da bude aktivna samo jedna od njih, i pored njenog imena je crna taka. Jedan od torikova koje iskusniji korisnici esto upotrebljavaju je rad sa menijima pri emu se moe posluiti i tastatura. Ako pritisnete taster Alt primetiete da u nazivima stavki osnovnog horizontalnog menija, kao i vertikalnim:padajuim menijima, jedno od slova svakog imena podvueno. To slovo omoguava izbor te stavke pomou tastature. To se radi tako to pritisnete taster Alt a onda, dok je Alt pritisnut pritisne se i izabrano slovo. Pokuajte da pritisnete Alt + D-otvorie se meni Dadoteka, jer je u njegovom nazivu podvueno slovo D. Neke esto koruiene funkcije programa se mogu pozvati direktno sa tastature, kombinacijama tastera Shift, Ctrl i Alt sa funkcijskim ili slovnim tasterima.korienje tih skraenica ubrzava rad. Najlake je pogledati u meni i saznati da li je nekoj komandi dodeljena kombinacija tastera-skraenice su najee navedene sa desne strane imena stavke menija. Kao primer, uzeemo meni Uredjjivanje i u okviru njega stavku izaberi sve videete da pored njenog imena pie Ctrl + A, ro oznaava kombinaciju tastera kojima se moe pozvati ova akcija.

28

Vana karakteristika Windows-a je da meni veine programa imaju slinu strukturu. Stavke koje smo videli kod korpe za otpatke postoje u svim veim programima. Naravno ovo se odnosi na programe koji komuniciraju sa korisnikom na istom jeziku. Nemi Dadoteka (ili File, ako koristite Windows na engleskom) obino sadri opcije programa koje se odnose na rad sa datotekama, meni Uredjivanje (Edt na engleskom) opcije za operacije sa blokovima podataka, meni Prikaz (view na engleskom) iskljuuju razne naine prikaza podataka dok recimo meni Pomo (Help na engleskom) sadri poziv funkcija za pruanje pomoi korisnika. KONTEKSTNI MENIJI Kontekstni meniji se dobijaju desnimklikom na neki objekat. Taj objekat moe biti dadoteka ili fascikla u okviru programa Eksplorer, prazno polje u prozoruk koji oznaava fasciklu, ikona, preica... Mnogi programi koriste ove menije iskljuujui i programe koji idu iz Windows; primera radi, kada kliknete desnim tasterom mie u prazan prostor prozora programa Pisanka (Wordpad), dobijate mogunost da podelite razne opcije. Ime kontekstni meni dolazi od toga to spisak stavki zavisi od trenutnog stanja sistema ili akcije korisnika. Opcoje koje se pojavljuju su upravo one koje odgovaraju izabranom objektu. Na primer, ukoliko kliknete negde na alobodnu zonu radne povrine dobiete meni koji omoguava razne koorisne opcije kao to su uredjivanje poloaja ikona ili kopiranje i premetanje dadoteka. Ukoliko kliknete na traku zadataka , dobiete sasvim druge opcije. Gotovo svako kontrkstni ukljuuje opciju Svojstva (Properties u engleskoj vajrijanti), koja je obino poslednja u nizu. Ova opcija aktivira podravanje svojstava objekta koji ste izabrali. Naravno, svojstva su razliita u zavisnosti od topa objekta pa e vam ova opcija primenjena na dadoteku dati pregled nekih osobina, primenjena na fasciklu drugi, primenjena na ikonu koja predstavlja neki od vitalnih objekata Windows-a trei i slino. Funkcije koje se nalaze u kontekstnim menijima su obino pokrivene i na drugim mestima, te im moete pristupiti iz glavnog menija prozora ili programa. Medjutim, sobzirom na njihovu laku pristupanost (daleko je lake kliknuti desnim tasterom i izabrati ipciju nego je traiti po menijima koji mogu da budu vrlo razgranati), Kontekstni meni predstavljaju jedan od najvanijih elemenata Windows-ove komumikacije sa korisnikom.

29

TR A K E SA ALATKAMA Neke opcije programa se koriste daleko ee od ostalih. Zato Windows koristi trake sa alatkama (engl.toolbar). To su zapravo grupe kontrolnih dugmadi koje pozivaju pojedine esto koriene komande programa. Oni su prikazani u obliku sliica koje ukazuju na manenu dugmeta i nalaze se ispod linije sa osnovnim menijem. Nekada sliice prati i tekst. Ako pogledate prozor korpe za otpatke, primetiete traku sa alatkama koja sadri sliice. Neke od sliica imaju i tekst koji objanjava njenu namenu. Medjutim, kada se uz slike prikazuje i tekst , tada traka sa alatkama zauzme previe prostora, pa se kod veine programa ipak koriste samo trake sa alatkama stavlljene od sliica. Jedan od trikova koje Windows nudi da olaka korisnicima upotrebu traka sa alatkama je opis alatke. Ako ne znate koju opciju koja sliica alatke iznaava, zadrite pokaziva mia na ikoni nekoliko sekundi i pojavie se objanjenje njegovog znaenja u malom pravougaoniku. Ova objanjenja se nazivaju opisima alatki (engl.tooltips). Windows intezivno koristi prozorie s aopisima alatke, pa na ovaj nain moete dobiti ili neko svojstvo praktino svakog objekta u Mikosoft Windows-u. Opisi alatki su veoma korisna stvak pa ih odravaju i svi noviji programi. Sloeniji programi esto sadre itave serije ovih traka sa alatkama. Negde korisnik sam odredjuje koje od njih eli da vidi na ekranu, a poslenje vreme trand je da se trake sa alatkama prikazuju onda kada imaju smisla. One se mogu i izmetati po ekranu: u samu Windows-u trake sa alatkama se mogu premetati samo u prostoru predvidjenu samo za njih. Primetite da svaka traka ima crtu sa leve strane, koja odvaja od ostatka prozora. Kod nekih programa (npr.Microsoft Word), take sa alatkama imaju dvostruku srtu. Ta dvostruka crta oznaava da se traka sa alatkama (a ponekad ak i traka sa menijom) mogu potpuno izvui van prozora programa, recimo predstaviti se na novo mesto kao potpuno nezavisan prozor slobodno se razmetati po ekranu i naravno, vratiti na mesto Na potpuno isti nain kako ste ih i pomerili. STATUSNA TRAKA esto prozori raznih programa u dnu ekrana imaju statusnu traku. (engl.status bar). U optem sluaju statusna traka slui za ispis raznih obavetenja koje daje program. Nekada su to objanjenja slina onima koje daju opisi alatki, ponekad i opirnije od njih. U okviru nje programi esto pokazuju status nekih opcija (otud i ime). U kopi za otpatke ete ovu traku videti tek kada je ukljuite jer tako to
30

tiklirate opciju Statusna traka u meniju Pregled i kada je oktivirate, u njoj se prikazuje broj objekata koji se nalaze u kanti za otpatke. Drugi programi tu prikazuju druge podatke, recimo programi za rad sa tekstom obino ispisuju podatke kao to su veliina teksta, strana na kojoj se trenutno nalazite, nain rada i razna druga korisna obavetavanja. TRAKE ZA POMERANJE Ako itav sadraj ne moe da stane u radni deo prozora, na njegovoj i desnoj ivici se pojavljuju trake za pomeranje (engl.scroll bars). Pomou njih moete pomerati sadraj prozora u sva etiri pravca (levo-desno i gore-dole). Trake za pomeranje se pojavljuju samo ukoliko su potrebne tj.kada postoji sadraj koji nemoe da stane u prozor. Pomeranje se moe izvesti na tri naina. Prvi nain je klik na strelicu na krajevima trake. Na koju ete od strelica kliknuti zavisi naravno od smera pomeranja koji vam je potreban. Drugi nain je da kliknete na kliza (pravougaonik ili kvadrati koji klizi po traci)i, drei pritisnut taster mia vuete klliza u eljnom pravcu dok nedodjete do potrebnog mesta. Ovako pomeranje klizaa moda e zahtevati i malo vebe. Trei nain je klik na povrinu izmedju klizaa i strelice-sadraj e tada pomeriti za jedan ekran u smeru u kom ste kliknuli,.pri emu jedinica jedan ekran zavisi od koliine saddraja i veliine prozora. Ukoliko u prozoru ima dosta sadraja za vee pomeranje kliknite na kliza i, drei pritisnut taster mia, vucite kliza u eljnom pravcu dok nedodjete do potrebnog mesta. Duina klizaa zavisi od koliine sadraja, to ete primetiti u radu sa programima za obradu tedsta ili pregledaem Web-a (engl. Web browser). Kod duig tekstova ili Web strana, klizai su obino kratki, a kod kraih tekstova su to duge trake. Ako imate mia sa tokiem, pomeranje moe da bude jo jednostavnije. Okretanjem tokia pomerate sadraj za po jedan red, a ako pritisnete toki svako pomeranje kurzora prati pomeranje sadraja prozora. Taj nain rada se iskljuuje ponaovnim pritiskom pokia. Poetnike esto zbunjuje to okretanje tokia ponekad neizaziva nikakav efekat. Stvar je u tome to toki pomera sadraj aktivnog prozora: ako prozor sa tekstom nije aktivan, toki pokuava da okree neto drugo, to moda nema sadraja koji se moe pomerati. Stvar je jo udnija kod nekih Web strana, koje se sastoje od vie prozora, ali svaki od njih nije uvek vidljiv. Zato ako imate problem, kliknite levim tasterom mmia na sam tekst koji treba pomerati, ime ete ga aktivirati i onda okreite toki. Ponekad ete ovako pomeranje sadraja u okviru prozora uti termih skrolovanje koji potie od engleskog termina scroll.
31

DIJALOZI I NJIHOVI ELEMENTI Dijalog-prozori, koje kraeno nazivamo dijalozima, glavni su nain interakcije Windows-a i njegovih programa sa korisnika. Windows ih koristi gotovo uvek kada oekuje potvrdu za neku akciju koju treba da izvede, kada otvara i zatvara dadoteke, izbor iz liste obcija, izbor jedne od moguih opcija, izvodjene akcije i slino. Ovi grafiki elemeniti se u Microsoft Windows terminoglogiji nazivaju komtrolama. Kod dijaloga koji slue za konfigurisanje sistema programa ovih elemenata ima mnogo, pa dijalog u koji bi sve opcije bile smetene nebi stao na reza. Zbog toga, Windows omoguava da dijalog ima vie strana-pojedinane strane se pozivaju izborom kartice na vrhu dijaloga (ovi dijalozi na engleskom se nazivaju tabbed dialobs). Sadraj dijaloga se grupie tako da ga je mogue opisati nazivom kartice. Klikom na karticu poikazujete datu stranu dijaloga. Primer za ovakav dijalog moete videti u korpi za otpatke i ako iz menija alatke izaberete obcije fascikle. Pojavie se dijalog od dve strane koje su obeleene karticom Opti podaci i prikaz. Veina Windows programa koristi upravo ovakve dijaloge. Elementi dijaloga se mogu koristiti i sa tastature. Uvek postoji jedna kontrola koja je trenutno u fokusu i oko nje, odnosno oko njenog naziva se nalaze isrekidane likije. Ako pritisnete taster Tab, videete da se ove linije pomeraju sa jedne kontrole na drugu. Ona koja je trenutno u fokusu se aktivira pritiskom na razmaknicu. Upoznajmo najvanije Windows kontrole. DUGME Dugme (eng) button, pa se esto koristi i izraz taster samo ve upoznali, ali red je da ih pomenemo i ovde, poto su oni sastavni deo svakog dijaloga. Klikom na njih se izvodi neka akcija. Svako dugme ima naziv koji opisuje akciju koju predstavlja. Nekada je dugme obeleeno i alikom ili ak i slikom i tasterom. Ukoliko je dugme u fokusu , aktivira se pritiskom na Enter i to je njegova specifinost u okviru dijaloga u odnosu na druge konande. Gotovo svaki dijalog ima dugmad U redu (engl OK ) i Otkai (eng. Cancel), a neki uz ova dva imaju i Primeni (engl.Apply), Klikom na U redu potvrdjuje sva podeavanja u dijalogu koji se potom zatvara, a klikom na Otkai odustajete od svega to ste uradili. Primeni lii na U redu, ali ne zatvara dijalog, ve primenjuje podeavanja i istovremeno vam omoguava da ostanete u dijalogu da biste eventualno mogli jo neto da izmenite.
32

Postoji poseban tip dijaloga koji se sastoji samo od poruke i dugmadi. Takve dijaloge sa porukama (eng.Message Boh), Windows koristi da vam dojavi da se dogodilo neto vano ili da postavi kratko pitanje zahteva odgovor Da ili Ne. Nekad se ovi dijalozi sastoje samo od teksta poruke i dokumenta U redu. K O N T R O L A ZA I Z B O R O P C I J A Opcije se biraju na nekoliko naina. Ako se grupe opcija medjusobno iskljuuju, pa treba izabrati samo jednu od njih, one se grupiu i svaka od njih je oredstavljena kontrolom zvanom Dugme opcije (eng.option button). Ova kontrola izgleda kao krui u kome se, nakom klika, pojaljuje crna talka koja oznaava da je upravo ta opcija izabrana. Poto ova kontrola podrazumeva da je aktivna samo jedna opcija iz grupe, izborom jedne od njih se automatski iskljuuju ostale. Primer za ovu komtrolu nae ete ako ua korpu za otpatke izaberete meni Alatke, i u njemu Opcije Fascikle i otvorite karticu Opti podaci. Tu je zatim kuica (engl. Check box) koja izgleda kao kvadrati koji se moe tiklikrati odnosno overiti. Ova kontrola se koristi za ukljuivanje ili iskljuivanje pojedinih opcija. Moete ih videti ako u ve pomenutom dijalogu Opcije fascikle otvorite karticu Prikaz. Kontrola pod imenom lista(engl.listboh). koristi se kada treba izabrati neku vrednost iz unapred definisanog skupa. Lista se otvara klikomna strelicu koja se nalazi sa njene desne strane ili na tastaturi kombinacijom tastera Alt+strelica na dole. Zatim iz liste izaberete neku od njenih stavki i kliknete levim tasterom. Neke liste se sastoje od vie redova i tada sa strane imaju kliza koji omoguava pomeranje kroz stavke. Kada treba runo uneti neki tekst, koristi se polje za unos teksta (engl. Texbox). Nekada ovo polje moe da ima vie redova, mada se obino unosi samo red teksta. Polja za unos teksta obezbejduju prilino bogate mogunosti uredjivanja teksta koji se unosi-mnoge stvari raspoloive u teskt-procesorima postoje ak i u obinom polju za unos teksta. Konbinovana lista (engl.combo box) i kombinacija obine liste i polja za unos teksta. Ona se koristi u situacijama kada korisnik, osim stavki iz liste, moe uneti i neki svoj tekst-recimo, lista zanimanja iz koje korisnik bira ono koje najvie odgovara njegovim kvlaifikacijama ali, ako takvog zanimanja nema, moe da ga unese.

33

HIJERARHIJSKI

ORGANIZ OVANE LISTE

Hijerarhijski liste ili stabla se koriste kada lista ima veliki braoj stravki,.pa je rad sa njima mnogo pregledniji ako se one organizuju u grupe. Tada postoji jedna osnovna stavka kaja se grana na svoje postavke, koje mogu dalje da se granaju. Sledee hijerarhijski nivo se otvara ili zatvara uzastopnim klikovima na stavku koja se grana. Uobiajno je da pored stavki koje se dalje granaju stoji mali znak (+) na koji moete kliknuti da bi ste otvorili stablo; ako je ono ve otvoreno, klikom na (-) ga sabijate. OSTALE KONTROLE U tabelarnim listama koje imaju svoja zaglavlja koristi se specifina kontrola. Zaglavlje je tada zapravo vrsta dugmeta: klikom na njega, sadraj se sortira po polju na ije ste zaglavlje kliknuli. Tipian primer kad u korpi za otpatke njenom meniju prikaz ukljuite opciju detalji. Ako imate neke obrisane dadoteke primetiete da je sadraj prozora korpe smeten u tabelu sa nekoliko kolona. Kad kliknete na dugme u zaglavlju (ime, izvorna lokacija datum brisanja i slino) itava tabela e biti sortirana po toj koloni. Uzastopno kliktanje na isto zaglavlje naizmenino ukljuuje sortiranje po rastuem ili po padajuem redosledu. Takodje, pomeranjem zaglavlja mogu se pomeriti i njihove kolone. U nekim programima, npr. Outlook Express-u(program za rad sa elektronskom potom), desnim klikom na zaglavlje doboete meni u kome ete moi da odaberete opciju u kojoj elite da vam budu sortirani podaci u datoj koloni. Osim klizaa na traci za pomeranje saraja Windows prepoznaje jo jedan tip klizaa koji se koriste kada je potrebno vizuelno podesiti procentralnu vrednost neke opcije, jer je tako lake stei uvid koliko ta vrednost utue. Tipian primer je podeavanje osetljivosti mia. Klizai se po pravilu koriste i kod multimedijalnih programa za premotavanje zvunih i filmskih zapisa. Postoje i razne druge standarne kontrole u Windows-u, a neki prograni koriste sopstvene kontrole. POMO I PODRK A Sistem za pomo (engl.Help) je veoma vana konponentna Mikrosoft Windows-a poto omoguava korisniku da dobije informacije o svim operacijama operativnog sistema ali i da reava probleme na koje nailazi u radu oslanjajui se na ugradjene arobnjake.
34

Na nivou itavog Windows-a vai konvencija da se pomo dobija pritiskom na taster F1, a od konteksta zavisi da li e se pojaviti pomo koja pripada samom Windows-u ili programu koji trenutno koristi. Naprimer, ako koristite program pisanka (Word Pad) pa pritisnite F1, pojavie se opta pomo vezano za samu pisnku ili ak pomo koja se odnosi na konkretni prozor pisanke u kome se nalazite. Ako zatim minimizujete Pisanku, kliknite na radnu povronu i pozovete pomo, pojavie se prozor za pomo i podrku osnovnog Wiindows-a. Ako ste nekada u dilemi, sistem za pomo i podrku moete uvek pozvati iz menij Start, klikom na pomo i podrku. Sistem za pomo, naalost, jo nije preveden na srpki jezik, a sobzirom na to da je re o ogromnoj koliini teksta verovatno nee ni biti preveden do neke od aledeih verzije Windows-a. Zato za njegovo korienje treba znati engleski jezik i obratiti panju na imena opcija, koja su u sistemu za pomo data na engleskom jeziku i prema tome se mogu razlikovati od onoga to vidite na ekranu. Glavni prozorel Help-a podeljen je ns nrkoliko zons. Za poetak je najvanije da uoite liniju za unos teksta pored koje pie Search (pretraivanje). U nju unosite pojam koji vas interesuje a onda kliknete na strelicu udesno. Pojavljuje se novi prozor u ijem levom delu je lista pronadjenih rezultata to su poglavlja sistema za pomo u kojima se javlja traena re ili fraza. Klikom na bilo koje od tih poglavlja u desnom prozoru dobijate odgovarajui tekst; ako vam on neprui informaciju koja vam je bila potrebna, moete izabrati neki drugi ili se opredeliti za novu pretragu, navodei precizniju frazu u Search liniji. U tekstu ete primetiti podvuene reenice koje predstavljaju vezu ka nekom drugim stranicama. Klikom na podvuenu re prelazite na drugu temu u kojoj je ta re ili fraza objanjena. U dnu veine strana nalazi se podvuena fraza Related Topics; klikom na nju dobijate listu tema koje su srodne traene. Pojedine fraze su oznaene drugaijom linijom, to znai da veze nevode do posebne teme, ve ispisuju definiciju koja se pojavljuju u malom prozoru odmah pored odgovarajue rei ili fraze. Klikom ne ikonu Index pri vrhu prozora dobija se lista koja sadri sve termine iz Help beze i sortirana po abecednom redu. Iznad liste je polje za brzo pretraivanje: unesite nekoliko prvih slova termina koji vas zanima i sisem za pomo e se pozicionirati na red koji poinje slovima koje ste uneli. Kada kliknete na neku od tema, odgovarajui lanak e biti prikazan na desnom prozoru. Vano je pomenuti Back i Forward, kojima se kreete kroz teme koje ste ve otvarali. Dugme Options obezbedjuje alternativne naine za pristup sistemu za pomo i podrku. Sistem za pomo i podrku se nezavrava na sadrajima koji postoje na vaem raunmaru-za razna dodatna obavetenja uputie vas na Microsoft-ovu Web stranu,
35

na kojij postoji veoma opsena baza znanja u kojoj ete nai odgovore na specifina pitanja i savete za otklanjanje problema vezanih za konkretne konfiguracija hardvera i softera. Postoje i brojne konferencije (news grupe) za pomo korisnicima Windows-a a za tvrdokornije probleme moete raunati i na Mikrosoft-ov call centar, iji broj vidite ne naslovnoj strani ove knjige. POMO U DIJALOZIMA Windows i njegovi programi esto nude pomo u dijalozima. Ako vam namena neke kontrole i opcije nije jasna, desnim klikom tastera na kontrolu doboete neni sa samo jednom stavkom: ta je ovo?; klikom na nju dobiete mali prozor sa objanjenjem. Ova objanjenja nisu uvek prevedena na srpski jezik pa i nepojavljuju se ba u svakom Windows programu. Veina ozbiljnih programa ih ima, ali ako program nije prevedem onda e tekst pomoi biti na engleskom. Osim desnim klikom, postoji i drugi nain za pozivanje ovih pomonih objanjenja: u gornjem desnom uglu dijalog-prozora esto se nalazi stilzovani upritnik. Kada kliknete na ovaj taster, kurzor se pretvori u kombinaciju strelice i upitnika. Sada kliknite na eljenu kontrolu ili opciju i dobiete njen opis. UPOTREBE EXPLORERA

Dok su za primene raunara uglavnom zadueni posebni, programi razni opti poslovi su preputeni samom Windows-u. To se pre svega odnosi na organizovanje podataka: kopiranje i premetanje dadoteka i fascikli, pregled sadraja diska, formatiranje disketa, podeavanje periferijskih uredjaja... Svi ovi poslovi spadaju u kategoriju svakodnevnog rada sa raunarom. Segment Mikrosoft Windows-a zaduen za komunikaciju sa korisnikom organizovanje i pristup podacima, startovanje programa i ostale poslove slinog tipa zove se Explorer. Windows Exploler je glavni sistemski program Windows-a. Startuje se zajedno sa Windows-om i sve vreme nudi korisniku svoje usluge. Ovaj program se stara da svaki objekat u sistemu ima svoju grafiku prezentaciju i omoguava korisniku da objekte koristi vizuelno. Da bi olakao snalaenje medju mnotvom objetata, Explorer ih uredjuje po precizno odredjenoj hijarhiji. Osnovni objekat Explorer-a je radna povrina, sa koje se granaju ostali objekti; diskovi, fascikle, dadoteke, razni uredjaji poput tampaa ili skenera, te mree i raunari i tanpai u njima. Ne treba zaboraviti ni Web strane, a ni specijalne fascikle koje predstavljaju vane delove sistema, ili neke sistemske programe.
36

Objektu Explorer-a mogu da budu i razna podeavanja samog Windows-a ili njegovih programa. S obzirom na znaaj koji radna povrina i traka zadataka imaju u Windows-u najpre emo upoznati njih i najvanije operacije koje nude a zatim prei na ostale objekte. RADNA POVRINA Kada smo predstavljali grafike elemente Windows-a rekli smo da radna povrina inicijalno sadri samo Korpu za otpatke. Posebnim podeavanjem (koje emo pomenuti neto kasnije) na radnu povrinu moemo postaviti jo neke sistemske objekte. Na radnu povrinu po elji moete staviti i druge objekte : fascikle, dadoteke, preice ka drugim objektima i slino . esto se na radnu povrinu smetaju preice ka najee korienim programima, preice ka fasciklama sa esto korienim podacima, a nekad same fascikle i dadoteke. Ne preporuuje se da na radnoj povrine drite vane podatke, jer je to deo sistema koji je najee u upotrebi pa najlake moe doi do brisanja grekom. Mnogo je bolje da na radnoj povrini drite preice one omoguevaju brz pristup programima i podacima, a ako ih sluajno obriete,prorami i podaci su i dalje bezbedno sneteni na svojoj originalnoj lokaciji. Ako vam neki program ili dokument vie nije esto potreban, uklonite njegovu preicu sa radne povrine, a sam dokument ili program je i dalje na disku. Vodite rauna o tome da je fiziki kapacitet radne povrine ogranien odnosno na nju moe da stane relativno mali broj ikona, a ak i taj broj ne bi trebalo iskoristiti do kraja, poto je za produktivan rad pogodno da prostor na ekranu na bude pretrpan ikonama. Iz vizuelnog aspekta, sastavni deo radne povrine je i traka zadataka. Ovaj vaan element Windows-a smo ve vie puta pomenuli pa je sada pravo vreme da pomenemo i njegovu upotrerbu. Osim kontrole aktivnih prozora o emu je ve bilo rei, traka zadataka se koristi i za startovanje programa, izvravanje vanih zadataka ko to su gaenje Windows-a, podeavanje sistema i sline poslove. U osnovnom obliku, traka zadataka se sastoji od tri komponente: meni Start, centralni segment namenjen pregledu otvorenih prozora, te polje za obavetavanje. DUGME START I MENI START Dugme Start aktivira istoimeni meni, koji omoguava pokretanje istaliranih programa, pozivanje dokumenata, pretraivanje diska u potrazi za datotekom,
37

sistemska podeavanja i gaenje raunara. U njemu se takodje inicijalno nalaze i neki vani objekti sistema. Meni se u svojoj originalnoj formi sastoji od dve kolone. Leva kolona je podeljena na tri sekcije medjusobno razdvojene linijom. U vrhu leve kolone nalaze se ikone koje oznaavaju pregleda Web-a (engl.browser) i program za elektronsku potu. Ova dva programa se zovu Internet Explorer i Outlook Express i dovoljno su bitni da im posvetimo posebno poglavlje ove knjige. Ispod njih nalazi se est (ovaj) broj se moe podesiti ikona koje predstavljaju programe koje ste najee koristili u poslednje vreme. Nemojte se zbuniti to ove ikone povremeno menjaju sadraj ovog panela treba da reflektuje va kain korienja Windows-a i da se prilagodjava vaim navikama. Ispod ove sekcije je stavka Svi programi. Tu se nalaze preice ka svim programima koje imate iinstalirane u sistemu i meni omoguava njihovo brzo pokretanje. Podeljen je u nekoliko podmenija, koji se nazivaju programske grupe. Windows pri instalaciji napravi nekoliko grupa, a svaki program koji kasnije instalirate pravi svoju grupu, ali se ukljuuje u neku od postojeih. Strukturu menija Svi programi moete menjati i priagodjavati potrebama, o emu e biti rei u poglavlju koje se bavi podeavanjem radnog okruenja. Desnu kolonu menija Start ine tri sekcije. Gornja sekcija se sastoju od est sistemackih fascikli Wondows-a:Moji dokumenti (fascikla u koju e programi smetati dokumente sa kojima radite), Navedeni dokumenti ( lista dokumenata sa kojima ste radili poslednje vreme; koristei ovu listu moete nedavno obradjivane dokumente poslati veoma brzo), Moja muzika (dadoteke sa muzikom), Moj raunar (sistemska fascikla koja vizuelno predstavlja rauna i objekte u njemu) i Moja mrea mesta (sistemska fascikla koja predstavlja grupe raunara u mrei, kao i pojedinane mrene raunare). Srednje sekciju ine dve ikone koje slue podeavanju sistema. To su ikone Kontrolna tabla i tampai i faksovi. O njima e kasnije biti vie rei. Sledea sekcija su ikone Pomo o podrka, Pretrai i Pokreni. Pomo i podrka poziva sistem za pruanje pomoi korisniku koji naalost jo nije preveden na srpski jezik. Ako vam engleski jezik predstavlja problem, ovde ete osim upustava za reavanje problema koji vas mue vezanih ua rad sa Windows-om, moi i da pokrenete neke automacke operacije za odravanje sistema. Sistem za pretraivanje omoguava traenje multimedijalnih sadraja, drugih dokumenata u raunaru, traenje odredjenih dadoteka i fascikli na vaem disku, raunara u mrei, informacija i ljudi na Internetu. Sistem za pretraivanje e vas uglavnom sam provesti kroz sve opcije, dovoljno je da pratite upustva koja vam prikazuje u panelu sa leve strane prozora sistema za pretragu.

38

Opcija Pokreni je namenjena direktno izdavanju komandi sistemu i najee se koristi za pokretanje odredjenih programa na koje nemate preice ili niste sigurni gde se nalaze. Ovaj nain pokretanja programa nije pogodan za poetnike. Za kraj poglavlja o meniju Startu rei emo da on moe da sadri jo neke stavke, te da se nain na koji veina stavki funkcionie moe podesiti u skladu sa potrebama korisnika. Na kraju, ako vam se bie svideo meni Start kakav su koristile predhodne verzije Windows-a (sada se zove klasian meni Start) moete ukljuiti i takav nain rada umesto opisanog. STARTOVANJE PROGRAMA Iako se programi mogu startovati na razne naine u poetku e te ih pokretati iz menija Svi progrtami-dovoljno je da kliknete na ime programa. Nakon instalacije Windows-a, a pre nego instalirate jedan program, ovaj meni e biti podeljen na dva dela, medjusobno razdvojena crtom. U gornjem delu se nalaze tri ikone-Podesi pristup i podrazumevane urednosti programa, Windows kataloga i Windows Uplate. Prva ikona slui da napravite izbor izmedju Microsoft programa i programa drugih proizvidjaa softvera. Druga ikona e vam demonstrirati ponudu softvera iz Microsoft-a, a trea Winsows Update, je posebno bitna jer se pomou nje startuje procedura automatskog auriranja vaeg sistema, o emu e biti bie ri u posebnom poglavlju. Ispod toga su preice ka programima. Neke od njih su grupisane u programske grupe (Pribor, Igre, Startni programi) dok su neke smetene u osnovnom meniju. To su programi koji su esto postrbni velikoj veini korisnika Windows-a. Ako vi ne spadate u tu veinu, lako ih moete skloniti na neko drugo mesto. O veini programa koji su nalaze u inicijalnim Windiws-ovim programskim grupama bie vie rei u posebnom poglavlju. Naroito je vana sistemska grupa koja se zove Startni program: programi smeteni u ovu grupu se automacki pokteu tokom startovanja Windowsa. Automacko startovanje moe da se sprei, tako to za vreme startovanja sistema drite pritisnut Shift, mada se to radi retko,u sluaju da neki program smeten u ovu grupu napravi neki problem. Svaki program koji instalirate e dodati svoje stavke u meni Svi programi, pa e taj meni vremenom toliko porasti da e postati nepregledan. Zbog toga nije loe da odravate ovaj meni u preglednom stanje, a nain na koji to moete da uradite opisaemo u sledeem poglavlju. KRAJ RADA
39

Izlazak iz Windows-a je operacija koja zasluuje posebnu panju, jer je vrlo vano da se izvede na regularan nain. Naglo gaenje raunara ili njegovo resetovanje e ugroziti podatke u disku, naroito ako ste sa njima radili u momentu takvog gaenja raunara. Ovo se deava zbog toga to Windows koristi tehniku tkz.keiranj: svaki pristup i upis podataka na disku u stvari ide kroz brzu tzv. RAM memoriju. Na ovaj nain se postiu velika ubrzanja, jer se spore operacije obavljaju kad je raunar manje zauzet, a korisnik dobija odgovor na svoje zahteve praktino odmah. Ali to istovremeno znai da dokument koje ste snimili na disk nije odma i fiziki upisan na njega. Podatak e zapravo vrlo brzo biti zaista fiziki upisan, ali u nekim neregularnim uslovima moe da bude i izgubljen. Drugi problem je u tome to Windows i njegovi programi radi mnogo vie stvari nego to vidite na ekranu: Windows svi vreme ita i pie po disku. Ako bi ste ga u tome prekinuli bez njegovog znanja, ostavili bi ste sadraj diska u prilinom haosu i sa grekama. Zbog svega toga, naglo gaenje ili resetovanje raunara je operacija koju nikako nepreporuujemo treba se posluiti standardnom procedurom za odjavljanje i gaenje. U zavisnosti od toga da li samo elite da zatvorite svoje radno odruenje ili da zaista ugasite raunar, izbaciete jednu od ikona u dnu menija Starta. Procedura za gaenje pokreete klikom na jedan od dva ili tri dugmeta u meniju Start. Ukoliko izberete obciju Odjavi se, Windows e zatvoriti sve programe koji ste pokrenulli i prebaciti se u nain rada u kome oekuje identifikaciju korisnika. Tu opciju ete koristiti ako elite da prepustite raunar nekom drugom ili ako odlazite od raunara na due vreme i neelite da vam neko pretura po dadotekama i fasciklama. Ako elite da i fiziki ugasite PC, izabraete opciju Iskljui rajunar. Tada e se pojaviti novi dijalog sa opcijama iz koga treba da izaberete jednu od tri. Opcija Stanje privatnosti smeta raunar u poluuspavano stanje: sadraj memorije se upisuje na disk, diskovi i ekran se gase, a potronja energije se, kod sistem koji to harverski produavaju, svodi na minimum. Osim ventilatora koji hladi unutranjost raunara i procesora koji radi na miminumu, ostale komponente se ponaaju kao da su iskljuene. Raunar se vraa u radno stanje kada pritisnete neki taster ili pomerite mie. Moe se podesiti i da neki drugu dogadjaje reaktiviraju raunar. Izborom opcije Iskljui pokreete proceduru koja predhodi gaebnju raunara. Windows e zaustaviti sve programe, izprazniti memoriju, zabeleiti sve ostale informacije na disku zatvoriti dadoteke i ostalo. Veleina raunara e se iskljuiti automacki ako je va raunar malo starije generacije moe da se desi da ete morati sami da pritisnete dugme za iskljuivanje.
40

Opcija Ponovo pokreni sistem radi isto to i opcija Iskljui, ali nakon zavrene procedure izlaska iz Windows-a neugasi raunar ve ga ponovo startuje. Nakon malo ekanja pred vama e ponovo biti Windows, ovoga puta svee oitan. Ova opcija koristi se posle istalacije nekih programa. POLJE ZA OBAVETAVANJE Polje za obavetavanje (engl.systray) nalazi se sa krajnje desne strane sa trake zadataka. Ona sadri vei broj ikona koje reaguju na klik mia. Levim klikom na njih obino aktivirate glavni prozor programa koma ikona pripada dok desnim klikom dobijate meni koji omoguava podeavanje opcija programa. Ovu zonu uglavnom koriste programi koji rade u pozadini i neprikazuju nikakve prozore, pa je ovo jedini nain da korisnik komunicira sa njim. Poto je ovo mala zona, a autori programa vole da koriste, vremenom e broj ikona u polju za obavetavanje narasti. Da bi to spreio, Windows e pokazati samo one ikome koje su zaista aktivirane tj, koje esto koristite. Sam Windows smeta nekoliko programa u onu zonu: sat, program za podeavalje jaine zvuka, postavke ekrana i tastaru... OBJEKTI EXPLORER - A Kao to svaki predmet u prirodi ima neka svojstva, tako i raunarski objekti imaju svoje specifinosti. Na primer, dadoteka ima svojstvo veliina, dok takvo svojstvo kod fascikle ili tampaa nebi imalo smisla. I same dadoteke se razlikuju jer sadre imformacije razliitog tipa pa neke operacije imaju smisla samo nad odredjenim tipom dadoteke. Naprimer, ima smisla tampati dadoteku koja sadri tekst, ali ista operacija sa dadotekom koja sadri muziku nezvui logino. Zbog toga Windows i Explorer vode rauna o specifinostima svakog tipa objekta i za svaki tip objekta dozvoljavaju operacije koje nad tim tipom mogu da se izvedu. Naprimer, kada kliknete desnim tasterom mia na tasteru, dobiete konteksti meni iji sadraj zavisi od tipa objekta. Kada je potrebno da organizujemo onformacije smetene u raunaru, tri glavna tipa objekta sa kojima radimo su dadoteke i fascikle i ( eventualno ) diskovi. Upoznajmo neke specifinosti ovih objekata. DADOTEKE Dadoteke su svakako najei tip Eksploer-ovih objekata sa kojima e se sretati. Svaku dadoteku karakteriu ime i tip. Ikona kojom e dadoteka biti predstavljena zavisi od tipa: dadoteke sa podacima istog tipa su prdstavljene istim ikonama, pa ih
41

lako razlikujete od nekoh drugih tipova dadoteka. Poto se slike daleko lake pamte nego rei, brzo ete nauiti da na osnovu ikone prepoznate tip dadoteke. Tip dadoteke je odredjen (najee) troslovnom oznakom (u starijoj literaturi ete nai i termin ekstenzija) koja se nalazi u njegovom imenu iz take. Ako ime dadoteke ima vie od jedne take, oznaka se nalazi nakom poslednje. Na osnovu te oznake Windows utvrdjuje kom tipu podataka pripada koja dadoteka i kojim progamom se ona obradjuje. Zbog toga, Windows vodi listu registrovanih tipova dadoteka. Registracija tipa dadoteke zapravo znai da je dati tip dadoteke pridruen odredjenom programu. Obino programi pri instalaciji registruju tipove dadoteka sa kojima rade i time ih preduzimaju na sebe. Kasnije e svako aktiviranje ikone sa dadotekom tog tipa startovati program koji e oitavati aktiviranu dadoteku. Pomenuta lista registrovanih tipova dadoteka se smeta u sistemackoj bazi podataka koja se zove Registar (engl.Registry). Registar je jedan od kljunih delova sistema koji,koji pored registracija i tipova, uva praktino sva podeavanja. Ova baza podataka se moe ispraviti, ali to preporuujemo samo iskusnim korisnicim: ako pogreite, moda ete trajno onesposobiti ne samo neke od instaliranih programa, va i ceo sistem. Programske dadoteke (dadoteke u kojima je smeten izvrni program) obino imaju sopstvene ikone. Nekada ikone programa postaju i ikone dadoteka iji je tip taj program registrovao, ali to nije uvek sluaj. Na primer, program za obradu teksta Microsoft Word ima posebnu ikonu kojom oznaava samu dadoteku sa programom, a posebnu kojom oznaava dokumente. Pored programskih dadoteka, postoje i biblioteke tj. Dadoteke koje sadre programski kod ali se nestartuju direktno, ve ih poziva glavni program kada su potrebni. Prepoznaju se po ekstenziji .DLL. ponekad imaju i sopstvene ikone, kada su najee predstavljene sa dva zupanika. Explorer prepoznaje i neke objekte koji po svemu lie na dadoteke ali ipak to nisu. Najee su u pitanju podaci smeteni u registru. Da bi se stim podacima lake radilo Windows ih predstavlja kao objekte koji potpuno lie na dadoteke. Na njih moete postavljati preice, ali oni nepostoje kao zasebne fascikle jedinice na disku. Najlake ete ih prepoznsvsti po tome to se mogu otvarati i brisati, ali se i slobodno kopirati i premetati. Primer takvih objekata su mree i Internet konekcije ili ikone tampaa. U nekim sluajevima Windows kreira ove objekte u letu, na osnovu stanja koje zatekne. Tipian primer ovakvih objekata su raunari u mrei. Neete imati problema da prepoznate ovakve objekte, jer su njihova svojstva sasvim drugaija od dadoteka.

42

FASCIKLE Fascikle su objekti koji slue za razmetanje dadoteka u logine celine i prepoznaju se po adekvatnoj ikoni. Kada otvorite fasciklu njen sadraj e biti prikazan unutar prozora. To znai da se fascikla oznaava kako ikonom, tako i prozorom, preciznije praznim prostorom unutar prozora. Ova konstatacija e dobiti na znaaju kada budemo govorili o kopiranju i premetanju dadoteka iz jedne u drugu fasciklu. Kada uz prozoru koji prikazuje sadraj neke fascikle dvokliknete na ikonu druge fascikle, sadraj te druge fascikle e biti otvoren u okviru istog prozora. Ako elite da otvorite sadraj druge fascikle u novom prozoru to moete postii ako pri dvokliku na njenu ikonu drite pritisnut taster Ctrl. Pogledajmo kako izgleda prozor Explorer-a koji prikazuje sadraj fascikle. U vrhu prozora je glavni meni, koji sadri kompletan klup opcija. Ispod njega je traka sa alatima koja uglavnom sadri opcije vezane za navigaciju kroz hijerarhiju fascikli na disku i prikaz sadraja fascikli. Inicijalno se tu nalaze tasteri za navigaciju napred-nazad kroz fascikle. Ovo je traka sa alatima koju ine standardna dugmad. Recimo, ako elite da otvorite fasciklu u kojoj ste prdhodno nalazili to moete uiniti klikom na ikonu Nazad (strelicu ulevo), ako se posle toga ipak predomoslite klikom na Napred (strelisu udesno) vraate se u fasciklu iz koje ste doli. Ako na strelice kliknete desnim tasterom mia dobiete spisak fascikli na koje moete naii ako krenete u tom pravcu. Ikona Gore (prepoznaje se po nacrtanoj fascikli i preko nje izvijenu strelicu nagore ) prelazak u predhodnu fasciklu u hijerarhiji Explorer-a - to je fascikla koja je iznad one u kojoj se trenutno nalazi. Sledee dve ikone su pretrai i fascikle. Prva ikona pokree isti sistem za pretraivanja koju smo ve pomenuli u opisu menija Start. Ikona Facikle otvara poseban panel sa leve strane ovi paneli se zovu Trake Explorer-a u kome imate pregled kompletne hijerarhije strukture sistema. Iza toga je ikona Prikaz kojom birate nain Prikaza sadraja fascikle. Ovaj panel je uvek ukljuen kada neku fasciklu otvorite Istrai iz menija. Ispod trake koju ine standardna dugmad nalazi se polje Adresa koje sadri kompletnu putanju do aktivne fascikle to iskusnijim koristnicima omoguava brz prelazak u neki drugu fasciklu kada znaju njenu tanu lokaciju. Pored toga, u polje moete uneti i Internet adresu, ime ete aktivirati Internet pod sistem Explorer-a. Probajte: umesto imena fascikle unesite Internet adresu www. Microsoft. co. yu i ve Eksplorer je postao Internet Eksplorer. Explorer nudi jo neke trake sa alatkama, a omoguava vam i da na traku sa standardnim dugmadima dodate funcije koje su vam potrebne. To postiete tako to na traku sa zadacima kliknete desnim dugmetom mia. Pojavie se dijalog sa dva
43

panela u levom su smetene raspoloive ikone, a u desnom ikome koje se trenutno nalaze na traci. Sada moete slobodno stavljati dostupne ikone na traku prebacivanjem iz levog u desni panel ili ih odatla skidati vraanjem iz desnog panela u levi. Ako iskljuite opciju Zakljaj trake sa alatkama moete ih ak slobodno pomeriti po prozoru gde vam najvie odgovara. Pravilo je ipak da trake sa alatkama stoje na vrhu pa vam nepreporuujemo da ih odatle pomerate. PRIKAZ SADRAJA FASCIKLE Explorer dozvoljava prikazivanje sadraja fascikle na vrlo fleksibilan nain. Sa leve strane nalazi se panel u kome vam Windows uvek prikazuje uobiajne zadatke za tip objekta koji je trenutno izabran. Recimo, ako ste kliknuli miem na ikonu dadoteke, Windows e prikazati zadatke koji se najee obvljaju da datotekompreimenovanje, premetanje, kopiranje ili tampanje. Ako ste kliknuli na fasciklu ili imate otvoren prozor sa sadrajem fascikle a pri tom niste obeleili zadatke vezane za fascikle kreirajte nove, deljenje kroz mreu, stanje na Web. Takodje, Windows e prikazati i najvanije lokacije u sistemu, kao i detalje o trenutno izabranom objektu. Kod nekih posebnih tipova dadoteka, tu se mogu pojaviti i drugi zadaci. Recimo, reprodukcija muzike, pregled i tampanje slika, ili neke usluge bazirane na Internetu, kao to je kupovina muzike ili tampanje digitalnih slika. Desni deo prozora sadri dadoteke i druge fascikle koje se nalaze u trenutno otvorenoj fascikli. Postoji pet naina na koje se prikazuje ovaj sadraj, a eljni nain birate iz menija Prikaz ili klikom na istoimeno dugme u traci sa alatima. Prikaz pod imenom Sliice je zgodan kada imate fasciklu sa slikama ili muzokom. Umesto ikonom, dadoteke sa slikom su predstavljene umanjenom kopijom same slike, a ako imate podfasciklu u kojoj su slike, Windows e vam omoguiti da ih gledate kao slajdove preko celog ekrana, a umesto uobiajne slike za fasciklu prikazae vam mini-album sa sliicama koje se nalaze u toj fascikli. Naravno, ima mesta samo za prve etiri slike. Ako fasciklu sa slikama pregledate kao slajdove preko celog ekrana, Windows e u gornjem desnom uglu ekrana prikazati strelice za navigaciju napred-nazad, kao i taster Stop koji vam omoguava da izadjete iz pregleda slajdova i vratite se u normalan nain rada sa fasciklama. Svaku sliku moete da postavite i na pozadinu radne povrine, a sve te operacije su vam dostupne iz panela sa uobiajnim zadacima. Drugi nain prikaza sadraja fascikle je Naporedno slaganje. Ovaj nain prikaza je inicijalno postavljen za sve fascikle koje sadre programe i dokumenta koji nisu slike, muzika ili video, pa je zbog toga ovo nain prikaza koji ete najee sretati. Sadraj fascikle je prikazan u obliku velikih ikona. Ponekad ovo nije praktino,
44

naroito ako fascikla ima puno dadoteka ili drugih fascikla. Tada moete izabrati prikaz Ikone. Kod ovog prikaza,sadraj se prikazuje na slian nain ali korienjam malih ikoma. Slian nain prikaza je i Spisak, s tim to se umesto uporednog redjanja, ikone redjaju jedna ispod druge. Konano, ako ukljuite prikaz Detalji, sadraj fascikle e biti prikazan u vidu tabele, u kojoj se pojavljuje tip, duina i datum poslednje izmene dadoteke, kao i razna druga svojstva u zavisnosti od tipa dadoteke. Podatke koji elite da se pojave birate koristei opciju Odaberi detalje, u glavnom meniju prozora. Nain prikaza Detalji se razlikuju od ostalih i po tome to je vrh svake kolone oznaen zaglavljem. Klikom na zaglavlje bilo koje kolone moete sortirati ceo prikaz po vrednosti koja je smetena u toj koloni. Na ovaj nain klikom na zaglavlje Veliina moete sortirati listu objeklata po veliini, klikom na Tip po abecednom redu tipova. Uzastopni klikovi na zaglavlja ukljuuju sortiranje po rastuoj i opadajuem redosledu. Pored ovoga, prevlaenjem zaglavlja moete promeniti raspored kolona. Sortiranje ikona po odredjenim atributima objekata moete izvesti i ostalom nainima prikaza, o emu se brine meni Raspored ikona. U zavisnosti od tipa fascikle, dobiete razne kriterijume po emu moete da sortirate raspored fascikle, odnosno njegog prozora. Pored toga, moete ukljuiti automacko slaganje opcijom Raspored automacki ili se opredeliti za opciji Rasporedi prema kordinatnoj krei, u kojoj se ikone slau po nevidljivoj mei ije dimenzije i gustina zavise od veliine ekrana. Ikone se mogu prikazati i rasporedjene po grupama. U zavisnosti od tipa fascile grupe mogu biti bazirane na abecednom redu ili ako je re o nekoj od specijalnih fascikli, po tipu objekata koje su u nju smetene. Pored ovih standardnih naina prikaza fascikle, Windows nudi i mogunost prilagodjavanja svake fascikle pojedinano. Recimo da elite da prilagodite trenutno otvorenu fasciklu desnim dugmetom mia kliknete na prazan deo prozora fascikle i dobiete kontekstni meni u kojem pored ostalih imate i stavku Pilagodi ovu fasciklu. Postoji nekoliko tipova predloaka koje moete dodeliti fascikli u zavisnosti od tipa dadoteka koje fascikle sadri. To mogu biti dokumenti, pojedinane slike, album sa fotografijama, muzika, muziar (predvidjeno za dela jednog autora ili grupe), muziki album (za albume i kompilacije), te video snimci. U zavisnosti od predloka, Windows e prikazati adekvatan nain pregleda sadraja te pozadinsku sliku. Pored predloka moete definisati i izgled fascikle, kao i njenu ikonu. Ako se vratimo na radnu povrinu i pogledamo opcije koje dobijamo kada kliknemo desnim tasterom na njen prazan prostor, videemo da dobijamo vrlo sline opcije za prikaz sadraja i slaganje ikona. To ukazuje da je radna povrina
45

zapravo fascikla. Razlika u odnosu na druge fascikle je to su njene ikone uvek prikazane u naporednom prikazu i to se dimenzije ne mogu menjati. DISKOVI Diskovi su vrlo vaan tip objekta u Explorer-ovoj hijerarhiji. Poto postoji nekoloko razliitih vrsta uredjaja koje zovemo zajednikim imenom diskovi, Windows vodi rauna i o njegovim specifinostima. Za poetak, razliiti tipovi diskova su oznaeni razliitim ikonama:disketne jedinice imaju ikone na kojima je nacrtan sam uredjaj sa disketom pored njega, a izgled diskete na ikoni zavisi od formata uredjaja (3.5 ili 5.25 ina) Jedinice vrstog giska (engl.hard disk) koje se pojavljuju u Explorer-u su zapravo logiki, a ne fiziki diskovi. Iz nekoliko razloga, iji koreni doseu daleko u istiriju PC raunar, diskovi se pre upotrebe dele na tzv. Particije. itav disk moe da predstavlja jednu particiju, ali ta particija mora da bude kreirana pre nego to disk udje u upotrebu. Ako na disku imate dve particije i tri logika diska, Windows e vam prijaviti da imate tri diska, iako je u kuitu raunara smeten samo jedan ovakav uredjaj. Svaki disk je oznaen slovom: konvencije nalau da se alovima A i B oznaavaju disketne jedinice, slovom Cprvi vrsti disk u sistemu, slovom D drugu itd. U pomenutom sluaju podele diska, pojavile bi se oznake C, D i E. U raunaru se mogu nai jo neki uredjaju koji spadaju u dategoriju diskova. Najrasprostranjeniji su svakako CD.ROM itai (Windows ih obeleava ikonom na kojoj je prikazan kompakt-disk), a esti su i razni prenosivi uredjaji, kao to su Zip ili USB uredjaji. Svaki od njih ima neke specifinosti: diskete se, recimo, mogu kopirati, CD-ROM uredjaj i Zip drajv omoguavaju automatsko otvaranje vrata odnosno izbacivanje disketa, to disketni uredjaji ne podravaju...CD-ROM uredjaji imaju i opciju za automatsku reprodukciju koja omoguava da pri ubacivanju CD-a u uredjaj on odmah izvri odredjeni program ili, ako je u pitanju muziki disk, pone da svira. RAD SA DISKETAMA U svakodnevnom radu ete esto koristiti uredjaje sa prenosivim skladitenjem (npr.disketama) pa treba da upoznate njihovo formairanje, kao i kopiranje celokupnog sadraja. Ove operacije pokreete otvaranjem kontekstnog menija odgovarajueg uredjaja i izborom opcije Formatiraj odnosno Kopiraj. Formatiranje je priprema distete ili diska za upotrebu, a koristi se i za fiziku proveru ispravnosti. Formatiranje se briu svi podaci joji su predhodno postojali na disketi ili disku pa
46

vam preporuujemo da, formatirnju pristupite tek kada ste sigurni da ste postojee podatke i iskopirali na sigurno mesto, ili vam nisu potrebni. Kada pokrenete opciju Formatiraj, dobiete dijalog za unos parametara formatiranja. Lista Kapacitet kod Zip i USB diskova uvek ima jednu vrednost, no kod nekih tipova disketa tu mogu da se pojave razliite vrednosti. Opcija Sistem dadoteka je pomalo zbunujua za poetnike, pa emo se za sada zadrati na sledeem pravilu: za diskete se koristi sistem dadoteka FAT, a za Zip i USB je najbolje koristiti FAT 32, naroito kada te uredjaje koristite za razmenu dadoteka medju raunarima razliitih tipova. U poju Oznaka diska disketi ili disku moete dati ime. Veliina jedinice zauzea ima smisla kod vrstih diskova ije formatiranje nikako nepreporuujemo poetnicima. Brzo formatiranje se koristi kada treba brzo obristati sadraj diskete ili diska bez provere ispravnosti. Kod disketa se pojavljuje i opcija Kreiraj disk za pokretanje MS-DOS-a pmou koje moete napraviti disketu koja e podii raunar pod ovim starim operativnim sistemom, to moe biti korisno za oporavak raunara ili igranje nekih starih igara. HIJERARHIJA OBJEKATA U EXPLORERu Windows Explorer grupie objekte po prcijzno odredjenoj hijerarhiji. Ve smo rekli da vrh hierarhije predstavlja radna povrina. Slede objekti pod imenom Moj raunar, Moji dokumenti, Moja mrea mesta i nedavni dokumenti. MOJI DOKUMENTI Ikona Moji dokumenti se inicijalno nalazi u gornjem desnom uglu menija Start. Moete je postaviti i na radnu povrinu, tako to kliknete desenim dugmetom mia na nju i izaverete obciju Postavi na radnu povrinu. Iza te ikone se krije posebna fascikla u kojoj e veina programa snimati dadoteke i dokumente na kojima radite. U njoj moete da kreirate i pod fascikle, recimo da biste u njima smetali dokumente razliitih programa, zbog lakeg snalaenja. Neke od tih podfascikle kreira sam Windows i one se zovu Moje slike i Moja muzika. I njih moete nai u meniju Start. MOJ RAUNAR Ikona Moj raunar se inicijalono nalazi u meniju Start a moe se smestiti i na radnu povrinu. Iza ove ikone nalazi se sistemska fascikla koja zapravo predstavlja pogled na sam raunar: u njoj su smeteni diskovi koji postoje u sistemu i njihov sadraj,
47

kao i specijalna fascikla Kontrolna tabla u kojoj se nalaze alati za podeavanje sistema i radnog okruenja. Kasnije emo posvetiti panju kontrolnoj tabli. Desnim klikom na ikonu Moj raunar dobiete meni koji ima neke specifinosti. Osim standardnih opcija Otvori, Istrai, Pretrai , postoje i opcije Manage, te Mapiraj ime mrenog diska i prekini vezu sa mrenom jedinicom. Poslednje dve opcije slue za rad sa diskovima koji se nalaze na drugim raunarima i kojima pristupama preko mree. Opcija Manage pokree posebno alatku za administraciju sistema kojoj e te imati pristup samo ako ste ulogovani kao korisnik sa adnimistrativnim privilegijama. Slino je i sa ikonom Svojstvo koja pokree jedan od alata za podeavanja sistema. KORPA ZA OTPATKA Na poznanik iz uvodnih poglavlja, Korpa za otpatke, koristi se za brisanje dadoteka, fascikli i drugih objeklata. Kada elite da obriete neku dadoteku ili fasciklu, samo ih prevuete u korpu. Ovo je ekolokakanta, pa iz nje moete izvaditi obrisane objekte ukoliko se predomoslite. Bez obzira na nivo razvoja ekologija, i ova kanta se kao i svaka druga mora praznit s vremena na vreme. Taj proces obavljate desnim klikom na ikonu izborom opcije Isprazni karntu. Specifinost kontekstnog menija je opcija Svojstva u kojoj se podeavaju parametri korpe. ISTRAIVANJE Ve smo videli da klikom na stavku Fascikle u traci sa alatkama u svakom prozoru Explorer-a dobijemo poseban oblik prozora u kome se sa leve strane nalazi hierarhijska lista kojom je predstavljen ceo sistem. Takodje smo rekli i da se ovaj prikaz moe dobiti izborom opcije Istrai iz menija. Kada u tom hierarhijskom paneli odaberete neki od objekata, njegov sadraj se prikazuije u desnom delu prozora. U jednom broju sluajeva ovakav nain rada je zgodniji jer vam moe pomoi da u esto komplikovano i razgranato stabllu fascikli u sistemu pronadjete potrebne dadoteke. Postoji jo nekoliko naina da dodjete do ovakog naina prikaza sadraja fascikle-recimo ako iz menija Svi programi startujete Windows Explorer ili kada kliknete na fasciklu i pri tom drite taster Shift.

48

Kada jednom pronadjete eljenu fasciklu u hierarhiji sistema, moete iskljuiti panel Fascikle klikom na X u njegovom levom uglu. Ako vam panel opet zatreba, lako ete ga ukljuiti klikom na ikonu Fascikle. RAD SA OBJEKTIMA Osnovna akcija koja se moe izvesti nad objektom je njegovo aktiviranje, odnosno kako se to u argonu kae otvaranje. Objekat se otvara dvoklikom na njegovu ikonu. Na primer, dvoklik na ikonu fascikle otvara sadraj te fascikle u istom (ili zavisno od podeavanja, movom) prozoru, dvoklik na ikonu programa startuje taj program, dok dvoklik na obinu dadoteku startuje matini program zaduen za rad sa tom dadotekom, a onda otvara dadoteku u progranu. To znai da, recimo, dvoklikom na ime dokumenta u programu za obradu teksta. Rekli amo da se pri istalaciji programa registruje i tip dadoteke sa kojima taj program radi. Moe da se desi i da neki tip dadoteke nije registrovao nijedan program. Ako kliknete na ikonu takve dadoteka, Windows e vam ponuditi da sami dodelite tu dadoteku nekom od istaliranih programa. Za to je zaduen dijalog Otvori pomou... on sadri listu instaliranih programa. Izborom nekog od programa sa liste vi mu dodeljujete datoteke na koju ste kliknuli. Ako ste ukljuili opciju Uvek koristi izabrani program za otvaranje ove vrste datoteke, Windows e pri svakom sledeem otvaranju datoteke, kao i drugih datoteka istog tipa, pozvati izabrani program. Nekada imamo tip datoteke koju prepoznaju razni programi, pa nam se moe desiti da poelimo da neku datoteku otvorimo u programu koji nije podrazumevan za tip datoteke. Recimo, ako amo snimili Web stranu (obino datoteka tipa HTML), ona se inicijalno otvara u programu Internet Exolorer. Medjutim, sada elimo da izmenimo neto u toj datoteci. Kliknuemo desnim tasterom mia na njenu ikonu i izabrati opciju Otvori pomou. Tu emo nai program Noterad (Belenica) koji e nam omoguiti da unesemo eljene izmene. Uopte, svaki put kada kliknemo desnim tasterom na neku ikonu dobiemo kontekstni meni iji sadraj zavisi od tipa objekta koji ikona prdstavlja. Ako, recimo, kliknete desnim tasterom na datoteku koji je tip Word dokument, imaete na raspolaganju opcije Otvori, Nova i tampaj. Ako kliknete na datoteku sa muzimom, dobiete opcije Play i Open. Kod datoteka iji tip nije povezan ni sa jednim od programa koji su instalirani na sistemu imaete opciju Otvori pomou... Neki programi prilikom instalacije dodaju i nove stavke ovog menija za pojedine tipove datoteke, recimo za otvaranje arhiva, proveru postojanja virusa ili ispravljanje datoteke u nekom specijalnom programu.
49

KREIRANJE NOVOG OBJEKTA Novi objekat (datoteka, gasciklu, preicu...) moete da kreirate na razne naine. Najjednostavniji i najeie korieni put opet vodi preko kontekstnog menija. Desnim klikom na prazan prostor radne porvrine ili prozora Explorer-a koji predstavlja neku fasciklu na disku dobiete meni koji pored ostalih ima i stavku nova. Dalja procedura zavisi od toga koji ste objekat odabrali. Ukoliko je to fascikle, na mestu gde ste otvorili meni e se pojaviti nova fascikla pod imenom Nova fascikla, koje moete odmah promeniti. Izborom opcije Nova preica otvarate dijalog za kreiranje preice. Prvi korak je upisivanje putanje do objekta na koji elite da napravite preici (ili njegovo pronalaenje sa Pregledaj). Sledei korak je odredjivanje imena preice koje moe biti isto kao ime objekta, ali i potpuno proizvoljno. Na kraju, imate mogunost izbora ikone za preicu; Windows e ponuditi ikonu u zavistosti od tipa objekta, ali taj predlog ne morate da prihvatite na raspolaganju su velike biblioteke ikona. Osim opcija za kreiranje novih fascikli ili preica, Windows nudi i itavu paletu tipova datoteka:tekstualni dokumenti, datoteke sa zvukom, slike...Winsows e kreirati novu, praznu datoteku koju ete kasnije moi da uredjujete programom na koji je ta datoteka registrovana. Veina ozbiljnijih programa automatski ubacuje svoje tipove u ovaj meni. KOPIRANJE I PREMETANJE Kopiranje i premetanje su operacije koje se svakodnevno koriste pa je vano da ih upoznate. Iako se najee govori o kopiranju i premetanju datoteka, na isti nain se kopiraju i premetaju fascikle, a isto se odnosi i na druge objekte kod kojih to ima smisla (na primer preice).Kopiranje je nedestruktivna operacija koja pravi kopiju objekta na drugoj lokaciji, dok je premetanje destruktivna operacija, jer se nakon kopiranja na novu lokaciju, originalni objekti briu. Zbog toga pri premetanju treba biti oprezan. Najlaki nain da premetate ili kopirate datoteke je da otvorite dva prozora: u jednom e biti fascikla u kojoj se datoteke trenutno nalaze, a u drugom fascikla u koju treba da predju. Najjednostavnije bi bilo prevui ikonu datoteke iz originalne fascikle u novu, ali to vam ne preporuujemo. Poto kod obinog prevlaenja postoji jedno prilino zabunjujue pravilo: ako se originalna fascikla nalaze na istom disku, datoteke e biti premetene, a ako se fascikle nalaze na razliitima
50

diskovima, datoteke e biti iskopirane. Zbog toga preporuujemo da odmah zapamtiote dva sasvim jednostavna pravila. Ako pri prevlaenje datoteke drite pritisnut taster SHIFT, ona e biti premetena. Lako je uoiti da li se datoteka kopira ili premeta: pri prevlaenju se uz pokaziva mia pojavljuje ikone datoteke. Ako se datoteka premeta, bie prikazana samo ikona, a ako se klopira, ispod nje e se nalaziti mali znak plus. Ukoliko primatite da ste uhvatili pogrenu dadoteku, neputajui dugme mia pritisnite taster Escape ili, to je jo jednostavnije, pritisnete i desni taster na miu, neputajuu pritom levi. Ako vas mrzi da pamtite sva ova pravila, na raspolaganju vam je bolji nain za prikaz datoteka. Pri prevlaenju koristite desni taster mia. Kada pustite desni taster, pojavie e meni iz kog moete izabrati opcije Kopiraj ovde, Premesti ovde ili Ovde kreiraj, kao i opcija Otkai. Ovo je, uzgled, i najlaki nain da napravite preicu. Oni koji ba insistiraju na levom tasteru, dobie odgovararui meni ako pri prevlaenju drite pritisnute tastere Ctrl I Shift. Greke se deavaju i kod korienja menija. Najea nedju njima je opet ona kad uhvatite i prevuete pogrenu datoteku, ali prekasno primetite. Druga esta greka je da vam datoteka ispadne, osnosno da nehotice pustite taster pre nego to je kursor mia stigao do siljne fascikle. Windows omoguava ispravljanje ovakvih greaka: Kliknite desnim tasterom mia na prazan prostor u prozoru neke fascikle ili na prazan prostor radne povrine i iz menija izaberite opciju Opozovi (iza rei Opozovi stoji i naziv akcije:, Opozovi kopiranje Opozovi premetanje). Istu opciju ete nai i na drugim mestima, u traci sa alatima, glavnom meniju prozora bilo koje fascikle, a moda je najednostavnije pritisnuti kombinaciju tastera Ctrl + Z. KOPIRANJE PREKO OSTAVE Kopiranje, premetanje i kreiranje preica moe se obaviti i preko ostave (engl. Clipbosrd). To je posebna zona Windows-a koja se bavi razmenom podataka medju programima; detaljnije emo je predstaviti u posebnom poglavlju. Za sada, da biste koristili ovaj nain rada, kliknete desnim tasterom mia na eljenu datoteku i iz menija izaberete Iseci (ako elite da premestite datoteku) ili Kopiraj (ako elite da je kopirate ), zatim idite u prozor ciljne fascikle, kliknite negde na prozan prozor i izaberite Nalepi, da biste kopirali ili premestili datoteku, odnosno Nalepi preicu, da biste napravili preicu. Ovakav pristup je pogodniji kada niste u mogunosti da mnogo vozite mia po stolu ili imate mnogo otvorenih prozora, a elite samo na brzinu da kopirate datoteku. Zgodno je to moete raditi samo sa jednim otvorenim prozorom: otvorite
51

originalnu fasciklu, kliknite na Iseci ili Kopiraj a zatim odete u ciljnu fasciklu i tamo izaberete Nalepi. Ukoliko napravite greku, ispravljate je na isti nain kao u prvom sluaju pritiskom na Ctrl + Z. Explorer nudi jo jednu pogodnost za rad sa datotekama i fasciklama. To je opcija Poalji u .... koja se pojavljuje u kontekstnim menijima. Ona omoguava da se eljni objeti poalju na neki drugi objekt: disk, fasciklu ili program. ISTOVREMENI RAD SA VIE DATOTEKA Kada se bolje upoznate sa opisanim operacijama, poeete istovrremeno da radite sa vie datoteka ili drugih objekata: obeleite datoteke koje elite da kopirate ili premetate i dalje radite isto. Postoje tri osnovna naina da obeleite vie datoteka: ako elite da obeleite pojedinane datoteke poredjane jedna do druge, kliknite na prvu a zatim, drei Ctrl, ukoliko su datoteke poredjane jedna do druge, kliknite na prvu a zatim, drei Shift, kliknite na poslednju. Najzad, datoteke moete obeleiti i tako to ih, drei pritisnit levi taster mie zatvorite u pravougaonik, ako poloaj ikona to omoguava. Sve datoteke koje se nadju u okviru ovog pravougaonika bie obeleeni. Bez obzira na to da li prevlaite grupu datoteka levim ili desnim tasreom mia, ili koristite Iseci / Kopiraj opcije, klik na obeleenu datoteku bi ponitio predhodno obeleavanje i morali bi ste celu operaciju da ponovite. Zato prevlaenje zapoinjete tako to uhvatite bilo koju obeenu datoteku, a u sluaju Iseci i Kopiraj opcija kliknete desnim tasterom mia na neku od obeleenih datoteka i izaberete eljenu opciju. Ako iskopirate datoteku ili fasciklu, ona e dobiti ime Kopije od (ime datoteke) ako to uinite dva puta, dobiete Kopija (2) od ime datoteke, a ako kopirate ove opcije, dobiete kopija od kopija od ...., to moete da proizvede razne zanimljive i ne naroito korisne efekte. BRISANJE Najkreativniji nain za brisanje je prevlaenje u Korpu za otpatke, ali se isto moe postii i izborom opcije Izbriii iz kontekstnog menija ili pritiskom na taster Dalede, ako je objekat koji elite da obriete obeleen i istaknut. Budui da se pri brisanju datoteke (i drugi objekti) smetaju u korpu za otpatke, brisanje je zapravo poseban sluaj premetanja. Zbog toga se brisanje moe obaviti na slian nain obeleite datoteke koje elite da obriete i prevuete ih u korpu.
52

Objekte koje ste obrisali moete vratiti tako to ete otvoriti Korpu za otpatke klikom na njenu ikonu. Vraanje obrisanih objekata tada moete obaviti tako to ete ih obeleiti i iz kontekstnog ili glavnog menija izabrati opciju Vrati u predhodno stanje. Vodite rauna o tome da se objekti konano gube kada isprazite korpu; posle toga se neki od njih eventualno mogu oporaviti koriienjem posebnih programa, kao to je paket Nortn Utilities. Ukoliko se, dakle dogodi da grekom obriete neku vanu datoteku i onda ispraznite korpu za otpatke, postoji mogunost da se deo tih podataka spase, vano je da vie nita ne upisujete na disk pre nego to se obratite strunjaku. Sve to smo reklli za brisnje datoteka vai i za veinu drugih objekata, to se pre svega odnosi na fascikle. S obzirom na to da fascikle mogu da okupe veliku grupu datoteka i drugih fasikli (koje sa svoje strane sadre jo mnogo datoteka), dobro razmislite pre nego to obriete ili premestite neku od njih. PROMENA NAZIVA Najjednostavniji nain da promenite ime datoteke, fasikle ili nekod drugog objekta je da iz kontekstnog menija izaberete opciju Preimenuj. Ako je datoteka ve obeleena, moete joj promeniti ime i pritiskom na taster F2, a postoji i neobian nain da se isto postigne miem: obeleite objekat, zatim kliknete ne njega i jednu sekundu ne dirajte mia. Kada se ispod ikone pojavi polje za unos teksta, unesite novo ime. Kod promene imena ne treba olako menjati i tip datoteke, poto se moe desiti da nakon promene tipa ona bude neupotrebljiva jer Windows ne zna u kom programu da je otvori. Ako vam se to dogodi, ponovo promenite ime datoteke ovoga puta joj dajui kornkretan tip (na primer.DOS za Microsoft Word dokumente). SVOJSTVA OBJEKATA Na kraju kontekstnog menija svakog Explorer-ovog objekta nalazi se stavka Svojstva. Kada je izaberete, dobiete dijalog iji sadraj zavisi od samog objekta. Osobine datoteka koje moete videti u ovom meniju su uglavnom opti podaci: ima, tip, veliina, datumi kreiranja, poslednje modifikacije i poslednjeg pristupa. Tu su zatim atributi, koje moete i menjati; datoteku koja je oznaena kao Samo za itanje ne moete menjati ili brisati, atribut Skriveno oznaava da se datoteka ili fascikla nee pojavljivati u sadraju matine fascikle, dok se atribut Arhiva koristi pri pravljenju rezervnih kopija. Veina objekata ima i karticu Rezime u koju moete uneti podatke koji blie opisuju datoteku. U zavisnosti od matinog programa, neki
53

tipovi datoteka mogu imati i dodatne strane, ako je proizvodja predvideo tu mogunost. Fascikle imaju slian dijalog za uredjivanje svojstava kao i datoteke, s tim to sadre karicu Prilagodjavanje koju smo opisali kad smo predstavljali prilagodjavanje izgleda prozora sa sadrajem fasckli. Ako je va raunar prikljuen u lokalnlu mreu, postojae i kartica Deljenje, koja omoguava da i drugima dopustite pristup sadraja fascikle. Preice imaju sopstvene dijaloge za svojstva: Opti podaci su identini istoimenoj kartici koja se pojavljuje kod svojstava datoteka. Specifina je kartica Preica koja sadri podatke o objektu na koji preica ukazuje, putanju do njega, kao i mogunost definisanja ikone i odredjivanje kombinacije tastera kojom e ta preica biti aktivirana. Objekte koje esto pozivate moete da aktivirate i sa tastature: moete, recimo, definisati da kombinacija tastera Ctrl + Alt +w poziva Microsoft Wodr, Ctrl + Alt + e Microsoft Excel i tome slino. Verovatno su vizuelno najefektniji dijalozi sa svojstvima kod diskova. Njihova kartica Opti podaci sadre ime diska, tip, informacije o sistemu datoteke, kao i grafiku tortu koja prikazuje odnos zauzetog i slobodnog prostora na disku. Kartica Alatke omoguava da pokrenete alatke za proveravanje greaka, defregmentaciju diska, te pravljenje rezervnih kopija. Kartica Deljenje ima istu funkciju kao odgovarajua kartica kod fascikli. SISTEMSKE FASIKLE Postoje neke fascikle koje sistem tretira na poseban nain. To su sistemske fascikle u koje su smetene datoteke koje ine sam Windows i njegove programe. Te fascikle bi trebalo da zaobilazite barem dok ne nauite dovoljno i ne steknete odredjeno iskustvo. Sistemske fascikle o kojime je re se nalaze u osnovnoj ( koren) fasikle glavnog diska (tj.ovog na kome je Windows instaliran) i zovu se Windows odnosno Program Files. Windows sadri datoteke od kojih se sastoji operativni sistem i pratei programi. Tu su smeteni i neki od korisnikih podataka, ali se rad sa njima na nivou datoteka (kopiranje i premetanje) najee svodi na pravljenje rezervnih kopija, koje opisujemo u poglavlju posveenom odravanju diskova.Isto vai za fasciklu program Files u kjoju Microsoft Windows smeta datoteke i fascijkle sa programima. Trea sistemska fascikla je Documents and Settings u kojoj se nalaze vai korisniki podaci i postavke.

54

PRETRAIVANJE Mogunosti pretraivanja ukljuuju pronalaenje datoteka na diskovima raunara, zatim odredjenog raunara u lokalnoj mrei, informacija na Internetu, pa ak i pronalaenje ljudi na Internetu. Pretraivanje moemo zapoeti izborom opcije Pretrai iz menija Start ili iste opcije u nekom od kontekstnih menija. Umesto panela sa uobiajnim zadacima dobiemo pomonika koji vas vodi kroz pretraivanje. TRAENJE DATOTEKA

Prvo treba da izaberete ta elite da potreite. Uobiajne opcije koje vam Windows nudi su Slike, Muzika i video, Dokumenti (tekst procesor, tabele) Sve datoteke i fascikle odnosno Raunari i osobe. Prva dva kriterijuma za pretragu su ime ili deo imena dokumenta ili neke druge datoteke, kao i okvirno vreme poslednje izmene. Ukoliko vam ovi kriterijumi nisu dovoljni moete ukljuiti narednu pretragu u kojoj moete kao kriterijum zadati re ili frazu koja se pojavljuje u dokumentu. Interesantno ukoliko ste pretragu zapoeli sa palete alatke ili menij neke fascikle, pretraivanje poinje upravo od one fascikle u kojoj ste se nalazili u trenutku pozivanja ove opcije. Ako dobijete prevelik broj prondjenih dokumenata kriterijume moete dodatno suziti navodjenjem vremenskog intervala kada je dokument menjan, navodjenjem okvirne veliine dadoteka, a mogue je ptreraivanje po tipu dadoteke. Microsoft Windows takodje pri pretrazi moe da vodi rauna o malim i velikim slovima i nazivu dokumenata, pretrauje skrivene datoteke i fascikle ili trake sa rezervnim kopijama. Kada ste zadale sve potrebne kriterijume pretraivanje zapoinjete klikom na dugme Trai. Ako pretraivanje predugo traje, kliknite na Zaustavi. Ukoliko moete da snimite parametre pretraivanja upotrebite opciju Sauvaj pretragu u meniju Datoteka. RAD SA PROGRAMIMA Iako svaki program ima svoje specifinosti, mnoge karakteristike su zajednike. Kada nauite osnovne principe korienja svega nekoliko Windows programa, moi ete da se snadjete u velikoj veini ostalih programa. Ta medjusobna srodnost

55

programa i jeste jedan od vanih faktora velikog trinog uspeha koji je postigao Microsoft Windows. STARTOVANJE PROGRAMA Osnovni nain za startovanje programa preko Start menija samo ve upoznali. Spomenuli smo i da se programi mogu pokrenuti i dvoklikom na njihovu izvrnu datoteku ili preicu ka njoj. Ponekad programi nemaju svoje preice u Start meniju ili na radnoj povrini. To je sluaj kod malih programa i nekih programa koji su namerno izostavljeni, jer njihova upotreba moe da promeni neke vane sistemske parametre, pa bi se nesrtunom upotrebom sistem mogao dovesti u nefunkionalno stanje. Startovanje ovakvih programa se tada obuno vri opcijom Pokreni iz Start menija. Kada izaberete ovu opciju, pojavie se dijalog sa poljem u koje moete uneti tekst komande za startovanje programa. Ako znate tano ime izvrne datoteke (datoteke sa programom) i njenu punu putanju moete je umeti direktno, a ako ne znate klikom na dugme Pregledaj dobijate dijalog koji vam omoguava da pronadjete program na disku. Klikom na strelicu ovog polja moete izabrati komende koje ste ranije uneli. Neki programi primaju i parametre iz komadne ilnije. To moe biti ime datoteke koju treba otvoriti, neki prekidai koji ukljuju i iskljuuju pojedine opcije i naine rada programa i slino. Sve zavisi od samog programa koji startujete, a parametri koji postoje pronae ete u dokumenaciji tog programa. GREKE U PROGRAMIMA Iz programa se standardno izlazi izborom opcije Datoteka / Izlaz, odnosno File / Exit kod programa koji nisu prevedeni na srpski, ili zatvaranjem prozora programa. Ukoliko imete neki dokument u kome niste sauvali izmene, program e vas upozoriti na tu injenicu i ponuditi vam da to obavite pre gaenja programa. Deava se, naalost, i da kraj rada programa bude neregularan: sve se zaglavi ili program padne uz odgovarajui poruku. Zaglavljivanje i padovi programa su sastavni deo ivota korisnika raunara. Ovi problemi se uglavnom deavaju zbog grekama u pisanju programa. Iako savremene programe obino piu timovi od stotina ljudi i testiraju timovi od hiljada pa i vie desetina hiljada ljudi, njihova sloenost je tolika da se greke uvek potkradu. Dodatni program je korienje piratskog softvera: pirat trudi da upravo on bude prvi koji e svojim muterijama ponuditi novi programski paket. Zbog toga
56

oni svojim kanalima nabavljaju verzije programa pre nego to se oni pojave na tritu, a te verzije najee nisu kompletne ili jednostavno nisu dovrene. Takav softver se samo da pruzrokuje este padove programa, ve moe ugroziti i sam Windows mnogi veliki programi menjaju sistemske datoteke Windows-a dodajui mu nove mogunosti. Ako instalirate nedovrenu verziju sistemskih datoteka, imaete problema ne samo uu piratskom programu ve i u svakom programu koji koristi tu datoteku, pa i probleme sa samim Windows-om. Zbog toga, ako ozbiljno koristite raunar, obavezno radite iskljuivo sa originalnim, licenciranim softverom; troak je u startu znaajan, ali softver je alat za rad koji e vrlo brzo povratiti incesticiju. Kada program padne Windows e vas obavestiti porukom. Neemo ulaziti u to ta koja greka tano predstavlja. U najveem broju sluajeva, re je o greci koja se moe ispraviti jednostavnim restartovanjem programa o kome je re, ali u gorem sluaju, restartovanjem Windows-a. Tek ukoliko se greka ponavlja vie puta zaredom. Postoji mogunost da je re o nekom ozbiljnijem problemu na sistmskom ili hardverskom nivou ili naprosto o neispravnom programu. NASILNO ZATVARANJE PROGRAMA Zaglavljivanje programa je jo jedna manifestacija greaka u programu. Zbog greke pri pisanju programa ili neke situacije koju autori nisu predvideli, program moe zapasti u stanje tzv. mrtve petlje, kada stalno izvrava isti programski kod i iz tog stanja ne moe da se izvue. Takvu situaciju ete uoiti kada prozor programa prestane da se odaziva. Program tada ne moe da osveava sadraj prozora. Windows XP obino sam prekine izvravanje ovakvih programa ali ako zaglavljen program i dalje stoji pomoe e vam Upravlja zadacima. Njega moete otvoriti desnim klikom na traku zadataka i izborom istoimene opcije, a drugi nain je da pritisnete tastere Ctrl + Alt + Delete na tastaturi i zatim izaberete istoimenu opciju. Upravlja zadacima se sastoji od vie kartica, nas zanima kartica Aplikacije. Tu dobijate spisak aktivnih programa i status svakoga od njih. Ako program radi narmalno, status e biti Izvrava se. Ako se program zaglavi, status postaje Ne odaziva se. Takav zaglavljen program prekidate tako to ga izaberete sa spiska, kliknete desnim tasterom mia na njega i izaberete opciju Dovri zadatak. Nakada se program zadubi u neka proraunavanja ili druge operacije pa ne stigneda se odazove; takve situacije su kod dobro pisanih programa retke, ali se deavaju. Da bi spreio gubitak izmena u podacima koji su u programu bili obradjivani, a koji je kod nasilnog zatvaranja programa neminivan, Windows ima
57

nesilnog zavetka rada programa. Kada prvi put izaverete opciju Dovri zadatak, on alje programu poruku tipa zatvori se. ak i kada program delije beznadeno zaglavljen. Migue je da e reagovati na ovu poruku na oekivan nain: ako imate sree, program e moda oiveti, barem u tolikoj meri da vam dozvoli snimanje izmenjenih podataka. Ako nije bilo nikakvih izmena, program e se sam zatvoriti. U teim sluajevima, program nee odgovoriti na ovu poruku. Windows ipak ne primenjuje odmah taktiku grube sile, ve saeka 20 sekundi. Opcijom Dovri zadatak moete zatvoriti i programe koji se normalno izvravaju, mada za tim nema naroite potrebe. Ovakav izlazak nije nasilan, jer ste ikakve izmene uopte i pravili. Ipak, moe zgodno da poslui kod nekih programa koji nemaju nikakvu interakciju sa korisnikom ve svoj posao obavljaju u pozadini i obino se startuju zajedno sa Windows-om. Takvi programi esto imaju svoje ikone u zoni za obavetavanje na traci zadataka, ali ponekad nemaju jasnu opciju za izlazak iz programa, pa ovakav nain zaustavljanja programa moe da pomogne. DODATNI PROGRAMI Windows XP sadri itav niz prateih programa koji obezbedjuju osnovnu primenu raunara ali predstavljaju i uvod u neke oblasti primena ako upoznate program i stignete do njegovih ogranienja, lako ete prei na moniji komercijalni ili besplatni program koji obezbedjuje sline usluge, ali iz mnogo vie opcija. Druga znaajna osobina ovih programa je to je nain njihove upotrebe tipian za odgovarajue primene; na njihovom primeru se moe nauiti upotreba bilo kog slinog programa. Prva dva programa koja emo opisati su Belenica (engl.Noteoad) i Pisanka (engl.WorPad). Iako su naizged slini, ova dva programa imaju razliitu namenu: Belenica je tekst-editor a Pisanka tekst.procesor. Tekst-editori rade za tampu. Ovakve datotke uglavnom sadre informacije koje ostaju u raunarskom obliku i kada se odtampaju na papiru izgledaju prilino neugledno. Tekst-editori se, dakle, koriste za unos i sredjivanje teksta koji je prevashodno prilagodjen prikazu na ekranu. Za pripremu tampanih dokumenata koriste se tekst.procesori. Oni omoguavaju definisanje veliine i oblika slova, uvlaenje redova, uravnanje teksta po marginama, ukljuivanje slika u tekst i sline operacije.

58

BELENICA (NOTEPAD) Belenica je mali program za unos i sredjivanje istog teksta, to se u argonu esto naziva editovanje (od engl.editing), pa se otud ovakvi programi zovu editori. Kada treba na brzinu napisati krau poruku ili izmeniti neto u kofiguracionim datotekama Windows-a Belenica je veoma zgodno reenje. Program je osim toga pogodan za upoznavanje rada sa tekstom, poto se slini principi koriste u svim Windows programima. Belenica se nalazi u grupi Pribor nemija Start, odakle je moete i startovati. Takodje, moete desnim klikom na radnoj povrini kreirati novi tekst (izaberite Nova / Tekstualni dokumenti). UNOS I IZMENE TEKSTA

Osnovna operacija sa tekstom je unos, slian unosu na pisaoj maini. Otkucano slova se pojavljuje na trenutnoj poziciji koja je obeleena treptuom crticom koja se zove kurzor. Ovaj tekstualni kurzor treba razlikovati od kurzora mia koji je oznaen strelicom pogreno slovo moe da se obrie na dva naina: taster Backspace vraa kurzor za jedan znak unazad i pri tom brie slovo koje se tamo nalazilo. Drugi taster je Dalete, koji brie slovo koje se nalazi ispred (s desne strane) kurzora. Obino se Backspace koristi za vreme unosa teksta kada otkucate pogreno slovo, dok se Dalete koristi pri naknadnoj isravci teksta. Ako je potrebno, prelazak u novi red se obavlja pritiskom na taster Enter. Veina programa za rad sa tekstom automatski prebacuje tekst kada kurzor dodje do ivice ekrana, pa se novi red uglavnom forsira kada treba oznaiti kraj pasusa. Kraj reda se oznaava posebnim simbolom za kraj reda koji se ne vidi. Sa stanovita teksta, simbol za kraj reda je znak kao i svaki drugi, pa njegovo brisanje prizvodi spajanje dva reda teksta ako pritisnete Dalete dok ste na kraju reda ili Backspace na poetku sledeeg reda, ta dva reda e se spojiti. Taster Tab pomera kurzor za nekoliko mesta udesno. Vodite rauna o tome da pritisak na Tab ne prizvodi potpuno isti efekat kao unos nekoliko praznih znakova uzastopnim pritiskom na razmaknicu: Tab unosi u tekst jo jedan poseban simbol koji oznaava tabulaciju:brisnjem tavulacije beiete i kompletan razmak u tekstu koji je napavila.

59

KRETANJE PO TEKSTU Po tekstu kreete kako pomou pomou tastature, tako i pomou mia. Pritiskom na tastere sa strelicama kurzor teksta pomerate u odgovarajuenm pravcu. Vodite rauna o tome da kada dodjete na kraj teksta, naredni pritisci na strelicu nadole nee proizvoditi nikakav efekat. Ukoliko je potrebno da dodate red teksta, predjite na kraj poslednjeg reda i pritisnite Enter. Malo vee skokove omoguavaju kombinacije tastera sa strelicama i tastera Ctrl. Tako, Ctrl + stelica pomeraju kurzor na poetak tekue rei, Ctrl + strelica udesno na poetak sledee rei. Kombinacija Ctrl i stelice nagore ili nadole oznaavaju prelazak na poetak tekueg, odnosno sledeeg pasusa. Prelazak na poetak ili kraj tekueg reda teksta je zadatak tastera Home i End. Tasteri PgUpDn omoguavaju pomeranje teksta za jedan sadraj prozora taan pomeraj zavisi od njegove trenutne veliine. Kombinacija Ctrl + Home premeta kurzor na poetak teksta a Ctrl + End na kraj. esto je jednostavnije koristiti mia: tekstualni kurzor premetate tako to kurzor mia (koji dok prelazi preko teksta poprima izgled vrlo tanke horizontalne crte) dovdete na eljeno mesto u tekstu i kliknete levim tasterom mia. Pomeranje celog teksta u okviru prozora postiete pomou vertikalnog ili horizontalnog kizaa koji se nalaze uz desnu stranu i donju ivicu prozora sa tekstom. Ne zaboravite da vae trenutnu poziciju u tekstu oznaava iskljuivo kurzor teksta. Korienjem klizaa moete pregledati ceo tekst, a da pri tom nepomerate sam kurzor. I Z B O R (s e l e k c i j a ) T E K S T A Izbor (selekcija) je akcija koja prethodi bilo kojoj operaciji nad delom teksta. Na ovaj nain moete kopirati i premetati delove teksta unutar njega samog ili prebaciti u drugi program, obrisati veu koliinu teksta ili izvesti neke druge operacije. Izbor teksta moe da se obavi pomou tastature ili mia. Upotreba tastature je praktino ista kao kod kretanja, ali kod obeleavanja jo da drite pritisnut taster Shift. Obelaen tekst prepoznajete po tome to menja boju i uglavnom je prikazan imverzno u odnosu na osnovunu boju teksta. Tako e Shift + strelica ulevo ili udesno oznaiti tekst koji se nalazi levo odnosno desno od kurzora. Iste su kombinacije koje su kod kretanja koristile taster Ctrl, samo to sada treba pritisnuti Ctrl + Chift + taster. Izborom opcije Uredjivanje / Izaberi sve ili pritiskkom na Ctrl + A moete selektovati ceo tekst. Ako primetite da ste grekom izabrali deo teksta
60

ili iz nekog drugog razloga elite da odustanete od operacije, pustite Shift i pritisnite bilo koji taster za pomeranje, recimo neku od strelica, Tekst e vraa u standardnu boju. Izbor miem je jednostavnji i obavlja se prevlaenjem kurzora mia preko teksta uz pritisnut levi taster. Tekst preko koga prelazite menja boju, pa moete pratiti dokle ste stigle sa selekcijom, Ako elite da odustanete, pustite taster mia i zatim kliknite na neizabrani deo teksta. Loa strana ovakovog naina izbora je to je manje precizan od selektovanja pomou tastature. Kada ste zavrili sa izborom, odabrani deo teksta moete kopirati, premetati ili obrisati. Izborom opcije Uredjivanje i Kopiraj ili pritiskom na Ctrl + C izabrani deo teksta je obeleen za kopiranje: premestite korzor na mesto na kom elite da ga iskopirate i odaberite opciju Uredjivanje i Nalepi ili pritistite Ctrl + V . Ako umesto kopiranje elite da premestite deo teksta, koristite aUredjivnje / Iseci ( Ctrl + X) umesto Ctrl + C. Izabrani deo privremeno nestaje, ali kada izaberete Uredjivanje / Nalepi ili pritisnete Ctrl + V on e se ponovo pojaviti . Vodite rauna o tome da Windows uva samo poslednji blok teksta koji je iseen; sledei izbor opciju Iseci koristite samo neposredno pre premetanja na drugo mesto. Selektovani tekst se brie pritiskom na taster Delete ili izborom opcije Uredjivanje / Izbrii. Ako odmah nakon selektovanja teksta nastavite da kucate, tekst koje je bio izabran se odmah brie i zamenjuje novim tekstom koji unosite. Ovo je nekada korisno, ali esto se desi sluajno i dovodi do neeljenog gubitka teksta. Tada pomae upotreba opcije Opoziv radnje iz menija Uredjivanje ili pritisak na Ctrl + Z. Zanimljiva osobina Windows-a je da se sva tekst polja koja se pojavljuju u prozorima i dijalozima raznih programa, bilo jednolinijska bilo vielinijska, ponaanja u skladu sa onim to smo upravo opisali; kao da je u svako takvo polje ugradjena mala Belanica. U bilo kom tekst polju moete primeniti potpuno iste kombinacije tastera za unos i izmenu teksta, kretanje kroz njega, izbor, kopiranje, premetanje, brisanje. ak moete izabrati tekst u nekom programu i ubaciti ga u tekst polje u nekom dijalogu drugog programa, koristei tehniku razmene podataka preko ostave (clipbosrd), ime se bavimo u posebnom poglavlju. JO NEKE MOGUNOSTI BELENICE

Belenica je sasvim jednostavan program koji sadri svega nekoliko opcija neophodnih za rad sa tekstom. Meni Datoteka sastoji se od opcije Nova kojom se otvara nova datoteka, opcije Otvori kojom uitavate postojei tekst, Sauvaj kojom se tekua datoteka snima ili Sauvaj kao, kojom se datoteka moe snimiti i pod
61

drugim imenom ili na dugom disku. Opcija Podesi stranicu i tampaj slue za podeavanje dimenzija papira i tampaa, kao i samo tampanje. Mani Uredjivanje, uz ve opisane opcije, sadri opciju Vreme / Datum koja unosi trenutni datum i vreme u tekst. U meniju Oblikuj vana je opcije uAtomatski prelom reda, koja ukljuuje automatski prelazak u sledei red kada tekst stigne do ivice prozora, dok opcija Font omoguava izbor fonta koji e biti korien u radu sa ovim programom. Sve u svemu, mogunosti programa Belenica su skromne. Ako vam zatreba program ovog tipa sa mnogo vie mogunosti, na Internetu moete nai na hiljade komercijalnih ili bezplatnih tekst editora raznih mogunosti. Preporuujemo program TextPad koji moete preuzeti sa sajta www.textpad.com. P I S A N K A (W O R D P A D) Pored teskt editora, Windows sadri i mali tekst procesor koji se zove Pisanka (engl. wordPad). Njegove mogunosti obrade teksta su daleko vee od Belenice, mada je nain rada sa tekstom slian. Ipak Pisanka nudi jo neke mogunosti kao to su izbor tipa slova, formatiranje izgleda strane, uravnavanje redova, isticanje delova teksta... Pisanka se pokree iz grupe Pribor Start menija. Prva stvar koju treba uraditi pre pripreme dokumenta je njegovo kreiranje, to se radi poznatom opcijom Datoteka / Nova ili pritiskom na Ctrl + N. Pojavljuje se dijalog u kome se odredjuje format dokumenta. Osnovni format, u kome ete esto raditi, je Obogaeni tekstualni dokument. To je standardni format za razmenu dokumenata izmedju raznih tekst procesora. On omoguava rad sa formatiranim tekstom koji moe sadrati i slike, ali i pored toga ne podrava sve mogunosti koje nude tekst procesori, pa se njegovim korienjem mogu izgubiti neka formatiranja. Pisanka moe da uitava i snima i obine tekstualne fajlove. Kada snimate takvu datoteku, gubite sva formatiranja i fontove. Zbog toga se moe rei da je Pisanka rezervni program za fajlove tekstualnog tipa. Posebna vrsta fajlova su Unikod tekstualni dokumenti. Unicode je standard koji omoguava upotrebu gotovo svih svtetskih jezika u istom dokumentu, ali je zato svako slovo predstavljeno sa dva bajta umesto jednog, pa dokumenti zauzimaju vie prostora na disku, to na dananjem stadijumu razvoja raunara nije naroito bitno.

62

RAD SA

DATOTEKAMA

Otvaranje i snimanje datoteka u Pisanki je dobra prilika da se upoznamo sa standardnim dijalozima koji obavljaju ove dve vane operacije. Iako ih opisujemo u okviru ovog programa, dijaloge ete sretati u gotovo svim programima koji rade sa datotekama. Datoteka / otvori (isti se efekat dobija pritiskom na Ctrl + O) jedna je od najee koriena operacija, kojom se otvara dokument, crte ili druga datoteka sa podacima. Pojavljuje se dijalog Open koji je podeljen na dva osnovna dela. Gornji deo prdestavlja mali Exlorer-ov prozor koji vam omoguava kretanje kroz hijerarhiju fascikli. Na vrhu je lista Pogledaj u, koja prikazuje osnovne objekte u hijerarhiji. Ispod nje se nalazi prozor sa sadrajem tekue fascikle. U ovom prozoru se prikazuje samo datoteke tipa koji je naveden u polju Datoteke tipa. Poto je ovo prozor Explorer-a u njemu moete obavljate razne operacije: podeavati nain prikaza sadraja, uredjivati raspored ikona, kopirati i premetati datoteke i fascikle, kreirati nove fascikle i preice. Moete ak i startovati programe i dokumente iz ovog prozora; ali ne zaboravite da je ovo ipak dijalog namenjen otvaranju dokumenta. U donjem delu nalazi se polja Ime datoteke i Datoteka tipa. U polje Ime datoteke moete uneti naziv ako ga znate, ali je lake da kliknete na neku datoteku u gornjem prozoru, pa e se njeno ime pojaviti u ovom polju. Datoteka tipa omoguava promenu tipa datoteke koje e biti izlistani u prozoru. Programi naravno uvek prvo ponude svoje tipove daatoteke. Tako Pisanka ume da radi sa dokumentima programa Word for Windows, dokumentima i obogaenom tekst formatu i sa obinim tekstualnim datotekama. U najveem broju sluajeva moete izabrati i Svi dokumenti kada e biti prikazane sve datoteke. Ipak vodite rauna o tome da program nee uvek uspeti da uita datoteke proizvoljnog tipa. Tu su jo tasteri Otvori i Otkai. Klikom na Otvori izlazite iz dijaloga i program uitava izabrani dokument, dok klikom na Otkai odustajete od akcije. Umesto klika na Otvori, moete dvokliknuti na eljnu datoteku i ona e odmah biti otvorena. Dijalog Save As dobijate kada izaberete snimanje fajla koji jo uvek nema ime (izborom opcije Datoteka / Sauvaj) iz menija, klikom na ikonu diskete ili pritiskom na Ctrl + S ili kada izaberete opciju Snimi kao, kojom inae snimate datoteke pod drugim imenom ili na drugom mestu. Dijalog Save As je slian dijalogu Open, ali se neka polja i tasteri drugaije zovu; veoma je znaajno polje Sauvaj kao tip koje dozvoljava snimanje u raznim formatima. Takodje, taster Otvori je promenio ime u Sauvaj.
63

Kod nekih programa ovi standardni dijalozi mogu biti blago modifikovani. Na primer, neki programi za obradu slika nude mogunost podeavanja parametara izabranog formata slike pred snimanje. FORMATIRANJE TEKSTA

Pored standardnih elemenata, prozor Pisanke sadri i lenjir koji prikazuje irinu papira i omoguava da lake sagledate kako e dokument na kome radite izgledati kada ga odtampate. Ispod lenjira nalazi se radni prozor u kome se obradjuje sam dokument. Traka sa alatima sadri itav niz opcija za formatiranje teksta, pre svega fonta (tj. Oblika slova). Klikom na stelicu, lista se otvara i iz nje moete izabrati font koji elite da koristite. Odmah pored nje se nalazi lista iz koje birate veliinu slova u piskelima: obino je ova veliina 10. Za naslove ete koristiti vee vrednosti ( 14 18), a manje (6 8) za napomene. Isticanje teksta se obavlja preko grupe od etiri dugmeta koji su oznaeni masnim slovom B, koso slovo I, podvuenu U i slikarskom paletom. Asocijacija je prilino jasna: prvi taster ukljuuje isticanje masnim (bold) ispisom. Drugi taster ukljuuje kurzicni (italic) ispis, a trei ispis podvlaenjem (underline). Iz palte birate boju kojom e tekst biti ispisan. Opcije za obik teksta mogu se nai i u meniju Oblikuj, opcije Font. Posle formatiranja slova, sledi formatiranje pasusa. Tekst moete uravnati po levoj ivici, centrirati ili desno uravnati. Uravnanje po levoj ivici je uobuajni nain ( i program ga podrazumeva ). Isto to se moe postii izborom opcije Pasus iz menija Oblikuj, ali ona nudi i mogunost definisanja uvlaenja pasusa. U poljima Levo i Desno moete definisati koliko e pasus biti uvean u odnosu na marginu sa leve i desne strane,kao i mogunost uvlaenja prvog reda svakog pasusa (Prva linija). Ispod toga, birate uravnanje teksta po ivici (Levo, Desno, Centralno). Kada izaberete jednu ili vie opcija za foprmatiranje. Tekst koji kasnije unesete bie formatiran u skladu sa njima. Ve uneti tekst fomatirate na taj nain to izaberete deo teksta koji elite da formatirate i zatim premestite opcije za formatiranje, Deo teksta koji niste reformatirali zadrava svoj izgled. Obratite ponju i na prelazak u novi red: automatski prelazak, koji je kod Belenice bio samo pogodnost koja se povremeno koristi, ovde predstavlja obavezu. Kod tekst procesora, glavna merna jedinica nije red teksta, ve pasus. Zato pritiskom na Enter zapravo kreirate novi pasus; ako na kraju svakog reda kucate Enter, dobiete tekst koji ima i onoliko pasusa koliko ima i redova, pa neete biti u prilici da koristite mogunosti za formatiranje pasusa koje nude Pisanka i drugi znatno moniji tekst procesori.
64

POTRAIVANJE I ZAMENA TEKSTA Jo jedna od standardnih operacija sa tekstom je pretraivanje. Kod Pisanke se poziva opcijom Uredjivanje / Pronadji (Ctrl + F) dok se pretraivanje sa automatskom zamenom poziva opcijom Uredjivanje / Zameni (Ctrl + H). Upotreba dijaloga je jednostavna: u polju ta pronai unesite re ili frazu koju elite da pronadjete. Ako ste izabrali opciju Zameni, pojavljuje se i polje Zameni sa, u koje unosite re ili frazu kojom elite da ih zamenite. Klikom na Pronadji sledee zapoinjete (ili nastavljate) traenje. Pronadjenu re ili frazu zamenjujete novom klikom na Zameni, a ako ste sigurni u ono to elite da promenite, klikom na enZami sve e se automatski izvriti zamena u itavom tekstu. TAMPANJE Dokumenti se uglavnom pripremaju da bi bili odtampani, pa da kaemo nekoliko rei i o tome, iako smo tampanju posvetili posebno poglavlje. tampanje se zadaje opcijom Datoteka / tampaj, no pre toga treba obratiti panju na jo neke parametre. Pre svega treba pripremiti tip papira, i margine, to je posao dijaloga koji se dobija izborom opcije Datoteka / Podesi stranicu. Podrazumevana vrednost za veliinu papira je ameriki Letter format, to ete verovatno odmah promeniti u format A4, koji se kod nas koristi. Opcija Poloaj stranice odnosi se na orijentaciju papira i moe biti uspravna ili poloena. Poto ste podesili parametre strane, izborom opcije Datoteka / Pregled pre tampanja moete videti kako e izgledati itampana strana. Ukoliko niste zadovoljni, tampu zapoinjete klikom na Print. B O J A N K A (P A I N T ) Bojanka moe da se koristi za gledanje slika, ceranje, hvatanje sadraja ekrana i sline poslove sa slikama. Bojanka prepoznaje nekoliko formata za zapis slika, kao to su BMP, GIF i JPG. Svi tipovi datoteka predstavlju tzv. Bitmapirane zapise, kod kojih se slika definie opisima boje za svaku od taaka koje je ine. BMP je standardni Windows format koji slui za smetanje slika i razmena izmedju raznih programa. GIF i JPB su internet standardi koji se esto koriste na Web-u. Bojanka se nalazi u grupi Pribor Start menija, a sam program je tipian za aplikacije koje rade sa slikama. Glavni deo ekrana predstavlja tabla za crtanje ili ako vie volite elektronsko platno. Tu su i slikarske palete, prozori koji sadre
65

etke, olovke, i ostale alatke za crtanje te kutija za izbor boje. Klikom na stavku u paleti birate boje: sa leve strane moete videti trenutno aktivnu boju olovke ili etke i boju pozadine. Boju alata birate levim, a boju pozadine desnim tasterom mia. Klikom na ikonu u paleti alata birate alat za crtanje. Ukoliko vam nije jasno ta koja ikona oznaava, ostavite nekoliko trenutaka kurzor mia iznad nje i pojavie se pomo (engl. Tooltip). Tu su opcije za izbor delo slike pravougaonog i proizvoljnog oblika. Selekcija dela slike ima slinu funkciju kao i selekcija dela teksta: nad izabranim delom se migu izvoditi odredjene operacije, on se moe kopirati, premetati i slino. Tu je zatim gumica kojom se moe obrisati deo slike, kantica za popunjavanje zatvorenih povrina izabranom bojom, pipeta koja omoguava da izaberete boju klikom na boju neke take na crteu, lupa koja uveava sliku radi lakeg i preciznijeg rada..... Pomenimo i alate za crtanje: olovka i etka. Olovka se koristi za izvlaenje linija, dok etka omoguava sloenije linije i oblike. Tu su i sprej te alat za unos teksta u sliku, koji omoguava izbor fonta i veliine slova. Linija se crta postavljanjem prve take izvlaenjem i linije do krajnjeg. Kriva linija se definie postavljanjem poetne i krajnje take i zatim izvlaenjem krivine. Ostale geometrijske figure su pravougaonik, mnoguogaonik, elipsa i pravougaonik zaobljenih uglova. Ispod kutije sa alatima nalazi se prozori za izbor podopcija izabranog alata. Tu moete izabrati veliinu gumice, oblik i veliinu etke, nain popunjavanja geometrijske figure, debljinu linija... Bojanka je program prilino skromnih mogunosti pa ete umsto njega sasvim sigurno koristiti monije programe. Postoji veliki broj velikih programa koji obavljaju poslove obrade slika, pregleda slika i crtanja. Izbor pravog programa za ove primene nije jednostavan, osim u sluaju programa koji slui samo za pregled slika. Tu vam moemo preporuiti program ACDSee: mali i brz program koji ume da prikae slike raznih formata, omoguava pregled slika kao u katalogu i razne druge opcije. OSTALI PROGRAMI Karkulator Iako ovaj program ne sadri nita posebno zanimljivo, ipak je suvie koristan da bismo ga tek tako zaobili. Startuje se iz grupe Pribor Start menija i nudi dva naina rada: depni karkulator koji ima samo osnovne raunske operacije ili nauni kalkulator sa mnotvom trigonometrijskih, eksponencijalnih, logaritamskih i

66

statistikih funkcija; postoje ak i operacije Bulove algebre i konverzije medju brojnim sistemima. Upotreba programa je prilino oigledna: tasteri se pritiskaju miem ili unosom brojeva i znakova sa tastature. Opis svakog tastera dobijate desnim klikom na njega i izborom opcije ta je ovo?. Nain rada se bira iz menija Prikaz, opcije Standardni i Nauni. Opcijom Uredjivanje / Kopiraj moete smestiti rezultate u ostavu (clipboard) i samim tim ih proslediti drugim programimma. M A P A Z N A K O V A (C H A R A C T E R M A P) Nekada e vam biti potrebno da u dokument unesete specijalan karakter koji nije dostupan sa tastature, a postoji u fonfovima koje koristite. Dobri primeri za znak su copyrght ili neko grko slovo. Tada pomaete program. Mapa znakova (engl. Character Map), koji se nalazi u grupi Pribor / Sistemske alatke iz Start menija. Osim unosa specijalnih karaktera, program moe sluiti i za pregled slova i ostalih znakova u fontovima. Upotreba je jednostavna: u listi Font birate font u kome se nalaze znak koji vam treba (ili iji sadraj elite da vidite) i u donjoj tabeli se pojavljuju znaci koji postoje u tom fontu. Klikom na slovo koje vas zanima moete videti uveano slovo, a ako je to slovo dostupno sa tastature, u donjem desnom uglu je navedena kombinacija tastera kojim ga moete uneti. U situacijama kada nema dodeljenog tastera, bie prikazan njegov kod. Kada znate kod, znak moete otkucate tako to, drei pritisnit taster Alt, otkucajte taj kod na numerikoj tastaturi. Klikom na taster Izaberi trenutno izabrano slovo se smeta u polje Znakovi za kopiranje. Na isti nain moete uneti koliko god slova elite u ovo polje. Klikom na taster Kopiraj sadraj polja je smeten u ostavu (clipboard), odakle ga moete prebaciti i bilo koji drugi program. HIPERTERMINAL Hiperterminal je je osnovni komunikacioni program koji omoguava konzolnu razmenu sadraja sa osredinim sistemom i razne druge elementarne usluge. esto ete ga koristiti da biste proverili funkcionalnost modema ili konfigurisati neke njegove paramertre.

67

WINDOWS MOVIE MAKER Windows Movie Maker je program za osnovnu obradu filmskih senkvenci- ukliko va raunar opremljen odgovarajuim portom za komunikaciju sa video uredjajima (najee takozvani Fire Wire port) i ako posedujete mogunosti digitalni kamkonder, moete svoje video snimke gledati i pregledati, montirati i ispravljati. Upotreba programa je sasvim jednostavna, to znai da njegovi dokumeni nisu u polju profesionalne montae, ve je on pre svega prilagodjen kunim korisnicima i hobistima. Program pokree izborom opcije Windows Movie Maker iz fascikle Pribor i Zabava. Najjednostavnije je da ponete od opcije Hvataj video i da tako prenesete neku krau vodeo sekvencu na disk. Onda je moete montirati i najzad snimiti, uz primenu odgovarajue kompresije koja e uiniti dadoteku kraom pre nego to upiete na CD ili DVD. IGRE Uz Windows dobijate nekoliko jednostavnih igara koje e vam pomoi da prekratite asove dokolice. Tu je pre svega nekoliko igara sa kartama (pasijans), zatima fliper i minolovac, a u nekim verzijama Windows-a moete dobiti i neke dodatne igre. Najpopularnija igra je pasijans, u kome je cilj poredjati karte iz pila na etiri gomile, po bojama. Moete izabrati reim u kome se otvaraju po tri karte ili po jedna, pri emu druga varijanta znaajno laka. Program Free Ceel je neto drugaiji, ali ima jednu zanimljivu osobinu; svaka partija se moe uspeno zavriti, to kod osnovnog pasijansa nije sluaj. Ukoliko, dakle, neuspete da sloite karte, moete restartovati partiju i krenuti nekim drugim putem; do cilja se uvek moe stii. Pauk pasijans zahteva slaganje karata iz nekoliko pilova, to traje due ali moe biti interesantnije, naroito ako se opredelite za neku od sloenih varijanti, sa kartama u dve boje. Najzad, Minolovac zahteva da pronadjete mine na poljima raznih dimenzija, stim to va raunar obavetava koliko ima mina na poljima koje okruuju ono koje ste otvorili. Mana ove igre to se ponekad dolazi u situaciju da nikakvim razmiljanjem ne moete odrediti de je mina, pa ostaje samo da stisnete zube i probate.

68

RAZMENA

PODATAKA

Jedna od glavnih karakteristika Windows-a je mogunost razmene podataka medju programima. Mogunost da delove dokumenata moete slobodno prebacivati iz jednog programa u drugi, a da oni pri tom zadre praktino sve svoje osobine, u znaajnoj meri prveava upotrebljivost i samog operativnog sistema i njegovih programa. Windows ne postavlja ogranienja oko sadraja koji e se razmenjivati. U najjednostavnijoj varijati, izmedju programa se mogu razmenjivati tekst, tabele, slike i druge forme dokumnata. U neto sloenoj varijati ovi postupci mogu da se automatizuju, a naprednije reenje je mogunost medjusobnog povezivanja programa i podataka, tako da u dokument jednog programa moete ugraditi podatke koje taj program zapravo uopte ne poznaje, na primer u tekst moete ukljuiti zvanini zapis ili filmsku sekvencu. OSTAVA Osnovni metod za razmenu podataka je Ostava (engl.clipoard). To je zona sistema kojoj moe da pristupi svaki program i da u nju poaljete podatke ili da odatle preuzme one koji su va tamo. Za rad sa ostavom zaduene su opcije Iseci, Kopiraj i Nalepi (engl. Cut, Copy, Paste), Veina Windows programa ima ove funkije i one smetaju podatke u ostavu ili ih odatle itaju. To znai da je dovoljno u jednom programu poslati sadraj u ostavu komandama Iseci (komanda sa rastature je Ctrl + X) ili Kopiraj ( Ctrl + C) prei u drugui program i komandom Nalepi (CTRL + V) ubaciti taj sadraj. Vano je zapaziti da ostava uva samo jedan blok podataka sadraj ostaje u njoj dok ne upiete novi. Znai, ako istaknete deo teksta i smestite ga u ostavu, a zatim oznaite drugi blok i njega poaljete u ostavu, onaj prvi biva izgubljen, i to bez upozorenja. Sa druge strane, lepljenje podataka iz ostave u dokument ostavlja te podatke u ostavi. To znai da sadraj poslat u ostavu iz jednog programa moete koristiti neogranieni broj puta kako u istom, tako i u drugim programima. Treba znati i to da programi iz paketa iz Microsoft Office imaju posebnu, sloeniju ali i moniju komonentu koja zamenjuje klasinu ostavu, mada se i tamo osnovne operacije mogu vriti na opisan nain.

69

FORMATI PODATAKA U OSTAVI Znamo da svaki program koristi svoj format za smetanje podataka, tj, da identino formatiran tekst programi Word i Word Parfect smetaju na disk na potuno razliite naine; iako tabele na ekranu izgledaju slino ili isto, datoteke koje prave Excel i OuattroPro su patpuno drugaije. Kako onda funkcionie razmena preko ostave? Osnovni princip kod sloenih programa je da, kada izaberete opciju Kopiraj, u ostavu zapravo stie nekoliko kopija istih podataka. Word, primera radi, istovremeno alje tekst u tri formata: u svom prirodnom formatu, u formatu RTF (Text Rich Format ili Obogaeni tekst) i kao obian, poalje sliku u svom PSD formatui u nekoliko standardnih formata za razmenu. Praktino svaki sloeniji program sledi slian princip. Ekvivalentno tome, sloeniji programi omoguavaju i izbor formata koji e biti uitan iz ostave. Na primer, veina takvih programa ima opcioju Specijalno Nalepi (engl, Paste Special) koja prikazuje spisak formata podataka u ostavi i omoguava vam da izaberete koji od njih elite da uitate. Osim obine razmene podataka, ova opcija omoguava i primanu OLE tehnike, o emu emo neto kasnije govoriti. Rad sa ostavom ima svoje prednosti i mane. Jednostavan je i ne predstavlja dodatne zahteve pred hadver raunara. Sa druge strane, ostava ne omoguava potpuno ouvanje formata podataka i statina je: kada jednom prenesete podatke, njihove izmene na origanalnoj lokaciji se nee reflektovati na njihovu kopiju prenetu preko ostave. Kao reenja ovih problema, Windows nudi sasvim drugaiju tehniku koja se naziva OLE2. OLE - UGRADNJA OBJEKATA OLE je skraenica od engleske fraze Object Linking and Embadding (povezivanje i ugradjivanje objekata) i predstavlja najvaniji nain razmene podataka u savremenim programima. Osnovna ideja koja stoji iza OLE tehnike je da u centru treba da se nalazi finalni rezultat rada, odnosno sam dokument i podaci koji ga ine, a ne programi kojima se dolazi do rezultata. Samim tim, u kreiranju dokumenta mogu i treba da uestvuju razni Windows programi koji rade sa podacima najrazliitijih tipova i podataka. Svi ti razliiti podaci na kraju treba da budu smeteni u finalni dokument. OLE upravo to i omoguava. OLE nudi nekoliko tehnika. Osnova je povezivanje podataka izmedju dva OLE programa podaci se uvoze kroz ostavu i kasnoje se automacki auriraju,
70

kada izmenite sadraj originalne datoteke. Vana osobina ovakve rzmene je da program koji uvozi podtke ne mora nita da zna o formatu tih podataka, poto se o njima stara matini program. Druga tehnika je ugradjivanje objekata: OLE omoguava da u dokument jednog programa smestite u dokumente drugih programo pri emu, kao i kod povezivanja, program u iji dokument ugradjujete dokumente drugih programa ne mora da zna nita o formatima originalnih dokumenata. Glavna razlika izmedju povezivanja i ugradjivanja objekata je mesto na kome su podaci smeteni: kod povezanih objekata, podaci su smeteni u posebnoj datoteci. Ako izmenite sadraj te datoteke, izmena se se automacki reflektovati u dokumentu u kome je povezan. Kod ugradjivanja, ugradjeni objekti postaju deo odredinog dokumenta i vie nemaju veze sa svojim izbornim dokumentom. Eventualno modifikacija izbornog dokumenta nee imati nikakav uticaj na sadraj odredinog dokumenta. Praktina primena OLE tehnike je vrlo logina: zamislite da imate dokument koji je uglavnom tekstualan, ali ga treba ilustrovati tehnikim crteima. Ukoliko radite na klasian nain, crtee ete pripremiti u nekom prigodnom programu, npr.Auto CAD-u. Kad ste zadovoljni rezultatima, crte ete izvesti u neki od formata slika koji Word moe da uita i zatim uklopiti u tekst. Iskustvo pokazuje da ovaj proces izvoza formata iz jednog i uvoza u drugi program nikada nedonosi eljene rezultate, ali ak i da ste pronali dobitnu kombinaciju, moe da vam se desi da primetite da jedan od crtea sadri greku. Sledi dakle ponovo startovanje Auto CAD-a, ispravka crtea, ponovni izvoz u prigodni format i ponovno uitavanje u Word. Svaka sledea ispravka zahteva ponavljanje cele procedure. Umesto toga, koristei OLE moete u Word-ov dokumentu ugraditi objekat tipa AutoCAD drawing sa uitanim crteom, dvokliknete na crte i startovae se AutoCAD sa uitanim crteom. Ostaje vam da obavite potrebne izmene i posao zavrite izborom opcije Aujiraj (engl.Update). Nakon toga, vraate se u Word, a crte je automatski auriran. Pri svemu tome, nemate bojazni od gubitka dela podataka pri raznim konverzijama: crte u Word-u, je zapravo AutoCAD-ov crte koji sa sobom nosi sve mogunosti ovog programa. Na potpuno isti nain, umesto AutoCAD-a moete koristiti CorelDRAW ili bilo koji drugi program koji podrava OLE, a umesto crtea moete ubaciti bilo koji tip podatakta, recimo zvuk ili filmsku sekvencu. Zvuni zapis, na primer, esto mogu da poslue kao odlian podsetnik u Word-ovoim dokumentima. Evo jedne zabavne primene ove tehnike: ako na raunaru imate instaliran Microsoft Word, moete kucati tekstove i u Explorer-u. U Address polju bilo kog Explorer-ovog prozora unesite punu i preciznu putanju do nekog Word dokumenta i
71

dokument e se otvoriti u Explorer-ovom prozoru. Na raspolaganju su vam svi vani meniji i trake sa alatkama, kao u Word-u, ali vi ste ipak i dalje u Explorer-u. Mogli bismo rei da je zahvaljujui OLE tehnici, Explorer progovorio Wordovim jezikom.. Ovaj primer je kuriozitet a ne neto to ima upotrebnu vrednost, ali lepo ilustruje kako izgleda aktiviranje OLEservera. Mnogo korisniji primer bilo bi crtanje pomou programa CorelDRAW U Word dokumentu. Naalost, nemaju svi OLE programi ovu mogunost. OLE TEHNIKA

Nain primene OLE tehnike pomalo podsea na rad sa datotekama u Explorer-u. Kao kod objekata Explorer-a, OLE objekti mogu kopirati u ostavu i korienjem mia odnosno prevui i otpustiti (engl.drag and drop) mehanizam. Poto je rad preko ostave istorijski osmiljen ranije, poeemo ovaj pregled upravo od njega. OLE programi uglavnom u meniju Uredjivanje (engl. Edit) sadre opciju Specijalno Nalepi. Kada medju tipovima podataka izaberete onaj koji u sebi sadi re objekat, ostvarili ste OLE ugradjivanje. Ukoliko izaberete Nalepi Vezu, dobiete OLE povezivanje. Pored toga, veina programa ima i opcije za eksplicitno ugradjivanje povezivanje objekata. Kod njih je obino mogue kreirati novi objekat ili uvesti postojeu datoteku kao objekat. Nema nekog pravila gde se nalaze ove opcije Word-a i Excel-a to je opcija Objectu u meniju Insert i kod Corel DRAW-a Insert New Object u meniju Edit. Osim preko ostave, podaci mogu da e prenose i direktno, na nain slian Explorer-u; prevlaenjem uz pritisnut Ctrl podaci se kopiraju, prevlaenjem uz pritisnut Shift podaci se premetaju, prevlaenjem uz istvremeno pritisnute Ctrl i Shift vrite provezivanje (koje je u ovom sluaju ekvivalent Ewplorer-ovih preica). Postoji i prevlaenje desnim tasterom mia, nakon ega dobijate meni sa opcijama koje lie na Windows Exploerer-ovede: Premesti ovde, Kop iraj ovde i Povei ovde (engl. Move Here, Copy Here odnosno Link Hore).

KORIE NJE

INTERNETA

Moderni personalni raunar, bilo da ga koristite kod kue ili u kancelariji, danas nema mnogo smisla ako nije umreen efikasna veza sa Internetom predstavlja jedan od preduslova za uspeno poslovanje, dok je u kunim uslovima
72

Internet vaan izvor informacija, zabavnih i multimedijalnih sadraja. Intezivan razvoj elektronskog plaanja i drugih oblika e commerce a dalje uveava znaaj pristupa Mrei. Internet tehnologije su ugradjene u same temelje Windows-a XP proklamovani cilj da se raunar, lokalna mrea i Internet integriu u funkcionalnu celinu nikada nije bio blii.

ta je internet?
Sa tehnike strane, odgovor na ovo pitanje je jednostavan: Internet je mrea vie miliona raunara koji su povezani tako da se sa bilo kog od njih na neki drugi moe proslediti proizvoljna koliina informacija, u skladu sa precizno definisanim protokolom. Ma koliko sama ideja povezivanja vie miliona raunara u mreu deluje nestvarno nekome ko je imao problema da u firmi povee dva ili tri raunara, stvari nisu kompikovane kako izgledaju. Da bi raunar pristupio Internetu, potrebno je samo da se povee sa raunarom provajdera, koristei opremu koja se ee proizvodi i prodaje tako da bude potpuno spreman za Internet. Provajder je na slian nain (premda brzom vezom) povezan sa svojim provajderom i ta se hijerarhija protee navie onoga momenta kada ste se povezali, imate pun pristup svim sadrajima svetske Mree. Hijerarhijsko povezivanje provajdera na jo vee provajdere mnoge poetnike navodi na pomiso da negde na vrhu piramide postoji centralni sistem, koji se moda nalazi u firmi internet. Nije tako hijerarhija se zavrava na nekoliko provajdera koji su medjusobno povezani monim vezama, koje ine kimu Interneta. Internet nema vlasnika svako je vlasnik svog raunara, plaa trokove veze sa provajderom, ali nita vie od toga. Ne postoji centralno telo koje bi se brinulo o sadrajima na Internetu ili uslovima pristupa postoje samo tehniki komiteti koji se bave adresiranjem na Internetu, protokolima i standardima, ali svako koristi svoj raunar da prezentira svetu informacije koje smatra bitnim. Pominjanje informacija dovodi nas do drugog dela odgovora na pitanje ta je Internet? - tehniki aspekti nas interesuju dok se ne poveemo, ali posle toga na Internet gledamo kao na banku podataka. Razmere te banke su nezamislive; terabajti informacija razbacani po svetu, poev od mamutskih prezentacija multinacionalnih kompanija i novinarskih agencija koje pripremaju vrhunski prifesinalci, do prezentacija tinejdjera koji su tek otkrili lepote programa Microsoft FronPage. Dodatna tekoa je u tome to te informacije niko ne kontrolie, pa nikada niste sigurni da je ono to proitate tano ili precizno. Potrebno je odredjeno znanje da biste pronali podatke koji su vam potrebni, kao i stalni kritiki stav prema onome pto proitate.
73

Pre nego to se uplaite, treba da kaemo da je upotreba Interneta zaprepaujue jednostavna: da nije tako, Internet ne bi uao u milione domova. Ako znate da kliknete miem i da otkucate nekoliko slova, znate da koristite Internet. To je osnovno znanje, naravno, nije uvek dovoljno da pronadjete ono to vem je potrebno, ali je sasvim dovoljno da zaplivate surfersko iskustvo ete prikupiti gotovo i ne ostetivi. Ali, nejpre treba da se poveete konfigurisanje lokalne mree i njeno povezivanje na Internet predstavljaju sloen zadatak koji je najbolje prepustiti strunjaku, ali u kunim uslovima i u malim firmama korisnik mahom mora sam da podesi raunar za pristup globalnoij mrei, pa emo ovde detaljno opisati proceduru pristupa Internetu korienjem klasine telefonske linije (engl. Dial-up). Pri tom emo za primer povezivanja sa sistemom SezamPro On Line; korisnici drugih provajdera mogu slediti istu proceduru, zamenjujui verdnosti onima koje su date u uputstvu koje su dobili pri uplati Internet vermena. PODEAVANJE PARAMETARA Standardna istalacija operativnog sistema ukljuuje sve to je neophodno za pristup Internetu. Za poetak otvorite Kontrolnu tablu u njoj kliknite na Opcije telefona i modema. Zatim podesite pravila pozivanja za standardnu lokaciju kliknuvi na Ured. Najpre predjite na Opti podaci pa u polju Zemlja / Region izaberite Jugoslavija i u polje Pozivni broj unesiti 381, to je pozivni broj za Srbiju i Crnu Goru. Ukoliko vaa linija ne podrava tonsko biranje, kliknite na Birati: Pulsno, pa unda na U redu. Na panelu Modemi treba kliknuti na ime modema, izabrati Svojstva, kliknuti na tabulator Modem i, u okviru sekcije Kontrola telefonskog biranja broja, deaktivirati opciju Saekaj na signal pre biranja telefonskog broja, poto je na naim centralama ne podrava velika veina modema. Ujedno moete pojaati ili oslabiti zvuk koji ujete dok modem uspostavlja vezu. Dok ste jo u ovom meniju, kliknite na Dijagonostika pa zatim na Upit modemu a onda saekajte da raunar testira ispravnost modema i veze sa njim. Bitno je da za neke od stavki izvetaja pie Uspelo; modemi su raznovrsni i ne podravaju sve mogue komande raznih standarda, pa odgovor Komanda nije podrana u nekim redovima ne treba da vas zabrine. Sa druge strane, ukoliko u spisku modema upote nema nikakvih stavki ili ako prilikom probne komunikacije dobijate poruku da modem uopte nije nadjen, moraete da se obratite serviseru kako bi proverio ispravnost i povezuivanje ovog uredjaja. Za podeavanje veze sa Internetom pomoi e arobnjak za nove veze koji je esto na desktop-u, a moe se pokrenuti i iz menija, sekcija Svi programi / Pribor
74

/ Komunikacije. Po prokretanju parobnjaka kliknite na Dalje, izaberite Uspostavi vezu sa Internetom i ponovo kliknite na Dalje. Na sledeem ekranu izaberite Runim podeavanjem moje veze, kliknite na Dalje, zatim na Uspostavi vezu modemom, pa ponovo na Dalje. Unesite ime provajdera (Sezam), kliknite na Dalje, u polju Telefonski broj unesite broj telefona provajdera (npr. 3020234), pa ponovo kliknite na Dalje. Sada treba da odluite da li e konekcija koju kreirate biti pristupana samo vama ili svim korisnicima vaeg raunara; odgovor zavisi od organizacije posla u firmi, ali u veini sluajeva treba izabrati opciju Kopirati ovo ime i lozinka kada se bilo ko povezuje na Internet sa ovog raunara i kliknuti na Dalje. Na istom ekranu unesite svoje korisniko ime i lozinku. Unos lozinke nije obavezan polje moete ostaviti prazno, u kom sluaju e raunar traiti unos lozinke kod svakog zvanja provajdera. Ukoliko se opredelite za pamenje lozinke, identian tekst treba uneti u polja Lozinka i Potvrdite lozinku i dobro razmislite pre nego to overite polje Koristi ovo ime i lozinku kada se bilo ko povezuje na Internet sa ovog raunara. Preporuujemo da ovo polje ne aktivirate, osim ako elite da svi korisnici vaeg PC-ja pristupaju Internetu pod vaim imenom i, prema tome, troe vae Internet vreme. Poto kliknete na Dalje, dobiete finalni izvetaj, na kome treba overiti opciju Dodaj preicu za ovu vezu na radnu povrinu. Kliknite na Zavri i sve je spremno za poziv. Da biste pozvali provajdera kliknite na njegovu ikonu na radnoj povrini ili izaberite Start / Povei se sa / Ime. Pojavie se maska na kojoj ete obino samo kliknuti na Biraj broj. Pre prvog poziva dobro je da podesite neke parametre, zato kliknite na Svojstva a onda na tabulator Opcije. Podesite sekciju Opcije ponovnog biranja broja prema slici, kako biste automatski vie puta zvali broj provajdera ukoliko se dogodi da sve linije budu zauzete; ako je va raunar u lokalnoj mrei, upitajte administratora treba li podeavati neko od svojstava vezanih da domen. Na kartici Bezbednost izaberite obezbezno Dozvoli nadjenu lizinku a na krtici Umreavanje overite samo Internet Protocol (TCP/IP) I QoS Packet Schedular; opcija File and Printer Sharing for Microsoft Network nikako ne treba da bude overena, kako ne biste umanjili sigurnost svog PC-ja. Ukoliko imate problema sa konekcijom, najpre pokuajte da na kartici Vie opcija privremeno iskljuite opcije Zavri moj raunar i mreu ograniavajui ili spreavajui pristup ovom raunaru sa Interneta i Dopusti drugim korisnicima mree da se povezuju preko Internet veze na ovom raunaru. Zatim na kartici Umnoavanje proverite parametre TCP/IP protokola, koji treba da budu podeeni kao na slici. Najzad, overite opciju Koristi pravila biranja na kartici Opti podaci a
75

onda, klikom na Pravila biranja, parametri pravilno podeeni.

proverite da li su pozivni brojevi i ostali

WEB I EMAIL PODEAVANJA Da biste pristupali World Wide Web-u, najpopularnijem servisu na Internetu, treba da konfiguriete program Microsoft Inetnet Explorer (IE); postoje i alternativni programi iste namene, kao to su Netscape i Ooera, ali Inetnet Explorer predstavlja priradno reenje, poto je sastavni deo Windows-a XP. Poto startujete Internet Explorer, otvorite meni Alatke i kliknite na Internet opcije. Na kartici Opti podaci treba da zadate akresu stranice koja e se prvo prikazivati kad god startujete IE. To moe biti osnovna stranica sajta vaeg Internet provajdera (npr. http:llwww.sezampro. yu), a moete se opredeliti i za blanko poetnu stranicu tako to kliknete na dugme Koristi praznu. Predlaemo da najpre konfiguriete proxy, koji nije obavezan ali e vam obezbediti bri rad. Proxy je naka vrsta ke memorije za Web strane: kao to je red vaeg raunara bri ako koristite disk i procesorski ke, tako e pristup Internetu biti bri ako komunicirate kroz praxy. Predjite na kartivu Veze, u listi pronadjite ime konekcije preko koje zovete provajdera ( u naem primeru Sezam), kliknete na Postavke, overite opciju Koristi skript za automatsku konfiguraciju i unestie adresu skripta koja je navedena u uputstvu koje ste dobili od Internet provajdera (na primer http:llwww.sezampro.yu/cachelcache.pac). Zatim otvorite karticu Vie opcija pa overite opciju Koristi automatsko dovravanje pri upisivanju i (obavezno) ukinite Prikai obavetenje za svaku greku skripta. Ostaje da kliknete na U redu i Internet Explorer je spreman za rad. Da biste koristili elktronsku potu (e-majl), najstariji i najpopularniji servis interneta, treba da podesite svoj e-majl klijent. Dio Windows-a je program Outlook Express (OE) koji e zadovoljiti veinu potreba, dok korisnicima veih zahteva preporuujemo program Outlook koji se sastavni deo paketa Microsoft Office, Outlook nije samo program za rad sa elektronskom potom on olakava pregled imena i adresa vaih saradnika, vodi va rokovnik i usaglaava ga sa rokovnicima kolega ukljuenih u istu mreu, omoguava pisanje kratkih beleki i podsetnika i tame slino. Otvorite Internet Explorer, kliknite na ikonu Pota i izaberite Proitaj potu. Pojavie se arobnjak koji e vam pomoi da konfiguriete program za pristup emajl-u; ako tog arobnjaka nema, OE moete pokrenuti i iz Start menije, izborom opcije Svi programi / Outlook Express; posle toga iz menija alatke moete izabrati stavku Nalozi, zatim Pota i najzad Dodaj / Pota.
76

arobnjak vas najpre pita za ime i prezime, koje e se nalaziti u zaglavlju poruka koje aljete. Poto unesete podatak i kliknete na Dalje treba da zadate svoju e-maj adresu, na nain koji je opisao va Internet provajder (adresa, recimo, moe da bude dejanr0sezampro.yu). Kliknite na Dalje i dodajte podatke o provajderu; ako je to SezamPro OnLine, za server dolazne pote (POP3) treba uneti pop.sezampro.yu, a za Server odlazne pote (tzv. SMTP server) smtp.sezampro.yu. Kliknite na Dalje. Zatim unesite podatke o vaem raunu (korisniko ime i, eventualno, lozinku) pa kliknite na Dalje, a potom na Zavri. Kliknete na Alatke / Nalozi / Pota, a onda izaberete kreiranu vezu ka provaderu i kliknite na Svojstva. Proverite podeavanja u sekciji Vie opcija, gde se podeava da li e poruka ostati na serveru provajdera i poto je preuzmete ako se opredelite za automatsko brisanje poruke na serveru, moe se desiti da nehotice obriete neke poruke koje su vam potrebne, u kom ete sluaju morati da molite korespodenta da ih ponovo poalje. Zato je sigurnije podesiti da se poruke ne briu automatski (Ostavi kopije poruka na serveru), ve nakom nekoliko (obino se stavlja 5) dana. U meniju Alatke zatim treba izabrati stavku Opcije, kako bi se parametri uskladili sa vaim potrebama i ukusom. Moete, recimo, odluiti da li e vas Outlook Express upozoriti zvukom kada vam stigne nova poruka, da li e postojanje novih poruka proveravati autmatski ili na va zahtev, da li e tekst poruke na koju odgovarate biti citiran u odgovoru i tome slino. Vana opcija krije se na kartici Bezbednost i zove se Ne dozvoli prilozima da budu sauvani ili otvoreni kopiji bi potencionalno mogli biti zaraani virusom. U startu je ova opcija overena, to zanai da uz poruke neete moi da dobijete nikakve datoteke, ak ni slike ili tekstove. Na taj nain ste dobro zatieni od virusa, ali je vaan dao funkcionalnosti elektronskske pote izgubljen, pa preporuujemo da, im instalirate kvalitetan antivirusni program, ukunete ovu opciju. INTERNET I NJEGOVI SERVISI Internet, globalna mrea, sastoji se od vie miliona raunara koji razmenjuju informacije. Internetu na razliite naine pristupaju statine miliona korisnika, koji pre svega zainteresovani za usluge, odnosno servise svecke mree. Internet je stekao popularnost tek kada je korienje tih servisa postalo veoma jednostavno, odnosno kada je prestalo da zahteva bilo kakvo znaajnije raunarsko predznanje. Takav pristup je pre svega omoguen PPP vezom, operativnim sistemom Microsoft Windows i razvojom servisa World Wide Web, koji danas za mnoge predstavlja sinonim za Internet.
77

Pre nego to se usresredimo na Web, pomenimo makar taksativno i ostale servise. Prvi i za mnoge najvaniji servis je elektronska pota (e-majl), mogunost da poaljete poruku drugom korisniku Interneta bilo gde u svetu. Poruka je tehniki gledano isto tekstualna, ali su razvijeni protokoli koji obezbedjuju slanje binarnih datoteka u okviru poruka iz Outlook Express-a moete da poaljete poruku u kojoj e biti dokumenti, baze podataka, multimedijalni sadraji (zvuk, animacija...) i slino. Telnet je pristup udaljenom raunaru emulacijom terminala; kada se pomou koristikog imena i lozinke prijave na udaljeni raunar, moete da koristite njegove usluge. Ukoliko se, recimo, nalazite u instanstvu i elite da pristupite SezamuPro da biste proverili svoju elektronsku potu , dovoljno je da na bilo kom raunaru koji je povezan na Internet izvrite telnet seampro.yu i dobiete uobuajenu Sezamovu ulaznu masku, mogunost da se prijavite i koristite naredbe Sezama. Ftp je prenos datoteka medju raunarima u mrei. Da biste pristupili datotekama na udaljenom raunaru, morate da njemu imati korisniko ime i odgovarajuu lozinku. Postoje i raunari vezani na Internet kori sadre obimne baze programa u javnom vlasnitvu i dozvoljavaju pristup svim zainteresovanim korisnicima; pri prijavljivanju na takve raunare navodi se korisniko ime anonumous, a umesto lozinke sopstana e-majl adresa. IRC, Internet Relay Chat, omoguava interaktivni razgovor velikog broja korisnika Interneta. Razgovor je podeljen pa kanalima, koji se kreiraju dinamiki i imaju odgovarajua imena. Poto se prikljuite na neki IRC server, moete da otkucate /join #serbian i tako porazgovarate na naem, reziku sa zemljacima rasutim po itavom svetu. Chat obezbedjuje i programi /CQ (www.icg.com) i Windows Messenger (deo je Windows-a XP) pomou koga ete uvek znati kada su vai prijateljli i saradnici irom sveta na Mrei, kako biste uspostavili direktnu komunikaciju. Usenet News su javne diskusione grupe ili koferencije. Poruka poslata na grupu je dostupna svim zainteresovanim korisnicima Mree. Usenet obuhvata vie hiljada grupa u koje svakodnevno stiu na stotine hiljada poruka, esto uz dosta uma (poruke koje ne nose korisnu informaciju), pa redovno praenje pojedinih koferencija zahteva prilino vreme. WWW, World Wibe Web ( u slobodnom prevodu, Mrea koja pokriva itav svet), je svakako najpopularniji servis na Internetu, kojim se dokumenti iz svih zemalja sveta povezuju, i to u obliku hiperveza. Osnova svih tih dokumenata je tekst u kome se mogu nalaziti drugi multimedijalni sadraji, pre svega slike. Iz prikazanog dokumenta se jednostavnim klikom mia moe pristupiti drugim dokumentima na istom ili drugim serverima globalne mree itav svet je tako
78

povezan Web-om. S obzirom na veliku popularnost World Wide Web-a, razvijeni su alati koji omoguavaju da se kroz njega pristupa drugim servisima Interneta, recimo ftp-u, telnet-u..... ADRESIRANJE NA INTERNETU

Svaki raunar ukljuen u Internet moe da se adresira na dva naina navodjenjem broja ili mnemotike adrese. Brojevi su primereniji rauneru a mnemonika imena iveku. Numerika adresa (zovu je IP Address) je niz od 32 nule i jedinice; da bi bio pregledniji, grupie se u etiri broja koja se odvajaju takama, na primer 194.106.173.17; u staroj literaturi ova forma zapisivanja broja esto se naziva dotted guad, a svaka od njegovih komponenata je odret. U praksi ete mnogo ee koristiti simbolika imana, tzv. Fully Qualifed Domain Name (FQDN). I komponente simbolikog imena razdvaju se takama: waitress.sezampro.yu, na primer, oznaava raunar koji nosi ime Waitress i deo je sistema SezamPro u Srbiji i Crnoj Gori. Ove odrese su obavezno unose latinicom. Osim nacionalnih oznaka, sreete i internacionalne skraenice, koje koristi velka veina amerikih sistema i odredjeni broj sistema u drugim zemljama (npr. Sezam.com). Ova skraenica vam omoguava da odmah vidite o kojoj se vrsti sistema okvirno radi: gov su odeljci (amerike) vlade (npr.nasa.gov), mil su vojni raunari, com su komercijalne organizacija (npr. Mocrosoft.com, ibm.com), net razni administrativni vorovi kree i kopije ka drugim mreama, dok org oznaava organizacije koje se ne mogu svrstati ni u jednu od pomenutih kategorija (npr. Neprofitne i dobrotvorne organizacije). Imena raunara i domena odabrana su tako da se, uz malo iskustva, na osnovu njih moe znati puno ime organizacije kojoj raunar pripada kada naidjete na apple.com ili mit.edu, nema dileme o ijoj je adresi re. Na osnovu imena organizacije esto moe da se pogodi njena Internet adresa, mada neete uvek uspeti iz prvog pokuaja. Nacionalne oznake uglavnom poseaju na skraena imena drava, recimo ca je Kanada, au Australija, uk Velika Britanija, fr Francuska i tome slino. Ime. cix uk, na primer, moe da oznaava sistem Cix (ita se kiks) u Velikoj Britaniji. Adrese raunara u Srbiji i Crnoj Gori zavavaju se sa .yu, a u okviru tog domena definisani su poddomeni ac.yu (akademska mrea fakulteti, instituti i sline ustanove), edu.yu (srednje kole i druge obrazovne ustanove), co.yu (komercijalne organizacije), gov.bg.ac.yu na primer, oznaava neki od raunara Elektrotehnikog fakulteta u Beogradu, dok sezampro.yu oznaava sistem SezamPro.

79

Adrese korisnika Interneta se uvek zadaju latinicom, u obliku imeqsistem.domen (recimo anaqpcpress.co.yu), i koriste pre svega za elektronsku potu. Adrese servisa su takodje vezane sa sistem na kome se ti servisi izvravaju, pri emu su imena servisa esto identina sa imenima Unix komandi kojime se taj servis poziva (Internet je dobrim delom nastao na Unix raunarima), pa se tako komandom telnet najee poziva telnet servis, komandom ftp servis za prenos podataka i tako dalja. Afirmacija multimedijalnog pristupa Internetu ukinula je potrebu za korienjem konzolnih Unix olikih programa, ali su imena servisa ostala. Tako puna oznaka nekog sajta moe biti http:ltp.sezampro.yulinternet/ie60.exe. Vidimo da se na poetku adrese navodi ime servisa (http ( za Web), ftp, gopher itd.), zatim ime sistema i iza njega eventualno oznaka datog elementa. Ovakva adresa se medju profesionacima naziv URL, to je skraenica od Uniform Recource Locator. Veina korinika Internet prisupa pre svega Worid Wide Web servisu, pa se URL adrese pojednostavljuju, odnosno, program za pristup podrazumeva http:// na poetku adrese ako se ne navede neto drugo. Sve to treba da uradite jeste da pokrenete Internet Explorer i u polju za adresu unesete www.pcpress.co.yu, www.microsoft.com ili www.yuhoo.com i videete eljenu prezentaciju. Klikom na neke od njenih segmenata kreete dalje, u etnju Internetu. PRAVILA PONAANJA NA INTERNETU

Komunikacija sa Internetom namee odredjena pravila ponaanja koja se ukratko svode na budite korektni prema drugima pa e i drugi biti korektni prema vama. Ukratko reeno, prilikom prijavljivanja provajderu treba da navedete tane podatke o sebi (ime, prezima, adresa, mesto, broj telefona i ostale informacije, koje provajder svakako nee dalje distribuirati bez vae dozvole), ne smete doputati drugima da doriste vae ime za komunikaciju, ne smete distribuirati materijale kojima se kre zakoni, autorska i druga prava. Osim zakona, tu su uvek i opte prihvaena pravila dobrog ukusa. Kada je ra o porukama koje aljete na druge sisteme, oekuje se da ih aljete nasumice, tj.korisnicima koji ne oekuju da ih dobiju (takozvani spam) reklamirajte neke usluge slanjem nasuminih poruka smatra se veoma loom praksom. U dometu javnih poruka treba da imate potovanja prema ostalim korisnicima elektronski i mediji omoguavaju slobodnije i dinaminije izraavanje od, recimo, novima ili asopisa, ali tu otvorenost ne treba zloupotrebljavati. Slino vai i za odgovore na poruke ako se s nein ne slaete, slobodno to nepitite; ako je neto bilo smeno, alite se na raun toga ali nemojte

80

izraavati prezir prema nemome ko zna mnogo manje od vas; pre ili posle sreete se i sa nekim ko zna vie od vas! Dok pristupate sistemima preko Interneta treba da potujete pravila ponaanja koja su propisali vlasnici tih sistema; ako vam pravila na nekom sistemu ne odgovaraju nama razloga da ga i dalje poseujete, ali dok ga poseujete morate potovati pravila. Pokuaj neovlaenog naruavanja bezbednostog mehanizma nekog sistema, kao i slanje virusa i trojanaca koji omoguavaju neovlaeni pristup tudjim raunarima smatra se neprihvatljivim i povlai ozbiljne konsekvence. SIGURNOSNA PITANJA

im se poveete na Internet, va raunar je dostupan iz itavog sveta. To je neophodno da biste preuzimali sadraje koji vas zanimaju, ali zajedno sa tim sadrajima povremeno do vas moe stii i neto to svakako niste traili; kompjuterski virusi i drugi tetni programi koji ugroavaju va raunar i nekontrolisanao troe resurse na Internetu koje posle vi plaate. Zato pri radu treba preduzimati osnovne sigurnosne mere koje e umanjite rizik. Prva sigurnosna mera odnosi se na izbor lozinke ne birajte za lozinku re koju je lako pogoditi ili povezati sa vama, a naroito nemojte izabrati lozinku koja je jednaka vaem korisnikom imenu ( to napadai prvo isprobaju). Lozinka treba da bude jedinstvena za svaki i sistem koji poseujete: ako se, primera radi, ulanjujete na neki sajt preko Web-a, nemojte na tom sajtu izabrati lozinku koju koristite za pristup Internet provajderu. Budite oprezni kada se na Internet prijavljujete sa tudjeg raunara (moda e lozinka biti negde zapisana i posle zloupotrebljena), posebno sa raunara koji se nalaze na mestima gde cirkulie mnogo ljudi ( Internet kafii, vee firme, fakulteti itd.). Povremeno pogledajte listu svojih poziva i proverite da nema sumljivih sesija, u vreme kada vi niste koristili raunar. Ako primetite neki takavg poziv, ak i ako ste u dilemi da li je u pitanje nezvani gost, odmah promenite lozinku. Takodje, ako je va raunar bio zaraen virusom, posle leenja svakako treba promeniti sve lozinke na svim sistemima kojima pristupate. Iako se virusima bavimo u posebnom poglavlju, stvar je dovoljno znaajna da je vredi ponoviti. Dok surfujete i preuzimate datoteke va raunar treba da bude zatien od virusa. Virus su uglavnom zaradi startovanjem programa iz sumljivog izvora, recimo sa piratskog sajta. Ne treba da imate poverenja ni u programe koji vam stiu elektonskom potom ako uz poruku primite neku izvrnu datoteku, nemojte je startovati ako niste sasvim sigurni da je ispravna. ak ni poznato ime poiljaoca poruke nije garancija sigurnosti: mnogi savremeni virusi
81

mnoe se kroz poruke sa datotekama koje alju svima iz adresara zaraanog raunara, naravno bez znanja njegoviog vlasika. Osim toga, Internet mail ne obezbedjuje adekvatne bezbednosne mehanizme, pa se moe desiti da je u zaglavlju poruke koja vam je stigla falsifikovano ime nekog vaeg prijatelja ili saradnika. Saveti o opreznom postupanju sa datotekama uz poruke ne odnose se samo na programe: virus moe biti ugradjen i u Microsoft Word dokument ili Microsoft Exceill tabelu. Virus se moe probiti do raunara ak i bez iikakve vae krivice savremeni operativni sistemi su toliko sloeni da je gotovo nemogue predvideti njihovo ponaanje u svim moguim situacijama, pa se dogadja da Internet vandali (zlonamerni hakeri) iskoriste neki od bogova operativnos sistema kako bi, kroz veto pisane Web stranice ili Java programe, zaobili bezbedosne mehanizme i ovladali komjuterom. Zbog toga redovno vrite Windows Update; ali bez obzira na sve preduzete mere, uvek imajte u vidu da sigurnost ne moe biti stoprocentna, pa redovno pravite rezervnu kopiju (backup) informacija koje su vam vane, pre svega dokumenta koje obradjujete i svoje e mail baze. Ova kopija moe biti dragocena i u sluaju da podaci stradaju zbog nekog hardverskog problema. Na Internetu ete sretati i manje opasne stvari od virusa, koje ipak mogu predstavljati smetnju. To je pre svega spam, e mail poruke kojima se reklamiraju neki proizvodi i usluge koje vas najee upote ne zanimaju. Autori takvih poruka skupljaju desetine i stotine hiljada adresa pratei news konferencije i druga mesta na kojima se korisnici predstavljaju svojim imenima, pa formiraju ogromne spiskove za slanje spam a. Iako se spam na Internetu smatra nelegalnim, nisu jo pronadjeni dovoljno efikasni mehanizmi da se zatite od njega. Ako vas korisnici nekog abuseqimesestema, treba da prijavite takve pokuaje porukom na adresu risnikim imenima sa kojih se, bez znanja legalnih vlasnika, jednokratno poalje pota i onda se nalog zatvori. Specijalni sluaj spam- a su takozvane boax poruke besmislenog sadraja koje putuju Internetom. Nekada su to bile poruke u kojima vam se obeava srea ako poaljete deset istih poruka svojim prijateljima, a kasnije su se pojavile i razne varzije u kojima se nudi velika nagrada za posetu ovoj ili onoj Web strani, upozorava na neki (nepostojei) virus ili trojanac i tome slino. Ovakve poruke ete obino dobiti od prijatelja koji su ih i sami dobili od svojih prijatelja, pa smatraju da vam ine uslugu time to vas upozoravaju na neto vano i zanimljivo. Hoax poruke same po sebi nisu tetne, ali nepotrebno zaguuju e mail sisteme i troe vae Internet vreme i kvote. Kada ih ve dobijete, nemojte ih slati dalje, boax i kako se prema njemu treba postaviti.

82

KORIENJE INTERNET

EXPLORERA

Poto uspostavite vezu sa Internet provajderom i pokrenete Microsoft Internet Explorer, na ekranu vidite osnovnu stranu, obino prezentaciju sistema sa kojim ste se direktno povezali. Neke slike ili tekstovi na njoj predstavljaju veze sa drugim prezentacijama klik miem na neku od tih slika dovodi vas do druge prezentacije, sa nje moete otii na treu i tako dalje. Postoji i dugme za vraanje unazad (oznaeno je sa Nazad ili Back u traci sa alatkama), na prezentacije koje ste ve posetili, ili da navedete ime neke Web prezentacije u polju Adresa. Upiite, primera radi, bttp:/www.microsoft.com (Web adrese se uvek zadaju latinicom) i nai ete se na Microsoft ovoj strani svetske mree. Adrese se formiraju tako to se najpre napie bttp:// to je ime protokola, a iza toga ime sistema sa kojim elite da se poveete. Ono www je oznaka da se povezujete upravo sa Web komponentom servera neke Web prezentacije se, dodue, nalaze na adresama koje ne poinju sa www, ali je za veinu lokacija ovaj prefiks obavezan. Internet Explorer e automatski dopuniti segmente adrese koje niste uneli, pa tako moete otkucati i www.microsoft.com bttp:// e biti automatski generisano. Predhodna dva pasusa, verovali ili ne, sadre sve to treba da znate da biste mogli da koristite Web upravo je oiglednost upotrebe faktor velikog uspeha ovog servisa! Komplikovana komunikacija je skrivena od korisnika: ako Internet Explorer naidje na zvuni zapis, automatski e pozvati program instaliran na vaem raunaru za pregled tog zapisa. Naravno, povremeno se deava da naidjete na medij koji se na vaem raunaru ne moe automatski prikazati ili zahteva nabavku posebnog softvera. U takvom sluaju moete da potraite taj softver (obino sve to je potrebno postoji na Internetu, a prenosi se automatski, eventualno uz plaanje kreditnom karticom) i da odustanete od pregleda tog konkretnog medije, to nee smetati ostatku prezentacije. Osnove su jednostavne, ali Internet Explorer sadri i itav niz dodatnih opcija koje ete vremenom nauiti da koristite. Jedna od najvanijih je meni omiljene lokacije primetiete da neke strane esto poseujete, pa kucanje njihovih adresa postaje zamorno. Zato, dok je neka od tih stranica otvorena, kliknite na omiljene lokacije / Dodaj omiljenim lokacijama, eventualno unesite precizniji opis strane i kliknite na U redu. Ubudue ete tu stranicu otvarati tako to u meniju omiljene lokacije kliknete na njeno ime a kasnije ete upoznati i mogunost sinhronizacije sadraja Alatke / Simbronizuj, uz pomo koje Internet Explorer sam proverava sadraje omiljenih Web strana javlja vam kada se neka od njih promenila, kao biste je posetili.
83

ODAKLE

DA

PONETE

Internet obuhvata desetine miliona raunara i stotine miliona korisnika mnogi od njih su realizovali servise, napravili prezentacije, pokrenuli konferencije... Kako da u toj ungli locirate sagovornika, nadjete potreban podatak ili program, kako da se zabavite ili da neto nauite? Sreom, sam Internet obezbedjuje mnoge alate za pretraivanje treba samo da nauite da ih koristite. Kada bi Internet imao vlasnika, on bi se verovatno pobrinuo za sve alate koji obezbedjuju pretraivanje, a pri toma su dobro dokumentovani i lako dostupni. Medjutim, Internet je samo zajednica svih raunara i svih mrea sveta niko nema obavezu da se brine o mukama poetnika koji svaki dan kucaju na vrata Mree. Sreom, mnogo su nali interes u tome da obezbede servise za pretraivanje Interneta, koji su najee dostupni svima, dakle potpuno besplatni. Neke velike raunarske firme su odvojile resurse i realizovale izuzetne alate za pretraivanje, smatrajui to izvanrednom reklamom, drugi ive od reklama na sajtu a postoje i firme koje obezbedjuju probrane informacije na komercijalim osnoviama. Da biste pristupili prezentaciji neke firme, koristite adresu www.firma.com, recimo www.ford.com, www.microsoft.com, www.revlon.com i tome slino. Ukoliko ne treite prezentaciju neke komercijalne organizacije ve univerziteta, koristite www.ime.edu, na primer www.stanford.com, www.mit.edu i slino. Ukoliko, najzad, ne traite prezentaciju neke konkretne ustanove, ve su vam potrebne neke informacije, koristite specijalizovane servise za pretraivanje. Mree ije adrese www.yuhoo.com, www.google.com ili www.krstarica.com (pretraivanje sadraja na srpskom jeziku). Ovi sistemi su realizovani u skladu sa dve osnovne koncepcije (uz mnogo hibrida): katalog probranih informacija i slepo pretraivanje svih postojeih podataka. Predstavnik Kataloga Interneta je server na adresi www.yuhoo.com tamo su sadraji podeljeni na oblasti i podoblasti pa ete, pratei linkove, u nekoliko koraka verovatno nai sajt koji vas zanima. Snaga Yahoo a je u tome to su stranice, pre nego to su unesene u katalog, pregledane, odredjeno je u koju kategoriju (ili kategorije) spadaju i sve to je veoma dobro organizovano. Dakle, sigurni ste da je stranicu do koje ete na ovaj nain doi neko video i ne neki nein verifikovao to ne znai da su informacije proverene, ali je neko ljudsko bie zakljuilo da ta stranica ima neki smisao. Ve to predstavlja dobar poetak od Yahoo servisa treba poi kada vas interesuje neka oblast, pa elite da steknete pregled sadraja na Internetu koji se tom oblau bave.

84

Ako vas zanima konkretna informacija, bilje ete proi ako koristite neki od sevisa za slepo pretraivanje Interneta, kao to su Google i Altavista. Ovi sistemi su zasnovani pre svega na raunarskom radu: posebno dizajnirani sofrver krstari Internetom i pronalazi sve mogue Web strane, a onda indeksira tekst koji one sadre. Taj tekst se uva u gigantskim bazama podataka koje se veoma efikasno pretrauju, na osnovu upita korisnika. Na taj nain dobijate listu strana na kojima se odredjena re ili fraza nalazi nema nikakve garancije da ete tu nai ono to vam je potrebno, niti da se prezentacija uopte bavi temom na koju se zadate rei odnose; mogue je da su se one na strani pojavile nekom igrom sluaja. Za efikasno pretraivanje Interneta potrebno je odredjeno znanje i iskustvo, a njih osim metodom probe i greke, moete stei i kroz literatutru. Preporuujemo knjigu i CD ove u izdanju PC Press-a (www.pcpress.co.yu) u knjigama ete nai sve informacije potrebne za povezivanje sa Internetom u snalaenje na njemu, dok je na CD kolekcijama sav potreban softver za pristup Internetu. Dobar poetak je Sezamova Web strana www.sezampro.yu pored njenih standardnih sadraja, svakodnevno se objavljuju adrese interesantnih mesta na Internetu koja predlau sami korisnici. Klik na ikonu neke od tih prezentacija odvee vas dalje u svet... PRIJEM I SLAN JE ELEKTRONSKE POTE Osnovna upotreba Outlook Express-a je sasvim jednostavna poto se poveete sa provajderom. Kliknete na Poalji i primi sve i saekajte da poruke budu prenesene na vas raunar. Ukoliko ste u Outlook Express-u definisali vie rauna, recimo da biste pristuali Internetu posredstvom raznih provajdera, treba kliknuti na Alatke / Slanje i primanje i sa liste izabrati ime provajdera na ije ste linije trenutno povezani. Poto prenos bude zavren, u gornjem prozoru e se pojaviti spisak poruka verovatno ete (u zavisnosti od naina na koji je Outlook Express konfigurisan) bideti ime poiljaoca poruke, temu poruke i datum kada je ona poslata. Poruke koje jo neste proitali oznaene su podebljanim slovima. Shodno je da kliknete na zaglavlje kolone Primljeno i to jednom ili dva puta, da se pored reu Primljeno nepojavi strelica koja pokazuje nadole. Tako ste izavrali sortiranje poruka prema datumu slanja, pri emu je na vrhu najnovija poruka. Ako traite poruke nekog konkretnog sagovornika, moete kliknuti na zaglavlje kolone Od i tako sortirati sadraj fascikle po imenu poiljaoca poruke. Na slian nain se moe sortirati i po temi poruke ili nekom drugom vidljivom polju, mada se takva sortiranja redje koriste.

85

Poto kliknete na red sa podacima o nekoj poruci, u donjem prozoru bie prikazan njen tekst. Ako dvokliknete na taj red, tekst poruke e biti prikazan u posebnom prozoru, pri emu ete videti i ikonu datoteke koja je eventualno prikljuena uz poruku. Tu datoteku moete prevui u prozor Windows Explorer-a i tako ga preneti na eljeno mesto. Slian efekat dobija se i komandom Sauvaj prilog iz menija Datoteka. Ako poelite da odgovorite na poruku, kliknite na Odgovori. Bie iscrtan novi prozor u kome je (zavisno od podeavanja vaeg Outlook Explorer-a) citirana poruka vaeg sagovortnika treba samo da unesete tekst i kliknete na Poalji. Ukoliko uz poruku elite da priljuite datoteku (ili nekoliko datoteka), pre slanja poruke prevucite tu datoteku iz Windows Explorer-a na prozor poruke ili kliknite na ikonu spajalice (Priloi), pa ete dobiti mogunost da locireate datoteku u stablu fascikli vaeg diska. Kad poelite da poaljete poruku kojom biste inicirali razgovor sa kolegom ili prijateljem, kliknite na Kreiraj poruku. Pojavie se prozor za unos u kome, osim teksta i eventualnih datoteka koje prate taj tekst, treba uneti vane podatke: adresa primaoca u polje Za i temu poruke u polju Tema. E- Mail adresu primaoca ne moete tek takopogoditi na osnovu njegovog imena i prezimena jedini siguran nain je da vam budui sagovornik saopti svoju adresu. Adresa je obino u obliku imeqfirma.domen, gde je ime korisniko ime sagovornika, firma je naziv firme u kojoj radi ili Internet provajdera preko koga pristupa Mrea a domen daje predstavu o tome gde se sagovornik nalazi (yu.znaida je u Srbiji i Crnoj Gori, fr da je u Francuskoj, ca da je u Kanadi itd, dok .com,net ili .org moe oznaavati bilo koju zemlju sveta, mada je veina takvih adresa u Sjedinjenim Amerikim Dravama). E Mail adresa moe biti komlikovana za pamenje, a najmanje greaka u njenom unosu je fatalno poruka nee stii na cilj ve E vam se vratiti, odmah ili sledeih dana. Zato treba da koristite adresar u koji upisujete elektronske adrese i drtuge podatke o vaim sagovornicima Outlook Exoress docnije eutomatski zamenjuje uneseno ime ili nadimak kompletnom e mail adresom. Da biste formirali adresar, kliknite na ikonu knjige (Adrese) i bie otvoren spisak koji je u poetku prazan. Klikom na Nova / Novi kontakt dobijate mogunost unosa informacija o saradniku, koje osim imena, prezimena, naziva firme i e mail adrese obuhvataju i brojeve telefona, potansku adresu i mnoge druge podatke. Ako ih budete redovno unosili, ubrzo ete klasini rokovnik zameniti elektronskim, koji ete kasnije lako preneti na notebook raunar ili odtampati u pogodnom obliku. Poto je adresar formiran, izaberite ime sagovornika i kliknete na polje Za da biste ga preneli u spisak primalaca. Kaemo spisak, jer nema prepreke da istu poruku
86

poaljete na vie strana odnosno da se u Za polju nadje vie imena razdvojenih znakom taka i zarez (;). Ipak, uobiajno je da se Za polje stavlja samo adresa glavnog primaoca, dok se lista ostalih (na potpuno isti nain) upisuje u polje Cc (skraenica od Carbon copy, indigo kopija). Postoji i polje Bcc (od Blind Carbon coru) u koje moete dodati jo neka imena, koja ostali primaoci nee videti u zaglavlju poruke. Tema poruke nije obavezna, ali je uoboajena napiite nekoliko rei koje e predstavljati sie poruke. Nije stvar samo u tome da treba privui panju sagovornika, ve se navodjenjem teme olakava kasnije pronalaenje poruka i praenje lanca diskusije. Potrudiete se da tema bude karatka i jasna navodjen je neke duge reenice, mada tehniki mogue, digradira ovaj koristan mehanizam za uvodjenje reda u elektronsku potu. Ostaje jo da unesete tekst poruke, eventualno priljuite uz nju datoteku i kliknete na Poalji; poruka e odmah ili pri sledeoj razmeni pote (ne morate biti na vezi dok piete elktronska pisma) biti prosledjena vaem provajderu, a odatle u svet. Sve vae poruke poslate bie automatski smetene u posebnu fasciklu Sent Items (vidite je u prozoru sa leve strane ekrana) pa ete kasnije imati pregled ne samo primljene, ve i isporuene pote.

WINDOWS MESSENGER
Slanje instant poruka (engl. Instant Messaging) je vana primena raunara koja je preuzela deo funkija elektronske pote. Zato je sastavni deo Windows-a XP program Windows Messenger koji omoguava komunikaciju sa saradnicima, prijateljima ili lanovima porodice preko Interneta, Windows Messenger se moe koristiti za prijem razliitih vidova obavetenja, kao i za proveru da li je neko od vaih saradnika ili prijatelja trenutno na Internetu. PRIJAVL JIVANJE NA MSN MREU

Da biste koristili usluge Windows Messenger a morate imati otvoren nalog na mrei Microsoft Network (MSN). Taj nalog otvarate poseujui sajt www.msn.com, www.botmail.com ili www.passport.com. Dovoljno je da otvorite besplatnu adresu za elktronsku potu na jednom od ovih srevisa i automatski moete da je koristite i za instant poruke. Ako nemate adresu ni na jednom od ovih servisa, Windows Messenger e vam ponuditi da je otvorite.

87

LISTA KONTAKATA Poto ste kreirali novi nalog ili prijavili prostojee nalog Windows Messenger-u, treba da dodate kontakte u svoj adresar. Osoba koju elite da dodate mora da ima MSN ili Hotmail adresu. Najbolje je ako unapred znate adresu osobe koju elite da dodate u kontakt- listu, mada vam Windows Messenger omoguava i da potraite adresu te osobe na osnovu imena i prezimena. Da biste dobili novi kontekt, kliknite ne vezu Add a Contact u donjem, delu prozora Windows Messenger-a (ovaj program jo nije preveden na srpski). Zatim unesite adresu osobe i kliknite na Next. Ako osoba koju elite da dodate nema adresu na MSN mrei, Messenger jo moe poslati elktronsku potu sa objanjenjem kako moe da otvori adresu na jednom od Misrosoft-ovog servisa. Kada jednom dodate osobu na kontakt listu, Windows Messenger e vam prikazivati njen status, a vai kontakti e moi da vide vas status. Status moe biti Dostupan (Online), Zauzet (Busy), Evo me za momenat (Be Right Back), Odsutan (Away), Na telefonu (On the Phone), Na ruku (Out to Lanch) ili Appear Offine, u kome vas vai konktakti ne vide na spisku dostupnih, odnosno izgleda kao da uopte niste povezani. Ove statuse moete da koristite kada ne elite da budete uzmeniravani ili kada elite da vai kontakti znaju da ete se uskoro vratiti. Status birate klikom na vezu My status, koja se nalazi zajedno sa vaim korisnikim imenom na vrhu prozora. Windows Messenger e vam prikazati obavetenje kada vas neko doda na svoju kontakt-listu. Kontakte moete rasporedjivati po grupama, na primer moete formirati grupe Kolege, Prijatelji, Prorodica i tome slino. Osim toga, kontakte moete sortirati i tome da li su trenutno dostupni ili ne. Za ovo pogledajte opciju Tools u glavnom meniju, stavka Sort Contacts By... Ukoliko vas na kontakt-listu doda neko na ijoj kontakt-listi ne elite da se nalazite ili vas neko meltretira svojim porukama, moete ga jednostavno blokirati, izborom opcije Block. TEKSTUALNE PORUKE

Tekstualne poruke predstavljaju najei vid instant komunikacije. Ovakva komunikacija moe tei izmedju dva ili vie korisnika. U argonu se esto koristi engleski termin Chat. Tekstualna komunikacija je izuzetno jednostavna: izaberite u kontakt-listi ime osobe koju elite da kontaktirate i otkucaje poruku u donjem delu prozora koji se pojavi. Kada ste zavrili sa unosom poruke, kliknite na dugme Send ili pritisnite Enter. Poruka e se pojaviti u gornjem delu prozora, a osoba kojoj ste
88

poslali pruku e dobiti obavetenje o njoj u zoni za obavetavanje na traci zadataka. Isto takvo obavetenje ete dobiti i vi kada vam neko poalje poruku. Kliknite na obavetenje i otvorie se prozor za konverzaciju. U jednoj konverzaciji moe uestvovati vie od jedne osobe ali ne vie od pet. Ako elite da dodate jo nekoga u postojeu konverzaciju morate tu osobu eksplicitno pozvati. To obavljate izborom opcije Actions, Invite Someone to This Conversation iz glavnog menija Convarsation prozora. Ako kontakt kome elite da poaljete poruku nije trenutno na vezi. Windows Messenger e vam ponuditi da istu poruku prosledi kao elktronsku potu. KONFERENCIJE Osim osnovne mogunosti, tekstualnog razgovora, Windows Mesenger nudi i druge funkcije. Najpopularnije medju njima je korienje raunara kao felefona ili videotelefona. Nakon to konverzaciju sa nekim kliknete u okviru Conversation prozora na veze Start Camera ili Start talking i moete prei na komunikaciju glasom ili glasom i slikom. Naravno, za to je potrebna odgovarajua oprema. Za komunikaciju glasom je dovoljno da raunar bude opremljen zvunom kartom i mikrofonom. Za komunikaciju slikom treba e vam takozvana Web kamera, a ako imate komkorder i TV karticu (ili DV komkorder i raunar sa Fire Wire konektorima) moete iskoristit i njih. Podeavanje kamere i mikrofona nije naroito teak zadatak, a tu je i arobnjak koji e vas voditi kroz proces podeavanja korak po korak. Komunikacija glasom je mogua i kada ste na Internet povezani modemom i felefonskom linijom, dok e vam za komunikaciju sa slikom biti potrebna bra Internet veza. I kod komunikacije glasom odnosno slikom moete imati vie sagovornika Windows Messenger e vam pomoi da organizujete video-konferencije komunikacije, nakon to zaponete komunikaciju sa drugom osobom moete u postojeu komunikaciju pozvati druge osobe korienjem opcije Invite Someone to This C onversation. Poto komunikacija slikom zahteva veliko optereenje Internet veze, moete izabrati opciju Stop Sending Video koja vam omoguuje da zamrzete sliku, drugi korisnici e tada videti poslednji kadar. Na ovaj nain, moete kontrolisati mreni protok ili, recimo, reprodukovati video samo dok vi govorite. Pored tekstualnih poruka, komunikacije glasom i video-konferencija, Windows Messenger nudi i razmenu datoteka i slika, traenje pomoi pri upotrebi raunara od kolega ili od slube tehnike podrke, kao i deljenje aplikacija i zajedniko crtanje.

89

MULTIMEDIJA
Multimedija predstavlja jednu od najvanijih i najpopularnijih primena raunara kretanja na polju tzv. Kune industije zabave pokazuju da bi raunari, uz pomo epnih i prenosnih uredjaja, mogli istisnuti sa trita muzike uredjaju, televizore, video-rekordere i srodnuopremu. Zahvaljujui CD-ROM i DVD-ROM itaima, raunari ne rade sa muzikom i filmovima nita slabije od specijalizovanih uredjaja, a Internet donosi ranije nesluene mogunost i za distibuciju filmova i muzike. Rad sa multimedijom je jedna od najjaih strana Windows-a XP. WINDOWS I MULTIMEDIJA

Multimedijalna podrka Windows-a XP sastoji se od nekoliko komponenata. Najvanija od njih se zove DirestX to je grupno ime za itav niz komponenti kopije se zovu Direst Draw, Direst3 DirestShow, DirestSound i druge. Korisnici, medjutim, gotovo nikad ne komuniciraju direktno sa DirestX-om, jer te komponente rade ispod povrine sistema. Njih koriste programi koji obavljaju konkretan posao npr, programi za reprodukciju muzike i filmova ili igre. Jedna od funkcija DirestX-a je da obezbedi podrku za ispravno prepoznavanje i reprodukciju multimedijalnih datoteka, pa Windows XP podrava praktino sve uobiajne formate multimedijalnih datoteka, od kojih su najpoznatiji AVI i MPEG za filmove, te MP3 za muziku i zvuk uopte. Glavni multimedijalni centar Windows-a XP zove se Windows Medija Player. To je program ija je osnovna namena da omogui gledanje filmova i sluanje muzike. Za razliku od obinih kunih uredjaja koji obavljaju istu funkciju, Windows Media Player omoguava da organizujete svoj multimedijalni sadraj, pravite spisak pesama koje ete sluati, organizujete muziku po albumima, izvodjaima ili na neki drugi nain. To nije sve: Windows Media Player omoguava i kopiranje kompakt diskova na vrsti disk vaeg raunara, snimanje muzikih CD-ova (ako imate uredjaj koji moe da snima CD-R i CD-RW diskove), gledanje DVD filmova, kao i sluanje i gledanje radio i TV stanica na Internetu. Verzija ovog programa koja stie uz Windows XP nosi 8, ali vam savetujemo da nadogradite Windows Media Player na verziju 9 i to pre nego to ugradite likalizaciju za srpski jezik (program e time biti lokalizovan). Sve to je potrebno za nadogradnju dobija se na instalacionom CD-u srpske lokalizacije Windows-a, a moe se preuzeti i sa Microsoft-ovog sajta.

90

OSNOVNE FUNKCIJE

MEDIA PLAYERA

Korienje Windows Media Player-a je jednostano: ako ste ikada koristili kasetofon ili vide-rekorder, neete imati problema sa snalaenjem u Media Player-u. Otvaranje muzikih datoteka obavlja se na uobiajan nain, korienjem opcije Otvori u meniju Datoteka. Umesto datoteke moete otvoriti i lokaciju na Web-u, to moe da bude neka od radio ili TV stanica koje se emituju preko Interneta, pesma, video-klip ili neki drugi multimedijalni materijal koji moda moete sluati ili gledati sa Interneta ali ne i preuzeti na svoj raunar (time autor titi svoja prava). Emitovanje multimedijalnog materijala sa Interneta se u raunarskom argonu zove streaming. Funcije za startovanje i zaustavljanje reprodukcije (Reprodukuj i Zaustavi), premotavanje napred ili nazad izgledaju potpuno isto kao na kasetofonu ili videorekorderu, a kao bonus imate i kliza (oznaen sa Trai) koji vam omoguava da premotate na tano onaj deo pesme ili filma koji vas zanima. Tu je i drugi kliza kojim podeavate jainu zvuka. MUZIKI KOMPAKT - DISKOVI

Windows XP raunar opremljen CD-ROM-om moe da zameni kuni CD uredjaj. Dovoljno je da u CD-ROM uredjaj vaeg raunara ubacite muziki kompakt-disk (ili CD-ROM disk sa muzikim datotekama) i Windows Media Player e automatski reprodukavati muziku. Velika prednost u odnosu na klasine CD uredjaje je to e Windows Media Pleyer ako ste povezani na Internet automatski preuzeti i sve informacije o muzikom disku, kao to je ime diska, izvoa, naslovi pesama, fotografiju omota i prikazae vam Internet veze relavantne za datog izvodjaa. Dodatna osobina namenjena audiofilima je podrka za poboljani sistem snimanja muzikih kompakt diskova HDCD, koji nudi jo bolji kvalitet zvuka od obinih kompakt diskova. Kuni CD uredjaji koji podravaju ovaj sistem su retki i skupi. Ako je va raunar opremljen kvalitenom zvunom karticom, moete ukljuiti opciju digitalne reprodukcije, odnosno Digital Playback. Na ovaj nain se muziki CD ita digitalno, i pretvaranje digitalnih signala u muziku obavlja se u zvunoj kartici a ne u CD-ROM uredjaju. U kvalitetne zvune kartice se ugradjuju daleko
91

bolje audio komponente nego u CD-ROM uredjaje, pa ete ukljuivanjem ove opcije dobiti bolji kvalitet zvuka pri reprodukciji muzikih CD-ova. Da biste ukljuiti ovu opciju, izaberite iz menije stavke Alatke / Opcije / Uredjaji, pa u dijalogu koji se pojavi izaberite uredjaj, kliknite na Svojstva i onda na Reproduktuj digitalno. KOPIRANJE MUZIKIH KOMPAKT - DISKOVA

Windows Media Plyer omoguava da kopirate diskove ili kreirate sopstvene kompilacije. Kada iskopirate muziki komakt-disk na vrsti disk vaeg raunara, muzika sa njega vam postaje uvek dostupna, ak i kada izvadite komakt-disk iz CD-ROM uredjaja. Kopiranje muzikih CD-ova u bibiloteku je jednostavna operacija, ali njen rezultat nije lako predvidljiv. Postoji nekoliko promenljivih koje utiu na kvalitet kopije, a najvanije su tip kompakt-diska koji pokuavate da kopirate i brzina i kvalitet vaeg CD-ROM uredjaja. Ako kopirate kompakt disk na kome su MP3 datoteke, kopije su identine originalu, ali kod muzikih kompakt diskova, zbog naina na koji se muzika snima na njih, kopije moda nee biti identine. Takodje, kopije mogu da sadre smetnje kao to su pitanje i preskakanje. Kopiranje poinje tako to ubacite eljeni disk i izaberete opciju Kopiraj sa CD-a na traci sa zadacima (leva strana prozora Windows Media Player). Inicijalno e biti oznaene sve pesme na disku, ako neku pesmu ne elite da prekopirate, jednostavno iskljuite pripadajui prekida. Oznaene pesme se kopiraju u fasciklu Moja muzika koja se nalazi u okviru fascikle Moji dokumenti. Nakon kopiranja datoteke e biti smetene u podfascikle oznaene imenom izvodjaa ili grupe. Prilikom kopiranja muzikih komakt-diskova vanu stavku predstavlja izbor kompresije. Prosean muziki kompakt-disk zauzima oko 500-800 megabajta, ali nema potrebe da muzike datoteke na vrstom disku zauzimaju toliko prostora, poto razni metodi kompresije ovih podataka omoguavaju da prostor drastino smanji bez primetnih gubitaka kvalitetu. Windows Media Player nudi izbor tri standarda metoda kompresije Windows Media Audio (WMA), Windows Media Audio je standardan, stariji algoritam, a Windows Media Audio VBR (promenljiva gustina) koristi razliitu kompresiju za razliite delove pesme, pa se lake komprinuju, a delovi bogatiji zvukom tee, pa ovaj metod kompresije omoguava automatsko adaptiranje potrebnom nivou kompresije, te se dobija konzistentniji kvalitet zvuka, ali je teko predvideti zauzee prostora. Na kraju, lossless komresija je namenjena audifilima koji su u stanju da raspoznaju i najmanju razliku u odnosu
92

na originali zvuk. Kod ovog naina kompresije, nema nikakvog gubitka kopirani meterijal je identian originalu, ali je rezultujua datoteka najvea, u najboljem sluaju samo duplo menja od originala. Windows Mwdia Player 8 ima samo obian WMA metod kompresije dadatna dva dobijate tek kada instalirate verziju 9 (preuzimanje je besplatno). Windows Media Player podrava i kopiranje u popularni MP3 format datoteka, ali za to morate kupiti posebne datoteke. Izbor naina komresije i ostalih parametara se obavlja u dijalogu do kog dolazite sa Alatke / Opcije / Kopiraj muziku. Tu birate metod kompresije kao i odnos veliine i kvaliteta. Odnos veliine i kvaliteta podeavate klizaem pri emu e vas Windows Media Player izvetavati o nivou kvaliteta zvuka i oekivanom zauzeu prostora. Kada jednom iskopirate katoteke na raunar, moete im dodavati tekstove, popunjavati razne stavke u katalogu i slino. VIDEODISKOVI Windows Media Player moe da poslui i za reprodukciju video-diskova kao to su DVD ili neto starije Video CD. Windows Media Player omoguava sve operacije koje nude kuni CD uredjaji, dakle izbor jezika za ton i titlove, prelaz na eljeno poglavlje filma, usporeno i ubrzano emitovanje, pristup specijalnim dodacima i njihov izbor... Windows Media Player nudi dodatne pogodnostu u vidu automatskog prenosa informacija sa Interneta o trenutno ubaenom disku. Za gledanje filmova sa Video CD komakt-diska dovoljno je da imate bilo koji CD-ROM uredjaj, o svemu ostalom stara se Windows Media Player. Za gledanje DVD diskova, potrebno je da imate DVD-ROM uredjaj kao i hardvarski ili softverski dekoder. To moe biti dodatna kartica koja se ubacuje u raunar ili sofverski dodaci za Windows Media Player koje prave kompanije Inter Video i Cyberlink. Ovi dodaci su istovremeno i sastavni deo posebnih programa za gledanje DVD diskova, ija su imena WinDVD i PowerDVD ako imate istaliran neki od ovih programa, moete gledati DVD filmove i Windows Media Player-u. Windows Media Player zahteva poseban dekoder za DVD jer je dekodiranje DVD diskova zaptieno posebnim licencama koje treba posebno platiti. O R G A N I Z A C I J A M U L T IM E D I J A L N O G S A D R A J A Osim reprodukcije i snimanja multimedijalnog sadraja Windows Media Player se brine i o njegovoj organizaciji. Za to je zaduena komponenta Windows Media Player-a koja se zove Biblioteka medija (engl.Media Library). Biblioteka medija
93

sadri informacije o celokupnom multimedijalnom sadraju koji je dostupan na vaem raunaru. Na osnovu informacija koje su smetene u same datoteke Windows Media Player sortira i grupie po izvodjaima, albumima i anrovima ako je u pitanju muzika, odnosno po glumcima i anrovima ako su u pitanju filmovi. Kada prvi put otvorite biblioteku medija, Windows Media Player e vam ponuditi da pretrai va raunar i doda pronadjene mutimedijalne datoteke u upravo formiranu bibiloteku. Prilikom dodavanja, program e ih indeksirati i sloiti tako da kasnije moete da gledate sadraj po izvodjau, nazivu albuma, nazivu pesama ili anru. Na isti nain moete da dodate i veze ka lokacijama na Internetu, npr, do svoje omiljene radio stanice koja emituje svoj program kroz globalnu mreu. Ako elite runo da zadate fascikle u kojima drite multimedijalne datoteke, pronadjite u meniju Datoteka opciju Dodaj bibiliteci medija. Ako izaberete opciju Po pretraivanju raunara, Windows Media Player e pretraiti ceo raunar kako bi dodao multimedijalne datoteke u bibilioteku. Po praenju fascikli vam omoguava da navedete fascikle na disku koje e Windows Media Player stalno proveravati; im u njih dodate novi sadraj, program e ih automatski indeksirati i dodati u bibiliteku. Multimedijalna bibilioteka sadri samo veze i podatke o vaem multimedijalnim datotekama, dok one i dalje ostaju fiziki smetene na disku. Ako promenite fiziku lokaciju datoteke, na primer premestite je u drugu fasciklu, moraete tu promenu da dojavite i Windows Media Player-u, kao bi on mogao da aurira informacije o lokaciji datoteke. Ako vae multimedijalne datoteke ne sadre informacije o, recimo, autoru, izvodjau ili albumu, moete ih sami dodati tako to ete kliknuti desnim tasterom mia na odgovarajuu stavku u bibiliteci i izabrati opciju Naplati uredjiva tagova iz kontekstnog menija. U kartici informacije o izvodjau unosite podatke o pevau i evantalno kompozitoru, tekstopiscu, pa ak i originalnom izvodjau ako je pesma koja je u pitanju obrada. Pod Tekstovi pesama moete uneti tekst pesme, ak i sinhronizovati tekst pesme sa samom pesmom, pa e Windows Media Player tekstom pratiti pesmu, kao Karaoke. Svakoj multimedijalnoj datoteci moete dodeliti i sliku ili prozvoljan komentar. Poto ste napravili bibilioteku, ostaje da kreirate redosled kojim ete reprodukovati pesme, odnosno spisak numera (engl.player-u) da to uini za vas. Pesme dodajete u listu izvodjenja izborom iz biblioteke, bilo pojedinanih pesama, bilo celih albuma. Redosled moete sortirati po elji ili e ih Windows Media Player poredjati po eljenom kriterijumu.

94

Kreirane liste izvodjenja moete snimiti u bibilioteku ime one postaju dosupne jednim klikom. Na ovaj nain recimo moete napraviti listu izvodjenja sa omiljenim albumom ili sopstenu kompoziciju i zatim je pozvati jednim klikom. Ako na disku ve imate snimljene liste numera, Windows Media Player e ih automatski uvesti u bibilioteku prilikom dodavanja. Na kraju, pesme iz liste izvodjenja moete snimiti i na kompakt-disk (ako posedujete CD odnosno DVD pisa) ili na prenosni MP3 uredjaj, i to tano onim redosledom kako su navedene u listi izvodjenja. VIZUELNI I ZVUNI EFEKTI Windows Media Player nudi jo neke usluge. Pre svega, tu su zvuni i vizuelni efekti i poboljanja koji mogu pomoi boljem doivljaju muzike koju sluate ili filma koji gledate. Do njih dolazite izborom opcije Prikai / Poboljanja iz glavnog menija. Osnovno poboljanje prua ekvilajzer koji vam omoguava da podesite boju zvuka u zavisnosti od potrebe. Ako vam brzina muzike ne odgovara, pomou efekta zvanog Postavke brzine reprodukcije moete je ubrzati ili usporiti. Tihi reim se odnosi na dinamiku zvuka, odnosno na odnos izmedju jaih i slabijih nivoa jaine zvuka. Ponekad je potrebno smanjiti ovu razliku, recimo u sluajevima kada se nalazite u bunom okruenju pa ne moete da dovoljno dobro ujete slabije nivoe muzike. Tada moete ukljuiti ovu opciju i njom znatno popraviti zvunu sliku Interneta. Sledea je grupa efekata pod imenom WOW pomou nje moete da pojaete basove i ukupnu snagu zvuka. Moete izjednaavanje jaine zvuka iz razliitih izvora recimo kada pravite komilacije pesama sa vie albuma one esto nisu iste jaine, pa prilikom sluanja morate da pojaavate ili smanjujete jainu zvuka. Ova opcija omoguava automatsko izjednaavanje nivoa. Crossfading efekat eliminie pauze izmedju pesama, a tu su i dva efekta koje se odnose na sliku, odnosno jainu osvetljenja i boje.

TAMPANJE
tampanje je jedna od najvanijih priprema raunara, pa Windows XP nudi itav niz opcija koje e proces tampanja uiniti efikasnim. Pod sistem koji se bevi tampanjem obavezuje da svaki program kod kog ima smisla neto tampati moe da koristi tampa koji se podeava samo jednom, na nivou celog sistema.
95

INSTALACIJA LOKALNOG TAMPAA Instalacija tampaa je relativno jednostavna operacija. Nako to ste prikljuili tampa na va raunar Windows XP e ga u najveem broju sluajeva sam prepoznati i instalirati u potreban softer. Ako se to nedogodi, tampa moete dodati i runo. Otvorite Kontrolnu tablu i u njoj opciju tampa i ostali hadver, a zatim kliknite na vezu Prikai istalirane tampae. U spisku zadataka izabereite Dodaj tampa. Time se pokree arobnjak koji vas vodi kroz postupak dodavanja podrke za novi tampa. Prvo pitanje na koje treba da odgovorite arobnjaku je da li je tampa koji se instalira lokalni, tj. direktno povezan na raunar ili mreni, tj. tampa koji se nalazi na nekom drugom raunaru. Pre nego zadate model tampaa, treba rei Windows-u na koji port je tampa povezan. Najverovatnije e to biti paralelni (LPT1) ili USB port. U portove spada i opcija FILE: koja obezbedjuje da se sva tampa preusmerava u datoteku na disku. Ta datoteka sadri potpunu kopiju svega to bi inae bilo potrebno tampau to se moe iskoristiti ako dokumente pripremate na raunaru na kome nemate tampa i zatim ih nosite u firmu ili kod prijatelja na tampanje. Sledi glavni dijalog u kome treba da izaberte proizvodjaa tampaa i konkretan model koji instalirate. Proizvodjaa birate u levoj koloni, dok se u desnoj bira model. Ukoliko model koji instalirate ne postoji u listi, pogledajte dokumentaciju koju ste dobili uz tampa tamo obino pie sa kojim je modelom tampa kompatibilan. Ako ste uz tampa dobili drajvere, njih instalirate tako to kliknete na Imam disk i ubacite prvu disketu ili CD ROM. Ostaje jo par kontrolnih pitanja, da li elite da novi tampa bude podrazumevan i da li elite tampanje test strane, nakon ega sledi kopiranje datoteka (treba imati pri ruci instalacioni disk Microsoft Windows-a) i tampanje test stranice, ime je instalacija zavrena. INSTALACIJA MRENOG TAMPAA Povezivanje raunara sa mrenim tampaem je slino. Na pitanje da li je tampa lokalni ili mreni izaberite drugu opciju. Zatim treba da kaete Windows-u sa kojim tampaem elite da se poveete. Najbolje je da Microsoft Windows sam pretrai mreu i prijavi sve tampae koje uspe da pronadje, tako to ete ostaviti ukljuenu opciju Trai; poto pregledate listu, treba samo da izaberete tampa koje ete

96

koristiti. Windows e instalirati upravljaki program za njega, nakon ega je tampa spreman za upotrebu. Ukoliko Microsoft Windows ne uspe da pronadje tampa, moraete da zadate mrenu adresu. Ako je ne znate, konsultujte administratora mree. KORIENJE TAMPAA

Poto je kod Windows-a podrka za tampanje reena na sistmskom nivou, proces tampanja u praktino svim Windows programima je isti. U veini programa ije dokumente ima smisla tampati pronai ete u meniju Datoteke (File) opcije tampaj (Print) i (Page Podesi stranicu Setup ili Print Setup). Neki sloeniji programi poput Word-a i Excel-a omoguevaju i finalni pregled dokumenta pre tampanja (Print Preview), dok se je jednostavnijim programima ta mogunopst retko sree. tampanju obino predhodi podeavanje izgleda strane. Ovo podeavanje se razlikuje od programa, najvie zbog toga to nije svejedno da li je dokument koji treba da tampate tekst, tabela, formirani izvetaj izvuen iz baze podataka ili neka slika. Gotovo u svim programima se podeavanje izgleda strane poziva iz menija Datoteka (File) opcijom Podesi stanicu (Print Setup ili Page Setup). U dijalogu koji se pojavi gotovo uvek postoje opcije koje se odnose na format papira, orijentaciju i nain umetanja papira u tampa. Ovi dijalozi sadre i manji ili vei broj drugih opcija, koje zavise od prirode programa. Primera radi, kod tekst procesora treba postavljati margine, ime se zapravo definie deo papira na kome e tekst biti tampan. Kod programa za rad sa tabelema se na ovom mestu esto definiu red ovi i kolone koji predstavljaju zaglavlje, dok se kod programa za rad sa slikama podeavaju opcije vezane za boje, okvir slike i slino. PODEAVANJE TAMPAA

Parametri tampaa se razlikuju od modela do modela uredjaja, mada su neka podeavanja zajednika. Da biste podesili parametre tampaa kliknite na njegovu ikonu desnim tasterom mia i izaberite stavku Svojstva. Opisaemo samo najvanije opcije koje se javljaju kod praktino svih tampaa. Pod karticom Opti podaci nalaze se informacije o imenu, lokaciji i karakteristikama tampaa, to je naroito korisno u velikim mreama. Osim informacija, ova kartica sadri i dva dugmeta Izbor pri tampanju i tampaj probnu stranicu. Izbor pri tampanju otvara novi dijalog u kome moete izabrati podrazumevane vrednosti za najvanije postavke tampaa, kao to su poloaj
97

papira, redosled stranica za tampu, kvalitet papira, tampanje u boji ili crno belo, kvalitet tampe postavke koje zavise od modela tampaa. Kada postavite parametre u skladu sa potrebama, kliknite na dugme tampaj probnu stranu da biste videli kako sve to izgleda na papiru. Kartica Deljenje otvara dijalog koji omoguava da delite tampa sa drugima u mrei, a kratica Portovi nudi izbore porta na koji je tampa prikljuen. Dugmad Dodaj port i Uzbrii port omoguavaju dodavanje novog porta u listu postojeih, to se ponekad koristi za instalaciju tampaa koji se nalazi negde na likalnoj mrei. Sledea je kartica Dodatne opcije, gde recimo moete odrediti u koje doba dana e tampa biti dostupan. Pod karticom Postavke uredjaja moete odrditi izbor naina uvlaenja papira u tampa. U zavisnosti od modela, podrazumevana opcija je Upper Tray ili Default Tray, to se odnosi na uvlaenje papira iz kasete ili fioke. Ukoliko iz nekog razloga treba runo da ubacujete stranu po po stranu, izaberite Manual Feed. Za dodatne detalje pogledaje uputstvo koje ste dobili uz tampa. TAMPANJE BEZ TAMPAA

Iako ovaj podnaslov zvui nelogino, ubrzo ete videti da to nije tako. Windows dozvoljava da instalirate podrku za tampa iako na raunaru nema nikakvog tampaa. Ovo se koristi kada pripremate dokument za tampu na jednom raunaru, a samu tampu obavljate na drugom. Gotovo svi vei programi pri pripremi dokumenata uzimaju u obzir i podeavanja tampaa, tako da Word dokument pripreman za matini tampa moe da izgleda sasvim drugaije na laseru. Zato je korisno instalirati podrku za tampa na kome ete tampati ak i ako on nije prikljuen na raunar. Pri instalaciji ete umesto fizikog porta navesti opciju FILE: i time e svi podaci koji bi inae bili prosledjeni tampau biti sauvani u datoteci. Ovako kreirane datoteke sadre potpunu kopiju onoga to bi inae bilo poslato tampau. Kada ovako kreiranu datoteku prenesete na raunar na kome se tampa zaista nalazi, tampanje poinjete komandom: COPY / b datoteka port: gde je datoteka naziv datoteke koju treba poslati tampau, a port: oznaka porta na koji je tampa povezan (recimo LPT:). tampanje u datoteku ima i razne druge primene, recimo kod programa Adobe Acrobat koji slui za kreiranje PDF dokumenata. Osim toga tampanje na raunaru bez tampaa esto se koristi za slanje faksova.

98

RAD

MREI

Mree se obino vezuju za poslovnu upotrebu raunara: danas je praktino nemogue pronai ozbiljnu firmu koja koristi raunare, a da oni nisu umreeni. U poslovnom okruenju je neophodno da vei broj ljudi moe pristuati istim infomacijama, analizirajui ih i aurirajui, zbog ega su mree nezaobilazne. Mree odavno nisu retkost ni u kunim uslovima raunari su dovoljno jeftini da ih u kui ima vie, a mreni adapteri su poslali komponente PC ja i, recimo, zvune kartice. Konano, tu su i razni prenosni uredjaji koje treba umreiti. Microsoft Windows XP sadri kompletnu podrku za povezivanje raunara u mrei. Ostaje samo jo pratea oprema za povezivanje, kao to su kablovi i razvodne kutije poznate i kao habovi (od engl. Hub). Ukoliko Microsoft Windows koristite u poslovnom okruenju, verovatno ste ve povezani, a ako planirate da umreite kuu bie vam potrebna tek dobra volja, neto opreme i vremena uloenog u konfiurisanje Windows-a. INSTALACIJA MRENIH KOMPONENTI

Windows XP je pretvorio umreavanje u jednostavno i (dobrim delom) automatizovanom operacijom. U instalaciji i podeavanju obavlja arobnjak za instalaciju mree, koji e vas provesti kroz itav proces, pri tom pokazujui detaljna upustva. Da bi ste doli do ovog arobnjaka kliknete na Moja mrena mesta i izaberite opciju Instaliraj kunu ili mali kancelarijsku mreu. arobnjak e vam ponuditi nakoliko tipinih scenarija upotreba raunara na mrei a na vama je da izaberete onaj koji odgovara vaim poterebana. Sladi unos imena i opisa raunara. Opis moe da bude sastavljen od itavih reenica, ali ime je jedna re napisana velikim slovima. Posle toga treba da unesete ime radne grupe kojoj raunr pripada. Radne grupe su prilino slobodno definisane organizacione jedinice svaki raunar moete smestiti u zasebnu grupu, ali je za upotrebu u za odravanje najednostavnije ako su svi raunari u istoj radnoj grupi. Razmetanje u zasebne grupe ima smisla tek u veim mreama, gde radne grupe prate organizacionu strukturu preduzea. Poto unesete sve potrebne parametre Windows poinje sa primenom zadatih postavki. To moe da traje i nekoliko minuta a praeno u prigodnom animacijom. Sledei korak je pokretanje arobnjaka na svakom od preostalih raunara u mrei. Kod raunara koji koriste Windows XP treba ponoviti opisane korake, ali tako da pratite promene u scenariju. Na primer, ukoliko ste izabrali da se prvi raunar
99

povezuje direktno na Internet a drugi se povezuje preko njega, na ostalim raunarima ete izabrati opciju Ovaj raunar se povezuje na Internet kroz drugi raunar na mrei. Kod raunara koji nekoriste Windows XP moete koristiti instalacioni Windows XP kompakt disk, na kome se nalazi verzija ovog programa za druge operacione sisteme (izaberite opciju Dodatni zadaci u meniu koji se pojavi kad ubacite CD) ili kreirati disk za instalaciju mree. ORGANIZACIJA WINDOWS MREA

Osnovna svrha mrea je deljenje resursa medju raunarima. Raunar ije resurse mogu koristiti drugi raunari u mrei naziva se server, dok se raunar koji pristupa resursima drugog raunara naziva klijent (ponekad se sree i termin radna stanica). Windows XP omoguava da raunar po potrebi bude i server i klijent, i to istovremeno. Kada jednom postavite mreu, ve raunar moe da pristupa resursima drugih raunara dok istovremeno korisnici ostalih raunara u mrei mogu pristupati njegovom redursima. Dok drugi korisnici to ine, vi normalno radite, pa je sasvim mogue da i neprimetite da va kolega koristi disk ili tampa vaeg raunara. Windows XP omoguava i da interaktivno koristite raunar preko mree pristupajui mu sa tastature drugog PC ja . Ovakva mogunost recimo moe vam zatrebati da, ako imate brzu Internet vezu od kue pristupite svom raunaru na poslu ili obrnuto. Osim toga, interaktivni pristup sa drugog raunara moe da bude i odlian nain za przuanje pomoi, jer ako ne moete samia da se nadjete moete prepustiti kontroli nad vaim raunarom administratoru sistema ili slubi tehnike podrke, koji e veoma ceniti to nemoraju da naputaju svoje radno mesto i dodju u vau kancelaruju ve vam pomau preko mree. Vaan aspekt u mrei je sigurnost podataka. Kada delite svoje diskove, neete eleti da dozvolite svakome da im pristupi niti ete eleti da dopustite pristup svakom delu diska. Zbog toga se uvode sigurnosni mehanizmi koji omoguuju da definiete koji korisnik sa mree da pristupi kojim mrenim resursima, odnosno koji korisnik ima takva prava pristupa. MRENE VEZE Windows podrava nekoliko tipova mrenih veza. Pre svega tu su lokalne veze, tzv. Local Area Connection. Ove veze se, primera radi, kreiraju pri instalaciji Windows a XP kada je detektovan mreni adapter Local Area Connection e biti automatski kreirana i pojavljuje se kao i sve ostale veze u fascikli Mrene veze.
100

Inicijalno e lokalna veza uvek biti aktivirana. Ovo je jedini tip veze koji se automatski kreira i aktivira. Iz fascikle Mrene veze biraju se parametri svih mrenih konekcija. Opcija Stanje prikazuje statistike parametre veze kao to su brzina i koliina prenetih podataka, a tu su i neki dijagnostiki alati. Opcija Svojstva namenjena je pre svega administatorima koji pomou nje mogu podesiti uredjaj koji veza koristi (npr. Mreni adapter) kao i sve klijente, servere i mrene protokole. Klijente i servere smo ve spominjali a mreni protokoli predstavljaju jezik kojim raunari medjusobno komuniciraju kroz mreu. Najvaniji protokol je TC/IP, jezik maternji Interneta. Veze mogu biti i modemske i njima je posveeno posebno poglavlje. Postoje jo neki tipovi veze kao to su virtualne privatne mree to je metod umnoavanja u kome se koristi javna veza (recimo Internet) da se fiziki udaljeni raunari ili mree spoje u zajedniku mreu koja se po svemu ponaa kao obina lokalna mrea. Kako podaci koji putuju kroz mreu ne bi dospeli u pogrene ruke, koristi se ifrovanje. Ukoliko vam je potrebno ovakvo povezivanje, proverite kod administratora sistema da li je podrano uspostavljanje virtualnih privatnih mrea. U poslednje vreme su jako popularne beine (engl.wireless) mree jer omoguavaju da razliiti vidovi uredjaja (ne samo raunari) medjusobno komuniciraju, kao i da povezuju raunare i mree tamo gde bi to klasinim putem bilo teko ovakvo povezivanje. Videli smo da Windows nudi razne tipove veza. Ponekad je potrebno nekoliko razliitih tipova veze, ili vie segmenata mree istog tipa integrisati u jedinsvenu mreu. Windows XP to podrava pod imenom Premoavanje (engl. Network Bridge). KONFIGURISANJE MRENIH PARAMETARA Nekada je podeavanje mrenih postavki bilo jedna od najsloenijih operacija pri podeavanju Windows-a ali sa Windows-om XP vie nije tako dovoljno je instalirati Windows XP na raunar koji ima mreni adapter i raunar e biti spreman za rad u mrei. Slino je i sa dodavanjem novog adaptera obino se Windows XP postara da sve bude optimalno podeeno. Naroito, uvek se mogu javiti i neki problemi, najee usred neusagaene opreme; u tom sluaju predlaemo da se obratite strunjaku ili konsultujete dadatnu literaturu. Ono to je potrebno za funkcionisanje mree je da za mreni adapter bude instalirane sledee komponente; Client for Misrosoft Network, File And Printer
101

Sharing for Misrosoft Network, te Internet Protocol (TCO/IP). Proverite da li je sve instalirano i ukljueno u fascikli Mrene veze kliknite desnim tasterom mia na ime vae mrene veze (obino Local Area Connection) i izaberite navedene ( i ukljuene) gore navedene opcije. DELJENE DATOTEKE I TAMPAI

Da biste videli na kojim raunarima u mrei se nalaze deljene datoteke kojima moete da pristupite dvokliknite na Moja mrena mesta i Windows XP e vam prikazati deljene resurse na vaoj mrei. Ako vam se ini da deljena fascikla koju traite nije na spisku, klikom na vezu Prikai raunare rane grupe dobiete spisak svih raunara koji se nalaze u mrei. Ako kliknete na ime nekog od mrenih raunara, dobiete spisak deljenih fascikli i tampaa koji se na njemu nalaze. Da biste pronali mreni tampa otvorite tampai i fastovi, recite Dodaj tampa i kliknite na Dalje. Zatim izaberite opciju Mreni tampa ili tampa prikljuen na drugi raunar i kliknite na Dalje. Izaberite opciju Trai i posle nekoliko sekundi trebalo bi da se pojavi spisak tampaa u mrei. Ako se spisak ne pojavi, konsultujte administratora ili slubu tehnike podrke da biste saznali koja je mrena putanja do vaeg mrenog tampaa i unesite je u polje Povei se sa ovim tampaem. Poto ste se povezali na deljenu fasciklu ili tampa, moete ih koristiti kao da su fascikla na vaem disku, odnosno tampa prikljuen na va raunar. esto se deava kod mrenih fascikli da ih njihovi vlasnici dele tako da ih moete samo itati ali ne i menjati njihov sadraj, o emu treba voditi rauna. Ponekad e biti potrebno da deljenoj fascikli na udaljenom raunaru dodeliti slovo za oznaku, kao da je re o jo jednom disku fiziki ugradjenom u va raunar. To se naroito odnosi na programe koji nisu prvenstveno nemenjeni radu u mrei, a koji rade sa podacima smetenim na mrene fascikle. Kliknite na mrenu fasciklu desnim tasterom mia i izaberite stavku Mapiraj ime mrenog diska. Kroz postupak dodavanja slova vodie vas arobnjak. Microsoft Windows XP nudi dva naina da podelite svoje datoteke sa drugima: na mrei i na Web-u. Osim toga, WindowsXP nudi i deljenje datoteka medju korisnicima koji koriste isti raunar, o emu e vie rei biti neto kasnije. Deljenje datoteka i fascikli slui da biste drugima u mrei omoguili da koriste ili menjaju vae datoteke. Najjednostavniji nain da datoteke i fascikle uinite dostupnim preko mree je da desnim tasterom mia kliknete na fasciklu koju elite da delite i izaberete Deljenje i bezbolnost. Zatim pod opcijom Mreno deljenje i bezbednost
102

ukljuite prekida Deli ovu fasciklu na mrei. Aktivirae se polje Ime deljenog resursa; tu treba da upiete ime pod kojim e vaa fascikla biti vidljiva na mrei. Konano, ako elite da dopustite drugim korisnicima da menjaju vae datoteke ili upisuju nove datoteke u deljenu fasciklu, ukljuite opciju Dopustite mrenim korisnicima da menjaju moje datoteke. Ako pokuate da delite itav disk, Windows e vam rei da se deljenje osnovne fascikle disk jedinice ne preporuuje zbog zatite raunara od neovlaenog pristupa. Ako ipak elite da nastavite, kliknite na Ako vam je jasan ovj rizik ali ipak elite da delite koren disk jedinice. Nakon toga delite osnovnu fasciklu diska kao bilo koju drugu fasciklu. Ako potom elite da zatitite neku fasciklu od pristupa drugih korisnika, moete u njenim svojstvima, pod karticom Deljenje i bezbednost, izabrati opciju Neka ova fascikla bude privatna. U velikim mreama je obiaj da administratori imaju pristup svim raunarima, pa vodite rauna o tome da administratori verovatno mogu da pristupe vaim datotekama ak i ako niste omoguili njihoivo deljenje preko mree. Deljenje tampaa je slino kao i deljenje datoteka dovoljno je ukljuiti opciju Deli ovaj tampa i, u polje ispod, zadate ime pod kojim e tampa biti vidljiv na mrei. Ukoliko delite tampa sa korisnicima drugih operativnih sistema ili raunara drugog tipa, kliknite na taster Dodatni upravljaki programi, gde moete instalirati upraljake programe tako da korisnici tih operativnih sistema mogu automacki da ih instaliraju nakon to se poveu na va tampa. RAUNAR SA VIE KORISNIKA Windows XP omoguava da vie ljudi naizmenino koristi isti raunar, i da pri tom svaki od njih zadri sopstvene postavke, izgled i sadraj radne poveine, da svako ima svoju elktronsku potu, fascikle sa dokumentima, instalirane programe i ostalo. Korienjem mogunosti koje se zove Brza promena korisnika, Microsoft Windows XP dozvoljava promenu korisnika bez gaenja sesije. Na primer, dok vi radite na raunaru, neko od vaih ukuana ili kolega treba da proveri elektronsku potu. Windows XP omoguava da privremeno napustite svoju sesiju, pustite drugu osobu da zavri posao a zatim se vratite u svoju sesiju, nastavljajui rad tano tamo gde ste stali. Brza promena korisnika radi kako na umrenim tako i na neumreenim raunarima. Svaki korisnik raunara treba da ima svoje ime i lozinku, to se obino naziva korisnikim nalogom. Prvi korisniki nalog se kreira prilikom instalacije sistema. Ako elite kasnije da dodate ili promenite postavke postojeeg korisnikog naloga otvorite Kontrolnu tablu i izaberite opciju Korisniki nalozi. Moete dodati novi

103

nalog, promeniti postojei ili promeniti nain prijavljivanja i odjavljivanja korisnika. Osim imena i lozinke, parametri naloga su i slika korisnika, koja sa funkcionale strane nije posebno bitna, ali i tip korisnika, koji je veoma vaan. Dva osnovna tipa naloga su Administrator raunara i Oganien. Administatorski nalog moe da kreira i brie druge naloge, ima pristup svim datotekama i fasciklama na celom sistemu, moe da imstalira i deinstalira programe, dok korisnik kome je dodeljen tip Ogranien ima mnogo manje mogunposti. Preporuuje se manje iskusnim korisnicima da koriste tip naloga oznaen sa Ogranien jer tako ne mogu napraviti tetu niti na bilo koji nain ugroziti ispravan rad sistema. Kada je potrebno uraditi operaciju za koju je potreban nivo Administrator, moete se prijaviti pod drugim imenom koje ima taj nivo. Zahvaljujui mogunosti brze promene korisnika, na morate zatvarati tekuu sesiju. DELJENJE DATOTEKA NA ISTOM RAUNARU

Ve smo videli da se datoteke i fascikle dele kroz mreu sa drugim mrenim korisnicima, Windows XP poznaje jo jedan vid deljenja datoteka i fascikle izmedju razliitih korisnika istog raunara. Kao to svaki korisnik ima svoju fasciklu Moji dokumenti tako postoji i zajednika fascikla pod imenom Zajedniki video i sline. Zajednike fascikle su mesto gde se mogu smetati dokumenti, slike i muzika kojima moe da pristupi bilo koji korisnik konkretnog raunara. Da biste neku fasciklu delili sa drugim korisnicima vaeg raunara, obeleite je i prevucite u fasciklu Deljeni dokumenti. Fasciklu Deljeni dokumenti ete pronai u grupi stavki Ostala mesta, u levom panelu prozora Moji dokumenti. Ukoliko se va raunar nalazi u velikom kompanijskoj mrei koja koristi tzv. Domene, neete imati mogunost korienja zajednikih fascikle medju razliitim korisnicima istog raunara na ovakav nain, ve tada istu funkciju obavljaju mreni resursi. UDALJENI PRISTUP

Zahvaljujui opcijama udaljenog pristupa moete koristiti od kue va raunar na poslu i obrnuto, ostaviti program da radi i kasnije od kue zavriti posao i slino. Naravno, podrazumeva se da je za efikasno korienje ove mogunosti potrebno imati adekvatnu Internet vezu. Teorijski je rad mogu i preko modema, ali za
104

stvarno upotrebljiv udaljeni pristup treba imati bru Internet vezu. Mulitimedijalnost pristupa treba prilagoditi brzini veze ako pristupate modemu, neete se opredeliti za prenos zvuka, grafike u visokoj rezoluciji i tome slino. Pored ostalog, udaljeni pristup omoguava da vie od jednog korisnika ima aktivne sesije na jednom raunaru. Ipak, Windows XP ne dozvoljava da vie korisnika interaktivno koristi raunar ve u jednom trenutku samo jedan korisnik moe imati interaktivnu sesiju. Sesije ostalih korisnika jesu aktivne i njihovo stanje se uva, ali neomoguavaju interaktivni rad. Za takve potrebe namenjen je operativni sistem Mikrosoft Windows Server 2003. Pre nego to ponete da koristite raunar sa neke udaljene take, potrebno je da ga osposobite i adekvatno konfiguriete za takav rad. Izaberite u okviru kontrolne table stavku Performanse i odravanje / Sistem / Rad sa udaljene take i ukljuite opciju Dozvoli korisnicima da se poveu na ovaj raunar sa neke udaljene take. Zatim dodajte korisnika imena u kojima e biti dozvoljen pristup sa udaljene take u listu izaberite udaljene korisnike. Za pristup udaljenim raunarima koristi se program Veza udaljene radne pote. Nakon startovanja programa unostie nazov raunara koji elite da koristit, korisnino ime i lozinku. Program e se na osnovu brzine veze pokuati sam da odredi parametre, to iskljuuje grafiku rezoluciju i broj boja kao i to da li e preko mree biti prenoeni zvuk i ostali efekti. Ukoliko smatrate da je program pogreno procenio klikom na dugme Opcije moete sami prilagoditi parametre udaljenog pristupa. Udaljemom raunaru koji radi pod operativnim sistemom Windows XP moete pristupiti i sa raunara koji rade pod drugim opewrativnim sistemima, jer programi za vezu sa udaljenom radnom povrinom XP a postoji za starije verzije Windowsa, kao i za Macintost raunare i Unix radne stanice.

DODAVANJE I UKLANJANJE PROGRAMA

Savremeni programi su veoma sloeni; da bi uopte radili, treba pre svega iskopirati brojne datoteke na disk, podesiti razne parametre izvravanja programa i
105

smestiti ih u Registar. Neki zahtevniji programi moraju da sebi prilagode i odredjene komponente samog Windows-a kako bi predstavljalo gotovo nemogu zadatak, ak i za vrlo iskusne korisnike, pa proizvodjai softvera ove poslove poveravaju posebno pisanim procedurama ija je jedina funkcija da obave insalaciju programskih paketa. Postupak dodavanja programa se esto zove i instalacija, dok se inverzan proces uklanjanje programa iz sistema, naziva i dinstalacija. Uklanjanje programa je takodje vrlo esta operacija, jer programi koje ne koristite samo zauzimaju prostor na disku pa je poeljno ukloniti ih. Windows je proces dodavanja i uklanjanja programa reio na sistemskom nivou. Prilikom dodavanja belee se podaci o datotekama koje su kopirane na disk, kao i podaci o postavkama programa unetim u Registar. Tako Windows zna koje datoteke i stavke u Registru treba da obrie kada korisnik zatrai uklanjanje programa. Kako Windows brie samo one fajlove i setovanja koji su uneti pri instalaciji, nakom uklanjanja programa datoteke koje ste napravili u njemu ostaju netaknute. Uklanjanje programa je, dakle, operacija bezbedna po vae podatke, ali imajte na umu da, kada su vani podaci u pitanju, oprez nikada nije na odmet. U veini sluajeva, instalaciju (dodavanje) programa zapoinjete klikom na Setup.exe ili Install.exe koji se nalaze u korenoj fascikli instalacionog CD-a. Ponekada se instalaciona procedura startuje i pokretanjem .MSI fajla, koji zapravo predstavlja dokument Windows-ovog sistema za instaliranje programa. TOK INSTALACIJE

Najvei broj programa sadri proceduru za dodavanje koja moe biti sasvim specifina, ali emo ovde opisati kako izgleda jedno tipino dodavanje programa. Poto je broj lokalizovanih programa jo uvek mali, sa instalcionim programom ete najverovatnije razgovarati na engleskom jeziku. Nakon startovanja instalacione procedure, prozor instalocionog programa se obino rairi po celom ekranu, pojave se uvodne poruke i eventualno trai od korisnika da se sloi sa licencom za upotrebu (engl.licence agreement). Kod nekih programa je zatim neophodno uneti i serijski broj. Sledi dijalog u kome birate tip instalacije: Full znai da se instaliraju sve komponente programa, Typical da se instalira uobiajena ema komponenti (ponekad je ova opcija vrlo slina opciji Full) a Custom daje mogunost da samo odredite koje e komponente biti instalirane. Kroz itav posao vas vodi niz arobnjaka i drugih dijaloga, pa snalaenje nije komplikovano. Nakon izbora opcija, procedura za dodavanje programa u sistem moe eventualno da postavi jo neka pitanja u vezi sa dodavanjem dodatnih komponenti ili specifinih podeavanja. Posle odgovora na takva pitanja, instalacioni programi
106

obino prikazuju razne reklamne poruke, koje mogu da budu manje ili vie interesantne. Nakon kopiranja datoteka i unosa potrebnih stavki u Registar dodavanje programa je zavreno. Ako je program dodao neku sistemsku komponentu, bie potrebno i da restartujete Windows, o emu e vas program obavestiti. UKLANJANJE PROGRAMA

Glavni sistemski alat za dodavanje i uklanjanje programa se nalazi u Kontrolnoj tabli i do njega ete doi ako izaberete kategoriju Dodaj ili ukloni programe. Alatka ima etiri opcije. Prva, Promeni ili ukloni programe, koristi se kada elite da promenite komponente instaliranih programa ili potpuno uklonite ceo program. Ako ste izabrali uklanjanje programa u veini sluajeva e vam sistem postaviti dodatno pitanje da li ste sigurni da elite da uklonite program; time se izbegava njegovo nehotino brisanje. Promena komponenti je uglavnom mogua kod velih programskih paketa kao to je Microsoft Office. Kod velikih paketa koji su sastavljeni iz veeg broja komponenti moe da se desi da neku komponentu niste dodali jer niste znali da vam je potrebna, ili ste dodali suvie komponenti koje vam nisu potrebne a zauzimaju prostor; da ne biste morali da instalirate ceo paket od nule, Windows vam nudi opciju da promenite komponente. U oba sluaja opcija Promeni ili ukloni programe daje spisak programa koji su trenutno instalirani u sistemu. Pored imena programa data je i informacija o prostoru na disku koji program zauzima kao i o tome da li ste ga esto ili retko koristili. Promenu ili uklanjanje programa zapoinjete jednostavnim dvoklikom na diugme Ukloni koje se nalazi pored imena programa. Kada izaberete neki od programa sa liste i kliknete na Add/Remove ( ili jednostavno dvokliknete na ime) poinje deinstalacija. Veina programa e vas ipak pitati da li ste potpuno sigurni da elite da ih uklonite. U sluaju velikih programskih paketa kao to je Microsoft Office, klik na Add/Remove (ili dvoklik na ime paketa) dae vam mogunost da izaberete da li elite da deinstalirate paket, da uklonite neke od opcija ili da dodate opcije koje ranije nisu bile instalirane. Neki paketi imaju i opciju da ponovo iskopiraju sve fajlove koji su do tada bili instalirani, to je zgodno u sluaju da ste grekom obrisali ili otetili neke fajlove.

107

PODEAVANJ E WINDOWSA
RADNA POVRINA

Kau da radna povrina oslikava korisnika raunara, ba kao to nametaj u stanu doarava karakter onoga ko u tom stanu ivi. Izgled radne povrine moe da se prilagodi na nekoliko naina svako e se oseati ugodnije ispred radne povrine kaja je prilagodjena njegovom ukusu, poevi od izgleda i rasporeda ikona, do pozadinske slike sa likom akire ili omiljenog fudbalera. Prilagodjavanje radne povrine obino poinje razmetanjem ikona ili njihovim potpunim uklanjanjem. Tu opteg pravila nema: neki ljudi vole da im svi programi budu pri ruci, neki vole praznu radnu povrinu na kojoj nema niega; Windows ravnopravno izlazi u susret i jednima i drugima. Ako spadate u prvu grupu korisnika, na radnu povrinu ete smetati ikone najee u prvu grupu korisnika, na radnu povrinu ete smetati ikone najee korienih programa, zbog lakeg startovanja, kao i preice do vanih fascikli. Ako esto kopirate i premetate datoteke i fascikle razmislite o izvlaenju preica na diskove iz fascikle Moj raunar na radnu povrinu, time ubrzavate pristup datotekama i fasciklama. Ako spadate medju one kojima smetaju bilo kakve ikone na radnoj povrini, jednostavno ukinite njihov prikaz tako to ete iskljuiti opciju Prikai ikone radne povrine koja se nalazi u meniju na radnu povrinu desnim tasterom mia. Pored razporedjivanja ikona po radnoj povrini, ili njihovog potpunog ukidanja, mnogi korisnici vole da primenjuju ikone sistemskih objekata kao to su Moj raunar, Moji dokumenti i slino. Neki vole da raunarima daju imena, pa moete recimo ikonu Moj raunar preimenovati u ime vaeg PC-ja. POZADINSKA SLIKA

Jedna od prvih stvari koje novi korisnici raunara trae od svojih raunarski iskusnijih prijatelja je postavljanje prigodne pozadinske slike na radnu povrinu. Za ovo emo morati da se upoznamo sa dijalogom za podeavanje postavki radne povrine i grafike kartice, u koji ulazimo desnim klikom na prazan prostor na

108

radnoj povrini ( prostor koji nije prekriven nijednom ikonom) i izborom opcije Svojstva. Dijalog koji emo dobiti izborom ove opcije ima pet kartica. Za podeavanje pozadinske slike se koristi druga kartica sa leve strane, ona na kojoj pie Radna povrina. U gornjem delu dijaloga nalazi se slika monitora na kojoj moete pratiti izgled radne povrine dok menjate pozadinske slike. U donjem delu je lista sa naslovom Pozadina koja nudi izbor slike koja predstavlja pozadinu. Da bi se slika pojavila u listi, mora biti u jednom od sledea tri formata: BMP, GIF ili JPEG i da bude smetena u fasciklu Moje slike. Ako kliknete na dugme Pregledaj, pozadinu moete potreiti i na nekom drugom mestu na disku. Uz Windows se dobija desetak atraktivnih slika koje su smetene u posebnu sistemsku fasciklu. Poto se dimenzije slike obino razlikuju od rezolucije ekrana, Windows nudi nekoliko naina da to izjednai. U spisku Poloaj nai ete opcije Centrirano, Poredjano, Razvueno. Centralni poloaj oznaava da e slika biti postavljena na centar radne povrine u punoj veliini. Ako je slika manja od radne povrine, ako nje ete videti okvir. Ako je vea, Windows e je umanjiti na veliinu radne povrine. Poloaj Poredjano znai da e Windows naslagati slike jednu pored druge i jednu ispred druge kao ploice, dok poloaj Razvueno znai da e Windows razvui sliku koliko je potrebno da stane na radnu povrinu. Ovaj poloaj moe da dovede do deformacije slike, ako je gustina slike dovoljno velika ili ako je njena originalna veliina proporcionalna rezoluciji ekrana, problem nee biti veliki. TRAKA ZADATAKA Osnovni element trake zadataka koje moete prilagoditi svojim potrebama jesu veliine i poloaj. No, pre bilo kakve izmene traku treba otkljuati - kliknite desnim tasterom mia negde na praznu zonu trake zadataka i iskljuite opciju Zakljuaj traku zadataka. Kada je traka zadataka jednom otkljuana, njenu veliinu moete da promenite tako to uhvatiute miem gornju ivicu; pokaziva se pretvara u duplu strelicu to znamo da je oblik koji Windows koristi za promenu veliine prozora. To znai da moemo, drei pritisnut levi taster mia, razvui traku do eljenih dimenzija. Iako ona moe da bude prilino velika, retko je ima smisla poveavati na vie od dve linije. Moete promeniti i poloaj tj. staviti traku uz bilo koju ivicu ekrana jednostavno uhvatite njenu slobodnu zonu i miem je prevucite na neku od tri preostale ivice. Sve ovo je ponekad i previe jednostavno, pa e se desiti da traku premestite nehotice, a poetnike naroito zbuni ako traku grekom umanje tako da se uopte ne vidi. Ako vam se to desi, paljivo pogledajte sve ivice
109

ekrana i uz jednu od njih ( najee donju) videete deli trake zadataka, taman dovoljan da je razvuete. Da bi propusti ove vrste bili redji, dobro je da traku zadataka posle izvrenih izmena ponovo zakljuate. Neke od opcija trake zadataka mogu da se podese izborom stavke Svojstva koju dobijate kada desnim tasterom kliknete negde u slobodnu zonu treke zadataka i izaberete istoimenu opciju. Prva strana dijaloga koji se pojavi posveena je traci zadataka. Na vrhu dijaloga bie prikazan izgled u skladu sa trenutno ukljuenim opcijama. Ispod toga nalazi se grupa od pet prekidaa. Namenu opcije Zakljuaj traku zadataka ve smo upoznali, Ako ukljuite opciju Automatski sakrij traku zadataka, traka zadataka e samo nestati kada sa njom ne radite, mada e ostati vidljiva u vidu tanke linije. Kada dovedete pokaziva mia do te linije, traka e se opet pojaviti u punoj veliini. Tako moeme da poveate radnu povrinu ekrana, a da ipak zadrite sve funkcije trake zadataka. Iskljuivanjem opcije Zadravaj traku zadataka iznad drgih prozora (to ne preporuujemo) traka zadataka e izgubiti osobinu da je uvek vidljiva i prozori programa e moi da je prekriju. Opcija Grupii slunu dugmad dopae se korisnicima koji vole da imaju gomilu otvorenih prozora istog porograma. Kada ti prozori zauzmu previe prostora na traci zadataka, ona e ih grupisati po programima. Tako e Explorer-ovi prozori biti predstavljeni samo jednim dugmetom, prozori Internet Explorer-a drugim, a recimo Microsoft Word-a treim. Na dugmetu e i dalje stajati ikona programa i pored nje broj grupisanih prozora kada kliknete levim dugmetom mia na taster dobiete spisak prozora iz kog ete moi da izaberete onaj sa kojim elite da radite. Opcijom Prikai traku za brzo pokretanje ukljuujete prikaz jo jedne zone na traci zadataka u koju moete smestiti ikonice programa koje najee koritite (engl. Quick Launch). Poto je treka zadataka uvek vidljiva (ukoliko joj ne uskratite tu osobinu), ove ikonice su stalno pristupane. Inicijalno se tu nalaze ikone koje startuju Internet Exploere, Windows Media Player te ikona Show Desktop koja vam omoguava da brzo dovedete radnu povrinu u prvi plan. Sadraj ove treke se lako podeava . Ako vam neka od ikona nije potrebna, uklonite je i zamenite vanijom. Grupa opcija Polje za obavetavanje odnosi se na istimenu zonu koja se nalazi na desnoj strani trake zadataka (engl. Systray). Opcijom Prikai sat moete da ukljuite ili iskljuite prikaz asovnika koji se nalazi na krajnoj desnoj ivici trake zadataka. Opcija Sakrij neaktivne ikone i pratee dugme Prilagodi omoguavaju da vam za svaku od malih ikona koje se nalaze u polju za obavetavanje podesite da li elite da bude sakrivena dok je neaktivna, ili elite da vam uvek bude na raspolaganju.

110

PODEAVANJE

MENIJA

START

Meni Start podeavamo izborom opcije Svojstva koju dobijamo kada desnim dugmetom mia kliknemo na Start i izaberemo opciju Svojstva. Za poetak, moemo izabrati Start menija opisan u jednom od prethodnih poglavlja ili klasini Start meni, kakav je postojao u Windows-u 95 i kasnijim verzijama, zakljuno sa Windows-om 2000. Klasini meni Start je imao samo jednu kolonu u kojoj se nalazila stavka Program (sati), a uvedene su i preice do specijalnih fascikli Moji dokumenti, Moje slike i Moja muzika. Tu su jo stavke za pretragu, pomo, pokretanje programa, te odjavljivanje i gaenje sistema. Klasini meni Start pogoduje korisnicima koji ve imaju znaajno iskustvo u radu sa Windows-om dok je novi meni Start bolje priladjen poetnicima. Za neki od naina rada menija Start postoji dugme Prilagodi koje vam omoguava da prilagodite nain rada svojim potrebama. Moete definisati veliinu ikona koje e se pojavljivati u meniju, broj programa najee korienih programa koji e biti prikazani, kao i izbor programa za pristup Internetu i rad sa elektronskom potom inicijalno su to Internet Explorer i Outlook Express, a Windows nudi i MSN Explorer prilagodjen korisnicima Microsoft-ove MSN mree (za sada se ne moete ulaniti u MSN ako ivite u Srbiji i Crnoj Gori), a za elektronsku potu se moe koristiti i Microsoft-ov besplatni Hotmail koji je pristupaan i iz naih krajeva. Na kartici Vie opcija nalaze se prekidai koji vam omoguavaju fino podeavanje Start menija. Prekida Otvori podmenija kada zadrim mia nad njima omoguava da ukljuite ili iskljuite automatsko otvaranje podmenija, to je korisna opcija ali mnogim poetnicima smeta, poto se meni otvara i pre nego to su stigli da proitaju ostale stavke i pozicioniraju kurzor na onu koja im je potrebna. Kada je ova osobina iskljuena, pomeniji se otvaraju dodatnik klikom levim tasterom mia. Prekida Oznai nove instalacione programe omoguava vam da ukljuite ili iskljuite osobinu Start menija da drugom bojom istie ikone i druge grupe ikona koje pripadaju programima koji su nedavno instalirani. U sredini se nalazi spisak stavki Start menija. Za svaku od njih moete podesiti nain ponaanja. Moete ih iskljuiti, navesti da svoj sadraj prikau kao podmeni ili da prosto budu preice do sistemskih fascikli. Ovde ete otkriti da osim uobiajnih stavki Start menija postoje jo neke koje su inicijalno iskljuene. To su Omiljene lokacije koje sadre preice kao vaim omiljenim sajtovima na Web-u. One pripadaju Internetu a ne informacijama smetene na diskove raunara, pa nema naroitih koristi od ukljuivanja ove stavke, osim kada je va raunar stalno na Internetu. Stavka Sistemske administrativne alatke takodje ne bi trebalo da budu

111

ukljuene, ove alatke su i ovako dostupne iz Kontrolne table, a kojoj e kasnije neto biti rei. Dva prekidaa koja se neodnose na stavke Start menija nego na njegovo ponaanje zovu se Omogui prevlaenje i otputanje i Pomeraj programe. Prvi prekida vam omoguava da ukljuite ili iskljuite mogunost rasporedjivanja ikona po Start meniju njihovim prevlaenjem; na taj nain sadraj Start menija je fiksan , to odgovara mnogim poetnicima. Drugi prekida se odnosi na osobinu menija Svi programi da bude fiksne veliine; ako u tom meniju ima vie stavke, onda ih moete pomerati gode dole strelicama. Ovako ponaanje nije dovoljno konzistentno pa je ova osobina inicijalno iskljuena. MENI SVI PROGRAMI

Ako u sistemu imate mnogo instaliranih programa, va Start meni e postati pretrpan raznim programskim grupama. Obino svaki programski paket dobije svoju grupu, mada neki vei proizvodjai softvera smetaju sve svoje proizvode u istu programsku grtupu. Posle izvesnog vremena snalaenje moe da postane sporo, pa zbog toga nije loe da preice ka programima povremeno sortirate po srodnim grupama. Jedna od moguih primera je da programi za Internet idu u jednu grupu, programi za rad sa tekstom u drugu, idrugu u treu itd. Stavka Svi prozori su zapravo preice koje se nalaze u odredjenim sistemskim fasciklama. Te fascikle ete najlake pronae ako kliknete desnim tasterom mia na dugme Start. Dobiete opcije Otvori (Istrai) i Otvori sve korisnike (Istrai sve korisnike). Razlika izmedju ove dve fascikle je u tome to se prva odnosi na preice koje e se pojaviti samo u vaem Start meniju dok e se preice iz ove druge fascikle pojaviti kod svih korisnika vaeg raunara. Nakon to otvorite ove fascikle, moete menjati njihovu strukturu, ime zapravo menjate Start meni. Podfascikle e se pojavljivati u Start meniju kao programske grupa a preice e se pojavljivati kao stavke u meniju. Na primer, sve igre moete staviti u fasciklu koja e se zvati Igre, moete ukloniti preice na razne datoteke koje vam nisu potrebni veina programa pri instalaciji ubaci u meni Svi Programi preice za svoj Web sajt, razne datoteke sa reklamama i uputstvima, a sve to jedino pravi zbrku. Takodje, moete promeniti imena preicama (npr. Microsoft Excel nazvati jednostavno Excel) ili napraviti posebviti fasciklu sa preicama do vanih dokumenata. Intiuivniji nain za pravljenje reda u meniju Svi programi jeste korisenje tehnike prevlaenja i otputanja. Svaku stavku iz menija moete prevlaenjem da dovedete u bilo koju programsku grupu ili u Korpu za otpatke ako elite da je obriete.Svaka
112

stavka ima i svoj konteksti meni to zunai da se unutar strukture menija moe koristiti i ovaj nain rada sa njegovim objektima. PRILAGOAVANJE FUNKIONISANJA FASCIKLI Microsoft Windows nudi prilagodjavanje ponaanja prozora sa fasciklama i radnom povrinom na nekoliko naina. U poglavlju posveenom Explorer-u detaljno smo opisali predlogke koje moete koristiti da prilagodite ponaanje fascikli na optem nivou, moete da koristite stavku Opte fascikle koja se nalazi u meniju Alatke bilo koje fascikle. Pojavljuje se dijalog koji moe imati tri ili etiri kartice. Strana Opti podaci sadri tri opcije: Zadaci vam omoguuje da iskljuiti standardni panel sa uobiajenim zadacima u fascikli i da ga zamenite klasinim Windows prozorima sa fasciklama u kome ovog panela nema. Opcija Pregled fascikli imoguava da prilagodite ponaanje prozora sa fasciklama tako da umesto da svaku novu fasciklu otvara u istom prozoru. Windows u date instrukciju da nove fascikle otvara u novim prozorima. Ovo moe da bude korisno kada ne radite sa mnogo fascikli istovremeno. Trea opcija Kliknuti na stavku na sledei nain omoguava promenu naina rada sa miem: umesto dva klika (prvog klika koji istie objekat i drugog koji ga otvara), sada se isticanje objekta obavlja prostim dovodjenjem pokazivaa mia iznad njega, a otvaranje klikom. Podrazumevano stanje je da stavke otvaraju dvoklikom. Ako pri izboru neke od ovih opcija napravite greku, klikom na dugme Vrati na podrazumevane vrednosti sva podeavanja moete vratiti na inicijale vratiti na inicijalne vrednosti. Kartica Prikaz se sastoji od dva dela. U gornjem delu se nalazi dva dugmeta kojima moemo uiniti da se podeavanje trenutne fascikle automatski prenese na sve ostale fascikle u sistemu. To postiemo klikom na Primeni na sve fascikle. Ako elimo da se vratimo ne podrazumevano ponaenje fascikli, kliknemo na dugme Vrati poetne vrednosti svim fasciklama. Donji deo sadri listu opcija pod nazovom Vie opcija. Ove opcije namenjene su iskusnijim korisnicima. Kartica Tipovi datoteka omoguava pregled i promenu tabele registovanih tipova datoteke. Za svaki tip fajla je navedena njegova oznaka tipa i ime programa na koji je tip registrovan. Pomou dugmadi Novi i Izbrii moete dodavati nove tipove i brisati postojee, ali vam nikako ne preporuujemo da to radite. Pomou dugmeta Primeni moete promeniti program koji je pridruen izabranom tipu, a iskusniji korisnici mogu klikonuti korienjem ovih opcija za preciznije ponaanje tipa daoteke. Nepaljivim korienjem ovih opcija moete onesposobiti pojedine
113

programe da na ispravan nain rade sa svojim datotekama, pa poetnicima savetujemo da izbegavaju njihovo korienje. U Professional izdanju Windows-a XP postoji i etvrta kartica, Venmree datoteke, koja se koristi u mrenom okruenju. Ako radite u mrei, konsultujte administratora sistema oko korienja ove osobine. TEME Podeavanje izgleda prozora opcija poetnika koji su se upravo oslobodili staha od raunara i poeli da uivaju u njegovoim mogunostima. Za ovu operaciju je zaduena stavka Svojstva u meniju koji dobijate desnim klikom na prazan deo radne povrine. U meniju koji se pojavljuje bitne su kratice Tema i Izgled. Tema je skup osobina koje definiu opti izgled i funkcionisanje prozora Windows-a, kao i pozadinsku sluku, zvune efekte, boje elemenata na ekranu, veliinu i obik teksta... Na kartici Tema birate jednu od nekoliko tema, pri emu Windows XP inicijalno nudi dve posebnpo vane varijate: Windows XP izgleda poput Windows 2000 okruenja. Ukoliko promenite bilo koju pojedinanu postavku u temi, ona dobija naziv Izmenjena tema ne moete, dakle, promeniti originalnu temu ali moete svoju temu snimiti pod nekiiom novim imenom. U svakom sluaju, ispod imena teme se nalazi sliica koja predstavlja primer izgleda radne povrine ako primenite trenuitno istaknutu temu. Pojedinani parametri se menjaju otvaranjem karice Izgled. Ovde najpre moete precizno definisati da li elite da prozori i dugmad budu prikazani u Windows XP ili klasinom Windows stilu. Ispred toga nalazi se spisak sa jednom od tri unapred definisane eme boja: osim podrazumevane doninantne plave boje. Moete izabrati emu sa srebrnom ili maslinastozelenom bojom kao dominantnom. Ove eme uglavnomn odgovaraju Windows XP stilu prozora i dugmadi; ako ukljutite klasini stil, dobiete drugaji spsak ema, koje e vam biti poznate ako ste ranije koristili Windows 2000. Na dnu je spisak iz kog moete izabrati veliinu slova kojima e biti prikazan tekst uz ikone i u menijima. Naime, kod promene rezolucije (sa manje na veu), veliki broj korisnika se ali kako su im slova postala previe sitna. Taj problem moete reiti jednostavnim poveanjem slova (fonta). Dugmetom Efekti moete ukljuiti ili iskljuiti prolazne efekte za promenu veliina prozora, otvaranje menija i opisa alatki, moete izabrati i metodu umekavanja ivica ekranskih fontova ime se postie vizuelno efektniji ispis teksta. Postoje dva metoda: Standardni i Clear Tyre, Cleay Tyre je obino akraktivniji, posebno za vlasnike TFT monitora, ali nekim korisnicima raunara ovako ispisana
114

slova izgledaju vetaki, pa e izabrati standardni metod ili potpuno iskljuiti umekavanje ivica. Od ostalih efekata, tu su velike ikone u prozorima i na radnoj povrini, senke ispod menija i mogunost da Windows prikazuje sadraj prozora pri prevlaenje. Dugme Vie opcija Windows omoguava da detaljno prilagodite izgled svakog elementa Windows-ovih prozora. Slobodno moete da eksperimentiete jer ak iako napravite ozbiljiju greku, uvek se moete vratiti na neku od osnovnih tema. OSTALI PARAMETRI PRIKAZA

Gotovo da nema nikog koi je video raunar, a da ne zna ta je uvar ekrana (engl. Screen saver)- ukoliko na raunaru neko vreme ne radite slika se gubi i zamenjuje nekom atraktivnom grafikom koja eta po ekranu. Nekada je smisao toga zaista bila zatita ekrana (na crno belim ekranima koji stalno prikazuju istu sliku deavalo se da ona oteti fosforni premaz, pa je ekran i kada je iskljuen prikazivao senku slike); dananji monitori nemaju potrebu za ovakvim nainom zatite, ali su uvari ekrana svejedno popularni. Uz Windows dobijate izvestan broj uvara ekrana, a sasvim je sigurno da ete dolaziti u kontakt sa programima ovog tipa raznih autora. Kao i kod postavljanja pozadinske slike, u gornjem delu dijaloga imate sluku monitora na kojoj moete pratiti izgled uvara ekrana. Izborom jednog iz spiska on se pokazuje na tom malom monitoru pa praenjem spiska lako moete da pronadjete onaj koji vam se najvie svidja. Takodje, moete postaviti i vreme neaktivnosti raunara posle koga se uvar ekrana aktivira. Razni uvari ekrana nude dodatne opcije: moete da unesete proizvoljan tekst koji e se ispisivati, sliku po izboru koju e vrtiti po ekranu i slino. Moete postaviti i da Windows naizmenino prikazuje slike iz vae fascikle Moje slike. Klikom na dugme Pregled proveriete izgled uvar ekrana koji ste odabrali. Neki od uvara ekrana imaju i posebne postavke do kojih moete doi klikom na dugme sa tom oznakom. Prekidaem Pri nastavku, prikai ekran dobrodolice titite raunar uz pretpostavku da napustite sto i odete nekim poslom pa se uvar ekrana aktivira, sluajni prolaznici nee moi da ga tek tako prekinu; pojavie se ekran dobrodolice, pa e za nastavak rada biti neohodan unos ( vae ili admistratorske) lozinke. PRILAGOAVANJE RADNE POVRINE

115

Radna povrina ima jo neke parametre koje moete prilagoditi svojim potrebama i ukusu. Na kartici Radna povrina nai ete dugme Prilagodi radnu povrinu. Klikom na njega otvara se dijalog sa dve kartice. Na kartici Opti podaci moete odrediti ikone sistemskih objekata za koje elite da se pojave na radnoj povrini. To mogu biti ikone Moji dokumenti, Moj raunar, Moja mrena mesta i Internet Explorer. Prikazivanje ovih ikona na radnoj povrini moete ukljuiti i desnim klikom na njih u meniju Start, a ovde imate njihov pregled na jednom mestu. Sledea opcija je mogunost promene ikona Moj raunar, Moji dokumenti, Moja mrena mesta i Korpa za otpatke. Tu je arobnjak za pospremanje radne povrine koji e vam pomoi da sa radne povrtine uklonite ikone koje vam nisu potrebne. Inicijalno, Windows je podeen da posle dva meseca (60 dana) automatski pokrene ovog arobnjaka. PARAMETRI SLIKE

Medju svojstvima ekrana moda i najvanija kratica je Postavke. U njoj podeavate parametre grafikog podsistema ko to su rezolucija ekrana, kvalitet boje i drugo. Rezoluciju u kojoj radimo definie finou prikaza preko broja takica od kojih se slika na ekranu sastoji: ako se izabere vie takica, one e biti sitnije pa e slika biti finija. Izbor rezolucije zavisi od grafike kratice kao i od kvaliteta monitora. Sa savremenim karticama i monitorima rezolucije idu od 800 x 600 (danas se ova rezolucije retko koristi) do 1600 x 1200. Najea rezolucija za portabl (engl. Laptop ili netebook) raunare je 1024 x 768. Drugi bitan element prikaza je kvalitet boje koje se istovremeno mogu prikazati na ekranu, to opet zavisi od tipa grafike kartice. Danas se podrazumeva da nema smisla ii ispod 65.536 boja (srednji kvalitet), a esto se koristi i 16.7 miliona boja (vii i najvii kvalitet, 24 ili 32 bita). Vodite rauna o tome da kod nepropisno instaliranog sistema promena rezolucije moe da dovede do nestanka slike na ekranu ako vam se to desi (na primer, monitor se ugasi posle pomeranja klizaa) saekajte 15 sekundi i Windows e vratiti podeavanje rezolucije i kvaliteta boje na prethodno stanje. KONTROLNA TABLA

Osim podeavanja izgleda radne povrine, Windows omoguava i prilagodjavanje drugih sistmskih elemenata. Centralno mesto za gotovo sva podeavanja je
116

Kontrolna tabla, koja sadri kolekciju alata za podeavanje svih aspekata sistema. Kontrolna tabla je zapravo posebna sistemska fascikla u koju su smetene ikone sa alatima. Kako bi olakao snalaenje, Windows ih inicijalno grupie po kategorijama. Postoji devet osnovnih kategorija: To su Izgled i teme, Mrene i internet veze, Dodaj ili ukloni programe, Zvuci, Govor u audio uredjaji, Performanse i odravanje, tampai i ostali hadver, Korisniki nalozi, Datum, Vreme, Jezike i regionalne opcije te Opcije pristupanosti. Instalacija programa moe dodati nove elemente kontrolnoj tabli, ali e oni biti automatski svrstani u neku od ve poistojeih kategorija. Neke od operacija koje se izvode smo ili ve pomenuli. Recimo, izgled i teme su zapravo drugaije sloene preice za razna svojstva radne povrine. Mrena i Internet vezama bavimo se u posebnom programu, kao i instaliranjem i deinstaliranjem programa, o kome se stara kategorija Dodaj ili ukloni programe. Opcije pristupanosti su namenjene korisnicima koji imaju posebne potrebe po pitanju vida, sluha i pokretljivosti. Ukoliko Kontrolnu tablu otvorite u klasinom prikazu (kliknite na vezu Prebaci se na klasian prikaz u panelu sa uobiajenim zadacima) vidno. U zavisnosti od instaliranih programa, broj ovih ikona moe da bude razliit (prema tome i znatno dui od liste ikona prikazane na naoj slici), jer osim osnovnih Windows-ovih ikona kontrolne table, i razni drugi programi dobijaju svoje alatke. DATUM I VREME

Personalni raunari imaju ugradjen asovnik koji je veoma vaan za funcionisanje sistema mnoge funkcije zavise od vremena pa asovnik treba da bide taan. Da biste podesili tano vrteme, kliknite na ikonu Datum i vreme u klasinoj kontrolnoj tabli ili, ako koristite pregled po kategorijama, izaberite zadatak Datum i vreme, jezike i regionalne opcije. Podeavanje datuma je oigledno svakome koj je ikada koristio obian zidni kalendar na kalendaru pronadjete taan datum, korienja spiska meseci i godina. Sat se podeava podjednako jednostavno dovoljno je upisati tano vreme u polje koje se nalazi ispod zidnog sata. Ako koiristite Internet prilino je vano da precizno podesite asovnu zonu jer e vam onda Windows sam prilagodjavati vreme ako vam je rodjaka iz Kanade poslala elktronsku potu u 9 ujutro po lokalnom vremenu, Microsoft Windows e automacki prevui to vreme u nae. Naa asovna zona je oznaena sa GTM +

117

01 zapravo dovoljno je da kao region navedete spisak gradova medju kojima je i Beograd (Belgrade). Posebno je zanimljiva kartica Internet vreme koja omoguava da sat svog raunara sinhronizujete sa nekim od atomskih asovnika koji postoje na Internetu. Ako je va raunar stalno na Internetu, ukljuite prekida Automatski sinhronizuj sa serverom vremena na Internetu. Ako se na Internet povezujete modemom s vremena na vreme otvorite ovu karicu, dok ste povezani sa provajderom, kliknite na dugme Auriraj sada., Tako e va raunar uvek pokazivati tano vreme.

ODRAVANJE SISTEMA
RAD SA DISKOM

Ako redovno koristite raunar, bilo da vam on koristi u obavljanju posla bilo za zabavu, brzo ete primetiti da najskulji deo nije ni superbrzi procesor, ni luksuzni monitor, ni skupa grafika kartica ve vai dokumenti, podaci, slike, muzike datoteke i drugi sadraji. Svi ti podaci su smeteni na vrstim diskovima, kojima raunar stalno pristupa, to moe dovesti do neke greke ili problema. Nekad je u pitanju kvar uredjaja, ali jo ee ljudski faktor: nepanjom moete obrisati dragocene podatke. Zbog toga je vano da pravite rezervne kopije podataka. Ukoliko dodje do gubitka podataka, bilo zbog kvara ili nepanje, lako ete povratiti datoteke sa rezervne kopije. Takodje je korisno da s vremena na vreme proveravate da li postoje neke greke na vaem disku, ako i da povremeno obavite takozvanu defragmentaciju. Fragmentacija je, naime, negativna posledica naina na koji se datoteke upisuju na disk. Ona nema nikakve negativne posledice po same podatke, ali ako se javi u visokom procentu, loe utie na brzinu rada. Do programa koji obezbedjuju odravanje diska najlake ete doi tako to otvorite Kontrolnu tablu i izaberete kategoriju Performanse i ordavanje. U spisku Odaberite zadatak pronai ete tri opcije koje se odnose na rad sa diskom:
118

Oslobodite jo prostora na jedinici vrstog diska, Kreirajte rezervnu kopiju svojih podataka i Preuredite stavke na vrstom disku da bi programi bre radili. POSPREMANJE DISKA

Prva opcija nas vodi u program za pospremanje diska koji nam pomae da obriemo datoteke koje nam nisu potrebne i time oslobodimo prostor za vane datoteke i programe. Pod stavkom Izbrii datoteke Windows nudi nekoliko kategorija privremenih datoteka koje se koriste radi ubrzavanja rada sa programima. Windows je prilino dareljiv po pitanju prostora koji dodeljuje ovakkvim datotekama, pa eto moe da se desi da te datoteke zauzimaju prostor a da korist od njih nije prevelika. Za svaku od stavki ovog spiska Windows e detaljno objasnoti o kakvim je datotekama re, emu one slue, pa moete proceniti da li elite da ih sauvate ili obriete i time oslobodite prostor. PRAVLJENJE REZERVNIH KOPIJA

O pravljenju rezervnih kopija se stara arobnjak koji omoguava ne samo kreiranje rezervnih kopija datoteka, ve ih sistemskih postavki. Ako iskljuite dugme Uvek pripremi u reimu arobnjaka program e se startovati u tzv. Naprednom reimu koji se preporuuje samo iskusnim korisnicima. Dve osnovne opcije programa su pravljenje rezervne kopije i vraanje datoteka sa rezevne kopije nazad na disk. Kod kreiranja rezervnih kopija program vam omoguava da izaberete jedno od etiri mogunosti: Vae dokumente i postavke, dokumente i postavke svih korisnika, sve informacije na raunaru ili da sami izaberete objekte koje elite da kopirate. Sledei korak je izbor lokacija na kojoj ete uvati rezervnu kopiju. Ukoliko imate posebnu jedinicu trake namenjenu skladitenju podataka, program e omnoguiti direktno snimanje na traku. Ako nemate takav uredej, Windows e rezervne kopije snimiti u datoteku sa oznakom tipa .bkf. Sledei izbor je tip rezervne kopije: prvi put Windows e koristii tzv. Normalno kopiranje koje ukljuuje prenos svih datoteeka na rezevni medij, uz njihovo oznaavanje kao kopiranih. Svaki sledei put moete osim ovog naina izabrati i Inkrementalno, Diferencijalno ili Dnevno kopiranje, kao i kopiranje bez oznaavanja datoteke kao kopiranih, Opcija Inkrementalno e kopirati samo one datotekke koje su kreirane ili izmenjene nakon prethodnog rezervnog kopiranja, dok e opcija Diferencijalno uitniti istu stvar, ali
119

bez oznaavanja datotekka ko kopiranih. Konano, Dnevno kopira samo one datoteke koje su kreirane ili izmenjene tog dana. Vraanje datoteka i postavki sa rezervnih kopija je suprotan proces. Po startovanju arobnjaka, odaberite opciju Vrati datoteke i postavke u prethodno stanje. Microsoft Windows e vam zatim ispisati spisak postojeih kataloga rezervnih kopija. Moi ete da pregledate njihov sadraj i eventualno izaberete datoteke i postavke koje elite da vratite sa rezervnih kopija. Datoteke moete da vratite na prvobitnu ili alternativnu lokaciju, a moete navesti i pojedinanu fasciklu u koju elite da smestite podatke vraene sa rezervnih kopija. Takodje, prilikom vraanja datoteke, moete zadati programu da ostavi datoteke koje ve postoje na disku ili da ih zameni ako su starije od onih koje su na rezervnoj kopiji. Ako nemate jedinicu trake, bolje reenje je pravljenje rezervnijh kopija na CD ili DVD diskovima. Uredjaji koji snimaju ovakve diskove se lake nabavljaju i znatno su jeftiniji, a to je u veoj meri vai za medije. Naalost, program za pravljenje rezervnih kopija ne podrava ovakve uredjaje pa ete rezervne kopije u ovom sluaju morati da pravite runo. Na tritu postoje programi raznih proizvodjaa koji e vam pomoi u ovom procesu. DEFRAGMENTACIJA Program za defragmataciju diska se zove Disk Defragmeter i moete ga pokrenuti tako to kliknete na ikonu Moj raunar, izaberete lokalni disk, kliknete desnim dugmetom i izaberete Svojsktva. Pod Alatke pronadjete Defragmentacija pa kliknete na to dugme. Dobiete spisak volumena na disku sa informacijama o sistemu datoteka, kapacititu i slobgodnom prostoru. Tu moete izabrati neki od volumena a onda kliknuti na Analiziraj ili Defragmentiraj. Preporuujemo da za poetak izaberete opciju Analiziraj i da saekate nekoliko minuta. Program e ispitati stanje vaeg sistema datoteka i nakom zavrenog posla prikazati da li je defragmentacija volumena uopte potrebna. Moete dobiti i opsean izvetaj o stanju vaih sistema datoteka. Ako je defragmetacija potrebna, program e ponuditi da je izvrite, s tim to defragmentaciju moete startovati u svakom sluaju, ak i ako program kae da taj proces nije neophodan. Defragmentacija je dugotrajan proces pa je treba obavljati samo kad znate da due vreme neete koristiti raunar. Defragmentacijom se vri i optimizacija rasporeda datoteka na disku, posle ega itav raunar radi bre.

120

Disk Defragmenter radi samo sa lokalnim diskovima; ne moete ga koristiti da defragmentirate dikove koji su ugradjeni u neki grugi raunar, a kojima moete pristupiti preko mree. PROVERA ISPRAVNOSTI SISTEMA DATOTEKA

Iako Windows stalno proverava stanje sistema i upozorava na eventualne greke probleme, povremeno moete i sami zahtevati proveru integriteta podataka na disku. Otvorite Moj raunar i izaberite Svojstva. Pod Alatke pronadjite stavku Proveravanje greaka i kliknite na dugme Proveri. Moete ukljuiti opcije Automatski popravi greke u sistemu datoteka, to vam i preporuujemo ako ste poetnik. Opcija Skeniraj i pokuaj s oporavkom neisravnih sektora nemojte olako aktivirati - ona podrazumeva fiziku proveru itavog diska i moe biti veom dugotrajna, pa je preporuujemo samno kada imate problema i sumnjate na njegovu fiziku neispravnost. Da bi provera diska i defragmentacija uspela, potrebno je da sve dateke budu zatvorene, pa samim tim moraju da budu zatvoreni i svi progami, a ak ni tada ne moete da budete sigurni da neki program koji radi u pozadini ne koristi disk. Ako je disk u upotrebi sistem e vas obavestiti o tome i podesite Windows tako da se operacija provere diska automatski pozove pri sledeem pokretanju raunara.

ZATITA

OD

VIRUSA

Virusi su jedan od najveih i najeih uzorka problema sa kojima se sreu korisnici presonalih raunara. U pitanju su zlonamerni programi napisani sa ciljem da naprave tetu a ponekad i da prigrabe nekakvu korist za autora. Virusi najee ulaze u sistem krozu elektronsku potu, u okviru datoteka koje se preuzimaju sa sumnjivih lokacija na Internetu, te raznih piratskih komakt-diskova. Virusi su u stvari zajedniki naziv za razne vidove zlonamernih programa, u koje spadaju i crvi i trojanci. Virusi su programi koji se sami razmnoavaju tako to se smetaju u programske datoteke na disku i time se program, startovae se taj program ali zajedno sa njim i virus koji e sebe zatim dalje proiriti. Slini su crvi (engl. Worm) koji koriste sigurnosne propuste u programima kako bi se razmnoavali preko mrea i Interneta. Trei tip su trojanci oni izgledaju kao normalni programi, ali u pozadini ine tetu, recimo tako to omoguacaju
121

zlonamernim korsnicima da preuzmu kontrolu nad raunarom bez vae dozvole. Sve ove vrste programa se ponekad medjusobno preklapaju: recimo trojanac koji izvodi neku efektnu animaciju moe u pozadini instalirati virus ili crva. Dok vi gledate animaciju, virus i crv se raznmoavaju po veem sistemu eventualno zarazivi i druge raunare u mrei ili na Internetu. ANTIVIRUSNI PROGRAMI

Glavnu zatitu od virusa, crva i trojanaca predstavljaju antivirusni programi. Oni detektuju prisutvo zaraze i velikom broju sluajeva je i otklanjaju. Osim dijagnoze, antivirusni programi obavljaju i prevenciju spreavaju ulazak virusa, crva i trojanaca, kao i drugog softvera koji moe ugroziti normalan rad vaeg raunara i bezbednost vaih podataka. Treba ipak znati da antivirusni programi ne predstavljaju stopropcentnu zatitu, poto oni uglavnom prepoznaju viruse koji su poznati u Srbiji mogao bi se probiti na va rtaunar. Da bi antivirusni program imao ikakv uinak, on mora da bude redovno auriran. Neaurni antivirusni program je ak i vee zlo nego odsustvo bilo kakvog programa ovog tipa, poto daje lani utisak sigunosti. Gotovo svi antivirusni programi omoguavaju automatsko auriranje preko Interneta, ali za veinu morate imati neku vrstu pretplate da bi auriranje uspelo. Ukoliko nemate pretplatu, neete moi da aurirate program i va raunar e biti nezatien od novih virusa. Neki od popularnih antivirusnih programa su Norton Antivirus kompanije Symantec (www.symantec.com) i Kasersky Anti Virus (www.kaspersky.com) . Nekad ete elti da dodate novi program, ali e njegova instalaciona procedura da vam kae da iskljuite ativirusni program. Nemojte to raditi osim ako prilikom dodavanja stvarno program ne prijavi neku greku. Tada moete iskljuiti antivirusni program, ali ne zabvoravite da ga ponovo ukljuite nakom to je dodavanje programa zavreno. ZATITNI ZID

Antivirusni program e vam pomoi da se zatitite od virusa, crva i trojanaca, ali time se niste reili svih bezbednosnih muka. Potencijalno jadnko opasni su i napadi sa Interneta, pa je potrebno zatiti se od njih. Tome je namenjen sigurnosti sitem koji se neziva zatitni zid (engl.firewall). To je zatitni mehanizam koji se postavlja
122

izmedju vaeg raunara ili mree i Interneta. On kontrolie tipove informacija koje mogu da izadju iz vaeg raunara ili mree i odu na Internet, i obrnuto koje informacije mogu da udju u va raunar ili mreu. Da biste ukljuili zaptitni zid otvorite Kontrolnu tablu i kliknite na kategortiju Mree i Internet veze, pa u okviru nje Mrene veze. Zatim izaberite tip veze koji elite da zatitite zatitni zid u lokalnoj mrei nema mnogo smisla, jer biste njim ograniili komunikaciju izmedju lokalnih raunara to obino ne elite. Zato kliknite na ikonu koja oznaava vau Internet konekciju pa u panelu sa leve strane kliknite na Promeni postavke veze ili desnim klikom otvorite meni i izaberite opciju Svojstva. Na kartici Vie opcija, ispod Zatitni zid Internet veze obeleite polje pored teksta Zatiti moj raunar i mreu ograniavajui ih ili spreavajui prstup ovom raunaru sa Interneta. Ako elite da vidite ta se deava oko vaeg spoljnjeg zida, moete ukljuiti vodjenje sistemskog dnevnika (engl. Log file). Pre nego to se upustite u sve ove operacije raspitajte se da li vaa mrea mode ve ima namenski uredjaj ili rauar koji obavlja funkciju zatitni zid Windows-a.

AURIRANJE

WINDOWSA

irenje virusa, trojanaca, crva i drugih opasnosti koje stiu sa Interneta esto su rezutat sigurnosnih propusta u sistemskom softveru koji koristite. Savremeni operativni sistemi kao to je Windows su toliko sloeni da je nemogue otkriti sve greke koje postoje u njima; ponekad su potrebne godine da bi se detektovala neka veoma sitna greka koja moe da omogui zlonamenom korisniku da prodre do vaeg raunara. Svaka otkrivena greka objavljuje zakrpe za Windows. Microsoft Windows XP ima sistemski reenu podrku za redovno auriranje u vidu opcije Automatic Updates koja atomatski preuzima najnovije sigurnosne nadgradnje od Microsoft-a. Da bi to fukcionisalo, potrebno je da va raunar bude povezan na Internet. Ukoliko je vaa veza sa Internetom modemska. Windows e sam pokrenuti proveru i preuzimanje nadgradnji kada detektuje da ste se povezali na Internet. Opcijom Automatic Updates, Windows automatski preuzima samo kritine nadgradnje, dakle one koje se odnose na ozbiljne sigurnosne propuste ija zloupotreba moe da dovede do ozbiljnih problema. Manje kritine nadogradnje Windows nee automatski preuzimati njih moete preuzeti runo, sa Microsoft ovog servisa koji se zove Windows Update.

123

Da biste proverili da li je ukljuena opcija Automatic Updates, otvorite Kontrolnu tablu i u njoj kategoriju Performanse i odravanje te vezu Sistem, pa u dijalogu koji se pojavi karticu Automatic Updates (ovaj dijalog nije preveden na srpski). Ukljuite opciju Keep my computer up to date. Microsoft preporuuje da izaberete podrazumevanu opciju Automatically download the updates, and install them on the schedule that i specify koja oznaava da e Windows automacki preuzeti nadgradnje i instalirati ih kad vi odredite. Moete umesto toga navesti tano vreme kada elite da se izmene apliciraju, ali posle treba da obezbedite da u to vreme raunar bude ukljuen i povezan na Internet. Ako se pojavi oblai kao na slici, preuzeta auriranja su spremna za instalaciju. Kliknite na oblai da biste pregledali preuzete datoteke i instalirajte ih, posle ega e verovatno biti potrebno da restartujete raunmar. WINDOWS UPDATE

Nadgradnje koje nisu kritine, ali mogu biti vane pronai ete na Microsoft-ovom servisu Windows Update. Do njega dolazite tako to kliknete na dugme Start, izaberete opciju Svi programi i zatim klinete na Windows Update. Sledite upustva koje se pojave (naalost, samo na engleskom). Windows Update e pregledati va raunar i ponuditi vam spisak nadgradnji koje moete instalirati, opisujui usput stepen njihove vanosti. Obino je najbolje ostaviti raunar da sam preuzima nadogranje, ne koristei tokom instalacije raunar za neke druge poslove. Koliko e vremena biti potreno za prenos zavisi od brzine vae Internet veze i duine datoteka koje preuzimate. Ako dugo niste aurirali Windows, datoteka e biti puna pa proces nadgradnje u tzv. Service pack, koji se moe dobiti na CD-u ili preuzeti sa www.microsoft.com . Windows Update e vam omoguiti da proverite i da li imate instaliran najnoviji Service Pack. Windows Update servis vam obezbediti i najnovije drajvere za hardverske uredjaje, kao i neke dodatne Windows programe.

124

DODATAK

INSTALACIJA I AKTIVACIJA
Windows XP koji koristite na va raunar obino instaliraju strunjaci. Ukoliko ste Windows kupili u OEM verziji, dakle uz raunar (pogledajte dodatak o licenciranju sofrvera), instalirali su ga strunjaci firma koja vam je prodala raunar, koji treba da vam prue i prodrku. Ukoliko raunar koristite u firmi, verovatno je operativni sistem instalirao administator lokalne mree, kome se u svakom trenutku moete obratiti za pomo. Ponekad se deava da sofrver na raunar morate instalirati sami, bilo da je re o unapredjenju sa neke od ranijih verzija Windows-a ili o raunaru u koji ste stavili novi vrsti disk. Te operacija ne treba da se plaite instalacija Windows-a je potpuno automatizovana, pa samo treba da joj posvatite odredjeno vreme i da paljivo odogovorite na nekoliko pitanja. Instalaciju moete poeti uz prethodne verzije Windows-a, to znai da je re o unapredjenju (engl. Upgrade), ili od nule, kada Microsoft Windows instalirate na prazan disk. U prvom sluaju dovoljno je da u CD ita raunara ubacite instalacioni Microsoft Windows disk; trenutak docnije pojavie se meni koji, izmedju ostalog, nudi opciju instalcije Microsoft Windows-a. Poto kliknete na ovu opciju, pokrenue se arobnjak koje najpre kopira potrebne datoteke na disk a onda poinje proces instalacije. Vana odluka koju treba da donesete jeste da li ete prei na Windows XP ili ete zadrati i veziju operativnog sistema koju ste ranije koristili, recimo Windows 98. Iako Windows XP moe da koegzistira sa drugim verzijama Windows-a, nije preporuljivo da na istoj particiji imate dva razliita operativna sistema; tada je dabro da, recimo, Windows 98 ostane na disku C: dok ete Windows XP instalirati na disk D:. Treba znati da ete nakon ovakve instalacije morati da instlirate i sve programe koje ste koristili u prethodnoj veziji Windows-a, recimo Microsoft Office, dok e u sluaju nadogradnje ti programi biti preuzeti, pa ete jednostavno nastaviti da ih koristite sa istim postavkama kao i ranije. Zbog svega toga predlaemo kompletan prelazak na Windows XP, bez zadravanja prethodne verzije. Videete da je Windows XP potpuno komatibilan ne samo sa vaim softverom, ve i sa vaim navikama, pa striju verziju ni poeleti.

125

U sluaju instalcije Windows-a na prazan disk, potrebno je da najpre omoguite podizanje raunara sa CD-ROM-A, to se obino radi i BIOS Setup programu. Potom restartujte raunar uz umetnut instalacioni Windows CD i procedura instalcije poinje. TOK INSTALACIJE

Tokom instalacije arobnjak e vam postaviti razna pitanja koja e pomoi da Windows bude u startu prilagodjen vaim potrebama i ukusima. Nije neophodno da odmah odgovorite na sva pitanja ukoliko vam neko od njih nije jasno, moete prihvatiti podrazumevani odgovor, koji odgovara veini korisnika. Kasnije se taj parametar moe promeniti. Najvanije je da tokom instalcije unesete ispravan serijski broj Windows-a, koji ste dobili uz kupljeni softver ili koji e vam dati administrator vae mree. Takodje treba da izaberete asovnu zonu u kojoj se nalazite (Beograd je na spisku) kao i lokaciju Jugoslavija, to e aktivirati nae konvencije o datumu, prikazu vremena i slino. Kada budete upitani o sistemu za rad sa datotekama, predlaemo da izaberete NTFS koji je najbolje prilagodjen potrebama i snazi Windows-a XP; ukoliko prelazite sa Windows-a 98/Me na XP, dobiete priliku da zamenite stari sistem (FAT ili FAT 32) novim, to svakako treba uraditi. U sekciji koja se bavi mrenim podeavanjem moe vam biti zatraen niz tehnikih parametara; ako raunar ne radi u mrei, slobodno ih zanemariti, a ako je u mrei treba da se raspitate za detalje kod administratora ili da preskoite ovu sekciju; moete je podesiti i kasnije. Tokom instalacije bie neophodno da jednom ili dva puta restartujete raunar, kako bi proces bio finalizovan; arobnjak e vas obavestiti kada da izvadite CD uz uredjaja i saekate da rauar bude ponovo startovan. Nakon zavrene pocedure, doekate vas radni ekran Windows-a XP. Prvi korak nakon instalacije operativnog sistema treba da bude instalacija dopuna, pre svega Service Pack-a 1 (odnosno narednih Service Pack-ova, kada se oni pojave), a zatim i Windows Update preko Interneta; na nain opisan u jednom od ranijih poglavlja.

126

AKTIVACIJA

WINDOWSa

Najnoviji Microsof-ovi proizvodi (Windows XP, Office XP i drugi) zahtevaju da posle instalcije programa i unosa serijskog broja (engl. License Key) kontaktirate Microsoft i tek posle toga nastavite da koristite program; ukoliko to ne uradite, program e posle nekog broja startovanja izgubiti funkcionalnost i strpljivo ekati da ga konano aktivirate. Da biste uli u proces aktivacije, dovoljno je da kliknete na ikonu u desnom donjem uglu ekrana, pored asovnika. ak i ako to ne uradite, Windows vas periodino obavetava da je potrebna aktivacija. Aktivacija se obavlja tako to va Microsoft Windows XP na osnovu revizije BIOS-a vaeg raunara, podataka o matinoj ploi, grafikoj katici, vrstom disku i drugih teko promenljivih sistemskih paratetara formira neku vrstu otiska prsta vaeg PC-ja. Taj otisak se, zajedno sa serijskim brojem koji ste uneli, kombinuje u kod koji se alje Microsoft-u i, na osnovu njega, dobija klju kojim se omoguava puno korienje proizvoda. Prilikom ove operacije u potpunosti se potuje privatnost koristnika ne postoji nain da Microsoft nakon obavljene aktivacije zna ko ste vi (zato se aktivacija i razlikuje od registracije proizvoda, koja moe ali i ne mora uslediti) niti kako je konfigurisan va raunar (iz dela identifikacionog broja grafike kartice ne moe se, primera radi, zakljuiti koja je grafika karitca u raunaru). Aktivacija se u najveem broju sluajeva obavlja preko Interneta i prolazi potpuno automatski, ali se problemi mogu javiti i kasnije. Naime, ukoliko se konfiguracija vaeg raunara promeni, menja se i otisak prsta, pa va regularno dobijeni aktivacioni klju prestaje da vai, a samim tim je i proizvod koji ste prethodno aktivirali onesposobljen; neophodna je nova aktivacija. Pri tom promena jedne komponente ne izaziva potrebu za reaktivacijom raunara ili, to je ei sluaj, pokuate da instalirate program na novi raunar. Poto jedan serijski broj obezbedjuje jednu ili dve aktivacije, po prelasku na novi raunar ili znaajnoj dodela sveeg serijskog broja). izmeni hadvera morate pozvati Microsoft Call centar i zamoliti za pravo da izvrite dodatnu aktivaciju. Microsoft-ova sluba podrke u veini sluajeva dozvoljava ponovnu aktivaciju proizvoda. U tom sluaju treba pokrenuti odgovarajui dijalog programa i proitati broj koji se tamo pojavljuje slubeniku tehnike podrke; on e na osnovu tog broja izraunati klju ijim ete unosom omoguiti normalno korienje softvera. Naravno, u bezu podataka se belei podatak da ste vrili dodatnu aktivaciju programa. Ukoliko se aktivacija na osnovu nekog serijskog broja pokuava veliki broj puta, obino od strane raznih korisnika, taj broj dolazi na takozvanu crnu listu. Na listi
127

su najee brojevi koji su na neki nein procureli na Internet i ire se medju piratima. Slubenik u Microsof centru nema mogunost da aktivira program iji je serijski broj na crnoj listi ukoliko je re o legalno nabaljenom proizvodu iji je broj ne neki nain otiao u svet, kupac e poslati kopiju rauna i druge detalje, pa e se u posebnoj proceduri potraiti adekvatno reenje (dodela sveeg serijskog broja). Obaveza aktivacije odnosi se na OEM Original Equipment Manifacture, programi koje kupujete zajedno sa raunarom) i FPP (Full Packaged Produsts, programi koje kupujete u kutijama) softveri; ako ste Windows iznajmili kroz OSL. Ugovor (takozvani volume license), aktivacije praktivno nema. Klju koji dobijate uz ovako nabaljeni Windows ili Office je takozvani korporativni (Corporate License Key); on se naoko ne razlikuje od jednokorisnikog, ali e ga softver prepoznati i aktivirati instalaciju bez ikakve potrebe da kontaktirate Microsoft. Svi raunari u firmi koriste isti korporativni klju. Crna lista korporativnih brojeva znai da admistratori u firmama trreba da budu paljivi broj koji su dobili treba da uvaju na sigurnom mesu i da ga koriste samo kod regularnih instalacija softvera, a ne da ga upisuju u teks fajlove koji e biti lako dostupni sluajnim prolaznicima. Ukoliko serijski broj Windows-a ili Officea dodeljen vaoj firmi procuri do piratske zajednice i pone masovno da se koristi, lako mee doi na crnu listu to e vam oteati ili ak onemoguiti update vaeg (logino plaeno) softvera. Ako se takav scenario ipak dogodi, moraerte da pozovete Microfoft-ov centar i tamo potreite reenje. LOKALIZACIJA Tokom procedure instalacije Windows-a XP sa raunarom kominicirajte na engleskom jeziku, pa kada proces bude zaveen treba jo da instalirate likalizaciju za srpski. Neophodan preduslov je instaliran Service Pack 1, a preporuujemo da instalirate i programe Movie Maker 2 i Media Player 9. Fajlove koji ine lokalizaciju prekopirajte na vrsti disk, a zatim se opredelite za erilinu ili latininu varijatu. U prvom sluaju dvokliknite na LIP- CYR.msi a u drugom na LIP- Latin.msi i saekajte da instalacija zavri, nakon ega treba da restartujete rauanar. Ukoliko se predomislite i poelite da koristite drugu lokalizaciju (recimo irilicu umesto latinice) ili ak da se vratite na englesku varijatu Windows-a, dovoljno je da jo jednom pokrenete LIP-CYR.msi odnosno LIP.Latin.msi i izaberete eljenu

128

opciju. Nakon zavretka procesa (de)instalacije, raunar e biti jo jednom resetovan kao bi nove postavke stupile na snagu. OPORAVAK W I N D O W S a

Windows XP je veoma rubostan operativni sistem koji poseduje brojne naine za otklanjanje probema u radu. Veina problema se reava potpuno automatski, tako da verovatno neete ni primetiti da je problem postojao ili e od vas biti zahtevano da restartujete raunar kako bi problem bio automatski razreen. Ponekad se, obino zbog nekog virusa ili instalacije neispravnog upravljakog programa za neki uredjaj, moe desiti da Windows bude oteen toliko da je njegov normalan rad nemogu. U tom sluaju moete preduzeti razne mere kao biste oporavili sistem. Oporavak je laki ako ste prethodno preduzeli neke mere opreza, a Pribor / Sistemske pre svega ako ste, dok je sve bilo u redu, aktivirali opciju alatke / Rezervno kopiranje i napravili rezervnu kopiju svih postavki vaeg sistema. Tada vraanjem ovih postavki moete vratiti sistem u prethodno stanje i time najverovatnije reiti problem. Ako niste preduzeli ovu meru predostronosti, pokuajte da podignete sistem sa instalacionog Windows CD-a, kao kada ga instalirate na prazan disk, ali se nemojte opredeliti za instalaciju ve za oporavak Windows-a. Ukoliko ni to ne pomogne, preporuujemo da konsultujete strunjaka koji e podii Windows u takozvanom sigurnom reimu (Safe mode) i pokuati da oporavi njegove postavke.

129

DODATAK

LICENCIRANJE SOFTVERA
elja da se ukljuimo u tokove globalnog poslovanja i da racionalno koristimo svoje raunare zahteva prelazak na legalni softver tj. plaanje licenci za komercijalne programe koje koristimo na poslu i kod kue . Piratski softver, esto nepotpun, neauran i lien adekvatne dokumentacije i podrke, odogovran je za mnoge probleme pri radu sa raunarom. to je moda jo vanije, za ire korienje raunara neophodan je softver koji govori srpski Microsoft je prva velika sooftverska firma koja je uloila znaajan trud i novac u lokalizaciju svog softvera, a dalja ulaganja svakako zavise i od broja licenci. Principi licenciranja nisu jednostavni sofver se retko kupuje u kutijama, poput druge robe. Modeli licenciranja sofrvera u svetu razvijaju se ve nekoliko decenija, pa ni u razvijenim zemljama svi ne razumeju njihove modelitete skrivene u gomilama pravnih sroenih fraza. Svaki od modela ima smisla i napravljen je zato to je nekoj kategoriji kupaca odgovaro; na vama je da pronadjete model koji najvie odogovara vaoj firmi. Pri tom se vreme uloeno u razumevanje modela licenciranja softvera itekako isplati, naroito kada je re o veim narubinama ako pogreite pri deminizioniranju licenci zato to niste razumeli neki od pojmova ili skraenica, moe vam se desiti da bacate vie hiljada dolara ili da potroite mnogo nnovca a da na kraju opet niste legalni. PROGRAMI LICENCIRANJA SOFTVERA

Microsoft softver se firmama i pojedincima prodaje kroz dva osnovna programa licenciranja. OEM ( Original Equipment Manufacturer) softver se isporuuje uz raunar i instalira ga prodavac opreme, dok Retail softver kupci sami instaliraju na svoje raunare. Retail softver se prodaje u tri kategorije.

130

FPP (Full Packaged Products) je softver koji se prodaje u kutijama, poput drugih proizvoda koje poznajemao. Sofver je u toj varijati uglavnom najskuplji, pa metod odgovara pre svega kunim korisnicima ili malim firmama koje imaju jedan ili dva raunara. Za svaki raunar mora se kupiti posebna kutija sa sofverom. OLP (Open Licence Program) podrazumeva prodaju licenci za korisenje softva. Dostupan je svima koji kupuju pet ili vie licenci, dakle pre svega manjim firmama. Cene su znatno nie od FPP-a, ali se u ovoj varijati dobija samo papir tj. ugovor sa Microsoft-om na osnovu koga je korienje softvera legalno na datom broju raunara. Same dikove sa softverom i dokumentacijom treba posebno naruiti (i platiti). I pored toga, OLP je jeftiniji od FPP. OSL (Open Subscriotion Licence) predstavlja iznajmljivanje softvera koji se plaa godinje, u fiksnom iznosu, na osnovu broja raunara na kojim se softver izvrava. Za vreme trajanja ugovora korisnik (bez dodatnog plaanja) dobija sve nove verzije programa koje koristi, a posle tri godine moe te programe otkupiti (engl. Buy-out) i nadalje koristiti bez prava na besplatni updatde. On naravno, moe i produiti ugovor i korienje softvera u sladu sa njim. Da pomenemo i dva metoda kupovine softvera na veliko: Enterprise agreement (kakav je, primera radi, sklopila naa Vlada kod kupovine licenci sa dravne slube) i Select agreement za velike korporacije, koje su programirale Microsoftom i kupile softver za sve svoje ekspoziture irom sveta, pod posebno povoljim uslovima. Domae filijale tih firmi mogu legalizovati softver na osnovu Select ugovora principala ili same ui u domai OSL, kao procene da im vie odgovara. Koja je varijanta najpovoljnija? Grugo govorei, za pojedinane korisnike najpovoljnija je nabavka OEM proizvoda. Za manje firme najpovoljiji je OLP a za firme sa vie raunara OSL. Pritom Microsoft eli da se opredelite za OSL, jer je na taj nain i vama lake da raunate na rashode i njima da raunaju na prihode. Kada se preraunaju cene, OSL-a i OLP-a stvari su jasne: uz PSL plaate manje (ak i ako se opredelite za otkup nakom tri godine), plaate u tri rate umesto sve odjednom i dobijate nove verzije programa. KO PRODAJE SOFTVER

Microsoft-ov softver neete kupovati od samog Microsoft-a, koji u Beogradu ima svoju kancelariju. Ugovor o licenciranju sklopiete sa nekim od Microsoft-ovih partnera, pri emu pre izbora partnera treba dobro razmisliti i potraiti vie ponuda, jer se neki partneri mogu istai dodatnim vrednostima datim uzu softver (npr.

131

Obuka) ili drugim povoljnostima. Na kupcu je da izabere varijatu koja mu najvie odgovara.

DEM softver
OEM (Original Eyuipment Manufactturer) softver se isporuuje uz raunar ili neki drugi hadver onaj softver prodaje, instalira i kasnije podrava prodavac raunara. Microsoft-u je u interesu da na to veem broju novih raunara bude instalirana neka od vezija Windows-a, pa je OEM softver razmerno jeftin. Iako Micosoft eli da se uz nove raunare prodaje OEM Windows, njemu nije u interesu ds se sav sofver prodaje po ovim cenama, pa su uvedena izvesna ogranienja. OEM softver se, tako, ne moe kupiti sam za seba, ve samo uz hadver operativni sistemi za radne stranice mogu se kupiti uz bilo koju neperferijsku i ne Microsoft-ovu hadversku komponentu, dok se serverski operativni sistemi i aplikativni softver kao to je Microsoft Office (u domaoj ponudi ovih programa jo nema, ali e ih u budiunosti biti) mogu kupiti samo uz kompletne raunare. Hadverska komponenta ne sme biti iz OEM programa, npr. Microsoft-ov OEM mi. I pored tih ograniena, OEM Windows se moe kupiti i uz neki relativno jeftin hadver. Kod kupovine OEM softvera ne postoji popust na koliinu moete kupiti jedan disk ili hiljadu diskova, cena je ista, poto se smatra da je ve kod formiranja cene dat maksimalan popust. OEM softver obuhvata disk sa programom i hologram koji lepite na raunar. Hologram je dokaz da koristite legalni softver, dok ete disk uvati za sluaj da vam zatreba ponovna instalacija, ali on iz aspekta provere legalnosti nije naroito bitan; vano je da sauvate licencni sporazum sa korisnikom (EULA).

OLP

ugovori

ORP je skraenica od Open Licence Program i moemo ga shvatiti kao iznajmljivanje softvera na trajno korienje. Jednostavnije bi bilo rei kupovina softvera, ali se softver u dananje vreme vrlo retko kupuje zbog raznoraznih zakonskih zakuljica, softverske firme iznajmljuju programe korusniku, zadravajui vlasnitvo nad njim. U praksi se ORP svodi na to da platite traeni iznos odmah i od tog trenutka zauvek imate pravo da korite softver, skoro kao da
132

ste ga kupili, mada ne i dobili: u ovoj varijati dobijate samo licencu (ugovor sa Microsoft-om) na osnovu koje je korienje softvera legalno na datom broju raunara, a same diskove sa softverom i dokumentacijom treba posebno naruiti (i platiti). Isto tako, moete doplatiti za tehnikiu podrku. Ovakvo licenciranje softvera interesantno je za firme, poto se ne moe kupiti jedna OLP licenca. Da bi se sklopio ugovor, treba kupiti barem pet licenci, pri emu za poetak nije bitno da li kupujete neki skup ili jeftin proizvod serverski softver vredan vie hiljada dolara rauna se kao jedna licenca, ba kao i neki CAL koji kota desetak dolara. Zato se ve pri kupovini 2 3 licence za Microsoft Office moe razmiljati o OLP-u, koji je povoljniji od kupovine softvera u kutijama ako i nemate potrebu za pet programa, moete dopuniti broj nekim jeftinim dodatkom. Kupljene licence traju veno, ali je OLP ugovor oroen na dve godine. U toku tog perioda korisnik moe dokupljivati nove prizvode pozivajui se na isti ugovor, uz nivo cena koji mu ugovor garantuje. Kod eventualnih naknadnih nabavki softvera treba razmisliti o tome da li ete se pozvati na tekui OLP ugovor ili ete sklopiti novi ako e stari ugovor uskoro istei (prolo je, recimo, 18 meseci), ima smisla sklopiti novi OLP ugovor i tako dobiti broj na koji se moete pozivati i u naredne dve godine. Firma, dakle, moe da ima vie aktivnih OLP ugovora. Kod OLP nabavke licenci predvidjeni su popusti na koliinu. Postoje tri nivoa cena koji su oznaena sa NL (no level), B i C. Da biste se kvalifikovali za B nivo treba da skupite 150 bodova, dok se za C nivo trai 500 bodova. Svakom programu je, u zavisnosti od cene, dodeljen neki broj bodova, tako da recimo Micorosoft Office Professional nosi 2 boda, serveri po 15 bodova, Advanced serveru po 30 itd. Da bi stvari bile jo malo komplikovanije, bodovi se sabiraju u tri pula: operativni sistemi, aplikacije i serveri, a za prelazak na vii nivo (tj. nie cene) trai se 150 bodova u serverskom pulu i kasnije dobijati serverski softver i CAL-ove po B ceni, da istovremeno u pulu aplikacija ima manje bodova, pa Office dobija po osnovnim, NL cenama. O svemu ovome posavetovae vas prodavac softvera, koji bi trebalo da prepozna sistuaciju kada moete raunati na niu cenu i tada odgovarajui pul izdvoji u poseban OLP ugovor. OSIGURANJE SOFTVERA

To to ste kupili licencu za trajno korienje nekog programa ne znai da ete taj program zauvek koristiti pojavie se nova verzija, koju ete poeleti da nabavite. U OLP programu su postojale i (znatno jeftnije) update verzije, ali su one veim delom ukinute, moda i zato da bi se OSL uinio komparativno
133

interesantnijim. Ostavljena je, sreom, mogunost da uplatite takozvano osiguranje, Software Assurance (SA). Prilikom kupovine licenci moete, plaajui za 20-30 procenata vei iznas, kupiti i SA koji traje dve godine. U tom periodu dobijaete besplatne licence na sve novije verzije programa koje se pojave, a nakon isteka moete prizvoljan broj puta produivati SA, koristei tako uvek softver najnovije generacije. SA se mora kupiti kada i osnovna licena; ako to propustite, licencu za korienje nove verzuije softvera dobiete po punoj ceni. Pri kupovini SA zajedno sa osnovom licencom broj bodova za zadati paket se duplira, pa imate prilliku da predjete 150/500 poena u nekom od pulova i tako se kvalifikujete na niu cenu. Osiguranje moe da se kupi i za otkupljene OSL ugovore, u roku od 90 dana nakon nabavke softvera. Raunica pokazuje da se ovo osiguranje isplati firmama koje prelaze ne softver sledee generacije u intervalima kraim od pet godina.

OSL ugovori
OSL (Open Subscription Licence) najmoderniji program iznajmljivanja softvera i njegovog gdinjeg plaanja. Ugovor sklapate na tri godine i u tom periodu dobijate pravo d ako koristite i sve nove verzije kupljenih programa, koje u medjuvermenu izlaze. Posle isteka tri godine moete otkupiti softver (engl. Buy-out) i nastaviti da ga koristite zauvek, ali bez prava na upgrade, ali produiti ugovor na sledee tri godine. OSL ugovor je dostupan firmama koje imaju pet i vie raunara. Svake godine se mogu prijaviti novi raunari na kojim se izvrava Windows i Office, uz dodatno plaanje poev od te godine. Cene softvera su manje ako firma kupuje 50 i vie licenci, a jo manje ako je broj kupljenih licenci preko 250. Kod izmajmljivanja softver moete birati mnogo parametara, ali svi oni ipak nisu nezavisni. Recimo, na sve raunare moete staviti Windows XP i Office XP, moete se opredeliti za to da na svim raunarima bude Windows i da uopte ne koristite Office, ali ne moete na svim raunarima imati Windows a samo na nekim od njih Office, ako kupujete Office, morate ga kupiti za sve raunare koji ulaze u OSL. Postoji itav niz drugih proizvoda, kod kojih slobodno birate broj licenci koje zakupljujete: moete, recimo, na pet raunara staviti Front Page, na jedan Visio, na serveru moe biti Microsoft Exchange Server itd.

134

SITNA

SLOVA

U govori esto ukljuuju klauzule koje ne primate na prvi poged. Evo specifinosti OSL-a: OSL ponuda ukljuuje Windows Prefessional Upgrade, to znai da na raunaru morate imati legalan Microsoft Windows, poev od verzije 95 pa nadalje. Ako ga nemate, nemorate da ga kupite i to ve u prvoj godini. Prirodna mogunost je Microsoft Windows XP Home Edition; OSL ugovorom moraju biti obuhvaeni svi PC raunari u firmi koji mogu da podre proizvode iz OSL platforme. Izuzetak su raunari koji ne koriste Microsoft-ov softver i namenske radne stranice na kojima se izvravaju programi (recimo knjigovodstvene DOS aplikacije) koji ne zahtevaju Windows i Office kao i serveri. Broj novih raunara kojim tokom godine proirite OSL ugovor ne sme biti vei od broja raunara u prethodnoj godini. Dakle, ako ste sklopili ugovor na 10 raunara,u sledeoj godini ih moete nabaviti jo 10, ali ako hoete da proirite mreu za 20 ili 100 raunara morate sklopiti novi OSL ugovor; Broj kupljenih CAL licenci ne sme da prevazilazi broj raunara koji su ukljueni u OSL; Izabrani softver moete koristiti u engleskoj i jo u jednoj varijanti, prema izboru. Dakle, srpske verzije Mirosoft Windows-a i Office-a dobijate besplatno. Zamena hardvera ne donosi softverske trokove OSL i OLP licence nisu vezane za konkretan raunar, ve je bitan ukupan broj raunara, pa ako rashodujete jedan PC i nabavite nov, na njemu moete koristiti postojei Office ili neki drugi program. Jedno je osnovni operativni sistem vezan za raunar, poto se kod OEM softvera na kuite lepi nalepnica. Program OSL ukljuuje podrku korisnicima preko telefona i na sajtu broj tzv. incidenta koji e vam sluba podrke besplatno reiti zavisi od broja kupljenih licenci. Mogu se potpisati dadatni ugovri o podrci. ZA S TARIJE R AUNARE

U naim firmama ima mnogo tehnoloki zastarelih raunara, koji sasvim lepo rade svoj posao, ali na kojima se ne moe pokrenuti Windows XP ili Office XP, ve se
135

koriste za knjigovodstvene poslove, mahom pod operativnim sistemom MS-DOS. Njih je najlake realizovati kupovinom OEM softvera (cena MS-DOS-a 6.22 je veoma povoljna) Ukoliko se na zastarelom raunaru ipak koristi neka od verzija Windows-a i Office-a, on moe da udje u OSL, ali posle toga nije obavezno da zaista i instalira te iznajmljeni softver; moete se pozvati na pravo korienja ranije verzije (tzv. Downgrade pravo) i nastaviuti da koristte bilo koju raniju verziju Windows-a i Office-a. Pri tom po elji moete kupiti medijum sa tom verzijom ili nastaviti da koristite ono to ve imate na raunaru. SOFTVER NA SERVERIMA

U Microsoft-ove operativne sisteme ugradjena je snana podrka za umreavanje. Ako, primera radi, u firmi imate pet raunara koji su povezani u mrei, svaki od njih moe pristupati diskovima ostalih, neki od raunara mogu deliti svoje tapae sa drugima i tome slino. Windows u ovim uslovima obezbedjuje punu sigurnost, ali ta sigurnost nije centralizovana svako raspolae diskovima, tampaima i ostalim resursima svog raunara u skladu sa sopstvenim nahodjenjem. Kada broj raunara u mrei raste anarhija sve tee pada korisnicima u najnezgodnijem trenutku se ne moe tampati na nekom od printera jer je njegov raunar sluajno, prava pristupa negde nisu dobro podeena pa su shotno potrebni podaci nedostupni i tome sluno. Zato je sasvim prirodno ideja o instalciji servera; to startu ne mora doneti prevelike trokove moete jedan od raunara sa velikim diskom, na kom je instaliran Microsoft Windows XP Professional, proglasiti za server, povezati na njega najvanije tampae i nastaviti da koristite mreu koja sutinski ima server, ali koja je sa formalne strane i dalje tzv. Peer-to-peer tipa to to vi jedan od raunara zovete server i to za njim niko ne sedi, vaa je stvar. Naalost, server neto vee mree ne moe raditi pod Professional verzijom XP-a broj konekcija je ogranien, softver nije optimizovan za serverske aplikacije a nedostaju mu direktorijumski servisi (engl, Active Directory) i drugi alati za organizovanje i obrazovanje domena. Zato je sasvim prirodna odluka da prodjete na Windows Server 2003. A tu poinju trokovi. Kupovina siftvera koji e se izvravati na serveru predstavlja samo proak; potreban je dodatni softer i na klijentima, takozvana klijentska licenca (CAL, Client Access License). Za poetak, moete zamisliti da za svaki raunar u mrei treba kupiti po jedan Windows CAL. Ako ste kupili Windows Server u OEMverziji, uz njega ste dobili pet CAL-ova, dok u OLP i OSL varijatama CAL-ove za sve klijente treba da dokupite.
136

Stvari se dalje komplikuju ako na serveru izbravate Exchenge Server CharePoint Server, SQL Server i sline programe za pristup svakom od njih na klijentima su potrebne odgovarajue CAL licence. Zato se u OSL ugovoru za svaku radnu stranicu nudi Core CAL, koji ukljuuje Windows CAL, Exchange CAL, Share Point CAL i SMS cal; jedino ete kod pristupa SQL Server-u i Small Business Server-u morati da dokupljujete klijentske licence. Ukoliko u firmi imate vie serveskih programa (recimo dva SQL srevera na dva raunara), isti CAL-ovi na raim stranicama pokrivaju pristup svim serverima. Poto kupite neki broj CAL-ova moete sami da izaberete kako ete ih koristiti. Najajednostavnija i najea varijanta je po stanici (engl, per seat) svaka od stanica ima svoj CAL i sve stanice mogu prema potrebi da pristupaju serveru. Iste te CAL-ove moete prijaviti i u reimu po serveru (engl, per server) tada server zna koliko stanica moe da mu pristupa i, ako taj broj bude premaen, odbija dodatne pristupe. Reim po serveru je zgodan jer moete kupiti menje CAL-ova nego to imate radnih stanica, pod uslovom da je va posao takav da sve stanice nemaju potrebu da istovremeno pristupaju serveru; ako su pristupi razmerno retki, moete utedeti dosta novca. Kupljene CAL-ove prijavljujete serveru sa Kontrolne table, klikom na Licensing. Pri tom ne postoji nikakva aktivaciona disketa ili slian proces kojim bi se proverilo da li ste zaista kupili te CAL-ove; server e postaviti kontrolno pitanje i onda vam verovati na re. Naravno, bez obzira na mehanizam aktivacije CALova, ostaje vam sertifikat o kupljnim licencama, na osnovu koga u sluaju kontrole moete dokazati da ste potpuno legalni. Windows 2003 Server je uveo drugaiju podelu CAL-ova, na Device CAL (licenciraju se per seat ili per server) i User CAL. Davice CAL je CAL radne stanice to znai da e bilo koji korisnik sa te radne stanice imati pristup serveru za razliku od User CAL-a koji se odnosi na konkretnog korisnika. Kod nekih vrsta servera nijedan od opisanih metoda prijavljivanja CAL-ova nije pogodan. To se pre svega odnosi na raunare kojima se pristupa preko Interneta, poto na njima nije mogue precizno proceniti maksimalan broj konekcija. Zato se moete opredeliti za jednoprocesorsku licencu (one prosessor license) poto je instalirate, server e prihvatiti prizvoljan broj konekcija, ne vodei rauna o CALovima na radnim stanicama i na samom serveru. Trik je u tome to su jednoprocesorske licence skupe proraun kae da se tek za negde oko 30 stanica vie isplati da kupite jednoprocesorsku licencu nego CAL-ove za sve radne stanice. Naravno, ako sve radne stanice ne pristupaju serveru istovremeno, raunica se menja jer moete utedeti radei u reimu po serveru.

137

138