Rakija od jabuke

    Porcije: 0 Priprema: Kuvanje: Mirovanje:

Sastojci:
 jabuka

Priprema jela:
Za peĉenje kvalitetne rakije jabuke treba brati u punoj zrelosti kada imaju u proseku preko deset odsto šećera, dovoljno aromatiĉnih materija i ukupnih kiselina. Ukoliko su jabuke natrule ili blatnjave treba ih oĉistiti od truleţi i dobro oprati. Pranjem se odstranjuju i štetni mikroorganizmi, bakterije i divlji kvasci, koje alkoholno vrenje mogu da usmere u neţeljenom pravcu. Jabuke, zatim, treba iseckati ili izmuljati da bi se alkoholna fermentacija (vrenje) brţe odvijala i šećeri u jabukama u potpunosti bili iskorišćeni. Manje koliĉine mogu se drobiti tuĉkom, ili usitniti seckalicama za voće, a krajnje rešenje je ruĉno seckanje. Veće koliĉine jabuka trebalo bi usitnjavati u specijalnim muljaĉama. Ako je dobijena koliĉina suviše suva treba je razrediti dodavanjem mlake, ili hladne itke vode. Komini od jabuka, posebno ako je hladnije vreme, trebalo bi dodati 20 grama selekcionisanog ili pekarskog kvasca za podsticanje vrenja. Vrenje komine od jabuke, na temperaturi od 18 do 20°C, traje dve do tri nedelje, a pri nešto višim temperaturama desetak dana. U prvoj fazi vrenja poţeljno je više puta a kasnije jednom ili dva puta dnevno kljuk dobro promešati. Završetak vrenja utvrĊuje se vizuelno, ili još bolje pomoću Ekslovog širomera, koji treba da pokaţe vrednost do pet stepeni. Kod loše voĊenog vrenja moguća je pojava sirćetne kiseline, koja moţe da prekine vrenje. Ona se moţe neutralisati dodavanjem 750 grama kalcijum-karbonata, ili 500 grama gašenog kreĉa, koji se predhodno rastvori u vodi i uz intenzivno mešanje doda komini. Mehurići koji se stvaraju dodavanjem ovih supstanci nestaće onda kada i kiseline u kljuku. Komina iz koje su odstranjene kiseline sklona je kvarenju, pa treba voditi raĉuna da temperatura pri vrenju ne preĊe 20 stepeni, a po završetku vrenja kominu treba odmah destilisati. Ako se peĉenje rakije ipak kraće odlaţe, vrione sudove treba dopuniti, površinu kljuka posuti konzervansom i sudove hermetiĉki zatvoriti. Destilacija prevrele komine obavlja se oprezno, jer zbog većih sadrţaja suvih materijja moţe lako da zagori. Prvom destilacijom izdvaja se sav alkohol, a redestilacijom (prepekom), uz izdvajanje nepoţeljnih sastojaka (metanola i patoke) dobija preĉišćen, pojaĉan destilat, ĉija se konaĉna jaĉina kasnije formira dodavanjem destilovane vode. U zavisnosti od sorti jabuka, od sto kilograma kljuka moţe da se dobije od 8 do 10 litara rakije jaĉine 50 odsto alkohola. Jabuka bi trebalo da odleţi u hrastovim buradima, a sluţi se rashlaĊena. Iz knjige"Domaće rakije od voća i groţĊa" Svetski šampion

Stara Sokolova je osvojila prvo mesto na nedavno odrţanom festivalu šljivovice u Minesoti, SAD. Festival šljivovice se tradicionalno odrţava prvog ponedeljka u septembru u organizaciji Radosevich's Earthwood Inn. U kategoriji najboljih 27 rakija iz 10 zemalja, meĊunarodni ţiri koji joj je dodelio prvo mesto meĊu odleţalim šljivovicama. Ljubitelji dobre šljivovice, obratite se i uputićemo vas na uvoznika u vašem delu sveta kako bi i sami uţivali u ozuzetnom ukusu Stare Sokolove.

... od šljiva iz Sokolske regije Dobijena od tradicionalnih sorti šljive, destilisana i odnegovana u selima Sokolske regije, Stara Sokolova je pravi ambasador svoga zaviĉaja. Nosi patinu starih seoskih podruma i buradi od stoletne hrastovine. Asortiman proizvoda Stare Sokolove obuhvata rakije šljivovice dobijene od nekoliko vrhunskih sorti šljive i starosti od 5 do 12 godina kao i rakiju klekovaĉu.

Stara Sokolova u New Yorku Prefinjeni ukus koji objedinjuje najbolje iz tradicionalne šljivovice, malih i velikih proizvodnih tajni Bogdanovića i plemenitog dejstva starenja u hrastovom buretu. Najpoznatija Sokolova i osvajaĉ pet zlatnih medalja na ocenjivanju pića na Novosadskom Sajmu. Puni se u dve vrste pakovanja, LUX (ruĉno duvana boca, sa ukrasnim drvenim burencetom preko zatvaraĉa boce) i Exportno (punjeno u standardnu bocu Sokolova). Najbolje konzumirati kao aperitiv, pre obroka.

Stara Sokolova 7 god

Naš izvozni proizvod. Dobijena destilacijom mešavine tradicionalnih i modernih sorti šljiva. Poznati ukus i aroma Sokolova dodatno oplemenjeni nešto duţim starenjem u starijim buradima.Sa pravom nosi nadimak srpski konjak. Puni se u dve vrste pakovanja, LUX (ruĉno duvana boca, sa ukrasnim drvenim burencetom preko zatvaraĉa boce) i Exportno (punjeno u standardnu bocu Sokolova). Odliĉno ide uz obroke sa mesom.

Stara Sokolova 12 god Top proizvod Stare Sokolove iz porodiĉnih rezervi porodice Bogdnović. Dobijena destilacijom tradicionalnih sorti šljva kao što su poţegaĉa i trnovaĉa. U nju je utkano celokupno znanje Bogdanovića Osvajaĉ osam velikih zlatnih medalja na ocenjivanju pića na Novosadskom Sajmu. Puni se u ograniĉenim koliĉinama. Napunjena u ruĉno duvanu bocu, sa ukrasnim drvenim burencetom na vrhu boce. Preporuĉuje se konzumacija nakon obroka kao digestiv.

Stara Kleka Rakija šljivovica aromatizovana klekom. MlaĊa sestra Stare Sokolove. Po aromi sliĉna dţinu ali mnogo plemenitijeg ukusa zbog prirodne osnove na kojoj je nastala. Nastavljaĉ duge tradicije Bogdanovića kao i celokupnog Bajinobaštanskog kraja u proizvodnji klekovaĉe. MeĊutim, tradicionalna klekovaĉa ĉesto ima vrlo oštar, gotovo odbijajući miris koji moţe biti previše za osetljive, a na ukusu je previse trpka. Stara Kleka ima blag, vrlo prijatan miris na kleku koji Vas izaziva da je ponovo probate. Na ukusu je puna i prijatna, sa naknadnim blagim doţivljajem kleke koji odliĉno otvara apetit.

Poreklo

Poĉeli su sa porodiĉnim zalihama u podrumima i velikom ţeljom da pokaţu kako Stara Sokolova moţe da se ponosi svojim kvalitetom i pred svetskim veliĉinama.Stara Sokolova Rakija nastala je na viševekovnoj tradiciji porodice Bogdanović iz sela Kostojevići kod Bajine Bašte. Stara Sokolova danas Bazirano na porodiĉnim tajnama destilacije i starenja rakije i u saradnji sa najuglednijim struĉnjacima u ovoj oblasti stalno su je unapreĊivali i povećavali svoje uĉešće na trţištu. Uveden je i „nov tradicionalni” proizvod Stara Kleka (šljivovica aromatizovana plodom kleke) po organoleptiĉim krakteristikama sliĉna dţinu . Stara Sokolova se sa ponosom pije u najboljim Beogradskim i Srpskim restoranima. Uveden je i „nov tradicionalni” proizvod Stara Kleka (šljivovica aromatizovana plodom kleke) po organoleptiĉim krakteristikama sliĉna dţinu ali mnogo bolja zbog svog prirodnog porekla. i nosi kao poklon u inostranstvno. i izvrsnoj rakiji koja se od nje pravila. Familije su se poznavale po rakiji. sušila za zimu. U ovom trenutnku Stara Sokolova se sa uţivanjem konzumira širom sveta od Kanade i SAD-a preko zemalja zapadne Evrope i Rusije pa sve do Australije. Šljiva se konzumirala sveţa. U Sokolskoj regiji odnos prema šljivi i rakiji od šljive je oduvek bio poseban. U ovom trenutnku Stara Sokolova se sa uţivanjem konzumira širom sveta od Kanade i SAD-a preko zemalja zapadne Evrope i Rusije pa sve do Australije. O rakiji Bogdanovica su se ispredale legende a deo toga ušao je i u literaturu kao naprimer Milomir Đukanović u svojoj knjizi "Koktel Menhetn". dţem i naravno pekla se prirodna rakija. To joj je nakon nekoliko godina otvorilo vrata za prodor na strana trţišta. rakija je bila nacin za cuvanje kapitala. od nje se pravilo slatko. na porodiĉnim veseljima. na porodiĉnim veseljima. Stara Sokolova danas Bazirano na porodiĉnim tajnama destilacije i starenja rakije i u saradnji sa najuglednijim struĉnjacima u ovoj oblasti stalno su je unapreĊivali i povećavali svoje uĉešće na trţištu. Koncept familije Bogdanović bio je jednostavan i hrabar. Oblast Zapadne Srbije uz reku Drinu za vreme Turaka dobila je naziv Sokolska regija ili nahija po srednjovekovnom gradu Soko. Rakija se proizvodila u velikim koliĉinama i prodavala širom Sokolske regije. zapakovanu u ambalaţu na svetskom nivou kako bi se mogla sa ponosom prodavati u istim rafovima sa gore pomenutim pićima. Osim što je dobra rakija bila ponos pravog domaćina. specifiĉnoj za taj kraj. mesta promocije najbolji hoteli i restorani. Ĉuvena Sokoljanska familija Bogdanović iz sela Kostojevići kod Bajine Bašte bila je poznata po staroj sorti šljive trnovaca. Stara Sokolova se sa ponosom pije u najboljim Beogradskim i Srpskim restoranima. odluĉili su da naprave robnu marku Staru Sokolovu. Stajanje joj ne škodi. otac Radisav i sin Ivan pre petnaestak godina otišli su korak dalje. o dobrim rakijama su se ispredale legende. Poĉeci Stare Sokolove Naslednici loze Bogdanovića deda Svetolik. u vreme kada banke nisu postojale. To joj je nakon nekoliko godina otvorilo vrata za prodor na strana trţišta. Nakon više ubedljivih pobede na ocenjivajnu zestokih pića na Novosadskom sajmu poĉetkom devesetih. Prva mesta prodaje bile su luksuzne prodavnice u Beogradu i Avioni JAT-a. i nosi kao poklon u inostranstvno. Ponudili su trţištu vrhunsku rakiju na nivou najboljih viskija i konjaka. već joj dodaje na kvalitetu. Svoje ime je dobila po kraju iz koga potiĉe.

Biće da su prepredeni orijentalci raĉunali da će sadrţaj mešina. rasplamsava. imala je u sobi neko burence koje je ona zvala ardovčićem. Ha! Kao i sve što ima veze sa kvarenjem našeg bogobojaţljivog puka. jednog jutra. izgleda specijalno za tu priliku pripremljenoj. ali evo jedne naroĉito intrigantne. godine. što je oznaĉavalo alkoholni napitak u poĉetku spravljan od pirinĉa. napitka koji otvara apetit za boţanski kolaĉ.5% i prozirna je. pa sam . Moja baka. bez primesa ikakvih boja. ili da postavljam revolucionarne teorije. To mi je najzad i uspelo kada sam. Pa šta. dozvoliću sebi slobodu da jedino ţeljom da reagujem na zapostavljanje nacionalne tekućine. neotuĊivo pravo da reknem i ja nešto o tematici koja se. Imao sam dovoljno godina da naslutim da stric ne bi voleo da zna da sam ga video u priliĉno kompromitujućoj pozi. pokušam da se ukljuĉim u umnu diskusiju koju su moji uvaţeni prethodnici blagoizvoleli zapoĉeti u prethodnim brojevima. bili u vrlo ĉudnom psiho-fiziĉkom stanju. Med je meĉavina medljikovca. Pčelicina rakija od meda Rakija od meda . odavde do najzabaĉenijeg kutka Mleĉnog puta. bezbeli. sebi bih postao sumnjivo nalik na ĉlanove jedne naše stranke. reći će neki? Kako pa šta? Druga polovina XIV stoleća uzima se kao period kada nekadašnja velika i moćna Srbija poĉinje da slabi. da kopni. ali priĉa se da su delovi srpske vojske. koje se u nekim krajevima naše zemlje naziva žmirenjem. na Marici. video svoga (bog mu dao rajsko naselje) strica kako profesionalnim i istreniranim pokretima iz tog creva izvlaĉi prozirnu teĉnost i slobodni tok preusmerava ka maloj posudi. zlato&353. Kaţu da je u naš jezik naziv za rakiju (negde i raćiju) došao iz staroindijskog. ili rak. ili buradi. Ne bih da menjam istorijske svetonazore. Rakija piše: Branislav Zukić Ako bih tekst poĉeo pozivanjem na taj i taj ĉlan Zakona o informisanju i na moje bogomdano legalistiĉko. Jaĉina rakije je 19 gradi odnosno 47. Po ţelji kupaca. a kasnije i od drugih biljaka. Sve posle toga je mit. koja je ţivela u malom mestu u Bosni. pre prvog velikog poraza 1371. Moje prve uspomene koje imaju veze sa radžom seţu do kasnih sedamdesetih godina prošlog stoleća. izuzetno je pitka. U staroj Srbiji rakija nije bila poznata sve do druge polovine XIV stoleća. Pristalice teorije zavere mogu da naprave nekoliko bombastiĉnih priĉa baš o rakiji. Od tada. Originalni naziv za nju je arak. a po miĉljenju naĉih kupaca. Da je rakija u neraskidivoj vezi sa našom istorijom. i propolis u rakiji s medom. Nije mi bilo jasno zašto iz tog ardovčića viri neko crveno gumeno crevo i pokušavao sam da dokuĉim ĉemu ono sluţi i šta se u tom burencetu nalazi. naglo je porasla ponuda rakije na trţištu. Turcima. ĉiĉka i suncokreta. koji su nosili sa sobom.ipke.. a da je ĉudesna teĉnost arapskog porekla. i zbog smanjene ponude vina.medovača koju Pĉelicatrenutno ima na raspolaganju. Krajem sedamdesetih godina XIX stoleća filoksera je uništila dobar deo vinograda u Srbiji. pokazuje još jedan splet okolnosti. da se pretvara u senu svoju. kroz odškrinuta vrata bakine sobe.omaĊijati narod koji idu da porobe i da će im biti od nemale pomoći. kojima je legalizam postulat na kojem poĉiva sve ovo zemaljsko i onozemaljsko. Rakija je specifiĉnog ukusa i mirisa. proizvedena je od meda vrcanog sredinom avgusta 2005. sa rakijom od meda pravimo i propolis u rakiji. rakija kreće nezadrţivo uzlaznom linijom (neki će primetiti da je uspon rakije u vezi sa usponom i jaĉanjem kakve-takve srspke drţave u to vreme).ali mnogo bolja zbog svog prirodnog porekla. Zato. i ona je na naše tlo stigla sa velikim hedonistima i osvajaĉima..

49-51 . ali na taj naĉin i natera da joj prilazite sa duţnim (straho)poštovanjem i svešću da je trenutak nepaţnje dovoljan da od vas naĉini ordinarnog magarca. siguran sam) da sam ubrzo poĉeo da osećam da imam dva vegetativna nervna sistema. prisećali se svih muka i srećnih trenutaka u svojim dvadesetogodišnjim ţivotima. i kada bi bila predstavljena kao ţivo biće. ali me je i toliko zavarao (nisam jedini kojem se to desilo. ruku na srce. i skinuo. zbog odgonetanja tajne bakinog ardovčića. na tom turniru nije igrao sjajno. Kao što pamtim trenutak kada sam prvi put ugledao jedne zelene oĉi. što razgovetno. sklopila ĉudan pakt sa Neĉastivim. Reĉenicu dobra ova mastika. zašto je tako brzo završeno. sjurile u sam epicentar malog organizma nemoćnog da spreĉi snaţan drhtaj koji je izazvan prvim susretom sa misterioznim sadrţajem bakinog burenceta. POŠALJITE KOMENTAR REDAKCIJI << PRETHODNI Copyright © 1998-2007 Vreme.89:663. Elem. koja je pred poĉetak finala košarkaškog turnira u Atlanti 1996. Kasnije je ukus poĉeo da mi se sviĊa. deĉje znatiţeljno. 29(2004) Suppl. bila je to jaka prepeĉenica. Znamo da je prvo poluvreme te utakmice Paljo odigrao kao u najboljim danima. pa još trokratno. što u jedva razumljivim tragovima. osećao u toj prostoriji.11) Istorija medicine i zdravstvene kulture ISSN 0350-2899. Veljko (tako se zove moj saborac. jer do sada nisam rekao da se sve dešavalo petnaestak km od Skopja). jer bi bilo kakvo ribanje nekoga kime je ovladala mastika bio direktan udar na temelje vojne doktrine i na sam smisao hijerarhije u vojsci. nemoćni da pomerimo ruke ili noge. barem 50 puta. ali za koji znam da je imao ĉetiri ogromna skladišta sa municijom (Ministarstvo vojno neće moći da me sudski pojuri zbog ovoga. obamrle. a baš nekako pored našeg isturenog objekta nalazila se prodavnica koja se. Odmah sam osetio miris koji sam i ranije.5(497. koji. Na raport smo išli tek sutra. i shvativši od ĉega potiĉe.. ponovili smo. Ne sećam se da sam bilo kada u ţivotu bio toliko daleko od sebe. ili. koji nas je uhvatio u prestupu. zavukli smo se na vrh naherene limene rabatije (daleko od Rumije) i sljuštili skoro ceo sadrţaj. najbolje bi bilo da je glumi Dţon Malkoviĉ). kada je. Nisam nikada do tada probao mastiku. Toliko mi se svideo. Od svih alkoholnih pića. godine. najdespotskija je (kada bi o njoj bio napravljen film.saĉekao da on ode i ušao u sobu. ali je deĉja znatiţelja zadovoljena. zatim se. osećao ispunjenim koliko bi to. Najbolja stvar kod rakije je to što je ona veoma opasan protivnik. video Maršala. Kao povod je posluţio Paspalj. ali 90 odsto mojih poznanika-izazivaĉa ni danas ne sme da pita zašto drugo poluvreme te utakmice nije odigrano. Prvi i poslednji put od rakije sam se napio u zimu1991. zapeĉatila obavezom da uz svaki njegov poen popije po ĉašicu ljute. ugrejali. 1 p.zove – diskont pića. ako preterate. sa vrha te izvidnice. Beograd UDK: 615. liznuo kraj te magiĉne crvene magistrale. Ĉudni mentol ukus mastike je drugi kljuĉni momenat u mom empiristiĉkom opusu glede šnapsa. ali je sigurno da sam se. Smejali smo se.. U to se najbolje uverila grupa mojih poznanika (uz ponekog prijatelja u grupi).valjda. Od toga bar deset puta pred starešinom. od samog Ċavola poklisar) uspeo je da prošvercuje celu flašu. Eto šta biva kada radži bacite rukavicu u lice. danas. ili momenat kada me je na plaĉ naterao gol Videotona protiv Ţelje u polufinalu Kupa UEFA tako pamtim i taj trenutak kada su nekolike kapljice prvo udarile direktno u jezik. preko nepca. sedeći sa svojim so called saborcem na vrhu straţarske izvidnice na izdvojenom vojnom objektu ĉijeg se broja ne sećam. bio najpoznatiji čestiti srpski domaćin kada bi dobio priliku da do mile volje ispsuje i naruţi kakvog ţurnalistu jerbo mu postavlja pitanja uhu neprijatna. vesela grupa je svoju ţelju da pokaţe negodovanje zbog neuobiĉajeno loših izdanja Paljinih. Ne mogu reći da sam bio srećan kao mlaĊahni Balašević. povremeno. protiv Amerikanaca. Ukus mi se nije nimalo svideo. Beskompromisno zagospodari vama.

Naš narod koristi rakiju u mnoge svrhe. jer kako kaţu. . kada je većina vinograda u Srbiji uništena filokserom i kada je potpuno opala proizvodnja vina (3). U našoj etnološkoj literaturi i sećanjima starijih ljudi. Obiĉno je “ljuta” ili komovica mešana sa lekovitim travama – pelinom. rakiju je naš narod oduvek smatrao više korisnom nego štetnom. To kazuje izreka: “Ko mi pruţi ĉašicu rakije. “pepeĉenica koja se dobija prepecanjem blage rakije i procenat alkohola u njoj iznosi više od 40%. Osim prepeĉenice i komovice za leĉenje su sastavljane i posebne vrste rakija – “travarice”. “Srpska reĉ rakija potiĉe od staroindijske reĉi arak ili rak. “Rasprostiranju rakije u Evropi mnogo su doprineli jezuiti koji su u Italiji za veliki novac delili svoju “aqua vitae” (1). oko ili kod teţih zaraznih bolesti kao što je ţutica.Rakija u etnomedicini Brancy in Ethnomedicine Ivana Drobnjak Narodni muzej Ĉaĉak Sažetak: Ključne reči: rakija. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od ĉita i varenje piva. kao jedina anestezija pri raznim vrlo komplikovanim zahvatima narodnih lekara. koje je nekad u Indiji pravljeno od pirinĉa. uvo. Uz rakiju se napijaju zdravice i to pokazuje duboko ukorenjeno mišljenje da se pije radi zdravlja. Ni reĉ rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku. Rakija se pije “blaga” koja sadrţi najviše 40% alkohola i “ljuta” tzv.” Smatra se da je rakija lek za mnoge bolesti i da krepi i jaĉa organizam. O tome govori i narodna izreka “Rakija je lek”. U leĉenju je naš narod najviše koristio “prepeĉenicu” i komovicu. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku. kada se zbog nestašice lekova ponovo vraćamo lekarijama naših starih. ali dosta toga se i danas primenjuje. bolest. posebno od 1878.rakija peĉena od vinske komine. a kasnije i od drugih biljaka” (2).god. a parĉe leba ne. posebno poslednjih desetak godina. ona otvara apetit. Preĉišćen alkohol je u srednjem veku preporuĉivan kao odliĉan lek. Rakija se kod nas najviše proizvodi od šljiva jer ih najviše ima. disease. lek. koja se smatra vrlo lekovitom. tuberkuloza itd. svadbovati. Te su se rakije koristile za leĉenje odreĊenih bolesti. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. za ĉišćenje rana. nanom. Većina starijih ljudi pije svakog jutra po ĉašicu rakije “naštinu”. Osim ove dve vrste rakije pije se kod nas dosta i komovica. postoji veliki broj recepata za leĉenje razliĉitih bolesti u kojima rakija igra vaţnu ulogu. health. niti sahraniti. Bez rakije se ne moţe proslaviti slava. zdravlje. jer kad se zdravlje izgubi ono se rakijom vraća. a oznaĉava alkoholno piće. Neki od njih su odavno zaboravljeni i više se ne koriste. brandy made with aromatic herbs Još u X i XI veku arapski lekari su destilisali alkohol sa dodatkom bilja i ovu su proizvodnju primili Evropljani. Ona ima veliku ulogu kako u svakodnevnom tako i u obrednom ţivotu. Preĉišćen alkohol su alhemiĉari smatrali kao prvi stepen ka dobijanju kamena mudrosti Lapis philosophorum. Iako su poznate posledice alkoholizma. Najviše se koristila za ispiranje guše. neprijatelj mi je. kod stomaĉnih tegoba. ali se mogu za peĉenje rakije upotrebljavati i druge vrste voća pa i povrća. Proizvodnja rakije na ovim prostorima porasla je tek u kasnijim vekovima. lincurom ili sa plodovima voća – poznata orahovaĉa. kad boli zub. travarica Key words: brandy. medicine.

“vrućice”. . “Ako neko padne i povredi se. treba da popije jednu ĉašu dobro ljute rakije i da se posle dobro utopli” (6) ili “treba tri jutra pre jela da pije po jednu ĉašicu rakije u kojoj su bila 3 lista pelina 24 ĉasa” (7). umeša se u rakiju i zagreje na vatralju. I kada se oboleli zub izvadi. Kod krvarenja ĉira u stomaku. U selima u okolini Ĉaĉka kada koga zaboli grlo i dobije temperaturu privijaju mu “rakijane obloge”. Lincura se pravi sliĉno kao i pelinkovaĉa. pa se izjutra našte daje bolesniku da pije po jednu ĉašicu” (16) (Leskovac).Evo nekoliko naĉina spremanja “travarica” iz ĉaĉanskog kraja: Pelinovaĉa se spravlja tako što se na 1 l rakije prepeĉenice stavi jedna šaka pelina. uboja. Ovoj rakiji su pridavana posebna lekovita svojstva. Od prve ispeĉene rakije. Leĉeni su u Kragujevaĉkoj Jasenici ispiranjem usta rastvorom plavog kamena u komov rakiji (14). Kada zaboli uvo u selima oko Ĉaĉka. narod je zubobolju leĉio kako je znao. glavobolje i groznice rakija je nekad bila jedini i najbolji lek. Kako profesionalnih stomatologa nije bilo. rana se ispirala rakijom. I u Gruţi su “vrućicu” leĉili pelinjaĉom. Rakija je imala vaţnu ulogu u leĉenju rana. treba oĉne kapke premazati komovicom. Zauške. Kad nekog zaboli stomak u okolini Ĉaĉka bi popili jednu ĉašicu rakije komovice. U kragujevaĉkoj Jasenici leĉili su groznicu na sledeći naĉin: “Bolesnik da popije u reĉnom viru pola litra ljute rakije i da malo postoji u njemu dok voda iz tela izvuĉe neĉistoću” (8). preloma. Posle ceĊenja koristi se kao lek kod oboljenja štitne ţlezde. pa će bolje spavati (5) Kod gušobolje. a ĉarape bolesnikove utope rakijom i onda mu ih navuku na noge” (9). U okolini Ĉaĉka zubobolja je leĉena ispiranjem obolelog zuba ljutom rakijom ili su stavljali obloge od tople posoljene rakije. izmešan sa rakijom cvet hajduĉke trave je sluţio za zaustavljanje krvarenja (17) (Zajeĉar). U 1 litar rakije stavi se koren biljke lincure i ostavi se da stoji na suncu 7 dana. U okolini Kragujevca “neki privijaju peĉen izmet od neuštrojenog vepra zamoĉen u rakiju” (12). “NaĊe se trava “puparka” i stavi u rakiju za 24 sata. “zaušnjaci” leĉeni su na sledeće naĉine ”trava “ustupnik” stuca se. orovaĉa se spravlja tako što se u 1 l rakije stavi 30 zelenih orašĉića i ostavi da odstoji na suncu 7 dana. Glavobolja se leĉila privijanjem rakijanih obloga na ĉelo. pa će bolje spavati”(4) ili “ treba da izmeša malo vina i rakije i da popije ili iz toga da stavi oblog na ĉelo. Rakija se dosta koristila kao lek kod razliĉitih vrsta stomaĉnih tegoba. koje se omotavaju oko vrata i grudi. U okolini Podgorice stomak su leĉili rakijom u kojoj je bila lincura. sipali su nekoliko kapi od najjaĉe rakije “prvenca” da ublaţi bol. U okolini Kragujevca “da bi se neko izleĉio od groznice. kao sredstvo za dezinfekciju i kao sastavni deo razliĉitih obloga i melema. “Na zaušnike treba priviti vunu zamoĉenu u rakiju i na njuj staviti tamjana i lišća od iglice” (13) (okolina Podgorice). Ova rakija je jako lekovita jer sadrţi veliku koliĉinu joda iz orašĉića. stave to na tabane. (otuda naziv “prvenac”) ostavljala se u svakoj seoskoj kući po jedna flaša da stoji kao lek. Kada prevri procedi se u bocu i pije se za apetit i stomaĉne tegobe. zovu je “stomaklija”. Da prestane bol u uvu koristila se i rakija u kojoj je stajao list ĉuvarkuće.krpe umoĉene u toplu rakiju. Rakijom ĉistom ili sa dodatkom drugih sastojaka leĉena su mnoga lakša oboljenja. Sud se prekrije i ostavi da stoji na suncu 7 dana. reumatskih oboljenja. pa se previje” (11) (Kragujevaĉka Jasenica). Kada se procedi pije se po jedna kašika dnevno. “Na otok od zuba treba privijati 2 do 3 puta dnevno istucanu tatalu posutu jakom rakijom” (10) (okolina Kragujevca). Orahovaĉa. U Leskovaĉkom kraju kod leĉenja vatre “ognjice” smešaju projino brašno sa komovom rakijom. Kad oĉi zabole. “Od nje treba piti svakog jutra po jednu ĉašu” (15). a najĉešće rakijom. Da bi prestalo podrigivanje treba piti po malo ljute rakije. Ova rakija se koristi za leĉenje kostobolje. Ko ne moţe da spava “treba da pre spavanja popije malo rakije komovice. Hemoroidi (šuljevi) smatrani su unutrašnjom bolešću.

stuca je sitno. Rakija je upotrebljavana i u kozmetici. a ţenama 3/4 litra rakije. Tom smešom maţu kosu ĉetiri dana.izgori crvenu vrbu. kada kost uštine mišiće. Ranjenik je jednostavno vezivan. koristila i za dezinfikovanje unutrašnjih organa. Kod “uštipa” – otvorenog preloma. posekotina itd. zapajali sve ukućane verujući u isceliteljsku moć napitka (28). i posle bolesniku davali svakog jutra da pije te rakije (26). stavi u rakiju i tako pije” (18) (Leskovac). U ĉaĉanskom kraju reuma se leĉila masiranjem bolesnika komovicom.” “Od reume (aramatiz) se leĉi i tatulom. bolne soli (mirišljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u tamnu bocu. Išĉašeni ĉlanak na nozi nameštali su narodni ortopedi naglim povlaĉenjem noge i masiranjem rakijom. Otuda i izraz: “Pijan kao majka” “U sluĉaju povrede creva prema M. za dezinfikovanje rana. U okolini Zajeĉara “korenje vuĉje jabuke se sitno iseĉe i stavi se u ljutu rakiju. Pored velikog napretka medicine i dostupnosti lekova i danas se u našim selima. Uberu se mladi plodovi." “Kad iz kuće od tuberkuloze poĉnu umirati. ricinus i rakiju. narodni vidari su najpre rakijom ĉistili ranu (ne ĉistim alkoholom) jer rakija sadrţi neke hranljive materije (20). Rakija je bila i sastavni deo leĉenja zaraznih bolesti: U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali ĉaršavima ukvašenim ljutom rakijom komovicom (25). Pri poroĊaju. onom teĉnošću se bolesnici maţu po reumatiĉnim delovima tela (22)” (Leskovac). Zaključak U ovom radu izloţen je samo deo obimne graĊe o naĉinima leĉenja rakijom iz razliĉitih krajeva naše zemlje. uvu. Ovu travu su drţali u rakiji. Kad proĊu 40 dana. a vidar je radio. kao sa nekim najskupocenijim lekom. posle sedam dana pije se po jedna ĉašica protiv tuberkuloze (27). zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu mazali su bolna reumatiĉna mesta (23). posebno kod teţih sluĉajeva i porodilja je napijana rakijom. da bi potpuno pijana lakše podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica. Trojanović u svom radu “Šaronjanje ili tepanje u Srba” navodi da je pre ove operacije muškarcima davano da popiju 1l. najĉešće komovicom. rakije komovice i tamjana (19).” Sve hirurške intervencije naših narodnih vidara vršene su bez bilo kakve anestezije. To ponove tri puta i onda kosa manje opada (30). S. osim kao anestetik. pomoćnici su ga drţali. Kada zvaniĉna medicina zataji.” Prema ovom opisu vidimo da se rakija u hirurgiji. dobro opranim rukama creva su vaĊena u veći sud i prana rakijom (24). zubu. zajedno sa pokojnikom zakopaju bocu pića u grob. posebno za negu kose: “Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmešanim petroleumom sa rakijom (29) ili “Da kosa ojaĉa pomešaju petrolej (“gas”). Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada ritualno. mada se neki i danas koriste. usitne i metnu u staklo sa rakijom komovicom. Lek za uganuće zvao se “cerot”. To je bio komad plavog papira premazan smesom cerove smole. Mnogi od ovih recepata odavno su izašli iz upotrebe. potom je operu. U okolini Zajeĉara “mešavinom ljute rakije i 100 gr. pa i gradovima upotrebljava rakija u leĉenju prehlada. U okolini Podgorice ţuticu su leĉili pomoću ţući (trave koja ima glavicu sliĉnu glavici belog luka). Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali da pije da bi lakše podneo bolove. ranjenik je stavljan na sto. Protiću. bolova u grlu. ĉovek se traţeći sebi leka ponovo okreće tradicionalnim . “Od kostobolje neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noţa u ĉašici komovice (21). vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh. 24 ĉasa. Sve ortopedske intervencije vršene su bez anestezije tako da se kod ovih veoma bolnih zahvata stanje moglo ublaţiti jedino jakom rakijom. Rakije “travarice” se još uvek dosta koriste u leĉenju teţih oboljenja.

. iz narodne medicine u okolini Kragujevca. fototipsko izdanje. Navedeno delo . Letopis Matice Srpske. Dragutin M.godine. str 87 5. GEM br. Ilija Radulović. Naša industrija. Kragujevac. Mita Petrović.naĉinima leĉenja u kojima je rakija igrala vaţnu ulogu. str 258 15. Bgd. GEM br 10. 1935 god. Navedeno delo. 1984 god. ĐorĊević.god. str. Milićević. BGD 1935 god. 1921.. knjiga 12. Navedeno delo . Navedeno delo . Proizvodnja rakije u našem narodu. str 226 23. 42. str 222 3. Navedeno delo. iz narodne medicine i u okolini Kragujevca. iz narodne medicine i u okolini Kragujevca. Sarajevo 1924. 88 7. ĐorĊević. Ilija Radulović. Ilija Radulović.95 4. Dragutin M. str 54 16. Srpski Etnografski zbornik. Srebrica Kneţević. str. Izdanje ministarstva trgovine i industrije. Ilija Radulović. Dragutin M. str. Navedeno delo. ĐorĊević. Navedeno delo. GEM br. Jeremije M. Sofrić Niševljanin. 1978 god. Ibid . Podgorica. Ilija Radulović. GEI SANU XXVI. str. Novi Sad. str. AnĊelka Lazarević. 486 24. Napomene 1.. str. Milan Đ. P. Gordana Ţivković. str 475 18. Jeremije M. .32 2. str 229 19. zanati i trgovina IV deo. str 222 17. M. Ţivot i obiĉaji narodni u Kragujevaĉkoj Jasenici i Šumadiji. Bgd. Ţivot i obiĉaji narodni u Leskovaĉkom kraju. str 55 27. Navedeno delo .Pavlović. Etnološke sveske 1.str 89 8. 119-120 29. str 53 6. Gordana Ţivković. Ilija Radulović. str 87 11. str 113 21.Savić. str 53 14. Hirurgija i ortopedija u narodnoj medicini kod Srba. Bgd. Kragujevac. Ilija Radulović. Prosveta Bgd. Bgd. ĐorĊević. Pavlović. str 226 10. Drţavna štamparija. str 255 12. Pavlović. 1978 god. Jeremije M. Navedeno delo. Bgd. 1889.. Ilija Radulović.god. str 86 13. BIGZ.M. Dragutin M. Narodna medicina u okolini Zajeĉara u XX veku. str 102 25. GEM br 10. str 112 20. Bgd. 1933 god. Navedeno delo . Bgd 1977. Navedeno delo. Gordana Ţivković. Alkoholna pića i obredna praksa. 479 28. Leskovac 1985god. Dragutin M. 307 22. Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba. Podgorica.god. str 86 30. Dragutin M. str 229 26. 1990. str. str. AnĊelka Lazarević. ĐorĊević. Kragujevac. str 231 Adresa autora: Ivana Drobnjak Narodni muzej Ĉaĉak . Ţivot Srba seljaka. Ilija Radulović. ĐorĊević. 10. AnĊelka Lazarević.258 9. Podgorica.

koje se bavi rekultivacijom zemljišta na kopovima najvećeg energetskog basena u Srbiji. te farmu za tov junadi. izdvajam prvenac i patoku tako da hvatam samo srednju frakciju koju razblažim sa destilovanom vodom na oko 50% po ukusu. Nakon završenog vrenja prilikom pečenja dva puta prečišćavam. Takođe vodim računa da burad u koja stavljam plodove na vrenje budu potpuno čista.Sa ugljenokopa Rudarskog basena „Kolubara“ uskoro će na trţište stići jedina svetska rakija iz voćnjaka zasaĊenog na ugljenoj jalovini! U preduzeću „Kolubara-usluge“. Za vreme vrenja obezbedim da u prostoriji temperatura bude oko 20C stepeni što je idealno za dobru fermentaciju. Što se tiče same proizvodnje kvalitetne rakije potrebno je izdvojiti sve štetne elemente po ljudski organizam koje sadrži voće. potpuno zrelog i zdravog voća i grožđa može se proizvesti dobra rakija.Nepregledne površine ugljenokopa više neće liĉiti na pustinju. Milan Mirkov Srbija Na jalovištima „Kolubare“ niĉu voćnjaci Rakija sa kopova Autor: P. . Za godinu dana rekultivisali smo 45 hektara . planiraju i razvoj drugih poljoprivrednih kultura.Pečenje rakije Pre stavljanja voća i grožđa na vrenje ja ga dobro operem i izdvojim sve nedozrele. jer samo kod dobrog vrenja se svi elementi iz plodova pretvore u alkohol. Dobro je da voće i grožđe sadrži u sebi što više voćnog šećera kako bi se obezbedili uslovi za dobro vrenje. jer smo kod dobrog vrenja se svi elementi iz voća pretvore u alkohol.2007 . izdvojim sve koštice i semenke zajedno sa semenjačom tako da na vrenje stavljam samo potpuno zrele i zdrave plodove koje predhodno dobro izmuljam ili usitnim.07.To postižem na taj način što koštice i semenjače izdvajam od voća pre stavljanja na vrenje. Vujanac | 30. Proizvedenu rakiju skladištim u staklenoj ambalaži i čekam da odleži najmanje 60 dana da bi se aroma dobro formirala.kvarne i oštećene plodove.08:05 LAZAREVAC . Sve ostalo je već poznato ostale su samo nijanse Đoke Balaševića i moje finese. Samo od kvalitetnog.

Za vreme vrenja obezbedim da u prostoriji temperatura bude oko 20C stepeni što je idealno za dobru fermentaciju. Po njegovim reĉima. Plasiraćemo je na trţište u flaši koja će biti zatvorena komiljkom kukuruza zapeĉaćenom voskom nakon Sajma poljoprivrede u Novom Sadu. stiţe i rakija sa uglja obećava Obradović.Reĉ je o izuzetno kvalitetnoj rakiji koja ispunjava sve norme kvaliteta i ispravnosti jer voće ne prskamo.kaţe direktor firme sa oko 1.300 zaposlenih. izdvojim sve koštice i semenke zajedno sa semenjaĉom tako da na vrenje stavljam samo potpuno zrele i zdrave plodove koje predhodno dobro izmuljam ili usitnim. a tu je i rasadnik od 20 hektara. a sluţi u ĉašama za punĉ. jabukovaĉe i viljamovke.500 litara šljivovice. u jednom od drvoreda je i 20 sekvoja. Koktel "sumadian tea" . . TakoĊe vodim raĉuna da kace(burad) u koja stavljam plodove na vrenje budu potpuno ĉista. Peĉenje rakije Pre stavljanja voća i groţĊa na vrenje ja ga dobro operem i izdvojim sve nedozrele. Posle vina sa peska.2005. Iz voćnjaka je već stiglo 1. koji je sa više od 100 vrsta drveća najveći u jugoistoĉnoj Evropi.zemljišta na kojem su otkopavajući ugalj moćni bageri glodari ostavili ogromne koliĉine jalovine objašnjava Duško Obradović. U planu je i podizanje farme za tov junadi. tradicionalni naĉin.Ako se rekultivacija nastavi tempom koji smo imali ovih godinu dana. . uz srpsko meze. u lampeku. Na 12 hektara nekadašnjeg ukljenokopa već je nikao voćnjak. uz to. na obnovi preostalih 6. direktor „Kolubara-usluga“. . U rasadniku. u „Kolubara-uslugama“ planiraju da prinos pšenice sa rekultivisanog zemljišta dostigne pet tona po hektaru. jer samo kod dobrog vrenja se svi elementi iz plodova pretvore u destilat. To će biti jedina rakija u svetu proizvedena od voća sa ugljenokopa. Do sada smo ispekli 130 kazana na starinski. Ukoliko vam ne prija aroma domaće šljivovice.04. dodajte malo nane.kvarne i oštećene plodove. a tovljenici bi se hranili lucerkom ĉija je sadnja planirana na 250 hektara.kaţe Obradović dodajući da se svi poslovi obavljaju u saradnji sa Poljoprivrednim i Šumarskim fakultetom u Beogradu.Obnovili smo rekultivaciju zemljišta posle 16 godina pauze. Na jalovištima sejemo razne poljoprivredne kulture kako bi se vremenom popravio kvalitet zemljišta i otklonile posledice po ekologiju zbog kopanja uglja jer je jedan od osnovnih zadataka naše firme zaštita ţivotne sredine .kuvana rakija 13.500 hektara kopova mogli bismo da zaposlimo još 500 radnika . . Sastojci  8 cl šljivovice  1 kašika smeĊeg šećera Način pripreme Kuvana rakija priprema se u metalnoj posudi.

Komina od šljiva (i svega ostalog voća) peĉe se u destilacijskim aparatima za dvokratnu destilaciju narodski reĉeno rakijskim kotlovima . Kako ispeći dobru rakiju od šljiva Destilaciju (pečenje) rakije treba obaviti u pravo vrijeme. potpuno zrelog i zdravog voća i groţĊa moţe se proizvesti dobra rakija. svojim lošim sastojcima (kiselina. Prerana destilacija (pečenje) ukomljene šljive ima za posljedicu da se zbog nepotpuno prevrelog šećera plodova dobije manje rakije (šljiva slabo "plaća"). jer smo kod dobrog vrenja se svi elementi iz voća pretvore u alkohol.bez kojih nema kvalitetnog ukusa i miris šljivovice. To su aromatiĉne tvari hlapive kiseline. Prije punjenja kotla s komine se skine i baci krovina (do zdravog dijela) jer je sasušena. Poslije je prepakujem u staklenu ampalazu kao finalni proizvod. Što se tiĉe same proizvodnje kvalitetne rakije potrebno je izdvojiti sve štetne elemente po ljudski organizam koje sadrţi voće. pokrivanjem polivinilskom folijom. Svi hlapivi sastojci nemaju istu vrijednost za kvalitetu rakije. jer rakiji daju loš ukus patoke). esteri.uz znatan gubitak alkohola . Dobro je da voće i groţĊe sadrţi u sebi što više voćnog šećera kako bi se obezbedili uslovi za dobro vrenje.zapremine obiĉno 80-250 litara. Destilacija (peĉenje) prevrele komine ima svrhu da iz nje odvoji hlapive sastojke prevodeći ih u tekući destilat . Svrha destilacije nije samo dobivanje neutralnog alkohola. a desetak minuta prije poĉetka vrenja. Prekasnom destilacijom komine . plijesan). Ako se komina ne moţe pravovremeno peći (najkasnije 2-3 tjedna poslije završnog vrenja) treba je konzervirati. Proizvedenu rakiju skladištim u drvenim buradima i ĉekam da odleţi najmanje 60 dana da bi se aroma dobro formirala. Kotao se puni kominom do 2/3 zapremine (30 % praznog prostora je potrebno kako kom ne bi iskipio kad zavrije). tako da se na vrijeme odvoje frakcije rakije koje bi joj mogle pokvariti karakteristiĉan skladan okus i miris (bašica i patoka).kao i boja. već da osim vode i alkohola u rakiju preĊu i sortne aromatiĉne primjese . Nakon završenog vrenja prilikom peĉenja dva puta preĉišćavam. Hlapivi sastojci komine sastoje se iz mnogobrojnih kemijskih spojeva koji uz najzastupljeniju vodu i alkohol prelaze u destilat.može se i dogoditi da krovina potone i da znatno kvari cijeli sadržaj. izdvajam prvenac i patoku tako da hvatam samo srednju frakciju.rakiju.To postiţem na taj naĉin što koštice i semenjaĉe izdvajam od voća pre stavljanja na vrenje. viši alkoholi itd. da bi duţe vrijeme ostala kvalitetna. smiriti. kad se kapak zagrije tako da se više na njemu ne moţe drţati ruka. vatru treba smanjiti. ukiseljena i pljesniva. preko koje se nabaca tanji sloj pijeska. Pri postizanju tog cilja najveće je umijeće destilacija (peĉenje).Samo od kvalitetnog. . pa neke pri peĉenju treba svakako izbjeći (osobito više alkohole. U poĉetku peĉenja vatra pod kotlom mora biti jaĉa.

odliĉne kvalitete. Razlika je u tome što se kod prepicanja odvaja 1-2 litre bašice (to više što je šljivovica slabije kvalitete).8 litara destilirane . Pri hlaĊenju vodom. Destilacija (peĉenje) izvodi se obavezno frakciono . mogu se dobiti samo prepeĉenjem mekane rakije na slijedeći naĉin: ureĊaj za destilaciju (kotao) rastavi se i temeljito opere 5-6 %-tnim. Kad jaĉina destilata na izlazu iz hladionika padne na oko 10. u sredini mlak. patoĉnog mirisa.6 dl na 100 l komine). patoĉan miris (ukoliko šljiva nije bila izuzetne kvalitete. Najĉešća pogreška pri prepicanja jest nastojanje da se dobije rakija pribliţne jaĉine onoj u potrošnji (4550 posto). Svrha druge destilacije. ali ujedno i preĉisti (rektifikacija) od eventualnih nepoţeljnih sastojaka (kiseline. pravilno ukomljena i na vrijeme peĉena). ako se "potegne" malo više. srednje frakcije i patoke . Kad iz hladionika poteĉe tanki mlaz rakije. toplim rastvorom sode uz jako ispiranje hladnom vodom. jer samo tako se moţe dobiti šljivovica intenzivno izraţene arome. no ĉesto takve rakije imaju pomalo neugodan. A upravo takve patoĉne rakije teškog mirisa (koji rakiji daju viši alkoholi) glavni su uzroĉnik jakog mamurluka.6 % od komine u kotlu (3 . jest da joj se povisi sadrţaj alkohola. Poslije bašice hvata se najveći dio srednjeg destilata kojim dobivamo meku šljivovicu do jaĉine koju ţelimo (28-38 %). Iskusni "pecmajstori" uz alkoholometar i degustacijom mogu toĉno odrediti trenutak kad treba preći na hvatanje srednje frakcije. Dobivena prepeĉenica (srednja frakcija) jaĉine 65 posto. 20-25 litara patoke. Tajna visoke kvalitete naših odličnih starih prepečenica je u tome što se prepečenjem koncentriraju aromatične tvari koje im daju onaj izvanredan miris i okus plodova plave šljive. I napokon. Jake (ljute) šljivovice 45-50 % (18-20 gradi). Zbog toga se dobije rakija koja jako pali u grlu i vrlo je oštrog mirisa (alkohol "strši"). prepeke mekane (slabe) rakije. Najĉešća i najveća je greška kod prepicanja upravo prerano prelaţenje s frakcije bašice (prvenca} na hvatanje srednje frakcije. Takvim lošim postupkom prepicanja uhvaćen je veći dio patoke. i to onda kad jaĉina destilata koji izlazi iz hladionika padne na 20 do 25 %.Destilacija se mora odvijati polako (traje obiĉno 2-3 sata). Nakon toga kotao se puni sirovom. to je prvenac ili bašica. Prepicanje rakije obavlja se takoĊer frakcionom destilacijom s odvajanjem bašice. srednja frakcija i patoka). razblaţuje se destiliranom vodom da se dobije 45 %-tna rakija (18 gradi) ugodna za piće (30 litara 65 %-tne rakije razblaţuje se sa 13.3-0. Neki to doduše ĉine i peku jednokratno rakiju jaĉine i 38-42 % (15-17 gradi). Od 100 l mekane šljivovice (30 %-tne) prepicanjem se dobije: 1-2 litre bašice. jer se tako ozbiljno narušava kvaliteta šljivovice. Dobivanje vrlo kvalitetne rakije jaĉine od 37-45 % jednokratnom destilacijom (peĉenjem) komine vrlo je teško. lošiju prepeĉenicu. hladionik mora biti u gornjoj trećini topao. Frakcija bašice (prvenac) i patoke miješaju se i na kraju zajedno ili posebno destiliraju uz ponovo odvajanje prvenca i patoke. mekom rakijom do 70 % svoje zapremine. sve dok u destilatu alkohol ne padne na 2-3 %. koji kvare miris rakije i zato se mora odvojiti u koliĉini 0.15 % alkohola.). najvaţnije je pravovremeno odvojiti patoku. 30 litara prepeĉenice. koja sadrţi veliki postotak lako hlapivih spojeva. Zbog toga je uvijek bolje odvojiti nešto više bašice nego manje. a ti donjem dijelu hladan. Vrlo je loša praksa ubacivanja patoke i bašice u kominu idućega kotla. srednju frakciju (srce) i posljednju frakciju (patoku). koji dobivenoj prepeĉenici znatno pokvari ukus i miris. ako se pravilno odvajaju frakcije (bašica. tj.to znaĉi da treba izdvajati tri frakcije: prvenac (bašicu). Bašica i patoka se miješaju i posebno ponovo prepeku u slabiju. jer samo tako u destilat (prepeĉenicu) prelaze sve fine aromatiĉne i hlapive tvari odluĉujuće za kvalitetu šljivovice. dalje se hvata posljednja frakcija patoka. Tako dobivena rakija je obiĉno slabije kvalitete. Nema nikakvog smisla da ono što smo jednom odvojili kao loše još jednom ulijevamo u kotao i opet odvajamo. Destilacija (prepicanje) mekane rakije treba da se odvija polagano (4-5 sati). a jaĉina srednje frakcije je oko 60-65 posto. 40-45 litara Ċibre koja ostaje u kotlu.kao i kod peĉenja mekane rakije. itd.

. međutim. Slabo. i to samo u hrastovim baĉvama. Suncokretirazbuktani u ţuto. dud u dvorištu. koje rakiji uz zlatnoţutu boju daju i niz drugih sastojaka vaţnih za njen odliĉan okus i miris. Na vidovdanskojomorini čuvari bostana sede pored obnovljenih trščanih koliba i gomila dinja ilubenica. parastos dudu iravničarenje – pešačenje. Kod "Tikvare". poređani kaovojnici. Kod čarde "Kraj sveta". ali nemamdosta godina. Na vodi je jedanribolovac u čunu uporno pecao. Minimalno razdoblje starenja iznosi 810 tjedana. Ogroman dud u selu. Iza manastirskešume. i štuke je bilo. I rakije (kao i vina) zahtijevaju stanovito vrijeme starenja (u toku kojeg gube oštrinu i grubi okus). poredđerma i bunara. Tu na Tikvarije bilo onda bačvi i čuvarki s ribom – sačuvaj Boţe!. u blizini manastira Kovilj. ţita i leta. na sokaku. mekše i izraţenijeg bukea. slatke dudinje za rakiju. Ročići u gnezdu su već poodrasli. kojim postaju harmoniĉnog okusa. bačve i burad. bio je čuveni ribar i brigadir u zadrugi. mašu krilima k’opravi poletarci. čuveni kuvar i rakijaš Pera Subićkuvao je u ogromnim kotlu i oraniji gulaš i čobanac za više stotina duša. Kralj rakije Kovilj.. u čamcu takoreći. zaklonjen nastrešicom od sunca. dud murga. Postoji belidud.. Ispod čarde na obali rukavcu Dunava. Rođen sam pored vode. Kaţu da se rode gnezde tamo gde su ljudi dobre ćudi. pitkije. dud kaomaterijal za kace. Doktor Laza. i manića. brujala su u ţetvi dva kombajna.. Dud kao hladovina. jula U ataru bačkog sela Kovilja. Pitaš ima l’ urukavcu ribe. Tamo je sve odisalo mirisima sena. stoji rodino gnezdo. Dudinje su nekešaljivdţije nazivale bećarskim paprikašem!. ljudi su presovali i sedevali na traktorskimprikolicam novu slamu. na breţuljcima. Kovilj je lepo mesto sa dve crkve belih baroknih tornjeva. ali i ljudima. lišće belog duda kao hrana svilenih buba. 2.. U centru sela dimili su kazani. dud kaohrana guskama. U svakoj ulici. Tu na Tikvari će doveče biti rakijada. u roguŠajkaške. Dan rakije. Tamo su pekli rakiju dudovaču. patkama i ostaloj ţivini.... Mog’o bi ja u starosnu penziju da idem. bar na po jednojbanderi. koje nude namernicima na autoputu Beograd – Novi Sad. pekmez. lepo seiskaza. I zlatnihšarančića je bilo. Mnogo. I otac moj.Kovilj je valjda jedino naše mesto u kome ljudi još peku rakiju dudovaču. A na Vidovdan je u Kovilju odrţana "Rakijada". Jovan je drţao svoj monolog: – Ja sam ovdašnji. i zato to o ribama znam.vode). crni dud. zru dinje i lubenice. skrivaju usred njive magičnog Van Goga. Rođen sam četr’sedme – rekao je ribar Jovan. . pa sveznam. čamilo je dvadesetak pocrnelih čamaca daščanika. dud na raskršću. leškario je na daskamasuvonjavi ribar Jovan Ţivanov. Sva ravničarska sela imala su rasadnike mladihdudova – dudare. kuće bez duda. Načardi "Tikvara". Prošli smou Kovilju pored kuće u kojoj je rođen pesnik Laza Kostić. U prošlosti gotovo da nije bilo druma bez dudovihstabala. Nigde nema tolikorodinih gnezda kao u ovom podunavskom mestu. Rada. Dud je i inače ravničarsko sveto drvo. Ja sam radio u ribarskoj zadrugi dvedes’dve godine. Onaj koji je ispevaoprelepu ljubavnu pesmu "Santa Maria della Salute". na širokom strnjištu...

lozovača. rakiju i od guščijih jaja!" Nema tog materijala od kojeg ja neću isteratirakiju. vilovački drum.kima. On namje u svojoj kući izneo čak 26 vrsta rakija. ma gaskuvao i od starih cipela! – rekao je domaćin Pera.. zamesi sa pola kile kvasca. Rakija od zove. Pečeni hlepčići se iskomadaju i izmrve k’o komlov i potope u 50 litaravode.. Znam dobro da kuvam gulaše. Kad testo uskisne. "Rakija od kupusa i tikve".Svratili smo bili i do kuće Save Graovaca. Samo gledaj šta ja radim. – O meni su pisale sve novine.. i "kradi". – Za dudovaču rakiju se kupi dud i stavlja u bačvu da kisne. Sava je glavni organizator "Rakijade". a i do šezdesetih godina. Povađeni sui dudovi. rekao sam sebi: "Napravićeš. Gardinovačkidrum. kupusara. Što se tiče ’lebare. od njega se naprave hlepčići. Ko je imao tri duda uavliji. Sad jedudova u Kovilju – na prste da izbrojiš.Hilton’". anisa. to je pijačna roba. jako je slatko imiriše. pa rakija i od paradajza!. Od sorti groţđa imamo crvenu plemenku. 3. i veli da je na ovogodišnjojsmotri u Kovilju čak 66 rakidţija prikazalo svoju "vatrenu vodicu". izneo i kako se pravi rakija od duda. rakija od šljive iz juţne Afrike. Kovilj je imao izmeđupetsto i hiljadu jutara vinograda. pa lincura. ali i mnoštvo novinskih napisa onjemu. koviljskog štampara i proizvođačavina i rakije. nekrunisani kralj rakije. Moj Sava je sad posadio dvadesetak dudova –kazivao je Savin otac Branko.. rakija od lipe.diţu se klobuci. Dudova je bilo mnogo.drţao sam dugo godina kafanu "Šumadiju" u Kovilju. zakleti trezvenjak".. a i groţđe đenđeš..... šajkaški drum. Ja sam inače kuvar i ugostitelj bio. Sad je vinograda sasvim malo. Jedan od najčuvenijih rakidţija u Kovilju je Pera Subić.. liker od oraha. Kuvamgulaš od kima. ali i komadara ili’lebara – od ţita i kukuruza. pa sam tako "stig’o" i do Japana! Jedan izSiriga kod Segedina pravi rakiju od feferona. to ţito se samelje na mašini zameso. a kad materijal "sazri" i površina se izbistri da čovek u bačvividi "kako se ogleda majmun". ali se sa pićem nikad nisammešao. Kad se jave klice i ţile.to jest vidi svoje lice – masamoţe u kazan na pečenje. i od čega god ’oćeš. Kadsam opet kod jednog u Dublju video rakiju od kima. Sačuvaj Boţe da se čovek na takvurakiju namami. lipovača. Ako treba i iz starih novina!.Novinski naslovi o Peri: "Kralj rakije. pa stavi u bure gde su izdrobljeni oni hlepčići. "Ma kakav. duda. taj je imao četiri kazana rakije.. Mi drţimovinograd.. komovica. On je ispričao. koji se peku u domaćojfuruni. Nekad su ljudi rakiju pekli samo od duda. Gotovo istovremeno se na polici ili dasci raširi deset kila pšenice ipokvasio da isklija. dao mi je recept za pečenje. bosiljka. Budi na "Tikvari" pored mene i naučićeš zatili čas da kuvaš i gulaš i čobanac. On je jesenas napravio dve hiljade litara vina i sve prodao doBoţića. – Pre Drugog svetskog rata. kamilice.. sve je to bilo oivičeno dudovima. paslankamenku. ide ovako: uzme se pedeset kilakukuruznog brašna.klekovača. od banana. Moraš prste da liţeš od mog gulaša. Odstoji u vrenju i od togmaterijala se peče rakija komadara – lebara. a malo je i brestova. To prispe o Petrovdanu. Tako je i u drugim selima. U bačvi kisne.Pero.. Bogdan Ibrajter Peĉenje rakije Pečenje rakije . U to se doda malo mekinja išećera.

Pa krenimo. ne. Mislim da moţe još bolje jer svake godine napravim bolju rakiju od prethodne iako koristim isto voće i groţĊe. Po samoj koncepciji postupak je vrlo jednostavan. ako ţelimo mekšu rakiju. I. poţeljno bi bilo da rakija ima oko 40-50 gradi. Prvi korak. prije nego isteĉe u posudu hladi. Što se tiĉe vatre.ali ja svoju svrstavam u plemenita i humana pića jer je spravljam po specifiĉnoj tehnologiji koju koristim duţi niz godina. nego ćemo uz pomoć "gradometra" izmjeriti koliko nam je rakija "jaka". to bi bilo to. tada vatra treba biti jaĉa i obratno.. odnosno kraju cijevi kojoj je izlaz u kaci. pa ste odluĉili napraviti rakiju. što daje oko 8-10 l rakije nakon otprilike jednog ipo sata peĉenja) poklopimo kapom (ne. ne kapom za sunce) na koju je spojena cijev i pustimo da se drop zagrije. nećemo je testirati mi osobno jer smo na poĉetku spomenuli kako to moţe biti pogubno. i neznate kamo sa ostacima. Pod opremu spada "kota" u kojem se nalazi i posuda u koju stavljamo drop. Drugi korak je napuniti kacu vodom. Uglavnom. jer nebi valjalo da nam rakije opari jezik kad je nakon dugog išĉekivanja poţelimo okusiti. morate imati potrebitu opremu. samo je prije upotrebe dobro operite. Bili ste u berbi groţĊa. nakon pripreme je naloţiti vatru u kotlu jer ona će pogoniti naše uţitke da izaĊu što prije na svjetlo dana. ne. iako smo istom prisustvovali samo jednom. Predlaţem je dobrim domaćinima da je koriste sa svojim dragim gostima prilikom proslave znaĉajnih jubileja. i "kaca" u kojoj se rakija. Dok je još vruća. ali sve se moţe zakomplicirati ukoliko budete konzumirali nastali proizvod. nakon što doĊe sebi oko 20-25 gradi. kao i za sve što u ţivotu radite.mogli bi prespvati ispred kuće ili proizvod koji ste dobili trebao je trajati cijelu godinu. cijev za kapom kroz koju prolazi nastala para. Posljedica moţe biti više. Ne. itd.usavršavam i dopunjujem. napravili vino. dobra i bistra rakija. Ukoliko smo vam barem malo pomogli javite nam se na mail podrške. jednostavno i zahvalno.a mislim da još nisam dostigao vrhunac. što hoće reći.80ak kg. Operite opremu i vratite je susjedu. ali neznate kako. ubacimo drop u posudu koja se nalazi u kotlu (u posudu stane oko dva najilona dropa. dotekla je naša mala.Pokušat ćemo vam predstaviti obiĉaj peĉenja rakije. budite oprezni i sijte paniku okolo sebe da ne doĊe do sluĉajnog opuštanja koje moţe imate neţeljene posljedice. treba se drţati obrnuto proporcionalne logike. rakija..jer osvjeţava organizam i utiĉe na poboljšano dobro raspoloţenje bez ikakvih štetnih posledica i mamurluka. iliti ga po domaću reĉeno dropa (droba). U posudu koja moţe biti bilo što. a trajat će vam samo jednu veĉer. . Zato imate nas da vam pomognemo. Nakon toga. naprimjer. koju ćemo sada testirati. Zato poslušajte naše savjete.ispeĉe te da rakije poĉne lagano militi prema izlazu. Rakija Rakija se svrstava u ţestoka alkoholna pića. što znaĉi da će zapravo imati.

Da bi prestalo podrigivanje treba piti po malo ljute rakije. usitne i metnu u staklo sa rakijom komovicom. reumatskih oboljenja. I kada se oboleli zub izvadi. U Leskovaĉkom kraju kod leĉenja vatre “ognjice” smešaju projino brašno sa komovom rakijom. Sud se prekrije i ostavi da stoji na suncu 7 dana. Kad oĉi zabole. glavobolje i groznice rakija je nekad bila jedini i najbolji lek. posebno poslednjih desetak godina. stave to na tabane. za ĉišćenje rana. Rakija se pije “blaga” koja sadrţi najviše 40% alkohola i “ljuta” tzv. a najĉešće rakijom. “Na zaušnike treba priviti vunu zamoĉenu u rakiju i na njuj staviti tamjana i lišća od iglice” (okolina Podgorice). rakiju je naš narod oduvek smatrao više korisnom nego štetnom. a ĉarape bolesnikove utope rakijom i onda mu ih navuku na noge” . Obiĉno je “ljuta” ili komovica mešana sa lekovitim travama – pelinom. (otuda naziv “prvenac”) ostavljala se u svakoj seoskoj kući po jedna flaša da stoji kao lek. narod je zubobolju leĉio kako je znao. “Od kostobolje neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noţa u ĉašici komovice . U leĉenju je naš narod najviše koristio “prepeĉenicu” i komovicu. Najviše se koristila za ispiranje guše. koje se omotavaju oko vrata i grudi. nanom. “NaĊe se trava “puparka” i stavi u rakiju za 24 sata. ali dosta toga se i danas primenjuje.rakija peĉena od vinske komine. Orahovaĉa. Preĉišćen alkohol su alhemiĉari smatrali kao prvi stepen ka dobijanju kamena mudrosti Lapis philosophorum. pa se izjutra našte daje bolesniku da pije po jednu ĉašicu” (Leskovac). Kako profesionalnih stomatologa nije bilo. treba da popije jednu ĉašu dobro ljute rakije i da se posle dobro utopli” ili “treba tri jutra pre jela da pije po jednu ĉašicu rakije u kojoj su bila 3 lista pelina 24 ĉasa”. . ona otvara apetit. U 1 litar rakije stavi se koren biljke lincure i ostavi se da stoji na suncu 7 dana. U našoj etnološkoj literaturi i sećanjima starijih ljudi. “Na otok od zuba treba privijati 2 do 3 puta dnevno istucanu tatalu posutu jakom rakijom” (okolina Kragujevca).god. treba oĉne kapke premazati komovicom. niti sahraniti. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku. U okolini Ĉaĉka zubobolja je leĉena ispiranjem obolelog zuba ljutom rakijom ili su stavljali obloge od tople posoljene rakije. Većina starijih ljudi pije svakog jutra po ĉašicu rakije “naštinu”. a parĉe leba ne. Uberu se mladi plodovi. preloma. stavi u rakiju i tako pije” (Leskovac). posebno od 1878. narodni vidari su najpre rakijom ĉistili ranu (ne ĉistim alkoholom) jer rakija sadrţi neke hranljive materije . kad boli zub. Posle ceĊenja koristi se kao lek kod oboljenja štitne ţlezde. kada se zbog nestašice lekova ponovo vraćamo lekarijama naših starih. “pepeĉenica koja se dobija prepecanjem blage rakije i procenat alkohola u njoj iznosi više od 40%. Kada prevri procedi se u bocu i pije se za apetit i stomaĉne tegobe. svadbovati. Kad proĊu 40 dana. Od prve ispeĉene rakije. Proizvodnja rakije na ovim prostorima porasla je tek u kasnijim vekovima. tuberkuloza itd. Rakijom ĉistom ili sa dodatkom drugih sastojaka leĉena su mnoga lakša oboljenja. “Rasprostiranju rakije u Evropi mnogo su doprineli jezuiti koji su u Italiji za veliki novac delili svoju “aqua vitae” (1). Ovoj rakiji su pridavana posebna lekovita svojstva.” “Od reume (aramatiz) se leĉi i tatulom. rana se ispirala rakijom. pa će bolje spavati” ili “ treba da izmeša malo vina i rakije i da popije ili iz toga da stavi oblog na ĉelo. Iako su poznate posledice alkoholizma. Kada zaboli uvo u selima oko Ĉaĉka. Kod “uštipa” – otvorenog preloma. Ova rakija je jako lekovita jer sadrţi veliku koliĉinu joda iz orašĉića. kao sredstvo za dezinfekciju i kao sastavni deo razliĉitih obloga i melema. koje je nekad u Indiji pravljeno od pirinĉa. “zaušnjaci” leĉeni su na sledeće naĉine ”trava “ustupnik” stuca se. a kasnije i od drugih biljaka” . jer kako kaţu.krpe umoĉene u toplu rakiju. pa će bolje spavati . Glavobolja se leĉila privijanjem rakijanih obloga na ĉelo. izgori crvenu vrbu.” Smatra se da je rakija lek za mnoge bolesti i da krepi i jaĉa organizam. Leĉeni su u Kragujevaĉkoj Jasenici ispiranjem usta rastvorom plavog kamena u komov rakiji . kada kost uštine mišiće. Kada se procedi pije se po jedna kašika dnevno. Naš narod koristi rakiju u mnoge svrhe. “Ako neko padne i povredi se. U okolini Podgorice stomak su leĉili rakijom u kojoj je bila lincura. To je bio komad plavog papira premazan smesom cerove smole. izmešan sa rakijom cvet hajduĉke trave je sluţio za zaustavljanje krvarenja (Zajeĉar). Evo nekoliko naĉina spremanja “travarica” iz ĉaĉanskog kraja: Pelinovaĉa se spravlja tako što se na 1 l rakije prepeĉenice stavi jedna šaka pelina.Pored svega savjetujem ljubiteljima dobre kapljice da moja rakija "Nije za napijanje. Neki od njih su odavno zaboravljeni i više se ne koriste. O tome govori i narodna izreka “Rakija je lek”. Preĉišćen alkohol je u srednjem veku preporuĉivan kao odliĉan lek. Kod gušobolje. Hemoroidi (šuljevi) smatrani su unutrašnjom bolešću. Ova rakija se koristi za leĉenje kostobolje. postoji veliki broj recepata za leĉenje razliĉitih bolesti u kojima rakija igra vaţnu ulogu. pa se previje” (Kragujevaĉka Jasenica). uboja. Lincura se pravi sliĉno kao i pelinkovaĉa. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od ĉita i varenje piva. a oznaĉava alkoholno piće. onom teĉnošću se bolesnici maţu po reumatiĉnim delovima tela ” (Leskovac). Sve ortopedske intervencije vršene su bez anestezije tako da se kod ovih veoma bolnih zahvata stanje moglo ublaţiti jedino jakom rakijom. ali se mogu za peĉenje rakije upotrebljavati i druge vrste voća pa i povrća. Osim ove dve vrste rakije pije se kod nas dosta i komovica. sipali su nekoliko kapi od najjaĉe rakije “prvenca” da ublaţi bol. Lek za uganuće zvao se “cerot”. neprijatelj mi je. Kod krvarenja ĉira u stomaku. kod stomaĉnih tegoba. najĉešće komovicom. zovu je “stomaklija”.nego za uživanje" Rakija u narodu Još u X i XI veku arapski lekari su destilisali alkohol sa dodatkom bilja i ovu su proizvodnju primili Evropljani. U selima u okolini Ĉaĉka kada koga zaboli grlo i dobije temperaturu privijaju mu “rakijane obloge”. “Srpska reĉ rakija potiĉe od staroindijske reĉi arak ili rak. kada je većina vinograda u Srbiji uništena filokserom i kada je potpuno opala proizvodnja vina . Da prestane bol u uvu koristila se i rakija u kojoj je stajao list ĉuvarkuće. Osim prepeĉenice i komovice za leĉenje su sastavljane i posebne vrste rakija – “travarice”. lincurom ili sa plodovima voća – poznata orahovaĉa. U okolini Kragujevca “da bi se neko izleĉio od groznice. Uz rakiju se napijaju zdravice i to pokazuje duboko ukorenjeno mišljenje da se pije radi zdravlja. jer kad se zdravlje izgubi ono se rakijom vraća. Kad nekog zaboli stomak u okolini Ĉaĉka bi popili jednu ĉašicu rakije komovice. Te su se rakije koristile za leĉenje odreĊenih bolesti. U okolini Kragujevca “neki privijaju peĉen izmet od neuštrojenog vepra zamoĉen u rakiju” . I u Gruţi su “vrućicu” leĉili pelinjaĉom. “Od nje treba piti svakog jutra po jednu ĉašu” . rakije komovice i tamjana . uvo. Zauške. Išĉašeni ĉlanak na nozi nameštali su narodni ortopedi naglim povlaĉenjem noge i masiranjem rakijom. orovaĉa se spravlja tako što se u 1 l rakije stavi 30 zelenih orašĉića i ostavi da odstoji na suncu 7 dana. Ona ima veliku ulogu kako u svakodnevnom tako i u obrednom ţivotu. Ni reĉ rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. stuca je sitno. U kragujevaĉkoj Jasenici leĉili su groznicu na sledeći naĉin: “Bolesnik da popije u reĉnom viru pola litra ljute rakije i da malo postoji u njemu dok voda iz tela izvuĉe neĉistoću” . Rakija se dosta koristila kao lek kod razliĉitih vrsta stomaĉnih tegoba. koja se smatra vrlo lekovitom. oko ili kod teţih zaraznih bolesti kao što je ţutica. To kazuje izreka: “Ko mi pruţi ĉašicu rakije. “vrućice”. Ko ne moţe da spava “treba da pre spavanja popije malo rakije komovice. Rakija se kod nas najviše proizvodi od šljiva jer ih najviše ima. Bez rakije se ne moţe proslaviti slava. umeša se u rakiju i zagreje na vatralju. Rakija je imala vaţnu ulogu u leĉenju rana. kao jedina anestezija pri raznim vrlo komplikovanim zahvatima narodnih lekara.

Ljudi se dele na dve vrste oni koji vole Lozovaĉu i na one koji je ne vole. posebno kod teţih sluĉajeva i porodilja je napijana rakijom. Peĉe se loza i komovica.U ĉaĉanskom kraju reuma se leĉila masiranjem bolesnika komovicom. Otuda i izraz: “Pijan kao majka” “U sluĉaju povrede creva prema M. je specifiĉna rakija koju piju ljudi sa izgraĊenim i formiranim ukusom za rakiju. osim kao anestetik. a ţenama 3/4 litra rakije.Huanita." “Kad iz kuće od tuberkuloze poĉnu umirati. Do sada sam najbolje rezultate postizao sa Rakijom proizvedenom od Italijanskog muskata. a vidar je radio. vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh.Domaća alţenka je jedna od najaromatiĉnijih i najslaĊih Šljiva. Šljivovica Šljivovica je naše nacionalno piće i ima je bezbroj vrsta. . Tom smešom maţu kosu ĉetiri dana. kazani . posebno za negu kose: “Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmešanim petroleumom sa rakijom ili “Da kosa ojaĉa pomešaju petrolej (“gas”). Trojanović u svom radu “Šaronjanje ili tepanje u Srba” navodi da je pre ove operacije muškarcima davano da popiju 1l.kao što su Italijanski muskat i Italijanski rizling. potom je operu. zapajali sve ukućane verujući u isceliteljsku moć napitka . i ako se samo od nje napravi rakija poseduje jako dobru aromu i ukus. U svojoj dugogodišnjoj praksi sam utvrdio da je najbolje napraviti rakiju od jedne sorte groţĊa. U okolini Podgorice ţuticu su leĉili pomoću ţući (trave koja ima glavicu sliĉnu glavici belog luka). jaĉina i ukusa. U okolini Zajeĉara “korenje vuĉje jabuke se sitno iseĉe i stavi se u ljutu rakiju. ricinus i rakiju. To ponove tri puta i onda kosa manje opada. Najpogodnije sorte Šljive za proizvodnju dobre rakije su Ĉaĉanska lepotica . U okolini Zajeĉara “mešavinom ljute rakije i 100 gr. zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu mazali su bolna reumatiĉna mesta . i posle bolesniku davali svakog jutra da pije te rakije .ovih dana rade intenzivno. pomoćnici su ga drţali. Domaća alţenka i Poţegaĉa. zajedno sa pokojnikom zakopaju bocu pića u grob. da bi potpuno pijana lakše podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica. S. ima u sebi preko 20% slasti skoro kao groţĊe. Ovu travu su drţali u rakiji. Protiću. 24 ĉasa. bolne soli (mirišljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u tamnu bocu. dobro opranim rukama creva su vaĊena u veći sud i prana rakijom . kao sa nekim najskupocenijim lekom. Kazani rade.Ĉaĉanska rodna Helena. Ranjenik je jednostavno vezivan. peče se loza i komovica Pecare. Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali da pije da bi lakše podneo bolove. Lozovaĉa Lozova rakija popularnija kao Lozovaĉa. ranjenik je stavljan na sto. Rakija je bila i sastavni deo leĉenja zaraznih bolesti: U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali ĉaršavima ukvašenim ljutom rakijom komovicom . Rakiju Lozovaĉu proizvodim od plemenitih sorti groţĊa. koristila i za dezinfikovanje unutrašnjih organa.” Sve hirurške intervencije naših narodnih vidara vršene su bez bilo kakve anestezije. posle sedam dana pije se po jedna ĉašica protiv tuberkuloze . Rakija je upotrebljavana i u kozmetici.” Prema ovom opisu vidimo da se rakija u hirurgiji. Pri poroĊaju. peĉenjare. Mišljena sam da Italijanski muskat daje dobru i aromatiĉnu Rakiju iz razloga što je to jedna od ljetnih sorti tako da prilikom zrenja polovinom leta uglavnom ima dovoljan broj sunĉanih dana koji podpomaţu da njegova aroma doĊe do punog izraţaja.( ako se poseduje dovoljna količina za barem jedan kazan). Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada ritualno.

Dobar kvalitet voća zavisi od niza faktora kao što su. a sada nas desetak nemamo ni jutro vinograda. prţenice i luk. čija se rakija peče okreće mešalicu da ne zagori komina i moli Miću da izmeri jačinu rakije. U dvorištu Miše Petrova u Titelu već 30 godina u ovo doba peče se rakija. i evo vidite.vocke je potrebno obrezivati. a kako proces odmiče pada jačina alkohola.Ovo je kazan od 200 litara komine sa velikim loţištem. Što se tiče zaštite voća od insekata. da bi na kraju dobili 25 litara lepe rakije. priča Olga. Rakija će biti izbaţdarena na 20 gradi. Pored obrade zemljista i zastite voca od stetocina kako bi se obezbedili svi uslovi da se dobije dobar plod. jačine 50 stepeni. objašnjavaju majstori oko kazana. hemijska sredstva za zaštitu sam sveo na minimum i uglavnom koristim biopreparate koje sam sremam.Uz pečenje rakije obavezno ide roštilj. Tu njegovu sljivovicu sam znao vrlo brzo da prodam i to po dobroj ceni ali je brzo i nestajala .Posebnu pažnju i negu posvećujem mladom voću i lozi od sadnje do početka obimnijeg rađanja. blagovremena zaštita i navodnjavanje po potrebi. Nov 2006. alkohol u vidu pare prolazi kroz ovu 2. Voćnjak Obradu zemljišta vršim motokultivatorom i uglavnom ručno motikom i ručnim plugom. Kada komina proključa. 2000 godine ja odlucim da kupim dobar kazan i . sorta ili voćna vrsta. a to danas malo ko hoće da bude. Nekada je u Loku bilo preko 30 jutara vinograda. Rođaka Olga. Ove godine rod je bio prosečan uz zadovoljavajući kvalitet.Voćnjak redovno đubrim pored mineralnog đubriva koristim stajnjak svake druge ili treće godine ali ga pre rastvaranja stavljam u glistinjak da ga Kalifornijske gliste prerade i oplemene. a o tome odlučuje onaj čija se rakija peče. Tako iz godine u godinu. . paprikaš. a s druge strane izuzetno velike štete nanose čvorci i jazavci. . Ukratko je ovo moj recept za jedan domacinski vocnjak. a za doručak slanina na raţnju. podneblje na kome uspeva. Dušanka Buvač 25. objašnjavaju Đoko Šer i Milenko Radanov koji pomaţu oko pečenja rakije.a ljudi su trazili jos i jos medjutim kolicine su bile male a deda je ostatak cuvao za sebe. pasulj. potekla je kvalitetna loza.U ovaj kazan stane oko 150 litara dţibre. Za to vreme Mića je izmerio rakiju . Njen sin Milan dodaje da je vinograda sve manje jer vinograd traţi slugu. ili 50 stepeni. . Ova pecara proradila je za Mićin rođendan. meni u moj rodni Kovin. položaj i kvalitet zemljišta. vlasnik malog vinograda.Lozu pečemo od groţđa iz našeg vinograda. stručno orezivanje rodnih grana i lastara a najviše od vremenskih prilika i broja sunčanih dana naročito od početka da kraja zrenja voća.5 metra dugu cev i dolazi do cilindra koji je smešten u tabarku sa vodom u kojoj se para hladi.Jednu takvu nedavno je osposobio Mića Vasić. . Veoma su bitni i obrada zemljišta vrsta đubrenja. objašnjava Miša.27 gradi ili 70 stepeni. Ranijih godina je moj deda Vlade iz sela Dzurova kod Prijepolja slao po 100 do 200lit rakije sljivovice godisnje. prava rakija objašnjava Mića. Peku prijatelji i brojni kumovi. a iz milošte su je nazvali "veseli stroj".

28.stvorim uslove za pecenje rakije od voca posto inace zivim i radim u vocarskom okruzenju a i Srbija je inace bogata sa vocem.net Biznis portal grada Vranja .1. Svako novo priznanje me je dodatno inspirisalo da idem dalje i da uvek moze bolje. Moj moto je bio "KAO ZA SEBE A NA VISE". pekmez) Samokipajući.Svake godine sam dobijao sve bolje i sve lepse rakije a proslavile su me kajsijevaca i jabukovaca.24 (registrovani ĉlan) Postavih ovu temu na uradi sam pa mi skoro niko ne odgovori pa ajde ovde da probam.5 mm lula (cev) .na koliko odvajati prvenac i patoku i sve ostalo što moţe dati maximalan kvalitet destilata.saveta a najvise i same prakse. +381 17 417 425.mislim da je ovde sve onako domaćinski što se tiĉe ića i pića pa da probam sa vama.5 mm furuna .od 80. knjiga.1.1. 100. i zlatnu medalju na Novosadskom Sajmu.brosura.grafičke tehnologije) . ++381 (013) 744-400 KAZAN ZA RAKIJU .Moj cilj je da povecam kapacitete i da se eventualno izvozno orjentisem jer je to najbolji put da se postigne zadovoljavajuca cena i stvori novi brend PAPIĆ RAKIJE. Sasha-mudrijash (kreativni lik) . Hvala unapred na svim sugestijama.vranje.Kao i svaki pocetak bilo je mnogo raznih problema koje sam vrlo brzo resavao uz pomoc literature. avgust 2007.2 mm    Višenamenski (mast.biz Kako ispeći dobru rakiju? dragans (ing.Najviše me interesuje kako ispeći dobru šljivu i dobru lozu. grujaa@neobee. osvajam prva priznanja za kvalitet na takmicenjima a 2004god. 4 . ajvar. vodeno dihtovanje LAKO SE ODRŢAVA I RUKUJE Orjentaciona cena : 1500 € DULE ARGONAC .1.Zavarivačka Radnja ul. u 18.Vec 2003god. 17000 VRANJE.Pozdrav svima.svaka sugestija je dobro došla i svaki link koji se ovom tematikom bavi.2 mm poklopac .5 mm dno kazana . 150 lit KAZAN ZA RAKIJU KAZAN ZA MAST BOJLER ROŠTILJ KOTLIĆ CENTRIFUGA ZA MED UKRASNA ŠIPKA PLEH SPIRALA kaca za hladjenje .Pošto tema postaje u ovo doba aktuelna u Srbiji.2 mm telo kazana . avgust 2007.Znaĉi sve od poĉetka do kraja procesa neka vaša iskustva i preporuke. Sime Matavulja br.Stavljati kvasac i koji u kljuk (kom) šećer da ili ne. tel.08 (registrovani ĉlan) . u 20.28.

Obavezno koristite destiliranu vodu jer se iz obiĉne izdvaja kalcij-karbonat koji potom „sjeda” na dno kao talog i kvari izgled rakije.(zbog radi takvog 1nog razloga ja pijem pivo :):) ) Straza (trazitelj) .ja sam nabavio knjigu od Dr.recimo sve vreme dok traje vrenje to jest do peĉenja.7.19 (registrovani ĉlan) Odlicna rakija no upozorio bih sve one koji probaju peci rakiju od kajsija da obavezno u kotao za pecenje rakije prije dodaju oko 15% vode (u odnosu na kolicinu koma koji se sipa u kotao). septembar 2007. Cesto se u rakiji osjeti oksidirani bakar sto unistava svaki okus i rakija postaje odvratna. u 05.grafičke tehnologije) . u svakoj boljoj knjizari naći ćeš knjige koje se bave tom tematikom (ni ja nisam „roĊen pametan” nego sam kupio knjigu o pecenju rakije i po njoj radim).53 (registrovani ĉlan) Hvala Flahajzn. Kad radis rakiju od jabuka obavezno stavi secera u kom (ne vise od 5% na ukupnu kolicinu .Slobodana Jovića ali imam nejasnoća koje ti sad ovde postavljam. dragans (ing..I drugo recimo kod dobre šljive neko kaţe prepeci neko ni sluĉajno jer ćeš dobiti destilat koji je kao votka.50 (registrovani ĉlan) Prepeci rakiju obavaţno.I ako si iz Srbije jel stavljaš kvasac u kom i koji i pod kojim uslovima. u 03. septembar 2007. u 17. deda je već riknuo od posledica alkoholizma.8. naime chale mi je „shljiwowitza ovisnik”. septembar 2007. Svaka rakija ima svoju specificnost. u 22..28. Tako dobivena rakija bit će vrlo jaka (oko 26-28 gradi) pa je nakon prepecanja treba ostaviti da se ohladi nekoliko dana te je potom pomijesati s destiliranom vodom iste temperature kao i rakija (drţite ih u istoj prostoriji).11.ja to sve znam.Hvala na svemu unapred. u 03.ubi sve stetne alkohole u prepeci i neboj se ništa :) flahajzn (zajebant) .8. Za dobru rakiju osnova ti je dobar kom i kako odnjegujes kom takva će ti biti i rakija. Kod pecenja rakije od jabuka obavezno se mora rakija prepeci jer je prva „sirova” rakija mutna i nedovoljno jaka. jerbo mi se srce cepa.ili ga ostavljaš da krĉka bez mešanja. Osim toga obrati paznju i na kotao za pecenje. ali neću da ti kaţem. Uostalom.12 (registrovani ĉlan) .23 (registrovani ĉlan) Rakiju nije obavezno prepeci kao sto tvrdi Straza. Pri prepecanju prekinuti „hvatanje” rakije kad pocne teci ona od oko 13-14 gradi. flahajzn (zajebant) .secer se treba rastopiti u sirup) jer same jabuke najcesce nemaju dovoljno vlastitog secera za pokretanje fermentacije. flahajzn (zajebant) . Isto to se mora napraviti i kod jabuka te plavih sljiva tipa cacanka zato što to voce ima puno vise suhe materije nego bijele sljive pa je kom vrlo gust (bude kao pekmez) pa nema sanse da vam ne zagori ĉak i kad imate kotao s mjesalicom. jerbo imam narkomana-alkosa u kuchi. a jedna od osobitosti sljivovice je i nazocnost odredjene kolicine kiselina koje joj daju specifican okus. septembar 2007. avgust 2007. da te priupitam još nešto da li mešaš kom.

Hvala Flahajzn, da te priupitam još nešto da li mešaš kom,recimo sve vreme dok traje vrenje to jest do peĉenja,ili ga ostavljaš da krĉka bez mešanja.I drugo recimo kod dobre šljive neko kaţe prepeci neko ni sluĉajno jer ćeš dobiti destilat koji je kao votka.I ako si iz Srbije jel stavljaš kvasac u kom i koji i pod kojim uslovima,ja sam nabavio knjigu od Dr.Slobodana Jovića ali imam nejasnoća koje ti sad ovde postavljam.Hvala na svemu unapred. Iz Hrvatske sam. Kvasac stavljam jedino u kom od jabuka i to onaj pivarski. Ne zato što je bolji od obiĉne „germe” nego zato što je jeftiniji i sto ga lakse mogu dobiti. Kom obavezno mijesam no bacve drţim dobro zatvorene. Na nekoliko bacava (plasticnih) sam uspio postaviti „vrelnjace” (mali uredjaj koji omogućuje da CO2 izlazi van a da kisik iz zraka ne ulazi u bacvu i ne pokrece proces stvaranja octene kiseline od alkohola). Sama vrelnjaca radi na principu „vodenog ventila” (CO2 pod većim pritiskom u bacvi putem cjevcice uronjene u vodu izlazi u atmosferu, a voda sprjecava ulazak zraka u bacvu - raspitajte se kod vinara). Kod koma bih vam preporucio da ga nikako ne drţite na previsokoj temperaturi jer prebrzo vrije i ne postizete potpuno i pravilno vrenje. Najbolje ga je drzati na temp. oko 18-20 stupnjeva C. Knjigu dr. Jovica nisam citao nego sam nasao jednu u knjizari u Hrvatskoj (na zalost nemam je pri ruci pa ti ne mogu reci tko je autor). Knjiga koju imam vrlo je detaljna i precizna i vodi te korak po korak do postizanja dobrog rezultata. Što se tiĉe prepecanja ja nisam pristalica tog postupka kod svoh rakija nego samo kod onih kod kojih je to neophodno (jabuka npr.). Rekoh već da se kod sljivovice izgubi dio specificnog aromata pa dobijes dobru no „praznu” rakiju koju je onda potrebno dodatno aromatizirati (drzanjem u hrastovom ili dudovom buretu, dodavanjem aromaticnih trava i sl:). Kod prepecanja jabuke u rakiji ostane dio mirisa no ne izrazitog intenziteta. Industrijske rakije od jabuka, krusaka ili kajsija „oplemenjuju” umjetnim aromama kako bi pojacali miris i na taj naĉin „dali do znanja da se pije prava vocna rakija”. U biti se radi o prevari. Prirodne arome mogu se dodati na nekoliko nacina. Jedan od njih je maceracija (namakanje) aromaticnih trava u komu prije pecenja rakije. Drugi je maceracija trava u gotovoj rakiji. Treci naĉin je najslozeniji. U posebnu posudu koja se nalazi na cijevi koja vodi alkoholne pare do kondenzatora (bureta s vodom) stavljaju se aromaticne trave. Vrele alkoholne pare koje prelaze preko tih trava otapaju aromaticna ulja iz njih i daju posebnu aromu rakiji. Ako se mislite baviti proizvodnjom rakije na veliko ili imate puno voca koje ne mozete prodati preporucujem vam kupovinu kotla za rakiju s dvostrukim dnom izmeĊu kojega je ulje. Stvar je jednostavna - ulje izmeĊu dvije stjenke kotla zagrijava se ravnomjerno i isto tako ravnomjerno prenosti toplinu na cjelokupnu kolicinu koma pa ne moţe doći do zagaranja. Ima još puno toga o cemu bi se moglo pisati no nemam bas previse vremena.

flahajzn (zajebant) - 11. septembar 2007. u 03.15 (registrovani ĉlan) E da... Dragans je pitao za pecenje dobre loze. Preporucujem da proba ispeci vinovicu. Radi se zapravo o rakiji dobivenoj destilacijom vina, a ne koma od grozdja. Rakoja je puno meksa na okus (nije zestoka), a zadrţava vrlo visok postotak alkohola. Takvim nacinom se proizvodi konjak. Ako nema vina, neka proba nabaviti onaj ostatak „mulja” koji ostaje nakon pretakanja vina u bacve po zavrsetku procesa vrenja.

dunav101 (paprikas) - 11. septembar 2007. u 04.48 (registrovani ĉlan)

Hvala za odgovor, imaš li još šta napomenuti za rakiju od kajsije? Stvarno mi treba i već sam pitala po ovi diskusijama -

dragans (ing.grafičke tehnologije) - 11. septembar 2007. u 17.08 (registrovani ĉlan) Hvala Flahajzn ţiv bio!!!

Etanol
From Wikipedia
Skoĉi na - Скочи на: navigacija- навигација, pretraga - претрага Etanol (poznat jos i kao etilni alkohol, etil-alkohol ili u narodu jednostavno alkohol) se u medicini koristi kao sretstvo za sterilizaciju (u koncentracijama od 70-80%), kao komponenta u alkoholnim picima (obicno manje koncentracije) i kao pogonsko gorivo (obicno vece koncentracije tj preko 80%). Najzanimljivija tehnicka primjena je kao pogonsko gorivo. Postoji nekoliko klasa goriva koje sadrze etanol: -E5 sadrzi 5% etanola i 95% benzina. Ima oktansku vrijednost od RON95 oktana. Koristi se bez ikakvih izmjena na benzinskim automobilima. -E85 sadrzi 85% etanola, 14% benzina i 1% aditiva koji izazivaju povracanje. Ima oktansku vrijednost od RON104 oktana. Da bi se koristilo u automobilima potrebno je dodati motoru 40% vise E85 u odnosu na benzin. Ovo se postize stavljanjem vecih brizgaljki umjesto originalnih. Radni opseg goriva je -25'C do +78'C vanjske temperature. Kod nas ga jos nema na pumpama zbog neizgradjene infrastrukture. Cijena u EU je oko 0,7€/litri, sto odgovara cijeni benzina od ca 1€/litri. Mana: veca potrosnja E85 ca 30% u odnosu na gorivo. -E96 sadrzi 96% etanola i 4% vode. Ima oktansku vrijednost od RON118 oktana. Da bi se koristilo u automobilima potrebno je dodati motoru 50% vise E96 u odnosu na benzin. Ovo se postize stavljanjem vecih brizgaljki umjesto originalnih. Radni opseg goriva je +13'C do +78'C vanjske temperature, dakle zimi je potrebno predzagrijavanje i vazduha i goriva te se u praksi koristi samo kao ljetno gorivo. Ima odlicna rashladna svojstva, bolji stepen iskoristenja i cistije izduvne gasove u udnosu na benzin. Cijena u EU je oko 0,5€/litar. Mana: veca potrosnja od ca 40% u odnosu na gorivo te je akcioni radius automobila kraci.

Etanol kvaliteta E96 se moze dobiti na vise nacina i to: -Destilacijom i fermentacijom voca, povrca i bioloskog otpada (neefikasno i skupo). Ovaj proces je u narodu dobro poznat kao tradicionalno pecenje rakije tj prepecenice. -Ekstrakcijom iz zemnog gasa metana CH4 (industrijska primjena koristena niz godina).

-Prelivanjem suve celuloze (npr suvih starih novina, suve piljevine, pamucne tkanine i slicnog celuloznog otpada) H2SO4 ili HCl kiselinom na sobnoj temperaturi i sobnom pritisku. Poslije ca 3 dana vrsi se normalizacija ph vrijednosti na izmedju 6 i 7 pomocu NaOH. Tek kada je ph vrijednost neutralna dodaje se kvasac. Poslije ca 3 dana fermentacije bez prisustva kiseonika smjesa sadrzi 14% alkohola te se pristupa destilaciji pod vakuumom. Etanol kljuca na nizoj temperaturi u vakuumu te je potrebno manje energije. Rezultat je E96. Za pun rezervoar tj 65 litara E96 je potrebno ca 245Kg starih novina. Proces se zove CHAP (Concentrated Hydrocloric Acid Process) i kod nas se ne koristi jer vise volimo da bacimo stare novine pokraj puta. -Sintezom ugljen dioksida i hidrogenskog gasa uz pomoc Mos2 ili slicnog katalizatora. 2CO2+6H2=C2H5OH. Ovaj proces se vrsi na temperaturama preko 255'C.

Kazan za rakiju pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07.06.07

Postavljeno 07.06.2007. 12:57 Pozdrav, Zelim da napravim (za licnu upotrebu) kvalitetan kazan za (destilaciju) pecenje rakije.

Nov, mlad i bez iskustva sam u svemu ovome. Pa molim za savete na sta obratiti paznju, koj Sve sto mislite da je vazno reci - samo napred.

Pocetna ideja je da napravim kazan od prohrona od 100litara, sa lulom i aparatom sa sto duzo Imam par pitanja Sta je bitno kod lule? Da li mora tacno odredjena duzina,sirina itd. Sta je bitno kod aparata(koji je minimum i maximum za duzinu spirale) Da li je potrebno ugraditi u kazan (rucnu) mesalicu za mesanje dzibre u toku pecenja rakije? Unapred zahvalan na odgovorima Uredio pivo dana 07.06.2007. 13:06 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.06.07

RE: Kazan za rakiju Postavljeno 17.06.2007. 22:22 Ako smem da pitam: zašto hoćete sami da pravite kazan? Pogotovo što kaţete da nemate nikakvih iskustava u destilaciji. No, svejedno, evo odgvora od amatera: Za destilacioni kazan koristiti iskljuĉivo bakar. Neki veliki destilateri su 70-ih, i 80-ih godina Razlog je bolja toplinska provodljivost (priliĉno vaţna osobina za destilaciju), a osim toga, n belanĉevine poţeljne u alkoholu (o ovome ne znam ništa više, primio sam tu informaciju isto Mešalica je neophodna kod destilacije gustih komina kad postoji opasnost da komina zagori greje direktno na plamenu drveta ili plina. Komina šljive (zavisno opet o vrsti) je obiĉno tam korisno imati mešalicu da bi se smesa u kotlu povremeno promešala i tako ujednaĉila temper destilacije na gas jer u tom sluĉaju imamo mali plamen (na maloj površini dna kotla) sa visok podjednako zagrejana je kad nam rakija nepravilno curi, kao da je nešto pumpa iz kazana. M U konstrukciji je dalje vaţno da se potrudite da ne napravite predubok kazan. Da ne ispadne, pola metra u preĉniku i pola metra duboka, nego da preĉnik bude veći da bi kazan bio plići. Dalje, kapak je jako vaţan. Napravite ga sa što većom površinom ali pri tome nemojte preter 15% samog kazana (znaĉi kod vas izmeĊu 10 i 15 litara), ali ga izvedite tako da se prvo nagl širi. Teško mi je taj oblik opisati reĉima, a ovde ne mogu da crtam, pa mi ostaje jedino da ga

Ako je samo jedan kazan. nema većeg uticaja osim ako nije ekstremno uska (ili ek cev promera 25 mm (ili 27. Ako je zaista rec o hobiju napravite k koristite takav kazan (a mogucnosti postoje. 22:42 pivo napisa: Sto se tice pitanja zasto pravim kazan. pa ĉ se voda rashlaĊuje. Koristite istu bakrenu cev (25 ili 27 mm). Mislim da vam je za hobi prevelik kazan od 100 litara. Sve ovo vam je potrebno ako zaredom destilišete više kazana. 14:34 Sto se tice pitanja zasto pravim kazan. 12:11 [img][/img]http://www. koji ce se u kada se krene sa poslom .Uostalom. odgovor je zbog cene kostanja novog kazana.07.07. Autor pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07.agromex. i sve to nam cm.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 18. sto je za hobi jako puno para (za mene). sto je za hobi jako puno para (za mene). Inace zahvaljujem se na ovako detaljnom opisu bitnih stvari za pravljenje kazana. koji ce se u kada se krene sa poslom . Masinski ne sme biti toliko skup (premda. Kazan(Valjevski) od 100Litara kosta oko 1000evra. Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.2007. pa kajsija i bresaka. ili lulica.07 Inace zahvaljujem se na ovako detaljnom opisu bitnih stvari za pravljenje kazana. Kazan(Valjevski) od 100Litara kosta oko 1000evra. Hladionik (stabarku) obezbedite sa jednom vertikalnom cevkom. Hvala jos jednom! U tom slucaju je rec o rukom radjenom kazanu. Os vrhu.06.06. RE: Kazan za rakiju Postavljeno 04. Hladionik ne mora biti ekstremno dugaĉak. Srećan rad. pod navedenim uslovima ekspoatacije. Hvala jos jednom! Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Spojna cev. zavijte visinom "vijka" 15-20 cm (sledeći zavoj dolazi na toj udaljenosti od prethodnog).06. odgovor je zbog cene kostanja novog kazana. Ako se slika ne otvori ovde idite na tu adresu i sami pogledajte tam Ovo je jedan alambik bez mešalice i cena mu je oko 600 evra.2007. kako vi kaţete.si/proizvodni_program/pic/kotli_zganje/002.gif Videh sad da forum ima mogućnost postavljanja slika. iznutra. velicina za (semi)profesionalnu p .06.2007.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 10. a ne na na vrh. d pravljenje travarica i slicnih stvari) i sa tako relativno malim kazanom mozete proizvesti nek Kazan od 100 litara. koja na vrhu ima le vaţno ako morate rashlaĊivati vodu u stabarci da hladnu vodu sipate dole. krenete od tresnje i visnje. Ne znam kako to taĉno funkcioniše pa slovenaĉkog proizvoĊaĉa. u nebo!). Ovako kako sam opisao duţina navoja je izmeĊu 4 i 5 metara. pogledajte neke kazane pa ćete videti da svi imaju kapke manje-više kao peĉurke. zaboravio sam koji su standardni kalibri tih cevi).

Ali daj sta das. klinete na dugme img. Makar o Bezanija).2007. .si/proizvodni_program/pic/kotli_zganje/002. Od 25-35 litara mi se cini da je mnogo mali. Uredio pivo dana 12. u pitanju su kazani rucne izrade. 2.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 12. Mada.07. i ono se koristi da umetnete slik 1. 3.pazite: samo link) 2. 17:05 Tacno.. kajsijevacu(sada aktuelna) i sljivovicu. i markirate ga (obeleţite ga mišem da "poplavi" . između ta dva taga ubacite svoj link.gif Videh sad da forum ima mogućnost postavljanja slika. citao sam. Drugi naĉin: 1. Ne znam kako to taĉno funkcioniše. Kazan od 100Litara je vise pukim slucajem.agromex.. u polju gde pišete tekst pojavi Vam se [img][/img].07.. Pekao bih lozu/komovicu. Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. 17:06 Autor admin Super administrator RE: Kazan za rakiju Postavljeno 13. A masinska proizvodnja ne uliva poverenje. u nekoj strucnoj literaturi(neki profesor za zemunskog poljoprivrednog fak nekog razloga koji nisam zapamtio.07 Dok pišete svoju poruku.2007.07. Da bi trebalo mnogo vise vremena za citavu des dzibrom. Imam mogucnost da dobijem vojnicki kazan(pro Meni bi vise recimo odgovarao od 80Litara.06. poklonu se zubi ne gledaju. 14:41 alambik napisa: [img][/img]http://www.2007. kliknete na dugme img Primer za Vaš sluĉaj: I onda se ta slika vidi ovako. napišete svoj link.Autor pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07. u editoru ispod postoji dugme img..03.

Tako to ide. ne razumem zašto mašinska produkcija ne uliva poverenje.07. RE: Kazan za rakiju Postavljeno 18.06. kad komina od 10% alkohola provri u pari će biti 55% alkohola i na recimo. hladi se (zbog toga što kapak odaje toplinu prema okolini). sama po sebi. Iz sveg reĉenog proizlazi da veliĉina kazana nema uticaja na kvalitet rakije iako je kod većih kontrolom. i to na "mostu".07. Uzmimo. Odaje utisak da ce dzibra da zagori. ali bolje ikad nego nik Pivo. na primer. 23:48 Ono sto sam video u Merkuru ja jako krhko(kazan) tj deluje na oko nekvalitetno. Ovo ima za posledicu da se odreĊena koliĉina vode kondenzuje i padne imati 70% alkohola i 30 % vode.. nije toliko vaţna. Most je ona taĉka posle koje isparavanja iz uzlazne putanje prelaze u silaznu.2007.85 stepeni. i upravo para vode se daleko više kondenzuj Dakle. Najverovatnije su moje predrasude u pitanju.2007. 14:47 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. jer do sada nisam video nikog da koristi masinski izradjen kazan. Ona će provreti na 93 stepena C u kapku. Recimo.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 14.2007. Jaĉina rakije. Ako pojaĉamo vatru poraste i temperatura u kapku pa se manje vode kondenzuje i sastav par smanjimo vatru pada i temperatura u kapku i curi jaĉa rakija. debljina dna kazana je previse tanka. Kod destilacije radi se o temperaturi. Zbog hlaĊenja dolazi do Para je sastavljena od pare vode i pare alkohola. Autor pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07. ali jeste vaţno to što u jakoj rakiji imamo manj izvodi zakljuĉak da je jaĉa rakija kvalitetnija (mi ćemo nju kasnije razrediti vodom na ţeljenu destilacije). Objasnite to. TakoĊe ne raumem zašto bi rakija iz malog kazana bila bolja.. da destilišete kominu od 10% alkohola. Uredio admin dana 13. 10:27 Hvala administratoru na poduci (jeste da sam ĉekao dugo na odgovor.07 .06. u gornjem primeru.07.

nemojte jabuke mleti i nemojte se plašiti da nece prevreti (fermentirati). Jedino dobro resenje za guste komine je kazan sa indirektnim grejanjem. Pri tome se na vatru dodaju nova drva tako da pregrade plamen. Probao sam drugo dno kji se moţe skinuti i nikao sprijeĉiti da zagori.09. 11:06 Što se tiĉe kotla za rakiju. 22:21 . Sva ce ta rakija opet Zatim mozes dodavati patoku iz prethodnog kotla.07 Autor morrib Ĉlanovi RE: Kazan za rakiju Postavljeno 31.. mislim da je uz dobro i strpljivo peĉenje tako svejedno koji imaš. seckanje na cetiri nece nam biti dovoljno.07 RE: kazan i kom Postavljeno 09.2007. Tr pektoenzimom.kad se jabuke iseckaju verovatno da hoce do kraja fermentisati samo je pitanje kolik (nisam rekao burno!) sa selektovanim kvascem. Autor bone Ĉlanovi Poruka: 1 Ĉlan od: 31. Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.2007. Mislim da mjesalica pomaze da se ujednaci temperatura koma ali nece pomoci kod zagaranja Isto tako mjesalica pomaze da se za sto krace vrijeme prekuvani kom izbaci iz kazana.09.vec sat vremena pokusavam da nadjem taj tekst ali mi ne polazi za rukom.08. i kad se neravnomerno zagreva kominu od raţi koja je bila gusta kao deĉja kašica. 19:44 Pa sad.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.04.lanca koji spreĉava da zagori. a ako samo malo smanjim vatru. Pojedini delovi komine bi se toliko pregre izlazila neohlaĊena iz hladionika. ispere se kazan.2007.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 03.08. Ja sam pre destilovao guste komine (ukljucujuci i od jabuka) na sloju ciste i prethodno proku mi jeste zagorelo (a onda je gore nego da nisam stavljao slamu. N uzeti bez mješalice .09. A ja bi imao jedno pitanje . 01:33 Zasto pregust kom u prvom kazanu ne razrijedis vodom? Mozes usuti i kompletnu rakiju dobivenu iz prethodnog ciklusa (kotla). 02:03 Da bi se preveciono izbeglo zagorevanje kazana pri destilaciji jabuke. e2e4 Uredio e2e4 dana 09. pa opet Jovo nanovo. Tako da se izvinjavam za iznete tvrdnje.09. Mislim da ću prodati ovaj kotao i k RE: Kazan za rakiju Postavljeno 03. A sta znaci kad je komina gusta.06. Dospe se kanta vode..A sto se tice "bolje" rakije iz manjeg kazana .2007. U njemu ne samo d komine najvise ujednacena.Kako speći jabuku da ne zagori u kotlu bez mješalice. prestane potpuno da kuva Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. Pretpostavljam da sam ili pogresno procitao ili naleteo na kvazi strucnjaka. Na taj nacin ste izbegli stvaranje kaše koja U firmi gde radim. nijedno voće nismo seckali i uvek je fermentisalo sto posto..2007.09. ali sam se brzo uveštio kako sam prvo na postavljenu slamu sipao vodu da tako tecnoscu pokrijem dno.

Moram ga sada ovakvog isprobati sa komom od sljive.4m. Ne pusta ni k Napravio sam mu i lijevak od bakarnog lima 0.Sad onaj koji okrece mjesalicu Rucicu mjesalice sam fiksirao kuglicnim lezajem u nosacu. KO je ovakav kazan mogao konstruisati? Toliko gresaka se moglo napraviti samo namjerno. ( Bakar je stravicno poskupio. samo m 200KM. Dubina ovog kazana je 30cm ali cu ga ja puniti na 27cm.2007.55mm.5. Jedino da sam napravio potpuno no Kapak je sada zapremine 40 litara sto je dovoljno za precnik kazana od 60cm. Parovodna cijev je duga. Posto sam visok 178c Kapak sam produzio tako da je sada visok 55cm.09. 100EUR. Na nogaima je vi U njemu je cilindar 100cm visok. . Kada se sve namontira. Nesto su radili drugi majstori a nesto sam slovenacke proizvodnje. Mjesalica je bila na istoj strani gdje jei izljevna cijev.) Nisam htio napraviti lijevak od celicnog lima jer bi celicnij lijevak upropastio ivice otvora za Jos bi se tu neke stvari mogle prepraviti ali o tom po tom. ( Kada se dno izlize skraticu ga na 24cm. Dakle napravio sam mu cabar zapremine 600 litara. Odlicno centrirano. vanjskog precnika 30cm. Kazan ima zapreminu od 100 litara. parovodna cijev je odignuta od zemlje 183cm. Jest da ce Kao sto sam spomenuo okrenuo sam mu i mjesalicu za 180*. 00:32 Evo jednog kazana za rakiju kojega sam prepravio. Lanac je toliko bio los da je to grozno.09. Napravljen iz dva dijela. On sad izla Na cilindru su profi mesingani holenderi za parovodnu cijev Fi50mm. 200 litara vode sa spiralom kao kondenzatorom. Ako okreces mjesalicu a podignes pok prvoj slici.Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08.07 RE: prepravljeni slovenac Postavljeno 11. r na 2 X h=100 Cabar ovoga kazana je bio upravo jadan. Na vrhu kapka je kupasti zavrsetak na koji oblik obrnute kruske ili gljive ali to se nije moglo izvesti. Visina cabra je 125cm. Na vratima lozista je bio napraljen prosjek koji je drzao bravu da ne pada dole nize od vrata a Parovodna cijev je bila 30mm siroka i kratka oko 1.m. Dno cu napraviti od lima debljine 4mm. Za Kapak na cabru je isto tako bio vrlo mali. od holendera do holendera 2. Uz to poklopac izljevne cijevi se otvarao sa pogresne strane. Strugao je dno tako da bi ga mnogo radio kada sam ga kupio polovnog. Banda. Destilovao sam vodu.

.

09.Autor admin RE: Kazan za rakiju Postavljeno 11.2007. 17:42 .

07 Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. sam odradio. premazao sve antirostom pa iznutra ponovo nanio temeljnu boju. Izvana je cabar bio kako tako lakiran ali iznutra samo sa temeljnom bojom koja je propala za gornjem dijelu cabra jje oprala tu njegovu temeljnu boju.2007.09.09.. Onda cu vratiti cilindar. Izvadio sam cilindar. Sad moram cekati da se lak osusi. 21:05 . Sta ocekivati u vezi sa kuvanjem koma. To ide sporo jer se okisalo.2007. odnosno onako kako treba. Zatim sam sve lakirao u bijelo. Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. Iznutra i izvana.Super administrator Ĉekamo rezultate rada sa šljivom.07 RE: i ja sam nestrpljiv Postavljeno 11.09. Interesuje me vase misljenje o prepravkama kazana.. Zatim cu kompletan cabar ponovo lakirati u tamno plavo. 22:19 Ja sam nestrpljiv da ga probam sa komom ali upravo sam odlucio da cabar ponovo lakiram iz Covjek koji je pravio cabar nije posao odradio posteno. Pozdrav Autor alambik RE: Kazan za rakiju Postavljeno 12.03.

07 RE: ispario alkohol? Postavljeno 30. destiliše u alambiku. Skinuo sam dio kolaca a ostatak promijesao sa tecnim dijelom koma.09. pa opet Jovo nanovo. Kada sam pekao rakiju nisam mogao istjerati jacinu vecu od oko 45 stepeni a trebalo bi da se prve 4 litre. nego da ja sada iznesem iskustvo sa ovim novim kotlom kojega sam probao. Pri tome se na vatru dodaju nova drva tako da pregrade plamen. Izgledalo mi je kao da je dio koma iscurio iz lose zaptivene kace a onda je neko dosao i dolio isteknutog koma.09. To mi nije bitno jer ovu cu rakiju ionako koristiti da isperem parovodnu cijev i cilindar jer su U cijevi ima jos ulja i ostataka raznih hemijskij jedinjenja nastalih prilikom letovanja holend isticala mutna zbog te prljavstine u cijevi i cilindru. Destilirao sam vodu u kazanu ali vodena para ne moze otopiti ulje i ta jedninjenja. Sta je tu junastvo nemam pojma. jedino je pitanje šta nam treba i šta hoćemo.Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. e2e4 Sve to što navodite jestu mogućnosti. Svi mi. ili ste je. U tom kraju pojedini dripci to rado rade. . Sve je bilo vrlo vodeno i nije mnogo mirisalo na alkohol. Ja nazalost nisam na toj lokaciji gdje je kom pa svako ko zeli moze to jednostavno da uradi. Visina koma ispod kolaca bila je oko 65cm. Dospe se kanta vode.06. dakle bez deflegmatora i pregradnih tan odrţavanjem ţeljene temperature na "mostu).2007. Morao sam prepjecati rakiju da bih istjerao stepene. 10%. r Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. Alkoholne Pitanje za vas je da li alkohol moze ispariti iz koma ako su prilikom sipanja sljiva u kacu bile gdje je stajao kom temperatura tokom vise od 15 dana bila visa od 30 stepeni. Taj dio koma je bio vrlo voden. Kolac se sasusio i bio je debeo barem 12cm u hrastovoj kaci precnika 90cm.07 e2e4 napisa: Zasto pregust kom u prvom kazanu ne razrijedis vodom? Mozes usuti i kompletnu rakiju dobivenu iz prethodnog ciklusa (kotla). recimo. Ne mogu mjeriti prije nego istekne u kantu bar 4 litre jer je kanta siroka pa alkoh Trebalo je da kom dadne oko 50 litara rakije a ja sam dobio 35. O obavljenog posla istim putem se vrati. Ispod kace se vidio trag curenja koma. Mislim da mjesalica pomaze da se ujednaci temperatura koma ali nece pomoci kod zagaranja Isto tako mjesalica pomaze da se za sto krace vrijeme prekuvani kom izbaci iz kazana. Kada sam prepjecao meku rakiju dobio sam jacinu i od 75 stepeni pa sam to posllije razredjiv odmah zamuti. ili ogromna većina nas. Cijelo vrijeme sam imao osjecaj da je neko bio i ulio vode u kom. Sva ce ta rakija opet Zatim mozes dodavati patoku iz prethodnog kotla. ispere se kazan. 19:04 U redu. doduse Rezultat: Kada sam dosao i vidio kom odmah mi se nije dopalo to sto ga je odozgo hvalilo. imamo samo jedanu mogućnost: distilacija kom Nikad nećete dobiti istu rakiju ako je komina. zbog toga što je gusta. Kom je inace ukupno previrao 25 dana jer ja nisam bio u mogucnosti da odem ispeci rakiju n kace nije bio svezan najlon.

Opet cu u ovu rakiju dodati malo novoga koma i prepjecati je ponovo da je iskoristim za ispi Nakon sto isperem cijev onda cu pokusati ispeci rakiju od crne sljive.Zog onako velikih vrucina i sljive "prskulje" trebalo je rakiju peci nakon samo 12 dana. Njegovih 550 litara je puno za ovaj kapacitet kazana. Nadam se da ce sa tim novim komom biti sve u redu jer je u plasticnoj kaci i sada su daleko m |Pozdrav e2e4 . Dubok je 30 cm a sirok 60 cm. Inace. Posto je pri prepjecanju kotao isjerao rakiju od 75 stepeni mislim da mogu reci da kotao nigd Kotao uopste nije tako spor kao sto se prica. Pekao sam i navece po mraku i obas alkoholne pare ali nista nisam vidio. dok sam sipao sljivu. koju sam uzgred da kazem propustio kroz muljacu. kom je samo U svakom slucaju nisam primijetio da kotao igdje pusta. Mislim da bi 450 litara bilo vise nego dovoljno i visina cilindra ne mora biti 100cm nego je d Curak vode koja dotjece u cabar je bio toliko mali da se ustvari poredi sa curkom rakije koja Mislim da kazan dobro radi. 100litara zaprem Cabar je prevelik.

biće to dokaz da vam se kapak slabo hladi zbo RE: mali kapak e2e4 Postavljeno 03.06.2007. naravno. Kao prvo. mislim da vam je kapak mali. Mislim da ne usporava dovolno paru paova brzo pro bi dovoljno odavao topline na okolinu i tako termodinamiĉku ravnoteţu uspostavio na niţoj t Ako sam u pravu onda je to razlogom što niste u prvoj destilaciji mogli da izvuĉete jaĉinu rak Inaĉe.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 01. 19:08 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. kaţete da ste oĉekivali 50 litara ali ne kaţete na ĉemu ste bazirali ta oĉekivanja. Ako sad.10. ne mora se uvek destilovati) i na taj naĉin joj sniziti relativnu tvrdoću. 00:00 . Ipak Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.09. Kad se ona krpa na kapku ugreje zamenite je novom.10. nabavite jednu menzuru od 250 ml da biste mogli da merite jaĉinu destilata a ne da Dakle.2007. Vodu za prokuvati (dakle. ako ponovo krene rakija slabija od vašeg oĉekivanja stavite preko kapka vodom navla u vodu i iscedite je.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 01. pa ću vam odgovoriti sa sc6. doći će. niti mislim da moţe.2007. do zamućenja.10. Ja nisam ĉuo.06. umesto 45% merite 65% (na primer). Kolik šljivama? Bez tih podataka nije moguće ništa oĉekivati a da ta oĉekivanja imaju bilo kakvu potporu na Ako ste razreĊivali obiĉnom vodom velike tvrdoće.2007. 23:03 Da li sam u pravu ovo za loše karakteristike kapka moţete i sami proveriti prilikom sledeće d Kao prvo. 21:18 Puno podataka i puno pitanja e2e4. neka ostane mokra ali neka ne curi voda iz nje). alkohol iz komine ispariti u znaĉajnijim koliĉinama.Uredio e2e4 dana 30. a ovu sad rashladite vodom i pripremite radite tako dok ne uhvatite punu menzuru.

Sam kom nije imao miris odnosno snagu iz koje se da zakljuciti da je u komu dosta alkohola. Za takve kotlove treba i bar 60% veci kapak.Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. Mora se na prve tri litre imati jacina oko 70 stepeni sa crnom sljivom. Toliko se bio sasusio. Precnika je 60cm. Ona bez prob daje 10 litara rakije 50 stepeni. tako da mogu ra da mjerim jacinu. prvenac pa ostalo. Na ovom kotlu je visina kapka 55cm. Mozda su tokom prvih par destilacija alkoholne pare bile potrosene na interakciju sa onim uljima i os hemijskim jedinjenjima koja sam spominjao da su postojala u prepravljanom kapku. U svakom slucaju mlaz destilovane rakije koja je izlazila iz moga cilindra je bi vrlo mali. novoj cijevi i nov cilindru. Sve se to vidi sa slike. Mene najvise interesuje da li alkohol moze da ispari ako su temperature iznad 30 stepeni i to traje 20 Prihvatam da je mogao dio tecnog koma iscuriti iz kace ali to ne bi trebalo uticati na snagu prvenca je kace alkohol i voda isticu zajedno a ne samo alkohol. Ako je to tako onda sam trebao dobiti bar 10 litara rakije od prskulje jacine oko samo 40 stepeni. U komu bilo dovoljno alkohola. Povrsina takvog kotla je 1 puta ili 60% veca nego povrisna ovoga kotla. Ako pogledamo sliku koma u kaci vidi se dokle je bio usut kom u kacu. Lozio sam jacu vatru da vidim hoce li kazan da povrati odnosn baci kom u cilindar. Obavezno cu nabaviti visok a uzak sud u koji cu destilovati rakiju. Iako sam mozda lozio i prejaku vatru. Alkohol vrlo brzo prelazi u kantu. Precnika 3m odnosno bar 3 puta manjeg presjeka nego kod ovih sirih kotlova. Jos nesto sam se sad sjetio.09. 6mm debeo.07 Sljiva prskulja obicno daje oko 8 litara rakije 50 stepeni na 100kg koma. Posebno ako je hvalila kolicina rakije koja se ocekivala. To nije normalno. To bi trebalo biti dovoljno. I dalje mislim da postoji mogucnost da je neko izvukao pravi kom a onda usuo svoju patoku. precnika 30cm. Po meni to je normalno. Moguce je da ste vi u pravu ali pokusajmo uociti sledece. I pod takvim kotlovima se lozi vatra kao da se hoce pretopiti i sam kazan. To se nije desavalo. Vidio sam vece kapkove ali na kotlovima koji imaju u precniku oko 75cm. Zatim je kasnije pao jos 12 do 15cm. Ako sam dobro izracunao zapremina kapka je 40 litara. Mlaz zna biti po 5. . Vi hocete reci da uz alkohol ide lako i dosta vode u cilindar. U svakom slucaju hvala za anallizu. Dakle povrsina sa koje isparava alkohol i vodena para i nije tako velika. Kolac je bio odvojen od kace nekih 2 do 3cm. Sve je imalo okus na patoku. Nakon dva dana kuvanja i stabilizacije. Ovako ne mogu to zakljuciti. kom je pao nekih 5cm. Da je mlaz rakije koja izlazi iz cilindra bio jak ja bih mogao zakljuciti da uz alkohol ide i dosta vode. Kazan je dubine 30cm. Izgleda da nema sanse da se to desi.

kad ĉiĉa peĉe rakiju. Tu nema nikavih uticaja koliko jaku vatru loţite i kakav je kazan. A i ne razumem se u folklor vašeg kraja (pogotovo što niste rekli ni koji je). Da jedna stvar bude jasna: ako ste imali oĉekivanu koliĉinu alkohola u komu. i ako vi znate kakav kom daje vaša šljiva. Ovo meĊutim ne znaĉi da će ta para sa tom temperaturom. nema veze. Gledajte ovako: ako imate kom odreĊene jaĉine onda on vri na nekoj temperaturi i sastav pare koji izl koma je odreĊen. da se jedan bezobrazan sakrije za k pa popije ra-a-kiju.10. vi ste ga morali i dobiti u destilatu. svejedno je . i ako ova godina nije bila drugaĉij onda razlog što niste mogli u jednoj destilaciji postići jaĉinu destalita treba traţiti u naĉinu destilacije. Ja ne iskljuĉujem mogućnost da je neki šaljivdţija ispustio "ĉorbu" iz vašeg koma i dolio vodu. nisam video da je otvorena druga stranica na ovom topicu pa zato nisam odmah video vaš post. Razni razni obiĉaji. pa sad da li kao prodana ro ili kao pokvarena pa rashodovana. ili više u patoci. da li više u rakiji. Sad.Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. 20:23 Poštovani e2e4. Podiţući se ova para. i u tom sastavu. Što je kapak topliji to više odaje topline i sve tako ne poĉne odavati isto toliko koliko primi. Znam da u pesmi od Sedmorice mladih.06. To je kao ono kad se pravi iventura u dućanu: izlaz mora biti jednak ulazu. jest karakteristima aparata za destilaciju. i zatvori kapiju. U tom sluĉaju je on provreo na 93 stepena C i pa koja se podizala iz koma imala je 55% alkohola. Uzmimo na primer da je vaš kom bio 10% alkohola.2007. bez obzira na aparat. i b obzira na naĉin destilacije.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 15. Ali ako nije to u pitanju. sa temperaturom od 93 C udara u stenke kapka i odaje mu topli Kapak se tako zagrejava i odaje toplinu u okolinu. Kapak se tad višen . Inaĉe vam odmah odgovorio. Sistem je tad u termodinaĉkoj ravnoteţi. proći i najvišu taĉku u apa doći u stabarku.raĉun mora biti taĉan.

kad su hleb. Nekontrolisani rast mikroba tokom i posle fermentacije vina moţe promeniti hemijski sastav i konaĉno i kvalitet finalnog proizvoda.. Pojedini sojevi bakterija mleĉne kiseline. Para se u n ne zakreće. i mnogih drugih neţeljenih pojava. Pored toga što je SO2 ekstraktivni rastvaraĉ. Ovo moţe biti iznenaĊenje za današnje korisnike fermentacione tehnologije i potrošaĉa fermentisanih proizvoda. pivo i vino bili proizvodi dobijani fermentacijom. sumpor dioksid (SO2) se koristi za mikrobiološku stabilizaciju vina. ali sad na viĊoj temperaturi. i osim toga i on relativno brzo napusti kapak. Ozbiljna je briga da SO2 izaziva alergijski odziv kod nekih ljudi. 90 C pa već zbog toga para nije moga da se ohladi. moţda ne direktno. drugim reĉima da menja smer toka.e. Ovi zahtevi su u istoj liniji sa trendom za zdravijim ţivotom koji vlada meĊu potrošaĉima. da stoji dovoljno dugo uz stenku kapka..). a drugi. ali prvobitna vrednost ove tehnologije u ovim davnim vremenima je bila sposobnost oĉuvanja hrane. kao i u svakom dobrom dimnjaku. Pogotovo ako ste destilisali velikom snagom. Ovo se primenjuje za sva završena vina koja imaju u svom sastavu više od 10 mg/lit SO2. MeĊutim. jezero moramo oblikovati tako da voda. stvaranja akroleina i gorĉine. ukus. sve dok traju zalihe. direktno sprovodi na gore. a pogotovo u kombinaciji sa kapkom-odţakom koji je direktno sprovodi dalje. jedan deo para prolazi direktno u cev iznad kapka. ne koĉi. a ne da sredinom matice proĊe direktno dalje.. mereno kao ukupni SO2. Potrošaĉi vina koji za to znaju zahtevaju oznaĉavanje na etiketama koje precizno pokazuje sadrţaj ove supstance. da pravi virove. vaţno je kontrolisati . povraćanja gastriĉkih nadraţaja. kad iz p uĊe u njega. Ovo pak z da nema ni mogućnost da se ohladi. Iz tog razloga mi se ne sviĊa ovaj vaš kapak. mogu da proizvedu prekurzore biogeniĉkih amina i etil karbamata. ali ne kreće se blizu kapka. Kad povećate snagu (jaĉa vatra) onda više pare u jedini vremena dolazi na kapak. Vina etiketirana pre tog datuma mogu se i dalje izvoziti u EU bez te oznake. moţda. a ne dodavanje jedne ili druge atraktivne osobine u finalni proizvod (alkohol. kapak vam bio 85 C već. Kao kontrola rasta organizama koji kvare hranu. U tom sluĉaju idete ozbiljno u pravcu onih poĉetnih koji dolaze iz kazana a oĉekivanih 75% ostaje daleko. i to od 25.n. Odbrojani dani sumpor dioksidu. sa manje prezervativa i što više prirodni. novembra 2005. postala su vaţna istraţivanja koja se bave alternativama upotrebi SO2. Zamislite potok koji teĉe nekom brzinom. Ako nam je cilj da se što veći deo vode zadrţi što je moguće duţe u jezeru. Sojevi bakterija mleĉne i sirćetne kiseline su najĉešće ukljuĉeni u kvarenje vina.? SO2 protiv antimikrobskih peptida u očuvanju vina Prva upotreba bioloških metoda za ĉuvanje hrane datira unazad sve do 6000 do1000 godine p. Prateći ove trendove. Uprkos znaĉaju bakterija mleĉne kiseline u malolaktiĉkoj fermentaciji. i glavobolja do napada astme. Luj Pasteur pokazao da su mikro-organizmi uzrok i fermentacije i kvarenja hrane. poĉne da se kovitla. što je povezano sa konzumiranjem zdrave hrane i pića. Sa ciljem da se adekvatno odgovori na zahteve potrošaĉa. ako ste pekli na jakoj vatri. sa simptomima koji se kreću od muĉnine. Oznaĉavanje na etiketi za sva vina koja sadrţe sulfite je obavezno i u Juţnoj Africi i u zemljama Evropske unije. I sad mi napravimo jezerce kojeg ovaj potok puni.. Uzmimo da je termodinamiĉka ravnoteţa uspostavljena na 85 C. Da bi to uspelo para bi m i to sva.. yahteva se da svi proizvodi treba da budu manje obraĊeni. što znaĉi da je dotok nove topline veći od gubitka i kapak se dalje zagreva d uspostavi novu ravnoteţu. i mogu dovesti do pojave isparljivih kiselina. meĊutim ne moţemooĉekivati da će se sva para ohladiti na tu temperaturu. U tom sluĉaju para ima šan se i sama ohladi na tu temperaturu. i pored toga što su i ovi aspekti nesumnjivo igrali odreĊenu ulogu u popularnosti ovih proizvoda.zagreva. I dok su se tehnologije fermentacije razvijale kroz vreme. Ako bi se sva ohladila na 85 C kondezovalo bi se toliko vode iznje kapalo nazad u kotao) da bi para sad imala 78% alkohola.. nego se.novembra 2005. On jeste volumiozan ali je nekako kao odţak. kao i anti-oksidant. a na kra jezera voda istiĉe dalje potokom. tek je 1864. Dakle. takoĊe. njegova prekomerna upotreba moţe biti pogubna po kvalitet vina. Fraze "sadrţi sulfite" ili "sadrţi sumpor dioksid" su obavezno inkorporirane na svim etiketama vina posle 25.

hemijskim i mikrobijalnim prezervativima kako bi spreĉili pojavu i rast bakterija koje kvare hranu. meĊutim. ovaj problem moţe biti rešen kroz upotrebu efektivnih antimikrobijalnih enzima i peptida u sojevima starter kultura vinskog kvasca. i nudi dodatne mogućnosti za kontrolu malolaktiĉke fermentacije u vinu. bakteriocini mogu obezbediti vinarima vredne dodatne alate koji se mogu kontrolisati i biti alternativa primeni SO2. MeĊutim. zakonsko i etiĉko). lizozim moţe biti od koristi daljem smanjenju nivoa SO2 u proizvodnji vina. a njegova primena u vinu je u fazi istraţivanja. Mali saveti proizvoĊaĉa rakije Autor zile Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 12. i Enterococcus spp.10. koji inhibiraju rast patogena kao što su Listeria. Pediococcus acidilactici pediocin gen (PED1) i Leuconostoc carnosum leucocin gen (LCA1) su već korišćeni u Institutu za biotehnologiju vina. i ima pozitivne ocene od meĊunarodnih agencija kao što su Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Food and Drug Administration (FDA). nazvane bakteriocini. Pre skorog vremena je prikazan i u industriji vina. itd. PronaĊeno je da ovi bakteriocini nemaju efekta na kvasac i bakterije sirćetne kiseline koje su normano povezane sa vinom i bili su stabilni dovoljan period vremena u simulaciji vinskog okruţenja. Lizozimski egen belanceta kokošijeg jajeta (HEL1). drugi sem nisina) se trenutno ispituju i razmatraju kao mogući bioprezervativi. posebno kod sira. veruje se da polifenolne komponente igraju ulogu u bakteriolitiĉkoj akciji lizozima. Verovatno najĉuveniji bakteriocin je nisin. Danas se bakteriocini smatraju idealnim prezervativima za hranu. i prodaje se pod trgovaĉkim imenom Nisaplin®. pojedine firme su već krenule sa razvojem odreĊenih proizvoda koji se mogu praktiĉno koristiti. Bacillus spp. tako raste i antimikrobijalna aktivnost lizozima. bakteriocini se verovatno mogu koristiti u kombinaciji sa SO2 i drugim fiziĉkim. bakteriocini nemaju efekat na gram-negativne bakterije. Nisin se koristi da spreĉi kvarenje obraĊenih i prirodnih sireva. Drugi antimikrobijalni enzimi (npr. Clostridium. Kako pH vina raste. Nekoliko vaţnih pitanja će zasigurno igrati vaţnu ulogu u eventualnoj komercijalizaciji transgeniĉkih kvasaca (npr. biti vrlo skupi u primeni. nauĉno. bez mirisa i ne-toksiĉni. 09:35 . U budućnosti. jer su bezbojni.) i peptidi (zimocini i bakteriocini. Kod vina. Bakteriocini takoĊe imaju i baktericidnu aktivnost protiv vrsta koje su u bliskom srodstvu sa bakterijama koje ih proizvode. Nisin je trenutno jedini bakteriocin koji se legalno koristi kao dodatak hrani. i na duge staze moţemo biti optimisti da će u budućnosti ovi kvasci postati vaţne alatke industrijama koje se baziraju na fermentaciji. To je dozvoljeni dodatak hrani u više od 50 zemalja širom sveta.2007. konzervirane hrane i da produţi rok trajanja mleka u toplim zemljama. Izvedene studije su pokazale da nema znaĉajnih promena u hemijskim i organoleptiĉkim karakteristikama vina posle dodavanja lizozima. Preĉišćeni antimikrobijalni enzimi i bakteriocini će. bezbednosno. Pošto je SO2 još uvek neophodan u procesu proizvodnje vina (za spreĉavanje oksidacije). Vremenom će se uvideti potencijali transgeniĉkih kvasaca. kvasce i buĊ. Neki od njih su i starter kulture kvasca sa definisanim trţišnim prednostima. Pediocin i leukocin su već testirani na efikasnost kao bioprezervativi u vinu. Lizozim je još jedna komponenta koja je našla svoju primenu kao prezervativ za hranu. Lizozim se već uspešno koristi kao antimikrobijalno sredstvo kod mnogih vrsta hrane.prisustvo prirodno nastalih bakterija mleĉne kiseline u okruţenju u kome se proizvodi vino. što ga ĉini privlaĉnim za prevenciju kvarenja kod vina sa višom pH. Obzirom da je lizozim aktivniji kod belih nego kod crvenih vina. Lizozim je enzim ekstrahovan iz belanceta kokošijeg jajeta i visoko je aktivan protiv izvesnih gram-pozitivnih bakterija. Ove bakterije proizvode specifiĉne proteiniĉne supstance. Bakterije mleĉne kiseline su uvek bile tesno povezane sa fermentisanom hranom. endoglukanaze. i rezultat toga je povećan interes za njihovu primenu u oĉuvanju hrane. Kako bi se zadovoljio zahtev potrošaĉa za zdravijim vinim višeg kvaliteta. drugi su proizvodnja bakteriocina u komercijalnima sojevima vinskih kvasaca. koga proizvodi Lactococcus lactis. hitinaze. Kao organoleptiĉki neutralna alternativa. Staphylococcus.

naći. 11:19 Ja mislim da standarda za to. Bagremovih buradi se još i moţe. recimo.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. pola sata. Samo. RE: Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 13.10.2007. pa onda na kvartalno. tj. recimo. Eto. Pitanje: da li dunjevaĉa treba da ostane bezbojna ili je treba obojati? Ako treba onda je pitanje kojom bojom i koliko. potrebno iz drveta u rakiji. S obzirom na to da nemam iskustva u ĉuvanju rakije u buretu. Posle toga rakiju redovno. tu i tamo. na svakih 15 dana. na svakih. do godine. a ţeleo bih da probam s manjom koliĉinom (10 litara). 15 dana pretaĉite. Moţda je bolje da je drţite u staklenom balonu a da je obojate bagremovim dašĉicama potopljenim u rakiju. dok ne dobijete ţeljenu boju.10.Ĉlanovi Poruka: 3 Lokacija: Beograd Ĉlan od: 11. Pre će biti da je tek nešto malo jeftinije. recimo.06. Samo znajte: bure od 10 litara nije 10 puta jeftinije od onog od 100 litara. otprilike onom koju ima zrela dunja. a ţeleo bih da probam s manjom koliĉinom (10 litara). Prvih 5-6 meseci. s obzirom na malu koliĉinu. a kasnije se postepeno proreĊuje. i šta. Samo. RE: Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 13.2007. Interesuje me koje je drvo najbolje za tu vrstu rakije i gde se moţe kupiti takvo bure. 18:49 Hvala Vam puno na odgovoru. Probajte. Ili moţete.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Ako je i dalje ĉuvate proredite pretaknje na dvomeseĉno.07 Hteo bih da kupim bure od oko 10 litara za ĉuvanje dunjevaĉe. recimo.10. Zrenje za jaka alkoholna pića nije ograniĉeno i vaţi pravilo: što duţe to bolje. dopada mi se Vaša ideja da je drţim u staklenom balonu. koliko meseci treba da na 15 dana pretaĉem rakiju. Nedostatak prozraĉivanja je neizbeţna oksidacija rakija. izmeĊu ove dve stvari treba pronaći Autor zile Ĉlanovi Poruka: 3 Lokacija: Beograd Ĉlan od: 11. ostalo mi je još ne jasno. 22:54 zile napisa: Hvala Vam puno na odgovoru. da li je. dopada mi se Vaša ideja da je drţim u staklenom balonu. ali ne znam da li ima tako malih.10. da simulirate zrenje koje bi imala u drvenom buretu. na svakih 15 dana da je prespete u neki veći otvoren sud i akvarijumskom pumpom prozraĉujete. ako se boja drvetom. Taĉnu šemu ne mogu da vam dam.2007. ostalo mi je još ne jasno. tj.07 . RE: Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 12. i koliko. Za to se moţe koristiti bagremovo drvo. Drugim reĉima: imate pred sobom neoranu ledinu pa pustite mašti na volju i kreirajte svoju dunjevaĉu.06.10. kao što sam rekao. Tada proredite na meseĉno pretakenje. a onda braon. S obzirom na to da nemam iskustva u ĉuvanju rakije u buretu. koliko meseci treba da na 15 dana pretaĉem rakiju. Pretakanjem se postiţe da se rakija "oslobodi" lako hlapivih supstanci. Morali biste dati da vam se napravi. bojim se da u takvom buretu nećete dugo moći ĉuvati rakiju a da ona ne postane tamno ţuta. za dunjevaĉu nema. Mislim da vam na to pitanje niko ne moţe dati odgovor jer jednostavno niko nije ni pokušao da standardizuje dunjevaĉu. koliko traje "zrenje" i da li je to uopšte ograniĉeno vremenom. koliko traje "zrenje" i da li je to uopšte ograniĉeno vremenom. Osim toga. kao i. u poĉetku. Pretakanje i prozraĉivanje u poĉetku treba da je ĉešće. Ja liĉno bih je obojao ţutom bojom.

a onda mi boje više ne treba.08.06.2007.optimalnu meru.03. ili kalvadosa. Prejako i preĉesto prozraĉivanje dovešće do neţeljenog stepena oksidacije. Proĉitao sam negde da burad od jasenovog drveta ne odaju boju. I ako je odgovor pozitivan gde bih mogao naruĉiti nekoliko jasenovih buradi od oko 4 akova (moţda kod vas?) RE: Bure za odleţavanje rakije Autor . dakle 10%.06.. ili rosfraj buretu.08.08.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 29.09. RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 30.2007.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.2007. 21:57 Ne. karakteristike staklene ambalaţe. a sa druge strane dobro štiti destilat od oksidacije.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 03. 22:46 Da li se burad koja se koriste za odleţavanje rakije farbaju sa spoljne strane? Autor admin Super administrator Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. 16:57 Uskoro ćemo na ovim stranama imati i proizvoĊaĉe buradi (pintere).2007. kao i u staklenom balonu. Istina. ali zrenja da! Ako ga prespem u inox više neće zreti. i da li je taĉno da jasen ne odaje boju. ĉim se pojavi. ĉeka ovo moje pitanje: Treba mi drveno bure u kojem bi duţe vreme ĉuvao destilat da zri. U odleţavanju konjaka. što se odleţavanja destilata tiĉe. recimo. nemamo gubitka rakije.08. ali ne ţelim da postane (destilat) taman. Pregovori su u toku. Ali samo na taj naĉin je moguće da destilat zri. gde su u buradima od oko 200 litara ĉuva jak destilat ovih pića (oko 65%).. svake godine se "izgubi" iz bureta oko 20 litara destilata. Da li ste ikad pravili takvu burad. 19:54 Evo nek` gospon pintera. Postavljeno 21. ali to se ne moţe izbeći). Zato je destilat najbolje ĉuvati u poroznom sudu (drvenom buretu) jer ono omogućava da destilat ispusti lako hlapive tvari (naţalost. zajedno sa alkoholom. dudovo bure dok ne dobije neţnu ţutu boju. ali nema ni zrenja. Bure za odleţavanje rakije Solotnik Ĉlanovi Poruka: 3 Ĉlan od: 21. na taj naĉin. stavio bih ga u. Znaĉi.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Bojanjem bureta se zatvaraju pore u drvetu i na taj naĉin drveno bure dobija. a ni druge (naroĉito ne nepoţenje) materije.

pomisle i na kreĉ.Solotnik Ĉlanovi Poruka: 3 Ĉlan od: 21. Ukoliko uzmemo da je normalna vlaznost vazduha 40-70 %. a nikako lak ili firnajz. Ovo je naravno samo za odlezavanje rakije. 23:47 alambik napisa: Ja opet mislim da ako je podrum suv (a morao bi biti.freehostia. Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.08.com/rakija/tehnologija_proizvodnje_rakije. za pravljenje bordovske ĉorbe. i kad je nezaštićeno. mislim da je nevaţno. 22:41 Na hrvatskom sajtu krizevci. Naravno. 23:00 .06. 00:26 Autor morrib RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 25. i u suvim uslovima postoji razlika u trajnosti drveta ali je ona. Istina. a nezaštićena samo 300. to što ste naveli da na tom sajtu kaţu potpuno je korektno. inaĉe nije dobar) ne treba nikakva zaštita. Uredio Solotnik dana 24.09. Autor Solotnik Ĉlanovi Poruka: 3 Ĉlan od: 21. ali verujem da je i sa vinom slicna situacija.09.htm U istoj knjizi se govori da burad nacinjena od jasena ne odaju boju.09. O slicnim temama pogledati i na sajtu solotnik. Ja opet mislim da ako je podrum suv (a morao bi biti.09.2007.07 Postavljeno 06. Znaĉi rastvor plavog kamena ili laneno ulje. " Podatak od 75 % vlaznosti vazduha svakako ne govori da podrum treba da bude bas suv.2007. da li će zaštićena hrastovima u suvim uslovima trajati 400 godina. 22:16 Ako je znak pitanja stavljen iza vapna znak da ne znate šta je vapno onda da kaţem da je vapno kreĉ i da je naglašeno da ne stavlja vapno jer vinogadari sigurno podsveno. RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 23. Ta sredstva zatvaraju pore na duţicama. i kad je drvo zaštićeno. " Da li je neko ima iskustva sa koriscenjem ovih stvari? Nezasticeni drveni delovi bureta svakako imaju manji rok trajanja. Pri nizim relativnim vlaznostima rakija se jako gubi usled isparavanja. alkohol i voda ne isparavaju ravnomerno i to remeti pravilno sazrevanje rakije. putem kojih se obavlja diskretna oksidacija.a pri visim relativnim vlaznostima od 75 % rakija.09. odnosno sazrijevanje vina.07 U knjizi Dr Slobodana Jovica Prirucnik za spravljanje rakije kaze se sledece : " Za pravilno sazrevanje rakije racuna se da je najpogodnija relativna vlaznost prostorije od oko 75 %.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 12. Sad.2007. ĉim se spomene plavi kamen. meri stotinama godinama.net/vinograd za zastitu drvenih delova bureta oni predlazu laneno ili parafinsko ulje ili 60 % rastvor plavog kamena bez vapna ( ? ) i dodaju : " Nemojte baĉve premazivati firnajzom ili lakom. inaĉe nije dobar) ne treba nikakva zaštita.2007.2007.08.

Koliĉina anisa se ubacuje prema zapremini kazana. nego bre bratac ostalo jos malo .. U takvom podrumu. Ma smislio sam joj i Ime i etiketu i sve sto ide.04. nabolje na visini od 40-tak santimetra. Ćumur sa kreĉom biće odliĉan regulator vlage u podrumu i neće se javljati buĊ. Nije da. pitanje je sad šta ko podrazumeva pod vlaţnim a šta pod suvim. Ma da ste mi zivi i zdravi SRBADIJO !!! . | Specijalne rakije Autor morrib Ĉlanovi MASTIKA Postavljeno 10. stim što u svaki naredni kazan ponovo ubaciti anis.svima se svidja !!! Sve u svemu.. Ciga hvali konja.07 Autor zarizoj Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 24.06.04.. 00:06 Moţda niste znali? Mastika se dobija destilacijom prevrelog groţĊanog kljuka uz dodatak anisa.Destilaciju vršiti sa odvajanjem frakcija. Dakle. 21:09 Da. Ja kad kaţem vlaţni podrum mislim na podrum koji. cini mi se da sam od prilicno "slabe" komovice (a iskreno i ne moze od Prokupca neka bolja) dobio pristojnu travaricu.07 RE: Hvala Postavljeno 25. a što kaţe i morrib. najbolje će te rešiti ako u mreţaste pvc vreće stavite ćumur za roštilj blago posut kreĉom u prahu. za jedan kazan zapremine 120lit.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 01. Stvarno prva liga. 15:29 Pojma nisam imao. po meni.07 Burad za rakiju u porumima obavezno drţati na drvenim stalcima. u koju sam umotao nekih 20-tak suvih trava i u avanu istucano zrnevlje anisa.2007. šta već ko napravi). i dodati anis (zrnca.04. podvaljcima. ako ne uvek. ako su brad podignuta na klocne (ili stalke. Sve to je odstojalo mesec dana u staklenom balonu . Ispalo je odlicno! U propisno ispecenu komovicu (od Zarcina) sam potopio gazu.10. a opet zavisi od ţeljenog inteziteta mirisa i ukusa na mastiku.pa sam onda izvukao gazu. kućnoj proizvodnji. Odokativno u domaćoj. onda bar jednom godišnje. višak-manjak vlage. potrebno je od 300 do 800grama anisa. dobije podzemnu vodu.. Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.. da to tako ide ! Ja sam ti brate pravio zimus neku travaricu pa sam dodao i malo tog anisa. relativna vlaţnost od 75%.04. U kazan za destilaciju sipati prevrelo izmuljano groţĊe (kljuk). ili grede.Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. mislim da bure ne treba premazivati nikakvom zaštitom.2007.04.. i stavite u sva ĉetiri podrumska ugla. Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. onako uz druge trave.. odnosno seme). ne moţe se zvati vlaţnim podrumom.2007. ali.

Ja ću vam preporuĉiti ovaj koji je već oproban: U izmuljano groţĊe. limuna itd. 00:59 Postoji mnogo recepata za proizvodnju medovine. a ujedno izabrati odgovarajuće mesto što se tiĉe svetla. bosiljak.2007. što će pokvariti suptilni ukus i miris medovine.04. ili sakupljenu šljivu ubaciti 2-3 kg meda rastvorenog u mlaku vodu i ostaviti da prevri(izfermentira). dunja.04. Sa unutrašnje strane kapka namaţu med. jer postoji opasnost da doĊe do prevelike ekstrakcije boje i mirisa novog bureta... pa na njega nalepe smolu ĉetinara. što daje poseban ĉulni uţitak pri konzumiranju. breskva. Ovako pripremljenu rakiju sipati u sud za starenje. temperature.. lekovitog bilja i dr). kora od pomoranĊţe.I još jedna zanimljivost: U Bugarskoj sam se sreo i prisustvovao vrlo zanimljivom peĉenju aromatiĉne rakije.06. 00:34 Postoji dva naĉina proizvodnje rakija travarica: -Potapanjem odreĊenih delova biljke(korena. Ako ubacite med koji ima izraţenu cvetnu aromu (lipov. ĉetinarski. dobit će te kasnije sve izraţeniju aromu cveta sa koga je skupljan med. stabla.06. Navešću neke od biljaka koje se mogu koristiti u proizvodnji travarica: Nana. Pritom treba paziti da ne doĊe do razlaganja voća a samim tim i zamućenosti rakije. .Potom poklope kazan i destilacija teĉe. i svaki pĉelar ima svoju tajnu.2007.Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.06. Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Prijatno Vam bilo i nazdravite samnom. Neki to zovu i ekstrakcija. pri tom vodeći raĉuna da se ne pretera. gde se aroma vezuje za alkoholne pare i preko tabarke se kondezuje lepa mirisna rakija dobijena od izmuljanog i prevrelog groţĊa obogaćena mirisima smola ĉetinara. stim što se na svakih petnaest dana. kasnije to više nije potrebno. 23:20 Autor alambik . koju oni nazivaju "duvka" a koja je sliĉna tamnjanu. a najbolja je od 40 stepeni. pritom postepeno se otapaju mirisne smole. Još na nešto obratite paţnju. Vrlo lepe rakije mogu se dobiti. kao i odabir suda.lincura.ruzmarin. ploda ili semena ili mešavina istih) u već dobijeni destilat i odleţavanje odreĊeni vremenski period u njemu. prva dva meseca.). samo za tu vrstu rakije. vrši kruţno pretakanje da se med nebi skoncentrisao na dnu bureta. Najbolje je hrastovo bure. Odleţavanje traje od minimum tri meseca pa nadalje. ako vam je bure novo ne preterati sa odleţavanjem. pa sve to sjediniti sa ostalom rakijom uz dobro mešanje. kleka. cveta. Od tako dobijenog kljuka peći rakiju sa izdvajanjem metila. lista.2007. Ţiveli!!! RE: MASTIKA Postavljeno 17. ili vrlo malo.anis. ne jaĉu od 45 alkoholna stepena. ako se u rakiju neutralnog mirisa ili blagog mirisa potopi i jedno vreme odstoji voće sušeno na promaji (kajsija. U tu rakiju ubaciti 5 do 10 procenata kvalitetnog meda predhodno rastvorenog u manjoj koliĉini blago uzmlaĉene (zagrejane) rakije.07 RE: Medovina Postavljeno 01. -I drugi naĉin je ubacivanje biljaka ili delova u prevreli kljuk u kazan pa onda vršenje destilacije. gde se ukusi biljaka nemogu preneti na destilat.pripremljeno i ovinjeno. a aromatiĉne materije da. hajduĉka trava.07 RE: Travarice Postavljeno 01. i kupuje se u humanim apotekama na meru.kantarion itd.

i ostave tako odreĊeno vreme... 15:12 A dace Bog i nece jer postujemo i sljivu i sljivovicu ! Nego prijatelju daj neki drugi savet koji nema veze sa "maskiranjem" ! .07 Tehnika pravljenja pića kod koje se voće ili trave (biljke). Jer ako tako pocnemo .07 RE: nije nam se desilo Postavljeno 25.2007.. a postupak pravljenja je ili kao ratafija. Ono što treba reći je da se piće na taj naĉin moţe i konaĉno formirati i tad se govori o ratafiji.04.04. samo treba prilagoditi koliĉinu dodatih špecija kao i vreme maceriranja. najbolje rešenje je da se ne dozvoli da prevrela šljiva ukiseli. 08:44 U narodu je standardna procedura sa klipovima kukuruza i pepelom. specifiĉno a prema koliĉini kiselosti. !!! Ozbiljnost nam je potrebna.Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.. Danas se na trţištu u Evropi javljaju razni proizvoĊaĉi aniseta. Drugi naĉin. ili macerat koji se redestiliše. temperaturi... I tu ide priĉa o fermentaciji. daje obiĉno bolje rezultate.07 Autor zarizoj Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 24.... iz svih zemalja. 23:56 Koliko vam se puta desilo da vam se dţibra(prevrela šljiva) ukiseli i destilacijom (peĉenjem)...07 Autor admin Super administrator Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. moze i pita od .2007.. ili se posle maceracije moţe destilisati.06.2007..03.. Koliĉina ubaĉenog priruĉnog sredstva za skidanje kiselosti i naĉin. Neki od naĉina kojim se moţe skinuti kiselost: -Ubacivanjem izmrvljene školske krede -Ubacivanjem mermerne prašine -Ubacivanjem kreĉa u prahu -Ubacivanjem pepela od drveta -Ubacivanjem celih klipova kukuruza itd. i postavljenim pitanjima! RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 13.04. kvascima i enzimima. posebno kada su SLJIVA i SLIVOVICA u pitanju !!! .04. Rakija od šljiva Autor morrib Ĉlanovi Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 09. Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. ali se skoro uvek preporuĉuje ponovna destilacija! Dalja razrada ove teme prema ineresovanju. potapaju u alkohol. ili brendi (rakiju).. Bilo je reĉi o anisu i mastici. generalno gledajući. zove se maceracija.04.. Ipak... cele ili njihovi delovi. dobijete kiselu rakiju. Poznato jako alkoholno piće je aniseta.

Neko iskustveno vreme za peĉu šljive je od petnaest do mesec dana od završetka fermentacije. bez većih oscilacija.Pri nalaganju kazana voditi raĉuna da se ravnomerno raspodeli odnos gustine i ĉorbe na sve kazane. sakupljanju šljiva.Najbolje je . prevrela je. a koji hoće da podigne penu u podloţenom kazanu. treba se pridrţavati opštih principa pri branju. TakoĊe kontinuitet hlaĊenja mora biti stabilan tokom celog procesa Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. da bi se oslobodio ugljen dioksid zaostao od vrenja. ĉuvanje i nega šljivovice Postavljeno 29. ĉekali smo od 15 do mesec dana i stigao je kazan. i pravilno smeštanje i starenje šljivovice. pa se mora ponoviti peĉa. fermentacija i mirovanje. Protresanje nastaviti periodiĉno sve dok se svi plodovi ne otresu sa stabla. pri sipanju u kazan preporuĉljivo je da se što više izdiţe sud kada se sipa u kazan. gde će samo zreli plodovi otpasti. gde bi se u startu omogućili preduslovi za dobar kvalitet. tako da se retko moţe vizuelno uoĉiti. Smeštaj za fermentaciju: Sudovi u koje će mo odlagati sakupšenu šljivu da bi prevrela. i ne mali put se desi da ĉorba krene na lulu.ZATO PAMET U GLAVU I CIST OBRAZ PRED BOGA I LJUDE !!! Autor morrib Ĉlanovi RE: Opšti principi Postavljeno 28. granĉice i druge otpatke koji se lepe na otpalu šljivu. Optimalno vreme za destilaciju: Pod optimalnim fremenom za destilaciju prevrele šljive podrazumeva se period od ubacivanja zadnje koliĉine sakupljene šljive. sakupljanje: Šljiva za proizvodnju šljivovice se sakuplja u fiziološkoj zrelosti. kako pristiţe na sakupljanje. Destilaciju.Mirovanje posle glavne fermentacije je potrebno jer period tihe fermentacije teĉe i posle smirivanja. peĉenje šljivovice: Dakle. Pri sakupljanju odbacivati lišće. stabla šljiva protresati. ketona i patoĉnih ulja a koji negativno utiĉu na kvalitet.2007. 23:22 Da bi se proizvela dobra i kvalitetna šljivovica. Poţeljno je da prostorija nema previše svetla. što znaĉi da je postigla maksimum šećera i da su plodovi zdravi. 00:01 . a na površini suda nema više pene. Preporuĉena temperatura omogućava pravilan rad kvasaca i neće doći do burne fermentacije.04. moraju biti besprekorno ĉisti i smešteni u prostorije koje imaju pribliţno konstasntnu temperaturu oko 20 stepeni selzijusa. a posebno smiriti vatru kada proĊe više od polovine kazana da ne zagori i da ne doĊe do izdvajanja veće koliĉine viših alkohola. i na obiĉnom kazanu vršiti sa izdvajanjem frakcija.2007.04. Blagovremena destilacija i pravilan naĉin destilacije. pravilan smeštaj za fermentaciju. Berba.Kako to odrediti? Pa kada se potpuno smiri vrenje šljive i polako poĉne da se hvata korica. Destilacija. Intezitet loţenja vatre mora biti umeren i ujednaĉen. skupili smo šljivu. optimalno vreme fermentacije i temperatura iste.07 Autor morrib RE: Izdvajanje frakcija. Napuniti kazan sa prevrelom dţibrom. uz ispiranje lule i kondezatora(aparata).04.

Dobijenu šljivovicu koju ste spremili za kozumiranje sipate u sudove za odleţavanje. znaĉi samo je start drugaĉiji.04. oko 4 sata.Dobijenu rakiju ispod 50 stepeni alkohola sipamo u naredni kazan. sve dok imate sirovine za destilaciju. a i oni su vrlo štetni i kancerogeni. pa ga zatim napunimo do vrha sa hladnom vodom koja će da stoji u njemu sledećih 24 ĉasa. Posle toga ispustimo taj rastvor. Vaţne napomene: Metil-alkohol bezbedno uništiti. za njega je potreban rastvor 500gr.04. jer njena jaĉina i destilacija to onemogućavaju. tada sud sklanjamo a podmećemo drugi. stavljamo pod lulu glavni prihvatni sud i peĉemo rakiju sve dok na luli jaĉina alkohola ne pokaţe nulu (ĉešćom kontrolom). za ceo obim. burad prvo oviniti. gde će mo rakiju "terati" do nule na luli. i ponovo kreće peĉenje. posebno paziti da deca ne doĊu u dodir sa njim. uzmemo jedan sud ili flašu i izdvojimo prvenac u koliĉini od 250 do400mililitra. i naĊemo naĉin da ga neutrališemo zbog otrovnosti. kaustiĉne sode rastvorene u 20 litara hladne vode. Zašto? Pa u prvencu pored ostalih alkohola je najviše metil-alkohola. Praţnjenjem vode koja je stajala 24 ĉasa smo završili proces ovinjavanja i bure je spremno za upotrebu! Što se tiĉe hrastovih letvica koje bi sloţili u stakleni.07 . Drugi kazan: U razloţen i opran kazan sipamo kompletnu rakiju iz prvog kazana(izdvojeni metilalkohol ne). starenje. Kada jaĉina alkohola u prihvatnom sudu bude onakva kavu vi ţelite obiĉno oko 50 stepeni alkohola. Ako su burad nova(drvena). doći će do stabilizacije. Ovaj proces traje nadalje isto. stakleni baloni ili inox burad. što zna ozbiljno da pokvari kvalitet. ili dašĉice od hrastovine. kao i kod prvog kazana. i svremena na veme tako da rastvor vode i sode obliva sa unutrašnje strane i dance. dopunimo kazan sa prevrelom šljivom (dţibrom). što duţe to bolje. rakija u takvim sudovima ne stari. sipamo u bure za ĉuvanje. i ide do 65 stepeni (opciono). jer je OPASAN OTROV! Dobijenu konzumnu šljivovicu ne izlagati svetlosti zbog karbamata koji se mogu javiti. U staklenim balonima i inox buradima rakija će ostati bezbojna. a rakiju od oko 50 stepeni.2007.U staklenim balonima i inox buradima rakija neće stariti. i ne drţati predugo zbog jake ekstrakcije.07 Izdvajanje frakcija pri destilaciji šljivovice je mogućno i ako nemamo destileriju koja je tehniĉki projektovana za takvu destilaciju. najbolje klackanjem. RE: Ovinjavanje buradi Postavljeno 29.Sudovi mogu biti drveni(najbolje hrastovi). ali oplemenjenosti i "ukrtavelosti" nema jer za razliku od vina. Kada samo to uradili. ni sluĉajno ga ne koristiti za obloge ili sliĉno. podmećemo glavni sud za prihvat i pratimo jaĉinu sada u prihvatnom sudu. Metil-alkohol poĉinje da isparava već na temperaturi 55 stepeni cezijusa.04. To radimo. metalni ili eventualno Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Naloţili smo obiĉan kazan i rakija kreće. Tako pripremljen rastvor sipamo u bure. normalno sa prekidima. 00:28 I za vino i rakiju postupak ovinjavanja novih drvenih sudova je isti. Novo bure napunimo ĉistom hladnom vodom i ostavimo da stoji 24 ĉasa.Kada ispustimo rastvor bure tri do pet puta dobro isperemo hladnom vodom.Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. pa onda sipati rakiju. Duţina odleţavanja je relativna i zavisi od inteziteta boje i oplemenjnosti drvetom koju vi ţelite. a za njega svi znaju. koje smo postavili na dve gredice da bi ga mogli kotrljati napred-nazad.Primer: Imate bure zapremine 200litara. Opet prihvatamo Prvenac u istoj koliĉini i odlaţemo na stranu. metalni sa narezanim hrastovim letvicama. koliko je otrovan. ili druge ţeljene jaĉine.Ispraznimo bure posle tog vremenskog perioda i pripremimo sledeću mešavinu za tretiranje: za svakih 100litara zapremine suda potrebno je u 10 litara hladne vode rastvoriti 250grama kaustiĉne sode. zagrejanosti dţibre.

tada su spremne za slaganje u sud za odleţavanje rakije i nalivanje iste. Reĉeno mi je da je to bolest koju izaziva gljivica "Oidium tuckeri". godine poĉinju problemi. debljine 3-5mm i ţeljene ili moguće duţine. a nemaju svi ureĊaje za kontrolu temperature)...06. moţe i plastiĉna. ĉitati. Već prve godine je bilo par grozdova i bilo je sve u redu. kao što su PVC flaše pune vodom. pitati.2007. svake dve nedelje ali nije pomoglo. ispuca i pocrni. fermentacija bez kvasca). znaĉi tri puta po 24 ĉas i uvek nova voda. Na taj naĉin ne dobijem krovinu. Na gornje dve sam stavio lokalnu švajcarsku sortu "Blauburgunder" (Pinot noir) a na donje dve "Riesling x Sylvaner". Ta godina. Sredinom jula se pojavi bela brašnjava "skrama" na donjoj strani lista koja posle par nedelja pocrni i listovi uvenu. Ţivim već decenijama u Švajcarskoj. decu drţati dalje od vas dok radite i bezbedno razblaţite i neutrališite ispušteni rastvor. Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. Lokacija: Krauchthal Sama zemlja je priliĉno nekvalitetna . razgovarati.07 Postavljeno 19.2007. ako i poraste. pa smrznute i potopljene u dţibru.05. Reĉeno mi je da loza ima dubok koren i da je idealna za taj posao.2007. kao i dve sledeće su bile priliĉno vlaţne.06. Napomena ri tretiranju sa kaustiĉnom sodom. poreĊati ih na prikladno mesto da se ocede i prosuše. Ĉvrste delove pritsnem odgovarajućim poklopcem da ne mogu isplivati. Moja kuća i bašta su u jednom selu u Ementalu u jednoj dolini na obronku na prisojnoj strani (gleda na jug) na oko 600 metara nadmorske visine.Hladnu vodu drţati 24 ĉasa pa ispustiti. obiĉno. sve komine puštam da se fermetišu uz selektovani kvasac i pod vodenim kljuĉem (dakle. bez kore i beljika(neposredni drvenasti sloj ispod kore). Sledeća godina (2003-ća) je bila ţarka i sve je "izgorelo". Dalje. da ne doĊe u dodir sa ljudima i ţivotinjama. koristiti zaštitne naoĉare i gumene rukavice. i sve će biti bolje Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. i koji omogućavaju potpunu kontrolu nad fermentacijom. Sada se već mogu kupiti i kvasci i enzimi koji postupak fermentacije ubrzavaju drastiĉno. pre svega da bih Poruka: 2 stabilizovao teren. Iskustvo hobi proizvoĊaĉa pokazuje da se na kvantitetu dobije i do 25% (poreĊeno sa istom šljivom.04. Tu potroje i male "cake" sa kontrolom temperature (fermentacija sa kvascem traţi nisku temperaturu.04. Posle toda letvice izvaditi iz kade(kace). 22:48 Ja.ilovaĉa. Od sledeće. i naliti hladnom vodom da ogrezne. 14:07 Dobar dan svima. pogledajte u okviru naših stranica priĉu o "delestage" postupku. 2004. uĉvrstiti površinski sloj da ne ispliva. ovo ponoviti tri puta.07 ĉokota. sud njih pripremiti na sledeći naĉin: Suve hrastove izstrugane letvice. To je to pošteno i pravilno! Autor admin Super administrator RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 01. Treba se interesovati.07 Vinograd u CH Dule Ĉlanovi RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 17. poreĊati u neku kadu ili kacu. Sledeće dve godine sam prskao standardnim sredstvima protiv gljivica. bez pristupa vazduha.03. 21:09 Ovo je priliĉno detaljno uputstvo za "tradicionalnu" proizvodnju. Napravio sam ĉetiri terase po šest Ĉlan od: 16. a o kvalitetu da se i ne govori. Zrno. To je nešto što se moţe iskoristiti i kod šljive.poliesterski (nije preporuĉljiv ovaj zadnji). Pre šest godina sam posadio 24 ĉokota na jednoj padini u bašti. .

onoliko koliko su osteceni. jer je jos rano za zastitu. svaki sa po jedne strane. Niti prskam niti mu bilo šta radim. Dva ĉokota sam zasadio. RE: Vinograd u CH Postavljeno 20. je jednogubi Gijov. Najednostavnije receno je da se pri rezidbi na visini zice. Sledece je odabrati luk duzine 8 do 12 okaca i blago ga saviti i vezati u polukrug. Sada je bitno da svi osteceni lastari (od mraza ili bolesti). mislim da to nije bas najbitnije. . U meĊuvremenu sam shvatio da su te dve sorte vrlo osetljive.Da li da to sve poĉupam i da stavim neku otporniju sortu? Paralelno sa tim. Za dalje savete u vezi zastite napisacu u roku od 5 dana. Danas je to sve pokriveno (oko 60 kv-metara). Jesenas sam probao i vino da napravim ali o tome u drugom topiku.07 Autor Dule .04.Sam nacin rezidbe mora biti primeren sorti.04.Najbolji nacin za sorte koje imate. vezivanja luka. predloţili su mi da lozu "podignem u vis". Šta da joj radim? Pomagajte! Autor morrib Ĉlanovi RE: Pomoc Postavljeno 19. I da rayjasnim sta je luk a sta kondir. kondir je isto to samo je duzina do 5 okaca.Savijanje luka ide ukoso prema sledecim redovima zice na gore. .Da li će to da pomogne? Iz ovog mog "pisanija" se vidi da sam potpuni amater i da sam u startu napravio gomilu grešaka. jer predpostavljam da vec imate iskustva u tome. Sada loza već pupi (vegetacija ovde kasni oko mesec dana u odnosu na Srbiju). 09:21 Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. a i najednostavniji. na zici. skrate ili potpuno uklone rezidbom. Da ţice po kojima se vodi loza razapnem na visini od oko 2 metra (iznad glave) tako da groţĊe visi slobodno i bolje se "provetrava".Paziti da veza ne bude cvrsta zbog rasta loze u toku vegetacije. pa polako vracanje vrha na dole prema prvoj zici. pogotovu u severnijim krajevima. Podizanje. orezana na duzinu od 6 do 14 okaca.04. ako su cokoti formirani. 16:53 Pa ako kasnim sa savetom za rezidbu.Nadam se da sam uspeo recima da opisem nacin fiksiranja. odnosno priprema loze u toku ove godine za narednu. Em što je hladovina boţanstvena. otprilike u isto vreme sam napravio "venjak" ili kako se to ovde zove "pergolu". em što sam prošle godine sa ta dva ĉokota ubrao nešto jaĉe od sto kila groţĊa. i sto blize glavi cokota ostave dva kratka kondira sa po dva okca. preformiranje oblika uzgoja moramo ostaviti za narednu godinu. Luk je orezana proslogodisnja loza.Da li postoji neko "jaĉe" sredstvo? S druge strane. tojest rezidbom se omogucava optimalni rod i dalji razvoj cokota. Dali su mi neku hibridnu "Buffalo" sortu. U rasadniku sam traţio neku sortu loze koja brzo raste i ima veliko lišće.. jednostavno otporna sorta.2007.2007.

U zavisnosti od meteoroloških uslova i vitalnosti. rezidba. Još jesenas sam isekao sve bolesne delove i spalio (ne kompostirao). zato koristite preporuku prodavca sredstava i rešili ste problem. Jedino luk nisam dobro formirao. sam orezao otprilike tako kao što Vi savetujete. ne kasnite sa savetom. pepelnica.07 Dakle. Nabrojaću neke najĉešće bolesti i štetoĉine koje napadaju vinovu lozu i groţĊe: Bolesti: Plamenjaĉa. a koji ima i dejstvo protiv pauka i moljca. Svi su mi saveti dobrodošli. poĉetkom marta. ili sliĉnoj ustanovi gde se ista nabavljaju. Još jednom. bolje je vršiti preventivno delovanje. Ovo će. veliko hvala za dobru volju da pomognete jednom amateru koji je priliĉno kasno otkrio da groţĊe ne raste u samoposluzi. Kada se zna od ĉega se štiti onda naziv sredstava je razliĉit. 09:24 Autor morrib Ĉlanovi RE: Zaštita vinove loze i groţĊa Postavljeno 30. A sredstva koja se koriste za subijanje pojava bolesti i spreĉavanja delovanja pojavljenih bolesti nazivaju se fungicidi. Tu ću grešku već danas popodne da probam da popravim. a opet vodeći raĉuna o karenci sredstva za zaštitu. dobro formirani luk liĉi na veliki znak pitanja. Pored pepelnice skoro svakog proleća sa kretanjem vegetacije javljaju se i lisni mineri.2007. Ako sam dobro shvatio. Još par preporuka. i zato se treba strogo pridrţavati upustva za upotrebu i poštovati rokove o duţini otrovnosti ili kako se to naziva karenca. da bi se moglo u jednoj turi oprskati i protiv bolesti i štetoĉina.groţĊani moljac Plamenjaĉa i pepelnica se javljaju skoro u toku ĉitave vegetacije loze i znaĉajno mogu da umanje. Na sreću ostalo je dovoljno duţine (7-8 okaca).Sva sredstva za zaštitu prema naĉinu i duţini delovanja delimo na trnutna ili nesistemiĉna i sredestva sa produţenim dejstvom ili sistemiĉna. pregljevi(crveni pauk). 14:25 Vinovu lozu štitimo od bolesti i štertoĉina! Sredstva koja se koriste za suzbijanje pojave i uništavanjem izleglih insekata zovu se insekticidi. Ove godine se startno i vrlo rano javlja pepelnica jer njenom razvoju pogoduju hladne noći i topli dani. stim što se drugo prskanje obavlja kada bobice dostignu odreĊenu veliĉinu.04. Tek kad smo se preselili u ovo malo seoce sam poĉeo Lokacija: Krauchthal da otkrivam prirodu. zatvorile grozd. Dan i noć provodio na poslu sa Poruka: 2 glavom zabijenom u kompjuter.Sredstva se mogu mešati uz konsultaciju sa struĉnjakom u poljoprivrednoj apoteci. Zima ove godine ni u ovim krajevima nije bila jaka tako da nema promrzlih delova. Ove godine. a protiv sive truleţi obiĉno dva prskanja. i sredstva za uništavanje korova su herbicidi. biti ĉitavo školovanje i ja obećavam da ću biti dobar i poslušan Ċak.04. Ne.07 . Sutra ujutru putujem za Beograd na nedelju dana tako da će Vaši dalji saveti da stignu u pravom trenutku.Ĉlanovi @morrib Hvala na promptnom odgovoru. trba uzeti ona koja se podnose. pa pri kupovini . pa i da unište rod groţĊa. I jedna i druga sredstva su otrovna. Odrastao sam na asfaltu i do ĉetrdesete godine biljke prepoznavao tek u tanjiru. ali su aktivne materije koje deluju na bolesti i štetoĉine skoro uvek iste.2007.04.04. neka manje neka više. siva truleţ Štetoĉine:lisni mineri . odnosno opšte forme loze u toku jedne godine se obavljaju 3-5 prskanja protiv ovih bolesti. Ĉlan od: 16. ali da nisu sklopile. Uredio Dule dana 20. a upotrebom nekog sistemiĉnog insekticida uspešno će te eliminisati i pojavu i drugih insekata. izgleda. nego sankcionisati već Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Znaĉi ako je karenca nekog sredstva 30 dana ono se moţe upotrebiti minimum trideset dana pred berbu. jer postoje sredstva koja se nemogu mešati sa nekima.

a ne folijarnim. Izbegavati rad kada su velike vrućine. I ako ima problema sa padavinama.07 RE: GroţĊani moljac i siva truleţ Postavljeno 01.Obradu zemljišta kada su velike vrućine je najbolje vršiti kasno popodne ili kad je oblaĉno vreme. zalivajte uveĉe.vršiti po celoj površini a ne samo pored ĉokota jer se korenov sistem pruţa svuda.04.a mislim da još nisam dostigao vrhunac. Još jedno prskanje se obavlja protiv sive truleţi i moljca. TakoĊe se preporuĉuje da se ništa ne radi u vinogradu u fazi cvetanja. a sutradan izvršite zaštitu protiv plamenjaĉe. neposredno pred zatvaranje grozda. kada miruje vegetacija.05.ali ja svoju svrstavam u plemenita i humana pića jer je spravljam po specifiĉnoj tehnologiji koju koristim duţi niz godina. ĉeste promene temperature stvaraju uslove za pojavu bolesti.2007. Rakija Rakija se svrstava u ţestoka alkoholna pića.jer osvjeţava organizam i utiĉe na poboljšano dobro raspoloţenje bez ikakvih štetnih posledica i mamurluka. neće škoditi.04. Mislim da moţe još bolje jer svake godine napravim bolju rakiju od prethodne iako koristim isto voće i groţĊe. Đubrenje.2007. dali je štititi dok cveta? Kišni period. jer se prašenjem povšinskog sloja zatvara poroznost zemljišta i na taj naĉin spreĉava isparavanje vlage iz dubljih slojeva zemlje. kao i redovno praćenje stanja u odnosu na pojavu plamenjaĉe i pepelnice. ako se vrši granulisanim veštaĉkim Ċubrivom. Predlaţem je dobrim domaćinima da je koriste sa svojim dragim gostima prilikom proslave znaĉajnih jubileja.07 Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. . i razvoj sitnih ţilica sisavica je na krajevima ţila a koje se rasprostiru uvek dalje od samog ĉokota. stablu i lastarima. Preporuĉuje se i jedno zimsko prskanje loze. Na taj naĉin se preventivno eliminiše pojava nekih bolesti i štetoĉina a koje uspešno prezimljavaju na zemljištu.06. a imate mogućnosti da zalijete. tri prašenja vinograda je kao i jedno zalivanje. a svu zelenu masu koju u toku vegetacije odstranjujete (zalamanje i plevljenje loze). i stara dilema. Izbegavati upotrebu sredstava na bazi bakra dok je vinograd u cvetu! Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. 00:04 Po završetku faze cvetanja pored ostalih radova u vinogradu treba u okviru zaštite vinove loze primeniti preventivno prskanje sistemiĉnim preparatima protiv pojave groţĊanog moljca i sive truleţi (botritis). obavezno sakupiti i izneti iz vinograda. Preporuĉljivo je iskoristiti pogodan trenutak i obaviti jedno prskanje sa cinebom i kosano(kolosulom). a kada je temperatura više od pet stepeni celzijusai kada nema vetra.stvorene pojave. Autor morrib Ĉlanovi RE: aktuelni trenutak Postavljeno 28. I ako niste znali. 22:56 Vinova loza je u cvetanju. prihranjivanje vinograda. sem ako to nije preko potrebno.usavršavam i dopunjujem.

sa lulom od trešnjevog drveta i tehnologijom destilacije na kojoj bi Evropa i danas mogla da zavidi. Jedna civilizvana zemlja mora imati : ogovarajuce standarde zivota rada i proizvodnje u skladu sa odedjenim propisima koji garantuju kvalitet poreska politika u interesu sirokih masa ali ubogih bolesnih koji ne moguda rade akscisa je ekskluzivno drţavno pravo za novac od proizvodje prometa odredenih proizvoda Niko neće braniti gajenje klemljenje sljiva i proizvodnju rakije ako je slivovica komovica napravljena u higijenskim uslovima po standardima proizvodnje propisanim od nekog cice .Pored svega savjetujem ljubiteljima dobre kapljice da moja rakija "Nije za napijanje. meraklije majstora za pecenje . a srpska rakija poce da se pece po dolasku Turaka na Balkan. u 12... Dalje usavrsavanje je zasluga arapskih alhemichara tokom osmog ili devetog veka koji su usavrsili opremu za pecenje u danasnjem smislu. u 08.. Da zavidi i zabrani.. DRAGANOVIC (Panonski mornar) .. septembar 2007.8.8.48 (registrovani ĉlan) Dalji sacuvani tragovi rakijske srpske proslosti vode do Knjazevca i Moravske kuce autentiĉne iz tog doba kad se pekla rakija na drevnom lampeku. u 07. baš kao što i ĉini onima koji su na „kulturni” zapad poţurili.17 (registrovani ĉlan) RAKI ME RAKlIJA Dragoljub-.28 (registrovani ĉlan) Istorijska istrazivanja za pocecima ove vestine vode do persiskog lekara Rhasesa koji je pronasao tehniku destilacije alkohola i objavio na arapskom i persiskom jeziku. septembar 2007. septembar 2007. Tamo je pravi lampek za peĉenje rakije iz doba KaraĊorĊa.8.nego za uživanje" Pecenje srpske rakije Dragoljub-. Alkohol i pecenje alkoholnih pica udje u Evropu s Arapima preko Spanije.. DRAGANOVIC (Panonski mornar) . septembar 2007. Iako je Islam branio konzumaciju alkohola bi ispecen prvi arak negde na srednjem istoku.8.11 (registrovani ĉlan) U diskusionoj grupi istorija idem u buducnos Srbije. u 08.

a srpska rakija poce da se pece po dolasku Turaka na Balkan.prirodne rakije .. iskljuca i nagnjilo voće.. --------------------------------------------------------------Baš u tom kraju izraz „obnosi se kao kokoška” odnosi se na na jednu ĉudnu i jedinstvenu pojavu.... устаници. koja je verovatno došla sa Turcima. Dobro znamo zašto se neka rakija zove brlja i kako od nje boli glava za razliku od Cica .. kako??? Dragoljub-Dalji sacuvani tragovi rakijske srpske proslosti vode do Knjazevca i Moravske kuce autentiĉne iz tog doba kad se pekla rakija na drevnom lampeku. septembar 2007. све је то испијало ракију шљивову. preteĉama arapke destilacije višnjevaĉe i . а Срби у његову част дадоше име кљуку за ферментацију Џибра. beli_vuk (samotnjak) . Ne seceruse(brlja) već sjlivovice sa garacijom kvaliteta iakciza markicom Domaćinski je hrišćanski Caru carevo . Izvinite za ovaj odlazak iz istorije u buducnost u interesu kvaliteta naše stare dobre Sljive i srpske ekonomije da se niko ne napije od seceruse ..сахране сабори. u 19.10.55 (registrovani ĉlan) danasnji beli covek nema buducnosti. Strojimira . lutajući dvorištem.Ĉime su nazdravljali svi oni vitezi i sokolari Ĉaslava Klonimirovića.. -----------------------------------------------------------------------Uopšte ja ne verujem i ovo. nekako sve je došlo (i Sunce verovatno) tek sa Turcima.10 (registrovani ĉlan) Џабир ибн Хајан арапски алхемичар негде током осмог века реши проблем печења арака изуме урађај за дестилацију алембик. u 04. Ракија постаде део културног миљеа у Срба. рођење.. tzv. mandalina (vila) . red je domcinski bre . Tamo je pravi lampek za peĉenje rakije iz doba KaraĊorĊa. Познато је да је Карађорђе стално носио уза се чутуру ракије да се окрепи после боја или приликом доношења историских одлука. dragoljub-. septembar 2007..'ајдуци. sa lulom od trešnjevog drveta i tehnologijom destilacije na kojoj bi Evropa i danas mogla da zavidi. Тако то допутова у Србију алембик и ужили се као лампек српско постројење ѕа дестилацију. u 07.9.светковине парастоси.. septembar 2007.Radi se o izmenjenom stanju svesti kokoši (verovatno po dolasku Turaka N Balkan) kad... napije i tetura i sapliće. blago reĉeno. свадбе. sljive koja budi stimulise PIJ MALO PIJ DOBRO a porezi se moraju platit.23 (registrovani ĉlan) Pecenje srpske rakije Alkohol i pecenje alkoholnih pica udje u Evropu s Arapima preko Spanije.. Dušana i ostalih na svojim bogatim i prebogatim trpezama u dvoru????Medovinom? U ĉemu su je pravili..pa se.Ostaje istorijska enigma da li se radilo o gnjiloj višnji ili šljivi.......10.

...kad su Arapi jedva nekoliko hiljada kasnije otkrili tplu vodu.šljivovice.. Већ у здравље Милош-Обилића! . mandalina (vila) .11. напиј ми се вина!. Па их даје Краљевићу Марку: ”Иди.. . нечовештво: Ти имадеш и оца и мајку.28 (registrovani ĉlan) U onim starim spisima. pripremali šomu.45 (registrovani ĉlan) МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЉУТИЦА БОГДАН . u 13... и здравицу попиј. Ta ĉudna pojava fermentacije verovatno je tajnim kanalima stigla do Arapa i njihovih saplemenika i srodnika .... na odreĊeni dan.kad se ritualno ... Та ником је другом напит' нећу... А када се вина накитише. беже. septembar 2007..Neka tajna veza postoji... ispija specijalno priredjena šoma . ostao je zapisan neki ĉudan obiĉaj šrave.Здрав ми буди. Вино попиј а на част ти пехар!„ Скочи Милош на ноге лагане....10.Пак сједоше пити рујно вино.Ни једнога у асталу нема. Марко.. Dragoljub-.. Испод скута пије хладно вино!. Док доћера цара до дувара. indijskim vedama. u 19. Цар се маши у џепове руком. МАРКО ПОЗНАЈЕ ОЧИНУ САБЉУ .. Да ти пије прву чашу вина! ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА Вино пије Краљевићу Марко . Мезете га грозним виноградом. а Марко примиче. da ne kaţem rakijski kazan. . Те извади стотину дуката.Треће ти је.(mada se se i Slovenci bore za licencu).. septembar 2007. ošomati se danas znaĉi napiti se (uglavnom od već pomenutie dţibre)....Цар с' одмиче. Невјера ти сједи уз кољено.. što ga Dragoljub pomenu u svetlu razotkrivanja ĉudnih puteva rakijske tehnologije. КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА ... U ovom knjaţevaĉkom kraju.kako su ti beli ljudi što su recitovali Vede i pripovedali ih potomcima kao zavet i amanet. МАРКО КРАЉЕВИЋ И БЕГ КОСТАДИН .

iz strucne rakijaske disertacije poznavalaca rakijaske srpske istrorije.. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku. Kako se krsno ime sluţi Sveca slavi Srpski car Stepane. како нас Куниберт извештава! Намера је била да се опорезивањем шљивика утиче на смањење навике пијанчења која је била „узела тако страшне размере да је не само Кнез..11. meda . Будући да је земља обиловала шљивама. Ni reĉ rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku. a šta li je s tom medovinom cuvenom treba da se vidi šta kaţu izvori Danilo779 .. „пили као воду”.. Svu gospodu na sveca sazvao. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. pirinca zitarica . U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od ĉita i varenje piva..11.Са старицом Јевросимом мајком.. rakiju. u 20.. Kad je duvao Vetar istocni proslih vekova doneo je sarme baklave pastrmu jogurt. коју су Срби..... Lepo i je care posadio: Sve koleno jedan do drugoga. Danilo779 . u 21. septembar 2007.(Dusan Silni) Sveca slavi. Izvod.19 (registrovani ĉlan) Ракија и Кнез Милошево доба одломак иѕ књиге његовог личног лекара Бартоломеа Кунигсберта: ..04 (registrovani ĉlan) . septembar 2007.. да се нађе средство како би се злоупотреба и претеривање у пићу предупредили” .За наше разматрање посебну занимљивост представља Кунибертово саопштење у вези с једном добром. A car Stepan ladno vino sluţi. већ сви разумнији људи па и сами Кнежеви противници наваљивали. Vidi se da su samo rujno srpsko vino pili Nemanjici Mrnjavcevici Hrebeljanovici. „pronalazak” seze do Neolita. svetog AranĊela. Jezik istoka se uvlacio u srpski preko turskih dupelizaca kao što se danas anglosaksonski uvlaci preko prozapadnih. али нажалост неуспелом. Sazvao je trista sveštenika.. прављена је јефтина и свима приступачна ракија.. замисли да се опорезују шљивици и тиме отклони велика мана српског народа. Danas duva Zapadni vetar anglosaksnski i za to vreme donese transparentnost aksidente brendove konzumiranje brandije konjak viski kuliranje stejkove bebibifove sexiranje. Obilici i Brankovici a nikako raki turski ni grcki raki tzv rakizio od kog bi izvedena rakijica rakichina srpska Što se tiche fermentacije voca..укључујући и жене и децу у колевци. А кад су се напојили вина...

..43 (registrovani ĉlan) . меда. u 14.духовни и материјални део живота. не један)..13. знали смо за њега.трговину и све у пакету. . на њој разне ђаконије. чај..12.ето наас на на србској трпези-оно што многи познају преко неког бедног „шведског стола” са три четири врсте јела:)))) ми данас немамо ни историчара. danilo779 . да се добро продаје. само тако. ако неко има виноград од кад је века и света. вина. Чашу попи. па ни добрих пословних људи који би србску трпезу избацио на сведско тржиште као србски бренд. вина.слава.beli_vuk (samotnjak) .. ап и комовице. зар ће сада неко тврдити.. да није трговац није глуп. до детаља регулисан живот.. па и од птице млека. на њој разне ђаконије. u 05. пљуните у прстиће и листајте. Dragoljub-. законе(два...Ђорђе се је јунак научио Прије зоре свагда уранити. арак. је уобичајена техника истраживања историје код балканаца. негде у осамнаестом веку или тако нешто појавила се бољка у винограду па се морало прећи са комовице на шљивоицу. Душанова има одлицан закон који штити трговце=трговци и робе какве хоцеш па и сакеа. И попити почашу ракије: Бјеше Ђорђе прије уранио И отиш\'о у доње подруме. славска трпеза..21 (registrovani ĉlan) <. рак. вино.. србску историју су писали и још увек пишу неки звучних титул са активним школованим незнањем.. меда. ап и комовице. _____________________________________________________________________ . septembar 2007. ни ученика. а видео ђока.. Vidi se blagotvorno delovanje sljive na poĉetak bune protiv dahija. ние ваљда луд да користан материјал после отакања вина баци? наравно да није ни луд ни глупа. ајде сада напрегните мало вијуге.. ако ко и кинези пијемо чај. славска трпеза. Кад је Ђорђе избројио Турке. да развијена држава. нпр.. чека турке да га нахране и напоје. народ који има националну државу више векова пре него други. ovo rasvetljava srpsku rakisku tradiciju. а пушку потпраши.. septembar 2007. Умити се и Богу молити. ако нам из санскрита долази. кинеска ракија/алкохолно пиће/ саке а са сакеом и техника прављења алкохола пре арапа. прави. да су нас пијењу чаја научили енглези? дакле. рекао ми пера.. па и од птице млека. може ли то да прође код здравомислећег човека? ако пођемо од славе.) сетите се да је ракија роба.12. ираксира. свила. u 20. очију ми. зашто би нам ракија долазила са неким примитивним народом? ако је постојао пут свиле. но. јер зна да од њега може да направи комовицу. види. septembar 2007. слава..41 (registrovani ĉlan) знаш. ширу. уместо што целог живота понављате туђе глупости.

почеше се бавити поглавито земљорадњом. једно прасе и довољно ситне зивине. а попијено је 3 акова ракије. Као и сви хришћани потчињени отоманској власти. u 21.13.. остављајући градове.. постадоше природни плен својих освајача. са дугорочно лошим последицама. Govoriti o srpskoj trpezi u tursko vreme gde je „.. године. У таквим околностима. године братија из манастира наредила да се ископа велики рибњак. осам пари цурана.. Традиционални облици класичне патријархалне цивилизације су српском народу једино могли да обезбеди какво такво преживљавање у време турског ропства. На дубинску психологију српског народа без сумње јебитно утицало ово дуго трпљење беде и разних других оскудица и невоља. једна двојка новог и једна двојка старог црног вина. пет цурана. septembar 2007. 7. били донесени са циљем да понизе хришћане и учине да забораве да су икада имали своје достојанство. stvarnost tadanja sve je bila drugo no to. који су тога дана постили. описује услове живота у којима су многобројни турски закони и прописи.Осећање понижености и безнадежности преплавило је Србе који „беху готово изгубили и саму успомену да су некада били једна народност. даље. која је у велико била налик на унижење.. постао је: радити што мање. а за госте -калудјере из Сланкамена. За манастирску славу 1758. један саран од осам ока. само онолико колико је потребно за издржавање породице и плаћање данка и осталих намета.... Учинило би им се. у турско време. Срби су се повукли дубоко у шуме и планине. u 21.. нерад. beli_vuk (samotnjak) . septembar 2007. У Хопову се риба толико ценила да је 1759. цетири пара гусака.. два прасета. 14 ока масла и 17 ока меког сира. спремљено је: 123 оке меса. 200 ока рибе.. a evo malo srpskih specijaliteta pod uticajem turske kuhinje: . склањајући се од насиља својих господара. У основним цртама Куниберт.. Њихов основни став.. 15 телади.. трговину и занате које су нека да водили. десет пари кокосију и 172 оке рибе. Временом.. 19 ока рена. 16 јагањаца. Навикнути да им сваки вишак производа Турци отимајуиз разлога произашла је масовна апатија. тога дана. Срби имадоше свецки чувено вино РАМПАШ.. две цурке. Срби падоше наскоро у клонулост. године поводом доласка царског комесара ради ресавања неких спорова манастира са спахилуком.13. Danilo779 . априла 1759. у Хопову је поједено два вола.31 (registrovani ĉlan) Hopovo nije bilo pod turcima nego pod hrišćanskom cizmom tako da ne vari vodu ta prica.Da pogledamo malo šta je savremenik Kunisbert pisao kao ocevidac mnogih dogadjaja u tursko doba: . те се навикнуше гледати у њима узвишенија створења и рођена дањима заповедају и господаре”. На гозби. .18 (registrovani ĉlan) било време пре и после турака. 29 акова новог вина. да се икада збаци муслимански јарам и да се образују независан народ . pre je bajka za one koji vole bajke. да је готово лудост надати се..od tiĉe mleko” na trpezi. потуренима и данас пливају турци по тањира...

. U nevolji se jeo i ovas . u 21.... zabeleţili su srednjovekovni letopisci. . dr Momĉilo Spremić. ĉesto i jedina hrana stanovništva. Срби могли само устукнути у образованости. само онолико колико је потребно за издржавање породице и плаћање данка и осталих намета. hleb se mesio od „sumješice” i „suraţice”. Навикнути да им сваки вишак производа Турци отимају из тог разлога произашла је масовна апатија. шта ми наприча. није било под турцима:)))а јелда су срби у њему живели на пушкомет од турака?:)))) живели срби и у србији слободно изнад турака у планини.14..07 (registrovani ĉlan) . одржала се.51 (registrovani ĉlan) Српски животни став. са дугорочно лошим последицама. Ти си Турчин пошто величаш српску срамоту! Danilo779 . u 22. u 06. временом. сети се писали смо о њој баш овде на овом форуму и доказали да није њихова.Proja i kukuruzni hleb othranili su Srbe pod Turcima. u srednjovekovnoj Srbiji.. i bio osnovna.. septembar 2007.13.док се у целој Европи развијала уметност. u 21. он управо одатле изводи своје искрено и дубоко разумевање за многа понашања и ситуације са којима се сусрео током свог боравка у Србији.. наука и трговина. trava. beli_vuk (samotnjak) . ... mešavina pšenice i jeĉma i raţi. Prethodno. Предрасуда по којој су Турци непобедиви и ”по којој их пушка не бије„ (59). свезнадару потурени.. lišće i kora sa drveta. по Куниберту.prof. пуна четири века спречавајући Србе да дају слободног маха својим потребама и жељама..u boljim vremenima sluţio je za ishranu konja. u predavanju odrţanom na Institutu za ekonomsku istoriju „ beli_vuk (samotnjak) ..13.14 (registrovani ĉlan) . а осталом да не причамо. danilo779 .13.a srpsku nacionalnu kuhinju poĉesto su ĉinili i korenje. septembar 2007.Лекар кнеза Милоша Кунисберт.37 (registrovani ĉlan) ма иди. уместо да напредују„(8). koţni pojasevi i obuća... постао је: радити што мање. си знао то? е. услед таквих околности. Констатујући да су. septembar 2007. septembar 2007. си знао да из тога доба имамо и изузетан србски специјалитет „србску сабљу” који се може наручити по елитним светским ресторанима? немој само сад да пронађеш негде да је и сабља турска. нерад.Срби запали уполуварварско стање духа и начина живота. .

неуког научи. данас је окупиран. са имнеом роба а у шуми слободни..33 (registrovani ĉlan) Pecenje rakije je bilo nepoznanica u sredjovekovnoj Sbiji a vino tradicija: <Negovanje kulture gajenja vinove loze i srpskog vinarstva poĉinje od zaĉetaka srpske drţave u 8. ето нам опет дијете са корицом леба и сурутком. i 9.. naroĉito crno i šiler i da su najbolja u starosti od tri do ĉetiri godine. поставља се питање како су уопште толико векова Срви.> . пази. dogovor. U srednjevekovnoj Srbiji pehar vina je bio dijalog. godine. ту негде око 60% или више. веку неемамо довољно пара да би се њимњ наслађивали. имамо интегрални хлеба. u 09. и скупљи је од других врста хлеба. боље живети слободно са именом роба. a naroĉito za vladavine dinastije Nemanjića. народ српски је успео да своју народну књижевност надгради најлепшим епским песмама којима се дивила та иста европа... или најпросвеценији те европе.између осталог. a i do seljenja umeca pravljenja vina. Zaharije Orfelin.14. увреме турске окупације Србије. Annika... давила у беди католицизма и иживљавање папа. је понављање туђших глупости. Srbi su se selili na sever i došlo je do uništavanja velikog dela vinograda. а да би се. америчким. продавала се њива. jedan od najuĉenijih Srba 18. интегрални хле.. Срба око ње.. mešavina pšenice i jeĉma i raţi” интересантно. od 11.. ватру. вама свима добро познатог тита. истину треба да разуме и дете од осам година.. касније научи како да сам дође до хране и постави на сто. деце која су напамет знала целу усмену србску књижевност плус по десетак и више специјализованих наука. opomena. зашто уопште данас неко ради? кад смо већ код овог типа хлеба. где је умирало на десетине логораша због неухрањености. veka. veka.. у време турске окупације смо јели интегрални хлеба. у време турске окупације плаћао се десетак. zakon i obiĉaj. hleb se mesio od ”sumješice„ i ”suraţice„. данас у 21. ако се онда није исплатило радити због десет процената пореза. spominje u svom "Iskusnom podrumaru" iz 1783. ређало месо. шуму пуну дивљачи. истина је једноставно идеална..ништа лакше него набавити вина. zakletva. порез. сабор прекаљених-овејаних. U doba cara Dušana donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet. без иједног грла стоке. или масу неразумљивих речи(пракса данашњих паметних гузица са фалш дипломом)него избором наважније и најјаснијег.највећа грешка.. „Proja i kukuruzni hleb othranili su Srbe pod Turcima. који напредак?:))) ако ову интегрално хлебну дијету упоредимо са дијетом у радним логорима нацистичке немачке. не тако што ћеш му бацити масу слова на маси папира. Prethodno. песму.. дуги нож на коме се . стварне гладоманије на простору Србије због тзв обавезног откупа који је остављао србски народ без зрна пњенице..гладног нахрани. као што нам је простор некада био окупран туским освајачем.) кажу наши стари. obećanje. septembar 2007. данас се ова врста хлеба назива.. u srednjovekovnoj Srbiji. док се европа. da su naša najbolja vina manastirska i nadasve karlovaĉko vino. Kad su predele Srbije zauzeli Turci. него са именом слободњака робовати! дакле. овакве деце имадосмо до седамдесетих година прошлог века. додамо ли овоме порез од 80% који је морао да се палти. o ĉemu svedoĉi zapis iz "Povelje Stefana Prvovenĉanog". do kraja 14. данас у америчкој окупацији плаћамо. veku. гусле. оних који се баве ккао историјом. преживели турску окупацију па још подигли устанак и отерали окупатора? ако из времена нацистичке немачке скокнемо у време..

..14.27 (registrovani ĉlan) U Srbiji Nemanjica postoji zakon o vinu a ne i rakiji komovici ili slivovici tek u Milosevo doba pocinje da se zakonski uredjuje slivovica i porez na istu Treba da vam je poznata istoriska cinjenica.beli_vuk (samotnjak) .14. хари кришна хари рама. турац. турак. године припадала Зворничком санџаку и Зворничкој епархији.. u 10. a postoje i neki drugi nazivi za prevrele komine sa vodom . to vi bolje treba da znate a i recept je sacuvan do dansnji' dana . КОМА. су почели да се воде црквени списи. погурени добио ку па кукуриче. Насеље Бела Црква помиње се 1530. иначе набољи мед је још увек онај из србије и онај други из бугарске. septembar 2007. ..ШТА СЕ РАДИЛО СА ОСТАТКОМ У БУРЕТУ ПОСЛЕ ОТАКАЊА ВИНА? ДАЛИ СЕ КОМИНА. a bez onih vasih ruzni' KU. doduse redje). u 13. KostaRoshkov . па ко папагај.. ко пијанци за плот:)))) објашњиво је данас зашто је успело ватикану да направи најжешће биолошко оружје против срба од кога ни данас не могу да се освесте.14. КОМИНА. ako ste ljubitelj kapljice dobre. u 10. године. ШОМА. u 18. kominjak se pio hladan (posto je lagan) a rezni kao shpricer..14. A dobri poznavaoci bi sa prvim mrazevima otocili kominjak u burence koje je iznoseno na mraz ostavljano napolju da smrzne pa je opet otakano koncentrovano vino posto je voda smrzla.14.. или мантрати.. septembar 2007. године.КОМОВИЦА. septembar 2007.. зашто неби заборавио медовину. u 19. данашњи србин полако заборавља како се зове. ОДАКЛЕ ОНДА . потурени.... САМО ТАКО БЕЗ ПАРДОНА.48 (registrovani ĉlan) ОК. ДАВАЛА КОКОШКАМА И СВИЊАМА ДА СЕ ОШОМАВЕ?:))))) beli_vuk (samotnjak) . (a i sad. da se od komina pravio kominjak ili siler kad se otochi vino iz bureta.21 (registrovani ĉlan) Први писани траг о казану ѕа печење ракије у Белој цркви датира из године 1723 Бела Црква је до исељавања Турака из Београдског пашалука 1834.47 (registrovani ĉlan) тамо где је било меда морало је бити и медовине. Takva komina posle ovog tretmana se bacala u Dusanovo i sad u ovo danasnje -u njoj nema vise nichega Medovina je najstarije Slovensko pice.. septembar 2007. septembar 2007. ма хајде бре . Annika.jedino ga ne znadu Srbi ili se to trude da ne vide ili zmure ostali Sloveni znaju beli_vuk (samotnjak) .53 (registrovani ĉlan) историја није уватити се за једно. а 1708.

за коју му је парохију ваљевски епископ Григорије дао синђелију.Од одежди је имао два свилена епитрахиља и крст. часослов и устав московског издања и цветни триод. 10 јунади. Chios sa aromaticnom Mastikom .. помиње парохија севештеника јереја Арсеније Михаиловић.. Али у стручној спреми је био слаб јер није знао формуле седам светих тајни.. S druge strane podneblje gde se radjalo gozdje. davaloje dobru osnovu za rakiju (Raki). године на захтев кметова прелази у Белу Цркву.. не може их ни научити. septembar 2007.14.Od antickih vremena neki destilisana pica su bili poznata u Arapskom svetu i vizntinjskoj kulturi Konstantinopolja. Имао је ливада толико да би се могло накосити 100 пластова сена. Знао је помало читати и писати.17 (registrovani ĉlan) Grcki pogled na rakiju raki ili uzo : . а певати није знао... 6 телаца.. сигурно је био мало богатство тог времена. а онда 1708.. Mala Azija i Trakija. 2 служебника и зборник српског издања. Од стоке је имао 2 коња. Имао је и КАЗАН БАКАРНИ ЗА ПЕЧЕЊЕ РАКИЈЕ. septembar 2007. beli_vuk (samotnjak) . 2 октоиха. pice ostrva Lezbosa. pa se i dalje peklo. тако да је отац Арсеније био добар поѕнавалац испарина ракијских. службеник. 4 вола. Рођен је у Срему око 1696. 5 оваца и 80 кошница.. za ocekivati je da je i kazan za pecenje tada doputovao u Srbiju na dvore i vinograde Nemanjica. potonji Uzo (Ouzo) Majstori pecenja rakije su se zvali rakitzides nastavili da pecu raki i posle pada Konstantinopolja kao i perioda kad pice nije bilo dozvoljeno u Turskoj.Pistacia lentiscus. Био је прилично имућан. Казан за печење је надокнађивао све. a sebri su mogli samo da sanjaju kazan za pecenje za njih tada potpuno nedostupan . а винограда колико се може обрадити за 6 дана. Па кажу даље црквени списи: . 2 псалтира. u 21. grcke populacije Aleksandrije i Smirne Raspolaganje u Vizantiji najboljih kovaca bakra iz Armenije i Ponta. kulturne duhovne i trgovacke spone dinastije Nemanjica i Vizantije..15. 6 крава.Године 1727. а како примећује пописивач.. ostrvo Lezbos sa kultivisanim anisom. u 19. Interesantno je napomenuti da se najbolji Uzo danas pravi grckom mestu Tyrnavo (toponim je helenizirano Trnovo) Imajuci u vidu Srpsku drţavu i njenu snagu u doba Nemanjica. potvrdjuje duboko poznavanje destilacije alkohola u celoj Vizantijskoj imperiji.24 (registrovani ĉlan) ima li kakav usmeni trag o pravljenju rakije? KostaRoshkov . а од књига: требик. grcki uzo (staro ime raki). Da to zaobidje ili savlada tu prepreku najuticajnija klasa Otomanske imperije je davala najboljim rakitzides-ima naroĉite privilegije. Обрадиве земље је имао толико колико се може узорати за 5 дана. koji su pravili lepo dekorisane uredjaje za destilaciju..

u 20.. Pecenje rakije i evropske perspektive Srbije . septembar 2007. dodjose na na gotovu stvar.Lozic.vinovan...navodi se i nemacku vergon od verk. vinarina.evropski lingvisti kao -w.vinove loze. Vojnik-voj on trpi silu vijan je.umbrijski vinu.latinski vinum. Vojnik i vino izgleda imaju isti koren.ambik )je vrlo stara tehnika koja je bila koriscena u Vavilonu 4000 godina pre Hrista upotrebljavana od Kineza 3000 godina pre Hrista.beli_vuk (samotnjak) .vinarica.vina.Vuk navodi i vinacavati se za vencavati se a vinac za venac valjda što se za vreme gozbi i pijanki stavljao venac na glavu.. septembar 2007.. Pre bitke vino a i posle pobede vino... Egipcana 2000 g.50 (registrovani ĉlan) Santren kad je o vinu reĉ upucuje na Sredozemlje. Tako bi napravljen prvi korak ka rakiji i opremi za pecenje u danasnjem smislu. U grckom slovo-v-se ne izgovara a u Ilijadi se ubacuje da bi se opravdala duzina pojedinih vokala.vinoboj. Vinograd-ogradjuje se pletenom ogradom pa odatle ono grad.Santren izbegava da pogresi pa kaţe:„Dorski oblik voinos.vinista.vinober. Arapi su negde tokom sestog veka nove ere usavrsili opremu za destilovanje koja se proširila na zemlje pod njihovom dominacijom. Turci kasniji osvajaci Vizantije Bliskog istoka Mediterana.vinov. u istocnoj Indiji 2500 Pre Hrista...15. Ima rujnog vina pa onog sa medom pa ima obredno . Arheoloshki nalazi i zapisi tog vremena ilustuju najbolje tu istoriju.Ima još vino-izraza u srpskom i cudno da su svi od vajkada. itd.vinogradarstva. Grka 1000 godina pre Hr.. arapski al. Vojnicima je bio potreban podstrek tada pa i sada.. Platon u svom Kratilu izgovara kao srpsko -v-.. Vin-kriv dolazi od vijan onoga koga vijaju...vinski..” Svi neće da pogrese i svi tvrde nešto naokolo Vino svi prisvajaju ali moţe li iko da objasni znacenje same reci? Postojala je oblast pod imenom Ojnotrija na Siciliji a moţda se zvala i Vojnotrija. KostaRoshkov . Vino-vitis-cokot ali ne znaci to jer je i jela vita a i bor nema grozdja.valjda zato što ima vinograda. u 17.... Evropski naucnici traţe objašnjenje u grckom -voinos-..Uporedjivanje starogrckog sa engleskim ili nemackim koji su mnogo mladji ne ide. Pivo kao alternativa vina jer ga ima u vecoj kolicini.Vinos planina.Vinko.woinos..mediteranska pozajmica. pa bi uveden porez u Otomanskoj carevini na alembike.vinjaga.. grcke ambixe srpske lampeke ili kazane za pecenje rakije. Rimljana 200 godina pre hrista.. rakija se pekla u celom Mediternaskom bazenu.progone.16.. a mnogo vishe u proizvodnji mirisa ili parfema .vinum(lat). jedino im je ostalo da zakonski to urede.49 (registrovani ĉlan) Alambic destilisanje u specijalnim sudovima (grcki Ambix. u poĉetku tecnost je koriscena u medicinske svrhe.Pre Hr.vindzija pa naravno i vinopija. Vin-kriv i krov od kuce je kos a vinograd je na kosim sunacanim stranama. Sve ove kulture su proizvodile tecnost kasnije nazvanu od strane Arapa kao alkohol..

Zahvaljuju´ci tome. mora´ce da se sa doma´cim ţivotinjama zapute u klanicu. Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošace od nezdrave hrane i eventualnih zaraza. Flaše rakije koje su namenjene prodaji. Kada drţava postane clanica Unije. na primer. Ukoliko planiraju da meso ţivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama. (Tanjug) Pečenje rakije i evropske perspektive Srbije . naprotiv. rakija ´ce i dalje mo´ci da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama. u zemljama EU cak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i slicnih bolesti. seljaci ´ce biti prinudeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer ´ce morati da je pakuju u originalne boce. kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik. prerade i distribucije. Posle prikljucenja Srbije „evropskoj familiji”. odnosno ţivotinje sa ušnim markicama. Litvanija i Letonija. Madarska. Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve clanice EU. cesto finansijska pomo´c za preduzimanje tih mera stiţe upravo iz EU. ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena. moţe biti prodata iskljucuvo na doma´cem trţištu. pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta. sok od kupina ili sir mo´ci ´ce da se nadu na trpezama Evropljana jer ´ce se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine. Laţni su i argumenti evropskeptika da ´ce Brisel „staviti veto” na pecenje šljivovice. Takode. Na sre´cu. kao i licne pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom. Do tada hrana ciji je proces proizvodnje zapocet na tamnošnjim plantaţama. koza i svinja 10 dinara. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta mesecno.Tradicionalni nacini proizvodnje i prerade hrane i pi´ca ne´ce se na´ci na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju. u izuzetnim slucajevima Brisel moţe da odobri takozvani „tranzicioni period” u okviru kojeg drţava dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU. Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne. Srbija je ve´c krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobicajnim evropskim standardima te je. Zabranjeno je da mleko sadrţi vodu ili bilo koju dodatu supstancu. Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednolicna. naša rakija. a u skladu sa pravilima EU. srpski seljaci ´ce i dalje mo´ci da kolju ţivinu. mo´ci da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. U skladu sa tim. ve´c je i pod velom zaštite Brisela. gde je proizvedena. svinje. stocarima pocetkom ove godine omogu´cila da obeleţe i evidentiraju svoje ţivotinje po povoljnim uslovima. ovce i koze. pri cemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrţi. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji. Kljucni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane. od mleka koje krave je napravljen sir i slicno. Priprema Srbije za ulazak u EU znaci preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. Poljska i Slovacka. dok ´ce nacini distribucije morati da budu prilagodeni standardima EU. na primer. Naime. markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše ţivotinju i njeno poreklo. Obeleţavanje goveda po ţivotinji košta 100 dinara. Potrošaci u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima. mora´ce da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pi´ca. a ovaca. Po završetku procesa obeleţavanja samo ´ce „krave sa pasošem”. imaju rok da do decembra 2007. ali ´ce biti izvesnih ogranicenja kada je rec o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pi´ca . moţe tacno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir. ali samo za upotrebu u tom doma´cinstvu. Tako Ceška.jedno doma´cinstvo ´ce za svoje potrebe mo´ci da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pi´ca. Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristicna za pojedine regione. Svaka krava i bik dobijaju ušnu markicu za oba uha.

MaĊarska. svinje. kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik. dok će naĉini distribucije morati da budu prilagoĊeni standardima EU. rakija će i dalje moći da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama. Do tada hrana ĉiji je proces proizvodnje zapoĉet na tamnošnjim plantaţama.19. avgust 2007. od mleka koje krave je napravljen sir i sliĉno. Tako Ĉeška. TakoĊe. Potrošaĉi u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima. moţe biti prodata iskljuĉuvo na domaćem trţištu. Na sreću. naša rakija. Srbija je već krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobiĉajnim evropskim standardima te je.jedno domaćinstvo će za svoje potrebe moći da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pića. ĉesto finansijska pomoć za preduzimanje tih mera stiţe upravo iz EU. moraće da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pića. U skladu sa tim. Laţni su i argumenti evropskeptika da će Brisel „staviti veto” na peĉenje šljivovice. Ukoliko planiraju da meso ţivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama. gde je proizvedena. Kljuĉni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane. koza i svinja 10 dinara. ali će biti izvesnih ograniĉenja kada je reĉ o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pića . sok od kupina ili sir moći će da se naĊu na trpezama Evropljana jer će se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine. a ovaca. prerade i distribucije. ali samo za upotrebu u tom domaćinstvu. moţe taĉno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir. imaju rok da do decembra 2007. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji. na primer.stana . seljaci će biti prinuĊeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer će morati da je pakuju u originalne boce. Zahvaljujući tome. Priprema Srbije za ulazak u EU znaĉi preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. moraće da se sa domaćim ţivotinjama zapute u klanicu. Flaše rakije koje su namenjene prodaji. Kada drţava postane ĉlanica Unije. a u skladu sa pravilima EU. Svaka krava i bik . Tradicionalni naĉini proizvodnje i prerade hrane i pića neće se naći na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. na primer. koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje. stoĉarima poĉetkom ove godine omogućila da obeleţe i evidentiraju svoje ţivotinje po povoljnim uslovima. pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta. Litvanija i Letonija. ovce i koze. Poljska i Slovaĉka. srpski seljaci će i dalje moći da kolju ţivinu. u izuzetnim sluĉajevima Brisel moţe da odobri takozvani „tranzicioni period” u okviru kojeg drţava dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU. Obeleţavanje goveda po ţivotinji košta 100 dinara. Posle prikljuĉenja Srbije „evropskoj familiji”.

što nam i daje tu lepotu u čašici . Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošaĉe od nezdrave hrane i eventualnih zaraza. u zemljama EU ĉak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i sliĉnih bolesti. pri ĉemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrţi. naprotiv. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta meseĉno. markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše ţivotinju i njeno poreklo. Naime.Zlatni Delišes 20% i Granny Smith 10% Jačina 45% v/v ili 18 gradi Za proizvodnju jabukovače koristimo isključivo zrele i zdrave plodove jabuke koji su često oštećeni gradom ili imaju po neku tačku na sebi što ne odgovara za čuvanje u hladnjačama. i to od 14 do 16%. (Tanjug) PROIZVODI . Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristiĉna za pojedine regione. Po završetku procesa obeleţavanja samo će „krave sa pasošem”.ili mala priča o tome kako proizvodimo najlepšu rakiju od voća! JABUKOVAČA Poreklo jabuka: Bela Crkva Sorte:Ajdared 70%. već je i pod velom zaštite Brisela. ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena. Naše jabuke sadrţe neverovatno visok procenat suve materije u sebi. Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne. Zabranjeno je da mleko sadrţi vodu ili bilo koju dodatu supstancu.dobijaju ušnu markicu za oba uha.. moći da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve ĉlanice EU. odnosno ţivotinje sa ušnim markicama. kao i liĉne pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom. Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednoliĉna.

a kasnije i prepeku meke rakije. mašinski perfektno izdvajamo koštice i tako pripremljen voćni kljuk šljive ĉuvamo na temperaturi od 18 do 20°C do 20 dana. a obiĉno ţurimo jer se jako brzo ugnjili što baš i nije poţeljno. a potom i prepeku rakije. za razliku od komine kajsije obiĉno zagrevamo.5% v/v ili 19 gradi DUNJEVAČA Poreklo dunja:Mladenovac. odmah destilišemo kominu i vršimo prepek. Blace (kako kad i gde rodi) Sorta:obično "Leskovačka" Jačina:45% v/v ili 18 gradi Dunju dopremimo. odmah je dobrim mlinom sameljemo do kaše tako da vrlo brzo otpoĉne vrenje. jer njen rod stiţe sa hladnijim danima.LOZOVAČA Poreklo grožđa: Bela crkva Sorta: Hamburg Jačina: 50% v/v Za proizvodnju lozovaĉe koristimo "hamburg" groţĊe iz kojeg izdvajamo peteljke . Tako dobijenu šljivovicu još uvek ĉuvamo samo u staklenim balonima pošto još nismo savladali naĉin za pripremu novih buradi za sipanje destilata. Nakon završenog vrenja. Potom pristupamo destilaciji. Leskovac. a nakon završenog vrenja pristupamo destilaciji. Tako da nam je sigurnije da ostane bela za sada! ŠLJIVOVICA Poreklo šljiva: Lopatanj kod Valjeva Sorta: Požegača Jačina 47. i mi ne izdvajamo vino! Takvu kominu ĉuvamo na temperaturi od 18 do 20°C . Kominu dunje. Odmah nakon dovoţenja šljiva. .

Kada dovezemo kajsije odmah im mašinski idealno izdvojimo koštice i takav voćni kljuk kajsije ĉuvamo u hangaru koji je klimatizovan samo za njih. ne baš skroz zrelu. pa je zato vrlo malo i proizvodimo. Obiĉno je dovezemo. naţalost. Uvek platimo za dva dinara više da budu bolje! Zadnjih par godina ih otkupljujemo od već poznatih i provereno pravih domaćina (poštenih). pa je onda prebiramo.. a kasnije i prepeku. VILIJEMOVKA Poreklo kruške:Bela Crkva Jačina:42. Nakon završenog vrenja pristupamo destilaciji. Tako dobro pripremljen kljuk ĉuvamo do 20 dana na .. sve manje ima.5% v/v ili 17 gradi Vilijamovke kao voćke. VIŠNJEVAČA Poreklo višanja: Mramorak kod Kovina sorta:"Nenkina" jačina:45° v/v ili 18 gradi Višnjevaĉa je sasvim nov proizvod brenda "Papic Rakije". koji je odnedavno u paleti proizvoda.KAJSIJEVAČA Poreklo kajsija: Zaklopača kod Grocke Sorta:"Domaća" Jačina:45% v/v ili 18 gradi Kajsijevača nas je proslavila! Prilikom otkupa biramo samo kajsije koje su dobro zrele i koje imaju minimum 16% suve materije.pošto ona sazreva u vrelim julskim danima.

Flaše rakije koje su namenjene prodaji. kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik. mora´ce da se sa doma´cim ţivotinjama zapute u klanicu. imaju rok da do decembra 2007. Laţni su i argumenti evropskeptika da ´ce Brisel „staviti veto” na pecenje šljivovice. Obeleţavanje goveda po ţivotinji košta 100 dinara. prerade i distribucije. Po završetku procesa obeleţavanja samo ´ce „krave sa pasošem”. svinje. u izuzetnim slucajevima Brisel moţe da odobri takozvani „tranzicioni period” u okviru kojeg drţava dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU.serbiancafe. a u skladu sa pravilima EU. rakija ´ce i dalje mo´ci da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama. odnosno ţivotinje sa ušnim markicama. sok od kupina ili sir mo´ci ´ce da se nadu na trpezama Evropljana jer ´ce se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine. na primer. Zahvaljuju´ci tome. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji. . od mleka koje krave je napravljen sir i slicno. Na sre´cu. moţe biti prodata iskljucuvo na doma´cem trţištu. cesto finansijska pomo´c za preduzimanje tih mera stiţe upravo iz EU. Ukoliko planiraju da meso ţivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama. naša rakija. Zabranjeno je da mleko sadrţi vodu ili bilo koju dodatu supstancu. Priprema Srbije za ulazak u EU znaci preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta. 10:41 PM http://www2. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. a ovaca. dok ´ce nacini distribucije morati da budu prilagodeni standardima EU. ovce i koze. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta mesecno. Pecenje rakije i evropske perspektive Srbije Devil 08-19-2007. Posle prikljucenja Srbije „evropskoj familiji”.jedno doma´cinstvo ´ce za svoje potrebe mo´ci da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pi´ca. markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše ţivotinju i njeno poreklo. Do tada hrana ciji je proces proizvodnje zapocet na tamnošnjim plantaţama. Takode. Litvanija i Letonija. mora´ce da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pi´ca. Kljucni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane. gde je proizvedena. stocarima pocetkom ove godine omogu´cila da obeleţe i evidentiraju svoje ţivotinje po povoljnim uslovima.jpg Tradicionalni nacini proizvodnje i prerade hrane i pi´ca ne´ce se na´ci na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju. a zatim destilišemo i prepeĉemo. ali samo za upotrebu u tom doma´cinstvu. Potrošaci u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima. Tako Ceška. Svaka krava i bik dobijaju ušnu markicu za oba uha.temperaturi od 18 do 20°C.com/lat/vesti/img/2007_08_19_rakija. Poljska i Slovacka. ali ´ce biti izvesnih ogranicenja kada je rec o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pi´ca . na primer. mo´ci da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. Madarska. Kada drţava postane clanica Unije. srpski seljaci ´ce i dalje mo´ci da kolju ţivinu. moţe tacno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir. koza i svinja 10 dinara. pri cemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrţi. U skladu sa tim. seljaci ´ce biti prinudeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer ´ce morati da je pakuju u originalne boce. koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje. Srbija je ve´c krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobicajnim evropskim standardima te je. kao i licne pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom.

kazane za pečenje rakije subotičkog preduzeća »DES«. jer 95 odsto industrijskih proizvoda oslobađa se carina . То је због те пур пене којом су пуњене странице . вероватно. Mađarske. којим се може пловити како мирним. . U Rumuniji ima interesovanja za uvoz semena iz kikindskog „»Agrosemena”«. Kapacitet mini kazana je 25 litara. Od firmi iz Severnobanatskog okruga predstavili su se Mlekara „»Kikinda”«. kao i za plastičnu ambalaţu iz programa »„Blik produkta”«. Пробао га ја недавно у Ливну. pa je otvorena mogućnost za saradnju sa italijanskim firmama koje imaju svoje ekspoziture u ovom delu Rumunije – saznajemo od Tanackova. a za 70 odsto proizvoda carine će se etapno ukidati do 2007. Štand RPK Kikinda imao je karakter nacionalnog. pa ukidanje carina za 95 odsto industrijskih proizvoda i novi reţim za poljoprivredne proizvode. kaţe sekretar u RPK Kikinda Saša Tanackov KIKINDA: Regionalna privredna komora Kikinda priredila je privrednicima Severnobanatskog okruga još jedno predstavljanje u Rumuniji.U Temišvaru i okolini ima veliki broj Italijana koji su u poslednje vreme svoj biznis preselili u Rumuniju. pošto je asocijacija privrednika severnog Banata i Potisja nosilac saradnje sa Privrednom komorom Temišvara. Carine se ukidaju za 20 odsto proizvoda. уређај за издвајање лишћа и гранчица из шљива Сигурносни прекривач за кревет.Тежак је само 20 килограма и потпуно је отворен.. pa je tako senćanska industrija „»AltekFermin«” predstavila svoje proizvode od pekare do pekare.Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednolicna. казанче за брзо печење ракије.kaţe sekretar u RPK Kikinda Saša Tanackov. дугме за дозивање конобара. na reţimu kvota biće 10 odsto proizvoda. док нам је Никола објашњавао како је. не бисмо га промашили.хвали свој изум Никола. у ствари. (Tanjug) PRIVREDNICI SA SEVERA VOJVODINE NA SAJMU U TEMIŠVARU Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rumunijom stupa na snagu 1. Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošace od nezdrave hrane i eventualnih zaraza.дугме за дозивање конобара. ve´c je i pod velom zaštite Brisela. otvara mogućnost za intenzivniju saradnju privrednika.Тај ће. Већ на улазу упутише нас организатори на Николу Хаџића из Београда. – Za poljoprivredne proizvode vaţiće nešto drugačiji reţim. kome su se pridruţile i dve firme iz Subotice. Na posebnom štandu RPK Kikinda na sajmu »„Temišvar vrata zapada”« odrţanom u Temišvaru. да добије награду за дизајн-дошапнуше нам у поверењу. Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne. godine. биопирамида за неутрализацију штетних зрачења. да нико не чује. које су ових дана нашле своје место под кровом Етнографског музеја. у чијем се атријуму одржава 27.Sporazum o slobodnoj trgovini naše zemlje sa Rumunijom počinje da se primenjuje od 1. огромни жути кану. Srbije.. a izglede za konkretne poslove imaju kanjiške firme »FIM« i »DŢLS« sa ponudom građevinskog materijala. za šta je početkom aprila i potpisan poseban sporazum dve komore. јер је свој изум. a u njemu se i u kućnim uslovima moţe ispeći kvalitetna domaća kapljica. биопирамида за неутрализацију штетних зрачења. међународна изложба проналазака. ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena. naprotiv. Ово су само неке од 120 новотарија. . нових технологија и индустријског дизајна "Проналазаштво Београд 2007". . . u zemljama EU cak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i slicnih bolesti. sireve Mlekare „»Kikinda”«. „»Kikindski mlin”«. славски сто на расклапање. Rakijski mini kazani najtraženiji Експрес казанче за печење ракије 2007-06-01 08:41:58 Највише пажње привлаче . Italije. реч о комбинацији кајака и кануа за рекреативце. a učestvovalo je preko 120 izlagača iz Rumunije. jula i tu privrednici vide šansu. Posebno veliko interesovanje učesnika i posetilaca sajma bilo je za hobi. Naime... Austrije i Pakistana. а није потонуо. »DŢLS« i »FIM« iz Kanjiţe i »„Altek Fermin”« iz Sente. скроз се водом напунио. „»Gaučo«” i „Kolumbija kafe”« iz Kikinde. И да смо хтели. jula. Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve clanice EU. „»Agroseme”«. Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristicna za pojedine regione. . Privrednici su nastojali da ostvare što više poslovnih kontakata. "паркирао" баш на самом улазу. „»Blik produkt”«. тако и брзим водама. predstavilo se 12 preduzeća sa severa Vojvodine. „»Bel-Kemikals”« iz Banatskog Velikog Sela. ципеле које мењају боју.

служи.. Ми се ово сад шалимо.. због лоших вратних пршљенова. малтене у усправан положај. а где су још руке. И сам сам. било би још боље ..али му посетиоци одмах нађоше ману. те гледају како Обрад Ристић шрафи девојку за сто. Онда сам питао докторке како би та справа требало да изгледа и . али не иде.Ма.Ту су држачи за фиксирање врата и главе. Кажу.. сви презадовољни. . А ту је и "јеж". који ради на соларни погон. право чудо технике.објашњава Бора. . Преузео нас је већ инжењер са суседног штанда. . . Ту горе у казан ставиш воће. он толико уради за по сата. Трудили се да схватимо. могу да ти објасним. иноватор из Бањалуке. налик оним средњовековним справама за мучење.. рамена. а потом у једном комаду скинуше с оног стола. . сазнасмо да је.И. колена. може да служи и као сто за масажу. колена.добацише кроз смех чланови екипе. добро је. Бора Крајчиновић одмах нуди и одговор и на питање шта са толиким шљивама. . Према његовим речима. док се на метар одатле Марко Лукић. И да сам весла. реч о "апарату за истезање кичме и јачање мишића кичменог стуба".поносан је аутор. а потом и Никола Ђотуновић. 16 ампера. ноге. трудили. него све печеш одма'.Ово ти је казанче с којим за дан све завршиш. Како ради. Не чекаш врење. Као она баба.. Само набодеш и готово. 10 литара ракије. и хвали се како новинарка није прва која је кревет пробала. лежај се после само спусти и истеже. да ме не покраду . није донео на овогодишњи сајам. мали див је. И све је маде ин Србија сипао је информације као из рукава. који кад му се скину сви додаци. У суседној сали окупили се радозналци око чудне скаламерије. Пажњу нам привуче штанд "Заставе".опрезан је гост из Републике Српске. у ствари. По принципу "имамсамо10секундиизатоћуговоритиврлобрзо". Иначе сам аутомеханичар. у ствари. а онда одустали. на ком су стручњаци представљали снајпер "црна стрела". заправо. остала само једна неразјашњена. електортехничким лаицима.. па ти види . Тек кад девојку успешно спустише уз помоћ дизалице за кола. Сутра окренеш на 100 и одма' добијеш ракију. Од 100 кила воћа..Добро је тако.добаци неко. Чему то.Још да има преграду за пиву. А ово ради јако брзо . ал' да не пишеш. годинама патио од вртоглавица. можда добије још који центиметар . подесиш температуру и ради. поче да се буни пре него што јој је човек врат ушрафио...за месец дана кревет направио. Право у казанче. у који је уграђено чак 16 иновација. укључиш на 30 степени и оставиш преко ноћи. који скупља шљиве које падну ван цераде.прича Ристић. јер је неустрашивих знатижељника од почетка недеље било бар десетак. а струје троши веома мало. . просто осете како им се кичма тегли . покушава да нам објасни принцип рада термопрекидача.Кад скупљаш те шљиве.ако радник за дан среди 300 кила. машући фотографијом казанчета. док је Обрад лагано исправљао сто. али ме мука натерала да постанем проналазач . .Тамо прекидач. Не морате баш толико да ме затежете. Све се штелује. са својим "Малим дивом". само је ви добро притегните. . а два да изиђе.убеђивала је колегиница са једне београдске телевизије аутора проналаска. својски трудио да што боље прикаже свој " Уређај за издвајање лишћа и гранчица из шљива". А. само за снимање . велики даљински систем за улазне капије. да не мораш да их дираш рукама. овде релеј. накупи се са њима свега и свачега. па у флашу. који због тежине. што ономад даде динар да уђе у коло. али је нама.

јер. а могу да носе до 300 килограма.А. врата имају залиху за 100 нових отварања. кад се једном напуне. нема сајли. . кулиса. Зато могу да служе за померање преградних зидова. ако нема сунца.. Предност је што не троше струју. каблова. опет немаш бриге. Као мали робот. Ћути и гура закључује Ђотуновић. ланаца.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful