Rakija od jabuke

    Porcije: 0 Priprema: Kuvanje: Mirovanje:

Sastojci:
 jabuka

Priprema jela:
Za peĉenje kvalitetne rakije jabuke treba brati u punoj zrelosti kada imaju u proseku preko deset odsto šećera, dovoljno aromatiĉnih materija i ukupnih kiselina. Ukoliko su jabuke natrule ili blatnjave treba ih oĉistiti od truleţi i dobro oprati. Pranjem se odstranjuju i štetni mikroorganizmi, bakterije i divlji kvasci, koje alkoholno vrenje mogu da usmere u neţeljenom pravcu. Jabuke, zatim, treba iseckati ili izmuljati da bi se alkoholna fermentacija (vrenje) brţe odvijala i šećeri u jabukama u potpunosti bili iskorišćeni. Manje koliĉine mogu se drobiti tuĉkom, ili usitniti seckalicama za voće, a krajnje rešenje je ruĉno seckanje. Veće koliĉine jabuka trebalo bi usitnjavati u specijalnim muljaĉama. Ako je dobijena koliĉina suviše suva treba je razrediti dodavanjem mlake, ili hladne itke vode. Komini od jabuka, posebno ako je hladnije vreme, trebalo bi dodati 20 grama selekcionisanog ili pekarskog kvasca za podsticanje vrenja. Vrenje komine od jabuke, na temperaturi od 18 do 20°C, traje dve do tri nedelje, a pri nešto višim temperaturama desetak dana. U prvoj fazi vrenja poţeljno je više puta a kasnije jednom ili dva puta dnevno kljuk dobro promešati. Završetak vrenja utvrĊuje se vizuelno, ili još bolje pomoću Ekslovog širomera, koji treba da pokaţe vrednost do pet stepeni. Kod loše voĊenog vrenja moguća je pojava sirćetne kiseline, koja moţe da prekine vrenje. Ona se moţe neutralisati dodavanjem 750 grama kalcijum-karbonata, ili 500 grama gašenog kreĉa, koji se predhodno rastvori u vodi i uz intenzivno mešanje doda komini. Mehurići koji se stvaraju dodavanjem ovih supstanci nestaće onda kada i kiseline u kljuku. Komina iz koje su odstranjene kiseline sklona je kvarenju, pa treba voditi raĉuna da temperatura pri vrenju ne preĊe 20 stepeni, a po završetku vrenja kominu treba odmah destilisati. Ako se peĉenje rakije ipak kraće odlaţe, vrione sudove treba dopuniti, površinu kljuka posuti konzervansom i sudove hermetiĉki zatvoriti. Destilacija prevrele komine obavlja se oprezno, jer zbog većih sadrţaja suvih materijja moţe lako da zagori. Prvom destilacijom izdvaja se sav alkohol, a redestilacijom (prepekom), uz izdvajanje nepoţeljnih sastojaka (metanola i patoke) dobija preĉišćen, pojaĉan destilat, ĉija se konaĉna jaĉina kasnije formira dodavanjem destilovane vode. U zavisnosti od sorti jabuka, od sto kilograma kljuka moţe da se dobije od 8 do 10 litara rakije jaĉine 50 odsto alkohola. Jabuka bi trebalo da odleţi u hrastovim buradima, a sluţi se rashlaĊena. Iz knjige"Domaće rakije od voća i groţĊa" Svetski šampion

Stara Sokolova je osvojila prvo mesto na nedavno odrţanom festivalu šljivovice u Minesoti, SAD. Festival šljivovice se tradicionalno odrţava prvog ponedeljka u septembru u organizaciji Radosevich's Earthwood Inn. U kategoriji najboljih 27 rakija iz 10 zemalja, meĊunarodni ţiri koji joj je dodelio prvo mesto meĊu odleţalim šljivovicama. Ljubitelji dobre šljivovice, obratite se i uputićemo vas na uvoznika u vašem delu sveta kako bi i sami uţivali u ozuzetnom ukusu Stare Sokolove.

... od šljiva iz Sokolske regije Dobijena od tradicionalnih sorti šljive, destilisana i odnegovana u selima Sokolske regije, Stara Sokolova je pravi ambasador svoga zaviĉaja. Nosi patinu starih seoskih podruma i buradi od stoletne hrastovine. Asortiman proizvoda Stare Sokolove obuhvata rakije šljivovice dobijene od nekoliko vrhunskih sorti šljive i starosti od 5 do 12 godina kao i rakiju klekovaĉu.

Stara Sokolova u New Yorku Prefinjeni ukus koji objedinjuje najbolje iz tradicionalne šljivovice, malih i velikih proizvodnih tajni Bogdanovića i plemenitog dejstva starenja u hrastovom buretu. Najpoznatija Sokolova i osvajaĉ pet zlatnih medalja na ocenjivanju pića na Novosadskom Sajmu. Puni se u dve vrste pakovanja, LUX (ruĉno duvana boca, sa ukrasnim drvenim burencetom preko zatvaraĉa boce) i Exportno (punjeno u standardnu bocu Sokolova). Najbolje konzumirati kao aperitiv, pre obroka.

Stara Sokolova 7 god

Naš izvozni proizvod. Dobijena destilacijom mešavine tradicionalnih i modernih sorti šljiva. Poznati ukus i aroma Sokolova dodatno oplemenjeni nešto duţim starenjem u starijim buradima.Sa pravom nosi nadimak srpski konjak. Puni se u dve vrste pakovanja, LUX (ruĉno duvana boca, sa ukrasnim drvenim burencetom preko zatvaraĉa boce) i Exportno (punjeno u standardnu bocu Sokolova). Odliĉno ide uz obroke sa mesom.

Stara Sokolova 12 god Top proizvod Stare Sokolove iz porodiĉnih rezervi porodice Bogdnović. Dobijena destilacijom tradicionalnih sorti šljva kao što su poţegaĉa i trnovaĉa. U nju je utkano celokupno znanje Bogdanovića Osvajaĉ osam velikih zlatnih medalja na ocenjivanju pića na Novosadskom Sajmu. Puni se u ograniĉenim koliĉinama. Napunjena u ruĉno duvanu bocu, sa ukrasnim drvenim burencetom na vrhu boce. Preporuĉuje se konzumacija nakon obroka kao digestiv.

Stara Kleka Rakija šljivovica aromatizovana klekom. MlaĊa sestra Stare Sokolove. Po aromi sliĉna dţinu ali mnogo plemenitijeg ukusa zbog prirodne osnove na kojoj je nastala. Nastavljaĉ duge tradicije Bogdanovića kao i celokupnog Bajinobaštanskog kraja u proizvodnji klekovaĉe. MeĊutim, tradicionalna klekovaĉa ĉesto ima vrlo oštar, gotovo odbijajući miris koji moţe biti previše za osetljive, a na ukusu je previse trpka. Stara Kleka ima blag, vrlo prijatan miris na kleku koji Vas izaziva da je ponovo probate. Na ukusu je puna i prijatna, sa naknadnim blagim doţivljajem kleke koji odliĉno otvara apetit.

Poreklo

od nje se pravilo slatko. odluĉili su da naprave robnu marku Staru Sokolovu. Uveden je i „nov tradicionalni” proizvod Stara Kleka (šljivovica aromatizovana plodom kleke) po organoleptiĉim krakteristikama sliĉna dţinu . Poĉeli su sa porodiĉnim zalihama u podrumima i velikom ţeljom da pokaţu kako Stara Sokolova moţe da se ponosi svojim kvalitetom i pred svetskim veliĉinama. otac Radisav i sin Ivan pre petnaestak godina otišli su korak dalje. na porodiĉnim veseljima. Stara Sokolova danas Bazirano na porodiĉnim tajnama destilacije i starenja rakije i u saradnji sa najuglednijim struĉnjacima u ovoj oblasti stalno su je unapreĊivali i povećavali svoje uĉešće na trţištu. i nosi kao poklon u inostranstvno. Ĉuvena Sokoljanska familija Bogdanović iz sela Kostojevići kod Bajine Bašte bila je poznata po staroj sorti šljive trnovaca. i izvrsnoj rakiji koja se od nje pravila.Stara Sokolova Rakija nastala je na viševekovnoj tradiciji porodice Bogdanović iz sela Kostojevići kod Bajine Bašte. Prva mesta prodaje bile su luksuzne prodavnice u Beogradu i Avioni JAT-a. U ovom trenutnku Stara Sokolova se sa uţivanjem konzumira širom sveta od Kanade i SAD-a preko zemalja zapadne Evrope i Rusije pa sve do Australije. To joj je nakon nekoliko godina otvorilo vrata za prodor na strana trţišta. Koncept familije Bogdanović bio je jednostavan i hrabar. na porodiĉnim veseljima. O rakiji Bogdanovica su se ispredale legende a deo toga ušao je i u literaturu kao naprimer Milomir Đukanović u svojoj knjizi "Koktel Menhetn". Familije su se poznavale po rakiji. Šljiva se konzumirala sveţa. sušila za zimu. Ponudili su trţištu vrhunsku rakiju na nivou najboljih viskija i konjaka. Svoje ime je dobila po kraju iz koga potiĉe. To joj je nakon nekoliko godina otvorilo vrata za prodor na strana trţišta. Rakija se proizvodila u velikim koliĉinama i prodavala širom Sokolske regije. mesta promocije najbolji hoteli i restorani. Stara Sokolova danas Bazirano na porodiĉnim tajnama destilacije i starenja rakije i u saradnji sa najuglednijim struĉnjacima u ovoj oblasti stalno su je unapreĊivali i povećavali svoje uĉešće na trţištu. specifiĉnoj za taj kraj. već joj dodaje na kvalitetu. o dobrim rakijama su se ispredale legende. zapakovanu u ambalaţu na svetskom nivou kako bi se mogla sa ponosom prodavati u istim rafovima sa gore pomenutim pićima. Stara Sokolova se sa ponosom pije u najboljim Beogradskim i Srpskim restoranima. rakija je bila nacin za cuvanje kapitala. U ovom trenutnku Stara Sokolova se sa uţivanjem konzumira širom sveta od Kanade i SAD-a preko zemalja zapadne Evrope i Rusije pa sve do Australije. Uveden je i „nov tradicionalni” proizvod Stara Kleka (šljivovica aromatizovana plodom kleke) po organoleptiĉim krakteristikama sliĉna dţinu ali mnogo bolja zbog svog prirodnog porekla. Stajanje joj ne škodi. i nosi kao poklon u inostranstvno. Nakon više ubedljivih pobede na ocenjivajnu zestokih pića na Novosadskom sajmu poĉetkom devesetih. dţem i naravno pekla se prirodna rakija. Stara Sokolova se sa ponosom pije u najboljim Beogradskim i Srpskim restoranima. Oblast Zapadne Srbije uz reku Drinu za vreme Turaka dobila je naziv Sokolska regija ili nahija po srednjovekovnom gradu Soko. U Sokolskoj regiji odnos prema šljivi i rakiji od šljive je oduvek bio poseban. u vreme kada banke nisu postojale. Osim što je dobra rakija bila ponos pravog domaćina. Poĉeci Stare Sokolove Naslednici loze Bogdanovića deda Svetolik.

naglo je porasla ponuda rakije na trţištu. Kaţu da je u naš jezik naziv za rakiju (negde i raćiju) došao iz staroindijskog. Ne bih da menjam istorijske svetonazore. jednog jutra. koja je ţivela u malom mestu u Bosni. video svoga (bog mu dao rajsko naselje) strica kako profesionalnim i istreniranim pokretima iz tog creva izvlaĉi prozirnu teĉnost i slobodni tok preusmerava ka maloj posudi.medovača koju Pĉelicatrenutno ima na raspolaganju. Med je meĉavina medljikovca. i zbog smanjene ponude vina. godine. Da je rakija u neraskidivoj vezi sa našom istorijom. Pa šta.ipke. Imao sam dovoljno godina da naslutim da stric ne bi voleo da zna da sam ga video u priliĉno kompromitujućoj pozi. Moja baka. neotuĊivo pravo da reknem i ja nešto o tematici koja se.omaĊijati narod koji idu da porobe i da će im biti od nemale pomoći. Rakija piše: Branislav Zukić Ako bih tekst poĉeo pozivanjem na taj i taj ĉlan Zakona o informisanju i na moje bogomdano legalistiĉko. Rakija je specifiĉnog ukusa i mirisa. bez primesa ikakvih boja.5% i prozirna je. To mi je najzad i uspelo kada sam. izgleda specijalno za tu priliku pripremljenoj. ali priĉa se da su delovi srpske vojske. ili da postavljam revolucionarne teorije. Turcima. odavde do najzabaĉenijeg kutka Mleĉnog puta. kojima je legalizam postulat na kojem poĉiva sve ovo zemaljsko i onozemaljsko. Sve posle toga je mit. što je oznaĉavalo alkoholni napitak u poĉetku spravljan od pirinĉa. da kopni. rasplamsava. bili u vrlo ĉudnom psiho-fiziĉkom stanju. imala je u sobi neko burence koje je ona zvala ardovčićem. Od tada. ili rak. sebi bih postao sumnjivo nalik na ĉlanove jedne naše stranke. a da je ĉudesna teĉnost arapskog porekla. Po ţelji kupaca. sa rakijom od meda pravimo i propolis u rakiji. bezbeli. Pčelicina rakija od meda Rakija od meda . U staroj Srbiji rakija nije bila poznata sve do druge polovine XIV stoleća. a kasnije i od drugih biljaka. i propolis u rakiji s medom. pokazuje još jedan splet okolnosti. napitka koji otvara apetit za boţanski kolaĉ. Zato. dozvoliću sebi slobodu da jedino ţeljom da reagujem na zapostavljanje nacionalne tekućine. Biće da su prepredeni orijentalci raĉunali da će sadrţaj mešina. izuzetno je pitka. Originalni naziv za nju je arak. Krajem sedamdesetih godina XIX stoleća filoksera je uništila dobar deo vinograda u Srbiji. na Marici. proizvedena je od meda vrcanog sredinom avgusta 2005. Ha! Kao i sve što ima veze sa kvarenjem našeg bogobojaţljivog puka. pokušam da se ukljuĉim u umnu diskusiju koju su moji uvaţeni prethodnici blagoizvoleli zapoĉeti u prethodnim brojevima. Jaĉina rakije je 19 gradi odnosno 47. koje se u nekim krajevima naše zemlje naziva žmirenjem. ali evo jedne naroĉito intrigantne. ili buradi. Nije mi bilo jasno zašto iz tog ardovčića viri neko crveno gumeno crevo i pokušavao sam da dokuĉim ĉemu ono sluţi i šta se u tom burencetu nalazi. da se pretvara u senu svoju. zlato&353. koji su nosili sa sobom. a po miĉljenju naĉih kupaca. Pristalice teorije zavere mogu da naprave nekoliko bombastiĉnih priĉa baš o rakiji. kroz odškrinuta vrata bakine sobe. Moje prve uspomene koje imaju veze sa radžom seţu do kasnih sedamdesetih godina prošlog stoleća.. rakija kreće nezadrţivo uzlaznom linijom (neki će primetiti da je uspon rakije u vezi sa usponom i jaĉanjem kakve-takve srspke drţave u to vreme).ali mnogo bolja zbog svog prirodnog porekla. ĉiĉka i suncokreta.. pa sam . reći će neki? Kako pa šta? Druga polovina XIV stoleća uzima se kao period kada nekadašnja velika i moćna Srbija poĉinje da slabi. i ona je na naše tlo stigla sa velikim hedonistima i osvajaĉima. pre prvog velikog poraza 1371.

povremeno. protiv Amerikanaca..valjda. od samog Ċavola poklisar) uspeo je da prošvercuje celu flašu. ali 90 odsto mojih poznanika-izazivaĉa ni danas ne sme da pita zašto drugo poluvreme te utakmice nije odigrano. zavukli smo se na vrh naherene limene rabatije (daleko od Rumije) i sljuštili skoro ceo sadrţaj. deĉje znatiţeljno. Od toga bar deset puta pred starešinom. Beograd UDK: 615. ponovili smo. Znamo da je prvo poluvreme te utakmice Paljo odigrao kao u najboljim danima. vesela grupa je svoju ţelju da pokaţe negodovanje zbog neuobiĉajeno loših izdanja Paljinih. barem 50 puta. Odmah sam osetio miris koji sam i ranije.89:663. ali me je i toliko zavarao (nisam jedini kojem se to desilo. U to se najbolje uverila grupa mojih poznanika (uz ponekog prijatelja u grupi). bila je to jaka prepeĉenica. sklopila ĉudan pakt sa Neĉastivim. što u jedva razumljivim tragovima. Veljko (tako se zove moj saborac. Od svih alkoholnih pića. najbolje bi bilo da je glumi Dţon Malkoviĉ). Ukus mi se nije nimalo svideo. i skinuo. bio najpoznatiji čestiti srpski domaćin kada bi dobio priliku da do mile volje ispsuje i naruţi kakvog ţurnalistu jerbo mu postavlja pitanja uhu neprijatna. Ĉudni mentol ukus mastike je drugi kljuĉni momenat u mom empiristiĉkom opusu glede šnapsa. a baš nekako pored našeg isturenog objekta nalazila se prodavnica koja se. ili. ako preterate. Ne sećam se da sam bilo kada u ţivotu bio toliko daleko od sebe.11) Istorija medicine i zdravstvene kulture ISSN 0350-2899. Kao što pamtim trenutak kada sam prvi put ugledao jedne zelene oĉi. Elem. Smejali smo se. jer bi bilo kakvo ribanje nekoga kime je ovladala mastika bio direktan udar na temelje vojne doktrine i na sam smisao hijerarhije u vojsci. danas. zatim se. zašto je tako brzo završeno. siguran sam) da sam ubrzo poĉeo da osećam da imam dva vegetativna nervna sistema. ili momenat kada me je na plaĉ naterao gol Videotona protiv Ţelje u polufinalu Kupa UEFA tako pamtim i taj trenutak kada su nekolike kapljice prvo udarile direktno u jezik. ugrejali. Eto šta biva kada radži bacite rukavicu u lice. što razgovetno.saĉekao da on ode i ušao u sobu. preko nepca. ali za koji znam da je imao ĉetiri ogromna skladišta sa municijom (Ministarstvo vojno neće moći da me sudski pojuri zbog ovoga. jer do sada nisam rekao da se sve dešavalo petnaestak km od Skopja). ruku na srce.5(497. Kasnije je ukus poĉeo da mi se sviĊa. ali na taj naĉin i natera da joj prilazite sa duţnim (straho)poštovanjem i svešću da je trenutak nepaţnje dovoljan da od vas naĉini ordinarnog magarca. POŠALJITE KOMENTAR REDAKCIJI << PRETHODNI Copyright © 1998-2007 Vreme. najdespotskija je (kada bi o njoj bio napravljen film. 49-51 . Toliko mi se svideo. 1 p. Ne mogu reći da sam bio srećan kao mlaĊahni Balašević.. sedeći sa svojim so called saborcem na vrhu straţarske izvidnice na izdvojenom vojnom objektu ĉijeg se broja ne sećam. prisećali se svih muka i srećnih trenutaka u svojim dvadesetogodišnjim ţivotima. osećao ispunjenim koliko bi to. sjurile u sam epicentar malog organizma nemoćnog da spreĉi snaţan drhtaj koji je izazvan prvim susretom sa misterioznim sadrţajem bakinog burenceta. Najbolja stvar kod rakije je to što je ona veoma opasan protivnik. 29(2004) Suppl. koji nas je uhvatio u prestupu. ali je deĉja znatiţelja zadovoljena. i kada bi bila predstavljena kao ţivo biće. pa još trokratno. Nisam nikada do tada probao mastiku. zapeĉatila obavezom da uz svaki njegov poen popije po ĉašicu ljute.zove – diskont pića. koja je pred poĉetak finala košarkaškog turnira u Atlanti 1996. ali je sigurno da sam se. zbog odgonetanja tajne bakinog ardovčića. Na raport smo išli tek sutra. Prvi i poslednji put od rakije sam se napio u zimu1991. obamrle. godine. Kao povod je posluţio Paspalj. nemoćni da pomerimo ruke ili noge. kada je. koji. i shvativši od ĉega potiĉe. Reĉenicu dobra ova mastika. Beskompromisno zagospodari vama. osećao u toj prostoriji. sa vrha te izvidnice. liznuo kraj te magiĉne crvene magistrale. na tom turniru nije igrao sjajno. video Maršala.

kod stomaĉnih tegoba.” Smatra se da je rakija lek za mnoge bolesti i da krepi i jaĉa organizam. jer kako kaţu. Preĉišćen alkohol su alhemiĉari smatrali kao prvi stepen ka dobijanju kamena mudrosti Lapis philosophorum. “Rasprostiranju rakije u Evropi mnogo su doprineli jezuiti koji su u Italiji za veliki novac delili svoju “aqua vitae” (1). Bez rakije se ne moţe proslaviti slava.rakija peĉena od vinske komine. Osim ove dve vrste rakije pije se kod nas dosta i komovica. lincurom ili sa plodovima voća – poznata orahovaĉa. kao jedina anestezija pri raznim vrlo komplikovanim zahvatima narodnih lekara. Najviše se koristila za ispiranje guše. Rakija se kod nas najviše proizvodi od šljiva jer ih najviše ima. Preĉišćen alkohol je u srednjem veku preporuĉivan kao odliĉan lek. Neki od njih su odavno zaboravljeni i više se ne koriste. lek. koja se smatra vrlo lekovitom. To kazuje izreka: “Ko mi pruţi ĉašicu rakije. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od ĉita i varenje piva. svadbovati. nanom. jer kad se zdravlje izgubi ono se rakijom vraća. ona otvara apetit. oko ili kod teţih zaraznih bolesti kao što je ţutica. neprijatelj mi je. Osim prepeĉenice i komovice za leĉenje su sastavljane i posebne vrste rakija – “travarice”. posebno poslednjih desetak godina. a parĉe leba ne. posebno od 1878. medicine. brandy made with aromatic herbs Još u X i XI veku arapski lekari su destilisali alkohol sa dodatkom bilja i ovu su proizvodnju primili Evropljani. kad boli zub. Ona ima veliku ulogu kako u svakodnevnom tako i u obrednom ţivotu. O tome govori i narodna izreka “Rakija je lek”. “Srpska reĉ rakija potiĉe od staroindijske reĉi arak ili rak. Proizvodnja rakije na ovim prostorima porasla je tek u kasnijim vekovima. Rakija se pije “blaga” koja sadrţi najviše 40% alkohola i “ljuta” tzv. U našoj etnološkoj literaturi i sećanjima starijih ljudi. postoji veliki broj recepata za leĉenje razliĉitih bolesti u kojima rakija igra vaţnu ulogu. Iako su poznate posledice alkoholizma. kada je većina vinograda u Srbiji uništena filokserom i kada je potpuno opala proizvodnja vina (3). disease. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku. ali dosta toga se i danas primenjuje. Naš narod koristi rakiju u mnoge svrhe. ali se mogu za peĉenje rakije upotrebljavati i druge vrste voća pa i povrća.god. Većina starijih ljudi pije svakog jutra po ĉašicu rakije “naštinu”. . za ĉišćenje rana. tuberkuloza itd. U leĉenju je naš narod najviše koristio “prepeĉenicu” i komovicu. Uz rakiju se napijaju zdravice i to pokazuje duboko ukorenjeno mišljenje da se pije radi zdravlja. niti sahraniti. “pepeĉenica koja se dobija prepecanjem blage rakije i procenat alkohola u njoj iznosi više od 40%. a kasnije i od drugih biljaka” (2). Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. kada se zbog nestašice lekova ponovo vraćamo lekarijama naših starih. zdravlje. health. koje je nekad u Indiji pravljeno od pirinĉa. Obiĉno je “ljuta” ili komovica mešana sa lekovitim travama – pelinom. bolest. uvo. travarica Key words: brandy. Te su se rakije koristile za leĉenje odreĊenih bolesti. Ni reĉ rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku. a oznaĉava alkoholno piće. rakiju je naš narod oduvek smatrao više korisnom nego štetnom.Rakija u etnomedicini Brancy in Ethnomedicine Ivana Drobnjak Narodni muzej Ĉaĉak Sažetak: Ključne reči: rakija.

narod je zubobolju leĉio kako je znao. rana se ispirala rakijom. uboja. Hemoroidi (šuljevi) smatrani su unutrašnjom bolešću. “vrućice”.krpe umoĉene u toplu rakiju. U kragujevaĉkoj Jasenici leĉili su groznicu na sledeći naĉin: “Bolesnik da popije u reĉnom viru pola litra ljute rakije i da malo postoji u njemu dok voda iz tela izvuĉe neĉistoću” (8). Kada prevri procedi se u bocu i pije se za apetit i stomaĉne tegobe. U okolini Kragujevca “neki privijaju peĉen izmet od neuštrojenog vepra zamoĉen u rakiju” (12). Kako profesionalnih stomatologa nije bilo. pa se previje” (11) (Kragujevaĉka Jasenica). “zaušnjaci” leĉeni su na sledeće naĉine ”trava “ustupnik” stuca se. Zauške. Ova rakija je jako lekovita jer sadrţi veliku koliĉinu joda iz orašĉića. Od prve ispeĉene rakije. Posle ceĊenja koristi se kao lek kod oboljenja štitne ţlezde. a ĉarape bolesnikove utope rakijom i onda mu ih navuku na noge” (9). Kada zaboli uvo u selima oko Ĉaĉka. Orahovaĉa. Sud se prekrije i ostavi da stoji na suncu 7 dana. Da bi prestalo podrigivanje treba piti po malo ljute rakije. Ko ne moţe da spava “treba da pre spavanja popije malo rakije komovice. Rakijom ĉistom ili sa dodatkom drugih sastojaka leĉena su mnoga lakša oboljenja. a najĉešće rakijom. treba da popije jednu ĉašu dobro ljute rakije i da se posle dobro utopli” (6) ili “treba tri jutra pre jela da pije po jednu ĉašicu rakije u kojoj su bila 3 lista pelina 24 ĉasa” (7). umeša se u rakiju i zagreje na vatralju. (otuda naziv “prvenac”) ostavljala se u svakoj seoskoj kući po jedna flaša da stoji kao lek. U 1 litar rakije stavi se koren biljke lincure i ostavi se da stoji na suncu 7 dana. orovaĉa se spravlja tako što se u 1 l rakije stavi 30 zelenih orašĉića i ostavi da odstoji na suncu 7 dana. Leĉeni su u Kragujevaĉkoj Jasenici ispiranjem usta rastvorom plavog kamena u komov rakiji (14). pa će bolje spavati”(4) ili “ treba da izmeša malo vina i rakije i da popije ili iz toga da stavi oblog na ĉelo. Da prestane bol u uvu koristila se i rakija u kojoj je stajao list ĉuvarkuće. U Leskovaĉkom kraju kod leĉenja vatre “ognjice” smešaju projino brašno sa komovom rakijom. U okolini Ĉaĉka zubobolja je leĉena ispiranjem obolelog zuba ljutom rakijom ili su stavljali obloge od tople posoljene rakije. I u Gruţi su “vrućicu” leĉili pelinjaĉom. “NaĊe se trava “puparka” i stavi u rakiju za 24 sata. “Na otok od zuba treba privijati 2 do 3 puta dnevno istucanu tatalu posutu jakom rakijom” (10) (okolina Kragujevca). pa će bolje spavati (5) Kod gušobolje. “Na zaušnike treba priviti vunu zamoĉenu u rakiju i na njuj staviti tamjana i lišća od iglice” (13) (okolina Podgorice). Rakija je imala vaţnu ulogu u leĉenju rana. reumatskih oboljenja. I kada se oboleli zub izvadi. Glavobolja se leĉila privijanjem rakijanih obloga na ĉelo. stave to na tabane. Lincura se pravi sliĉno kao i pelinkovaĉa. Kada se procedi pije se po jedna kašika dnevno. kao sredstvo za dezinfekciju i kao sastavni deo razliĉitih obloga i melema. Kad oĉi zabole.Evo nekoliko naĉina spremanja “travarica” iz ĉaĉanskog kraja: Pelinovaĉa se spravlja tako što se na 1 l rakije prepeĉenice stavi jedna šaka pelina. izmešan sa rakijom cvet hajduĉke trave je sluţio za zaustavljanje krvarenja (17) (Zajeĉar). pa se izjutra našte daje bolesniku da pije po jednu ĉašicu” (16) (Leskovac). Rakija se dosta koristila kao lek kod razliĉitih vrsta stomaĉnih tegoba. . koje se omotavaju oko vrata i grudi. Ova rakija se koristi za leĉenje kostobolje. Ovoj rakiji su pridavana posebna lekovita svojstva. Kad nekog zaboli stomak u okolini Ĉaĉka bi popili jednu ĉašicu rakije komovice. sipali su nekoliko kapi od najjaĉe rakije “prvenca” da ublaţi bol. preloma. “Ako neko padne i povredi se. “Od nje treba piti svakog jutra po jednu ĉašu” (15). Kod krvarenja ĉira u stomaku. treba oĉne kapke premazati komovicom. U okolini Podgorice stomak su leĉili rakijom u kojoj je bila lincura. U okolini Kragujevca “da bi se neko izleĉio od groznice. glavobolje i groznice rakija je nekad bila jedini i najbolji lek. zovu je “stomaklija”. U selima u okolini Ĉaĉka kada koga zaboli grlo i dobije temperaturu privijaju mu “rakijane obloge”.

posekotina itd. zajedno sa pokojnikom zakopaju bocu pića u grob. Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada ritualno. Trojanović u svom radu “Šaronjanje ili tepanje u Srba” navodi da je pre ove operacije muškarcima davano da popiju 1l.” Prema ovom opisu vidimo da se rakija u hirurgiji. Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali da pije da bi lakše podneo bolove. Protiću. za dezinfikovanje rana. posle sedam dana pije se po jedna ĉašica protiv tuberkuloze (27). a vidar je radio. narodni vidari su najpre rakijom ĉistili ranu (ne ĉistim alkoholom) jer rakija sadrţi neke hranljive materije (20). Ranjenik je jednostavno vezivan. kada kost uštine mišiće. vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh.izgori crvenu vrbu. osim kao anestetik. najĉešće komovicom. Pri poroĊaju. bolne soli (mirišljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u tamnu bocu. pomoćnici su ga drţali. uvu. 24 ĉasa. Kada zvaniĉna medicina zataji. U okolini Podgorice ţuticu su leĉili pomoću ţući (trave koja ima glavicu sliĉnu glavici belog luka). Otuda i izraz: “Pijan kao majka” “U sluĉaju povrede creva prema M. U ĉaĉanskom kraju reuma se leĉila masiranjem bolesnika komovicom. mada se neki i danas koriste.” “Od reume (aramatiz) se leĉi i tatulom. ĉovek se traţeći sebi leka ponovo okreće tradicionalnim . zapajali sve ukućane verujući u isceliteljsku moć napitka (28). Mnogi od ovih recepata odavno su izašli iz upotrebe. dobro opranim rukama creva su vaĊena u veći sud i prana rakijom (24). posebno kod teţih sluĉajeva i porodilja je napijana rakijom. da bi potpuno pijana lakše podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica. i posle bolesniku davali svakog jutra da pije te rakije (26). zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu mazali su bolna reumatiĉna mesta (23). Kad proĊu 40 dana. S. “Od kostobolje neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noţa u ĉašici komovice (21). stuca je sitno. ricinus i rakiju.” Sve hirurške intervencije naših narodnih vidara vršene su bez bilo kakve anestezije. pa i gradovima upotrebljava rakija u leĉenju prehlada. Uberu se mladi plodovi. Rakije “travarice” se još uvek dosta koriste u leĉenju teţih oboljenja. Išĉašeni ĉlanak na nozi nameštali su narodni ortopedi naglim povlaĉenjem noge i masiranjem rakijom." “Kad iz kuće od tuberkuloze poĉnu umirati. Sve ortopedske intervencije vršene su bez anestezije tako da se kod ovih veoma bolnih zahvata stanje moglo ublaţiti jedino jakom rakijom. stavi u rakiju i tako pije” (18) (Leskovac). Kod “uštipa” – otvorenog preloma. U okolini Zajeĉara “mešavinom ljute rakije i 100 gr. posebno za negu kose: “Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmešanim petroleumom sa rakijom (29) ili “Da kosa ojaĉa pomešaju petrolej (“gas”). onom teĉnošću se bolesnici maţu po reumatiĉnim delovima tela (22)” (Leskovac). a ţenama 3/4 litra rakije. bolova u grlu. To je bio komad plavog papira premazan smesom cerove smole. Pored velikog napretka medicine i dostupnosti lekova i danas se u našim selima. ranjenik je stavljan na sto. rakije komovice i tamjana (19). zubu. usitne i metnu u staklo sa rakijom komovicom. Zaključak U ovom radu izloţen je samo deo obimne graĊe o naĉinima leĉenja rakijom iz razliĉitih krajeva naše zemlje. Rakija je upotrebljavana i u kozmetici. Tom smešom maţu kosu ĉetiri dana. kao sa nekim najskupocenijim lekom. Lek za uganuće zvao se “cerot”. Ovu travu su drţali u rakiji. U okolini Zajeĉara “korenje vuĉje jabuke se sitno iseĉe i stavi se u ljutu rakiju. To ponove tri puta i onda kosa manje opada (30). potom je operu. koristila i za dezinfikovanje unutrašnjih organa. Rakija je bila i sastavni deo leĉenja zaraznih bolesti: U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali ĉaršavima ukvašenim ljutom rakijom komovicom (25).

119-120 29.95 4. Dragutin M. ĐorĊević. iz narodne medicine i u okolini Kragujevca. 479 28. Bgd. Kragujevac. str 229 26. Bgd. Jeremije M. Naša industrija. Bgd 1977. str 87 11. ĐorĊević. str. Novi Sad. str 258 15. Jeremije M. str 222 3. Navedeno delo. 1935 god. str 226 10. str. Leskovac 1985god.. GEI SANU XXVI. str. Drţavna štamparija. BGD 1935 god. Navedeno delo.naĉinima leĉenja u kojima je rakija igrala vaţnu ulogu. Podgorica. str 222 17. str 87 5. 1978 god. P. Podgorica. Ibid . Hirurgija i ortopedija u narodnoj medicini kod Srba. AnĊelka Lazarević. Gordana Ţivković.Savić. Kragujevac. ĐorĊević.32 2. M. Navedeno delo. 10. Ţivot i obiĉaji narodni u Leskovaĉkom kraju. Letopis Matice Srpske. 1984 god. Navedeno delo . str 231 Adresa autora: Ivana Drobnjak Narodni muzej Ĉaĉak . GEM br. Dragutin M. AnĊelka Lazarević. Sofrić Niševljanin. fototipsko izdanje. Bgd.258 9. Navedeno delo .. str 54 16. str 86 13. ĐorĊević.M. Navedeno delo. Dragutin M. Srpski Etnografski zbornik. str 475 18. Ilija Radulović. 486 24. Ilija Radulović.god. str 53 14. AnĊelka Lazarević.str 89 8. Dragutin M. iz narodne medicine i u okolini Kragujevca. Podgorica. 42. Bgd. 1921. str 102 25. Gordana Ţivković. knjiga 12.. 307 22. str 255 12. . str 53 6. Izdanje ministarstva trgovine i industrije. Navedeno delo . Kragujevac. str. Narodna medicina u okolini Zajeĉara u XX veku. GEM br 10. Ilija Radulović. str. zanati i trgovina IV deo.. Ţivot i obiĉaji narodni u Kragujevaĉkoj Jasenici i Šumadiji. Ilija Radulović.godine. str. 1978 god. Alkoholna pića i obredna praksa. Ilija Radulović.god. Proizvodnja rakije u našem narodu. str 55 27. str. 1933 god. str 112 20. str 229 19. Milićević. Navedeno delo. Bgd. GEM br. 88 7. Mita Petrović. Sarajevo 1924. Bgd. Navedeno delo . Prosveta Bgd. ĐorĊević. 1990. Napomene 1. Ilija Radulović. Ilija Radulović.Pavlović. Ilija Radulović. Ilija Radulović. Etnološke sveske 1. iz narodne medicine u okolini Kragujevca. Pavlović. Navedeno delo . ĐorĊević. BIGZ. 1889. Dragutin M. str 113 21. str. Pavlović. GEM br 10. Gordana Ţivković. Dragutin M. Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba. Jeremije M. str 226 23. Ţivot Srba seljaka. str 86 30.god. Navedeno delo. Srebrica Kneţević. Milan Đ.

Dobro je da voće i grožđe sadrži u sebi što više voćnog šećera kako bi se obezbedili uslovi za dobro vrenje. Nakon završenog vrenja prilikom pečenja dva puta prečišćavam. Proizvedenu rakiju skladištim u staklenoj ambalaži i čekam da odleži najmanje 60 dana da bi se aroma dobro formirala.Pečenje rakije Pre stavljanja voća i grožđa na vrenje ja ga dobro operem i izdvojim sve nedozrele. izdvajam prvenac i patoku tako da hvatam samo srednju frakciju koju razblažim sa destilovanom vodom na oko 50% po ukusu. jer smo kod dobrog vrenja se svi elementi iz voća pretvore u alkohol.Nepregledne površine ugljenokopa više neće liĉiti na pustinju. te farmu za tov junadi. Za vreme vrenja obezbedim da u prostoriji temperatura bude oko 20C stepeni što je idealno za dobru fermentaciju.2007 . Za godinu dana rekultivisali smo 45 hektara . jer samo kod dobrog vrenja se svi elementi iz plodova pretvore u alkohol. potpuno zrelog i zdravog voća i grožđa može se proizvesti dobra rakija. planiraju i razvoj drugih poljoprivrednih kultura. Samo od kvalitetnog. koje se bavi rekultivacijom zemljišta na kopovima najvećeg energetskog basena u Srbiji.kvarne i oštećene plodove. Što se tiče same proizvodnje kvalitetne rakije potrebno je izdvojiti sve štetne elemente po ljudski organizam koje sadrži voće. .To postižem na taj način što koštice i semenjače izdvajam od voća pre stavljanja na vrenje. Sve ostalo je već poznato ostale su samo nijanse Đoke Balaševića i moje finese.Sa ugljenokopa Rudarskog basena „Kolubara“ uskoro će na trţište stići jedina svetska rakija iz voćnjaka zasaĊenog na ugljenoj jalovini! U preduzeću „Kolubara-usluge“.08:05 LAZAREVAC .07. izdvojim sve koštice i semenke zajedno sa semenjačom tako da na vrenje stavljam samo potpuno zrele i zdrave plodove koje predhodno dobro izmuljam ili usitnim. Takođe vodim računa da burad u koja stavljam plodove na vrenje budu potpuno čista. Milan Mirkov Srbija Na jalovištima „Kolubare“ niĉu voćnjaci Rakija sa kopova Autor: P. Vujanac | 30.

jabukovaĉe i viljamovke. Na 12 hektara nekadašnjeg ukljenokopa već je nikao voćnjak.300 zaposlenih. u „Kolubara-uslugama“ planiraju da prinos pšenice sa rekultivisanog zemljišta dostigne pet tona po hektaru. a tovljenici bi se hranili lucerkom ĉija je sadnja planirana na 250 hektara.Ako se rekultivacija nastavi tempom koji smo imali ovih godinu dana. stiţe i rakija sa uglja obećava Obradović. U rasadniku. To će biti jedina rakija u svetu proizvedena od voća sa ugljenokopa. Za vreme vrenja obezbedim da u prostoriji temperatura bude oko 20C stepeni što je idealno za dobru fermentaciju. Na jalovištima sejemo razne poljoprivredne kulture kako bi se vremenom popravio kvalitet zemljišta i otklonile posledice po ekologiju zbog kopanja uglja jer je jedan od osnovnih zadataka naše firme zaštita ţivotne sredine .kuvana rakija 13. TakoĊe vodim raĉuna da kace(burad) u koja stavljam plodove na vrenje budu potpuno ĉista.kaţe direktor firme sa oko 1. direktor „Kolubara-usluga“. Koktel "sumadian tea" . u jednom od drvoreda je i 20 sekvoja. Plasiraćemo je na trţište u flaši koja će biti zatvorena komiljkom kukuruza zapeĉaćenom voskom nakon Sajma poljoprivrede u Novom Sadu. koji je sa više od 100 vrsta drveća najveći u jugoistoĉnoj Evropi. Posle vina sa peska. Peĉenje rakije Pre stavljanja voća i groţĊa na vrenje ja ga dobro operem i izdvojim sve nedozrele. uz srpsko meze. dodajte malo nane. a sluţi u ĉašama za punĉ. U planu je i podizanje farme za tov junadi. uz to.kvarne i oštećene plodove.Reĉ je o izuzetno kvalitetnoj rakiji koja ispunjava sve norme kvaliteta i ispravnosti jer voće ne prskamo. Do sada smo ispekli 130 kazana na starinski.500 litara šljivovice.2005. tradicionalni naĉin.kaţe Obradović dodajući da se svi poslovi obavljaju u saradnji sa Poljoprivrednim i Šumarskim fakultetom u Beogradu. Iz voćnjaka je već stiglo 1. jer samo kod dobrog vrenja se svi elementi iz plodova pretvore u destilat. Ukoliko vam ne prija aroma domaće šljivovice.500 hektara kopova mogli bismo da zaposlimo još 500 radnika . Sastojci  8 cl šljivovice  1 kašika smeĊeg šećera Način pripreme Kuvana rakija priprema se u metalnoj posudi. .04.Obnovili smo rekultivaciju zemljišta posle 16 godina pauze. . . . a tu je i rasadnik od 20 hektara. na obnovi preostalih 6. izdvojim sve koštice i semenke zajedno sa semenjaĉom tako da na vrenje stavljam samo potpuno zrele i zdrave plodove koje predhodno dobro izmuljam ili usitnim. u lampeku. Po njegovim reĉima.zemljišta na kojem su otkopavajući ugalj moćni bageri glodari ostavili ogromne koliĉine jalovine objašnjava Duško Obradović.

U poĉetku peĉenja vatra pod kotlom mora biti jaĉa.rakiju. preko koje se nabaca tanji sloj pijeska. Kako ispeći dobru rakiju od šljiva Destilaciju (pečenje) rakije treba obaviti u pravo vrijeme. potpuno zrelog i zdravog voća i groţĊa moţe se proizvesti dobra rakija.Samo od kvalitetnog. Prije punjenja kotla s komine se skine i baci krovina (do zdravog dijela) jer je sasušena.uz znatan gubitak alkohola . vatru treba smanjiti. Prerana destilacija (pečenje) ukomljene šljive ima za posljedicu da se zbog nepotpuno prevrelog šećera plodova dobije manje rakije (šljiva slabo "plaća"). Ako se komina ne moţe pravovremeno peći (najkasnije 2-3 tjedna poslije završnog vrenja) treba je konzervirati.bez kojih nema kvalitetnog ukusa i miris šljivovice. plijesan). Svrha destilacije nije samo dobivanje neutralnog alkohola. Svi hlapivi sastojci nemaju istu vrijednost za kvalitetu rakije. Nakon završenog vrenja prilikom peĉenja dva puta preĉišćavam. Prekasnom destilacijom komine . viši alkoholi itd. jer rakiji daju loš ukus patoke). da bi duţe vrijeme ostala kvalitetna. . Dobro je da voće i groţĊe sadrţi u sebi što više voćnog šećera kako bi se obezbedili uslovi za dobro vrenje. svojim lošim sastojcima (kiselina. Što se tiĉe same proizvodnje kvalitetne rakije potrebno je izdvojiti sve štetne elemente po ljudski organizam koje sadrţi voće. Poslije je prepakujem u staklenu ampalazu kao finalni proizvod. a desetak minuta prije poĉetka vrenja. Destilacija (peĉenje) prevrele komine ima svrhu da iz nje odvoji hlapive sastojke prevodeći ih u tekući destilat . To su aromatiĉne tvari hlapive kiseline. kad se kapak zagrije tako da se više na njemu ne moţe drţati ruka. pokrivanjem polivinilskom folijom. Komina od šljiva (i svega ostalog voća) peĉe se u destilacijskim aparatima za dvokratnu destilaciju narodski reĉeno rakijskim kotlovima . jer smo kod dobrog vrenja se svi elementi iz voća pretvore u alkohol.To postiţem na taj naĉin što koštice i semenjaĉe izdvajam od voća pre stavljanja na vrenje. smiriti. pa neke pri peĉenju treba svakako izbjeći (osobito više alkohole.može se i dogoditi da krovina potone i da znatno kvari cijeli sadržaj. Hlapivi sastojci komine sastoje se iz mnogobrojnih kemijskih spojeva koji uz najzastupljeniju vodu i alkohol prelaze u destilat. Proizvedenu rakiju skladištim u drvenim buradima i ĉekam da odleţi najmanje 60 dana da bi se aroma dobro formirala. tako da se na vrijeme odvoje frakcije rakije koje bi joj mogle pokvariti karakteristiĉan skladan okus i miris (bašica i patoka). Kotao se puni kominom do 2/3 zapremine (30 % praznog prostora je potrebno kako kom ne bi iskipio kad zavrije).kao i boja.zapremine obiĉno 80-250 litara. Pri postizanju tog cilja najveće je umijeće destilacija (peĉenje). esteri. već da osim vode i alkohola u rakiju preĊu i sortne aromatiĉne primjese . ukiseljena i pljesniva. izdvajam prvenac i patoku tako da hvatam samo srednju frakciju.

to je prvenac ili bašica. odliĉne kvalitete.8 litara destilirane . Frakcija bašice (prvenac) i patoke miješaju se i na kraju zajedno ili posebno destiliraju uz ponovo odvajanje prvenca i patoke. Tajna visoke kvalitete naših odličnih starih prepečenica je u tome što se prepečenjem koncentriraju aromatične tvari koje im daju onaj izvanredan miris i okus plodova plave šljive. 40-45 litara Ċibre koja ostaje u kotlu. ali ujedno i preĉisti (rektifikacija) od eventualnih nepoţeljnih sastojaka (kiseline. no ĉesto takve rakije imaju pomalo neugodan. a ti donjem dijelu hladan. i to onda kad jaĉina destilata koji izlazi iz hladionika padne na 20 do 25 %. Kad jaĉina destilata na izlazu iz hladionika padne na oko 10.6 % od komine u kotlu (3 . najvaţnije je pravovremeno odvojiti patoku. koja sadrţi veliki postotak lako hlapivih spojeva. srednje frakcije i patoke . lošiju prepeĉenicu. jer se tako ozbiljno narušava kvaliteta šljivovice. Najĉešća pogreška pri prepicanja jest nastojanje da se dobije rakija pribliţne jaĉine onoj u potrošnji (4550 posto). Destilacija (prepicanje) mekane rakije treba da se odvija polagano (4-5 sati). patoĉnog mirisa. 30 litara prepeĉenice. srednja frakcija i patoka). Pri hlaĊenju vodom. jer samo tako se moţe dobiti šljivovica intenzivno izraţene arome. Jake (ljute) šljivovice 45-50 % (18-20 gradi). ako se "potegne" malo više. Tako dobivena rakija je obiĉno slabije kvalitete. koji dobivenoj prepeĉenici znatno pokvari ukus i miris. koji kvare miris rakije i zato se mora odvojiti u koliĉini 0. A upravo takve patoĉne rakije teškog mirisa (koji rakiji daju viši alkoholi) glavni su uzroĉnik jakog mamurluka. I napokon.kao i kod peĉenja mekane rakije.Destilacija se mora odvijati polako (traje obiĉno 2-3 sata).3-0. Nema nikakvog smisla da ono što smo jednom odvojili kao loše još jednom ulijevamo u kotao i opet odvajamo. Takvim lošim postupkom prepicanja uhvaćen je veći dio patoke. Dobivena prepeĉenica (srednja frakcija) jaĉine 65 posto. 20-25 litara patoke. prepeke mekane (slabe) rakije. Vrlo je loša praksa ubacivanja patoke i bašice u kominu idućega kotla. Nakon toga kotao se puni sirovom. dalje se hvata posljednja frakcija patoka.6 dl na 100 l komine). hladionik mora biti u gornjoj trećini topao. mogu se dobiti samo prepeĉenjem mekane rakije na slijedeći naĉin: ureĊaj za destilaciju (kotao) rastavi se i temeljito opere 5-6 %-tnim. jest da joj se povisi sadrţaj alkohola. pravilno ukomljena i na vrijeme peĉena). a jaĉina srednje frakcije je oko 60-65 posto. Kad iz hladionika poteĉe tanki mlaz rakije. patoĉan miris (ukoliko šljiva nije bila izuzetne kvalitete. tj. mekom rakijom do 70 % svoje zapremine. Prepicanje rakije obavlja se takoĊer frakcionom destilacijom s odvajanjem bašice. Zbog toga je uvijek bolje odvojiti nešto više bašice nego manje. ako se pravilno odvajaju frakcije (bašica. Od 100 l mekane šljivovice (30 %-tne) prepicanjem se dobije: 1-2 litre bašice.). Bašica i patoka se miješaju i posebno ponovo prepeku u slabiju. jer samo tako u destilat (prepeĉenicu) prelaze sve fine aromatiĉne i hlapive tvari odluĉujuće za kvalitetu šljivovice.15 % alkohola. Poslije bašice hvata se najveći dio srednjeg destilata kojim dobivamo meku šljivovicu do jaĉine koju ţelimo (28-38 %). Razlika je u tome što se kod prepicanja odvaja 1-2 litre bašice (to više što je šljivovica slabije kvalitete). Neki to doduše ĉine i peku jednokratno rakiju jaĉine i 38-42 % (15-17 gradi).to znaĉi da treba izdvajati tri frakcije: prvenac (bašicu). Zbog toga se dobije rakija koja jako pali u grlu i vrlo je oštrog mirisa (alkohol "strši"). Svrha druge destilacije. srednju frakciju (srce) i posljednju frakciju (patoku). razblaţuje se destiliranom vodom da se dobije 45 %-tna rakija (18 gradi) ugodna za piće (30 litara 65 %-tne rakije razblaţuje se sa 13. sve dok u destilatu alkohol ne padne na 2-3 %. u sredini mlak. itd. Dobivanje vrlo kvalitetne rakije jaĉine od 37-45 % jednokratnom destilacijom (peĉenjem) komine vrlo je teško. Iskusni "pecmajstori" uz alkoholometar i degustacijom mogu toĉno odrediti trenutak kad treba preći na hvatanje srednje frakcije. toplim rastvorom sode uz jako ispiranje hladnom vodom. Destilacija (peĉenje) izvodi se obavezno frakciono . Najĉešća i najveća je greška kod prepicanja upravo prerano prelaţenje s frakcije bašice (prvenca} na hvatanje srednje frakcije.

Prošli smou Kovilju pored kuće u kojoj je rođen pesnik Laza Kostić.vode). Mnogo. Sva ravničarska sela imala su rasadnike mladihdudova – dudare. Rođen sam pored vode. na sokaku. zaklonjen nastrešicom od sunca. bar na po jednojbanderi. U prošlosti gotovo da nije bilo druma bez dudovihstabala. Jovan je drţao svoj monolog: – Ja sam ovdašnji. Dud je i inače ravničarsko sveto drvo. Kod "Tikvare". u blizini manastira Kovilj. poređani kaovojnici. ali i ljudima. Iza manastirskešume. Ja sam radio u ribarskoj zadrugi dvedes’dve godine. lišće belog duda kao hrana svilenih buba. patkama i ostaloj ţivini. dud murga. Onaj koji je ispevaoprelepu ljubavnu pesmu "Santa Maria della Salute". Minimalno razdoblje starenja iznosi 810 tjedana. ţita i leta. Slabo... mekše i izraţenijeg bukea. dud kaomaterijal za kace. slatke dudinje za rakiju. brujala su u ţetvi dva kombajna. Tu na Tikvarije bilo onda bačvi i čuvarki s ribom – sačuvaj Boţe!. Kralj rakije Kovilj. Tu na Tikvari će doveče biti rakijada.. Mog’o bi ja u starosnu penziju da idem. Rođen sam četr’sedme – rekao je ribar Jovan. ljudi su presovali i sedevali na traktorskimprikolicam novu slamu. u roguŠajkaške. i manića. Ogroman dud u selu. ali nemamdosta godina. i zato to o ribama znam.. kojim postaju harmoniĉnog okusa. U centru sela dimili su kazani. Tamo je sve odisalo mirisima sena. dud u dvorištu. čuveni kuvar i rakijaš Pera Subićkuvao je u ogromnim kotlu i oraniji gulaš i čobanac za više stotina duša. Rada.. bio je čuveni ribar i brigadir u zadrugi. dud na raskršću. pa sveznam. Kovilj je lepo mesto sa dve crkve belih baroknih tornjeva. Dan rakije. međutim. Ročići u gnezdu su već poodrasli. 2. Suncokretirazbuktani u ţuto. I zlatnihšarančića je bilo. čamilo je dvadesetak pocrnelih čamaca daščanika. Doktor Laza. skrivaju usred njive magičnog Van Goga.. Dud kao hladovina. Postoji belidud. mašu krilima k’opravi poletarci.. koje nude namernicima na autoputu Beograd – Novi Sad. lepo seiskaza. Ispod čarde na obali rukavcu Dunava. dud kaohrana guskama. I rakije (kao i vina) zahtijevaju stanovito vrijeme starenja (u toku kojeg gube oštrinu i grubi okus). Nigde nema tolikorodinih gnezda kao u ovom podunavskom mestu.Kovilj je valjda jedino naše mesto u kome ljudi još peku rakiju dudovaču... Pitaš ima l’ urukavcu ribe. bačve i burad. pitkije. leškario je na daskamasuvonjavi ribar Jovan Ţivanov. I otac moj. Načardi "Tikvara". i to samo u hrastovim baĉvama. pekmez. jula U ataru bačkog sela Kovilja. u čamcu takoreći. na širokom strnjištu. crni dud. koje rakiji uz zlatnoţutu boju daju i niz drugih sastojaka vaţnih za njen odliĉan okus i miris. stoji rodino gnezdo. Tamo su pekli rakiju dudovaču. Kaţu da se rode gnezde tamo gde su ljudi dobre ćudi. A na Vidovdan je u Kovilju odrţana "Rakijada". parastos dudu iravničarenje – pešačenje. poredđerma i bunara. U svakoj ulici. Kod čarde "Kraj sveta". na breţuljcima. zru dinje i lubenice. Na vidovdanskojomorini čuvari bostana sede pored obnovljenih trščanih koliba i gomila dinja ilubenica. kuće bez duda.. . i štuke je bilo. Na vodi je jedanribolovac u čunu uporno pecao. Dudinje su nekešaljivdţije nazivale bećarskim paprikašem!.

. jako je slatko imiriše. U to se doda malo mekinja išećera. kamilice. Samo gledaj šta ja radim. ma gaskuvao i od starih cipela! – rekao je domaćin Pera. Nekad su ljudi rakiju pekli samo od duda. zakleti trezvenjak". koviljskog štampara i proizvođačavina i rakije.. ali i mnoštvo novinskih napisa onjemu.Hilton’". bosiljka. a i groţđe đenđeš. a i do šezdesetih godina. liker od oraha.diţu se klobuci. Kuvamgulaš od kima. On namje u svojoj kući izneo čak 26 vrsta rakija. pa stavi u bure gde su izdrobljeni oni hlepčići. rakiju i od guščijih jaja!" Nema tog materijala od kojeg ja neću isteratirakiju. U bačvi kisne. – O meni su pisale sve novine. vilovački drum.. Mi drţimovinograd.klekovača. paslankamenku. to ţito se samelje na mašini zameso.Svratili smo bili i do kuće Save Graovaca. sve je to bilo oivičeno dudovima. Moraš prste da liţeš od mog gulaša. Tako je i u drugim selima. Kovilj je imao izmeđupetsto i hiljadu jutara vinograda.. a kad materijal "sazri" i površina se izbistri da čovek u bačvividi "kako se ogleda majmun". i "kradi". – Za dudovaču rakiju se kupi dud i stavlja u bačvu da kisne. od njega se naprave hlepčići. Znam dobro da kuvam gulaše. Kad testo uskisne. Bogdan Ibrajter Peĉenje rakije Pečenje rakije . nekrunisani kralj rakije. rakija od lipe. to je pijačna roba.to jest vidi svoje lice – masamoţe u kazan na pečenje..Pero. dao mi je recept za pečenje. Odstoji u vrenju i od togmaterijala se peče rakija komadara – lebara. "Rakija od kupusa i tikve"... Rakija od zove. i od čega god ’oćeš. Povađeni sui dudovi. kupusara. šajkaški drum.. Dudova je bilo mnogo. 3.. koji se peku u domaćojfuruni. duda. Ko je imao tri duda uavliji. Gardinovačkidrum. Pečeni hlepčići se iskomadaju i izmrve k’o komlov i potope u 50 litaravode. Sačuvaj Boţe da se čovek na takvurakiju namami. taj je imao četiri kazana rakije. rekao sam sebi: "Napravićeš.drţao sam dugo godina kafanu "Šumadiju" u Kovilju. Ako treba i iz starih novina!. lozovača. Sad jedudova u Kovilju – na prste da izbrojiš. "Ma kakav. i veli da je na ovogodišnjojsmotri u Kovilju čak 66 rakidţija prikazalo svoju "vatrenu vodicu". Sava je glavni organizator "Rakijade".Novinski naslovi o Peri: "Kralj rakije. Jedan od najčuvenijih rakidţija u Kovilju je Pera Subić. ali i komadara ili’lebara – od ţita i kukuruza.kima. Budi na "Tikvari" pored mene i naučićeš zatili čas da kuvaš i gulaš i čobanac. On je jesenas napravio dve hiljade litara vina i sve prodao doBoţića. komovica. Ja sam inače kuvar i ugostitelj bio. a malo je i brestova. izneo i kako se pravi rakija od duda. Moj Sava je sad posadio dvadesetak dudova –kazivao je Savin otac Branko. Gotovo istovremeno se na polici ili dasci raširi deset kila pšenice ipokvasio da isklija. Od sorti groţđa imamo crvenu plemenku. On je ispričao.. lipovača. Što se tiče ’lebare. To prispe o Petrovdanu. rakija od šljive iz juţne Afrike. Kad se jave klice i ţile. ali se sa pićem nikad nisammešao. od banana. Sad je vinograda sasvim malo. – Pre Drugog svetskog rata. Kadsam opet kod jednog u Dublju video rakiju od kima.. zamesi sa pola kile kvasca. pa lincura.. anisa. pa rakija i od paradajza!. ide ovako: uzme se pedeset kilakukuruznog brašna. pa sam tako "stig’o" i do Japana! Jedan izSiriga kod Segedina pravi rakiju od feferona...

to bi bilo to. Nakon toga. itd. nakon što doĊe sebi oko 20-25 gradi. Pa krenimo. ubacimo drop u posudu koja se nalazi u kotlu (u posudu stane oko dva najilona dropa. što znaĉi da će zapravo imati.80ak kg. iako smo istom prisustvovali samo jednom. Ne. jer nebi valjalo da nam rakije opari jezik kad je nakon dugog išĉekivanja poţelimo okusiti. Pod opremu spada "kota" u kojem se nalazi i posuda u koju stavljamo drop. I. Operite opremu i vratite je susjedu. rakija. nećemo je testirati mi osobno jer smo na poĉetku spomenuli kako to moţe biti pogubno.. samo je prije upotrebe dobro operite.jer osvjeţava organizam i utiĉe na poboljšano dobro raspoloţenje bez ikakvih štetnih posledica i mamurluka. ne. cijev za kapom kroz koju prolazi nastala para. Mislim da moţe još bolje jer svake godine napravim bolju rakiju od prethodne iako koristim isto voće i groţĊe.mogli bi prespvati ispred kuće ili proizvod koji ste dobili trebao je trajati cijelu godinu. i "kaca" u kojoj se rakija. pa ste odluĉili napraviti rakiju. ali sve se moţe zakomplicirati ukoliko budete konzumirali nastali proizvod. dobra i bistra rakija. Po samoj koncepciji postupak je vrlo jednostavan.a mislim da još nisam dostigao vrhunac. Prvi korak. Uglavnom. nego ćemo uz pomoć "gradometra" izmjeriti koliko nam je rakija "jaka". iliti ga po domaću reĉeno dropa (droba). Ukoliko smo vam barem malo pomogli javite nam se na mail podrške. Rakija Rakija se svrstava u ţestoka alkoholna pića. Zato poslušajte naše savjete. kao i za sve što u ţivotu radite. nakon pripreme je naloţiti vatru u kotlu jer ona će pogoniti naše uţitke da izaĊu što prije na svjetlo dana. prije nego isteĉe u posudu hladi. treba se drţati obrnuto proporcionalne logike. Bili ste u berbi groţĊa. poţeljno bi bilo da rakija ima oko 40-50 gradi. a trajat će vam samo jednu veĉer. dotekla je naša mala. . budite oprezni i sijte paniku okolo sebe da ne doĊe do sluĉajnog opuštanja koje moţe imate neţeljene posljedice. ne.ali ja svoju svrstavam u plemenita i humana pića jer je spravljam po specifiĉnoj tehnologiji koju koristim duţi niz godina. Zato imate nas da vam pomognemo. što daje oko 8-10 l rakije nakon otprilike jednog ipo sata peĉenja) poklopimo kapom (ne.Pokušat ćemo vam predstaviti obiĉaj peĉenja rakije. što hoće reći. ne kapom za sunce) na koju je spojena cijev i pustimo da se drop zagrije.ispeĉe te da rakije poĉne lagano militi prema izlazu. naprimjer. morate imati potrebitu opremu. jednostavno i zahvalno. Dok je još vruća.usavršavam i dopunjujem. tada vatra treba biti jaĉa i obratno. odnosno kraju cijevi kojoj je izlaz u kaci. U posudu koja moţe biti bilo što. Posljedica moţe biti više. Drugi korak je napuniti kacu vodom. i neznate kamo sa ostacima. Što se tiĉe vatre. ako ţelimo mekšu rakiju. ali neznate kako. napravili vino. koju ćemo sada testirati.. Predlaţem je dobrim domaćinima da je koriste sa svojim dragim gostima prilikom proslave znaĉajnih jubileja.

“Od nje treba piti svakog jutra po jednu ĉašu” . Orahovaĉa. Naš narod koristi rakiju u mnoge svrhe. Proizvodnja rakije na ovim prostorima porasla je tek u kasnijim vekovima. posebno poslednjih desetak godina. U okolini Kragujevca “neki privijaju peĉen izmet od neuštrojenog vepra zamoĉen u rakiju” . Kada se procedi pije se po jedna kašika dnevno. Lincura se pravi sliĉno kao i pelinkovaĉa. U selima u okolini Ĉaĉka kada koga zaboli grlo i dobije temperaturu privijaju mu “rakijane obloge”. a ĉarape bolesnikove utope rakijom i onda mu ih navuku na noge” . Ko ne moţe da spava “treba da pre spavanja popije malo rakije komovice.Pored svega savjetujem ljubiteljima dobre kapljice da moja rakija "Nije za napijanje. Kod krvarenja ĉira u stomaku. Glavobolja se leĉila privijanjem rakijanih obloga na ĉelo. lincurom ili sa plodovima voća – poznata orahovaĉa. Išĉašeni ĉlanak na nozi nameštali su narodni ortopedi naglim povlaĉenjem noge i masiranjem rakijom. I kada se oboleli zub izvadi. Kad nekog zaboli stomak u okolini Ĉaĉka bi popili jednu ĉašicu rakije komovice. koje je nekad u Indiji pravljeno od pirinĉa. Iako su poznate posledice alkoholizma. a oznaĉava alkoholno piće. kod stomaĉnih tegoba. izgori crvenu vrbu. kada se zbog nestašice lekova ponovo vraćamo lekarijama naših starih. reumatskih oboljenja. Zauške. Hemoroidi (šuljevi) smatrani su unutrašnjom bolešću. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku. U okolini Kragujevca “da bi se neko izleĉio od groznice. U Leskovaĉkom kraju kod leĉenja vatre “ognjice” smešaju projino brašno sa komovom rakijom. uboja. Kako profesionalnih stomatologa nije bilo. glavobolje i groznice rakija je nekad bila jedini i najbolji lek. treba da popije jednu ĉašu dobro ljute rakije i da se posle dobro utopli” ili “treba tri jutra pre jela da pije po jednu ĉašicu rakije u kojoj su bila 3 lista pelina 24 ĉasa”. rakije komovice i tamjana . Neki od njih su odavno zaboravljeni i više se ne koriste. U leĉenju je naš narod najviše koristio “prepeĉenicu” i komovicu. Kod “uštipa” – otvorenog preloma. Najviše se koristila za ispiranje guše. Lek za uganuće zvao se “cerot”. rakiju je naš narod oduvek smatrao više korisnom nego štetnom. neprijatelj mi je. Da bi prestalo podrigivanje treba piti po malo ljute rakije.god. ali se mogu za peĉenje rakije upotrebljavati i druge vrste voća pa i povrća. rana se ispirala rakijom. “Na otok od zuba treba privijati 2 do 3 puta dnevno istucanu tatalu posutu jakom rakijom” (okolina Kragujevca). U 1 litar rakije stavi se koren biljke lincure i ostavi se da stoji na suncu 7 dana. Ni reĉ rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku. Ovoj rakiji su pridavana posebna lekovita svojstva. Kada zaboli uvo u selima oko Ĉaĉka. pa se izjutra našte daje bolesniku da pije po jednu ĉašicu” (Leskovac). To kazuje izreka: “Ko mi pruţi ĉašicu rakije. “vrućice”. a kasnije i od drugih biljaka” . kada kost uštine mišiće. kada je većina vinograda u Srbiji uništena filokserom i kada je potpuno opala proizvodnja vina . umeša se u rakiju i zagreje na vatralju. Kada prevri procedi se u bocu i pije se za apetit i stomaĉne tegobe. Rakija se kod nas najviše proizvodi od šljiva jer ih najviše ima. izmešan sa rakijom cvet hajduĉke trave je sluţio za zaustavljanje krvarenja (Zajeĉar). Obiĉno je “ljuta” ili komovica mešana sa lekovitim travama – pelinom. onom teĉnošću se bolesnici maţu po reumatiĉnim delovima tela ” (Leskovac). narod je zubobolju leĉio kako je znao. niti sahraniti. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od ĉita i varenje piva. U okolini Ĉaĉka zubobolja je leĉena ispiranjem obolelog zuba ljutom rakijom ili su stavljali obloge od tople posoljene rakije. stave to na tabane. Rakija se pije “blaga” koja sadrţi najviše 40% alkohola i “ljuta” tzv. “pepeĉenica koja se dobija prepecanjem blage rakije i procenat alkohola u njoj iznosi više od 40%. U našoj etnološkoj literaturi i sećanjima starijih ljudi.rakija peĉena od vinske komine. Rakija se dosta koristila kao lek kod razliĉitih vrsta stomaĉnih tegoba. preloma. pa se previje” (Kragujevaĉka Jasenica). “Srpska reĉ rakija potiĉe od staroindijske reĉi arak ili rak. koje se omotavaju oko vrata i grudi. kad boli zub. kao jedina anestezija pri raznim vrlo komplikovanim zahvatima narodnih lekara. Kad oĉi zabole. pa će bolje spavati . Rakija je imala vaţnu ulogu u leĉenju rana. pa će bolje spavati” ili “ treba da izmeša malo vina i rakije i da popije ili iz toga da stavi oblog na ĉelo. jer kad se zdravlje izgubi ono se rakijom vraća. Kod gušobolje.” “Od reume (aramatiz) se leĉi i tatulom. Preĉišćen alkohol su alhemiĉari smatrali kao prvi stepen ka dobijanju kamena mudrosti Lapis philosophorum. “Ako neko padne i povredi se. Uberu se mladi plodovi. najĉešće komovicom. I u Gruţi su “vrućicu” leĉili pelinjaĉom. O tome govori i narodna izreka “Rakija je lek”. koja se smatra vrlo lekovitom. Bez rakije se ne moţe proslaviti slava. . a parĉe leba ne. “Na zaušnike treba priviti vunu zamoĉenu u rakiju i na njuj staviti tamjana i lišća od iglice” (okolina Podgorice). (otuda naziv “prvenac”) ostavljala se u svakoj seoskoj kući po jedna flaša da stoji kao lek. treba oĉne kapke premazati komovicom. ona otvara apetit. Leĉeni su u Kragujevaĉkoj Jasenici ispiranjem usta rastvorom plavog kamena u komov rakiji . narodni vidari su najpre rakijom ĉistili ranu (ne ĉistim alkoholom) jer rakija sadrţi neke hranljive materije . Sve ortopedske intervencije vršene su bez anestezije tako da se kod ovih veoma bolnih zahvata stanje moglo ublaţiti jedino jakom rakijom. tuberkuloza itd.nego za uživanje" Rakija u narodu Još u X i XI veku arapski lekari su destilisali alkohol sa dodatkom bilja i ovu su proizvodnju primili Evropljani. “Rasprostiranju rakije u Evropi mnogo su doprineli jezuiti koji su u Italiji za veliki novac delili svoju “aqua vitae” (1).” Smatra se da je rakija lek za mnoge bolesti i da krepi i jaĉa organizam. Kad proĊu 40 dana. stavi u rakiju i tako pije” (Leskovac). jer kako kaţu. Te su se rakije koristile za leĉenje odreĊenih bolesti. Da prestane bol u uvu koristila se i rakija u kojoj je stajao list ĉuvarkuće. Rakijom ĉistom ili sa dodatkom drugih sastojaka leĉena su mnoga lakša oboljenja. Osim ove dve vrste rakije pije se kod nas dosta i komovica. orovaĉa se spravlja tako što se u 1 l rakije stavi 30 zelenih orašĉića i ostavi da odstoji na suncu 7 dana. stuca je sitno. uvo. za ĉišćenje rana. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. Osim prepeĉenice i komovice za leĉenje su sastavljane i posebne vrste rakija – “travarice”. U kragujevaĉkoj Jasenici leĉili su groznicu na sledeći naĉin: “Bolesnik da popije u reĉnom viru pola litra ljute rakije i da malo postoji u njemu dok voda iz tela izvuĉe neĉistoću” . usitne i metnu u staklo sa rakijom komovicom. oko ili kod teţih zaraznih bolesti kao što je ţutica. Evo nekoliko naĉina spremanja “travarica” iz ĉaĉanskog kraja: Pelinovaĉa se spravlja tako što se na 1 l rakije prepeĉenice stavi jedna šaka pelina. zovu je “stomaklija”. posebno od 1878. Od prve ispeĉene rakije. Uz rakiju se napijaju zdravice i to pokazuje duboko ukorenjeno mišljenje da se pije radi zdravlja. Posle ceĊenja koristi se kao lek kod oboljenja štitne ţlezde. nanom. U okolini Podgorice stomak su leĉili rakijom u kojoj je bila lincura.krpe umoĉene u toplu rakiju. Većina starijih ljudi pije svakog jutra po ĉašicu rakije “naštinu”. ali dosta toga se i danas primenjuje. postoji veliki broj recepata za leĉenje razliĉitih bolesti u kojima rakija igra vaţnu ulogu. Ova rakija se koristi za leĉenje kostobolje. sipali su nekoliko kapi od najjaĉe rakije “prvenca” da ublaţi bol. “NaĊe se trava “puparka” i stavi u rakiju za 24 sata. Ova rakija je jako lekovita jer sadrţi veliku koliĉinu joda iz orašĉića. Ona ima veliku ulogu kako u svakodnevnom tako i u obrednom ţivotu. a najĉešće rakijom. “zaušnjaci” leĉeni su na sledeće naĉine ”trava “ustupnik” stuca se. kao sredstvo za dezinfekciju i kao sastavni deo razliĉitih obloga i melema. To je bio komad plavog papira premazan smesom cerove smole. Sud se prekrije i ostavi da stoji na suncu 7 dana. svadbovati. “Od kostobolje neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noţa u ĉašici komovice . Preĉišćen alkohol je u srednjem veku preporuĉivan kao odliĉan lek.

S. da bi potpuno pijana lakše podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica.ovih dana rade intenzivno. To ponove tri puta i onda kosa manje opada. Ranjenik je jednostavno vezivan. pomoćnici su ga drţali. jaĉina i ukusa. Ovu travu su drţali u rakiji. kao sa nekim najskupocenijim lekom.Ĉaĉanska rodna Helena. 24 ĉasa. potom je operu. Kazani rade. U svojoj dugogodišnjoj praksi sam utvrdio da je najbolje napraviti rakiju od jedne sorte groţĊa. kazani . . U okolini Zajeĉara “mešavinom ljute rakije i 100 gr.kao što su Italijanski muskat i Italijanski rizling. Do sada sam najbolje rezultate postizao sa Rakijom proizvedenom od Italijanskog muskata. bolne soli (mirišljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u tamnu bocu. Rakija je upotrebljavana i u kozmetici. peče se loza i komovica Pecare.U ĉaĉanskom kraju reuma se leĉila masiranjem bolesnika komovicom.( ako se poseduje dovoljna količina za barem jedan kazan). Rakiju Lozovaĉu proizvodim od plemenitih sorti groţĊa.” Sve hirurške intervencije naših narodnih vidara vršene su bez bilo kakve anestezije. Mišljena sam da Italijanski muskat daje dobru i aromatiĉnu Rakiju iz razloga što je to jedna od ljetnih sorti tako da prilikom zrenja polovinom leta uglavnom ima dovoljan broj sunĉanih dana koji podpomaţu da njegova aroma doĊe do punog izraţaja. a vidar je radio. Domaća alţenka i Poţegaĉa. Rakija je bila i sastavni deo leĉenja zaraznih bolesti: U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali ĉaršavima ukvašenim ljutom rakijom komovicom ." “Kad iz kuće od tuberkuloze poĉnu umirati.” Prema ovom opisu vidimo da se rakija u hirurgiji. i ako se samo od nje napravi rakija poseduje jako dobru aromu i ukus. ranjenik je stavljan na sto. posle sedam dana pije se po jedna ĉašica protiv tuberkuloze .Domaća alţenka je jedna od najaromatiĉnijih i najslaĊih Šljiva. posebno kod teţih sluĉajeva i porodilja je napijana rakijom. ima u sebi preko 20% slasti skoro kao groţĊe. i posle bolesniku davali svakog jutra da pije te rakije . koristila i za dezinfikovanje unutrašnjih organa. posebno za negu kose: “Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmešanim petroleumom sa rakijom ili “Da kosa ojaĉa pomešaju petrolej (“gas”). dobro opranim rukama creva su vaĊena u veći sud i prana rakijom . vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh. ricinus i rakiju. Šljivovica Šljivovica je naše nacionalno piće i ima je bezbroj vrsta. Lozovaĉa Lozova rakija popularnija kao Lozovaĉa. je specifiĉna rakija koju piju ljudi sa izgraĊenim i formiranim ukusom za rakiju. zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu mazali su bolna reumatiĉna mesta . U okolini Podgorice ţuticu su leĉili pomoću ţući (trave koja ima glavicu sliĉnu glavici belog luka). zajedno sa pokojnikom zakopaju bocu pića u grob. Tom smešom maţu kosu ĉetiri dana. peĉenjare. zapajali sve ukućane verujući u isceliteljsku moć napitka .Huanita. U okolini Zajeĉara “korenje vuĉje jabuke se sitno iseĉe i stavi se u ljutu rakiju. Pri poroĊaju. a ţenama 3/4 litra rakije. Najpogodnije sorte Šljive za proizvodnju dobre rakije su Ĉaĉanska lepotica . osim kao anestetik.Ljudi se dele na dve vrste oni koji vole Lozovaĉu i na one koji je ne vole. Protiću. Trojanović u svom radu “Šaronjanje ili tepanje u Srba” navodi da je pre ove operacije muškarcima davano da popiju 1l. Otuda i izraz: “Pijan kao majka” “U sluĉaju povrede creva prema M. Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada ritualno. Peĉe se loza i komovica. Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali da pije da bi lakše podneo bolove.

Rakija će biti izbaţdarena na 20 gradi. paprikaš. prţenice i luk. ili 50 stepeni. . Nov 2006. a s druge strane izuzetno velike štete nanose čvorci i jazavci. a za doručak slanina na raţnju. Dušanka Buvač 25. i evo vidite. hemijska sredstva za zaštitu sam sveo na minimum i uglavnom koristim biopreparate koje sam sremam.vocke je potrebno obrezivati. Ranijih godina je moj deda Vlade iz sela Dzurova kod Prijepolja slao po 100 do 200lit rakije sljivovice godisnje. Tu njegovu sljivovicu sam znao vrlo brzo da prodam i to po dobroj ceni ali je brzo i nestajala . Ukratko je ovo moj recept za jedan domacinski vocnjak. Za to vreme Mića je izmerio rakiju . Pored obrade zemljista i zastite voca od stetocina kako bi se obezbedili svi uslovi da se dobije dobar plod.Lozu pečemo od groţđa iz našeg vinograda.a ljudi su trazili jos i jos medjutim kolicine su bile male a deda je ostatak cuvao za sebe. . stručno orezivanje rodnih grana i lastara a najviše od vremenskih prilika i broja sunčanih dana naročito od početka da kraja zrenja voća. Što se tiče zaštite voća od insekata.27 gradi ili 70 stepeni. a kako proces odmiče pada jačina alkohola.Voćnjak redovno đubrim pored mineralnog đubriva koristim stajnjak svake druge ili treće godine ali ga pre rastvaranja stavljam u glistinjak da ga Kalifornijske gliste prerade i oplemene. da bi na kraju dobili 25 litara lepe rakije. alkohol u vidu pare prolazi kroz ovu 2. meni u moj rodni Kovin. Dobar kvalitet voća zavisi od niza faktora kao što su. podneblje na kome uspeva. Tako iz godine u godinu. U dvorištu Miše Petrova u Titelu već 30 godina u ovo doba peče se rakija. priča Olga. prava rakija objašnjava Mića. Voćnjak Obradu zemljišta vršim motokultivatorom i uglavnom ručno motikom i ručnim plugom. a iz milošte su je nazvali "veseli stroj". blagovremena zaštita i navodnjavanje po potrebi.Ovo je kazan od 200 litara komine sa velikim loţištem. objašnjavaju Đoko Šer i Milenko Radanov koji pomaţu oko pečenja rakije. Nekada je u Loku bilo preko 30 jutara vinograda. a to danas malo ko hoće da bude. sorta ili voćna vrsta. Njen sin Milan dodaje da je vinograda sve manje jer vinograd traţi slugu. položaj i kvalitet zemljišta.Uz pečenje rakije obavezno ide roštilj. Kada komina proključa. 2000 godine ja odlucim da kupim dobar kazan i . jačine 50 stepeni.Posebnu pažnju i negu posvećujem mladom voću i lozi od sadnje do početka obimnijeg rađanja. objašnjava Miša. Ova pecara proradila je za Mićin rođendan. Rođaka Olga.5 metra dugu cev i dolazi do cilindra koji je smešten u tabarku sa vodom u kojoj se para hladi. Veoma su bitni i obrada zemljišta vrsta đubrenja. vlasnik malog vinograda. potekla je kvalitetna loza. čija se rakija peče okreće mešalicu da ne zagori komina i moli Miću da izmeri jačinu rakije. a sada nas desetak nemamo ni jutro vinograda.U ovaj kazan stane oko 150 litara dţibre. objašnjavaju majstori oko kazana. Peku prijatelji i brojni kumovi. . a o tome odlučuje onaj čija se rakija peče. Ove godine rod je bio prosečan uz zadovoljavajući kvalitet. . pasulj.Jednu takvu nedavno je osposobio Mića Vasić.

5 mm lula (cev) . ajvar.Zavarivačka Radnja ul.grafičke tehnologije) .biz Kako ispeći dobru rakiju? dragans (ing.1.mislim da je ovde sve onako domaćinski što se tiĉe ića i pića pa da probam sa vama.saveta a najvise i same prakse. avgust 2007. Hvala unapred na svim sugestijama. tel.net Biznis portal grada Vranja . Moj moto je bio "KAO ZA SEBE A NA VISE". i zlatnu medalju na Novosadskom Sajmu.Najviše me interesuje kako ispeći dobru šljivu i dobru lozu.od 80.Znaĉi sve od poĉetka do kraja procesa neka vaša iskustva i preporuke.2 mm    Višenamenski (mast. 100. +381 17 417 425. u 20.1. Sasha-mudrijash (kreativni lik) . 150 lit KAZAN ZA RAKIJU KAZAN ZA MAST BOJLER ROŠTILJ KOTLIĆ CENTRIFUGA ZA MED UKRASNA ŠIPKA PLEH SPIRALA kaca za hladjenje .5 mm furuna . Svako novo priznanje me je dodatno inspirisalo da idem dalje i da uvek moze bolje. avgust 2007.brosura.Svake godine sam dobijao sve bolje i sve lepse rakije a proslavile su me kajsijevaca i jabukovaca. osvajam prva priznanja za kvalitet na takmicenjima a 2004god. 4 .2 mm poklopac .Moj cilj je da povecam kapacitete i da se eventualno izvozno orjentisem jer je to najbolji put da se postigne zadovoljavajuca cena i stvori novi brend PAPIĆ RAKIJE. Sime Matavulja br. pekmez) Samokipajući.Kao i svaki pocetak bilo je mnogo raznih problema koje sam vrlo brzo resavao uz pomoc literature.Pozdrav svima.svaka sugestija je dobro došla i svaki link koji se ovom tematikom bavi.08 (registrovani ĉlan) .na koliko odvajati prvenac i patoku i sve ostalo što moţe dati maximalan kvalitet destilata. knjiga. u 18.1.vranje.5 mm dno kazana .28. vodeno dihtovanje LAKO SE ODRŢAVA I RUKUJE Orjentaciona cena : 1500 € DULE ARGONAC . ++381 (013) 744-400 KAZAN ZA RAKIJU .2 mm telo kazana .Stavljati kvasac i koji u kljuk (kom) šećer da ili ne.28.Vec 2003god.1.24 (registrovani ĉlan) Postavih ovu temu na uradi sam pa mi skoro niko ne odgovori pa ajde ovde da probam.Pošto tema postaje u ovo doba aktuelna u Srbiji. 17000 VRANJE. grujaa@neobee.stvorim uslove za pecenje rakije od voca posto inace zivim i radim u vocarskom okruzenju a i Srbija je inace bogata sa vocem.

septembar 2007. u 03.Hvala na svemu unapred. jerbo mi se srce cepa..ili ga ostavljaš da krĉka bez mešanja. Uostalom.50 (registrovani ĉlan) Prepeci rakiju obavaţno.53 (registrovani ĉlan) Hvala Flahajzn. jerbo imam narkomana-alkosa u kuchi.28. Kad radis rakiju od jabuka obavezno stavi secera u kom (ne vise od 5% na ukupnu kolicinu . da te priupitam još nešto da li mešaš kom. Cesto se u rakiji osjeti oksidirani bakar sto unistava svaki okus i rakija postaje odvratna.secer se treba rastopiti u sirup) jer same jabuke najcesce nemaju dovoljno vlastitog secera za pokretanje fermentacije. u 05.8. Isto to se mora napraviti i kod jabuka te plavih sljiva tipa cacanka zato što to voce ima puno vise suhe materije nego bijele sljive pa je kom vrlo gust (bude kao pekmez) pa nema sanse da vam ne zagori ĉak i kad imate kotao s mjesalicom.19 (registrovani ĉlan) Odlicna rakija no upozorio bih sve one koji probaju peci rakiju od kajsija da obavezno u kotao za pecenje rakije prije dodaju oko 15% vode (u odnosu na kolicinu koma koji se sipa u kotao).12 (registrovani ĉlan) .recimo sve vreme dok traje vrenje to jest do peĉenja. flahajzn (zajebant) .Slobodana Jovića ali imam nejasnoća koje ti sad ovde postavljam. Svaka rakija ima svoju specificnost.grafičke tehnologije) . u 22. naime chale mi je „shljiwowitza ovisnik”.. septembar 2007.11.7. septembar 2007.(zbog radi takvog 1nog razloga ja pijem pivo :):) ) Straza (trazitelj) . flahajzn (zajebant) .8. ali neću da ti kaţem.I drugo recimo kod dobre šljive neko kaţe prepeci neko ni sluĉajno jer ćeš dobiti destilat koji je kao votka. u svakoj boljoj knjizari naći ćeš knjige koje se bave tom tematikom (ni ja nisam „roĊen pametan” nego sam kupio knjigu o pecenju rakije i po njoj radim). Za dobru rakiju osnova ti je dobar kom i kako odnjegujes kom takva će ti biti i rakija.23 (registrovani ĉlan) Rakiju nije obavezno prepeci kao sto tvrdi Straza. a jedna od osobitosti sljivovice je i nazocnost odredjene kolicine kiselina koje joj daju specifican okus. Kod pecenja rakije od jabuka obavezno se mora rakija prepeci jer je prva „sirova” rakija mutna i nedovoljno jaka.ubi sve stetne alkohole u prepeci i neboj se ništa :) flahajzn (zajebant) . septembar 2007. u 17. Tako dobivena rakija bit će vrlo jaka (oko 26-28 gradi) pa je nakon prepecanja treba ostaviti da se ohladi nekoliko dana te je potom pomijesati s destiliranom vodom iste temperature kao i rakija (drţite ih u istoj prostoriji). Obavezno koristite destiliranu vodu jer se iz obiĉne izdvaja kalcij-karbonat koji potom „sjeda” na dno kao talog i kvari izgled rakije. dragans (ing.ja to sve znam. u 03. avgust 2007. Osim toga obrati paznju i na kotao za pecenje. deda je već riknuo od posledica alkoholizma. Pri prepecanju prekinuti „hvatanje” rakije kad pocne teci ona od oko 13-14 gradi.I ako si iz Srbije jel stavljaš kvasac u kom i koji i pod kojim uslovima.ja sam nabavio knjigu od Dr.

Hvala Flahajzn, da te priupitam još nešto da li mešaš kom,recimo sve vreme dok traje vrenje to jest do peĉenja,ili ga ostavljaš da krĉka bez mešanja.I drugo recimo kod dobre šljive neko kaţe prepeci neko ni sluĉajno jer ćeš dobiti destilat koji je kao votka.I ako si iz Srbije jel stavljaš kvasac u kom i koji i pod kojim uslovima,ja sam nabavio knjigu od Dr.Slobodana Jovića ali imam nejasnoća koje ti sad ovde postavljam.Hvala na svemu unapred. Iz Hrvatske sam. Kvasac stavljam jedino u kom od jabuka i to onaj pivarski. Ne zato što je bolji od obiĉne „germe” nego zato što je jeftiniji i sto ga lakse mogu dobiti. Kom obavezno mijesam no bacve drţim dobro zatvorene. Na nekoliko bacava (plasticnih) sam uspio postaviti „vrelnjace” (mali uredjaj koji omogućuje da CO2 izlazi van a da kisik iz zraka ne ulazi u bacvu i ne pokrece proces stvaranja octene kiseline od alkohola). Sama vrelnjaca radi na principu „vodenog ventila” (CO2 pod većim pritiskom u bacvi putem cjevcice uronjene u vodu izlazi u atmosferu, a voda sprjecava ulazak zraka u bacvu - raspitajte se kod vinara). Kod koma bih vam preporucio da ga nikako ne drţite na previsokoj temperaturi jer prebrzo vrije i ne postizete potpuno i pravilno vrenje. Najbolje ga je drzati na temp. oko 18-20 stupnjeva C. Knjigu dr. Jovica nisam citao nego sam nasao jednu u knjizari u Hrvatskoj (na zalost nemam je pri ruci pa ti ne mogu reci tko je autor). Knjiga koju imam vrlo je detaljna i precizna i vodi te korak po korak do postizanja dobrog rezultata. Što se tiĉe prepecanja ja nisam pristalica tog postupka kod svoh rakija nego samo kod onih kod kojih je to neophodno (jabuka npr.). Rekoh već da se kod sljivovice izgubi dio specificnog aromata pa dobijes dobru no „praznu” rakiju koju je onda potrebno dodatno aromatizirati (drzanjem u hrastovom ili dudovom buretu, dodavanjem aromaticnih trava i sl:). Kod prepecanja jabuke u rakiji ostane dio mirisa no ne izrazitog intenziteta. Industrijske rakije od jabuka, krusaka ili kajsija „oplemenjuju” umjetnim aromama kako bi pojacali miris i na taj naĉin „dali do znanja da se pije prava vocna rakija”. U biti se radi o prevari. Prirodne arome mogu se dodati na nekoliko nacina. Jedan od njih je maceracija (namakanje) aromaticnih trava u komu prije pecenja rakije. Drugi je maceracija trava u gotovoj rakiji. Treci naĉin je najslozeniji. U posebnu posudu koja se nalazi na cijevi koja vodi alkoholne pare do kondenzatora (bureta s vodom) stavljaju se aromaticne trave. Vrele alkoholne pare koje prelaze preko tih trava otapaju aromaticna ulja iz njih i daju posebnu aromu rakiji. Ako se mislite baviti proizvodnjom rakije na veliko ili imate puno voca koje ne mozete prodati preporucujem vam kupovinu kotla za rakiju s dvostrukim dnom izmeĊu kojega je ulje. Stvar je jednostavna - ulje izmeĊu dvije stjenke kotla zagrijava se ravnomjerno i isto tako ravnomjerno prenosti toplinu na cjelokupnu kolicinu koma pa ne moţe doći do zagaranja. Ima još puno toga o cemu bi se moglo pisati no nemam bas previse vremena.

flahajzn (zajebant) - 11. septembar 2007. u 03.15 (registrovani ĉlan) E da... Dragans je pitao za pecenje dobre loze. Preporucujem da proba ispeci vinovicu. Radi se zapravo o rakiji dobivenoj destilacijom vina, a ne koma od grozdja. Rakoja je puno meksa na okus (nije zestoka), a zadrţava vrlo visok postotak alkohola. Takvim nacinom se proizvodi konjak. Ako nema vina, neka proba nabaviti onaj ostatak „mulja” koji ostaje nakon pretakanja vina u bacve po zavrsetku procesa vrenja.

dunav101 (paprikas) - 11. septembar 2007. u 04.48 (registrovani ĉlan)

Hvala za odgovor, imaš li još šta napomenuti za rakiju od kajsije? Stvarno mi treba i već sam pitala po ovi diskusijama -

dragans (ing.grafičke tehnologije) - 11. septembar 2007. u 17.08 (registrovani ĉlan) Hvala Flahajzn ţiv bio!!!

Etanol
From Wikipedia
Skoĉi na - Скочи на: navigacija- навигација, pretraga - претрага Etanol (poznat jos i kao etilni alkohol, etil-alkohol ili u narodu jednostavno alkohol) se u medicini koristi kao sretstvo za sterilizaciju (u koncentracijama od 70-80%), kao komponenta u alkoholnim picima (obicno manje koncentracije) i kao pogonsko gorivo (obicno vece koncentracije tj preko 80%). Najzanimljivija tehnicka primjena je kao pogonsko gorivo. Postoji nekoliko klasa goriva koje sadrze etanol: -E5 sadrzi 5% etanola i 95% benzina. Ima oktansku vrijednost od RON95 oktana. Koristi se bez ikakvih izmjena na benzinskim automobilima. -E85 sadrzi 85% etanola, 14% benzina i 1% aditiva koji izazivaju povracanje. Ima oktansku vrijednost od RON104 oktana. Da bi se koristilo u automobilima potrebno je dodati motoru 40% vise E85 u odnosu na benzin. Ovo se postize stavljanjem vecih brizgaljki umjesto originalnih. Radni opseg goriva je -25'C do +78'C vanjske temperature. Kod nas ga jos nema na pumpama zbog neizgradjene infrastrukture. Cijena u EU je oko 0,7€/litri, sto odgovara cijeni benzina od ca 1€/litri. Mana: veca potrosnja E85 ca 30% u odnosu na gorivo. -E96 sadrzi 96% etanola i 4% vode. Ima oktansku vrijednost od RON118 oktana. Da bi se koristilo u automobilima potrebno je dodati motoru 50% vise E96 u odnosu na benzin. Ovo se postize stavljanjem vecih brizgaljki umjesto originalnih. Radni opseg goriva je +13'C do +78'C vanjske temperature, dakle zimi je potrebno predzagrijavanje i vazduha i goriva te se u praksi koristi samo kao ljetno gorivo. Ima odlicna rashladna svojstva, bolji stepen iskoristenja i cistije izduvne gasove u udnosu na benzin. Cijena u EU je oko 0,5€/litar. Mana: veca potrosnja od ca 40% u odnosu na gorivo te je akcioni radius automobila kraci.

Etanol kvaliteta E96 se moze dobiti na vise nacina i to: -Destilacijom i fermentacijom voca, povrca i bioloskog otpada (neefikasno i skupo). Ovaj proces je u narodu dobro poznat kao tradicionalno pecenje rakije tj prepecenice. -Ekstrakcijom iz zemnog gasa metana CH4 (industrijska primjena koristena niz godina).

-Prelivanjem suve celuloze (npr suvih starih novina, suve piljevine, pamucne tkanine i slicnog celuloznog otpada) H2SO4 ili HCl kiselinom na sobnoj temperaturi i sobnom pritisku. Poslije ca 3 dana vrsi se normalizacija ph vrijednosti na izmedju 6 i 7 pomocu NaOH. Tek kada je ph vrijednost neutralna dodaje se kvasac. Poslije ca 3 dana fermentacije bez prisustva kiseonika smjesa sadrzi 14% alkohola te se pristupa destilaciji pod vakuumom. Etanol kljuca na nizoj temperaturi u vakuumu te je potrebno manje energije. Rezultat je E96. Za pun rezervoar tj 65 litara E96 je potrebno ca 245Kg starih novina. Proces se zove CHAP (Concentrated Hydrocloric Acid Process) i kod nas se ne koristi jer vise volimo da bacimo stare novine pokraj puta. -Sintezom ugljen dioksida i hidrogenskog gasa uz pomoc Mos2 ili slicnog katalizatora. 2CO2+6H2=C2H5OH. Ovaj proces se vrsi na temperaturama preko 255'C.

Kazan za rakiju pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07.06.07

Postavljeno 07.06.2007. 12:57 Pozdrav, Zelim da napravim (za licnu upotrebu) kvalitetan kazan za (destilaciju) pecenje rakije.

Nov, mlad i bez iskustva sam u svemu ovome. Pa molim za savete na sta obratiti paznju, koj Sve sto mislite da je vazno reci - samo napred.

Pocetna ideja je da napravim kazan od prohrona od 100litara, sa lulom i aparatom sa sto duzo Imam par pitanja Sta je bitno kod lule? Da li mora tacno odredjena duzina,sirina itd. Sta je bitno kod aparata(koji je minimum i maximum za duzinu spirale) Da li je potrebno ugraditi u kazan (rucnu) mesalicu za mesanje dzibre u toku pecenja rakije? Unapred zahvalan na odgovorima Uredio pivo dana 07.06.2007. 13:06 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.06.07

RE: Kazan za rakiju Postavljeno 17.06.2007. 22:22 Ako smem da pitam: zašto hoćete sami da pravite kazan? Pogotovo što kaţete da nemate nikakvih iskustava u destilaciji. No, svejedno, evo odgvora od amatera: Za destilacioni kazan koristiti iskljuĉivo bakar. Neki veliki destilateri su 70-ih, i 80-ih godina Razlog je bolja toplinska provodljivost (priliĉno vaţna osobina za destilaciju), a osim toga, n belanĉevine poţeljne u alkoholu (o ovome ne znam ništa više, primio sam tu informaciju isto Mešalica je neophodna kod destilacije gustih komina kad postoji opasnost da komina zagori greje direktno na plamenu drveta ili plina. Komina šljive (zavisno opet o vrsti) je obiĉno tam korisno imati mešalicu da bi se smesa u kotlu povremeno promešala i tako ujednaĉila temper destilacije na gas jer u tom sluĉaju imamo mali plamen (na maloj površini dna kotla) sa visok podjednako zagrejana je kad nam rakija nepravilno curi, kao da je nešto pumpa iz kazana. M U konstrukciji je dalje vaţno da se potrudite da ne napravite predubok kazan. Da ne ispadne, pola metra u preĉniku i pola metra duboka, nego da preĉnik bude veći da bi kazan bio plići. Dalje, kapak je jako vaţan. Napravite ga sa što većom površinom ali pri tome nemojte preter 15% samog kazana (znaĉi kod vas izmeĊu 10 i 15 litara), ali ga izvedite tako da se prvo nagl širi. Teško mi je taj oblik opisati reĉima, a ovde ne mogu da crtam, pa mi ostaje jedino da ga

Ako je samo jedan kazan. Inace zahvaljujem se na ovako detaljnom opisu bitnih stvari za pravljenje kazana. odgovor je zbog cene kostanja novog kazana.06. pogledajte neke kazane pa ćete videti da svi imaju kapke manje-više kao peĉurke.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 10. koji ce se u kada se krene sa poslom . iznutra. Mislim da vam je za hobi prevelik kazan od 100 litara. ili lulica. zaboravio sam koji su standardni kalibri tih cevi).06. velicina za (semi)profesionalnu p . 22:42 pivo napisa: Sto se tice pitanja zasto pravim kazan. kako vi kaţete. krenete od tresnje i visnje. Autor pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07. Koristite istu bakrenu cev (25 ili 27 mm). sto je za hobi jako puno para (za mene). Sve ovo vam je potrebno ako zaredom destilišete više kazana. koji ce se u kada se krene sa poslom . pod navedenim uslovima ekspoatacije.2007. pa kajsija i bresaka.Uostalom. Spojna cev. pa ĉ se voda rashlaĊuje. Masinski ne sme biti toliko skup (premda.agromex. d pravljenje travarica i slicnih stvari) i sa tako relativno malim kazanom mozete proizvesti nek Kazan od 100 litara.07. Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Hvala jos jednom! U tom slucaju je rec o rukom radjenom kazanu. Ako je zaista rec o hobiju napravite k koristite takav kazan (a mogucnosti postoje. odgovor je zbog cene kostanja novog kazana. 14:34 Sto se tice pitanja zasto pravim kazan. Kazan(Valjevski) od 100Litara kosta oko 1000evra. Srećan rad.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 18. koja na vrhu ima le vaţno ako morate rashlaĊivati vodu u stabarci da hladnu vodu sipate dole. sto je za hobi jako puno para (za mene).2007. zavijte visinom "vijka" 15-20 cm (sledeći zavoj dolazi na toj udaljenosti od prethodnog). Os vrhu. a ne na na vrh.si/proizvodni_program/pic/kotli_zganje/002.06.07. RE: Kazan za rakiju Postavljeno 04.gif Videh sad da forum ima mogućnost postavljanja slika. Hladionik (stabarku) obezbedite sa jednom vertikalnom cevkom. Hvala jos jednom! Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. i sve to nam cm.07 Inace zahvaljujem se na ovako detaljnom opisu bitnih stvari za pravljenje kazana. Kazan(Valjevski) od 100Litara kosta oko 1000evra. nema većeg uticaja osim ako nije ekstremno uska (ili ek cev promera 25 mm (ili 27. Hladionik ne mora biti ekstremno dugaĉak. Ne znam kako to taĉno funkcioniše pa slovenaĉkog proizvoĊaĉa.2007. u nebo!).06. Ako se slika ne otvori ovde idite na tu adresu i sami pogledajte tam Ovo je jedan alambik bez mešalice i cena mu je oko 600 evra. Ovako kako sam opisao duţina navoja je izmeĊu 4 i 5 metara. 12:11 [img][/img]http://www.

Ne znam kako to taĉno funkcioniše. napišete svoj link.03.agromex. 2. Makar o Bezanija).07. 14:41 alambik napisa: [img][/img]http://www. između ta dva taga ubacite svoj link. ...07 Dok pišete svoju poruku.si/proizvodni_program/pic/kotli_zganje/002. poklonu se zubi ne gledaju.2007. Pekao bih lozu/komovicu.06. kliknete na dugme img Primer za Vaš sluĉaj: I onda se ta slika vidi ovako. Od 25-35 litara mi se cini da je mnogo mali. Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22.07. Imam mogucnost da dobijem vojnicki kazan(pro Meni bi vise recimo odgovarao od 80Litara. i markirate ga (obeleţite ga mišem da "poplavi" .gif Videh sad da forum ima mogućnost postavljanja slika.2007. Drugi naĉin: 1. 3. u editoru ispod postoji dugme img. i ono se koristi da umetnete slik 1.. klinete na dugme img.pazite: samo link) 2.07. Uredio pivo dana 12.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 12. Kazan od 100Litara je vise pukim slucajem. Ali daj sta das. A masinska proizvodnja ne uliva poverenje. citao sam. u pitanju su kazani rucne izrade. Da bi trebalo mnogo vise vremena za citavu des dzibrom. kajsijevacu(sada aktuelna) i sljivovicu..Autor pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07. Mada.2007. 17:06 Autor admin Super administrator RE: Kazan za rakiju Postavljeno 13. 17:05 Tacno. u nekoj strucnoj literaturi(neki profesor za zemunskog poljoprivrednog fak nekog razloga koji nisam zapamtio. u polju gde pišete tekst pojavi Vam se [img][/img].

07. Objasnite to. Uzmimo.06. Most je ona taĉka posle koje isparavanja iz uzlazne putanje prelaze u silaznu. Ona će provreti na 93 stepena C u kapku. sama po sebi. da destilišete kominu od 10% alkohola.2007. Jaĉina rakije. 10:27 Hvala administratoru na poduci (jeste da sam ĉekao dugo na odgovor. jer do sada nisam video nikog da koristi masinski izradjen kazan. 23:48 Ono sto sam video u Merkuru ja jako krhko(kazan) tj deluje na oko nekvalitetno.Tako to ide.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 14. Zbog hlaĊenja dolazi do Para je sastavljena od pare vode i pare alkohola.85 stepeni. nije toliko vaţna. ne razumem zašto mašinska produkcija ne uliva poverenje. Ako pojaĉamo vatru poraste i temperatura u kapku pa se manje vode kondenzuje i sastav par smanjimo vatru pada i temperatura u kapku i curi jaĉa rakija.07. i to na "mostu". Recimo. Iz sveg reĉenog proizlazi da veliĉina kazana nema uticaja na kvalitet rakije iako je kod većih kontrolom.07. kad komina od 10% alkohola provri u pari će biti 55% alkohola i na recimo.. i upravo para vode se daleko više kondenzuj Dakle.06. Najverovatnije su moje predrasude u pitanju.2007. TakoĊe ne raumem zašto bi rakija iz malog kazana bila bolja. Uredio admin dana 13.. ali jeste vaţno to što u jakoj rakiji imamo manj izvodi zakljuĉak da je jaĉa rakija kvalitetnija (mi ćemo nju kasnije razrediti vodom na ţeljenu destilacije). Ovo ima za posledicu da se odreĊena koliĉina vode kondenzuje i padne imati 70% alkohola i 30 % vode. na primer. Autor pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07.2007. 14:47 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Odaje utisak da ce dzibra da zagori. u gornjem primeru. hladi se (zbog toga što kapak odaje toplinu prema okolini). debljina dna kazana je previse tanka. RE: Kazan za rakiju Postavljeno 18. Kod destilacije radi se o temperaturi.07 . ali bolje ikad nego nik Pivo.

2007. U njemu ne samo d komine najvise ujednacena.2007.04. Sva ce ta rakija opet Zatim mozes dodavati patoku iz prethodnog kotla.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 03.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. prestane potpuno da kuva Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08.kad se jabuke iseckaju verovatno da hoce do kraja fermentisati samo je pitanje kolik (nisam rekao burno!) sa selektovanim kvascem. Dospe se kanta vode. Na taj nacin ste izbegli stvaranje kaše koja U firmi gde radim. Probao sam drugo dno kji se moţe skinuti i nikao sprijeĉiti da zagori.Kako speći jabuku da ne zagori u kotlu bez mješalice.09. 11:06 Što se tiĉe kotla za rakiju.07 RE: kazan i kom Postavljeno 09. Pojedini delovi komine bi se toliko pregre izlazila neohlaĊena iz hladionika.. e2e4 Uredio e2e4 dana 09.08. Tr pektoenzimom.2007. A sta znaci kad je komina gusta. nijedno voće nismo seckali i uvek je fermentisalo sto posto. Tako da se izvinjavam za iznete tvrdnje. pa opet Jovo nanovo.. Mislim da ću prodati ovaj kotao i k RE: Kazan za rakiju Postavljeno 03. i kad se neravnomerno zagreva kominu od raţi koja je bila gusta kao deĉja kašica. N uzeti bez mješalice .09. 02:03 Da bi se preveciono izbeglo zagorevanje kazana pri destilaciji jabuke. a ako samo malo smanjim vatru. seckanje na cetiri nece nam biti dovoljno. Jedino dobro resenje za guste komine je kazan sa indirektnim grejanjem.06. mislim da je uz dobro i strpljivo peĉenje tako svejedno koji imaš.lanca koji spreĉava da zagori.A sto se tice "bolje" rakije iz manjeg kazana .2007. Ja sam pre destilovao guste komine (ukljucujuci i od jabuka) na sloju ciste i prethodno proku mi jeste zagorelo (a onda je gore nego da nisam stavljao slamu.09. Mislim da mjesalica pomaze da se ujednaci temperatura koma ali nece pomoci kod zagaranja Isto tako mjesalica pomaze da se za sto krace vrijeme prekuvani kom izbaci iz kazana. 19:44 Pa sad. 22:21 .09. Autor bone Ĉlanovi Poruka: 1 Ĉlan od: 31. Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09..09. nemojte jabuke mleti i nemojte se plašiti da nece prevreti (fermentirati).07 Autor morrib Ĉlanovi RE: Kazan za rakiju Postavljeno 31. 01:33 Zasto pregust kom u prvom kazanu ne razrijedis vodom? Mozes usuti i kompletnu rakiju dobivenu iz prethodnog ciklusa (kotla).08. Pretpostavljam da sam ili pogresno procitao ili naleteo na kvazi strucnjaka.2007. Pri tome se na vatru dodaju nova drva tako da pregrade plamen. ispere se kazan. ali sam se brzo uveštio kako sam prvo na postavljenu slamu sipao vodu da tako tecnoscu pokrijem dno.vec sat vremena pokusavam da nadjem taj tekst ali mi ne polazi za rukom. A ja bi imao jedno pitanje .

On sad izla Na cilindru su profi mesingani holenderi za parovodnu cijev Fi50mm. od holendera do holendera 2.09. Uz to poklopac izljevne cijevi se otvarao sa pogresne strane. Parovodna cijev je duga. Moram ga sada ovakvog isprobati sa komom od sljive.Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08.Sad onaj koji okrece mjesalicu Rucicu mjesalice sam fiksirao kuglicnim lezajem u nosacu. Mjesalica je bila na istoj strani gdje jei izljevna cijev.) Nisam htio napraviti lijevak od celicnog lima jer bi celicnij lijevak upropastio ivice otvora za Jos bi se tu neke stvari mogle prepraviti ali o tom po tom. Odlicno centrirano. Jest da ce Kao sto sam spomenuo okrenuo sam mu i mjesalicu za 180*. Dakle napravio sam mu cabar zapremine 600 litara. KO je ovakav kazan mogao konstruisati? Toliko gresaka se moglo napraviti samo namjerno. Za Kapak na cabru je isto tako bio vrlo mali. Ako okreces mjesalicu a podignes pok prvoj slici.55mm. Na vrhu kapka je kupasti zavrsetak na koji oblik obrnute kruske ili gljive ali to se nije moglo izvesti. Jedino da sam napravio potpuno no Kapak je sada zapremine 40 litara sto je dovoljno za precnik kazana od 60cm. Visina cabra je 125cm.07 RE: prepravljeni slovenac Postavljeno 11. Kazan ima zapreminu od 100 litara. ( Bakar je stravicno poskupio. vanjskog precnika 30cm. Nesto su radili drugi majstori a nesto sam slovenacke proizvodnje.09. Dno cu napraviti od lima debljine 4mm. Na vratima lozista je bio napraljen prosjek koji je drzao bravu da ne pada dole nize od vrata a Parovodna cijev je bila 30mm siroka i kratka oko 1. Na nogaima je vi U njemu je cilindar 100cm visok. Dubina ovog kazana je 30cm ali cu ga ja puniti na 27cm. Destilovao sam vodu.4m. Banda. Strugao je dno tako da bi ga mnogo radio kada sam ga kupio polovnog.2007. r na 2 X h=100 Cabar ovoga kazana je bio upravo jadan. samo m 200KM. parovodna cijev je odignuta od zemlje 183cm. Kada se sve namontira. . Posto sam visok 178c Kapak sam produzio tako da je sada visok 55cm. Ne pusta ni k Napravio sam mu i lijevak od bakarnog lima 0. ( Kada se dno izlize skraticu ga na 24cm.m. Lanac je toliko bio los da je to grozno. 00:32 Evo jednog kazana za rakiju kojega sam prepravio. 200 litara vode sa spiralom kao kondenzatorom. Napravljen iz dva dijela.5. 100EUR.

.

09.Autor admin RE: Kazan za rakiju Postavljeno 11.2007. 17:42 .

09. Iznutra i izvana. premazao sve antirostom pa iznutra ponovo nanio temeljnu boju. sam odradio. odnosno onako kako treba. Izvadio sam cilindar.2007.. 21:05 .07 RE: i ja sam nestrpljiv Postavljeno 11. Onda cu vratiti cilindar. Zatim sam sve lakirao u bijelo. 22:19 Ja sam nestrpljiv da ga probam sa komom ali upravo sam odlucio da cabar ponovo lakiram iz Covjek koji je pravio cabar nije posao odradio posteno.Super administrator Ĉekamo rezultate rada sa šljivom. Sad moram cekati da se lak osusi.. To ide sporo jer se okisalo.07 Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08.2007. Sta ocekivati u vezi sa kuvanjem koma.03. Zatim cu kompletan cabar ponovo lakirati u tamno plavo. Pozdrav Autor alambik RE: Kazan za rakiju Postavljeno 12. Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. Izvana je cabar bio kako tako lakiran ali iznutra samo sa temeljnom bojom koja je propala za gornjem dijelu cabra jje oprala tu njegovu temeljnu boju.09.09. Interesuje me vase misljenje o prepravkama kazana.

07 e2e4 napisa: Zasto pregust kom u prvom kazanu ne razrijedis vodom? Mozes usuti i kompletnu rakiju dobivenu iz prethodnog ciklusa (kotla). Visina koma ispod kolaca bila je oko 65cm. ispere se kazan. e2e4 Sve to što navodite jestu mogućnosti.09. nego da ja sada iznesem iskustvo sa ovim novim kotlom kojega sam probao. Destilirao sam vodu u kazanu ali vodena para ne moze otopiti ulje i ta jedninjenja. O obavljenog posla istim putem se vrati. 19:04 U redu. Kolac se sasusio i bio je debeo barem 12cm u hrastovoj kaci precnika 90cm. Pri tome se na vatru dodaju nova drva tako da pregrade plamen. Sva ce ta rakija opet Zatim mozes dodavati patoku iz prethodnog kotla. Ispod kace se vidio trag curenja koma. Kom je inace ukupno previrao 25 dana jer ja nisam bio u mogucnosti da odem ispeci rakiju n kace nije bio svezan najlon. dakle bez deflegmatora i pregradnih tan odrţavanjem ţeljene temperature na "mostu). zbog toga što je gusta. Mislim da mjesalica pomaze da se ujednaci temperatura koma ali nece pomoci kod zagaranja Isto tako mjesalica pomaze da se za sto krace vrijeme prekuvani kom izbaci iz kazana. jedino je pitanje šta nam treba i šta hoćemo. imamo samo jedanu mogućnost: distilacija kom Nikad nećete dobiti istu rakiju ako je komina. 10%. To mi nije bitno jer ovu cu rakiju ionako koristiti da isperem parovodnu cijev i cilindar jer su U cijevi ima jos ulja i ostataka raznih hemijskij jedinjenja nastalih prilikom letovanja holend isticala mutna zbog te prljavstine u cijevi i cilindru. Ne mogu mjeriti prije nego istekne u kantu bar 4 litre jer je kanta siroka pa alkoh Trebalo je da kom dadne oko 50 litara rakije a ja sam dobio 35. Skinuo sam dio kolaca a ostatak promijesao sa tecnim dijelom koma. Sta je tu junastvo nemam pojma. Svi mi. ili ogromna većina nas. Sve je bilo vrlo vodeno i nije mnogo mirisalo na alkohol.2007. Morao sam prepjecati rakiju da bih istjerao stepene. Izgledalo mi je kao da je dio koma iscurio iz lose zaptivene kace a onda je neko dosao i dolio isteknutog koma. destiliše u alambiku. Ja nazalost nisam na toj lokaciji gdje je kom pa svako ko zeli moze to jednostavno da uradi. .07 RE: ispario alkohol? Postavljeno 30. U tom kraju pojedini dripci to rado rade. Dospe se kanta vode. Kada sam pekao rakiju nisam mogao istjerati jacinu vecu od oko 45 stepeni a trebalo bi da se prve 4 litre.Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. r Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. pa opet Jovo nanovo. Taj dio koma je bio vrlo voden.06. recimo. Cijelo vrijeme sam imao osjecaj da je neko bio i ulio vode u kom.09. Kada sam prepjecao meku rakiju dobio sam jacinu i od 75 stepeni pa sam to posllije razredjiv odmah zamuti. ili ste je. doduse Rezultat: Kada sam dosao i vidio kom odmah mi se nije dopalo to sto ga je odozgo hvalilo. Alkoholne Pitanje za vas je da li alkohol moze ispariti iz koma ako su prilikom sipanja sljiva u kacu bile gdje je stajao kom temperatura tokom vise od 15 dana bila visa od 30 stepeni.

kom je samo U svakom slucaju nisam primijetio da kotao igdje pusta. Nadam se da ce sa tim novim komom biti sve u redu jer je u plasticnoj kaci i sada su daleko m |Pozdrav e2e4 . Opet cu u ovu rakiju dodati malo novoga koma i prepjecati je ponovo da je iskoristim za ispi Nakon sto isperem cijev onda cu pokusati ispeci rakiju od crne sljive. Pekao sam i navece po mraku i obas alkoholne pare ali nista nisam vidio. 100litara zaprem Cabar je prevelik. koju sam uzgred da kazem propustio kroz muljacu. dok sam sipao sljivu. Mislim da bi 450 litara bilo vise nego dovoljno i visina cilindra ne mora biti 100cm nego je d Curak vode koja dotjece u cabar je bio toliko mali da se ustvari poredi sa curkom rakije koja Mislim da kazan dobro radi.Zog onako velikih vrucina i sljive "prskulje" trebalo je rakiju peci nakon samo 12 dana. Inace. Njegovih 550 litara je puno za ovaj kapacitet kazana. Posto je pri prepjecanju kotao isjerao rakiju od 75 stepeni mislim da mogu reci da kotao nigd Kotao uopste nije tako spor kao sto se prica. Dubok je 30 cm a sirok 60 cm.

10.10. Kad se ona krpa na kapku ugreje zamenite je novom. ne mora se uvek destilovati) i na taj naĉin joj sniziti relativnu tvrdoću. 23:03 Da li sam u pravu ovo za loše karakteristike kapka moţete i sami proveriti prilikom sledeće d Kao prvo.2007. pa ću vam odgovoriti sa sc6. 21:18 Puno podataka i puno pitanja e2e4. ako ponovo krene rakija slabija od vašeg oĉekivanja stavite preko kapka vodom navla u vodu i iscedite je.06.2007. a ovu sad rashladite vodom i pripremite radite tako dok ne uhvatite punu menzuru. do zamućenja. Ipak Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. neka ostane mokra ali neka ne curi voda iz nje). Kao prvo. 00:00 . nabavite jednu menzuru od 250 ml da biste mogli da merite jaĉinu destilata a ne da Dakle. alkohol iz komine ispariti u znaĉajnijim koliĉinama. umesto 45% merite 65% (na primer).Uredio e2e4 dana 30.2007.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 01. mislim da vam je kapak mali.2007. kaţete da ste oĉekivali 50 litara ali ne kaţete na ĉemu ste bazirali ta oĉekivanja. niti mislim da moţe.06. doći će. Ja nisam ĉuo. Mislim da ne usporava dovolno paru paova brzo pro bi dovoljno odavao topline na okolinu i tako termodinamiĉku ravnoteţu uspostavio na niţoj t Ako sam u pravu onda je to razlogom što niste u prvoj destilaciji mogli da izvuĉete jaĉinu rak Inaĉe. 19:08 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Ako sad. Vodu za prokuvati (dakle.09. biće to dokaz da vam se kapak slabo hladi zbo RE: mali kapak e2e4 Postavljeno 03. Kolik šljivama? Bez tih podataka nije moguće ništa oĉekivati a da ta oĉekivanja imaju bilo kakvu potporu na Ako ste razreĊivali obiĉnom vodom velike tvrdoće.10.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 01. naravno.

kom je pao nekih 5cm. Mlaz zna biti po 5. Mora se na prve tri litre imati jacina oko 70 stepeni sa crnom sljivom. Vidio sam vece kapkove ali na kotlovima koji imaju u precniku oko 75cm. 6mm debeo. novoj cijevi i nov cilindru. Zatim je kasnije pao jos 12 do 15cm. Povrsina takvog kotla je 1 puta ili 60% veca nego povrisna ovoga kotla. Obavezno cu nabaviti visok a uzak sud u koji cu destilovati rakiju. I pod takvim kotlovima se lozi vatra kao da se hoce pretopiti i sam kazan. Jos nesto sam se sad sjetio. Posebno ako je hvalila kolicina rakije koja se ocekivala. To nije normalno. Kolac je bio odvojen od kace nekih 2 do 3cm. prvenac pa ostalo. Ako je to tako onda sam trebao dobiti bar 10 litara rakije od prskulje jacine oko samo 40 stepeni. U komu bilo dovoljno alkohola. Ona bez prob daje 10 litara rakije 50 stepeni. Izgleda da nema sanse da se to desi. Vi hocete reci da uz alkohol ide lako i dosta vode u cilindar. To se nije desavalo.09. Iako sam mozda lozio i prejaku vatru. Precnika je 60cm. Mene najvise interesuje da li alkohol moze da ispari ako su temperature iznad 30 stepeni i to traje 20 Prihvatam da je mogao dio tecnog koma iscuriti iz kace ali to ne bi trebalo uticati na snagu prvenca je kace alkohol i voda isticu zajedno a ne samo alkohol. Dakle povrsina sa koje isparava alkohol i vodena para i nije tako velika. Po meni to je normalno. tako da mogu ra da mjerim jacinu.07 Sljiva prskulja obicno daje oko 8 litara rakije 50 stepeni na 100kg koma. Sve se to vidi sa slike. Za takve kotlove treba i bar 60% veci kapak. To bi trebalo biti dovoljno. U svakom slucaju hvala za anallizu. Sam kom nije imao miris odnosno snagu iz koje se da zakljuciti da je u komu dosta alkohola. Da je mlaz rakije koja izlazi iz cilindra bio jak ja bih mogao zakljuciti da uz alkohol ide i dosta vode. Moguce je da ste vi u pravu ali pokusajmo uociti sledece. Mozda su tokom prvih par destilacija alkoholne pare bile potrosene na interakciju sa onim uljima i os hemijskim jedinjenjima koja sam spominjao da su postojala u prepravljanom kapku. Kazan je dubine 30cm. Na ovom kotlu je visina kapka 55cm. U svakom slucaju mlaz destilovane rakije koja je izlazila iz moga cilindra je bi vrlo mali.Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. Ovako ne mogu to zakljuciti. precnika 30cm. Precnika 3m odnosno bar 3 puta manjeg presjeka nego kod ovih sirih kotlova. . I dalje mislim da postoji mogucnost da je neko izvukao pravi kom a onda usuo svoju patoku. Alkohol vrlo brzo prelazi u kantu. Ako pogledamo sliku koma u kaci vidi se dokle je bio usut kom u kacu. Sve je imalo okus na patoku. Nakon dva dana kuvanja i stabilizacije. Ako sam dobro izracunao zapremina kapka je 40 litara. Lozio sam jacu vatru da vidim hoce li kazan da povrati odnosn baci kom u cilindar. Toliko se bio sasusio.

Sistem je tad u termodinaĉkoj ravnoteţi. ili više u patoci. i ako vi znate kakav kom daje vaša šljiva. nisam video da je otvorena druga stranica na ovom topicu pa zato nisam odmah video vaš post. To je kao ono kad se pravi iventura u dućanu: izlaz mora biti jednak ulazu. Da jedna stvar bude jasna: ako ste imali oĉekivanu koliĉinu alkohola u komu. i b obzira na naĉin destilacije. bez obzira na aparat.2007. 20:23 Poštovani e2e4. Sad. Ovo meĊutim ne znaĉi da će ta para sa tom temperaturom. i ako ova godina nije bila drugaĉij onda razlog što niste mogli u jednoj destilaciji postići jaĉinu destalita treba traţiti u naĉinu destilacije.06. Kapak se tad višen . da se jedan bezobrazan sakrije za k pa popije ra-a-kiju. Inaĉe vam odmah odgovorio. Znam da u pesmi od Sedmorice mladih. Podiţući se ova para. vi ste ga morali i dobiti u destilatu.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 15. Ja ne iskljuĉujem mogućnost da je neki šaljivdţija ispustio "ĉorbu" iz vašeg koma i dolio vodu. Tu nema nikavih uticaja koliko jaku vatru loţite i kakav je kazan. Što je kapak topliji to više odaje topline i sve tako ne poĉne odavati isto toliko koliko primi. nema veze.10. U tom sluĉaju je on provreo na 93 stepena C i pa koja se podizala iz koma imala je 55% alkohola. i u tom sastavu.Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. sa temperaturom od 93 C udara u stenke kapka i odaje mu topli Kapak se tako zagrejava i odaje toplinu u okolinu. Gledajte ovako: ako imate kom odreĊene jaĉine onda on vri na nekoj temperaturi i sastav pare koji izl koma je odreĊen. Ali ako nije to u pitanju. proći i najvišu taĉku u apa doći u stabarku. svejedno je . A i ne razumem se u folklor vašeg kraja (pogotovo što niste rekli ni koji je).raĉun mora biti taĉan. da li više u rakiji. Uzmimo na primer da je vaš kom bio 10% alkohola. pa sad da li kao prodana ro ili kao pokvarena pa rashodovana. kad ĉiĉa peĉe rakiju. i zatvori kapiju. Razni razni obiĉaji. jest karakteristima aparata za destilaciju.

. I dok su se tehnologije fermentacije razvijale kroz vreme. Ovi zahtevi su u istoj liniji sa trendom za zdravijim ţivotom koji vlada meĊu potrošaĉima.n. sve dok traju zalihe.). moţda ne direktno. 90 C pa već zbog toga para nije moga da se ohladi. kao i u svakom dobrom dimnjaku. jedan deo para prolazi direktno u cev iznad kapka. i pored toga što su i ovi aspekti nesumnjivo igrali odreĊenu ulogu u popularnosti ovih proizvoda. ali prvobitna vrednost ove tehnologije u ovim davnim vremenima je bila sposobnost oĉuvanja hrane. a ne dodavanje jedne ili druge atraktivne osobine u finalni proizvod (alkohol. drugim reĉima da menja smer toka. Kao kontrola rasta organizama koji kvare hranu. Ako nam je cilj da se što veći deo vode zadrţi što je moguće duţe u jezeru. kad su hleb. postala su vaţna istraţivanja koja se bave alternativama upotrebi SO2. nego se. Odbrojani dani sumpor dioksidu. Ozbiljna je briga da SO2 izaziva alergijski odziv kod nekih ljudi. Nekontrolisani rast mikroba tokom i posle fermentacije vina moţe promeniti hemijski sastav i konaĉno i kvalitet finalnog proizvoda. mereno kao ukupni SO2. Sa ciljem da se adekvatno odgovori na zahteve potrošaĉa. Pored toga što je SO2 ekstraktivni rastvaraĉ. ne koĉi.. i to od 25. Kad povećate snagu (jaĉa vatra) onda više pare u jedini vremena dolazi na kapak..zagreva.novembra 2005. i osim toga i on relativno brzo napusti kapak. Fraze "sadrţi sulfite" ili "sadrţi sumpor dioksid" su obavezno inkorporirane na svim etiketama vina posle 25. novembra 2005. On jeste volumiozan ali je nekako kao odţak. I sad mi napravimo jezerce kojeg ovaj potok puni. da stoji dovoljno dugo uz stenku kapka. ukus. i glavobolja do napada astme. mogu da proizvedu prekurzore biogeniĉkih amina i etil karbamata. Sojevi bakterija mleĉne i sirćetne kiseline su najĉešće ukljuĉeni u kvarenje vina. ako ste pekli na jakoj vatri. MeĊutim. U tom sluĉaju idete ozbiljno u pravcu onih poĉetnih koji dolaze iz kazana a oĉekivanih 75% ostaje daleko. jezero moramo oblikovati tako da voda..? SO2 protiv antimikrobskih peptida u očuvanju vina Prva upotreba bioloških metoda za ĉuvanje hrane datira unazad sve do 6000 do1000 godine p. meĊutim ne moţemooĉekivati da će se sva para ohladiti na tu temperaturu. vaţno je kontrolisati . Da bi to uspelo para bi m i to sva. Luj Pasteur pokazao da su mikro-organizmi uzrok i fermentacije i kvarenja hrane. sa manje prezervativa i što više prirodni. i mnogih drugih neţeljenih pojava. a na kra jezera voda istiĉe dalje potokom. i mogu dovesti do pojave isparljivih kiselina. Pogotovo ako ste destilisali velikom snagom. pivo i vino bili proizvodi dobijani fermentacijom. Ovo moţe biti iznenaĊenje za današnje korisnike fermentacione tehnologije i potrošaĉa fermentisanih proizvoda. kad iz p uĊe u njega. njegova prekomerna upotreba moţe biti pogubna po kvalitet vina. ali sad na viĊoj temperaturi. direktno sprovodi na gore. a pogotovo u kombinaciji sa kapkom-odţakom koji je direktno sprovodi dalje. Potrošaĉi vina koji za to znaju zahtevaju oznaĉavanje na etiketama koje precizno pokazuje sadrţaj ove supstance. ali ne kreće se blizu kapka. Uzmimo da je termodinamiĉka ravnoteţa uspostavljena na 85 C. sa simptomima koji se kreću od muĉnine. Pojedini sojevi bakterija mleĉne kiseline. takoĊe. Ovo se primenjuje za sva završena vina koja imaju u svom sastavu više od 10 mg/lit SO2. tek je 1864. povraćanja gastriĉkih nadraţaja. Zamislite potok koji teĉe nekom brzinom. moţda. Uprkos znaĉaju bakterija mleĉne kiseline u malolaktiĉkoj fermentaciji. Para se u n ne zakreće. yahteva se da svi proizvodi treba da budu manje obraĊeni. stvaranja akroleina i gorĉine. Oznaĉavanje na etiketi za sva vina koja sadrţe sulfite je obavezno i u Juţnoj Africi i u zemljama Evropske unije. Dakle. U tom sluĉaju para ima šan se i sama ohladi na tu temperaturu.. što znaĉi da je dotok nove topline veći od gubitka i kapak se dalje zagreva d uspostavi novu ravnoteţu. što je povezano sa konzumiranjem zdrave hrane i pića. Ako bi se sva ohladila na 85 C kondezovalo bi se toliko vode iznje kapalo nazad u kotao) da bi para sad imala 78% alkohola. a drugi. Ovo pak z da nema ni mogućnost da se ohladi.. a ne da sredinom matice proĊe direktno dalje. kapak vam bio 85 C već. sumpor dioksid (SO2) se koristi za mikrobiološku stabilizaciju vina. Iz tog razloga mi se ne sviĊa ovaj vaš kapak.e. poĉne da se kovitla. Prateći ove trendove. da pravi virove. Vina etiketirana pre tog datuma mogu se i dalje izvoziti u EU bez te oznake. kao i anti-oksidant.

Bacillus spp. Neki od njih su i starter kulture kvasca sa definisanim trţišnim prednostima. Kako pH vina raste. U budućnosti. nauĉno. i nudi dodatne mogućnosti za kontrolu malolaktiĉke fermentacije u vinu. Nekoliko vaţnih pitanja će zasigurno igrati vaţnu ulogu u eventualnoj komercijalizaciji transgeniĉkih kvasaca (npr.2007. Bakteriocini takoĊe imaju i baktericidnu aktivnost protiv vrsta koje su u bliskom srodstvu sa bakterijama koje ih proizvode. bakteriocini nemaju efekat na gram-negativne bakterije. meĊutim. veruje se da polifenolne komponente igraju ulogu u bakteriolitiĉkoj akciji lizozima. Danas se bakteriocini smatraju idealnim prezervativima za hranu. endoglukanaze. i na duge staze moţemo biti optimisti da će u budućnosti ovi kvasci postati vaţne alatke industrijama koje se baziraju na fermentaciji. Staphylococcus. što ga ĉini privlaĉnim za prevenciju kvarenja kod vina sa višom pH. Mali saveti proizvoĊaĉa rakije Autor zile Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 12. Drugi antimikrobijalni enzimi (npr. posebno kod sira. hitinaze. ovaj problem moţe biti rešen kroz upotrebu efektivnih antimikrobijalnih enzima i peptida u sojevima starter kultura vinskog kvasca. konzervirane hrane i da produţi rok trajanja mleka u toplim zemljama. Lizozim je još jedna komponenta koja je našla svoju primenu kao prezervativ za hranu. Ove bakterije proizvode specifiĉne proteiniĉne supstance. tako raste i antimikrobijalna aktivnost lizozima. Pediococcus acidilactici pediocin gen (PED1) i Leuconostoc carnosum leucocin gen (LCA1) su već korišćeni u Institutu za biotehnologiju vina. Lizozim je enzim ekstrahovan iz belanceta kokošijeg jajeta i visoko je aktivan protiv izvesnih gram-pozitivnih bakterija. bakteriocini mogu obezbediti vinarima vredne dodatne alate koji se mogu kontrolisati i biti alternativa primeni SO2.prisustvo prirodno nastalih bakterija mleĉne kiseline u okruţenju u kome se proizvodi vino. biti vrlo skupi u primeni. To je dozvoljeni dodatak hrani u više od 50 zemalja širom sveta. pojedine firme su već krenule sa razvojem odreĊenih proizvoda koji se mogu praktiĉno koristiti. MeĊutim. Lizozim se već uspešno koristi kao antimikrobijalno sredstvo kod mnogih vrsta hrane. drugi su proizvodnja bakteriocina u komercijalnima sojevima vinskih kvasaca. Pediocin i leukocin su već testirani na efikasnost kao bioprezervativi u vinu. i rezultat toga je povećan interes za njihovu primenu u oĉuvanju hrane. nazvane bakteriocini. Kako bi se zadovoljio zahtev potrošaĉa za zdravijim vinim višeg kvaliteta. itd. Pre skorog vremena je prikazan i u industriji vina. bez mirisa i ne-toksiĉni.) i peptidi (zimocini i bakteriocini. Pošto je SO2 još uvek neophodan u procesu proizvodnje vina (za spreĉavanje oksidacije). lizozim moţe biti od koristi daljem smanjenju nivoa SO2 u proizvodnji vina. Izvedene studije su pokazale da nema znaĉajnih promena u hemijskim i organoleptiĉkim karakteristikama vina posle dodavanja lizozima. zakonsko i etiĉko). Verovatno najĉuveniji bakteriocin je nisin. Nisin je trenutno jedini bakteriocin koji se legalno koristi kao dodatak hrani. Bakterije mleĉne kiseline su uvek bile tesno povezane sa fermentisanom hranom. 09:35 . Nisin se koristi da spreĉi kvarenje obraĊenih i prirodnih sireva. bakteriocini se verovatno mogu koristiti u kombinaciji sa SO2 i drugim fiziĉkim. koji inhibiraju rast patogena kao što su Listeria. PronaĊeno je da ovi bakteriocini nemaju efekta na kvasac i bakterije sirćetne kiseline koje su normano povezane sa vinom i bili su stabilni dovoljan period vremena u simulaciji vinskog okruţenja. i ima pozitivne ocene od meĊunarodnih agencija kao što su Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Food and Drug Administration (FDA). Lizozimski egen belanceta kokošijeg jajeta (HEL1). hemijskim i mikrobijalnim prezervativima kako bi spreĉili pojavu i rast bakterija koje kvare hranu. a njegova primena u vinu je u fazi istraţivanja. koga proizvodi Lactococcus lactis. kvasce i buĊ. i Enterococcus spp. Kod vina. Vremenom će se uvideti potencijali transgeniĉkih kvasaca. Preĉišćeni antimikrobijalni enzimi i bakteriocini će. Clostridium. jer su bezbojni. bezbednosno. drugi sem nisina) se trenutno ispituju i razmatraju kao mogući bioprezervativi. Obzirom da je lizozim aktivniji kod belih nego kod crvenih vina. Kao organoleptiĉki neutralna alternativa. i prodaje se pod trgovaĉkim imenom Nisaplin®.10.

Za to se moţe koristiti bagremovo drvo. do godine. Probajte. S obzirom na to da nemam iskustva u ĉuvanju rakije u buretu.06. RE: Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 13.10. da simulirate zrenje koje bi imala u drvenom buretu. Samo. kao i. bojim se da u takvom buretu nećete dugo moći ĉuvati rakiju a da ona ne postane tamno ţuta. 22:54 zile napisa: Hvala Vam puno na odgovoru.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. a ţeleo bih da probam s manjom koliĉinom (10 litara). ostalo mi je još ne jasno. tj. koliko traje "zrenje" i da li je to uopšte ograniĉeno vremenom. Nedostatak prozraĉivanja je neizbeţna oksidacija rakija.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. da li je. ali ne znam da li ima tako malih.2007. koliko meseci treba da na 15 dana pretaĉem rakiju. Taĉnu šemu ne mogu da vam dam. dok ne dobijete ţeljenu boju. Ja liĉno bih je obojao ţutom bojom. s obzirom na malu koliĉinu. Morali biste dati da vam se napravi.10. Samo znajte: bure od 10 litara nije 10 puta jeftinije od onog od 100 litara. na svakih 15 dana da je prespete u neki veći otvoren sud i akvarijumskom pumpom prozraĉujete. i koliko. S obzirom na to da nemam iskustva u ĉuvanju rakije u buretu. ako se boja drvetom. 15 dana pretaĉite. koliko traje "zrenje" i da li je to uopšte ograniĉeno vremenom. ostalo mi je još ne jasno. recimo. Drugim reĉima: imate pred sobom neoranu ledinu pa pustite mašti na volju i kreirajte svoju dunjevaĉu. Zrenje za jaka alkoholna pića nije ograniĉeno i vaţi pravilo: što duţe to bolje. Pre će biti da je tek nešto malo jeftinije. Pretakanje i prozraĉivanje u poĉetku treba da je ĉešće. Ili moţete. a onda braon. pa onda na kvartalno.10. u poĉetku. Tada proredite na meseĉno pretakenje. tu i tamo.naći. kao što sam rekao. RE: Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 13. tj. Pretakanjem se postiţe da se rakija "oslobodi" lako hlapivih supstanci. na svakih 15 dana. koliko meseci treba da na 15 dana pretaĉem rakiju. Prvih 5-6 meseci. Interesuje me koje je drvo najbolje za tu vrstu rakije i gde se moţe kupiti takvo bure. RE: Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 12.07 Hteo bih da kupim bure od oko 10 litara za ĉuvanje dunjevaĉe. na svakih. recimo.2007. izmeĊu ove dve stvari treba pronaći Autor zile Ĉlanovi Poruka: 3 Lokacija: Beograd Ĉlan od: 11. a ţeleo bih da probam s manjom koliĉinom (10 litara).10. recimo. dopada mi se Vaša ideja da je drţim u staklenom balonu. pola sata. Samo. 18:49 Hvala Vam puno na odgovoru. Ako je i dalje ĉuvate proredite pretaknje na dvomeseĉno. Moţda je bolje da je drţite u staklenom balonu a da je obojate bagremovim dašĉicama potopljenim u rakiju. recimo. za dunjevaĉu nema. 11:19 Ja mislim da standarda za to. Eto. Mislim da vam na to pitanje niko ne moţe dati odgovor jer jednostavno niko nije ni pokušao da standardizuje dunjevaĉu. Bagremovih buradi se još i moţe. Osim toga.06.07 . otprilike onom koju ima zrela dunja.10.2007.Ĉlanovi Poruka: 3 Lokacija: Beograd Ĉlan od: 11. dopada mi se Vaša ideja da je drţim u staklenom balonu. i šta. potrebno iz drveta u rakiji. Pitanje: da li dunjevaĉa treba da ostane bezbojna ili je treba obojati? Ako treba onda je pitanje kojom bojom i koliko. Posle toga rakiju redovno. a kasnije se postepeno proreĊuje.

RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 30. a onda mi boje više ne treba. Da li ste ikad pravili takvu burad. Bure za odleţavanje rakije Solotnik Ĉlanovi Poruka: 3 Ĉlan od: 21. na taj naĉin.03. I ako je odgovor pozitivan gde bih mogao naruĉiti nekoliko jasenovih buradi od oko 4 akova (moţda kod vas?) RE: Bure za odleţavanje rakije Autor . U odleţavanju konjaka. ali nema ni zrenja.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Pregovori su u toku.2007. ĉeka ovo moje pitanje: Treba mi drveno bure u kojem bi duţe vreme ĉuvao destilat da zri. Proĉitao sam negde da burad od jasenovog drveta ne odaju boju..optimalnu meru. Bojanjem bureta se zatvaraju pore u drvetu i na taj naĉin drveno bure dobija. Ali samo na taj naĉin je moguće da destilat zri. ili kalvadosa.. što se odleţavanja destilata tiĉe. dakle 10%.2007. dudovo bure dok ne dobije neţnu ţutu boju. ali zrenja da! Ako ga prespem u inox više neće zreti. i da li je taĉno da jasen ne odaje boju. 16:57 Uskoro ćemo na ovim stranama imati i proizvoĊaĉe buradi (pintere).06.08. a ni druge (naroĉito ne nepoţenje) materije. recimo.09. zajedno sa alkoholom.2007. 22:46 Da li se burad koja se koriste za odleţavanje rakije farbaju sa spoljne strane? Autor admin Super administrator Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. ali ne ţelim da postane (destilat) taman. 19:54 Evo nek` gospon pintera.08. Istina. Postavljeno 21. a sa druge strane dobro štiti destilat od oksidacije.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Znaĉi.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 29.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 03. gde su u buradima od oko 200 litara ĉuva jak destilat ovih pića (oko 65%). stavio bih ga u. Zato je destilat najbolje ĉuvati u poroznom sudu (drvenom buretu) jer ono omogućava da destilat ispusti lako hlapive tvari (naţalost.08.06. karakteristike staklene ambalaţe. ili rosfraj buretu. ali to se ne moţe izbeći).2007. ĉim se pojavi. 21:57 Ne. Prejako i preĉesto prozraĉivanje dovešće do neţeljenog stepena oksidacije. svake godine se "izgubi" iz bureta oko 20 litara destilata. nemamo gubitka rakije. kao i u staklenom balonu.08.

Znaĉi rastvor plavog kamena ili laneno ulje.2007. inaĉe nije dobar) ne treba nikakva zaštita. za pravljenje bordovske ĉorbe.2007. meri stotinama godinama. Sad. Uredio Solotnik dana 24. alkohol i voda ne isparavaju ravnomerno i to remeti pravilno sazrevanje rakije. Ta sredstva zatvaraju pore na duţicama. inaĉe nije dobar) ne treba nikakva zaštita. to što ste naveli da na tom sajtu kaţu potpuno je korektno. Autor Solotnik Ĉlanovi Poruka: 3 Ĉlan od: 21. " Podatak od 75 % vlaznosti vazduha svakako ne govori da podrum treba da bude bas suv.2007. ĉim se spomene plavi kamen. a nezaštićena samo 300.09.08.07 U knjizi Dr Slobodana Jovica Prirucnik za spravljanje rakije kaze se sledece : " Za pravilno sazrevanje rakije racuna se da je najpogodnija relativna vlaznost prostorije od oko 75 %. 22:16 Ako je znak pitanja stavljen iza vapna znak da ne znate šta je vapno onda da kaţem da je vapno kreĉ i da je naglašeno da ne stavlja vapno jer vinogadari sigurno podsveno.08. Ovo je naravno samo za odlezavanje rakije.2007.htm U istoj knjizi se govori da burad nacinjena od jasena ne odaju boju. Ja opet mislim da ako je podrum suv (a morao bi biti. odnosno sazrijevanje vina. i kad je drvo zaštićeno. i kad je nezaštićeno. pomisle i na kreĉ. 23:00 .2007.net/vinograd za zastitu drvenih delova bureta oni predlazu laneno ili parafinsko ulje ili 60 % rastvor plavog kamena bez vapna ( ? ) i dodaju : " Nemojte baĉve premazivati firnajzom ili lakom. Naravno. 22:41 Na hrvatskom sajtu krizevci. 00:26 Autor morrib RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 25. Istina. RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 23. a nikako lak ili firnajz.com/rakija/tehnologija_proizvodnje_rakije. putem kojih se obavlja diskretna oksidacija. da li će zaštićena hrastovima u suvim uslovima trajati 400 godina. mislim da je nevaţno. ali verujem da je i sa vinom slicna situacija.Solotnik Ĉlanovi Poruka: 3 Ĉlan od: 21.06.freehostia.09. Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. O slicnim temama pogledati i na sajtu solotnik.09.09. i u suvim uslovima postoji razlika u trajnosti drveta ali je ona. 23:47 alambik napisa: Ja opet mislim da ako je podrum suv (a morao bi biti. Pri nizim relativnim vlaznostima rakija se jako gubi usled isparavanja.a pri visim relativnim vlaznostima od 75 % rakija. " Da li je neko ima iskustva sa koriscenjem ovih stvari? Nezasticeni drveni delovi bureta svakako imaju manji rok trajanja. Ukoliko uzmemo da je normalna vlaznost vazduha 40-70 %.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 12.07 Postavljeno 06.09.

stim što u svaki naredni kazan ponovo ubaciti anis.10. dobije podzemnu vodu.2007. Ja kad kaţem vlaţni podrum mislim na podrum koji.2007. Ciga hvali konja. a što kaţe i morrib. kućnoj proizvodnji.04. | Specijalne rakije Autor morrib Ĉlanovi MASTIKA Postavljeno 10. Ispalo je odlicno! U propisno ispecenu komovicu (od Zarcina) sam potopio gazu. Ćumur sa kreĉom biće odliĉan regulator vlage u podrumu i neće se javljati buĊ.pa sam onda izvukao gazu.04.07 RE: Hvala Postavljeno 25. po meni.04. potrebno je od 300 do 800grama anisa. najbolje će te rešiti ako u mreţaste pvc vreće stavite ćumur za roštilj blago posut kreĉom u prahu.Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.. Ma smislio sam joj i Ime i etiketu i sve sto ide. Stvarno prva liga.. višak-manjak vlage. za jedan kazan zapremine 120lit. i stavite u sva ĉetiri podrumska ugla. Dakle. U kazan za destilaciju sipati prevrelo izmuljano groţĊe (kljuk). Sve to je odstojalo mesec dana u staklenom balonu . U takvom podrumu. nabolje na visini od 40-tak santimetra. ne moţe se zvati vlaţnim podrumom.. Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.04. podvaljcima. 21:09 Da. cini mi se da sam od prilicno "slabe" komovice (a iskreno i ne moze od Prokupca neka bolja) dobio pristojnu travaricu.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 01. da to tako ide ! Ja sam ti brate pravio zimus neku travaricu pa sam dodao i malo tog anisa.07 Burad za rakiju u porumima obavezno drţati na drvenim stalcima.. ili grede.2007. onda bar jednom godišnje.Destilaciju vršiti sa odvajanjem frakcija. ali. mislim da bure ne treba premazivati nikakvom zaštitom.Koliĉina anisa se ubacuje prema zapremini kazana. ako ne uvek. odnosno seme).04. nego bre bratac ostalo jos malo . Nije da. 00:06 Moţda niste znali? Mastika se dobija destilacijom prevrelog groţĊanog kljuka uz dodatak anisa..svima se svidja !!! Sve u svemu. Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09..07 Autor zarizoj Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 24. i dodati anis (zrnca. u koju sam umotao nekih 20-tak suvih trava i u avanu istucano zrnevlje anisa. Odokativno u domaćoj.. 15:29 Pojma nisam imao. pitanje je sad šta ko podrazumeva pod vlaţnim a šta pod suvim.06. a opet zavisi od ţeljenog inteziteta mirisa i ukusa na mastiku. onako uz druge trave. Ma da ste mi zivi i zdravi SRBADIJO !!! . šta već ko napravi). relativna vlaţnost od 75%. ako su brad podignuta na klocne (ili stalke.

Prijatno Vam bilo i nazdravite samnom. Pritom treba paziti da ne doĊe do razlaganja voća a samim tim i zamućenosti rakije. ne jaĉu od 45 alkoholna stepena. lekovitog bilja i dr). ako se u rakiju neutralnog mirisa ili blagog mirisa potopi i jedno vreme odstoji voće sušeno na promaji (kajsija. Sa unutrašnje strane kapka namaţu med. stabla. Neki to zovu i ekstrakcija.2007. prva dva meseca.). što daje poseban ĉulni uţitak pri konzumiranju. kasnije to više nije potrebno. pritom postepeno se otapaju mirisne smole. . lista. breskva. U tu rakiju ubaciti 5 do 10 procenata kvalitetnog meda predhodno rastvorenog u manjoj koliĉini blago uzmlaĉene (zagrejane) rakije.anis. dunja. Navešću neke od biljaka koje se mogu koristiti u proizvodnji travarica: Nana. i kupuje se u humanim apotekama na meru. bosiljak. a aromatiĉne materije da. kao i odabir suda. cveta. a ujedno izabrati odgovarajuće mesto što se tiĉe svetla.lincura. ploda ili semena ili mešavina istih) u već dobijeni destilat i odleţavanje odreĊeni vremenski period u njemu. vrši kruţno pretakanje da se med nebi skoncentrisao na dnu bureta.04. kora od pomoranĊţe.07 RE: Medovina Postavljeno 01. Ako ubacite med koji ima izraţenu cvetnu aromu (lipov. Ja ću vam preporuĉiti ovaj koji je već oproban: U izmuljano groţĊe. Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. jer postoji opasnost da doĊe do prevelike ekstrakcije boje i mirisa novog bureta.ruzmarin. temperature. Najbolje je hrastovo bure. dobit će te kasnije sve izraţeniju aromu cveta sa koga je skupljan med. pa sve to sjediniti sa ostalom rakijom uz dobro mešanje. 00:59 Postoji mnogo recepata za proizvodnju medovine. gde se aroma vezuje za alkoholne pare i preko tabarke se kondezuje lepa mirisna rakija dobijena od izmuljanog i prevrelog groţĊa obogaćena mirisima smola ĉetinara.06. ako vam je bure novo ne preterati sa odleţavanjem.06. stim što se na svakih petnaest dana.. Ovako pripremljenu rakiju sipati u sud za starenje. što će pokvariti suptilni ukus i miris medovine. Još na nešto obratite paţnju.2007.pripremljeno i ovinjeno. samo za tu vrstu rakije. i svaki pĉelar ima svoju tajnu.Potom poklope kazan i destilacija teĉe. limuna itd.. ĉetinarski. 23:20 Autor alambik .07 RE: Travarice Postavljeno 01.. Ţiveli!!! RE: MASTIKA Postavljeno 17.kantarion itd. a najbolja je od 40 stepeni.06.Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. gde se ukusi biljaka nemogu preneti na destilat.I još jedna zanimljivost: U Bugarskoj sam se sreo i prisustvovao vrlo zanimljivom peĉenju aromatiĉne rakije. ili sakupljenu šljivu ubaciti 2-3 kg meda rastvorenog u mlaku vodu i ostaviti da prevri(izfermentira). -I drugi naĉin je ubacivanje biljaka ili delova u prevreli kljuk u kazan pa onda vršenje destilacije. Vrlo lepe rakije mogu se dobiti. Odleţavanje traje od minimum tri meseca pa nadalje. pa na njega nalepe smolu ĉetinara. pri tom vodeći raĉuna da se ne pretera. koju oni nazivaju "duvka" a koja je sliĉna tamnjanu. 00:34 Postoji dva naĉina proizvodnje rakija travarica: -Potapanjem odreĊenih delova biljke(korena.2007.04. Od tako dobijenog kljuka peći rakiju sa izdvajanjem metila. ili vrlo malo. hajduĉka trava. kleka.

moze i pita od ... Drugi naĉin. samo treba prilagoditi koliĉinu dodatih špecija kao i vreme maceriranja.. Neki od naĉina kojim se moţe skinuti kiselost: -Ubacivanjem izmrvljene školske krede -Ubacivanjem mermerne prašine -Ubacivanjem kreĉa u prahu -Ubacivanjem pepela od drveta -Ubacivanjem celih klipova kukuruza itd.07 RE: nije nam se desilo Postavljeno 25. iz svih zemalja. cele ili njihovi delovi..06. 23:56 Koliko vam se puta desilo da vam se dţibra(prevrela šljiva) ukiseli i destilacijom (peĉenjem). zove se maceracija.. Poznato jako alkoholno piće je aniseta.07 Autor admin Super administrator Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. Rakija od šljiva Autor morrib Ĉlanovi Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 09.2007. kvascima i enzimima.03.04. temperaturi... a postupak pravljenja je ili kao ratafija.. I tu ide priĉa o fermentaciji... !!! Ozbiljnost nam je potrebna. ili brendi (rakiju). ili macerat koji se redestiliše. posebno kada su SLJIVA i SLIVOVICA u pitanju !!! .07 Tehnika pravljenja pića kod koje se voće ili trave (biljke).04.. Ipak. ili se posle maceracije moţe destilisati.. Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Danas se na trţištu u Evropi javljaju razni proizvoĊaĉi aniseta.07 Autor zarizoj Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 24. potapaju u alkohol. ali se skoro uvek preporuĉuje ponovna destilacija! Dalja razrada ove teme prema ineresovanju.04..04. daje obiĉno bolje rezultate. Koliĉina ubaĉenog priruĉnog sredstva za skidanje kiselosti i naĉin.2007.. 15:12 A dace Bog i nece jer postujemo i sljivu i sljivovicu ! Nego prijatelju daj neki drugi savet koji nema veze sa "maskiranjem" ! .Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. dobijete kiselu rakiju. 08:44 U narodu je standardna procedura sa klipovima kukuruza i pepelom. specifiĉno a prema koliĉini kiselosti. generalno gledajući..04... Bilo je reĉi o anisu i mastici. Ono što treba reći je da se piće na taj naĉin moţe i konaĉno formirati i tad se govori o ratafiji.2007. i postavljenim pitanjima! RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 13. najbolje rešenje je da se ne dozvoli da prevrela šljiva ukiseli. Jer ako tako pocnemo . i ostave tako odreĊeno vreme..

00:01 . ĉuvanje i nega šljivovice Postavljeno 29. pa se mora ponoviti peĉa. moraju biti besprekorno ĉisti i smešteni u prostorije koje imaju pribliţno konstasntnu temperaturu oko 20 stepeni selzijusa. i pravilno smeštanje i starenje šljivovice.04. kako pristiţe na sakupljanje. Protresanje nastaviti periodiĉno sve dok se svi plodovi ne otresu sa stabla.04. tako da se retko moţe vizuelno uoĉiti. a posebno smiriti vatru kada proĊe više od polovine kazana da ne zagori i da ne doĊe do izdvajanja veće koliĉine viših alkohola. da bi se oslobodio ugljen dioksid zaostao od vrenja. Napuniti kazan sa prevrelom dţibrom.2007.2007. stabla šljiva protresati. što znaĉi da je postigla maksimum šećera i da su plodovi zdravi. gde će samo zreli plodovi otpasti.Mirovanje posle glavne fermentacije je potrebno jer period tihe fermentacije teĉe i posle smirivanja. gde bi se u startu omogućili preduslovi za dobar kvalitet. Preporuĉena temperatura omogućava pravilan rad kvasaca i neće doći do burne fermentacije.Kako to odrediti? Pa kada se potpuno smiri vrenje šljive i polako poĉne da se hvata korica.04. Optimalno vreme za destilaciju: Pod optimalnim fremenom za destilaciju prevrele šljive podrazumeva se period od ubacivanja zadnje koliĉine sakupljene šljive. peĉenje šljivovice: Dakle. prevrela je. i ne mali put se desi da ĉorba krene na lulu. Pri sakupljanju odbacivati lišće. sakupljanje: Šljiva za proizvodnju šljivovice se sakuplja u fiziološkoj zrelosti. Destilacija. Poţeljno je da prostorija nema previše svetla. a na površini suda nema više pene. Berba. sakupljanju šljiva. bez većih oscilacija. Intezitet loţenja vatre mora biti umeren i ujednaĉen.07 Autor morrib RE: Izdvajanje frakcija. skupili smo šljivu. uz ispiranje lule i kondezatora(aparata). fermentacija i mirovanje. Smeštaj za fermentaciju: Sudovi u koje će mo odlagati sakupšenu šljivu da bi prevrela. ketona i patoĉnih ulja a koji negativno utiĉu na kvalitet. TakoĊe kontinuitet hlaĊenja mora biti stabilan tokom celog procesa Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.Najbolje je . i na obiĉnom kazanu vršiti sa izdvajanjem frakcija.ZATO PAMET U GLAVU I CIST OBRAZ PRED BOGA I LJUDE !!! Autor morrib Ĉlanovi RE: Opšti principi Postavljeno 28.Neko iskustveno vreme za peĉu šljive je od petnaest do mesec dana od završetka fermentacije. granĉice i druge otpatke koji se lepe na otpalu šljivu.Pri nalaganju kazana voditi raĉuna da se ravnomerno raspodeli odnos gustine i ĉorbe na sve kazane. Destilaciju. 23:22 Da bi se proizvela dobra i kvalitetna šljivovica. ĉekali smo od 15 do mesec dana i stigao je kazan. optimalno vreme fermentacije i temperatura iste. pravilan smeštaj za fermentaciju. pri sipanju u kazan preporuĉljivo je da se što više izdiţe sud kada se sipa u kazan. Blagovremena destilacija i pravilan naĉin destilacije. treba se pridrţavati opštih principa pri branju. a koji hoće da podigne penu u podloţenom kazanu.

jer njena jaĉina i destilacija to onemogućavaju. što duţe to bolje. ni sluĉajno ga ne koristiti za obloge ili sliĉno. ali oplemenjenosti i "ukrtavelosti" nema jer za razliku od vina. 00:28 I za vino i rakiju postupak ovinjavanja novih drvenih sudova je isti. najbolje klackanjem. zagrejanosti dţibre. gde će mo rakiju "terati" do nule na luli.Sudovi mogu biti drveni(najbolje hrastovi).04.Primer: Imate bure zapremine 200litara. sipamo u bure za ĉuvanje. Ovaj proces traje nadalje isto.Kada ispustimo rastvor bure tri do pet puta dobro isperemo hladnom vodom. za ceo obim.Ispraznimo bure posle tog vremenskog perioda i pripremimo sledeću mešavinu za tretiranje: za svakih 100litara zapremine suda potrebno je u 10 litara hladne vode rastvoriti 250grama kaustiĉne sode. koliko je otrovan. RE: Ovinjavanje buradi Postavljeno 29. podmećemo glavni sud za prihvat i pratimo jaĉinu sada u prihvatnom sudu. Praţnjenjem vode koja je stajala 24 ĉasa smo završili proces ovinjavanja i bure je spremno za upotrebu! Što se tiĉe hrastovih letvica koje bi sloţili u stakleni. Novo bure napunimo ĉistom hladnom vodom i ostavimo da stoji 24 ĉasa. a za njega svi znaju. pa ga zatim napunimo do vrha sa hladnom vodom koja će da stoji u njemu sledećih 24 ĉasa. metalni ili eventualno Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. a rakiju od oko 50 stepeni. Metil-alkohol poĉinje da isparava već na temperaturi 55 stepeni cezijusa. dopunimo kazan sa prevrelom šljivom (dţibrom). Naloţili smo obiĉan kazan i rakija kreće. znaĉi samo je start drugaĉiji. Dobijenu šljivovicu koju ste spremili za kozumiranje sipate u sudove za odleţavanje. i svremena na veme tako da rastvor vode i sode obliva sa unutrašnje strane i dance. doći će do stabilizacije.2007.Dobijenu rakiju ispod 50 stepeni alkohola sipamo u naredni kazan. ili druge ţeljene jaĉine. što zna ozbiljno da pokvari kvalitet. Zašto? Pa u prvencu pored ostalih alkohola je najviše metil-alkohola. kaustiĉne sode rastvorene u 20 litara hladne vode. a i oni su vrlo štetni i kancerogeni. za njega je potreban rastvor 500gr.07 Izdvajanje frakcija pri destilaciji šljivovice je mogućno i ako nemamo destileriju koja je tehniĉki projektovana za takvu destilaciju.04. Duţina odleţavanja je relativna i zavisi od inteziteta boje i oplemenjnosti drvetom koju vi ţelite. stakleni baloni ili inox burad. Kada samo to uradili.U staklenim balonima i inox buradima rakija neće stariti. uzmemo jedan sud ili flašu i izdvojimo prvenac u koliĉini od 250 do400mililitra. i ne drţati predugo zbog jake ekstrakcije. oko 4 sata. i ide do 65 stepeni (opciono).07 . pa onda sipati rakiju. posebno paziti da deca ne doĊu u dodir sa njim. ili dašĉice od hrastovine. burad prvo oviniti. U staklenim balonima i inox buradima rakija će ostati bezbojna. Tako pripremljen rastvor sipamo u bure. Vaţne napomene: Metil-alkohol bezbedno uništiti. jer je OPASAN OTROV! Dobijenu konzumnu šljivovicu ne izlagati svetlosti zbog karbamata koji se mogu javiti.Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. sve dok imate sirovine za destilaciju. stavljamo pod lulu glavni prihvatni sud i peĉemo rakiju sve dok na luli jaĉina alkohola ne pokaţe nulu (ĉešćom kontrolom). i naĊemo naĉin da ga neutrališemo zbog otrovnosti. rakija u takvim sudovima ne stari. Opet prihvatamo Prvenac u istoj koliĉini i odlaţemo na stranu. Posle toga ispustimo taj rastvor. Ako su burad nova(drvena). starenje. koje smo postavili na dve gredice da bi ga mogli kotrljati napred-nazad. Drugi kazan: U razloţen i opran kazan sipamo kompletnu rakiju iz prvog kazana(izdvojeni metilalkohol ne). Kada jaĉina alkohola u prihvatnom sudu bude onakva kavu vi ţelite obiĉno oko 50 stepeni alkohola. To radimo. kao i kod prvog kazana. metalni sa narezanim hrastovim letvicama. normalno sa prekidima. tada sud sklanjamo a podmećemo drugi.04. i ponovo kreće peĉenje.

i sve će biti bolje Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. To je nešto što se moţe iskoristiti i kod šljive. pitati. Na taj naĉin ne dobijem krovinu. . Tu potroje i male "cake" sa kontrolom temperature (fermentacija sa kvascem traţi nisku temperaturu. fermentacija bez kvasca). sud njih pripremiti na sledeći naĉin: Suve hrastove izstrugane letvice. uĉvrstiti površinski sloj da ne ispliva.poliesterski (nije preporuĉljiv ovaj zadnji). poreĊati ih na prikladno mesto da se ocede i prosuše. Pre šest godina sam posadio 24 ĉokota na jednoj padini u bašti. da ne doĊe u dodir sa ljudima i ţivotinjama.2007. znaĉi tri puta po 24 ĉas i uvek nova voda. kao što su PVC flaše pune vodom. Napravio sam ĉetiri terase po šest Ĉlan od: 16.2007.04. obiĉno. Sredinom jula se pojavi bela brašnjava "skrama" na donjoj strani lista koja posle par nedelja pocrni i listovi uvenu. bez kore i beljika(neposredni drvenasti sloj ispod kore). Treba se interesovati. koristiti zaštitne naoĉare i gumene rukavice. kao i dve sledeće su bile priliĉno vlaţne. Posle toda letvice izvaditi iz kade(kace). debljine 3-5mm i ţeljene ili moguće duţine. 14:07 Dobar dan svima. ovo ponoviti tri puta.06.Hladnu vodu drţati 24 ĉasa pa ispustiti. ispuca i pocrni. Sada se već mogu kupiti i kvasci i enzimi koji postupak fermentacije ubrzavaju drastiĉno. i naliti hladnom vodom da ogrezne. Sledeća godina (2003-ća) je bila ţarka i sve je "izgorelo".06.05.2007. tada su spremne za slaganje u sud za odleţavanje rakije i nalivanje iste. ako i poraste. i koji omogućavaju potpunu kontrolu nad fermentacijom. Ĉvrste delove pritsnem odgovarajućim poklopcem da ne mogu isplivati. Reĉeno mi je da je to bolest koju izaziva gljivica "Oidium tuckeri". To je to pošteno i pravilno! Autor admin Super administrator RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 01. sve komine puštam da se fermetišu uz selektovani kvasac i pod vodenim kljuĉem (dakle. 22:48 Ja. moţe i plastiĉna. Moja kuća i bašta su u jednom selu u Ementalu u jednoj dolini na obronku na prisojnoj strani (gleda na jug) na oko 600 metara nadmorske visine. Ta godina. decu drţati dalje od vas dok radite i bezbedno razblaţite i neutrališite ispušteni rastvor.ilovaĉa..07 ĉokota. Ţivim već decenijama u Švajcarskoj. Dalje. Reĉeno mi je da loza ima dubok koren i da je idealna za taj posao. 21:09 Ovo je priliĉno detaljno uputstvo za "tradicionalnu" proizvodnju. a nemaju svi ureĊaje za kontrolu temperature). a o kvalitetu da se i ne govori. Na gornje dve sam stavio lokalnu švajcarsku sortu "Blauburgunder" (Pinot noir) a na donje dve "Riesling x Sylvaner". Od sledeće. bez pristupa vazduha. pre svega da bih Poruka: 2 stabilizovao teren. Zrno. Sledeće dve godine sam prskao standardnim sredstvima protiv gljivica. Već prve godine je bilo par grozdova i bilo je sve u redu.04. Napomena ri tretiranju sa kaustiĉnom sodom. ĉitati. Lokacija: Krauchthal Sama zemlja je priliĉno nekvalitetna .07 Vinograd u CH Dule Ĉlanovi RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 17. Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. poreĊati u neku kadu ili kacu..07 Postavljeno 19. pogledajte u okviru naših stranica priĉu o "delestage" postupku. pa smrznute i potopljene u dţibru. razgovarati. 2004.03. godine poĉinju problemi. Iskustvo hobi proizvoĊaĉa pokazuje da se na kvantitetu dobije i do 25% (poreĊeno sa istom šljivom. svake dve nedelje ali nije pomoglo.

Savijanje luka ide ukoso prema sledecim redovima zice na gore. Podizanje. jer je jos rano za zastitu. Em što je hladovina boţanstvena. . tojest rezidbom se omogucava optimalni rod i dalji razvoj cokota. Za dalje savete u vezi zastite napisacu u roku od 5 dana.. Danas je to sve pokriveno (oko 60 kv-metara). je jednogubi Gijov. predloţili su mi da lozu "podignem u vis". Da ţice po kojima se vodi loza razapnem na visini od oko 2 metra (iznad glave) tako da groţĊe visi slobodno i bolje se "provetrava".07 Autor Dule .2007. Šta da joj radim? Pomagajte! Autor morrib Ĉlanovi RE: Pomoc Postavljeno 19. a i najednostavniji. pa polako vracanje vrha na dole prema prvoj zici.04.04. onoliko koliko su osteceni.04. orezana na duzinu od 6 do 14 okaca. i sto blize glavi cokota ostave dva kratka kondira sa po dva okca. jednostavno otporna sorta. kondir je isto to samo je duzina do 5 okaca. otprilike u isto vreme sam napravio "venjak" ili kako se to ovde zove "pergolu". em što sam prošle godine sa ta dva ĉokota ubrao nešto jaĉe od sto kila groţĊa.Nadam se da sam uspeo recima da opisem nacin fiksiranja. preformiranje oblika uzgoja moramo ostaviti za narednu godinu. pogotovu u severnijim krajevima. skrate ili potpuno uklone rezidbom. ako su cokoti formirani. Niti prskam niti mu bilo šta radim. vezivanja luka. Luk je orezana proslogodisnja loza. RE: Vinograd u CH Postavljeno 20. Jesenas sam probao i vino da napravim ali o tome u drugom topiku.Da li da to sve poĉupam i da stavim neku otporniju sortu? Paralelno sa tim. U meĊuvremenu sam shvatio da su te dve sorte vrlo osetljive. Najednostavnije receno je da se pri rezidbi na visini zice. 16:53 Pa ako kasnim sa savetom za rezidbu. Dva ĉokota sam zasadio.2007. . odnosno priprema loze u toku ove godine za narednu.Najbolji nacin za sorte koje imate. Dali su mi neku hibridnu "Buffalo" sortu.Da li će to da pomogne? Iz ovog mog "pisanija" se vidi da sam potpuni amater i da sam u startu napravio gomilu grešaka. mislim da to nije bas najbitnije.Da li postoji neko "jaĉe" sredstvo? S druge strane. Sledece je odabrati luk duzine 8 do 12 okaca i blago ga saviti i vezati u polukrug. jer predpostavljam da vec imate iskustva u tome. Sada loza već pupi (vegetacija ovde kasni oko mesec dana u odnosu na Srbiju). na zici. I da rayjasnim sta je luk a sta kondir. 09:21 Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Sada je bitno da svi osteceni lastari (od mraza ili bolesti).Paziti da veza ne bude cvrsta zbog rasta loze u toku vegetacije.Sam nacin rezidbe mora biti primeren sorti. svaki sa po jedne strane. U rasadniku sam traţio neku sortu loze koja brzo raste i ima veliko lišće.

i sredstva za uništavanje korova su herbicidi. Znaĉi ako je karenca nekog sredstva 30 dana ono se moţe upotrebiti minimum trideset dana pred berbu. bolje je vršiti preventivno delovanje.04.07 . ili sliĉnoj ustanovi gde se ista nabavljaju. 09:24 Autor morrib Ĉlanovi RE: Zaštita vinove loze i groţĊa Postavljeno 30. ali da nisu sklopile.04. Pored pepelnice skoro svakog proleća sa kretanjem vegetacije javljaju se i lisni mineri.07 Dakle. veliko hvala za dobru volju da pomognete jednom amateru koji je priliĉno kasno otkrio da groţĊe ne raste u samoposluzi. U zavisnosti od meteoroloških uslova i vitalnosti. Odrastao sam na asfaltu i do ĉetrdesete godine biljke prepoznavao tek u tanjiru. pa pri kupovini .Ĉlanovi @morrib Hvala na promptnom odgovoru. trba uzeti ona koja se podnose.groţĊani moljac Plamenjaĉa i pepelnica se javljaju skoro u toku ĉitave vegetacije loze i znaĉajno mogu da umanje. i zato se treba strogo pridrţavati upustva za upotrebu i poštovati rokove o duţini otrovnosti ili kako se to naziva karenca. I jedna i druga sredstva su otrovna. Uredio Dule dana 20. Ove godine se startno i vrlo rano javlja pepelnica jer njenom razvoju pogoduju hladne noći i topli dani.Sva sredstva za zaštitu prema naĉinu i duţini delovanja delimo na trnutna ili nesistemiĉna i sredestva sa produţenim dejstvom ili sistemiĉna. neka manje neka više. Još par preporuka. a upotrebom nekog sistemiĉnog insekticida uspešno će te eliminisati i pojavu i drugih insekata. biti ĉitavo školovanje i ja obećavam da ću biti dobar i poslušan Ċak. Tu ću grešku već danas popodne da probam da popravim. Tek kad smo se preselili u ovo malo seoce sam poĉeo Lokacija: Krauchthal da otkrivam prirodu. Zima ove godine ni u ovim krajevima nije bila jaka tako da nema promrzlih delova. Ovo će. jer postoje sredstva koja se nemogu mešati sa nekima. pepelnica.04. rezidba. Kada se zna od ĉega se štiti onda naziv sredstava je razliĉit. Još jednom. a protiv sive truleţi obiĉno dva prskanja.2007. zato koristite preporuku prodavca sredstava i rešili ste problem. stim što se drugo prskanje obavlja kada bobice dostignu odreĊenu veliĉinu. Svi su mi saveti dobrodošli. poĉetkom marta. Ĉlan od: 16. dobro formirani luk liĉi na veliki znak pitanja. siva truleţ Štetoĉine:lisni mineri .2007. Ako sam dobro shvatio.04. 14:25 Vinovu lozu štitimo od bolesti i štertoĉina! Sredstva koja se koriste za suzbijanje pojave i uništavanjem izleglih insekata zovu se insekticidi. Ne. Sutra ujutru putujem za Beograd na nedelju dana tako da će Vaši dalji saveti da stignu u pravom trenutku. ali su aktivne materije koje deluju na bolesti i štetoĉine skoro uvek iste. a koji ima i dejstvo protiv pauka i moljca. izgleda. odnosno opšte forme loze u toku jedne godine se obavljaju 3-5 prskanja protiv ovih bolesti. zatvorile grozd. Na sreću ostalo je dovoljno duţine (7-8 okaca). pa i da unište rod groţĊa. Ove godine. Nabrojaću neke najĉešće bolesti i štetoĉine koje napadaju vinovu lozu i groţĊe: Bolesti: Plamenjaĉa. Dan i noć provodio na poslu sa Poruka: 2 glavom zabijenom u kompjuter. Još jesenas sam isekao sve bolesne delove i spalio (ne kompostirao). nego sankcionisati već Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. ne kasnite sa savetom. Jedino luk nisam dobro formirao. da bi se moglo u jednoj turi oprskati i protiv bolesti i štetoĉina. sam orezao otprilike tako kao što Vi savetujete. A sredstva koja se koriste za subijanje pojava bolesti i spreĉavanja delovanja pojavljenih bolesti nazivaju se fungicidi.Sredstva se mogu mešati uz konsultaciju sa struĉnjakom u poljoprivrednoj apoteci. a opet vodeći raĉuna o karenci sredstva za zaštitu. pregljevi(crveni pauk).

Mislim da moţe još bolje jer svake godine napravim bolju rakiju od prethodne iako koristim isto voće i groţĊe. Rakija Rakija se svrstava u ţestoka alkoholna pića. neposredno pred zatvaranje grozda. Preporuĉljivo je iskoristiti pogodan trenutak i obaviti jedno prskanje sa cinebom i kosano(kolosulom). Preporuĉuje se i jedno zimsko prskanje loze. Predlaţem je dobrim domaćinima da je koriste sa svojim dragim gostima prilikom proslave znaĉajnih jubileja. . Na taj naĉin se preventivno eliminiše pojava nekih bolesti i štetoĉina a koje uspešno prezimljavaju na zemljištu.2007. a imate mogućnosti da zalijete.2007.07 Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. ĉeste promene temperature stvaraju uslove za pojavu bolesti.ali ja svoju svrstavam u plemenita i humana pića jer je spravljam po specifiĉnoj tehnologiji koju koristim duţi niz godina. a ne folijarnim.usavršavam i dopunjujem. sem ako to nije preko potrebno. i razvoj sitnih ţilica sisavica je na krajevima ţila a koje se rasprostiru uvek dalje od samog ĉokota. a kada je temperatura više od pet stepeni celzijusai kada nema vetra. Još jedno prskanje se obavlja protiv sive truleţi i moljca.05. ako se vrši granulisanim veštaĉkim Ċubrivom. neće škoditi. Đubrenje. I ako niste znali. 00:04 Po završetku faze cvetanja pored ostalih radova u vinogradu treba u okviru zaštite vinove loze primeniti preventivno prskanje sistemiĉnim preparatima protiv pojave groţĊanog moljca i sive truleţi (botritis). Izbegavati rad kada su velike vrućine.04. TakoĊe se preporuĉuje da se ništa ne radi u vinogradu u fazi cvetanja.07 RE: GroţĊani moljac i siva truleţ Postavljeno 01. tri prašenja vinograda je kao i jedno zalivanje. obavezno sakupiti i izneti iz vinograda. Autor morrib Ĉlanovi RE: aktuelni trenutak Postavljeno 28. Izbegavati upotrebu sredstava na bazi bakra dok je vinograd u cvetu! Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. dali je štititi dok cveta? Kišni period.jer osvjeţava organizam i utiĉe na poboljšano dobro raspoloţenje bez ikakvih štetnih posledica i mamurluka. stablu i lastarima.vršiti po celoj površini a ne samo pored ĉokota jer se korenov sistem pruţa svuda. kao i redovno praćenje stanja u odnosu na pojavu plamenjaĉe i pepelnice.04.stvorene pojave. a svu zelenu masu koju u toku vegetacije odstranjujete (zalamanje i plevljenje loze). 22:56 Vinova loza je u cvetanju. jer se prašenjem povšinskog sloja zatvara poroznost zemljišta i na taj naĉin spreĉava isparavanje vlage iz dubljih slojeva zemlje. I ako ima problema sa padavinama. prihranjivanje vinograda.06. zalivajte uveĉe.Obradu zemljišta kada su velike vrućine je najbolje vršiti kasno popodne ili kad je oblaĉno vreme. kada miruje vegetacija. i stara dilema.a mislim da još nisam dostigao vrhunac. a sutradan izvršite zaštitu protiv plamenjaĉe.

Dalje usavrsavanje je zasluga arapskih alhemichara tokom osmog ili devetog veka koji su usavrsili opremu za pecenje u danasnjem smislu. sa lulom od trešnjevog drveta i tehnologijom destilacije na kojoj bi Evropa i danas mogla da zavidi. septembar 2007. Tamo je pravi lampek za peĉenje rakije iz doba KaraĊorĊa. Jedna civilizvana zemlja mora imati : ogovarajuce standarde zivota rada i proizvodnje u skladu sa odedjenim propisima koji garantuju kvalitet poreska politika u interesu sirokih masa ali ubogih bolesnih koji ne moguda rade akscisa je ekskluzivno drţavno pravo za novac od proizvodje prometa odredenih proizvoda Niko neće braniti gajenje klemljenje sljiva i proizvodnju rakije ako je slivovica komovica napravljena u higijenskim uslovima po standardima proizvodnje propisanim od nekog cice . meraklije majstora za pecenje . a srpska rakija poce da se pece po dolasku Turaka na Balkan. Iako je Islam branio konzumaciju alkohola bi ispecen prvi arak negde na srednjem istoku.8..8. Alkohol i pecenje alkoholnih pica udje u Evropu s Arapima preko Spanije. DRAGANOVIC (Panonski mornar) .48 (registrovani ĉlan) Dalji sacuvani tragovi rakijske srpske proslosti vode do Knjazevca i Moravske kuce autentiĉne iz tog doba kad se pekla rakija na drevnom lampeku.17 (registrovani ĉlan) RAKI ME RAKlIJA Dragoljub-.28 (registrovani ĉlan) Istorijska istrazivanja za pocecima ove vestine vode do persiskog lekara Rhasesa koji je pronasao tehniku destilacije alkohola i objavio na arapskom i persiskom jeziku.. DRAGANOVIC (Panonski mornar) .. Da zavidi i zabrani. septembar 2007.. septembar 2007.8.nego za uživanje" Pecenje srpske rakije Dragoljub-. u 07.Pored svega savjetujem ljubiteljima dobre kapljice da moja rakija "Nije za napijanje. u 08. septembar 2007.8.. baš kao što i ĉini onima koji su na „kulturni” zapad poţurili.. u 12.11 (registrovani ĉlan) U diskusionoj grupi istorija idem u buducnos Srbije. u 08.

'ајдуци.. Ne seceruse(brlja) već sjlivovice sa garacijom kvaliteta iakciza markicom Domaćinski je hrišćanski Caru carevo .. Тако то допутова у Србију алембик и ужили се као лампек српско постројење ѕа дестилацију. mandalina (vila) . Ракија постаде део културног миљеа у Срба. u 07...pa se. septembar 2007. kako??? Dragoljub-Dalji sacuvani tragovi rakijske srpske proslosti vode do Knjazevca i Moravske kuce autentiĉne iz tog doba kad se pekla rakija na drevnom lampeku. beli_vuk (samotnjak) .10 (registrovani ĉlan) Џабир ибн Хајан арапски алхемичар негде током осмог века реши проблем печења арака изуме урађај за дестилацију алембик. рођење..55 (registrovani ĉlan) danasnji beli covek nema buducnosti. Tamo je pravi lampek za peĉenje rakije iz doba KaraĊorĊa.сахране сабори. u 19.. све је то испијало ракију шљивову.10.. napije i tetura i sapliće.. u 04. Dobro znamo zašto se neka rakija zove brlja i kako od nje boli glava za razliku od Cica ... Познато је да је Карађорђе стално носио уза се чутуру ракије да се окрепи после боја или приликом доношења историских одлука.a srpska rakija poce da se pece po dolasku Turaka na Balkan. tzv...светковине парастоси.Ostaje istorijska enigma da li se radilo o gnjiloj višnji ili šljivi. lutajući dvorištem. устаници. -----------------------------------------------------------------------Uopšte ja ne verujem i ovo. koja je verovatno došla sa Turcima.Ĉime su nazdravljali svi oni vitezi i sokolari Ĉaslava Klonimirovića.. septembar 2007..10. Izvinite za ovaj odlazak iz istorije u buducnost u interesu kvaliteta naše stare dobre Sljive i srpske ekonomije da se niko ne napije od seceruse ... Dušana i ostalih na svojim bogatim i prebogatim trpezama u dvoru????Medovinom? U ĉemu su je pravili.Radi se o izmenjenom stanju svesti kokoši (verovatno po dolasku Turaka N Balkan) kad...23 (registrovani ĉlan) Pecenje srpske rakije Alkohol i pecenje alkoholnih pica udje u Evropu s Arapima preko Spanije.9. blago reĉeno... dragoljub-. red je domcinski bre . свадбе. sa lulom od trešnjevog drveta i tehnologijom destilacije na kojoj bi Evropa i danas mogla da zavidi. iskljuca i nagnjilo voće. Strojimira .prirodne rakije . nekako sve je došlo (i Sunce verovatno) tek sa Turcima. septembar 2007. sljive koja budi stimulise PIJ MALO PIJ DOBRO a porezi se moraju platit. preteĉama arapke destilacije višnjevaĉe i . а Срби у његову част дадоше име кљуку за ферментацију Џибра.. --------------------------------------------------------------Baš u tom kraju izraz „obnosi se kao kokoška” odnosi se na na jednu ĉudnu i jedinstvenu pojavu.

.. u 13.. и здравицу попиј. КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА . . ostao je zapisan neki ĉudan obiĉaj šrave. беже. Те извади стотину дуката. ... pripremali šomu. Dragoljub-.šljivovice...... Невјера ти сједи уз кољено.(mada se se i Slovenci bore za licencu).kako su ti beli ljudi što su recitovali Vede i pripovedali ih potomcima kao zavet i amanet.Цар с' одмиче.45 (registrovani ĉlan) МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЉУТИЦА БОГДАН . Марко. Мезете га грозним виноградом.. Па их даје Краљевићу Марку: ”Иди. МАРКО ПОЗНАЈЕ ОЧИНУ САБЉУ . Та ником је другом напит' нећу..11.28 (registrovani ĉlan) U onim starim spisima.kad su Arapi jedva nekoliko hiljada kasnije otkrili tplu vodu. na odreĊeni dan.kad se ritualno .. нечовештво: Ти имадеш и оца и мајку. ošomati se danas znaĉi napiti se (uglavnom od već pomenutie dţibre)... ispija specijalno priredjena šoma .. Већ у здравље Милош-Обилића! . mandalina (vila) .. А када се вина накитише.Пак сједоше пити рујно вино.... U ovom knjaţevaĉkom kraju.Треће ти је. Да ти пије прву чашу вина! ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА Вино пије Краљевићу Марко .. МАРКО КРАЉЕВИЋ И БЕГ КОСТАДИН .Ни једнога у асталу нема... напиј ми се вина!.. što ga Dragoljub pomenu u svetlu razotkrivanja ĉudnih puteva rakijske tehnologije.10.. septembar 2007. Испод скута пије хладно вино!. Ta ĉudna pojava fermentacije verovatno je tajnim kanalima stigla do Arapa i njihovih saplemenika i srodnika .Здрав ми буди... Цар се маши у џепове руком. Вино попиј а на част ти пехар!„ Скочи Милош на ноге лагане...Neka tajna veza postoji. u 19. septembar 2007. а Марко примиче. Док доћера цара до дувара. da ne kaţem rakijski kazan. indijskim vedama..

Danas duva Zapadni vetar anglosaksnski i za to vreme donese transparentnost aksidente brendove konzumiranje brandije konjak viski kuliranje stejkove bebibifove sexiranje. „пили као воду”.За наше разматрање посебну занимљивост представља Кунибертово саопштење у вези с једном добром. Ni reĉ rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku. Vidi se da su samo rujno srpsko vino pili Nemanjici Mrnjavcevici Hrebeljanovici.11. да се нађе средство како би се злоупотреба и претеривање у пићу предупредили” . u 21.(Dusan Silni) Sveca slavi.. А кад су се напојили вина... Sazvao je trista sveštenika.укључујући и жене и децу у колевци.. Lepo i je care posadio: Sve koleno jedan do drugoga.iz strucne rakijaske disertacije poznavalaca rakijaske srpske istrorije.. u 20. Obilici i Brankovici a nikako raki turski ni grcki raki tzv rakizio od kog bi izvedena rakijica rakichina srpska Što se tiche fermentacije voca. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. прављена је јефтина и свима приступачна ракија. Jezik istoka se uvlacio u srpski preko turskih dupelizaca kao što se danas anglosaksonski uvlaci preko prozapadnih. али нажалост неуспелом. Kako se krsno ime sluţi Sveca slavi Srpski car Stepane. како нас Куниберт извештава! Намера је била да се опорезивањем шљивика утиче на смањење навике пијанчења која је била „узела тако страшне размере да је не само Кнез.11.04 (registrovani ĉlan) .19 (registrovani ĉlan) Ракија и Кнез Милошево доба одломак иѕ књиге његовог личног лекара Бартоломеа Кунигсберта: ... rakiju. Будући да је земља обиловала шљивама.. Kad je duvao Vetar istocni proslih vekova doneo je sarme baklave pastrmu jogurt. Izvod. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od ĉita i varenje piva.. замисли да се опорезују шљивици и тиме отклони велика мана српског народа. septembar 2007..... већ сви разумнији људи па и сами Кнежеви противници наваљивали.. Svu gospodu na sveca sazvao.Са старицом Јевросимом мајком.. коју су Срби. Danilo779 . „pronalazak” seze do Neolita. svetog AranĊela. A car Stepan ladno vino sluţi.. pirinca zitarica .. meda . a šta li je s tom medovinom cuvenom treba da se vidi šta kaţu izvori Danilo779 . septembar 2007. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku..

да су нас пијењу чаја научили енглези? дакле. вина. ако неко има виноград од кад је века и света. слава.духовни и материјални део живота.43 (registrovani ĉlan) . законе(два. славска трпеза.beli_vuk (samotnjak) .. Умити се и Богу молити. да се добро продаје. Vidi se blagotvorno delovanje sljive na poĉetak bune protiv dahija. је уобичајена техника истраживања историје код балканаца. ајде сада напрегните мало вијуге. а пушку потпраши. рак. u 14. па ни добрих пословних људи који би србску трпезу избацио на сведско тржиште као србски бренд. ираксира..трговину и све у пакету.13. чај. рекао ми пера. види.12. septembar 2007. _____________________________________________________________________ .. уместо што целог живота понављате туђе глупости. знали смо за њега.. а видео ђока. danilo779 .. народ који има националну државу више векова пре него други. Кад је Ђорђе избројио Турке. свила. u 05. ширу... до детаља регулисан живот.21 (registrovani ĉlan) <. да није трговац није глуп. вино. septembar 2007.. прави. на њој разне ђаконије. очију ми. арак. пљуните у прстиће и листајте... може ли то да прође код здравомислећег човека? ако пођемо од славе. па и од птице млека. ние ваљда луд да користан материјал после отакања вина баци? наравно да није ни луд ни глупа.слава. само тако. србску историју су писали и још увек пишу неки звучних титул са активним школованим незнањем. вина. зар ће сада неко тврдити. Душанова има одлицан закон који штити трговце=трговци и робе какве хоцеш па и сакеа. нпр. славска трпеза. Dragoljub-.. чека турке да га нахране и напоје. septembar 2007. не један). јер зна да од њега може да направи комовицу. u 20. да развијена држава. меда.) сетите се да је ракија роба..12.... ап и комовице. ovo rasvetljava srpsku rakisku tradiciju. па и од птице млека. ако нам из санскрита долази. меда. .. негде у осамнаестом веку или тако нешто појавила се бољка у винограду па се морало прећи са комовице на шљивоицу.. ако ко и кинези пијемо чај. И попити почашу ракије: Бјеше Ђорђе прије уранио И отиш\'о у доње подруме.41 (registrovani ĉlan) знаш. ни ученика. кинеска ракија/алкохолно пиће/ саке а са сакеом и техника прављења алкохола пре арапа.ето наас на на србској трпези-оно што многи познају преко неког бедног „шведског стола” са три четири врсте јела:)))) ми данас немамо ни историчара. ап и комовице.Ђорђе се је јунак научио Прије зоре свагда уранити.. но. зашто би нам ракија долазила са неким примитивним народом? ако је постојао пут свиле. Чашу попи. на њој разне ђаконије.

septembar 2007.. да је готово лудост надати се. Временом. године поводом доласка царског комесара ради ресавања неких спорова манастира са спахилуком. спремљено је: 123 оке меса. почеше се бавити поглавито земљорадњом. 29 акова новог вина.. У основним цртама Куниберт. 7.. Навикнути да им сваки вишак производа Турци отимајуиз разлога произашла је масовна апатија. десет пари кокосију и 172 оке рибе. једна двојка новог и једна двојка старог црног вина. Њихов основни став... beli_vuk (samotnjak) . једно прасе и довољно ситне зивине. даље.. нерад. која је у велико била налик на унижење. пет цурана. да се икада збаци муслимански јарам и да се образују независан народ . трговину и занате које су нека да водили. septembar 2007.Da pogledamo malo šta je savremenik Kunisbert pisao kao ocevidac mnogih dogadjaja u tursko doba: . цетири пара гусака. склањајући се од насиља својих господара. две цурке.. постадоше природни плен својих освајача. тога дана. Традиционални облици класичне патријархалне цивилизације су српском народу једино могли да обезбеди какво такво преживљавање у време турског ропства. Срби су се повукли дубоко у шуме и планине...31 (registrovani ĉlan) Hopovo nije bilo pod turcima nego pod hrišćanskom cizmom tako da ne vari vodu ta prica. а попијено је 3 акова ракије. Учинило би им се.13.. године братија из манастира наредила да се ископа велики рибњак. потуренима и данас пливају турци по тањира. један саран од осам ока.od tiĉe mleko” na trpezi. били донесени са циљем да понизе хришћане и учине да забораве да су икада имали своје достојанство. остављајући градове.. са дугорочно лошим последицама. године. . pre je bajka za one koji vole bajke. два прасета. За манастирску славу 1758.. 200 ока рибе.. У Хопову се риба толико ценила да је 1759. а за госте -калудјере из Сланкамена. Као и сви хришћани потчињени отоманској власти.. На дубинску психологију српског народа без сумње јебитно утицало ово дуго трпљење беде и разних других оскудица и невоља.. осам пари цурана. Govoriti o srpskoj trpezi u tursko vreme gde je „.. a evo malo srpskih specijaliteta pod uticajem turske kuhinje: . априла 1759. У таквим околностима. 16 јагањаца. само онолико колико је потребно за издржавање породице и плаћање данка и осталих намета.. 14 ока масла и 17 ока меког сира.Осећање понижености и безнадежности преплавило је Србе који „беху готово изгубили и саму успомену да су некада били једна народност. у Хопову је поједено два вола. u 21.13.. Срби имадоше свецки чувено вино РАМПАШ. 19 ока рена.. Срби падоше наскоро у клонулост.18 (registrovani ĉlan) било време пре и после турака. постао је: радити што мање. те се навикнуше гледати у њима узвишенија створења и рођена дањима заповедају и господаре”. u 21. који су тога дана постили. stvarnost tadanja sve je bila drugo no to. На гозби. у турско време. 15 телади. Danilo779 . описује услове живота у којима су многобројни турски закони и прописи.

hleb se mesio od „sumješice” i „suraţice”.13. нерад. Prethodno. U nevolji se jeo i ovas .14 (registrovani ĉlan) . са дугорочно лошим последицама.. beli_vuk (samotnjak) . septembar 2007.a srpsku nacionalnu kuhinju poĉesto su ĉinili i korenje.. Предрасуда по којој су Турци непобедиви и ”по којој их пушка не бије„ (59). си знао то? е. по Куниберту.. . septembar 2007. mešavina pšenice i jeĉma i raţi. . ĉesto i jedina hrana stanovništva. одржала се. septembar 2007. наука и трговина. dr Momĉilo Spremić..Лекар кнеза Милоша Кунисберт.13.. пуна четири века спречавајући Србе да дају слободног маха својим потребама и жељама..Срби запали уполуварварско стање духа и начина живота.. само онолико колико је потребно за издржавање породице и плаћање данка и осталих намета.. шта ми наприча.13. он управо одатле изводи своје искрено и дубоко разумевање за многа понашања и ситуације са којима се сусрео током свог боравка у Србији. си знао да из тога доба имамо и изузетан србски специјалитет „србску сабљу” који се може наручити по елитним светским ресторанима? немој само сад да пронађеш негде да је и сабља турска. . danilo779 ..14. u predavanju odrţanom na Institutu za ekonomsku istoriju „ beli_vuk (samotnjak) . zabeleţili su srednjovekovni letopisci.. septembar 2007. уместо да напредују„(8).07 (registrovani ĉlan) . u 21. Ти си Турчин пошто величаш српску срамоту! Danilo779 ..37 (registrovani ĉlan) ма иди. i bio osnovna.51 (registrovani ĉlan) Српски животни став. Навикнути да им сваки вишак производа Турци отимају из тог разлога произашла је масовна апатија. u srednjovekovnoj Srbiji... временом.prof.. trava. Констатујући да су. није било под турцима:)))а јелда су срби у њему живели на пушкомет од турака?:)))) живели срби и у србији слободно изнад турака у планини.док се у целој Европи развијала уметност. Срби могли само устукнути у образованости.. сети се писали смо о њој баш овде на овом форуму и доказали да није њихова. u 21. а осталом да не причамо.Proja i kukuruzni hleb othranili su Srbe pod Turcima. постао је: радити што мање.u boljim vremenima sluţio je za ishranu konja. услед таквих околности. u 06. lišće i kora sa drveta. свезнадару потурени. koţni pojasevi i obuća. u 22.

поставља се питање како су уопште толико векова Срви. продавала се њива. данас је окупиран. деце која су напамет знала целу усмену србску књижевност плус по десетак и више специјализованих наука.. i 9. народ српски је успео да своју народну књижевност надгради најлепшим епским песмама којима се дивила та иста европа. Srbi su se selili na sever i došlo je do uništavanja velikog dela vinograda. касније научи како да сам дође до хране и постави на сто. u srednjovekovnoj Srbiji.33 (registrovani ĉlan) Pecenje rakije je bilo nepoznanica u sredjovekovnoj Sbiji a vino tradicija: <Negovanje kulture gajenja vinove loze i srpskog vinarstva poĉinje od zaĉetaka srpske drţave u 8. U srednjevekovnoj Srbiji pehar vina je bio dijalog. hleb se mesio od ”sumješice„ i ”suraţice„. dogovor. da su naša najbolja vina manastirska i nadasve karlovaĉko vino. do kraja 14. od 11. данас у америчкој окупацији плаћамо. Annika.. песму. додамо ли овоме порез од 80% који је морао да се палти. стварне гладоманије на простору Србије због тзв обавезног откупа који је остављао србски народ без зрна пњенице... obećanje. који напредак?:))) ако ову интегрално хлебну дијету упоредимо са дијетом у радним логорима нацистичке немачке.. овакве деце имадосмо до седамдесетих година прошлог века. сабор прекаљених-овејаних. godine.. veku. боље живети слободно са именом роба.. где је умирало на десетине логораша због неухрањености. веку неемамо довољно пара да би се њимњ наслађивали. a naroĉito za vladavine dinastije Nemanjića. a i do seljenja umeca pravljenja vina. или најпросвеценији те европе. или масу неразумљивих речи(пракса данашњих паметних гузица са фалш дипломом)него избором наважније и најјаснијег. ређало месо. преживели турску окупацију па још подигли устанак и отерали окупатора? ако из времена нацистичке немачке скокнемо у време. увреме турске окупације Србије. U doba cara Dušana donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet. ето нам опет дијете са корицом леба и сурутком.највећа грешка. ватру. вама свима добро познатог тита. а да би се.гладног нахрани.. имамо интегрални хлеба. истина је једноставно идеална.. као што нам је простор некада био окупран туским освајачем. ту негде око 60% или више. зашто уопште данас неко ради? кад смо већ код овог типа хлеба. naroĉito crno i šiler i da su najbolja u starosti od tri do ĉetiri godine. Kad su predele Srbije zauzeli Turci.. без иједног грла стоке... spominje u svom "Iskusnom podrumaru" iz 1783. septembar 2007. „Proja i kukuruzni hleb othranili su Srbe pod Turcima. пази. o ĉemu svedoĉi zapis iz "Povelje Stefana Prvovenĉanog". zakletva.. veka. данас у 21. истину треба да разуме и дете од осам година.) кажу наши стари.ништа лакше него набавити вина. данас се ова врста хлеба назива.> .14. у време турске окупације смо јели интегрални хлеба. порез. интегрални хле. шуму пуну дивљачи. opomena. у време турске окупације плаћао се десетак. не тако што ћеш му бацити масу слова на маси папира. veka. са имнеом роба а у шуми слободни. и скупљи је од других врста хлеба. ако се онда није исплатило радити због десет процената пореза. гусле. Prethodno. дуги нож на коме се . док се европа.. америчким. оних који се баве ккао историјом.. jedan od najuĉenijih Srba 18. Срба око ње. Zaharije Orfelin.између осталог. него са именом слободњака робовати! дакле. давила у беди католицизма и иживљавање папа.. u 09. mešavina pšenice i jeĉma i raţi” интересантно.неуког научи. је понављање туђших глупости. zakon i obiĉaj..

u 10. ako ste ljubitelj kapljice dobre. КОМА.14.14. septembar 2007. ДАВАЛА КОКОШКАМА И СВИЊАМА ДА СЕ ОШОМАВЕ?:))))) beli_vuk (samotnjak) .КОМОВИЦА. потурени. године припадала Зворничком санџаку и Зворничкој епархији.. (a i sad. хари кришна хари рама.ШТА СЕ РАДИЛО СА ОСТАТКОМ У БУРЕТУ ПОСЛЕ ОТАКАЊА ВИНА? ДАЛИ СЕ КОМИНА.27 (registrovani ĉlan) U Srbiji Nemanjica postoji zakon o vinu a ne i rakiji komovici ili slivovici tek u Milosevo doba pocinje da se zakonski uredjuje slivovica i porez na istu Treba da vam je poznata istoriska cinjenica..47 (registrovani ĉlan) тамо где је било меда морало је бити и медовине.. САМО ТАКО БЕЗ ПАРДОНА. a postoje i neki drugi nazivi za prevrele komine sa vodom . A dobri poznavaoci bi sa prvim mrazevima otocili kominjak u burence koje je iznoseno na mraz ostavljano napolju da smrzne pa je opet otakano koncentrovano vino posto je voda smrzla..14. су почели да се воде црквени списи. septembar 2007. septembar 2007. a bez onih vasih ruzni' KU. to vi bolje treba da znate a i recept je sacuvan do dansnji' dana . u 19.. године.beli_vuk (samotnjak) . или мантрати. а 1708. Annika.48 (registrovani ĉlan) ОК. данашњи србин полако заборавља како се зове. ко пијанци за плот:)))) објашњиво је данас зашто је успело ватикану да направи најжешће биолошко оружје против срба од кога ни данас не могу да се освесте.jedino ga ne znadu Srbi ili se to trude da ne vide ili zmure ostali Sloveni znaju beli_vuk (samotnjak) .. septembar 2007... погурени добио ку па кукуриче. иначе набољи мед је још увек онај из србије и онај други из бугарске. kominjak se pio hladan (posto je lagan) a rezni kao shpricer. Takva komina posle ovog tretmana se bacala u Dusanovo i sad u ovo danasnje -u njoj nema vise nichega Medovina je najstarije Slovensko pice.. ОДАКЛЕ ОНДА . u 13. па ко папагај.. septembar 2007. ма хајде бре .. године.. зашто неби заборавио медовину..21 (registrovani ĉlan) Први писани траг о казану ѕа печење ракије у Белој цркви датира из године 1723 Бела Црква је до исељавања Турака из Београдског пашалука 1834. doduse redje). турац. u 10.14. KostaRoshkov . турак.14. КОМИНА. da se od komina pravio kominjak ili siler kad se otochi vino iz bureta. Насеље Бела Црква помиње се 1530. u 18.53 (registrovani ĉlan) историја није уватити се за једно. . ШОМА.

6 телаца.. grcki uzo (staro ime raki)..14. а како примећује пописивач. S druge strane podneblje gde se radjalo gozdje. za ocekivati je da je i kazan za pecenje tada doputovao u Srbiju na dvore i vinograde Nemanjica..Od antickih vremena neki destilisana pica su bili poznata u Arapskom svetu i vizntinjskoj kulturi Konstantinopolja. а од књига: требик. 2 октоиха. potonji Uzo (Ouzo) Majstori pecenja rakije su se zvali rakitzides nastavili da pecu raki i posle pada Konstantinopolja kao i perioda kad pice nije bilo dozvoljeno u Turskoj. pice ostrva Lezbosa. Знао је помало читати и писати.. septembar 2007. 10 јунади. 2 служебника и зборник српског издања. часослов и устав московског издања и цветни триод. 4 вола. Али у стручној спреми је био слаб јер није знао формуле седам светих тајни.Године 1727. Био је прилично имућан. a sebri su mogli samo da sanjaju kazan za pecenje za njih tada potpuno nedostupan . septembar 2007. године на захтев кметова прелази у Белу Цркву.15. beli_vuk (samotnjak) . 5 оваца и 80 кошница. 2 псалтира. а винограда колико се може обрадити за 6 дана.17 (registrovani ĉlan) Grcki pogled na rakiju raki ili uzo : .. за коју му је парохију ваљевски епископ Григорије дао синђелију. а певати није знао..Од одежди је имао два свилена епитрахиља и крст. potvrdjuje duboko poznavanje destilacije alkohola u celoj Vizantijskoj imperiji. Рођен је у Срему око 1696.24 (registrovani ĉlan) ima li kakav usmeni trag o pravljenju rakije? KostaRoshkov . u 19. Da to zaobidje ili savlada tu prepreku najuticajnija klasa Otomanske imperije je davala najboljim rakitzides-ima naroĉite privilegije. службеник.. Обрадиве земље је имао толико колико се може узорати за 5 дана. ostrvo Lezbos sa kultivisanim anisom. 6 крава.. u 21.. а онда 1708. pa se i dalje peklo. Имао је ливада толико да би се могло накосити 100 пластова сена. kulturne duhovne i trgovacke spone dinastije Nemanjica i Vizantije. grcke populacije Aleksandrije i Smirne Raspolaganje u Vizantiji najboljih kovaca bakra iz Armenije i Ponta. Interesantno je napomenuti da se najbolji Uzo danas pravi grckom mestu Tyrnavo (toponim je helenizirano Trnovo) Imajuci u vidu Srpsku drţavu i njenu snagu u doba Nemanjica. помиње парохија севештеника јереја Арсеније Михаиловић. Имао је и КАЗАН БАКАРНИ ЗА ПЕЧЕЊЕ РАКИЈЕ. Chios sa aromaticnom Mastikom . Казан за печење је надокнађивао све. Од стоке је имао 2 коња. Па кажу даље црквени списи: . не може их ни научити. Mala Azija i Trakija. davaloje dobru osnovu za rakiju (Raki). koji su pravili lepo dekorisane uredjaje za destilaciju... сигурно је био мало богатство тог времена..Pistacia lentiscus. тако да је отац Арсеније био добар поѕнавалац испарина ракијских.

latinski vinum. Vin-kriv i krov od kuce je kos a vinograd je na kosim sunacanim stranama. a mnogo vishe u proizvodnji mirisa ili parfema .49 (registrovani ĉlan) Alambic destilisanje u specijalnim sudovima (grcki Ambix..mediteranska pozajmica..vina.beli_vuk (samotnjak) . Egipcana 2000 g. Ima rujnog vina pa onog sa medom pa ima obredno . dodjose na na gotovu stvar..vinove loze.vinum(lat). Vojnicima je bio potreban podstrek tada pa i sada.vinarica. u poĉetku tecnost je koriscena u medicinske svrhe. Vojnik i vino izgleda imaju isti koren..” Svi neće da pogrese i svi tvrde nešto naokolo Vino svi prisvajaju ali moţe li iko da objasni znacenje same reci? Postojala je oblast pod imenom Ojnotrija na Siciliji a moţda se zvala i Vojnotrija.vindzija pa naravno i vinopija. u istocnoj Indiji 2500 Pre Hrista. Tako bi napravljen prvi korak ka rakiji i opremi za pecenje u danasnjem smislu. Pecenje rakije i evropske perspektive Srbije . Arapi su negde tokom sestog veka nove ere usavrsili opremu za destilovanje koja se proširila na zemlje pod njihovom dominacijom.. pa bi uveden porez u Otomanskoj carevini na alembike. Vojnik-voj on trpi silu vijan je...Vinko. Evropski naucnici traţe objašnjenje u grckom -voinos-.. U grckom slovo-v-se ne izgovara a u Ilijadi se ubacuje da bi se opravdala duzina pojedinih vokala. Platon u svom Kratilu izgovara kao srpsko -v-..vinov.Pre Hr. Grka 1000 godina pre Hr. u 17.50 (registrovani ĉlan) Santren kad je o vinu reĉ upucuje na Sredozemlje..vinogradarstva. KostaRoshkov .vinober. u 20..ambik )je vrlo stara tehnika koja je bila koriscena u Vavilonu 4000 godina pre Hrista upotrebljavana od Kineza 3000 godina pre Hrista. Turci kasniji osvajaci Vizantije Bliskog istoka Mediterana. itd. Rimljana 200 godina pre hrista...vinoboj..vinista.Uporedjivanje starogrckog sa engleskim ili nemackim koji su mnogo mladji ne ide.Vinos planina.. Pivo kao alternativa vina jer ga ima u vecoj kolicini.. septembar 2007.15.Ima još vino-izraza u srpskom i cudno da su svi od vajkada. arapski al.vinski. grcke ambixe srpske lampeke ili kazane za pecenje rakije.. rakija se pekla u celom Mediternaskom bazenu.. Arheoloshki nalazi i zapisi tog vremena ilustuju najbolje tu istoriju.vinjaga. Pre bitke vino a i posle pobede vino... Vin-kriv dolazi od vijan onoga koga vijaju. Sve ove kulture su proizvodile tecnost kasnije nazvanu od strane Arapa kao alkohol. jedino im je ostalo da zakonski to urede.Santren izbegava da pogresi pa kaţe:„Dorski oblik voinos. Vino-vitis-cokot ali ne znaci to jer je i jela vita a i bor nema grozdja.valjda zato što ima vinograda.16..umbrijski vinu.Lozic.navodi se i nemacku vergon od verk...woinos.evropski lingvisti kao -w. septembar 2007..progone.vinovan. Vinograd-ogradjuje se pletenom ogradom pa odatle ono grad.Vuk navodi i vinacavati se za vencavati se a vinac za venac valjda što se za vreme gozbi i pijanki stavljao venac na glavu. vinarina.

U skladu sa tim. mora´ce da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pi´ca. koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje. prerade i distribucije. mora´ce da se sa doma´cim ţivotinjama zapute u klanicu. ve´c je i pod velom zaštite Brisela. Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne. kao i licne pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom. Srbija je ve´c krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobicajnim evropskim standardima te je. od mleka koje krave je napravljen sir i slicno. Laţni su i argumenti evropskeptika da ´ce Brisel „staviti veto” na pecenje šljivovice. Kada drţava postane clanica Unije. rakija ´ce i dalje mo´ci da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama. Zabranjeno je da mleko sadrţi vodu ili bilo koju dodatu supstancu. Takode. ali ´ce biti izvesnih ogranicenja kada je rec o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pi´ca . Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošace od nezdrave hrane i eventualnih zaraza.jedno doma´cinstvo ´ce za svoje potrebe mo´ci da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pi´ca. Svaka krava i bik dobijaju ušnu markicu za oba uha. imaju rok da do decembra 2007. Do tada hrana ciji je proces proizvodnje zapocet na tamnošnjim plantaţama. u izuzetnim slucajevima Brisel moţe da odobri takozvani „tranzicioni period” u okviru kojeg drţava dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU. Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristicna za pojedine regione. dok ´ce nacini distribucije morati da budu prilagodeni standardima EU. Poljska i Slovacka. u zemljama EU cak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i slicnih bolesti. ovce i koze. Priprema Srbije za ulazak u EU znaci preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. gde je proizvedena. markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše ţivotinju i njeno poreklo. pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta. na primer. srpski seljaci ´ce i dalje mo´ci da kolju ţivinu. a u skladu sa pravilima EU. Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve clanice EU. Tako Ceška. cesto finansijska pomo´c za preduzimanje tih mera stiţe upravo iz EU. kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik. koza i svinja 10 dinara. pri cemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrţi. Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednolicna. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta mesecno. seljaci ´ce biti prinudeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer ´ce morati da je pakuju u originalne boce. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji. Litvanija i Letonija. Posle prikljucenja Srbije „evropskoj familiji”. stocarima pocetkom ove godine omogu´cila da obeleţe i evidentiraju svoje ţivotinje po povoljnim uslovima. Potrošaci u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima. sok od kupina ili sir mo´ci ´ce da se nadu na trpezama Evropljana jer ´ce se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine. (Tanjug) Pečenje rakije i evropske perspektive Srbije . Naime. Flaše rakije koje su namenjene prodaji. ali samo za upotrebu u tom doma´cinstvu. Po završetku procesa obeleţavanja samo ´ce „krave sa pasošem”. Obeleţavanje goveda po ţivotinji košta 100 dinara. naprotiv. odnosno ţivotinje sa ušnim markicama. Zahvaljuju´ci tome. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. a ovaca. na primer. mo´ci da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. moţe tacno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir. ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena. naša rakija. svinje. moţe biti prodata iskljucuvo na doma´cem trţištu. Ukoliko planiraju da meso ţivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama. Kljucni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane. Na sre´cu. Madarska.Tradicionalni nacini proizvodnje i prerade hrane i pi´ca ne´ce se na´ci na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju.

Tako Ĉeška. Srbija je već krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobiĉajnim evropskim standardima te je. MaĊarska. rakija će i dalje moći da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. Potrošaĉi u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima. svinje. Flaše rakije koje su namenjene prodaji. kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik. naša rakija. Do tada hrana ĉiji je proces proizvodnje zapoĉet na tamnošnjim plantaţama.jedno domaćinstvo će za svoje potrebe moći da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pića. moraće da se sa domaćim ţivotinjama zapute u klanicu. Svaka krava i bik . prerade i distribucije. od mleka koje krave je napravljen sir i sliĉno. koza i svinja 10 dinara. a ovaca. koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje. stoĉarima poĉetkom ove godine omogućila da obeleţe i evidentiraju svoje ţivotinje po povoljnim uslovima. ali samo za upotrebu u tom domaćinstvu. Priprema Srbije za ulazak u EU znaĉi preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede.19. avgust 2007. ali će biti izvesnih ograniĉenja kada je reĉ o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pića . Litvanija i Letonija. Poljska i Slovaĉka. U skladu sa tim. pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta. seljaci će biti prinuĊeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer će morati da je pakuju u originalne boce. Laţni su i argumenti evropskeptika da će Brisel „staviti veto” na peĉenje šljivovice. ovce i koze. moţe taĉno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir. gde je proizvedena. na primer. srpski seljaci će i dalje moći da kolju ţivinu. a u skladu sa pravilima EU. Zahvaljujući tome. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji. Na sreću. Kada drţava postane ĉlanica Unije. Tradicionalni naĉini proizvodnje i prerade hrane i pića neće se naći na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju. Ukoliko planiraju da meso ţivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama. moraće da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pića. Obeleţavanje goveda po ţivotinji košta 100 dinara. imaju rok da do decembra 2007. ĉesto finansijska pomoć za preduzimanje tih mera stiţe upravo iz EU. u izuzetnim sluĉajevima Brisel moţe da odobri takozvani „tranzicioni period” u okviru kojeg drţava dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU. moţe biti prodata iskljuĉuvo na domaćem trţištu.stana . na primer. dok će naĉini distribucije morati da budu prilagoĊeni standardima EU. TakoĊe. sok od kupina ili sir moći će da se naĊu na trpezama Evropljana jer će se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine. Kljuĉni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane. Posle prikljuĉenja Srbije „evropskoj familiji”.

moći da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše ţivotinju i njeno poreklo. Naše jabuke sadrţe neverovatno visok procenat suve materije u sebi.. (Tanjug) PROIZVODI . već je i pod velom zaštite Brisela. Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve ĉlanice EU. odnosno ţivotinje sa ušnim markicama. što nam i daje tu lepotu u čašici . kao i liĉne pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom. naprotiv. ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena. i to od 14 do 16%. Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošaĉe od nezdrave hrane i eventualnih zaraza. Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta meseĉno. pri ĉemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrţi. Po završetku procesa obeleţavanja samo će „krave sa pasošem”. Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednoliĉna.Zlatni Delišes 20% i Granny Smith 10% Jačina 45% v/v ili 18 gradi Za proizvodnju jabukovače koristimo isključivo zrele i zdrave plodove jabuke koji su često oštećeni gradom ili imaju po neku tačku na sebi što ne odgovara za čuvanje u hladnjačama. Naime.dobijaju ušnu markicu za oba uha.ili mala priča o tome kako proizvodimo najlepšu rakiju od voća! JABUKOVAČA Poreklo jabuka: Bela Crkva Sorte:Ajdared 70%. Zabranjeno je da mleko sadrţi vodu ili bilo koju dodatu supstancu. Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristiĉna za pojedine regione. u zemljama EU ĉak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i sliĉnih bolesti.

. i mi ne izdvajamo vino! Takvu kominu ĉuvamo na temperaturi od 18 do 20°C . odmah destilišemo kominu i vršimo prepek. Blace (kako kad i gde rodi) Sorta:obično "Leskovačka" Jačina:45% v/v ili 18 gradi Dunju dopremimo.5% v/v ili 19 gradi DUNJEVAČA Poreklo dunja:Mladenovac. odmah je dobrim mlinom sameljemo do kaše tako da vrlo brzo otpoĉne vrenje. a kasnije i prepeku meke rakije. Potom pristupamo destilaciji. Odmah nakon dovoţenja šljiva. a nakon završenog vrenja pristupamo destilaciji. a obiĉno ţurimo jer se jako brzo ugnjili što baš i nije poţeljno. mašinski perfektno izdvajamo koštice i tako pripremljen voćni kljuk šljive ĉuvamo na temperaturi od 18 do 20°C do 20 dana.LOZOVAČA Poreklo grožđa: Bela crkva Sorta: Hamburg Jačina: 50% v/v Za proizvodnju lozovaĉe koristimo "hamburg" groţĊe iz kojeg izdvajamo peteljke . Leskovac. Kominu dunje. Nakon završenog vrenja. jer njen rod stiţe sa hladnijim danima. za razliku od komine kajsije obiĉno zagrevamo. a potom i prepeku rakije. Tako da nam je sigurnije da ostane bela za sada! ŠLJIVOVICA Poreklo šljiva: Lopatanj kod Valjeva Sorta: Požegača Jačina 47. Tako dobijenu šljivovicu još uvek ĉuvamo samo u staklenim balonima pošto još nismo savladali naĉin za pripremu novih buradi za sipanje destilata.

pa je onda prebiramo. Nakon završenog vrenja pristupamo destilaciji. sve manje ima. koji je odnedavno u paleti proizvoda. naţalost. Uvek platimo za dva dinara više da budu bolje! Zadnjih par godina ih otkupljujemo od već poznatih i provereno pravih domaćina (poštenih).pošto ona sazreva u vrelim julskim danima. VILIJEMOVKA Poreklo kruške:Bela Crkva Jačina:42. ne baš skroz zrelu. Kada dovezemo kajsije odmah im mašinski idealno izdvojimo koštice i takav voćni kljuk kajsije ĉuvamo u hangaru koji je klimatizovan samo za njih. a kasnije i prepeku.KAJSIJEVAČA Poreklo kajsija: Zaklopača kod Grocke Sorta:"Domaća" Jačina:45% v/v ili 18 gradi Kajsijevača nas je proslavila! Prilikom otkupa biramo samo kajsije koje su dobro zrele i koje imaju minimum 16% suve materije. pa je zato vrlo malo i proizvodimo.. VIŠNJEVAČA Poreklo višanja: Mramorak kod Kovina sorta:"Nenkina" jačina:45° v/v ili 18 gradi Višnjevaĉa je sasvim nov proizvod brenda "Papic Rakije". Tako dobro pripremljen kljuk ĉuvamo do 20 dana na .5% v/v ili 17 gradi Vilijamovke kao voćke.. Obiĉno je dovezemo.

moţe biti prodata iskljucuvo na doma´cem trţištu. Litvanija i Letonija. a u skladu sa pravilima EU. Tako Ceška. moţe tacno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir.jpg Tradicionalni nacini proizvodnje i prerade hrane i pi´ca ne´ce se na´ci na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju. ovce i koze. U skladu sa tim. u izuzetnim slucajevima Brisel moţe da odobri takozvani „tranzicioni period” u okviru kojeg drţava dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU.jedno doma´cinstvo ´ce za svoje potrebe mo´ci da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pi´ca. koza i svinja 10 dinara.com/lat/vesti/img/2007_08_19_rakija. Kada drţava postane clanica Unije. na primer. ali samo za upotrebu u tom doma´cinstvu. dok ´ce nacini distribucije morati da budu prilagodeni standardima EU. mo´ci da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. mora´ce da se sa doma´cim ţivotinjama zapute u klanicu. rakija ´ce i dalje mo´ci da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama. Flaše rakije koje su namenjene prodaji.serbiancafe. prerade i distribucije. ali ´ce biti izvesnih ogranicenja kada je rec o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pi´ca . seljaci ´ce biti prinudeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer ´ce morati da je pakuju u originalne boce. imaju rok da do decembra 2007. kao i licne pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom. 10:41 PM http://www2. . a ovaca. koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje. Srbija je ve´c krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobicajnim evropskim standardima te je. pri cemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrţi. Pecenje rakije i evropske perspektive Srbije Devil 08-19-2007. Ukoliko planiraju da meso ţivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama. gde je proizvedena. markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše ţivotinju i njeno poreklo. sok od kupina ili sir mo´ci ´ce da se nadu na trpezama Evropljana jer ´ce se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine. Zabranjeno je da mleko sadrţi vodu ili bilo koju dodatu supstancu. mora´ce da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pi´ca. Obeleţavanje goveda po ţivotinji košta 100 dinara.temperaturi od 18 do 20°C. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji. stocarima pocetkom ove godine omogu´cila da obeleţe i evidentiraju svoje ţivotinje po povoljnim uslovima. Po završetku procesa obeleţavanja samo ´ce „krave sa pasošem”. na primer. Potrošaci u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima. Laţni su i argumenti evropskeptika da ´ce Brisel „staviti veto” na pecenje šljivovice. srpski seljaci ´ce i dalje mo´ci da kolju ţivinu. Priprema Srbije za ulazak u EU znaci preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. svinje. naša rakija. Na sre´cu. od mleka koje krave je napravljen sir i slicno. Svaka krava i bik dobijaju ušnu markicu za oba uha. cesto finansijska pomo´c za preduzimanje tih mera stiţe upravo iz EU. pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta. Posle prikljucenja Srbije „evropskoj familiji”. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. a zatim destilišemo i prepeĉemo. Poljska i Slovacka. Do tada hrana ciji je proces proizvodnje zapocet na tamnošnjim plantaţama. Kljucni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane. Takode. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta mesecno. Zahvaljuju´ci tome. Madarska. odnosno ţivotinje sa ušnim markicama. kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik.

ve´c je i pod velom zaštite Brisela. Italije. . Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristicna za pojedine regione. u zemljama EU cak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i slicnih bolesti. – Za poljoprivredne proizvode vaţiće nešto drugačiji reţim. И да смо хтели.Тежак је само 20 килограма и потпуно је отворен. . kome su se pridruţile i dve firme iz Subotice.. којим се може пловити како мирним. Пробао га ја недавно у Ливну. „»Kikindski mlin”«. дугме за дозивање конобара. биопирамида за неутрализацију штетних зрачења. kao i za plastičnu ambalaţu iz programa »„Blik produkta”«. Posebno veliko interesovanje učesnika i posetilaca sajma bilo je za hobi. . Већ на улазу упутише нас организатори на Николу Хаџића из Београда. predstavilo se 12 preduzeća sa severa Vojvodine. славски сто на расклапање. Austrije i Pakistana. jula. „»Blik produkt”«.U Temišvaru i okolini ima veliki broj Italijana koji su u poslednje vreme svoj biznis preselili u Rumuniju. Rakijski mini kazani najtraženiji Експрес казанче за печење ракије 2007-06-01 08:41:58 Највише пажње привлаче . a za 70 odsto proizvoda carine će se etapno ukidati do 2007. sireve Mlekare „»Kikinda”«.дугме за дозивање конобара. pošto je asocijacija privrednika severnog Banata i Potisja nosilac saradnje sa Privrednom komorom Temišvara. pa je otvorena mogućnost za saradnju sa italijanskim firmama koje imaju svoje ekspoziture u ovom delu Rumunije – saznajemo od Tanackova. Mađarske.Sporazum o slobodnoj trgovini naše zemlje sa Rumunijom počinje da se primenjuje od 1. jer 95 odsto industrijskih proizvoda oslobađa se carina . Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne. pa ukidanje carina za 95 odsto industrijskih proizvoda i novi reţim za poljoprivredne proizvode. (Tanjug) PRIVREDNICI SA SEVERA VOJVODINE NA SAJMU U TEMIŠVARU Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rumunijom stupa na snagu 1. скроз се водом напунио. реч о комбинацији кајака и кануа за рекреативце. a izglede za konkretne poslove imaju kanjiške firme »FIM« i »DŢLS« sa ponudom građevinskog materijala. kaţe sekretar u RPK Kikinda Saša Tanackov KIKINDA: Regionalna privredna komora Kikinda priredila je privrednicima Severnobanatskog okruga još jedno predstavljanje u Rumuniji. ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena. Naime. огромни жути кану. да добије награду за дизајн-дошапнуше нам у поверењу. не бисмо га промашили. уређај за издвајање лишћа и гранчица из шљива Сигурносни прекривач за кревет. "паркирао" баш на самом улазу. Od firmi iz Severnobanatskog okruga predstavili su se Mlekara „»Kikinda”«. a u njemu se i u kućnim uslovima moţe ispeći kvalitetna domaća kapljica. „»Agroseme”«. jula i tu privrednici vide šansu. То је због те пур пене којом су пуњене странице . биопирамида за неутрализацију штетних зрачења. док нам је Никола објашњавао како је. Ово су само неке од 120 новотарија. na reţimu kvota biće 10 odsto proizvoda. otvara mogućnost za intenzivniju saradnju privrednika. za šta je početkom aprila i potpisan poseban sporazum dve komore. . вероватно..kazane za pečenje rakije subotičkog preduzeća »DES«. међународна изложба проналазака.Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednolicna.. казанче за брзо печење ракије. јер је свој изум. „»Gaučo«” i „Kolumbija kafe”« iz Kikinde. тако и брзим водама.Тај ће. Carine se ukidaju za 20 odsto proizvoda. у чијем се атријуму одржава 27.. Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošace od nezdrave hrane i eventualnih zaraza. Privrednici su nastojali da ostvare što više poslovnih kontakata. Na posebnom štandu RPK Kikinda na sajmu »„Temišvar vrata zapada”« odrţanom u Temišvaru. »DŢLS« i »FIM« iz Kanjiţe i »„Altek Fermin”« iz Sente. Kapacitet mini kazana je 25 litara. . Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve clanice EU. нових технологија и индустријског дизајна "Проналазаштво Београд 2007". да нико не чује.хвали свој изум Никола. pa je tako senćanska industrija „»AltekFermin«” predstavila svoje proizvode od pekare do pekare. naprotiv. a učestvovalo je preko 120 izlagača iz Rumunije. које су ових дана нашле своје место под кровом Етнографског музеја. U Rumuniji ima interesovanja za uvoz semena iz kikindskog „»Agrosemena”«. а није потонуо. ципеле које мењају боју. „»Bel-Kemikals”« iz Banatskog Velikog Sela. у ствари. godine. Srbije. Štand RPK Kikinda imao je karakter nacionalnog.kaţe sekretar u RPK Kikinda Saša Tanackov.

само је ви добро притегните. заправо. а потом у једном комаду скинуше с оног стола. сви презадовољни.. да не мораш да их дираш рукама. По принципу "имамсамо10секундиизатоћуговоритиврлобрзо". просто осете како им се кичма тегли . У суседној сали окупили се радозналци око чудне скаламерије. само за снимање . који кад му се скину сви додаци. а струје троши веома мало. он толико уради за по сата. .. Иначе сам аутомеханичар. . али ме мука натерала да постанем проналазач . можда добије још који центиметар . који ради на соларни погон. И да сам весла. Све се штелује. док се на метар одатле Марко Лукић. сазнасмо да је. Ту горе у казан ставиш воће. Тек кад девојку успешно спустише уз помоћ дизалице за кола. иноватор из Бањалуке. а потом и Никола Ђотуновић. . Према његовим речима. Чему то. а два да изиђе. електортехничким лаицима. и хвали се како новинарка није прва која је кревет пробала. ноге. . колена. . 10 литара ракије. . поче да се буни пре него што јој је човек врат ушрафио. док је Обрад лагано исправљао сто. .. са својим "Малим дивом". лежај се после само спусти и истеже.. реч о "апарату за истезање кичме и јачање мишића кичменог стуба".објашњава Бора. покушава да нам објасни принцип рада термопрекидача.убеђивала је колегиница са једне београдске телевизије аутора проналаска. у ствари. колена. али не иде. рамена. машући фотографијом казанчета.Ма. који због тежине. . није донео на овогодишњи сајам.. служи. Бора Крајчиновић одмах нуди и одговор и на питање шта са толиким шљивама. ..али му посетиоци одмах нађоше ману. због лоших вратних пршљенова. А ово ради јако брзо . укључиш на 30 степени и оставиш преко ноћи. Ми се ово сад шалимо. па ти види .Тамо прекидач.. Само набодеш и готово. накупи се са њима свега и свачега. 16 ампера.. овде релеј. ал' да не пишеш. И све је маде ин Србија сипао је информације као из рукава.Добро је тако.. на ком су стручњаци представљали снајпер "црна стрела". па у флашу. малтене у усправан положај. Пажњу нам привуче штанд "Заставе". у ствари. који скупља шљиве које падну ван цераде. било би још боље . да ме не покраду .Ту су држачи за фиксирање врата и главе. Не морате баш толико да ме затежете.опрезан је гост из Републике Српске.ако радник за дан среди 300 кила.Још да има преграду за пиву. А. трудили. а онда одустали. те гледају како Обрад Ристић шрафи девојку за сто.поносан је аутор. у који је уграђено чак 16 иновација. И сам сам.добаци неко.прича Ристић. јер је неустрашивих знатижељника од почетка недеље било бар десетак. Као она баба. добро је. Кажу. што ономад даде динар да уђе у коло. Преузео нас је већ инжењер са суседног штанда. Како ради. Онда сам питао докторке како би та справа требало да изгледа и .Ово ти је казанче с којим за дан све завршиш. налик оним средњовековним справама за мучење.добацише кроз смех чланови екипе. годинама патио од вртоглавица. али је нама. а где су још руке.Кад скупљаш те шљиве. Од 100 кила воћа. остала само једна неразјашњена.. велики даљински систем за улазне капије. подесиш температуру и ради. својски трудио да што боље прикаже свој " Уређај за издвајање лишћа и гранчица из шљива". Сутра окренеш на 100 и одма' добијеш ракију.за месец дана кревет направио. мали див је. него све печеш одма'. може да служи и као сто за масажу. Не чекаш врење. могу да ти објасним.И. А ту је и "јеж". Право у казанче. право чудо технике. Трудили се да схватимо.

јер.А. ланаца. врата имају залиху за 100 нових отварања. . нема сајли. кад се једном напуне. Ћути и гура закључује Ђотуновић. кулиса. Зато могу да служе за померање преградних зидова. ако нема сунца. Као мали робот.. Предност је што не троше струју. каблова. а могу да носе до 300 килограма. опет немаш бриге.