Rakija od jabuke

Rakija od jabuke

    Porcije: 0 Priprema: Kuvanje: Mirovanje:

Sastojci:
 jabuka

Priprema jela:
Za peĉenje kvalitetne rakije jabuke treba brati u punoj zrelosti kada imaju u proseku preko deset odsto šećera, dovoljno aromatiĉnih materija i ukupnih kiselina. Ukoliko su jabuke natrule ili blatnjave treba ih oĉistiti od truleţi i dobro oprati. Pranjem se odstranjuju i štetni mikroorganizmi, bakterije i divlji kvasci, koje alkoholno vrenje mogu da usmere u neţeljenom pravcu. Jabuke, zatim, treba iseckati ili izmuljati da bi se alkoholna fermentacija (vrenje) brţe odvijala i šećeri u jabukama u potpunosti bili iskorišćeni. Manje koliĉine mogu se drobiti tuĉkom, ili usitniti seckalicama za voće, a krajnje rešenje je ruĉno seckanje. Veće koliĉine jabuka trebalo bi usitnjavati u specijalnim muljaĉama. Ako je dobijena koliĉina suviše suva treba je razrediti dodavanjem mlake, ili hladne itke vode. Komini od jabuka, posebno ako je hladnije vreme, trebalo bi dodati 20 grama selekcionisanog ili pekarskog kvasca za podsticanje vrenja. Vrenje komine od jabuke, na temperaturi od 18 do 20°C, traje dve do tri nedelje, a pri nešto višim temperaturama desetak dana. U prvoj fazi vrenja poţeljno je više puta a kasnije jednom ili dva puta dnevno kljuk dobro promešati. Završetak vrenja utvrĊuje se vizuelno, ili još bolje pomoću Ekslovog širomera, koji treba da pokaţe vrednost do pet stepeni. Kod loše voĊenog vrenja moguća je pojava sirćetne kiseline, koja moţe da prekine vrenje. Ona se moţe neutralisati dodavanjem 750 grama kalcijum-karbonata, ili 500 grama gašenog kreĉa, koji se predhodno rastvori u vodi i uz intenzivno mešanje doda komini. Mehurići koji se stvaraju dodavanjem ovih supstanci nestaće onda kada i kiseline u kljuku. Komina iz koje su odstranjene kiseline sklona je kvarenju, pa treba voditi raĉuna da temperatura pri vrenju ne preĊe 20 stepeni, a po završetku vrenja kominu treba odmah destilisati. Ako se peĉenje rakije ipak kraće odlaţe, vrione sudove treba dopuniti, površinu kljuka posuti konzervansom i sudove hermetiĉki zatvoriti. Destilacija prevrele komine obavlja se oprezno, jer zbog većih sadrţaja suvih materijja moţe lako da zagori. Prvom destilacijom izdvaja se sav alkohol, a redestilacijom (prepekom), uz izdvajanje nepoţeljnih sastojaka (metanola i patoke) dobija preĉišćen, pojaĉan destilat, ĉija se konaĉna jaĉina kasnije formira dodavanjem destilovane vode. U zavisnosti od sorti jabuka, od sto kilograma kljuka moţe da se dobije od 8 do 10 litara rakije jaĉine 50 odsto alkohola. Jabuka bi trebalo da odleţi u hrastovim buradima, a sluţi se rashlaĊena. Iz knjige"Domaće rakije od voća i groţĊa" Svetski šampion

Stara Sokolova je osvojila prvo mesto na nedavno odrţanom festivalu šljivovice u Minesoti, SAD. Festival šljivovice se tradicionalno odrţava prvog ponedeljka u septembru u organizaciji Radosevich's Earthwood Inn. U kategoriji najboljih 27 rakija iz 10 zemalja, meĊunarodni ţiri koji joj je dodelio prvo mesto meĊu odleţalim šljivovicama. Ljubitelji dobre šljivovice, obratite se i uputićemo vas na uvoznika u vašem delu sveta kako bi i sami uţivali u ozuzetnom ukusu Stare Sokolove.

... od šljiva iz Sokolske regije Dobijena od tradicionalnih sorti šljive, destilisana i odnegovana u selima Sokolske regije, Stara Sokolova je pravi ambasador svoga zaviĉaja. Nosi patinu starih seoskih podruma i buradi od stoletne hrastovine. Asortiman proizvoda Stare Sokolove obuhvata rakije šljivovice dobijene od nekoliko vrhunskih sorti šljive i starosti od 5 do 12 godina kao i rakiju klekovaĉu.

Stara Sokolova u New Yorku Prefinjeni ukus koji objedinjuje najbolje iz tradicionalne šljivovice, malih i velikih proizvodnih tajni Bogdanovića i plemenitog dejstva starenja u hrastovom buretu. Najpoznatija Sokolova i osvajaĉ pet zlatnih medalja na ocenjivanju pića na Novosadskom Sajmu. Puni se u dve vrste pakovanja, LUX (ruĉno duvana boca, sa ukrasnim drvenim burencetom preko zatvaraĉa boce) i Exportno (punjeno u standardnu bocu Sokolova). Najbolje konzumirati kao aperitiv, pre obroka.

Stara Sokolova 7 god

Naš izvozni proizvod. Dobijena destilacijom mešavine tradicionalnih i modernih sorti šljiva. Poznati ukus i aroma Sokolova dodatno oplemenjeni nešto duţim starenjem u starijim buradima.Sa pravom nosi nadimak srpski konjak. Puni se u dve vrste pakovanja, LUX (ruĉno duvana boca, sa ukrasnim drvenim burencetom preko zatvaraĉa boce) i Exportno (punjeno u standardnu bocu Sokolova). Odliĉno ide uz obroke sa mesom.

Stara Sokolova 12 god Top proizvod Stare Sokolove iz porodiĉnih rezervi porodice Bogdnović. Dobijena destilacijom tradicionalnih sorti šljva kao što su poţegaĉa i trnovaĉa. U nju je utkano celokupno znanje Bogdanovića Osvajaĉ osam velikih zlatnih medalja na ocenjivanju pića na Novosadskom Sajmu. Puni se u ograniĉenim koliĉinama. Napunjena u ruĉno duvanu bocu, sa ukrasnim drvenim burencetom na vrhu boce. Preporuĉuje se konzumacija nakon obroka kao digestiv.

Stara Kleka Rakija šljivovica aromatizovana klekom. MlaĊa sestra Stare Sokolove. Po aromi sliĉna dţinu ali mnogo plemenitijeg ukusa zbog prirodne osnove na kojoj je nastala. Nastavljaĉ duge tradicije Bogdanovića kao i celokupnog Bajinobaštanskog kraja u proizvodnji klekovaĉe. MeĊutim, tradicionalna klekovaĉa ĉesto ima vrlo oštar, gotovo odbijajući miris koji moţe biti previše za osetljive, a na ukusu je previse trpka. Stara Kleka ima blag, vrlo prijatan miris na kleku koji Vas izaziva da je ponovo probate. Na ukusu je puna i prijatna, sa naknadnim blagim doţivljajem kleke koji odliĉno otvara apetit.

Poreklo

Uveden je i „nov tradicionalni” proizvod Stara Kleka (šljivovica aromatizovana plodom kleke) po organoleptiĉim krakteristikama sliĉna dţinu ali mnogo bolja zbog svog prirodnog porekla. U ovom trenutnku Stara Sokolova se sa uţivanjem konzumira širom sveta od Kanade i SAD-a preko zemalja zapadne Evrope i Rusije pa sve do Australije. O rakiji Bogdanovica su se ispredale legende a deo toga ušao je i u literaturu kao naprimer Milomir Đukanović u svojoj knjizi "Koktel Menhetn". To joj je nakon nekoliko godina otvorilo vrata za prodor na strana trţišta. Ponudili su trţištu vrhunsku rakiju na nivou najboljih viskija i konjaka. Osim što je dobra rakija bila ponos pravog domaćina. Ĉuvena Sokoljanska familija Bogdanović iz sela Kostojevići kod Bajine Bašte bila je poznata po staroj sorti šljive trnovaca. specifiĉnoj za taj kraj. Poĉeli su sa porodiĉnim zalihama u podrumima i velikom ţeljom da pokaţu kako Stara Sokolova moţe da se ponosi svojim kvalitetom i pred svetskim veliĉinama. i nosi kao poklon u inostranstvno. i izvrsnoj rakiji koja se od nje pravila. Nakon više ubedljivih pobede na ocenjivajnu zestokih pića na Novosadskom sajmu poĉetkom devesetih. Stara Sokolova se sa ponosom pije u najboljim Beogradskim i Srpskim restoranima. Uveden je i „nov tradicionalni” proizvod Stara Kleka (šljivovica aromatizovana plodom kleke) po organoleptiĉim krakteristikama sliĉna dţinu .Stara Sokolova Rakija nastala je na viševekovnoj tradiciji porodice Bogdanović iz sela Kostojevići kod Bajine Bašte. na porodiĉnim veseljima. Familije su se poznavale po rakiji. Stara Sokolova danas Bazirano na porodiĉnim tajnama destilacije i starenja rakije i u saradnji sa najuglednijim struĉnjacima u ovoj oblasti stalno su je unapreĊivali i povećavali svoje uĉešće na trţištu. Šljiva se konzumirala sveţa. i nosi kao poklon u inostranstvno. zapakovanu u ambalaţu na svetskom nivou kako bi se mogla sa ponosom prodavati u istim rafovima sa gore pomenutim pićima. rakija je bila nacin za cuvanje kapitala. Poĉeci Stare Sokolove Naslednici loze Bogdanovića deda Svetolik. Rakija se proizvodila u velikim koliĉinama i prodavala širom Sokolske regije. Svoje ime je dobila po kraju iz koga potiĉe. u vreme kada banke nisu postojale. Stara Sokolova danas Bazirano na porodiĉnim tajnama destilacije i starenja rakije i u saradnji sa najuglednijim struĉnjacima u ovoj oblasti stalno su je unapreĊivali i povećavali svoje uĉešće na trţištu. odluĉili su da naprave robnu marku Staru Sokolovu. U ovom trenutnku Stara Sokolova se sa uţivanjem konzumira širom sveta od Kanade i SAD-a preko zemalja zapadne Evrope i Rusije pa sve do Australije. mesta promocije najbolji hoteli i restorani. na porodiĉnim veseljima. sušila za zimu. Oblast Zapadne Srbije uz reku Drinu za vreme Turaka dobila je naziv Sokolska regija ili nahija po srednjovekovnom gradu Soko. već joj dodaje na kvalitetu. o dobrim rakijama su se ispredale legende. Prva mesta prodaje bile su luksuzne prodavnice u Beogradu i Avioni JAT-a. Stara Sokolova se sa ponosom pije u najboljim Beogradskim i Srpskim restoranima. otac Radisav i sin Ivan pre petnaestak godina otišli su korak dalje. U Sokolskoj regiji odnos prema šljivi i rakiji od šljive je oduvek bio poseban. dţem i naravno pekla se prirodna rakija. Stajanje joj ne škodi. od nje se pravilo slatko. Koncept familije Bogdanović bio je jednostavan i hrabar. To joj je nakon nekoliko godina otvorilo vrata za prodor na strana trţišta.

ili buradi. Biće da su prepredeni orijentalci raĉunali da će sadrţaj mešina. Imao sam dovoljno godina da naslutim da stric ne bi voleo da zna da sam ga video u priliĉno kompromitujućoj pozi. Med je meĉavina medljikovca. Ha! Kao i sve što ima veze sa kvarenjem našeg bogobojaţljivog puka. izgleda specijalno za tu priliku pripremljenoj. koja je ţivela u malom mestu u Bosni. ali evo jedne naroĉito intrigantne. koje se u nekim krajevima naše zemlje naziva žmirenjem. ili da postavljam revolucionarne teorije. što je oznaĉavalo alkoholni napitak u poĉetku spravljan od pirinĉa. ĉiĉka i suncokreta. naglo je porasla ponuda rakije na trţištu. da kopni. To mi je najzad i uspelo kada sam.medovača koju Pĉelicatrenutno ima na raspolaganju. Krajem sedamdesetih godina XIX stoleća filoksera je uništila dobar deo vinograda u Srbiji. pa sam . i propolis u rakiji s medom. napitka koji otvara apetit za boţanski kolaĉ.ali mnogo bolja zbog svog prirodnog porekla. a da je ĉudesna teĉnost arapskog porekla. ili rak.omaĊijati narod koji idu da porobe i da će im biti od nemale pomoći. jednog jutra. pre prvog velikog poraza 1371. i ona je na naše tlo stigla sa velikim hedonistima i osvajaĉima. pokazuje još jedan splet okolnosti. rakija kreće nezadrţivo uzlaznom linijom (neki će primetiti da je uspon rakije u vezi sa usponom i jaĉanjem kakve-takve srspke drţave u to vreme).5% i prozirna je. Od tada. Da je rakija u neraskidivoj vezi sa našom istorijom.. Pa šta. Ne bih da menjam istorijske svetonazore. sa rakijom od meda pravimo i propolis u rakiji. neotuĊivo pravo da reknem i ja nešto o tematici koja se.ipke. kroz odškrinuta vrata bakine sobe. imala je u sobi neko burence koje je ona zvala ardovčićem. Nije mi bilo jasno zašto iz tog ardovčića viri neko crveno gumeno crevo i pokušavao sam da dokuĉim ĉemu ono sluţi i šta se u tom burencetu nalazi. U staroj Srbiji rakija nije bila poznata sve do druge polovine XIV stoleća. Moje prve uspomene koje imaju veze sa radžom seţu do kasnih sedamdesetih godina prošlog stoleća. i zbog smanjene ponude vina. dozvoliću sebi slobodu da jedino ţeljom da reagujem na zapostavljanje nacionalne tekućine. bili u vrlo ĉudnom psiho-fiziĉkom stanju. Rakija piše: Branislav Zukić Ako bih tekst poĉeo pozivanjem na taj i taj ĉlan Zakona o informisanju i na moje bogomdano legalistiĉko. kojima je legalizam postulat na kojem poĉiva sve ovo zemaljsko i onozemaljsko. Pčelicina rakija od meda Rakija od meda . Kaţu da je u naš jezik naziv za rakiju (negde i raćiju) došao iz staroindijskog. Rakija je specifiĉnog ukusa i mirisa. Turcima. Po ţelji kupaca. Pristalice teorije zavere mogu da naprave nekoliko bombastiĉnih priĉa baš o rakiji. na Marici. Moja baka. izuzetno je pitka. Sve posle toga je mit. Jaĉina rakije je 19 gradi odnosno 47. ali priĉa se da su delovi srpske vojske. reći će neki? Kako pa šta? Druga polovina XIV stoleća uzima se kao period kada nekadašnja velika i moćna Srbija poĉinje da slabi. da se pretvara u senu svoju. video svoga (bog mu dao rajsko naselje) strica kako profesionalnim i istreniranim pokretima iz tog creva izvlaĉi prozirnu teĉnost i slobodni tok preusmerava ka maloj posudi. rasplamsava. a kasnije i od drugih biljaka. zlato&353. koji su nosili sa sobom. bez primesa ikakvih boja. bezbeli. odavde do najzabaĉenijeg kutka Mleĉnog puta.. godine. sebi bih postao sumnjivo nalik na ĉlanove jedne naše stranke. a po miĉljenju naĉih kupaca. Originalni naziv za nju je arak. Zato. pokušam da se ukljuĉim u umnu diskusiju koju su moji uvaţeni prethodnici blagoizvoleli zapoĉeti u prethodnim brojevima. proizvedena je od meda vrcanog sredinom avgusta 2005.

obamrle. U to se najbolje uverila grupa mojih poznanika (uz ponekog prijatelja u grupi). Na raport smo išli tek sutra. Ukus mi se nije nimalo svideo. i shvativši od ĉega potiĉe. Ne sećam se da sam bilo kada u ţivotu bio toliko daleko od sebe.5(497.89:663. Nisam nikada do tada probao mastiku. video Maršala. Beograd UDK: 615. sedeći sa svojim so called saborcem na vrhu straţarske izvidnice na izdvojenom vojnom objektu ĉijeg se broja ne sećam. zašto je tako brzo završeno. što razgovetno. jer bi bilo kakvo ribanje nekoga kime je ovladala mastika bio direktan udar na temelje vojne doktrine i na sam smisao hijerarhije u vojsci. deĉje znatiţeljno.. Elem. kada je. zbog odgonetanja tajne bakinog ardovčića. pa još trokratno. ali na taj naĉin i natera da joj prilazite sa duţnim (straho)poštovanjem i svešću da je trenutak nepaţnje dovoljan da od vas naĉini ordinarnog magarca. nemoćni da pomerimo ruke ili noge. Smejali smo se. Od svih alkoholnih pića. zapeĉatila obavezom da uz svaki njegov poen popije po ĉašicu ljute. sklopila ĉudan pakt sa Neĉastivim. i kada bi bila predstavljena kao ţivo biće. ali me je i toliko zavarao (nisam jedini kojem se to desilo. ali je sigurno da sam se. siguran sam) da sam ubrzo poĉeo da osećam da imam dva vegetativna nervna sistema. osećao u toj prostoriji. barem 50 puta. Najbolja stvar kod rakije je to što je ona veoma opasan protivnik. najdespotskija je (kada bi o njoj bio napravljen film. zavukli smo se na vrh naherene limene rabatije (daleko od Rumije) i sljuštili skoro ceo sadrţaj. ali 90 odsto mojih poznanika-izazivaĉa ni danas ne sme da pita zašto drugo poluvreme te utakmice nije odigrano. koji. Kao povod je posluţio Paspalj. od samog Ċavola poklisar) uspeo je da prošvercuje celu flašu. Toliko mi se svideo. ako preterate. koji nas je uhvatio u prestupu. ugrejali. Znamo da je prvo poluvreme te utakmice Paljo odigrao kao u najboljim danima. ali je deĉja znatiţelja zadovoljena. bila je to jaka prepeĉenica. vesela grupa je svoju ţelju da pokaţe negodovanje zbog neuobiĉajeno loših izdanja Paljinih. danas. bio najpoznatiji čestiti srpski domaćin kada bi dobio priliku da do mile volje ispsuje i naruţi kakvog ţurnalistu jerbo mu postavlja pitanja uhu neprijatna. protiv Amerikanaca.zove – diskont pića. Reĉenicu dobra ova mastika. ruku na srce. ali za koji znam da je imao ĉetiri ogromna skladišta sa municijom (Ministarstvo vojno neće moći da me sudski pojuri zbog ovoga. Ĉudni mentol ukus mastike je drugi kljuĉni momenat u mom empiristiĉkom opusu glede šnapsa. Od toga bar deset puta pred starešinom. liznuo kraj te magiĉne crvene magistrale. preko nepca. i skinuo. sjurile u sam epicentar malog organizma nemoćnog da spreĉi snaţan drhtaj koji je izazvan prvim susretom sa misterioznim sadrţajem bakinog burenceta. godine. sa vrha te izvidnice. prisećali se svih muka i srećnih trenutaka u svojim dvadesetogodišnjim ţivotima. Prvi i poslednji put od rakije sam se napio u zimu1991. osećao ispunjenim koliko bi to. POŠALJITE KOMENTAR REDAKCIJI << PRETHODNI Copyright © 1998-2007 Vreme. što u jedva razumljivim tragovima. koja je pred poĉetak finala košarkaškog turnira u Atlanti 1996.saĉekao da on ode i ušao u sobu. najbolje bi bilo da je glumi Dţon Malkoviĉ).11) Istorija medicine i zdravstvene kulture ISSN 0350-2899. Eto šta biva kada radži bacite rukavicu u lice. na tom turniru nije igrao sjajno.. 1 p. Beskompromisno zagospodari vama. Veljko (tako se zove moj saborac. zatim se. 49-51 . Odmah sam osetio miris koji sam i ranije. povremeno.valjda. ponovili smo. 29(2004) Suppl. jer do sada nisam rekao da se sve dešavalo petnaestak km od Skopja). ili momenat kada me je na plaĉ naterao gol Videotona protiv Ţelje u polufinalu Kupa UEFA tako pamtim i taj trenutak kada su nekolike kapljice prvo udarile direktno u jezik. Kasnije je ukus poĉeo da mi se sviĊa. Kao što pamtim trenutak kada sam prvi put ugledao jedne zelene oĉi. ili. a baš nekako pored našeg isturenog objekta nalazila se prodavnica koja se. Ne mogu reći da sam bio srećan kao mlaĊahni Balašević.

Osim prepeĉenice i komovice za leĉenje su sastavljane i posebne vrste rakija – “travarice”. kad boli zub. jer kako kaţu. Preĉišćen alkohol je u srednjem veku preporuĉivan kao odliĉan lek. a oznaĉava alkoholno piće. To kazuje izreka: “Ko mi pruţi ĉašicu rakije. bolest. ali dosta toga se i danas primenjuje. tuberkuloza itd. nanom. kada se zbog nestašice lekova ponovo vraćamo lekarijama naših starih. Te su se rakije koristile za leĉenje odreĊenih bolesti. uvo. Ona ima veliku ulogu kako u svakodnevnom tako i u obrednom ţivotu. lincurom ili sa plodovima voća – poznata orahovaĉa. health. travarica Key words: brandy. U našoj etnološkoj literaturi i sećanjima starijih ljudi. Preĉišćen alkohol su alhemiĉari smatrali kao prvi stepen ka dobijanju kamena mudrosti Lapis philosophorum. ali se mogu za peĉenje rakije upotrebljavati i druge vrste voća pa i povrća. koje je nekad u Indiji pravljeno od pirinĉa. lek. “Srpska reĉ rakija potiĉe od staroindijske reĉi arak ili rak. . neprijatelj mi je. Rakija se kod nas najviše proizvodi od šljiva jer ih najviše ima. U leĉenju je naš narod najviše koristio “prepeĉenicu” i komovicu. medicine.god. Neki od njih su odavno zaboravljeni i više se ne koriste. koja se smatra vrlo lekovitom. “pepeĉenica koja se dobija prepecanjem blage rakije i procenat alkohola u njoj iznosi više od 40%. svadbovati. Uz rakiju se napijaju zdravice i to pokazuje duboko ukorenjeno mišljenje da se pije radi zdravlja. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od ĉita i varenje piva. Bez rakije se ne moţe proslaviti slava. Iako su poznate posledice alkoholizma. rakiju je naš narod oduvek smatrao više korisnom nego štetnom. jer kad se zdravlje izgubi ono se rakijom vraća. kod stomaĉnih tegoba. oko ili kod teţih zaraznih bolesti kao što je ţutica. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku. a parĉe leba ne. Većina starijih ljudi pije svakog jutra po ĉašicu rakije “naštinu”.” Smatra se da je rakija lek za mnoge bolesti i da krepi i jaĉa organizam. ona otvara apetit. zdravlje. Naš narod koristi rakiju u mnoge svrhe. “Rasprostiranju rakije u Evropi mnogo su doprineli jezuiti koji su u Italiji za veliki novac delili svoju “aqua vitae” (1). niti sahraniti. a kasnije i od drugih biljaka” (2). kada je većina vinograda u Srbiji uništena filokserom i kada je potpuno opala proizvodnja vina (3). Proizvodnja rakije na ovim prostorima porasla je tek u kasnijim vekovima. Rakija se pije “blaga” koja sadrţi najviše 40% alkohola i “ljuta” tzv. za ĉišćenje rana.Rakija u etnomedicini Brancy in Ethnomedicine Ivana Drobnjak Narodni muzej Ĉaĉak Sažetak: Ključne reči: rakija. Najviše se koristila za ispiranje guše.rakija peĉena od vinske komine. O tome govori i narodna izreka “Rakija je lek”. Osim ove dve vrste rakije pije se kod nas dosta i komovica. postoji veliki broj recepata za leĉenje razliĉitih bolesti u kojima rakija igra vaţnu ulogu. posebno poslednjih desetak godina. disease. posebno od 1878. brandy made with aromatic herbs Još u X i XI veku arapski lekari su destilisali alkohol sa dodatkom bilja i ovu su proizvodnju primili Evropljani. kao jedina anestezija pri raznim vrlo komplikovanim zahvatima narodnih lekara. Obiĉno je “ljuta” ili komovica mešana sa lekovitim travama – pelinom. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. Ni reĉ rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku.

U 1 litar rakije stavi se koren biljke lincure i ostavi se da stoji na suncu 7 dana. I kada se oboleli zub izvadi. treba da popije jednu ĉašu dobro ljute rakije i da se posle dobro utopli” (6) ili “treba tri jutra pre jela da pije po jednu ĉašicu rakije u kojoj su bila 3 lista pelina 24 ĉasa” (7). Posle ceĊenja koristi se kao lek kod oboljenja štitne ţlezde. koje se omotavaju oko vrata i grudi. izmešan sa rakijom cvet hajduĉke trave je sluţio za zaustavljanje krvarenja (17) (Zajeĉar). U okolini Podgorice stomak su leĉili rakijom u kojoj je bila lincura. a ĉarape bolesnikove utope rakijom i onda mu ih navuku na noge” (9). pa će bolje spavati (5) Kod gušobolje. Ova rakija se koristi za leĉenje kostobolje. Da prestane bol u uvu koristila se i rakija u kojoj je stajao list ĉuvarkuće. U okolini Kragujevca “da bi se neko izleĉio od groznice. Kad oĉi zabole. (otuda naziv “prvenac”) ostavljala se u svakoj seoskoj kući po jedna flaša da stoji kao lek. treba oĉne kapke premazati komovicom. Leĉeni su u Kragujevaĉkoj Jasenici ispiranjem usta rastvorom plavog kamena u komov rakiji (14). Kod krvarenja ĉira u stomaku. rana se ispirala rakijom. U selima u okolini Ĉaĉka kada koga zaboli grlo i dobije temperaturu privijaju mu “rakijane obloge”. “Na zaušnike treba priviti vunu zamoĉenu u rakiju i na njuj staviti tamjana i lišća od iglice” (13) (okolina Podgorice). stave to na tabane. Sud se prekrije i ostavi da stoji na suncu 7 dana. umeša se u rakiju i zagreje na vatralju. orovaĉa se spravlja tako što se u 1 l rakije stavi 30 zelenih orašĉića i ostavi da odstoji na suncu 7 dana. Kada zaboli uvo u selima oko Ĉaĉka. “Na otok od zuba treba privijati 2 do 3 puta dnevno istucanu tatalu posutu jakom rakijom” (10) (okolina Kragujevca). Kako profesionalnih stomatologa nije bilo. Hemoroidi (šuljevi) smatrani su unutrašnjom bolešću. Od prve ispeĉene rakije.krpe umoĉene u toplu rakiju. Glavobolja se leĉila privijanjem rakijanih obloga na ĉelo. “zaušnjaci” leĉeni su na sledeće naĉine ”trava “ustupnik” stuca se. Zauške. Rakija se dosta koristila kao lek kod razliĉitih vrsta stomaĉnih tegoba. “vrućice”. U okolini Ĉaĉka zubobolja je leĉena ispiranjem obolelog zuba ljutom rakijom ili su stavljali obloge od tople posoljene rakije. U kragujevaĉkoj Jasenici leĉili su groznicu na sledeći naĉin: “Bolesnik da popije u reĉnom viru pola litra ljute rakije i da malo postoji u njemu dok voda iz tela izvuĉe neĉistoću” (8). reumatskih oboljenja. pa se previje” (11) (Kragujevaĉka Jasenica). I u Gruţi su “vrućicu” leĉili pelinjaĉom. uboja. pa će bolje spavati”(4) ili “ treba da izmeša malo vina i rakije i da popije ili iz toga da stavi oblog na ĉelo. Ko ne moţe da spava “treba da pre spavanja popije malo rakije komovice. Kada prevri procedi se u bocu i pije se za apetit i stomaĉne tegobe. Rakija je imala vaţnu ulogu u leĉenju rana. Orahovaĉa. a najĉešće rakijom. glavobolje i groznice rakija je nekad bila jedini i najbolji lek. pa se izjutra našte daje bolesniku da pije po jednu ĉašicu” (16) (Leskovac). sipali su nekoliko kapi od najjaĉe rakije “prvenca” da ublaţi bol. . U okolini Kragujevca “neki privijaju peĉen izmet od neuštrojenog vepra zamoĉen u rakiju” (12). narod je zubobolju leĉio kako je znao.Evo nekoliko naĉina spremanja “travarica” iz ĉaĉanskog kraja: Pelinovaĉa se spravlja tako što se na 1 l rakije prepeĉenice stavi jedna šaka pelina. Kad nekog zaboli stomak u okolini Ĉaĉka bi popili jednu ĉašicu rakije komovice. “Od nje treba piti svakog jutra po jednu ĉašu” (15). preloma. Ovoj rakiji su pridavana posebna lekovita svojstva. U Leskovaĉkom kraju kod leĉenja vatre “ognjice” smešaju projino brašno sa komovom rakijom. Rakijom ĉistom ili sa dodatkom drugih sastojaka leĉena su mnoga lakša oboljenja. kao sredstvo za dezinfekciju i kao sastavni deo razliĉitih obloga i melema. “Ako neko padne i povredi se. Da bi prestalo podrigivanje treba piti po malo ljute rakije. Kada se procedi pije se po jedna kašika dnevno. Ova rakija je jako lekovita jer sadrţi veliku koliĉinu joda iz orašĉića. Lincura se pravi sliĉno kao i pelinkovaĉa. zovu je “stomaklija”. “NaĊe se trava “puparka” i stavi u rakiju za 24 sata.

Rakija je upotrebljavana i u kozmetici. onom teĉnošću se bolesnici maţu po reumatiĉnim delovima tela (22)” (Leskovac). posebno kod teţih sluĉajeva i porodilja je napijana rakijom. koristila i za dezinfikovanje unutrašnjih organa. Išĉašeni ĉlanak na nozi nameštali su narodni ortopedi naglim povlaĉenjem noge i masiranjem rakijom. U okolini Zajeĉara “mešavinom ljute rakije i 100 gr. Uberu se mladi plodovi. a ţenama 3/4 litra rakije. Rakija je bila i sastavni deo leĉenja zaraznih bolesti: U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali ĉaršavima ukvašenim ljutom rakijom komovicom (25). stuca je sitno. bolova u grlu. Kad proĊu 40 dana.” Prema ovom opisu vidimo da se rakija u hirurgiji. U ĉaĉanskom kraju reuma se leĉila masiranjem bolesnika komovicom. Kod “uštipa” – otvorenog preloma. da bi potpuno pijana lakše podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica. usitne i metnu u staklo sa rakijom komovicom. pomoćnici su ga drţali. Sve ortopedske intervencije vršene su bez anestezije tako da se kod ovih veoma bolnih zahvata stanje moglo ublaţiti jedino jakom rakijom. U okolini Podgorice ţuticu su leĉili pomoću ţući (trave koja ima glavicu sliĉnu glavici belog luka). Protiću. zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu mazali su bolna reumatiĉna mesta (23). Tom smešom maţu kosu ĉetiri dana. kada kost uštine mišiće.” “Od reume (aramatiz) se leĉi i tatulom. Pored velikog napretka medicine i dostupnosti lekova i danas se u našim selima.izgori crvenu vrbu. potom je operu. kao sa nekim najskupocenijim lekom. i posle bolesniku davali svakog jutra da pije te rakije (26). Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali da pije da bi lakše podneo bolove.” Sve hirurške intervencije naših narodnih vidara vršene su bez bilo kakve anestezije. Rakije “travarice” se još uvek dosta koriste u leĉenju teţih oboljenja. ranjenik je stavljan na sto. To je bio komad plavog papira premazan smesom cerove smole." “Kad iz kuće od tuberkuloze poĉnu umirati. pa i gradovima upotrebljava rakija u leĉenju prehlada. Lek za uganuće zvao se “cerot”. S. osim kao anestetik. Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada ritualno. posle sedam dana pije se po jedna ĉašica protiv tuberkuloze (27). za dezinfikovanje rana. To ponove tri puta i onda kosa manje opada (30). uvu. narodni vidari su najpre rakijom ĉistili ranu (ne ĉistim alkoholom) jer rakija sadrţi neke hranljive materije (20). posekotina itd. Mnogi od ovih recepata odavno su izašli iz upotrebe. rakije komovice i tamjana (19). Kada zvaniĉna medicina zataji. Ovu travu su drţali u rakiji. Ranjenik je jednostavno vezivan. “Od kostobolje neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noţa u ĉašici komovice (21). vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh. Pri poroĊaju. najĉešće komovicom. zubu. bolne soli (mirišljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u tamnu bocu. Trojanović u svom radu “Šaronjanje ili tepanje u Srba” navodi da je pre ove operacije muškarcima davano da popiju 1l. ricinus i rakiju. dobro opranim rukama creva su vaĊena u veći sud i prana rakijom (24). Otuda i izraz: “Pijan kao majka” “U sluĉaju povrede creva prema M. Zaključak U ovom radu izloţen je samo deo obimne graĊe o naĉinima leĉenja rakijom iz razliĉitih krajeva naše zemlje. posebno za negu kose: “Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmešanim petroleumom sa rakijom (29) ili “Da kosa ojaĉa pomešaju petrolej (“gas”). U okolini Zajeĉara “korenje vuĉje jabuke se sitno iseĉe i stavi se u ljutu rakiju. mada se neki i danas koriste. 24 ĉasa. ĉovek se traţeći sebi leka ponovo okreće tradicionalnim . a vidar je radio. stavi u rakiju i tako pije” (18) (Leskovac). zajedno sa pokojnikom zakopaju bocu pića u grob. zapajali sve ukućane verujući u isceliteljsku moć napitka (28).

. Dragutin M. Dragutin M. GEM br. AnĊelka Lazarević. Srpski Etnografski zbornik. zanati i trgovina IV deo. Pavlović. Ţivot Srba seljaka. Ibid . Bgd. str 229 26. Jeremije M.. Navedeno delo .Pavlović. 1921. str 53 14. str 87 11. str 113 21. Bgd. str 53 6. str 86 30. BIGZ.naĉinima leĉenja u kojima je rakija igrala vaţnu ulogu. Izdanje ministarstva trgovine i industrije. knjiga 12. Navedeno delo. 42. Gordana Ţivković. Mita Petrović. str 255 12. 1933 god. Navedeno delo.32 2. fototipsko izdanje. Dragutin M. str. str 55 27. str 222 3. GEI SANU XXVI. str. Prosveta Bgd.Savić. Ilija Radulović. Etnološke sveske 1. Podgorica. Ilija Radulović. 10. 88 7. 479 28. ĐorĊević. str. ĐorĊević. str 475 18. str 86 13. iz narodne medicine i u okolini Kragujevca. Gordana Ţivković. Ilija Radulović. 486 24. Bgd 1977. str. Dragutin M. Kragujevac. Dragutin M. Novi Sad. 1978 god. Ilija Radulović. GEM br 10. ĐorĊević.. str 54 16. AnĊelka Lazarević. Sofrić Niševljanin.god. str. M.. GEM br. Proizvodnja rakije u našem narodu. iz narodne medicine u okolini Kragujevca. Dragutin M. Navedeno delo. Ilija Radulović..god.95 4. Jeremije M. GEM br 10. Letopis Matice Srpske.god. Navedeno delo . Milan Đ. Navedeno delo . Drţavna štamparija.M. Alkoholna pića i obredna praksa. Navedeno delo. ĐorĊević. Milićević. Srebrica Kneţević. str 258 15. Bgd. Gordana Ţivković. ĐorĊević. str 102 25. str 87 5. Napomene 1. 307 22. str 226 23. str 112 20. ĐorĊević. Navedeno delo . str 222 17. Bgd. Navedeno delo . iz narodne medicine i u okolini Kragujevca. Podgorica. Pavlović. 1978 god.str 89 8. Leskovac 1985god. Narodna medicina u okolini Zajeĉara u XX veku. Hirurgija i ortopedija u narodnoj medicini kod Srba. str 226 10.258 9. Kragujevac. 1889. Ţivot i obiĉaji narodni u Kragujevaĉkoj Jasenici i Šumadiji. Ilija Radulović. Kragujevac. str. str. 119-120 29. Ilija Radulović. str 231 Adresa autora: Ivana Drobnjak Narodni muzej Ĉaĉak . Sarajevo 1924. Bgd. Ilija Radulović. BGD 1935 god. Bgd. 1935 god. AnĊelka Lazarević. Naša industrija. Ilija Radulović. str 229 19. Ţivot i obiĉaji narodni u Leskovaĉkom kraju. Jeremije M. P. Navedeno delo. 1984 god. Navedeno delo. Podgorica. Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba.godine. 1990. str.

potpuno zrelog i zdravog voća i grožđa može se proizvesti dobra rakija. Dobro je da voće i grožđe sadrži u sebi što više voćnog šećera kako bi se obezbedili uslovi za dobro vrenje. planiraju i razvoj drugih poljoprivrednih kultura. Proizvedenu rakiju skladištim u staklenoj ambalaži i čekam da odleži najmanje 60 dana da bi se aroma dobro formirala. jer smo kod dobrog vrenja se svi elementi iz voća pretvore u alkohol. Što se tiče same proizvodnje kvalitetne rakije potrebno je izdvojiti sve štetne elemente po ljudski organizam koje sadrži voće. Sve ostalo je već poznato ostale su samo nijanse Đoke Balaševića i moje finese.2007 .kvarne i oštećene plodove. . Milan Mirkov Srbija Na jalovištima „Kolubare“ niĉu voćnjaci Rakija sa kopova Autor: P.Sa ugljenokopa Rudarskog basena „Kolubara“ uskoro će na trţište stići jedina svetska rakija iz voćnjaka zasaĊenog na ugljenoj jalovini! U preduzeću „Kolubara-usluge“. Za godinu dana rekultivisali smo 45 hektara . te farmu za tov junadi.To postižem na taj način što koštice i semenjače izdvajam od voća pre stavljanja na vrenje. jer samo kod dobrog vrenja se svi elementi iz plodova pretvore u alkohol. Vujanac | 30.07. Nakon završenog vrenja prilikom pečenja dva puta prečišćavam.08:05 LAZAREVAC .Nepregledne površine ugljenokopa više neće liĉiti na pustinju. Samo od kvalitetnog. izdvojim sve koštice i semenke zajedno sa semenjačom tako da na vrenje stavljam samo potpuno zrele i zdrave plodove koje predhodno dobro izmuljam ili usitnim. Takođe vodim računa da burad u koja stavljam plodove na vrenje budu potpuno čista. koje se bavi rekultivacijom zemljišta na kopovima najvećeg energetskog basena u Srbiji.Pečenje rakije Pre stavljanja voća i grožđa na vrenje ja ga dobro operem i izdvojim sve nedozrele. Za vreme vrenja obezbedim da u prostoriji temperatura bude oko 20C stepeni što je idealno za dobru fermentaciju. izdvajam prvenac i patoku tako da hvatam samo srednju frakciju koju razblažim sa destilovanom vodom na oko 50% po ukusu.

tradicionalni naĉin. To će biti jedina rakija u svetu proizvedena od voća sa ugljenokopa. a sluţi u ĉašama za punĉ. Na 12 hektara nekadašnjeg ukljenokopa već je nikao voćnjak.04.Reĉ je o izuzetno kvalitetnoj rakiji koja ispunjava sve norme kvaliteta i ispravnosti jer voće ne prskamo.500 hektara kopova mogli bismo da zaposlimo još 500 radnika . a tovljenici bi se hranili lucerkom ĉija je sadnja planirana na 250 hektara. . na obnovi preostalih 6. u lampeku. u jednom od drvoreda je i 20 sekvoja.kaţe direktor firme sa oko 1.Ako se rekultivacija nastavi tempom koji smo imali ovih godinu dana. izdvojim sve koštice i semenke zajedno sa semenjaĉom tako da na vrenje stavljam samo potpuno zrele i zdrave plodove koje predhodno dobro izmuljam ili usitnim. u „Kolubara-uslugama“ planiraju da prinos pšenice sa rekultivisanog zemljišta dostigne pet tona po hektaru. Posle vina sa peska. direktor „Kolubara-usluga“.kaţe Obradović dodajući da se svi poslovi obavljaju u saradnji sa Poljoprivrednim i Šumarskim fakultetom u Beogradu. Ukoliko vam ne prija aroma domaće šljivovice.kvarne i oštećene plodove. jer samo kod dobrog vrenja se svi elementi iz plodova pretvore u destilat. . Sastojci  8 cl šljivovice  1 kašika smeĊeg šećera Način pripreme Kuvana rakija priprema se u metalnoj posudi. uz srpsko meze. Koktel "sumadian tea" . jabukovaĉe i viljamovke.2005. uz to. a tu je i rasadnik od 20 hektara.zemljišta na kojem su otkopavajući ugalj moćni bageri glodari ostavili ogromne koliĉine jalovine objašnjava Duško Obradović. Po njegovim reĉima. Plasiraćemo je na trţište u flaši koja će biti zatvorena komiljkom kukuruza zapeĉaćenom voskom nakon Sajma poljoprivrede u Novom Sadu. Do sada smo ispekli 130 kazana na starinski.Obnovili smo rekultivaciju zemljišta posle 16 godina pauze. stiţe i rakija sa uglja obećava Obradović.500 litara šljivovice. Peĉenje rakije Pre stavljanja voća i groţĊa na vrenje ja ga dobro operem i izdvojim sve nedozrele. dodajte malo nane. Na jalovištima sejemo razne poljoprivredne kulture kako bi se vremenom popravio kvalitet zemljišta i otklonile posledice po ekologiju zbog kopanja uglja jer je jedan od osnovnih zadataka naše firme zaštita ţivotne sredine . U planu je i podizanje farme za tov junadi. koji je sa više od 100 vrsta drveća najveći u jugoistoĉnoj Evropi. Za vreme vrenja obezbedim da u prostoriji temperatura bude oko 20C stepeni što je idealno za dobru fermentaciju. .300 zaposlenih. U rasadniku.kuvana rakija 13. . TakoĊe vodim raĉuna da kace(burad) u koja stavljam plodove na vrenje budu potpuno ĉista. Iz voćnjaka je već stiglo 1.

preko koje se nabaca tanji sloj pijeska. Svi hlapivi sastojci nemaju istu vrijednost za kvalitetu rakije. ukiseljena i pljesniva. jer smo kod dobrog vrenja se svi elementi iz voća pretvore u alkohol. U poĉetku peĉenja vatra pod kotlom mora biti jaĉa. Nakon završenog vrenja prilikom peĉenja dva puta preĉišćavam. Komina od šljiva (i svega ostalog voća) peĉe se u destilacijskim aparatima za dvokratnu destilaciju narodski reĉeno rakijskim kotlovima . Kako ispeći dobru rakiju od šljiva Destilaciju (pečenje) rakije treba obaviti u pravo vrijeme.kao i boja. kad se kapak zagrije tako da se više na njemu ne moţe drţati ruka. Kotao se puni kominom do 2/3 zapremine (30 % praznog prostora je potrebno kako kom ne bi iskipio kad zavrije). Poslije je prepakujem u staklenu ampalazu kao finalni proizvod. Prekasnom destilacijom komine . viši alkoholi itd. Što se tiĉe same proizvodnje kvalitetne rakije potrebno je izdvojiti sve štetne elemente po ljudski organizam koje sadrţi voće. pokrivanjem polivinilskom folijom. Pri postizanju tog cilja najveće je umijeće destilacija (peĉenje). smiriti. Hlapivi sastojci komine sastoje se iz mnogobrojnih kemijskih spojeva koji uz najzastupljeniju vodu i alkohol prelaze u destilat. Destilacija (peĉenje) prevrele komine ima svrhu da iz nje odvoji hlapive sastojke prevodeći ih u tekući destilat . . jer rakiji daju loš ukus patoke). To su aromatiĉne tvari hlapive kiseline.bez kojih nema kvalitetnog ukusa i miris šljivovice. Ako se komina ne moţe pravovremeno peći (najkasnije 2-3 tjedna poslije završnog vrenja) treba je konzervirati. pa neke pri peĉenju treba svakako izbjeći (osobito više alkohole.Samo od kvalitetnog. Prerana destilacija (pečenje) ukomljene šljive ima za posljedicu da se zbog nepotpuno prevrelog šećera plodova dobije manje rakije (šljiva slabo "plaća"). tako da se na vrijeme odvoje frakcije rakije koje bi joj mogle pokvariti karakteristiĉan skladan okus i miris (bašica i patoka). vatru treba smanjiti. a desetak minuta prije poĉetka vrenja. Prije punjenja kotla s komine se skine i baci krovina (do zdravog dijela) jer je sasušena.zapremine obiĉno 80-250 litara. da bi duţe vrijeme ostala kvalitetna. Dobro je da voće i groţĊe sadrţi u sebi što više voćnog šećera kako bi se obezbedili uslovi za dobro vrenje.rakiju. svojim lošim sastojcima (kiselina. već da osim vode i alkohola u rakiju preĊu i sortne aromatiĉne primjese . izdvajam prvenac i patoku tako da hvatam samo srednju frakciju.može se i dogoditi da krovina potone i da znatno kvari cijeli sadržaj. Proizvedenu rakiju skladištim u drvenim buradima i ĉekam da odleţi najmanje 60 dana da bi se aroma dobro formirala.To postiţem na taj naĉin što koštice i semenjaĉe izdvajam od voća pre stavljanja na vrenje. plijesan). Svrha destilacije nije samo dobivanje neutralnog alkohola. potpuno zrelog i zdravog voća i groţĊa moţe se proizvesti dobra rakija.uz znatan gubitak alkohola . esteri.

odliĉne kvalitete. i to onda kad jaĉina destilata koji izlazi iz hladionika padne na 20 do 25 %. mekom rakijom do 70 % svoje zapremine. Najĉešća pogreška pri prepicanja jest nastojanje da se dobije rakija pribliţne jaĉine onoj u potrošnji (4550 posto). Poslije bašice hvata se najveći dio srednjeg destilata kojim dobivamo meku šljivovicu do jaĉine koju ţelimo (28-38 %). Neki to doduše ĉine i peku jednokratno rakiju jaĉine i 38-42 % (15-17 gradi). Razlika je u tome što se kod prepicanja odvaja 1-2 litre bašice (to više što je šljivovica slabije kvalitete). Zbog toga je uvijek bolje odvojiti nešto više bašice nego manje. Tako dobivena rakija je obiĉno slabije kvalitete. patoĉnog mirisa.). I napokon. prepeke mekane (slabe) rakije. itd.3-0. to je prvenac ili bašica. Pri hlaĊenju vodom. Nema nikakvog smisla da ono što smo jednom odvojili kao loše još jednom ulijevamo u kotao i opet odvajamo. ali ujedno i preĉisti (rektifikacija) od eventualnih nepoţeljnih sastojaka (kiseline. patoĉan miris (ukoliko šljiva nije bila izuzetne kvalitete. srednje frakcije i patoke . Nakon toga kotao se puni sirovom. Prepicanje rakije obavlja se takoĊer frakcionom destilacijom s odvajanjem bašice. hladionik mora biti u gornjoj trećini topao. Dobivanje vrlo kvalitetne rakije jaĉine od 37-45 % jednokratnom destilacijom (peĉenjem) komine vrlo je teško. pravilno ukomljena i na vrijeme peĉena). Iskusni "pecmajstori" uz alkoholometar i degustacijom mogu toĉno odrediti trenutak kad treba preći na hvatanje srednje frakcije. 40-45 litara Ċibre koja ostaje u kotlu. 20-25 litara patoke. jer se tako ozbiljno narušava kvaliteta šljivovice. Destilacija (prepicanje) mekane rakije treba da se odvija polagano (4-5 sati). jer samo tako se moţe dobiti šljivovica intenzivno izraţene arome. Zbog toga se dobije rakija koja jako pali u grlu i vrlo je oštrog mirisa (alkohol "strši"). koji dobivenoj prepeĉenici znatno pokvari ukus i miris. razblaţuje se destiliranom vodom da se dobije 45 %-tna rakija (18 gradi) ugodna za piće (30 litara 65 %-tne rakije razblaţuje se sa 13. toplim rastvorom sode uz jako ispiranje hladnom vodom. koja sadrţi veliki postotak lako hlapivih spojeva. najvaţnije je pravovremeno odvojiti patoku.6 dl na 100 l komine). sve dok u destilatu alkohol ne padne na 2-3 %. Kad jaĉina destilata na izlazu iz hladionika padne na oko 10. jest da joj se povisi sadrţaj alkohola. srednju frakciju (srce) i posljednju frakciju (patoku).15 % alkohola. Bašica i patoka se miješaju i posebno ponovo prepeku u slabiju. srednja frakcija i patoka). u sredini mlak. Frakcija bašice (prvenac) i patoke miješaju se i na kraju zajedno ili posebno destiliraju uz ponovo odvajanje prvenca i patoke. lošiju prepeĉenicu. dalje se hvata posljednja frakcija patoka. koji kvare miris rakije i zato se mora odvojiti u koliĉini 0. ako se pravilno odvajaju frakcije (bašica. a jaĉina srednje frakcije je oko 60-65 posto. Tajna visoke kvalitete naših odličnih starih prepečenica je u tome što se prepečenjem koncentriraju aromatične tvari koje im daju onaj izvanredan miris i okus plodova plave šljive.Destilacija se mora odvijati polako (traje obiĉno 2-3 sata). a ti donjem dijelu hladan. Dobivena prepeĉenica (srednja frakcija) jaĉine 65 posto.kao i kod peĉenja mekane rakije. Najĉešća i najveća je greška kod prepicanja upravo prerano prelaţenje s frakcije bašice (prvenca} na hvatanje srednje frakcije.8 litara destilirane . no ĉesto takve rakije imaju pomalo neugodan. Od 100 l mekane šljivovice (30 %-tne) prepicanjem se dobije: 1-2 litre bašice. jer samo tako u destilat (prepeĉenicu) prelaze sve fine aromatiĉne i hlapive tvari odluĉujuće za kvalitetu šljivovice. A upravo takve patoĉne rakije teškog mirisa (koji rakiji daju viši alkoholi) glavni su uzroĉnik jakog mamurluka. Jake (ljute) šljivovice 45-50 % (18-20 gradi). Vrlo je loša praksa ubacivanja patoke i bašice u kominu idućega kotla. Svrha druge destilacije. ako se "potegne" malo više. Kad iz hladionika poteĉe tanki mlaz rakije. Destilacija (peĉenje) izvodi se obavezno frakciono .6 % od komine u kotlu (3 . Takvim lošim postupkom prepicanja uhvaćen je veći dio patoke. mogu se dobiti samo prepeĉenjem mekane rakije na slijedeći naĉin: ureĊaj za destilaciju (kotao) rastavi se i temeljito opere 5-6 %-tnim. tj. 30 litara prepeĉenice.to znaĉi da treba izdvajati tri frakcije: prvenac (bašicu).

A na Vidovdan je u Kovilju odrţana "Rakijada". Postoji belidud. koje rakiji uz zlatnoţutu boju daju i niz drugih sastojaka vaţnih za njen odliĉan okus i miris. pitkije. Rada. lišće belog duda kao hrana svilenih buba. Dud kao hladovina. Mnogo. čuveni kuvar i rakijaš Pera Subićkuvao je u ogromnim kotlu i oraniji gulaš i čobanac za više stotina duša. mekše i izraţenijeg bukea. u roguŠajkaške. i to samo u hrastovim baĉvama. Tu na Tikvari će doveče biti rakijada. ali i ljudima. Ogroman dud u selu. 2. brujala su u ţetvi dva kombajna. čamilo je dvadesetak pocrnelih čamaca daščanika. crni dud. mašu krilima k’opravi poletarci.. stoji rodino gnezdo. Tu na Tikvarije bilo onda bačvi i čuvarki s ribom – sačuvaj Boţe!. . lepo seiskaza. Mog’o bi ja u starosnu penziju da idem. dud kaohrana guskama.. na širokom strnjištu. jula U ataru bačkog sela Kovilja.vode). Ispod čarde na obali rukavcu Dunava. na sokaku. Tamo je sve odisalo mirisima sena. bio je čuveni ribar i brigadir u zadrugi. patkama i ostaloj ţivini. Dudinje su nekešaljivdţije nazivale bećarskim paprikašem!. zru dinje i lubenice. parastos dudu iravničarenje – pešačenje. Minimalno razdoblje starenja iznosi 810 tjedana.. bar na po jednojbanderi. i manića.Kovilj je valjda jedino naše mesto u kome ljudi još peku rakiju dudovaču. koje nude namernicima na autoputu Beograd – Novi Sad. u blizini manastira Kovilj.. i zato to o ribama znam. ţita i leta. Prošli smou Kovilju pored kuće u kojoj je rođen pesnik Laza Kostić. zaklonjen nastrešicom od sunca. poređani kaovojnici. bačve i burad.. u čamcu takoreći. Načardi "Tikvara".. Nigde nema tolikorodinih gnezda kao u ovom podunavskom mestu. kuće bez duda.. kojim postaju harmoniĉnog okusa. dud u dvorištu... Kod "Tikvare". U centru sela dimili su kazani. Ročići u gnezdu su već poodrasli. Slabo. Suncokretirazbuktani u ţuto. na breţuljcima. Kovilj je lepo mesto sa dve crkve belih baroknih tornjeva. Na vodi je jedanribolovac u čunu uporno pecao. dud kaomaterijal za kace. skrivaju usred njive magičnog Van Goga. poredđerma i bunara. I otac moj. Dud je i inače ravničarsko sveto drvo. U svakoj ulici. Dan rakije. pekmez. Iza manastirskešume. i štuke je bilo. U prošlosti gotovo da nije bilo druma bez dudovihstabala. pa sveznam. Na vidovdanskojomorini čuvari bostana sede pored obnovljenih trščanih koliba i gomila dinja ilubenica. slatke dudinje za rakiju. dud murga. dud na raskršću.. Kralj rakije Kovilj. Kod čarde "Kraj sveta". ljudi su presovali i sedevali na traktorskimprikolicam novu slamu. I zlatnihšarančića je bilo. Jovan je drţao svoj monolog: – Ja sam ovdašnji. ali nemamdosta godina. Rođen sam pored vode. Onaj koji je ispevaoprelepu ljubavnu pesmu "Santa Maria della Salute". Doktor Laza. međutim. Sva ravničarska sela imala su rasadnike mladihdudova – dudare. Tamo su pekli rakiju dudovaču. Rođen sam četr’sedme – rekao je ribar Jovan. I rakije (kao i vina) zahtijevaju stanovito vrijeme starenja (u toku kojeg gube oštrinu i grubi okus). leškario je na daskamasuvonjavi ribar Jovan Ţivanov. Ja sam radio u ribarskoj zadrugi dvedes’dve godine. Kaţu da se rode gnezde tamo gde su ljudi dobre ćudi. Pitaš ima l’ urukavcu ribe.

. rakija od lipe.. Bogdan Ibrajter Peĉenje rakije Pečenje rakije . Budi na "Tikvari" pored mene i naučićeš zatili čas da kuvaš i gulaš i čobanac. rakiju i od guščijih jaja!" Nema tog materijala od kojeg ja neću isteratirakiju. jako je slatko imiriše. izneo i kako se pravi rakija od duda. To prispe o Petrovdanu. U bačvi kisne. Što se tiče ’lebare. Pečeni hlepčići se iskomadaju i izmrve k’o komlov i potope u 50 litaravode. Odstoji u vrenju i od togmaterijala se peče rakija komadara – lebara. "Ma kakav. Rakija od zove. On je jesenas napravio dve hiljade litara vina i sve prodao doBoţića. zamesi sa pola kile kvasca. Ja sam inače kuvar i ugostitelj bio. a malo je i brestova.. vilovački drum..drţao sam dugo godina kafanu "Šumadiju" u Kovilju. koji se peku u domaćojfuruni. Samo gledaj šta ja radim. to ţito se samelje na mašini zameso. anisa. ide ovako: uzme se pedeset kilakukuruznog brašna. Od sorti groţđa imamo crvenu plemenku. od njega se naprave hlepčići. – O meni su pisale sve novine. to je pijačna roba. Sava je glavni organizator "Rakijade". komovica. – Za dudovaču rakiju se kupi dud i stavlja u bačvu da kisne. ali i mnoštvo novinskih napisa onjemu.. a kad materijal "sazri" i površina se izbistri da čovek u bačvividi "kako se ogleda majmun". i "kradi".. šajkaški drum. On je ispričao. a i do šezdesetih godina. od banana..kima. Dudova je bilo mnogo. Kuvamgulaš od kima. rakija od šljive iz juţne Afrike. Sačuvaj Boţe da se čovek na takvurakiju namami. Kovilj je imao izmeđupetsto i hiljadu jutara vinograda.Pero. sve je to bilo oivičeno dudovima. i veli da je na ovogodišnjojsmotri u Kovilju čak 66 rakidţija prikazalo svoju "vatrenu vodicu". Gotovo istovremeno se na polici ili dasci raširi deset kila pšenice ipokvasio da isklija. Kad se jave klice i ţile. zakleti trezvenjak". lozovača.klekovača. a i groţđe đenđeš. liker od oraha. Znam dobro da kuvam gulaše. duda.Novinski naslovi o Peri: "Kralj rakije. Povađeni sui dudovi.diţu se klobuci. pa stavi u bure gde su izdrobljeni oni hlepčići. Ako treba i iz starih novina!. dao mi je recept za pečenje.to jest vidi svoje lice – masamoţe u kazan na pečenje. taj je imao četiri kazana rakije..Hilton’". nekrunisani kralj rakije. Moj Sava je sad posadio dvadesetak dudova –kazivao je Savin otac Branko. Mi drţimovinograd. Moraš prste da liţeš od mog gulaša. Sad jedudova u Kovilju – na prste da izbrojiš. Tako je i u drugim selima. pa rakija i od paradajza!. ma gaskuvao i od starih cipela! – rekao je domaćin Pera.. paslankamenku. Ko je imao tri duda uavliji. i od čega god ’oćeš. koviljskog štampara i proizvođačavina i rakije. lipovača. Kadsam opet kod jednog u Dublju video rakiju od kima. Sad je vinograda sasvim malo. Jedan od najčuvenijih rakidţija u Kovilju je Pera Subić. 3. kupusara. ali i komadara ili’lebara – od ţita i kukuruza. Kad testo uskisne.. bosiljka. ali se sa pićem nikad nisammešao. Nekad su ljudi rakiju pekli samo od duda.. pa lincura.. U to se doda malo mekinja išećera. Gardinovačkidrum.. "Rakija od kupusa i tikve". kamilice. – Pre Drugog svetskog rata.. pa sam tako "stig’o" i do Japana! Jedan izSiriga kod Segedina pravi rakiju od feferona. On namje u svojoj kući izneo čak 26 vrsta rakija. rekao sam sebi: "Napravićeš.Svratili smo bili i do kuće Save Graovaca.

. Operite opremu i vratite je susjedu. nakon što doĊe sebi oko 20-25 gradi. . Ne. kao i za sve što u ţivotu radite. U posudu koja moţe biti bilo što. koju ćemo sada testirati. a trajat će vam samo jednu veĉer. dobra i bistra rakija.ispeĉe te da rakije poĉne lagano militi prema izlazu. odnosno kraju cijevi kojoj je izlaz u kaci.jer osvjeţava organizam i utiĉe na poboljšano dobro raspoloţenje bez ikakvih štetnih posledica i mamurluka.mogli bi prespvati ispred kuće ili proizvod koji ste dobili trebao je trajati cijelu godinu. pa ste odluĉili napraviti rakiju. dotekla je naša mala.. Što se tiĉe vatre. Uglavnom.usavršavam i dopunjujem.ali ja svoju svrstavam u plemenita i humana pića jer je spravljam po specifiĉnoj tehnologiji koju koristim duţi niz godina. Zato poslušajte naše savjete. budite oprezni i sijte paniku okolo sebe da ne doĊe do sluĉajnog opuštanja koje moţe imate neţeljene posljedice. što daje oko 8-10 l rakije nakon otprilike jednog ipo sata peĉenja) poklopimo kapom (ne. Zato imate nas da vam pomognemo. Po samoj koncepciji postupak je vrlo jednostavan. prije nego isteĉe u posudu hladi. ali sve se moţe zakomplicirati ukoliko budete konzumirali nastali proizvod. Prvi korak.Pokušat ćemo vam predstaviti obiĉaj peĉenja rakije. treba se drţati obrnuto proporcionalne logike. rakija. nećemo je testirati mi osobno jer smo na poĉetku spomenuli kako to moţe biti pogubno. ali neznate kako. jednostavno i zahvalno.80ak kg. Ukoliko smo vam barem malo pomogli javite nam se na mail podrške. Rakija Rakija se svrstava u ţestoka alkoholna pića. nego ćemo uz pomoć "gradometra" izmjeriti koliko nam je rakija "jaka". morate imati potrebitu opremu.a mislim da još nisam dostigao vrhunac. tada vatra treba biti jaĉa i obratno. ne kapom za sunce) na koju je spojena cijev i pustimo da se drop zagrije. Pod opremu spada "kota" u kojem se nalazi i posuda u koju stavljamo drop. i neznate kamo sa ostacima. to bi bilo to. samo je prije upotrebe dobro operite. naprimjer. Drugi korak je napuniti kacu vodom. ako ţelimo mekšu rakiju. jer nebi valjalo da nam rakije opari jezik kad je nakon dugog išĉekivanja poţelimo okusiti. ne. ubacimo drop u posudu koja se nalazi u kotlu (u posudu stane oko dva najilona dropa. Mislim da moţe još bolje jer svake godine napravim bolju rakiju od prethodne iako koristim isto voće i groţĊe. napravili vino. nakon pripreme je naloţiti vatru u kotlu jer ona će pogoniti naše uţitke da izaĊu što prije na svjetlo dana. Predlaţem je dobrim domaćinima da je koriste sa svojim dragim gostima prilikom proslave znaĉajnih jubileja. iako smo istom prisustvovali samo jednom. poţeljno bi bilo da rakija ima oko 40-50 gradi. Bili ste u berbi groţĊa. što hoće reći. Dok je još vruća. I. iliti ga po domaću reĉeno dropa (droba). Pa krenimo. itd. cijev za kapom kroz koju prolazi nastala para. Nakon toga. i "kaca" u kojoj se rakija. Posljedica moţe biti više. što znaĉi da će zapravo imati. ne.

Kada prevri procedi se u bocu i pije se za apetit i stomaĉne tegobe. kao jedina anestezija pri raznim vrlo komplikovanim zahvatima narodnih lekara. narodni vidari su najpre rakijom ĉistili ranu (ne ĉistim alkoholom) jer rakija sadrţi neke hranljive materije . svadbovati.god. kod stomaĉnih tegoba. kada kost uštine mišiće. U 1 litar rakije stavi se koren biljke lincure i ostavi se da stoji na suncu 7 dana. Hemoroidi (šuljevi) smatrani su unutrašnjom bolešću. Leĉeni su u Kragujevaĉkoj Jasenici ispiranjem usta rastvorom plavog kamena u komov rakiji . koja se smatra vrlo lekovitom. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od ĉita i varenje piva. U okolini Ĉaĉka zubobolja je leĉena ispiranjem obolelog zuba ljutom rakijom ili su stavljali obloge od tople posoljene rakije. Preĉišćen alkohol su alhemiĉari smatrali kao prvi stepen ka dobijanju kamena mudrosti Lapis philosophorum. koje je nekad u Indiji pravljeno od pirinĉa. Kod krvarenja ĉira u stomaku. Lincura se pravi sliĉno kao i pelinkovaĉa. lincurom ili sa plodovima voća – poznata orahovaĉa. sipali su nekoliko kapi od najjaĉe rakije “prvenca” da ublaţi bol. rakiju je naš narod oduvek smatrao više korisnom nego štetnom. kad boli zub. Kod gušobolje. U našoj etnološkoj literaturi i sećanjima starijih ljudi. .” Smatra se da je rakija lek za mnoge bolesti i da krepi i jaĉa organizam.” “Od reume (aramatiz) se leĉi i tatulom. Sud se prekrije i ostavi da stoji na suncu 7 dana. ali se mogu za peĉenje rakije upotrebljavati i druge vrste voća pa i povrća. narod je zubobolju leĉio kako je znao. orovaĉa se spravlja tako što se u 1 l rakije stavi 30 zelenih orašĉića i ostavi da odstoji na suncu 7 dana. Ova rakija je jako lekovita jer sadrţi veliku koliĉinu joda iz orašĉića. treba oĉne kapke premazati komovicom. (otuda naziv “prvenac”) ostavljala se u svakoj seoskoj kući po jedna flaša da stoji kao lek. Obiĉno je “ljuta” ili komovica mešana sa lekovitim travama – pelinom. Rakija se pije “blaga” koja sadrţi najviše 40% alkohola i “ljuta” tzv. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. “Rasprostiranju rakije u Evropi mnogo su doprineli jezuiti koji su u Italiji za veliki novac delili svoju “aqua vitae” (1). posebno poslednjih desetak godina. I u Gruţi su “vrućicu” leĉili pelinjaĉom. postoji veliki broj recepata za leĉenje razliĉitih bolesti u kojima rakija igra vaţnu ulogu.krpe umoĉene u toplu rakiju. Orahovaĉa. pa se izjutra našte daje bolesniku da pije po jednu ĉašicu” (Leskovac). U okolini Kragujevca “da bi se neko izleĉio od groznice. usitne i metnu u staklo sa rakijom komovicom. Kada zaboli uvo u selima oko Ĉaĉka. Od prve ispeĉene rakije. Kad oĉi zabole. Naš narod koristi rakiju u mnoge svrhe. a oznaĉava alkoholno piće. jer kako kaţu. “pepeĉenica koja se dobija prepecanjem blage rakije i procenat alkohola u njoj iznosi više od 40%. Rakija se kod nas najviše proizvodi od šljiva jer ih najviše ima. Kada se procedi pije se po jedna kašika dnevno. Osim prepeĉenice i komovice za leĉenje su sastavljane i posebne vrste rakija – “travarice”. onom teĉnošću se bolesnici maţu po reumatiĉnim delovima tela ” (Leskovac). kada se zbog nestašice lekova ponovo vraćamo lekarijama naših starih. uvo. rakije komovice i tamjana . O tome govori i narodna izreka “Rakija je lek”. koje se omotavaju oko vrata i grudi. a najĉešće rakijom. reumatskih oboljenja. U kragujevaĉkoj Jasenici leĉili su groznicu na sledeći naĉin: “Bolesnik da popije u reĉnom viru pola litra ljute rakije i da malo postoji u njemu dok voda iz tela izvuĉe neĉistoću” . “Ako neko padne i povredi se. Rakija se dosta koristila kao lek kod razliĉitih vrsta stomaĉnih tegoba. pa se previje” (Kragujevaĉka Jasenica). Većina starijih ljudi pije svakog jutra po ĉašicu rakije “naštinu”. Te su se rakije koristile za leĉenje odreĊenih bolesti. treba da popije jednu ĉašu dobro ljute rakije i da se posle dobro utopli” ili “treba tri jutra pre jela da pije po jednu ĉašicu rakije u kojoj su bila 3 lista pelina 24 ĉasa”. Ni reĉ rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku. a parĉe leba ne. Posle ceĊenja koristi se kao lek kod oboljenja štitne ţlezde. Neki od njih su odavno zaboravljeni i više se ne koriste. Rakija je imala vaţnu ulogu u leĉenju rana. pa će bolje spavati . U Leskovaĉkom kraju kod leĉenja vatre “ognjice” smešaju projino brašno sa komovom rakijom. oko ili kod teţih zaraznih bolesti kao što je ţutica. Najviše se koristila za ispiranje guše. Da bi prestalo podrigivanje treba piti po malo ljute rakije. I kada se oboleli zub izvadi. Rakijom ĉistom ili sa dodatkom drugih sastojaka leĉena su mnoga lakša oboljenja. glavobolje i groznice rakija je nekad bila jedini i najbolji lek.rakija peĉena od vinske komine. stuca je sitno. Osim ove dve vrste rakije pije se kod nas dosta i komovica. Ova rakija se koristi za leĉenje kostobolje. a kasnije i od drugih biljaka” . Uz rakiju se napijaju zdravice i to pokazuje duboko ukorenjeno mišljenje da se pije radi zdravlja.nego za uživanje" Rakija u narodu Još u X i XI veku arapski lekari su destilisali alkohol sa dodatkom bilja i ovu su proizvodnju primili Evropljani. Sve ortopedske intervencije vršene su bez anestezije tako da se kod ovih veoma bolnih zahvata stanje moglo ublaţiti jedino jakom rakijom. Proizvodnja rakije na ovim prostorima porasla je tek u kasnijim vekovima. preloma. stavi u rakiju i tako pije” (Leskovac). uboja. Uberu se mladi plodovi. “Od nje treba piti svakog jutra po jednu ĉašu” . ona otvara apetit. Iako su poznate posledice alkoholizma.Pored svega savjetujem ljubiteljima dobre kapljice da moja rakija "Nije za napijanje. stave to na tabane. tuberkuloza itd. Zauške. Ona ima veliku ulogu kako u svakodnevnom tako i u obrednom ţivotu. U okolini Kragujevca “neki privijaju peĉen izmet od neuštrojenog vepra zamoĉen u rakiju” . Kod “uštipa” – otvorenog preloma. neprijatelj mi je. Bez rakije se ne moţe proslaviti slava. Kako profesionalnih stomatologa nije bilo. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku. To kazuje izreka: “Ko mi pruţi ĉašicu rakije. Išĉašeni ĉlanak na nozi nameštali su narodni ortopedi naglim povlaĉenjem noge i masiranjem rakijom. Preĉišćen alkohol je u srednjem veku preporuĉivan kao odliĉan lek. “zaušnjaci” leĉeni su na sledeće naĉine ”trava “ustupnik” stuca se. najĉešće komovicom. “vrućice”. jer kad se zdravlje izgubi ono se rakijom vraća. “Na zaušnike treba priviti vunu zamoĉenu u rakiju i na njuj staviti tamjana i lišća od iglice” (okolina Podgorice). Ovoj rakiji su pridavana posebna lekovita svojstva. “Od kostobolje neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noţa u ĉašici komovice . nanom. a ĉarape bolesnikove utope rakijom i onda mu ih navuku na noge” . za ĉišćenje rana. U okolini Podgorice stomak su leĉili rakijom u kojoj je bila lincura. pa će bolje spavati” ili “ treba da izmeša malo vina i rakije i da popije ili iz toga da stavi oblog na ĉelo. kada je većina vinograda u Srbiji uništena filokserom i kada je potpuno opala proizvodnja vina . U selima u okolini Ĉaĉka kada koga zaboli grlo i dobije temperaturu privijaju mu “rakijane obloge”. Kad proĊu 40 dana. “Srpska reĉ rakija potiĉe od staroindijske reĉi arak ili rak. rana se ispirala rakijom. izmešan sa rakijom cvet hajduĉke trave je sluţio za zaustavljanje krvarenja (Zajeĉar). posebno od 1878. Evo nekoliko naĉina spremanja “travarica” iz ĉaĉanskog kraja: Pelinovaĉa se spravlja tako što se na 1 l rakije prepeĉenice stavi jedna šaka pelina. niti sahraniti. “Na otok od zuba treba privijati 2 do 3 puta dnevno istucanu tatalu posutu jakom rakijom” (okolina Kragujevca). kao sredstvo za dezinfekciju i kao sastavni deo razliĉitih obloga i melema. Lek za uganuće zvao se “cerot”. U leĉenju je naš narod najviše koristio “prepeĉenicu” i komovicu. izgori crvenu vrbu. Ko ne moţe da spava “treba da pre spavanja popije malo rakije komovice. zovu je “stomaklija”. Kad nekog zaboli stomak u okolini Ĉaĉka bi popili jednu ĉašicu rakije komovice. To je bio komad plavog papira premazan smesom cerove smole. Da prestane bol u uvu koristila se i rakija u kojoj je stajao list ĉuvarkuće. umeša se u rakiju i zagreje na vatralju. “NaĊe se trava “puparka” i stavi u rakiju za 24 sata. Glavobolja se leĉila privijanjem rakijanih obloga na ĉelo. ali dosta toga se i danas primenjuje.

posebno za negu kose: “Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmešanim petroleumom sa rakijom ili “Da kosa ojaĉa pomešaju petrolej (“gas”). U okolini Zajeĉara “korenje vuĉje jabuke se sitno iseĉe i stavi se u ljutu rakiju. ranjenik je stavljan na sto. osim kao anestetik. zapajali sve ukućane verujući u isceliteljsku moć napitka .Domaća alţenka je jedna od najaromatiĉnijih i najslaĊih Šljiva. Do sada sam najbolje rezultate postizao sa Rakijom proizvedenom od Italijanskog muskata. i ako se samo od nje napravi rakija poseduje jako dobru aromu i ukus. Otuda i izraz: “Pijan kao majka” “U sluĉaju povrede creva prema M. U okolini Zajeĉara “mešavinom ljute rakije i 100 gr. potom je operu. Rakija je upotrebljavana i u kozmetici. .kao što su Italijanski muskat i Italijanski rizling.Ĉaĉanska rodna Helena. pomoćnici su ga drţali. Pri poroĊaju.Ljudi se dele na dve vrste oni koji vole Lozovaĉu i na one koji je ne vole. Najpogodnije sorte Šljive za proizvodnju dobre rakije su Ĉaĉanska lepotica . ricinus i rakiju. Peĉe se loza i komovica. peĉenjare. Tom smešom maţu kosu ĉetiri dana. Lozovaĉa Lozova rakija popularnija kao Lozovaĉa.” Prema ovom opisu vidimo da se rakija u hirurgiji. a ţenama 3/4 litra rakije. koristila i za dezinfikovanje unutrašnjih organa. zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu mazali su bolna reumatiĉna mesta . Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali da pije da bi lakše podneo bolove. kazani . posebno kod teţih sluĉajeva i porodilja je napijana rakijom. da bi potpuno pijana lakše podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica.U ĉaĉanskom kraju reuma se leĉila masiranjem bolesnika komovicom. Ovu travu su drţali u rakiji. Šljivovica Šljivovica je naše nacionalno piće i ima je bezbroj vrsta. vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh. peče se loza i komovica Pecare. Ranjenik je jednostavno vezivan. Domaća alţenka i Poţegaĉa. jaĉina i ukusa. ima u sebi preko 20% slasti skoro kao groţĊe. zajedno sa pokojnikom zakopaju bocu pića u grob. i posle bolesniku davali svakog jutra da pije te rakije . a vidar je radio. Trojanović u svom radu “Šaronjanje ili tepanje u Srba” navodi da je pre ove operacije muškarcima davano da popiju 1l.” Sve hirurške intervencije naših narodnih vidara vršene su bez bilo kakve anestezije.ovih dana rade intenzivno. Kazani rade. S. dobro opranim rukama creva su vaĊena u veći sud i prana rakijom . To ponove tri puta i onda kosa manje opada. posle sedam dana pije se po jedna ĉašica protiv tuberkuloze . 24 ĉasa.Huanita. U svojoj dugogodišnjoj praksi sam utvrdio da je najbolje napraviti rakiju od jedne sorte groţĊa. je specifiĉna rakija koju piju ljudi sa izgraĊenim i formiranim ukusom za rakiju. Rakija je bila i sastavni deo leĉenja zaraznih bolesti: U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali ĉaršavima ukvašenim ljutom rakijom komovicom . Mišljena sam da Italijanski muskat daje dobru i aromatiĉnu Rakiju iz razloga što je to jedna od ljetnih sorti tako da prilikom zrenja polovinom leta uglavnom ima dovoljan broj sunĉanih dana koji podpomaţu da njegova aroma doĊe do punog izraţaja. kao sa nekim najskupocenijim lekom.( ako se poseduje dovoljna količina za barem jedan kazan). Protiću." “Kad iz kuće od tuberkuloze poĉnu umirati. Rakiju Lozovaĉu proizvodim od plemenitih sorti groţĊa. U okolini Podgorice ţuticu su leĉili pomoću ţući (trave koja ima glavicu sliĉnu glavici belog luka). bolne soli (mirišljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u tamnu bocu. Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada ritualno.

Jednu takvu nedavno je osposobio Mića Vasić. objašnjavaju Đoko Šer i Milenko Radanov koji pomaţu oko pečenja rakije. položaj i kvalitet zemljišta. Dobar kvalitet voća zavisi od niza faktora kao što su. Što se tiče zaštite voća od insekata. objašnjavaju majstori oko kazana. . Tu njegovu sljivovicu sam znao vrlo brzo da prodam i to po dobroj ceni ali je brzo i nestajala .5 metra dugu cev i dolazi do cilindra koji je smešten u tabarku sa vodom u kojoj se para hladi. Tako iz godine u godinu. Voćnjak Obradu zemljišta vršim motokultivatorom i uglavnom ručno motikom i ručnim plugom. a s druge strane izuzetno velike štete nanose čvorci i jazavci. priča Olga. Dušanka Buvač 25. i evo vidite. Ranijih godina je moj deda Vlade iz sela Dzurova kod Prijepolja slao po 100 do 200lit rakije sljivovice godisnje. 2000 godine ja odlucim da kupim dobar kazan i . Kada komina proključa.U ovaj kazan stane oko 150 litara dţibre. a kako proces odmiče pada jačina alkohola. Rođaka Olga. stručno orezivanje rodnih grana i lastara a najviše od vremenskih prilika i broja sunčanih dana naročito od početka da kraja zrenja voća. a sada nas desetak nemamo ni jutro vinograda. paprikaš. Za to vreme Mića je izmerio rakiju .Lozu pečemo od groţđa iz našeg vinograda. Nov 2006. Veoma su bitni i obrada zemljišta vrsta đubrenja. prţenice i luk.Voćnjak redovno đubrim pored mineralnog đubriva koristim stajnjak svake druge ili treće godine ali ga pre rastvaranja stavljam u glistinjak da ga Kalifornijske gliste prerade i oplemene. pasulj.a ljudi su trazili jos i jos medjutim kolicine su bile male a deda je ostatak cuvao za sebe. podneblje na kome uspeva. potekla je kvalitetna loza. meni u moj rodni Kovin. Rakija će biti izbaţdarena na 20 gradi. objašnjava Miša. Njen sin Milan dodaje da je vinograda sve manje jer vinograd traţi slugu. čija se rakija peče okreće mešalicu da ne zagori komina i moli Miću da izmeri jačinu rakije. alkohol u vidu pare prolazi kroz ovu 2. da bi na kraju dobili 25 litara lepe rakije. blagovremena zaštita i navodnjavanje po potrebi.Posebnu pažnju i negu posvećujem mladom voću i lozi od sadnje do početka obimnijeg rađanja.27 gradi ili 70 stepeni. Ukratko je ovo moj recept za jedan domacinski vocnjak. prava rakija objašnjava Mića.vocke je potrebno obrezivati. Pored obrade zemljista i zastite voca od stetocina kako bi se obezbedili svi uslovi da se dobije dobar plod. Ove godine rod je bio prosečan uz zadovoljavajući kvalitet. sorta ili voćna vrsta. U dvorištu Miše Petrova u Titelu već 30 godina u ovo doba peče se rakija.Ovo je kazan od 200 litara komine sa velikim loţištem. vlasnik malog vinograda. a iz milošte su je nazvali "veseli stroj". .Uz pečenje rakije obavezno ide roštilj. a o tome odlučuje onaj čija se rakija peče. a to danas malo ko hoće da bude. . hemijska sredstva za zaštitu sam sveo na minimum i uglavnom koristim biopreparate koje sam sremam. jačine 50 stepeni. Peku prijatelji i brojni kumovi. Ova pecara proradila je za Mićin rođendan. ili 50 stepeni. Nekada je u Loku bilo preko 30 jutara vinograda. . a za doručak slanina na raţnju.

24 (registrovani ĉlan) Postavih ovu temu na uradi sam pa mi skoro niko ne odgovori pa ajde ovde da probam. Sime Matavulja br.Kao i svaki pocetak bilo je mnogo raznih problema koje sam vrlo brzo resavao uz pomoc literature. +381 17 417 425. tel. avgust 2007.Stavljati kvasac i koji u kljuk (kom) šećer da ili ne. Hvala unapred na svim sugestijama.vranje. 17000 VRANJE.08 (registrovani ĉlan) .stvorim uslove za pecenje rakije od voca posto inace zivim i radim u vocarskom okruzenju a i Srbija je inace bogata sa vocem. u 20.Znaĉi sve od poĉetka do kraja procesa neka vaša iskustva i preporuke.na koliko odvajati prvenac i patoku i sve ostalo što moţe dati maximalan kvalitet destilata. ++381 (013) 744-400 KAZAN ZA RAKIJU . 4 . 100.mislim da je ovde sve onako domaćinski što se tiĉe ića i pića pa da probam sa vama.Moj cilj je da povecam kapacitete i da se eventualno izvozno orjentisem jer je to najbolji put da se postigne zadovoljavajuca cena i stvori novi brend PAPIĆ RAKIJE. osvajam prva priznanja za kvalitet na takmicenjima a 2004god.5 mm furuna . Svako novo priznanje me je dodatno inspirisalo da idem dalje i da uvek moze bolje.2 mm    Višenamenski (mast. pekmez) Samokipajući.net Biznis portal grada Vranja .2 mm telo kazana . vodeno dihtovanje LAKO SE ODRŢAVA I RUKUJE Orjentaciona cena : 1500 € DULE ARGONAC .28.1.Zavarivačka Radnja ul.saveta a najvise i same prakse.1. i zlatnu medalju na Novosadskom Sajmu.2 mm poklopac .Svake godine sam dobijao sve bolje i sve lepse rakije a proslavile su me kajsijevaca i jabukovaca.Pošto tema postaje u ovo doba aktuelna u Srbiji. ajvar.brosura. 150 lit KAZAN ZA RAKIJU KAZAN ZA MAST BOJLER ROŠTILJ KOTLIĆ CENTRIFUGA ZA MED UKRASNA ŠIPKA PLEH SPIRALA kaca za hladjenje . Moj moto je bio "KAO ZA SEBE A NA VISE".svaka sugestija je dobro došla i svaki link koji se ovom tematikom bavi. Sasha-mudrijash (kreativni lik) .28.Najviše me interesuje kako ispeći dobru šljivu i dobru lozu.5 mm lula (cev) . avgust 2007. grujaa@neobee.Vec 2003god.grafičke tehnologije) .biz Kako ispeći dobru rakiju? dragans (ing.5 mm dno kazana . knjiga.1.od 80. u 18.Pozdrav svima.1.

septembar 2007. avgust 2007. deda je već riknuo od posledica alkoholizma.Hvala na svemu unapred. flahajzn (zajebant) . septembar 2007. u 03. Kad radis rakiju od jabuka obavezno stavi secera u kom (ne vise od 5% na ukupnu kolicinu . septembar 2007. a jedna od osobitosti sljivovice je i nazocnost odredjene kolicine kiselina koje joj daju specifican okus. septembar 2007.I ako si iz Srbije jel stavljaš kvasac u kom i koji i pod kojim uslovima.recimo sve vreme dok traje vrenje to jest do peĉenja. Za dobru rakiju osnova ti je dobar kom i kako odnjegujes kom takva će ti biti i rakija.ili ga ostavljaš da krĉka bez mešanja. Obavezno koristite destiliranu vodu jer se iz obiĉne izdvaja kalcij-karbonat koji potom „sjeda” na dno kao talog i kvari izgled rakije.8.grafičke tehnologije) .I drugo recimo kod dobre šljive neko kaţe prepeci neko ni sluĉajno jer ćeš dobiti destilat koji je kao votka.8. Isto to se mora napraviti i kod jabuka te plavih sljiva tipa cacanka zato što to voce ima puno vise suhe materije nego bijele sljive pa je kom vrlo gust (bude kao pekmez) pa nema sanse da vam ne zagori ĉak i kad imate kotao s mjesalicom.(zbog radi takvog 1nog razloga ja pijem pivo :):) ) Straza (trazitelj) . Osim toga obrati paznju i na kotao za pecenje.ja to sve znam. jerbo mi se srce cepa.. ali neću da ti kaţem. u 03. Pri prepecanju prekinuti „hvatanje” rakije kad pocne teci ona od oko 13-14 gradi. da te priupitam još nešto da li mešaš kom. naime chale mi je „shljiwowitza ovisnik”.. dragans (ing. u 22. u 05.ja sam nabavio knjigu od Dr.secer se treba rastopiti u sirup) jer same jabuke najcesce nemaju dovoljno vlastitog secera za pokretanje fermentacije.19 (registrovani ĉlan) Odlicna rakija no upozorio bih sve one koji probaju peci rakiju od kajsija da obavezno u kotao za pecenje rakije prije dodaju oko 15% vode (u odnosu na kolicinu koma koji se sipa u kotao). Kod pecenja rakije od jabuka obavezno se mora rakija prepeci jer je prva „sirova” rakija mutna i nedovoljno jaka.23 (registrovani ĉlan) Rakiju nije obavezno prepeci kao sto tvrdi Straza.ubi sve stetne alkohole u prepeci i neboj se ništa :) flahajzn (zajebant) .Slobodana Jovića ali imam nejasnoća koje ti sad ovde postavljam. Cesto se u rakiji osjeti oksidirani bakar sto unistava svaki okus i rakija postaje odvratna. Tako dobivena rakija bit će vrlo jaka (oko 26-28 gradi) pa je nakon prepecanja treba ostaviti da se ohladi nekoliko dana te je potom pomijesati s destiliranom vodom iste temperature kao i rakija (drţite ih u istoj prostoriji).50 (registrovani ĉlan) Prepeci rakiju obavaţno.12 (registrovani ĉlan) . u 17.53 (registrovani ĉlan) Hvala Flahajzn. Uostalom.28. jerbo imam narkomana-alkosa u kuchi.7.11. u svakoj boljoj knjizari naći ćeš knjige koje se bave tom tematikom (ni ja nisam „roĊen pametan” nego sam kupio knjigu o pecenju rakije i po njoj radim). flahajzn (zajebant) . Svaka rakija ima svoju specificnost.

Hvala Flahajzn, da te priupitam još nešto da li mešaš kom,recimo sve vreme dok traje vrenje to jest do peĉenja,ili ga ostavljaš da krĉka bez mešanja.I drugo recimo kod dobre šljive neko kaţe prepeci neko ni sluĉajno jer ćeš dobiti destilat koji je kao votka.I ako si iz Srbije jel stavljaš kvasac u kom i koji i pod kojim uslovima,ja sam nabavio knjigu od Dr.Slobodana Jovića ali imam nejasnoća koje ti sad ovde postavljam.Hvala na svemu unapred. Iz Hrvatske sam. Kvasac stavljam jedino u kom od jabuka i to onaj pivarski. Ne zato što je bolji od obiĉne „germe” nego zato što je jeftiniji i sto ga lakse mogu dobiti. Kom obavezno mijesam no bacve drţim dobro zatvorene. Na nekoliko bacava (plasticnih) sam uspio postaviti „vrelnjace” (mali uredjaj koji omogućuje da CO2 izlazi van a da kisik iz zraka ne ulazi u bacvu i ne pokrece proces stvaranja octene kiseline od alkohola). Sama vrelnjaca radi na principu „vodenog ventila” (CO2 pod većim pritiskom u bacvi putem cjevcice uronjene u vodu izlazi u atmosferu, a voda sprjecava ulazak zraka u bacvu - raspitajte se kod vinara). Kod koma bih vam preporucio da ga nikako ne drţite na previsokoj temperaturi jer prebrzo vrije i ne postizete potpuno i pravilno vrenje. Najbolje ga je drzati na temp. oko 18-20 stupnjeva C. Knjigu dr. Jovica nisam citao nego sam nasao jednu u knjizari u Hrvatskoj (na zalost nemam je pri ruci pa ti ne mogu reci tko je autor). Knjiga koju imam vrlo je detaljna i precizna i vodi te korak po korak do postizanja dobrog rezultata. Što se tiĉe prepecanja ja nisam pristalica tog postupka kod svoh rakija nego samo kod onih kod kojih je to neophodno (jabuka npr.). Rekoh već da se kod sljivovice izgubi dio specificnog aromata pa dobijes dobru no „praznu” rakiju koju je onda potrebno dodatno aromatizirati (drzanjem u hrastovom ili dudovom buretu, dodavanjem aromaticnih trava i sl:). Kod prepecanja jabuke u rakiji ostane dio mirisa no ne izrazitog intenziteta. Industrijske rakije od jabuka, krusaka ili kajsija „oplemenjuju” umjetnim aromama kako bi pojacali miris i na taj naĉin „dali do znanja da se pije prava vocna rakija”. U biti se radi o prevari. Prirodne arome mogu se dodati na nekoliko nacina. Jedan od njih je maceracija (namakanje) aromaticnih trava u komu prije pecenja rakije. Drugi je maceracija trava u gotovoj rakiji. Treci naĉin je najslozeniji. U posebnu posudu koja se nalazi na cijevi koja vodi alkoholne pare do kondenzatora (bureta s vodom) stavljaju se aromaticne trave. Vrele alkoholne pare koje prelaze preko tih trava otapaju aromaticna ulja iz njih i daju posebnu aromu rakiji. Ako se mislite baviti proizvodnjom rakije na veliko ili imate puno voca koje ne mozete prodati preporucujem vam kupovinu kotla za rakiju s dvostrukim dnom izmeĊu kojega je ulje. Stvar je jednostavna - ulje izmeĊu dvije stjenke kotla zagrijava se ravnomjerno i isto tako ravnomjerno prenosti toplinu na cjelokupnu kolicinu koma pa ne moţe doći do zagaranja. Ima još puno toga o cemu bi se moglo pisati no nemam bas previse vremena.

flahajzn (zajebant) - 11. septembar 2007. u 03.15 (registrovani ĉlan) E da... Dragans je pitao za pecenje dobre loze. Preporucujem da proba ispeci vinovicu. Radi se zapravo o rakiji dobivenoj destilacijom vina, a ne koma od grozdja. Rakoja je puno meksa na okus (nije zestoka), a zadrţava vrlo visok postotak alkohola. Takvim nacinom se proizvodi konjak. Ako nema vina, neka proba nabaviti onaj ostatak „mulja” koji ostaje nakon pretakanja vina u bacve po zavrsetku procesa vrenja.

dunav101 (paprikas) - 11. septembar 2007. u 04.48 (registrovani ĉlan)

Hvala za odgovor, imaš li još šta napomenuti za rakiju od kajsije? Stvarno mi treba i već sam pitala po ovi diskusijama -

dragans (ing.grafičke tehnologije) - 11. septembar 2007. u 17.08 (registrovani ĉlan) Hvala Flahajzn ţiv bio!!!

Etanol
From Wikipedia
Skoĉi na - Скочи на: navigacija- навигација, pretraga - претрага Etanol (poznat jos i kao etilni alkohol, etil-alkohol ili u narodu jednostavno alkohol) se u medicini koristi kao sretstvo za sterilizaciju (u koncentracijama od 70-80%), kao komponenta u alkoholnim picima (obicno manje koncentracije) i kao pogonsko gorivo (obicno vece koncentracije tj preko 80%). Najzanimljivija tehnicka primjena je kao pogonsko gorivo. Postoji nekoliko klasa goriva koje sadrze etanol: -E5 sadrzi 5% etanola i 95% benzina. Ima oktansku vrijednost od RON95 oktana. Koristi se bez ikakvih izmjena na benzinskim automobilima. -E85 sadrzi 85% etanola, 14% benzina i 1% aditiva koji izazivaju povracanje. Ima oktansku vrijednost od RON104 oktana. Da bi se koristilo u automobilima potrebno je dodati motoru 40% vise E85 u odnosu na benzin. Ovo se postize stavljanjem vecih brizgaljki umjesto originalnih. Radni opseg goriva je -25'C do +78'C vanjske temperature. Kod nas ga jos nema na pumpama zbog neizgradjene infrastrukture. Cijena u EU je oko 0,7€/litri, sto odgovara cijeni benzina od ca 1€/litri. Mana: veca potrosnja E85 ca 30% u odnosu na gorivo. -E96 sadrzi 96% etanola i 4% vode. Ima oktansku vrijednost od RON118 oktana. Da bi se koristilo u automobilima potrebno je dodati motoru 50% vise E96 u odnosu na benzin. Ovo se postize stavljanjem vecih brizgaljki umjesto originalnih. Radni opseg goriva je +13'C do +78'C vanjske temperature, dakle zimi je potrebno predzagrijavanje i vazduha i goriva te se u praksi koristi samo kao ljetno gorivo. Ima odlicna rashladna svojstva, bolji stepen iskoristenja i cistije izduvne gasove u udnosu na benzin. Cijena u EU je oko 0,5€/litar. Mana: veca potrosnja od ca 40% u odnosu na gorivo te je akcioni radius automobila kraci.

Etanol kvaliteta E96 se moze dobiti na vise nacina i to: -Destilacijom i fermentacijom voca, povrca i bioloskog otpada (neefikasno i skupo). Ovaj proces je u narodu dobro poznat kao tradicionalno pecenje rakije tj prepecenice. -Ekstrakcijom iz zemnog gasa metana CH4 (industrijska primjena koristena niz godina).

-Prelivanjem suve celuloze (npr suvih starih novina, suve piljevine, pamucne tkanine i slicnog celuloznog otpada) H2SO4 ili HCl kiselinom na sobnoj temperaturi i sobnom pritisku. Poslije ca 3 dana vrsi se normalizacija ph vrijednosti na izmedju 6 i 7 pomocu NaOH. Tek kada je ph vrijednost neutralna dodaje se kvasac. Poslije ca 3 dana fermentacije bez prisustva kiseonika smjesa sadrzi 14% alkohola te se pristupa destilaciji pod vakuumom. Etanol kljuca na nizoj temperaturi u vakuumu te je potrebno manje energije. Rezultat je E96. Za pun rezervoar tj 65 litara E96 je potrebno ca 245Kg starih novina. Proces se zove CHAP (Concentrated Hydrocloric Acid Process) i kod nas se ne koristi jer vise volimo da bacimo stare novine pokraj puta. -Sintezom ugljen dioksida i hidrogenskog gasa uz pomoc Mos2 ili slicnog katalizatora. 2CO2+6H2=C2H5OH. Ovaj proces se vrsi na temperaturama preko 255'C.

Kazan za rakiju pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07.06.07

Postavljeno 07.06.2007. 12:57 Pozdrav, Zelim da napravim (za licnu upotrebu) kvalitetan kazan za (destilaciju) pecenje rakije.

Nov, mlad i bez iskustva sam u svemu ovome. Pa molim za savete na sta obratiti paznju, koj Sve sto mislite da je vazno reci - samo napred.

Pocetna ideja je da napravim kazan od prohrona od 100litara, sa lulom i aparatom sa sto duzo Imam par pitanja Sta je bitno kod lule? Da li mora tacno odredjena duzina,sirina itd. Sta je bitno kod aparata(koji je minimum i maximum za duzinu spirale) Da li je potrebno ugraditi u kazan (rucnu) mesalicu za mesanje dzibre u toku pecenja rakije? Unapred zahvalan na odgovorima Uredio pivo dana 07.06.2007. 13:06 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.06.07

RE: Kazan za rakiju Postavljeno 17.06.2007. 22:22 Ako smem da pitam: zašto hoćete sami da pravite kazan? Pogotovo što kaţete da nemate nikakvih iskustava u destilaciji. No, svejedno, evo odgvora od amatera: Za destilacioni kazan koristiti iskljuĉivo bakar. Neki veliki destilateri su 70-ih, i 80-ih godina Razlog je bolja toplinska provodljivost (priliĉno vaţna osobina za destilaciju), a osim toga, n belanĉevine poţeljne u alkoholu (o ovome ne znam ništa više, primio sam tu informaciju isto Mešalica je neophodna kod destilacije gustih komina kad postoji opasnost da komina zagori greje direktno na plamenu drveta ili plina. Komina šljive (zavisno opet o vrsti) je obiĉno tam korisno imati mešalicu da bi se smesa u kotlu povremeno promešala i tako ujednaĉila temper destilacije na gas jer u tom sluĉaju imamo mali plamen (na maloj površini dna kotla) sa visok podjednako zagrejana je kad nam rakija nepravilno curi, kao da je nešto pumpa iz kazana. M U konstrukciji je dalje vaţno da se potrudite da ne napravite predubok kazan. Da ne ispadne, pola metra u preĉniku i pola metra duboka, nego da preĉnik bude veći da bi kazan bio plići. Dalje, kapak je jako vaţan. Napravite ga sa što većom površinom ali pri tome nemojte preter 15% samog kazana (znaĉi kod vas izmeĊu 10 i 15 litara), ali ga izvedite tako da se prvo nagl širi. Teško mi je taj oblik opisati reĉima, a ovde ne mogu da crtam, pa mi ostaje jedino da ga

07. odgovor je zbog cene kostanja novog kazana. pa kajsija i bresaka. Ovako kako sam opisao duţina navoja je izmeĊu 4 i 5 metara. pa ĉ se voda rashlaĊuje. koja na vrhu ima le vaţno ako morate rashlaĊivati vodu u stabarci da hladnu vodu sipate dole. Inace zahvaljujem se na ovako detaljnom opisu bitnih stvari za pravljenje kazana. Hvala jos jednom! Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. velicina za (semi)profesionalnu p . Ne znam kako to taĉno funkcioniše pa slovenaĉkog proizvoĊaĉa. Ako je zaista rec o hobiju napravite k koristite takav kazan (a mogucnosti postoje. kako vi kaţete. u nebo!). Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. zaboravio sam koji su standardni kalibri tih cevi). sto je za hobi jako puno para (za mene). Srećan rad. iznutra. d pravljenje travarica i slicnih stvari) i sa tako relativno malim kazanom mozete proizvesti nek Kazan od 100 litara. Masinski ne sme biti toliko skup (premda. Spojna cev. Os vrhu. koji ce se u kada se krene sa poslom . Hladionik (stabarku) obezbedite sa jednom vertikalnom cevkom. Ako se slika ne otvori ovde idite na tu adresu i sami pogledajte tam Ovo je jedan alambik bez mešalice i cena mu je oko 600 evra.Uostalom. sto je za hobi jako puno para (za mene). ili lulica. a ne na na vrh. i sve to nam cm.agromex. krenete od tresnje i visnje. Kazan(Valjevski) od 100Litara kosta oko 1000evra. odgovor je zbog cene kostanja novog kazana.2007. zavijte visinom "vijka" 15-20 cm (sledeći zavoj dolazi na toj udaljenosti od prethodnog).07 Inace zahvaljujem se na ovako detaljnom opisu bitnih stvari za pravljenje kazana. 14:34 Sto se tice pitanja zasto pravim kazan.2007.06. Sve ovo vam je potrebno ako zaredom destilišete više kazana. RE: Kazan za rakiju Postavljeno 04. 12:11 [img][/img]http://www. Koristite istu bakrenu cev (25 ili 27 mm).06. koji ce se u kada se krene sa poslom .06. Autor pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07. 22:42 pivo napisa: Sto se tice pitanja zasto pravim kazan.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 18.gif Videh sad da forum ima mogućnost postavljanja slika. Hvala jos jednom! U tom slucaju je rec o rukom radjenom kazanu. nema većeg uticaja osim ako nije ekstremno uska (ili ek cev promera 25 mm (ili 27.si/proizvodni_program/pic/kotli_zganje/002.07. pogledajte neke kazane pa ćete videti da svi imaju kapke manje-više kao peĉurke. Mislim da vam je za hobi prevelik kazan od 100 litara. Ako je samo jedan kazan. Hladionik ne mora biti ekstremno dugaĉak.06. pod navedenim uslovima ekspoatacije. Kazan(Valjevski) od 100Litara kosta oko 1000evra.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 10.2007.

u nekoj strucnoj literaturi(neki profesor za zemunskog poljoprivrednog fak nekog razloga koji nisam zapamtio. A masinska proizvodnja ne uliva poverenje. u editoru ispod postoji dugme img. u pitanju su kazani rucne izrade. Drugi naĉin: 1. i ono se koristi da umetnete slik 1.2007.06.. Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22.pazite: samo link) 2.si/proizvodni_program/pic/kotli_zganje/002. 2.07.. napišete svoj link. poklonu se zubi ne gledaju. Pekao bih lozu/komovicu. 3. . Ali daj sta das.07 Dok pišete svoju poruku. 17:06 Autor admin Super administrator RE: Kazan za rakiju Postavljeno 13. i markirate ga (obeleţite ga mišem da "poplavi" ..agromex.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 12. u polju gde pišete tekst pojavi Vam se [img][/img]. između ta dva taga ubacite svoj link. Ne znam kako to taĉno funkcioniše.07.gif Videh sad da forum ima mogućnost postavljanja slika. Mada.2007.2007.. Kazan od 100Litara je vise pukim slucajem. 17:05 Tacno. kajsijevacu(sada aktuelna) i sljivovicu. kliknete na dugme img Primer za Vaš sluĉaj: I onda se ta slika vidi ovako. Imam mogucnost da dobijem vojnicki kazan(pro Meni bi vise recimo odgovarao od 80Litara. Makar o Bezanija). klinete na dugme img. 14:41 alambik napisa: [img][/img]http://www. Od 25-35 litara mi se cini da je mnogo mali.Autor pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07.07.03. Uredio pivo dana 12. citao sam. Da bi trebalo mnogo vise vremena za citavu des dzibrom.

85 stepeni.07.06. hladi se (zbog toga što kapak odaje toplinu prema okolini). debljina dna kazana je previse tanka. Most je ona taĉka posle koje isparavanja iz uzlazne putanje prelaze u silaznu. Recimo. 10:27 Hvala administratoru na poduci (jeste da sam ĉekao dugo na odgovor. Ona će provreti na 93 stepena C u kapku. sama po sebi. na primer. nije toliko vaţna.2007.07.06. RE: Kazan za rakiju Postavljeno 18. u gornjem primeru. Ako pojaĉamo vatru poraste i temperatura u kapku pa se manje vode kondenzuje i sastav par smanjimo vatru pada i temperatura u kapku i curi jaĉa rakija..Tako to ide. ne razumem zašto mašinska produkcija ne uliva poverenje. Zbog hlaĊenja dolazi do Para je sastavljena od pare vode i pare alkohola. i upravo para vode se daleko više kondenzuj Dakle.2007. jer do sada nisam video nikog da koristi masinski izradjen kazan.07 . Ovo ima za posledicu da se odreĊena koliĉina vode kondenzuje i padne imati 70% alkohola i 30 % vode. Uzmimo. 14:47 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. i to na "mostu". TakoĊe ne raumem zašto bi rakija iz malog kazana bila bolja. Iz sveg reĉenog proizlazi da veliĉina kazana nema uticaja na kvalitet rakije iako je kod većih kontrolom. Odaje utisak da ce dzibra da zagori.07. ali jeste vaţno to što u jakoj rakiji imamo manj izvodi zakljuĉak da je jaĉa rakija kvalitetnija (mi ćemo nju kasnije razrediti vodom na ţeljenu destilacije). ali bolje ikad nego nik Pivo.. 23:48 Ono sto sam video u Merkuru ja jako krhko(kazan) tj deluje na oko nekvalitetno. Kod destilacije radi se o temperaturi. Jaĉina rakije.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 14. Uredio admin dana 13. kad komina od 10% alkohola provri u pari će biti 55% alkohola i na recimo. da destilišete kominu od 10% alkohola.2007. Najverovatnije su moje predrasude u pitanju. Autor pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07. Objasnite to.

pa opet Jovo nanovo. Pri tome se na vatru dodaju nova drva tako da pregrade plamen.09.08.2007. Pojedini delovi komine bi se toliko pregre izlazila neohlaĊena iz hladionika. Sva ce ta rakija opet Zatim mozes dodavati patoku iz prethodnog kotla. Mislim da ću prodati ovaj kotao i k RE: Kazan za rakiju Postavljeno 03.09.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 03. prestane potpuno da kuva Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08.09.2007.2007.04. Tako da se izvinjavam za iznete tvrdnje. Jedino dobro resenje za guste komine je kazan sa indirektnim grejanjem. 01:33 Zasto pregust kom u prvom kazanu ne razrijedis vodom? Mozes usuti i kompletnu rakiju dobivenu iz prethodnog ciklusa (kotla). Autor bone Ĉlanovi Poruka: 1 Ĉlan od: 31. 19:44 Pa sad. Na taj nacin ste izbegli stvaranje kaše koja U firmi gde radim.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.2007. Tr pektoenzimom. 02:03 Da bi se preveciono izbeglo zagorevanje kazana pri destilaciji jabuke. nijedno voće nismo seckali i uvek je fermentisalo sto posto. 22:21 . A sta znaci kad je komina gusta. Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Pretpostavljam da sam ili pogresno procitao ili naleteo na kvazi strucnjaka. 11:06 Što se tiĉe kotla za rakiju. nemojte jabuke mleti i nemojte se plašiti da nece prevreti (fermentirati). Probao sam drugo dno kji se moţe skinuti i nikao sprijeĉiti da zagori.lanca koji spreĉava da zagori. Dospe se kanta vode.06.09. N uzeti bez mješalice .07 Autor morrib Ĉlanovi RE: Kazan za rakiju Postavljeno 31. ispere se kazan. A ja bi imao jedno pitanje . U njemu ne samo d komine najvise ujednacena.Kako speći jabuku da ne zagori u kotlu bez mješalice.08..kad se jabuke iseckaju verovatno da hoce do kraja fermentisati samo je pitanje kolik (nisam rekao burno!) sa selektovanim kvascem. seckanje na cetiri nece nam biti dovoljno. i kad se neravnomerno zagreva kominu od raţi koja je bila gusta kao deĉja kašica.2007. mislim da je uz dobro i strpljivo peĉenje tako svejedno koji imaš..09. Mislim da mjesalica pomaze da se ujednaci temperatura koma ali nece pomoci kod zagaranja Isto tako mjesalica pomaze da se za sto krace vrijeme prekuvani kom izbaci iz kazana.A sto se tice "bolje" rakije iz manjeg kazana . Ja sam pre destilovao guste komine (ukljucujuci i od jabuka) na sloju ciste i prethodno proku mi jeste zagorelo (a onda je gore nego da nisam stavljao slamu.07 RE: kazan i kom Postavljeno 09. a ako samo malo smanjim vatru. e2e4 Uredio e2e4 dana 09.vec sat vremena pokusavam da nadjem taj tekst ali mi ne polazi za rukom. ali sam se brzo uveštio kako sam prvo na postavljenu slamu sipao vodu da tako tecnoscu pokrijem dno..

Nesto su radili drugi majstori a nesto sam slovenacke proizvodnje. Destilovao sam vodu. 200 litara vode sa spiralom kao kondenzatorom. Dakle napravio sam mu cabar zapremine 600 litara. Moram ga sada ovakvog isprobati sa komom od sljive. 00:32 Evo jednog kazana za rakiju kojega sam prepravio. Za Kapak na cabru je isto tako bio vrlo mali. parovodna cijev je odignuta od zemlje 183cm. Na vratima lozista je bio napraljen prosjek koji je drzao bravu da ne pada dole nize od vrata a Parovodna cijev je bila 30mm siroka i kratka oko 1. ( Kada se dno izlize skraticu ga na 24cm. ( Bakar je stravicno poskupio.5. vanjskog precnika 30cm. od holendera do holendera 2. r na 2 X h=100 Cabar ovoga kazana je bio upravo jadan.55mm. Napravljen iz dva dijela. Jedino da sam napravio potpuno no Kapak je sada zapremine 40 litara sto je dovoljno za precnik kazana od 60cm. KO je ovakav kazan mogao konstruisati? Toliko gresaka se moglo napraviti samo namjerno. On sad izla Na cilindru su profi mesingani holenderi za parovodnu cijev Fi50mm. Na vrhu kapka je kupasti zavrsetak na koji oblik obrnute kruske ili gljive ali to se nije moglo izvesti.2007. Visina cabra je 125cm.Sad onaj koji okrece mjesalicu Rucicu mjesalice sam fiksirao kuglicnim lezajem u nosacu. Lanac je toliko bio los da je to grozno. Jest da ce Kao sto sam spomenuo okrenuo sam mu i mjesalicu za 180*. Na nogaima je vi U njemu je cilindar 100cm visok. Banda. Posto sam visok 178c Kapak sam produzio tako da je sada visok 55cm. .4m.07 RE: prepravljeni slovenac Postavljeno 11.09. Dno cu napraviti od lima debljine 4mm. Kada se sve namontira.Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. Ako okreces mjesalicu a podignes pok prvoj slici. Uz to poklopac izljevne cijevi se otvarao sa pogresne strane. Parovodna cijev je duga.) Nisam htio napraviti lijevak od celicnog lima jer bi celicnij lijevak upropastio ivice otvora za Jos bi se tu neke stvari mogle prepraviti ali o tom po tom.09. Mjesalica je bila na istoj strani gdje jei izljevna cijev. Strugao je dno tako da bi ga mnogo radio kada sam ga kupio polovnog. Ne pusta ni k Napravio sam mu i lijevak od bakarnog lima 0. samo m 200KM. Kazan ima zapreminu od 100 litara.m. Odlicno centrirano. 100EUR. Dubina ovog kazana je 30cm ali cu ga ja puniti na 27cm.

.

09.2007. 17:42 .Autor admin RE: Kazan za rakiju Postavljeno 11.

03. Zatim sam sve lakirao u bijelo.2007.. odnosno onako kako treba. Pozdrav Autor alambik RE: Kazan za rakiju Postavljeno 12. Onda cu vratiti cilindar. 22:19 Ja sam nestrpljiv da ga probam sa komom ali upravo sam odlucio da cabar ponovo lakiram iz Covjek koji je pravio cabar nije posao odradio posteno.07 RE: i ja sam nestrpljiv Postavljeno 11. Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. Interesuje me vase misljenje o prepravkama kazana..Super administrator Ĉekamo rezultate rada sa šljivom. Sad moram cekati da se lak osusi. Izvana je cabar bio kako tako lakiran ali iznutra samo sa temeljnom bojom koja je propala za gornjem dijelu cabra jje oprala tu njegovu temeljnu boju. Iznutra i izvana. Zatim cu kompletan cabar ponovo lakirati u tamno plavo. Izvadio sam cilindar.07 Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08.09. premazao sve antirostom pa iznutra ponovo nanio temeljnu boju.09. sam odradio. Sta ocekivati u vezi sa kuvanjem koma. 21:05 .09.2007. To ide sporo jer se okisalo.

Sta je tu junastvo nemam pojma.Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Alkoholne Pitanje za vas je da li alkohol moze ispariti iz koma ako su prilikom sipanja sljiva u kacu bile gdje je stajao kom temperatura tokom vise od 15 dana bila visa od 30 stepeni. 10%. destiliše u alambiku.09. Sva ce ta rakija opet Zatim mozes dodavati patoku iz prethodnog kotla. 19:04 U redu. Kom je inace ukupno previrao 25 dana jer ja nisam bio u mogucnosti da odem ispeci rakiju n kace nije bio svezan najlon. Skinuo sam dio kolaca a ostatak promijesao sa tecnim dijelom koma.07 RE: ispario alkohol? Postavljeno 30. recimo. doduse Rezultat: Kada sam dosao i vidio kom odmah mi se nije dopalo to sto ga je odozgo hvalilo. Svi mi. dakle bez deflegmatora i pregradnih tan odrţavanjem ţeljene temperature na "mostu). ispere se kazan. Ne mogu mjeriti prije nego istekne u kantu bar 4 litre jer je kanta siroka pa alkoh Trebalo je da kom dadne oko 50 litara rakije a ja sam dobio 35. Sve je bilo vrlo vodeno i nije mnogo mirisalo na alkohol.09. ili ste je. Mislim da mjesalica pomaze da se ujednaci temperatura koma ali nece pomoci kod zagaranja Isto tako mjesalica pomaze da se za sto krace vrijeme prekuvani kom izbaci iz kazana. Pri tome se na vatru dodaju nova drva tako da pregrade plamen. Ispod kace se vidio trag curenja koma. jedino je pitanje šta nam treba i šta hoćemo. r Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. nego da ja sada iznesem iskustvo sa ovim novim kotlom kojega sam probao. zbog toga što je gusta. ili ogromna većina nas. pa opet Jovo nanovo. Cijelo vrijeme sam imao osjecaj da je neko bio i ulio vode u kom. imamo samo jedanu mogućnost: distilacija kom Nikad nećete dobiti istu rakiju ako je komina. Taj dio koma je bio vrlo voden. Dospe se kanta vode. Izgledalo mi je kao da je dio koma iscurio iz lose zaptivene kace a onda je neko dosao i dolio isteknutog koma. Kada sam pekao rakiju nisam mogao istjerati jacinu vecu od oko 45 stepeni a trebalo bi da se prve 4 litre.06. U tom kraju pojedini dripci to rado rade. Morao sam prepjecati rakiju da bih istjerao stepene.2007. Kada sam prepjecao meku rakiju dobio sam jacinu i od 75 stepeni pa sam to posllije razredjiv odmah zamuti. Kolac se sasusio i bio je debeo barem 12cm u hrastovoj kaci precnika 90cm. e2e4 Sve to što navodite jestu mogućnosti.07 e2e4 napisa: Zasto pregust kom u prvom kazanu ne razrijedis vodom? Mozes usuti i kompletnu rakiju dobivenu iz prethodnog ciklusa (kotla). To mi nije bitno jer ovu cu rakiju ionako koristiti da isperem parovodnu cijev i cilindar jer su U cijevi ima jos ulja i ostataka raznih hemijskij jedinjenja nastalih prilikom letovanja holend isticala mutna zbog te prljavstine u cijevi i cilindru. Visina koma ispod kolaca bila je oko 65cm. Ja nazalost nisam na toj lokaciji gdje je kom pa svako ko zeli moze to jednostavno da uradi. . O obavljenog posla istim putem se vrati. Destilirao sam vodu u kazanu ali vodena para ne moze otopiti ulje i ta jedninjenja.

Mislim da bi 450 litara bilo vise nego dovoljno i visina cilindra ne mora biti 100cm nego je d Curak vode koja dotjece u cabar je bio toliko mali da se ustvari poredi sa curkom rakije koja Mislim da kazan dobro radi. Nadam se da ce sa tim novim komom biti sve u redu jer je u plasticnoj kaci i sada su daleko m |Pozdrav e2e4 . 100litara zaprem Cabar je prevelik.Zog onako velikih vrucina i sljive "prskulje" trebalo je rakiju peci nakon samo 12 dana. Pekao sam i navece po mraku i obas alkoholne pare ali nista nisam vidio. koju sam uzgred da kazem propustio kroz muljacu. Dubok je 30 cm a sirok 60 cm. Njegovih 550 litara je puno za ovaj kapacitet kazana. Inace. kom je samo U svakom slucaju nisam primijetio da kotao igdje pusta. Posto je pri prepjecanju kotao isjerao rakiju od 75 stepeni mislim da mogu reci da kotao nigd Kotao uopste nije tako spor kao sto se prica. dok sam sipao sljivu. Opet cu u ovu rakiju dodati malo novoga koma i prepjecati je ponovo da je iskoristim za ispi Nakon sto isperem cijev onda cu pokusati ispeci rakiju od crne sljive.

09. nabavite jednu menzuru od 250 ml da biste mogli da merite jaĉinu destilata a ne da Dakle.06.Uredio e2e4 dana 30.2007. Mislim da ne usporava dovolno paru paova brzo pro bi dovoljno odavao topline na okolinu i tako termodinamiĉku ravnoteţu uspostavio na niţoj t Ako sam u pravu onda je to razlogom što niste u prvoj destilaciji mogli da izvuĉete jaĉinu rak Inaĉe. 21:18 Puno podataka i puno pitanja e2e4. ako ponovo krene rakija slabija od vašeg oĉekivanja stavite preko kapka vodom navla u vodu i iscedite je.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 01. Ako sad. naravno. 00:00 . Kad se ona krpa na kapku ugreje zamenite je novom. Ipak Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Kao prvo. Vodu za prokuvati (dakle. biće to dokaz da vam se kapak slabo hladi zbo RE: mali kapak e2e4 Postavljeno 03. neka ostane mokra ali neka ne curi voda iz nje).10. 19:08 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.10. Ja nisam ĉuo. kaţete da ste oĉekivali 50 litara ali ne kaţete na ĉemu ste bazirali ta oĉekivanja. Kolik šljivama? Bez tih podataka nije moguće ništa oĉekivati a da ta oĉekivanja imaju bilo kakvu potporu na Ako ste razreĊivali obiĉnom vodom velike tvrdoće. mislim da vam je kapak mali.2007. 23:03 Da li sam u pravu ovo za loše karakteristike kapka moţete i sami proveriti prilikom sledeće d Kao prvo.10. alkohol iz komine ispariti u znaĉajnijim koliĉinama. do zamućenja.2007.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 01.06. ne mora se uvek destilovati) i na taj naĉin joj sniziti relativnu tvrdoću. doći će. a ovu sad rashladite vodom i pripremite radite tako dok ne uhvatite punu menzuru. pa ću vam odgovoriti sa sc6. niti mislim da moţe. umesto 45% merite 65% (na primer).2007.

Ako je to tako onda sam trebao dobiti bar 10 litara rakije od prskulje jacine oko samo 40 stepeni. Alkohol vrlo brzo prelazi u kantu.09. Ovako ne mogu to zakljuciti. U komu bilo dovoljno alkohola. 6mm debeo. I dalje mislim da postoji mogucnost da je neko izvukao pravi kom a onda usuo svoju patoku. Na ovom kotlu je visina kapka 55cm. Mlaz zna biti po 5. Iako sam mozda lozio i prejaku vatru. Povrsina takvog kotla je 1 puta ili 60% veca nego povrisna ovoga kotla. U svakom slucaju mlaz destilovane rakije koja je izlazila iz moga cilindra je bi vrlo mali. Sam kom nije imao miris odnosno snagu iz koje se da zakljuciti da je u komu dosta alkohola. Nakon dva dana kuvanja i stabilizacije. To nije normalno. Posebno ako je hvalila kolicina rakije koja se ocekivala. Ona bez prob daje 10 litara rakije 50 stepeni. Toliko se bio sasusio. Sve se to vidi sa slike. tako da mogu ra da mjerim jacinu. Vi hocete reci da uz alkohol ide lako i dosta vode u cilindar. precnika 30cm. Dakle povrsina sa koje isparava alkohol i vodena para i nije tako velika. U svakom slucaju hvala za anallizu. Lozio sam jacu vatru da vidim hoce li kazan da povrati odnosn baci kom u cilindar. . To bi trebalo biti dovoljno. Mozda su tokom prvih par destilacija alkoholne pare bile potrosene na interakciju sa onim uljima i os hemijskim jedinjenjima koja sam spominjao da su postojala u prepravljanom kapku. Precnika 3m odnosno bar 3 puta manjeg presjeka nego kod ovih sirih kotlova. Mene najvise interesuje da li alkohol moze da ispari ako su temperature iznad 30 stepeni i to traje 20 Prihvatam da je mogao dio tecnog koma iscuriti iz kace ali to ne bi trebalo uticati na snagu prvenca je kace alkohol i voda isticu zajedno a ne samo alkohol. Obavezno cu nabaviti visok a uzak sud u koji cu destilovati rakiju. novoj cijevi i nov cilindru. Sve je imalo okus na patoku. prvenac pa ostalo. I pod takvim kotlovima se lozi vatra kao da se hoce pretopiti i sam kazan. Precnika je 60cm. Zatim je kasnije pao jos 12 do 15cm. Vidio sam vece kapkove ali na kotlovima koji imaju u precniku oko 75cm.07 Sljiva prskulja obicno daje oko 8 litara rakije 50 stepeni na 100kg koma. Po meni to je normalno. Za takve kotlove treba i bar 60% veci kapak. Ako sam dobro izracunao zapremina kapka je 40 litara. Mora se na prve tri litre imati jacina oko 70 stepeni sa crnom sljivom. To se nije desavalo. Izgleda da nema sanse da se to desi. Kazan je dubine 30cm. Ako pogledamo sliku koma u kaci vidi se dokle je bio usut kom u kacu.Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. kom je pao nekih 5cm. Moguce je da ste vi u pravu ali pokusajmo uociti sledece. Jos nesto sam se sad sjetio. Kolac je bio odvojen od kace nekih 2 do 3cm. Da je mlaz rakije koja izlazi iz cilindra bio jak ja bih mogao zakljuciti da uz alkohol ide i dosta vode.

06. bez obzira na aparat. svejedno je . Uzmimo na primer da je vaš kom bio 10% alkohola. sa temperaturom od 93 C udara u stenke kapka i odaje mu topli Kapak se tako zagrejava i odaje toplinu u okolinu. Ovo meĊutim ne znaĉi da će ta para sa tom temperaturom. i zatvori kapiju. Da jedna stvar bude jasna: ako ste imali oĉekivanu koliĉinu alkohola u komu. i ako vi znate kakav kom daje vaša šljiva. Znam da u pesmi od Sedmorice mladih. Gledajte ovako: ako imate kom odreĊene jaĉine onda on vri na nekoj temperaturi i sastav pare koji izl koma je odreĊen. Kapak se tad višen . Sad. Ali ako nije to u pitanju. proći i najvišu taĉku u apa doći u stabarku. U tom sluĉaju je on provreo na 93 stepena C i pa koja se podizala iz koma imala je 55% alkohola. vi ste ga morali i dobiti u destilatu.Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. i ako ova godina nije bila drugaĉij onda razlog što niste mogli u jednoj destilaciji postići jaĉinu destalita treba traţiti u naĉinu destilacije. jest karakteristima aparata za destilaciju. Tu nema nikavih uticaja koliko jaku vatru loţite i kakav je kazan.10. Sistem je tad u termodinaĉkoj ravnoteţi. pa sad da li kao prodana ro ili kao pokvarena pa rashodovana. da se jedan bezobrazan sakrije za k pa popije ra-a-kiju. To je kao ono kad se pravi iventura u dućanu: izlaz mora biti jednak ulazu. nema veze.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 15. i b obzira na naĉin destilacije. 20:23 Poštovani e2e4. Ja ne iskljuĉujem mogućnost da je neki šaljivdţija ispustio "ĉorbu" iz vašeg koma i dolio vodu. ili više u patoci. Što je kapak topliji to više odaje topline i sve tako ne poĉne odavati isto toliko koliko primi. Inaĉe vam odmah odgovorio. i u tom sastavu. nisam video da je otvorena druga stranica na ovom topicu pa zato nisam odmah video vaš post.2007. da li više u rakiji. kad ĉiĉa peĉe rakiju. Podiţući se ova para. Razni razni obiĉaji.raĉun mora biti taĉan. A i ne razumem se u folklor vašeg kraja (pogotovo što niste rekli ni koji je).

tek je 1864. 90 C pa već zbog toga para nije moga da se ohladi. kao i u svakom dobrom dimnjaku. vaţno je kontrolisati . yahteva se da svi proizvodi treba da budu manje obraĊeni. Ovo se primenjuje za sva završena vina koja imaju u svom sastavu više od 10 mg/lit SO2.. mogu da proizvedu prekurzore biogeniĉkih amina i etil karbamata. sa manje prezervativa i što više prirodni. povraćanja gastriĉkih nadraţaja. direktno sprovodi na gore. Pojedini sojevi bakterija mleĉne kiseline. I dok su se tehnologije fermentacije razvijale kroz vreme.. Nekontrolisani rast mikroba tokom i posle fermentacije vina moţe promeniti hemijski sastav i konaĉno i kvalitet finalnog proizvoda. ali prvobitna vrednost ove tehnologije u ovim davnim vremenima je bila sposobnost oĉuvanja hrane. da pravi virove. drugim reĉima da menja smer toka. Ozbiljna je briga da SO2 izaziva alergijski odziv kod nekih ljudi. Vina etiketirana pre tog datuma mogu se i dalje izvoziti u EU bez te oznake. a ne da sredinom matice proĊe direktno dalje. Da bi to uspelo para bi m i to sva. kad su hleb. postala su vaţna istraţivanja koja se bave alternativama upotrebi SO2. meĊutim ne moţemooĉekivati da će se sva para ohladiti na tu temperaturu. sumpor dioksid (SO2) se koristi za mikrobiološku stabilizaciju vina. mereno kao ukupni SO2. Para se u n ne zakreće. kao i anti-oksidant. takoĊe. da stoji dovoljno dugo uz stenku kapka.e. On jeste volumiozan ali je nekako kao odţak. ukus. I sad mi napravimo jezerce kojeg ovaj potok puni.. Uzmimo da je termodinamiĉka ravnoteţa uspostavljena na 85 C. sve dok traju zalihe. nego se. kad iz p uĊe u njega. poĉne da se kovitla. Pogotovo ako ste destilisali velikom snagom. i to od 25. što je povezano sa konzumiranjem zdrave hrane i pića. a pogotovo u kombinaciji sa kapkom-odţakom koji je direktno sprovodi dalje. ali ne kreće se blizu kapka. Dakle.novembra 2005. U tom sluĉaju para ima šan se i sama ohladi na tu temperaturu. ako ste pekli na jakoj vatri..n. Kad povećate snagu (jaĉa vatra) onda više pare u jedini vremena dolazi na kapak. Iz tog razloga mi se ne sviĊa ovaj vaš kapak.). Prateći ove trendove. Kao kontrola rasta organizama koji kvare hranu. Ovi zahtevi su u istoj liniji sa trendom za zdravijim ţivotom koji vlada meĊu potrošaĉima. Potrošaĉi vina koji za to znaju zahtevaju oznaĉavanje na etiketama koje precizno pokazuje sadrţaj ove supstance..? SO2 protiv antimikrobskih peptida u očuvanju vina Prva upotreba bioloških metoda za ĉuvanje hrane datira unazad sve do 6000 do1000 godine p. moţda. Oznaĉavanje na etiketi za sva vina koja sadrţe sulfite je obavezno i u Juţnoj Africi i u zemljama Evropske unije. Uprkos znaĉaju bakterija mleĉne kiseline u malolaktiĉkoj fermentaciji. Ako bi se sva ohladila na 85 C kondezovalo bi se toliko vode iznje kapalo nazad u kotao) da bi para sad imala 78% alkohola. jezero moramo oblikovati tako da voda. i mnogih drugih neţeljenih pojava.zagreva. Sa ciljem da se adekvatno odgovori na zahteve potrošaĉa. MeĊutim. stvaranja akroleina i gorĉine. Ako nam je cilj da se što veći deo vode zadrţi što je moguće duţe u jezeru. što znaĉi da je dotok nove topline veći od gubitka i kapak se dalje zagreva d uspostavi novu ravnoteţu. Pored toga što je SO2 ekstraktivni rastvaraĉ. moţda ne direktno. i glavobolja do napada astme. a ne dodavanje jedne ili druge atraktivne osobine u finalni proizvod (alkohol. pivo i vino bili proizvodi dobijani fermentacijom. Zamislite potok koji teĉe nekom brzinom. a drugi. i pored toga što su i ovi aspekti nesumnjivo igrali odreĊenu ulogu u popularnosti ovih proizvoda. Fraze "sadrţi sulfite" ili "sadrţi sumpor dioksid" su obavezno inkorporirane na svim etiketama vina posle 25. ne koĉi. njegova prekomerna upotreba moţe biti pogubna po kvalitet vina. a na kra jezera voda istiĉe dalje potokom. i osim toga i on relativno brzo napusti kapak. novembra 2005. jedan deo para prolazi direktno u cev iznad kapka. Ovo pak z da nema ni mogućnost da se ohladi. U tom sluĉaju idete ozbiljno u pravcu onih poĉetnih koji dolaze iz kazana a oĉekivanih 75% ostaje daleko. sa simptomima koji se kreću od muĉnine. Sojevi bakterija mleĉne i sirćetne kiseline su najĉešće ukljuĉeni u kvarenje vina.. Ovo moţe biti iznenaĊenje za današnje korisnike fermentacione tehnologije i potrošaĉa fermentisanih proizvoda. Odbrojani dani sumpor dioksidu. kapak vam bio 85 C već. i mogu dovesti do pojave isparljivih kiselina. Luj Pasteur pokazao da su mikro-organizmi uzrok i fermentacije i kvarenja hrane. ali sad na viĊoj temperaturi.

) i peptidi (zimocini i bakteriocini. nauĉno. pojedine firme su već krenule sa razvojem odreĊenih proizvoda koji se mogu praktiĉno koristiti. Pediocin i leukocin su već testirani na efikasnost kao bioprezervativi u vinu. lizozim moţe biti od koristi daljem smanjenju nivoa SO2 u proizvodnji vina. hitinaze. Kao organoleptiĉki neutralna alternativa. a njegova primena u vinu je u fazi istraţivanja. Bakteriocini takoĊe imaju i baktericidnu aktivnost protiv vrsta koje su u bliskom srodstvu sa bakterijama koje ih proizvode. drugi su proizvodnja bakteriocina u komercijalnima sojevima vinskih kvasaca. Lizozim se već uspešno koristi kao antimikrobijalno sredstvo kod mnogih vrsta hrane. Lizozim je još jedna komponenta koja je našla svoju primenu kao prezervativ za hranu. kvasce i buĊ. Pediococcus acidilactici pediocin gen (PED1) i Leuconostoc carnosum leucocin gen (LCA1) su već korišćeni u Institutu za biotehnologiju vina. Pre skorog vremena je prikazan i u industriji vina. Neki od njih su i starter kulture kvasca sa definisanim trţišnim prednostima. hemijskim i mikrobijalnim prezervativima kako bi spreĉili pojavu i rast bakterija koje kvare hranu. 09:35 .prisustvo prirodno nastalih bakterija mleĉne kiseline u okruţenju u kome se proizvodi vino. bakteriocini mogu obezbediti vinarima vredne dodatne alate koji se mogu kontrolisati i biti alternativa primeni SO2. bakteriocini se verovatno mogu koristiti u kombinaciji sa SO2 i drugim fiziĉkim. i prodaje se pod trgovaĉkim imenom Nisaplin®. koji inhibiraju rast patogena kao što su Listeria. Verovatno najĉuveniji bakteriocin je nisin. U budućnosti. Nekoliko vaţnih pitanja će zasigurno igrati vaţnu ulogu u eventualnoj komercijalizaciji transgeniĉkih kvasaca (npr. tako raste i antimikrobijalna aktivnost lizozima. Staphylococcus. jer su bezbojni. Lizozim je enzim ekstrahovan iz belanceta kokošijeg jajeta i visoko je aktivan protiv izvesnih gram-pozitivnih bakterija. Bacillus spp. Nisin se koristi da spreĉi kvarenje obraĊenih i prirodnih sireva. nazvane bakteriocini. Izvedene studije su pokazale da nema znaĉajnih promena u hemijskim i organoleptiĉkim karakteristikama vina posle dodavanja lizozima. Vremenom će se uvideti potencijali transgeniĉkih kvasaca. Danas se bakteriocini smatraju idealnim prezervativima za hranu. Nisin je trenutno jedini bakteriocin koji se legalno koristi kao dodatak hrani. Preĉišćeni antimikrobijalni enzimi i bakteriocini će. i Enterococcus spp.2007. itd. endoglukanaze. biti vrlo skupi u primeni. i rezultat toga je povećan interes za njihovu primenu u oĉuvanju hrane. Mali saveti proizvoĊaĉa rakije Autor zile Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 12. Obzirom da je lizozim aktivniji kod belih nego kod crvenih vina. Kod vina. bezbednosno. meĊutim. Lizozimski egen belanceta kokošijeg jajeta (HEL1). bakteriocini nemaju efekat na gram-negativne bakterije. MeĊutim. veruje se da polifenolne komponente igraju ulogu u bakteriolitiĉkoj akciji lizozima. Ove bakterije proizvode specifiĉne proteiniĉne supstance. Kako bi se zadovoljio zahtev potrošaĉa za zdravijim vinim višeg kvaliteta. To je dozvoljeni dodatak hrani u više od 50 zemalja širom sveta. posebno kod sira. Bakterije mleĉne kiseline su uvek bile tesno povezane sa fermentisanom hranom. drugi sem nisina) se trenutno ispituju i razmatraju kao mogući bioprezervativi. i na duge staze moţemo biti optimisti da će u budućnosti ovi kvasci postati vaţne alatke industrijama koje se baziraju na fermentaciji. Clostridium. što ga ĉini privlaĉnim za prevenciju kvarenja kod vina sa višom pH. ovaj problem moţe biti rešen kroz upotrebu efektivnih antimikrobijalnih enzima i peptida u sojevima starter kultura vinskog kvasca. koga proizvodi Lactococcus lactis.10. konzervirane hrane i da produţi rok trajanja mleka u toplim zemljama. zakonsko i etiĉko). i ima pozitivne ocene od meĊunarodnih agencija kao što su Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Food and Drug Administration (FDA). Pošto je SO2 još uvek neophodan u procesu proizvodnje vina (za spreĉavanje oksidacije). Kako pH vina raste. bez mirisa i ne-toksiĉni. Drugi antimikrobijalni enzimi (npr. PronaĊeno je da ovi bakteriocini nemaju efekta na kvasac i bakterije sirćetne kiseline koje su normano povezane sa vinom i bili su stabilni dovoljan period vremena u simulaciji vinskog okruţenja. i nudi dodatne mogućnosti za kontrolu malolaktiĉke fermentacije u vinu.

potrebno iz drveta u rakiji. Tada proredite na meseĉno pretakenje. kao i. Ako je i dalje ĉuvate proredite pretaknje na dvomeseĉno. na svakih. Zrenje za jaka alkoholna pića nije ograniĉeno i vaţi pravilo: što duţe to bolje. S obzirom na to da nemam iskustva u ĉuvanju rakije u buretu. Interesuje me koje je drvo najbolje za tu vrstu rakije i gde se moţe kupiti takvo bure. pola sata. RE: Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 13. izmeĊu ove dve stvari treba pronaći Autor zile Ĉlanovi Poruka: 3 Lokacija: Beograd Ĉlan od: 11. da simulirate zrenje koje bi imala u drvenom buretu. Pitanje: da li dunjevaĉa treba da ostane bezbojna ili je treba obojati? Ako treba onda je pitanje kojom bojom i koliko. u poĉetku. Posle toga rakiju redovno. RE: Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 13. kao što sam rekao. koliko meseci treba da na 15 dana pretaĉem rakiju. 18:49 Hvala Vam puno na odgovoru. za dunjevaĉu nema. koliko traje "zrenje" i da li je to uopšte ograniĉeno vremenom. pa onda na kvartalno. Mislim da vam na to pitanje niko ne moţe dati odgovor jer jednostavno niko nije ni pokušao da standardizuje dunjevaĉu. Samo. Taĉnu šemu ne mogu da vam dam. recimo.Ĉlanovi Poruka: 3 Lokacija: Beograd Ĉlan od: 11.07 Hteo bih da kupim bure od oko 10 litara za ĉuvanje dunjevaĉe. ostalo mi je još ne jasno. na svakih 15 dana da je prespete u neki veći otvoren sud i akvarijumskom pumpom prozraĉujete. i šta. Ili moţete. Bagremovih buradi se još i moţe. Probajte.10. Za to se moţe koristiti bagremovo drvo.10.06. ako se boja drvetom.07 .06. dopada mi se Vaša ideja da je drţim u staklenom balonu. a kasnije se postepeno proreĊuje. bojim se da u takvom buretu nećete dugo moći ĉuvati rakiju a da ona ne postane tamno ţuta. Eto. a onda braon.10. otprilike onom koju ima zrela dunja. 11:19 Ja mislim da standarda za to. Samo znajte: bure od 10 litara nije 10 puta jeftinije od onog od 100 litara. a ţeleo bih da probam s manjom koliĉinom (10 litara). Prvih 5-6 meseci. recimo. recimo. tu i tamo. Osim toga. RE: Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 12. Moţda je bolje da je drţite u staklenom balonu a da je obojate bagremovim dašĉicama potopljenim u rakiju. Ja liĉno bih je obojao ţutom bojom. i koliko.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. koliko meseci treba da na 15 dana pretaĉem rakiju. 15 dana pretaĉite.2007. Samo. s obzirom na malu koliĉinu. Pretakanje i prozraĉivanje u poĉetku treba da je ĉešće. tj. da li je. ostalo mi je još ne jasno. Pre će biti da je tek nešto malo jeftinije.2007. Morali biste dati da vam se napravi. 22:54 zile napisa: Hvala Vam puno na odgovoru.2007. dopada mi se Vaša ideja da je drţim u staklenom balonu. na svakih 15 dana. Drugim reĉima: imate pred sobom neoranu ledinu pa pustite mašti na volju i kreirajte svoju dunjevaĉu. koliko traje "zrenje" i da li je to uopšte ograniĉeno vremenom. dok ne dobijete ţeljenu boju. S obzirom na to da nemam iskustva u ĉuvanju rakije u buretu.naći. Nedostatak prozraĉivanja je neizbeţna oksidacija rakija.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.10.10. recimo. Pretakanjem se postiţe da se rakija "oslobodi" lako hlapivih supstanci. tj. a ţeleo bih da probam s manjom koliĉinom (10 litara). do godine. ali ne znam da li ima tako malih.

a onda mi boje više ne treba. karakteristike staklene ambalaţe.. što se odleţavanja destilata tiĉe.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. a ni druge (naroĉito ne nepoţenje) materije.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Prejako i preĉesto prozraĉivanje dovešće do neţeljenog stepena oksidacije. zajedno sa alkoholom. ĉeka ovo moje pitanje: Treba mi drveno bure u kojem bi duţe vreme ĉuvao destilat da zri. Znaĉi. Zato je destilat najbolje ĉuvati u poroznom sudu (drvenom buretu) jer ono omogućava da destilat ispusti lako hlapive tvari (naţalost.2007. recimo. ali to se ne moţe izbeći). stavio bih ga u.. Ali samo na taj naĉin je moguće da destilat zri. dakle 10%. Bure za odleţavanje rakije Solotnik Ĉlanovi Poruka: 3 Ĉlan od: 21. ili rosfraj buretu.06. Da li ste ikad pravili takvu burad. 16:57 Uskoro ćemo na ovim stranama imati i proizvoĊaĉe buradi (pintere). i da li je taĉno da jasen ne odaje boju.2007. 19:54 Evo nek` gospon pintera. ali zrenja da! Ako ga prespem u inox više neće zreti.08.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 29. na taj naĉin. Pregovori su u toku. ali nema ni zrenja. Postavljeno 21. ili kalvadosa.08. Bojanjem bureta se zatvaraju pore u drvetu i na taj naĉin drveno bure dobija. U odleţavanju konjaka. 22:46 Da li se burad koja se koriste za odleţavanje rakije farbaju sa spoljne strane? Autor admin Super administrator Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. ali ne ţelim da postane (destilat) taman. Proĉitao sam negde da burad od jasenovog drveta ne odaju boju. svake godine se "izgubi" iz bureta oko 20 litara destilata.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 03.2007. a sa druge strane dobro štiti destilat od oksidacije. kao i u staklenom balonu.optimalnu meru. 21:57 Ne. I ako je odgovor pozitivan gde bih mogao naruĉiti nekoliko jasenovih buradi od oko 4 akova (moţda kod vas?) RE: Bure za odleţavanje rakije Autor . gde su u buradima od oko 200 litara ĉuva jak destilat ovih pića (oko 65%). Istina.08. RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 30. dudovo bure dok ne dobije neţnu ţutu boju.2007. nemamo gubitka rakije.08.09. ĉim se pojavi.03.06.

2007. mislim da je nevaţno. inaĉe nije dobar) ne treba nikakva zaštita.2007. Ovo je naravno samo za odlezavanje rakije. Ta sredstva zatvaraju pore na duţicama. odnosno sazrijevanje vina. i u suvim uslovima postoji razlika u trajnosti drveta ali je ona.2007.a pri visim relativnim vlaznostima od 75 % rakija.09.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 12.09. to što ste naveli da na tom sajtu kaţu potpuno je korektno. i kad je nezaštićeno.07 Postavljeno 06. za pravljenje bordovske ĉorbe. alkohol i voda ne isparavaju ravnomerno i to remeti pravilno sazrevanje rakije. Istina.Solotnik Ĉlanovi Poruka: 3 Ĉlan od: 21. Autor Solotnik Ĉlanovi Poruka: 3 Ĉlan od: 21. " Da li je neko ima iskustva sa koriscenjem ovih stvari? Nezasticeni drveni delovi bureta svakako imaju manji rok trajanja. Uredio Solotnik dana 24. 23:00 .2007.07 U knjizi Dr Slobodana Jovica Prirucnik za spravljanje rakije kaze se sledece : " Za pravilno sazrevanje rakije racuna se da je najpogodnija relativna vlaznost prostorije od oko 75 %. " Podatak od 75 % vlaznosti vazduha svakako ne govori da podrum treba da bude bas suv. O slicnim temama pogledati i na sajtu solotnik. ali verujem da je i sa vinom slicna situacija.com/rakija/tehnologija_proizvodnje_rakije. Pri nizim relativnim vlaznostima rakija se jako gubi usled isparavanja. 22:41 Na hrvatskom sajtu krizevci.htm U istoj knjizi se govori da burad nacinjena od jasena ne odaju boju. Naravno. Ukoliko uzmemo da je normalna vlaznost vazduha 40-70 %.09.freehostia. ĉim se spomene plavi kamen. putem kojih se obavlja diskretna oksidacija. Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Sad. da li će zaštićena hrastovima u suvim uslovima trajati 400 godina. a nikako lak ili firnajz.2007. a nezaštićena samo 300. Ja opet mislim da ako je podrum suv (a morao bi biti. 23:47 alambik napisa: Ja opet mislim da ako je podrum suv (a morao bi biti.08. meri stotinama godinama.09. 00:26 Autor morrib RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 25.08. inaĉe nije dobar) ne treba nikakva zaštita. 22:16 Ako je znak pitanja stavljen iza vapna znak da ne znate šta je vapno onda da kaţem da je vapno kreĉ i da je naglašeno da ne stavlja vapno jer vinogadari sigurno podsveno.net/vinograd za zastitu drvenih delova bureta oni predlazu laneno ili parafinsko ulje ili 60 % rastvor plavog kamena bez vapna ( ? ) i dodaju : " Nemojte baĉve premazivati firnajzom ili lakom. pomisle i na kreĉ. RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 23. Znaĉi rastvor plavog kamena ili laneno ulje. i kad je drvo zaštićeno.09.06.

2007.. U takvom podrumu. kućnoj proizvodnji... onako uz druge trave. Stvarno prva liga.06. po meni.. relativna vlaţnost od 75%. i stavite u sva ĉetiri podrumska ugla. Odokativno u domaćoj. ali. onda bar jednom godišnje. 21:09 Da.. nego bre bratac ostalo jos malo . Sve to je odstojalo mesec dana u staklenom balonu .07 RE: Hvala Postavljeno 25. 15:29 Pojma nisam imao.2007. ako su brad podignuta na klocne (ili stalke.. Ma smislio sam joj i Ime i etiketu i sve sto ide. a opet zavisi od ţeljenog inteziteta mirisa i ukusa na mastiku.Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.Koliĉina anisa se ubacuje prema zapremini kazana. a što kaţe i morrib.10. Ciga hvali konja. u koju sam umotao nekih 20-tak suvih trava i u avanu istucano zrnevlje anisa. Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. mislim da bure ne treba premazivati nikakvom zaštitom. Ma da ste mi zivi i zdravi SRBADIJO !!! . Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. 00:06 Moţda niste znali? Mastika se dobija destilacijom prevrelog groţĊanog kljuka uz dodatak anisa.07 Autor zarizoj Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 24.04. pitanje je sad šta ko podrazumeva pod vlaţnim a šta pod suvim. Ispalo je odlicno! U propisno ispecenu komovicu (od Zarcina) sam potopio gazu. odnosno seme). da to tako ide ! Ja sam ti brate pravio zimus neku travaricu pa sam dodao i malo tog anisa. i dodati anis (zrnca.07 Burad za rakiju u porumima obavezno drţati na drvenim stalcima. dobije podzemnu vodu.04.2007. | Specijalne rakije Autor morrib Ĉlanovi MASTIKA Postavljeno 10.04. nabolje na visini od 40-tak santimetra.svima se svidja !!! Sve u svemu. ili grede. stim što u svaki naredni kazan ponovo ubaciti anis. Ja kad kaţem vlaţni podrum mislim na podrum koji.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 01. potrebno je od 300 do 800grama anisa. Nije da.04.04.pa sam onda izvukao gazu. Dakle.. za jedan kazan zapremine 120lit. podvaljcima. šta već ko napravi). ne moţe se zvati vlaţnim podrumom. U kazan za destilaciju sipati prevrelo izmuljano groţĊe (kljuk).Destilaciju vršiti sa odvajanjem frakcija. najbolje će te rešiti ako u mreţaste pvc vreće stavite ćumur za roštilj blago posut kreĉom u prahu. cini mi se da sam od prilicno "slabe" komovice (a iskreno i ne moze od Prokupca neka bolja) dobio pristojnu travaricu. Ćumur sa kreĉom biće odliĉan regulator vlage u podrumu i neće se javljati buĊ. višak-manjak vlage. ako ne uvek.

što daje poseban ĉulni uţitak pri konzumiranju.lincura.06. -I drugi naĉin je ubacivanje biljaka ili delova u prevreli kljuk u kazan pa onda vršenje destilacije. ako vam je bure novo ne preterati sa odleţavanjem. lista. 23:20 Autor alambik . a najbolja je od 40 stepeni. Odleţavanje traje od minimum tri meseca pa nadalje.kantarion itd.2007. što će pokvariti suptilni ukus i miris medovine.I još jedna zanimljivost: U Bugarskoj sam se sreo i prisustvovao vrlo zanimljivom peĉenju aromatiĉne rakije. Sa unutrašnje strane kapka namaţu med. breskva. prva dva meseca.. ako se u rakiju neutralnog mirisa ili blagog mirisa potopi i jedno vreme odstoji voće sušeno na promaji (kajsija. pa na njega nalepe smolu ĉetinara. Neki to zovu i ekstrakcija. jer postoji opasnost da doĊe do prevelike ekstrakcije boje i mirisa novog bureta. pri tom vodeći raĉuna da se ne pretera. kao i odabir suda. Još na nešto obratite paţnju. 00:59 Postoji mnogo recepata za proizvodnju medovine. ploda ili semena ili mešavina istih) u već dobijeni destilat i odleţavanje odreĊeni vremenski period u njemu.anis. kora od pomoranĊţe. hajduĉka trava. Pritom treba paziti da ne doĊe do razlaganja voća a samim tim i zamućenosti rakije.07 RE: Travarice Postavljeno 01. gde se ukusi biljaka nemogu preneti na destilat. stabla.04.Potom poklope kazan i destilacija teĉe. kasnije to više nije potrebno. lekovitog bilja i dr). ili vrlo malo. dunja. Navešću neke od biljaka koje se mogu koristiti u proizvodnji travarica: Nana. U tu rakiju ubaciti 5 do 10 procenata kvalitetnog meda predhodno rastvorenog u manjoj koliĉini blago uzmlaĉene (zagrejane) rakije. ĉetinarski.04. a ujedno izabrati odgovarajuće mesto što se tiĉe svetla. Prijatno Vam bilo i nazdravite samnom. Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. i kupuje se u humanim apotekama na meru.. ili sakupljenu šljivu ubaciti 2-3 kg meda rastvorenog u mlaku vodu i ostaviti da prevri(izfermentira). vrši kruţno pretakanje da se med nebi skoncentrisao na dnu bureta. Ovako pripremljenu rakiju sipati u sud za starenje.2007. limuna itd. Od tako dobijenog kljuka peći rakiju sa izdvajanjem metila. cveta. Najbolje je hrastovo bure. samo za tu vrstu rakije. bosiljak. dobit će te kasnije sve izraţeniju aromu cveta sa koga je skupljan med. temperature.). pritom postepeno se otapaju mirisne smole. ne jaĉu od 45 alkoholna stepena. a aromatiĉne materije da.06. Vrlo lepe rakije mogu se dobiti. Ako ubacite med koji ima izraţenu cvetnu aromu (lipov. Ja ću vam preporuĉiti ovaj koji je već oproban: U izmuljano groţĊe.. 00:34 Postoji dva naĉina proizvodnje rakija travarica: -Potapanjem odreĊenih delova biljke(korena. koju oni nazivaju "duvka" a koja je sliĉna tamnjanu. . i svaki pĉelar ima svoju tajnu. pa sve to sjediniti sa ostalom rakijom uz dobro mešanje.07 RE: Medovina Postavljeno 01. stim što se na svakih petnaest dana.Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.ruzmarin. Ţiveli!!! RE: MASTIKA Postavljeno 17.pripremljeno i ovinjeno. kleka.06.2007. gde se aroma vezuje za alkoholne pare i preko tabarke se kondezuje lepa mirisna rakija dobijena od izmuljanog i prevrelog groţĊa obogaćena mirisima smola ĉetinara.

Rakija od šljiva Autor morrib Ĉlanovi Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 09.07 Autor admin Super administrator Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. potapaju u alkohol.. cele ili njihovi delovi.06. dobijete kiselu rakiju. temperaturi.04. zove se maceracija.. posebno kada su SLJIVA i SLIVOVICA u pitanju !!! .03.07 RE: nije nam se desilo Postavljeno 25. specifiĉno a prema koliĉini kiselosti. 23:56 Koliko vam se puta desilo da vam se dţibra(prevrela šljiva) ukiseli i destilacijom (peĉenjem). kvascima i enzimima.04. Ipak.Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Ono što treba reći je da se piće na taj naĉin moţe i konaĉno formirati i tad se govori o ratafiji.. I tu ide priĉa o fermentaciji..2007.. iz svih zemalja.04.. generalno gledajući. i ostave tako odreĊeno vreme.. daje obiĉno bolje rezultate. Danas se na trţištu u Evropi javljaju razni proizvoĊaĉi aniseta... 15:12 A dace Bog i nece jer postujemo i sljivu i sljivovicu ! Nego prijatelju daj neki drugi savet koji nema veze sa "maskiranjem" ! .07 Autor zarizoj Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 24.. i postavljenim pitanjima! RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 13. Jer ako tako pocnemo .2007.. 08:44 U narodu je standardna procedura sa klipovima kukuruza i pepelom.04. samo treba prilagoditi koliĉinu dodatih špecija kao i vreme maceriranja.... Neki od naĉina kojim se moţe skinuti kiselost: -Ubacivanjem izmrvljene školske krede -Ubacivanjem mermerne prašine -Ubacivanjem kreĉa u prahu -Ubacivanjem pepela od drveta -Ubacivanjem celih klipova kukuruza itd.. najbolje rešenje je da se ne dozvoli da prevrela šljiva ukiseli. Koliĉina ubaĉenog priruĉnog sredstva za skidanje kiselosti i naĉin. Drugi naĉin. Poznato jako alkoholno piće je aniseta. ili se posle maceracije moţe destilisati. Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.2007. !!! Ozbiljnost nam je potrebna. ili macerat koji se redestiliše.07 Tehnika pravljenja pića kod koje se voće ili trave (biljke).04. moze i pita od .. ili brendi (rakiju). ali se skoro uvek preporuĉuje ponovna destilacija! Dalja razrada ove teme prema ineresovanju. a postupak pravljenja je ili kao ratafija. Bilo je reĉi o anisu i mastici...

23:22 Da bi se proizvela dobra i kvalitetna šljivovica.Mirovanje posle glavne fermentacije je potrebno jer period tihe fermentacije teĉe i posle smirivanja. granĉice i druge otpatke koji se lepe na otpalu šljivu. fermentacija i mirovanje.Pri nalaganju kazana voditi raĉuna da se ravnomerno raspodeli odnos gustine i ĉorbe na sve kazane. i na obiĉnom kazanu vršiti sa izdvajanjem frakcija. Smeštaj za fermentaciju: Sudovi u koje će mo odlagati sakupšenu šljivu da bi prevrela. tako da se retko moţe vizuelno uoĉiti. Intezitet loţenja vatre mora biti umeren i ujednaĉen. 00:01 . Protresanje nastaviti periodiĉno sve dok se svi plodovi ne otresu sa stabla. gde će samo zreli plodovi otpasti.2007. Napuniti kazan sa prevrelom dţibrom. Preporuĉena temperatura omogućava pravilan rad kvasaca i neće doći do burne fermentacije.04.Kako to odrediti? Pa kada se potpuno smiri vrenje šljive i polako poĉne da se hvata korica. a na površini suda nema više pene. i ne mali put se desi da ĉorba krene na lulu.04. prevrela je.Najbolje je . Berba. treba se pridrţavati opštih principa pri branju. uz ispiranje lule i kondezatora(aparata).2007.04. Destilacija. pa se mora ponoviti peĉa. pravilan smeštaj za fermentaciju.07 Autor morrib RE: Izdvajanje frakcija. sakupljanje: Šljiva za proizvodnju šljivovice se sakuplja u fiziološkoj zrelosti. TakoĊe kontinuitet hlaĊenja mora biti stabilan tokom celog procesa Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. ĉekali smo od 15 do mesec dana i stigao je kazan. ĉuvanje i nega šljivovice Postavljeno 29. da bi se oslobodio ugljen dioksid zaostao od vrenja. Destilaciju. moraju biti besprekorno ĉisti i smešteni u prostorije koje imaju pribliţno konstasntnu temperaturu oko 20 stepeni selzijusa. i pravilno smeštanje i starenje šljivovice. Pri sakupljanju odbacivati lišće. Optimalno vreme za destilaciju: Pod optimalnim fremenom za destilaciju prevrele šljive podrazumeva se period od ubacivanja zadnje koliĉine sakupljene šljive. sakupljanju šljiva.ZATO PAMET U GLAVU I CIST OBRAZ PRED BOGA I LJUDE !!! Autor morrib Ĉlanovi RE: Opšti principi Postavljeno 28. ketona i patoĉnih ulja a koji negativno utiĉu na kvalitet. bez većih oscilacija. skupili smo šljivu. stabla šljiva protresati. a koji hoće da podigne penu u podloţenom kazanu. gde bi se u startu omogućili preduslovi za dobar kvalitet. peĉenje šljivovice: Dakle. Poţeljno je da prostorija nema previše svetla. pri sipanju u kazan preporuĉljivo je da se što više izdiţe sud kada se sipa u kazan. Blagovremena destilacija i pravilan naĉin destilacije. kako pristiţe na sakupljanje. što znaĉi da je postigla maksimum šećera i da su plodovi zdravi. optimalno vreme fermentacije i temperatura iste.Neko iskustveno vreme za peĉu šljive je od petnaest do mesec dana od završetka fermentacije. a posebno smiriti vatru kada proĊe više od polovine kazana da ne zagori i da ne doĊe do izdvajanja veće koliĉine viših alkohola.

starenje. rakija u takvim sudovima ne stari. sipamo u bure za ĉuvanje. ili dašĉice od hrastovine. jer je OPASAN OTROV! Dobijenu konzumnu šljivovicu ne izlagati svetlosti zbog karbamata koji se mogu javiti.Sudovi mogu biti drveni(najbolje hrastovi). Tako pripremljen rastvor sipamo u bure. zagrejanosti dţibre. što duţe to bolje. Drugi kazan: U razloţen i opran kazan sipamo kompletnu rakiju iz prvog kazana(izdvojeni metilalkohol ne). Dobijenu šljivovicu koju ste spremili za kozumiranje sipate u sudove za odleţavanje. najbolje klackanjem. 00:28 I za vino i rakiju postupak ovinjavanja novih drvenih sudova je isti. metalni ili eventualno Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Posle toga ispustimo taj rastvor.2007. a i oni su vrlo štetni i kancerogeni. koliko je otrovan. normalno sa prekidima. Zašto? Pa u prvencu pored ostalih alkohola je najviše metil-alkohola. Duţina odleţavanja je relativna i zavisi od inteziteta boje i oplemenjnosti drvetom koju vi ţelite. jer njena jaĉina i destilacija to onemogućavaju. za ceo obim. kaustiĉne sode rastvorene u 20 litara hladne vode. što zna ozbiljno da pokvari kvalitet.Kada ispustimo rastvor bure tri do pet puta dobro isperemo hladnom vodom. ali oplemenjenosti i "ukrtavelosti" nema jer za razliku od vina. Naloţili smo obiĉan kazan i rakija kreće.07 . kao i kod prvog kazana.07 Izdvajanje frakcija pri destilaciji šljivovice je mogućno i ako nemamo destileriju koja je tehniĉki projektovana za takvu destilaciju. i svremena na veme tako da rastvor vode i sode obliva sa unutrašnje strane i dance. pa onda sipati rakiju.Ispraznimo bure posle tog vremenskog perioda i pripremimo sledeću mešavinu za tretiranje: za svakih 100litara zapremine suda potrebno je u 10 litara hladne vode rastvoriti 250grama kaustiĉne sode. oko 4 sata. ili druge ţeljene jaĉine. To radimo. metalni sa narezanim hrastovim letvicama. pa ga zatim napunimo do vrha sa hladnom vodom koja će da stoji u njemu sledećih 24 ĉasa. doći će do stabilizacije. Metil-alkohol poĉinje da isparava već na temperaturi 55 stepeni cezijusa. Opet prihvatamo Prvenac u istoj koliĉini i odlaţemo na stranu. Kada jaĉina alkohola u prihvatnom sudu bude onakva kavu vi ţelite obiĉno oko 50 stepeni alkohola. koje smo postavili na dve gredice da bi ga mogli kotrljati napred-nazad. tada sud sklanjamo a podmećemo drugi. i ide do 65 stepeni (opciono). stavljamo pod lulu glavni prihvatni sud i peĉemo rakiju sve dok na luli jaĉina alkohola ne pokaţe nulu (ĉešćom kontrolom). Novo bure napunimo ĉistom hladnom vodom i ostavimo da stoji 24 ĉasa. dopunimo kazan sa prevrelom šljivom (dţibrom). znaĉi samo je start drugaĉiji. stakleni baloni ili inox burad. RE: Ovinjavanje buradi Postavljeno 29. uzmemo jedan sud ili flašu i izdvojimo prvenac u koliĉini od 250 do400mililitra. i naĊemo naĉin da ga neutrališemo zbog otrovnosti. za njega je potreban rastvor 500gr. sve dok imate sirovine za destilaciju. i ponovo kreće peĉenje. Ovaj proces traje nadalje isto. Ako su burad nova(drvena).Primer: Imate bure zapremine 200litara. Praţnjenjem vode koja je stajala 24 ĉasa smo završili proces ovinjavanja i bure je spremno za upotrebu! Što se tiĉe hrastovih letvica koje bi sloţili u stakleni. i ne drţati predugo zbog jake ekstrakcije.U staklenim balonima i inox buradima rakija neće stariti.Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.04. Kada samo to uradili. posebno paziti da deca ne doĊu u dodir sa njim. a rakiju od oko 50 stepeni. gde će mo rakiju "terati" do nule na luli. burad prvo oviniti. podmećemo glavni sud za prihvat i pratimo jaĉinu sada u prihvatnom sudu. Vaţne napomene: Metil-alkohol bezbedno uništiti. U staklenim balonima i inox buradima rakija će ostati bezbojna.04.04.Dobijenu rakiju ispod 50 stepeni alkohola sipamo u naredni kazan. a za njega svi znaju. ni sluĉajno ga ne koristiti za obloge ili sliĉno.

da ne doĊe u dodir sa ljudima i ţivotinjama.05. godine poĉinju problemi. Sada se već mogu kupiti i kvasci i enzimi koji postupak fermentacije ubrzavaju drastiĉno. Već prve godine je bilo par grozdova i bilo je sve u redu.06. znaĉi tri puta po 24 ĉas i uvek nova voda. sud njih pripremiti na sledeći naĉin: Suve hrastove izstrugane letvice. razgovarati.07 ĉokota. obiĉno. sve komine puštam da se fermetišu uz selektovani kvasac i pod vodenim kljuĉem (dakle. ako i poraste.03.2007. uĉvrstiti površinski sloj da ne ispliva. To je to pošteno i pravilno! Autor admin Super administrator RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 01. Zrno. 22:48 Ja. Reĉeno mi je da loza ima dubok koren i da je idealna za taj posao. bez pristupa vazduha. Na taj naĉin ne dobijem krovinu. Moja kuća i bašta su u jednom selu u Ementalu u jednoj dolini na obronku na prisojnoj strani (gleda na jug) na oko 600 metara nadmorske visine. poreĊati u neku kadu ili kacu. Tu potroje i male "cake" sa kontrolom temperature (fermentacija sa kvascem traţi nisku temperaturu. pogledajte u okviru naših stranica priĉu o "delestage" postupku. decu drţati dalje od vas dok radite i bezbedno razblaţite i neutrališite ispušteni rastvor. i koji omogućavaju potpunu kontrolu nad fermentacijom. Ĉvrste delove pritsnem odgovarajućim poklopcem da ne mogu isplivati.04. To je nešto što se moţe iskoristiti i kod šljive.2007. ĉitati. ispuca i pocrni. poreĊati ih na prikladno mesto da se ocede i prosuše. kao i dve sledeće su bile priliĉno vlaţne. Posle toda letvice izvaditi iz kade(kace). Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22.07 Vinograd u CH Dule Ĉlanovi RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 17.2007. a o kvalitetu da se i ne govori. koristiti zaštitne naoĉare i gumene rukavice.06. Dalje.Hladnu vodu drţati 24 ĉasa pa ispustiti. pre svega da bih Poruka: 2 stabilizovao teren.ilovaĉa. Treba se interesovati. 14:07 Dobar dan svima.04. pa smrznute i potopljene u dţibru. moţe i plastiĉna..poliesterski (nije preporuĉljiv ovaj zadnji).07 Postavljeno 19. . i naliti hladnom vodom da ogrezne. bez kore i beljika(neposredni drvenasti sloj ispod kore). Od sledeće. a nemaju svi ureĊaje za kontrolu temperature). Ta godina. pitati. i sve će biti bolje Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. tada su spremne za slaganje u sud za odleţavanje rakije i nalivanje iste. Lokacija: Krauchthal Sama zemlja je priliĉno nekvalitetna . Na gornje dve sam stavio lokalnu švajcarsku sortu "Blauburgunder" (Pinot noir) a na donje dve "Riesling x Sylvaner". Sledeće dve godine sam prskao standardnim sredstvima protiv gljivica. svake dve nedelje ali nije pomoglo. ovo ponoviti tri puta. fermentacija bez kvasca).. Napravio sam ĉetiri terase po šest Ĉlan od: 16. Pre šest godina sam posadio 24 ĉokota na jednoj padini u bašti. debljine 3-5mm i ţeljene ili moguće duţine. Sredinom jula se pojavi bela brašnjava "skrama" na donjoj strani lista koja posle par nedelja pocrni i listovi uvenu. Iskustvo hobi proizvoĊaĉa pokazuje da se na kvantitetu dobije i do 25% (poreĊeno sa istom šljivom. 2004. kao što su PVC flaše pune vodom. Reĉeno mi je da je to bolest koju izaziva gljivica "Oidium tuckeri". 21:09 Ovo je priliĉno detaljno uputstvo za "tradicionalnu" proizvodnju. Napomena ri tretiranju sa kaustiĉnom sodom. Ţivim već decenijama u Švajcarskoj. Sledeća godina (2003-ća) je bila ţarka i sve je "izgorelo".

na zici. Niti prskam niti mu bilo šta radim.Savijanje luka ide ukoso prema sledecim redovima zice na gore. 09:21 Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.Paziti da veza ne bude cvrsta zbog rasta loze u toku vegetacije. . otprilike u isto vreme sam napravio "venjak" ili kako se to ovde zove "pergolu". Dva ĉokota sam zasadio. em što sam prošle godine sa ta dva ĉokota ubrao nešto jaĉe od sto kila groţĊa.07 Autor Dule . pogotovu u severnijim krajevima. Em što je hladovina boţanstvena. kondir je isto to samo je duzina do 5 okaca. ako su cokoti formirani. je jednogubi Gijov. Da ţice po kojima se vodi loza razapnem na visini od oko 2 metra (iznad glave) tako da groţĊe visi slobodno i bolje se "provetrava". orezana na duzinu od 6 do 14 okaca.Da li postoji neko "jaĉe" sredstvo? S druge strane.04.2007. Sada je bitno da svi osteceni lastari (od mraza ili bolesti). odnosno priprema loze u toku ove godine za narednu. mislim da to nije bas najbitnije. Za dalje savete u vezi zastite napisacu u roku od 5 dana.04. I da rayjasnim sta je luk a sta kondir.04. 16:53 Pa ako kasnim sa savetom za rezidbu. RE: Vinograd u CH Postavljeno 20. a i najednostavniji. U rasadniku sam traţio neku sortu loze koja brzo raste i ima veliko lišće. . jednostavno otporna sorta.Sam nacin rezidbe mora biti primeren sorti. U meĊuvremenu sam shvatio da su te dve sorte vrlo osetljive. Luk je orezana proslogodisnja loza. pa polako vracanje vrha na dole prema prvoj zici. predloţili su mi da lozu "podignem u vis". onoliko koliko su osteceni. i sto blize glavi cokota ostave dva kratka kondira sa po dva okca. Sledece je odabrati luk duzine 8 do 12 okaca i blago ga saviti i vezati u polukrug. Jesenas sam probao i vino da napravim ali o tome u drugom topiku. vezivanja luka. preformiranje oblika uzgoja moramo ostaviti za narednu godinu.Da li će to da pomogne? Iz ovog mog "pisanija" se vidi da sam potpuni amater i da sam u startu napravio gomilu grešaka. Najednostavnije receno je da se pri rezidbi na visini zice. Sada loza već pupi (vegetacija ovde kasni oko mesec dana u odnosu na Srbiju). Danas je to sve pokriveno (oko 60 kv-metara). jer je jos rano za zastitu. skrate ili potpuno uklone rezidbom. Podizanje. jer predpostavljam da vec imate iskustva u tome.Najbolji nacin za sorte koje imate. Šta da joj radim? Pomagajte! Autor morrib Ĉlanovi RE: Pomoc Postavljeno 19.Da li da to sve poĉupam i da stavim neku otporniju sortu? Paralelno sa tim.. tojest rezidbom se omogucava optimalni rod i dalji razvoj cokota.Nadam se da sam uspeo recima da opisem nacin fiksiranja. svaki sa po jedne strane.2007. Dali su mi neku hibridnu "Buffalo" sortu.

ne kasnite sa savetom.2007. odnosno opšte forme loze u toku jedne godine se obavljaju 3-5 prskanja protiv ovih bolesti. ili sliĉnoj ustanovi gde se ista nabavljaju. a protiv sive truleţi obiĉno dva prskanja. zato koristite preporuku prodavca sredstava i rešili ste problem. poĉetkom marta. Još par preporuka. Ne. biti ĉitavo školovanje i ja obećavam da ću biti dobar i poslušan Ċak.Sredstva se mogu mešati uz konsultaciju sa struĉnjakom u poljoprivrednoj apoteci.04.2007. Tek kad smo se preselili u ovo malo seoce sam poĉeo Lokacija: Krauchthal da otkrivam prirodu.04. sam orezao otprilike tako kao što Vi savetujete. rezidba. i zato se treba strogo pridrţavati upustva za upotrebu i poštovati rokove o duţini otrovnosti ili kako se to naziva karenca. Ako sam dobro shvatio. Ĉlan od: 16.04. Kada se zna od ĉega se štiti onda naziv sredstava je razliĉit. Na sreću ostalo je dovoljno duţine (7-8 okaca). dobro formirani luk liĉi na veliki znak pitanja. ali su aktivne materije koje deluju na bolesti i štetoĉine skoro uvek iste. 14:25 Vinovu lozu štitimo od bolesti i štertoĉina! Sredstva koja se koriste za suzbijanje pojave i uništavanjem izleglih insekata zovu se insekticidi. izgleda. Znaĉi ako je karenca nekog sredstva 30 dana ono se moţe upotrebiti minimum trideset dana pred berbu. bolje je vršiti preventivno delovanje. Svi su mi saveti dobrodošli.groţĊani moljac Plamenjaĉa i pepelnica se javljaju skoro u toku ĉitave vegetacije loze i znaĉajno mogu da umanje. siva truleţ Štetoĉine:lisni mineri . neka manje neka više. A sredstva koja se koriste za subijanje pojava bolesti i spreĉavanja delovanja pojavljenih bolesti nazivaju se fungicidi. Ovo će. Nabrojaću neke najĉešće bolesti i štetoĉine koje napadaju vinovu lozu i groţĊe: Bolesti: Plamenjaĉa. 09:24 Autor morrib Ĉlanovi RE: Zaštita vinove loze i groţĊa Postavljeno 30. U zavisnosti od meteoroloških uslova i vitalnosti. ali da nisu sklopile. trba uzeti ona koja se podnose.07 Dakle.Sva sredstva za zaštitu prema naĉinu i duţini delovanja delimo na trnutna ili nesistemiĉna i sredestva sa produţenim dejstvom ili sistemiĉna. Još jesenas sam isekao sve bolesne delove i spalio (ne kompostirao). Ove godine se startno i vrlo rano javlja pepelnica jer njenom razvoju pogoduju hladne noći i topli dani. Jedino luk nisam dobro formirao. a opet vodeći raĉuna o karenci sredstva za zaštitu. pa i da unište rod groţĊa. i sredstva za uništavanje korova su herbicidi. Ove godine. da bi se moglo u jednoj turi oprskati i protiv bolesti i štetoĉina. veliko hvala za dobru volju da pomognete jednom amateru koji je priliĉno kasno otkrio da groţĊe ne raste u samoposluzi. zatvorile grozd. pepelnica. Zima ove godine ni u ovim krajevima nije bila jaka tako da nema promrzlih delova. Uredio Dule dana 20. nego sankcionisati već Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. pa pri kupovini . Još jednom. Dan i noć provodio na poslu sa Poruka: 2 glavom zabijenom u kompjuter. stim što se drugo prskanje obavlja kada bobice dostignu odreĊenu veliĉinu. a koji ima i dejstvo protiv pauka i moljca. Odrastao sam na asfaltu i do ĉetrdesete godine biljke prepoznavao tek u tanjiru. Sutra ujutru putujem za Beograd na nedelju dana tako da će Vaši dalji saveti da stignu u pravom trenutku. Pored pepelnice skoro svakog proleća sa kretanjem vegetacije javljaju se i lisni mineri. jer postoje sredstva koja se nemogu mešati sa nekima. Tu ću grešku već danas popodne da probam da popravim.04.07 . a upotrebom nekog sistemiĉnog insekticida uspešno će te eliminisati i pojavu i drugih insekata. pregljevi(crveni pauk). I jedna i druga sredstva su otrovna.Ĉlanovi @morrib Hvala na promptnom odgovoru.

obavezno sakupiti i izneti iz vinograda. a imate mogućnosti da zalijete.04. a sutradan izvršite zaštitu protiv plamenjaĉe. I ako niste znali. TakoĊe se preporuĉuje da se ništa ne radi u vinogradu u fazi cvetanja. i razvoj sitnih ţilica sisavica je na krajevima ţila a koje se rasprostiru uvek dalje od samog ĉokota.2007. zalivajte uveĉe.05. Izbegavati rad kada su velike vrućine. jer se prašenjem povšinskog sloja zatvara poroznost zemljišta i na taj naĉin spreĉava isparavanje vlage iz dubljih slojeva zemlje.a mislim da još nisam dostigao vrhunac.04. Đubrenje.07 Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. a ne folijarnim. Preporuĉljivo je iskoristiti pogodan trenutak i obaviti jedno prskanje sa cinebom i kosano(kolosulom). prihranjivanje vinograda. I ako ima problema sa padavinama. kada miruje vegetacija. Izbegavati upotrebu sredstava na bazi bakra dok je vinograd u cvetu! Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. ako se vrši granulisanim veštaĉkim Ċubrivom. Rakija Rakija se svrstava u ţestoka alkoholna pića. 22:56 Vinova loza je u cvetanju. Predlaţem je dobrim domaćinima da je koriste sa svojim dragim gostima prilikom proslave znaĉajnih jubileja. Još jedno prskanje se obavlja protiv sive truleţi i moljca. dali je štititi dok cveta? Kišni period.2007. neposredno pred zatvaranje grozda. . sem ako to nije preko potrebno. neće škoditi.vršiti po celoj površini a ne samo pored ĉokota jer se korenov sistem pruţa svuda. kao i redovno praćenje stanja u odnosu na pojavu plamenjaĉe i pepelnice.06. Na taj naĉin se preventivno eliminiše pojava nekih bolesti i štetoĉina a koje uspešno prezimljavaju na zemljištu.ali ja svoju svrstavam u plemenita i humana pića jer je spravljam po specifiĉnoj tehnologiji koju koristim duţi niz godina.usavršavam i dopunjujem.Obradu zemljišta kada su velike vrućine je najbolje vršiti kasno popodne ili kad je oblaĉno vreme. 00:04 Po završetku faze cvetanja pored ostalih radova u vinogradu treba u okviru zaštite vinove loze primeniti preventivno prskanje sistemiĉnim preparatima protiv pojave groţĊanog moljca i sive truleţi (botritis). Mislim da moţe još bolje jer svake godine napravim bolju rakiju od prethodne iako koristim isto voće i groţĊe. tri prašenja vinograda je kao i jedno zalivanje. a kada je temperatura više od pet stepeni celzijusai kada nema vetra.jer osvjeţava organizam i utiĉe na poboljšano dobro raspoloţenje bez ikakvih štetnih posledica i mamurluka. Preporuĉuje se i jedno zimsko prskanje loze. i stara dilema.stvorene pojave. ĉeste promene temperature stvaraju uslove za pojavu bolesti. a svu zelenu masu koju u toku vegetacije odstranjujete (zalamanje i plevljenje loze). Autor morrib Ĉlanovi RE: aktuelni trenutak Postavljeno 28.07 RE: GroţĊani moljac i siva truleţ Postavljeno 01. stablu i lastarima.

.8.Pored svega savjetujem ljubiteljima dobre kapljice da moja rakija "Nije za napijanje.48 (registrovani ĉlan) Dalji sacuvani tragovi rakijske srpske proslosti vode do Knjazevca i Moravske kuce autentiĉne iz tog doba kad se pekla rakija na drevnom lampeku.8. Alkohol i pecenje alkoholnih pica udje u Evropu s Arapima preko Spanije. Tamo je pravi lampek za peĉenje rakije iz doba KaraĊorĊa. septembar 2007. DRAGANOVIC (Panonski mornar) . septembar 2007.8. septembar 2007.. sa lulom od trešnjevog drveta i tehnologijom destilacije na kojoj bi Evropa i danas mogla da zavidi. baš kao što i ĉini onima koji su na „kulturni” zapad poţurili... a srpska rakija poce da se pece po dolasku Turaka na Balkan.nego za uživanje" Pecenje srpske rakije Dragoljub-.8. u 07.11 (registrovani ĉlan) U diskusionoj grupi istorija idem u buducnos Srbije. septembar 2007. u 12. Iako je Islam branio konzumaciju alkohola bi ispecen prvi arak negde na srednjem istoku.28 (registrovani ĉlan) Istorijska istrazivanja za pocecima ove vestine vode do persiskog lekara Rhasesa koji je pronasao tehniku destilacije alkohola i objavio na arapskom i persiskom jeziku... u 08. Jedna civilizvana zemlja mora imati : ogovarajuce standarde zivota rada i proizvodnje u skladu sa odedjenim propisima koji garantuju kvalitet poreska politika u interesu sirokih masa ali ubogih bolesnih koji ne moguda rade akscisa je ekskluzivno drţavno pravo za novac od proizvodje prometa odredenih proizvoda Niko neće braniti gajenje klemljenje sljiva i proizvodnju rakije ako je slivovica komovica napravljena u higijenskim uslovima po standardima proizvodnje propisanim od nekog cice . DRAGANOVIC (Panonski mornar) . meraklije majstora za pecenje . u 08.17 (registrovani ĉlan) RAKI ME RAKlIJA Dragoljub-. Da zavidi i zabrani. Dalje usavrsavanje je zasluga arapskih alhemichara tokom osmog ili devetog veka koji su usavrsili opremu za pecenje u danasnjem smislu.

sa lulom od trešnjevog drveta i tehnologijom destilacije na kojoj bi Evropa i danas mogla da zavidi.'ајдуци.. рођење. septembar 2007. Познато је да је Карађорђе стално носио уза се чутуру ракије да се окрепи после боја или приликом доношења историских одлука. u 19.. iskljuca i nagnjilo voće. mandalina (vila) .a srpska rakija poce da se pece po dolasku Turaka na Balkan. Izvinite za ovaj odlazak iz istorije u buducnost u interesu kvaliteta naše stare dobre Sljive i srpske ekonomije da se niko ne napije od seceruse .. tzv.pa se. u 07.Ĉime su nazdravljali svi oni vitezi i sokolari Ĉaslava Klonimirovića..23 (registrovani ĉlan) Pecenje srpske rakije Alkohol i pecenje alkoholnih pica udje u Evropu s Arapima preko Spanije. -----------------------------------------------------------------------Uopšte ja ne verujem i ovo.....Radi se o izmenjenom stanju svesti kokoši (verovatno po dolasku Turaka N Balkan) kad.. --------------------------------------------------------------Baš u tom kraju izraz „obnosi se kao kokoška” odnosi se na na jednu ĉudnu i jedinstvenu pojavu. lutajući dvorištem.9. septembar 2007. u 04. устаници... Ne seceruse(brlja) već sjlivovice sa garacijom kvaliteta iakciza markicom Domaćinski je hrišćanski Caru carevo .55 (registrovani ĉlan) danasnji beli covek nema buducnosti..Ostaje istorijska enigma da li se radilo o gnjiloj višnji ili šljivi. beli_vuk (samotnjak) . preteĉama arapke destilacije višnjevaĉe i .10. sljive koja budi stimulise PIJ MALO PIJ DOBRO a porezi se moraju platit.. све је то испијало ракију шљивову.. Dobro znamo zašto se neka rakija zove brlja i kako od nje boli glava za razliku od Cica . Тако то допутова у Србију алембик и ужили се као лампек српско постројење ѕа дестилацију.сахране сабори. napije i tetura i sapliće.. septembar 2007.10 (registrovani ĉlan) Џабир ибн Хајан арапски алхемичар негде током осмог века реши проблем печења арака изуме урађај за дестилацију алембик.светковине парастоси... свадбе. nekako sve je došlo (i Sunce verovatno) tek sa Turcima. red je domcinski bre ... kako??? Dragoljub-Dalji sacuvani tragovi rakijske srpske proslosti vode do Knjazevca i Moravske kuce autentiĉne iz tog doba kad se pekla rakija na drevnom lampeku.prirodne rakije . koja je verovatno došla sa Turcima... а Срби у његову част дадоше име кљуку за ферментацију Џибра. blago reĉeno. Ракија постаде део културног миљеа у Срба. dragoljub-. Tamo je pravi lampek za peĉenje rakije iz doba KaraĊorĊa.10. Strojimira . Dušana i ostalih na svojim bogatim i prebogatim trpezama u dvoru????Medovinom? U ĉemu su je pravili.

Док доћера цара до дувара. Да ти пије прву чашу вина! ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА Вино пије Краљевићу Марко .. а Марко примиче. u 19.. Та ником је другом напит' нећу.. Испод скута пије хладно вино!.... А када се вина накитише.. Ta ĉudna pojava fermentacije verovatno je tajnim kanalima stigla do Arapa i njihovih saplemenika i srodnika . Марко.(mada se se i Slovenci bore za licencu).Neka tajna veza postoji.. indijskim vedama..10.Здрав ми буди..Цар с' одмиче...... . mandalina (vila) . Цар се маши у џепове руком.. na odreĊeni dan.Пак сједоше пити рујно вино. и здравицу попиј.Ни једнога у асталу нема. беже.. Вино попиј а на част ти пехар!„ Скочи Милош на ноге лагане.. što ga Dragoljub pomenu u svetlu razotkrivanja ĉudnih puteva rakijske tehnologije. МАРКО КРАЉЕВИЋ И БЕГ КОСТАДИН .. . ostao je zapisan neki ĉudan obiĉaj šrave.kad su Arapi jedva nekoliko hiljada kasnije otkrili tplu vodu...28 (registrovani ĉlan) U onim starim spisima. нечовештво: Ти имадеш и оца и мајку. МАРКО ПОЗНАЈЕ ОЧИНУ САБЉУ . Те извади стотину дуката. ispija specijalno priredjena šoma . напиј ми се вина!.... U ovom knjaţevaĉkom kraju. Невјера ти сједи уз кољено. ošomati se danas znaĉi napiti se (uglavnom od već pomenutie dţibre).kako su ti beli ljudi što su recitovali Vede i pripovedali ih potomcima kao zavet i amanet. КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА . Већ у здравље Милош-Обилића! .kad se ritualno .. Мезете га грозним виноградом. septembar 2007. u 13.11. Dragoljub-...45 (registrovani ĉlan) МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЉУТИЦА БОГДАН . Па их даје Краљевићу Марку: ”Иди. septembar 2007. pripremali šomu..Треће ти је. da ne kaţem rakijski kazan.šljivovice...

.За наше разматрање посебну занимљивост представља Кунибертово саопштење у вези с једном добром. a šta li je s tom medovinom cuvenom treba da se vidi šta kaţu izvori Danilo779 . Danas duva Zapadni vetar anglosaksnski i za to vreme donese transparentnost aksidente brendove konzumiranje brandije konjak viski kuliranje stejkove bebibifove sexiranje. замисли да се опорезују шљивици и тиме отклони велика мана српског народа. већ сви разумнији људи па и сами Кнежеви противници наваљивали.. да се нађе средство како би се злоупотреба и претеривање у пићу предупредили” . Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku. како нас Куниберт извештава! Намера је била да се опорезивањем шљивика утиче на смањење навике пијанчења која је била „узела тако страшне размере да је не само Кнез.. Будући да је земља обиловала шљивама. septembar 2007. али нажалост неуспелом. u 21. Jezik istoka se uvlacio u srpski preko turskih dupelizaca kao što se danas anglosaksonski uvlaci preko prozapadnih. pirinca zitarica .(Dusan Silni) Sveca slavi. Izvod. коју су Срби.11. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od ĉita i varenje piva. Kad je duvao Vetar istocni proslih vekova doneo je sarme baklave pastrmu jogurt.... А кад су се напојили вина.. u 20. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. rakiju.. A car Stepan ladno vino sluţi.укључујући и жене и децу у колевци.. svetog AranĊela. Kako se krsno ime sluţi Sveca slavi Srpski car Stepane. Vidi se da su samo rujno srpsko vino pili Nemanjici Mrnjavcevici Hrebeljanovici... meda . Sazvao je trista sveštenika.11.. „пили као воду”.04 (registrovani ĉlan) .. Ni reĉ rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku.Са старицом Јевросимом мајком... „pronalazak” seze do Neolita. Danilo779 . Lepo i je care posadio: Sve koleno jedan do drugoga. Obilici i Brankovici a nikako raki turski ni grcki raki tzv rakizio od kog bi izvedena rakijica rakichina srpska Što se tiche fermentacije voca. прављена је јефтина и свима приступачна ракија.19 (registrovani ĉlan) Ракија и Кнез Милошево доба одломак иѕ књиге његовог личног лекара Бартоломеа Кунигсберта: ...iz strucne rakijaske disertacije poznavalaca rakijaske srpske istrorije. septembar 2007.. Svu gospodu na sveca sazvao.

Vidi se blagotvorno delovanje sljive na poĉetak bune protiv dahija.. а пушку потпраши.21 (registrovani ĉlan) <.. свила. ап и комовице. ираксира.. па ни добрих пословних људи који би србску трпезу избацио на сведско тржиште као србски бренд. меда. слава. па и од птице млека.. не један). да није трговац није глуп. ние ваљда луд да користан материјал после отакања вина баци? наравно да није ни луд ни глупа. septembar 2007. зашто би нам ракија долазила са неким примитивним народом? ако је постојао пут свиле. арак.трговину и све у пакету. србску историју су писали и још увек пишу неки звучних титул са активним школованим незнањем. ако ко и кинези пијемо чај. зар ће сада неко тврдити. види. u 20.Ђорђе се је јунак научио Прије зоре свагда уранити. ако неко има виноград од кад је века и света. јер зна да од њега може да направи комовицу. на њој разне ђаконије. Чашу попи. да се добро продаје. чај..ето наас на на србској трпези-оно што многи познају преко неког бедног „шведског стола” са три четири врсте јела:)))) ми данас немамо ни историчара. Dragoljub-.12.. ни ученика. ап и комовице. Кад је Ђорђе избројио Турке. вино. на њој разне ђаконије. је уобичајена техника истраживања историје код балканаца. ширу.. septembar 2007.41 (registrovani ĉlan) знаш..) сетите се да је ракија роба. ovo rasvetljava srpsku rakisku tradiciju... меда. рак.слава..beli_vuk (samotnjak) . Умити се и Богу молити. само тако.. да су нас пијењу чаја научили енглези? дакле. негде у осамнаестом веку или тако нешто појавила се бољка у винограду па се морало прећи са комовице на шљивоицу. вина. ајде сада напрегните мало вијуге. па и од птице млека.. ако нам из санскрита долази.. И попити почашу ракије: Бјеше Ђорђе прије уранио И отиш\'о у доње подруме.. народ који има националну државу више векова пре него други. но. очију ми. нпр. законе(два. може ли то да прође код здравомислећег човека? ако пођемо од славе. славска трпеза. . u 05. рекао ми пера.. уместо што целог живота понављате туђе глупости.духовни и материјални део живота.43 (registrovani ĉlan) . кинеска ракија/алкохолно пиће/ саке а са сакеом и техника прављења алкохола пре арапа.. septembar 2007. славска трпеза. знали смо за њега. пљуните у прстиће и листајте. прави. danilo779 .12. да развијена држава.13. вина. чека турке да га нахране и напоје.. Душанова има одлицан закон који штити трговце=трговци и робе какве хоцеш па и сакеа. u 14. _____________________________________________________________________ . до детаља регулисан живот. а видео ђока.

Њихов основни став. само онолико колико је потребно за издржавање породице и плаћање данка и осталих намета.. један саран од осам ока. На гозби. 29 акова новог вина.31 (registrovani ĉlan) Hopovo nije bilo pod turcima nego pod hrišćanskom cizmom tako da ne vari vodu ta prica. stvarnost tadanja sve je bila drugo no to.... Срби падоше наскоро у клонулост. у турско време. 200 ока рибе. склањајући се од насиља својих господара. две цурке. 15 телади. пет цурана. 16 јагањаца. да се икада збаци муслимански јарам и да се образују независан народ .. десет пари кокосију и 172 оке рибе. да је готово лудост надати се.. са дугорочно лошим последицама. Учинило би им се. За манастирску славу 1758. а за госте -калудјере из Сланкамена. На дубинску психологију српског народа без сумње јебитно утицало ово дуго трпљење беде и разних других оскудица и невоља. који су тога дана постили. u 21. . u 21.. Срби имадоше свецки чувено вино РАМПАШ. једна двојка новог и једна двојка старог црног вина.. године. даље.. beli_vuk (samotnjak) . трговину и занате које су нека да водили. описује услове живота у којима су многобројни турски закони и прописи. У основним цртама Куниберт. Навикнути да им сваки вишак производа Турци отимајуиз разлога произашла је масовна апатија. тога дана.13. 7.. 19 ока рена. Danilo779 .. а попијено је 3 акова ракије.13. Временом. Као и сви хришћани потчињени отоманској власти. постадоше природни плен својих освајача. постао је: радити што мање.. цетири пара гусака. априла 1759. у Хопову је поједено два вола... нерад.18 (registrovani ĉlan) било време пре и после турака. године поводом доласка царског комесара ради ресавања неких спорова манастира са спахилуком. остављајући градове.. два прасета. једно прасе и довољно ситне зивине. Govoriti o srpskoj trpezi u tursko vreme gde je „. године братија из манастира наредила да се ископа велики рибњак. били донесени са циљем да понизе хришћане и учине да забораве да су икада имали своје достојанство.. спремљено је: 123 оке меса. осам пари цурана.. потуренима и данас пливају турци по тањира. која је у велико била налик на унижење. почеше се бавити поглавито земљорадњом..Da pogledamo malo šta je savremenik Kunisbert pisao kao ocevidac mnogih dogadjaja u tursko doba: . Традиционални облици класичне патријархалне цивилизације су српском народу једино могли да обезбеди какво такво преживљавање у време турског ропства. те се навикнуше гледати у њима узвишенија створења и рођена дањима заповедају и господаре”. Срби су се повукли дубоко у шуме и планине. a evo malo srpskih specijaliteta pod uticajem turske kuhinje: .od tiĉe mleko” na trpezi. У Хопову се риба толико ценила да је 1759. У таквим околностима. septembar 2007. septembar 2007.Осећање понижености и безнадежности преплавило је Србе који „беху готово изгубили и саму успомену да су некада били једна народност.. 14 ока масла и 17 ока меког сира. pre je bajka za one koji vole bajke.

danilo779 . dr Momĉilo Spremić. septembar 2007.Срби запали уполуварварско стање духа и начина живота..14. са дугорочно лошим последицама. . u predavanju odrţanom na Institutu za ekonomsku istoriju „ beli_vuk (samotnjak) . постао је: радити што мање. hleb se mesio od „sumješice” i „suraţice”....a srpsku nacionalnu kuhinju poĉesto su ĉinili i korenje. Ти си Турчин пошто величаш српску срамоту! Danilo779 . он управо одатле изводи своје искрено и дубоко разумевање за многа понашања и ситуације са којима се сусрео током свог боравка у Србији.Proja i kukuruzni hleb othranili su Srbe pod Turcima. уместо да напредују„(8). septembar 2007.13..prof....13.51 (registrovani ĉlan) Српски животни став... koţni pojasevi i obuća. . сети се писали смо о њој баш овде на овом форуму и доказали да није њихова..u boljim vremenima sluţio je za ishranu konja. није било под турцима:)))а јелда су срби у њему живели на пушкомет од турака?:)))) живели срби и у србији слободно изнад турака у планини.док се у целој Европи развијала уметност. mešavina pšenice i jeĉma i raţi. i bio osnovna.. Констатујући да су. свезнадару потурени.Лекар кнеза Милоша Кунисберт. Навикнути да им сваки вишак производа Турци отимају из тог разлога произашла је масовна апатија.. .. u 21. си знао то? е.37 (registrovani ĉlan) ма иди. си знао да из тога доба имамо и изузетан србски специјалитет „србску сабљу” који се може наручити по елитним светским ресторанима? немој само сад да пронађеш негде да је и сабља турска. одржала се. trava. u 21. по Куниберту. ĉesto i jedina hrana stanovništva. нерад. beli_vuk (samotnjak) . septembar 2007.. шта ми наприча. Prethodno. Срби могли само устукнути у образованости. временом. u 06. septembar 2007. само онолико колико је потребно за издржавање породице и плаћање данка и осталих намета. u 22.13. а осталом да не причамо. U nevolji se jeo i ovas . zabeleţili su srednjovekovni letopisci. наука и трговина. lišće i kora sa drveta. пуна четири века спречавајући Србе да дају слободног маха својим потребама и жељама.07 (registrovani ĉlan) . Предрасуда по којој су Турци непобедиви и ”по којој их пушка не бије„ (59).14 (registrovani ĉlan) . u srednjovekovnoj Srbiji. услед таквих околности.

veka. истину треба да разуме и дете од осам година. obećanje. Zaharije Orfelin.. као што нам је простор некада био окупран туским освајачем. a naroĉito za vladavine dinastije Nemanjića. данас се ова врста хлеба назива.. са имнеом роба а у шуми слободни. ако се онда није исплатило радити због десет процената пореза. U doba cara Dušana donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet.. давила у беди католицизма и иживљавање папа. стварне гладоманије на простору Србије због тзв обавезног откупа који је остављао србски народ без зрна пњенице. ето нам опет дијете са корицом леба и сурутком. песму. у време турске окупације смо јели интегрални хлеба... не тако што ћеш му бацити масу слова на маси папира.. оних који се баве ккао историјом. у време турске окупације плаћао се десетак. opomena. do kraja 14. da su naša najbolja vina manastirska i nadasve karlovaĉko vino. o ĉemu svedoĉi zapis iz "Povelje Stefana Prvovenĉanog". него са именом слободњака робовати! дакле. u srednjovekovnoj Srbiji.. додамо ли овоме порез од 80% који је морао да се палти. ређало месо. mešavina pšenice i jeĉma i raţi” интересантно. који напредак?:))) ако ову интегрално хлебну дијету упоредимо са дијетом у радним логорима нацистичке немачке.14.. касније научи како да сам дође до хране и постави на сто. вама свима добро познатог тита. Srbi su se selili na sever i došlo je do uništavanja velikog dela vinograda.. ту негде око 60% или више. сабор прекаљених-овејаних. septembar 2007. „Proja i kukuruzni hleb othranili su Srbe pod Turcima. дуги нож на коме се . dogovor. U srednjevekovnoj Srbiji pehar vina je bio dijalog. zakletva. или најпросвеценији те европе. Срба око ње.гладног нахрани. преживели турску окупацију па још подигли устанак и отерали окупатора? ако из времена нацистичке немачке скокнемо у време.. продавала се њива. spominje u svom "Iskusnom podrumaru" iz 1783. a i do seljenja umeca pravljenja vina. данас је окупиран. имамо интегрални хлеба. Annika. i 9. Prethodno. пази. боље живети слободно са именом роба.. деце која су напамет знала целу усмену србску књижевност плус по десетак и више специјализованих наука. интегрални хле. где је умирало на десетине логораша због неухрањености. увреме турске окупације Србије.> . naroĉito crno i šiler i da su najbolja u starosti od tri do ĉetiri godine.неуког научи. данас у 21. veka. порез.између осталог.ништа лакше него набавити вина. истина је једноставно идеална. док се европа. поставља се питање како су уопште толико векова Срви.. шуму пуну дивљачи. без иједног грла стоке. а да би се. veku.. зашто уопште данас неко ради? кад смо већ код овог типа хлеба. Kad su predele Srbije zauzeli Turci. godine.. и скупљи је од других врста хлеба.. hleb se mesio od ”sumješice„ i ”suraţice„. или масу неразумљивих речи(пракса данашњих паметних гузица са фалш дипломом)него избором наважније и најјаснијег. ватру. od 11. zakon i obiĉaj. u 09. је понављање туђших глупости. народ српски је успео да своју народну књижевност надгради најлепшим епским песмама којима се дивила та иста европа. веку неемамо довољно пара да би се њимњ наслађивали.највећа грешка..) кажу наши стари. данас у америчкој окупацији плаћамо. америчким. jedan od najuĉenijih Srba 18. овакве деце имадосмо до седамдесетих година прошлог века. гусле..33 (registrovani ĉlan) Pecenje rakije je bilo nepoznanica u sredjovekovnoj Sbiji a vino tradicija: <Negovanje kulture gajenja vinove loze i srpskog vinarstva poĉinje od zaĉetaka srpske drţave u 8.

КОМОВИЦА. ко пијанци за плот:)))) објашњиво је данас зашто је успело ватикану да направи најжешће биолошко оружје против срба од кога ни данас не могу да се освесте.. . a postoje i neki drugi nazivi za prevrele komine sa vodom . потурени. су почели да се воде црквени списи.. kominjak se pio hladan (posto je lagan) a rezni kao shpricer.14. погурени добио ку па кукуриче. или мантрати. године припадала Зворничком санџаку и Зворничкој епархији. septembar 2007.14. ОДАКЛЕ ОНДА . a bez onih vasih ruzni' KU. ма хајде бре . septembar 2007. Takva komina posle ovog tretmana se bacala u Dusanovo i sad u ovo danasnje -u njoj nema vise nichega Medovina je najstarije Slovensko pice. u 13. САМО ТАКО БЕЗ ПАРДОНА.. зашто неби заборавио медовину. (a i sad. КОМА.. ДАВАЛА КОКОШКАМА И СВИЊАМА ДА СЕ ОШОМАВЕ?:))))) beli_vuk (samotnjak) . турац. doduse redje).53 (registrovani ĉlan) историја није уватити се за једно. године.27 (registrovani ĉlan) U Srbiji Nemanjica postoji zakon o vinu a ne i rakiji komovici ili slivovici tek u Milosevo doba pocinje da se zakonski uredjuje slivovica i porez na istu Treba da vam je poznata istoriska cinjenica. турак.. иначе набољи мед је још увек онај из србије и онај други из бугарске.beli_vuk (samotnjak) . to vi bolje treba da znate a i recept je sacuvan do dansnji' dana . године.14. septembar 2007. хари кришна хари рама....47 (registrovani ĉlan) тамо где је било меда морало је бити и медовине. Насеље Бела Црква помиње се 1530.21 (registrovani ĉlan) Први писани траг о казану ѕа печење ракије у Белој цркви датира из године 1723 Бела Црква је до исељавања Турака из Београдског пашалука 1834... Annika. A dobri poznavaoci bi sa prvim mrazevima otocili kominjak u burence koje je iznoseno na mraz ostavljano napolju da smrzne pa je opet otakano koncentrovano vino posto je voda smrzla.14. КОМИНА. u 10.14. u 19. u 10. ШОМА. septembar 2007.. KostaRoshkov .. u 18. da se od komina pravio kominjak ili siler kad se otochi vino iz bureta.. па ко папагај. а 1708.jedino ga ne znadu Srbi ili se to trude da ne vide ili zmure ostali Sloveni znaju beli_vuk (samotnjak) .48 (registrovani ĉlan) ОК. данашњи србин полако заборавља како се зове. ako ste ljubitelj kapljice dobre.ШТА СЕ РАДИЛО СА ОСТАТКОМ У БУРЕТУ ПОСЛЕ ОТАКАЊА ВИНА? ДАЛИ СЕ КОМИНА. septembar 2007.

17 (registrovani ĉlan) Grcki pogled na rakiju raki ili uzo : . S druge strane podneblje gde se radjalo gozdje.Od antickih vremena neki destilisana pica su bili poznata u Arapskom svetu i vizntinjskoj kulturi Konstantinopolja. davaloje dobru osnovu za rakiju (Raki).Од одежди је имао два свилена епитрахиља и крст. ostrvo Lezbos sa kultivisanim anisom.Pistacia lentiscus.. помиње парохија севештеника јереја Арсеније Михаиловић. pice ostrva Lezbosa.. a sebri su mogli samo da sanjaju kazan za pecenje za njih tada potpuno nedostupan .. а певати није знао.14. koji su pravili lepo dekorisane uredjaje za destilaciju. u 21. Био је прилично имућан. а од књига: требик. grcke populacije Aleksandrije i Smirne Raspolaganje u Vizantiji najboljih kovaca bakra iz Armenije i Ponta. 4 вола. не може их ни научити. Da to zaobidje ili savlada tu prepreku najuticajnija klasa Otomanske imperije je davala najboljim rakitzides-ima naroĉite privilegije. Обрадиве земље је имао толико колико се може узорати за 5 дана. potvrdjuje duboko poznavanje destilacije alkohola u celoj Vizantijskoj imperiji. тако да је отац Арсеније био добар поѕнавалац испарина ракијских. 5 оваца и 80 кошница. Mala Azija i Trakija. Chios sa aromaticnom Mastikom .... septembar 2007... pa se i dalje peklo.. 6 телаца. Казан за печење је надокнађивао све. kulturne duhovne i trgovacke spone dinastije Nemanjica i Vizantije. сигурно је био мало богатство тог времена. а винограда колико се може обрадити за 6 дана.. 10 јунади. 6 крава. године на захтев кметова прелази у Белу Цркву. службеник. za ocekivati je da je i kazan za pecenje tada doputovao u Srbiju na dvore i vinograde Nemanjica. Interesantno je napomenuti da se najbolji Uzo danas pravi grckom mestu Tyrnavo (toponim je helenizirano Trnovo) Imajuci u vidu Srpsku drţavu i njenu snagu u doba Nemanjica. а како примећује пописивач...Године 1727. 2 октоиха. beli_vuk (samotnjak) . Али у стручној спреми је био слаб јер није знао формуле седам светих тајни. septembar 2007. 2 служебника и зборник српског издања.24 (registrovani ĉlan) ima li kakav usmeni trag o pravljenju rakije? KostaRoshkov . Имао је ливада толико да би се могло накосити 100 пластова сена. u 19. а онда 1708. Рођен је у Срему око 1696. за коју му је парохију ваљевски епископ Григорије дао синђелију. Имао је и КАЗАН БАКАРНИ ЗА ПЕЧЕЊЕ РАКИЈЕ.15. 2 псалтира. potonji Uzo (Ouzo) Majstori pecenja rakije su se zvali rakitzides nastavili da pecu raki i posle pada Konstantinopolja kao i perioda kad pice nije bilo dozvoljeno u Turskoj. Па кажу даље црквени списи: . часослов и устав московског издања и цветни триод. Знао је помало читати и писати. grcki uzo (staro ime raki). Од стоке је имао 2 коња.

vinarica. u 20.Vinko.Vuk navodi i vinacavati se za vencavati se a vinac za venac valjda što se za vreme gozbi i pijanki stavljao venac na glavu. itd. Vinograd-ogradjuje se pletenom ogradom pa odatle ono grad. Pre bitke vino a i posle pobede vino.. Rimljana 200 godina pre hrista. u istocnoj Indiji 2500 Pre Hrista. vinarina.Santren izbegava da pogresi pa kaţe:„Dorski oblik voinos.woinos.latinski vinum.mediteranska pozajmica.valjda zato što ima vinograda.. Vin-kriv i krov od kuce je kos a vinograd je na kosim sunacanim stranama. Vojnik-voj on trpi silu vijan je.vinove loze.vinoboj. Grka 1000 godina pre Hr.. Pivo kao alternativa vina jer ga ima u vecoj kolicini.. rakija se pekla u celom Mediternaskom bazenu. U grckom slovo-v-se ne izgovara a u Ilijadi se ubacuje da bi se opravdala duzina pojedinih vokala.Uporedjivanje starogrckog sa engleskim ili nemackim koji su mnogo mladji ne ide.vinov.. u 17.vina.. grcke ambixe srpske lampeke ili kazane za pecenje rakije. u poĉetku tecnost je koriscena u medicinske svrhe.evropski lingvisti kao -w.... Ima rujnog vina pa onog sa medom pa ima obredno . arapski al..Lozic..Ima još vino-izraza u srpskom i cudno da su svi od vajkada. Egipcana 2000 g. Vin-kriv dolazi od vijan onoga koga vijaju. Vojnik i vino izgleda imaju isti koren.vindzija pa naravno i vinopija.navodi se i nemacku vergon od verk.. septembar 2007. Vojnicima je bio potreban podstrek tada pa i sada.beli_vuk (samotnjak) . KostaRoshkov . Platon u svom Kratilu izgovara kao srpsko -v-. septembar 2007..vinovan. Sve ove kulture su proizvodile tecnost kasnije nazvanu od strane Arapa kao alkohol. Tako bi napravljen prvi korak ka rakiji i opremi za pecenje u danasnjem smislu.vinober.ambik )je vrlo stara tehnika koja je bila koriscena u Vavilonu 4000 godina pre Hrista upotrebljavana od Kineza 3000 godina pre Hrista.. Arheoloshki nalazi i zapisi tog vremena ilustuju najbolje tu istoriju.Vinos planina.” Svi neće da pogrese i svi tvrde nešto naokolo Vino svi prisvajaju ali moţe li iko da objasni znacenje same reci? Postojala je oblast pod imenom Ojnotrija na Siciliji a moţda se zvala i Vojnotrija. pa bi uveden porez u Otomanskoj carevini na alembike.umbrijski vinu. jedino im je ostalo da zakonski to urede..50 (registrovani ĉlan) Santren kad je o vinu reĉ upucuje na Sredozemlje..15. Pecenje rakije i evropske perspektive Srbije . dodjose na na gotovu stvar.vinjaga.. Vino-vitis-cokot ali ne znaci to jer je i jela vita a i bor nema grozdja.16.vinista.vinogradarstva. a mnogo vishe u proizvodnji mirisa ili parfema .vinum(lat)....49 (registrovani ĉlan) Alambic destilisanje u specijalnim sudovima (grcki Ambix. Arapi su negde tokom sestog veka nove ere usavrsili opremu za destilovanje koja se proširila na zemlje pod njihovom dominacijom.Pre Hr.. Turci kasniji osvajaci Vizantije Bliskog istoka Mediterana.progone..vinski. Evropski naucnici traţe objašnjenje u grckom -voinos-...

na primer. Kljucni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane. Obeleţavanje goveda po ţivotinji košta 100 dinara. kao i licne pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom. mora´ce da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pi´ca. Priprema Srbije za ulazak u EU znaci preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. gde je proizvedena. Takode. ve´c je i pod velom zaštite Brisela. odnosno ţivotinje sa ušnim markicama. svinje. dok ´ce nacini distribucije morati da budu prilagodeni standardima EU. Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristicna za pojedine regione. prerade i distribucije. moţe tacno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir. Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve clanice EU. a ovaca. u izuzetnim slucajevima Brisel moţe da odobri takozvani „tranzicioni period” u okviru kojeg drţava dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU. Zahvaljuju´ci tome. mo´ci da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. Na sre´cu. Potrošaci u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima. u zemljama EU cak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i slicnih bolesti. cesto finansijska pomo´c za preduzimanje tih mera stiţe upravo iz EU. mora´ce da se sa doma´cim ţivotinjama zapute u klanicu. U skladu sa tim. Posle prikljucenja Srbije „evropskoj familiji”. sok od kupina ili sir mo´ci ´ce da se nadu na trpezama Evropljana jer ´ce se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine. ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena. Svaka krava i bik dobijaju ušnu markicu za oba uha. Madarska. Ukoliko planiraju da meso ţivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama. Litvanija i Letonija. rakija ´ce i dalje mo´ci da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama. Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošace od nezdrave hrane i eventualnih zaraza. Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednolicna. markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše ţivotinju i njeno poreklo. Flaše rakije koje su namenjene prodaji. ali samo za upotrebu u tom doma´cinstvu. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. ali ´ce biti izvesnih ogranicenja kada je rec o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pi´ca . Laţni su i argumenti evropskeptika da ´ce Brisel „staviti veto” na pecenje šljivovice. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta mesecno.Tradicionalni nacini proizvodnje i prerade hrane i pi´ca ne´ce se na´ci na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju. naprotiv.jedno doma´cinstvo ´ce za svoje potrebe mo´ci da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pi´ca. a u skladu sa pravilima EU. koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje. pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta. stocarima pocetkom ove godine omogu´cila da obeleţe i evidentiraju svoje ţivotinje po povoljnim uslovima. Kada drţava postane clanica Unije. pri cemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrţi. srpski seljaci ´ce i dalje mo´ci da kolju ţivinu. koza i svinja 10 dinara. seljaci ´ce biti prinudeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer ´ce morati da je pakuju u originalne boce. naša rakija. na primer. Po završetku procesa obeleţavanja samo ´ce „krave sa pasošem”. moţe biti prodata iskljucuvo na doma´cem trţištu. Zabranjeno je da mleko sadrţi vodu ili bilo koju dodatu supstancu. Poljska i Slovacka. Do tada hrana ciji je proces proizvodnje zapocet na tamnošnjim plantaţama. kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik. Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne. Srbija je ve´c krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobicajnim evropskim standardima te je. od mleka koje krave je napravljen sir i slicno. Tako Ceška. Naime. imaju rok da do decembra 2007. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji. ovce i koze. (Tanjug) Pečenje rakije i evropske perspektive Srbije .

Litvanija i Letonija. Ukoliko planiraju da meso ţivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama. stoĉarima poĉetkom ove godine omogućila da obeleţe i evidentiraju svoje ţivotinje po povoljnim uslovima. koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje. Kada drţava postane ĉlanica Unije. Zahvaljujući tome. ali samo za upotrebu u tom domaćinstvu. u izuzetnim sluĉajevima Brisel moţe da odobri takozvani „tranzicioni period” u okviru kojeg drţava dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU. moraće da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pića. Obeleţavanje goveda po ţivotinji košta 100 dinara. od mleka koje krave je napravljen sir i sliĉno. ali će biti izvesnih ograniĉenja kada je reĉ o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pića . Svaka krava i bik . ovce i koze. prerade i distribucije. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji. dok će naĉini distribucije morati da budu prilagoĊeni standardima EU. na primer. Srbija je već krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobiĉajnim evropskim standardima te je. koza i svinja 10 dinara. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. ĉesto finansijska pomoć za preduzimanje tih mera stiţe upravo iz EU. Laţni su i argumenti evropskeptika da će Brisel „staviti veto” na peĉenje šljivovice. avgust 2007. gde je proizvedena.19. sok od kupina ili sir moći će da se naĊu na trpezama Evropljana jer će se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine.stana . Potrošaĉi u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima. Kljuĉni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane. Tako Ĉeška. imaju rok da do decembra 2007. moţe biti prodata iskljuĉuvo na domaćem trţištu. Do tada hrana ĉiji je proces proizvodnje zapoĉet na tamnošnjim plantaţama. MaĊarska. Tradicionalni naĉini proizvodnje i prerade hrane i pića neće se naći na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju. moţe taĉno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir. Priprema Srbije za ulazak u EU znaĉi preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. Na sreću. TakoĊe. Poljska i Slovaĉka.jedno domaćinstvo će za svoje potrebe moći da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pića. pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta. svinje. rakija će i dalje moći da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama. na primer. kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik. seljaci će biti prinuĊeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer će morati da je pakuju u originalne boce. srpski seljaci će i dalje moći da kolju ţivinu. U skladu sa tim. moraće da se sa domaćim ţivotinjama zapute u klanicu. a u skladu sa pravilima EU. naša rakija. a ovaca. Posle prikljuĉenja Srbije „evropskoj familiji”. Flaše rakije koje su namenjene prodaji.

Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednoliĉna. Po završetku procesa obeleţavanja samo će „krave sa pasošem”.ili mala priča o tome kako proizvodimo najlepšu rakiju od voća! JABUKOVAČA Poreklo jabuka: Bela Crkva Sorte:Ajdared 70%. u zemljama EU ĉak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i sliĉnih bolesti.. odnosno ţivotinje sa ušnim markicama. kao i liĉne pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom. naprotiv. što nam i daje tu lepotu u čašici . pri ĉemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrţi. Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristiĉna za pojedine regione. Zabranjeno je da mleko sadrţi vodu ili bilo koju dodatu supstancu. Naime.dobijaju ušnu markicu za oba uha. Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošaĉe od nezdrave hrane i eventualnih zaraza. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta meseĉno. Naše jabuke sadrţe neverovatno visok procenat suve materije u sebi. već je i pod velom zaštite Brisela.Zlatni Delišes 20% i Granny Smith 10% Jačina 45% v/v ili 18 gradi Za proizvodnju jabukovače koristimo isključivo zrele i zdrave plodove jabuke koji su često oštećeni gradom ili imaju po neku tačku na sebi što ne odgovara za čuvanje u hladnjačama. Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne. (Tanjug) PROIZVODI . moći da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena. markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše ţivotinju i njeno poreklo. i to od 14 do 16%. Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve ĉlanice EU.

Tako dobijenu šljivovicu još uvek ĉuvamo samo u staklenim balonima pošto još nismo savladali naĉin za pripremu novih buradi za sipanje destilata. Kominu dunje. za razliku od komine kajsije obiĉno zagrevamo. a kasnije i prepeku meke rakije. odmah destilišemo kominu i vršimo prepek. Nakon završenog vrenja. i mi ne izdvajamo vino! Takvu kominu ĉuvamo na temperaturi od 18 do 20°C . Odmah nakon dovoţenja šljiva. a nakon završenog vrenja pristupamo destilaciji. Blace (kako kad i gde rodi) Sorta:obično "Leskovačka" Jačina:45% v/v ili 18 gradi Dunju dopremimo. Tako da nam je sigurnije da ostane bela za sada! ŠLJIVOVICA Poreklo šljiva: Lopatanj kod Valjeva Sorta: Požegača Jačina 47. a potom i prepeku rakije.5% v/v ili 19 gradi DUNJEVAČA Poreklo dunja:Mladenovac. Leskovac. jer njen rod stiţe sa hladnijim danima. a obiĉno ţurimo jer se jako brzo ugnjili što baš i nije poţeljno.LOZOVAČA Poreklo grožđa: Bela crkva Sorta: Hamburg Jačina: 50% v/v Za proizvodnju lozovaĉe koristimo "hamburg" groţĊe iz kojeg izdvajamo peteljke . mašinski perfektno izdvajamo koštice i tako pripremljen voćni kljuk šljive ĉuvamo na temperaturi od 18 do 20°C do 20 dana. Potom pristupamo destilaciji. . odmah je dobrim mlinom sameljemo do kaše tako da vrlo brzo otpoĉne vrenje.

KAJSIJEVAČA Poreklo kajsija: Zaklopača kod Grocke Sorta:"Domaća" Jačina:45% v/v ili 18 gradi Kajsijevača nas je proslavila! Prilikom otkupa biramo samo kajsije koje su dobro zrele i koje imaju minimum 16% suve materije..pošto ona sazreva u vrelim julskim danima. a kasnije i prepeku. VILIJEMOVKA Poreklo kruške:Bela Crkva Jačina:42. sve manje ima. Tako dobro pripremljen kljuk ĉuvamo do 20 dana na . pa je zato vrlo malo i proizvodimo. naţalost. pa je onda prebiramo. Nakon završenog vrenja pristupamo destilaciji.. Uvek platimo za dva dinara više da budu bolje! Zadnjih par godina ih otkupljujemo od već poznatih i provereno pravih domaćina (poštenih). VIŠNJEVAČA Poreklo višanja: Mramorak kod Kovina sorta:"Nenkina" jačina:45° v/v ili 18 gradi Višnjevaĉa je sasvim nov proizvod brenda "Papic Rakije". koji je odnedavno u paleti proizvoda. ne baš skroz zrelu. Obiĉno je dovezemo.5% v/v ili 17 gradi Vilijamovke kao voćke. Kada dovezemo kajsije odmah im mašinski idealno izdvojimo koštice i takav voćni kljuk kajsije ĉuvamo u hangaru koji je klimatizovan samo za njih.

koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje.com/lat/vesti/img/2007_08_19_rakija. mo´ci da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. dok ´ce nacini distribucije morati da budu prilagodeni standardima EU. odnosno ţivotinje sa ušnim markicama.jedno doma´cinstvo ´ce za svoje potrebe mo´ci da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pi´ca. Na sre´cu. a zatim destilišemo i prepeĉemo. Takode. Tako Ceška. sok od kupina ili sir mo´ci ´ce da se nadu na trpezama Evropljana jer ´ce se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine. Svaka krava i bik dobijaju ušnu markicu za oba uha. mora´ce da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pi´ca. prerade i distribucije. na primer. Posle prikljucenja Srbije „evropskoj familiji”. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta mesecno. kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik. Madarska. a u skladu sa pravilima EU. U skladu sa tim. svinje.jpg Tradicionalni nacini proizvodnje i prerade hrane i pi´ca ne´ce se na´ci na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju. pri cemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrţi. moţe tacno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji. markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše ţivotinju i njeno poreklo. kao i licne pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom. na primer. gde je proizvedena. Kljucni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane. od mleka koje krave je napravljen sir i slicno. pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta. Pecenje rakije i evropske perspektive Srbije Devil 08-19-2007. Poljska i Slovacka. rakija ´ce i dalje mo´ci da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama. Srbija je ve´c krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobicajnim evropskim standardima te je. ali ´ce biti izvesnih ogranicenja kada je rec o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pi´ca . u izuzetnim slucajevima Brisel moţe da odobri takozvani „tranzicioni period” u okviru kojeg drţava dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU. seljaci ´ce biti prinudeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer ´ce morati da je pakuju u originalne boce. Zabranjeno je da mleko sadrţi vodu ili bilo koju dodatu supstancu. a ovaca. Obeleţavanje goveda po ţivotinji košta 100 dinara. Kada drţava postane clanica Unije. cesto finansijska pomo´c za preduzimanje tih mera stiţe upravo iz EU. Ukoliko planiraju da meso ţivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama. stocarima pocetkom ove godine omogu´cila da obeleţe i evidentiraju svoje ţivotinje po povoljnim uslovima. naša rakija. moţe biti prodata iskljucuvo na doma´cem trţištu. srpski seljaci ´ce i dalje mo´ci da kolju ţivinu. . Zahvaljuju´ci tome. koza i svinja 10 dinara. Flaše rakije koje su namenjene prodaji. Laţni su i argumenti evropskeptika da ´ce Brisel „staviti veto” na pecenje šljivovice. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. Do tada hrana ciji je proces proizvodnje zapocet na tamnošnjim plantaţama.temperaturi od 18 do 20°C. Potrošaci u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima. ovce i koze. Po završetku procesa obeleţavanja samo ´ce „krave sa pasošem”.serbiancafe. 10:41 PM http://www2. Litvanija i Letonija. imaju rok da do decembra 2007. Priprema Srbije za ulazak u EU znaci preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. ali samo za upotrebu u tom doma´cinstvu. mora´ce da se sa doma´cim ţivotinjama zapute u klanicu.

.Sporazum o slobodnoj trgovini naše zemlje sa Rumunijom počinje da se primenjuje od 1. a za 70 odsto proizvoda carine će se etapno ukidati do 2007. којим се може пловити како мирним. Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošace od nezdrave hrane i eventualnih zaraza. sireve Mlekare „»Kikinda”«. „»Kikindski mlin”«. pa ukidanje carina za 95 odsto industrijskih proizvoda i novi reţim za poljoprivredne proizvode.U Temišvaru i okolini ima veliki broj Italijana koji su u poslednje vreme svoj biznis preselili u Rumuniju. . a izglede za konkretne poslove imaju kanjiške firme »FIM« i »DŢLS« sa ponudom građevinskog materijala. Пробао га ја недавно у Ливну.Тај ће. славски сто на расклапање. za šta je početkom aprila i potpisan poseban sporazum dve komore. »DŢLS« i »FIM« iz Kanjiţe i »„Altek Fermin”« iz Sente. pošto je asocijacija privrednika severnog Banata i Potisja nosilac saradnje sa Privrednom komorom Temišvara. . нових технологија и индустријског дизајна "Проналазаштво Београд 2007". Italije.хвали свој изум Никола. уређај за издвајање лишћа и гранчица из шљива Сигурносни прекривач за кревет. дугме за дозивање конобара. (Tanjug) PRIVREDNICI SA SEVERA VOJVODINE NA SAJMU U TEMIŠVARU Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rumunijom stupa na snagu 1. kome su se pridruţile i dve firme iz Subotice.kaţe sekretar u RPK Kikinda Saša Tanackov. вероватно. док нам је Никола објашњавао како је. predstavilo se 12 preduzeća sa severa Vojvodine. . Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristicna za pojedine regione. . a učestvovalo je preko 120 izlagača iz Rumunije. naprotiv. kaţe sekretar u RPK Kikinda Saša Tanackov KIKINDA: Regionalna privredna komora Kikinda priredila je privrednicima Severnobanatskog okruga još jedno predstavljanje u Rumuniji. да добије награду за дизајн-дошапнуше нам у поверењу. скроз се водом напунио. „»Gaučo«” i „Kolumbija kafe”« iz Kikinde. U Rumuniji ima interesovanja za uvoz semena iz kikindskog „»Agrosemena”«. И да смо хтели. казанче за брзо печење ракије. „»Agroseme”«. Carine se ukidaju za 20 odsto proizvoda. pa je otvorena mogućnost za saradnju sa italijanskim firmama koje imaju svoje ekspoziture u ovom delu Rumunije – saznajemo od Tanackova. jer 95 odsto industrijskih proizvoda oslobađa se carina . otvara mogućnost za intenzivniju saradnju privrednika. pa je tako senćanska industrija „»AltekFermin«” predstavila svoje proizvode od pekare do pekare. да нико не чује. тако и брзим водама. Štand RPK Kikinda imao je karakter nacionalnog. које су ових дана нашле своје место под кровом Етнографског музеја. a u njemu se i u kućnim uslovima moţe ispeći kvalitetna domaća kapljica. „»Bel-Kemikals”« iz Banatskog Velikog Sela. Srbije. jula i tu privrednici vide šansu. у ствари. Rakijski mini kazani najtraženiji Експрес казанче за печење ракије 2007-06-01 08:41:58 Највише пажње привлаче . ve´c je i pod velom zaštite Brisela. Austrije i Pakistana. јер је свој изум. огромни жути кану. .. биопирамида за неутрализацију штетних зрачења. Na posebnom štandu RPK Kikinda na sajmu »„Temišvar vrata zapada”« odrţanom u Temišvaru..kazane za pečenje rakije subotičkog preduzeća »DES«. Већ на улазу упутише нас организатори на Николу Хаџића из Београда. у чијем се атријуму одржава 27. Posebno veliko interesovanje učesnika i posetilaca sajma bilo je za hobi. реч о комбинацији кајака и кануа за рекреативце. na reţimu kvota biće 10 odsto proizvoda. godine. То је због те пур пене којом су пуњене странице . u zemljama EU cak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i slicnih bolesti. ципеле које мењају боју.. Naime. а није потонуо. „»Blik produkt”«. jula. Mađarske. ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena. "паркирао" баш на самом улазу. Kapacitet mini kazana je 25 litara.дугме за дозивање конобара.Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednolicna. међународна изложба проналазака. Ово су само неке од 120 новотарија.Тежак је само 20 килограма и потпуно је отворен. – Za poljoprivredne proizvode vaţiće nešto drugačiji reţim. Privrednici su nastojali da ostvare što više poslovnih kontakata. не бисмо га промашили. Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve clanice EU. kao i za plastičnu ambalaţu iz programa »„Blik produkta”«. Od firmi iz Severnobanatskog okruga predstavili su se Mlekara „»Kikinda”«. биопирамида за неутрализацију штетних зрачења. Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne.

опрезан је гост из Републике Српске.убеђивала је колегиница са једне београдске телевизије аутора проналаска. својски трудио да што боље прикаже свој " Уређај за издвајање лишћа и гранчица из шљива". .ако радник за дан среди 300 кила. док је Обрад лагано исправљао сто. Као она баба. он толико уради за по сата. У суседној сали окупили се радозналци око чудне скаламерије. јер је неустрашивих знатижељника од почетка недеље било бар десетак. Од 100 кила воћа. само за снимање . да ме не покраду . Само набодеш и готово. Право у казанче.али му посетиоци одмах нађоше ману. просто осете како им се кичма тегли . а потом у једном комаду скинуше с оног стола.Још да има преграду за пиву. Кажу. . Иначе сам аутомеханичар. А ово ради јако брзо . остала само једна неразјашњена. Трудили се да схватимо. Бора Крајчиновић одмах нуди и одговор и на питање шта са толиким шљивама. који скупља шљиве које падну ван цераде.Ту су држачи за фиксирање врата и главе. који ради на соларни погон. док се на метар одатле Марко Лукић. сви презадовољни. па у флашу. у који је уграђено чак 16 иновација. право чудо технике. Како ради..објашњава Бора. али ме мука натерала да постанем проналазач .Добро је тако. мали див је. . сазнасмо да је.добаци неко.добацише кроз смех чланови екипе. није донео на овогодишњи сајам. И сам сам. а струје троши веома мало. 10 литара ракије.. Чему то. Према његовим речима. Ту горе у казан ставиш воће. заправо. само је ви добро притегните. можда добије још који центиметар . трудили.И. а два да изиђе. могу да ти објасним. који кад му се скину сви додаци.Ово ти је казанче с којим за дан све завршиш. Пажњу нам привуче штанд "Заставе". И све је маде ин Србија сипао је информације као из рукава. лежај се после само спусти и истеже. па ти види . И да сам весла.. због лоших вратних пршљенова. ноге. Тек кад девојку успешно спустише уз помоћ дизалице за кола. 16 ампера. ал' да не пишеш. Не чекаш врење.Тамо прекидач. Не морате баш толико да ме затежете. у ствари.. накупи се са њима свега и свачега.. . А. подесиш температуру и ради. А ту је и "јеж".. реч о "апарату за истезање кичме и јачање мишића кичменог стуба". . Ми се ово сад шалимо. било би још боље . и хвали се како новинарка није прва која је кревет пробала. налик оним средњовековним справама за мучење.прича Ристић.. служи. а где су још руке. на ком су стручњаци представљали снајпер "црна стрела". . колена. али је нама. годинама патио од вртоглавица. . електортехничким лаицима. укључиш на 30 степени и оставиш преко ноћи..за месец дана кревет направио. те гледају како Обрад Ристић шрафи девојку за сто. машући фотографијом казанчета. са својим "Малим дивом". велики даљински систем за улазне капије. покушава да нам објасни принцип рада термопрекидача. Све се штелује. добро је. Преузео нас је већ инжењер са суседног штанда. .Кад скупљаш те шљиве. иноватор из Бањалуке. да не мораш да их дираш рукама. што ономад даде динар да уђе у коло. него све печеш одма'. колена.поносан је аутор. . али не иде. малтене у усправан положај. поче да се буни пре него што јој је човек врат ушрафио. рамена. у ствари. а потом и Никола Ђотуновић. овде релеј.. Онда сам питао докторке како би та справа требало да изгледа и .Ма. По принципу "имамсамо10секундиизатоћуговоритиврлобрзо". а онда одустали.. који због тежине. Сутра окренеш на 100 и одма' добијеш ракију. може да служи и као сто за масажу.

. кулиса. Ћути и гура закључује Ђотуновић. Као мали робот. опет немаш бриге. а могу да носе до 300 килограма. ланаца. каблова.. Предност је што не троше струју.А. кад се једном напуне. врата имају залиху за 100 нових отварања. нема сајли. јер. Зато могу да служе за померање преградних зидова. ако нема сунца.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful