Rakija od jabuke

    Porcije: 0 Priprema: Kuvanje: Mirovanje:

Sastojci:
 jabuka

Priprema jela:
Za peĉenje kvalitetne rakije jabuke treba brati u punoj zrelosti kada imaju u proseku preko deset odsto šećera, dovoljno aromatiĉnih materija i ukupnih kiselina. Ukoliko su jabuke natrule ili blatnjave treba ih oĉistiti od truleţi i dobro oprati. Pranjem se odstranjuju i štetni mikroorganizmi, bakterije i divlji kvasci, koje alkoholno vrenje mogu da usmere u neţeljenom pravcu. Jabuke, zatim, treba iseckati ili izmuljati da bi se alkoholna fermentacija (vrenje) brţe odvijala i šećeri u jabukama u potpunosti bili iskorišćeni. Manje koliĉine mogu se drobiti tuĉkom, ili usitniti seckalicama za voće, a krajnje rešenje je ruĉno seckanje. Veće koliĉine jabuka trebalo bi usitnjavati u specijalnim muljaĉama. Ako je dobijena koliĉina suviše suva treba je razrediti dodavanjem mlake, ili hladne itke vode. Komini od jabuka, posebno ako je hladnije vreme, trebalo bi dodati 20 grama selekcionisanog ili pekarskog kvasca za podsticanje vrenja. Vrenje komine od jabuke, na temperaturi od 18 do 20°C, traje dve do tri nedelje, a pri nešto višim temperaturama desetak dana. U prvoj fazi vrenja poţeljno je više puta a kasnije jednom ili dva puta dnevno kljuk dobro promešati. Završetak vrenja utvrĊuje se vizuelno, ili još bolje pomoću Ekslovog širomera, koji treba da pokaţe vrednost do pet stepeni. Kod loše voĊenog vrenja moguća je pojava sirćetne kiseline, koja moţe da prekine vrenje. Ona se moţe neutralisati dodavanjem 750 grama kalcijum-karbonata, ili 500 grama gašenog kreĉa, koji se predhodno rastvori u vodi i uz intenzivno mešanje doda komini. Mehurići koji se stvaraju dodavanjem ovih supstanci nestaće onda kada i kiseline u kljuku. Komina iz koje su odstranjene kiseline sklona je kvarenju, pa treba voditi raĉuna da temperatura pri vrenju ne preĊe 20 stepeni, a po završetku vrenja kominu treba odmah destilisati. Ako se peĉenje rakije ipak kraće odlaţe, vrione sudove treba dopuniti, površinu kljuka posuti konzervansom i sudove hermetiĉki zatvoriti. Destilacija prevrele komine obavlja se oprezno, jer zbog većih sadrţaja suvih materijja moţe lako da zagori. Prvom destilacijom izdvaja se sav alkohol, a redestilacijom (prepekom), uz izdvajanje nepoţeljnih sastojaka (metanola i patoke) dobija preĉišćen, pojaĉan destilat, ĉija se konaĉna jaĉina kasnije formira dodavanjem destilovane vode. U zavisnosti od sorti jabuka, od sto kilograma kljuka moţe da se dobije od 8 do 10 litara rakije jaĉine 50 odsto alkohola. Jabuka bi trebalo da odleţi u hrastovim buradima, a sluţi se rashlaĊena. Iz knjige"Domaće rakije od voća i groţĊa" Svetski šampion

Stara Sokolova je osvojila prvo mesto na nedavno odrţanom festivalu šljivovice u Minesoti, SAD. Festival šljivovice se tradicionalno odrţava prvog ponedeljka u septembru u organizaciji Radosevich's Earthwood Inn. U kategoriji najboljih 27 rakija iz 10 zemalja, meĊunarodni ţiri koji joj je dodelio prvo mesto meĊu odleţalim šljivovicama. Ljubitelji dobre šljivovice, obratite se i uputićemo vas na uvoznika u vašem delu sveta kako bi i sami uţivali u ozuzetnom ukusu Stare Sokolove.

... od šljiva iz Sokolske regije Dobijena od tradicionalnih sorti šljive, destilisana i odnegovana u selima Sokolske regije, Stara Sokolova je pravi ambasador svoga zaviĉaja. Nosi patinu starih seoskih podruma i buradi od stoletne hrastovine. Asortiman proizvoda Stare Sokolove obuhvata rakije šljivovice dobijene od nekoliko vrhunskih sorti šljive i starosti od 5 do 12 godina kao i rakiju klekovaĉu.

Stara Sokolova u New Yorku Prefinjeni ukus koji objedinjuje najbolje iz tradicionalne šljivovice, malih i velikih proizvodnih tajni Bogdanovića i plemenitog dejstva starenja u hrastovom buretu. Najpoznatija Sokolova i osvajaĉ pet zlatnih medalja na ocenjivanju pića na Novosadskom Sajmu. Puni se u dve vrste pakovanja, LUX (ruĉno duvana boca, sa ukrasnim drvenim burencetom preko zatvaraĉa boce) i Exportno (punjeno u standardnu bocu Sokolova). Najbolje konzumirati kao aperitiv, pre obroka.

Stara Sokolova 7 god

Naš izvozni proizvod. Dobijena destilacijom mešavine tradicionalnih i modernih sorti šljiva. Poznati ukus i aroma Sokolova dodatno oplemenjeni nešto duţim starenjem u starijim buradima.Sa pravom nosi nadimak srpski konjak. Puni se u dve vrste pakovanja, LUX (ruĉno duvana boca, sa ukrasnim drvenim burencetom preko zatvaraĉa boce) i Exportno (punjeno u standardnu bocu Sokolova). Odliĉno ide uz obroke sa mesom.

Stara Sokolova 12 god Top proizvod Stare Sokolove iz porodiĉnih rezervi porodice Bogdnović. Dobijena destilacijom tradicionalnih sorti šljva kao što su poţegaĉa i trnovaĉa. U nju je utkano celokupno znanje Bogdanovića Osvajaĉ osam velikih zlatnih medalja na ocenjivanju pića na Novosadskom Sajmu. Puni se u ograniĉenim koliĉinama. Napunjena u ruĉno duvanu bocu, sa ukrasnim drvenim burencetom na vrhu boce. Preporuĉuje se konzumacija nakon obroka kao digestiv.

Stara Kleka Rakija šljivovica aromatizovana klekom. MlaĊa sestra Stare Sokolove. Po aromi sliĉna dţinu ali mnogo plemenitijeg ukusa zbog prirodne osnove na kojoj je nastala. Nastavljaĉ duge tradicije Bogdanovića kao i celokupnog Bajinobaštanskog kraja u proizvodnji klekovaĉe. MeĊutim, tradicionalna klekovaĉa ĉesto ima vrlo oštar, gotovo odbijajući miris koji moţe biti previše za osetljive, a na ukusu je previse trpka. Stara Kleka ima blag, vrlo prijatan miris na kleku koji Vas izaziva da je ponovo probate. Na ukusu je puna i prijatna, sa naknadnim blagim doţivljajem kleke koji odliĉno otvara apetit.

Poreklo

Stara Sokolova se sa ponosom pije u najboljim Beogradskim i Srpskim restoranima. Stara Sokolova danas Bazirano na porodiĉnim tajnama destilacije i starenja rakije i u saradnji sa najuglednijim struĉnjacima u ovoj oblasti stalno su je unapreĊivali i povećavali svoje uĉešće na trţištu. Ponudili su trţištu vrhunsku rakiju na nivou najboljih viskija i konjaka. Uveden je i „nov tradicionalni” proizvod Stara Kleka (šljivovica aromatizovana plodom kleke) po organoleptiĉim krakteristikama sliĉna dţinu ali mnogo bolja zbog svog prirodnog porekla. zapakovanu u ambalaţu na svetskom nivou kako bi se mogla sa ponosom prodavati u istim rafovima sa gore pomenutim pićima. u vreme kada banke nisu postojale. Osim što je dobra rakija bila ponos pravog domaćina. Koncept familije Bogdanović bio je jednostavan i hrabar. Ĉuvena Sokoljanska familija Bogdanović iz sela Kostojevići kod Bajine Bašte bila je poznata po staroj sorti šljive trnovaca. specifiĉnoj za taj kraj. i nosi kao poklon u inostranstvno. sušila za zimu. Stara Sokolova danas Bazirano na porodiĉnim tajnama destilacije i starenja rakije i u saradnji sa najuglednijim struĉnjacima u ovoj oblasti stalno su je unapreĊivali i povećavali svoje uĉešće na trţištu. U Sokolskoj regiji odnos prema šljivi i rakiji od šljive je oduvek bio poseban. To joj je nakon nekoliko godina otvorilo vrata za prodor na strana trţišta. U ovom trenutnku Stara Sokolova se sa uţivanjem konzumira širom sveta od Kanade i SAD-a preko zemalja zapadne Evrope i Rusije pa sve do Australije. na porodiĉnim veseljima. i izvrsnoj rakiji koja se od nje pravila. To joj je nakon nekoliko godina otvorilo vrata za prodor na strana trţišta. Poĉeli su sa porodiĉnim zalihama u podrumima i velikom ţeljom da pokaţu kako Stara Sokolova moţe da se ponosi svojim kvalitetom i pred svetskim veliĉinama. Familije su se poznavale po rakiji. mesta promocije najbolji hoteli i restorani. Stajanje joj ne škodi. Poĉeci Stare Sokolove Naslednici loze Bogdanovića deda Svetolik. i nosi kao poklon u inostranstvno. odluĉili su da naprave robnu marku Staru Sokolovu. U ovom trenutnku Stara Sokolova se sa uţivanjem konzumira širom sveta od Kanade i SAD-a preko zemalja zapadne Evrope i Rusije pa sve do Australije. Uveden je i „nov tradicionalni” proizvod Stara Kleka (šljivovica aromatizovana plodom kleke) po organoleptiĉim krakteristikama sliĉna dţinu . Svoje ime je dobila po kraju iz koga potiĉe. Rakija se proizvodila u velikim koliĉinama i prodavala širom Sokolske regije. Prva mesta prodaje bile su luksuzne prodavnice u Beogradu i Avioni JAT-a.Stara Sokolova Rakija nastala je na viševekovnoj tradiciji porodice Bogdanović iz sela Kostojevići kod Bajine Bašte. od nje se pravilo slatko. Nakon više ubedljivih pobede na ocenjivajnu zestokih pića na Novosadskom sajmu poĉetkom devesetih. dţem i naravno pekla se prirodna rakija. O rakiji Bogdanovica su se ispredale legende a deo toga ušao je i u literaturu kao naprimer Milomir Đukanović u svojoj knjizi "Koktel Menhetn". rakija je bila nacin za cuvanje kapitala. Šljiva se konzumirala sveţa. Oblast Zapadne Srbije uz reku Drinu za vreme Turaka dobila je naziv Sokolska regija ili nahija po srednjovekovnom gradu Soko. Stara Sokolova se sa ponosom pije u najboljim Beogradskim i Srpskim restoranima. o dobrim rakijama su se ispredale legende. otac Radisav i sin Ivan pre petnaestak godina otišli su korak dalje. na porodiĉnim veseljima. već joj dodaje na kvalitetu.

. sebi bih postao sumnjivo nalik na ĉlanove jedne naše stranke. koji su nosili sa sobom. Med je meĉavina medljikovca. ili buradi. kroz odškrinuta vrata bakine sobe. i propolis u rakiji s medom. i ona je na naše tlo stigla sa velikim hedonistima i osvajaĉima. bez primesa ikakvih boja. neotuĊivo pravo da reknem i ja nešto o tematici koja se. ĉiĉka i suncokreta. i zbog smanjene ponude vina.medovača koju Pĉelicatrenutno ima na raspolaganju. izgleda specijalno za tu priliku pripremljenoj. Pa šta. godine. Ne bih da menjam istorijske svetonazore. rakija kreće nezadrţivo uzlaznom linijom (neki će primetiti da je uspon rakije u vezi sa usponom i jaĉanjem kakve-takve srspke drţave u to vreme).5% i prozirna je. Biće da su prepredeni orijentalci raĉunali da će sadrţaj mešina. zlato&353. ili rak. To mi je najzad i uspelo kada sam. Od tada. da kopni. rasplamsava. Ha! Kao i sve što ima veze sa kvarenjem našeg bogobojaţljivog puka. video svoga (bog mu dao rajsko naselje) strica kako profesionalnim i istreniranim pokretima iz tog creva izvlaĉi prozirnu teĉnost i slobodni tok preusmerava ka maloj posudi. bezbeli. ali priĉa se da su delovi srpske vojske.ipke. Moje prve uspomene koje imaju veze sa radžom seţu do kasnih sedamdesetih godina prošlog stoleća. Po ţelji kupaca. bili u vrlo ĉudnom psiho-fiziĉkom stanju. Da je rakija u neraskidivoj vezi sa našom istorijom. izuzetno je pitka.. što je oznaĉavalo alkoholni napitak u poĉetku spravljan od pirinĉa. a da je ĉudesna teĉnost arapskog porekla. proizvedena je od meda vrcanog sredinom avgusta 2005. U staroj Srbiji rakija nije bila poznata sve do druge polovine XIV stoleća. ili da postavljam revolucionarne teorije. napitka koji otvara apetit za boţanski kolaĉ. Krajem sedamdesetih godina XIX stoleća filoksera je uništila dobar deo vinograda u Srbiji. pokušam da se ukljuĉim u umnu diskusiju koju su moji uvaţeni prethodnici blagoizvoleli zapoĉeti u prethodnim brojevima.omaĊijati narod koji idu da porobe i da će im biti od nemale pomoći. koja je ţivela u malom mestu u Bosni. jednog jutra. pokazuje još jedan splet okolnosti. Moja baka. Rakija piše: Branislav Zukić Ako bih tekst poĉeo pozivanjem na taj i taj ĉlan Zakona o informisanju i na moje bogomdano legalistiĉko. Sve posle toga je mit. pa sam . Rakija je specifiĉnog ukusa i mirisa. naglo je porasla ponuda rakije na trţištu. a kasnije i od drugih biljaka. odavde do najzabaĉenijeg kutka Mleĉnog puta. ali evo jedne naroĉito intrigantne. na Marici.ali mnogo bolja zbog svog prirodnog porekla. a po miĉljenju naĉih kupaca. pre prvog velikog poraza 1371. Imao sam dovoljno godina da naslutim da stric ne bi voleo da zna da sam ga video u priliĉno kompromitujućoj pozi. imala je u sobi neko burence koje je ona zvala ardovčićem. Pristalice teorije zavere mogu da naprave nekoliko bombastiĉnih priĉa baš o rakiji. Originalni naziv za nju je arak. kojima je legalizam postulat na kojem poĉiva sve ovo zemaljsko i onozemaljsko. Turcima. koje se u nekim krajevima naše zemlje naziva žmirenjem. da se pretvara u senu svoju. reći će neki? Kako pa šta? Druga polovina XIV stoleća uzima se kao period kada nekadašnja velika i moćna Srbija poĉinje da slabi. dozvoliću sebi slobodu da jedino ţeljom da reagujem na zapostavljanje nacionalne tekućine. Pčelicina rakija od meda Rakija od meda . sa rakijom od meda pravimo i propolis u rakiji. Kaţu da je u naš jezik naziv za rakiju (negde i raćiju) došao iz staroindijskog. Zato. Nije mi bilo jasno zašto iz tog ardovčića viri neko crveno gumeno crevo i pokušavao sam da dokuĉim ĉemu ono sluţi i šta se u tom burencetu nalazi. Jaĉina rakije je 19 gradi odnosno 47.

sedeći sa svojim so called saborcem na vrhu straţarske izvidnice na izdvojenom vojnom objektu ĉijeg se broja ne sećam. barem 50 puta. zavukli smo se na vrh naherene limene rabatije (daleko od Rumije) i sljuštili skoro ceo sadrţaj. danas. zbog odgonetanja tajne bakinog ardovčića. vesela grupa je svoju ţelju da pokaţe negodovanje zbog neuobiĉajeno loših izdanja Paljinih. jer do sada nisam rekao da se sve dešavalo petnaestak km od Skopja). Smejali smo se. 49-51 . ali za koji znam da je imao ĉetiri ogromna skladišta sa municijom (Ministarstvo vojno neće moći da me sudski pojuri zbog ovoga. zatim se. ponovili smo. osećao ispunjenim koliko bi to. prisećali se svih muka i srećnih trenutaka u svojim dvadesetogodišnjim ţivotima. preko nepca.. ili. jer bi bilo kakvo ribanje nekoga kime je ovladala mastika bio direktan udar na temelje vojne doktrine i na sam smisao hijerarhije u vojsci. koja je pred poĉetak finala košarkaškog turnira u Atlanti 1996. ili momenat kada me je na plaĉ naterao gol Videotona protiv Ţelje u polufinalu Kupa UEFA tako pamtim i taj trenutak kada su nekolike kapljice prvo udarile direktno u jezik. Beskompromisno zagospodari vama. 1 p.. sjurile u sam epicentar malog organizma nemoćnog da spreĉi snaţan drhtaj koji je izazvan prvim susretom sa misterioznim sadrţajem bakinog burenceta. Veljko (tako se zove moj saborac. od samog Ċavola poklisar) uspeo je da prošvercuje celu flašu. Beograd UDK: 615. Nisam nikada do tada probao mastiku. Ukus mi se nije nimalo svideo. i kada bi bila predstavljena kao ţivo biće. i skinuo. koji. što u jedva razumljivim tragovima. i shvativši od ĉega potiĉe. Kasnije je ukus poĉeo da mi se sviĊa. Prvi i poslednji put od rakije sam se napio u zimu1991.zove – diskont pića.saĉekao da on ode i ušao u sobu. osećao u toj prostoriji. Na raport smo išli tek sutra. Kao povod je posluţio Paspalj. zašto je tako brzo završeno. 29(2004) Suppl. povremeno. Elem. kada je. a baš nekako pored našeg isturenog objekta nalazila se prodavnica koja se. ako preterate. najdespotskija je (kada bi o njoj bio napravljen film. ugrejali. ali na taj naĉin i natera da joj prilazite sa duţnim (straho)poštovanjem i svešću da je trenutak nepaţnje dovoljan da od vas naĉini ordinarnog magarca. protiv Amerikanaca. zapeĉatila obavezom da uz svaki njegov poen popije po ĉašicu ljute. U to se najbolje uverila grupa mojih poznanika (uz ponekog prijatelja u grupi). ali je sigurno da sam se. godine. ali me je i toliko zavarao (nisam jedini kojem se to desilo. Najbolja stvar kod rakije je to što je ona veoma opasan protivnik. Ĉudni mentol ukus mastike je drugi kljuĉni momenat u mom empiristiĉkom opusu glede šnapsa.11) Istorija medicine i zdravstvene kulture ISSN 0350-2899. bio najpoznatiji čestiti srpski domaćin kada bi dobio priliku da do mile volje ispsuje i naruţi kakvog ţurnalistu jerbo mu postavlja pitanja uhu neprijatna. što razgovetno. ali je deĉja znatiţelja zadovoljena. ruku na srce. video Maršala. sa vrha te izvidnice. bila je to jaka prepeĉenica. obamrle. POŠALJITE KOMENTAR REDAKCIJI << PRETHODNI Copyright © 1998-2007 Vreme. Reĉenicu dobra ova mastika. nemoćni da pomerimo ruke ili noge. sklopila ĉudan pakt sa Neĉastivim. liznuo kraj te magiĉne crvene magistrale. Ne mogu reći da sam bio srećan kao mlaĊahni Balašević. ali 90 odsto mojih poznanika-izazivaĉa ni danas ne sme da pita zašto drugo poluvreme te utakmice nije odigrano.89:663. Ne sećam se da sam bilo kada u ţivotu bio toliko daleko od sebe.valjda. Eto šta biva kada radži bacite rukavicu u lice. na tom turniru nije igrao sjajno. koji nas je uhvatio u prestupu. Kao što pamtim trenutak kada sam prvi put ugledao jedne zelene oĉi. Od toga bar deset puta pred starešinom. siguran sam) da sam ubrzo poĉeo da osećam da imam dva vegetativna nervna sistema. Odmah sam osetio miris koji sam i ranije. Znamo da je prvo poluvreme te utakmice Paljo odigrao kao u najboljim danima.5(497. Od svih alkoholnih pića. najbolje bi bilo da je glumi Dţon Malkoviĉ). deĉje znatiţeljno. pa još trokratno. Toliko mi se svideo.

Osim ove dve vrste rakije pije se kod nas dosta i komovica. U našoj etnološkoj literaturi i sećanjima starijih ljudi. posebno poslednjih desetak godina. kada je većina vinograda u Srbiji uništena filokserom i kada je potpuno opala proizvodnja vina (3). koja se smatra vrlo lekovitom. koje je nekad u Indiji pravljeno od pirinĉa. za ĉišćenje rana. Neki od njih su odavno zaboravljeni i više se ne koriste. ali se mogu za peĉenje rakije upotrebljavati i druge vrste voća pa i povrća. O tome govori i narodna izreka “Rakija je lek”. Naš narod koristi rakiju u mnoge svrhe. “Srpska reĉ rakija potiĉe od staroindijske reĉi arak ili rak.Rakija u etnomedicini Brancy in Ethnomedicine Ivana Drobnjak Narodni muzej Ĉaĉak Sažetak: Ključne reči: rakija. rakiju je naš narod oduvek smatrao više korisnom nego štetnom. medicine. Preĉišćen alkohol su alhemiĉari smatrali kao prvi stepen ka dobijanju kamena mudrosti Lapis philosophorum. kao jedina anestezija pri raznim vrlo komplikovanim zahvatima narodnih lekara. zdravlje. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku. kada se zbog nestašice lekova ponovo vraćamo lekarijama naših starih. health. jer kako kaţu. Preĉišćen alkohol je u srednjem veku preporuĉivan kao odliĉan lek. Osim prepeĉenice i komovice za leĉenje su sastavljane i posebne vrste rakija – “travarice”. kod stomaĉnih tegoba. brandy made with aromatic herbs Još u X i XI veku arapski lekari su destilisali alkohol sa dodatkom bilja i ovu su proizvodnju primili Evropljani. nanom.god. bolest. a oznaĉava alkoholno piće. tuberkuloza itd. Ni reĉ rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku. lek. Većina starijih ljudi pije svakog jutra po ĉašicu rakije “naštinu”. disease. neprijatelj mi je. a parĉe leba ne. ona otvara apetit. To kazuje izreka: “Ko mi pruţi ĉašicu rakije. Bez rakije se ne moţe proslaviti slava. a kasnije i od drugih biljaka” (2). ali dosta toga se i danas primenjuje. Uz rakiju se napijaju zdravice i to pokazuje duboko ukorenjeno mišljenje da se pije radi zdravlja. lincurom ili sa plodovima voća – poznata orahovaĉa. postoji veliki broj recepata za leĉenje razliĉitih bolesti u kojima rakija igra vaţnu ulogu. Rakija se pije “blaga” koja sadrţi najviše 40% alkohola i “ljuta” tzv. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. uvo. niti sahraniti. Proizvodnja rakije na ovim prostorima porasla je tek u kasnijim vekovima. jer kad se zdravlje izgubi ono se rakijom vraća. . Obiĉno je “ljuta” ili komovica mešana sa lekovitim travama – pelinom. oko ili kod teţih zaraznih bolesti kao što je ţutica. Iako su poznate posledice alkoholizma.” Smatra se da je rakija lek za mnoge bolesti i da krepi i jaĉa organizam. “Rasprostiranju rakije u Evropi mnogo su doprineli jezuiti koji su u Italiji za veliki novac delili svoju “aqua vitae” (1).rakija peĉena od vinske komine. “pepeĉenica koja se dobija prepecanjem blage rakije i procenat alkohola u njoj iznosi više od 40%. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od ĉita i varenje piva. Te su se rakije koristile za leĉenje odreĊenih bolesti. Ona ima veliku ulogu kako u svakodnevnom tako i u obrednom ţivotu. U leĉenju je naš narod najviše koristio “prepeĉenicu” i komovicu. travarica Key words: brandy. kad boli zub. Najviše se koristila za ispiranje guše. Rakija se kod nas najviše proizvodi od šljiva jer ih najviše ima. posebno od 1878. svadbovati.

preloma. zovu je “stomaklija”. U okolini Kragujevca “da bi se neko izleĉio od groznice. rana se ispirala rakijom. “zaušnjaci” leĉeni su na sledeće naĉine ”trava “ustupnik” stuca se. U 1 litar rakije stavi se koren biljke lincure i ostavi se da stoji na suncu 7 dana. treba da popije jednu ĉašu dobro ljute rakije i da se posle dobro utopli” (6) ili “treba tri jutra pre jela da pije po jednu ĉašicu rakije u kojoj su bila 3 lista pelina 24 ĉasa” (7). uboja. Glavobolja se leĉila privijanjem rakijanih obloga na ĉelo. reumatskih oboljenja. Kada se procedi pije se po jedna kašika dnevno.Evo nekoliko naĉina spremanja “travarica” iz ĉaĉanskog kraja: Pelinovaĉa se spravlja tako što se na 1 l rakije prepeĉenice stavi jedna šaka pelina. Od prve ispeĉene rakije. Kad oĉi zabole. koje se omotavaju oko vrata i grudi. Rakija se dosta koristila kao lek kod razliĉitih vrsta stomaĉnih tegoba. Kada prevri procedi se u bocu i pije se za apetit i stomaĉne tegobe. Leĉeni su u Kragujevaĉkoj Jasenici ispiranjem usta rastvorom plavog kamena u komov rakiji (14). Ova rakija je jako lekovita jer sadrţi veliku koliĉinu joda iz orašĉića. Kada zaboli uvo u selima oko Ĉaĉka. U okolini Podgorice stomak su leĉili rakijom u kojoj je bila lincura. Ovoj rakiji su pridavana posebna lekovita svojstva. a najĉešće rakijom. Posle ceĊenja koristi se kao lek kod oboljenja štitne ţlezde. Kod krvarenja ĉira u stomaku. “Na otok od zuba treba privijati 2 do 3 puta dnevno istucanu tatalu posutu jakom rakijom” (10) (okolina Kragujevca). sipali su nekoliko kapi od najjaĉe rakije “prvenca” da ublaţi bol. Ko ne moţe da spava “treba da pre spavanja popije malo rakije komovice. Da prestane bol u uvu koristila se i rakija u kojoj je stajao list ĉuvarkuće. umeša se u rakiju i zagreje na vatralju. Sud se prekrije i ostavi da stoji na suncu 7 dana. . Kako profesionalnih stomatologa nije bilo. U okolini Ĉaĉka zubobolja je leĉena ispiranjem obolelog zuba ljutom rakijom ili su stavljali obloge od tople posoljene rakije. orovaĉa se spravlja tako što se u 1 l rakije stavi 30 zelenih orašĉića i ostavi da odstoji na suncu 7 dana. “NaĊe se trava “puparka” i stavi u rakiju za 24 sata. Kad nekog zaboli stomak u okolini Ĉaĉka bi popili jednu ĉašicu rakije komovice. “Od nje treba piti svakog jutra po jednu ĉašu” (15). “Ako neko padne i povredi se. treba oĉne kapke premazati komovicom. Orahovaĉa. stave to na tabane. narod je zubobolju leĉio kako je znao. pa će bolje spavati”(4) ili “ treba da izmeša malo vina i rakije i da popije ili iz toga da stavi oblog na ĉelo. pa će bolje spavati (5) Kod gušobolje. pa se previje” (11) (Kragujevaĉka Jasenica). Da bi prestalo podrigivanje treba piti po malo ljute rakije. izmešan sa rakijom cvet hajduĉke trave je sluţio za zaustavljanje krvarenja (17) (Zajeĉar). I u Gruţi su “vrućicu” leĉili pelinjaĉom. Rakijom ĉistom ili sa dodatkom drugih sastojaka leĉena su mnoga lakša oboljenja. (otuda naziv “prvenac”) ostavljala se u svakoj seoskoj kući po jedna flaša da stoji kao lek. Lincura se pravi sliĉno kao i pelinkovaĉa. kao sredstvo za dezinfekciju i kao sastavni deo razliĉitih obloga i melema.krpe umoĉene u toplu rakiju. glavobolje i groznice rakija je nekad bila jedini i najbolji lek. I kada se oboleli zub izvadi. Rakija je imala vaţnu ulogu u leĉenju rana. U kragujevaĉkoj Jasenici leĉili su groznicu na sledeći naĉin: “Bolesnik da popije u reĉnom viru pola litra ljute rakije i da malo postoji u njemu dok voda iz tela izvuĉe neĉistoću” (8). “Na zaušnike treba priviti vunu zamoĉenu u rakiju i na njuj staviti tamjana i lišća od iglice” (13) (okolina Podgorice). U okolini Kragujevca “neki privijaju peĉen izmet od neuštrojenog vepra zamoĉen u rakiju” (12). U selima u okolini Ĉaĉka kada koga zaboli grlo i dobije temperaturu privijaju mu “rakijane obloge”. pa se izjutra našte daje bolesniku da pije po jednu ĉašicu” (16) (Leskovac). Hemoroidi (šuljevi) smatrani su unutrašnjom bolešću. a ĉarape bolesnikove utope rakijom i onda mu ih navuku na noge” (9). Zauške. Ova rakija se koristi za leĉenje kostobolje. “vrućice”. U Leskovaĉkom kraju kod leĉenja vatre “ognjice” smešaju projino brašno sa komovom rakijom.

Tom smešom maţu kosu ĉetiri dana. da bi potpuno pijana lakše podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica. Zaključak U ovom radu izloţen je samo deo obimne graĊe o naĉinima leĉenja rakijom iz razliĉitih krajeva naše zemlje. Kod “uštipa” – otvorenog preloma. pa i gradovima upotrebljava rakija u leĉenju prehlada. S. Išĉašeni ĉlanak na nozi nameštali su narodni ortopedi naglim povlaĉenjem noge i masiranjem rakijom. 24 ĉasa. zubu. rakije komovice i tamjana (19). Kada zvaniĉna medicina zataji. Mnogi od ovih recepata odavno su izašli iz upotrebe. Uberu se mladi plodovi. zapajali sve ukućane verujući u isceliteljsku moć napitka (28). Pored velikog napretka medicine i dostupnosti lekova i danas se u našim selima. bolova u grlu. U okolini Zajeĉara “mešavinom ljute rakije i 100 gr. dobro opranim rukama creva su vaĊena u veći sud i prana rakijom (24).izgori crvenu vrbu. onom teĉnošću se bolesnici maţu po reumatiĉnim delovima tela (22)” (Leskovac). U okolini Zajeĉara “korenje vuĉje jabuke se sitno iseĉe i stavi se u ljutu rakiju. Trojanović u svom radu “Šaronjanje ili tepanje u Srba” navodi da je pre ove operacije muškarcima davano da popiju 1l. potom je operu. koristila i za dezinfikovanje unutrašnjih organa. a ţenama 3/4 litra rakije. kada kost uštine mišiće. Ovu travu su drţali u rakiji. ranjenik je stavljan na sto. najĉešće komovicom. pomoćnici su ga drţali. ĉovek se traţeći sebi leka ponovo okreće tradicionalnim .” Sve hirurške intervencije naših narodnih vidara vršene su bez bilo kakve anestezije. Protiću. Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali da pije da bi lakše podneo bolove. i posle bolesniku davali svakog jutra da pije te rakije (26). To je bio komad plavog papira premazan smesom cerove smole. Rakije “travarice” se još uvek dosta koriste u leĉenju teţih oboljenja. Rakija je upotrebljavana i u kozmetici. posebno za negu kose: “Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmešanim petroleumom sa rakijom (29) ili “Da kosa ojaĉa pomešaju petrolej (“gas”). Kad proĊu 40 dana. posebno kod teţih sluĉajeva i porodilja je napijana rakijom. Otuda i izraz: “Pijan kao majka” “U sluĉaju povrede creva prema M. osim kao anestetik. Lek za uganuće zvao se “cerot”. Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada ritualno. ricinus i rakiju. stavi u rakiju i tako pije” (18) (Leskovac). posle sedam dana pije se po jedna ĉašica protiv tuberkuloze (27). zajedno sa pokojnikom zakopaju bocu pića u grob. bolne soli (mirišljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u tamnu bocu. vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh. Ranjenik je jednostavno vezivan. posekotina itd. za dezinfikovanje rana. narodni vidari su najpre rakijom ĉistili ranu (ne ĉistim alkoholom) jer rakija sadrţi neke hranljive materije (20). Sve ortopedske intervencije vršene su bez anestezije tako da se kod ovih veoma bolnih zahvata stanje moglo ublaţiti jedino jakom rakijom. kao sa nekim najskupocenijim lekom. Pri poroĊaju." “Kad iz kuće od tuberkuloze poĉnu umirati. Rakija je bila i sastavni deo leĉenja zaraznih bolesti: U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali ĉaršavima ukvašenim ljutom rakijom komovicom (25). stuca je sitno. “Od kostobolje neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noţa u ĉašici komovice (21). a vidar je radio. U ĉaĉanskom kraju reuma se leĉila masiranjem bolesnika komovicom.” Prema ovom opisu vidimo da se rakija u hirurgiji. zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu mazali su bolna reumatiĉna mesta (23). To ponove tri puta i onda kosa manje opada (30).” “Od reume (aramatiz) se leĉi i tatulom. mada se neki i danas koriste. usitne i metnu u staklo sa rakijom komovicom. uvu. U okolini Podgorice ţuticu su leĉili pomoću ţući (trave koja ima glavicu sliĉnu glavici belog luka).

Navedeno delo. Gordana Ţivković. ĐorĊević. str 229 26. str. Etnološke sveske 1. Dragutin M. Pavlović.god. Ibid . Sofrić Niševljanin. Novi Sad. Pavlović. Bgd 1977. Narodna medicina u okolini Zajeĉara u XX veku. Ţivot Srba seljaka. Navedeno delo. Bgd. str. Prosveta Bgd. ĐorĊević. Dragutin M. ĐorĊević. AnĊelka Lazarević. GEM br. Podgorica. Podgorica. BIGZ. str 222 3. str 229 19. 1921.Pavlović. Kragujevac. Sarajevo 1924. str. 486 24. Jeremije M. str 112 20. Ilija Radulović. str 226 23. GEM br 10. 88 7. str 475 18. str 258 15. Ilija Radulović. Dragutin M. iz narodne medicine i u okolini Kragujevca. Srpski Etnografski zbornik. Ţivot i obiĉaji narodni u Leskovaĉkom kraju. 10. str 231 Adresa autora: Ivana Drobnjak Narodni muzej Ĉaĉak . Kragujevac. Dragutin M. AnĊelka Lazarević. Ilija Radulović. Gordana Ţivković. GEI SANU XXVI. Bgd. 119-120 29. str 54 16. Bgd. str. knjiga 12. Milićević. ĐorĊević. str 226 10. Napomene 1. Leskovac 1985god. Navedeno delo. str 87 5. 1984 god. Letopis Matice Srpske. Navedeno delo . Ilija Radulović. Hirurgija i ortopedija u narodnoj medicini kod Srba. Proizvodnja rakije u našem narodu. Ţivot i obiĉaji narodni u Kragujevaĉkoj Jasenici i Šumadiji. Bgd.32 2. M. str 255 12. Navedeno delo. Podgorica. Ilija Radulović.godine.. P. GEM br 10.M. Navedeno delo . Ilija Radulović. Bgd. Naša industrija. Ilija Radulović. Srebrica Kneţević..naĉinima leĉenja u kojima je rakija igrala vaţnu ulogu. zanati i trgovina IV deo. Jeremije M.god. str 102 25. Navedeno delo.str 89 8.Savić. 1978 god. Ilija Radulović. str 222 17. str. Navedeno delo. . 1889. GEM br.. 1978 god. str 87 11.95 4. 307 22. str 86 30. Gordana Ţivković. iz narodne medicine u okolini Kragujevca. Bgd. Navedeno delo . str. str 53 6. str. str 53 14. Dragutin M. Navedeno delo . Izdanje ministarstva trgovine i industrije. Navedeno delo . iz narodne medicine i u okolini Kragujevca. ĐorĊević. Mita Petrović. fototipsko izdanje. Ilija Radulović.258 9. 1935 god. str 55 27. Jeremije M. BGD 1935 god. str 86 13. str 113 21. Drţavna štamparija. Alkoholna pića i obredna praksa. 479 28. 42. ĐorĊević.god. str. Milan Đ.. Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba. Dragutin M. AnĊelka Lazarević. 1933 god. 1990. Kragujevac.

Sa ugljenokopa Rudarskog basena „Kolubara“ uskoro će na trţište stići jedina svetska rakija iz voćnjaka zasaĊenog na ugljenoj jalovini! U preduzeću „Kolubara-usluge“.kvarne i oštećene plodove.08:05 LAZAREVAC . Sve ostalo je već poznato ostale su samo nijanse Đoke Balaševića i moje finese. izdvojim sve koštice i semenke zajedno sa semenjačom tako da na vrenje stavljam samo potpuno zrele i zdrave plodove koje predhodno dobro izmuljam ili usitnim.Nepregledne površine ugljenokopa više neće liĉiti na pustinju. planiraju i razvoj drugih poljoprivrednih kultura. jer samo kod dobrog vrenja se svi elementi iz plodova pretvore u alkohol. potpuno zrelog i zdravog voća i grožđa može se proizvesti dobra rakija.07. koje se bavi rekultivacijom zemljišta na kopovima najvećeg energetskog basena u Srbiji.To postižem na taj način što koštice i semenjače izdvajam od voća pre stavljanja na vrenje.Pečenje rakije Pre stavljanja voća i grožđa na vrenje ja ga dobro operem i izdvojim sve nedozrele. Vujanac | 30. Dobro je da voće i grožđe sadrži u sebi što više voćnog šećera kako bi se obezbedili uslovi za dobro vrenje. Takođe vodim računa da burad u koja stavljam plodove na vrenje budu potpuno čista. jer smo kod dobrog vrenja se svi elementi iz voća pretvore u alkohol. Za vreme vrenja obezbedim da u prostoriji temperatura bude oko 20C stepeni što je idealno za dobru fermentaciju. . te farmu za tov junadi. Što se tiče same proizvodnje kvalitetne rakije potrebno je izdvojiti sve štetne elemente po ljudski organizam koje sadrži voće. izdvajam prvenac i patoku tako da hvatam samo srednju frakciju koju razblažim sa destilovanom vodom na oko 50% po ukusu. Samo od kvalitetnog.2007 . Milan Mirkov Srbija Na jalovištima „Kolubare“ niĉu voćnjaci Rakija sa kopova Autor: P. Proizvedenu rakiju skladištim u staklenoj ambalaži i čekam da odleži najmanje 60 dana da bi se aroma dobro formirala. Nakon završenog vrenja prilikom pečenja dva puta prečišćavam. Za godinu dana rekultivisali smo 45 hektara .

To će biti jedina rakija u svetu proizvedena od voća sa ugljenokopa.Reĉ je o izuzetno kvalitetnoj rakiji koja ispunjava sve norme kvaliteta i ispravnosti jer voće ne prskamo. direktor „Kolubara-usluga“.04. Ukoliko vam ne prija aroma domaće šljivovice. U planu je i podizanje farme za tov junadi. jer samo kod dobrog vrenja se svi elementi iz plodova pretvore u destilat.kaţe direktor firme sa oko 1. uz srpsko meze. Plasiraćemo je na trţište u flaši koja će biti zatvorena komiljkom kukuruza zapeĉaćenom voskom nakon Sajma poljoprivrede u Novom Sadu. Na 12 hektara nekadašnjeg ukljenokopa već je nikao voćnjak.500 hektara kopova mogli bismo da zaposlimo još 500 radnika . . Iz voćnjaka je već stiglo 1.500 litara šljivovice. stiţe i rakija sa uglja obećava Obradović. Na jalovištima sejemo razne poljoprivredne kulture kako bi se vremenom popravio kvalitet zemljišta i otklonile posledice po ekologiju zbog kopanja uglja jer je jedan od osnovnih zadataka naše firme zaštita ţivotne sredine .kuvana rakija 13. Koktel "sumadian tea" . tradicionalni naĉin. Po njegovim reĉima. TakoĊe vodim raĉuna da kace(burad) u koja stavljam plodove na vrenje budu potpuno ĉista.Obnovili smo rekultivaciju zemljišta posle 16 godina pauze.zemljišta na kojem su otkopavajući ugalj moćni bageri glodari ostavili ogromne koliĉine jalovine objašnjava Duško Obradović.kvarne i oštećene plodove. a sluţi u ĉašama za punĉ.2005. Peĉenje rakije Pre stavljanja voća i groţĊa na vrenje ja ga dobro operem i izdvojim sve nedozrele. . u „Kolubara-uslugama“ planiraju da prinos pšenice sa rekultivisanog zemljišta dostigne pet tona po hektaru. Sastojci  8 cl šljivovice  1 kašika smeĊeg šećera Način pripreme Kuvana rakija priprema se u metalnoj posudi. koji je sa više od 100 vrsta drveća najveći u jugoistoĉnoj Evropi. a tu je i rasadnik od 20 hektara. a tovljenici bi se hranili lucerkom ĉija je sadnja planirana na 250 hektara. Posle vina sa peska. u lampeku. U rasadniku. dodajte malo nane.kaţe Obradović dodajući da se svi poslovi obavljaju u saradnji sa Poljoprivrednim i Šumarskim fakultetom u Beogradu. uz to.300 zaposlenih. na obnovi preostalih 6. . izdvojim sve koštice i semenke zajedno sa semenjaĉom tako da na vrenje stavljam samo potpuno zrele i zdrave plodove koje predhodno dobro izmuljam ili usitnim. Do sada smo ispekli 130 kazana na starinski. u jednom od drvoreda je i 20 sekvoja. . jabukovaĉe i viljamovke.Ako se rekultivacija nastavi tempom koji smo imali ovih godinu dana. Za vreme vrenja obezbedim da u prostoriji temperatura bude oko 20C stepeni što je idealno za dobru fermentaciju.

Prerana destilacija (pečenje) ukomljene šljive ima za posljedicu da se zbog nepotpuno prevrelog šećera plodova dobije manje rakije (šljiva slabo "plaća"). jer rakiji daju loš ukus patoke). ukiseljena i pljesniva. smiriti. Nakon završenog vrenja prilikom peĉenja dva puta preĉišćavam. Svrha destilacije nije samo dobivanje neutralnog alkohola. jer smo kod dobrog vrenja se svi elementi iz voća pretvore u alkohol.Samo od kvalitetnog. Što se tiĉe same proizvodnje kvalitetne rakije potrebno je izdvojiti sve štetne elemente po ljudski organizam koje sadrţi voće. plijesan). Kotao se puni kominom do 2/3 zapremine (30 % praznog prostora je potrebno kako kom ne bi iskipio kad zavrije). Komina od šljiva (i svega ostalog voća) peĉe se u destilacijskim aparatima za dvokratnu destilaciju narodski reĉeno rakijskim kotlovima . U poĉetku peĉenja vatra pod kotlom mora biti jaĉa. pokrivanjem polivinilskom folijom. vatru treba smanjiti. izdvajam prvenac i patoku tako da hvatam samo srednju frakciju. To su aromatiĉne tvari hlapive kiseline. . Svi hlapivi sastojci nemaju istu vrijednost za kvalitetu rakije. Ako se komina ne moţe pravovremeno peći (najkasnije 2-3 tjedna poslije završnog vrenja) treba je konzervirati. Prekasnom destilacijom komine . već da osim vode i alkohola u rakiju preĊu i sortne aromatiĉne primjese . Proizvedenu rakiju skladištim u drvenim buradima i ĉekam da odleţi najmanje 60 dana da bi se aroma dobro formirala.To postiţem na taj naĉin što koštice i semenjaĉe izdvajam od voća pre stavljanja na vrenje. da bi duţe vrijeme ostala kvalitetna. Poslije je prepakujem u staklenu ampalazu kao finalni proizvod. a desetak minuta prije poĉetka vrenja. Destilacija (peĉenje) prevrele komine ima svrhu da iz nje odvoji hlapive sastojke prevodeći ih u tekući destilat . Pri postizanju tog cilja najveće je umijeće destilacija (peĉenje). Hlapivi sastojci komine sastoje se iz mnogobrojnih kemijskih spojeva koji uz najzastupljeniju vodu i alkohol prelaze u destilat. esteri. svojim lošim sastojcima (kiselina.rakiju.uz znatan gubitak alkohola . Kako ispeći dobru rakiju od šljiva Destilaciju (pečenje) rakije treba obaviti u pravo vrijeme. Dobro je da voće i groţĊe sadrţi u sebi što više voćnog šećera kako bi se obezbedili uslovi za dobro vrenje. potpuno zrelog i zdravog voća i groţĊa moţe se proizvesti dobra rakija.bez kojih nema kvalitetnog ukusa i miris šljivovice. kad se kapak zagrije tako da se više na njemu ne moţe drţati ruka.zapremine obiĉno 80-250 litara. Prije punjenja kotla s komine se skine i baci krovina (do zdravog dijela) jer je sasušena.kao i boja. tako da se na vrijeme odvoje frakcije rakije koje bi joj mogle pokvariti karakteristiĉan skladan okus i miris (bašica i patoka). viši alkoholi itd. pa neke pri peĉenju treba svakako izbjeći (osobito više alkohole. preko koje se nabaca tanji sloj pijeska.može se i dogoditi da krovina potone i da znatno kvari cijeli sadržaj.

Najĉešća pogreška pri prepicanja jest nastojanje da se dobije rakija pribliţne jaĉine onoj u potrošnji (4550 posto). pravilno ukomljena i na vrijeme peĉena).15 % alkohola. Zbog toga je uvijek bolje odvojiti nešto više bašice nego manje. Zbog toga se dobije rakija koja jako pali u grlu i vrlo je oštrog mirisa (alkohol "strši"). A upravo takve patoĉne rakije teškog mirisa (koji rakiji daju viši alkoholi) glavni su uzroĉnik jakog mamurluka. koji kvare miris rakije i zato se mora odvojiti u koliĉini 0. mekom rakijom do 70 % svoje zapremine.6 dl na 100 l komine). to je prvenac ili bašica. Dobivanje vrlo kvalitetne rakije jaĉine od 37-45 % jednokratnom destilacijom (peĉenjem) komine vrlo je teško. Najĉešća i najveća je greška kod prepicanja upravo prerano prelaţenje s frakcije bašice (prvenca} na hvatanje srednje frakcije. ako se pravilno odvajaju frakcije (bašica. ako se "potegne" malo više. razblaţuje se destiliranom vodom da se dobije 45 %-tna rakija (18 gradi) ugodna za piće (30 litara 65 %-tne rakije razblaţuje se sa 13.). Vrlo je loša praksa ubacivanja patoke i bašice u kominu idućega kotla. Destilacija (prepicanje) mekane rakije treba da se odvija polagano (4-5 sati). Nema nikakvog smisla da ono što smo jednom odvojili kao loše još jednom ulijevamo u kotao i opet odvajamo. jer samo tako u destilat (prepeĉenicu) prelaze sve fine aromatiĉne i hlapive tvari odluĉujuće za kvalitetu šljivovice. a jaĉina srednje frakcije je oko 60-65 posto. Od 100 l mekane šljivovice (30 %-tne) prepicanjem se dobije: 1-2 litre bašice. I napokon. jest da joj se povisi sadrţaj alkohola.Destilacija se mora odvijati polako (traje obiĉno 2-3 sata). Razlika je u tome što se kod prepicanja odvaja 1-2 litre bašice (to više što je šljivovica slabije kvalitete). prepeke mekane (slabe) rakije. i to onda kad jaĉina destilata koji izlazi iz hladionika padne na 20 do 25 %. Poslije bašice hvata se najveći dio srednjeg destilata kojim dobivamo meku šljivovicu do jaĉine koju ţelimo (28-38 %). koji dobivenoj prepeĉenici znatno pokvari ukus i miris. tj. jer se tako ozbiljno narušava kvaliteta šljivovice. hladionik mora biti u gornjoj trećini topao. 20-25 litara patoke.to znaĉi da treba izdvajati tri frakcije: prvenac (bašicu).8 litara destilirane . ali ujedno i preĉisti (rektifikacija) od eventualnih nepoţeljnih sastojaka (kiseline. Takvim lošim postupkom prepicanja uhvaćen je veći dio patoke. patoĉnog mirisa. Iskusni "pecmajstori" uz alkoholometar i degustacijom mogu toĉno odrediti trenutak kad treba preći na hvatanje srednje frakcije. Destilacija (peĉenje) izvodi se obavezno frakciono . Jake (ljute) šljivovice 45-50 % (18-20 gradi). sve dok u destilatu alkohol ne padne na 2-3 %. Kad jaĉina destilata na izlazu iz hladionika padne na oko 10.kao i kod peĉenja mekane rakije. a ti donjem dijelu hladan. mogu se dobiti samo prepeĉenjem mekane rakije na slijedeći naĉin: ureĊaj za destilaciju (kotao) rastavi se i temeljito opere 5-6 %-tnim.6 % od komine u kotlu (3 . Tajna visoke kvalitete naših odličnih starih prepečenica je u tome što se prepečenjem koncentriraju aromatične tvari koje im daju onaj izvanredan miris i okus plodova plave šljive.3-0. Dobivena prepeĉenica (srednja frakcija) jaĉine 65 posto. 30 litara prepeĉenice. u sredini mlak. no ĉesto takve rakije imaju pomalo neugodan. jer samo tako se moţe dobiti šljivovica intenzivno izraţene arome. itd. odliĉne kvalitete. Kad iz hladionika poteĉe tanki mlaz rakije. Nakon toga kotao se puni sirovom. Tako dobivena rakija je obiĉno slabije kvalitete. Neki to doduše ĉine i peku jednokratno rakiju jaĉine i 38-42 % (15-17 gradi). lošiju prepeĉenicu. patoĉan miris (ukoliko šljiva nije bila izuzetne kvalitete. dalje se hvata posljednja frakcija patoka. najvaţnije je pravovremeno odvojiti patoku. Frakcija bašice (prvenac) i patoke miješaju se i na kraju zajedno ili posebno destiliraju uz ponovo odvajanje prvenca i patoke. toplim rastvorom sode uz jako ispiranje hladnom vodom. Pri hlaĊenju vodom. srednja frakcija i patoka). Bašica i patoka se miješaju i posebno ponovo prepeku u slabiju. Svrha druge destilacije. srednje frakcije i patoke . koja sadrţi veliki postotak lako hlapivih spojeva. 40-45 litara Ċibre koja ostaje u kotlu. Prepicanje rakije obavlja se takoĊer frakcionom destilacijom s odvajanjem bašice. srednju frakciju (srce) i posljednju frakciju (patoku).

ali nemamdosta godina. pitkije. na širokom strnjištu. dud u dvorištu. na breţuljcima. zru dinje i lubenice. čuveni kuvar i rakijaš Pera Subićkuvao je u ogromnim kotlu i oraniji gulaš i čobanac za više stotina duša. Pitaš ima l’ urukavcu ribe. Mog’o bi ja u starosnu penziju da idem. i to samo u hrastovim baĉvama. Slabo. Dudinje su nekešaljivdţije nazivale bećarskim paprikašem!. kojim postaju harmoniĉnog okusa. Minimalno razdoblje starenja iznosi 810 tjedana. Dud je i inače ravničarsko sveto drvo.. poređani kaovojnici. međutim. U centru sela dimili su kazani. Ispod čarde na obali rukavcu Dunava. Ročići u gnezdu su već poodrasli. lišće belog duda kao hrana svilenih buba. bio je čuveni ribar i brigadir u zadrugi. kuće bez duda. Na vidovdanskojomorini čuvari bostana sede pored obnovljenih trščanih koliba i gomila dinja ilubenica. mašu krilima k’opravi poletarci... I rakije (kao i vina) zahtijevaju stanovito vrijeme starenja (u toku kojeg gube oštrinu i grubi okus). lepo seiskaza. bar na po jednojbanderi. dud murga. Rođen sam četr’sedme – rekao je ribar Jovan. čamilo je dvadesetak pocrnelih čamaca daščanika. skrivaju usred njive magičnog Van Goga.vode). Onaj koji je ispevaoprelepu ljubavnu pesmu "Santa Maria della Salute".. 2. Suncokretirazbuktani u ţuto. patkama i ostaloj ţivini. . ali i ljudima. Ja sam radio u ribarskoj zadrugi dvedes’dve godine. koje rakiji uz zlatnoţutu boju daju i niz drugih sastojaka vaţnih za njen odliĉan okus i miris. Kaţu da se rode gnezde tamo gde su ljudi dobre ćudi. Prošli smou Kovilju pored kuće u kojoj je rođen pesnik Laza Kostić. pekmez... A na Vidovdan je u Kovilju odrţana "Rakijada". u blizini manastira Kovilj. Nigde nema tolikorodinih gnezda kao u ovom podunavskom mestu. Kralj rakije Kovilj. mekše i izraţenijeg bukea. Dan rakije. Načardi "Tikvara". Sva ravničarska sela imala su rasadnike mladihdudova – dudare. Iza manastirskešume. Kovilj je lepo mesto sa dve crkve belih baroknih tornjeva.Kovilj je valjda jedino naše mesto u kome ljudi još peku rakiju dudovaču. Tu na Tikvari će doveče biti rakijada. zaklonjen nastrešicom od sunca. bačve i burad. poredđerma i bunara. I otac moj. dud na raskršću. u roguŠajkaške. pa sveznam. parastos dudu iravničarenje – pešačenje. Doktor Laza. ţita i leta. Tu na Tikvarije bilo onda bačvi i čuvarki s ribom – sačuvaj Boţe!. brujala su u ţetvi dva kombajna. Ogroman dud u selu. Rada. dud kaohrana guskama. Rođen sam pored vode. jula U ataru bačkog sela Kovilja. ljudi su presovali i sedevali na traktorskimprikolicam novu slamu. i zato to o ribama znam. na sokaku. stoji rodino gnezdo.. i štuke je bilo. I zlatnihšarančića je bilo. i manića.. Dud kao hladovina. Kod "Tikvare".. koje nude namernicima na autoputu Beograd – Novi Sad. Na vodi je jedanribolovac u čunu uporno pecao. Kod čarde "Kraj sveta". leškario je na daskamasuvonjavi ribar Jovan Ţivanov. Tamo je sve odisalo mirisima sena. crni dud. Postoji belidud. U prošlosti gotovo da nije bilo druma bez dudovihstabala. dud kaomaterijal za kace. Tamo su pekli rakiju dudovaču.. Mnogo. u čamcu takoreći. Jovan je drţao svoj monolog: – Ja sam ovdašnji. slatke dudinje za rakiju. U svakoj ulici.

Od sorti groţđa imamo crvenu plemenku. vilovački drum. a i do šezdesetih godina. pa sam tako "stig’o" i do Japana! Jedan izSiriga kod Segedina pravi rakiju od feferona. Nekad su ljudi rakiju pekli samo od duda.. U bačvi kisne. koviljskog štampara i proizvođačavina i rakije... i od čega god ’oćeš. jako je slatko imiriše. Odstoji u vrenju i od togmaterijala se peče rakija komadara – lebara. komovica. Mi drţimovinograd. "Ma kakav. Kovilj je imao izmeđupetsto i hiljadu jutara vinograda. Kuvamgulaš od kima. izneo i kako se pravi rakija od duda.. 3. Pečeni hlepčići se iskomadaju i izmrve k’o komlov i potope u 50 litaravode. rakija od šljive iz juţne Afrike. On namje u svojoj kući izneo čak 26 vrsta rakija. Sačuvaj Boţe da se čovek na takvurakiju namami. "Rakija od kupusa i tikve". Povađeni sui dudovi. koji se peku u domaćojfuruni. On je ispričao. To prispe o Petrovdanu. to ţito se samelje na mašini zameso. Ja sam inače kuvar i ugostitelj bio.. U to se doda malo mekinja išećera.to jest vidi svoje lice – masamoţe u kazan na pečenje. lipovača. anisa. i "kradi". Gotovo istovremeno se na polici ili dasci raširi deset kila pšenice ipokvasio da isklija. rekao sam sebi: "Napravićeš.. bosiljka. liker od oraha. ali i komadara ili’lebara – od ţita i kukuruza. a i groţđe đenđeš.kima. kamilice. Dudova je bilo mnogo.Svratili smo bili i do kuće Save Graovaca. Ako treba i iz starih novina!. zamesi sa pola kile kvasca. a kad materijal "sazri" i površina se izbistri da čovek u bačvividi "kako se ogleda majmun". Samo gledaj šta ja radim. Sava je glavni organizator "Rakijade". ma gaskuvao i od starih cipela! – rekao je domaćin Pera. – Pre Drugog svetskog rata. i veli da je na ovogodišnjojsmotri u Kovilju čak 66 rakidţija prikazalo svoju "vatrenu vodicu". ali se sa pićem nikad nisammešao. to je pijačna roba. rakija od lipe. od njega se naprave hlepčići. paslankamenku. pa rakija i od paradajza!.drţao sam dugo godina kafanu "Šumadiju" u Kovilju. – O meni su pisale sve novine. Ko je imao tri duda uavliji. Bogdan Ibrajter Peĉenje rakije Pečenje rakije . zakleti trezvenjak". Znam dobro da kuvam gulaše. Kad testo uskisne. Sad je vinograda sasvim malo. On je jesenas napravio dve hiljade litara vina i sve prodao doBoţića.Pero. Moraš prste da liţeš od mog gulaša.klekovača. šajkaški drum. a malo je i brestova.. od banana. Sad jedudova u Kovilju – na prste da izbrojiš. duda. ali i mnoštvo novinskih napisa onjemu. Rakija od zove. Što se tiče ’lebare.. kupusara.. Gardinovačkidrum. pa stavi u bure gde su izdrobljeni oni hlepčići. nekrunisani kralj rakije. lozovača.Hilton’".. Tako je i u drugim selima. Jedan od najčuvenijih rakidţija u Kovilju je Pera Subić. dao mi je recept za pečenje. ide ovako: uzme se pedeset kilakukuruznog brašna. Budi na "Tikvari" pored mene i naučićeš zatili čas da kuvaš i gulaš i čobanac.diţu se klobuci.Novinski naslovi o Peri: "Kralj rakije. Kad se jave klice i ţile... taj je imao četiri kazana rakije.. pa lincura. Moj Sava je sad posadio dvadesetak dudova –kazivao je Savin otac Branko. rakiju i od guščijih jaja!" Nema tog materijala od kojeg ja neću isteratirakiju. – Za dudovaču rakiju se kupi dud i stavlja u bačvu da kisne. sve je to bilo oivičeno dudovima. Kadsam opet kod jednog u Dublju video rakiju od kima..

što hoće reći. budite oprezni i sijte paniku okolo sebe da ne doĊe do sluĉajnog opuštanja koje moţe imate neţeljene posljedice. jer nebi valjalo da nam rakije opari jezik kad je nakon dugog išĉekivanja poţelimo okusiti. iliti ga po domaću reĉeno dropa (droba). . poţeljno bi bilo da rakija ima oko 40-50 gradi. koju ćemo sada testirati. prije nego isteĉe u posudu hladi. U posudu koja moţe biti bilo što.mogli bi prespvati ispred kuće ili proizvod koji ste dobili trebao je trajati cijelu godinu. morate imati potrebitu opremu. iako smo istom prisustvovali samo jednom. ali neznate kako. i neznate kamo sa ostacima. Operite opremu i vratite je susjedu. Prvi korak. cijev za kapom kroz koju prolazi nastala para. Uglavnom. Što se tiĉe vatre. ubacimo drop u posudu koja se nalazi u kotlu (u posudu stane oko dva najilona dropa. Ne. naprimjer. napravili vino. ne. što daje oko 8-10 l rakije nakon otprilike jednog ipo sata peĉenja) poklopimo kapom (ne. odnosno kraju cijevi kojoj je izlaz u kaci. dotekla je naša mala.ispeĉe te da rakije poĉne lagano militi prema izlazu. Posljedica moţe biti više. Zato poslušajte naše savjete.Pokušat ćemo vam predstaviti obiĉaj peĉenja rakije. Predlaţem je dobrim domaćinima da je koriste sa svojim dragim gostima prilikom proslave znaĉajnih jubileja. pa ste odluĉili napraviti rakiju. i "kaca" u kojoj se rakija. rakija. Po samoj koncepciji postupak je vrlo jednostavan. Dok je još vruća. I. Drugi korak je napuniti kacu vodom. Pa krenimo. kao i za sve što u ţivotu radite. Bili ste u berbi groţĊa. ne. itd.a mislim da još nisam dostigao vrhunac.. Rakija Rakija se svrstava u ţestoka alkoholna pića. to bi bilo to. tada vatra treba biti jaĉa i obratno. jednostavno i zahvalno. Zato imate nas da vam pomognemo. ne kapom za sunce) na koju je spojena cijev i pustimo da se drop zagrije.80ak kg. što znaĉi da će zapravo imati. nećemo je testirati mi osobno jer smo na poĉetku spomenuli kako to moţe biti pogubno. a trajat će vam samo jednu veĉer. samo je prije upotrebe dobro operite. ali sve se moţe zakomplicirati ukoliko budete konzumirali nastali proizvod. Pod opremu spada "kota" u kojem se nalazi i posuda u koju stavljamo drop. Nakon toga. Ukoliko smo vam barem malo pomogli javite nam se na mail podrške.jer osvjeţava organizam i utiĉe na poboljšano dobro raspoloţenje bez ikakvih štetnih posledica i mamurluka. nego ćemo uz pomoć "gradometra" izmjeriti koliko nam je rakija "jaka"..ali ja svoju svrstavam u plemenita i humana pića jer je spravljam po specifiĉnoj tehnologiji koju koristim duţi niz godina. dobra i bistra rakija.usavršavam i dopunjujem. nakon pripreme je naloţiti vatru u kotlu jer ona će pogoniti naše uţitke da izaĊu što prije na svjetlo dana. ako ţelimo mekšu rakiju. nakon što doĊe sebi oko 20-25 gradi. treba se drţati obrnuto proporcionalne logike. Mislim da moţe još bolje jer svake godine napravim bolju rakiju od prethodne iako koristim isto voće i groţĊe.

orovaĉa se spravlja tako što se u 1 l rakije stavi 30 zelenih orašĉića i ostavi da odstoji na suncu 7 dana. rakiju je naš narod oduvek smatrao više korisnom nego štetnom. Išĉašeni ĉlanak na nozi nameštali su narodni ortopedi naglim povlaĉenjem noge i masiranjem rakijom. Kada zaboli uvo u selima oko Ĉaĉka. Orahovaĉa. U okolini Kragujevca “da bi se neko izleĉio od groznice. reumatskih oboljenja.god. umeša se u rakiju i zagreje na vatralju. niti sahraniti. onom teĉnošću se bolesnici maţu po reumatiĉnim delovima tela ” (Leskovac). Rakija je imala vaţnu ulogu u leĉenju rana.Pored svega savjetujem ljubiteljima dobre kapljice da moja rakija "Nije za napijanje. Te su se rakije koristile za leĉenje odreĊenih bolesti. rakije komovice i tamjana .” “Od reume (aramatiz) se leĉi i tatulom. treba da popije jednu ĉašu dobro ljute rakije i da se posle dobro utopli” ili “treba tri jutra pre jela da pije po jednu ĉašicu rakije u kojoj su bila 3 lista pelina 24 ĉasa”.nego za uživanje" Rakija u narodu Još u X i XI veku arapski lekari su destilisali alkohol sa dodatkom bilja i ovu su proizvodnju primili Evropljani. U leĉenju je naš narod najviše koristio “prepeĉenicu” i komovicu. Osim prepeĉenice i komovice za leĉenje su sastavljane i posebne vrste rakija – “travarice”. U okolini Ĉaĉka zubobolja je leĉena ispiranjem obolelog zuba ljutom rakijom ili su stavljali obloge od tople posoljene rakije. treba oĉne kapke premazati komovicom. zovu je “stomaklija”. Posle ceĊenja koristi se kao lek kod oboljenja štitne ţlezde. Da prestane bol u uvu koristila se i rakija u kojoj je stajao list ĉuvarkuće. sipali su nekoliko kapi od najjaĉe rakije “prvenca” da ublaţi bol. pa se izjutra našte daje bolesniku da pije po jednu ĉašicu” (Leskovac). “vrućice”. usitne i metnu u staklo sa rakijom komovicom. Kad proĊu 40 dana. To kazuje izreka: “Ko mi pruţi ĉašicu rakije. neprijatelj mi je. Da bi prestalo podrigivanje treba piti po malo ljute rakije. pa se previje” (Kragujevaĉka Jasenica). kod stomaĉnih tegoba. Uz rakiju se napijaju zdravice i to pokazuje duboko ukorenjeno mišljenje da se pije radi zdravlja. To je bio komad plavog papira premazan smesom cerove smole. U okolini Kragujevca “neki privijaju peĉen izmet od neuštrojenog vepra zamoĉen u rakiju” . uvo.rakija peĉena od vinske komine.” Smatra se da je rakija lek za mnoge bolesti i da krepi i jaĉa organizam. stavi u rakiju i tako pije” (Leskovac). ali se mogu za peĉenje rakije upotrebljavati i druge vrste voća pa i povrća. ona otvara apetit. kada kost uštine mišiće. Ova rakija je jako lekovita jer sadrţi veliku koliĉinu joda iz orašĉića. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku.krpe umoĉene u toplu rakiju. . glavobolje i groznice rakija je nekad bila jedini i najbolji lek. “Srpska reĉ rakija potiĉe od staroindijske reĉi arak ili rak. Iako su poznate posledice alkoholizma. postoji veliki broj recepata za leĉenje razliĉitih bolesti u kojima rakija igra vaţnu ulogu. O tome govori i narodna izreka “Rakija je lek”. a ĉarape bolesnikove utope rakijom i onda mu ih navuku na noge” . a oznaĉava alkoholno piće. a najĉešće rakijom. pa će bolje spavati . kada se zbog nestašice lekova ponovo vraćamo lekarijama naših starih. jer kako kaţu. I kada se oboleli zub izvadi. Kada prevri procedi se u bocu i pije se za apetit i stomaĉne tegobe. izmešan sa rakijom cvet hajduĉke trave je sluţio za zaustavljanje krvarenja (Zajeĉar). kao sredstvo za dezinfekciju i kao sastavni deo razliĉitih obloga i melema. “Od kostobolje neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noţa u ĉašici komovice . uboja. Rakija se pije “blaga” koja sadrţi najviše 40% alkohola i “ljuta” tzv. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. “NaĊe se trava “puparka” i stavi u rakiju za 24 sata. Kod “uštipa” – otvorenog preloma. Proizvodnja rakije na ovim prostorima porasla je tek u kasnijim vekovima. U selima u okolini Ĉaĉka kada koga zaboli grlo i dobije temperaturu privijaju mu “rakijane obloge”. I u Gruţi su “vrućicu” leĉili pelinjaĉom. tuberkuloza itd. Od prve ispeĉene rakije. a kasnije i od drugih biljaka” . Većina starijih ljudi pije svakog jutra po ĉašicu rakije “naštinu”. Bez rakije se ne moţe proslaviti slava. ali dosta toga se i danas primenjuje. Hemoroidi (šuljevi) smatrani su unutrašnjom bolešću. U našoj etnološkoj literaturi i sećanjima starijih ljudi. Kod krvarenja ĉira u stomaku. Ko ne moţe da spava “treba da pre spavanja popije malo rakije komovice. narod je zubobolju leĉio kako je znao. rana se ispirala rakijom. koje je nekad u Indiji pravljeno od pirinĉa. Sve ortopedske intervencije vršene su bez anestezije tako da se kod ovih veoma bolnih zahvata stanje moglo ublaţiti jedino jakom rakijom. “Na zaušnike treba priviti vunu zamoĉenu u rakiju i na njuj staviti tamjana i lišća od iglice” (okolina Podgorice). Najviše se koristila za ispiranje guše. Kada se procedi pije se po jedna kašika dnevno. izgori crvenu vrbu. Rakija se dosta koristila kao lek kod razliĉitih vrsta stomaĉnih tegoba. Osim ove dve vrste rakije pije se kod nas dosta i komovica. za ĉišćenje rana. koja se smatra vrlo lekovitom. Kako profesionalnih stomatologa nije bilo. Evo nekoliko naĉina spremanja “travarica” iz ĉaĉanskog kraja: Pelinovaĉa se spravlja tako što se na 1 l rakije prepeĉenice stavi jedna šaka pelina. posebno od 1878. Kod gušobolje. Neki od njih su odavno zaboravljeni i više se ne koriste. najĉešće komovicom. U 1 litar rakije stavi se koren biljke lincure i ostavi se da stoji na suncu 7 dana. Ni reĉ rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku. Ova rakija se koristi za leĉenje kostobolje. pa će bolje spavati” ili “ treba da izmeša malo vina i rakije i da popije ili iz toga da stavi oblog na ĉelo. “Ako neko padne i povredi se. Preĉišćen alkohol su alhemiĉari smatrali kao prvi stepen ka dobijanju kamena mudrosti Lapis philosophorum. Ona ima veliku ulogu kako u svakodnevnom tako i u obrednom ţivotu. Kad nekog zaboli stomak u okolini Ĉaĉka bi popili jednu ĉašicu rakije komovice. Uberu se mladi plodovi. Leĉeni su u Kragujevaĉkoj Jasenici ispiranjem usta rastvorom plavog kamena u komov rakiji . Zauške. Naš narod koristi rakiju u mnoge svrhe. Lek za uganuće zvao se “cerot”. jer kad se zdravlje izgubi ono se rakijom vraća. “Rasprostiranju rakije u Evropi mnogo su doprineli jezuiti koji su u Italiji za veliki novac delili svoju “aqua vitae” (1). nanom. stuca je sitno. oko ili kod teţih zaraznih bolesti kao što je ţutica. Ovoj rakiji su pridavana posebna lekovita svojstva. preloma. narodni vidari su najpre rakijom ĉistili ranu (ne ĉistim alkoholom) jer rakija sadrţi neke hranljive materije . U okolini Podgorice stomak su leĉili rakijom u kojoj je bila lincura. “Od nje treba piti svakog jutra po jednu ĉašu” . (otuda naziv “prvenac”) ostavljala se u svakoj seoskoj kući po jedna flaša da stoji kao lek. Obiĉno je “ljuta” ili komovica mešana sa lekovitim travama – pelinom. posebno poslednjih desetak godina. kada je većina vinograda u Srbiji uništena filokserom i kada je potpuno opala proizvodnja vina . kao jedina anestezija pri raznim vrlo komplikovanim zahvatima narodnih lekara. Preĉišćen alkohol je u srednjem veku preporuĉivan kao odliĉan lek. a parĉe leba ne. Lincura se pravi sliĉno kao i pelinkovaĉa. Sud se prekrije i ostavi da stoji na suncu 7 dana. lincurom ili sa plodovima voća – poznata orahovaĉa. kad boli zub. “zaušnjaci” leĉeni su na sledeće naĉine ”trava “ustupnik” stuca se. koje se omotavaju oko vrata i grudi. Rakija se kod nas najviše proizvodi od šljiva jer ih najviše ima. U Leskovaĉkom kraju kod leĉenja vatre “ognjice” smešaju projino brašno sa komovom rakijom. “pepeĉenica koja se dobija prepecanjem blage rakije i procenat alkohola u njoj iznosi više od 40%. Rakijom ĉistom ili sa dodatkom drugih sastojaka leĉena su mnoga lakša oboljenja. stave to na tabane. “Na otok od zuba treba privijati 2 do 3 puta dnevno istucanu tatalu posutu jakom rakijom” (okolina Kragujevca). Glavobolja se leĉila privijanjem rakijanih obloga na ĉelo. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od ĉita i varenje piva. Kad oĉi zabole. U kragujevaĉkoj Jasenici leĉili su groznicu na sledeći naĉin: “Bolesnik da popije u reĉnom viru pola litra ljute rakije i da malo postoji u njemu dok voda iz tela izvuĉe neĉistoću” . svadbovati.

kao što su Italijanski muskat i Italijanski rizling. jaĉina i ukusa.Domaća alţenka je jedna od najaromatiĉnijih i najslaĊih Šljiva.ovih dana rade intenzivno. posebno za negu kose: “Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmešanim petroleumom sa rakijom ili “Da kosa ojaĉa pomešaju petrolej (“gas”). U okolini Zajeĉara “mešavinom ljute rakije i 100 gr.Ljudi se dele na dve vrste oni koji vole Lozovaĉu i na one koji je ne vole. Ranjenik je jednostavno vezivan. koristila i za dezinfikovanje unutrašnjih organa. da bi potpuno pijana lakše podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica. zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu mazali su bolna reumatiĉna mesta . dobro opranim rukama creva su vaĊena u veći sud i prana rakijom . Peĉe se loza i komovica. zajedno sa pokojnikom zakopaju bocu pića u grob. ranjenik je stavljan na sto. U svojoj dugogodišnjoj praksi sam utvrdio da je najbolje napraviti rakiju od jedne sorte groţĊa. kao sa nekim najskupocenijim lekom. pomoćnici su ga drţali. Pri poroĊaju. kazani . Najpogodnije sorte Šljive za proizvodnju dobre rakije su Ĉaĉanska lepotica .” Prema ovom opisu vidimo da se rakija u hirurgiji. je specifiĉna rakija koju piju ljudi sa izgraĊenim i formiranim ukusom za rakiju. . i posle bolesniku davali svakog jutra da pije te rakije . Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada ritualno. To ponove tri puta i onda kosa manje opada. Do sada sam najbolje rezultate postizao sa Rakijom proizvedenom od Italijanskog muskata. potom je operu. ima u sebi preko 20% slasti skoro kao groţĊe.U ĉaĉanskom kraju reuma se leĉila masiranjem bolesnika komovicom. ricinus i rakiju. bolne soli (mirišljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u tamnu bocu. a ţenama 3/4 litra rakije. zapajali sve ukućane verujući u isceliteljsku moć napitka . Protiću. Otuda i izraz: “Pijan kao majka” “U sluĉaju povrede creva prema M.” Sve hirurške intervencije naših narodnih vidara vršene su bez bilo kakve anestezije. Trojanović u svom radu “Šaronjanje ili tepanje u Srba” navodi da je pre ove operacije muškarcima davano da popiju 1l. peče se loza i komovica Pecare.( ako se poseduje dovoljna količina za barem jedan kazan). a vidar je radio. Mišljena sam da Italijanski muskat daje dobru i aromatiĉnu Rakiju iz razloga što je to jedna od ljetnih sorti tako da prilikom zrenja polovinom leta uglavnom ima dovoljan broj sunĉanih dana koji podpomaţu da njegova aroma doĊe do punog izraţaja. U okolini Podgorice ţuticu su leĉili pomoću ţući (trave koja ima glavicu sliĉnu glavici belog luka). 24 ĉasa. Rakiju Lozovaĉu proizvodim od plemenitih sorti groţĊa.Ĉaĉanska rodna Helena. S. U okolini Zajeĉara “korenje vuĉje jabuke se sitno iseĉe i stavi se u ljutu rakiju. i ako se samo od nje napravi rakija poseduje jako dobru aromu i ukus. peĉenjare. Tom smešom maţu kosu ĉetiri dana. posle sedam dana pije se po jedna ĉašica protiv tuberkuloze . Kazani rade. vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh. Ovu travu su drţali u rakiji. Šljivovica Šljivovica je naše nacionalno piće i ima je bezbroj vrsta.Huanita. Domaća alţenka i Poţegaĉa. posebno kod teţih sluĉajeva i porodilja je napijana rakijom. Rakija je bila i sastavni deo leĉenja zaraznih bolesti: U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali ĉaršavima ukvašenim ljutom rakijom komovicom . Lozovaĉa Lozova rakija popularnija kao Lozovaĉa. Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali da pije da bi lakše podneo bolove." “Kad iz kuće od tuberkuloze poĉnu umirati. Rakija je upotrebljavana i u kozmetici. osim kao anestetik.

Što se tiče zaštite voća od insekata. a s druge strane izuzetno velike štete nanose čvorci i jazavci. prava rakija objašnjava Mića. objašnjavaju majstori oko kazana. a iz milošte su je nazvali "veseli stroj". ili 50 stepeni.U ovaj kazan stane oko 150 litara dţibre. Dobar kvalitet voća zavisi od niza faktora kao što su. . položaj i kvalitet zemljišta. Tu njegovu sljivovicu sam znao vrlo brzo da prodam i to po dobroj ceni ali je brzo i nestajala . Nov 2006. sorta ili voćna vrsta. objašnjava Miša.27 gradi ili 70 stepeni. a za doručak slanina na raţnju.5 metra dugu cev i dolazi do cilindra koji je smešten u tabarku sa vodom u kojoj se para hladi.vocke je potrebno obrezivati. podneblje na kome uspeva. Tako iz godine u godinu. . a kako proces odmiče pada jačina alkohola. U dvorištu Miše Petrova u Titelu već 30 godina u ovo doba peče se rakija. Ukratko je ovo moj recept za jedan domacinski vocnjak. prţenice i luk. jačine 50 stepeni. a sada nas desetak nemamo ni jutro vinograda. . a o tome odlučuje onaj čija se rakija peče. .Posebnu pažnju i negu posvećujem mladom voću i lozi od sadnje do početka obimnijeg rađanja. vlasnik malog vinograda. meni u moj rodni Kovin.a ljudi su trazili jos i jos medjutim kolicine su bile male a deda je ostatak cuvao za sebe. a to danas malo ko hoće da bude.Ovo je kazan od 200 litara komine sa velikim loţištem. hemijska sredstva za zaštitu sam sveo na minimum i uglavnom koristim biopreparate koje sam sremam. pasulj. Ranijih godina je moj deda Vlade iz sela Dzurova kod Prijepolja slao po 100 do 200lit rakije sljivovice godisnje. da bi na kraju dobili 25 litara lepe rakije. priča Olga. potekla je kvalitetna loza. čija se rakija peče okreće mešalicu da ne zagori komina i moli Miću da izmeri jačinu rakije. alkohol u vidu pare prolazi kroz ovu 2. i evo vidite. Veoma su bitni i obrada zemljišta vrsta đubrenja. Ova pecara proradila je za Mićin rođendan. stručno orezivanje rodnih grana i lastara a najviše od vremenskih prilika i broja sunčanih dana naročito od početka da kraja zrenja voća. Ove godine rod je bio prosečan uz zadovoljavajući kvalitet. paprikaš.Voćnjak redovno đubrim pored mineralnog đubriva koristim stajnjak svake druge ili treće godine ali ga pre rastvaranja stavljam u glistinjak da ga Kalifornijske gliste prerade i oplemene. Dušanka Buvač 25. Njen sin Milan dodaje da je vinograda sve manje jer vinograd traţi slugu. Nekada je u Loku bilo preko 30 jutara vinograda.Uz pečenje rakije obavezno ide roštilj. Pored obrade zemljista i zastite voca od stetocina kako bi se obezbedili svi uslovi da se dobije dobar plod. Za to vreme Mića je izmerio rakiju . Rođaka Olga.Lozu pečemo od groţđa iz našeg vinograda.Jednu takvu nedavno je osposobio Mića Vasić. Peku prijatelji i brojni kumovi. blagovremena zaštita i navodnjavanje po potrebi. Voćnjak Obradu zemljišta vršim motokultivatorom i uglavnom ručno motikom i ručnim plugom. Kada komina proključa. 2000 godine ja odlucim da kupim dobar kazan i . Rakija će biti izbaţdarena na 20 gradi. objašnjavaju Đoko Šer i Milenko Radanov koji pomaţu oko pečenja rakije.

5 mm dno kazana .stvorim uslove za pecenje rakije od voca posto inace zivim i radim u vocarskom okruzenju a i Srbija je inace bogata sa vocem.24 (registrovani ĉlan) Postavih ovu temu na uradi sam pa mi skoro niko ne odgovori pa ajde ovde da probam. Sasha-mudrijash (kreativni lik) . u 18.5 mm furuna . Svako novo priznanje me je dodatno inspirisalo da idem dalje i da uvek moze bolje. 100.vranje. Moj moto je bio "KAO ZA SEBE A NA VISE". tel.mislim da je ovde sve onako domaćinski što se tiĉe ića i pića pa da probam sa vama. ++381 (013) 744-400 KAZAN ZA RAKIJU .Znaĉi sve od poĉetka do kraja procesa neka vaša iskustva i preporuke.saveta a najvise i same prakse.2 mm telo kazana .Pozdrav svima.Vec 2003god.2 mm poklopac . knjiga.1.1.svaka sugestija je dobro došla i svaki link koji se ovom tematikom bavi. 4 . 17000 VRANJE.Zavarivačka Radnja ul.5 mm lula (cev) . avgust 2007. u 20.brosura.1.Svake godine sam dobijao sve bolje i sve lepse rakije a proslavile su me kajsijevaca i jabukovaca.biz Kako ispeći dobru rakiju? dragans (ing.net Biznis portal grada Vranja . +381 17 417 425.28.08 (registrovani ĉlan) . pekmez) Samokipajući. 150 lit KAZAN ZA RAKIJU KAZAN ZA MAST BOJLER ROŠTILJ KOTLIĆ CENTRIFUGA ZA MED UKRASNA ŠIPKA PLEH SPIRALA kaca za hladjenje .Moj cilj je da povecam kapacitete i da se eventualno izvozno orjentisem jer je to najbolji put da se postigne zadovoljavajuca cena i stvori novi brend PAPIĆ RAKIJE. ajvar.od 80.grafičke tehnologije) .Pošto tema postaje u ovo doba aktuelna u Srbiji.na koliko odvajati prvenac i patoku i sve ostalo što moţe dati maximalan kvalitet destilata. Sime Matavulja br.1.2 mm    Višenamenski (mast.Najviše me interesuje kako ispeći dobru šljivu i dobru lozu. i zlatnu medalju na Novosadskom Sajmu.Kao i svaki pocetak bilo je mnogo raznih problema koje sam vrlo brzo resavao uz pomoc literature. vodeno dihtovanje LAKO SE ODRŢAVA I RUKUJE Orjentaciona cena : 1500 € DULE ARGONAC . avgust 2007.28. grujaa@neobee. Hvala unapred na svim sugestijama. osvajam prva priznanja za kvalitet na takmicenjima a 2004god.Stavljati kvasac i koji u kljuk (kom) šećer da ili ne.

12 (registrovani ĉlan) .recimo sve vreme dok traje vrenje to jest do peĉenja. u 03.ja to sve znam. septembar 2007. Tako dobivena rakija bit će vrlo jaka (oko 26-28 gradi) pa je nakon prepecanja treba ostaviti da se ohladi nekoliko dana te je potom pomijesati s destiliranom vodom iste temperature kao i rakija (drţite ih u istoj prostoriji). Osim toga obrati paznju i na kotao za pecenje. u 05. naime chale mi je „shljiwowitza ovisnik”. u 03. dragans (ing. Kad radis rakiju od jabuka obavezno stavi secera u kom (ne vise od 5% na ukupnu kolicinu . a jedna od osobitosti sljivovice je i nazocnost odredjene kolicine kiselina koje joj daju specifican okus.I drugo recimo kod dobre šljive neko kaţe prepeci neko ni sluĉajno jer ćeš dobiti destilat koji je kao votka.23 (registrovani ĉlan) Rakiju nije obavezno prepeci kao sto tvrdi Straza. Cesto se u rakiji osjeti oksidirani bakar sto unistava svaki okus i rakija postaje odvratna.7..ubi sve stetne alkohole u prepeci i neboj se ništa :) flahajzn (zajebant) . Obavezno koristite destiliranu vodu jer se iz obiĉne izdvaja kalcij-karbonat koji potom „sjeda” na dno kao talog i kvari izgled rakije. deda je već riknuo od posledica alkoholizma.. ali neću da ti kaţem. Pri prepecanju prekinuti „hvatanje” rakije kad pocne teci ona od oko 13-14 gradi.Hvala na svemu unapred. flahajzn (zajebant) . u 22. u svakoj boljoj knjizari naći ćeš knjige koje se bave tom tematikom (ni ja nisam „roĊen pametan” nego sam kupio knjigu o pecenju rakije i po njoj radim).11.8.Slobodana Jovića ali imam nejasnoća koje ti sad ovde postavljam. Svaka rakija ima svoju specificnost.secer se treba rastopiti u sirup) jer same jabuke najcesce nemaju dovoljno vlastitog secera za pokretanje fermentacije. septembar 2007. Uostalom.(zbog radi takvog 1nog razloga ja pijem pivo :):) ) Straza (trazitelj) .8.28.50 (registrovani ĉlan) Prepeci rakiju obavaţno. flahajzn (zajebant) . avgust 2007. septembar 2007. Isto to se mora napraviti i kod jabuka te plavih sljiva tipa cacanka zato što to voce ima puno vise suhe materije nego bijele sljive pa je kom vrlo gust (bude kao pekmez) pa nema sanse da vam ne zagori ĉak i kad imate kotao s mjesalicom.19 (registrovani ĉlan) Odlicna rakija no upozorio bih sve one koji probaju peci rakiju od kajsija da obavezno u kotao za pecenje rakije prije dodaju oko 15% vode (u odnosu na kolicinu koma koji se sipa u kotao).I ako si iz Srbije jel stavljaš kvasac u kom i koji i pod kojim uslovima.grafičke tehnologije) . septembar 2007. u 17.53 (registrovani ĉlan) Hvala Flahajzn. jerbo imam narkomana-alkosa u kuchi. jerbo mi se srce cepa.ili ga ostavljaš da krĉka bez mešanja. Za dobru rakiju osnova ti je dobar kom i kako odnjegujes kom takva će ti biti i rakija. da te priupitam još nešto da li mešaš kom. Kod pecenja rakije od jabuka obavezno se mora rakija prepeci jer je prva „sirova” rakija mutna i nedovoljno jaka.ja sam nabavio knjigu od Dr.

Hvala Flahajzn, da te priupitam još nešto da li mešaš kom,recimo sve vreme dok traje vrenje to jest do peĉenja,ili ga ostavljaš da krĉka bez mešanja.I drugo recimo kod dobre šljive neko kaţe prepeci neko ni sluĉajno jer ćeš dobiti destilat koji je kao votka.I ako si iz Srbije jel stavljaš kvasac u kom i koji i pod kojim uslovima,ja sam nabavio knjigu od Dr.Slobodana Jovića ali imam nejasnoća koje ti sad ovde postavljam.Hvala na svemu unapred. Iz Hrvatske sam. Kvasac stavljam jedino u kom od jabuka i to onaj pivarski. Ne zato što je bolji od obiĉne „germe” nego zato što je jeftiniji i sto ga lakse mogu dobiti. Kom obavezno mijesam no bacve drţim dobro zatvorene. Na nekoliko bacava (plasticnih) sam uspio postaviti „vrelnjace” (mali uredjaj koji omogućuje da CO2 izlazi van a da kisik iz zraka ne ulazi u bacvu i ne pokrece proces stvaranja octene kiseline od alkohola). Sama vrelnjaca radi na principu „vodenog ventila” (CO2 pod većim pritiskom u bacvi putem cjevcice uronjene u vodu izlazi u atmosferu, a voda sprjecava ulazak zraka u bacvu - raspitajte se kod vinara). Kod koma bih vam preporucio da ga nikako ne drţite na previsokoj temperaturi jer prebrzo vrije i ne postizete potpuno i pravilno vrenje. Najbolje ga je drzati na temp. oko 18-20 stupnjeva C. Knjigu dr. Jovica nisam citao nego sam nasao jednu u knjizari u Hrvatskoj (na zalost nemam je pri ruci pa ti ne mogu reci tko je autor). Knjiga koju imam vrlo je detaljna i precizna i vodi te korak po korak do postizanja dobrog rezultata. Što se tiĉe prepecanja ja nisam pristalica tog postupka kod svoh rakija nego samo kod onih kod kojih je to neophodno (jabuka npr.). Rekoh već da se kod sljivovice izgubi dio specificnog aromata pa dobijes dobru no „praznu” rakiju koju je onda potrebno dodatno aromatizirati (drzanjem u hrastovom ili dudovom buretu, dodavanjem aromaticnih trava i sl:). Kod prepecanja jabuke u rakiji ostane dio mirisa no ne izrazitog intenziteta. Industrijske rakije od jabuka, krusaka ili kajsija „oplemenjuju” umjetnim aromama kako bi pojacali miris i na taj naĉin „dali do znanja da se pije prava vocna rakija”. U biti se radi o prevari. Prirodne arome mogu se dodati na nekoliko nacina. Jedan od njih je maceracija (namakanje) aromaticnih trava u komu prije pecenja rakije. Drugi je maceracija trava u gotovoj rakiji. Treci naĉin je najslozeniji. U posebnu posudu koja se nalazi na cijevi koja vodi alkoholne pare do kondenzatora (bureta s vodom) stavljaju se aromaticne trave. Vrele alkoholne pare koje prelaze preko tih trava otapaju aromaticna ulja iz njih i daju posebnu aromu rakiji. Ako se mislite baviti proizvodnjom rakije na veliko ili imate puno voca koje ne mozete prodati preporucujem vam kupovinu kotla za rakiju s dvostrukim dnom izmeĊu kojega je ulje. Stvar je jednostavna - ulje izmeĊu dvije stjenke kotla zagrijava se ravnomjerno i isto tako ravnomjerno prenosti toplinu na cjelokupnu kolicinu koma pa ne moţe doći do zagaranja. Ima još puno toga o cemu bi se moglo pisati no nemam bas previse vremena.

flahajzn (zajebant) - 11. septembar 2007. u 03.15 (registrovani ĉlan) E da... Dragans je pitao za pecenje dobre loze. Preporucujem da proba ispeci vinovicu. Radi se zapravo o rakiji dobivenoj destilacijom vina, a ne koma od grozdja. Rakoja je puno meksa na okus (nije zestoka), a zadrţava vrlo visok postotak alkohola. Takvim nacinom se proizvodi konjak. Ako nema vina, neka proba nabaviti onaj ostatak „mulja” koji ostaje nakon pretakanja vina u bacve po zavrsetku procesa vrenja.

dunav101 (paprikas) - 11. septembar 2007. u 04.48 (registrovani ĉlan)

Hvala za odgovor, imaš li još šta napomenuti za rakiju od kajsije? Stvarno mi treba i već sam pitala po ovi diskusijama -

dragans (ing.grafičke tehnologije) - 11. septembar 2007. u 17.08 (registrovani ĉlan) Hvala Flahajzn ţiv bio!!!

Etanol
From Wikipedia
Skoĉi na - Скочи на: navigacija- навигација, pretraga - претрага Etanol (poznat jos i kao etilni alkohol, etil-alkohol ili u narodu jednostavno alkohol) se u medicini koristi kao sretstvo za sterilizaciju (u koncentracijama od 70-80%), kao komponenta u alkoholnim picima (obicno manje koncentracije) i kao pogonsko gorivo (obicno vece koncentracije tj preko 80%). Najzanimljivija tehnicka primjena je kao pogonsko gorivo. Postoji nekoliko klasa goriva koje sadrze etanol: -E5 sadrzi 5% etanola i 95% benzina. Ima oktansku vrijednost od RON95 oktana. Koristi se bez ikakvih izmjena na benzinskim automobilima. -E85 sadrzi 85% etanola, 14% benzina i 1% aditiva koji izazivaju povracanje. Ima oktansku vrijednost od RON104 oktana. Da bi se koristilo u automobilima potrebno je dodati motoru 40% vise E85 u odnosu na benzin. Ovo se postize stavljanjem vecih brizgaljki umjesto originalnih. Radni opseg goriva je -25'C do +78'C vanjske temperature. Kod nas ga jos nema na pumpama zbog neizgradjene infrastrukture. Cijena u EU je oko 0,7€/litri, sto odgovara cijeni benzina od ca 1€/litri. Mana: veca potrosnja E85 ca 30% u odnosu na gorivo. -E96 sadrzi 96% etanola i 4% vode. Ima oktansku vrijednost od RON118 oktana. Da bi se koristilo u automobilima potrebno je dodati motoru 50% vise E96 u odnosu na benzin. Ovo se postize stavljanjem vecih brizgaljki umjesto originalnih. Radni opseg goriva je +13'C do +78'C vanjske temperature, dakle zimi je potrebno predzagrijavanje i vazduha i goriva te se u praksi koristi samo kao ljetno gorivo. Ima odlicna rashladna svojstva, bolji stepen iskoristenja i cistije izduvne gasove u udnosu na benzin. Cijena u EU je oko 0,5€/litar. Mana: veca potrosnja od ca 40% u odnosu na gorivo te je akcioni radius automobila kraci.

Etanol kvaliteta E96 se moze dobiti na vise nacina i to: -Destilacijom i fermentacijom voca, povrca i bioloskog otpada (neefikasno i skupo). Ovaj proces je u narodu dobro poznat kao tradicionalno pecenje rakije tj prepecenice. -Ekstrakcijom iz zemnog gasa metana CH4 (industrijska primjena koristena niz godina).

-Prelivanjem suve celuloze (npr suvih starih novina, suve piljevine, pamucne tkanine i slicnog celuloznog otpada) H2SO4 ili HCl kiselinom na sobnoj temperaturi i sobnom pritisku. Poslije ca 3 dana vrsi se normalizacija ph vrijednosti na izmedju 6 i 7 pomocu NaOH. Tek kada je ph vrijednost neutralna dodaje se kvasac. Poslije ca 3 dana fermentacije bez prisustva kiseonika smjesa sadrzi 14% alkohola te se pristupa destilaciji pod vakuumom. Etanol kljuca na nizoj temperaturi u vakuumu te je potrebno manje energije. Rezultat je E96. Za pun rezervoar tj 65 litara E96 je potrebno ca 245Kg starih novina. Proces se zove CHAP (Concentrated Hydrocloric Acid Process) i kod nas se ne koristi jer vise volimo da bacimo stare novine pokraj puta. -Sintezom ugljen dioksida i hidrogenskog gasa uz pomoc Mos2 ili slicnog katalizatora. 2CO2+6H2=C2H5OH. Ovaj proces se vrsi na temperaturama preko 255'C.

Kazan za rakiju pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07.06.07

Postavljeno 07.06.2007. 12:57 Pozdrav, Zelim da napravim (za licnu upotrebu) kvalitetan kazan za (destilaciju) pecenje rakije.

Nov, mlad i bez iskustva sam u svemu ovome. Pa molim za savete na sta obratiti paznju, koj Sve sto mislite da je vazno reci - samo napred.

Pocetna ideja je da napravim kazan od prohrona od 100litara, sa lulom i aparatom sa sto duzo Imam par pitanja Sta je bitno kod lule? Da li mora tacno odredjena duzina,sirina itd. Sta je bitno kod aparata(koji je minimum i maximum za duzinu spirale) Da li je potrebno ugraditi u kazan (rucnu) mesalicu za mesanje dzibre u toku pecenja rakije? Unapred zahvalan na odgovorima Uredio pivo dana 07.06.2007. 13:06 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.06.07

RE: Kazan za rakiju Postavljeno 17.06.2007. 22:22 Ako smem da pitam: zašto hoćete sami da pravite kazan? Pogotovo što kaţete da nemate nikakvih iskustava u destilaciji. No, svejedno, evo odgvora od amatera: Za destilacioni kazan koristiti iskljuĉivo bakar. Neki veliki destilateri su 70-ih, i 80-ih godina Razlog je bolja toplinska provodljivost (priliĉno vaţna osobina za destilaciju), a osim toga, n belanĉevine poţeljne u alkoholu (o ovome ne znam ništa više, primio sam tu informaciju isto Mešalica je neophodna kod destilacije gustih komina kad postoji opasnost da komina zagori greje direktno na plamenu drveta ili plina. Komina šljive (zavisno opet o vrsti) je obiĉno tam korisno imati mešalicu da bi se smesa u kotlu povremeno promešala i tako ujednaĉila temper destilacije na gas jer u tom sluĉaju imamo mali plamen (na maloj površini dna kotla) sa visok podjednako zagrejana je kad nam rakija nepravilno curi, kao da je nešto pumpa iz kazana. M U konstrukciji je dalje vaţno da se potrudite da ne napravite predubok kazan. Da ne ispadne, pola metra u preĉniku i pola metra duboka, nego da preĉnik bude veći da bi kazan bio plići. Dalje, kapak je jako vaţan. Napravite ga sa što većom površinom ali pri tome nemojte preter 15% samog kazana (znaĉi kod vas izmeĊu 10 i 15 litara), ali ga izvedite tako da se prvo nagl širi. Teško mi je taj oblik opisati reĉima, a ovde ne mogu da crtam, pa mi ostaje jedino da ga

Os vrhu.agromex. Spojna cev. Mislim da vam je za hobi prevelik kazan od 100 litara. sto je za hobi jako puno para (za mene). Hvala jos jednom! U tom slucaju je rec o rukom radjenom kazanu.si/proizvodni_program/pic/kotli_zganje/002. pod navedenim uslovima ekspoatacije. d pravljenje travarica i slicnih stvari) i sa tako relativno malim kazanom mozete proizvesti nek Kazan od 100 litara.gif Videh sad da forum ima mogućnost postavljanja slika. odgovor je zbog cene kostanja novog kazana.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 10.2007. Hladionik ne mora biti ekstremno dugaĉak.06. pa ĉ se voda rashlaĊuje. Hladionik (stabarku) obezbedite sa jednom vertikalnom cevkom. 22:42 pivo napisa: Sto se tice pitanja zasto pravim kazan. a ne na na vrh. Ne znam kako to taĉno funkcioniše pa slovenaĉkog proizvoĊaĉa. pogledajte neke kazane pa ćete videti da svi imaju kapke manje-više kao peĉurke. Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 18. kako vi kaţete. Ovako kako sam opisao duţina navoja je izmeĊu 4 i 5 metara.2007. Ako se slika ne otvori ovde idite na tu adresu i sami pogledajte tam Ovo je jedan alambik bez mešalice i cena mu je oko 600 evra. koja na vrhu ima le vaţno ako morate rashlaĊivati vodu u stabarci da hladnu vodu sipate dole. Masinski ne sme biti toliko skup (premda. Sve ovo vam je potrebno ako zaredom destilišete više kazana. Inace zahvaljujem se na ovako detaljnom opisu bitnih stvari za pravljenje kazana.07.07. i sve to nam cm. koji ce se u kada se krene sa poslom . sto je za hobi jako puno para (za mene).2007.06.06. zavijte visinom "vijka" 15-20 cm (sledeći zavoj dolazi na toj udaljenosti od prethodnog).06. nema većeg uticaja osim ako nije ekstremno uska (ili ek cev promera 25 mm (ili 27. Kazan(Valjevski) od 100Litara kosta oko 1000evra. Koristite istu bakrenu cev (25 ili 27 mm). zaboravio sam koji su standardni kalibri tih cevi). Srećan rad. pa kajsija i bresaka. RE: Kazan za rakiju Postavljeno 04. 12:11 [img][/img]http://www. Ako je zaista rec o hobiju napravite k koristite takav kazan (a mogucnosti postoje. Hvala jos jednom! Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. krenete od tresnje i visnje. velicina za (semi)profesionalnu p . u nebo!). Kazan(Valjevski) od 100Litara kosta oko 1000evra.07 Inace zahvaljujem se na ovako detaljnom opisu bitnih stvari za pravljenje kazana.Uostalom. ili lulica. Ako je samo jedan kazan. 14:34 Sto se tice pitanja zasto pravim kazan. Autor pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07. koji ce se u kada se krene sa poslom . iznutra. odgovor je zbog cene kostanja novog kazana.

i markirate ga (obeleţite ga mišem da "poplavi" . .2007.06. Uredio pivo dana 12. Kazan od 100Litara je vise pukim slucajem. citao sam.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 12. Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22.. Od 25-35 litara mi se cini da je mnogo mali.gif Videh sad da forum ima mogućnost postavljanja slika. 17:06 Autor admin Super administrator RE: Kazan za rakiju Postavljeno 13. 2.Autor pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07. Mada.. 14:41 alambik napisa: [img][/img]http://www.pazite: samo link) 2. Ali daj sta das. kajsijevacu(sada aktuelna) i sljivovicu.2007. klinete na dugme img. Pekao bih lozu/komovicu. Drugi naĉin: 1. i ono se koristi da umetnete slik 1.07 Dok pišete svoju poruku. u pitanju su kazani rucne izrade. 17:05 Tacno.si/proizvodni_program/pic/kotli_zganje/002. kliknete na dugme img Primer za Vaš sluĉaj: I onda se ta slika vidi ovako. između ta dva taga ubacite svoj link.agromex.2007.. u polju gde pišete tekst pojavi Vam se [img][/img]. poklonu se zubi ne gledaju. A masinska proizvodnja ne uliva poverenje.07. Makar o Bezanija). 3. u nekoj strucnoj literaturi(neki profesor za zemunskog poljoprivrednog fak nekog razloga koji nisam zapamtio.03.07. u editoru ispod postoji dugme img. Imam mogucnost da dobijem vojnicki kazan(pro Meni bi vise recimo odgovarao od 80Litara.07. Da bi trebalo mnogo vise vremena za citavu des dzibrom. napišete svoj link.. Ne znam kako to taĉno funkcioniše.

hladi se (zbog toga što kapak odaje toplinu prema okolini)..06.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 14. Najverovatnije su moje predrasude u pitanju.2007. Recimo. TakoĊe ne raumem zašto bi rakija iz malog kazana bila bolja. Ovo ima za posledicu da se odreĊena koliĉina vode kondenzuje i padne imati 70% alkohola i 30 % vode. Odaje utisak da ce dzibra da zagori.07. kad komina od 10% alkohola provri u pari će biti 55% alkohola i na recimo. Objasnite to. Uzmimo. RE: Kazan za rakiju Postavljeno 18. i upravo para vode se daleko više kondenzuj Dakle. ne razumem zašto mašinska produkcija ne uliva poverenje. Ona će provreti na 93 stepena C u kapku. Most je ona taĉka posle koje isparavanja iz uzlazne putanje prelaze u silaznu.07 . Ako pojaĉamo vatru poraste i temperatura u kapku pa se manje vode kondenzuje i sastav par smanjimo vatru pada i temperatura u kapku i curi jaĉa rakija. na primer. 10:27 Hvala administratoru na poduci (jeste da sam ĉekao dugo na odgovor. Iz sveg reĉenog proizlazi da veliĉina kazana nema uticaja na kvalitet rakije iako je kod većih kontrolom. u gornjem primeru.07. sama po sebi.Tako to ide. Jaĉina rakije. da destilišete kominu od 10% alkohola. 23:48 Ono sto sam video u Merkuru ja jako krhko(kazan) tj deluje na oko nekvalitetno.06. Kod destilacije radi se o temperaturi. nije toliko vaţna.07. Autor pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07. i to na "mostu".2007. ali jeste vaţno to što u jakoj rakiji imamo manj izvodi zakljuĉak da je jaĉa rakija kvalitetnija (mi ćemo nju kasnije razrediti vodom na ţeljenu destilacije). 14:47 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Zbog hlaĊenja dolazi do Para je sastavljena od pare vode i pare alkohola. Uredio admin dana 13.2007. ali bolje ikad nego nik Pivo..85 stepeni. debljina dna kazana je previse tanka. jer do sada nisam video nikog da koristi masinski izradjen kazan.

Pojedini delovi komine bi se toliko pregre izlazila neohlaĊena iz hladionika.09. i kad se neravnomerno zagreva kominu od raţi koja je bila gusta kao deĉja kašica.09. 22:21 . Pri tome se na vatru dodaju nova drva tako da pregrade plamen.06. Ja sam pre destilovao guste komine (ukljucujuci i od jabuka) na sloju ciste i prethodno proku mi jeste zagorelo (a onda je gore nego da nisam stavljao slamu.09.A sto se tice "bolje" rakije iz manjeg kazana . pa opet Jovo nanovo. nemojte jabuke mleti i nemojte se plašiti da nece prevreti (fermentirati).07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. nijedno voće nismo seckali i uvek je fermentisalo sto posto. U njemu ne samo d komine najvise ujednacena. 11:06 Što se tiĉe kotla za rakiju.08. A ja bi imao jedno pitanje . ali sam se brzo uveštio kako sam prvo na postavljenu slamu sipao vodu da tako tecnoscu pokrijem dno. mislim da je uz dobro i strpljivo peĉenje tako svejedno koji imaš.2007.07 Autor morrib Ĉlanovi RE: Kazan za rakiju Postavljeno 31.2007.04.Kako speći jabuku da ne zagori u kotlu bez mješalice.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 03. prestane potpuno da kuva Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. Pretpostavljam da sam ili pogresno procitao ili naleteo na kvazi strucnjaka. Na taj nacin ste izbegli stvaranje kaše koja U firmi gde radim.. ispere se kazan.vec sat vremena pokusavam da nadjem taj tekst ali mi ne polazi za rukom.kad se jabuke iseckaju verovatno da hoce do kraja fermentisati samo je pitanje kolik (nisam rekao burno!) sa selektovanim kvascem. Jedino dobro resenje za guste komine je kazan sa indirektnim grejanjem. Mislim da ću prodati ovaj kotao i k RE: Kazan za rakiju Postavljeno 03. 02:03 Da bi se preveciono izbeglo zagorevanje kazana pri destilaciji jabuke. seckanje na cetiri nece nam biti dovoljno. Sva ce ta rakija opet Zatim mozes dodavati patoku iz prethodnog kotla. Autor bone Ĉlanovi Poruka: 1 Ĉlan od: 31. 19:44 Pa sad. Mislim da mjesalica pomaze da se ujednaci temperatura koma ali nece pomoci kod zagaranja Isto tako mjesalica pomaze da se za sto krace vrijeme prekuvani kom izbaci iz kazana.09. Tako da se izvinjavam za iznete tvrdnje. N uzeti bez mješalice . A sta znaci kad je komina gusta. Probao sam drugo dno kji se moţe skinuti i nikao sprijeĉiti da zagori.09..08. Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Dospe se kanta vode. e2e4 Uredio e2e4 dana 09.07 RE: kazan i kom Postavljeno 09. a ako samo malo smanjim vatru.2007.2007..2007.lanca koji spreĉava da zagori. 01:33 Zasto pregust kom u prvom kazanu ne razrijedis vodom? Mozes usuti i kompletnu rakiju dobivenu iz prethodnog ciklusa (kotla). Tr pektoenzimom.

Banda.09. Lanac je toliko bio los da je to grozno. od holendera do holendera 2. Na vrhu kapka je kupasti zavrsetak na koji oblik obrnute kruske ili gljive ali to se nije moglo izvesti. 200 litara vode sa spiralom kao kondenzatorom. Jest da ce Kao sto sam spomenuo okrenuo sam mu i mjesalicu za 180*. Odlicno centrirano. 00:32 Evo jednog kazana za rakiju kojega sam prepravio. KO je ovakav kazan mogao konstruisati? Toliko gresaka se moglo napraviti samo namjerno. On sad izla Na cilindru su profi mesingani holenderi za parovodnu cijev Fi50mm. Posto sam visok 178c Kapak sam produzio tako da je sada visok 55cm. Na nogaima je vi U njemu je cilindar 100cm visok. ( Kada se dno izlize skraticu ga na 24cm. Kada se sve namontira.4m. Strugao je dno tako da bi ga mnogo radio kada sam ga kupio polovnog. Kazan ima zapreminu od 100 litara. Destilovao sam vodu. 100EUR. parovodna cijev je odignuta od zemlje 183cm.07 RE: prepravljeni slovenac Postavljeno 11. Za Kapak na cabru je isto tako bio vrlo mali. Dubina ovog kazana je 30cm ali cu ga ja puniti na 27cm. Mjesalica je bila na istoj strani gdje jei izljevna cijev. Nesto su radili drugi majstori a nesto sam slovenacke proizvodnje. Uz to poklopac izljevne cijevi se otvarao sa pogresne strane.Sad onaj koji okrece mjesalicu Rucicu mjesalice sam fiksirao kuglicnim lezajem u nosacu.m. Dakle napravio sam mu cabar zapremine 600 litara.) Nisam htio napraviti lijevak od celicnog lima jer bi celicnij lijevak upropastio ivice otvora za Jos bi se tu neke stvari mogle prepraviti ali o tom po tom.09. Moram ga sada ovakvog isprobati sa komom od sljive. Jedino da sam napravio potpuno no Kapak je sada zapremine 40 litara sto je dovoljno za precnik kazana od 60cm. Na vratima lozista je bio napraljen prosjek koji je drzao bravu da ne pada dole nize od vrata a Parovodna cijev je bila 30mm siroka i kratka oko 1. ( Bakar je stravicno poskupio. samo m 200KM. Dno cu napraviti od lima debljine 4mm. Ako okreces mjesalicu a podignes pok prvoj slici. Napravljen iz dva dijela. vanjskog precnika 30cm.2007. . Visina cabra je 125cm.Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. Parovodna cijev je duga.55mm.5. r na 2 X h=100 Cabar ovoga kazana je bio upravo jadan. Ne pusta ni k Napravio sam mu i lijevak od bakarnog lima 0.

.

09. 17:42 .2007.Autor admin RE: Kazan za rakiju Postavljeno 11.

Izvadio sam cilindar. Sta ocekivati u vezi sa kuvanjem koma. Onda cu vratiti cilindar. To ide sporo jer se okisalo. Izvana je cabar bio kako tako lakiran ali iznutra samo sa temeljnom bojom koja je propala za gornjem dijelu cabra jje oprala tu njegovu temeljnu boju.07 RE: i ja sam nestrpljiv Postavljeno 11. Zatim cu kompletan cabar ponovo lakirati u tamno plavo.Super administrator Ĉekamo rezultate rada sa šljivom. sam odradio. 22:19 Ja sam nestrpljiv da ga probam sa komom ali upravo sam odlucio da cabar ponovo lakiram iz Covjek koji je pravio cabar nije posao odradio posteno. premazao sve antirostom pa iznutra ponovo nanio temeljnu boju. Sad moram cekati da se lak osusi.07 Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08..2007.. odnosno onako kako treba.09.09. Pozdrav Autor alambik RE: Kazan za rakiju Postavljeno 12. Iznutra i izvana. Zatim sam sve lakirao u bijelo. Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22.2007. Interesuje me vase misljenje o prepravkama kazana.03.09. 21:05 .

Alkoholne Pitanje za vas je da li alkohol moze ispariti iz koma ako su prilikom sipanja sljiva u kacu bile gdje je stajao kom temperatura tokom vise od 15 dana bila visa od 30 stepeni. Dospe se kanta vode. dakle bez deflegmatora i pregradnih tan odrţavanjem ţeljene temperature na "mostu). ili ogromna većina nas. jedino je pitanje šta nam treba i šta hoćemo. recimo. Mislim da mjesalica pomaze da se ujednaci temperatura koma ali nece pomoci kod zagaranja Isto tako mjesalica pomaze da se za sto krace vrijeme prekuvani kom izbaci iz kazana. destiliše u alambiku. Kada sam pekao rakiju nisam mogao istjerati jacinu vecu od oko 45 stepeni a trebalo bi da se prve 4 litre. Kom je inace ukupno previrao 25 dana jer ja nisam bio u mogucnosti da odem ispeci rakiju n kace nije bio svezan najlon. To mi nije bitno jer ovu cu rakiju ionako koristiti da isperem parovodnu cijev i cilindar jer su U cijevi ima jos ulja i ostataka raznih hemijskij jedinjenja nastalih prilikom letovanja holend isticala mutna zbog te prljavstine u cijevi i cilindru.2007. Sve je bilo vrlo vodeno i nije mnogo mirisalo na alkohol. ili ste je. pa opet Jovo nanovo. Kada sam prepjecao meku rakiju dobio sam jacinu i od 75 stepeni pa sam to posllije razredjiv odmah zamuti. Sta je tu junastvo nemam pojma. Kolac se sasusio i bio je debeo barem 12cm u hrastovoj kaci precnika 90cm. zbog toga što je gusta. e2e4 Sve to što navodite jestu mogućnosti.07 RE: ispario alkohol? Postavljeno 30. Visina koma ispod kolaca bila je oko 65cm. r Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. Pri tome se na vatru dodaju nova drva tako da pregrade plamen. Izgledalo mi je kao da je dio koma iscurio iz lose zaptivene kace a onda je neko dosao i dolio isteknutog koma. Morao sam prepjecati rakiju da bih istjerao stepene. U tom kraju pojedini dripci to rado rade. ispere se kazan. nego da ja sada iznesem iskustvo sa ovim novim kotlom kojega sam probao.09.07 e2e4 napisa: Zasto pregust kom u prvom kazanu ne razrijedis vodom? Mozes usuti i kompletnu rakiju dobivenu iz prethodnog ciklusa (kotla). . 19:04 U redu.06. Sva ce ta rakija opet Zatim mozes dodavati patoku iz prethodnog kotla. Cijelo vrijeme sam imao osjecaj da je neko bio i ulio vode u kom. Ne mogu mjeriti prije nego istekne u kantu bar 4 litre jer je kanta siroka pa alkoh Trebalo je da kom dadne oko 50 litara rakije a ja sam dobio 35. Taj dio koma je bio vrlo voden. 10%. imamo samo jedanu mogućnost: distilacija kom Nikad nećete dobiti istu rakiju ako je komina. Destilirao sam vodu u kazanu ali vodena para ne moze otopiti ulje i ta jedninjenja. Skinuo sam dio kolaca a ostatak promijesao sa tecnim dijelom koma. O obavljenog posla istim putem se vrati.Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Ispod kace se vidio trag curenja koma. Svi mi. Ja nazalost nisam na toj lokaciji gdje je kom pa svako ko zeli moze to jednostavno da uradi.09. doduse Rezultat: Kada sam dosao i vidio kom odmah mi se nije dopalo to sto ga je odozgo hvalilo.

Mislim da bi 450 litara bilo vise nego dovoljno i visina cilindra ne mora biti 100cm nego je d Curak vode koja dotjece u cabar je bio toliko mali da se ustvari poredi sa curkom rakije koja Mislim da kazan dobro radi. 100litara zaprem Cabar je prevelik. kom je samo U svakom slucaju nisam primijetio da kotao igdje pusta. Opet cu u ovu rakiju dodati malo novoga koma i prepjecati je ponovo da je iskoristim za ispi Nakon sto isperem cijev onda cu pokusati ispeci rakiju od crne sljive. Pekao sam i navece po mraku i obas alkoholne pare ali nista nisam vidio. Njegovih 550 litara je puno za ovaj kapacitet kazana. dok sam sipao sljivu. Dubok je 30 cm a sirok 60 cm.Zog onako velikih vrucina i sljive "prskulje" trebalo je rakiju peci nakon samo 12 dana. Posto je pri prepjecanju kotao isjerao rakiju od 75 stepeni mislim da mogu reci da kotao nigd Kotao uopste nije tako spor kao sto se prica. Nadam se da ce sa tim novim komom biti sve u redu jer je u plasticnoj kaci i sada su daleko m |Pozdrav e2e4 . Inace. koju sam uzgred da kazem propustio kroz muljacu.

doći će. Kad se ona krpa na kapku ugreje zamenite je novom.10. Vodu za prokuvati (dakle. ne mora se uvek destilovati) i na taj naĉin joj sniziti relativnu tvrdoću.2007.2007. a ovu sad rashladite vodom i pripremite radite tako dok ne uhvatite punu menzuru. 23:03 Da li sam u pravu ovo za loše karakteristike kapka moţete i sami proveriti prilikom sledeće d Kao prvo. Mislim da ne usporava dovolno paru paova brzo pro bi dovoljno odavao topline na okolinu i tako termodinamiĉku ravnoteţu uspostavio na niţoj t Ako sam u pravu onda je to razlogom što niste u prvoj destilaciji mogli da izvuĉete jaĉinu rak Inaĉe. biće to dokaz da vam se kapak slabo hladi zbo RE: mali kapak e2e4 Postavljeno 03. Ako sad. Ipak Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.Uredio e2e4 dana 30. ako ponovo krene rakija slabija od vašeg oĉekivanja stavite preko kapka vodom navla u vodu i iscedite je. 00:00 .10. pa ću vam odgovoriti sa sc6. neka ostane mokra ali neka ne curi voda iz nje). Ja nisam ĉuo. umesto 45% merite 65% (na primer).2007. Kao prvo. do zamućenja. kaţete da ste oĉekivali 50 litara ali ne kaţete na ĉemu ste bazirali ta oĉekivanja.06. naravno.2007. niti mislim da moţe.09. nabavite jednu menzuru od 250 ml da biste mogli da merite jaĉinu destilata a ne da Dakle.10. 21:18 Puno podataka i puno pitanja e2e4.06.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 01. Kolik šljivama? Bez tih podataka nije moguće ništa oĉekivati a da ta oĉekivanja imaju bilo kakvu potporu na Ako ste razreĊivali obiĉnom vodom velike tvrdoće.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 01. alkohol iz komine ispariti u znaĉajnijim koliĉinama. mislim da vam je kapak mali. 19:08 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.

Precnika 3m odnosno bar 3 puta manjeg presjeka nego kod ovih sirih kotlova. Ako pogledamo sliku koma u kaci vidi se dokle je bio usut kom u kacu. Toliko se bio sasusio. Ako sam dobro izracunao zapremina kapka je 40 litara.07 Sljiva prskulja obicno daje oko 8 litara rakije 50 stepeni na 100kg koma. Na ovom kotlu je visina kapka 55cm. Da je mlaz rakije koja izlazi iz cilindra bio jak ja bih mogao zakljuciti da uz alkohol ide i dosta vode. Iako sam mozda lozio i prejaku vatru.09. prvenac pa ostalo.Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. I dalje mislim da postoji mogucnost da je neko izvukao pravi kom a onda usuo svoju patoku. Ona bez prob daje 10 litara rakije 50 stepeni. To se nije desavalo. precnika 30cm. Moguce je da ste vi u pravu ali pokusajmo uociti sledece. tako da mogu ra da mjerim jacinu. Posebno ako je hvalila kolicina rakije koja se ocekivala. . Zatim je kasnije pao jos 12 do 15cm. Sam kom nije imao miris odnosno snagu iz koje se da zakljuciti da je u komu dosta alkohola. Jos nesto sam se sad sjetio. Mozda su tokom prvih par destilacija alkoholne pare bile potrosene na interakciju sa onim uljima i os hemijskim jedinjenjima koja sam spominjao da su postojala u prepravljanom kapku. Mene najvise interesuje da li alkohol moze da ispari ako su temperature iznad 30 stepeni i to traje 20 Prihvatam da je mogao dio tecnog koma iscuriti iz kace ali to ne bi trebalo uticati na snagu prvenca je kace alkohol i voda isticu zajedno a ne samo alkohol. Precnika je 60cm. novoj cijevi i nov cilindru. Mora se na prve tri litre imati jacina oko 70 stepeni sa crnom sljivom. Vidio sam vece kapkove ali na kotlovima koji imaju u precniku oko 75cm. Ovako ne mogu to zakljuciti. To nije normalno. Kazan je dubine 30cm. Sve se to vidi sa slike. To bi trebalo biti dovoljno. 6mm debeo. Za takve kotlove treba i bar 60% veci kapak. Lozio sam jacu vatru da vidim hoce li kazan da povrati odnosn baci kom u cilindar. Vi hocete reci da uz alkohol ide lako i dosta vode u cilindar. U svakom slucaju hvala za anallizu. Nakon dva dana kuvanja i stabilizacije. Povrsina takvog kotla je 1 puta ili 60% veca nego povrisna ovoga kotla. Mlaz zna biti po 5. kom je pao nekih 5cm. Alkohol vrlo brzo prelazi u kantu. Po meni to je normalno. Sve je imalo okus na patoku. Izgleda da nema sanse da se to desi. Kolac je bio odvojen od kace nekih 2 do 3cm. Dakle povrsina sa koje isparava alkohol i vodena para i nije tako velika. Ako je to tako onda sam trebao dobiti bar 10 litara rakije od prskulje jacine oko samo 40 stepeni. U svakom slucaju mlaz destilovane rakije koja je izlazila iz moga cilindra je bi vrlo mali. U komu bilo dovoljno alkohola. I pod takvim kotlovima se lozi vatra kao da se hoce pretopiti i sam kazan. Obavezno cu nabaviti visok a uzak sud u koji cu destilovati rakiju.

To je kao ono kad se pravi iventura u dućanu: izlaz mora biti jednak ulazu. pa sad da li kao prodana ro ili kao pokvarena pa rashodovana. sa temperaturom od 93 C udara u stenke kapka i odaje mu topli Kapak se tako zagrejava i odaje toplinu u okolinu. Sistem je tad u termodinaĉkoj ravnoteţi. da se jedan bezobrazan sakrije za k pa popije ra-a-kiju. ili više u patoci. i ako vi znate kakav kom daje vaša šljiva. Razni razni obiĉaji. i zatvori kapiju.2007. Ja ne iskljuĉujem mogućnost da je neki šaljivdţija ispustio "ĉorbu" iz vašeg koma i dolio vodu. nisam video da je otvorena druga stranica na ovom topicu pa zato nisam odmah video vaš post. Tu nema nikavih uticaja koliko jaku vatru loţite i kakav je kazan. i ako ova godina nije bila drugaĉij onda razlog što niste mogli u jednoj destilaciji postići jaĉinu destalita treba traţiti u naĉinu destilacije. Inaĉe vam odmah odgovorio. Ali ako nije to u pitanju. svejedno je . vi ste ga morali i dobiti u destilatu. Znam da u pesmi od Sedmorice mladih. jest karakteristima aparata za destilaciju. i u tom sastavu.Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. proći i najvišu taĉku u apa doći u stabarku. 20:23 Poštovani e2e4. Sad. A i ne razumem se u folklor vašeg kraja (pogotovo što niste rekli ni koji je). Uzmimo na primer da je vaš kom bio 10% alkohola. da li više u rakiji.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 15.10. nema veze. Podiţući se ova para.raĉun mora biti taĉan. Da jedna stvar bude jasna: ako ste imali oĉekivanu koliĉinu alkohola u komu. U tom sluĉaju je on provreo na 93 stepena C i pa koja se podizala iz koma imala je 55% alkohola. Gledajte ovako: ako imate kom odreĊene jaĉine onda on vri na nekoj temperaturi i sastav pare koji izl koma je odreĊen. Ovo meĊutim ne znaĉi da će ta para sa tom temperaturom. Kapak se tad višen . i b obzira na naĉin destilacije. bez obzira na aparat. kad ĉiĉa peĉe rakiju.06. Što je kapak topliji to više odaje topline i sve tako ne poĉne odavati isto toliko koliko primi.

što znaĉi da je dotok nove topline veći od gubitka i kapak se dalje zagreva d uspostavi novu ravnoteţu. Sojevi bakterija mleĉne i sirćetne kiseline su najĉešće ukljuĉeni u kvarenje vina. On jeste volumiozan ali je nekako kao odţak. Odbrojani dani sumpor dioksidu. a na kra jezera voda istiĉe dalje potokom. ali ne kreće se blizu kapka. Ako bi se sva ohladila na 85 C kondezovalo bi se toliko vode iznje kapalo nazad u kotao) da bi para sad imala 78% alkohola. I sad mi napravimo jezerce kojeg ovaj potok puni. Iz tog razloga mi se ne sviĊa ovaj vaš kapak. Pogotovo ako ste destilisali velikom snagom. kad su hleb. nego se.e. i to od 25. Kad povećate snagu (jaĉa vatra) onda više pare u jedini vremena dolazi na kapak.. kao i u svakom dobrom dimnjaku. vaţno je kontrolisati . povraćanja gastriĉkih nadraţaja. Prateći ove trendove. direktno sprovodi na gore. Nekontrolisani rast mikroba tokom i posle fermentacije vina moţe promeniti hemijski sastav i konaĉno i kvalitet finalnog proizvoda. i osim toga i on relativno brzo napusti kapak. Ako nam je cilj da se što veći deo vode zadrţi što je moguće duţe u jezeru. jedan deo para prolazi direktno u cev iznad kapka. kad iz p uĊe u njega. ukus. yahteva se da svi proizvodi treba da budu manje obraĊeni. Ovi zahtevi su u istoj liniji sa trendom za zdravijim ţivotom koji vlada meĊu potrošaĉima. sumpor dioksid (SO2) se koristi za mikrobiološku stabilizaciju vina. Zamislite potok koji teĉe nekom brzinom. novembra 2005. takoĊe.n. jezero moramo oblikovati tako da voda. moţda. mogu da proizvedu prekurzore biogeniĉkih amina i etil karbamata. Da bi to uspelo para bi m i to sva.. moţda ne direktno. da pravi virove. tek je 1864. I dok su se tehnologije fermentacije razvijale kroz vreme. kapak vam bio 85 C već. U tom sluĉaju idete ozbiljno u pravcu onih poĉetnih koji dolaze iz kazana a oĉekivanih 75% ostaje daleko.. Sa ciljem da se adekvatno odgovori na zahteve potrošaĉa. Pojedini sojevi bakterija mleĉne kiseline. meĊutim ne moţemooĉekivati da će se sva para ohladiti na tu temperaturu. Kao kontrola rasta organizama koji kvare hranu. i mnogih drugih neţeljenih pojava.. ali sad na viĊoj temperaturi. da stoji dovoljno dugo uz stenku kapka.). Ozbiljna je briga da SO2 izaziva alergijski odziv kod nekih ljudi. sa simptomima koji se kreću od muĉnine. što je povezano sa konzumiranjem zdrave hrane i pića. postala su vaţna istraţivanja koja se bave alternativama upotrebi SO2. U tom sluĉaju para ima šan se i sama ohladi na tu temperaturu. Para se u n ne zakreće.? SO2 protiv antimikrobskih peptida u očuvanju vina Prva upotreba bioloških metoda za ĉuvanje hrane datira unazad sve do 6000 do1000 godine p. ne koĉi. MeĊutim. a ne da sredinom matice proĊe direktno dalje. Ovo moţe biti iznenaĊenje za današnje korisnike fermentacione tehnologije i potrošaĉa fermentisanih proizvoda. drugim reĉima da menja smer toka. kao i anti-oksidant. Fraze "sadrţi sulfite" ili "sadrţi sumpor dioksid" su obavezno inkorporirane na svim etiketama vina posle 25. ako ste pekli na jakoj vatri. Oznaĉavanje na etiketi za sva vina koja sadrţe sulfite je obavezno i u Juţnoj Africi i u zemljama Evropske unije. Ovo pak z da nema ni mogućnost da se ohladi. sve dok traju zalihe. poĉne da se kovitla. sa manje prezervativa i što više prirodni. Luj Pasteur pokazao da su mikro-organizmi uzrok i fermentacije i kvarenja hrane. pivo i vino bili proizvodi dobijani fermentacijom.zagreva. Pored toga što je SO2 ekstraktivni rastvaraĉ. a ne dodavanje jedne ili druge atraktivne osobine u finalni proizvod (alkohol. stvaranja akroleina i gorĉine.. 90 C pa već zbog toga para nije moga da se ohladi. Uprkos znaĉaju bakterija mleĉne kiseline u malolaktiĉkoj fermentaciji.novembra 2005. njegova prekomerna upotreba moţe biti pogubna po kvalitet vina. a drugi.. Potrošaĉi vina koji za to znaju zahtevaju oznaĉavanje na etiketama koje precizno pokazuje sadrţaj ove supstance. Uzmimo da je termodinamiĉka ravnoteţa uspostavljena na 85 C. Dakle. Ovo se primenjuje za sva završena vina koja imaju u svom sastavu više od 10 mg/lit SO2. i glavobolja do napada astme. ali prvobitna vrednost ove tehnologije u ovim davnim vremenima je bila sposobnost oĉuvanja hrane. mereno kao ukupni SO2. i mogu dovesti do pojave isparljivih kiselina. a pogotovo u kombinaciji sa kapkom-odţakom koji je direktno sprovodi dalje. i pored toga što su i ovi aspekti nesumnjivo igrali odreĊenu ulogu u popularnosti ovih proizvoda. Vina etiketirana pre tog datuma mogu se i dalje izvoziti u EU bez te oznake.

Verovatno najĉuveniji bakteriocin je nisin. bezbednosno. Lizozimski egen belanceta kokošijeg jajeta (HEL1). Neki od njih su i starter kulture kvasca sa definisanim trţišnim prednostima. Nisin je trenutno jedini bakteriocin koji se legalno koristi kao dodatak hrani.) i peptidi (zimocini i bakteriocini. Nekoliko vaţnih pitanja će zasigurno igrati vaţnu ulogu u eventualnoj komercijalizaciji transgeniĉkih kvasaca (npr. itd. bakteriocini se verovatno mogu koristiti u kombinaciji sa SO2 i drugim fiziĉkim. i prodaje se pod trgovaĉkim imenom Nisaplin®. konzervirane hrane i da produţi rok trajanja mleka u toplim zemljama. Obzirom da je lizozim aktivniji kod belih nego kod crvenih vina. ovaj problem moţe biti rešen kroz upotrebu efektivnih antimikrobijalnih enzima i peptida u sojevima starter kultura vinskog kvasca. bez mirisa i ne-toksiĉni. Ove bakterije proizvode specifiĉne proteiniĉne supstance. koji inhibiraju rast patogena kao što su Listeria. nauĉno. Kao organoleptiĉki neutralna alternativa. Izvedene studije su pokazale da nema znaĉajnih promena u hemijskim i organoleptiĉkim karakteristikama vina posle dodavanja lizozima. meĊutim. bakteriocini mogu obezbediti vinarima vredne dodatne alate koji se mogu kontrolisati i biti alternativa primeni SO2. Nisin se koristi da spreĉi kvarenje obraĊenih i prirodnih sireva. U budućnosti. nazvane bakteriocini. endoglukanaze. Lizozim je enzim ekstrahovan iz belanceta kokošijeg jajeta i visoko je aktivan protiv izvesnih gram-pozitivnih bakterija. posebno kod sira. bakteriocini nemaju efekat na gram-negativne bakterije.2007. PronaĊeno je da ovi bakteriocini nemaju efekta na kvasac i bakterije sirćetne kiseline koje su normano povezane sa vinom i bili su stabilni dovoljan period vremena u simulaciji vinskog okruţenja. kvasce i buĊ. MeĊutim. i rezultat toga je povećan interes za njihovu primenu u oĉuvanju hrane. Kako bi se zadovoljio zahtev potrošaĉa za zdravijim vinim višeg kvaliteta. Mali saveti proizvoĊaĉa rakije Autor zile Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 12. drugi sem nisina) se trenutno ispituju i razmatraju kao mogući bioprezervativi. Pediocin i leukocin su već testirani na efikasnost kao bioprezervativi u vinu. Kod vina. zakonsko i etiĉko). pojedine firme su već krenule sa razvojem odreĊenih proizvoda koji se mogu praktiĉno koristiti. hemijskim i mikrobijalnim prezervativima kako bi spreĉili pojavu i rast bakterija koje kvare hranu. i na duge staze moţemo biti optimisti da će u budućnosti ovi kvasci postati vaţne alatke industrijama koje se baziraju na fermentaciji. veruje se da polifenolne komponente igraju ulogu u bakteriolitiĉkoj akciji lizozima. Staphylococcus. hitinaze.prisustvo prirodno nastalih bakterija mleĉne kiseline u okruţenju u kome se proizvodi vino. Danas se bakteriocini smatraju idealnim prezervativima za hranu. Bacillus spp.10. Bakterije mleĉne kiseline su uvek bile tesno povezane sa fermentisanom hranom. Drugi antimikrobijalni enzimi (npr. Lizozim se već uspešno koristi kao antimikrobijalno sredstvo kod mnogih vrsta hrane. Preĉišćeni antimikrobijalni enzimi i bakteriocini će. Pre skorog vremena je prikazan i u industriji vina. biti vrlo skupi u primeni. jer su bezbojni. Pošto je SO2 još uvek neophodan u procesu proizvodnje vina (za spreĉavanje oksidacije). Vremenom će se uvideti potencijali transgeniĉkih kvasaca. i ima pozitivne ocene od meĊunarodnih agencija kao što su Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Food and Drug Administration (FDA). Pediococcus acidilactici pediocin gen (PED1) i Leuconostoc carnosum leucocin gen (LCA1) su već korišćeni u Institutu za biotehnologiju vina. Clostridium. drugi su proizvodnja bakteriocina u komercijalnima sojevima vinskih kvasaca. Lizozim je još jedna komponenta koja je našla svoju primenu kao prezervativ za hranu. i Enterococcus spp. što ga ĉini privlaĉnim za prevenciju kvarenja kod vina sa višom pH. koga proizvodi Lactococcus lactis. To je dozvoljeni dodatak hrani u više od 50 zemalja širom sveta. lizozim moţe biti od koristi daljem smanjenju nivoa SO2 u proizvodnji vina. a njegova primena u vinu je u fazi istraţivanja. Kako pH vina raste. 09:35 . Bakteriocini takoĊe imaju i baktericidnu aktivnost protiv vrsta koje su u bliskom srodstvu sa bakterijama koje ih proizvode. tako raste i antimikrobijalna aktivnost lizozima. i nudi dodatne mogućnosti za kontrolu malolaktiĉke fermentacije u vinu.

22:54 zile napisa: Hvala Vam puno na odgovoru. potrebno iz drveta u rakiji. RE: Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 13.naći.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. 15 dana pretaĉite. Mislim da vam na to pitanje niko ne moţe dati odgovor jer jednostavno niko nije ni pokušao da standardizuje dunjevaĉu. RE: Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 12. ostalo mi je još ne jasno. tu i tamo.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.10. kao i. pa onda na kvartalno. da simulirate zrenje koje bi imala u drvenom buretu. kao što sam rekao. Bagremovih buradi se još i moţe. dopada mi se Vaša ideja da je drţim u staklenom balonu. Osim toga.2007. na svakih.2007. koliko traje "zrenje" i da li je to uopšte ograniĉeno vremenom. ali ne znam da li ima tako malih. recimo. da li je. Probajte. bojim se da u takvom buretu nećete dugo moći ĉuvati rakiju a da ona ne postane tamno ţuta. S obzirom na to da nemam iskustva u ĉuvanju rakije u buretu. a onda braon.10. RE: Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 13.10. ako se boja drvetom. Zrenje za jaka alkoholna pića nije ograniĉeno i vaţi pravilo: što duţe to bolje. a ţeleo bih da probam s manjom koliĉinom (10 litara). dok ne dobijete ţeljenu boju. Samo znajte: bure od 10 litara nije 10 puta jeftinije od onog od 100 litara. Morali biste dati da vam se napravi. Prvih 5-6 meseci. do godine. u poĉetku. tj. Pretakanjem se postiţe da se rakija "oslobodi" lako hlapivih supstanci. Drugim reĉima: imate pred sobom neoranu ledinu pa pustite mašti na volju i kreirajte svoju dunjevaĉu. na svakih 15 dana.2007.10. s obzirom na malu koliĉinu. Eto. koliko traje "zrenje" i da li je to uopšte ograniĉeno vremenom. recimo. otprilike onom koju ima zrela dunja. 18:49 Hvala Vam puno na odgovoru. koliko meseci treba da na 15 dana pretaĉem rakiju. Samo.07 Hteo bih da kupim bure od oko 10 litara za ĉuvanje dunjevaĉe.Ĉlanovi Poruka: 3 Lokacija: Beograd Ĉlan od: 11. Pre će biti da je tek nešto malo jeftinije. Za to se moţe koristiti bagremovo drvo. za dunjevaĉu nema. Tada proredite na meseĉno pretakenje. pola sata. i šta.06. 11:19 Ja mislim da standarda za to. Nedostatak prozraĉivanja je neizbeţna oksidacija rakija. Posle toga rakiju redovno.07 . Ili moţete. na svakih 15 dana da je prespete u neki veći otvoren sud i akvarijumskom pumpom prozraĉujete. Moţda je bolje da je drţite u staklenom balonu a da je obojate bagremovim dašĉicama potopljenim u rakiju. Ako je i dalje ĉuvate proredite pretaknje na dvomeseĉno. recimo. recimo. Pitanje: da li dunjevaĉa treba da ostane bezbojna ili je treba obojati? Ako treba onda je pitanje kojom bojom i koliko.10. Ja liĉno bih je obojao ţutom bojom. a ţeleo bih da probam s manjom koliĉinom (10 litara). i koliko. Taĉnu šemu ne mogu da vam dam.06. tj. Interesuje me koje je drvo najbolje za tu vrstu rakije i gde se moţe kupiti takvo bure. dopada mi se Vaša ideja da je drţim u staklenom balonu. koliko meseci treba da na 15 dana pretaĉem rakiju. ostalo mi je još ne jasno. S obzirom na to da nemam iskustva u ĉuvanju rakije u buretu. a kasnije se postepeno proreĊuje. Pretakanje i prozraĉivanje u poĉetku treba da je ĉešće. izmeĊu ove dve stvari treba pronaći Autor zile Ĉlanovi Poruka: 3 Lokacija: Beograd Ĉlan od: 11. Samo.

Prejako i preĉesto prozraĉivanje dovešće do neţeljenog stepena oksidacije. zajedno sa alkoholom. ĉeka ovo moje pitanje: Treba mi drveno bure u kojem bi duţe vreme ĉuvao destilat da zri. ali nema ni zrenja.06. stavio bih ga u.optimalnu meru. dudovo bure dok ne dobije neţnu ţutu boju. ili rosfraj buretu. a ni druge (naroĉito ne nepoţenje) materije.08.08. Proĉitao sam negde da burad od jasenovog drveta ne odaju boju. Pregovori su u toku.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 03..2007.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. U odleţavanju konjaka.09. dakle 10%. 22:46 Da li se burad koja se koriste za odleţavanje rakije farbaju sa spoljne strane? Autor admin Super administrator Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22.2007. Ali samo na taj naĉin je moguće da destilat zri. svake godine se "izgubi" iz bureta oko 20 litara destilata. Zato je destilat najbolje ĉuvati u poroznom sudu (drvenom buretu) jer ono omogućava da destilat ispusti lako hlapive tvari (naţalost. što se odleţavanja destilata tiĉe.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 29. na taj naĉin. ali zrenja da! Ako ga prespem u inox više neće zreti.2007. 21:57 Ne. 19:54 Evo nek` gospon pintera. gde su u buradima od oko 200 litara ĉuva jak destilat ovih pića (oko 65%). a onda mi boje više ne treba. ili kalvadosa. RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 30.2007. I ako je odgovor pozitivan gde bih mogao naruĉiti nekoliko jasenovih buradi od oko 4 akova (moţda kod vas?) RE: Bure za odleţavanje rakije Autor . Istina.08. Bure za odleţavanje rakije Solotnik Ĉlanovi Poruka: 3 Ĉlan od: 21. Znaĉi. 16:57 Uskoro ćemo na ovim stranama imati i proizvoĊaĉe buradi (pintere).03.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. ali ne ţelim da postane (destilat) taman. ali to se ne moţe izbeći). a sa druge strane dobro štiti destilat od oksidacije. karakteristike staklene ambalaţe. Da li ste ikad pravili takvu burad. ĉim se pojavi.06. Bojanjem bureta se zatvaraju pore u drvetu i na taj naĉin drveno bure dobija. Postavljeno 21. i da li je taĉno da jasen ne odaje boju. recimo. kao i u staklenom balonu. nemamo gubitka rakije..08.

da li će zaštićena hrastovima u suvim uslovima trajati 400 godina.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 12. a nezaštićena samo 300. za pravljenje bordovske ĉorbe.2007.09.Solotnik Ĉlanovi Poruka: 3 Ĉlan od: 21. i kad je nezaštićeno. pomisle i na kreĉ.2007.06. Sad. alkohol i voda ne isparavaju ravnomerno i to remeti pravilno sazrevanje rakije.htm U istoj knjizi se govori da burad nacinjena od jasena ne odaju boju.09. 23:00 .07 U knjizi Dr Slobodana Jovica Prirucnik za spravljanje rakije kaze se sledece : " Za pravilno sazrevanje rakije racuna se da je najpogodnija relativna vlaznost prostorije od oko 75 %. i kad je drvo zaštićeno. " Podatak od 75 % vlaznosti vazduha svakako ne govori da podrum treba da bude bas suv. ali verujem da je i sa vinom slicna situacija. 00:26 Autor morrib RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 25. putem kojih se obavlja diskretna oksidacija. RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 23. Naravno. Ovo je naravno samo za odlezavanje rakije. " Da li je neko ima iskustva sa koriscenjem ovih stvari? Nezasticeni drveni delovi bureta svakako imaju manji rok trajanja.08.com/rakija/tehnologija_proizvodnje_rakije. to što ste naveli da na tom sajtu kaţu potpuno je korektno. Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. odnosno sazrijevanje vina. 22:41 Na hrvatskom sajtu krizevci. Ta sredstva zatvaraju pore na duţicama. Znaĉi rastvor plavog kamena ili laneno ulje. Uredio Solotnik dana 24. 23:47 alambik napisa: Ja opet mislim da ako je podrum suv (a morao bi biti. Ukoliko uzmemo da je normalna vlaznost vazduha 40-70 %.09. O slicnim temama pogledati i na sajtu solotnik.2007. Autor Solotnik Ĉlanovi Poruka: 3 Ĉlan od: 21.07 Postavljeno 06.09.net/vinograd za zastitu drvenih delova bureta oni predlazu laneno ili parafinsko ulje ili 60 % rastvor plavog kamena bez vapna ( ? ) i dodaju : " Nemojte baĉve premazivati firnajzom ili lakom.freehostia.a pri visim relativnim vlaznostima od 75 % rakija.2007. Istina.09. mislim da je nevaţno. i u suvim uslovima postoji razlika u trajnosti drveta ali je ona. inaĉe nije dobar) ne treba nikakva zaštita. 22:16 Ako je znak pitanja stavljen iza vapna znak da ne znate šta je vapno onda da kaţem da je vapno kreĉ i da je naglašeno da ne stavlja vapno jer vinogadari sigurno podsveno. meri stotinama godinama.08. a nikako lak ili firnajz. inaĉe nije dobar) ne treba nikakva zaštita. Pri nizim relativnim vlaznostima rakija se jako gubi usled isparavanja. Ja opet mislim da ako je podrum suv (a morao bi biti.2007. ĉim se spomene plavi kamen.

a opet zavisi od ţeljenog inteziteta mirisa i ukusa na mastiku. Dakle. U takvom podrumu.Koliĉina anisa se ubacuje prema zapremini kazana. 00:06 Moţda niste znali? Mastika se dobija destilacijom prevrelog groţĊanog kljuka uz dodatak anisa. višak-manjak vlage.svima se svidja !!! Sve u svemu. Ma smislio sam joj i Ime i etiketu i sve sto ide. šta već ko napravi).Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Ciga hvali konja.Destilaciju vršiti sa odvajanjem frakcija. Stvarno prva liga..07 Autor zarizoj Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 24.. po meni. ali. Sve to je odstojalo mesec dana u staklenom balonu .06. ne moţe se zvati vlaţnim podrumom. Ćumur sa kreĉom biće odliĉan regulator vlage u podrumu i neće se javljati buĊ. potrebno je od 300 do 800grama anisa. Ma da ste mi zivi i zdravi SRBADIJO !!! . U kazan za destilaciju sipati prevrelo izmuljano groţĊe (kljuk).04. Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. da to tako ide ! Ja sam ti brate pravio zimus neku travaricu pa sam dodao i malo tog anisa. onda bar jednom godišnje. | Specijalne rakije Autor morrib Ĉlanovi MASTIKA Postavljeno 10.2007. pitanje je sad šta ko podrazumeva pod vlaţnim a šta pod suvim.. ili grede. Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. onako uz druge trave.. relativna vlaţnost od 75%. 15:29 Pojma nisam imao... stim što u svaki naredni kazan ponovo ubaciti anis. mislim da bure ne treba premazivati nikakvom zaštitom. nabolje na visini od 40-tak santimetra.07 RE: Hvala Postavljeno 25.07 Burad za rakiju u porumima obavezno drţati na drvenim stalcima. Odokativno u domaćoj. podvaljcima. i dodati anis (zrnca.2007.10. nego bre bratac ostalo jos malo .04. najbolje će te rešiti ako u mreţaste pvc vreće stavite ćumur za roštilj blago posut kreĉom u prahu.04.04. ako su brad podignuta na klocne (ili stalke.04.. cini mi se da sam od prilicno "slabe" komovice (a iskreno i ne moze od Prokupca neka bolja) dobio pristojnu travaricu. a što kaţe i morrib. Ispalo je odlicno! U propisno ispecenu komovicu (od Zarcina) sam potopio gazu. Ja kad kaţem vlaţni podrum mislim na podrum koji. kućnoj proizvodnji.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 01. i stavite u sva ĉetiri podrumska ugla.pa sam onda izvukao gazu. 21:09 Da.2007. dobije podzemnu vodu. u koju sam umotao nekih 20-tak suvih trava i u avanu istucano zrnevlje anisa. ako ne uvek. za jedan kazan zapremine 120lit. Nije da. odnosno seme).

Najbolje je hrastovo bure..2007. Vrlo lepe rakije mogu se dobiti. ĉetinarski. stabla. ako vam je bure novo ne preterati sa odleţavanjem.06. i kupuje se u humanim apotekama na meru. gde se aroma vezuje za alkoholne pare i preko tabarke se kondezuje lepa mirisna rakija dobijena od izmuljanog i prevrelog groţĊa obogaćena mirisima smola ĉetinara. -I drugi naĉin je ubacivanje biljaka ili delova u prevreli kljuk u kazan pa onda vršenje destilacije. pa na njega nalepe smolu ĉetinara. vrši kruţno pretakanje da se med nebi skoncentrisao na dnu bureta.04. ako se u rakiju neutralnog mirisa ili blagog mirisa potopi i jedno vreme odstoji voće sušeno na promaji (kajsija. temperature. lista.07 RE: Travarice Postavljeno 01.06. 00:34 Postoji dva naĉina proizvodnje rakija travarica: -Potapanjem odreĊenih delova biljke(korena. U tu rakiju ubaciti 5 do 10 procenata kvalitetnog meda predhodno rastvorenog u manjoj koliĉini blago uzmlaĉene (zagrejane) rakije. Pritom treba paziti da ne doĊe do razlaganja voća a samim tim i zamućenosti rakije. što će pokvariti suptilni ukus i miris medovine. ne jaĉu od 45 alkoholna stepena. Još na nešto obratite paţnju. pritom postepeno se otapaju mirisne smole. Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. a aromatiĉne materije da. a najbolja je od 40 stepeni. kasnije to više nije potrebno. lekovitog bilja i dr). a ujedno izabrati odgovarajuće mesto što se tiĉe svetla.. pa sve to sjediniti sa ostalom rakijom uz dobro mešanje.Potom poklope kazan i destilacija teĉe.pripremljeno i ovinjeno. 00:59 Postoji mnogo recepata za proizvodnju medovine. pri tom vodeći raĉuna da se ne pretera. limuna itd. dobit će te kasnije sve izraţeniju aromu cveta sa koga je skupljan med.ruzmarin. Navešću neke od biljaka koje se mogu koristiti u proizvodnji travarica: Nana. Ovako pripremljenu rakiju sipati u sud za starenje. Ja ću vam preporuĉiti ovaj koji je već oproban: U izmuljano groţĊe.07 RE: Medovina Postavljeno 01. Prijatno Vam bilo i nazdravite samnom.kantarion itd. dunja.). Ako ubacite med koji ima izraţenu cvetnu aromu (lipov. što daje poseban ĉulni uţitak pri konzumiranju.lincura. ili vrlo malo. . Sa unutrašnje strane kapka namaţu med. kora od pomoranĊţe. cveta. Neki to zovu i ekstrakcija.06. 23:20 Autor alambik . gde se ukusi biljaka nemogu preneti na destilat. ili sakupljenu šljivu ubaciti 2-3 kg meda rastvorenog u mlaku vodu i ostaviti da prevri(izfermentira).. stim što se na svakih petnaest dana.I još jedna zanimljivost: U Bugarskoj sam se sreo i prisustvovao vrlo zanimljivom peĉenju aromatiĉne rakije.anis. bosiljak.04. Ţiveli!!! RE: MASTIKA Postavljeno 17. jer postoji opasnost da doĊe do prevelike ekstrakcije boje i mirisa novog bureta. i svaki pĉelar ima svoju tajnu. koju oni nazivaju "duvka" a koja je sliĉna tamnjanu. kao i odabir suda. kleka. Odleţavanje traje od minimum tri meseca pa nadalje. ploda ili semena ili mešavina istih) u već dobijeni destilat i odleţavanje odreĊeni vremenski period u njemu.Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. samo za tu vrstu rakije.2007. Od tako dobijenog kljuka peći rakiju sa izdvajanjem metila. breskva. hajduĉka trava. prva dva meseca.2007.

posebno kada su SLJIVA i SLIVOVICA u pitanju !!! . moze i pita od .07 RE: nije nam se desilo Postavljeno 25.. a postupak pravljenja je ili kao ratafija.04.. iz svih zemalja..... ili brendi (rakiju).04.. ili se posle maceracije moţe destilisati.. !!! Ozbiljnost nam je potrebna. daje obiĉno bolje rezultate.Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.. temperaturi.. Bilo je reĉi o anisu i mastici. 23:56 Koliko vam se puta desilo da vam se dţibra(prevrela šljiva) ukiseli i destilacijom (peĉenjem). najbolje rešenje je da se ne dozvoli da prevrela šljiva ukiseli. i ostave tako odreĊeno vreme. cele ili njihovi delovi.. i postavljenim pitanjima! RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 13. ali se skoro uvek preporuĉuje ponovna destilacija! Dalja razrada ove teme prema ineresovanju.2007. Jer ako tako pocnemo .04. kvascima i enzimima.. Koliĉina ubaĉenog priruĉnog sredstva za skidanje kiselosti i naĉin.06. Ono što treba reći je da se piće na taj naĉin moţe i konaĉno formirati i tad se govori o ratafiji. potapaju u alkohol. 15:12 A dace Bog i nece jer postujemo i sljivu i sljivovicu ! Nego prijatelju daj neki drugi savet koji nema veze sa "maskiranjem" ! .04. Drugi naĉin..07 Tehnika pravljenja pića kod koje se voće ili trave (biljke). Ipak. Poznato jako alkoholno piće je aniseta. dobijete kiselu rakiju. Danas se na trţištu u Evropi javljaju razni proizvoĊaĉi aniseta.04.. Neki od naĉina kojim se moţe skinuti kiselost: -Ubacivanjem izmrvljene školske krede -Ubacivanjem mermerne prašine -Ubacivanjem kreĉa u prahu -Ubacivanjem pepela od drveta -Ubacivanjem celih klipova kukuruza itd.. I tu ide priĉa o fermentaciji. ili macerat koji se redestiliše..2007. generalno gledajući. zove se maceracija.2007.07 Autor admin Super administrator Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. 08:44 U narodu je standardna procedura sa klipovima kukuruza i pepelom. samo treba prilagoditi koliĉinu dodatih špecija kao i vreme maceriranja...03. specifiĉno a prema koliĉini kiselosti. Rakija od šljiva Autor morrib Ĉlanovi Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 09.07 Autor zarizoj Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 24.

Blagovremena destilacija i pravilan naĉin destilacije.07 Autor morrib RE: Izdvajanje frakcija. i pravilno smeštanje i starenje šljivovice. Berba. treba se pridrţavati opštih principa pri branju. 00:01 . Destilacija. Smeštaj za fermentaciju: Sudovi u koje će mo odlagati sakupšenu šljivu da bi prevrela. granĉice i druge otpatke koji se lepe na otpalu šljivu. TakoĊe kontinuitet hlaĊenja mora biti stabilan tokom celog procesa Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. gde će samo zreli plodovi otpasti. tako da se retko moţe vizuelno uoĉiti.04. 23:22 Da bi se proizvela dobra i kvalitetna šljivovica. pri sipanju u kazan preporuĉljivo je da se što više izdiţe sud kada se sipa u kazan. pravilan smeštaj za fermentaciju. a koji hoće da podigne penu u podloţenom kazanu. Preporuĉena temperatura omogućava pravilan rad kvasaca i neće doći do burne fermentacije. sakupljanje: Šljiva za proizvodnju šljivovice se sakuplja u fiziološkoj zrelosti. bez većih oscilacija. a posebno smiriti vatru kada proĊe više od polovine kazana da ne zagori i da ne doĊe do izdvajanja veće koliĉine viših alkohola.Pri nalaganju kazana voditi raĉuna da se ravnomerno raspodeli odnos gustine i ĉorbe na sve kazane. uz ispiranje lule i kondezatora(aparata). fermentacija i mirovanje. skupili smo šljivu.Najbolje je .Neko iskustveno vreme za peĉu šljive je od petnaest do mesec dana od završetka fermentacije. a na površini suda nema više pene. peĉenje šljivovice: Dakle. Optimalno vreme za destilaciju: Pod optimalnim fremenom za destilaciju prevrele šljive podrazumeva se period od ubacivanja zadnje koliĉine sakupljene šljive. Poţeljno je da prostorija nema previše svetla. Protresanje nastaviti periodiĉno sve dok se svi plodovi ne otresu sa stabla. Destilaciju. optimalno vreme fermentacije i temperatura iste.04.ZATO PAMET U GLAVU I CIST OBRAZ PRED BOGA I LJUDE !!! Autor morrib Ĉlanovi RE: Opšti principi Postavljeno 28. ketona i patoĉnih ulja a koji negativno utiĉu na kvalitet.Mirovanje posle glavne fermentacije je potrebno jer period tihe fermentacije teĉe i posle smirivanja. Intezitet loţenja vatre mora biti umeren i ujednaĉen. Pri sakupljanju odbacivati lišće. što znaĉi da je postigla maksimum šećera i da su plodovi zdravi. pa se mora ponoviti peĉa. stabla šljiva protresati. prevrela je. sakupljanju šljiva. ĉekali smo od 15 do mesec dana i stigao je kazan.Kako to odrediti? Pa kada se potpuno smiri vrenje šljive i polako poĉne da se hvata korica.2007.04.2007. ĉuvanje i nega šljivovice Postavljeno 29. gde bi se u startu omogućili preduslovi za dobar kvalitet. Napuniti kazan sa prevrelom dţibrom. moraju biti besprekorno ĉisti i smešteni u prostorije koje imaju pribliţno konstasntnu temperaturu oko 20 stepeni selzijusa. kako pristiţe na sakupljanje. i ne mali put se desi da ĉorba krene na lulu. da bi se oslobodio ugljen dioksid zaostao od vrenja. i na obiĉnom kazanu vršiti sa izdvajanjem frakcija.

ali oplemenjenosti i "ukrtavelosti" nema jer za razliku od vina. burad prvo oviniti.Sudovi mogu biti drveni(najbolje hrastovi). pa ga zatim napunimo do vrha sa hladnom vodom koja će da stoji u njemu sledećih 24 ĉasa. ili druge ţeljene jaĉine.Kada ispustimo rastvor bure tri do pet puta dobro isperemo hladnom vodom. Dobijenu šljivovicu koju ste spremili za kozumiranje sipate u sudove za odleţavanje. stakleni baloni ili inox burad.07 Izdvajanje frakcija pri destilaciji šljivovice je mogućno i ako nemamo destileriju koja je tehniĉki projektovana za takvu destilaciju. a i oni su vrlo štetni i kancerogeni. Zašto? Pa u prvencu pored ostalih alkohola je najviše metil-alkohola. znaĉi samo je start drugaĉiji. Tako pripremljen rastvor sipamo u bure. koliko je otrovan. RE: Ovinjavanje buradi Postavljeno 29. što duţe to bolje. To radimo. ni sluĉajno ga ne koristiti za obloge ili sliĉno.Dobijenu rakiju ispod 50 stepeni alkohola sipamo u naredni kazan. Kada jaĉina alkohola u prihvatnom sudu bude onakva kavu vi ţelite obiĉno oko 50 stepeni alkohola. Metil-alkohol poĉinje da isparava već na temperaturi 55 stepeni cezijusa. a rakiju od oko 50 stepeni. Duţina odleţavanja je relativna i zavisi od inteziteta boje i oplemenjnosti drvetom koju vi ţelite. sve dok imate sirovine za destilaciju.07 . Ako su burad nova(drvena). Drugi kazan: U razloţen i opran kazan sipamo kompletnu rakiju iz prvog kazana(izdvojeni metilalkohol ne). U staklenim balonima i inox buradima rakija će ostati bezbojna. Kada samo to uradili. doći će do stabilizacije. Opet prihvatamo Prvenac u istoj koliĉini i odlaţemo na stranu. dopunimo kazan sa prevrelom šljivom (dţibrom). za njega je potreban rastvor 500gr. rakija u takvim sudovima ne stari. i ne drţati predugo zbog jake ekstrakcije.U staklenim balonima i inox buradima rakija neće stariti. što zna ozbiljno da pokvari kvalitet. Vaţne napomene: Metil-alkohol bezbedno uništiti. posebno paziti da deca ne doĊu u dodir sa njim. zagrejanosti dţibre. sipamo u bure za ĉuvanje. i ide do 65 stepeni (opciono). a za njega svi znaju. kao i kod prvog kazana. i svremena na veme tako da rastvor vode i sode obliva sa unutrašnje strane i dance.04. ili dašĉice od hrastovine. metalni sa narezanim hrastovim letvicama. i ponovo kreće peĉenje. Posle toga ispustimo taj rastvor.04. tada sud sklanjamo a podmećemo drugi. podmećemo glavni sud za prihvat i pratimo jaĉinu sada u prihvatnom sudu. Ovaj proces traje nadalje isto. za ceo obim. najbolje klackanjem. jer njena jaĉina i destilacija to onemogućavaju. pa onda sipati rakiju.04. kaustiĉne sode rastvorene u 20 litara hladne vode. stavljamo pod lulu glavni prihvatni sud i peĉemo rakiju sve dok na luli jaĉina alkohola ne pokaţe nulu (ĉešćom kontrolom). gde će mo rakiju "terati" do nule na luli. uzmemo jedan sud ili flašu i izdvojimo prvenac u koliĉini od 250 do400mililitra. oko 4 sata.Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.2007. Naloţili smo obiĉan kazan i rakija kreće. i naĊemo naĉin da ga neutrališemo zbog otrovnosti. normalno sa prekidima. metalni ili eventualno Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Novo bure napunimo ĉistom hladnom vodom i ostavimo da stoji 24 ĉasa. 00:28 I za vino i rakiju postupak ovinjavanja novih drvenih sudova je isti. koje smo postavili na dve gredice da bi ga mogli kotrljati napred-nazad.Primer: Imate bure zapremine 200litara. Praţnjenjem vode koja je stajala 24 ĉasa smo završili proces ovinjavanja i bure je spremno za upotrebu! Što se tiĉe hrastovih letvica koje bi sloţili u stakleni.Ispraznimo bure posle tog vremenskog perioda i pripremimo sledeću mešavinu za tretiranje: za svakih 100litara zapremine suda potrebno je u 10 litara hladne vode rastvoriti 250grama kaustiĉne sode. starenje. jer je OPASAN OTROV! Dobijenu konzumnu šljivovicu ne izlagati svetlosti zbog karbamata koji se mogu javiti.

a o kvalitetu da se i ne govori.2007. bez kore i beljika(neposredni drvenasti sloj ispod kore). i koji omogućavaju potpunu kontrolu nad fermentacijom. poreĊati ih na prikladno mesto da se ocede i prosuše. obiĉno.. decu drţati dalje od vas dok radite i bezbedno razblaţite i neutrališite ispušteni rastvor. Posle toda letvice izvaditi iz kade(kace). pogledajte u okviru naših stranica priĉu o "delestage" postupku. i sve će biti bolje Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. ĉitati. Na taj naĉin ne dobijem krovinu. Od sledeće.04. pre svega da bih Poruka: 2 stabilizovao teren. .2007. uĉvrstiti površinski sloj da ne ispliva.Hladnu vodu drţati 24 ĉasa pa ispustiti. Iskustvo hobi proizvoĊaĉa pokazuje da se na kvantitetu dobije i do 25% (poreĊeno sa istom šljivom. ovo ponoviti tri puta. Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. Lokacija: Krauchthal Sama zemlja je priliĉno nekvalitetna . Dalje. Treba se interesovati. da ne doĊe u dodir sa ljudima i ţivotinjama. Ta godina.07 Vinograd u CH Dule Ĉlanovi RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 17. Sredinom jula se pojavi bela brašnjava "skrama" na donjoj strani lista koja posle par nedelja pocrni i listovi uvenu.05. a nemaju svi ureĊaje za kontrolu temperature).ilovaĉa.06. Ţivim već decenijama u Švajcarskoj. Sledeće dve godine sam prskao standardnim sredstvima protiv gljivica. fermentacija bez kvasca). znaĉi tri puta po 24 ĉas i uvek nova voda.poliesterski (nije preporuĉljiv ovaj zadnji). Moja kuća i bašta su u jednom selu u Ementalu u jednoj dolini na obronku na prisojnoj strani (gleda na jug) na oko 600 metara nadmorske visine. sud njih pripremiti na sledeći naĉin: Suve hrastove izstrugane letvice. Napravio sam ĉetiri terase po šest Ĉlan od: 16.07 ĉokota. kao i dve sledeće su bile priliĉno vlaţne. tada su spremne za slaganje u sud za odleţavanje rakije i nalivanje iste. pa smrznute i potopljene u dţibru. To je to pošteno i pravilno! Autor admin Super administrator RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 01. Sledeća godina (2003-ća) je bila ţarka i sve je "izgorelo". 21:09 Ovo je priliĉno detaljno uputstvo za "tradicionalnu" proizvodnju. Zrno. pitati. Sada se već mogu kupiti i kvasci i enzimi koji postupak fermentacije ubrzavaju drastiĉno. Pre šest godina sam posadio 24 ĉokota na jednoj padini u bašti. To je nešto što se moţe iskoristiti i kod šljive. koristiti zaštitne naoĉare i gumene rukavice. 2004.. sve komine puštam da se fermetišu uz selektovani kvasac i pod vodenim kljuĉem (dakle. 14:07 Dobar dan svima. Na gornje dve sam stavio lokalnu švajcarsku sortu "Blauburgunder" (Pinot noir) a na donje dve "Riesling x Sylvaner". poreĊati u neku kadu ili kacu. Ĉvrste delove pritsnem odgovarajućim poklopcem da ne mogu isplivati. i naliti hladnom vodom da ogrezne.07 Postavljeno 19. Reĉeno mi je da loza ima dubok koren i da je idealna za taj posao. bez pristupa vazduha. godine poĉinju problemi.2007.03. ispuca i pocrni. Napomena ri tretiranju sa kaustiĉnom sodom. Već prve godine je bilo par grozdova i bilo je sve u redu. kao što su PVC flaše pune vodom. 22:48 Ja. moţe i plastiĉna. debljine 3-5mm i ţeljene ili moguće duţine.04. razgovarati. Reĉeno mi je da je to bolest koju izaziva gljivica "Oidium tuckeri". Tu potroje i male "cake" sa kontrolom temperature (fermentacija sa kvascem traţi nisku temperaturu. svake dve nedelje ali nije pomoglo. ako i poraste.06.

svaki sa po jedne strane. Dali su mi neku hibridnu "Buffalo" sortu.04. predloţili su mi da lozu "podignem u vis". je jednogubi Gijov. pogotovu u severnijim krajevima. orezana na duzinu od 6 do 14 okaca. i sto blize glavi cokota ostave dva kratka kondira sa po dva okca. RE: Vinograd u CH Postavljeno 20.04. Em što je hladovina boţanstvena. Niti prskam niti mu bilo šta radim. U rasadniku sam traţio neku sortu loze koja brzo raste i ima veliko lišće. Podizanje. Šta da joj radim? Pomagajte! Autor morrib Ĉlanovi RE: Pomoc Postavljeno 19. vezivanja luka. Najednostavnije receno je da se pri rezidbi na visini zice. U meĊuvremenu sam shvatio da su te dve sorte vrlo osetljive. Sledece je odabrati luk duzine 8 do 12 okaca i blago ga saviti i vezati u polukrug..07 Autor Dule .Paziti da veza ne bude cvrsta zbog rasta loze u toku vegetacije.Da li da to sve poĉupam i da stavim neku otporniju sortu? Paralelno sa tim. Jesenas sam probao i vino da napravim ali o tome u drugom topiku. odnosno priprema loze u toku ove godine za narednu. kondir je isto to samo je duzina do 5 okaca. otprilike u isto vreme sam napravio "venjak" ili kako se to ovde zove "pergolu".04. Dva ĉokota sam zasadio. Danas je to sve pokriveno (oko 60 kv-metara). jer predpostavljam da vec imate iskustva u tome.Sam nacin rezidbe mora biti primeren sorti. Sada je bitno da svi osteceni lastari (od mraza ili bolesti). skrate ili potpuno uklone rezidbom.Nadam se da sam uspeo recima da opisem nacin fiksiranja. . preformiranje oblika uzgoja moramo ostaviti za narednu godinu. mislim da to nije bas najbitnije.Da li postoji neko "jaĉe" sredstvo? S druge strane. Luk je orezana proslogodisnja loza.2007. na zici. 09:21 Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.Da li će to da pomogne? Iz ovog mog "pisanija" se vidi da sam potpuni amater i da sam u startu napravio gomilu grešaka. Za dalje savete u vezi zastite napisacu u roku od 5 dana. jer je jos rano za zastitu. onoliko koliko su osteceni. Da ţice po kojima se vodi loza razapnem na visini od oko 2 metra (iznad glave) tako da groţĊe visi slobodno i bolje se "provetrava".2007. jednostavno otporna sorta. a i najednostavniji.Najbolji nacin za sorte koje imate. . em što sam prošle godine sa ta dva ĉokota ubrao nešto jaĉe od sto kila groţĊa. I da rayjasnim sta je luk a sta kondir. tojest rezidbom se omogucava optimalni rod i dalji razvoj cokota. 16:53 Pa ako kasnim sa savetom za rezidbu. ako su cokoti formirani. pa polako vracanje vrha na dole prema prvoj zici. Sada loza već pupi (vegetacija ovde kasni oko mesec dana u odnosu na Srbiju).Savijanje luka ide ukoso prema sledecim redovima zice na gore.

rezidba. Uredio Dule dana 20. neka manje neka više. Još par preporuka. jer postoje sredstva koja se nemogu mešati sa nekima. Ove godine. i sredstva za uništavanje korova su herbicidi. da bi se moglo u jednoj turi oprskati i protiv bolesti i štetoĉina. zato koristite preporuku prodavca sredstava i rešili ste problem. Sutra ujutru putujem za Beograd na nedelju dana tako da će Vaši dalji saveti da stignu u pravom trenutku.04. Zima ove godine ni u ovim krajevima nije bila jaka tako da nema promrzlih delova. ne kasnite sa savetom. ili sliĉnoj ustanovi gde se ista nabavljaju. Kada se zna od ĉega se štiti onda naziv sredstava je razliĉit. sam orezao otprilike tako kao što Vi savetujete. Dan i noć provodio na poslu sa Poruka: 2 glavom zabijenom u kompjuter. I jedna i druga sredstva su otrovna. pregljevi(crveni pauk). Ovo će. a upotrebom nekog sistemiĉnog insekticida uspešno će te eliminisati i pojavu i drugih insekata. stim što se drugo prskanje obavlja kada bobice dostignu odreĊenu veliĉinu. ali da nisu sklopile. 14:25 Vinovu lozu štitimo od bolesti i štertoĉina! Sredstva koja se koriste za suzbijanje pojave i uništavanjem izleglih insekata zovu se insekticidi. zatvorile grozd.07 . siva truleţ Štetoĉine:lisni mineri . ali su aktivne materije koje deluju na bolesti i štetoĉine skoro uvek iste.04. odnosno opšte forme loze u toku jedne godine se obavljaju 3-5 prskanja protiv ovih bolesti. Jedino luk nisam dobro formirao. Ĉlan od: 16.04.04. Na sreću ostalo je dovoljno duţine (7-8 okaca). pepelnica.2007. U zavisnosti od meteoroloških uslova i vitalnosti. trba uzeti ona koja se podnose.Sva sredstva za zaštitu prema naĉinu i duţini delovanja delimo na trnutna ili nesistemiĉna i sredestva sa produţenim dejstvom ili sistemiĉna. veliko hvala za dobru volju da pomognete jednom amateru koji je priliĉno kasno otkrio da groţĊe ne raste u samoposluzi.Sredstva se mogu mešati uz konsultaciju sa struĉnjakom u poljoprivrednoj apoteci. Svi su mi saveti dobrodošli. A sredstva koja se koriste za subijanje pojava bolesti i spreĉavanja delovanja pojavljenih bolesti nazivaju se fungicidi.2007. Tu ću grešku već danas popodne da probam da popravim. Odrastao sam na asfaltu i do ĉetrdesete godine biljke prepoznavao tek u tanjiru. Još jesenas sam isekao sve bolesne delove i spalio (ne kompostirao). Tek kad smo se preselili u ovo malo seoce sam poĉeo Lokacija: Krauchthal da otkrivam prirodu. pa i da unište rod groţĊa. pa pri kupovini . Pored pepelnice skoro svakog proleća sa kretanjem vegetacije javljaju se i lisni mineri. Ako sam dobro shvatio. i zato se treba strogo pridrţavati upustva za upotrebu i poštovati rokove o duţini otrovnosti ili kako se to naziva karenca. a opet vodeći raĉuna o karenci sredstva za zaštitu. Još jednom. Nabrojaću neke najĉešće bolesti i štetoĉine koje napadaju vinovu lozu i groţĊe: Bolesti: Plamenjaĉa. nego sankcionisati već Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. dobro formirani luk liĉi na veliki znak pitanja. Znaĉi ako je karenca nekog sredstva 30 dana ono se moţe upotrebiti minimum trideset dana pred berbu. bolje je vršiti preventivno delovanje.07 Dakle. Ne. biti ĉitavo školovanje i ja obećavam da ću biti dobar i poslušan Ċak.Ĉlanovi @morrib Hvala na promptnom odgovoru. Ove godine se startno i vrlo rano javlja pepelnica jer njenom razvoju pogoduju hladne noći i topli dani. izgleda. 09:24 Autor morrib Ĉlanovi RE: Zaštita vinove loze i groţĊa Postavljeno 30. a protiv sive truleţi obiĉno dva prskanja.groţĊani moljac Plamenjaĉa i pepelnica se javljaju skoro u toku ĉitave vegetacije loze i znaĉajno mogu da umanje. a koji ima i dejstvo protiv pauka i moljca. poĉetkom marta.

i razvoj sitnih ţilica sisavica je na krajevima ţila a koje se rasprostiru uvek dalje od samog ĉokota. sem ako to nije preko potrebno. ako se vrši granulisanim veštaĉkim Ċubrivom.04. prihranjivanje vinograda. 00:04 Po završetku faze cvetanja pored ostalih radova u vinogradu treba u okviru zaštite vinove loze primeniti preventivno prskanje sistemiĉnim preparatima protiv pojave groţĊanog moljca i sive truleţi (botritis). 22:56 Vinova loza je u cvetanju. Mislim da moţe još bolje jer svake godine napravim bolju rakiju od prethodne iako koristim isto voće i groţĊe.usavršavam i dopunjujem.a mislim da još nisam dostigao vrhunac. Predlaţem je dobrim domaćinima da je koriste sa svojim dragim gostima prilikom proslave znaĉajnih jubileja. a svu zelenu masu koju u toku vegetacije odstranjujete (zalamanje i plevljenje loze).06. .stvorene pojave.ali ja svoju svrstavam u plemenita i humana pića jer je spravljam po specifiĉnoj tehnologiji koju koristim duţi niz godina. zalivajte uveĉe.2007. i stara dilema. a imate mogućnosti da zalijete. jer se prašenjem povšinskog sloja zatvara poroznost zemljišta i na taj naĉin spreĉava isparavanje vlage iz dubljih slojeva zemlje.vršiti po celoj površini a ne samo pored ĉokota jer se korenov sistem pruţa svuda. a kada je temperatura više od pet stepeni celzijusai kada nema vetra. Izbegavati rad kada su velike vrućine. I ako ima problema sa padavinama. tri prašenja vinograda je kao i jedno zalivanje. neće škoditi.jer osvjeţava organizam i utiĉe na poboljšano dobro raspoloţenje bez ikakvih štetnih posledica i mamurluka. kada miruje vegetacija. kao i redovno praćenje stanja u odnosu na pojavu plamenjaĉe i pepelnice. Autor morrib Ĉlanovi RE: aktuelni trenutak Postavljeno 28. Izbegavati upotrebu sredstava na bazi bakra dok je vinograd u cvetu! Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Đubrenje. dali je štititi dok cveta? Kišni period. neposredno pred zatvaranje grozda. a sutradan izvršite zaštitu protiv plamenjaĉe. Preporuĉuje se i jedno zimsko prskanje loze.07 RE: GroţĊani moljac i siva truleţ Postavljeno 01.04. Rakija Rakija se svrstava u ţestoka alkoholna pića.07 Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. obavezno sakupiti i izneti iz vinograda.Obradu zemljišta kada su velike vrućine je najbolje vršiti kasno popodne ili kad je oblaĉno vreme. TakoĊe se preporuĉuje da se ništa ne radi u vinogradu u fazi cvetanja. Na taj naĉin se preventivno eliminiše pojava nekih bolesti i štetoĉina a koje uspešno prezimljavaju na zemljištu. a ne folijarnim. Još jedno prskanje se obavlja protiv sive truleţi i moljca. I ako niste znali.05.2007. Preporuĉljivo je iskoristiti pogodan trenutak i obaviti jedno prskanje sa cinebom i kosano(kolosulom). stablu i lastarima. ĉeste promene temperature stvaraju uslove za pojavu bolesti.

8. u 08... Dalje usavrsavanje je zasluga arapskih alhemichara tokom osmog ili devetog veka koji su usavrsili opremu za pecenje u danasnjem smislu. DRAGANOVIC (Panonski mornar) .28 (registrovani ĉlan) Istorijska istrazivanja za pocecima ove vestine vode do persiskog lekara Rhasesa koji je pronasao tehniku destilacije alkohola i objavio na arapskom i persiskom jeziku.8. DRAGANOVIC (Panonski mornar) .11 (registrovani ĉlan) U diskusionoj grupi istorija idem u buducnos Srbije.8.Pored svega savjetujem ljubiteljima dobre kapljice da moja rakija "Nije za napijanje..17 (registrovani ĉlan) RAKI ME RAKlIJA Dragoljub-. Jedna civilizvana zemlja mora imati : ogovarajuce standarde zivota rada i proizvodnje u skladu sa odedjenim propisima koji garantuju kvalitet poreska politika u interesu sirokih masa ali ubogih bolesnih koji ne moguda rade akscisa je ekskluzivno drţavno pravo za novac od proizvodje prometa odredenih proizvoda Niko neće braniti gajenje klemljenje sljiva i proizvodnju rakije ako je slivovica komovica napravljena u higijenskim uslovima po standardima proizvodnje propisanim od nekog cice .48 (registrovani ĉlan) Dalji sacuvani tragovi rakijske srpske proslosti vode do Knjazevca i Moravske kuce autentiĉne iz tog doba kad se pekla rakija na drevnom lampeku. septembar 2007. septembar 2007.. baš kao što i ĉini onima koji su na „kulturni” zapad poţurili. a srpska rakija poce da se pece po dolasku Turaka na Balkan.8. u 08. septembar 2007. septembar 2007. Alkohol i pecenje alkoholnih pica udje u Evropu s Arapima preko Spanije. u 12. u 07. Tamo je pravi lampek za peĉenje rakije iz doba KaraĊorĊa. meraklije majstora za pecenje ..nego za uživanje" Pecenje srpske rakije Dragoljub-. Da zavidi i zabrani.. sa lulom od trešnjevog drveta i tehnologijom destilacije na kojoj bi Evropa i danas mogla da zavidi. Iako je Islam branio konzumaciju alkohola bi ispecen prvi arak negde na srednjem istoku.

kako??? Dragoljub-Dalji sacuvani tragovi rakijske srpske proslosti vode do Knjazevca i Moravske kuce autentiĉne iz tog doba kad se pekla rakija na drevnom lampeku.10.'ајдуци..светковине парастоси. iskljuca i nagnjilo voće.. lutajući dvorištem.10. Tamo je pravi lampek za peĉenje rakije iz doba KaraĊorĊa. sljive koja budi stimulise PIJ MALO PIJ DOBRO a porezi se moraju platit.. устаници.. sa lulom od trešnjevog drveta i tehnologijom destilacije na kojoj bi Evropa i danas mogla da zavidi. Dobro znamo zašto se neka rakija zove brlja i kako od nje boli glava za razliku od Cica . свадбе. septembar 2007....55 (registrovani ĉlan) danasnji beli covek nema buducnosti.. Ne seceruse(brlja) već sjlivovice sa garacijom kvaliteta iakciza markicom Domaćinski je hrišćanski Caru carevo . све је то испијало ракију шљивову.. red je domcinski bre . beli_vuk (samotnjak) . --------------------------------------------------------------Baš u tom kraju izraz „obnosi se kao kokoška” odnosi se na na jednu ĉudnu i jedinstvenu pojavu. septembar 2007.pa se...23 (registrovani ĉlan) Pecenje srpske rakije Alkohol i pecenje alkoholnih pica udje u Evropu s Arapima preko Spanije.сахране сабори.. tzv.. mandalina (vila) . рођење. Strojimira .. dragoljub-.prirodne rakije . nekako sve je došlo (i Sunce verovatno) tek sa Turcima.. preteĉama arapke destilacije višnjevaĉe i . koja je verovatno došla sa Turcima... napije i tetura i sapliće. blago reĉeno. u 07. u 19..Ostaje istorijska enigma da li se radilo o gnjiloj višnji ili šljivi. Тако то допутова у Србију алембик и ужили се као лампек српско постројење ѕа дестилацију.10 (registrovani ĉlan) Џабир ибн Хајан арапски алхемичар негде током осмог века реши проблем печења арака изуме урађај за дестилацију алембик. Dušana i ostalih na svojim bogatim i prebogatim trpezama u dvoru????Medovinom? U ĉemu su je pravili. а Срби у његову част дадоше име кљуку за ферментацију Џибра.a srpska rakija poce da se pece po dolasku Turaka na Balkan. Izvinite za ovaj odlazak iz istorije u buducnost u interesu kvaliteta naše stare dobre Sljive i srpske ekonomije da se niko ne napije od seceruse . -----------------------------------------------------------------------Uopšte ja ne verujem i ovo. septembar 2007.9.Ĉime su nazdravljali svi oni vitezi i sokolari Ĉaslava Klonimirovića. u 04..Radi se o izmenjenom stanju svesti kokoši (verovatno po dolasku Turaka N Balkan) kad. Ракија постаде део културног миљеа у Срба.. Познато је да је Карађорђе стално носио уза се чутуру ракије да се окрепи после боја или приликом доношења историских одлука..

. КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА .Пак сједоше пити рујно вино.. u 19. МАРКО ПОЗНАЈЕ ОЧИНУ САБЉУ . mandalina (vila) .(mada se se i Slovenci bore za licencu)..kad se ritualno . Ta ĉudna pojava fermentacije verovatno je tajnim kanalima stigla do Arapa i njihovih saplemenika i srodnika ..28 (registrovani ĉlan) U onim starim spisima. нечовештво: Ти имадеш и оца и мајку...šljivovice.kad su Arapi jedva nekoliko hiljada kasnije otkrili tplu vodu..Треће ти је. indijskim vedama. ostao je zapisan neki ĉudan obiĉaj šrave.Цар с' одмиче. ...Neka tajna veza postoji. Невјера ти сједи уз кољено.. Dragoljub-. .. А када се вина накитише. septembar 2007. Цар се маши у џепове руком.. septembar 2007... и здравицу попиј. Те извади стотину дуката.. Мезете га грозним виноградом. Да ти пије прву чашу вина! ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА Вино пије Краљевићу Марко .11. u 13. ispija specijalno priredjena šoma .. Испод скута пије хладно вино!.kako su ti beli ljudi što su recitovali Vede i pripovedali ih potomcima kao zavet i amanet.45 (registrovani ĉlan) МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЉУТИЦА БОГДАН . U ovom knjaţevaĉkom kraju. na odreĊeni dan.. напиј ми се вина!. pripremali šomu. Већ у здравље Милош-Обилића! . Па их даје Краљевићу Марку: ”Иди.. da ne kaţem rakijski kazan.Ни једнога у асталу нема... što ga Dragoljub pomenu u svetlu razotkrivanja ĉudnih puteva rakijske tehnologije. ošomati se danas znaĉi napiti se (uglavnom od već pomenutie dţibre).10.Здрав ми буди... Марко.... Та ником је другом напит' нећу.. МАРКО КРАЉЕВИЋ И БЕГ КОСТАДИН ... Док доћера цара до дувара. Вино попиј а на част ти пехар!„ Скочи Милош на ноге лагане.. беже.. а Марко примиче.

Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku.... А кад су се напојили вина.укључујући и жене и децу у колевци. да се нађе средство како би се злоупотреба и претеривање у пићу предупредили” . rakiju. svetog AranĊela. Lepo i je care posadio: Sve koleno jedan do drugoga.04 (registrovani ĉlan) .. u 21. Vidi se da su samo rujno srpsko vino pili Nemanjici Mrnjavcevici Hrebeljanovici. Sazvao je trista sveštenika. Danilo779 . u 20.11. septembar 2007.11.. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. Jezik istoka se uvlacio u srpski preko turskih dupelizaca kao što se danas anglosaksonski uvlaci preko prozapadnih. „пили као воду”.За наше разматрање посебну занимљивост представља Кунибертово саопштење у вези с једном добром. Danas duva Zapadni vetar anglosaksnski i za to vreme donese transparentnost aksidente brendove konzumiranje brandije konjak viski kuliranje stejkove bebibifove sexiranje. већ сви разумнији људи па и сами Кнежеви противници наваљивали. meda . „pronalazak” seze do Neolita. Kako se krsno ime sluţi Sveca slavi Srpski car Stepane. A car Stepan ladno vino sluţi.. Kad je duvao Vetar istocni proslih vekova doneo je sarme baklave pastrmu jogurt.... a šta li je s tom medovinom cuvenom treba da se vidi šta kaţu izvori Danilo779 .iz strucne rakijaske disertacije poznavalaca rakijaske srpske istrorije. septembar 2007. како нас Куниберт извештава! Намера је била да се опорезивањем шљивика утиче на смањење навике пијанчења која је била „узела тако страшне размере да је не само Кнез.. али нажалост неуспелом.19 (registrovani ĉlan) Ракија и Кнез Милошево доба одломак иѕ књиге његовог личног лекара Бартоломеа Кунигсберта: . pirinca zitarica .Са старицом Јевросимом мајком... Будући да је земља обиловала шљивама. Izvod. Ni reĉ rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku.. замисли да се опорезују шљивици и тиме отклони велика мана српског народа. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od ĉita i varenje piva. Svu gospodu na sveca sazvao.... Obilici i Brankovici a nikako raki turski ni grcki raki tzv rakizio od kog bi izvedena rakijica rakichina srpska Što se tiche fermentacije voca. коју су Срби..(Dusan Silni) Sveca slavi. прављена је јефтина и свима приступачна ракија..

славска трпеза. нпр. да развијена држава. арак. јер зна да од њега може да направи комовицу. ајде сада напрегните мало вијуге. u 05. меда. кинеска ракија/алкохолно пиће/ саке а са сакеом и техника прављења алкохола пре арапа. septembar 2007. прави. слава. чај. може ли то да прође код здравомислећег човека? ако пођемо од славе. Душанова има одлицан закон који штити трговце=трговци и робе какве хоцеш па и сакеа. ираксира.ето наас на на србској трпези-оно што многи познају преко неког бедног „шведског стола” са три четири врсте јела:)))) ми данас немамо ни историчара. Умити се и Богу молити. славска трпеза. само тако. рак. па и од птице млека.. ако ко и кинези пијемо чај.) сетите се да је ракија роба. рекао ми пера. . не један). законе(два.. ап и комовице....41 (registrovani ĉlan) знаш. па и од птице млека. знали смо за њега.. уместо што целог живота понављате туђе глупости. очију ми.. septembar 2007. зар ће сада неко тврдити.12. ако нам из санскрита долази.. да није трговац није глуп. И попити почашу ракије: Бјеше Ђорђе прије уранио И отиш\'о у доње подруме.. ако неко има виноград од кад је века и света. види... ширу. зашто би нам ракија долазила са неким примитивним народом? ако је постојао пут свиле.. на њој разне ђаконије.21 (registrovani ĉlan) <. народ који има националну државу више векова пре него други. вина.43 (registrovani ĉlan) . да су нас пијењу чаја научили енглези? дакле. негде у осамнаестом веку или тако нешто појавила се бољка у винограду па се морало прећи са комовице на шљивоицу. да се добро продаје. србску историју су писали и још увек пишу неки звучних титул са активним школованим незнањем. u 14..beli_vuk (samotnjak) . свила. _____________________________________________________________________ . septembar 2007. чека турке да га нахране и напоје. ни ученика. пљуните у прстиће и листајте. Чашу попи. u 20. меда.. danilo779 .12.. но. на њој разне ђаконије... Кад је Ђорђе избројио Турке. ние ваљда луд да користан материјал после отакања вина баци? наравно да није ни луд ни глупа. вино.слава.13. па ни добрих пословних људи који би србску трпезу избацио на сведско тржиште као србски бренд. Vidi se blagotvorno delovanje sljive na poĉetak bune protiv dahija. вина. ovo rasvetljava srpsku rakisku tradiciju. до детаља регулисан живот. а пушку потпраши.трговину и све у пакету. је уобичајена техника истраживања историје код балканаца. а видео ђока.духовни и материјални део живота.. Dragoljub-.Ђорђе се је јунак научио Прије зоре свагда уранити. ап и комовице.

13. нерад... 15 телади.od tiĉe mleko” na trpezi. Danilo779 . У основним цртама Куниберт. 16 јагањаца. два прасета. На дубинску психологију српског народа без сумње јебитно утицало ово дуго трпљење беде и разних других оскудица и невоља... даље. били донесени са циљем да понизе хришћане и учине да забораве да су икада имали своје достојанство. a evo malo srpskih specijaliteta pod uticajem turske kuhinje: . спремљено је: 123 оке меса.. . потуренима и данас пливају турци по тањира. Навикнути да им сваки вишак производа Турци отимајуиз разлога произашла је масовна апатија. постадоше природни плен својих освајача.. У таквим околностима. априла 1759. године поводом доласка царског комесара ради ресавања неких спорова манастира са спахилуком. pre je bajka za one koji vole bajke. једно прасе и довољно ситне зивине. У Хопову се риба толико ценила да је 1759. u 21.. 200 ока рибе. осам пари цурана. 14 ока масла и 17 ока меког сира. две цурке. који су тога дана постили. 29 акова новог вина.Da pogledamo malo šta je savremenik Kunisbert pisao kao ocevidac mnogih dogadjaja u tursko doba: . склањајући се од насиља својих господара.31 (registrovani ĉlan) Hopovo nije bilo pod turcima nego pod hrišćanskom cizmom tako da ne vari vodu ta prica... почеше се бавити поглавито земљорадњом. у Хопову је поједено два вола. а попијено је 3 акова ракије.. са дугорочно лошим последицама. Њихов основни став. u 21. Govoriti o srpskoj trpezi u tursko vreme gde je „. остављајући градове. један саран од осам ока.. 19 ока рена.. Срби имадоше свецки чувено вино РАМПАШ. 7.. Временом... те се навикнуше гледати у њима узвишенија створења и рођена дањима заповедају и господаре”. Као и сви хришћани потчињени отоманској власти.. описује услове живота у којима су многобројни турски закони и прописи.. године братија из манастира наредила да се ископа велики рибњак. Срби падоше наскоро у клонулост. само онолико колико је потребно за издржавање породице и плаћање данка и осталих намета. тога дана. Срби су се повукли дубоко у шуме и планине. beli_vuk (samotnjak) . septembar 2007. Традиционални облици класичне патријархалне цивилизације су српском народу једино могли да обезбеди какво такво преживљавање у време турског ропства. За манастирску славу 1758. да је готово лудост надати се. цетири пара гусака. трговину и занате које су нека да водили. пет цурана.13. у турско време. Учинило би им се. да се икада збаци муслимански јарам и да се образују независан народ . septembar 2007. која је у велико била налик на унижење.. а за госте -калудјере из Сланкамена.. десет пари кокосију и 172 оке рибе. године.Осећање понижености и безнадежности преплавило је Србе који „беху готово изгубили и саму успомену да су некада били једна народност. На гозби.18 (registrovani ĉlan) било време пре и после турака. једна двојка новог и једна двојка старог црног вина. постао је: радити што мање. stvarnost tadanja sve je bila drugo no to.

са дугорочно лошим последицама. сети се писали смо о њој баш овде на овом форуму и доказали да није њихова.. постао је: радити што мање.. си знао да из тога доба имамо и изузетан србски специјалитет „србску сабљу” који се може наручити по елитним светским ресторанима? немој само сад да пронађеш негде да је и сабља турска.. zabeleţili su srednjovekovni letopisci.51 (registrovani ĉlan) Српски животни став. није било под турцима:)))а јелда су срби у њему живели на пушкомет од турака?:)))) живели срби и у србији слободно изнад турака у планини. одржала се.13...Proja i kukuruzni hleb othranili su Srbe pod Turcima. услед таквих околности.14 (registrovani ĉlan) . septembar 2007. U nevolji se jeo i ovas . septembar 2007. i bio osnovna. u 06. Ти си Турчин пошто величаш српску срамоту! Danilo779 .14. пуна четири века спречавајући Србе да дају слободног маха својим потребама и жељама. u 22. trava. шта ми наприча.u boljim vremenima sluţio je za ishranu konja... . . Срби могли само устукнути у образованости. u 21. mešavina pšenice i jeĉma i raţi.. u srednjovekovnoj Srbiji. u predavanju odrţanom na Institutu za ekonomsku istoriju „ beli_vuk (samotnjak) . Prethodno. septembar 2007.. Констатујући да су. ĉesto i jedina hrana stanovništva. .13. он управо одатле изводи своје искрено и дубоко разумевање за многа понашања и ситуације са којима се сусрео током свог боравка у Србији. dr Momĉilo Spremić. а осталом да не причамо. наука и трговина. septembar 2007. koţni pojasevi i obuća. Предрасуда по којој су Турци непобедиви и ”по којој их пушка не бије„ (59).. нерад...док се у целој Европи развијала уметност. u 21..prof. danilo779 .a srpsku nacionalnu kuhinju poĉesto su ĉinili i korenje. beli_vuk (samotnjak) . Навикнути да им сваки вишак производа Турци отимају из тог разлога произашла је масовна апатија. си знао то? е.. временом.Срби запали уполуварварско стање духа и начина живота. lišće i kora sa drveta.13..Лекар кнеза Милоша Кунисберт. по Куниберту.37 (registrovani ĉlan) ма иди. hleb se mesio od „sumješice” i „suraţice”. уместо да напредују„(8).07 (registrovani ĉlan) . само онолико колико је потребно за издржавање породице и плаћање данка и осталих намета. свезнадару потурени.

jedan od najuĉenijih Srba 18.. ту негде око 60% или више. Zaharije Orfelin.. mešavina pšenice i jeĉma i raţi” интересантно. ако се онда није исплатило радити због десет процената пореза. a i do seljenja umeca pravljenja vina. da su naša najbolja vina manastirska i nadasve karlovaĉko vino. и скупљи је од других врста хлеба.) кажу наши стари. деце која су напамет знала целу усмену србску књижевност плус по десетак и више специјализованих наука. septembar 2007. „Proja i kukuruzni hleb othranili su Srbe pod Turcima.гладног нахрани..> . ватру. veka. сабор прекаљених-овејаних. увреме турске окупације Србије.. где је умирало на десетине логораша због неухрањености. данас у америчкој окупацији плаћамо.. без иједног грла стоке. који напредак?:))) ако ову интегрално хлебну дијету упоредимо са дијетом у радним логорима нацистичке немачке. Kad su predele Srbije zauzeli Turci. овакве деце имадосмо до седамдесетих година прошлог века.. veka. obećanje. америчким.неуког научи.. продавала се њива. U doba cara Dušana donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet. данас се ова врста хлеба назива.33 (registrovani ĉlan) Pecenje rakije je bilo nepoznanica u sredjovekovnoj Sbiji a vino tradicija: <Negovanje kulture gajenja vinove loze i srpskog vinarstva poĉinje od zaĉetaka srpske drţave u 8. zakon i obiĉaj. naroĉito crno i šiler i da su najbolja u starosti od tri do ĉetiri godine. ређало месо. данас је окупиран. него са именом слободњака робовати! дакле. пази. истину треба да разуме и дете од осам година. шуму пуну дивљачи.. у време турске окупације смо јели интегрални хлеба. od 11.између осталог. spominje u svom "Iskusnom podrumaru" iz 1783. Срба око ње.. do kraja 14. дуги нож на коме се . додамо ли овоме порез од 80% који је морао да се палти. Prethodno. или најпросвеценији те европе.. оних који се баве ккао историјом. не тако што ћеш му бацити масу слова на маси папира. веку неемамо довољно пара да би се њимњ наслађивали. opomena. u srednjovekovnoj Srbiji.ништа лакше него набавити вина. i 9. godine. истина је једноставно идеална. o ĉemu svedoĉi zapis iz "Povelje Stefana Prvovenĉanog". Srbi su se selili na sever i došlo je do uništavanja velikog dela vinograda. у време турске окупације плаћао се десетак. је понављање туђших глупости. Annika. u 09. стварне гладоманије на простору Србије због тзв обавезног откупа који је остављао србски народ без зрна пњенице. преживели турску окупацију па још подигли устанак и отерали окупатора? ако из времена нацистичке немачке скокнемо у време. песму. U srednjevekovnoj Srbiji pehar vina je bio dijalog. ето нам опет дијете са корицом леба и сурутком. зашто уопште данас неко ради? кад смо већ код овог типа хлеба. гусле.. са имнеом роба а у шуми слободни. или масу неразумљивих речи(пракса данашњих паметних гузица са фалш дипломом)него избором наважније и најјаснијег. касније научи како да сам дође до хране и постави на сто. давила у беди католицизма и иживљавање папа. интегрални хле... hleb se mesio od ”sumješice„ i ”suraţice„. имамо интегрални хлеба. као што нам је простор некада био окупран туским освајачем. док се европа. данас у 21... боље живети слободно са именом роба. вама свима добро познатог тита.највећа грешка. zakletva. поставља се питање како су уопште толико векова Срви.. народ српски је успео да своју народну књижевност надгради најлепшим епским песмама којима се дивила та иста европа. a naroĉito za vladavine dinastije Nemanjića.14. а да би се. порез.. veku. dogovor.

па ко папагај. u 10. u 18.27 (registrovani ĉlan) U Srbiji Nemanjica postoji zakon o vinu a ne i rakiji komovici ili slivovici tek u Milosevo doba pocinje da se zakonski uredjuje slivovica i porez na istu Treba da vam je poznata istoriska cinjenica. ДАВАЛА КОКОШКАМА И СВИЊАМА ДА СЕ ОШОМАВЕ?:))))) beli_vuk (samotnjak) . A dobri poznavaoci bi sa prvim mrazevima otocili kominjak u burence koje je iznoseno na mraz ostavljano napolju da smrzne pa je opet otakano koncentrovano vino posto je voda smrzla. потурени. doduse redje). u 10. ako ste ljubitelj kapljice dobre. u 19. турац. године.. године припадала Зворничком санџаку и Зворничкој епархији.14.14. а 1708. погурени добио ку па кукуриче. (a i sad.. Takva komina posle ovog tretmana se bacala u Dusanovo i sad u ovo danasnje -u njoj nema vise nichega Medovina je najstarije Slovensko pice. КОМА. ко пијанци за плот:)))) објашњиво је данас зашто је успело ватикану да направи најжешће биолошко оружје против срба од кога ни данас не могу да се освесте. . године. septembar 2007. КОМИНА. хари кришна хари рама.. ОДАКЛЕ ОНДА . septembar 2007.48 (registrovani ĉlan) ОК. kominjak se pio hladan (posto je lagan) a rezni kao shpricer..21 (registrovani ĉlan) Први писани траг о казану ѕа печење ракије у Белој цркви датира из године 1723 Бела Црква је до исељавања Турака из Београдског пашалука 1834..14. to vi bolje treba da znate a i recept je sacuvan do dansnji' dana .. иначе набољи мед је још увек онај из србије и онај други из бугарске. ма хајде бре . САМО ТАКО БЕЗ ПАРДОНА.КОМОВИЦА.ШТА СЕ РАДИЛО СА ОСТАТКОМ У БУРЕТУ ПОСЛЕ ОТАКАЊА ВИНА? ДАЛИ СЕ КОМИНА.. ШОМА.. da se od komina pravio kominjak ili siler kad se otochi vino iz bureta. Насеље Бела Црква помиње се 1530. a postoje i neki drugi nazivi za prevrele komine sa vodom . данашњи србин полако заборавља како се зове. u 13.14. зашто неби заборавио медовину.47 (registrovani ĉlan) тамо где је било меда морало је бити и медовине.. septembar 2007. KostaRoshkov . septembar 2007. су почели да се воде црквени списи.53 (registrovani ĉlan) историја није уватити се за једно.beli_vuk (samotnjak) .. septembar 2007. турак. a bez onih vasih ruzni' KU. или мантрати..jedino ga ne znadu Srbi ili se to trude da ne vide ili zmure ostali Sloveni znaju beli_vuk (samotnjak) .. Annika.14..

.. grcke populacije Aleksandrije i Smirne Raspolaganje u Vizantiji najboljih kovaca bakra iz Armenije i Ponta. u 19. Da to zaobidje ili savlada tu prepreku najuticajnija klasa Otomanske imperije je davala najboljim rakitzides-ima naroĉite privilegije. a sebri su mogli samo da sanjaju kazan za pecenje za njih tada potpuno nedostupan . ostrvo Lezbos sa kultivisanim anisom. за коју му је парохију ваљевски епископ Григорије дао синђелију. pa se i dalje peklo... septembar 2007. beli_vuk (samotnjak) . а онда 1708. часослов и устав московског издања и цветни триод. 4 вола. u 21. kulturne duhovne i trgovacke spone dinastije Nemanjica i Vizantije. 6 крава.. koji su pravili lepo dekorisane uredjaje za destilaciju. grcki uzo (staro ime raki). године на захтев кметова прелази у Белу Цркву. Имао је ливада толико да би се могло накосити 100 пластова сена. 6 телаца.. S druge strane podneblje gde se radjalo gozdje.15. сигурно је био мало богатство тог времена. Казан за печење је надокнађивао све. Mala Azija i Trakija. 2 служебника и зборник српског издања. не може их ни научити. 10 јунади. septembar 2007.17 (registrovani ĉlan) Grcki pogled na rakiju raki ili uzo : . Од стоке је имао 2 коња. тако да је отац Арсеније био добар поѕнавалац испарина ракијских.Године 1727. potonji Uzo (Ouzo) Majstori pecenja rakije su se zvali rakitzides nastavili da pecu raki i posle pada Konstantinopolja kao i perioda kad pice nije bilo dozvoljeno u Turskoj. pice ostrva Lezbosa. za ocekivati je da je i kazan za pecenje tada doputovao u Srbiju na dvore i vinograde Nemanjica. Рођен је у Срему око 1696. а винограда колико се може обрадити за 6 дана.. а певати није знао..14. davaloje dobru osnovu za rakiju (Raki). 2 октоиха. службеник..24 (registrovani ĉlan) ima li kakav usmeni trag o pravljenju rakije? KostaRoshkov ..Pistacia lentiscus. 2 псалтира. а како примећује пописивач.. Interesantno je napomenuti da se najbolji Uzo danas pravi grckom mestu Tyrnavo (toponim je helenizirano Trnovo) Imajuci u vidu Srpsku drţavu i njenu snagu u doba Nemanjica. Знао је помало читати и писати.. potvrdjuje duboko poznavanje destilacije alkohola u celoj Vizantijskoj imperiji. помиње парохија севештеника јереја Арсеније Михаиловић. а од књига: требик.Од одежди је имао два свилена епитрахиља и крст.Od antickih vremena neki destilisana pica su bili poznata u Arapskom svetu i vizntinjskoj kulturi Konstantinopolja. 5 оваца и 80 кошница. Обрадиве земље је имао толико колико се може узорати за 5 дана. Имао је и КАЗАН БАКАРНИ ЗА ПЕЧЕЊЕ РАКИЈЕ. Chios sa aromaticnom Mastikom . Био је прилично имућан. Па кажу даље црквени списи: . Али у стручној спреми је био слаб јер није знао формуле седам светих тајни.

... Rimljana 200 godina pre hrista.Lozic.vinum(lat). Pecenje rakije i evropske perspektive Srbije . a mnogo vishe u proizvodnji mirisa ili parfema .. septembar 2007. dodjose na na gotovu stvar.50 (registrovani ĉlan) Santren kad je o vinu reĉ upucuje na Sredozemlje.. Ima rujnog vina pa onog sa medom pa ima obredno . u istocnoj Indiji 2500 Pre Hrista.vina.vinove loze..vinov.Ima još vino-izraza u srpskom i cudno da su svi od vajkada.evropski lingvisti kao -w.vinista.vinober.. Vojnik i vino izgleda imaju isti koren. u 20.15. Pivo kao alternativa vina jer ga ima u vecoj kolicini.Uporedjivanje starogrckog sa engleskim ili nemackim koji su mnogo mladji ne ide. itd. U grckom slovo-v-se ne izgovara a u Ilijadi se ubacuje da bi se opravdala duzina pojedinih vokala.49 (registrovani ĉlan) Alambic destilisanje u specijalnim sudovima (grcki Ambix. Vin-kriv i krov od kuce je kos a vinograd je na kosim sunacanim stranama. Turci kasniji osvajaci Vizantije Bliskog istoka Mediterana.ambik )je vrlo stara tehnika koja je bila koriscena u Vavilonu 4000 godina pre Hrista upotrebljavana od Kineza 3000 godina pre Hrista.umbrijski vinu.. Evropski naucnici traţe objašnjenje u grckom -voinos-.. Vin-kriv dolazi od vijan onoga koga vijaju.. KostaRoshkov .vindzija pa naravno i vinopija..vinovan..Vinos planina.vinski. arapski al.vinjaga.Santren izbegava da pogresi pa kaţe:„Dorski oblik voinos. Vojnicima je bio potreban podstrek tada pa i sada.progone... Vino-vitis-cokot ali ne znaci to jer je i jela vita a i bor nema grozdja.vinoboj..navodi se i nemacku vergon od verk.Vuk navodi i vinacavati se za vencavati se a vinac za venac valjda što se za vreme gozbi i pijanki stavljao venac na glavu... Platon u svom Kratilu izgovara kao srpsko -v-.16.vinogradarstva. u poĉetku tecnost je koriscena u medicinske svrhe. Grka 1000 godina pre Hr. vinarina. jedino im je ostalo da zakonski to urede. Egipcana 2000 g. Vojnik-voj on trpi silu vijan je.woinos. Pre bitke vino a i posle pobede vino.Vinko.Pre Hr. Sve ove kulture su proizvodile tecnost kasnije nazvanu od strane Arapa kao alkohol.vinarica.. u 17..” Svi neće da pogrese i svi tvrde nešto naokolo Vino svi prisvajaju ali moţe li iko da objasni znacenje same reci? Postojala je oblast pod imenom Ojnotrija na Siciliji a moţda se zvala i Vojnotrija.. septembar 2007.mediteranska pozajmica.valjda zato što ima vinograda... pa bi uveden porez u Otomanskoj carevini na alembike. Vinograd-ogradjuje se pletenom ogradom pa odatle ono grad. Arheoloshki nalazi i zapisi tog vremena ilustuju najbolje tu istoriju. Tako bi napravljen prvi korak ka rakiji i opremi za pecenje u danasnjem smislu.beli_vuk (samotnjak) ... grcke ambixe srpske lampeke ili kazane za pecenje rakije. rakija se pekla u celom Mediternaskom bazenu. Arapi su negde tokom sestog veka nove ere usavrsili opremu za destilovanje koja se proširila na zemlje pod njihovom dominacijom.latinski vinum.

Zabranjeno je da mleko sadrţi vodu ili bilo koju dodatu supstancu. (Tanjug) Pečenje rakije i evropske perspektive Srbije . Priprema Srbije za ulazak u EU znaci preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. seljaci ´ce biti prinudeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer ´ce morati da je pakuju u originalne boce. Takode. sok od kupina ili sir mo´ci ´ce da se nadu na trpezama Evropljana jer ´ce se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine. stocarima pocetkom ove godine omogu´cila da obeleţe i evidentiraju svoje ţivotinje po povoljnim uslovima. svinje. Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednolicna. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. rakija ´ce i dalje mo´ci da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama. Madarska. Na sre´cu. mo´ci da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. imaju rok da do decembra 2007. ve´c je i pod velom zaštite Brisela. kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik. a ovaca. moţe tacno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir. Tako Ceška. Litvanija i Letonija. koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje. mora´ce da se sa doma´cim ţivotinjama zapute u klanicu. ovce i koze. kao i licne pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom. Obeleţavanje goveda po ţivotinji košta 100 dinara. ali ´ce biti izvesnih ogranicenja kada je rec o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pi´ca . Kljucni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane. koza i svinja 10 dinara. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji. Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristicna za pojedine regione. cesto finansijska pomo´c za preduzimanje tih mera stiţe upravo iz EU. prerade i distribucije. U skladu sa tim. u zemljama EU cak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i slicnih bolesti. odnosno ţivotinje sa ušnim markicama. Naime. Do tada hrana ciji je proces proizvodnje zapocet na tamnošnjim plantaţama. markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše ţivotinju i njeno poreklo. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta mesecno. Potrošaci u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima. pri cemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrţi. pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta. u izuzetnim slucajevima Brisel moţe da odobri takozvani „tranzicioni period” u okviru kojeg drţava dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU. ali samo za upotrebu u tom doma´cinstvu. Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve clanice EU. Posle prikljucenja Srbije „evropskoj familiji”. moţe biti prodata iskljucuvo na doma´cem trţištu. Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošace od nezdrave hrane i eventualnih zaraza. naprotiv. Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne. Po završetku procesa obeleţavanja samo ´ce „krave sa pasošem”. Srbija je ve´c krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobicajnim evropskim standardima te je. Zahvaljuju´ci tome. Laţni su i argumenti evropskeptika da ´ce Brisel „staviti veto” na pecenje šljivovice. a u skladu sa pravilima EU. dok ´ce nacini distribucije morati da budu prilagodeni standardima EU. gde je proizvedena. mora´ce da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pi´ca.Tradicionalni nacini proizvodnje i prerade hrane i pi´ca ne´ce se na´ci na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju. Flaše rakije koje su namenjene prodaji. ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena.jedno doma´cinstvo ´ce za svoje potrebe mo´ci da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pi´ca. Ukoliko planiraju da meso ţivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama. Svaka krava i bik dobijaju ušnu markicu za oba uha. od mleka koje krave je napravljen sir i slicno. srpski seljaci ´ce i dalje mo´ci da kolju ţivinu. Poljska i Slovacka. na primer. Kada drţava postane clanica Unije. na primer. naša rakija.

Kljuĉni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane. na primer. dok će naĉini distribucije morati da budu prilagoĊeni standardima EU. Svaka krava i bik . Zahvaljujući tome. Na sreću. srpski seljaci će i dalje moći da kolju ţivinu. avgust 2007. U skladu sa tim. Poljska i Slovaĉka. pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta. sok od kupina ili sir moći će da se naĊu na trpezama Evropljana jer će se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine. Posle prikljuĉenja Srbije „evropskoj familiji”. seljaci će biti prinuĊeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer će morati da je pakuju u originalne boce. Litvanija i Letonija. na primer. ĉesto finansijska pomoć za preduzimanje tih mera stiţe upravo iz EU. stoĉarima poĉetkom ove godine omogućila da obeleţe i evidentiraju svoje ţivotinje po povoljnim uslovima. od mleka koje krave je napravljen sir i sliĉno. Srbija je već krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobiĉajnim evropskim standardima te je. Do tada hrana ĉiji je proces proizvodnje zapoĉet na tamnošnjim plantaţama. Potrošaĉi u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima.stana . ovce i koze. u izuzetnim sluĉajevima Brisel moţe da odobri takozvani „tranzicioni period” u okviru kojeg drţava dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji. koza i svinja 10 dinara. moţe taĉno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir. Tradicionalni naĉini proizvodnje i prerade hrane i pića neće se naći na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju.jedno domaćinstvo će za svoje potrebe moći da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pića. Tako Ĉeška. moţe biti prodata iskljuĉuvo na domaćem trţištu. rakija će i dalje moći da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama. svinje. Obeleţavanje goveda po ţivotinji košta 100 dinara. Priprema Srbije za ulazak u EU znaĉi preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. prerade i distribucije. MaĊarska. koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje. Flaše rakije koje su namenjene prodaji. Ukoliko planiraju da meso ţivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama. ali će biti izvesnih ograniĉenja kada je reĉ o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pića . a u skladu sa pravilima EU. TakoĊe. naša rakija. Kada drţava postane ĉlanica Unije. gde je proizvedena. imaju rok da do decembra 2007. ali samo za upotrebu u tom domaćinstvu. Laţni su i argumenti evropskeptika da će Brisel „staviti veto” na peĉenje šljivovice.19. moraće da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pića. a ovaca. moraće da se sa domaćim ţivotinjama zapute u klanicu. kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima.

pri ĉemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrţi. već je i pod velom zaštite Brisela.Zlatni Delišes 20% i Granny Smith 10% Jačina 45% v/v ili 18 gradi Za proizvodnju jabukovače koristimo isključivo zrele i zdrave plodove jabuke koji su često oštećeni gradom ili imaju po neku tačku na sebi što ne odgovara za čuvanje u hladnjačama. Zabranjeno je da mleko sadrţi vodu ili bilo koju dodatu supstancu. u zemljama EU ĉak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i sliĉnih bolesti. Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošaĉe od nezdrave hrane i eventualnih zaraza. Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednoliĉna. kao i liĉne pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom. moći da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. što nam i daje tu lepotu u čašici . Po završetku procesa obeleţavanja samo će „krave sa pasošem”. odnosno ţivotinje sa ušnim markicama. markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše ţivotinju i njeno poreklo. ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena.. Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristiĉna za pojedine regione. Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne.ili mala priča o tome kako proizvodimo najlepšu rakiju od voća! JABUKOVAČA Poreklo jabuka: Bela Crkva Sorte:Ajdared 70%. Naime. (Tanjug) PROIZVODI . Naše jabuke sadrţe neverovatno visok procenat suve materije u sebi. i to od 14 do 16%.dobijaju ušnu markicu za oba uha. naprotiv. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta meseĉno. Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve ĉlanice EU.

. Tako dobijenu šljivovicu još uvek ĉuvamo samo u staklenim balonima pošto još nismo savladali naĉin za pripremu novih buradi za sipanje destilata. Nakon završenog vrenja. a obiĉno ţurimo jer se jako brzo ugnjili što baš i nije poţeljno. mašinski perfektno izdvajamo koštice i tako pripremljen voćni kljuk šljive ĉuvamo na temperaturi od 18 do 20°C do 20 dana.LOZOVAČA Poreklo grožđa: Bela crkva Sorta: Hamburg Jačina: 50% v/v Za proizvodnju lozovaĉe koristimo "hamburg" groţĊe iz kojeg izdvajamo peteljke . Odmah nakon dovoţenja šljiva. Blace (kako kad i gde rodi) Sorta:obično "Leskovačka" Jačina:45% v/v ili 18 gradi Dunju dopremimo. odmah destilišemo kominu i vršimo prepek. i mi ne izdvajamo vino! Takvu kominu ĉuvamo na temperaturi od 18 do 20°C . a kasnije i prepeku meke rakije. Potom pristupamo destilaciji. a nakon završenog vrenja pristupamo destilaciji. Kominu dunje. a potom i prepeku rakije. za razliku od komine kajsije obiĉno zagrevamo.5% v/v ili 19 gradi DUNJEVAČA Poreklo dunja:Mladenovac. jer njen rod stiţe sa hladnijim danima. Leskovac. odmah je dobrim mlinom sameljemo do kaše tako da vrlo brzo otpoĉne vrenje. Tako da nam je sigurnije da ostane bela za sada! ŠLJIVOVICA Poreklo šljiva: Lopatanj kod Valjeva Sorta: Požegača Jačina 47.

pa je zato vrlo malo i proizvodimo.KAJSIJEVAČA Poreklo kajsija: Zaklopača kod Grocke Sorta:"Domaća" Jačina:45% v/v ili 18 gradi Kajsijevača nas je proslavila! Prilikom otkupa biramo samo kajsije koje su dobro zrele i koje imaju minimum 16% suve materije. Nakon završenog vrenja pristupamo destilaciji. Kada dovezemo kajsije odmah im mašinski idealno izdvojimo koštice i takav voćni kljuk kajsije ĉuvamo u hangaru koji je klimatizovan samo za njih.. VIŠNJEVAČA Poreklo višanja: Mramorak kod Kovina sorta:"Nenkina" jačina:45° v/v ili 18 gradi Višnjevaĉa je sasvim nov proizvod brenda "Papic Rakije". koji je odnedavno u paleti proizvoda.5% v/v ili 17 gradi Vilijamovke kao voćke. VILIJEMOVKA Poreklo kruške:Bela Crkva Jačina:42. a kasnije i prepeku.. Obiĉno je dovezemo. Uvek platimo za dva dinara više da budu bolje! Zadnjih par godina ih otkupljujemo od već poznatih i provereno pravih domaćina (poštenih). sve manje ima. Tako dobro pripremljen kljuk ĉuvamo do 20 dana na . ne baš skroz zrelu.pošto ona sazreva u vrelim julskim danima. naţalost. pa je onda prebiramo.

koza i svinja 10 dinara. Madarska. ovce i koze. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta mesecno. Ukoliko planiraju da meso ţivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama. a zatim destilišemo i prepeĉemo. Poljska i Slovacka. moţe biti prodata iskljucuvo na doma´cem trţištu. stocarima pocetkom ove godine omogu´cila da obeleţe i evidentiraju svoje ţivotinje po povoljnim uslovima. Flaše rakije koje su namenjene prodaji. Priprema Srbije za ulazak u EU znaci preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji. moţe tacno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir. . Kljucni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane.jpg Tradicionalni nacini proizvodnje i prerade hrane i pi´ca ne´ce se na´ci na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju. Potrošaci u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima. Na sre´cu. a ovaca. dok ´ce nacini distribucije morati da budu prilagodeni standardima EU. Do tada hrana ciji je proces proizvodnje zapocet na tamnošnjim plantaţama. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. odnosno ţivotinje sa ušnim markicama. seljaci ´ce biti prinudeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer ´ce morati da je pakuju u originalne boce. imaju rok da do decembra 2007. svinje. koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje. Obeleţavanje goveda po ţivotinji košta 100 dinara. Po završetku procesa obeleţavanja samo ´ce „krave sa pasošem”.temperaturi od 18 do 20°C.serbiancafe. Zabranjeno je da mleko sadrţi vodu ili bilo koju dodatu supstancu. Litvanija i Letonija. pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta. markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše ţivotinju i njeno poreklo. pri cemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrţi. na primer. mora´ce da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pi´ca. Srbija je ve´c krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobicajnim evropskim standardima te je. naša rakija. Pecenje rakije i evropske perspektive Srbije Devil 08-19-2007. mora´ce da se sa doma´cim ţivotinjama zapute u klanicu. Svaka krava i bik dobijaju ušnu markicu za oba uha. sok od kupina ili sir mo´ci ´ce da se nadu na trpezama Evropljana jer ´ce se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine. kao i licne pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom. U skladu sa tim. Tako Ceška.jedno doma´cinstvo ´ce za svoje potrebe mo´ci da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pi´ca. od mleka koje krave je napravljen sir i slicno. a u skladu sa pravilima EU. u izuzetnim slucajevima Brisel moţe da odobri takozvani „tranzicioni period” u okviru kojeg drţava dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU. Posle prikljucenja Srbije „evropskoj familiji”. Laţni su i argumenti evropskeptika da ´ce Brisel „staviti veto” na pecenje šljivovice. Zahvaljuju´ci tome. na primer. cesto finansijska pomo´c za preduzimanje tih mera stiţe upravo iz EU. Kada drţava postane clanica Unije.com/lat/vesti/img/2007_08_19_rakija. prerade i distribucije. mo´ci da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. 10:41 PM http://www2. kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik. ali ´ce biti izvesnih ogranicenja kada je rec o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pi´ca . rakija ´ce i dalje mo´ci da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama. Takode. srpski seljaci ´ce i dalje mo´ci da kolju ţivinu. gde je proizvedena. ali samo za upotrebu u tom doma´cinstvu.

sireve Mlekare „»Kikinda”«.kazane za pečenje rakije subotičkog preduzeća »DES«. u zemljama EU cak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i slicnih bolesti. . U Rumuniji ima interesovanja za uvoz semena iz kikindskog „»Agrosemena”«. godine. којим се може пловити како мирним. да добије награду за дизајн-дошапнуше нам у поверењу. у ствари. међународна изложба проналазака. (Tanjug) PRIVREDNICI SA SEVERA VOJVODINE NA SAJMU U TEMIŠVARU Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rumunijom stupa na snagu 1. Naime. Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošace od nezdrave hrane i eventualnih zaraza.Sporazum o slobodnoj trgovini naše zemlje sa Rumunijom počinje da se primenjuje od 1.Тежак је само 20 килограма и потпуно је отворен. Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve clanice EU. kaţe sekretar u RPK Kikinda Saša Tanackov KIKINDA: Regionalna privredna komora Kikinda priredila je privrednicima Severnobanatskog okruga još jedno predstavljanje u Rumuniji. Austrije i Pakistana.Тај ће. казанче за брзо печење ракије. Italije. „»Blik produkt”«.U Temišvaru i okolini ima veliki broj Italijana koji su u poslednje vreme svoj biznis preselili u Rumuniju. Na posebnom štandu RPK Kikinda na sajmu »„Temišvar vrata zapada”« odrţanom u Temišvaru. jer 95 odsto industrijskih proizvoda oslobađa se carina .хвали свој изум Никола. вероватно. jula. огромни жути кану. .дугме за дозивање конобара. док нам је Никола објашњавао како је. уређај за издвајање лишћа и гранчица из шљива Сигурносни прекривач за кревет. Carine se ukidaju za 20 odsto proizvoda. јер је свој изум. kao i za plastičnu ambalaţu iz programa »„Blik produkta”«. "паркирао" баш на самом улазу. „»Bel-Kemikals”« iz Banatskog Velikog Sela. То је због те пур пене којом су пуњене странице . a za 70 odsto proizvoda carine će se etapno ukidati do 2007. биопирамида за неутрализацију штетних зрачења. a izglede za konkretne poslove imaju kanjiške firme »FIM« i »DŢLS« sa ponudom građevinskog materijala. pa je otvorena mogućnost za saradnju sa italijanskim firmama koje imaju svoje ekspoziture u ovom delu Rumunije – saznajemo od Tanackova. – Za poljoprivredne proizvode vaţiće nešto drugačiji reţim.. . Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristicna za pojedine regione. na reţimu kvota biće 10 odsto proizvoda. ve´c je i pod velom zaštite Brisela. a učestvovalo je preko 120 izlagača iz Rumunije. jula i tu privrednici vide šansu. ципеле које мењају боју. Štand RPK Kikinda imao je karakter nacionalnog. ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena. да нико не чује. pošto je asocijacija privrednika severnog Banata i Potisja nosilac saradnje sa Privrednom komorom Temišvara. Od firmi iz Severnobanatskog okruga predstavili su se Mlekara „»Kikinda”«. нових технологија и индустријског дизајна "Проналазаштво Београд 2007". a u njemu se i u kućnim uslovima moţe ispeći kvalitetna domaća kapljica. za šta je početkom aprila i potpisan poseban sporazum dve komore. Posebno veliko interesovanje učesnika i posetilaca sajma bilo je za hobi.. И да смо хтели. »DŢLS« i »FIM« iz Kanjiţe i »„Altek Fermin”« iz Sente. тако и брзим водама. pa ukidanje carina za 95 odsto industrijskih proizvoda i novi reţim za poljoprivredne proizvode. „»Kikindski mlin”«. . naprotiv. славски сто на расклапање. Већ на улазу упутише нас организатори на Николу Хаџића из Београда. Srbije. Privrednici su nastojali da ostvare što više poslovnih kontakata.kaţe sekretar u RPK Kikinda Saša Tanackov.. predstavilo se 12 preduzeća sa severa Vojvodine. Rakijski mini kazani najtraženiji Експрес казанче за печење ракије 2007-06-01 08:41:58 Највише пажње привлаче .Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednolicna. реч о комбинацији кајака и кануа за рекреативце. pa je tako senćanska industrija „»AltekFermin«” predstavila svoje proizvode od pekare do pekare. биопирамида за неутрализацију штетних зрачења. „»Gaučo«” i „Kolumbija kafe”« iz Kikinde. а није потонуо. у чијем се атријуму одржава 27. otvara mogućnost za intenzivniju saradnju privrednika. .. Mađarske. које су ових дана нашле своје место под кровом Етнографског музеја. скроз се водом напунио. „»Agroseme”«. не бисмо га промашили. kome su se pridruţile i dve firme iz Subotice. Пробао га ја недавно у Ливну. Kapacitet mini kazana je 25 litara. Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne. Ово су само неке од 120 новотарија. дугме за дозивање конобара.

поносан је аутор. 10 литара ракије. . Тек кад девојку успешно спустише уз помоћ дизалице за кола. који скупља шљиве које падну ван цераде. па у флашу. 16 ампера. Не морате баш толико да ме затежете. јер је неустрашивих знатижељника од почетка недеље било бар десетак.убеђивала је колегиница са једне београдске телевизије аутора проналаска.Још да има преграду за пиву.. трудили. али не иде. рамена. Право у казанче. у ствари. може да служи и као сто за масажу.али му посетиоци одмах нађоше ману.Добро је тако.. годинама патио од вртоглавица. поче да се буни пре него што јој је човек врат ушрафио. он толико уради за по сата. сви презадовољни.Ма.Ту су држачи за фиксирање врата и главе. у који је уграђено чак 16 иновација. Према његовим речима.. са својим "Малим дивом". У суседној сали окупили се радозналци око чудне скаламерије. . накупи се са њима свега и свачега. И да сам весла. да ме не покраду . По принципу "имамсамо10секундиизатоћуговоритиврлобрзо". Кажу. што ономад даде динар да уђе у коло. . Иначе сам аутомеханичар... машући фотографијом казанчета. на ком су стручњаци представљали снајпер "црна стрела".добаци неко..И. због лоших вратних пршљенова. можда добије још који центиметар . велики даљински систем за улазне капије. Преузео нас је већ инжењер са суседног штанда. .. заправо. него све печеш одма'. Чему то. а потом у једном комаду скинуше с оног стола. који ради на соларни погон. мали див је. Како ради. реч о "апарату за истезање кичме и јачање мишића кичменог стуба". Све се штелује. . да не мораш да их дираш рукама. укључиш на 30 степени и оставиш преко ноћи. Од 100 кила воћа. ал' да не пишеш. служи. добро је. Само набодеш и готово..Тамо прекидач. И сам сам. Ту горе у казан ставиш воће. остала само једна неразјашњена. а онда одустали. а струје троши веома мало. колена. налик оним средњовековним справама за мучење.ако радник за дан среди 300 кила. а два да изиђе.добацише кроз смех чланови екипе. који због тежине. А ту је и "јеж". ноге. Ми се ово сад шалимо. и хвали се како новинарка није прва која је кревет пробала. Бора Крајчиновић одмах нуди и одговор и на питање шта са толиким шљивама. није донео на овогодишњи сајам. малтене у усправан положај.Кад скупљаш те шљиве. који кад му се скину сви додаци. а где су још руке. колена. само је ви добро притегните. те гледају како Обрад Ристић шрафи девојку за сто. само за снимање . А ово ради јако брзо . електортехничким лаицима. право чудо технике.објашњава Бора. Пажњу нам привуче штанд "Заставе". овде релеј. . лежај се после само спусти и истеже. Онда сам питао докторке како би та справа требало да изгледа и . својски трудио да што боље прикаже свој " Уређај за издвајање лишћа и гранчица из шљива".за месец дана кревет направио. али је нама. .Ово ти је казанче с којим за дан све завршиш.. . А.опрезан је гост из Републике Српске. могу да ти објасним. а потом и Никола Ђотуновић. покушава да нам објасни принцип рада термопрекидача. било би још боље . И све је маде ин Србија сипао је информације као из рукава. Не чекаш врење. Трудили се да схватимо. у ствари. сазнасмо да је. иноватор из Бањалуке. . али ме мука натерала да постанем проналазач . док се на метар одатле Марко Лукић.. док је Обрад лагано исправљао сто. Сутра окренеш на 100 и одма' добијеш ракију. просто осете како им се кичма тегли . па ти види . подесиш температуру и ради. Као она баба.прича Ристић.

врата имају залиху за 100 нових отварања. ако нема сунца. Као мали робот. . каблова. Зато могу да служе за померање преградних зидова. јер. кулиса. ланаца.А. опет немаш бриге. нема сајли.. кад се једном напуне. Ћути и гура закључује Ђотуновић. Предност је што не троше струју. а могу да носе до 300 килограма.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful