Rakija od jabuke

    Porcije: 0 Priprema: Kuvanje: Mirovanje:

Sastojci:
 jabuka

Priprema jela:
Za peĉenje kvalitetne rakije jabuke treba brati u punoj zrelosti kada imaju u proseku preko deset odsto šećera, dovoljno aromatiĉnih materija i ukupnih kiselina. Ukoliko su jabuke natrule ili blatnjave treba ih oĉistiti od truleţi i dobro oprati. Pranjem se odstranjuju i štetni mikroorganizmi, bakterije i divlji kvasci, koje alkoholno vrenje mogu da usmere u neţeljenom pravcu. Jabuke, zatim, treba iseckati ili izmuljati da bi se alkoholna fermentacija (vrenje) brţe odvijala i šećeri u jabukama u potpunosti bili iskorišćeni. Manje koliĉine mogu se drobiti tuĉkom, ili usitniti seckalicama za voće, a krajnje rešenje je ruĉno seckanje. Veće koliĉine jabuka trebalo bi usitnjavati u specijalnim muljaĉama. Ako je dobijena koliĉina suviše suva treba je razrediti dodavanjem mlake, ili hladne itke vode. Komini od jabuka, posebno ako je hladnije vreme, trebalo bi dodati 20 grama selekcionisanog ili pekarskog kvasca za podsticanje vrenja. Vrenje komine od jabuke, na temperaturi od 18 do 20°C, traje dve do tri nedelje, a pri nešto višim temperaturama desetak dana. U prvoj fazi vrenja poţeljno je više puta a kasnije jednom ili dva puta dnevno kljuk dobro promešati. Završetak vrenja utvrĊuje se vizuelno, ili još bolje pomoću Ekslovog širomera, koji treba da pokaţe vrednost do pet stepeni. Kod loše voĊenog vrenja moguća je pojava sirćetne kiseline, koja moţe da prekine vrenje. Ona se moţe neutralisati dodavanjem 750 grama kalcijum-karbonata, ili 500 grama gašenog kreĉa, koji se predhodno rastvori u vodi i uz intenzivno mešanje doda komini. Mehurići koji se stvaraju dodavanjem ovih supstanci nestaće onda kada i kiseline u kljuku. Komina iz koje su odstranjene kiseline sklona je kvarenju, pa treba voditi raĉuna da temperatura pri vrenju ne preĊe 20 stepeni, a po završetku vrenja kominu treba odmah destilisati. Ako se peĉenje rakije ipak kraće odlaţe, vrione sudove treba dopuniti, površinu kljuka posuti konzervansom i sudove hermetiĉki zatvoriti. Destilacija prevrele komine obavlja se oprezno, jer zbog većih sadrţaja suvih materijja moţe lako da zagori. Prvom destilacijom izdvaja se sav alkohol, a redestilacijom (prepekom), uz izdvajanje nepoţeljnih sastojaka (metanola i patoke) dobija preĉišćen, pojaĉan destilat, ĉija se konaĉna jaĉina kasnije formira dodavanjem destilovane vode. U zavisnosti od sorti jabuka, od sto kilograma kljuka moţe da se dobije od 8 do 10 litara rakije jaĉine 50 odsto alkohola. Jabuka bi trebalo da odleţi u hrastovim buradima, a sluţi se rashlaĊena. Iz knjige"Domaće rakije od voća i groţĊa" Svetski šampion

Stara Sokolova je osvojila prvo mesto na nedavno odrţanom festivalu šljivovice u Minesoti, SAD. Festival šljivovice se tradicionalno odrţava prvog ponedeljka u septembru u organizaciji Radosevich's Earthwood Inn. U kategoriji najboljih 27 rakija iz 10 zemalja, meĊunarodni ţiri koji joj je dodelio prvo mesto meĊu odleţalim šljivovicama. Ljubitelji dobre šljivovice, obratite se i uputićemo vas na uvoznika u vašem delu sveta kako bi i sami uţivali u ozuzetnom ukusu Stare Sokolove.

... od šljiva iz Sokolske regije Dobijena od tradicionalnih sorti šljive, destilisana i odnegovana u selima Sokolske regije, Stara Sokolova je pravi ambasador svoga zaviĉaja. Nosi patinu starih seoskih podruma i buradi od stoletne hrastovine. Asortiman proizvoda Stare Sokolove obuhvata rakije šljivovice dobijene od nekoliko vrhunskih sorti šljive i starosti od 5 do 12 godina kao i rakiju klekovaĉu.

Stara Sokolova u New Yorku Prefinjeni ukus koji objedinjuje najbolje iz tradicionalne šljivovice, malih i velikih proizvodnih tajni Bogdanovića i plemenitog dejstva starenja u hrastovom buretu. Najpoznatija Sokolova i osvajaĉ pet zlatnih medalja na ocenjivanju pića na Novosadskom Sajmu. Puni se u dve vrste pakovanja, LUX (ruĉno duvana boca, sa ukrasnim drvenim burencetom preko zatvaraĉa boce) i Exportno (punjeno u standardnu bocu Sokolova). Najbolje konzumirati kao aperitiv, pre obroka.

Stara Sokolova 7 god

Naš izvozni proizvod. Dobijena destilacijom mešavine tradicionalnih i modernih sorti šljiva. Poznati ukus i aroma Sokolova dodatno oplemenjeni nešto duţim starenjem u starijim buradima.Sa pravom nosi nadimak srpski konjak. Puni se u dve vrste pakovanja, LUX (ruĉno duvana boca, sa ukrasnim drvenim burencetom preko zatvaraĉa boce) i Exportno (punjeno u standardnu bocu Sokolova). Odliĉno ide uz obroke sa mesom.

Stara Sokolova 12 god Top proizvod Stare Sokolove iz porodiĉnih rezervi porodice Bogdnović. Dobijena destilacijom tradicionalnih sorti šljva kao što su poţegaĉa i trnovaĉa. U nju je utkano celokupno znanje Bogdanovića Osvajaĉ osam velikih zlatnih medalja na ocenjivanju pića na Novosadskom Sajmu. Puni se u ograniĉenim koliĉinama. Napunjena u ruĉno duvanu bocu, sa ukrasnim drvenim burencetom na vrhu boce. Preporuĉuje se konzumacija nakon obroka kao digestiv.

Stara Kleka Rakija šljivovica aromatizovana klekom. MlaĊa sestra Stare Sokolove. Po aromi sliĉna dţinu ali mnogo plemenitijeg ukusa zbog prirodne osnove na kojoj je nastala. Nastavljaĉ duge tradicije Bogdanovića kao i celokupnog Bajinobaštanskog kraja u proizvodnji klekovaĉe. MeĊutim, tradicionalna klekovaĉa ĉesto ima vrlo oštar, gotovo odbijajući miris koji moţe biti previše za osetljive, a na ukusu je previse trpka. Stara Kleka ima blag, vrlo prijatan miris na kleku koji Vas izaziva da je ponovo probate. Na ukusu je puna i prijatna, sa naknadnim blagim doţivljajem kleke koji odliĉno otvara apetit.

Poreklo

U ovom trenutnku Stara Sokolova se sa uţivanjem konzumira širom sveta od Kanade i SAD-a preko zemalja zapadne Evrope i Rusije pa sve do Australije.Stara Sokolova Rakija nastala je na viševekovnoj tradiciji porodice Bogdanović iz sela Kostojevići kod Bajine Bašte. Prva mesta prodaje bile su luksuzne prodavnice u Beogradu i Avioni JAT-a. Stara Sokolova danas Bazirano na porodiĉnim tajnama destilacije i starenja rakije i u saradnji sa najuglednijim struĉnjacima u ovoj oblasti stalno su je unapreĊivali i povećavali svoje uĉešće na trţištu. Familije su se poznavale po rakiji. Ĉuvena Sokoljanska familija Bogdanović iz sela Kostojevići kod Bajine Bašte bila je poznata po staroj sorti šljive trnovaca. Stara Sokolova se sa ponosom pije u najboljim Beogradskim i Srpskim restoranima. O rakiji Bogdanovica su se ispredale legende a deo toga ušao je i u literaturu kao naprimer Milomir Đukanović u svojoj knjizi "Koktel Menhetn". Stajanje joj ne škodi. od nje se pravilo slatko. zapakovanu u ambalaţu na svetskom nivou kako bi se mogla sa ponosom prodavati u istim rafovima sa gore pomenutim pićima. To joj je nakon nekoliko godina otvorilo vrata za prodor na strana trţišta. Osim što je dobra rakija bila ponos pravog domaćina. na porodiĉnim veseljima. Uveden je i „nov tradicionalni” proizvod Stara Kleka (šljivovica aromatizovana plodom kleke) po organoleptiĉim krakteristikama sliĉna dţinu ali mnogo bolja zbog svog prirodnog porekla. Svoje ime je dobila po kraju iz koga potiĉe. specifiĉnoj za taj kraj. već joj dodaje na kvalitetu. Uveden je i „nov tradicionalni” proizvod Stara Kleka (šljivovica aromatizovana plodom kleke) po organoleptiĉim krakteristikama sliĉna dţinu . u vreme kada banke nisu postojale. i nosi kao poklon u inostranstvno. Šljiva se konzumirala sveţa. otac Radisav i sin Ivan pre petnaestak godina otišli su korak dalje. U ovom trenutnku Stara Sokolova se sa uţivanjem konzumira širom sveta od Kanade i SAD-a preko zemalja zapadne Evrope i Rusije pa sve do Australije. mesta promocije najbolji hoteli i restorani. Poĉeci Stare Sokolove Naslednici loze Bogdanovića deda Svetolik. o dobrim rakijama su se ispredale legende. Nakon više ubedljivih pobede na ocenjivajnu zestokih pića na Novosadskom sajmu poĉetkom devesetih. U Sokolskoj regiji odnos prema šljivi i rakiji od šljive je oduvek bio poseban. Stara Sokolova se sa ponosom pije u najboljim Beogradskim i Srpskim restoranima. Oblast Zapadne Srbije uz reku Drinu za vreme Turaka dobila je naziv Sokolska regija ili nahija po srednjovekovnom gradu Soko. dţem i naravno pekla se prirodna rakija. Koncept familije Bogdanović bio je jednostavan i hrabar. rakija je bila nacin za cuvanje kapitala. i nosi kao poklon u inostranstvno. To joj je nakon nekoliko godina otvorilo vrata za prodor na strana trţišta. Poĉeli su sa porodiĉnim zalihama u podrumima i velikom ţeljom da pokaţu kako Stara Sokolova moţe da se ponosi svojim kvalitetom i pred svetskim veliĉinama. Stara Sokolova danas Bazirano na porodiĉnim tajnama destilacije i starenja rakije i u saradnji sa najuglednijim struĉnjacima u ovoj oblasti stalno su je unapreĊivali i povećavali svoje uĉešće na trţištu. na porodiĉnim veseljima. sušila za zimu. Ponudili su trţištu vrhunsku rakiju na nivou najboljih viskija i konjaka. Rakija se proizvodila u velikim koliĉinama i prodavala širom Sokolske regije. odluĉili su da naprave robnu marku Staru Sokolovu. i izvrsnoj rakiji koja se od nje pravila.

da kopni. Kaţu da je u naš jezik naziv za rakiju (negde i raćiju) došao iz staroindijskog. Moje prve uspomene koje imaju veze sa radžom seţu do kasnih sedamdesetih godina prošlog stoleća. bili u vrlo ĉudnom psiho-fiziĉkom stanju. U staroj Srbiji rakija nije bila poznata sve do druge polovine XIV stoleća. da se pretvara u senu svoju. izuzetno je pitka. ali evo jedne naroĉito intrigantne. To mi je najzad i uspelo kada sam. bez primesa ikakvih boja. koje se u nekim krajevima naše zemlje naziva žmirenjem. sa rakijom od meda pravimo i propolis u rakiji. a da je ĉudesna teĉnost arapskog porekla. pre prvog velikog poraza 1371. pokušam da se ukljuĉim u umnu diskusiju koju su moji uvaţeni prethodnici blagoizvoleli zapoĉeti u prethodnim brojevima. Po ţelji kupaca. kroz odškrinuta vrata bakine sobe. i zbog smanjene ponude vina. imala je u sobi neko burence koje je ona zvala ardovčićem.. što je oznaĉavalo alkoholni napitak u poĉetku spravljan od pirinĉa. Imao sam dovoljno godina da naslutim da stric ne bi voleo da zna da sam ga video u priliĉno kompromitujućoj pozi. Krajem sedamdesetih godina XIX stoleća filoksera je uništila dobar deo vinograda u Srbiji.ipke. Rakija piše: Branislav Zukić Ako bih tekst poĉeo pozivanjem na taj i taj ĉlan Zakona o informisanju i na moje bogomdano legalistiĉko.omaĊijati narod koji idu da porobe i da će im biti od nemale pomoći. Pristalice teorije zavere mogu da naprave nekoliko bombastiĉnih priĉa baš o rakiji. Od tada. napitka koji otvara apetit za boţanski kolaĉ. Da je rakija u neraskidivoj vezi sa našom istorijom.ali mnogo bolja zbog svog prirodnog porekla. reći će neki? Kako pa šta? Druga polovina XIV stoleća uzima se kao period kada nekadašnja velika i moćna Srbija poĉinje da slabi. Ne bih da menjam istorijske svetonazore. a po miĉljenju naĉih kupaca. neotuĊivo pravo da reknem i ja nešto o tematici koja se. i propolis u rakiji s medom. koja je ţivela u malom mestu u Bosni. Pa šta. odavde do najzabaĉenijeg kutka Mleĉnog puta. rakija kreće nezadrţivo uzlaznom linijom (neki će primetiti da je uspon rakije u vezi sa usponom i jaĉanjem kakve-takve srspke drţave u to vreme). proizvedena je od meda vrcanog sredinom avgusta 2005. Med je meĉavina medljikovca. kojima je legalizam postulat na kojem poĉiva sve ovo zemaljsko i onozemaljsko. sebi bih postao sumnjivo nalik na ĉlanove jedne naše stranke. ili da postavljam revolucionarne teorije. na Marici. godine. ali priĉa se da su delovi srpske vojske. Moja baka.medovača koju Pĉelicatrenutno ima na raspolaganju. naglo je porasla ponuda rakije na trţištu. Jaĉina rakije je 19 gradi odnosno 47. ili buradi. jednog jutra. i ona je na naše tlo stigla sa velikim hedonistima i osvajaĉima. pa sam . koji su nosili sa sobom. Sve posle toga je mit. Zato. zlato&353. Biće da su prepredeni orijentalci raĉunali da će sadrţaj mešina. video svoga (bog mu dao rajsko naselje) strica kako profesionalnim i istreniranim pokretima iz tog creva izvlaĉi prozirnu teĉnost i slobodni tok preusmerava ka maloj posudi. Pčelicina rakija od meda Rakija od meda . Nije mi bilo jasno zašto iz tog ardovčića viri neko crveno gumeno crevo i pokušavao sam da dokuĉim ĉemu ono sluţi i šta se u tom burencetu nalazi. izgleda specijalno za tu priliku pripremljenoj. Rakija je specifiĉnog ukusa i mirisa. Ha! Kao i sve što ima veze sa kvarenjem našeg bogobojaţljivog puka. rasplamsava.. ĉiĉka i suncokreta. Originalni naziv za nju je arak. dozvoliću sebi slobodu da jedino ţeljom da reagujem na zapostavljanje nacionalne tekućine. Turcima. a kasnije i od drugih biljaka. pokazuje još jedan splet okolnosti. ili rak.5% i prozirna je. bezbeli.

. Najbolja stvar kod rakije je to što je ona veoma opasan protivnik. Elem. od samog Ċavola poklisar) uspeo je da prošvercuje celu flašu. Ne sećam se da sam bilo kada u ţivotu bio toliko daleko od sebe. 29(2004) Suppl. protiv Amerikanaca. što u jedva razumljivim tragovima. pa još trokratno. i shvativši od ĉega potiĉe. osećao u toj prostoriji.valjda. Nisam nikada do tada probao mastiku. vesela grupa je svoju ţelju da pokaţe negodovanje zbog neuobiĉajeno loših izdanja Paljinih. jer do sada nisam rekao da se sve dešavalo petnaestak km od Skopja). sedeći sa svojim so called saborcem na vrhu straţarske izvidnice na izdvojenom vojnom objektu ĉijeg se broja ne sećam.5(497. ali je sigurno da sam se. obamrle. liznuo kraj te magiĉne crvene magistrale. 49-51 . ali na taj naĉin i natera da joj prilazite sa duţnim (straho)poštovanjem i svešću da je trenutak nepaţnje dovoljan da od vas naĉini ordinarnog magarca. Od toga bar deset puta pred starešinom. 1 p. zašto je tako brzo završeno. prisećali se svih muka i srećnih trenutaka u svojim dvadesetogodišnjim ţivotima. sklopila ĉudan pakt sa Neĉastivim. a baš nekako pored našeg isturenog objekta nalazila se prodavnica koja se. Kao što pamtim trenutak kada sam prvi put ugledao jedne zelene oĉi. najdespotskija je (kada bi o njoj bio napravljen film. Toliko mi se svideo. i kada bi bila predstavljena kao ţivo biće. Prvi i poslednji put od rakije sam se napio u zimu1991. godine. Ĉudni mentol ukus mastike je drugi kljuĉni momenat u mom empiristiĉkom opusu glede šnapsa. preko nepca. koji. što razgovetno. ili momenat kada me je na plaĉ naterao gol Videotona protiv Ţelje u polufinalu Kupa UEFA tako pamtim i taj trenutak kada su nekolike kapljice prvo udarile direktno u jezik. i skinuo. barem 50 puta. kada je. Kasnije je ukus poĉeo da mi se sviĊa. Znamo da je prvo poluvreme te utakmice Paljo odigrao kao u najboljim danima. Veljko (tako se zove moj saborac. ugrejali. video Maršala. sjurile u sam epicentar malog organizma nemoćnog da spreĉi snaţan drhtaj koji je izazvan prvim susretom sa misterioznim sadrţajem bakinog burenceta. Beograd UDK: 615.saĉekao da on ode i ušao u sobu. ruku na srce.89:663. najbolje bi bilo da je glumi Dţon Malkoviĉ). ponovili smo. zatim se. nemoćni da pomerimo ruke ili noge. bila je to jaka prepeĉenica. Ukus mi se nije nimalo svideo. sa vrha te izvidnice. POŠALJITE KOMENTAR REDAKCIJI << PRETHODNI Copyright © 1998-2007 Vreme. U to se najbolje uverila grupa mojih poznanika (uz ponekog prijatelja u grupi). povremeno.11) Istorija medicine i zdravstvene kulture ISSN 0350-2899. ali za koji znam da je imao ĉetiri ogromna skladišta sa municijom (Ministarstvo vojno neće moći da me sudski pojuri zbog ovoga.zove – diskont pića. deĉje znatiţeljno. jer bi bilo kakvo ribanje nekoga kime je ovladala mastika bio direktan udar na temelje vojne doktrine i na sam smisao hijerarhije u vojsci. siguran sam) da sam ubrzo poĉeo da osećam da imam dva vegetativna nervna sistema. osećao ispunjenim koliko bi to. koja je pred poĉetak finala košarkaškog turnira u Atlanti 1996. Smejali smo se. ali 90 odsto mojih poznanika-izazivaĉa ni danas ne sme da pita zašto drugo poluvreme te utakmice nije odigrano. ili.. Beskompromisno zagospodari vama. Eto šta biva kada radži bacite rukavicu u lice. bio najpoznatiji čestiti srpski domaćin kada bi dobio priliku da do mile volje ispsuje i naruţi kakvog ţurnalistu jerbo mu postavlja pitanja uhu neprijatna. zbog odgonetanja tajne bakinog ardovčića. danas. ako preterate. Ne mogu reći da sam bio srećan kao mlaĊahni Balašević. Od svih alkoholnih pića. ali je deĉja znatiţelja zadovoljena. Reĉenicu dobra ova mastika. Kao povod je posluţio Paspalj. Odmah sam osetio miris koji sam i ranije. zavukli smo se na vrh naherene limene rabatije (daleko od Rumije) i sljuštili skoro ceo sadrţaj. zapeĉatila obavezom da uz svaki njegov poen popije po ĉašicu ljute. koji nas je uhvatio u prestupu. na tom turniru nije igrao sjajno. ali me je i toliko zavarao (nisam jedini kojem se to desilo. Na raport smo išli tek sutra.

health. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od ĉita i varenje piva. kada je većina vinograda u Srbiji uništena filokserom i kada je potpuno opala proizvodnja vina (3). tuberkuloza itd. za ĉišćenje rana. a oznaĉava alkoholno piće. Većina starijih ljudi pije svakog jutra po ĉašicu rakije “naštinu”. Rakija se kod nas najviše proizvodi od šljiva jer ih najviše ima. Obiĉno je “ljuta” ili komovica mešana sa lekovitim travama – pelinom. uvo. niti sahraniti. travarica Key words: brandy. “Srpska reĉ rakija potiĉe od staroindijske reĉi arak ili rak. Bez rakije se ne moţe proslaviti slava. Preĉišćen alkohol je u srednjem veku preporuĉivan kao odliĉan lek. ali dosta toga se i danas primenjuje. jer kad se zdravlje izgubi ono se rakijom vraća. Rakija se pije “blaga” koja sadrţi najviše 40% alkohola i “ljuta” tzv. Preĉišćen alkohol su alhemiĉari smatrali kao prvi stepen ka dobijanju kamena mudrosti Lapis philosophorum. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku. “Rasprostiranju rakije u Evropi mnogo su doprineli jezuiti koji su u Italiji za veliki novac delili svoju “aqua vitae” (1). nanom. oko ili kod teţih zaraznih bolesti kao što je ţutica. Osim ove dve vrste rakije pije se kod nas dosta i komovica. posebno od 1878. U našoj etnološkoj literaturi i sećanjima starijih ljudi. Naš narod koristi rakiju u mnoge svrhe. koje je nekad u Indiji pravljeno od pirinĉa. disease. ona otvara apetit. kao jedina anestezija pri raznim vrlo komplikovanim zahvatima narodnih lekara. bolest. Proizvodnja rakije na ovim prostorima porasla je tek u kasnijim vekovima. Iako su poznate posledice alkoholizma. rakiju je naš narod oduvek smatrao više korisnom nego štetnom. lek. zdravlje. . neprijatelj mi je. kod stomaĉnih tegoba. Ni reĉ rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku.god. brandy made with aromatic herbs Još u X i XI veku arapski lekari su destilisali alkohol sa dodatkom bilja i ovu su proizvodnju primili Evropljani. To kazuje izreka: “Ko mi pruţi ĉašicu rakije. kad boli zub. medicine. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. Neki od njih su odavno zaboravljeni i više se ne koriste. U leĉenju je naš narod najviše koristio “prepeĉenicu” i komovicu. postoji veliki broj recepata za leĉenje razliĉitih bolesti u kojima rakija igra vaţnu ulogu. Uz rakiju se napijaju zdravice i to pokazuje duboko ukorenjeno mišljenje da se pije radi zdravlja. lincurom ili sa plodovima voća – poznata orahovaĉa. Te su se rakije koristile za leĉenje odreĊenih bolesti.” Smatra se da je rakija lek za mnoge bolesti i da krepi i jaĉa organizam. posebno poslednjih desetak godina. Osim prepeĉenice i komovice za leĉenje su sastavljane i posebne vrste rakija – “travarice”. ali se mogu za peĉenje rakije upotrebljavati i druge vrste voća pa i povrća. “pepeĉenica koja se dobija prepecanjem blage rakije i procenat alkohola u njoj iznosi više od 40%. a kasnije i od drugih biljaka” (2). O tome govori i narodna izreka “Rakija je lek”.Rakija u etnomedicini Brancy in Ethnomedicine Ivana Drobnjak Narodni muzej Ĉaĉak Sažetak: Ključne reči: rakija. a parĉe leba ne. jer kako kaţu. koja se smatra vrlo lekovitom. Najviše se koristila za ispiranje guše. kada se zbog nestašice lekova ponovo vraćamo lekarijama naših starih. Ona ima veliku ulogu kako u svakodnevnom tako i u obrednom ţivotu.rakija peĉena od vinske komine. svadbovati.

U 1 litar rakije stavi se koren biljke lincure i ostavi se da stoji na suncu 7 dana. “vrućice”. kao sredstvo za dezinfekciju i kao sastavni deo razliĉitih obloga i melema. “NaĊe se trava “puparka” i stavi u rakiju za 24 sata. “Ako neko padne i povredi se. Rakija je imala vaţnu ulogu u leĉenju rana. sipali su nekoliko kapi od najjaĉe rakije “prvenca” da ublaţi bol. U kragujevaĉkoj Jasenici leĉili su groznicu na sledeći naĉin: “Bolesnik da popije u reĉnom viru pola litra ljute rakije i da malo postoji u njemu dok voda iz tela izvuĉe neĉistoću” (8). Da bi prestalo podrigivanje treba piti po malo ljute rakije. Kada se procedi pije se po jedna kašika dnevno. Kada zaboli uvo u selima oko Ĉaĉka. stave to na tabane. a najĉešće rakijom. Hemoroidi (šuljevi) smatrani su unutrašnjom bolešću. treba oĉne kapke premazati komovicom.Evo nekoliko naĉina spremanja “travarica” iz ĉaĉanskog kraja: Pelinovaĉa se spravlja tako što se na 1 l rakije prepeĉenice stavi jedna šaka pelina. glavobolje i groznice rakija je nekad bila jedini i najbolji lek. a ĉarape bolesnikove utope rakijom i onda mu ih navuku na noge” (9). Kad oĉi zabole. I kada se oboleli zub izvadi. zovu je “stomaklija”. treba da popije jednu ĉašu dobro ljute rakije i da se posle dobro utopli” (6) ili “treba tri jutra pre jela da pije po jednu ĉašicu rakije u kojoj su bila 3 lista pelina 24 ĉasa” (7). U okolini Ĉaĉka zubobolja je leĉena ispiranjem obolelog zuba ljutom rakijom ili su stavljali obloge od tople posoljene rakije. Sud se prekrije i ostavi da stoji na suncu 7 dana. . pa se previje” (11) (Kragujevaĉka Jasenica). (otuda naziv “prvenac”) ostavljala se u svakoj seoskoj kući po jedna flaša da stoji kao lek. Kod krvarenja ĉira u stomaku. U Leskovaĉkom kraju kod leĉenja vatre “ognjice” smešaju projino brašno sa komovom rakijom. Orahovaĉa. Glavobolja se leĉila privijanjem rakijanih obloga na ĉelo. uboja. Ova rakija se koristi za leĉenje kostobolje. Zauške. Od prve ispeĉene rakije. U okolini Podgorice stomak su leĉili rakijom u kojoj je bila lincura. U okolini Kragujevca “neki privijaju peĉen izmet od neuštrojenog vepra zamoĉen u rakiju” (12).krpe umoĉene u toplu rakiju. Lincura se pravi sliĉno kao i pelinkovaĉa. Kako profesionalnih stomatologa nije bilo. reumatskih oboljenja. Ova rakija je jako lekovita jer sadrţi veliku koliĉinu joda iz orašĉića. “zaušnjaci” leĉeni su na sledeće naĉine ”trava “ustupnik” stuca se. pa će bolje spavati”(4) ili “ treba da izmeša malo vina i rakije i da popije ili iz toga da stavi oblog na ĉelo. narod je zubobolju leĉio kako je znao. “Na otok od zuba treba privijati 2 do 3 puta dnevno istucanu tatalu posutu jakom rakijom” (10) (okolina Kragujevca). orovaĉa se spravlja tako što se u 1 l rakije stavi 30 zelenih orašĉića i ostavi da odstoji na suncu 7 dana. “Od nje treba piti svakog jutra po jednu ĉašu” (15). izmešan sa rakijom cvet hajduĉke trave je sluţio za zaustavljanje krvarenja (17) (Zajeĉar). I u Gruţi su “vrućicu” leĉili pelinjaĉom. preloma. umeša se u rakiju i zagreje na vatralju. pa će bolje spavati (5) Kod gušobolje. Da prestane bol u uvu koristila se i rakija u kojoj je stajao list ĉuvarkuće. Leĉeni su u Kragujevaĉkoj Jasenici ispiranjem usta rastvorom plavog kamena u komov rakiji (14). U selima u okolini Ĉaĉka kada koga zaboli grlo i dobije temperaturu privijaju mu “rakijane obloge”. Rakija se dosta koristila kao lek kod razliĉitih vrsta stomaĉnih tegoba. pa se izjutra našte daje bolesniku da pije po jednu ĉašicu” (16) (Leskovac). “Na zaušnike treba priviti vunu zamoĉenu u rakiju i na njuj staviti tamjana i lišća od iglice” (13) (okolina Podgorice). rana se ispirala rakijom. Kada prevri procedi se u bocu i pije se za apetit i stomaĉne tegobe. U okolini Kragujevca “da bi se neko izleĉio od groznice. Ovoj rakiji su pridavana posebna lekovita svojstva. Rakijom ĉistom ili sa dodatkom drugih sastojaka leĉena su mnoga lakša oboljenja. Posle ceĊenja koristi se kao lek kod oboljenja štitne ţlezde. Kad nekog zaboli stomak u okolini Ĉaĉka bi popili jednu ĉašicu rakije komovice. koje se omotavaju oko vrata i grudi. Ko ne moţe da spava “treba da pre spavanja popije malo rakije komovice.

bolne soli (mirišljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u tamnu bocu. da bi potpuno pijana lakše podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica. stuca je sitno. Mnogi od ovih recepata odavno su izašli iz upotrebe. Zaključak U ovom radu izloţen je samo deo obimne graĊe o naĉinima leĉenja rakijom iz razliĉitih krajeva naše zemlje. U okolini Zajeĉara “mešavinom ljute rakije i 100 gr. koristila i za dezinfikovanje unutrašnjih organa. posle sedam dana pije se po jedna ĉašica protiv tuberkuloze (27). 24 ĉasa. Lek za uganuće zvao se “cerot”." “Kad iz kuće od tuberkuloze poĉnu umirati. ĉovek se traţeći sebi leka ponovo okreće tradicionalnim . Išĉašeni ĉlanak na nozi nameštali su narodni ortopedi naglim povlaĉenjem noge i masiranjem rakijom. Protiću. pomoćnici su ga drţali. U ĉaĉanskom kraju reuma se leĉila masiranjem bolesnika komovicom. Kad proĊu 40 dana. dobro opranim rukama creva su vaĊena u veći sud i prana rakijom (24). uvu. Rakija je bila i sastavni deo leĉenja zaraznih bolesti: U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali ĉaršavima ukvašenim ljutom rakijom komovicom (25). a vidar je radio. Ovu travu su drţali u rakiji. Ranjenik je jednostavno vezivan.izgori crvenu vrbu. Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada ritualno. kao sa nekim najskupocenijim lekom. pa i gradovima upotrebljava rakija u leĉenju prehlada. Pored velikog napretka medicine i dostupnosti lekova i danas se u našim selima. Pri poroĊaju. Tom smešom maţu kosu ĉetiri dana. bolova u grlu. ricinus i rakiju. Uberu se mladi plodovi. posebno kod teţih sluĉajeva i porodilja je napijana rakijom. osim kao anestetik. najĉešće komovicom. U okolini Podgorice ţuticu su leĉili pomoću ţući (trave koja ima glavicu sliĉnu glavici belog luka). Rakija je upotrebljavana i u kozmetici. narodni vidari su najpre rakijom ĉistili ranu (ne ĉistim alkoholom) jer rakija sadrţi neke hranljive materije (20). a ţenama 3/4 litra rakije. zubu. posebno za negu kose: “Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmešanim petroleumom sa rakijom (29) ili “Da kosa ojaĉa pomešaju petrolej (“gas”). zapajali sve ukućane verujući u isceliteljsku moć napitka (28). Kada zvaniĉna medicina zataji. Otuda i izraz: “Pijan kao majka” “U sluĉaju povrede creva prema M. stavi u rakiju i tako pije” (18) (Leskovac). Trojanović u svom radu “Šaronjanje ili tepanje u Srba” navodi da je pre ove operacije muškarcima davano da popiju 1l. S. kada kost uštine mišiće. vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh. zajedno sa pokojnikom zakopaju bocu pića u grob. onom teĉnošću se bolesnici maţu po reumatiĉnim delovima tela (22)” (Leskovac). Rakije “travarice” se još uvek dosta koriste u leĉenju teţih oboljenja. i posle bolesniku davali svakog jutra da pije te rakije (26). Kod “uštipa” – otvorenog preloma. potom je operu. “Od kostobolje neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noţa u ĉašici komovice (21). Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali da pije da bi lakše podneo bolove. usitne i metnu u staklo sa rakijom komovicom. To je bio komad plavog papira premazan smesom cerove smole.” “Od reume (aramatiz) se leĉi i tatulom. To ponove tri puta i onda kosa manje opada (30). rakije komovice i tamjana (19). posekotina itd. zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu mazali su bolna reumatiĉna mesta (23). Sve ortopedske intervencije vršene su bez anestezije tako da se kod ovih veoma bolnih zahvata stanje moglo ublaţiti jedino jakom rakijom. ranjenik je stavljan na sto. mada se neki i danas koriste. U okolini Zajeĉara “korenje vuĉje jabuke se sitno iseĉe i stavi se u ljutu rakiju.” Prema ovom opisu vidimo da se rakija u hirurgiji.” Sve hirurške intervencije naših narodnih vidara vršene su bez bilo kakve anestezije. za dezinfikovanje rana.

Letopis Matice Srpske. Gordana Ţivković. str. str 53 14. 42. ĐorĊević.godine. Bgd 1977. Alkoholna pića i obredna praksa. Izdanje ministarstva trgovine i industrije. str 102 25. GEM br 10. Ilija Radulović. Bgd. 1984 god. AnĊelka Lazarević. ĐorĊević. M. Jeremije M. Dragutin M.. Dragutin M. Hirurgija i ortopedija u narodnoj medicini kod Srba. GEM br. str 86 30. Jeremije M. str 258 15. Navedeno delo . iz narodne medicine i u okolini Kragujevca. str 231 Adresa autora: Ivana Drobnjak Narodni muzej Ĉaĉak . str. Navedeno delo . ĐorĊević. 479 28. Dragutin M. AnĊelka Lazarević. str. Ibid . Navedeno delo.95 4. Ilija Radulović.str 89 8. Podgorica. str 55 27. Dragutin M. str. Navedeno delo.. str 113 21. 1978 god. zanati i trgovina IV deo. Navedeno delo . P. Bgd. fototipsko izdanje.god. Bgd. BIGZ. str 229 26.Savić. Jeremije M.god. . str. Napomene 1. Sarajevo 1924. Dragutin M. Sofrić Niševljanin. GEI SANU XXVI. 307 22. Bgd. 88 7.god. str 255 12.naĉinima leĉenja u kojima je rakija igrala vaţnu ulogu. GEM br 10.. Ilija Radulović. Dragutin M.32 2. ĐorĊević. 486 24. Naša industrija.258 9. str.Pavlović. Proizvodnja rakije u našem narodu. str 222 17. str 54 16. iz narodne medicine u okolini Kragujevca. ĐorĊević. Ilija Radulović. str 87 11. str 222 3. Pavlović. Ţivot i obiĉaji narodni u Leskovaĉkom kraju. Ţivot Srba seljaka. Navedeno delo . Navedeno delo. Ilija Radulović. iz narodne medicine i u okolini Kragujevca. 1978 god.. Ilija Radulović. Pavlović. Etnološke sveske 1. 10. Ilija Radulović. knjiga 12. Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba. Ilija Radulović. Ilija Radulović. str 229 19. 1990. BGD 1935 god. 119-120 29. str 112 20. Prosveta Bgd. Drţavna štamparija. Bgd. AnĊelka Lazarević. Gordana Ţivković. str.M. str 226 23. Milan Đ. Bgd. Navedeno delo. str 87 5. str 53 6. Podgorica. Gordana Ţivković. GEM br. str 475 18. Kragujevac. Milićević. Navedeno delo . Ţivot i obiĉaji narodni u Kragujevaĉkoj Jasenici i Šumadiji. Kragujevac. ĐorĊević. Podgorica. 1935 god. 1921. str 226 10. Srebrica Kneţević. 1933 god. Kragujevac. Navedeno delo. 1889. str. Novi Sad. str 86 13. Mita Petrović. Narodna medicina u okolini Zajeĉara u XX veku. Navedeno delo. Leskovac 1985god. Srpski Etnografski zbornik.

Dobro je da voće i grožđe sadrži u sebi što više voćnog šećera kako bi se obezbedili uslovi za dobro vrenje.08:05 LAZAREVAC . . Sve ostalo je već poznato ostale su samo nijanse Đoke Balaševića i moje finese. izdvojim sve koštice i semenke zajedno sa semenjačom tako da na vrenje stavljam samo potpuno zrele i zdrave plodove koje predhodno dobro izmuljam ili usitnim. Za vreme vrenja obezbedim da u prostoriji temperatura bude oko 20C stepeni što je idealno za dobru fermentaciju. Proizvedenu rakiju skladištim u staklenoj ambalaži i čekam da odleži najmanje 60 dana da bi se aroma dobro formirala. Za godinu dana rekultivisali smo 45 hektara .Pečenje rakije Pre stavljanja voća i grožđa na vrenje ja ga dobro operem i izdvojim sve nedozrele.To postižem na taj način što koštice i semenjače izdvajam od voća pre stavljanja na vrenje. Samo od kvalitetnog. Takođe vodim računa da burad u koja stavljam plodove na vrenje budu potpuno čista. planiraju i razvoj drugih poljoprivrednih kultura. Milan Mirkov Srbija Na jalovištima „Kolubare“ niĉu voćnjaci Rakija sa kopova Autor: P. te farmu za tov junadi. Što se tiče same proizvodnje kvalitetne rakije potrebno je izdvojiti sve štetne elemente po ljudski organizam koje sadrži voće. Nakon završenog vrenja prilikom pečenja dva puta prečišćavam. potpuno zrelog i zdravog voća i grožđa može se proizvesti dobra rakija.kvarne i oštećene plodove. Vujanac | 30. koje se bavi rekultivacijom zemljišta na kopovima najvećeg energetskog basena u Srbiji. jer smo kod dobrog vrenja se svi elementi iz voća pretvore u alkohol.2007 .07.Sa ugljenokopa Rudarskog basena „Kolubara“ uskoro će na trţište stići jedina svetska rakija iz voćnjaka zasaĊenog na ugljenoj jalovini! U preduzeću „Kolubara-usluge“.Nepregledne površine ugljenokopa više neće liĉiti na pustinju. jer samo kod dobrog vrenja se svi elementi iz plodova pretvore u alkohol. izdvajam prvenac i patoku tako da hvatam samo srednju frakciju koju razblažim sa destilovanom vodom na oko 50% po ukusu.

u jednom od drvoreda je i 20 sekvoja. izdvojim sve koštice i semenke zajedno sa semenjaĉom tako da na vrenje stavljam samo potpuno zrele i zdrave plodove koje predhodno dobro izmuljam ili usitnim. . . a tovljenici bi se hranili lucerkom ĉija je sadnja planirana na 250 hektara. dodajte malo nane. na obnovi preostalih 6. Plasiraćemo je na trţište u flaši koja će biti zatvorena komiljkom kukuruza zapeĉaćenom voskom nakon Sajma poljoprivrede u Novom Sadu. u „Kolubara-uslugama“ planiraju da prinos pšenice sa rekultivisanog zemljišta dostigne pet tona po hektaru. Peĉenje rakije Pre stavljanja voća i groţĊa na vrenje ja ga dobro operem i izdvojim sve nedozrele.500 hektara kopova mogli bismo da zaposlimo još 500 radnika . direktor „Kolubara-usluga“. Koktel "sumadian tea" . tradicionalni naĉin. jabukovaĉe i viljamovke.300 zaposlenih. uz srpsko meze. u lampeku. . Posle vina sa peska.2005. jer samo kod dobrog vrenja se svi elementi iz plodova pretvore u destilat. Iz voćnjaka je već stiglo 1.04. Na jalovištima sejemo razne poljoprivredne kulture kako bi se vremenom popravio kvalitet zemljišta i otklonile posledice po ekologiju zbog kopanja uglja jer je jedan od osnovnih zadataka naše firme zaštita ţivotne sredine . a sluţi u ĉašama za punĉ. a tu je i rasadnik od 20 hektara. Ukoliko vam ne prija aroma domaće šljivovice. Na 12 hektara nekadašnjeg ukljenokopa već je nikao voćnjak.kaţe Obradović dodajući da se svi poslovi obavljaju u saradnji sa Poljoprivrednim i Šumarskim fakultetom u Beogradu. Za vreme vrenja obezbedim da u prostoriji temperatura bude oko 20C stepeni što je idealno za dobru fermentaciju. Po njegovim reĉima.kuvana rakija 13.kvarne i oštećene plodove. stiţe i rakija sa uglja obećava Obradović.Reĉ je o izuzetno kvalitetnoj rakiji koja ispunjava sve norme kvaliteta i ispravnosti jer voće ne prskamo.kaţe direktor firme sa oko 1.Obnovili smo rekultivaciju zemljišta posle 16 godina pauze. uz to.Ako se rekultivacija nastavi tempom koji smo imali ovih godinu dana. To će biti jedina rakija u svetu proizvedena od voća sa ugljenokopa.500 litara šljivovice. . TakoĊe vodim raĉuna da kace(burad) u koja stavljam plodove na vrenje budu potpuno ĉista.zemljišta na kojem su otkopavajući ugalj moćni bageri glodari ostavili ogromne koliĉine jalovine objašnjava Duško Obradović. Do sada smo ispekli 130 kazana na starinski. Sastojci  8 cl šljivovice  1 kašika smeĊeg šećera Način pripreme Kuvana rakija priprema se u metalnoj posudi. U rasadniku. U planu je i podizanje farme za tov junadi. koji je sa više od 100 vrsta drveća najveći u jugoistoĉnoj Evropi.

Dobro je da voće i groţĊe sadrţi u sebi što više voćnog šećera kako bi se obezbedili uslovi za dobro vrenje. tako da se na vrijeme odvoje frakcije rakije koje bi joj mogle pokvariti karakteristiĉan skladan okus i miris (bašica i patoka). Svi hlapivi sastojci nemaju istu vrijednost za kvalitetu rakije.Samo od kvalitetnog. već da osim vode i alkohola u rakiju preĊu i sortne aromatiĉne primjese . viši alkoholi itd. Hlapivi sastojci komine sastoje se iz mnogobrojnih kemijskih spojeva koji uz najzastupljeniju vodu i alkohol prelaze u destilat. Proizvedenu rakiju skladištim u drvenim buradima i ĉekam da odleţi najmanje 60 dana da bi se aroma dobro formirala.To postiţem na taj naĉin što koštice i semenjaĉe izdvajam od voća pre stavljanja na vrenje. To su aromatiĉne tvari hlapive kiseline. plijesan). Prije punjenja kotla s komine se skine i baci krovina (do zdravog dijela) jer je sasušena. Destilacija (peĉenje) prevrele komine ima svrhu da iz nje odvoji hlapive sastojke prevodeći ih u tekući destilat . preko koje se nabaca tanji sloj pijeska. Pri postizanju tog cilja najveće je umijeće destilacija (peĉenje). Prekasnom destilacijom komine . potpuno zrelog i zdravog voća i groţĊa moţe se proizvesti dobra rakija.uz znatan gubitak alkohola . jer rakiji daju loš ukus patoke). smiriti. a desetak minuta prije poĉetka vrenja. Ako se komina ne moţe pravovremeno peći (najkasnije 2-3 tjedna poslije završnog vrenja) treba je konzervirati. Nakon završenog vrenja prilikom peĉenja dva puta preĉišćavam.kao i boja. Kotao se puni kominom do 2/3 zapremine (30 % praznog prostora je potrebno kako kom ne bi iskipio kad zavrije). Kako ispeći dobru rakiju od šljiva Destilaciju (pečenje) rakije treba obaviti u pravo vrijeme. Što se tiĉe same proizvodnje kvalitetne rakije potrebno je izdvojiti sve štetne elemente po ljudski organizam koje sadrţi voće. Komina od šljiva (i svega ostalog voća) peĉe se u destilacijskim aparatima za dvokratnu destilaciju narodski reĉeno rakijskim kotlovima . .rakiju. Poslije je prepakujem u staklenu ampalazu kao finalni proizvod. pa neke pri peĉenju treba svakako izbjeći (osobito više alkohole. kad se kapak zagrije tako da se više na njemu ne moţe drţati ruka.zapremine obiĉno 80-250 litara. da bi duţe vrijeme ostala kvalitetna. vatru treba smanjiti. Svrha destilacije nije samo dobivanje neutralnog alkohola. U poĉetku peĉenja vatra pod kotlom mora biti jaĉa. Prerana destilacija (pečenje) ukomljene šljive ima za posljedicu da se zbog nepotpuno prevrelog šećera plodova dobije manje rakije (šljiva slabo "plaća").bez kojih nema kvalitetnog ukusa i miris šljivovice. ukiseljena i pljesniva.može se i dogoditi da krovina potone i da znatno kvari cijeli sadržaj. svojim lošim sastojcima (kiselina. jer smo kod dobrog vrenja se svi elementi iz voća pretvore u alkohol. pokrivanjem polivinilskom folijom. esteri. izdvajam prvenac i patoku tako da hvatam samo srednju frakciju.

jer samo tako se moţe dobiti šljivovica intenzivno izraţene arome. razblaţuje se destiliranom vodom da se dobije 45 %-tna rakija (18 gradi) ugodna za piće (30 litara 65 %-tne rakije razblaţuje se sa 13. Bašica i patoka se miješaju i posebno ponovo prepeku u slabiju. Poslije bašice hvata se najveći dio srednjeg destilata kojim dobivamo meku šljivovicu do jaĉine koju ţelimo (28-38 %). pravilno ukomljena i na vrijeme peĉena). lošiju prepeĉenicu. ako se "potegne" malo više. Tajna visoke kvalitete naših odličnih starih prepečenica je u tome što se prepečenjem koncentriraju aromatične tvari koje im daju onaj izvanredan miris i okus plodova plave šljive. itd. Destilacija (prepicanje) mekane rakije treba da se odvija polagano (4-5 sati). a jaĉina srednje frakcije je oko 60-65 posto. Vrlo je loša praksa ubacivanja patoke i bašice u kominu idućega kotla. sve dok u destilatu alkohol ne padne na 2-3 %. jest da joj se povisi sadrţaj alkohola. Tako dobivena rakija je obiĉno slabije kvalitete. u sredini mlak. I napokon. Svrha druge destilacije. Frakcija bašice (prvenac) i patoke miješaju se i na kraju zajedno ili posebno destiliraju uz ponovo odvajanje prvenca i patoke. Dobivanje vrlo kvalitetne rakije jaĉine od 37-45 % jednokratnom destilacijom (peĉenjem) komine vrlo je teško. prepeke mekane (slabe) rakije. patoĉan miris (ukoliko šljiva nije bila izuzetne kvalitete. Dobivena prepeĉenica (srednja frakcija) jaĉine 65 posto.6 % od komine u kotlu (3 . Zbog toga je uvijek bolje odvojiti nešto više bašice nego manje. 20-25 litara patoke. Najĉešća pogreška pri prepicanja jest nastojanje da se dobije rakija pribliţne jaĉine onoj u potrošnji (4550 posto).kao i kod peĉenja mekane rakije. mekom rakijom do 70 % svoje zapremine. Kad jaĉina destilata na izlazu iz hladionika padne na oko 10. Najĉešća i najveća je greška kod prepicanja upravo prerano prelaţenje s frakcije bašice (prvenca} na hvatanje srednje frakcije.8 litara destilirane . Nakon toga kotao se puni sirovom. Prepicanje rakije obavlja se takoĊer frakcionom destilacijom s odvajanjem bašice. no ĉesto takve rakije imaju pomalo neugodan. tj. koji kvare miris rakije i zato se mora odvojiti u koliĉini 0. jer se tako ozbiljno narušava kvaliteta šljivovice. dalje se hvata posljednja frakcija patoka.15 % alkohola. patoĉnog mirisa. a ti donjem dijelu hladan. Pri hlaĊenju vodom. Od 100 l mekane šljivovice (30 %-tne) prepicanjem se dobije: 1-2 litre bašice. Jake (ljute) šljivovice 45-50 % (18-20 gradi). Neki to doduše ĉine i peku jednokratno rakiju jaĉine i 38-42 % (15-17 gradi). srednje frakcije i patoke . ali ujedno i preĉisti (rektifikacija) od eventualnih nepoţeljnih sastojaka (kiseline. i to onda kad jaĉina destilata koji izlazi iz hladionika padne na 20 do 25 %.3-0. ako se pravilno odvajaju frakcije (bašica.6 dl na 100 l komine). Razlika je u tome što se kod prepicanja odvaja 1-2 litre bašice (to više što je šljivovica slabije kvalitete). 30 litara prepeĉenice. to je prvenac ili bašica. Destilacija (peĉenje) izvodi se obavezno frakciono . srednja frakcija i patoka). najvaţnije je pravovremeno odvojiti patoku. Zbog toga se dobije rakija koja jako pali u grlu i vrlo je oštrog mirisa (alkohol "strši").).to znaĉi da treba izdvajati tri frakcije: prvenac (bašicu). Iskusni "pecmajstori" uz alkoholometar i degustacijom mogu toĉno odrediti trenutak kad treba preći na hvatanje srednje frakcije. koji dobivenoj prepeĉenici znatno pokvari ukus i miris. 40-45 litara Ċibre koja ostaje u kotlu. Nema nikakvog smisla da ono što smo jednom odvojili kao loše još jednom ulijevamo u kotao i opet odvajamo. toplim rastvorom sode uz jako ispiranje hladnom vodom. srednju frakciju (srce) i posljednju frakciju (patoku).Destilacija se mora odvijati polako (traje obiĉno 2-3 sata). odliĉne kvalitete. mogu se dobiti samo prepeĉenjem mekane rakije na slijedeći naĉin: ureĊaj za destilaciju (kotao) rastavi se i temeljito opere 5-6 %-tnim. koja sadrţi veliki postotak lako hlapivih spojeva. Takvim lošim postupkom prepicanja uhvaćen je veći dio patoke. Kad iz hladionika poteĉe tanki mlaz rakije. jer samo tako u destilat (prepeĉenicu) prelaze sve fine aromatiĉne i hlapive tvari odluĉujuće za kvalitetu šljivovice. A upravo takve patoĉne rakije teškog mirisa (koji rakiji daju viši alkoholi) glavni su uzroĉnik jakog mamurluka. hladionik mora biti u gornjoj trećini topao.

vode). na širokom strnjištu.. Onaj koji je ispevaoprelepu ljubavnu pesmu "Santa Maria della Salute". na breţuljcima. ţita i leta. mekše i izraţenijeg bukea. I zlatnihšarančića je bilo. dud kaomaterijal za kace.. Tu na Tikvari će doveče biti rakijada. bar na po jednojbanderi. lepo seiskaza. stoji rodino gnezdo. mašu krilima k’opravi poletarci. čamilo je dvadesetak pocrnelih čamaca daščanika. pitkije. i štuke je bilo. dud u dvorištu. i manića. zaklonjen nastrešicom od sunca. međutim. Postoji belidud. na sokaku. Ispod čarde na obali rukavcu Dunava. Rada. Dudinje su nekešaljivdţije nazivale bećarskim paprikašem!. Kaţu da se rode gnezde tamo gde su ljudi dobre ćudi. Na vidovdanskojomorini čuvari bostana sede pored obnovljenih trščanih koliba i gomila dinja ilubenica. Na vodi je jedanribolovac u čunu uporno pecao. kojim postaju harmoniĉnog okusa. Jovan je drţao svoj monolog: – Ja sam ovdašnji. ali nemamdosta godina. u roguŠajkaške. i zato to o ribama znam.. I otac moj.Kovilj je valjda jedino naše mesto u kome ljudi još peku rakiju dudovaču. bačve i burad. Suncokretirazbuktani u ţuto. i to samo u hrastovim baĉvama. Minimalno razdoblje starenja iznosi 810 tjedana. dud kaohrana guskama. ali i ljudima. dud murga. Ja sam radio u ribarskoj zadrugi dvedes’dve godine. čuveni kuvar i rakijaš Pera Subićkuvao je u ogromnim kotlu i oraniji gulaš i čobanac za više stotina duša.. Nigde nema tolikorodinih gnezda kao u ovom podunavskom mestu. jula U ataru bačkog sela Kovilja. Rođen sam pored vode. slatke dudinje za rakiju. crni dud. Doktor Laza.. patkama i ostaloj ţivini. pekmez. Dud je i inače ravničarsko sveto drvo. 2. Kralj rakije Kovilj. pa sveznam. Mnogo. poredđerma i bunara. Mog’o bi ja u starosnu penziju da idem. zru dinje i lubenice. koje rakiji uz zlatnoţutu boju daju i niz drugih sastojaka vaţnih za njen odliĉan okus i miris.. Dan rakije. Pitaš ima l’ urukavcu ribe. leškario je na daskamasuvonjavi ribar Jovan Ţivanov. U svakoj ulici. Sva ravničarska sela imala su rasadnike mladihdudova – dudare. kuće bez duda. u čamcu takoreći. poređani kaovojnici. koje nude namernicima na autoputu Beograd – Novi Sad. brujala su u ţetvi dva kombajna. Kod "Tikvare". Kod čarde "Kraj sveta". U centru sela dimili su kazani. u blizini manastira Kovilj... . Iza manastirskešume.. U prošlosti gotovo da nije bilo druma bez dudovihstabala. parastos dudu iravničarenje – pešačenje. Ročići u gnezdu su već poodrasli. Prošli smou Kovilju pored kuće u kojoj je rođen pesnik Laza Kostić. skrivaju usred njive magičnog Van Goga. Rođen sam četr’sedme – rekao je ribar Jovan. bio je čuveni ribar i brigadir u zadrugi. I rakije (kao i vina) zahtijevaju stanovito vrijeme starenja (u toku kojeg gube oštrinu i grubi okus). A na Vidovdan je u Kovilju odrţana "Rakijada". Kovilj je lepo mesto sa dve crkve belih baroknih tornjeva. Načardi "Tikvara". Dud kao hladovina. dud na raskršću. Slabo. ljudi su presovali i sedevali na traktorskimprikolicam novu slamu.. Tu na Tikvarije bilo onda bačvi i čuvarki s ribom – sačuvaj Boţe!. Tamo je sve odisalo mirisima sena. Tamo su pekli rakiju dudovaču. Ogroman dud u selu. lišće belog duda kao hrana svilenih buba.

dao mi je recept za pečenje. Ko je imao tri duda uavliji. Jedan od najčuvenijih rakidţija u Kovilju je Pera Subić.. od banana... Od sorti groţđa imamo crvenu plemenku. Dudova je bilo mnogo. pa lincura. Kadsam opet kod jednog u Dublju video rakiju od kima. a i do šezdesetih godina.. vilovački drum. – O meni su pisale sve novine. On je jesenas napravio dve hiljade litara vina i sve prodao doBoţića. On je ispričao. Odstoji u vrenju i od togmaterijala se peče rakija komadara – lebara. Kad testo uskisne..Novinski naslovi o Peri: "Kralj rakije... ali i mnoštvo novinskih napisa onjemu. Kovilj je imao izmeđupetsto i hiljadu jutara vinograda. nekrunisani kralj rakije.. Sačuvaj Boţe da se čovek na takvurakiju namami. i od čega god ’oćeš. rakija od lipe.. Znam dobro da kuvam gulaše. koviljskog štampara i proizvođačavina i rakije... Povađeni sui dudovi. Tako je i u drugim selima. U bačvi kisne.kima. Sava je glavni organizator "Rakijade". ma gaskuvao i od starih cipela! – rekao je domaćin Pera. zamesi sa pola kile kvasca. izneo i kako se pravi rakija od duda.Svratili smo bili i do kuće Save Graovaca. ali i komadara ili’lebara – od ţita i kukuruza. Budi na "Tikvari" pored mene i naučićeš zatili čas da kuvaš i gulaš i čobanac. paslankamenku. rekao sam sebi: "Napravićeš. pa sam tako "stig’o" i do Japana! Jedan izSiriga kod Segedina pravi rakiju od feferona. Sad jedudova u Kovilju – na prste da izbrojiš. Samo gledaj šta ja radim. duda. Ako treba i iz starih novina!. – Za dudovaču rakiju se kupi dud i stavlja u bačvu da kisne. pa stavi u bure gde su izdrobljeni oni hlepčići. 3. Nekad su ljudi rakiju pekli samo od duda. od njega se naprave hlepčići. kamilice. to ţito se samelje na mašini zameso.. Sad je vinograda sasvim malo. "Rakija od kupusa i tikve". Rakija od zove. koji se peku u domaćojfuruni. ide ovako: uzme se pedeset kilakukuruznog brašna. On namje u svojoj kući izneo čak 26 vrsta rakija. a kad materijal "sazri" i površina se izbistri da čovek u bačvividi "kako se ogleda majmun".klekovača. zakleti trezvenjak". jako je slatko imiriše. kupusara. liker od oraha.Pero. Ja sam inače kuvar i ugostitelj bio. to je pijačna roba. To prispe o Petrovdanu. Kuvamgulaš od kima. Moraš prste da liţeš od mog gulaša. Moj Sava je sad posadio dvadesetak dudova –kazivao je Savin otac Branko. lozovača. Gardinovačkidrum.. pa rakija i od paradajza!.diţu se klobuci. Što se tiče ’lebare. bosiljka. Kad se jave klice i ţile.drţao sam dugo godina kafanu "Šumadiju" u Kovilju. i "kradi". "Ma kakav. Gotovo istovremeno se na polici ili dasci raširi deset kila pšenice ipokvasio da isklija. anisa. šajkaški drum. Mi drţimovinograd. a i groţđe đenđeš. U to se doda malo mekinja išećera. a malo je i brestova.Hilton’". sve je to bilo oivičeno dudovima.to jest vidi svoje lice – masamoţe u kazan na pečenje. – Pre Drugog svetskog rata. i veli da je na ovogodišnjojsmotri u Kovilju čak 66 rakidţija prikazalo svoju "vatrenu vodicu". rakiju i od guščijih jaja!" Nema tog materijala od kojeg ja neću isteratirakiju.. komovica. taj je imao četiri kazana rakije. ali se sa pićem nikad nisammešao. Pečeni hlepčići se iskomadaju i izmrve k’o komlov i potope u 50 litaravode. Bogdan Ibrajter Peĉenje rakije Pečenje rakije . rakija od šljive iz juţne Afrike. lipovača.

ubacimo drop u posudu koja se nalazi u kotlu (u posudu stane oko dva najilona dropa.jer osvjeţava organizam i utiĉe na poboljšano dobro raspoloţenje bez ikakvih štetnih posledica i mamurluka.a mislim da još nisam dostigao vrhunac. Ukoliko smo vam barem malo pomogli javite nam se na mail podrške. i "kaca" u kojoj se rakija. ne.. kao i za sve što u ţivotu radite.ispeĉe te da rakije poĉne lagano militi prema izlazu. a trajat će vam samo jednu veĉer. i neznate kamo sa ostacima. nego ćemo uz pomoć "gradometra" izmjeriti koliko nam je rakija "jaka".ali ja svoju svrstavam u plemenita i humana pića jer je spravljam po specifiĉnoj tehnologiji koju koristim duţi niz godina. rakija. itd. dobra i bistra rakija.80ak kg. iliti ga po domaću reĉeno dropa (droba). Ne. morate imati potrebitu opremu. I. Operite opremu i vratite je susjedu. Što se tiĉe vatre. ne. ne kapom za sunce) na koju je spojena cijev i pustimo da se drop zagrije. . Bili ste u berbi groţĊa. pa ste odluĉili napraviti rakiju.usavršavam i dopunjujem. Po samoj koncepciji postupak je vrlo jednostavan. Zato imate nas da vam pomognemo.Pokušat ćemo vam predstaviti obiĉaj peĉenja rakije. Mislim da moţe još bolje jer svake godine napravim bolju rakiju od prethodne iako koristim isto voće i groţĊe. Posljedica moţe biti više. koju ćemo sada testirati. cijev za kapom kroz koju prolazi nastala para. budite oprezni i sijte paniku okolo sebe da ne doĊe do sluĉajnog opuštanja koje moţe imate neţeljene posljedice. nakon pripreme je naloţiti vatru u kotlu jer ona će pogoniti naše uţitke da izaĊu što prije na svjetlo dana. Drugi korak je napuniti kacu vodom. Pod opremu spada "kota" u kojem se nalazi i posuda u koju stavljamo drop. jednostavno i zahvalno.mogli bi prespvati ispred kuće ili proizvod koji ste dobili trebao je trajati cijelu godinu. ali neznate kako. nakon što doĊe sebi oko 20-25 gradi.. što hoće reći. poţeljno bi bilo da rakija ima oko 40-50 gradi. dotekla je naša mala. ako ţelimo mekšu rakiju. napravili vino. što znaĉi da će zapravo imati. ali sve se moţe zakomplicirati ukoliko budete konzumirali nastali proizvod. prije nego isteĉe u posudu hladi. Predlaţem je dobrim domaćinima da je koriste sa svojim dragim gostima prilikom proslave znaĉajnih jubileja. to bi bilo to. Uglavnom. Pa krenimo. naprimjer. Rakija Rakija se svrstava u ţestoka alkoholna pića. jer nebi valjalo da nam rakije opari jezik kad je nakon dugog išĉekivanja poţelimo okusiti. U posudu koja moţe biti bilo što. tada vatra treba biti jaĉa i obratno. Dok je još vruća. samo je prije upotrebe dobro operite. Nakon toga. odnosno kraju cijevi kojoj je izlaz u kaci. treba se drţati obrnuto proporcionalne logike. Zato poslušajte naše savjete. nećemo je testirati mi osobno jer smo na poĉetku spomenuli kako to moţe biti pogubno. što daje oko 8-10 l rakije nakon otprilike jednog ipo sata peĉenja) poklopimo kapom (ne. Prvi korak. iako smo istom prisustvovali samo jednom.

pa se izjutra našte daje bolesniku da pije po jednu ĉašicu” (Leskovac). Bez rakije se ne moţe proslaviti slava. stave to na tabane. Išĉašeni ĉlanak na nozi nameštali su narodni ortopedi naglim povlaĉenjem noge i masiranjem rakijom. neprijatelj mi je. Sud se prekrije i ostavi da stoji na suncu 7 dana. Proizvodnja rakije na ovim prostorima porasla je tek u kasnijim vekovima. “vrućice”. narodni vidari su najpre rakijom ĉistili ranu (ne ĉistim alkoholom) jer rakija sadrţi neke hranljive materije . rana se ispirala rakijom. Uz rakiju se napijaju zdravice i to pokazuje duboko ukorenjeno mišljenje da se pije radi zdravlja. “Na zaušnike treba priviti vunu zamoĉenu u rakiju i na njuj staviti tamjana i lišća od iglice” (okolina Podgorice). Kada se procedi pije se po jedna kašika dnevno. Preĉišćen alkohol je u srednjem veku preporuĉivan kao odliĉan lek. kada je većina vinograda u Srbiji uništena filokserom i kada je potpuno opala proizvodnja vina . glavobolje i groznice rakija je nekad bila jedini i najbolji lek. Preĉišćen alkohol su alhemiĉari smatrali kao prvi stepen ka dobijanju kamena mudrosti Lapis philosophorum. U našoj etnološkoj literaturi i sećanjima starijih ljudi. tuberkuloza itd. Posle ceĊenja koristi se kao lek kod oboljenja štitne ţlezde. Kada prevri procedi se u bocu i pije se za apetit i stomaĉne tegobe. preloma.god. Iako su poznate posledice alkoholizma. Neki od njih su odavno zaboravljeni i više se ne koriste. Najviše se koristila za ispiranje guše. “Na otok od zuba treba privijati 2 do 3 puta dnevno istucanu tatalu posutu jakom rakijom” (okolina Kragujevca). nanom. lincurom ili sa plodovima voća – poznata orahovaĉa. I kada se oboleli zub izvadi. rakiju je naš narod oduvek smatrao više korisnom nego štetnom. Kod krvarenja ĉira u stomaku. I u Gruţi su “vrućicu” leĉili pelinjaĉom. Glavobolja se leĉila privijanjem rakijanih obloga na ĉelo. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od ĉita i varenje piva. narod je zubobolju leĉio kako je znao.” “Od reume (aramatiz) se leĉi i tatulom.krpe umoĉene u toplu rakiju. Sve ortopedske intervencije vršene su bez anestezije tako da se kod ovih veoma bolnih zahvata stanje moglo ublaţiti jedino jakom rakijom. kao sredstvo za dezinfekciju i kao sastavni deo razliĉitih obloga i melema. ali dosta toga se i danas primenjuje. Da bi prestalo podrigivanje treba piti po malo ljute rakije. U kragujevaĉkoj Jasenici leĉili su groznicu na sledeći naĉin: “Bolesnik da popije u reĉnom viru pola litra ljute rakije i da malo postoji u njemu dok voda iz tela izvuĉe neĉistoću” . umeša se u rakiju i zagreje na vatralju.Pored svega savjetujem ljubiteljima dobre kapljice da moja rakija "Nije za napijanje. “Ako neko padne i povredi se. kada kost uštine mišiće. a oznaĉava alkoholno piće. Evo nekoliko naĉina spremanja “travarica” iz ĉaĉanskog kraja: Pelinovaĉa se spravlja tako što se na 1 l rakije prepeĉenice stavi jedna šaka pelina. “NaĊe se trava “puparka” i stavi u rakiju za 24 sata. treba da popije jednu ĉašu dobro ljute rakije i da se posle dobro utopli” ili “treba tri jutra pre jela da pije po jednu ĉašicu rakije u kojoj su bila 3 lista pelina 24 ĉasa”. kad boli zub. “Od kostobolje neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noţa u ĉašici komovice . koja se smatra vrlo lekovitom. a kasnije i od drugih biljaka” . a najĉešće rakijom. ali se mogu za peĉenje rakije upotrebljavati i druge vrste voća pa i povrća. Orahovaĉa. niti sahraniti. Kako profesionalnih stomatologa nije bilo. posebno od 1878. a parĉe leba ne. Kod “uštipa” – otvorenog preloma. (otuda naziv “prvenac”) ostavljala se u svakoj seoskoj kući po jedna flaša da stoji kao lek. za ĉišćenje rana. onom teĉnošću se bolesnici maţu po reumatiĉnim delovima tela ” (Leskovac). kada se zbog nestašice lekova ponovo vraćamo lekarijama naših starih. a ĉarape bolesnikove utope rakijom i onda mu ih navuku na noge” . Ona ima veliku ulogu kako u svakodnevnom tako i u obrednom ţivotu. pa će bolje spavati” ili “ treba da izmeša malo vina i rakije i da popije ili iz toga da stavi oblog na ĉelo. sipali su nekoliko kapi od najjaĉe rakije “prvenca” da ublaţi bol. Ova rakija je jako lekovita jer sadrţi veliku koliĉinu joda iz orašĉića. “pepeĉenica koja se dobija prepecanjem blage rakije i procenat alkohola u njoj iznosi više od 40%.” Smatra se da je rakija lek za mnoge bolesti i da krepi i jaĉa organizam. jer kako kaţu. U okolini Kragujevca “da bi se neko izleĉio od groznice. U selima u okolini Ĉaĉka kada koga zaboli grlo i dobije temperaturu privijaju mu “rakijane obloge”. usitne i metnu u staklo sa rakijom komovicom. posebno poslednjih desetak godina. U leĉenju je naš narod najviše koristio “prepeĉenicu” i komovicu.nego za uživanje" Rakija u narodu Još u X i XI veku arapski lekari su destilisali alkohol sa dodatkom bilja i ovu su proizvodnju primili Evropljani. To je bio komad plavog papira premazan smesom cerove smole. “Srpska reĉ rakija potiĉe od staroindijske reĉi arak ili rak. zovu je “stomaklija”. pa se previje” (Kragujevaĉka Jasenica). Rakija je imala vaţnu ulogu u leĉenju rana. Leĉeni su u Kragujevaĉkoj Jasenici ispiranjem usta rastvorom plavog kamena u komov rakiji .rakija peĉena od vinske komine. ona otvara apetit. Rakija se kod nas najviše proizvodi od šljiva jer ih najviše ima. svadbovati. Ni reĉ rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku. Ovoj rakiji su pridavana posebna lekovita svojstva. izmešan sa rakijom cvet hajduĉke trave je sluţio za zaustavljanje krvarenja (Zajeĉar). Zauške. U okolini Ĉaĉka zubobolja je leĉena ispiranjem obolelog zuba ljutom rakijom ili su stavljali obloge od tople posoljene rakije. reumatskih oboljenja. Kad nekog zaboli stomak u okolini Ĉaĉka bi popili jednu ĉašicu rakije komovice. U okolini Kragujevca “neki privijaju peĉen izmet od neuštrojenog vepra zamoĉen u rakiju” . Osim ove dve vrste rakije pije se kod nas dosta i komovica. “Od nje treba piti svakog jutra po jednu ĉašu” . stuca je sitno. Rakija se dosta koristila kao lek kod razliĉitih vrsta stomaĉnih tegoba. rakije komovice i tamjana . Rakijom ĉistom ili sa dodatkom drugih sastojaka leĉena su mnoga lakša oboljenja. Da prestane bol u uvu koristila se i rakija u kojoj je stajao list ĉuvarkuće. Te su se rakije koristile za leĉenje odreĊenih bolesti. uboja. Lek za uganuće zvao se “cerot”. Kad oĉi zabole. orovaĉa se spravlja tako što se u 1 l rakije stavi 30 zelenih orašĉića i ostavi da odstoji na suncu 7 dana. Ova rakija se koristi za leĉenje kostobolje. Lincura se pravi sliĉno kao i pelinkovaĉa. U 1 litar rakije stavi se koren biljke lincure i ostavi se da stoji na suncu 7 dana. jer kad se zdravlje izgubi ono se rakijom vraća. Osim prepeĉenice i komovice za leĉenje su sastavljane i posebne vrste rakija – “travarice”. Kad proĊu 40 dana. To kazuje izreka: “Ko mi pruţi ĉašicu rakije. Većina starijih ljudi pije svakog jutra po ĉašicu rakije “naštinu”. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku. postoji veliki broj recepata za leĉenje razliĉitih bolesti u kojima rakija igra vaţnu ulogu. Rakija se pije “blaga” koja sadrţi najviše 40% alkohola i “ljuta” tzv. stavi u rakiju i tako pije” (Leskovac). U Leskovaĉkom kraju kod leĉenja vatre “ognjice” smešaju projino brašno sa komovom rakijom. O tome govori i narodna izreka “Rakija je lek”. izgori crvenu vrbu. U okolini Podgorice stomak su leĉili rakijom u kojoj je bila lincura. Obiĉno je “ljuta” ili komovica mešana sa lekovitim travama – pelinom. koje je nekad u Indiji pravljeno od pirinĉa. Od prve ispeĉene rakije. treba oĉne kapke premazati komovicom. uvo. pa će bolje spavati . Uberu se mladi plodovi. oko ili kod teţih zaraznih bolesti kao što je ţutica. “Rasprostiranju rakije u Evropi mnogo su doprineli jezuiti koji su u Italiji za veliki novac delili svoju “aqua vitae” (1). kao jedina anestezija pri raznim vrlo komplikovanim zahvatima narodnih lekara. kod stomaĉnih tegoba. Kod gušobolje. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. Ko ne moţe da spava “treba da pre spavanja popije malo rakije komovice. “zaušnjaci” leĉeni su na sledeće naĉine ”trava “ustupnik” stuca se. koje se omotavaju oko vrata i grudi. . Kada zaboli uvo u selima oko Ĉaĉka. Hemoroidi (šuljevi) smatrani su unutrašnjom bolešću. Naš narod koristi rakiju u mnoge svrhe. najĉešće komovicom.

Pri poroĊaju.Ljudi se dele na dve vrste oni koji vole Lozovaĉu i na one koji je ne vole. ranjenik je stavljan na sto. Rakiju Lozovaĉu proizvodim od plemenitih sorti groţĊa. jaĉina i ukusa. zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu mazali su bolna reumatiĉna mesta . dobro opranim rukama creva su vaĊena u veći sud i prana rakijom .” Prema ovom opisu vidimo da se rakija u hirurgiji. Ovu travu su drţali u rakiji. i posle bolesniku davali svakog jutra da pije te rakije .” Sve hirurške intervencije naših narodnih vidara vršene su bez bilo kakve anestezije. ima u sebi preko 20% slasti skoro kao groţĊe. Šljivovica Šljivovica je naše nacionalno piće i ima je bezbroj vrsta.U ĉaĉanskom kraju reuma se leĉila masiranjem bolesnika komovicom." “Kad iz kuće od tuberkuloze poĉnu umirati. bolne soli (mirišljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u tamnu bocu. To ponove tri puta i onda kosa manje opada. . da bi potpuno pijana lakše podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica. Trojanović u svom radu “Šaronjanje ili tepanje u Srba” navodi da je pre ove operacije muškarcima davano da popiju 1l. Otuda i izraz: “Pijan kao majka” “U sluĉaju povrede creva prema M. Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali da pije da bi lakše podneo bolove. koristila i za dezinfikovanje unutrašnjih organa. peče se loza i komovica Pecare. i ako se samo od nje napravi rakija poseduje jako dobru aromu i ukus.Ĉaĉanska rodna Helena. a vidar je radio. Protiću. 24 ĉasa.ovih dana rade intenzivno. Rakija je bila i sastavni deo leĉenja zaraznih bolesti: U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali ĉaršavima ukvašenim ljutom rakijom komovicom . a ţenama 3/4 litra rakije. Mišljena sam da Italijanski muskat daje dobru i aromatiĉnu Rakiju iz razloga što je to jedna od ljetnih sorti tako da prilikom zrenja polovinom leta uglavnom ima dovoljan broj sunĉanih dana koji podpomaţu da njegova aroma doĊe do punog izraţaja. je specifiĉna rakija koju piju ljudi sa izgraĊenim i formiranim ukusom za rakiju. Peĉe se loza i komovica.Domaća alţenka je jedna od najaromatiĉnijih i najslaĊih Šljiva. zapajali sve ukućane verujući u isceliteljsku moć napitka .Huanita. posebno za negu kose: “Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmešanim petroleumom sa rakijom ili “Da kosa ojaĉa pomešaju petrolej (“gas”). U okolini Zajeĉara “korenje vuĉje jabuke se sitno iseĉe i stavi se u ljutu rakiju. kazani . peĉenjare.( ako se poseduje dovoljna količina za barem jedan kazan). U svojoj dugogodišnjoj praksi sam utvrdio da je najbolje napraviti rakiju od jedne sorte groţĊa. Tom smešom maţu kosu ĉetiri dana. osim kao anestetik. Ranjenik je jednostavno vezivan. Najpogodnije sorte Šljive za proizvodnju dobre rakije su Ĉaĉanska lepotica . Rakija je upotrebljavana i u kozmetici.kao što su Italijanski muskat i Italijanski rizling. Kazani rade. posle sedam dana pije se po jedna ĉašica protiv tuberkuloze . Do sada sam najbolje rezultate postizao sa Rakijom proizvedenom od Italijanskog muskata. vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh. Domaća alţenka i Poţegaĉa. pomoćnici su ga drţali. ricinus i rakiju. S. Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada ritualno. posebno kod teţih sluĉajeva i porodilja je napijana rakijom. Lozovaĉa Lozova rakija popularnija kao Lozovaĉa. U okolini Podgorice ţuticu su leĉili pomoću ţući (trave koja ima glavicu sliĉnu glavici belog luka). zajedno sa pokojnikom zakopaju bocu pića u grob. U okolini Zajeĉara “mešavinom ljute rakije i 100 gr. potom je operu. kao sa nekim najskupocenijim lekom.

i evo vidite.a ljudi su trazili jos i jos medjutim kolicine su bile male a deda je ostatak cuvao za sebe. Peku prijatelji i brojni kumovi. Ova pecara proradila je za Mićin rođendan. . alkohol u vidu pare prolazi kroz ovu 2. vlasnik malog vinograda. Ranijih godina je moj deda Vlade iz sela Dzurova kod Prijepolja slao po 100 do 200lit rakije sljivovice godisnje. a to danas malo ko hoće da bude. Dobar kvalitet voća zavisi od niza faktora kao što su.U ovaj kazan stane oko 150 litara dţibre. paprikaš. a sada nas desetak nemamo ni jutro vinograda.Lozu pečemo od groţđa iz našeg vinograda. da bi na kraju dobili 25 litara lepe rakije.Ovo je kazan od 200 litara komine sa velikim loţištem. pasulj. Voćnjak Obradu zemljišta vršim motokultivatorom i uglavnom ručno motikom i ručnim plugom. Rakija će biti izbaţdarena na 20 gradi.Jednu takvu nedavno je osposobio Mića Vasić. Ukratko je ovo moj recept za jedan domacinski vocnjak. Veoma su bitni i obrada zemljišta vrsta đubrenja.Voćnjak redovno đubrim pored mineralnog đubriva koristim stajnjak svake druge ili treće godine ali ga pre rastvaranja stavljam u glistinjak da ga Kalifornijske gliste prerade i oplemene. jačine 50 stepeni. Za to vreme Mića je izmerio rakiju . položaj i kvalitet zemljišta. . a o tome odlučuje onaj čija se rakija peče. a s druge strane izuzetno velike štete nanose čvorci i jazavci. čija se rakija peče okreće mešalicu da ne zagori komina i moli Miću da izmeri jačinu rakije.Uz pečenje rakije obavezno ide roštilj.27 gradi ili 70 stepeni. Njen sin Milan dodaje da je vinograda sve manje jer vinograd traţi slugu. potekla je kvalitetna loza. blagovremena zaštita i navodnjavanje po potrebi. Nov 2006.vocke je potrebno obrezivati. Nekada je u Loku bilo preko 30 jutara vinograda. U dvorištu Miše Petrova u Titelu već 30 godina u ovo doba peče se rakija. Kada komina proključa. Dušanka Buvač 25. priča Olga.Posebnu pažnju i negu posvećujem mladom voću i lozi od sadnje do početka obimnijeg rađanja. Pored obrade zemljista i zastite voca od stetocina kako bi se obezbedili svi uslovi da se dobije dobar plod. podneblje na kome uspeva. prţenice i luk. objašnjavaju Đoko Šer i Milenko Radanov koji pomaţu oko pečenja rakije. Tako iz godine u godinu. Što se tiče zaštite voća od insekata. ili 50 stepeni. . a kako proces odmiče pada jačina alkohola. meni u moj rodni Kovin. hemijska sredstva za zaštitu sam sveo na minimum i uglavnom koristim biopreparate koje sam sremam. objašnjavaju majstori oko kazana. a za doručak slanina na raţnju. objašnjava Miša.5 metra dugu cev i dolazi do cilindra koji je smešten u tabarku sa vodom u kojoj se para hladi. Ove godine rod je bio prosečan uz zadovoljavajući kvalitet. sorta ili voćna vrsta. stručno orezivanje rodnih grana i lastara a najviše od vremenskih prilika i broja sunčanih dana naročito od početka da kraja zrenja voća. a iz milošte su je nazvali "veseli stroj". prava rakija objašnjava Mića. 2000 godine ja odlucim da kupim dobar kazan i . . Rođaka Olga. Tu njegovu sljivovicu sam znao vrlo brzo da prodam i to po dobroj ceni ali je brzo i nestajala .

vodeno dihtovanje LAKO SE ODRŢAVA I RUKUJE Orjentaciona cena : 1500 € DULE ARGONAC .Stavljati kvasac i koji u kljuk (kom) šećer da ili ne.biz Kako ispeći dobru rakiju? dragans (ing.1.Zavarivačka Radnja ul. avgust 2007. grujaa@neobee. Moj moto je bio "KAO ZA SEBE A NA VISE".grafičke tehnologije) .2 mm telo kazana .Svake godine sam dobijao sve bolje i sve lepse rakije a proslavile su me kajsijevaca i jabukovaca.5 mm dno kazana . Svako novo priznanje me je dodatno inspirisalo da idem dalje i da uvek moze bolje. 150 lit KAZAN ZA RAKIJU KAZAN ZA MAST BOJLER ROŠTILJ KOTLIĆ CENTRIFUGA ZA MED UKRASNA ŠIPKA PLEH SPIRALA kaca za hladjenje .1. i zlatnu medalju na Novosadskom Sajmu.1. osvajam prva priznanja za kvalitet na takmicenjima a 2004god. knjiga.1.saveta a najvise i same prakse. pekmez) Samokipajući. u 20. 100.5 mm lula (cev) .Kao i svaki pocetak bilo je mnogo raznih problema koje sam vrlo brzo resavao uz pomoc literature.Vec 2003god.od 80.Moj cilj je da povecam kapacitete i da se eventualno izvozno orjentisem jer je to najbolji put da se postigne zadovoljavajuca cena i stvori novi brend PAPIĆ RAKIJE.08 (registrovani ĉlan) . tel.Najviše me interesuje kako ispeći dobru šljivu i dobru lozu.24 (registrovani ĉlan) Postavih ovu temu na uradi sam pa mi skoro niko ne odgovori pa ajde ovde da probam. 4 . ajvar.28.mislim da je ovde sve onako domaćinski što se tiĉe ića i pića pa da probam sa vama. ++381 (013) 744-400 KAZAN ZA RAKIJU . Sasha-mudrijash (kreativni lik) .28.na koliko odvajati prvenac i patoku i sve ostalo što moţe dati maximalan kvalitet destilata.brosura.stvorim uslove za pecenje rakije od voca posto inace zivim i radim u vocarskom okruzenju a i Srbija je inace bogata sa vocem.Pozdrav svima.2 mm poklopac .Znaĉi sve od poĉetka do kraja procesa neka vaša iskustva i preporuke.svaka sugestija je dobro došla i svaki link koji se ovom tematikom bavi. avgust 2007.vranje.net Biznis portal grada Vranja . Sime Matavulja br. u 18. 17000 VRANJE.5 mm furuna .Pošto tema postaje u ovo doba aktuelna u Srbiji. +381 17 417 425.2 mm    Višenamenski (mast. Hvala unapred na svim sugestijama.

50 (registrovani ĉlan) Prepeci rakiju obavaţno. Cesto se u rakiji osjeti oksidirani bakar sto unistava svaki okus i rakija postaje odvratna. naime chale mi je „shljiwowitza ovisnik”.19 (registrovani ĉlan) Odlicna rakija no upozorio bih sve one koji probaju peci rakiju od kajsija da obavezno u kotao za pecenje rakije prije dodaju oko 15% vode (u odnosu na kolicinu koma koji se sipa u kotao). Osim toga obrati paznju i na kotao za pecenje.I ako si iz Srbije jel stavljaš kvasac u kom i koji i pod kojim uslovima. ali neću da ti kaţem. u 03. jerbo imam narkomana-alkosa u kuchi..28. flahajzn (zajebant) . u 03. da te priupitam još nešto da li mešaš kom.Slobodana Jovića ali imam nejasnoća koje ti sad ovde postavljam.Hvala na svemu unapred. avgust 2007.secer se treba rastopiti u sirup) jer same jabuke najcesce nemaju dovoljno vlastitog secera za pokretanje fermentacije. Svaka rakija ima svoju specificnost. Tako dobivena rakija bit će vrlo jaka (oko 26-28 gradi) pa je nakon prepecanja treba ostaviti da se ohladi nekoliko dana te je potom pomijesati s destiliranom vodom iste temperature kao i rakija (drţite ih u istoj prostoriji).grafičke tehnologije) .53 (registrovani ĉlan) Hvala Flahajzn. dragans (ing. Kod pecenja rakije od jabuka obavezno se mora rakija prepeci jer je prva „sirova” rakija mutna i nedovoljno jaka.(zbog radi takvog 1nog razloga ja pijem pivo :):) ) Straza (trazitelj) .ja sam nabavio knjigu od Dr. Obavezno koristite destiliranu vodu jer se iz obiĉne izdvaja kalcij-karbonat koji potom „sjeda” na dno kao talog i kvari izgled rakije. u svakoj boljoj knjizari naći ćeš knjige koje se bave tom tematikom (ni ja nisam „roĊen pametan” nego sam kupio knjigu o pecenju rakije i po njoj radim).I drugo recimo kod dobre šljive neko kaţe prepeci neko ni sluĉajno jer ćeš dobiti destilat koji je kao votka. septembar 2007. septembar 2007.23 (registrovani ĉlan) Rakiju nije obavezno prepeci kao sto tvrdi Straza. deda je već riknuo od posledica alkoholizma. u 22.12 (registrovani ĉlan) . jerbo mi se srce cepa. Pri prepecanju prekinuti „hvatanje” rakije kad pocne teci ona od oko 13-14 gradi. Isto to se mora napraviti i kod jabuka te plavih sljiva tipa cacanka zato što to voce ima puno vise suhe materije nego bijele sljive pa je kom vrlo gust (bude kao pekmez) pa nema sanse da vam ne zagori ĉak i kad imate kotao s mjesalicom. Za dobru rakiju osnova ti je dobar kom i kako odnjegujes kom takva će ti biti i rakija.11.8. flahajzn (zajebant) .ubi sve stetne alkohole u prepeci i neboj se ništa :) flahajzn (zajebant) .ja to sve znam.7.recimo sve vreme dok traje vrenje to jest do peĉenja.8. a jedna od osobitosti sljivovice je i nazocnost odredjene kolicine kiselina koje joj daju specifican okus..ili ga ostavljaš da krĉka bez mešanja. u 05. Uostalom. septembar 2007. Kad radis rakiju od jabuka obavezno stavi secera u kom (ne vise od 5% na ukupnu kolicinu . septembar 2007. u 17.

Hvala Flahajzn, da te priupitam još nešto da li mešaš kom,recimo sve vreme dok traje vrenje to jest do peĉenja,ili ga ostavljaš da krĉka bez mešanja.I drugo recimo kod dobre šljive neko kaţe prepeci neko ni sluĉajno jer ćeš dobiti destilat koji je kao votka.I ako si iz Srbije jel stavljaš kvasac u kom i koji i pod kojim uslovima,ja sam nabavio knjigu od Dr.Slobodana Jovića ali imam nejasnoća koje ti sad ovde postavljam.Hvala na svemu unapred. Iz Hrvatske sam. Kvasac stavljam jedino u kom od jabuka i to onaj pivarski. Ne zato što je bolji od obiĉne „germe” nego zato što je jeftiniji i sto ga lakse mogu dobiti. Kom obavezno mijesam no bacve drţim dobro zatvorene. Na nekoliko bacava (plasticnih) sam uspio postaviti „vrelnjace” (mali uredjaj koji omogućuje da CO2 izlazi van a da kisik iz zraka ne ulazi u bacvu i ne pokrece proces stvaranja octene kiseline od alkohola). Sama vrelnjaca radi na principu „vodenog ventila” (CO2 pod većim pritiskom u bacvi putem cjevcice uronjene u vodu izlazi u atmosferu, a voda sprjecava ulazak zraka u bacvu - raspitajte se kod vinara). Kod koma bih vam preporucio da ga nikako ne drţite na previsokoj temperaturi jer prebrzo vrije i ne postizete potpuno i pravilno vrenje. Najbolje ga je drzati na temp. oko 18-20 stupnjeva C. Knjigu dr. Jovica nisam citao nego sam nasao jednu u knjizari u Hrvatskoj (na zalost nemam je pri ruci pa ti ne mogu reci tko je autor). Knjiga koju imam vrlo je detaljna i precizna i vodi te korak po korak do postizanja dobrog rezultata. Što se tiĉe prepecanja ja nisam pristalica tog postupka kod svoh rakija nego samo kod onih kod kojih je to neophodno (jabuka npr.). Rekoh već da se kod sljivovice izgubi dio specificnog aromata pa dobijes dobru no „praznu” rakiju koju je onda potrebno dodatno aromatizirati (drzanjem u hrastovom ili dudovom buretu, dodavanjem aromaticnih trava i sl:). Kod prepecanja jabuke u rakiji ostane dio mirisa no ne izrazitog intenziteta. Industrijske rakije od jabuka, krusaka ili kajsija „oplemenjuju” umjetnim aromama kako bi pojacali miris i na taj naĉin „dali do znanja da se pije prava vocna rakija”. U biti se radi o prevari. Prirodne arome mogu se dodati na nekoliko nacina. Jedan od njih je maceracija (namakanje) aromaticnih trava u komu prije pecenja rakije. Drugi je maceracija trava u gotovoj rakiji. Treci naĉin je najslozeniji. U posebnu posudu koja se nalazi na cijevi koja vodi alkoholne pare do kondenzatora (bureta s vodom) stavljaju se aromaticne trave. Vrele alkoholne pare koje prelaze preko tih trava otapaju aromaticna ulja iz njih i daju posebnu aromu rakiji. Ako se mislite baviti proizvodnjom rakije na veliko ili imate puno voca koje ne mozete prodati preporucujem vam kupovinu kotla za rakiju s dvostrukim dnom izmeĊu kojega je ulje. Stvar je jednostavna - ulje izmeĊu dvije stjenke kotla zagrijava se ravnomjerno i isto tako ravnomjerno prenosti toplinu na cjelokupnu kolicinu koma pa ne moţe doći do zagaranja. Ima još puno toga o cemu bi se moglo pisati no nemam bas previse vremena.

flahajzn (zajebant) - 11. septembar 2007. u 03.15 (registrovani ĉlan) E da... Dragans je pitao za pecenje dobre loze. Preporucujem da proba ispeci vinovicu. Radi se zapravo o rakiji dobivenoj destilacijom vina, a ne koma od grozdja. Rakoja je puno meksa na okus (nije zestoka), a zadrţava vrlo visok postotak alkohola. Takvim nacinom se proizvodi konjak. Ako nema vina, neka proba nabaviti onaj ostatak „mulja” koji ostaje nakon pretakanja vina u bacve po zavrsetku procesa vrenja.

dunav101 (paprikas) - 11. septembar 2007. u 04.48 (registrovani ĉlan)

Hvala za odgovor, imaš li još šta napomenuti za rakiju od kajsije? Stvarno mi treba i već sam pitala po ovi diskusijama -

dragans (ing.grafičke tehnologije) - 11. septembar 2007. u 17.08 (registrovani ĉlan) Hvala Flahajzn ţiv bio!!!

Etanol
From Wikipedia
Skoĉi na - Скочи на: navigacija- навигација, pretraga - претрага Etanol (poznat jos i kao etilni alkohol, etil-alkohol ili u narodu jednostavno alkohol) se u medicini koristi kao sretstvo za sterilizaciju (u koncentracijama od 70-80%), kao komponenta u alkoholnim picima (obicno manje koncentracije) i kao pogonsko gorivo (obicno vece koncentracije tj preko 80%). Najzanimljivija tehnicka primjena je kao pogonsko gorivo. Postoji nekoliko klasa goriva koje sadrze etanol: -E5 sadrzi 5% etanola i 95% benzina. Ima oktansku vrijednost od RON95 oktana. Koristi se bez ikakvih izmjena na benzinskim automobilima. -E85 sadrzi 85% etanola, 14% benzina i 1% aditiva koji izazivaju povracanje. Ima oktansku vrijednost od RON104 oktana. Da bi se koristilo u automobilima potrebno je dodati motoru 40% vise E85 u odnosu na benzin. Ovo se postize stavljanjem vecih brizgaljki umjesto originalnih. Radni opseg goriva je -25'C do +78'C vanjske temperature. Kod nas ga jos nema na pumpama zbog neizgradjene infrastrukture. Cijena u EU je oko 0,7€/litri, sto odgovara cijeni benzina od ca 1€/litri. Mana: veca potrosnja E85 ca 30% u odnosu na gorivo. -E96 sadrzi 96% etanola i 4% vode. Ima oktansku vrijednost od RON118 oktana. Da bi se koristilo u automobilima potrebno je dodati motoru 50% vise E96 u odnosu na benzin. Ovo se postize stavljanjem vecih brizgaljki umjesto originalnih. Radni opseg goriva je +13'C do +78'C vanjske temperature, dakle zimi je potrebno predzagrijavanje i vazduha i goriva te se u praksi koristi samo kao ljetno gorivo. Ima odlicna rashladna svojstva, bolji stepen iskoristenja i cistije izduvne gasove u udnosu na benzin. Cijena u EU je oko 0,5€/litar. Mana: veca potrosnja od ca 40% u odnosu na gorivo te je akcioni radius automobila kraci.

Etanol kvaliteta E96 se moze dobiti na vise nacina i to: -Destilacijom i fermentacijom voca, povrca i bioloskog otpada (neefikasno i skupo). Ovaj proces je u narodu dobro poznat kao tradicionalno pecenje rakije tj prepecenice. -Ekstrakcijom iz zemnog gasa metana CH4 (industrijska primjena koristena niz godina).

-Prelivanjem suve celuloze (npr suvih starih novina, suve piljevine, pamucne tkanine i slicnog celuloznog otpada) H2SO4 ili HCl kiselinom na sobnoj temperaturi i sobnom pritisku. Poslije ca 3 dana vrsi se normalizacija ph vrijednosti na izmedju 6 i 7 pomocu NaOH. Tek kada je ph vrijednost neutralna dodaje se kvasac. Poslije ca 3 dana fermentacije bez prisustva kiseonika smjesa sadrzi 14% alkohola te se pristupa destilaciji pod vakuumom. Etanol kljuca na nizoj temperaturi u vakuumu te je potrebno manje energije. Rezultat je E96. Za pun rezervoar tj 65 litara E96 je potrebno ca 245Kg starih novina. Proces se zove CHAP (Concentrated Hydrocloric Acid Process) i kod nas se ne koristi jer vise volimo da bacimo stare novine pokraj puta. -Sintezom ugljen dioksida i hidrogenskog gasa uz pomoc Mos2 ili slicnog katalizatora. 2CO2+6H2=C2H5OH. Ovaj proces se vrsi na temperaturama preko 255'C.

Kazan za rakiju pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07.06.07

Postavljeno 07.06.2007. 12:57 Pozdrav, Zelim da napravim (za licnu upotrebu) kvalitetan kazan za (destilaciju) pecenje rakije.

Nov, mlad i bez iskustva sam u svemu ovome. Pa molim za savete na sta obratiti paznju, koj Sve sto mislite da je vazno reci - samo napred.

Pocetna ideja je da napravim kazan od prohrona od 100litara, sa lulom i aparatom sa sto duzo Imam par pitanja Sta je bitno kod lule? Da li mora tacno odredjena duzina,sirina itd. Sta je bitno kod aparata(koji je minimum i maximum za duzinu spirale) Da li je potrebno ugraditi u kazan (rucnu) mesalicu za mesanje dzibre u toku pecenja rakije? Unapred zahvalan na odgovorima Uredio pivo dana 07.06.2007. 13:06 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.06.07

RE: Kazan za rakiju Postavljeno 17.06.2007. 22:22 Ako smem da pitam: zašto hoćete sami da pravite kazan? Pogotovo što kaţete da nemate nikakvih iskustava u destilaciji. No, svejedno, evo odgvora od amatera: Za destilacioni kazan koristiti iskljuĉivo bakar. Neki veliki destilateri su 70-ih, i 80-ih godina Razlog je bolja toplinska provodljivost (priliĉno vaţna osobina za destilaciju), a osim toga, n belanĉevine poţeljne u alkoholu (o ovome ne znam ništa više, primio sam tu informaciju isto Mešalica je neophodna kod destilacije gustih komina kad postoji opasnost da komina zagori greje direktno na plamenu drveta ili plina. Komina šljive (zavisno opet o vrsti) je obiĉno tam korisno imati mešalicu da bi se smesa u kotlu povremeno promešala i tako ujednaĉila temper destilacije na gas jer u tom sluĉaju imamo mali plamen (na maloj površini dna kotla) sa visok podjednako zagrejana je kad nam rakija nepravilno curi, kao da je nešto pumpa iz kazana. M U konstrukciji je dalje vaţno da se potrudite da ne napravite predubok kazan. Da ne ispadne, pola metra u preĉniku i pola metra duboka, nego da preĉnik bude veći da bi kazan bio plići. Dalje, kapak je jako vaţan. Napravite ga sa što većom površinom ali pri tome nemojte preter 15% samog kazana (znaĉi kod vas izmeĊu 10 i 15 litara), ali ga izvedite tako da se prvo nagl širi. Teško mi je taj oblik opisati reĉima, a ovde ne mogu da crtam, pa mi ostaje jedino da ga

kako vi kaţete. Hladionik ne mora biti ekstremno dugaĉak. a ne na na vrh.gif Videh sad da forum ima mogućnost postavljanja slika.si/proizvodni_program/pic/kotli_zganje/002. Hvala jos jednom! U tom slucaju je rec o rukom radjenom kazanu. Kazan(Valjevski) od 100Litara kosta oko 1000evra.2007. koji ce se u kada se krene sa poslom . 22:42 pivo napisa: Sto se tice pitanja zasto pravim kazan.Uostalom. zaboravio sam koji su standardni kalibri tih cevi). koja na vrhu ima le vaţno ako morate rashlaĊivati vodu u stabarci da hladnu vodu sipate dole. iznutra. koji ce se u kada se krene sa poslom . pod navedenim uslovima ekspoatacije. Mislim da vam je za hobi prevelik kazan od 100 litara. sto je za hobi jako puno para (za mene). 14:34 Sto se tice pitanja zasto pravim kazan.2007. u nebo!). Sve ovo vam je potrebno ako zaredom destilišete više kazana. Inace zahvaljujem se na ovako detaljnom opisu bitnih stvari za pravljenje kazana. Spojna cev. ili lulica. Ne znam kako to taĉno funkcioniše pa slovenaĉkog proizvoĊaĉa.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 10. Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. zavijte visinom "vijka" 15-20 cm (sledeći zavoj dolazi na toj udaljenosti od prethodnog). Masinski ne sme biti toliko skup (premda.agromex. Srećan rad. i sve to nam cm. Ako je zaista rec o hobiju napravite k koristite takav kazan (a mogucnosti postoje. Hvala jos jednom! Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Ako se slika ne otvori ovde idite na tu adresu i sami pogledajte tam Ovo je jedan alambik bez mešalice i cena mu je oko 600 evra. pa ĉ se voda rashlaĊuje.06. sto je za hobi jako puno para (za mene). Os vrhu. Autor pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07. nema većeg uticaja osim ako nije ekstremno uska (ili ek cev promera 25 mm (ili 27. pa kajsija i bresaka. Koristite istu bakrenu cev (25 ili 27 mm). Kazan(Valjevski) od 100Litara kosta oko 1000evra.2007.06. odgovor je zbog cene kostanja novog kazana.07. velicina za (semi)profesionalnu p . RE: Kazan za rakiju Postavljeno 04. d pravljenje travarica i slicnih stvari) i sa tako relativno malim kazanom mozete proizvesti nek Kazan od 100 litara. Ako je samo jedan kazan. Ovako kako sam opisao duţina navoja je izmeĊu 4 i 5 metara.06. odgovor je zbog cene kostanja novog kazana.07 Inace zahvaljujem se na ovako detaljnom opisu bitnih stvari za pravljenje kazana. Hladionik (stabarku) obezbedite sa jednom vertikalnom cevkom.06. krenete od tresnje i visnje. pogledajte neke kazane pa ćete videti da svi imaju kapke manje-više kao peĉurke.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 18.07. 12:11 [img][/img]http://www.

2007. Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22.07 Dok pišete svoju poruku. poklonu se zubi ne gledaju. klinete na dugme img. u nekoj strucnoj literaturi(neki profesor za zemunskog poljoprivrednog fak nekog razloga koji nisam zapamtio..gif Videh sad da forum ima mogućnost postavljanja slika. Od 25-35 litara mi se cini da je mnogo mali. . i markirate ga (obeleţite ga mišem da "poplavi" .07. A masinska proizvodnja ne uliva poverenje.pazite: samo link) 2. Mada. u polju gde pišete tekst pojavi Vam se [img][/img].07. Da bi trebalo mnogo vise vremena za citavu des dzibrom.07. između ta dva taga ubacite svoj link. u editoru ispod postoji dugme img... i ono se koristi da umetnete slik 1.agromex. Makar o Bezanija).si/proizvodni_program/pic/kotli_zganje/002. napišete svoj link.. 2. 3. 17:05 Tacno. kliknete na dugme img Primer za Vaš sluĉaj: I onda se ta slika vidi ovako. Uredio pivo dana 12.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 12. Ne znam kako to taĉno funkcioniše.03. kajsijevacu(sada aktuelna) i sljivovicu.2007. Drugi naĉin: 1. 17:06 Autor admin Super administrator RE: Kazan za rakiju Postavljeno 13. Kazan od 100Litara je vise pukim slucajem.Autor pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07. 14:41 alambik napisa: [img][/img]http://www. citao sam. Pekao bih lozu/komovicu.2007. Ali daj sta das. Imam mogucnost da dobijem vojnicki kazan(pro Meni bi vise recimo odgovarao od 80Litara. u pitanju su kazani rucne izrade.06.

Ona će provreti na 93 stepena C u kapku. ne razumem zašto mašinska produkcija ne uliva poverenje. Najverovatnije su moje predrasude u pitanju.07.06. Objasnite to.85 stepeni. da destilišete kominu od 10% alkohola. TakoĊe ne raumem zašto bi rakija iz malog kazana bila bolja. na primer. hladi se (zbog toga što kapak odaje toplinu prema okolini). 14:47 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Kod destilacije radi se o temperaturi. Autor pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07. RE: Kazan za rakiju Postavljeno 18.07. Uzmimo. kad komina od 10% alkohola provri u pari će biti 55% alkohola i na recimo. u gornjem primeru. Uredio admin dana 13. ali bolje ikad nego nik Pivo.07. sama po sebi. jer do sada nisam video nikog da koristi masinski izradjen kazan. debljina dna kazana je previse tanka. i upravo para vode se daleko više kondenzuj Dakle.Tako to ide.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 14. Jaĉina rakije. Ako pojaĉamo vatru poraste i temperatura u kapku pa se manje vode kondenzuje i sastav par smanjimo vatru pada i temperatura u kapku i curi jaĉa rakija. Ovo ima za posledicu da se odreĊena koliĉina vode kondenzuje i padne imati 70% alkohola i 30 % vode. 23:48 Ono sto sam video u Merkuru ja jako krhko(kazan) tj deluje na oko nekvalitetno. ali jeste vaţno to što u jakoj rakiji imamo manj izvodi zakljuĉak da je jaĉa rakija kvalitetnija (mi ćemo nju kasnije razrediti vodom na ţeljenu destilacije).2007. i to na "mostu".. Iz sveg reĉenog proizlazi da veliĉina kazana nema uticaja na kvalitet rakije iako je kod većih kontrolom.2007. Odaje utisak da ce dzibra da zagori. Zbog hlaĊenja dolazi do Para je sastavljena od pare vode i pare alkohola. Recimo. nije toliko vaţna. Most je ona taĉka posle koje isparavanja iz uzlazne putanje prelaze u silaznu.06..2007. 10:27 Hvala administratoru na poduci (jeste da sam ĉekao dugo na odgovor.07 .

.07 Autor morrib Ĉlanovi RE: Kazan za rakiju Postavljeno 31. 19:44 Pa sad. i kad se neravnomerno zagreva kominu od raţi koja je bila gusta kao deĉja kašica. prestane potpuno da kuva Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08.. a ako samo malo smanjim vatru.08. Dospe se kanta vode. 22:21 .2007. e2e4 Uredio e2e4 dana 09. pa opet Jovo nanovo.09. Na taj nacin ste izbegli stvaranje kaše koja U firmi gde radim.vec sat vremena pokusavam da nadjem taj tekst ali mi ne polazi za rukom. ispere se kazan. mislim da je uz dobro i strpljivo peĉenje tako svejedno koji imaš. Pri tome se na vatru dodaju nova drva tako da pregrade plamen.09. Pojedini delovi komine bi se toliko pregre izlazila neohlaĊena iz hladionika. Mislim da ću prodati ovaj kotao i k RE: Kazan za rakiju Postavljeno 03.2007.08. nijedno voće nismo seckali i uvek je fermentisalo sto posto.. Mislim da mjesalica pomaze da se ujednaci temperatura koma ali nece pomoci kod zagaranja Isto tako mjesalica pomaze da se za sto krace vrijeme prekuvani kom izbaci iz kazana.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Probao sam drugo dno kji se moţe skinuti i nikao sprijeĉiti da zagori. Pretpostavljam da sam ili pogresno procitao ili naleteo na kvazi strucnjaka.lanca koji spreĉava da zagori.Kako speći jabuku da ne zagori u kotlu bez mješalice. ali sam se brzo uveštio kako sam prvo na postavljenu slamu sipao vodu da tako tecnoscu pokrijem dno. Autor bone Ĉlanovi Poruka: 1 Ĉlan od: 31.07 RE: kazan i kom Postavljeno 09.2007. A ja bi imao jedno pitanje . Tr pektoenzimom. 01:33 Zasto pregust kom u prvom kazanu ne razrijedis vodom? Mozes usuti i kompletnu rakiju dobivenu iz prethodnog ciklusa (kotla). A sta znaci kad je komina gusta.kad se jabuke iseckaju verovatno da hoce do kraja fermentisati samo je pitanje kolik (nisam rekao burno!) sa selektovanim kvascem. Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.2007. Tako da se izvinjavam za iznete tvrdnje. U njemu ne samo d komine najvise ujednacena. Ja sam pre destilovao guste komine (ukljucujuci i od jabuka) na sloju ciste i prethodno proku mi jeste zagorelo (a onda je gore nego da nisam stavljao slamu. 02:03 Da bi se preveciono izbeglo zagorevanje kazana pri destilaciji jabuke. Jedino dobro resenje za guste komine je kazan sa indirektnim grejanjem. nemojte jabuke mleti i nemojte se plašiti da nece prevreti (fermentirati).07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 03. seckanje na cetiri nece nam biti dovoljno. N uzeti bez mješalice . Sva ce ta rakija opet Zatim mozes dodavati patoku iz prethodnog kotla. 11:06 Što se tiĉe kotla za rakiju.09.04.2007.09.09.A sto se tice "bolje" rakije iz manjeg kazana .06.

Lanac je toliko bio los da je to grozno. Dno cu napraviti od lima debljine 4mm. Dakle napravio sam mu cabar zapremine 600 litara. KO je ovakav kazan mogao konstruisati? Toliko gresaka se moglo napraviti samo namjerno. Na vrhu kapka je kupasti zavrsetak na koji oblik obrnute kruske ili gljive ali to se nije moglo izvesti. Kazan ima zapreminu od 100 litara.4m. Ako okreces mjesalicu a podignes pok prvoj slici.Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. ( Kada se dno izlize skraticu ga na 24cm.2007.09. 200 litara vode sa spiralom kao kondenzatorom. Strugao je dno tako da bi ga mnogo radio kada sam ga kupio polovnog. Mjesalica je bila na istoj strani gdje jei izljevna cijev. Destilovao sam vodu. .07 RE: prepravljeni slovenac Postavljeno 11. Uz to poklopac izljevne cijevi se otvarao sa pogresne strane. Dubina ovog kazana je 30cm ali cu ga ja puniti na 27cm. Parovodna cijev je duga. Posto sam visok 178c Kapak sam produzio tako da je sada visok 55cm. r na 2 X h=100 Cabar ovoga kazana je bio upravo jadan.5.Sad onaj koji okrece mjesalicu Rucicu mjesalice sam fiksirao kuglicnim lezajem u nosacu. od holendera do holendera 2.55mm. Na nogaima je vi U njemu je cilindar 100cm visok. ( Bakar je stravicno poskupio. Kada se sve namontira. 00:32 Evo jednog kazana za rakiju kojega sam prepravio.09. On sad izla Na cilindru su profi mesingani holenderi za parovodnu cijev Fi50mm.) Nisam htio napraviti lijevak od celicnog lima jer bi celicnij lijevak upropastio ivice otvora za Jos bi se tu neke stvari mogle prepraviti ali o tom po tom. Nesto su radili drugi majstori a nesto sam slovenacke proizvodnje. samo m 200KM. Odlicno centrirano. Ne pusta ni k Napravio sam mu i lijevak od bakarnog lima 0. Visina cabra je 125cm. Moram ga sada ovakvog isprobati sa komom od sljive.m. Za Kapak na cabru je isto tako bio vrlo mali. 100EUR. Banda. Na vratima lozista je bio napraljen prosjek koji je drzao bravu da ne pada dole nize od vrata a Parovodna cijev je bila 30mm siroka i kratka oko 1. parovodna cijev je odignuta od zemlje 183cm. Jest da ce Kao sto sam spomenuo okrenuo sam mu i mjesalicu za 180*. Jedino da sam napravio potpuno no Kapak je sada zapremine 40 litara sto je dovoljno za precnik kazana od 60cm. Napravljen iz dva dijela. vanjskog precnika 30cm.

.

2007.09.Autor admin RE: Kazan za rakiju Postavljeno 11. 17:42 .

sam odradio. 21:05 .2007. To ide sporo jer se okisalo.Super administrator Ĉekamo rezultate rada sa šljivom.09. Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22.2007.03..07 Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. Interesuje me vase misljenje o prepravkama kazana. Izvana je cabar bio kako tako lakiran ali iznutra samo sa temeljnom bojom koja je propala za gornjem dijelu cabra jje oprala tu njegovu temeljnu boju.. Onda cu vratiti cilindar. Pozdrav Autor alambik RE: Kazan za rakiju Postavljeno 12. premazao sve antirostom pa iznutra ponovo nanio temeljnu boju. Zatim sam sve lakirao u bijelo.09. Sta ocekivati u vezi sa kuvanjem koma. Zatim cu kompletan cabar ponovo lakirati u tamno plavo. odnosno onako kako treba. Iznutra i izvana.07 RE: i ja sam nestrpljiv Postavljeno 11. Sad moram cekati da se lak osusi. 22:19 Ja sam nestrpljiv da ga probam sa komom ali upravo sam odlucio da cabar ponovo lakiram iz Covjek koji je pravio cabar nije posao odradio posteno. Izvadio sam cilindar.09.

Kolac se sasusio i bio je debeo barem 12cm u hrastovoj kaci precnika 90cm. Sta je tu junastvo nemam pojma. Svi mi. Kada sam pekao rakiju nisam mogao istjerati jacinu vecu od oko 45 stepeni a trebalo bi da se prve 4 litre. O obavljenog posla istim putem se vrati. r Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. Destilirao sam vodu u kazanu ali vodena para ne moze otopiti ulje i ta jedninjenja. Ispod kace se vidio trag curenja koma. destiliše u alambiku. Ne mogu mjeriti prije nego istekne u kantu bar 4 litre jer je kanta siroka pa alkoh Trebalo je da kom dadne oko 50 litara rakije a ja sam dobio 35. 19:04 U redu.07 e2e4 napisa: Zasto pregust kom u prvom kazanu ne razrijedis vodom? Mozes usuti i kompletnu rakiju dobivenu iz prethodnog ciklusa (kotla). doduse Rezultat: Kada sam dosao i vidio kom odmah mi se nije dopalo to sto ga je odozgo hvalilo. Taj dio koma je bio vrlo voden. zbog toga što je gusta. Kom je inace ukupno previrao 25 dana jer ja nisam bio u mogucnosti da odem ispeci rakiju n kace nije bio svezan najlon. ili ogromna većina nas.07 RE: ispario alkohol? Postavljeno 30.06. nego da ja sada iznesem iskustvo sa ovim novim kotlom kojega sam probao. Skinuo sam dio kolaca a ostatak promijesao sa tecnim dijelom koma. Morao sam prepjecati rakiju da bih istjerao stepene. To mi nije bitno jer ovu cu rakiju ionako koristiti da isperem parovodnu cijev i cilindar jer su U cijevi ima jos ulja i ostataka raznih hemijskij jedinjenja nastalih prilikom letovanja holend isticala mutna zbog te prljavstine u cijevi i cilindru. dakle bez deflegmatora i pregradnih tan odrţavanjem ţeljene temperature na "mostu). jedino je pitanje šta nam treba i šta hoćemo. Cijelo vrijeme sam imao osjecaj da je neko bio i ulio vode u kom. Kada sam prepjecao meku rakiju dobio sam jacinu i od 75 stepeni pa sam to posllije razredjiv odmah zamuti. Sva ce ta rakija opet Zatim mozes dodavati patoku iz prethodnog kotla. pa opet Jovo nanovo. e2e4 Sve to što navodite jestu mogućnosti. ili ste je. Pri tome se na vatru dodaju nova drva tako da pregrade plamen.Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Dospe se kanta vode. . ispere se kazan. 10%. Ja nazalost nisam na toj lokaciji gdje je kom pa svako ko zeli moze to jednostavno da uradi. Mislim da mjesalica pomaze da se ujednaci temperatura koma ali nece pomoci kod zagaranja Isto tako mjesalica pomaze da se za sto krace vrijeme prekuvani kom izbaci iz kazana.09. Visina koma ispod kolaca bila je oko 65cm. U tom kraju pojedini dripci to rado rade. Sve je bilo vrlo vodeno i nije mnogo mirisalo na alkohol.2007. recimo. imamo samo jedanu mogućnost: distilacija kom Nikad nećete dobiti istu rakiju ako je komina. Izgledalo mi je kao da je dio koma iscurio iz lose zaptivene kace a onda je neko dosao i dolio isteknutog koma.09. Alkoholne Pitanje za vas je da li alkohol moze ispariti iz koma ako su prilikom sipanja sljiva u kacu bile gdje je stajao kom temperatura tokom vise od 15 dana bila visa od 30 stepeni.

Inace. dok sam sipao sljivu. Opet cu u ovu rakiju dodati malo novoga koma i prepjecati je ponovo da je iskoristim za ispi Nakon sto isperem cijev onda cu pokusati ispeci rakiju od crne sljive. Nadam se da ce sa tim novim komom biti sve u redu jer je u plasticnoj kaci i sada su daleko m |Pozdrav e2e4 . Njegovih 550 litara je puno za ovaj kapacitet kazana. Dubok je 30 cm a sirok 60 cm. koju sam uzgred da kazem propustio kroz muljacu. 100litara zaprem Cabar je prevelik. Mislim da bi 450 litara bilo vise nego dovoljno i visina cilindra ne mora biti 100cm nego je d Curak vode koja dotjece u cabar je bio toliko mali da se ustvari poredi sa curkom rakije koja Mislim da kazan dobro radi. kom je samo U svakom slucaju nisam primijetio da kotao igdje pusta.Zog onako velikih vrucina i sljive "prskulje" trebalo je rakiju peci nakon samo 12 dana. Posto je pri prepjecanju kotao isjerao rakiju od 75 stepeni mislim da mogu reci da kotao nigd Kotao uopste nije tako spor kao sto se prica. Pekao sam i navece po mraku i obas alkoholne pare ali nista nisam vidio.

2007. Kao prvo.2007. doći će.10. ako ponovo krene rakija slabija od vašeg oĉekivanja stavite preko kapka vodom navla u vodu i iscedite je. mislim da vam je kapak mali. alkohol iz komine ispariti u znaĉajnijim koliĉinama. 21:18 Puno podataka i puno pitanja e2e4. biće to dokaz da vam se kapak slabo hladi zbo RE: mali kapak e2e4 Postavljeno 03. naravno. Kolik šljivama? Bez tih podataka nije moguće ništa oĉekivati a da ta oĉekivanja imaju bilo kakvu potporu na Ako ste razreĊivali obiĉnom vodom velike tvrdoće. Ipak Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. 23:03 Da li sam u pravu ovo za loše karakteristike kapka moţete i sami proveriti prilikom sledeće d Kao prvo.10.Uredio e2e4 dana 30. Vodu za prokuvati (dakle.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 01. 19:08 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.06. ne mora se uvek destilovati) i na taj naĉin joj sniziti relativnu tvrdoću. 00:00 .06. nabavite jednu menzuru od 250 ml da biste mogli da merite jaĉinu destilata a ne da Dakle.2007. a ovu sad rashladite vodom i pripremite radite tako dok ne uhvatite punu menzuru.10. umesto 45% merite 65% (na primer). Ako sad. pa ću vam odgovoriti sa sc6. neka ostane mokra ali neka ne curi voda iz nje). Ja nisam ĉuo. do zamućenja. Mislim da ne usporava dovolno paru paova brzo pro bi dovoljno odavao topline na okolinu i tako termodinamiĉku ravnoteţu uspostavio na niţoj t Ako sam u pravu onda je to razlogom što niste u prvoj destilaciji mogli da izvuĉete jaĉinu rak Inaĉe. kaţete da ste oĉekivali 50 litara ali ne kaţete na ĉemu ste bazirali ta oĉekivanja.09.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 01.2007. niti mislim da moţe. Kad se ona krpa na kapku ugreje zamenite je novom.

Mlaz zna biti po 5. Kazan je dubine 30cm. precnika 30cm. Ovako ne mogu to zakljuciti. Lozio sam jacu vatru da vidim hoce li kazan da povrati odnosn baci kom u cilindar. Kolac je bio odvojen od kace nekih 2 do 3cm. Moguce je da ste vi u pravu ali pokusajmo uociti sledece. Ona bez prob daje 10 litara rakije 50 stepeni. Ako je to tako onda sam trebao dobiti bar 10 litara rakije od prskulje jacine oko samo 40 stepeni. Za takve kotlove treba i bar 60% veci kapak. Sve se to vidi sa slike. Sam kom nije imao miris odnosno snagu iz koje se da zakljuciti da je u komu dosta alkohola. Izgleda da nema sanse da se to desi. To se nije desavalo. Da je mlaz rakije koja izlazi iz cilindra bio jak ja bih mogao zakljuciti da uz alkohol ide i dosta vode. Posebno ako je hvalila kolicina rakije koja se ocekivala. Vidio sam vece kapkove ali na kotlovima koji imaju u precniku oko 75cm. Ako sam dobro izracunao zapremina kapka je 40 litara. Precnika 3m odnosno bar 3 puta manjeg presjeka nego kod ovih sirih kotlova.07 Sljiva prskulja obicno daje oko 8 litara rakije 50 stepeni na 100kg koma. Mora se na prve tri litre imati jacina oko 70 stepeni sa crnom sljivom. kom je pao nekih 5cm. Iako sam mozda lozio i prejaku vatru. Vi hocete reci da uz alkohol ide lako i dosta vode u cilindar. Mene najvise interesuje da li alkohol moze da ispari ako su temperature iznad 30 stepeni i to traje 20 Prihvatam da je mogao dio tecnog koma iscuriti iz kace ali to ne bi trebalo uticati na snagu prvenca je kace alkohol i voda isticu zajedno a ne samo alkohol. Zatim je kasnije pao jos 12 do 15cm. I dalje mislim da postoji mogucnost da je neko izvukao pravi kom a onda usuo svoju patoku.Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. U svakom slucaju mlaz destilovane rakije koja je izlazila iz moga cilindra je bi vrlo mali. U komu bilo dovoljno alkohola. Alkohol vrlo brzo prelazi u kantu. Obavezno cu nabaviti visok a uzak sud u koji cu destilovati rakiju. Na ovom kotlu je visina kapka 55cm. Ako pogledamo sliku koma u kaci vidi se dokle je bio usut kom u kacu. Dakle povrsina sa koje isparava alkohol i vodena para i nije tako velika. Nakon dva dana kuvanja i stabilizacije. I pod takvim kotlovima se lozi vatra kao da se hoce pretopiti i sam kazan. Sve je imalo okus na patoku. . Po meni to je normalno. To nije normalno. Jos nesto sam se sad sjetio.09. Mozda su tokom prvih par destilacija alkoholne pare bile potrosene na interakciju sa onim uljima i os hemijskim jedinjenjima koja sam spominjao da su postojala u prepravljanom kapku. Povrsina takvog kotla je 1 puta ili 60% veca nego povrisna ovoga kotla. 6mm debeo. prvenac pa ostalo. Toliko se bio sasusio. tako da mogu ra da mjerim jacinu. Precnika je 60cm. novoj cijevi i nov cilindru. To bi trebalo biti dovoljno. U svakom slucaju hvala za anallizu.

jest karakteristima aparata za destilaciju.10. bez obzira na aparat. i u tom sastavu. Da jedna stvar bude jasna: ako ste imali oĉekivanu koliĉinu alkohola u komu. Inaĉe vam odmah odgovorio. pa sad da li kao prodana ro ili kao pokvarena pa rashodovana. Ja ne iskljuĉujem mogućnost da je neki šaljivdţija ispustio "ĉorbu" iz vašeg koma i dolio vodu. da li više u rakiji. Uzmimo na primer da je vaš kom bio 10% alkohola. ili više u patoci. 20:23 Poštovani e2e4.Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. U tom sluĉaju je on provreo na 93 stepena C i pa koja se podizala iz koma imala je 55% alkohola. sa temperaturom od 93 C udara u stenke kapka i odaje mu topli Kapak se tako zagrejava i odaje toplinu u okolinu. Ali ako nije to u pitanju. kad ĉiĉa peĉe rakiju. proći i najvišu taĉku u apa doći u stabarku. nisam video da je otvorena druga stranica na ovom topicu pa zato nisam odmah video vaš post. A i ne razumem se u folklor vašeg kraja (pogotovo što niste rekli ni koji je). i zatvori kapiju.raĉun mora biti taĉan. Kapak se tad višen . nema veze. Gledajte ovako: ako imate kom odreĊene jaĉine onda on vri na nekoj temperaturi i sastav pare koji izl koma je odreĊen. Razni razni obiĉaji. Što je kapak topliji to više odaje topline i sve tako ne poĉne odavati isto toliko koliko primi. svejedno je .2007. i ako vi znate kakav kom daje vaša šljiva. Podiţući se ova para. Tu nema nikavih uticaja koliko jaku vatru loţite i kakav je kazan. vi ste ga morali i dobiti u destilatu. da se jedan bezobrazan sakrije za k pa popije ra-a-kiju. To je kao ono kad se pravi iventura u dućanu: izlaz mora biti jednak ulazu. i b obzira na naĉin destilacije. i ako ova godina nije bila drugaĉij onda razlog što niste mogli u jednoj destilaciji postići jaĉinu destalita treba traţiti u naĉinu destilacije. Znam da u pesmi od Sedmorice mladih. Sistem je tad u termodinaĉkoj ravnoteţi.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 15. Sad. Ovo meĊutim ne znaĉi da će ta para sa tom temperaturom.06.

da stoji dovoljno dugo uz stenku kapka. ako ste pekli na jakoj vatri. takoĊe.). meĊutim ne moţemooĉekivati da će se sva para ohladiti na tu temperaturu. Ozbiljna je briga da SO2 izaziva alergijski odziv kod nekih ljudi. Sojevi bakterija mleĉne i sirćetne kiseline su najĉešće ukljuĉeni u kvarenje vina. a ne dodavanje jedne ili druge atraktivne osobine u finalni proizvod (alkohol. Ako nam je cilj da se što veći deo vode zadrţi što je moguće duţe u jezeru. Para se u n ne zakreće. I sad mi napravimo jezerce kojeg ovaj potok puni. Odbrojani dani sumpor dioksidu. postala su vaţna istraţivanja koja se bave alternativama upotrebi SO2. a ne da sredinom matice proĊe direktno dalje. U tom sluĉaju idete ozbiljno u pravcu onih poĉetnih koji dolaze iz kazana a oĉekivanih 75% ostaje daleko. moţda ne direktno. Pored toga što je SO2 ekstraktivni rastvaraĉ. mogu da proizvedu prekurzore biogeniĉkih amina i etil karbamata. Sa ciljem da se adekvatno odgovori na zahteve potrošaĉa. direktno sprovodi na gore. što znaĉi da je dotok nove topline veći od gubitka i kapak se dalje zagreva d uspostavi novu ravnoteţu. Oznaĉavanje na etiketi za sva vina koja sadrţe sulfite je obavezno i u Juţnoj Africi i u zemljama Evropske unije. Ovo se primenjuje za sva završena vina koja imaju u svom sastavu više od 10 mg/lit SO2. Zamislite potok koji teĉe nekom brzinom. i pored toga što su i ovi aspekti nesumnjivo igrali odreĊenu ulogu u popularnosti ovih proizvoda. i to od 25. ne koĉi. a na kra jezera voda istiĉe dalje potokom. Fraze "sadrţi sulfite" ili "sadrţi sumpor dioksid" su obavezno inkorporirane na svim etiketama vina posle 25. pivo i vino bili proizvodi dobijani fermentacijom. i osim toga i on relativno brzo napusti kapak. tek je 1864. Vina etiketirana pre tog datuma mogu se i dalje izvoziti u EU bez te oznake. Uzmimo da je termodinamiĉka ravnoteţa uspostavljena na 85 C. Ovi zahtevi su u istoj liniji sa trendom za zdravijim ţivotom koji vlada meĊu potrošaĉima. a pogotovo u kombinaciji sa kapkom-odţakom koji je direktno sprovodi dalje.? SO2 protiv antimikrobskih peptida u očuvanju vina Prva upotreba bioloških metoda za ĉuvanje hrane datira unazad sve do 6000 do1000 godine p. što je povezano sa konzumiranjem zdrave hrane i pića. a drugi. Luj Pasteur pokazao da su mikro-organizmi uzrok i fermentacije i kvarenja hrane. kao i u svakom dobrom dimnjaku. sa manje prezervativa i što više prirodni. kapak vam bio 85 C već. vaţno je kontrolisati .. Dakle. sve dok traju zalihe. ukus. Pogotovo ako ste destilisali velikom snagom.. Potrošaĉi vina koji za to znaju zahtevaju oznaĉavanje na etiketama koje precizno pokazuje sadrţaj ove supstance. On jeste volumiozan ali je nekako kao odţak. stvaranja akroleina i gorĉine. moţda.novembra 2005. kad iz p uĊe u njega.n. povraćanja gastriĉkih nadraţaja.. kao i anti-oksidant.zagreva. i mogu dovesti do pojave isparljivih kiselina. jezero moramo oblikovati tako da voda. poĉne da se kovitla. sumpor dioksid (SO2) se koristi za mikrobiološku stabilizaciju vina.. nego se. Da bi to uspelo para bi m i to sva. njegova prekomerna upotreba moţe biti pogubna po kvalitet vina. ali ne kreće se blizu kapka. Ovo moţe biti iznenaĊenje za današnje korisnike fermentacione tehnologije i potrošaĉa fermentisanih proizvoda. 90 C pa već zbog toga para nije moga da se ohladi.. sa simptomima koji se kreću od muĉnine. mereno kao ukupni SO2. ali sad na viĊoj temperaturi. yahteva se da svi proizvodi treba da budu manje obraĊeni. Pojedini sojevi bakterija mleĉne kiseline. Prateći ove trendove. kad su hleb. U tom sluĉaju para ima šan se i sama ohladi na tu temperaturu. Uprkos znaĉaju bakterija mleĉne kiseline u malolaktiĉkoj fermentaciji.. Nekontrolisani rast mikroba tokom i posle fermentacije vina moţe promeniti hemijski sastav i konaĉno i kvalitet finalnog proizvoda. Kad povećate snagu (jaĉa vatra) onda više pare u jedini vremena dolazi na kapak. MeĊutim. Ovo pak z da nema ni mogućnost da se ohladi. ali prvobitna vrednost ove tehnologije u ovim davnim vremenima je bila sposobnost oĉuvanja hrane. i glavobolja do napada astme. jedan deo para prolazi direktno u cev iznad kapka. i mnogih drugih neţeljenih pojava. Kao kontrola rasta organizama koji kvare hranu.e. novembra 2005. Ako bi se sva ohladila na 85 C kondezovalo bi se toliko vode iznje kapalo nazad u kotao) da bi para sad imala 78% alkohola. da pravi virove. Iz tog razloga mi se ne sviĊa ovaj vaš kapak. I dok su se tehnologije fermentacije razvijale kroz vreme. drugim reĉima da menja smer toka.

) i peptidi (zimocini i bakteriocini. Danas se bakteriocini smatraju idealnim prezervativima za hranu. Kako pH vina raste. bakteriocini nemaju efekat na gram-negativne bakterije. Izvedene studije su pokazale da nema znaĉajnih promena u hemijskim i organoleptiĉkim karakteristikama vina posle dodavanja lizozima. i ima pozitivne ocene od meĊunarodnih agencija kao što su Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Food and Drug Administration (FDA). koji inhibiraju rast patogena kao što su Listeria. Preĉišćeni antimikrobijalni enzimi i bakteriocini će. nauĉno. Pre skorog vremena je prikazan i u industriji vina. Pediocin i leukocin su već testirani na efikasnost kao bioprezervativi u vinu. Vremenom će se uvideti potencijali transgeniĉkih kvasaca. pojedine firme su već krenule sa razvojem odreĊenih proizvoda koji se mogu praktiĉno koristiti. To je dozvoljeni dodatak hrani u više od 50 zemalja širom sveta. zakonsko i etiĉko). lizozim moţe biti od koristi daljem smanjenju nivoa SO2 u proizvodnji vina. MeĊutim. bez mirisa i ne-toksiĉni. Obzirom da je lizozim aktivniji kod belih nego kod crvenih vina. Lizozim je enzim ekstrahovan iz belanceta kokošijeg jajeta i visoko je aktivan protiv izvesnih gram-pozitivnih bakterija. ovaj problem moţe biti rešen kroz upotrebu efektivnih antimikrobijalnih enzima i peptida u sojevima starter kultura vinskog kvasca. hitinaze. posebno kod sira. bakteriocini se verovatno mogu koristiti u kombinaciji sa SO2 i drugim fiziĉkim. Nisin se koristi da spreĉi kvarenje obraĊenih i prirodnih sireva. Nisin je trenutno jedini bakteriocin koji se legalno koristi kao dodatak hrani. bakteriocini mogu obezbediti vinarima vredne dodatne alate koji se mogu kontrolisati i biti alternativa primeni SO2. jer su bezbojni. Neki od njih su i starter kulture kvasca sa definisanim trţišnim prednostima. Lizozim se već uspešno koristi kao antimikrobijalno sredstvo kod mnogih vrsta hrane. itd.10. Lizozim je još jedna komponenta koja je našla svoju primenu kao prezervativ za hranu. Pediococcus acidilactici pediocin gen (PED1) i Leuconostoc carnosum leucocin gen (LCA1) su već korišćeni u Institutu za biotehnologiju vina.2007. hemijskim i mikrobijalnim prezervativima kako bi spreĉili pojavu i rast bakterija koje kvare hranu.prisustvo prirodno nastalih bakterija mleĉne kiseline u okruţenju u kome se proizvodi vino. Bakterije mleĉne kiseline su uvek bile tesno povezane sa fermentisanom hranom. 09:35 . Clostridium. meĊutim. Drugi antimikrobijalni enzimi (npr. a njegova primena u vinu je u fazi istraţivanja. kvasce i buĊ. PronaĊeno je da ovi bakteriocini nemaju efekta na kvasac i bakterije sirćetne kiseline koje su normano povezane sa vinom i bili su stabilni dovoljan period vremena u simulaciji vinskog okruţenja. i prodaje se pod trgovaĉkim imenom Nisaplin®. Pošto je SO2 još uvek neophodan u procesu proizvodnje vina (za spreĉavanje oksidacije). endoglukanaze. Nekoliko vaţnih pitanja će zasigurno igrati vaţnu ulogu u eventualnoj komercijalizaciji transgeniĉkih kvasaca (npr. drugi su proizvodnja bakteriocina u komercijalnima sojevima vinskih kvasaca. Kod vina. Verovatno najĉuveniji bakteriocin je nisin. koga proizvodi Lactococcus lactis. Bacillus spp. konzervirane hrane i da produţi rok trajanja mleka u toplim zemljama. veruje se da polifenolne komponente igraju ulogu u bakteriolitiĉkoj akciji lizozima. Kako bi se zadovoljio zahtev potrošaĉa za zdravijim vinim višeg kvaliteta. Bakteriocini takoĊe imaju i baktericidnu aktivnost protiv vrsta koje su u bliskom srodstvu sa bakterijama koje ih proizvode. drugi sem nisina) se trenutno ispituju i razmatraju kao mogući bioprezervativi. U budućnosti. i na duge staze moţemo biti optimisti da će u budućnosti ovi kvasci postati vaţne alatke industrijama koje se baziraju na fermentaciji. bezbednosno. tako raste i antimikrobijalna aktivnost lizozima. i Enterococcus spp. Ove bakterije proizvode specifiĉne proteiniĉne supstance. što ga ĉini privlaĉnim za prevenciju kvarenja kod vina sa višom pH. Staphylococcus. Mali saveti proizvoĊaĉa rakije Autor zile Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 12. Kao organoleptiĉki neutralna alternativa. Lizozimski egen belanceta kokošijeg jajeta (HEL1). biti vrlo skupi u primeni. nazvane bakteriocini. i rezultat toga je povećan interes za njihovu primenu u oĉuvanju hrane. i nudi dodatne mogućnosti za kontrolu malolaktiĉke fermentacije u vinu.

06. Eto. 15 dana pretaĉite. recimo.10. S obzirom na to da nemam iskustva u ĉuvanju rakije u buretu.naći. RE: Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 13. dok ne dobijete ţeljenu boju. ali ne znam da li ima tako malih. a kasnije se postepeno proreĊuje. RE: Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 12. a ţeleo bih da probam s manjom koliĉinom (10 litara). na svakih 15 dana. pa onda na kvartalno. pola sata. dopada mi se Vaša ideja da je drţim u staklenom balonu. recimo. ostalo mi je još ne jasno. otprilike onom koju ima zrela dunja. Samo. Drugim reĉima: imate pred sobom neoranu ledinu pa pustite mašti na volju i kreirajte svoju dunjevaĉu. Mislim da vam na to pitanje niko ne moţe dati odgovor jer jednostavno niko nije ni pokušao da standardizuje dunjevaĉu. Moţda je bolje da je drţite u staklenom balonu a da je obojate bagremovim dašĉicama potopljenim u rakiju. recimo. Zrenje za jaka alkoholna pića nije ograniĉeno i vaţi pravilo: što duţe to bolje. koliko meseci treba da na 15 dana pretaĉem rakiju. Morali biste dati da vam se napravi. koliko traje "zrenje" i da li je to uopšte ograniĉeno vremenom. za dunjevaĉu nema.2007. Samo. kao i. Osim toga. dopada mi se Vaša ideja da je drţim u staklenom balonu. S obzirom na to da nemam iskustva u ĉuvanju rakije u buretu. tu i tamo.2007. Bagremovih buradi se još i moţe. Ja liĉno bih je obojao ţutom bojom. s obzirom na malu koliĉinu. Nedostatak prozraĉivanja je neizbeţna oksidacija rakija. Ili moţete. Prvih 5-6 meseci. Tada proredite na meseĉno pretakenje.07 . Pretakanjem se postiţe da se rakija "oslobodi" lako hlapivih supstanci. RE: Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 13. do godine.2007. Za to se moţe koristiti bagremovo drvo.07 Hteo bih da kupim bure od oko 10 litara za ĉuvanje dunjevaĉe. 22:54 zile napisa: Hvala Vam puno na odgovoru. a onda braon. tj. Interesuje me koje je drvo najbolje za tu vrstu rakije i gde se moţe kupiti takvo bure. Samo znajte: bure od 10 litara nije 10 puta jeftinije od onog od 100 litara. kao što sam rekao.06. 11:19 Ja mislim da standarda za to. da li je. bojim se da u takvom buretu nećete dugo moći ĉuvati rakiju a da ona ne postane tamno ţuta. i šta. koliko traje "zrenje" i da li je to uopšte ograniĉeno vremenom.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Ako je i dalje ĉuvate proredite pretaknje na dvomeseĉno.10.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. potrebno iz drveta u rakiji. Posle toga rakiju redovno. Pitanje: da li dunjevaĉa treba da ostane bezbojna ili je treba obojati? Ako treba onda je pitanje kojom bojom i koliko. izmeĊu ove dve stvari treba pronaći Autor zile Ĉlanovi Poruka: 3 Lokacija: Beograd Ĉlan od: 11. na svakih 15 dana da je prespete u neki veći otvoren sud i akvarijumskom pumpom prozraĉujete.10. Probajte. ostalo mi je još ne jasno. Pretakanje i prozraĉivanje u poĉetku treba da je ĉešće. na svakih. recimo. da simulirate zrenje koje bi imala u drvenom buretu. u poĉetku. 18:49 Hvala Vam puno na odgovoru. Taĉnu šemu ne mogu da vam dam. a ţeleo bih da probam s manjom koliĉinom (10 litara). ako se boja drvetom.10.10. koliko meseci treba da na 15 dana pretaĉem rakiju. Pre će biti da je tek nešto malo jeftinije.Ĉlanovi Poruka: 3 Lokacija: Beograd Ĉlan od: 11. i koliko. tj.

Bojanjem bureta se zatvaraju pore u drvetu i na taj naĉin drveno bure dobija. a ni druge (naroĉito ne nepoţenje) materije.2007. Prejako i preĉesto prozraĉivanje dovešće do neţeljenog stepena oksidacije. što se odleţavanja destilata tiĉe. Znaĉi. 19:54 Evo nek` gospon pintera.08. stavio bih ga u. I ako je odgovor pozitivan gde bih mogao naruĉiti nekoliko jasenovih buradi od oko 4 akova (moţda kod vas?) RE: Bure za odleţavanje rakije Autor . recimo. svake godine se "izgubi" iz bureta oko 20 litara destilata. Postavljeno 21. a onda mi boje više ne treba. ali zrenja da! Ako ga prespem u inox više neće zreti. ali ne ţelim da postane (destilat) taman. ili kalvadosa.2007.08. RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 30.06.2007. Zato je destilat najbolje ĉuvati u poroznom sudu (drvenom buretu) jer ono omogućava da destilat ispusti lako hlapive tvari (naţalost. 22:46 Da li se burad koja se koriste za odleţavanje rakije farbaju sa spoljne strane? Autor admin Super administrator Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. a sa druge strane dobro štiti destilat od oksidacije.08. 16:57 Uskoro ćemo na ovim stranama imati i proizvoĊaĉe buradi (pintere). karakteristike staklene ambalaţe.03.2007. ili rosfraj buretu. U odleţavanju konjaka.09.. 21:57 Ne.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. ali to se ne moţe izbeći). Pregovori su u toku. Istina. zajedno sa alkoholom.08.. Ali samo na taj naĉin je moguće da destilat zri. kao i u staklenom balonu. ali nema ni zrenja. dudovo bure dok ne dobije neţnu ţutu boju. ĉim se pojavi. nemamo gubitka rakije.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 29.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 03.06. ĉeka ovo moje pitanje: Treba mi drveno bure u kojem bi duţe vreme ĉuvao destilat da zri.optimalnu meru. i da li je taĉno da jasen ne odaje boju. Proĉitao sam negde da burad od jasenovog drveta ne odaju boju. dakle 10%. na taj naĉin. Da li ste ikad pravili takvu burad. gde su u buradima od oko 200 litara ĉuva jak destilat ovih pića (oko 65%). Bure za odleţavanje rakije Solotnik Ĉlanovi Poruka: 3 Ĉlan od: 21.

alkohol i voda ne isparavaju ravnomerno i to remeti pravilno sazrevanje rakije. Ovo je naravno samo za odlezavanje rakije. meri stotinama godinama. 23:47 alambik napisa: Ja opet mislim da ako je podrum suv (a morao bi biti. inaĉe nije dobar) ne treba nikakva zaštita. pomisle i na kreĉ.08. a nezaštićena samo 300.07 U knjizi Dr Slobodana Jovica Prirucnik za spravljanje rakije kaze se sledece : " Za pravilno sazrevanje rakije racuna se da je najpogodnija relativna vlaznost prostorije od oko 75 %.2007. Sad.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 12.09. 23:00 . i kad je drvo zaštićeno. Znaĉi rastvor plavog kamena ili laneno ulje.2007. Pri nizim relativnim vlaznostima rakija se jako gubi usled isparavanja. za pravljenje bordovske ĉorbe. ali verujem da je i sa vinom slicna situacija.09.08. Istina. Uredio Solotnik dana 24. 00:26 Autor morrib RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 25.freehostia. Autor Solotnik Ĉlanovi Poruka: 3 Ĉlan od: 21. Naravno.09. i u suvim uslovima postoji razlika u trajnosti drveta ali je ona. 22:16 Ako je znak pitanja stavljen iza vapna znak da ne znate šta je vapno onda da kaţem da je vapno kreĉ i da je naglašeno da ne stavlja vapno jer vinogadari sigurno podsveno. inaĉe nije dobar) ne treba nikakva zaštita.net/vinograd za zastitu drvenih delova bureta oni predlazu laneno ili parafinsko ulje ili 60 % rastvor plavog kamena bez vapna ( ? ) i dodaju : " Nemojte baĉve premazivati firnajzom ili lakom.2007.a pri visim relativnim vlaznostima od 75 % rakija. da li će zaštićena hrastovima u suvim uslovima trajati 400 godina. ĉim se spomene plavi kamen. 22:41 Na hrvatskom sajtu krizevci. Ukoliko uzmemo da je normalna vlaznost vazduha 40-70 %.06. i kad je nezaštićeno.2007. Ta sredstva zatvaraju pore na duţicama. to što ste naveli da na tom sajtu kaţu potpuno je korektno. Ja opet mislim da ako je podrum suv (a morao bi biti.09. putem kojih se obavlja diskretna oksidacija. RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 23.Solotnik Ĉlanovi Poruka: 3 Ĉlan od: 21.09. O slicnim temama pogledati i na sajtu solotnik.2007. mislim da je nevaţno.07 Postavljeno 06.htm U istoj knjizi se govori da burad nacinjena od jasena ne odaju boju. " Da li je neko ima iskustva sa koriscenjem ovih stvari? Nezasticeni drveni delovi bureta svakako imaju manji rok trajanja. odnosno sazrijevanje vina. a nikako lak ili firnajz.com/rakija/tehnologija_proizvodnje_rakije. " Podatak od 75 % vlaznosti vazduha svakako ne govori da podrum treba da bude bas suv. Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.

.Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Sve to je odstojalo mesec dana u staklenom balonu . Nije da. podvaljcima.pa sam onda izvukao gazu. Ma da ste mi zivi i zdravi SRBADIJO !!! . 00:06 Moţda niste znali? Mastika se dobija destilacijom prevrelog groţĊanog kljuka uz dodatak anisa. za jedan kazan zapremine 120lit.06. i stavite u sva ĉetiri podrumska ugla. nego bre bratac ostalo jos malo . Dakle. kućnoj proizvodnji. Ispalo je odlicno! U propisno ispecenu komovicu (od Zarcina) sam potopio gazu.04.04. ako ne uvek.. Ma smislio sam joj i Ime i etiketu i sve sto ide.2007.07 Burad za rakiju u porumima obavezno drţati na drvenim stalcima. 15:29 Pojma nisam imao. šta već ko napravi).. onako uz druge trave. ne moţe se zvati vlaţnim podrumom. Ćumur sa kreĉom biće odliĉan regulator vlage u podrumu i neće se javljati buĊ... mislim da bure ne treba premazivati nikakvom zaštitom. relativna vlaţnost od 75%. a opet zavisi od ţeljenog inteziteta mirisa i ukusa na mastiku.Destilaciju vršiti sa odvajanjem frakcija.07 RE: Hvala Postavljeno 25.2007. a što kaţe i morrib. dobije podzemnu vodu. po meni. cini mi se da sam od prilicno "slabe" komovice (a iskreno i ne moze od Prokupca neka bolja) dobio pristojnu travaricu.04.svima se svidja !!! Sve u svemu.2007. u koju sam umotao nekih 20-tak suvih trava i u avanu istucano zrnevlje anisa. Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Ja kad kaţem vlaţni podrum mislim na podrum koji.07 Autor zarizoj Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 24. pitanje je sad šta ko podrazumeva pod vlaţnim a šta pod suvim.10.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 01. Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. odnosno seme). višak-manjak vlage. 21:09 Da. onda bar jednom godišnje. ako su brad podignuta na klocne (ili stalke. Stvarno prva liga. Ciga hvali konja. U kazan za destilaciju sipati prevrelo izmuljano groţĊe (kljuk). Odokativno u domaćoj. U takvom podrumu. stim što u svaki naredni kazan ponovo ubaciti anis. i dodati anis (zrnca.. potrebno je od 300 do 800grama anisa. | Specijalne rakije Autor morrib Ĉlanovi MASTIKA Postavljeno 10. nabolje na visini od 40-tak santimetra..04. da to tako ide ! Ja sam ti brate pravio zimus neku travaricu pa sam dodao i malo tog anisa.Koliĉina anisa se ubacuje prema zapremini kazana. ili grede. ali. najbolje će te rešiti ako u mreţaste pvc vreće stavite ćumur za roštilj blago posut kreĉom u prahu.04.

gde se ukusi biljaka nemogu preneti na destilat..06. Vrlo lepe rakije mogu se dobiti. breskva.Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. ako vam je bure novo ne preterati sa odleţavanjem. Ovako pripremljenu rakiju sipati u sud za starenje.I još jedna zanimljivost: U Bugarskoj sam se sreo i prisustvovao vrlo zanimljivom peĉenju aromatiĉne rakije. kleka. lekovitog bilja i dr). 00:59 Postoji mnogo recepata za proizvodnju medovine.2007. . ili sakupljenu šljivu ubaciti 2-3 kg meda rastvorenog u mlaku vodu i ostaviti da prevri(izfermentira). -I drugi naĉin je ubacivanje biljaka ili delova u prevreli kljuk u kazan pa onda vršenje destilacije..kantarion itd.. Sa unutrašnje strane kapka namaţu med. i svaki pĉelar ima svoju tajnu. Ako ubacite med koji ima izraţenu cvetnu aromu (lipov. ĉetinarski.ruzmarin. stim što se na svakih petnaest dana. ili vrlo malo.anis. Ţiveli!!! RE: MASTIKA Postavljeno 17. a aromatiĉne materije da. koju oni nazivaju "duvka" a koja je sliĉna tamnjanu. Prijatno Vam bilo i nazdravite samnom.Potom poklope kazan i destilacija teĉe.04. ne jaĉu od 45 alkoholna stepena.2007. i kupuje se u humanim apotekama na meru. cveta. kao i odabir suda.pripremljeno i ovinjeno. Pritom treba paziti da ne doĊe do razlaganja voća a samim tim i zamućenosti rakije.07 RE: Medovina Postavljeno 01. lista.2007. pri tom vodeći raĉuna da se ne pretera. limuna itd. pa sve to sjediniti sa ostalom rakijom uz dobro mešanje. gde se aroma vezuje za alkoholne pare i preko tabarke se kondezuje lepa mirisna rakija dobijena od izmuljanog i prevrelog groţĊa obogaćena mirisima smola ĉetinara.lincura.06. dobit će te kasnije sve izraţeniju aromu cveta sa koga je skupljan med. dunja. 23:20 Autor alambik . pa na njega nalepe smolu ĉetinara. Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. U tu rakiju ubaciti 5 do 10 procenata kvalitetnog meda predhodno rastvorenog u manjoj koliĉini blago uzmlaĉene (zagrejane) rakije. Od tako dobijenog kljuka peći rakiju sa izdvajanjem metila. a ujedno izabrati odgovarajuće mesto što se tiĉe svetla. Odleţavanje traje od minimum tri meseca pa nadalje. što daje poseban ĉulni uţitak pri konzumiranju. pritom postepeno se otapaju mirisne smole. kasnije to više nije potrebno.). a najbolja je od 40 stepeni.04. vrši kruţno pretakanje da se med nebi skoncentrisao na dnu bureta. samo za tu vrstu rakije. Najbolje je hrastovo bure. 00:34 Postoji dva naĉina proizvodnje rakija travarica: -Potapanjem odreĊenih delova biljke(korena. kora od pomoranĊţe. Još na nešto obratite paţnju. stabla.07 RE: Travarice Postavljeno 01. ako se u rakiju neutralnog mirisa ili blagog mirisa potopi i jedno vreme odstoji voće sušeno na promaji (kajsija. ploda ili semena ili mešavina istih) u već dobijeni destilat i odleţavanje odreĊeni vremenski period u njemu. temperature. Navešću neke od biljaka koje se mogu koristiti u proizvodnji travarica: Nana.06. što će pokvariti suptilni ukus i miris medovine. hajduĉka trava. bosiljak. jer postoji opasnost da doĊe do prevelike ekstrakcije boje i mirisa novog bureta. Neki to zovu i ekstrakcija. prva dva meseca. Ja ću vam preporuĉiti ovaj koji je već oproban: U izmuljano groţĊe.

04. Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.. a postupak pravljenja je ili kao ratafija.07 Tehnika pravljenja pića kod koje se voće ili trave (biljke). specifiĉno a prema koliĉini kiselosti... dobijete kiselu rakiju. Bilo je reĉi o anisu i mastici.. zove se maceracija.2007. Ipak. najbolje rešenje je da se ne dozvoli da prevrela šljiva ukiseli... i ostave tako odreĊeno vreme... Poznato jako alkoholno piće je aniseta.. Drugi naĉin. moze i pita od . temperaturi. Rakija od šljiva Autor morrib Ĉlanovi Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 09. posebno kada su SLJIVA i SLIVOVICA u pitanju !!! .04. ali se skoro uvek preporuĉuje ponovna destilacija! Dalja razrada ove teme prema ineresovanju... iz svih zemalja.04. 08:44 U narodu je standardna procedura sa klipovima kukuruza i pepelom. !!! Ozbiljnost nam je potrebna. i postavljenim pitanjima! RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 13.07 Autor admin Super administrator Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22.03.. 15:12 A dace Bog i nece jer postujemo i sljivu i sljivovicu ! Nego prijatelju daj neki drugi savet koji nema veze sa "maskiranjem" ! . samo treba prilagoditi koliĉinu dodatih špecija kao i vreme maceriranja... ili se posle maceracije moţe destilisati.04. kvascima i enzimima. Koliĉina ubaĉenog priruĉnog sredstva za skidanje kiselosti i naĉin.04. Ono što treba reći je da se piće na taj naĉin moţe i konaĉno formirati i tad se govori o ratafiji... ili macerat koji se redestiliše.Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. 23:56 Koliko vam se puta desilo da vam se dţibra(prevrela šljiva) ukiseli i destilacijom (peĉenjem). generalno gledajući. ili brendi (rakiju)... cele ili njihovi delovi. Neki od naĉina kojim se moţe skinuti kiselost: -Ubacivanjem izmrvljene školske krede -Ubacivanjem mermerne prašine -Ubacivanjem kreĉa u prahu -Ubacivanjem pepela od drveta -Ubacivanjem celih klipova kukuruza itd.2007. potapaju u alkohol.2007.06. daje obiĉno bolje rezultate.07 RE: nije nam se desilo Postavljeno 25.07 Autor zarizoj Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 24. Jer ako tako pocnemo . Danas se na trţištu u Evropi javljaju razni proizvoĊaĉi aniseta. I tu ide priĉa o fermentaciji.

i pravilno smeštanje i starenje šljivovice.2007. fermentacija i mirovanje.04. 23:22 Da bi se proizvela dobra i kvalitetna šljivovica. prevrela je. stabla šljiva protresati. optimalno vreme fermentacije i temperatura iste. a posebno smiriti vatru kada proĊe više od polovine kazana da ne zagori i da ne doĊe do izdvajanja veće koliĉine viših alkohola. sakupljanju šljiva. a na površini suda nema više pene. Optimalno vreme za destilaciju: Pod optimalnim fremenom za destilaciju prevrele šljive podrazumeva se period od ubacivanja zadnje koliĉine sakupljene šljive.04. gde bi se u startu omogućili preduslovi za dobar kvalitet.ZATO PAMET U GLAVU I CIST OBRAZ PRED BOGA I LJUDE !!! Autor morrib Ĉlanovi RE: Opšti principi Postavljeno 28. Destilaciju. treba se pridrţavati opštih principa pri branju. Preporuĉena temperatura omogućava pravilan rad kvasaca i neće doći do burne fermentacije. skupili smo šljivu.Mirovanje posle glavne fermentacije je potrebno jer period tihe fermentacije teĉe i posle smirivanja. Poţeljno je da prostorija nema previše svetla. pa se mora ponoviti peĉa.07 Autor morrib RE: Izdvajanje frakcija. pri sipanju u kazan preporuĉljivo je da se što više izdiţe sud kada se sipa u kazan.2007.Kako to odrediti? Pa kada se potpuno smiri vrenje šljive i polako poĉne da se hvata korica. pravilan smeštaj za fermentaciju.Pri nalaganju kazana voditi raĉuna da se ravnomerno raspodeli odnos gustine i ĉorbe na sve kazane. 00:01 .Najbolje je . peĉenje šljivovice: Dakle. TakoĊe kontinuitet hlaĊenja mora biti stabilan tokom celog procesa Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Destilacija. ĉekali smo od 15 do mesec dana i stigao je kazan. moraju biti besprekorno ĉisti i smešteni u prostorije koje imaju pribliţno konstasntnu temperaturu oko 20 stepeni selzijusa. Napuniti kazan sa prevrelom dţibrom. Blagovremena destilacija i pravilan naĉin destilacije. ketona i patoĉnih ulja a koji negativno utiĉu na kvalitet. Intezitet loţenja vatre mora biti umeren i ujednaĉen. a koji hoće da podigne penu u podloţenom kazanu. sakupljanje: Šljiva za proizvodnju šljivovice se sakuplja u fiziološkoj zrelosti. ĉuvanje i nega šljivovice Postavljeno 29. kako pristiţe na sakupljanje. Protresanje nastaviti periodiĉno sve dok se svi plodovi ne otresu sa stabla.04. Berba. gde će samo zreli plodovi otpasti. tako da se retko moţe vizuelno uoĉiti. Pri sakupljanju odbacivati lišće. da bi se oslobodio ugljen dioksid zaostao od vrenja. bez većih oscilacija. uz ispiranje lule i kondezatora(aparata). granĉice i druge otpatke koji se lepe na otpalu šljivu. Smeštaj za fermentaciju: Sudovi u koje će mo odlagati sakupšenu šljivu da bi prevrela.Neko iskustveno vreme za peĉu šljive je od petnaest do mesec dana od završetka fermentacije. što znaĉi da je postigla maksimum šećera i da su plodovi zdravi. i ne mali put se desi da ĉorba krene na lulu. i na obiĉnom kazanu vršiti sa izdvajanjem frakcija.

Tako pripremljen rastvor sipamo u bure.04. ni sluĉajno ga ne koristiti za obloge ili sliĉno. rakija u takvim sudovima ne stari. ali oplemenjenosti i "ukrtavelosti" nema jer za razliku od vina. podmećemo glavni sud za prihvat i pratimo jaĉinu sada u prihvatnom sudu. metalni ili eventualno Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Drugi kazan: U razloţen i opran kazan sipamo kompletnu rakiju iz prvog kazana(izdvojeni metilalkohol ne). jer njena jaĉina i destilacija to onemogućavaju. starenje.04.07 Izdvajanje frakcija pri destilaciji šljivovice je mogućno i ako nemamo destileriju koja je tehniĉki projektovana za takvu destilaciju. Kada samo to uradili. uzmemo jedan sud ili flašu i izdvojimo prvenac u koliĉini od 250 do400mililitra.07 . najbolje klackanjem.U staklenim balonima i inox buradima rakija neće stariti. kaustiĉne sode rastvorene u 20 litara hladne vode. kao i kod prvog kazana. ili dašĉice od hrastovine. oko 4 sata. za ceo obim. posebno paziti da deca ne doĊu u dodir sa njim. pa onda sipati rakiju. Vaţne napomene: Metil-alkohol bezbedno uništiti. dopunimo kazan sa prevrelom šljivom (dţibrom). RE: Ovinjavanje buradi Postavljeno 29. sve dok imate sirovine za destilaciju. koliko je otrovan. koje smo postavili na dve gredice da bi ga mogli kotrljati napred-nazad. a za njega svi znaju.04. Posle toga ispustimo taj rastvor. To radimo. što zna ozbiljno da pokvari kvalitet. i ide do 65 stepeni (opciono). doći će do stabilizacije. Duţina odleţavanja je relativna i zavisi od inteziteta boje i oplemenjnosti drvetom koju vi ţelite. Novo bure napunimo ĉistom hladnom vodom i ostavimo da stoji 24 ĉasa. Kada jaĉina alkohola u prihvatnom sudu bude onakva kavu vi ţelite obiĉno oko 50 stepeni alkohola. Opet prihvatamo Prvenac u istoj koliĉini i odlaţemo na stranu.Kada ispustimo rastvor bure tri do pet puta dobro isperemo hladnom vodom. i svremena na veme tako da rastvor vode i sode obliva sa unutrašnje strane i dance. pa ga zatim napunimo do vrha sa hladnom vodom koja će da stoji u njemu sledećih 24 ĉasa. Ako su burad nova(drvena). burad prvo oviniti. 00:28 I za vino i rakiju postupak ovinjavanja novih drvenih sudova je isti. jer je OPASAN OTROV! Dobijenu konzumnu šljivovicu ne izlagati svetlosti zbog karbamata koji se mogu javiti.Ispraznimo bure posle tog vremenskog perioda i pripremimo sledeću mešavinu za tretiranje: za svakih 100litara zapremine suda potrebno je u 10 litara hladne vode rastvoriti 250grama kaustiĉne sode. tada sud sklanjamo a podmećemo drugi. što duţe to bolje. Ovaj proces traje nadalje isto. ili druge ţeljene jaĉine. a i oni su vrlo štetni i kancerogeni. a rakiju od oko 50 stepeni.2007. zagrejanosti dţibre. za njega je potreban rastvor 500gr.Primer: Imate bure zapremine 200litara. i ponovo kreće peĉenje. normalno sa prekidima.Sudovi mogu biti drveni(najbolje hrastovi). i naĊemo naĉin da ga neutrališemo zbog otrovnosti. Zašto? Pa u prvencu pored ostalih alkohola je najviše metil-alkohola. gde će mo rakiju "terati" do nule na luli. U staklenim balonima i inox buradima rakija će ostati bezbojna. stakleni baloni ili inox burad. Naloţili smo obiĉan kazan i rakija kreće. i ne drţati predugo zbog jake ekstrakcije. metalni sa narezanim hrastovim letvicama. Dobijenu šljivovicu koju ste spremili za kozumiranje sipate u sudove za odleţavanje.Dobijenu rakiju ispod 50 stepeni alkohola sipamo u naredni kazan. Praţnjenjem vode koja je stajala 24 ĉasa smo završili proces ovinjavanja i bure je spremno za upotrebu! Što se tiĉe hrastovih letvica koje bi sloţili u stakleni. sipamo u bure za ĉuvanje. stavljamo pod lulu glavni prihvatni sud i peĉemo rakiju sve dok na luli jaĉina alkohola ne pokaţe nulu (ĉešćom kontrolom). znaĉi samo je start drugaĉiji.Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Metil-alkohol poĉinje da isparava već na temperaturi 55 stepeni cezijusa.

svake dve nedelje ali nije pomoglo. koristiti zaštitne naoĉare i gumene rukavice. debljine 3-5mm i ţeljene ili moguće duţine. Napravio sam ĉetiri terase po šest Ĉlan od: 16. Već prve godine je bilo par grozdova i bilo je sve u redu.04. bez kore i beljika(neposredni drvenasti sloj ispod kore). Sledeća godina (2003-ća) je bila ţarka i sve je "izgorelo".poliesterski (nije preporuĉljiv ovaj zadnji). Sada se već mogu kupiti i kvasci i enzimi koji postupak fermentacije ubrzavaju drastiĉno.ilovaĉa. Na gornje dve sam stavio lokalnu švajcarsku sortu "Blauburgunder" (Pinot noir) a na donje dve "Riesling x Sylvaner"..06. pre svega da bih Poruka: 2 stabilizovao teren. . sud njih pripremiti na sledeći naĉin: Suve hrastove izstrugane letvice. razgovarati. Treba se interesovati. i sve će biti bolje Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. decu drţati dalje od vas dok radite i bezbedno razblaţite i neutrališite ispušteni rastvor. Lokacija: Krauchthal Sama zemlja je priliĉno nekvalitetna .2007. Sledeće dve godine sam prskao standardnim sredstvima protiv gljivica. da ne doĊe u dodir sa ljudima i ţivotinjama. Napomena ri tretiranju sa kaustiĉnom sodom. pa smrznute i potopljene u dţibru. a nemaju svi ureĊaje za kontrolu temperature). Od sledeće. 22:48 Ja.. Na taj naĉin ne dobijem krovinu.2007. Zrno. To je nešto što se moţe iskoristiti i kod šljive. 21:09 Ovo je priliĉno detaljno uputstvo za "tradicionalnu" proizvodnju. fermentacija bez kvasca). moţe i plastiĉna. Reĉeno mi je da loza ima dubok koren i da je idealna za taj posao. ispuca i pocrni.06. Ĉvrste delove pritsnem odgovarajućim poklopcem da ne mogu isplivati.04. obiĉno. Reĉeno mi je da je to bolest koju izaziva gljivica "Oidium tuckeri". 2004. uĉvrstiti površinski sloj da ne ispliva. Posle toda letvice izvaditi iz kade(kace). Sredinom jula se pojavi bela brašnjava "skrama" na donjoj strani lista koja posle par nedelja pocrni i listovi uvenu.2007. kao i dve sledeće su bile priliĉno vlaţne.07 Vinograd u CH Dule Ĉlanovi RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 17. a o kvalitetu da se i ne govori. Tu potroje i male "cake" sa kontrolom temperature (fermentacija sa kvascem traţi nisku temperaturu.Hladnu vodu drţati 24 ĉasa pa ispustiti. Pre šest godina sam posadio 24 ĉokota na jednoj padini u bašti. kao što su PVC flaše pune vodom. ako i poraste. Dalje. godine poĉinju problemi. ovo ponoviti tri puta. i naliti hladnom vodom da ogrezne. pitati. To je to pošteno i pravilno! Autor admin Super administrator RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 01. znaĉi tri puta po 24 ĉas i uvek nova voda. i koji omogućavaju potpunu kontrolu nad fermentacijom. Moja kuća i bašta su u jednom selu u Ementalu u jednoj dolini na obronku na prisojnoj strani (gleda na jug) na oko 600 metara nadmorske visine.05.03. poreĊati u neku kadu ili kacu. Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. tada su spremne za slaganje u sud za odleţavanje rakije i nalivanje iste. Ta godina.07 ĉokota. poreĊati ih na prikladno mesto da se ocede i prosuše. sve komine puštam da se fermetišu uz selektovani kvasac i pod vodenim kljuĉem (dakle. 14:07 Dobar dan svima. Ţivim već decenijama u Švajcarskoj. bez pristupa vazduha. ĉitati. pogledajte u okviru naših stranica priĉu o "delestage" postupku.07 Postavljeno 19. Iskustvo hobi proizvoĊaĉa pokazuje da se na kvantitetu dobije i do 25% (poreĊeno sa istom šljivom.

tojest rezidbom se omogucava optimalni rod i dalji razvoj cokota. preformiranje oblika uzgoja moramo ostaviti za narednu godinu. predloţili su mi da lozu "podignem u vis". Šta da joj radim? Pomagajte! Autor morrib Ĉlanovi RE: Pomoc Postavljeno 19.04. odnosno priprema loze u toku ove godine za narednu.Najbolji nacin za sorte koje imate. i sto blize glavi cokota ostave dva kratka kondira sa po dva okca. Da ţice po kojima se vodi loza razapnem na visini od oko 2 metra (iznad glave) tako da groţĊe visi slobodno i bolje se "provetrava". a i najednostavniji. ako su cokoti formirani. Sledece je odabrati luk duzine 8 do 12 okaca i blago ga saviti i vezati u polukrug. pa polako vracanje vrha na dole prema prvoj zici. Dva ĉokota sam zasadio. . na zici. Sada je bitno da svi osteceni lastari (od mraza ili bolesti). jednostavno otporna sorta.2007. 09:21 Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. U rasadniku sam traţio neku sortu loze koja brzo raste i ima veliko lišće.04. Jesenas sam probao i vino da napravim ali o tome u drugom topiku. I da rayjasnim sta je luk a sta kondir. onoliko koliko su osteceni. orezana na duzinu od 6 do 14 okaca. Luk je orezana proslogodisnja loza.Da li će to da pomogne? Iz ovog mog "pisanija" se vidi da sam potpuni amater i da sam u startu napravio gomilu grešaka. svaki sa po jedne strane. Dali su mi neku hibridnu "Buffalo" sortu. Za dalje savete u vezi zastite napisacu u roku od 5 dana. Niti prskam niti mu bilo šta radim.Nadam se da sam uspeo recima da opisem nacin fiksiranja. jer predpostavljam da vec imate iskustva u tome. U meĊuvremenu sam shvatio da su te dve sorte vrlo osetljive. Podizanje. jer je jos rano za zastitu. em što sam prošle godine sa ta dva ĉokota ubrao nešto jaĉe od sto kila groţĊa. . Sada loza već pupi (vegetacija ovde kasni oko mesec dana u odnosu na Srbiju). kondir je isto to samo je duzina do 5 okaca.04.2007.07 Autor Dule .Da li postoji neko "jaĉe" sredstvo? S druge strane. Danas je to sve pokriveno (oko 60 kv-metara). mislim da to nije bas najbitnije.Da li da to sve poĉupam i da stavim neku otporniju sortu? Paralelno sa tim. skrate ili potpuno uklone rezidbom. Najednostavnije receno je da se pri rezidbi na visini zice. RE: Vinograd u CH Postavljeno 20. pogotovu u severnijim krajevima. 16:53 Pa ako kasnim sa savetom za rezidbu. je jednogubi Gijov. vezivanja luka.Savijanje luka ide ukoso prema sledecim redovima zice na gore. otprilike u isto vreme sam napravio "venjak" ili kako se to ovde zove "pergolu"..Sam nacin rezidbe mora biti primeren sorti.Paziti da veza ne bude cvrsta zbog rasta loze u toku vegetacije. Em što je hladovina boţanstvena.

Svi su mi saveti dobrodošli. pa pri kupovini .07 . Još jesenas sam isekao sve bolesne delove i spalio (ne kompostirao).07 Dakle. neka manje neka više. 09:24 Autor morrib Ĉlanovi RE: Zaštita vinove loze i groţĊa Postavljeno 30. trba uzeti ona koja se podnose. bolje je vršiti preventivno delovanje.04. i zato se treba strogo pridrţavati upustva za upotrebu i poštovati rokove o duţini otrovnosti ili kako se to naziva karenca. Na sreću ostalo je dovoljno duţine (7-8 okaca). pregljevi(crveni pauk).04. da bi se moglo u jednoj turi oprskati i protiv bolesti i štetoĉina. Tek kad smo se preselili u ovo malo seoce sam poĉeo Lokacija: Krauchthal da otkrivam prirodu. sam orezao otprilike tako kao što Vi savetujete.04. Znaĉi ako je karenca nekog sredstva 30 dana ono se moţe upotrebiti minimum trideset dana pred berbu. Ove godine. pepelnica. biti ĉitavo školovanje i ja obećavam da ću biti dobar i poslušan Ċak. Ovo će. izgleda. a upotrebom nekog sistemiĉnog insekticida uspešno će te eliminisati i pojavu i drugih insekata.04. ali da nisu sklopile. Ako sam dobro shvatio. ne kasnite sa savetom. zatvorile grozd.groţĊani moljac Plamenjaĉa i pepelnica se javljaju skoro u toku ĉitave vegetacije loze i znaĉajno mogu da umanje. Još par preporuka. A sredstva koja se koriste za subijanje pojava bolesti i spreĉavanja delovanja pojavljenih bolesti nazivaju se fungicidi. veliko hvala za dobru volju da pomognete jednom amateru koji je priliĉno kasno otkrio da groţĊe ne raste u samoposluzi. siva truleţ Štetoĉine:lisni mineri . Jedino luk nisam dobro formirao.2007. pa i da unište rod groţĊa. zato koristite preporuku prodavca sredstava i rešili ste problem. ili sliĉnoj ustanovi gde se ista nabavljaju. Odrastao sam na asfaltu i do ĉetrdesete godine biljke prepoznavao tek u tanjiru. Sutra ujutru putujem za Beograd na nedelju dana tako da će Vaši dalji saveti da stignu u pravom trenutku. Dan i noć provodio na poslu sa Poruka: 2 glavom zabijenom u kompjuter. Zima ove godine ni u ovim krajevima nije bila jaka tako da nema promrzlih delova. poĉetkom marta. jer postoje sredstva koja se nemogu mešati sa nekima. nego sankcionisati već Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Tu ću grešku već danas popodne da probam da popravim. ali su aktivne materije koje deluju na bolesti i štetoĉine skoro uvek iste. Ne. Kada se zna od ĉega se štiti onda naziv sredstava je razliĉit. dobro formirani luk liĉi na veliki znak pitanja. a koji ima i dejstvo protiv pauka i moljca.Ĉlanovi @morrib Hvala na promptnom odgovoru. Još jednom.Sva sredstva za zaštitu prema naĉinu i duţini delovanja delimo na trnutna ili nesistemiĉna i sredestva sa produţenim dejstvom ili sistemiĉna. Ove godine se startno i vrlo rano javlja pepelnica jer njenom razvoju pogoduju hladne noći i topli dani. Nabrojaću neke najĉešće bolesti i štetoĉine koje napadaju vinovu lozu i groţĊe: Bolesti: Plamenjaĉa. odnosno opšte forme loze u toku jedne godine se obavljaju 3-5 prskanja protiv ovih bolesti. I jedna i druga sredstva su otrovna. a protiv sive truleţi obiĉno dva prskanja. U zavisnosti od meteoroloških uslova i vitalnosti. 14:25 Vinovu lozu štitimo od bolesti i štertoĉina! Sredstva koja se koriste za suzbijanje pojave i uništavanjem izleglih insekata zovu se insekticidi.2007. Ĉlan od: 16. Pored pepelnice skoro svakog proleća sa kretanjem vegetacije javljaju se i lisni mineri. stim što se drugo prskanje obavlja kada bobice dostignu odreĊenu veliĉinu. rezidba. Uredio Dule dana 20. a opet vodeći raĉuna o karenci sredstva za zaštitu. i sredstva za uništavanje korova su herbicidi.Sredstva se mogu mešati uz konsultaciju sa struĉnjakom u poljoprivrednoj apoteci.

Preporuĉljivo je iskoristiti pogodan trenutak i obaviti jedno prskanje sa cinebom i kosano(kolosulom).a mislim da još nisam dostigao vrhunac. 00:04 Po završetku faze cvetanja pored ostalih radova u vinogradu treba u okviru zaštite vinove loze primeniti preventivno prskanje sistemiĉnim preparatima protiv pojave groţĊanog moljca i sive truleţi (botritis). a kada je temperatura više od pet stepeni celzijusai kada nema vetra. stablu i lastarima.ali ja svoju svrstavam u plemenita i humana pića jer je spravljam po specifiĉnoj tehnologiji koju koristim duţi niz godina. jer se prašenjem povšinskog sloja zatvara poroznost zemljišta i na taj naĉin spreĉava isparavanje vlage iz dubljih slojeva zemlje. ĉeste promene temperature stvaraju uslove za pojavu bolesti. I ako ima problema sa padavinama. Đubrenje.06. Mislim da moţe još bolje jer svake godine napravim bolju rakiju od prethodne iako koristim isto voće i groţĊe. neposredno pred zatvaranje grozda. Autor morrib Ĉlanovi RE: aktuelni trenutak Postavljeno 28. kao i redovno praćenje stanja u odnosu na pojavu plamenjaĉe i pepelnice.04.2007. Predlaţem je dobrim domaćinima da je koriste sa svojim dragim gostima prilikom proslave znaĉajnih jubileja. zalivajte uveĉe.07 RE: GroţĊani moljac i siva truleţ Postavljeno 01. Izbegavati upotrebu sredstava na bazi bakra dok je vinograd u cvetu! Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. TakoĊe se preporuĉuje da se ništa ne radi u vinogradu u fazi cvetanja. . I ako niste znali. a svu zelenu masu koju u toku vegetacije odstranjujete (zalamanje i plevljenje loze).Obradu zemljišta kada su velike vrućine je najbolje vršiti kasno popodne ili kad je oblaĉno vreme. Izbegavati rad kada su velike vrućine. Preporuĉuje se i jedno zimsko prskanje loze.vršiti po celoj površini a ne samo pored ĉokota jer se korenov sistem pruţa svuda. i razvoj sitnih ţilica sisavica je na krajevima ţila a koje se rasprostiru uvek dalje od samog ĉokota. a sutradan izvršite zaštitu protiv plamenjaĉe.usavršavam i dopunjujem.stvorene pojave. a ne folijarnim. Rakija Rakija se svrstava u ţestoka alkoholna pića.jer osvjeţava organizam i utiĉe na poboljšano dobro raspoloţenje bez ikakvih štetnih posledica i mamurluka. Još jedno prskanje se obavlja protiv sive truleţi i moljca. a imate mogućnosti da zalijete. tri prašenja vinograda je kao i jedno zalivanje. 22:56 Vinova loza je u cvetanju. neće škoditi. ako se vrši granulisanim veštaĉkim Ċubrivom.04. Na taj naĉin se preventivno eliminiše pojava nekih bolesti i štetoĉina a koje uspešno prezimljavaju na zemljištu.05. dali je štititi dok cveta? Kišni period. obavezno sakupiti i izneti iz vinograda. sem ako to nije preko potrebno. prihranjivanje vinograda.07 Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. i stara dilema.2007. kada miruje vegetacija.

11 (registrovani ĉlan) U diskusionoj grupi istorija idem u buducnos Srbije. DRAGANOVIC (Panonski mornar) . septembar 2007. u 12. septembar 2007. Da zavidi i zabrani.8..Pored svega savjetujem ljubiteljima dobre kapljice da moja rakija "Nije za napijanje...48 (registrovani ĉlan) Dalji sacuvani tragovi rakijske srpske proslosti vode do Knjazevca i Moravske kuce autentiĉne iz tog doba kad se pekla rakija na drevnom lampeku. u 08. Tamo je pravi lampek za peĉenje rakije iz doba KaraĊorĊa..nego za uživanje" Pecenje srpske rakije Dragoljub-. DRAGANOVIC (Panonski mornar) . septembar 2007.17 (registrovani ĉlan) RAKI ME RAKlIJA Dragoljub-.8.8. septembar 2007. baš kao što i ĉini onima koji su na „kulturni” zapad poţurili. u 07. Iako je Islam branio konzumaciju alkohola bi ispecen prvi arak negde na srednjem istoku. Alkohol i pecenje alkoholnih pica udje u Evropu s Arapima preko Spanije. u 08.28 (registrovani ĉlan) Istorijska istrazivanja za pocecima ove vestine vode do persiskog lekara Rhasesa koji je pronasao tehniku destilacije alkohola i objavio na arapskom i persiskom jeziku. Jedna civilizvana zemlja mora imati : ogovarajuce standarde zivota rada i proizvodnje u skladu sa odedjenim propisima koji garantuju kvalitet poreska politika u interesu sirokih masa ali ubogih bolesnih koji ne moguda rade akscisa je ekskluzivno drţavno pravo za novac od proizvodje prometa odredenih proizvoda Niko neće braniti gajenje klemljenje sljiva i proizvodnju rakije ako je slivovica komovica napravljena u higijenskim uslovima po standardima proizvodnje propisanim od nekog cice .. sa lulom od trešnjevog drveta i tehnologijom destilacije na kojoj bi Evropa i danas mogla da zavidi. a srpska rakija poce da se pece po dolasku Turaka na Balkan.8. Dalje usavrsavanje je zasluga arapskih alhemichara tokom osmog ili devetog veka koji su usavrsili opremu za pecenje u danasnjem smislu. meraklije majstora za pecenje ..

свадбе. Познато је да је Карађорђе стално носио уза се чутуру ракије да се окрепи после боја или приликом доношења историских одлука.prirodne rakije . beli_vuk (samotnjak) . u 04... Тако то допутова у Србију алембик и ужили се као лампек српско постројење ѕа дестилацију. dragoljub-... -----------------------------------------------------------------------Uopšte ja ne verujem i ovo. u 19.Radi se o izmenjenom stanju svesti kokoši (verovatno po dolasku Turaka N Balkan) kad.Ostaje istorijska enigma da li se radilo o gnjiloj višnji ili šljivi.. iskljuca i nagnjilo voće..10.. Izvinite za ovaj odlazak iz istorije u buducnost u interesu kvaliteta naše stare dobre Sljive i srpske ekonomije da se niko ne napije od seceruse .pa se.23 (registrovani ĉlan) Pecenje srpske rakije Alkohol i pecenje alkoholnih pica udje u Evropu s Arapima preko Spanije. устаници. а Срби у његову част дадоше име кљуку за ферментацију Џибра.. septembar 2007.55 (registrovani ĉlan) danasnji beli covek nema buducnosti. sa lulom od trešnjevog drveta i tehnologijom destilacije na kojoj bi Evropa i danas mogla da zavidi...'ајдуци. sljive koja budi stimulise PIJ MALO PIJ DOBRO a porezi se moraju platit. рођење. preteĉama arapke destilacije višnjevaĉe i . napije i tetura i sapliće. Tamo je pravi lampek za peĉenje rakije iz doba KaraĊorĊa. septembar 2007.светковине парастоси. Dobro znamo zašto se neka rakija zove brlja i kako od nje boli glava za razliku od Cica .. Strojimira .10 (registrovani ĉlan) Џабир ибн Хајан арапски алхемичар негде током осмог века реши проблем печења арака изуме урађај за дестилацију алембик... kako??? Dragoljub-Dalji sacuvani tragovi rakijske srpske proslosti vode do Knjazevca i Moravske kuce autentiĉne iz tog doba kad se pekla rakija na drevnom lampeku. све је то испијало ракију шљивову. septembar 2007.. mandalina (vila) . red je domcinski bre . u 07. Ne seceruse(brlja) već sjlivovice sa garacijom kvaliteta iakciza markicom Domaćinski je hrišćanski Caru carevo .9.. Dušana i ostalih na svojim bogatim i prebogatim trpezama u dvoru????Medovinom? U ĉemu su je pravili. Ракија постаде део културног миљеа у Срба..a srpska rakija poce da se pece po dolasku Turaka na Balkan. tzv. blago reĉeno.. --------------------------------------------------------------Baš u tom kraju izraz „obnosi se kao kokoška” odnosi se na na jednu ĉudnu i jedinstvenu pojavu. nekako sve je došlo (i Sunce verovatno) tek sa Turcima.сахране сабори.. koja je verovatno došla sa Turcima..10..Ĉime su nazdravljali svi oni vitezi i sokolari Ĉaslava Klonimirovića. lutajući dvorištem..

. pripremali šomu. Вино попиј а на част ти пехар!„ Скочи Милош на ноге лагане. . Па их даје Краљевићу Марку: ”Иди. indijskim vedama.. нечовештво: Ти имадеш и оца и мајку. МАРКО ПОЗНАЈЕ ОЧИНУ САБЉУ . Мезете га грозним виноградом. КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА ...11. МАРКО КРАЉЕВИЋ И БЕГ КОСТАДИН ..45 (registrovani ĉlan) МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЉУТИЦА БОГДАН .. Ta ĉudna pojava fermentacije verovatno je tajnim kanalima stigla do Arapa i njihovih saplemenika i srodnika .kako su ti beli ljudi što su recitovali Vede i pripovedali ih potomcima kao zavet i amanet. Dragoljub-..Треће ти је.Ни једнога у асталу нема. u 19.. Испод скута пије хладно вино!. ošomati se danas znaĉi napiti se (uglavnom od već pomenutie dţibre)..... ostao je zapisan neki ĉudan obiĉaj šrave. ispija specijalno priredjena šoma ... Да ти пије прву чашу вина! ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА Вино пије Краљевићу Марко . Док доћера цара до дувара..Пак сједоше пити рујно вино.Neka tajna veza postoji.28 (registrovani ĉlan) U onim starim spisima. Та ником је другом напит' нећу.kad su Arapi jedva nekoliko hiljada kasnije otkrili tplu vodu. и здравицу попиј.. septembar 2007.Цар с' одмиче.Здрав ми буди. напиј ми се вина!... Марко. а Марко примиче.. mandalina (vila) . . septembar 2007.10. na odreĊeni dan... Већ у здравље Милош-Обилића! . u 13. Невјера ти сједи уз кољено. беже.šljivovice. Те извади стотину дуката. Цар се маши у џепове руком. U ovom knjaţevaĉkom kraju. što ga Dragoljub pomenu u svetlu razotkrivanja ĉudnih puteva rakijske tehnologije..... А када се вина накитише. da ne kaţem rakijski kazan.(mada se se i Slovenci bore za licencu)......kad se ritualno .

11. коју су Срби. Lepo i je care posadio: Sve koleno jedan do drugoga. већ сви разумнији људи па и сами Кнежеви противници наваљивали. Будући да је земља обиловала шљивама. u 21. A car Stepan ladno vino sluţi.укључујући и жене и децу у колевци.. Kad je duvao Vetar istocni proslih vekova doneo je sarme baklave pastrmu jogurt.iz strucne rakijaske disertacije poznavalaca rakijaske srpske istrorije... septembar 2007....19 (registrovani ĉlan) Ракија и Кнез Милошево доба одломак иѕ књиге његовог личног лекара Бартоломеа Кунигсберта: . замисли да се опорезују шљивици и тиме отклони велика мана српског народа. Jezik istoka se uvlacio u srpski preko turskih dupelizaca kao što se danas anglosaksonski uvlaci preko prozapadnih. septembar 2007.04 (registrovani ĉlan) .. pirinca zitarica . Svu gospodu na sveca sazvao. прављена је јефтина и свима приступачна ракија. како нас Куниберт извештава! Намера је била да се опорезивањем шљивика утиче на смањење навике пијанчења која је била „узела тако страшне размере да је не само Кнез. Danilo779 .За наше разматрање посебну занимљивост представља Кунибертово саопштење у вези с једном добром. Kako se krsno ime sluţi Sveca slavi Srpski car Stepane. А кад су се напојили вина. u 20. meda . да се нађе средство како би се злоупотреба и претеривање у пићу предупредили” .. „pronalazak” seze do Neolita... Sazvao je trista sveštenika. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku. „пили као воду”. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od ĉita i varenje piva. Obilici i Brankovici a nikako raki turski ni grcki raki tzv rakizio od kog bi izvedena rakijica rakichina srpska Što se tiche fermentacije voca. али нажалост неуспелом...(Dusan Silni) Sveca slavi. Danas duva Zapadni vetar anglosaksnski i za to vreme donese transparentnost aksidente brendove konzumiranje brandije konjak viski kuliranje stejkove bebibifove sexiranje. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka.. svetog AranĊela. Izvod.. a šta li je s tom medovinom cuvenom treba da se vidi šta kaţu izvori Danilo779 ....11. Vidi se da su samo rujno srpsko vino pili Nemanjici Mrnjavcevici Hrebeljanovici.. Ni reĉ rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku. rakiju.Са старицом Јевросимом мајком.

рак. danilo779 .12.. свила. уместо што целог живота понављате туђе глупости. ни ученика. нпр. ираксира.. чај. ако нам из санскрита долази.. ширу. ап и комовице.духовни и материјални део живота. пљуните у прстиће и листајте. да се добро продаје. ovo rasvetljava srpsku rakisku tradiciju. знали смо за њега.Ђорђе се је јунак научио Прије зоре свагда уранити. вина.. septembar 2007. на њој разне ђаконије..трговину и све у пакету.. u 20.ето наас на на србској трпези-оно што многи познају преко неког бедног „шведског стола” са три четири врсте јела:)))) ми данас немамо ни историчара. народ који има националну државу више векова пре него други. рекао ми пера.. арак. јер зна да од њега може да направи комовицу. само тако.21 (registrovani ĉlan) <. меда. слава. не један).... septembar 2007. да развијена држава. прави. ап и комовице. .. ако неко има виноград од кад је века и света. законе(два.. да су нас пијењу чаја научили енглези? дакле. u 14. меда. очију ми. Чашу попи. може ли то да прође код здравомислећег човека? ако пођемо од славе. Vidi se blagotvorno delovanje sljive na poĉetak bune protiv dahija.. види. И попити почашу ракије: Бјеше Ђорђе прије уранио И отиш\'о у доње подруме... u 05. а пушку потпраши. славска трпеза. зар ће сада неко тврдити. septembar 2007. вина. чека турке да га нахране и напоје. зашто би нам ракија долазила са неким примитивним народом? ако је постојао пут свиле. Душанова има одлицан закон који штити трговце=трговци и робе какве хоцеш па и сакеа. Dragoljub-. _____________________________________________________________________ ..слава. ајде сада напрегните мало вијуге.43 (registrovani ĉlan) . славска трпеза.beli_vuk (samotnjak) . је уобичајена техника истраживања историје код балканаца. да није трговац није глуп.41 (registrovani ĉlan) знаш. Кад је Ђорђе избројио Турке. србску историју су писали и још увек пишу неки звучних титул са активним школованим незнањем. но. ние ваљда луд да користан материјал после отакања вина баци? наравно да није ни луд ни глупа..) сетите се да је ракија роба. Умити се и Богу молити. па и од птице млека. кинеска ракија/алкохолно пиће/ саке а са сакеом и техника прављења алкохола пре арапа.13. негде у осамнаестом веку или тако нешто појавила се бољка у винограду па се морало прећи са комовице на шљивоицу. па ни добрих пословних људи који би србску трпезу избацио на сведско тржиште као србски бренд. ако ко и кинези пијемо чај.. а видео ђока.12. до детаља регулисан живот. па и од птице млека. вино. на њој разне ђаконије.

постадоше природни плен својих освајача. једна двојка новог и једна двојка старог црног вина. десет пари кокосију и 172 оке рибе. у турско време. 7.Осећање понижености и безнадежности преплавило је Србе који „беху готово изгубили и саму успомену да су некада били једна народност. да се икада збаци муслимански јарам и да се образују независан народ . . У основним цртама Куниберт. године.. Danilo779 . само онолико колико је потребно за издржавање породице и плаћање данка и осталих намета. описује услове живота у којима су многобројни турски закони и прописи. На гозби. 14 ока масла и 17 ока меког сира.od tiĉe mleko” na trpezi.. спремљено је: 123 оке меса.18 (registrovani ĉlan) било време пре и после турака. нерад. 200 ока рибе. На дубинску психологију српског народа без сумње јебитно утицало ово дуго трпљење беде и разних других оскудица и невоља.. са дугорочно лошим последицама. један саран од осам ока.13.. цетири пара гусака. 15 телади. Срби имадоше свецки чувено вино РАМПАШ. stvarnost tadanja sve je bila drugo no to. тога дана.. пет цурана. године поводом доласка царског комесара ради ресавања неких спорова манастира са спахилуком. који су тога дана постили. u 21. а попијено је 3 акова ракије.. Временом.. 16 јагањаца.. Навикнути да им сваки вишак производа Турци отимајуиз разлога произашла је масовна апатија. septembar 2007. трговину и занате које су нека да водили. a evo malo srpskih specijaliteta pod uticajem turske kuhinje: . године братија из манастира наредила да се ископа велики рибњак.. даље. 29 акова новог вина. да је готово лудост надати се. почеше се бавити поглавито земљорадњом. u 21. Њихов основни став.. У Хопову се риба толико ценила да је 1759.. априла 1759. У таквим околностима. Учинило би им се. beli_vuk (samotnjak) . два прасета.31 (registrovani ĉlan) Hopovo nije bilo pod turcima nego pod hrišćanskom cizmom tako da ne vari vodu ta prica. склањајући се од насиља својих господара... били донесени са циљем да понизе хришћане и учине да забораве да су икада имали своје достојанство. а за госте -калудјере из Сланкамена... Као и сви хришћани потчињени отоманској власти. pre je bajka za one koji vole bajke.. те се навикнуше гледати у њима узвишенија створења и рођена дањима заповедају и господаре”. За манастирску славу 1758. Срби падоше наскоро у клонулост.13. која је у велико била налик на унижење. 19 ока рена. Традиционални облици класичне патријархалне цивилизације су српском народу једино могли да обезбеди какво такво преживљавање у време турског ропства. septembar 2007. постао је: радити што мање. две цурке. Срби су се повукли дубоко у шуме и планине.Da pogledamo malo šta je savremenik Kunisbert pisao kao ocevidac mnogih dogadjaja u tursko doba: . у Хопову је поједено два вола.. једно прасе и довољно ситне зивине. остављајући градове. осам пари цурана. потуренима и данас пливају турци по тањира.. Govoriti o srpskoj trpezi u tursko vreme gde je „..

13.13.. u 21.14 (registrovani ĉlan) . шта ми наприча.... пуна четири века спречавајући Србе да дају слободног маха својим потребама и жељама.a srpsku nacionalnu kuhinju poĉesto su ĉinili i korenje. u 06. lišće i kora sa drveta. .. u 21.14. beli_vuk (samotnjak) . си знао да из тога доба имамо и изузетан србски специјалитет „србску сабљу” који се може наручити по елитним светским ресторанима? немој само сад да пронађеш негде да је и сабља турска. u predavanju odrţanom na Institutu za ekonomsku istoriju „ beli_vuk (samotnjak) . hleb se mesio od „sumješice” i „suraţice”. са дугорочно лошим последицама.. trava. само онолико колико је потребно за издржавање породице и плаћање данка и осталих намета.Лекар кнеза Милоша Кунисберт. сети се писали смо о њој баш овде на овом форуму и доказали да није њихова. постао је: радити што мање..13.. . i bio osnovna.07 (registrovani ĉlan) . Констатујући да су. Срби могли само устукнути у образованости.. mešavina pšenice i jeĉma i raţi. услед таквих околности. Prethodno.Proja i kukuruzni hleb othranili su Srbe pod Turcima..prof. septembar 2007.51 (registrovani ĉlan) Српски животни став. нерад. Навикнути да им сваки вишак производа Турци отимају из тог разлога произашла је масовна апатија. . свезнадару потурени. Предрасуда по којој су Турци непобедиви и ”по којој их пушка не бије„ (59). ĉesto i jedina hrana stanovništva. u srednjovekovnoj Srbiji. septembar 2007. dr Momĉilo Spremić. одржала се.u boljim vremenima sluţio je za ishranu konja. није било под турцима:)))а јелда су срби у њему живели на пушкомет од турака?:)))) живели срби и у србији слободно изнад турака у планини. Ти си Турчин пошто величаш српску срамоту! Danilo779 . а осталом да не причамо. он управо одатле изводи своје искрено и дубоко разумевање за многа понашања и ситуације са којима се сусрео током свог боравка у Србији. по Куниберту. наука и трговина. временом. уместо да напредују„(8). koţni pojasevi i obuća.. zabeleţili su srednjovekovni letopisci.Срби запали уполуварварско стање духа и начина живота. septembar 2007. си знао то? е... u 22..док се у целој Европи развијала уметност. danilo779 .37 (registrovani ĉlan) ма иди. septembar 2007.. U nevolji se jeo i ovas .

Zaharije Orfelin.) кажу наши стари.. da su naša najbolja vina manastirska i nadasve karlovaĉko vino. истина је једноставно идеална.ништа лакше него набавити вина. obećanje. у време турске окупације смо јели интегрални хлеба. народ српски је успео да своју народну књижевност надгради најлепшим епским песмама којима се дивила та иста европа.. и скупљи је од других врста хлеба.14.. гусле. ватру. порез. имамо интегрални хлеба. овакве деце имадосмо до седамдесетих година прошлог века. i 9. где је умирало на десетине логораша због неухрањености.. а да би се. продавала се њива. док се европа. Prethodno..неуког научи. америчким. или најпросвеценији те европе. godine. u srednjovekovnoj Srbiji. или масу неразумљивих речи(пракса данашњих паметних гузица са фалш дипломом)него избором наважније и најјаснијег. оних који се баве ккао историјом. veka. septembar 2007. ето нам опет дијете са корицом леба и сурутком. данас је окупиран. Srbi su se selili na sever i došlo je do uništavanja velikog dela vinograda. a naroĉito za vladavine dinastije Nemanjića. a i do seljenja umeca pravljenja vina. „Proja i kukuruzni hleb othranili su Srbe pod Turcima. U srednjevekovnoj Srbiji pehar vina je bio dijalog. поставља се питање како су уопште толико векова Срви.између осталог. u 09. U doba cara Dušana donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet. је понављање туђших глупости. деце која су напамет знала целу усмену србску књижевност плус по десетак и више специјализованих наука. не тако што ћеш му бацити масу слова на маси папира.гладног нахрани. Annika..33 (registrovani ĉlan) Pecenje rakije je bilo nepoznanica u sredjovekovnoj Sbiji a vino tradicija: <Negovanje kulture gajenja vinove loze i srpskog vinarstva poĉinje od zaĉetaka srpske drţave u 8. дуги нож на коме се . шуму пуну дивљачи. naroĉito crno i šiler i da su najbolja u starosti od tri do ĉetiri godine. у време турске окупације плаћао се десетак.. песму... mešavina pšenice i jeĉma i raţi” интересантно. стварне гладоманије на простору Србије због тзв обавезног откупа који је остављао србски народ без зрна пњенице. ређало месо. данас у америчкој окупацији плаћамо.. dogovor. увреме турске окупације Србије. давила у беди католицизма и иживљавање папа.највећа грешка. od 11. зашто уопште данас неко ради? кад смо већ код овог типа хлеба. интегрални хле. као што нам је простор некада био окупран туским освајачем. Срба око ње. zakon i obiĉaj.. данас се ова врста хлеба назива.. са имнеом роба а у шуми слободни. ту негде око 60% или више. него са именом слободњака робовати! дакле. veka... пази. сабор прекаљених-овејаних. веку неемамо довољно пара да би се њимњ наслађивали. o ĉemu svedoĉi zapis iz "Povelje Stefana Prvovenĉanog".> . do kraja 14. ако се онда није исплатило радити због десет процената пореза. без иједног грла стоке. spominje u svom "Iskusnom podrumaru" iz 1783. zakletva... veku. opomena. Kad su predele Srbije zauzeli Turci. боље живети слободно са именом роба. преживели турску окупацију па још подигли устанак и отерали окупатора? ако из времена нацистичке немачке скокнемо у време.. hleb se mesio od ”sumješice„ i ”suraţice„. касније научи како да сам дође до хране и постави на сто. који напредак?:))) ако ову интегрално хлебну дијету упоредимо са дијетом у радним логорима нацистичке немачке. данас у 21. додамо ли овоме порез од 80% који је морао да се палти. вама свима добро познатог тита. jedan od najuĉenijih Srba 18. истину треба да разуме и дете од осам година.

u 13. septembar 2007. КОМИНА.beli_vuk (samotnjak) .. da se od komina pravio kominjak ili siler kad se otochi vino iz bureta.. a bez onih vasih ruzni' KU..14.. па ко папагај.. турак.47 (registrovani ĉlan) тамо где је било меда морало је бити и медовине. су почели да се воде црквени списи.. или мантрати. .14. septembar 2007. године. u 10.. kominjak se pio hladan (posto je lagan) a rezni kao shpricer. Annika. хари кришна хари рама. ako ste ljubitelj kapljice dobre. године. u 19. (a i sad.. ма хајде бре . septembar 2007..jedino ga ne znadu Srbi ili se to trude da ne vide ili zmure ostali Sloveni znaju beli_vuk (samotnjak) . A dobri poznavaoci bi sa prvim mrazevima otocili kominjak u burence koje je iznoseno na mraz ostavljano napolju da smrzne pa je opet otakano koncentrovano vino posto je voda smrzla. ШОМА. године припадала Зворничком санџаку и Зворничкој епархији. зашто неби заборавио медовину. a postoje i neki drugi nazivi za prevrele komine sa vodom . иначе набољи мед је још увек онај из србије и онај други из бугарске. турац..14. u 10. to vi bolje treba da znate a i recept je sacuvan do dansnji' dana . Насеље Бела Црква помиње се 1530. потурени. данашњи србин полако заборавља како се зове. septembar 2007. КОМА.14. doduse redje). ОДАКЛЕ ОНДА ..ШТА СЕ РАДИЛО СА ОСТАТКОМ У БУРЕТУ ПОСЛЕ ОТАКАЊА ВИНА? ДАЛИ СЕ КОМИНА. САМО ТАКО БЕЗ ПАРДОНА. u 18. погурени добио ку па кукуриче. ДАВАЛА КОКОШКАМА И СВИЊАМА ДА СЕ ОШОМАВЕ?:))))) beli_vuk (samotnjak) . KostaRoshkov .27 (registrovani ĉlan) U Srbiji Nemanjica postoji zakon o vinu a ne i rakiji komovici ili slivovici tek u Milosevo doba pocinje da se zakonski uredjuje slivovica i porez na istu Treba da vam je poznata istoriska cinjenica.. septembar 2007.48 (registrovani ĉlan) ОК.КОМОВИЦА. ко пијанци за плот:)))) објашњиво је данас зашто је успело ватикану да направи најжешће биолошко оружје против срба од кога ни данас не могу да се освесте.53 (registrovani ĉlan) историја није уватити се за једно. Takva komina posle ovog tretmana se bacala u Dusanovo i sad u ovo danasnje -u njoj nema vise nichega Medovina je najstarije Slovensko pice.21 (registrovani ĉlan) Први писани траг о казану ѕа печење ракије у Белој цркви датира из године 1723 Бела Црква је до исељавања Турака из Београдског пашалука 1834. а 1708.14..

za ocekivati je da je i kazan za pecenje tada doputovao u Srbiju na dvore i vinograde Nemanjica.. Али у стручној спреми је био слаб јер није знао формуле седам светих тајни.17 (registrovani ĉlan) Grcki pogled na rakiju raki ili uzo : . ostrvo Lezbos sa kultivisanim anisom. 2 октоиха. Знао је помало читати и писати. а винограда колико се може обрадити за 6 дана. a sebri su mogli samo da sanjaju kazan za pecenje za njih tada potpuno nedostupan . Имао је и КАЗАН БАКАРНИ ЗА ПЕЧЕЊЕ РАКИЈЕ. grcki uzo (staro ime raki). Казан за печење је надокнађивао све. kulturne duhovne i trgovacke spone dinastije Nemanjica i Vizantije. службеник. grcke populacije Aleksandrije i Smirne Raspolaganje u Vizantiji najboljih kovaca bakra iz Armenije i Ponta. septembar 2007.24 (registrovani ĉlan) ima li kakav usmeni trag o pravljenju rakije? KostaRoshkov ..Године 1727.. Chios sa aromaticnom Mastikom . 6 крава. Da to zaobidje ili savlada tu prepreku najuticajnija klasa Otomanske imperije je davala najboljim rakitzides-ima naroĉite privilegije. u 19. S druge strane podneblje gde se radjalo gozdje. Од стоке је имао 2 коња. u 21.14.. 2 псалтира. Био је прилично имућан.15. а онда 1708.. сигурно је био мало богатство тог времена. potonji Uzo (Ouzo) Majstori pecenja rakije su se zvali rakitzides nastavili da pecu raki i posle pada Konstantinopolja kao i perioda kad pice nije bilo dozvoljeno u Turskoj. pice ostrva Lezbosa. 2 служебника и зборник српског издања. не може их ни научити.Od antickih vremena neki destilisana pica su bili poznata u Arapskom svetu i vizntinjskoj kulturi Konstantinopolja.. Interesantno je napomenuti da se najbolji Uzo danas pravi grckom mestu Tyrnavo (toponim je helenizirano Trnovo) Imajuci u vidu Srpsku drţavu i njenu snagu u doba Nemanjica. Mala Azija i Trakija. 5 оваца и 80 кошница. koji su pravili lepo dekorisane uredjaje za destilaciju.. тако да је отац Арсеније био добар поѕнавалац испарина ракијских. часослов и устав московског издања и цветни триод. potvrdjuje duboko poznavanje destilacije alkohola u celoj Vizantijskoj imperiji.. pa se i dalje peklo. 10 јунади.. Имао је ливада толико да би се могло накосити 100 пластова сена.Pistacia lentiscus. Рођен је у Срему око 1696. а певати није знао. а како примећује пописивач.. beli_vuk (samotnjak) . 6 телаца.Од одежди је имао два свилена епитрахиља и крст. 4 вола. Обрадиве земље је имао толико колико се може узорати за 5 дана. помиње парохија севештеника јереја Арсеније Михаиловић.. davaloje dobru osnovu za rakiju (Raki). septembar 2007. за коју му је парохију ваљевски епископ Григорије дао синђелију.. године на захтев кметова прелази у Белу Цркву. Па кажу даље црквени списи: . а од књига: требик.

” Svi neće da pogrese i svi tvrde nešto naokolo Vino svi prisvajaju ali moţe li iko da objasni znacenje same reci? Postojala je oblast pod imenom Ojnotrija na Siciliji a moţda se zvala i Vojnotrija.vinum(lat). arapski al..latinski vinum.Ima još vino-izraza u srpskom i cudno da su svi od vajkada. u poĉetku tecnost je koriscena u medicinske svrhe.. Vin-kriv dolazi od vijan onoga koga vijaju.16.vinov..evropski lingvisti kao -w.Pre Hr.Vuk navodi i vinacavati se za vencavati se a vinac za venac valjda što se za vreme gozbi i pijanki stavljao venac na glavu. Vojnik-voj on trpi silu vijan je. Pecenje rakije i evropske perspektive Srbije ...woinos. Evropski naucnici traţe objašnjenje u grckom -voinos-.... Platon u svom Kratilu izgovara kao srpsko -v-. septembar 2007..49 (registrovani ĉlan) Alambic destilisanje u specijalnim sudovima (grcki Ambix.Uporedjivanje starogrckog sa engleskim ili nemackim koji su mnogo mladji ne ide.vinoboj. Pivo kao alternativa vina jer ga ima u vecoj kolicini. Vino-vitis-cokot ali ne znaci to jer je i jela vita a i bor nema grozdja. Arapi su negde tokom sestog veka nove ere usavrsili opremu za destilovanje koja se proširila na zemlje pod njihovom dominacijom..Santren izbegava da pogresi pa kaţe:„Dorski oblik voinos. KostaRoshkov .ambik )je vrlo stara tehnika koja je bila koriscena u Vavilonu 4000 godina pre Hrista upotrebljavana od Kineza 3000 godina pre Hrista.vinjaga. Vinograd-ogradjuje se pletenom ogradom pa odatle ono grad..beli_vuk (samotnjak) .umbrijski vinu.navodi se i nemacku vergon od verk..vindzija pa naravno i vinopija...Vinos planina.valjda zato što ima vinograda.vinove loze. u 20. a mnogo vishe u proizvodnji mirisa ili parfema . vinarina. Tako bi napravljen prvi korak ka rakiji i opremi za pecenje u danasnjem smislu.. dodjose na na gotovu stvar.vinober.vinovan.vinogradarstva. Vojnicima je bio potreban podstrek tada pa i sada.progone. u istocnoj Indiji 2500 Pre Hrista. Arheoloshki nalazi i zapisi tog vremena ilustuju najbolje tu istoriju. Egipcana 2000 g.mediteranska pozajmica. jedino im je ostalo da zakonski to urede. Sve ove kulture su proizvodile tecnost kasnije nazvanu od strane Arapa kao alkohol..50 (registrovani ĉlan) Santren kad je o vinu reĉ upucuje na Sredozemlje... U grckom slovo-v-se ne izgovara a u Ilijadi se ubacuje da bi se opravdala duzina pojedinih vokala. Grka 1000 godina pre Hr.. grcke ambixe srpske lampeke ili kazane za pecenje rakije.15. Ima rujnog vina pa onog sa medom pa ima obredno .. Turci kasniji osvajaci Vizantije Bliskog istoka Mediterana. rakija se pekla u celom Mediternaskom bazenu. Rimljana 200 godina pre hrista.vina. u 17.. pa bi uveden porez u Otomanskoj carevini na alembike.. Vojnik i vino izgleda imaju isti koren.. Vin-kriv i krov od kuce je kos a vinograd je na kosim sunacanim stranama.vinarica..vinski. septembar 2007. itd. Pre bitke vino a i posle pobede vino.vinista.Lozic.Vinko.

stocarima pocetkom ove godine omogu´cila da obeleţe i evidentiraju svoje ţivotinje po povoljnim uslovima. Tako Ceška. Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošace od nezdrave hrane i eventualnih zaraza. markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše ţivotinju i njeno poreklo. svinje. Laţni su i argumenti evropskeptika da ´ce Brisel „staviti veto” na pecenje šljivovice. Naime. moţe tacno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir. mo´ci da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. u izuzetnim slucajevima Brisel moţe da odobri takozvani „tranzicioni period” u okviru kojeg drţava dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta mesecno. cesto finansijska pomo´c za preduzimanje tih mera stiţe upravo iz EU. koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje. Zabranjeno je da mleko sadrţi vodu ili bilo koju dodatu supstancu. rakija ´ce i dalje mo´ci da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama. Poljska i Slovacka. Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve clanice EU. Kljucni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane. mora´ce da se sa doma´cim ţivotinjama zapute u klanicu. u zemljama EU cak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i slicnih bolesti. Na sre´cu. a ovaca.Tradicionalni nacini proizvodnje i prerade hrane i pi´ca ne´ce se na´ci na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju. na primer. pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta. Takode. prerade i distribucije. ali samo za upotrebu u tom doma´cinstvu. odnosno ţivotinje sa ušnim markicama. na primer. gde je proizvedena. Srbija je ve´c krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobicajnim evropskim standardima te je. kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik. U skladu sa tim. srpski seljaci ´ce i dalje mo´ci da kolju ţivinu. moţe biti prodata iskljucuvo na doma´cem trţištu. naprotiv. Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednolicna. Posle prikljucenja Srbije „evropskoj familiji”. Flaše rakije koje su namenjene prodaji. Do tada hrana ciji je proces proizvodnje zapocet na tamnošnjim plantaţama. pri cemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrţi. ali ´ce biti izvesnih ogranicenja kada je rec o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pi´ca . imaju rok da do decembra 2007. koza i svinja 10 dinara. Zahvaljuju´ci tome. Ukoliko planiraju da meso ţivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama. a u skladu sa pravilima EU. Madarska. ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena. Obeleţavanje goveda po ţivotinji košta 100 dinara. ve´c je i pod velom zaštite Brisela. dok ´ce nacini distribucije morati da budu prilagodeni standardima EU. ovce i koze. mora´ce da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pi´ca. naša rakija. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji. Potrošaci u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima.jedno doma´cinstvo ´ce za svoje potrebe mo´ci da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pi´ca. Kada drţava postane clanica Unije. kao i licne pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom. seljaci ´ce biti prinudeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer ´ce morati da je pakuju u originalne boce. Litvanija i Letonija. (Tanjug) Pečenje rakije i evropske perspektive Srbije . od mleka koje krave je napravljen sir i slicno. Svaka krava i bik dobijaju ušnu markicu za oba uha. Priprema Srbije za ulazak u EU znaci preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. Po završetku procesa obeleţavanja samo ´ce „krave sa pasošem”. Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristicna za pojedine regione. sok od kupina ili sir mo´ci ´ce da se nadu na trpezama Evropljana jer ´ce se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine.

jedno domaćinstvo će za svoje potrebe moći da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pića. Tako Ĉeška. rakija će i dalje moći da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama. Tradicionalni naĉini proizvodnje i prerade hrane i pića neće se naći na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju. Ukoliko planiraju da meso ţivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama. Flaše rakije koje su namenjene prodaji.stana . pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta. Na sreću. TakoĊe. Poljska i Slovaĉka. Potrošaĉi u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima. moţe biti prodata iskljuĉuvo na domaćem trţištu. U skladu sa tim. dok će naĉini distribucije morati da budu prilagoĊeni standardima EU. seljaci će biti prinuĊeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer će morati da je pakuju u originalne boce. srpski seljaci će i dalje moći da kolju ţivinu. a ovaca. Priprema Srbije za ulazak u EU znaĉi preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. Kljuĉni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane. MaĊarska. avgust 2007. na primer. kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik. Laţni su i argumenti evropskeptika da će Brisel „staviti veto” na peĉenje šljivovice. koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje. naša rakija. a u skladu sa pravilima EU. ali će biti izvesnih ograniĉenja kada je reĉ o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pića . ali samo za upotrebu u tom domaćinstvu. u izuzetnim sluĉajevima Brisel moţe da odobri takozvani „tranzicioni period” u okviru kojeg drţava dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU. od mleka koje krave je napravljen sir i sliĉno. Obeleţavanje goveda po ţivotinji košta 100 dinara.19. svinje. Do tada hrana ĉiji je proces proizvodnje zapoĉet na tamnošnjim plantaţama. Litvanija i Letonija. ĉesto finansijska pomoć za preduzimanje tih mera stiţe upravo iz EU. stoĉarima poĉetkom ove godine omogućila da obeleţe i evidentiraju svoje ţivotinje po povoljnim uslovima. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. prerade i distribucije. koza i svinja 10 dinara. na primer. ovce i koze. Kada drţava postane ĉlanica Unije. Srbija je već krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobiĉajnim evropskim standardima te je. sok od kupina ili sir moći će da se naĊu na trpezama Evropljana jer će se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine. moţe taĉno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji. Svaka krava i bik . moraće da se sa domaćim ţivotinjama zapute u klanicu. gde je proizvedena. moraće da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pića. Zahvaljujući tome. imaju rok da do decembra 2007. Posle prikljuĉenja Srbije „evropskoj familiji”.

Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta meseĉno. pri ĉemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrţi. odnosno ţivotinje sa ušnim markicama. Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednoliĉna. Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošaĉe od nezdrave hrane i eventualnih zaraza. markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše ţivotinju i njeno poreklo. što nam i daje tu lepotu u čašici . Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve ĉlanice EU. Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristiĉna za pojedine regione. već je i pod velom zaštite Brisela. ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena. u zemljama EU ĉak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i sliĉnih bolesti. Naše jabuke sadrţe neverovatno visok procenat suve materije u sebi. kao i liĉne pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom.dobijaju ušnu markicu za oba uha. moći da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne. Zabranjeno je da mleko sadrţi vodu ili bilo koju dodatu supstancu. Naime. (Tanjug) PROIZVODI .Zlatni Delišes 20% i Granny Smith 10% Jačina 45% v/v ili 18 gradi Za proizvodnju jabukovače koristimo isključivo zrele i zdrave plodove jabuke koji su često oštećeni gradom ili imaju po neku tačku na sebi što ne odgovara za čuvanje u hladnjačama. Po završetku procesa obeleţavanja samo će „krave sa pasošem”.. i to od 14 do 16%.ili mala priča o tome kako proizvodimo najlepšu rakiju od voća! JABUKOVAČA Poreklo jabuka: Bela Crkva Sorte:Ajdared 70%. naprotiv.

LOZOVAČA Poreklo grožđa: Bela crkva Sorta: Hamburg Jačina: 50% v/v Za proizvodnju lozovaĉe koristimo "hamburg" groţĊe iz kojeg izdvajamo peteljke . odmah je dobrim mlinom sameljemo do kaše tako da vrlo brzo otpoĉne vrenje. . i mi ne izdvajamo vino! Takvu kominu ĉuvamo na temperaturi od 18 do 20°C . Potom pristupamo destilaciji.5% v/v ili 19 gradi DUNJEVAČA Poreklo dunja:Mladenovac. Blace (kako kad i gde rodi) Sorta:obično "Leskovačka" Jačina:45% v/v ili 18 gradi Dunju dopremimo. a nakon završenog vrenja pristupamo destilaciji. Kominu dunje. mašinski perfektno izdvajamo koštice i tako pripremljen voćni kljuk šljive ĉuvamo na temperaturi od 18 do 20°C do 20 dana. a obiĉno ţurimo jer se jako brzo ugnjili što baš i nije poţeljno. Leskovac. jer njen rod stiţe sa hladnijim danima. za razliku od komine kajsije obiĉno zagrevamo. Tako da nam je sigurnije da ostane bela za sada! ŠLJIVOVICA Poreklo šljiva: Lopatanj kod Valjeva Sorta: Požegača Jačina 47. a kasnije i prepeku meke rakije. Tako dobijenu šljivovicu još uvek ĉuvamo samo u staklenim balonima pošto još nismo savladali naĉin za pripremu novih buradi za sipanje destilata. a potom i prepeku rakije. Nakon završenog vrenja. Odmah nakon dovoţenja šljiva. odmah destilišemo kominu i vršimo prepek.

KAJSIJEVAČA Poreklo kajsija: Zaklopača kod Grocke Sorta:"Domaća" Jačina:45% v/v ili 18 gradi Kajsijevača nas je proslavila! Prilikom otkupa biramo samo kajsije koje su dobro zrele i koje imaju minimum 16% suve materije. Nakon završenog vrenja pristupamo destilaciji. Tako dobro pripremljen kljuk ĉuvamo do 20 dana na .pošto ona sazreva u vrelim julskim danima. pa je zato vrlo malo i proizvodimo. VILIJEMOVKA Poreklo kruške:Bela Crkva Jačina:42.5% v/v ili 17 gradi Vilijamovke kao voćke. naţalost. koji je odnedavno u paleti proizvoda. sve manje ima. a kasnije i prepeku. pa je onda prebiramo. VIŠNJEVAČA Poreklo višanja: Mramorak kod Kovina sorta:"Nenkina" jačina:45° v/v ili 18 gradi Višnjevaĉa je sasvim nov proizvod brenda "Papic Rakije".. Kada dovezemo kajsije odmah im mašinski idealno izdvojimo koštice i takav voćni kljuk kajsije ĉuvamo u hangaru koji je klimatizovan samo za njih. Obiĉno je dovezemo.. ne baš skroz zrelu. Uvek platimo za dva dinara više da budu bolje! Zadnjih par godina ih otkupljujemo od već poznatih i provereno pravih domaćina (poštenih).

cesto finansijska pomo´c za preduzimanje tih mera stiţe upravo iz EU. Zahvaljuju´ci tome. a ovaca. 10:41 PM http://www2. Potrošaci u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima. na primer. Takode. Na sre´cu. mo´ci da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. Posle prikljucenja Srbije „evropskoj familiji”. a zatim destilišemo i prepeĉemo.jpg Tradicionalni nacini proizvodnje i prerade hrane i pi´ca ne´ce se na´ci na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju. dok ´ce nacini distribucije morati da budu prilagodeni standardima EU. mora´ce da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pi´ca. rakija ´ce i dalje mo´ci da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama. gde je proizvedena. prerade i distribucije. Flaše rakije koje su namenjene prodaji. . Ukoliko planiraju da meso ţivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama.serbiancafe. svinje. sok od kupina ili sir mo´ci ´ce da se nadu na trpezama Evropljana jer ´ce se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine. srpski seljaci ´ce i dalje mo´ci da kolju ţivinu. seljaci ´ce biti prinudeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer ´ce morati da je pakuju u originalne boce. Do tada hrana ciji je proces proizvodnje zapocet na tamnošnjim plantaţama. koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje. kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik. Pecenje rakije i evropske perspektive Srbije Devil 08-19-2007. moţe tacno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir.com/lat/vesti/img/2007_08_19_rakija. Kada drţava postane clanica Unije. koza i svinja 10 dinara. Svaka krava i bik dobijaju ušnu markicu za oba uha. na primer. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji. odnosno ţivotinje sa ušnim markicama. Laţni su i argumenti evropskeptika da ´ce Brisel „staviti veto” na pecenje šljivovice. naša rakija. u izuzetnim slucajevima Brisel moţe da odobri takozvani „tranzicioni period” u okviru kojeg drţava dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU. stocarima pocetkom ove godine omogu´cila da obeleţe i evidentiraju svoje ţivotinje po povoljnim uslovima. Litvanija i Letonija. ovce i koze. U skladu sa tim. pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta.jedno doma´cinstvo ´ce za svoje potrebe mo´ci da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pi´ca. Priprema Srbije za ulazak u EU znaci preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. a u skladu sa pravilima EU. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta mesecno. Poljska i Slovacka. Obeleţavanje goveda po ţivotinji košta 100 dinara.temperaturi od 18 do 20°C. Madarska. kao i licne pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom. Kljucni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane. moţe biti prodata iskljucuvo na doma´cem trţištu. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. Srbija je ve´c krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobicajnim evropskim standardima te je. ali ´ce biti izvesnih ogranicenja kada je rec o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pi´ca . ali samo za upotrebu u tom doma´cinstvu. markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše ţivotinju i njeno poreklo. mora´ce da se sa doma´cim ţivotinjama zapute u klanicu. imaju rok da do decembra 2007. Zabranjeno je da mleko sadrţi vodu ili bilo koju dodatu supstancu. pri cemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrţi. Tako Ceška. Po završetku procesa obeleţavanja samo ´ce „krave sa pasošem”. od mleka koje krave je napravljen sir i slicno.

kome su se pridruţile i dve firme iz Subotice. „»Blik produkt”«. То је због те пур пене којом су пуњене странице . Ово су само неке од 120 новотарија. огромни жути кану. na reţimu kvota biće 10 odsto proizvoda. да добије награду за дизајн-дошапнуше нам у поверењу. реч о комбинацији кајака и кануа за рекреативце. predstavilo se 12 preduzeća sa severa Vojvodine. jer 95 odsto industrijskih proizvoda oslobađa se carina . U Rumuniji ima interesovanja za uvoz semena iz kikindskog „»Agrosemena”«.дугме за дозивање конобара. Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne. (Tanjug) PRIVREDNICI SA SEVERA VOJVODINE NA SAJMU U TEMIŠVARU Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rumunijom stupa na snagu 1. naprotiv. Srbije.Тај ће. »DŢLS« i »FIM« iz Kanjiţe i »„Altek Fermin”« iz Sente. . дугме за дозивање конобара. Mađarske. биопирамида за неутрализацију штетних зрачења. Carine se ukidaju za 20 odsto proizvoda. jula i tu privrednici vide šansu..kaţe sekretar u RPK Kikinda Saša Tanackov.. Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve clanice EU.Sporazum o slobodnoj trgovini naše zemlje sa Rumunijom počinje da se primenjuje od 1. kaţe sekretar u RPK Kikinda Saša Tanackov KIKINDA: Regionalna privredna komora Kikinda priredila je privrednicima Severnobanatskog okruga još jedno predstavljanje u Rumuniji. sireve Mlekare „»Kikinda”«. . које су ових дана нашле своје место под кровом Етнографског музеја. pošto je asocijacija privrednika severnog Banata i Potisja nosilac saradnje sa Privrednom komorom Temišvara. „»Gaučo«” i „Kolumbija kafe”« iz Kikinde. – Za poljoprivredne proizvode vaţiće nešto drugačiji reţim. „»Bel-Kemikals”« iz Banatskog Velikog Sela. Већ на улазу упутише нас организатори на Николу Хаџића из Београда. Štand RPK Kikinda imao je karakter nacionalnog. да нико не чује. otvara mogućnost za intenzivniju saradnju privrednika. Austrije i Pakistana. И да смо хтели. а није потонуо. у ствари.. док нам је Никола објашњавао како је. јер је свој изум. a za 70 odsto proizvoda carine će se etapno ukidati do 2007.kazane za pečenje rakije subotičkog preduzeća »DES«. pa je otvorena mogućnost za saradnju sa italijanskim firmama koje imaju svoje ekspoziture u ovom delu Rumunije – saznajemo od Tanackova. a izglede za konkretne poslove imaju kanjiške firme »FIM« i »DŢLS« sa ponudom građevinskog materijala.Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednolicna. „»Kikindski mlin”«. Na posebnom štandu RPK Kikinda na sajmu »„Temišvar vrata zapada”« odrţanom u Temišvaru. ve´c je i pod velom zaštite Brisela. a u njemu se i u kućnim uslovima moţe ispeći kvalitetna domaća kapljica. у чијем се атријуму одржава 27. pa ukidanje carina za 95 odsto industrijskih proizvoda i novi reţim za poljoprivredne proizvode. Od firmi iz Severnobanatskog okruga predstavili su se Mlekara „»Kikinda”«. u zemljama EU cak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i slicnih bolesti. godine. Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristicna za pojedine regione. тако и брзим водама. казанче за брзо печење ракије. ципеле које мењају боју. вероватно. Rakijski mini kazani najtraženiji Експрес казанче за печење ракије 2007-06-01 08:41:58 Највише пажње привлаче . Privrednici su nastojali da ostvare što više poslovnih kontakata. скроз се водом напунио. биопирамида за неутрализацију штетних зрачења. Kapacitet mini kazana je 25 litara. a učestvovalo je preko 120 izlagača iz Rumunije. нових технологија и индустријског дизајна "Проналазаштво Београд 2007".хвали свој изум Никола. којим се може пловити како мирним. ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena. Пробао га ја недавно у Ливну. Posebno veliko interesovanje učesnika i posetilaca sajma bilo je za hobi. pa je tako senćanska industrija „»AltekFermin«” predstavila svoje proizvode od pekare do pekare. "паркирао" баш на самом улазу. уређај за издвајање лишћа и гранчица из шљива Сигурносни прекривач за кревет. славски сто на расклапање. jula. .U Temišvaru i okolini ima veliki broj Italijana koji su u poslednje vreme svoj biznis preselili u Rumuniju. za šta je početkom aprila i potpisan poseban sporazum dve komore. . kao i za plastičnu ambalaţu iz programa »„Blik produkta”«. Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošace od nezdrave hrane i eventualnih zaraza. не бисмо га промашили.Тежак је само 20 килограма и потпуно је отворен. Naime. међународна изложба проналазака.. . „»Agroseme”«. Italije.

а потом и Никола Ђотуновић. велики даљински систем за улазне капије. па у флашу. Као она баба. он толико уради за по сата...поносан је аутор. док је Обрад лагано исправљао сто. Кажу.. Иначе сам аутомеханичар. А.. и хвали се како новинарка није прва која је кревет пробала. можда добије још који центиметар . налик оним средњовековним справама за мучење. јер је неустрашивих знатижељника од почетка недеље било бар десетак. могу да ти објасним. сазнасмо да је. поче да се буни пре него што јој је човек врат ушрафио. својски трудио да што боље прикаже свој " Уређај за издвајање лишћа и гранчица из шљива". па ти види . ноге. лежај се после само спусти и истеже. Пажњу нам привуче штанд "Заставе". реч о "апарату за истезање кичме и јачање мишића кичменог стуба". трудили. .Ово ти је казанче с којим за дан све завршиш. Не чекаш врење. . само је ви добро притегните.. који скупља шљиве које падну ван цераде.Још да има преграду за пиву. И сам сам. на ком су стручњаци представљали снајпер "црна стрела". У суседној сали окупили се радозналци око чудне скаламерије. заправо. у ствари. са својим "Малим дивом". а где су још руке. Трудили се да схватимо. Чему то. да не мораш да их дираш рукама. Онда сам питао докторке како би та справа требало да изгледа и . што ономад даде динар да уђе у коло.И.. рамена. Тек кад девојку успешно спустише уз помоћ дизалице за кола. Од 100 кила воћа.објашњава Бора. А ту је и "јеж".опрезан је гост из Републике Српске. а струје троши веома мало. И све је маде ин Србија сипао је информације као из рукава. покушава да нам објасни принцип рада термопрекидача. малтене у усправан положај. добро је. електортехничким лаицима. због лоших вратних пршљенова. сви презадовољни.. .добацише кроз смех чланови екипе. И да сам весла.. иноватор из Бањалуке.али му посетиоци одмах нађоше ману. машући фотографијом казанчета. служи. мали див је. 16 ампера. . те гледају како Обрад Ристић шрафи девојку за сто. Све се штелује. Ми се ово сад шалимо.ако радник за дан среди 300 кила. Према његовим речима. . а онда одустали. у ствари. подесиш температуру и ради. Сутра окренеш на 100 и одма' добијеш ракију. .убеђивала је колегиница са једне београдске телевизије аутора проналаска. колена. али не иде. може да служи и као сто за масажу. Ту горе у казан ставиш воће. ал' да не пишеш. Како ради.. Не морате баш толико да ме затежете. није донео на овогодишњи сајам. али је нама. било би још боље . него све печеш одма'. овде релеј.Ту су држачи за фиксирање врата и главе.Добро је тако. По принципу "имамсамо10секундиизатоћуговоритиврлобрзо". који ради на соларни погон.добаци неко. који због тежине. 10 литара ракије. али ме мука натерала да постанем проналазач .. . који кад му се скину сви додаци. . док се на метар одатле Марко Лукић. годинама патио од вртоглавица. колена. остала само једна неразјашњена. Право у казанче. . укључиш на 30 степени и оставиш преко ноћи. накупи се са њима свега и свачега.Тамо прекидач. да ме не покраду .Ма. Преузео нас је већ инжењер са суседног штанда.за месец дана кревет направио.прича Ристић. а два да изиђе. у који је уграђено чак 16 иновација. а потом у једном комаду скинуше с оног стола. Бора Крајчиновић одмах нуди и одговор и на питање шта са толиким шљивама. право чудо технике.Кад скупљаш те шљиве. просто осете како им се кичма тегли . Само набодеш и готово. А ово ради јако брзо . само за снимање .

јер. Ћути и гура закључује Ђотуновић. а могу да носе до 300 килограма.А. ланаца. кад се једном напуне. кулиса. опет немаш бриге. Зато могу да служе за померање преградних зидова. . Као мали робот. каблова. ако нема сунца. врата имају залиху за 100 нових отварања. Предност је што не троше струју. нема сајли..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful