Rakija od jabuke

    Porcije: 0 Priprema: Kuvanje: Mirovanje:

Sastojci:
 jabuka

Priprema jela:
Za peĉenje kvalitetne rakije jabuke treba brati u punoj zrelosti kada imaju u proseku preko deset odsto šećera, dovoljno aromatiĉnih materija i ukupnih kiselina. Ukoliko su jabuke natrule ili blatnjave treba ih oĉistiti od truleţi i dobro oprati. Pranjem se odstranjuju i štetni mikroorganizmi, bakterije i divlji kvasci, koje alkoholno vrenje mogu da usmere u neţeljenom pravcu. Jabuke, zatim, treba iseckati ili izmuljati da bi se alkoholna fermentacija (vrenje) brţe odvijala i šećeri u jabukama u potpunosti bili iskorišćeni. Manje koliĉine mogu se drobiti tuĉkom, ili usitniti seckalicama za voće, a krajnje rešenje je ruĉno seckanje. Veće koliĉine jabuka trebalo bi usitnjavati u specijalnim muljaĉama. Ako je dobijena koliĉina suviše suva treba je razrediti dodavanjem mlake, ili hladne itke vode. Komini od jabuka, posebno ako je hladnije vreme, trebalo bi dodati 20 grama selekcionisanog ili pekarskog kvasca za podsticanje vrenja. Vrenje komine od jabuke, na temperaturi od 18 do 20°C, traje dve do tri nedelje, a pri nešto višim temperaturama desetak dana. U prvoj fazi vrenja poţeljno je više puta a kasnije jednom ili dva puta dnevno kljuk dobro promešati. Završetak vrenja utvrĊuje se vizuelno, ili još bolje pomoću Ekslovog širomera, koji treba da pokaţe vrednost do pet stepeni. Kod loše voĊenog vrenja moguća je pojava sirćetne kiseline, koja moţe da prekine vrenje. Ona se moţe neutralisati dodavanjem 750 grama kalcijum-karbonata, ili 500 grama gašenog kreĉa, koji se predhodno rastvori u vodi i uz intenzivno mešanje doda komini. Mehurići koji se stvaraju dodavanjem ovih supstanci nestaće onda kada i kiseline u kljuku. Komina iz koje su odstranjene kiseline sklona je kvarenju, pa treba voditi raĉuna da temperatura pri vrenju ne preĊe 20 stepeni, a po završetku vrenja kominu treba odmah destilisati. Ako se peĉenje rakije ipak kraće odlaţe, vrione sudove treba dopuniti, površinu kljuka posuti konzervansom i sudove hermetiĉki zatvoriti. Destilacija prevrele komine obavlja se oprezno, jer zbog većih sadrţaja suvih materijja moţe lako da zagori. Prvom destilacijom izdvaja se sav alkohol, a redestilacijom (prepekom), uz izdvajanje nepoţeljnih sastojaka (metanola i patoke) dobija preĉišćen, pojaĉan destilat, ĉija se konaĉna jaĉina kasnije formira dodavanjem destilovane vode. U zavisnosti od sorti jabuka, od sto kilograma kljuka moţe da se dobije od 8 do 10 litara rakije jaĉine 50 odsto alkohola. Jabuka bi trebalo da odleţi u hrastovim buradima, a sluţi se rashlaĊena. Iz knjige"Domaće rakije od voća i groţĊa" Svetski šampion

Stara Sokolova je osvojila prvo mesto na nedavno odrţanom festivalu šljivovice u Minesoti, SAD. Festival šljivovice se tradicionalno odrţava prvog ponedeljka u septembru u organizaciji Radosevich's Earthwood Inn. U kategoriji najboljih 27 rakija iz 10 zemalja, meĊunarodni ţiri koji joj je dodelio prvo mesto meĊu odleţalim šljivovicama. Ljubitelji dobre šljivovice, obratite se i uputićemo vas na uvoznika u vašem delu sveta kako bi i sami uţivali u ozuzetnom ukusu Stare Sokolove.

... od šljiva iz Sokolske regije Dobijena od tradicionalnih sorti šljive, destilisana i odnegovana u selima Sokolske regije, Stara Sokolova je pravi ambasador svoga zaviĉaja. Nosi patinu starih seoskih podruma i buradi od stoletne hrastovine. Asortiman proizvoda Stare Sokolove obuhvata rakije šljivovice dobijene od nekoliko vrhunskih sorti šljive i starosti od 5 do 12 godina kao i rakiju klekovaĉu.

Stara Sokolova u New Yorku Prefinjeni ukus koji objedinjuje najbolje iz tradicionalne šljivovice, malih i velikih proizvodnih tajni Bogdanovića i plemenitog dejstva starenja u hrastovom buretu. Najpoznatija Sokolova i osvajaĉ pet zlatnih medalja na ocenjivanju pića na Novosadskom Sajmu. Puni se u dve vrste pakovanja, LUX (ruĉno duvana boca, sa ukrasnim drvenim burencetom preko zatvaraĉa boce) i Exportno (punjeno u standardnu bocu Sokolova). Najbolje konzumirati kao aperitiv, pre obroka.

Stara Sokolova 7 god

Naš izvozni proizvod. Dobijena destilacijom mešavine tradicionalnih i modernih sorti šljiva. Poznati ukus i aroma Sokolova dodatno oplemenjeni nešto duţim starenjem u starijim buradima.Sa pravom nosi nadimak srpski konjak. Puni se u dve vrste pakovanja, LUX (ruĉno duvana boca, sa ukrasnim drvenim burencetom preko zatvaraĉa boce) i Exportno (punjeno u standardnu bocu Sokolova). Odliĉno ide uz obroke sa mesom.

Stara Sokolova 12 god Top proizvod Stare Sokolove iz porodiĉnih rezervi porodice Bogdnović. Dobijena destilacijom tradicionalnih sorti šljva kao što su poţegaĉa i trnovaĉa. U nju je utkano celokupno znanje Bogdanovića Osvajaĉ osam velikih zlatnih medalja na ocenjivanju pića na Novosadskom Sajmu. Puni se u ograniĉenim koliĉinama. Napunjena u ruĉno duvanu bocu, sa ukrasnim drvenim burencetom na vrhu boce. Preporuĉuje se konzumacija nakon obroka kao digestiv.

Stara Kleka Rakija šljivovica aromatizovana klekom. MlaĊa sestra Stare Sokolove. Po aromi sliĉna dţinu ali mnogo plemenitijeg ukusa zbog prirodne osnove na kojoj je nastala. Nastavljaĉ duge tradicije Bogdanovića kao i celokupnog Bajinobaštanskog kraja u proizvodnji klekovaĉe. MeĊutim, tradicionalna klekovaĉa ĉesto ima vrlo oštar, gotovo odbijajući miris koji moţe biti previše za osetljive, a na ukusu je previse trpka. Stara Kleka ima blag, vrlo prijatan miris na kleku koji Vas izaziva da je ponovo probate. Na ukusu je puna i prijatna, sa naknadnim blagim doţivljajem kleke koji odliĉno otvara apetit.

Poreklo

Osim što je dobra rakija bila ponos pravog domaćina. Rakija se proizvodila u velikim koliĉinama i prodavala širom Sokolske regije. Familije su se poznavale po rakiji. Šljiva se konzumirala sveţa. U ovom trenutnku Stara Sokolova se sa uţivanjem konzumira širom sveta od Kanade i SAD-a preko zemalja zapadne Evrope i Rusije pa sve do Australije. već joj dodaje na kvalitetu. o dobrim rakijama su se ispredale legende. i nosi kao poklon u inostranstvno. zapakovanu u ambalaţu na svetskom nivou kako bi se mogla sa ponosom prodavati u istim rafovima sa gore pomenutim pićima. u vreme kada banke nisu postojale. Poĉeci Stare Sokolove Naslednici loze Bogdanovića deda Svetolik. Stara Sokolova danas Bazirano na porodiĉnim tajnama destilacije i starenja rakije i u saradnji sa najuglednijim struĉnjacima u ovoj oblasti stalno su je unapreĊivali i povećavali svoje uĉešće na trţištu. i izvrsnoj rakiji koja se od nje pravila. dţem i naravno pekla se prirodna rakija. rakija je bila nacin za cuvanje kapitala. U Sokolskoj regiji odnos prema šljivi i rakiji od šljive je oduvek bio poseban. otac Radisav i sin Ivan pre petnaestak godina otišli su korak dalje. O rakiji Bogdanovica su se ispredale legende a deo toga ušao je i u literaturu kao naprimer Milomir Đukanović u svojoj knjizi "Koktel Menhetn". sušila za zimu. Ĉuvena Sokoljanska familija Bogdanović iz sela Kostojevići kod Bajine Bašte bila je poznata po staroj sorti šljive trnovaca. mesta promocije najbolji hoteli i restorani. specifiĉnoj za taj kraj. Uveden je i „nov tradicionalni” proizvod Stara Kleka (šljivovica aromatizovana plodom kleke) po organoleptiĉim krakteristikama sliĉna dţinu ali mnogo bolja zbog svog prirodnog porekla. Poĉeli su sa porodiĉnim zalihama u podrumima i velikom ţeljom da pokaţu kako Stara Sokolova moţe da se ponosi svojim kvalitetom i pred svetskim veliĉinama. Stara Sokolova se sa ponosom pije u najboljim Beogradskim i Srpskim restoranima. odluĉili su da naprave robnu marku Staru Sokolovu. To joj je nakon nekoliko godina otvorilo vrata za prodor na strana trţišta. U ovom trenutnku Stara Sokolova se sa uţivanjem konzumira širom sveta od Kanade i SAD-a preko zemalja zapadne Evrope i Rusije pa sve do Australije. Nakon više ubedljivih pobede na ocenjivajnu zestokih pića na Novosadskom sajmu poĉetkom devesetih. na porodiĉnim veseljima. Stajanje joj ne škodi. od nje se pravilo slatko. Prva mesta prodaje bile su luksuzne prodavnice u Beogradu i Avioni JAT-a. i nosi kao poklon u inostranstvno. Ponudili su trţištu vrhunsku rakiju na nivou najboljih viskija i konjaka.Stara Sokolova Rakija nastala je na viševekovnoj tradiciji porodice Bogdanović iz sela Kostojevići kod Bajine Bašte. Stara Sokolova se sa ponosom pije u najboljim Beogradskim i Srpskim restoranima. Uveden je i „nov tradicionalni” proizvod Stara Kleka (šljivovica aromatizovana plodom kleke) po organoleptiĉim krakteristikama sliĉna dţinu . Svoje ime je dobila po kraju iz koga potiĉe. na porodiĉnim veseljima. To joj je nakon nekoliko godina otvorilo vrata za prodor na strana trţišta. Koncept familije Bogdanović bio je jednostavan i hrabar. Oblast Zapadne Srbije uz reku Drinu za vreme Turaka dobila je naziv Sokolska regija ili nahija po srednjovekovnom gradu Soko. Stara Sokolova danas Bazirano na porodiĉnim tajnama destilacije i starenja rakije i u saradnji sa najuglednijim struĉnjacima u ovoj oblasti stalno su je unapreĊivali i povećavali svoje uĉešće na trţištu.

bez primesa ikakvih boja. bezbeli. na Marici. Zato. a da je ĉudesna teĉnost arapskog porekla. reći će neki? Kako pa šta? Druga polovina XIV stoleća uzima se kao period kada nekadašnja velika i moćna Srbija poĉinje da slabi.. koje se u nekim krajevima naše zemlje naziva žmirenjem. neotuĊivo pravo da reknem i ja nešto o tematici koja se. da kopni. napitka koji otvara apetit za boţanski kolaĉ. Imao sam dovoljno godina da naslutim da stric ne bi voleo da zna da sam ga video u priliĉno kompromitujućoj pozi. što je oznaĉavalo alkoholni napitak u poĉetku spravljan od pirinĉa. jednog jutra. Nije mi bilo jasno zašto iz tog ardovčića viri neko crveno gumeno crevo i pokušavao sam da dokuĉim ĉemu ono sluţi i šta se u tom burencetu nalazi. video svoga (bog mu dao rajsko naselje) strica kako profesionalnim i istreniranim pokretima iz tog creva izvlaĉi prozirnu teĉnost i slobodni tok preusmerava ka maloj posudi.5% i prozirna je. rasplamsava. koja je ţivela u malom mestu u Bosni. Krajem sedamdesetih godina XIX stoleća filoksera je uništila dobar deo vinograda u Srbiji. pre prvog velikog poraza 1371. Med je meĉavina medljikovca. Pčelicina rakija od meda Rakija od meda .ali mnogo bolja zbog svog prirodnog porekla. ĉiĉka i suncokreta.. Ne bih da menjam istorijske svetonazore. naglo je porasla ponuda rakije na trţištu. pokušam da se ukljuĉim u umnu diskusiju koju su moji uvaţeni prethodnici blagoizvoleli zapoĉeti u prethodnim brojevima. kojima je legalizam postulat na kojem poĉiva sve ovo zemaljsko i onozemaljsko. Kaţu da je u naš jezik naziv za rakiju (negde i raćiju) došao iz staroindijskog. proizvedena je od meda vrcanog sredinom avgusta 2005. ili rak.medovača koju Pĉelicatrenutno ima na raspolaganju. kroz odškrinuta vrata bakine sobe. da se pretvara u senu svoju. Pristalice teorije zavere mogu da naprave nekoliko bombastiĉnih priĉa baš o rakiji. ali priĉa se da su delovi srpske vojske. i ona je na naše tlo stigla sa velikim hedonistima i osvajaĉima. Moje prve uspomene koje imaju veze sa radžom seţu do kasnih sedamdesetih godina prošlog stoleća. izgleda specijalno za tu priliku pripremljenoj. odavde do najzabaĉenijeg kutka Mleĉnog puta. sebi bih postao sumnjivo nalik na ĉlanove jedne naše stranke. Po ţelji kupaca. i propolis u rakiji s medom. i zbog smanjene ponude vina. Sve posle toga je mit. ali evo jedne naroĉito intrigantne. koji su nosili sa sobom. pa sam . To mi je najzad i uspelo kada sam. Rakija je specifiĉnog ukusa i mirisa. Jaĉina rakije je 19 gradi odnosno 47. Moja baka. dozvoliću sebi slobodu da jedino ţeljom da reagujem na zapostavljanje nacionalne tekućine.ipke.omaĊijati narod koji idu da porobe i da će im biti od nemale pomoći. Od tada. pokazuje još jedan splet okolnosti. ili buradi. rakija kreće nezadrţivo uzlaznom linijom (neki će primetiti da je uspon rakije u vezi sa usponom i jaĉanjem kakve-takve srspke drţave u to vreme). a po miĉljenju naĉih kupaca. Originalni naziv za nju je arak. bili u vrlo ĉudnom psiho-fiziĉkom stanju. Turcima. Rakija piše: Branislav Zukić Ako bih tekst poĉeo pozivanjem na taj i taj ĉlan Zakona o informisanju i na moje bogomdano legalistiĉko. imala je u sobi neko burence koje je ona zvala ardovčićem. Pa šta. sa rakijom od meda pravimo i propolis u rakiji. U staroj Srbiji rakija nije bila poznata sve do druge polovine XIV stoleća. Ha! Kao i sve što ima veze sa kvarenjem našeg bogobojaţljivog puka. izuzetno je pitka. zlato&353. a kasnije i od drugih biljaka. ili da postavljam revolucionarne teorije. godine. Da je rakija u neraskidivoj vezi sa našom istorijom. Biće da su prepredeni orijentalci raĉunali da će sadrţaj mešina.

ili momenat kada me je na plaĉ naterao gol Videotona protiv Ţelje u polufinalu Kupa UEFA tako pamtim i taj trenutak kada su nekolike kapljice prvo udarile direktno u jezik. ruku na srce.saĉekao da on ode i ušao u sobu. što u jedva razumljivim tragovima. zašto je tako brzo završeno. ali na taj naĉin i natera da joj prilazite sa duţnim (straho)poštovanjem i svešću da je trenutak nepaţnje dovoljan da od vas naĉini ordinarnog magarca. preko nepca.. zavukli smo se na vrh naherene limene rabatije (daleko od Rumije) i sljuštili skoro ceo sadrţaj. protiv Amerikanaca. siguran sam) da sam ubrzo poĉeo da osećam da imam dva vegetativna nervna sistema. što razgovetno. najdespotskija je (kada bi o njoj bio napravljen film. jer do sada nisam rekao da se sve dešavalo petnaestak km od Skopja). 29(2004) Suppl. Ukus mi se nije nimalo svideo. i shvativši od ĉega potiĉe. POŠALJITE KOMENTAR REDAKCIJI << PRETHODNI Copyright © 1998-2007 Vreme.. osećao u toj prostoriji. ali me je i toliko zavarao (nisam jedini kojem se to desilo. sa vrha te izvidnice. ali za koji znam da je imao ĉetiri ogromna skladišta sa municijom (Ministarstvo vojno neće moći da me sudski pojuri zbog ovoga. ali je deĉja znatiţelja zadovoljena.11) Istorija medicine i zdravstvene kulture ISSN 0350-2899. zapeĉatila obavezom da uz svaki njegov poen popije po ĉašicu ljute.valjda. Odmah sam osetio miris koji sam i ranije. Kao što pamtim trenutak kada sam prvi put ugledao jedne zelene oĉi. Najbolja stvar kod rakije je to što je ona veoma opasan protivnik. osećao ispunjenim koliko bi to. sedeći sa svojim so called saborcem na vrhu straţarske izvidnice na izdvojenom vojnom objektu ĉijeg se broja ne sećam. Beskompromisno zagospodari vama. koji nas je uhvatio u prestupu. koji. Ne mogu reći da sam bio srećan kao mlaĊahni Balašević. godine. Znamo da je prvo poluvreme te utakmice Paljo odigrao kao u najboljim danima. na tom turniru nije igrao sjajno. Reĉenicu dobra ova mastika. ali 90 odsto mojih poznanika-izazivaĉa ni danas ne sme da pita zašto drugo poluvreme te utakmice nije odigrano. i kada bi bila predstavljena kao ţivo biće. 1 p. 49-51 .5(497. zatim se. vesela grupa je svoju ţelju da pokaţe negodovanje zbog neuobiĉajeno loših izdanja Paljinih. Toliko mi se svideo. sjurile u sam epicentar malog organizma nemoćnog da spreĉi snaţan drhtaj koji je izazvan prvim susretom sa misterioznim sadrţajem bakinog burenceta. i skinuo. Ne sećam se da sam bilo kada u ţivotu bio toliko daleko od sebe. Na raport smo išli tek sutra. zbog odgonetanja tajne bakinog ardovčića. ali je sigurno da sam se. a baš nekako pored našeg isturenog objekta nalazila se prodavnica koja se. kada je. koja je pred poĉetak finala košarkaškog turnira u Atlanti 1996. danas. barem 50 puta. Smejali smo se. jer bi bilo kakvo ribanje nekoga kime je ovladala mastika bio direktan udar na temelje vojne doktrine i na sam smisao hijerarhije u vojsci. najbolje bi bilo da je glumi Dţon Malkoviĉ). Kao povod je posluţio Paspalj. Kasnije je ukus poĉeo da mi se sviĊa. bila je to jaka prepeĉenica. Ĉudni mentol ukus mastike je drugi kljuĉni momenat u mom empiristiĉkom opusu glede šnapsa. Nisam nikada do tada probao mastiku. ili. od samog Ċavola poklisar) uspeo je da prošvercuje celu flašu. povremeno. ponovili smo.zove – diskont pića. ako preterate. Elem. ugrejali. video Maršala. sklopila ĉudan pakt sa Neĉastivim. Od svih alkoholnih pića. obamrle. pa još trokratno. Eto šta biva kada radži bacite rukavicu u lice. deĉje znatiţeljno. Beograd UDK: 615. Od toga bar deset puta pred starešinom.89:663. U to se najbolje uverila grupa mojih poznanika (uz ponekog prijatelja u grupi). bio najpoznatiji čestiti srpski domaćin kada bi dobio priliku da do mile volje ispsuje i naruţi kakvog ţurnalistu jerbo mu postavlja pitanja uhu neprijatna. Prvi i poslednji put od rakije sam se napio u zimu1991. Veljko (tako se zove moj saborac. prisećali se svih muka i srećnih trenutaka u svojim dvadesetogodišnjim ţivotima. liznuo kraj te magiĉne crvene magistrale. nemoćni da pomerimo ruke ili noge.

Preĉišćen alkohol su alhemiĉari smatrali kao prvi stepen ka dobijanju kamena mudrosti Lapis philosophorum. Neki od njih su odavno zaboravljeni i više se ne koriste. jer kad se zdravlje izgubi ono se rakijom vraća. ona otvara apetit. ali se mogu za peĉenje rakije upotrebljavati i druge vrste voća pa i povrća. posebno od 1878. U našoj etnološkoj literaturi i sećanjima starijih ljudi. oko ili kod teţih zaraznih bolesti kao što je ţutica. ali dosta toga se i danas primenjuje. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od ĉita i varenje piva. “pepeĉenica koja se dobija prepecanjem blage rakije i procenat alkohola u njoj iznosi više od 40%. Uz rakiju se napijaju zdravice i to pokazuje duboko ukorenjeno mišljenje da se pije radi zdravlja. kada je većina vinograda u Srbiji uništena filokserom i kada je potpuno opala proizvodnja vina (3). uvo. Te su se rakije koristile za leĉenje odreĊenih bolesti. Većina starijih ljudi pije svakog jutra po ĉašicu rakije “naštinu”. svadbovati. postoji veliki broj recepata za leĉenje razliĉitih bolesti u kojima rakija igra vaţnu ulogu. Ni reĉ rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku. Ona ima veliku ulogu kako u svakodnevnom tako i u obrednom ţivotu. “Srpska reĉ rakija potiĉe od staroindijske reĉi arak ili rak. a oznaĉava alkoholno piće. lincurom ili sa plodovima voća – poznata orahovaĉa. tuberkuloza itd. travarica Key words: brandy. Osim prepeĉenice i komovice za leĉenje su sastavljane i posebne vrste rakija – “travarice”. O tome govori i narodna izreka “Rakija je lek”. Naš narod koristi rakiju u mnoge svrhe. brandy made with aromatic herbs Još u X i XI veku arapski lekari su destilisali alkohol sa dodatkom bilja i ovu su proizvodnju primili Evropljani. jer kako kaţu. Iako su poznate posledice alkoholizma. Rakija se pije “blaga” koja sadrţi najviše 40% alkohola i “ljuta” tzv. disease. kod stomaĉnih tegoba. koje je nekad u Indiji pravljeno od pirinĉa. U leĉenju je naš narod najviše koristio “prepeĉenicu” i komovicu.” Smatra se da je rakija lek za mnoge bolesti i da krepi i jaĉa organizam. To kazuje izreka: “Ko mi pruţi ĉašicu rakije. a kasnije i od drugih biljaka” (2). bolest. Proizvodnja rakije na ovim prostorima porasla je tek u kasnijim vekovima. a parĉe leba ne.god. Osim ove dve vrste rakije pije se kod nas dosta i komovica.Rakija u etnomedicini Brancy in Ethnomedicine Ivana Drobnjak Narodni muzej Ĉaĉak Sažetak: Ključne reči: rakija. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. health. niti sahraniti. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku. koja se smatra vrlo lekovitom. Rakija se kod nas najviše proizvodi od šljiva jer ih najviše ima. posebno poslednjih desetak godina. kad boli zub. neprijatelj mi je. Bez rakije se ne moţe proslaviti slava. kao jedina anestezija pri raznim vrlo komplikovanim zahvatima narodnih lekara. Preĉišćen alkohol je u srednjem veku preporuĉivan kao odliĉan lek. rakiju je naš narod oduvek smatrao više korisnom nego štetnom. . zdravlje. lek. nanom. medicine. Obiĉno je “ljuta” ili komovica mešana sa lekovitim travama – pelinom. za ĉišćenje rana. kada se zbog nestašice lekova ponovo vraćamo lekarijama naših starih. “Rasprostiranju rakije u Evropi mnogo su doprineli jezuiti koji su u Italiji za veliki novac delili svoju “aqua vitae” (1).rakija peĉena od vinske komine. Najviše se koristila za ispiranje guše.

“vrućice”.krpe umoĉene u toplu rakiju. Posle ceĊenja koristi se kao lek kod oboljenja štitne ţlezde. pa se previje” (11) (Kragujevaĉka Jasenica). Hemoroidi (šuljevi) smatrani su unutrašnjom bolešću. Ko ne moţe da spava “treba da pre spavanja popije malo rakije komovice. narod je zubobolju leĉio kako je znao. I kada se oboleli zub izvadi. Rakija se dosta koristila kao lek kod razliĉitih vrsta stomaĉnih tegoba. Ova rakija je jako lekovita jer sadrţi veliku koliĉinu joda iz orašĉića. pa će bolje spavati”(4) ili “ treba da izmeša malo vina i rakije i da popije ili iz toga da stavi oblog na ĉelo. Rakija je imala vaţnu ulogu u leĉenju rana. Ovoj rakiji su pridavana posebna lekovita svojstva. Sud se prekrije i ostavi da stoji na suncu 7 dana. U Leskovaĉkom kraju kod leĉenja vatre “ognjice” smešaju projino brašno sa komovom rakijom. Kada zaboli uvo u selima oko Ĉaĉka. koje se omotavaju oko vrata i grudi. I u Gruţi su “vrućicu” leĉili pelinjaĉom. reumatskih oboljenja. stave to na tabane. “NaĊe se trava “puparka” i stavi u rakiju za 24 sata. Kako profesionalnih stomatologa nije bilo. “Ako neko padne i povredi se. Kada prevri procedi se u bocu i pije se za apetit i stomaĉne tegobe. U okolini Kragujevca “da bi se neko izleĉio od groznice. Kad nekog zaboli stomak u okolini Ĉaĉka bi popili jednu ĉašicu rakije komovice. U okolini Ĉaĉka zubobolja je leĉena ispiranjem obolelog zuba ljutom rakijom ili su stavljali obloge od tople posoljene rakije. “zaušnjaci” leĉeni su na sledeće naĉine ”trava “ustupnik” stuca se. Zauške.Evo nekoliko naĉina spremanja “travarica” iz ĉaĉanskog kraja: Pelinovaĉa se spravlja tako što se na 1 l rakije prepeĉenice stavi jedna šaka pelina. a ĉarape bolesnikove utope rakijom i onda mu ih navuku na noge” (9). Ova rakija se koristi za leĉenje kostobolje. Orahovaĉa. pa se izjutra našte daje bolesniku da pije po jednu ĉašicu” (16) (Leskovac). U okolini Kragujevca “neki privijaju peĉen izmet od neuštrojenog vepra zamoĉen u rakiju” (12). umeša se u rakiju i zagreje na vatralju. Kad oĉi zabole. treba da popije jednu ĉašu dobro ljute rakije i da se posle dobro utopli” (6) ili “treba tri jutra pre jela da pije po jednu ĉašicu rakije u kojoj su bila 3 lista pelina 24 ĉasa” (7). Kada se procedi pije se po jedna kašika dnevno. uboja. U selima u okolini Ĉaĉka kada koga zaboli grlo i dobije temperaturu privijaju mu “rakijane obloge”. Lincura se pravi sliĉno kao i pelinkovaĉa. preloma. izmešan sa rakijom cvet hajduĉke trave je sluţio za zaustavljanje krvarenja (17) (Zajeĉar). Da bi prestalo podrigivanje treba piti po malo ljute rakije. Od prve ispeĉene rakije. zovu je “stomaklija”. pa će bolje spavati (5) Kod gušobolje. Glavobolja se leĉila privijanjem rakijanih obloga na ĉelo. sipali su nekoliko kapi od najjaĉe rakije “prvenca” da ublaţi bol. treba oĉne kapke premazati komovicom. Kod krvarenja ĉira u stomaku. Rakijom ĉistom ili sa dodatkom drugih sastojaka leĉena su mnoga lakša oboljenja. kao sredstvo za dezinfekciju i kao sastavni deo razliĉitih obloga i melema. glavobolje i groznice rakija je nekad bila jedini i najbolji lek. a najĉešće rakijom. (otuda naziv “prvenac”) ostavljala se u svakoj seoskoj kući po jedna flaša da stoji kao lek. Leĉeni su u Kragujevaĉkoj Jasenici ispiranjem usta rastvorom plavog kamena u komov rakiji (14). . rana se ispirala rakijom. “Na zaušnike treba priviti vunu zamoĉenu u rakiju i na njuj staviti tamjana i lišća od iglice” (13) (okolina Podgorice). orovaĉa se spravlja tako što se u 1 l rakije stavi 30 zelenih orašĉića i ostavi da odstoji na suncu 7 dana. U 1 litar rakije stavi se koren biljke lincure i ostavi se da stoji na suncu 7 dana. U okolini Podgorice stomak su leĉili rakijom u kojoj je bila lincura. “Na otok od zuba treba privijati 2 do 3 puta dnevno istucanu tatalu posutu jakom rakijom” (10) (okolina Kragujevca). “Od nje treba piti svakog jutra po jednu ĉašu” (15). Da prestane bol u uvu koristila se i rakija u kojoj je stajao list ĉuvarkuće. U kragujevaĉkoj Jasenici leĉili su groznicu na sledeći naĉin: “Bolesnik da popije u reĉnom viru pola litra ljute rakije i da malo postoji u njemu dok voda iz tela izvuĉe neĉistoću” (8).

usitne i metnu u staklo sa rakijom komovicom." “Kad iz kuće od tuberkuloze poĉnu umirati. Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada ritualno. za dezinfikovanje rana. stuca je sitno. U okolini Zajeĉara “korenje vuĉje jabuke se sitno iseĉe i stavi se u ljutu rakiju. S. Protiću. da bi potpuno pijana lakše podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica. Sve ortopedske intervencije vršene su bez anestezije tako da se kod ovih veoma bolnih zahvata stanje moglo ublaţiti jedino jakom rakijom. ricinus i rakiju. U okolini Zajeĉara “mešavinom ljute rakije i 100 gr. Uberu se mladi plodovi. koristila i za dezinfikovanje unutrašnjih organa. pomoćnici su ga drţali. narodni vidari su najpre rakijom ĉistili ranu (ne ĉistim alkoholom) jer rakija sadrţi neke hranljive materije (20). posle sedam dana pije se po jedna ĉašica protiv tuberkuloze (27). U ĉaĉanskom kraju reuma se leĉila masiranjem bolesnika komovicom. Zaključak U ovom radu izloţen je samo deo obimne graĊe o naĉinima leĉenja rakijom iz razliĉitih krajeva naše zemlje. To je bio komad plavog papira premazan smesom cerove smole.izgori crvenu vrbu. Pored velikog napretka medicine i dostupnosti lekova i danas se u našim selima. Rakije “travarice” se još uvek dosta koriste u leĉenju teţih oboljenja. Lek za uganuće zvao se “cerot”. a ţenama 3/4 litra rakije. bolne soli (mirišljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u tamnu bocu. Mnogi od ovih recepata odavno su izašli iz upotrebe. ĉovek se traţeći sebi leka ponovo okreće tradicionalnim . Tom smešom maţu kosu ĉetiri dana. zajedno sa pokojnikom zakopaju bocu pića u grob. vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh.” “Od reume (aramatiz) se leĉi i tatulom. Ranjenik je jednostavno vezivan. ranjenik je stavljan na sto. a vidar je radio. posebno za negu kose: “Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmešanim petroleumom sa rakijom (29) ili “Da kosa ojaĉa pomešaju petrolej (“gas”). zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu mazali su bolna reumatiĉna mesta (23). Pri poroĊaju. stavi u rakiju i tako pije” (18) (Leskovac). osim kao anestetik. “Od kostobolje neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noţa u ĉašici komovice (21). 24 ĉasa. Rakija je upotrebljavana i u kozmetici.” Sve hirurške intervencije naših narodnih vidara vršene su bez bilo kakve anestezije. U okolini Podgorice ţuticu su leĉili pomoću ţući (trave koja ima glavicu sliĉnu glavici belog luka). bolova u grlu. kao sa nekim najskupocenijim lekom. Kada zvaniĉna medicina zataji. Kod “uštipa” – otvorenog preloma.” Prema ovom opisu vidimo da se rakija u hirurgiji. zapajali sve ukućane verujući u isceliteljsku moć napitka (28). i posle bolesniku davali svakog jutra da pije te rakije (26). mada se neki i danas koriste. Trojanović u svom radu “Šaronjanje ili tepanje u Srba” navodi da je pre ove operacije muškarcima davano da popiju 1l. zubu. Otuda i izraz: “Pijan kao majka” “U sluĉaju povrede creva prema M. dobro opranim rukama creva su vaĊena u veći sud i prana rakijom (24). onom teĉnošću se bolesnici maţu po reumatiĉnim delovima tela (22)” (Leskovac). najĉešće komovicom. Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali da pije da bi lakše podneo bolove. posekotina itd. rakije komovice i tamjana (19). posebno kod teţih sluĉajeva i porodilja je napijana rakijom. Išĉašeni ĉlanak na nozi nameštali su narodni ortopedi naglim povlaĉenjem noge i masiranjem rakijom. To ponove tri puta i onda kosa manje opada (30). pa i gradovima upotrebljava rakija u leĉenju prehlada. Kad proĊu 40 dana. uvu. Rakija je bila i sastavni deo leĉenja zaraznih bolesti: U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali ĉaršavima ukvašenim ljutom rakijom komovicom (25). kada kost uštine mišiće. Ovu travu su drţali u rakiji. potom je operu.

str 55 27. str 222 17. Naša industrija. Milićević. Bgd. AnĊelka Lazarević. ĐorĊević. Bgd. AnĊelka Lazarević. Bgd. Navedeno delo . Gordana Ţivković. GEM br 10. M. Jeremije M. str 222 3. Drţavna štamparija. Dragutin M. str 87 11. Podgorica.naĉinima leĉenja u kojima je rakija igrala vaţnu ulogu.. BIGZ. Bgd. iz narodne medicine i u okolini Kragujevca. GEI SANU XXVI. Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba. Leskovac 1985god.godine.str 89 8. Ilija Radulović. Kragujevac..god. str.Pavlović. 1889. str 53 14. 42. Ţivot Srba seljaka. str 87 5. Gordana Ţivković. Kragujevac. Gordana Ţivković. Ilija Radulović. Dragutin M. Izdanje ministarstva trgovine i industrije. 10. iz narodne medicine u okolini Kragujevca. Navedeno delo.95 4. str 226 10. 1935 god. str. Napomene 1. . Navedeno delo . str 86 30.Savić. 1933 god. ĐorĊević. Dragutin M. zanati i trgovina IV deo. Podgorica. ĐorĊević. Kragujevac. Novi Sad. str 226 23. str 113 21. Ilija Radulović. Jeremije M. iz narodne medicine i u okolini Kragujevca. 88 7. Bgd. Ilija Radulović. str. Navedeno delo. P. str 255 12. str 112 20. str 229 26. Alkoholna pića i obredna praksa. GEM br 10. 307 22. AnĊelka Lazarević. GEM br. Pavlović. Ţivot i obiĉaji narodni u Kragujevaĉkoj Jasenici i Šumadiji. Navedeno delo . ĐorĊević. Sarajevo 1924. Podgorica. GEM br.god. str 231 Adresa autora: Ivana Drobnjak Narodni muzej Ĉaĉak . Hirurgija i ortopedija u narodnoj medicini kod Srba. 1984 god. Navedeno delo.32 2. Bgd 1977. Ilija Radulović. Letopis Matice Srpske. Narodna medicina u okolini Zajeĉara u XX veku. Navedeno delo.. str 102 25. Srebrica Kneţević. ĐorĊević. BGD 1935 god. Pavlović. Dragutin M. str 475 18. 1921. 486 24. 119-120 29. Ţivot i obiĉaji narodni u Leskovaĉkom kraju. Navedeno delo. Navedeno delo. str. 1978 god. str 229 19. Bgd. str 258 15..258 9. knjiga 12. Milan Đ. 479 28. Sofrić Niševljanin. Ilija Radulović. Dragutin M. str 86 13. Prosveta Bgd. Navedeno delo . str.god.M. Srpski Etnografski zbornik. Navedeno delo . ĐorĊević. Ilija Radulović. str. Ibid . str. Etnološke sveske 1. fototipsko izdanje. Dragutin M. Ilija Radulović. 1978 god. str 54 16. str 53 6. 1990. Proizvodnja rakije u našem narodu. Jeremije M. str. Mita Petrović. Ilija Radulović.

izdvojim sve koštice i semenke zajedno sa semenjačom tako da na vrenje stavljam samo potpuno zrele i zdrave plodove koje predhodno dobro izmuljam ili usitnim.To postižem na taj način što koštice i semenjače izdvajam od voća pre stavljanja na vrenje. Dobro je da voće i grožđe sadrži u sebi što više voćnog šećera kako bi se obezbedili uslovi za dobro vrenje. Za vreme vrenja obezbedim da u prostoriji temperatura bude oko 20C stepeni što je idealno za dobru fermentaciju.08:05 LAZAREVAC .Pečenje rakije Pre stavljanja voća i grožđa na vrenje ja ga dobro operem i izdvojim sve nedozrele. Samo od kvalitetnog.kvarne i oštećene plodove. Milan Mirkov Srbija Na jalovištima „Kolubare“ niĉu voćnjaci Rakija sa kopova Autor: P.07. jer samo kod dobrog vrenja se svi elementi iz plodova pretvore u alkohol. potpuno zrelog i zdravog voća i grožđa može se proizvesti dobra rakija. Nakon završenog vrenja prilikom pečenja dva puta prečišćavam. koje se bavi rekultivacijom zemljišta na kopovima najvećeg energetskog basena u Srbiji. Sve ostalo je već poznato ostale su samo nijanse Đoke Balaševića i moje finese. Takođe vodim računa da burad u koja stavljam plodove na vrenje budu potpuno čista. te farmu za tov junadi. . Proizvedenu rakiju skladištim u staklenoj ambalaži i čekam da odleži najmanje 60 dana da bi se aroma dobro formirala.Nepregledne površine ugljenokopa više neće liĉiti na pustinju.2007 . Vujanac | 30.Sa ugljenokopa Rudarskog basena „Kolubara“ uskoro će na trţište stići jedina svetska rakija iz voćnjaka zasaĊenog na ugljenoj jalovini! U preduzeću „Kolubara-usluge“. jer smo kod dobrog vrenja se svi elementi iz voća pretvore u alkohol. Za godinu dana rekultivisali smo 45 hektara . Što se tiče same proizvodnje kvalitetne rakije potrebno je izdvojiti sve štetne elemente po ljudski organizam koje sadrži voće. izdvajam prvenac i patoku tako da hvatam samo srednju frakciju koju razblažim sa destilovanom vodom na oko 50% po ukusu. planiraju i razvoj drugih poljoprivrednih kultura.

To će biti jedina rakija u svetu proizvedena od voća sa ugljenokopa. Sastojci  8 cl šljivovice  1 kašika smeĊeg šećera Način pripreme Kuvana rakija priprema se u metalnoj posudi. Na jalovištima sejemo razne poljoprivredne kulture kako bi se vremenom popravio kvalitet zemljišta i otklonile posledice po ekologiju zbog kopanja uglja jer je jedan od osnovnih zadataka naše firme zaštita ţivotne sredine .2005.kaţe direktor firme sa oko 1. u lampeku. a tu je i rasadnik od 20 hektara. Peĉenje rakije Pre stavljanja voća i groţĊa na vrenje ja ga dobro operem i izdvojim sve nedozrele.kaţe Obradović dodajući da se svi poslovi obavljaju u saradnji sa Poljoprivrednim i Šumarskim fakultetom u Beogradu. na obnovi preostalih 6. dodajte malo nane.kuvana rakija 13. Do sada smo ispekli 130 kazana na starinski. uz srpsko meze. Na 12 hektara nekadašnjeg ukljenokopa već je nikao voćnjak. izdvojim sve koštice i semenke zajedno sa semenjaĉom tako da na vrenje stavljam samo potpuno zrele i zdrave plodove koje predhodno dobro izmuljam ili usitnim.Reĉ je o izuzetno kvalitetnoj rakiji koja ispunjava sve norme kvaliteta i ispravnosti jer voće ne prskamo. koji je sa više od 100 vrsta drveća najveći u jugoistoĉnoj Evropi. direktor „Kolubara-usluga“. u jednom od drvoreda je i 20 sekvoja.kvarne i oštećene plodove. .300 zaposlenih. jer samo kod dobrog vrenja se svi elementi iz plodova pretvore u destilat. stiţe i rakija sa uglja obećava Obradović. Ukoliko vam ne prija aroma domaće šljivovice.Ako se rekultivacija nastavi tempom koji smo imali ovih godinu dana. Koktel "sumadian tea" . . uz to.zemljišta na kojem su otkopavajući ugalj moćni bageri glodari ostavili ogromne koliĉine jalovine objašnjava Duško Obradović.Obnovili smo rekultivaciju zemljišta posle 16 godina pauze. Plasiraćemo je na trţište u flaši koja će biti zatvorena komiljkom kukuruza zapeĉaćenom voskom nakon Sajma poljoprivrede u Novom Sadu. Posle vina sa peska. . a tovljenici bi se hranili lucerkom ĉija je sadnja planirana na 250 hektara. TakoĊe vodim raĉuna da kace(burad) u koja stavljam plodove na vrenje budu potpuno ĉista.500 hektara kopova mogli bismo da zaposlimo još 500 radnika . Iz voćnjaka je već stiglo 1. tradicionalni naĉin. u „Kolubara-uslugama“ planiraju da prinos pšenice sa rekultivisanog zemljišta dostigne pet tona po hektaru. Za vreme vrenja obezbedim da u prostoriji temperatura bude oko 20C stepeni što je idealno za dobru fermentaciju.500 litara šljivovice. . jabukovaĉe i viljamovke. U planu je i podizanje farme za tov junadi. Po njegovim reĉima. a sluţi u ĉašama za punĉ. U rasadniku.04.

Što se tiĉe same proizvodnje kvalitetne rakije potrebno je izdvojiti sve štetne elemente po ljudski organizam koje sadrţi voće.može se i dogoditi da krovina potone i da znatno kvari cijeli sadržaj.bez kojih nema kvalitetnog ukusa i miris šljivovice. tako da se na vrijeme odvoje frakcije rakije koje bi joj mogle pokvariti karakteristiĉan skladan okus i miris (bašica i patoka).To postiţem na taj naĉin što koštice i semenjaĉe izdvajam od voća pre stavljanja na vrenje. Prije punjenja kotla s komine se skine i baci krovina (do zdravog dijela) jer je sasušena. . Pri postizanju tog cilja najveće je umijeće destilacija (peĉenje). plijesan). Kotao se puni kominom do 2/3 zapremine (30 % praznog prostora je potrebno kako kom ne bi iskipio kad zavrije). Svrha destilacije nije samo dobivanje neutralnog alkohola.uz znatan gubitak alkohola . a desetak minuta prije poĉetka vrenja.zapremine obiĉno 80-250 litara. preko koje se nabaca tanji sloj pijeska. već da osim vode i alkohola u rakiju preĊu i sortne aromatiĉne primjese . Prerana destilacija (pečenje) ukomljene šljive ima za posljedicu da se zbog nepotpuno prevrelog šećera plodova dobije manje rakije (šljiva slabo "plaća"). pokrivanjem polivinilskom folijom. Ako se komina ne moţe pravovremeno peći (najkasnije 2-3 tjedna poslije završnog vrenja) treba je konzervirati. Hlapivi sastojci komine sastoje se iz mnogobrojnih kemijskih spojeva koji uz najzastupljeniju vodu i alkohol prelaze u destilat. Poslije je prepakujem u staklenu ampalazu kao finalni proizvod. Svi hlapivi sastojci nemaju istu vrijednost za kvalitetu rakije. Destilacija (peĉenje) prevrele komine ima svrhu da iz nje odvoji hlapive sastojke prevodeći ih u tekući destilat . To su aromatiĉne tvari hlapive kiseline. Dobro je da voće i groţĊe sadrţi u sebi što više voćnog šećera kako bi se obezbedili uslovi za dobro vrenje. Komina od šljiva (i svega ostalog voća) peĉe se u destilacijskim aparatima za dvokratnu destilaciju narodski reĉeno rakijskim kotlovima . esteri. potpuno zrelog i zdravog voća i groţĊa moţe se proizvesti dobra rakija. Nakon završenog vrenja prilikom peĉenja dva puta preĉišćavam. jer smo kod dobrog vrenja se svi elementi iz voća pretvore u alkohol. viši alkoholi itd. U poĉetku peĉenja vatra pod kotlom mora biti jaĉa. kad se kapak zagrije tako da se više na njemu ne moţe drţati ruka. vatru treba smanjiti.rakiju. da bi duţe vrijeme ostala kvalitetna. Kako ispeći dobru rakiju od šljiva Destilaciju (pečenje) rakije treba obaviti u pravo vrijeme. smiriti. ukiseljena i pljesniva. izdvajam prvenac i patoku tako da hvatam samo srednju frakciju. svojim lošim sastojcima (kiselina. Prekasnom destilacijom komine . jer rakiji daju loš ukus patoke).Samo od kvalitetnog. pa neke pri peĉenju treba svakako izbjeći (osobito više alkohole.kao i boja. Proizvedenu rakiju skladištim u drvenim buradima i ĉekam da odleţi najmanje 60 dana da bi se aroma dobro formirala.

8 litara destilirane . Nema nikakvog smisla da ono što smo jednom odvojili kao loše još jednom ulijevamo u kotao i opet odvajamo. Razlika je u tome što se kod prepicanja odvaja 1-2 litre bašice (to više što je šljivovica slabije kvalitete). razblaţuje se destiliranom vodom da se dobije 45 %-tna rakija (18 gradi) ugodna za piće (30 litara 65 %-tne rakije razblaţuje se sa 13. no ĉesto takve rakije imaju pomalo neugodan. patoĉan miris (ukoliko šljiva nije bila izuzetne kvalitete. Frakcija bašice (prvenac) i patoke miješaju se i na kraju zajedno ili posebno destiliraju uz ponovo odvajanje prvenca i patoke. pravilno ukomljena i na vrijeme peĉena). koji kvare miris rakije i zato se mora odvojiti u koliĉini 0. srednje frakcije i patoke . 30 litara prepeĉenice. Takvim lošim postupkom prepicanja uhvaćen je veći dio patoke. 20-25 litara patoke. dalje se hvata posljednja frakcija patoka. Dobivanje vrlo kvalitetne rakije jaĉine od 37-45 % jednokratnom destilacijom (peĉenjem) komine vrlo je teško. odliĉne kvalitete. jer se tako ozbiljno narušava kvaliteta šljivovice. Destilacija (prepicanje) mekane rakije treba da se odvija polagano (4-5 sati).to znaĉi da treba izdvajati tri frakcije: prvenac (bašicu). ako se pravilno odvajaju frakcije (bašica. 40-45 litara Ċibre koja ostaje u kotlu. Svrha druge destilacije. a ti donjem dijelu hladan. Iskusni "pecmajstori" uz alkoholometar i degustacijom mogu toĉno odrediti trenutak kad treba preći na hvatanje srednje frakcije. jer samo tako u destilat (prepeĉenicu) prelaze sve fine aromatiĉne i hlapive tvari odluĉujuće za kvalitetu šljivovice. Prepicanje rakije obavlja se takoĊer frakcionom destilacijom s odvajanjem bašice. I napokon. Kad iz hladionika poteĉe tanki mlaz rakije. jer samo tako se moţe dobiti šljivovica intenzivno izraţene arome. Destilacija (peĉenje) izvodi se obavezno frakciono . lošiju prepeĉenicu. tj. srednju frakciju (srce) i posljednju frakciju (patoku). koja sadrţi veliki postotak lako hlapivih spojeva. Kad jaĉina destilata na izlazu iz hladionika padne na oko 10.Destilacija se mora odvijati polako (traje obiĉno 2-3 sata). hladionik mora biti u gornjoj trećini topao. srednja frakcija i patoka). ako se "potegne" malo više.). Nakon toga kotao se puni sirovom. u sredini mlak. Od 100 l mekane šljivovice (30 %-tne) prepicanjem se dobije: 1-2 litre bašice. Vrlo je loša praksa ubacivanja patoke i bašice u kominu idućega kotla.15 % alkohola. to je prvenac ili bašica. koji dobivenoj prepeĉenici znatno pokvari ukus i miris. mekom rakijom do 70 % svoje zapremine. Neki to doduše ĉine i peku jednokratno rakiju jaĉine i 38-42 % (15-17 gradi). prepeke mekane (slabe) rakije. Najĉešća pogreška pri prepicanja jest nastojanje da se dobije rakija pribliţne jaĉine onoj u potrošnji (4550 posto). Bašica i patoka se miješaju i posebno ponovo prepeku u slabiju. toplim rastvorom sode uz jako ispiranje hladnom vodom. i to onda kad jaĉina destilata koji izlazi iz hladionika padne na 20 do 25 %. Dobivena prepeĉenica (srednja frakcija) jaĉine 65 posto. jest da joj se povisi sadrţaj alkohola.6 dl na 100 l komine). Jake (ljute) šljivovice 45-50 % (18-20 gradi). mogu se dobiti samo prepeĉenjem mekane rakije na slijedeći naĉin: ureĊaj za destilaciju (kotao) rastavi se i temeljito opere 5-6 %-tnim. Pri hlaĊenju vodom. patoĉnog mirisa. Najĉešća i najveća je greška kod prepicanja upravo prerano prelaţenje s frakcije bašice (prvenca} na hvatanje srednje frakcije. Zbog toga se dobije rakija koja jako pali u grlu i vrlo je oštrog mirisa (alkohol "strši"). najvaţnije je pravovremeno odvojiti patoku. Poslije bašice hvata se najveći dio srednjeg destilata kojim dobivamo meku šljivovicu do jaĉine koju ţelimo (28-38 %). Zbog toga je uvijek bolje odvojiti nešto više bašice nego manje. itd. Tako dobivena rakija je obiĉno slabije kvalitete. ali ujedno i preĉisti (rektifikacija) od eventualnih nepoţeljnih sastojaka (kiseline. A upravo takve patoĉne rakije teškog mirisa (koji rakiji daju viši alkoholi) glavni su uzroĉnik jakog mamurluka. Tajna visoke kvalitete naših odličnih starih prepečenica je u tome što se prepečenjem koncentriraju aromatične tvari koje im daju onaj izvanredan miris i okus plodova plave šljive. a jaĉina srednje frakcije je oko 60-65 posto.3-0.6 % od komine u kotlu (3 .kao i kod peĉenja mekane rakije. sve dok u destilatu alkohol ne padne na 2-3 %.

. zaklonjen nastrešicom od sunca. kuće bez duda. patkama i ostaloj ţivini. parastos dudu iravničarenje – pešačenje... Ispod čarde na obali rukavcu Dunava. dud murga. Jovan je drţao svoj monolog: – Ja sam ovdašnji.. na sokaku. Načardi "Tikvara".. zru dinje i lubenice. koje nude namernicima na autoputu Beograd – Novi Sad. ali i ljudima. I zlatnihšarančića je bilo. na širokom strnjištu. i to samo u hrastovim baĉvama.. Postoji belidud. kojim postaju harmoniĉnog okusa. bar na po jednojbanderi. . Doktor Laza. Rođen sam četr’sedme – rekao je ribar Jovan. u čamcu takoreći. Prošli smou Kovilju pored kuće u kojoj je rođen pesnik Laza Kostić. na breţuljcima. Tamo su pekli rakiju dudovaču. leškario je na daskamasuvonjavi ribar Jovan Ţivanov. Kod čarde "Kraj sveta". Dan rakije. Minimalno razdoblje starenja iznosi 810 tjedana. 2. bio je čuveni ribar i brigadir u zadrugi. Kralj rakije Kovilj. I rakije (kao i vina) zahtijevaju stanovito vrijeme starenja (u toku kojeg gube oštrinu i grubi okus). Mnogo. ljudi su presovali i sedevali na traktorskimprikolicam novu slamu. Dudinje su nekešaljivdţije nazivale bećarskim paprikašem!. Tu na Tikvari će doveče biti rakijada. Na vodi je jedanribolovac u čunu uporno pecao. lepo seiskaza. ţita i leta. bačve i burad. mekše i izraţenijeg bukea. Suncokretirazbuktani u ţuto.. poredđerma i bunara. koje rakiji uz zlatnoţutu boju daju i niz drugih sastojaka vaţnih za njen odliĉan okus i miris.. crni dud. Tamo je sve odisalo mirisima sena.. Mog’o bi ja u starosnu penziju da idem. Tu na Tikvarije bilo onda bačvi i čuvarki s ribom – sačuvaj Boţe!. Kaţu da se rode gnezde tamo gde su ljudi dobre ćudi. stoji rodino gnezdo. U centru sela dimili su kazani. pekmez. Iza manastirskešume. Pitaš ima l’ urukavcu ribe. čamilo je dvadesetak pocrnelih čamaca daščanika. u roguŠajkaške.vode). Na vidovdanskojomorini čuvari bostana sede pored obnovljenih trščanih koliba i gomila dinja ilubenica. ali nemamdosta godina. Dud kao hladovina. dud u dvorištu. pa sveznam. U svakoj ulici. međutim. Ogroman dud u selu.Kovilj je valjda jedino naše mesto u kome ljudi još peku rakiju dudovaču. U prošlosti gotovo da nije bilo druma bez dudovihstabala. Rođen sam pored vode. dud na raskršću. i štuke je bilo. Kod "Tikvare". i zato to o ribama znam. skrivaju usred njive magičnog Van Goga. i manića. dud kaohrana guskama. Rada. u blizini manastira Kovilj. Dud je i inače ravničarsko sveto drvo. Onaj koji je ispevaoprelepu ljubavnu pesmu "Santa Maria della Salute". Nigde nema tolikorodinih gnezda kao u ovom podunavskom mestu. mašu krilima k’opravi poletarci. A na Vidovdan je u Kovilju odrţana "Rakijada". dud kaomaterijal za kace. poređani kaovojnici. jula U ataru bačkog sela Kovilja. brujala su u ţetvi dva kombajna. Ročići u gnezdu su već poodrasli. lišće belog duda kao hrana svilenih buba. Sva ravničarska sela imala su rasadnike mladihdudova – dudare. I otac moj. Slabo. čuveni kuvar i rakijaš Pera Subićkuvao je u ogromnim kotlu i oraniji gulaš i čobanac za više stotina duša. Ja sam radio u ribarskoj zadrugi dvedes’dve godine. slatke dudinje za rakiju. pitkije.. Kovilj je lepo mesto sa dve crkve belih baroknih tornjeva.

Kovilj je imao izmeđupetsto i hiljadu jutara vinograda.. pa rakija i od paradajza!.. "Rakija od kupusa i tikve".. Moraš prste da liţeš od mog gulaša. – O meni su pisale sve novine. to je pijačna roba. a i groţđe đenđeš. pa lincura.. Gardinovačkidrum. Sad je vinograda sasvim malo.... – Za dudovaču rakiju se kupi dud i stavlja u bačvu da kisne.. Kuvamgulaš od kima. Što se tiče ’lebare. Samo gledaj šta ja radim. ma gaskuvao i od starih cipela! – rekao je domaćin Pera. ali i komadara ili’lebara – od ţita i kukuruza. anisa. kamilice. jako je slatko imiriše. izneo i kako se pravi rakija od duda.. to ţito se samelje na mašini zameso. liker od oraha. bosiljka. ali i mnoštvo novinskih napisa onjemu. a kad materijal "sazri" i površina se izbistri da čovek u bačvividi "kako se ogleda majmun". Ako treba i iz starih novina!.. Gotovo istovremeno se na polici ili dasci raširi deset kila pšenice ipokvasio da isklija. rekao sam sebi: "Napravićeš. Moj Sava je sad posadio dvadesetak dudova –kazivao je Savin otac Branko. ide ovako: uzme se pedeset kilakukuruznog brašna. rakiju i od guščijih jaja!" Nema tog materijala od kojeg ja neću isteratirakiju. – Pre Drugog svetskog rata. nekrunisani kralj rakije. Ja sam inače kuvar i ugostitelj bio. Bogdan Ibrajter Peĉenje rakije Pečenje rakije . ali se sa pićem nikad nisammešao. "Ma kakav. Dudova je bilo mnogo.Pero. Znam dobro da kuvam gulaše.. Sava je glavni organizator "Rakijade". sve je to bilo oivičeno dudovima. rakija od lipe. kupusara. Sačuvaj Boţe da se čovek na takvurakiju namami.diţu se klobuci. Pečeni hlepčići se iskomadaju i izmrve k’o komlov i potope u 50 litaravode. Ko je imao tri duda uavliji. koviljskog štampara i proizvođačavina i rakije. Mi drţimovinograd. taj je imao četiri kazana rakije. Od sorti groţđa imamo crvenu plemenku. lozovača. On je jesenas napravio dve hiljade litara vina i sve prodao doBoţića.. koji se peku u domaćojfuruni. Budi na "Tikvari" pored mene i naučićeš zatili čas da kuvaš i gulaš i čobanac.Svratili smo bili i do kuće Save Graovaca. Rakija od zove. od banana. Povađeni sui dudovi. Tako je i u drugim selima. komovica. lipovača. U bačvi kisne. On je ispričao. Kad se jave klice i ţile. zakleti trezvenjak".Hilton’".. Sad jedudova u Kovilju – na prste da izbrojiš.Novinski naslovi o Peri: "Kralj rakije.kima.klekovača. vilovački drum. U to se doda malo mekinja išećera.drţao sam dugo godina kafanu "Šumadiju" u Kovilju. paslankamenku. pa stavi u bure gde su izdrobljeni oni hlepčići. a malo je i brestova. Kadsam opet kod jednog u Dublju video rakiju od kima. od njega se naprave hlepčići. rakija od šljive iz juţne Afrike. i "kradi". Nekad su ljudi rakiju pekli samo od duda. duda.. i veli da je na ovogodišnjojsmotri u Kovilju čak 66 rakidţija prikazalo svoju "vatrenu vodicu". Jedan od najčuvenijih rakidţija u Kovilju je Pera Subić. šajkaški drum. 3. pa sam tako "stig’o" i do Japana! Jedan izSiriga kod Segedina pravi rakiju od feferona. i od čega god ’oćeš. a i do šezdesetih godina. Odstoji u vrenju i od togmaterijala se peče rakija komadara – lebara. Kad testo uskisne. To prispe o Petrovdanu. zamesi sa pola kile kvasca.to jest vidi svoje lice – masamoţe u kazan na pečenje. On namje u svojoj kući izneo čak 26 vrsta rakija. dao mi je recept za pečenje.

ali neznate kako. Po samoj koncepciji postupak je vrlo jednostavan. Prvi korak. što hoće reći. Ne. to bi bilo to. rakija. nego ćemo uz pomoć "gradometra" izmjeriti koliko nam je rakija "jaka". I. Ukoliko smo vam barem malo pomogli javite nam se na mail podrške. naprimjer. jer nebi valjalo da nam rakije opari jezik kad je nakon dugog išĉekivanja poţelimo okusiti. Posljedica moţe biti više. što znaĉi da će zapravo imati. odnosno kraju cijevi kojoj je izlaz u kaci.. nakon što doĊe sebi oko 20-25 gradi. samo je prije upotrebe dobro operite. Pod opremu spada "kota" u kojem se nalazi i posuda u koju stavljamo drop. i "kaca" u kojoj se rakija. ne kapom za sunce) na koju je spojena cijev i pustimo da se drop zagrije. nećemo je testirati mi osobno jer smo na poĉetku spomenuli kako to moţe biti pogubno. napravili vino. U posudu koja moţe biti bilo što. što daje oko 8-10 l rakije nakon otprilike jednog ipo sata peĉenja) poklopimo kapom (ne.ali ja svoju svrstavam u plemenita i humana pića jer je spravljam po specifiĉnoj tehnologiji koju koristim duţi niz godina.a mislim da još nisam dostigao vrhunac. Rakija Rakija se svrstava u ţestoka alkoholna pića. dotekla je naša mala. ne. jednostavno i zahvalno. iliti ga po domaću reĉeno dropa (droba). cijev za kapom kroz koju prolazi nastala para.80ak kg. . Dok je još vruća. Nakon toga. i neznate kamo sa ostacima. Drugi korak je napuniti kacu vodom. koju ćemo sada testirati.usavršavam i dopunjujem. morate imati potrebitu opremu. Predlaţem je dobrim domaćinima da je koriste sa svojim dragim gostima prilikom proslave znaĉajnih jubileja.mogli bi prespvati ispred kuće ili proizvod koji ste dobili trebao je trajati cijelu godinu. dobra i bistra rakija.jer osvjeţava organizam i utiĉe na poboljšano dobro raspoloţenje bez ikakvih štetnih posledica i mamurluka. poţeljno bi bilo da rakija ima oko 40-50 gradi. pa ste odluĉili napraviti rakiju. iako smo istom prisustvovali samo jednom.. Uglavnom. Pa krenimo. ali sve se moţe zakomplicirati ukoliko budete konzumirali nastali proizvod. prije nego isteĉe u posudu hladi. nakon pripreme je naloţiti vatru u kotlu jer ona će pogoniti naše uţitke da izaĊu što prije na svjetlo dana. tada vatra treba biti jaĉa i obratno.Pokušat ćemo vam predstaviti obiĉaj peĉenja rakije. Bili ste u berbi groţĊa. Operite opremu i vratite je susjedu. Zato imate nas da vam pomognemo. ubacimo drop u posudu koja se nalazi u kotlu (u posudu stane oko dva najilona dropa. treba se drţati obrnuto proporcionalne logike. a trajat će vam samo jednu veĉer. Zato poslušajte naše savjete. Što se tiĉe vatre. itd. budite oprezni i sijte paniku okolo sebe da ne doĊe do sluĉajnog opuštanja koje moţe imate neţeljene posljedice. ne.ispeĉe te da rakije poĉne lagano militi prema izlazu. Mislim da moţe još bolje jer svake godine napravim bolju rakiju od prethodne iako koristim isto voće i groţĊe. kao i za sve što u ţivotu radite. ako ţelimo mekšu rakiju.

U leĉenju je naš narod najviše koristio “prepeĉenicu” i komovicu.Pored svega savjetujem ljubiteljima dobre kapljice da moja rakija "Nije za napijanje. rakije komovice i tamjana . Naš narod koristi rakiju u mnoge svrhe. Lek za uganuće zvao se “cerot”. O tome govori i narodna izreka “Rakija je lek”. orovaĉa se spravlja tako što se u 1 l rakije stavi 30 zelenih orašĉića i ostavi da odstoji na suncu 7 dana. Sve ortopedske intervencije vršene su bez anestezije tako da se kod ovih veoma bolnih zahvata stanje moglo ublaţiti jedino jakom rakijom. jer kako kaţu. treba oĉne kapke premazati komovicom. kada se zbog nestašice lekova ponovo vraćamo lekarijama naših starih. Kad proĊu 40 dana. kod stomaĉnih tegoba. Leĉeni su u Kragujevaĉkoj Jasenici ispiranjem usta rastvorom plavog kamena u komov rakiji . lincurom ili sa plodovima voća – poznata orahovaĉa. rana se ispirala rakijom. “Srpska reĉ rakija potiĉe od staroindijske reĉi arak ili rak. Išĉašeni ĉlanak na nozi nameštali su narodni ortopedi naglim povlaĉenjem noge i masiranjem rakijom.god. ona otvara apetit. “Ako neko padne i povredi se.nego za uživanje" Rakija u narodu Još u X i XI veku arapski lekari su destilisali alkohol sa dodatkom bilja i ovu su proizvodnju primili Evropljani.” “Od reume (aramatiz) se leĉi i tatulom. oko ili kod teţih zaraznih bolesti kao što je ţutica. Kako profesionalnih stomatologa nije bilo. a oznaĉava alkoholno piće. zovu je “stomaklija”. Iako su poznate posledice alkoholizma. Kod “uštipa” – otvorenog preloma. kada je većina vinograda u Srbiji uništena filokserom i kada je potpuno opala proizvodnja vina . Posle ceĊenja koristi se kao lek kod oboljenja štitne ţlezde. preloma. U okolini Podgorice stomak su leĉili rakijom u kojoj je bila lincura. “Rasprostiranju rakije u Evropi mnogo su doprineli jezuiti koji su u Italiji za veliki novac delili svoju “aqua vitae” (1). a najĉešće rakijom. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od ĉita i varenje piva. Sud se prekrije i ostavi da stoji na suncu 7 dana.rakija peĉena od vinske komine. U okolini Kragujevca “neki privijaju peĉen izmet od neuštrojenog vepra zamoĉen u rakiju” . Proizvodnja rakije na ovim prostorima porasla je tek u kasnijim vekovima. Da bi prestalo podrigivanje treba piti po malo ljute rakije. Uz rakiju se napijaju zdravice i to pokazuje duboko ukorenjeno mišljenje da se pije radi zdravlja. U kragujevaĉkoj Jasenici leĉili su groznicu na sledeći naĉin: “Bolesnik da popije u reĉnom viru pola litra ljute rakije i da malo postoji u njemu dok voda iz tela izvuĉe neĉistoću” . uvo. glavobolje i groznice rakija je nekad bila jedini i najbolji lek. “Od kostobolje neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noţa u ĉašici komovice . Orahovaĉa. Preĉišćen alkohol su alhemiĉari smatrali kao prvi stepen ka dobijanju kamena mudrosti Lapis philosophorum. niti sahraniti. Da prestane bol u uvu koristila se i rakija u kojoj je stajao list ĉuvarkuće. U našoj etnološkoj literaturi i sećanjima starijih ljudi. Rakija se dosta koristila kao lek kod razliĉitih vrsta stomaĉnih tegoba. Uberu se mladi plodovi. Ova rakija je jako lekovita jer sadrţi veliku koliĉinu joda iz orašĉića.krpe umoĉene u toplu rakiju. Ovoj rakiji su pridavana posebna lekovita svojstva. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. kao jedina anestezija pri raznim vrlo komplikovanim zahvatima narodnih lekara. Obiĉno je “ljuta” ili komovica mešana sa lekovitim travama – pelinom. (otuda naziv “prvenac”) ostavljala se u svakoj seoskoj kući po jedna flaša da stoji kao lek. koje je nekad u Indiji pravljeno od pirinĉa. a ĉarape bolesnikove utope rakijom i onda mu ih navuku na noge” . Bez rakije se ne moţe proslaviti slava. Lincura se pravi sliĉno kao i pelinkovaĉa. U okolini Ĉaĉka zubobolja je leĉena ispiranjem obolelog zuba ljutom rakijom ili su stavljali obloge od tople posoljene rakije. pa će bolje spavati . Kad oĉi zabole. pa se izjutra našte daje bolesniku da pije po jednu ĉašicu” (Leskovac). U Leskovaĉkom kraju kod leĉenja vatre “ognjice” smešaju projino brašno sa komovom rakijom. Većina starijih ljudi pije svakog jutra po ĉašicu rakije “naštinu”. Od prve ispeĉene rakije. a kasnije i od drugih biljaka” . “zaušnjaci” leĉeni su na sledeće naĉine ”trava “ustupnik” stuca se. izgori crvenu vrbu. izmešan sa rakijom cvet hajduĉke trave je sluţio za zaustavljanje krvarenja (Zajeĉar). “vrućice”. . Neki od njih su odavno zaboravljeni i više se ne koriste. sipali su nekoliko kapi od najjaĉe rakije “prvenca” da ublaţi bol. a parĉe leba ne. posebno poslednjih desetak godina. nanom. U okolini Kragujevca “da bi se neko izleĉio od groznice. uboja. svadbovati. Preĉišćen alkohol je u srednjem veku preporuĉivan kao odliĉan lek. usitne i metnu u staklo sa rakijom komovicom. koje se omotavaju oko vrata i grudi. Kada zaboli uvo u selima oko Ĉaĉka. “Na otok od zuba treba privijati 2 do 3 puta dnevno istucanu tatalu posutu jakom rakijom” (okolina Kragujevca). Rakijom ĉistom ili sa dodatkom drugih sastojaka leĉena su mnoga lakša oboljenja. najĉešće komovicom. Najviše se koristila za ispiranje guše. To je bio komad plavog papira premazan smesom cerove smole. za ĉišćenje rana. ali dosta toga se i danas primenjuje. Kada se procedi pije se po jedna kašika dnevno. “pepeĉenica koja se dobija prepecanjem blage rakije i procenat alkohola u njoj iznosi više od 40%. stave to na tabane.” Smatra se da je rakija lek za mnoge bolesti i da krepi i jaĉa organizam. U 1 litar rakije stavi se koren biljke lincure i ostavi se da stoji na suncu 7 dana. Rakija se pije “blaga” koja sadrţi najviše 40% alkohola i “ljuta” tzv. Kad nekog zaboli stomak u okolini Ĉaĉka bi popili jednu ĉašicu rakije komovice. koja se smatra vrlo lekovitom. To kazuje izreka: “Ko mi pruţi ĉašicu rakije. Kod krvarenja ĉira u stomaku. stuca je sitno. “NaĊe se trava “puparka” i stavi u rakiju za 24 sata. postoji veliki broj recepata za leĉenje razliĉitih bolesti u kojima rakija igra vaţnu ulogu. Te su se rakije koristile za leĉenje odreĊenih bolesti. Ona ima veliku ulogu kako u svakodnevnom tako i u obrednom ţivotu. onom teĉnošću se bolesnici maţu po reumatiĉnim delovima tela ” (Leskovac). jer kad se zdravlje izgubi ono se rakijom vraća. Kada prevri procedi se u bocu i pije se za apetit i stomaĉne tegobe. ali se mogu za peĉenje rakije upotrebljavati i druge vrste voća pa i povrća. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku. Zauške. reumatskih oboljenja. narod je zubobolju leĉio kako je znao. Glavobolja se leĉila privijanjem rakijanih obloga na ĉelo. tuberkuloza itd. narodni vidari su najpre rakijom ĉistili ranu (ne ĉistim alkoholom) jer rakija sadrţi neke hranljive materije . Ova rakija se koristi za leĉenje kostobolje. kao sredstvo za dezinfekciju i kao sastavni deo razliĉitih obloga i melema. Evo nekoliko naĉina spremanja “travarica” iz ĉaĉanskog kraja: Pelinovaĉa se spravlja tako što se na 1 l rakije prepeĉenice stavi jedna šaka pelina. umeša se u rakiju i zagreje na vatralju. I kada se oboleli zub izvadi. Hemoroidi (šuljevi) smatrani su unutrašnjom bolešću. Osim prepeĉenice i komovice za leĉenje su sastavljane i posebne vrste rakija – “travarice”. U selima u okolini Ĉaĉka kada koga zaboli grlo i dobije temperaturu privijaju mu “rakijane obloge”. rakiju je naš narod oduvek smatrao više korisnom nego štetnom. neprijatelj mi je. Rakija se kod nas najviše proizvodi od šljiva jer ih najviše ima. “Na zaušnike treba priviti vunu zamoĉenu u rakiju i na njuj staviti tamjana i lišća od iglice” (okolina Podgorice). Kod gušobolje. pa se previje” (Kragujevaĉka Jasenica). “Od nje treba piti svakog jutra po jednu ĉašu” . pa će bolje spavati” ili “ treba da izmeša malo vina i rakije i da popije ili iz toga da stavi oblog na ĉelo. treba da popije jednu ĉašu dobro ljute rakije i da se posle dobro utopli” ili “treba tri jutra pre jela da pije po jednu ĉašicu rakije u kojoj su bila 3 lista pelina 24 ĉasa”. Ni reĉ rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku. stavi u rakiju i tako pije” (Leskovac). kad boli zub. Rakija je imala vaţnu ulogu u leĉenju rana. kada kost uštine mišiće. Osim ove dve vrste rakije pije se kod nas dosta i komovica. I u Gruţi su “vrućicu” leĉili pelinjaĉom. Ko ne moţe da spava “treba da pre spavanja popije malo rakije komovice. posebno od 1878.

zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu mazali su bolna reumatiĉna mesta .ovih dana rade intenzivno. Ranjenik je jednostavno vezivan. potom je operu. Do sada sam najbolje rezultate postizao sa Rakijom proizvedenom od Italijanskog muskata. Trojanović u svom radu “Šaronjanje ili tepanje u Srba” navodi da je pre ove operacije muškarcima davano da popiju 1l. . Domaća alţenka i Poţegaĉa.Huanita. zapajali sve ukućane verujući u isceliteljsku moć napitka . i posle bolesniku davali svakog jutra da pije te rakije . Otuda i izraz: “Pijan kao majka” “U sluĉaju povrede creva prema M. U okolini Zajeĉara “korenje vuĉje jabuke se sitno iseĉe i stavi se u ljutu rakiju. Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali da pije da bi lakše podneo bolove. je specifiĉna rakija koju piju ljudi sa izgraĊenim i formiranim ukusom za rakiju.Domaća alţenka je jedna od najaromatiĉnijih i najslaĊih Šljiva. Lozovaĉa Lozova rakija popularnija kao Lozovaĉa." “Kad iz kuće od tuberkuloze poĉnu umirati. U okolini Podgorice ţuticu su leĉili pomoću ţući (trave koja ima glavicu sliĉnu glavici belog luka). Kazani rade.U ĉaĉanskom kraju reuma se leĉila masiranjem bolesnika komovicom. osim kao anestetik. jaĉina i ukusa. da bi potpuno pijana lakše podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica. Najpogodnije sorte Šljive za proizvodnju dobre rakije su Ĉaĉanska lepotica . Tom smešom maţu kosu ĉetiri dana. peče se loza i komovica Pecare. kao sa nekim najskupocenijim lekom.” Prema ovom opisu vidimo da se rakija u hirurgiji. To ponove tri puta i onda kosa manje opada.( ako se poseduje dovoljna količina za barem jedan kazan). Ovu travu su drţali u rakiji. bolne soli (mirišljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u tamnu bocu. posebno kod teţih sluĉajeva i porodilja je napijana rakijom. pomoćnici su ga drţali. peĉenjare. zajedno sa pokojnikom zakopaju bocu pića u grob. U okolini Zajeĉara “mešavinom ljute rakije i 100 gr. a ţenama 3/4 litra rakije. Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada ritualno. posebno za negu kose: “Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmešanim petroleumom sa rakijom ili “Da kosa ojaĉa pomešaju petrolej (“gas”).” Sve hirurške intervencije naših narodnih vidara vršene su bez bilo kakve anestezije. Pri poroĊaju. Rakiju Lozovaĉu proizvodim od plemenitih sorti groţĊa. posle sedam dana pije se po jedna ĉašica protiv tuberkuloze . ranjenik je stavljan na sto. ima u sebi preko 20% slasti skoro kao groţĊe. S. U svojoj dugogodišnjoj praksi sam utvrdio da je najbolje napraviti rakiju od jedne sorte groţĊa.Ĉaĉanska rodna Helena. koristila i za dezinfikovanje unutrašnjih organa. Protiću. Peĉe se loza i komovica. kazani . ricinus i rakiju. Rakija je bila i sastavni deo leĉenja zaraznih bolesti: U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali ĉaršavima ukvašenim ljutom rakijom komovicom . 24 ĉasa. Rakija je upotrebljavana i u kozmetici. i ako se samo od nje napravi rakija poseduje jako dobru aromu i ukus.kao što su Italijanski muskat i Italijanski rizling. a vidar je radio. vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh. Šljivovica Šljivovica je naše nacionalno piće i ima je bezbroj vrsta. dobro opranim rukama creva su vaĊena u veći sud i prana rakijom .Ljudi se dele na dve vrste oni koji vole Lozovaĉu i na one koji je ne vole. Mišljena sam da Italijanski muskat daje dobru i aromatiĉnu Rakiju iz razloga što je to jedna od ljetnih sorti tako da prilikom zrenja polovinom leta uglavnom ima dovoljan broj sunĉanih dana koji podpomaţu da njegova aroma doĊe do punog izraţaja.

položaj i kvalitet zemljišta. i evo vidite. Ova pecara proradila je za Mićin rođendan. Ove godine rod je bio prosečan uz zadovoljavajući kvalitet. a kako proces odmiče pada jačina alkohola. objašnjava Miša.U ovaj kazan stane oko 150 litara dţibre. Pored obrade zemljista i zastite voca od stetocina kako bi se obezbedili svi uslovi da se dobije dobar plod. Kada komina proključa. . hemijska sredstva za zaštitu sam sveo na minimum i uglavnom koristim biopreparate koje sam sremam. Što se tiče zaštite voća od insekata. objašnjavaju Đoko Šer i Milenko Radanov koji pomaţu oko pečenja rakije. Dušanka Buvač 25. . a to danas malo ko hoće da bude. pasulj. a s druge strane izuzetno velike štete nanose čvorci i jazavci.5 metra dugu cev i dolazi do cilindra koji je smešten u tabarku sa vodom u kojoj se para hladi.vocke je potrebno obrezivati. 2000 godine ja odlucim da kupim dobar kazan i . U dvorištu Miše Petrova u Titelu već 30 godina u ovo doba peče se rakija. meni u moj rodni Kovin. blagovremena zaštita i navodnjavanje po potrebi. alkohol u vidu pare prolazi kroz ovu 2. Veoma su bitni i obrada zemljišta vrsta đubrenja.a ljudi su trazili jos i jos medjutim kolicine su bile male a deda je ostatak cuvao za sebe.Voćnjak redovno đubrim pored mineralnog đubriva koristim stajnjak svake druge ili treće godine ali ga pre rastvaranja stavljam u glistinjak da ga Kalifornijske gliste prerade i oplemene.Jednu takvu nedavno je osposobio Mića Vasić. prava rakija objašnjava Mića. priča Olga. a o tome odlučuje onaj čija se rakija peče. Dobar kvalitet voća zavisi od niza faktora kao što su. a iz milošte su je nazvali "veseli stroj". Rođaka Olga. Tu njegovu sljivovicu sam znao vrlo brzo da prodam i to po dobroj ceni ali je brzo i nestajala . ili 50 stepeni.27 gradi ili 70 stepeni.Posebnu pažnju i negu posvećujem mladom voću i lozi od sadnje do početka obimnijeg rađanja. Za to vreme Mića je izmerio rakiju . paprikaš.Lozu pečemo od groţđa iz našeg vinograda.Ovo je kazan od 200 litara komine sa velikim loţištem. a za doručak slanina na raţnju. podneblje na kome uspeva. a sada nas desetak nemamo ni jutro vinograda. objašnjavaju majstori oko kazana. sorta ili voćna vrsta. Tako iz godine u godinu. jačine 50 stepeni. Nekada je u Loku bilo preko 30 jutara vinograda. . Nov 2006. vlasnik malog vinograda. Njen sin Milan dodaje da je vinograda sve manje jer vinograd traţi slugu. Ukratko je ovo moj recept za jedan domacinski vocnjak. potekla je kvalitetna loza. Peku prijatelji i brojni kumovi. prţenice i luk. stručno orezivanje rodnih grana i lastara a najviše od vremenskih prilika i broja sunčanih dana naročito od početka da kraja zrenja voća. Voćnjak Obradu zemljišta vršim motokultivatorom i uglavnom ručno motikom i ručnim plugom. čija se rakija peče okreće mešalicu da ne zagori komina i moli Miću da izmeri jačinu rakije. Ranijih godina je moj deda Vlade iz sela Dzurova kod Prijepolja slao po 100 do 200lit rakije sljivovice godisnje. . Rakija će biti izbaţdarena na 20 gradi. da bi na kraju dobili 25 litara lepe rakije.Uz pečenje rakije obavezno ide roštilj.

Sime Matavulja br.2 mm poklopac .saveta a najvise i same prakse.svaka sugestija je dobro došla i svaki link koji se ovom tematikom bavi.Svake godine sam dobijao sve bolje i sve lepse rakije a proslavile su me kajsijevaca i jabukovaca. Sasha-mudrijash (kreativni lik) . 17000 VRANJE.Znaĉi sve od poĉetka do kraja procesa neka vaša iskustva i preporuke.od 80. knjiga. ajvar.Najviše me interesuje kako ispeći dobru šljivu i dobru lozu. osvajam prva priznanja za kvalitet na takmicenjima a 2004god.net Biznis portal grada Vranja .stvorim uslove za pecenje rakije od voca posto inace zivim i radim u vocarskom okruzenju a i Srbija je inace bogata sa vocem.Moj cilj je da povecam kapacitete i da se eventualno izvozno orjentisem jer je to najbolji put da se postigne zadovoljavajuca cena i stvori novi brend PAPIĆ RAKIJE. u 18.Vec 2003god.na koliko odvajati prvenac i patoku i sve ostalo što moţe dati maximalan kvalitet destilata.brosura.1.Kao i svaki pocetak bilo je mnogo raznih problema koje sam vrlo brzo resavao uz pomoc literature.vranje. 150 lit KAZAN ZA RAKIJU KAZAN ZA MAST BOJLER ROŠTILJ KOTLIĆ CENTRIFUGA ZA MED UKRASNA ŠIPKA PLEH SPIRALA kaca za hladjenje .24 (registrovani ĉlan) Postavih ovu temu na uradi sam pa mi skoro niko ne odgovori pa ajde ovde da probam.08 (registrovani ĉlan) . grujaa@neobee. avgust 2007. ++381 (013) 744-400 KAZAN ZA RAKIJU . avgust 2007. pekmez) Samokipajući.5 mm lula (cev) . u 20. i zlatnu medalju na Novosadskom Sajmu. 100. Hvala unapred na svim sugestijama.2 mm telo kazana .grafičke tehnologije) .1.Pošto tema postaje u ovo doba aktuelna u Srbiji.Stavljati kvasac i koji u kljuk (kom) šećer da ili ne. Svako novo priznanje me je dodatno inspirisalo da idem dalje i da uvek moze bolje. Moj moto je bio "KAO ZA SEBE A NA VISE". 4 .1.Pozdrav svima.2 mm    Višenamenski (mast. vodeno dihtovanje LAKO SE ODRŢAVA I RUKUJE Orjentaciona cena : 1500 € DULE ARGONAC .Zavarivačka Radnja ul.1. +381 17 417 425.5 mm dno kazana . tel.5 mm furuna .biz Kako ispeći dobru rakiju? dragans (ing.28.28.mislim da je ovde sve onako domaćinski što se tiĉe ića i pića pa da probam sa vama.

recimo sve vreme dok traje vrenje to jest do peĉenja. Uostalom. flahajzn (zajebant) . septembar 2007. jerbo mi se srce cepa. u svakoj boljoj knjizari naći ćeš knjige koje se bave tom tematikom (ni ja nisam „roĊen pametan” nego sam kupio knjigu o pecenju rakije i po njoj radim). dragans (ing. a jedna od osobitosti sljivovice je i nazocnost odredjene kolicine kiselina koje joj daju specifican okus.ili ga ostavljaš da krĉka bez mešanja.Slobodana Jovića ali imam nejasnoća koje ti sad ovde postavljam. Tako dobivena rakija bit će vrlo jaka (oko 26-28 gradi) pa je nakon prepecanja treba ostaviti da se ohladi nekoliko dana te je potom pomijesati s destiliranom vodom iste temperature kao i rakija (drţite ih u istoj prostoriji).28. Osim toga obrati paznju i na kotao za pecenje. jerbo imam narkomana-alkosa u kuchi. septembar 2007.7.23 (registrovani ĉlan) Rakiju nije obavezno prepeci kao sto tvrdi Straza. flahajzn (zajebant) . avgust 2007. u 05.53 (registrovani ĉlan) Hvala Flahajzn. Kad radis rakiju od jabuka obavezno stavi secera u kom (ne vise od 5% na ukupnu kolicinu . u 17. Pri prepecanju prekinuti „hvatanje” rakije kad pocne teci ona od oko 13-14 gradi.I ako si iz Srbije jel stavljaš kvasac u kom i koji i pod kojim uslovima. u 22.11.Hvala na svemu unapred.. Isto to se mora napraviti i kod jabuka te plavih sljiva tipa cacanka zato što to voce ima puno vise suhe materije nego bijele sljive pa je kom vrlo gust (bude kao pekmez) pa nema sanse da vam ne zagori ĉak i kad imate kotao s mjesalicom. Cesto se u rakiji osjeti oksidirani bakar sto unistava svaki okus i rakija postaje odvratna. Kod pecenja rakije od jabuka obavezno se mora rakija prepeci jer je prva „sirova” rakija mutna i nedovoljno jaka.ja to sve znam. septembar 2007.secer se treba rastopiti u sirup) jer same jabuke najcesce nemaju dovoljno vlastitog secera za pokretanje fermentacije.grafičke tehnologije) . Obavezno koristite destiliranu vodu jer se iz obiĉne izdvaja kalcij-karbonat koji potom „sjeda” na dno kao talog i kvari izgled rakije.8. Za dobru rakiju osnova ti je dobar kom i kako odnjegujes kom takva će ti biti i rakija. u 03.(zbog radi takvog 1nog razloga ja pijem pivo :):) ) Straza (trazitelj) . ali neću da ti kaţem. da te priupitam još nešto da li mešaš kom. naime chale mi je „shljiwowitza ovisnik”.50 (registrovani ĉlan) Prepeci rakiju obavaţno.8. septembar 2007.I drugo recimo kod dobre šljive neko kaţe prepeci neko ni sluĉajno jer ćeš dobiti destilat koji je kao votka. deda je već riknuo od posledica alkoholizma.ubi sve stetne alkohole u prepeci i neboj se ništa :) flahajzn (zajebant) .. u 03.19 (registrovani ĉlan) Odlicna rakija no upozorio bih sve one koji probaju peci rakiju od kajsija da obavezno u kotao za pecenje rakije prije dodaju oko 15% vode (u odnosu na kolicinu koma koji se sipa u kotao). Svaka rakija ima svoju specificnost.12 (registrovani ĉlan) .ja sam nabavio knjigu od Dr.

Hvala Flahajzn, da te priupitam još nešto da li mešaš kom,recimo sve vreme dok traje vrenje to jest do peĉenja,ili ga ostavljaš da krĉka bez mešanja.I drugo recimo kod dobre šljive neko kaţe prepeci neko ni sluĉajno jer ćeš dobiti destilat koji je kao votka.I ako si iz Srbije jel stavljaš kvasac u kom i koji i pod kojim uslovima,ja sam nabavio knjigu od Dr.Slobodana Jovića ali imam nejasnoća koje ti sad ovde postavljam.Hvala na svemu unapred. Iz Hrvatske sam. Kvasac stavljam jedino u kom od jabuka i to onaj pivarski. Ne zato što je bolji od obiĉne „germe” nego zato što je jeftiniji i sto ga lakse mogu dobiti. Kom obavezno mijesam no bacve drţim dobro zatvorene. Na nekoliko bacava (plasticnih) sam uspio postaviti „vrelnjace” (mali uredjaj koji omogućuje da CO2 izlazi van a da kisik iz zraka ne ulazi u bacvu i ne pokrece proces stvaranja octene kiseline od alkohola). Sama vrelnjaca radi na principu „vodenog ventila” (CO2 pod većim pritiskom u bacvi putem cjevcice uronjene u vodu izlazi u atmosferu, a voda sprjecava ulazak zraka u bacvu - raspitajte se kod vinara). Kod koma bih vam preporucio da ga nikako ne drţite na previsokoj temperaturi jer prebrzo vrije i ne postizete potpuno i pravilno vrenje. Najbolje ga je drzati na temp. oko 18-20 stupnjeva C. Knjigu dr. Jovica nisam citao nego sam nasao jednu u knjizari u Hrvatskoj (na zalost nemam je pri ruci pa ti ne mogu reci tko je autor). Knjiga koju imam vrlo je detaljna i precizna i vodi te korak po korak do postizanja dobrog rezultata. Što se tiĉe prepecanja ja nisam pristalica tog postupka kod svoh rakija nego samo kod onih kod kojih je to neophodno (jabuka npr.). Rekoh već da se kod sljivovice izgubi dio specificnog aromata pa dobijes dobru no „praznu” rakiju koju je onda potrebno dodatno aromatizirati (drzanjem u hrastovom ili dudovom buretu, dodavanjem aromaticnih trava i sl:). Kod prepecanja jabuke u rakiji ostane dio mirisa no ne izrazitog intenziteta. Industrijske rakije od jabuka, krusaka ili kajsija „oplemenjuju” umjetnim aromama kako bi pojacali miris i na taj naĉin „dali do znanja da se pije prava vocna rakija”. U biti se radi o prevari. Prirodne arome mogu se dodati na nekoliko nacina. Jedan od njih je maceracija (namakanje) aromaticnih trava u komu prije pecenja rakije. Drugi je maceracija trava u gotovoj rakiji. Treci naĉin je najslozeniji. U posebnu posudu koja se nalazi na cijevi koja vodi alkoholne pare do kondenzatora (bureta s vodom) stavljaju se aromaticne trave. Vrele alkoholne pare koje prelaze preko tih trava otapaju aromaticna ulja iz njih i daju posebnu aromu rakiji. Ako se mislite baviti proizvodnjom rakije na veliko ili imate puno voca koje ne mozete prodati preporucujem vam kupovinu kotla za rakiju s dvostrukim dnom izmeĊu kojega je ulje. Stvar je jednostavna - ulje izmeĊu dvije stjenke kotla zagrijava se ravnomjerno i isto tako ravnomjerno prenosti toplinu na cjelokupnu kolicinu koma pa ne moţe doći do zagaranja. Ima još puno toga o cemu bi se moglo pisati no nemam bas previse vremena.

flahajzn (zajebant) - 11. septembar 2007. u 03.15 (registrovani ĉlan) E da... Dragans je pitao za pecenje dobre loze. Preporucujem da proba ispeci vinovicu. Radi se zapravo o rakiji dobivenoj destilacijom vina, a ne koma od grozdja. Rakoja je puno meksa na okus (nije zestoka), a zadrţava vrlo visok postotak alkohola. Takvim nacinom se proizvodi konjak. Ako nema vina, neka proba nabaviti onaj ostatak „mulja” koji ostaje nakon pretakanja vina u bacve po zavrsetku procesa vrenja.

dunav101 (paprikas) - 11. septembar 2007. u 04.48 (registrovani ĉlan)

Hvala za odgovor, imaš li još šta napomenuti za rakiju od kajsije? Stvarno mi treba i već sam pitala po ovi diskusijama -

dragans (ing.grafičke tehnologije) - 11. septembar 2007. u 17.08 (registrovani ĉlan) Hvala Flahajzn ţiv bio!!!

Etanol
From Wikipedia
Skoĉi na - Скочи на: navigacija- навигација, pretraga - претрага Etanol (poznat jos i kao etilni alkohol, etil-alkohol ili u narodu jednostavno alkohol) se u medicini koristi kao sretstvo za sterilizaciju (u koncentracijama od 70-80%), kao komponenta u alkoholnim picima (obicno manje koncentracije) i kao pogonsko gorivo (obicno vece koncentracije tj preko 80%). Najzanimljivija tehnicka primjena je kao pogonsko gorivo. Postoji nekoliko klasa goriva koje sadrze etanol: -E5 sadrzi 5% etanola i 95% benzina. Ima oktansku vrijednost od RON95 oktana. Koristi se bez ikakvih izmjena na benzinskim automobilima. -E85 sadrzi 85% etanola, 14% benzina i 1% aditiva koji izazivaju povracanje. Ima oktansku vrijednost od RON104 oktana. Da bi se koristilo u automobilima potrebno je dodati motoru 40% vise E85 u odnosu na benzin. Ovo se postize stavljanjem vecih brizgaljki umjesto originalnih. Radni opseg goriva je -25'C do +78'C vanjske temperature. Kod nas ga jos nema na pumpama zbog neizgradjene infrastrukture. Cijena u EU je oko 0,7€/litri, sto odgovara cijeni benzina od ca 1€/litri. Mana: veca potrosnja E85 ca 30% u odnosu na gorivo. -E96 sadrzi 96% etanola i 4% vode. Ima oktansku vrijednost od RON118 oktana. Da bi se koristilo u automobilima potrebno je dodati motoru 50% vise E96 u odnosu na benzin. Ovo se postize stavljanjem vecih brizgaljki umjesto originalnih. Radni opseg goriva je +13'C do +78'C vanjske temperature, dakle zimi je potrebno predzagrijavanje i vazduha i goriva te se u praksi koristi samo kao ljetno gorivo. Ima odlicna rashladna svojstva, bolji stepen iskoristenja i cistije izduvne gasove u udnosu na benzin. Cijena u EU je oko 0,5€/litar. Mana: veca potrosnja od ca 40% u odnosu na gorivo te je akcioni radius automobila kraci.

Etanol kvaliteta E96 se moze dobiti na vise nacina i to: -Destilacijom i fermentacijom voca, povrca i bioloskog otpada (neefikasno i skupo). Ovaj proces je u narodu dobro poznat kao tradicionalno pecenje rakije tj prepecenice. -Ekstrakcijom iz zemnog gasa metana CH4 (industrijska primjena koristena niz godina).

-Prelivanjem suve celuloze (npr suvih starih novina, suve piljevine, pamucne tkanine i slicnog celuloznog otpada) H2SO4 ili HCl kiselinom na sobnoj temperaturi i sobnom pritisku. Poslije ca 3 dana vrsi se normalizacija ph vrijednosti na izmedju 6 i 7 pomocu NaOH. Tek kada je ph vrijednost neutralna dodaje se kvasac. Poslije ca 3 dana fermentacije bez prisustva kiseonika smjesa sadrzi 14% alkohola te se pristupa destilaciji pod vakuumom. Etanol kljuca na nizoj temperaturi u vakuumu te je potrebno manje energije. Rezultat je E96. Za pun rezervoar tj 65 litara E96 je potrebno ca 245Kg starih novina. Proces se zove CHAP (Concentrated Hydrocloric Acid Process) i kod nas se ne koristi jer vise volimo da bacimo stare novine pokraj puta. -Sintezom ugljen dioksida i hidrogenskog gasa uz pomoc Mos2 ili slicnog katalizatora. 2CO2+6H2=C2H5OH. Ovaj proces se vrsi na temperaturama preko 255'C.

Kazan za rakiju pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07.06.07

Postavljeno 07.06.2007. 12:57 Pozdrav, Zelim da napravim (za licnu upotrebu) kvalitetan kazan za (destilaciju) pecenje rakije.

Nov, mlad i bez iskustva sam u svemu ovome. Pa molim za savete na sta obratiti paznju, koj Sve sto mislite da je vazno reci - samo napred.

Pocetna ideja je da napravim kazan od prohrona od 100litara, sa lulom i aparatom sa sto duzo Imam par pitanja Sta je bitno kod lule? Da li mora tacno odredjena duzina,sirina itd. Sta je bitno kod aparata(koji je minimum i maximum za duzinu spirale) Da li je potrebno ugraditi u kazan (rucnu) mesalicu za mesanje dzibre u toku pecenja rakije? Unapred zahvalan na odgovorima Uredio pivo dana 07.06.2007. 13:06 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.06.07

RE: Kazan za rakiju Postavljeno 17.06.2007. 22:22 Ako smem da pitam: zašto hoćete sami da pravite kazan? Pogotovo što kaţete da nemate nikakvih iskustava u destilaciji. No, svejedno, evo odgvora od amatera: Za destilacioni kazan koristiti iskljuĉivo bakar. Neki veliki destilateri su 70-ih, i 80-ih godina Razlog je bolja toplinska provodljivost (priliĉno vaţna osobina za destilaciju), a osim toga, n belanĉevine poţeljne u alkoholu (o ovome ne znam ništa više, primio sam tu informaciju isto Mešalica je neophodna kod destilacije gustih komina kad postoji opasnost da komina zagori greje direktno na plamenu drveta ili plina. Komina šljive (zavisno opet o vrsti) je obiĉno tam korisno imati mešalicu da bi se smesa u kotlu povremeno promešala i tako ujednaĉila temper destilacije na gas jer u tom sluĉaju imamo mali plamen (na maloj površini dna kotla) sa visok podjednako zagrejana je kad nam rakija nepravilno curi, kao da je nešto pumpa iz kazana. M U konstrukciji je dalje vaţno da se potrudite da ne napravite predubok kazan. Da ne ispadne, pola metra u preĉniku i pola metra duboka, nego da preĉnik bude veći da bi kazan bio plići. Dalje, kapak je jako vaţan. Napravite ga sa što većom površinom ali pri tome nemojte preter 15% samog kazana (znaĉi kod vas izmeĊu 10 i 15 litara), ali ga izvedite tako da se prvo nagl širi. Teško mi je taj oblik opisati reĉima, a ovde ne mogu da crtam, pa mi ostaje jedino da ga

06. Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. sto je za hobi jako puno para (za mene).07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 10. d pravljenje travarica i slicnih stvari) i sa tako relativno malim kazanom mozete proizvesti nek Kazan od 100 litara.agromex.2007. Masinski ne sme biti toliko skup (premda. RE: Kazan za rakiju Postavljeno 04. zavijte visinom "vijka" 15-20 cm (sledeći zavoj dolazi na toj udaljenosti od prethodnog). Mislim da vam je za hobi prevelik kazan od 100 litara. Kazan(Valjevski) od 100Litara kosta oko 1000evra. 14:34 Sto se tice pitanja zasto pravim kazan. pod navedenim uslovima ekspoatacije.2007. Ne znam kako to taĉno funkcioniše pa slovenaĉkog proizvoĊaĉa.07.06. pogledajte neke kazane pa ćete videti da svi imaju kapke manje-više kao peĉurke. Hvala jos jednom! Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Autor pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07. Ako je zaista rec o hobiju napravite k koristite takav kazan (a mogucnosti postoje. Os vrhu. 12:11 [img][/img]http://www. krenete od tresnje i visnje.2007. kako vi kaţete. 22:42 pivo napisa: Sto se tice pitanja zasto pravim kazan. odgovor je zbog cene kostanja novog kazana. koja na vrhu ima le vaţno ako morate rashlaĊivati vodu u stabarci da hladnu vodu sipate dole. iznutra. koji ce se u kada se krene sa poslom . Spojna cev.06. Sve ovo vam je potrebno ako zaredom destilišete više kazana. pa kajsija i bresaka. zaboravio sam koji su standardni kalibri tih cevi). Hladionik (stabarku) obezbedite sa jednom vertikalnom cevkom.07 Inace zahvaljujem se na ovako detaljnom opisu bitnih stvari za pravljenje kazana. odgovor je zbog cene kostanja novog kazana. sto je za hobi jako puno para (za mene). Hvala jos jednom! U tom slucaju je rec o rukom radjenom kazanu. Hladionik ne mora biti ekstremno dugaĉak.gif Videh sad da forum ima mogućnost postavljanja slika. Koristite istu bakrenu cev (25 ili 27 mm). a ne na na vrh. Ovako kako sam opisao duţina navoja je izmeĊu 4 i 5 metara. Ako je samo jedan kazan. koji ce se u kada se krene sa poslom . nema većeg uticaja osim ako nije ekstremno uska (ili ek cev promera 25 mm (ili 27. Kazan(Valjevski) od 100Litara kosta oko 1000evra. velicina za (semi)profesionalnu p . Srećan rad. ili lulica.07.Uostalom. Ako se slika ne otvori ovde idite na tu adresu i sami pogledajte tam Ovo je jedan alambik bez mešalice i cena mu je oko 600 evra.06. u nebo!).si/proizvodni_program/pic/kotli_zganje/002. i sve to nam cm. pa ĉ se voda rashlaĊuje. Inace zahvaljujem se na ovako detaljnom opisu bitnih stvari za pravljenje kazana.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 18.

. u pitanju su kazani rucne izrade.agromex. kliknete na dugme img Primer za Vaš sluĉaj: I onda se ta slika vidi ovako.si/proizvodni_program/pic/kotli_zganje/002. u nekoj strucnoj literaturi(neki profesor za zemunskog poljoprivrednog fak nekog razloga koji nisam zapamtio.pazite: samo link) 2. 14:41 alambik napisa: [img][/img]http://www. 17:05 Tacno.2007. Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22.07.. citao sam. Drugi naĉin: 1.. klinete na dugme img.. Kazan od 100Litara je vise pukim slucajem. napišete svoj link.gif Videh sad da forum ima mogućnost postavljanja slika. 3.2007. Ali daj sta das. kajsijevacu(sada aktuelna) i sljivovicu. i ono se koristi da umetnete slik 1.06. 2.07. Mada.03. Da bi trebalo mnogo vise vremena za citavu des dzibrom. Pekao bih lozu/komovicu. između ta dva taga ubacite svoj link. u polju gde pišete tekst pojavi Vam se [img][/img].07 Dok pišete svoju poruku. Uredio pivo dana 12. A masinska proizvodnja ne uliva poverenje..07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 12. i markirate ga (obeleţite ga mišem da "poplavi" . Ne znam kako to taĉno funkcioniše.Autor pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07.2007. Makar o Bezanija).07. poklonu se zubi ne gledaju. Imam mogucnost da dobijem vojnicki kazan(pro Meni bi vise recimo odgovarao od 80Litara. u editoru ispod postoji dugme img. Od 25-35 litara mi se cini da je mnogo mali. 17:06 Autor admin Super administrator RE: Kazan za rakiju Postavljeno 13.

i to na "mostu". debljina dna kazana je previse tanka. RE: Kazan za rakiju Postavljeno 18. Autor pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07.85 stepeni.07 . Iz sveg reĉenog proizlazi da veliĉina kazana nema uticaja na kvalitet rakije iako je kod većih kontrolom.07.06. Ona će provreti na 93 stepena C u kapku. nije toliko vaţna.07. jer do sada nisam video nikog da koristi masinski izradjen kazan. hladi se (zbog toga što kapak odaje toplinu prema okolini). i upravo para vode se daleko više kondenzuj Dakle.. Najverovatnije su moje predrasude u pitanju. kad komina od 10% alkohola provri u pari će biti 55% alkohola i na recimo. ali bolje ikad nego nik Pivo. Uzmimo. Jaĉina rakije. ne razumem zašto mašinska produkcija ne uliva poverenje. ali jeste vaţno to što u jakoj rakiji imamo manj izvodi zakljuĉak da je jaĉa rakija kvalitetnija (mi ćemo nju kasnije razrediti vodom na ţeljenu destilacije). Ako pojaĉamo vatru poraste i temperatura u kapku pa se manje vode kondenzuje i sastav par smanjimo vatru pada i temperatura u kapku i curi jaĉa rakija. 23:48 Ono sto sam video u Merkuru ja jako krhko(kazan) tj deluje na oko nekvalitetno.2007. da destilišete kominu od 10% alkohola. Odaje utisak da ce dzibra da zagori. Zbog hlaĊenja dolazi do Para je sastavljena od pare vode i pare alkohola. Uredio admin dana 13. Ovo ima za posledicu da se odreĊena koliĉina vode kondenzuje i padne imati 70% alkohola i 30 % vode.2007.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 14. 14:47 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. 10:27 Hvala administratoru na poduci (jeste da sam ĉekao dugo na odgovor.06. Most je ona taĉka posle koje isparavanja iz uzlazne putanje prelaze u silaznu. na primer..07.Tako to ide.2007. Kod destilacije radi se o temperaturi. TakoĊe ne raumem zašto bi rakija iz malog kazana bila bolja. Objasnite to. u gornjem primeru. sama po sebi. Recimo.

Tako da se izvinjavam za iznete tvrdnje. Tr pektoenzimom. ali sam se brzo uveštio kako sam prvo na postavljenu slamu sipao vodu da tako tecnoscu pokrijem dno.09.A sto se tice "bolje" rakije iz manjeg kazana ..2007.09. Pri tome se na vatru dodaju nova drva tako da pregrade plamen.09.07 Autor morrib Ĉlanovi RE: Kazan za rakiju Postavljeno 31. Pretpostavljam da sam ili pogresno procitao ili naleteo na kvazi strucnjaka. Mislim da ću prodati ovaj kotao i k RE: Kazan za rakiju Postavljeno 03.lanca koji spreĉava da zagori.06..vec sat vremena pokusavam da nadjem taj tekst ali mi ne polazi za rukom. e2e4 Uredio e2e4 dana 09. Na taj nacin ste izbegli stvaranje kaše koja U firmi gde radim. 22:21 .2007.2007. pa opet Jovo nanovo. ispere se kazan. nijedno voće nismo seckali i uvek je fermentisalo sto posto. prestane potpuno da kuva Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. N uzeti bez mješalice .2007.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 03. i kad se neravnomerno zagreva kominu od raţi koja je bila gusta kao deĉja kašica.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.09. nemojte jabuke mleti i nemojte se plašiti da nece prevreti (fermentirati). Ja sam pre destilovao guste komine (ukljucujuci i od jabuka) na sloju ciste i prethodno proku mi jeste zagorelo (a onda je gore nego da nisam stavljao slamu. 19:44 Pa sad. Sva ce ta rakija opet Zatim mozes dodavati patoku iz prethodnog kotla. a ako samo malo smanjim vatru. Autor bone Ĉlanovi Poruka: 1 Ĉlan od: 31. Mislim da mjesalica pomaze da se ujednaci temperatura koma ali nece pomoci kod zagaranja Isto tako mjesalica pomaze da se za sto krace vrijeme prekuvani kom izbaci iz kazana. Jedino dobro resenje za guste komine je kazan sa indirektnim grejanjem. Pojedini delovi komine bi se toliko pregre izlazila neohlaĊena iz hladionika. mislim da je uz dobro i strpljivo peĉenje tako svejedno koji imaš.08. 02:03 Da bi se preveciono izbeglo zagorevanje kazana pri destilaciji jabuke.07 RE: kazan i kom Postavljeno 09. 01:33 Zasto pregust kom u prvom kazanu ne razrijedis vodom? Mozes usuti i kompletnu rakiju dobivenu iz prethodnog ciklusa (kotla). seckanje na cetiri nece nam biti dovoljno.04.Kako speći jabuku da ne zagori u kotlu bez mješalice..09. Probao sam drugo dno kji se moţe skinuti i nikao sprijeĉiti da zagori.2007.08. U njemu ne samo d komine najvise ujednacena. 11:06 Što se tiĉe kotla za rakiju. A sta znaci kad je komina gusta.kad se jabuke iseckaju verovatno da hoce do kraja fermentisati samo je pitanje kolik (nisam rekao burno!) sa selektovanim kvascem. Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Dospe se kanta vode. A ja bi imao jedno pitanje .

100EUR. samo m 200KM. Dubina ovog kazana je 30cm ali cu ga ja puniti na 27cm. od holendera do holendera 2. Mjesalica je bila na istoj strani gdje jei izljevna cijev. Kada se sve namontira. Posto sam visok 178c Kapak sam produzio tako da je sada visok 55cm. r na 2 X h=100 Cabar ovoga kazana je bio upravo jadan. Moram ga sada ovakvog isprobati sa komom od sljive. Visina cabra je 125cm.07 RE: prepravljeni slovenac Postavljeno 11. Na vrhu kapka je kupasti zavrsetak na koji oblik obrnute kruske ili gljive ali to se nije moglo izvesti. Dno cu napraviti od lima debljine 4mm. Lanac je toliko bio los da je to grozno. 200 litara vode sa spiralom kao kondenzatorom.55mm. parovodna cijev je odignuta od zemlje 183cm. 00:32 Evo jednog kazana za rakiju kojega sam prepravio. ( Kada se dno izlize skraticu ga na 24cm.m. Za Kapak na cabru je isto tako bio vrlo mali.09.) Nisam htio napraviti lijevak od celicnog lima jer bi celicnij lijevak upropastio ivice otvora za Jos bi se tu neke stvari mogle prepraviti ali o tom po tom. Kazan ima zapreminu od 100 litara. Jedino da sam napravio potpuno no Kapak je sada zapremine 40 litara sto je dovoljno za precnik kazana od 60cm. Na vratima lozista je bio napraljen prosjek koji je drzao bravu da ne pada dole nize od vrata a Parovodna cijev je bila 30mm siroka i kratka oko 1. Strugao je dno tako da bi ga mnogo radio kada sam ga kupio polovnog. Ne pusta ni k Napravio sam mu i lijevak od bakarnog lima 0. Uz to poklopac izljevne cijevi se otvarao sa pogresne strane.09. . Nesto su radili drugi majstori a nesto sam slovenacke proizvodnje. Destilovao sam vodu. Napravljen iz dva dijela.Sad onaj koji okrece mjesalicu Rucicu mjesalice sam fiksirao kuglicnim lezajem u nosacu. Parovodna cijev je duga. Odlicno centrirano. Na nogaima je vi U njemu je cilindar 100cm visok.5.2007. KO je ovakav kazan mogao konstruisati? Toliko gresaka se moglo napraviti samo namjerno. vanjskog precnika 30cm.Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. Ako okreces mjesalicu a podignes pok prvoj slici. Banda. On sad izla Na cilindru su profi mesingani holenderi za parovodnu cijev Fi50mm. Jest da ce Kao sto sam spomenuo okrenuo sam mu i mjesalicu za 180*. ( Bakar je stravicno poskupio. Dakle napravio sam mu cabar zapremine 600 litara.4m.

.

Autor admin RE: Kazan za rakiju Postavljeno 11.09.2007. 17:42 .

09. 21:05 .Super administrator Ĉekamo rezultate rada sa šljivom.2007. Iznutra i izvana. premazao sve antirostom pa iznutra ponovo nanio temeljnu boju. To ide sporo jer se okisalo. Sta ocekivati u vezi sa kuvanjem koma.2007..03. Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. Pozdrav Autor alambik RE: Kazan za rakiju Postavljeno 12. Interesuje me vase misljenje o prepravkama kazana. Zatim cu kompletan cabar ponovo lakirati u tamno plavo. Sad moram cekati da se lak osusi.07 Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08.09. Onda cu vratiti cilindar. odnosno onako kako treba.09. Izvana je cabar bio kako tako lakiran ali iznutra samo sa temeljnom bojom koja je propala za gornjem dijelu cabra jje oprala tu njegovu temeljnu boju. 22:19 Ja sam nestrpljiv da ga probam sa komom ali upravo sam odlucio da cabar ponovo lakiram iz Covjek koji je pravio cabar nije posao odradio posteno..07 RE: i ja sam nestrpljiv Postavljeno 11. Izvadio sam cilindar. sam odradio. Zatim sam sve lakirao u bijelo.

dakle bez deflegmatora i pregradnih tan odrţavanjem ţeljene temperature na "mostu). Sve je bilo vrlo vodeno i nije mnogo mirisalo na alkohol. Sva ce ta rakija opet Zatim mozes dodavati patoku iz prethodnog kotla. Mislim da mjesalica pomaze da se ujednaci temperatura koma ali nece pomoci kod zagaranja Isto tako mjesalica pomaze da se za sto krace vrijeme prekuvani kom izbaci iz kazana. Visina koma ispod kolaca bila je oko 65cm.07 e2e4 napisa: Zasto pregust kom u prvom kazanu ne razrijedis vodom? Mozes usuti i kompletnu rakiju dobivenu iz prethodnog ciklusa (kotla). doduse Rezultat: Kada sam dosao i vidio kom odmah mi se nije dopalo to sto ga je odozgo hvalilo. ili ogromna većina nas. Skinuo sam dio kolaca a ostatak promijesao sa tecnim dijelom koma. Kom je inace ukupno previrao 25 dana jer ja nisam bio u mogucnosti da odem ispeci rakiju n kace nije bio svezan najlon. Kada sam prepjecao meku rakiju dobio sam jacinu i od 75 stepeni pa sam to posllije razredjiv odmah zamuti. Alkoholne Pitanje za vas je da li alkohol moze ispariti iz koma ako su prilikom sipanja sljiva u kacu bile gdje je stajao kom temperatura tokom vise od 15 dana bila visa od 30 stepeni. Ne mogu mjeriti prije nego istekne u kantu bar 4 litre jer je kanta siroka pa alkoh Trebalo je da kom dadne oko 50 litara rakije a ja sam dobio 35. Pri tome se na vatru dodaju nova drva tako da pregrade plamen.09. Dospe se kanta vode. Taj dio koma je bio vrlo voden.07 RE: ispario alkohol? Postavljeno 30. To mi nije bitno jer ovu cu rakiju ionako koristiti da isperem parovodnu cijev i cilindar jer su U cijevi ima jos ulja i ostataka raznih hemijskij jedinjenja nastalih prilikom letovanja holend isticala mutna zbog te prljavstine u cijevi i cilindru. Sta je tu junastvo nemam pojma. destiliše u alambiku.09. Kolac se sasusio i bio je debeo barem 12cm u hrastovoj kaci precnika 90cm. Ispod kace se vidio trag curenja koma.2007. r Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08.06.Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. nego da ja sada iznesem iskustvo sa ovim novim kotlom kojega sam probao. Cijelo vrijeme sam imao osjecaj da je neko bio i ulio vode u kom. zbog toga što je gusta. Ja nazalost nisam na toj lokaciji gdje je kom pa svako ko zeli moze to jednostavno da uradi. Izgledalo mi je kao da je dio koma iscurio iz lose zaptivene kace a onda je neko dosao i dolio isteknutog koma. O obavljenog posla istim putem se vrati. recimo. U tom kraju pojedini dripci to rado rade. 10%. Kada sam pekao rakiju nisam mogao istjerati jacinu vecu od oko 45 stepeni a trebalo bi da se prve 4 litre. e2e4 Sve to što navodite jestu mogućnosti. imamo samo jedanu mogućnost: distilacija kom Nikad nećete dobiti istu rakiju ako je komina. Svi mi. pa opet Jovo nanovo. Morao sam prepjecati rakiju da bih istjerao stepene. Destilirao sam vodu u kazanu ali vodena para ne moze otopiti ulje i ta jedninjenja. ispere se kazan. . ili ste je. 19:04 U redu. jedino je pitanje šta nam treba i šta hoćemo.

Inace.Zog onako velikih vrucina i sljive "prskulje" trebalo je rakiju peci nakon samo 12 dana. Posto je pri prepjecanju kotao isjerao rakiju od 75 stepeni mislim da mogu reci da kotao nigd Kotao uopste nije tako spor kao sto se prica. Dubok je 30 cm a sirok 60 cm. 100litara zaprem Cabar je prevelik. Pekao sam i navece po mraku i obas alkoholne pare ali nista nisam vidio. Nadam se da ce sa tim novim komom biti sve u redu jer je u plasticnoj kaci i sada su daleko m |Pozdrav e2e4 . Mislim da bi 450 litara bilo vise nego dovoljno i visina cilindra ne mora biti 100cm nego je d Curak vode koja dotjece u cabar je bio toliko mali da se ustvari poredi sa curkom rakije koja Mislim da kazan dobro radi. dok sam sipao sljivu. koju sam uzgred da kazem propustio kroz muljacu. kom je samo U svakom slucaju nisam primijetio da kotao igdje pusta. Njegovih 550 litara je puno za ovaj kapacitet kazana. Opet cu u ovu rakiju dodati malo novoga koma i prepjecati je ponovo da je iskoristim za ispi Nakon sto isperem cijev onda cu pokusati ispeci rakiju od crne sljive.

mislim da vam je kapak mali.10. 21:18 Puno podataka i puno pitanja e2e4. Ako sad.2007. biće to dokaz da vam se kapak slabo hladi zbo RE: mali kapak e2e4 Postavljeno 03. niti mislim da moţe. 23:03 Da li sam u pravu ovo za loše karakteristike kapka moţete i sami proveriti prilikom sledeće d Kao prvo. Kad se ona krpa na kapku ugreje zamenite je novom.10. ne mora se uvek destilovati) i na taj naĉin joj sniziti relativnu tvrdoću. Vodu za prokuvati (dakle. a ovu sad rashladite vodom i pripremite radite tako dok ne uhvatite punu menzuru. nabavite jednu menzuru od 250 ml da biste mogli da merite jaĉinu destilata a ne da Dakle. neka ostane mokra ali neka ne curi voda iz nje). Kolik šljivama? Bez tih podataka nije moguće ništa oĉekivati a da ta oĉekivanja imaju bilo kakvu potporu na Ako ste razreĊivali obiĉnom vodom velike tvrdoće.06. pa ću vam odgovoriti sa sc6.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 01.2007. alkohol iz komine ispariti u znaĉajnijim koliĉinama. Kao prvo.Uredio e2e4 dana 30. kaţete da ste oĉekivali 50 litara ali ne kaţete na ĉemu ste bazirali ta oĉekivanja. doći će. Mislim da ne usporava dovolno paru paova brzo pro bi dovoljno odavao topline na okolinu i tako termodinamiĉku ravnoteţu uspostavio na niţoj t Ako sam u pravu onda je to razlogom što niste u prvoj destilaciji mogli da izvuĉete jaĉinu rak Inaĉe.09.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 01. Ja nisam ĉuo. do zamućenja.10. umesto 45% merite 65% (na primer). 00:00 .2007. naravno.2007. ako ponovo krene rakija slabija od vašeg oĉekivanja stavite preko kapka vodom navla u vodu i iscedite je. Ipak Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. 19:08 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.06.

tako da mogu ra da mjerim jacinu. Sam kom nije imao miris odnosno snagu iz koje se da zakljuciti da je u komu dosta alkohola. prvenac pa ostalo. Posebno ako je hvalila kolicina rakije koja se ocekivala. Iako sam mozda lozio i prejaku vatru. To bi trebalo biti dovoljno. precnika 30cm. Ako pogledamo sliku koma u kaci vidi se dokle je bio usut kom u kacu. 6mm debeo. Sve se to vidi sa slike. Obavezno cu nabaviti visok a uzak sud u koji cu destilovati rakiju. Nakon dva dana kuvanja i stabilizacije. Ako je to tako onda sam trebao dobiti bar 10 litara rakije od prskulje jacine oko samo 40 stepeni. Ovako ne mogu to zakljuciti. Precnika 3m odnosno bar 3 puta manjeg presjeka nego kod ovih sirih kotlova. Vi hocete reci da uz alkohol ide lako i dosta vode u cilindar. To se nije desavalo. Na ovom kotlu je visina kapka 55cm. Mora se na prve tri litre imati jacina oko 70 stepeni sa crnom sljivom. Ona bez prob daje 10 litara rakije 50 stepeni.Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08.09. kom je pao nekih 5cm. Povrsina takvog kotla je 1 puta ili 60% veca nego povrisna ovoga kotla. To nije normalno. Izgleda da nema sanse da se to desi. I dalje mislim da postoji mogucnost da je neko izvukao pravi kom a onda usuo svoju patoku. Mene najvise interesuje da li alkohol moze da ispari ako su temperature iznad 30 stepeni i to traje 20 Prihvatam da je mogao dio tecnog koma iscuriti iz kace ali to ne bi trebalo uticati na snagu prvenca je kace alkohol i voda isticu zajedno a ne samo alkohol. novoj cijevi i nov cilindru. Ako sam dobro izracunao zapremina kapka je 40 litara. Toliko se bio sasusio. Lozio sam jacu vatru da vidim hoce li kazan da povrati odnosn baci kom u cilindar.07 Sljiva prskulja obicno daje oko 8 litara rakije 50 stepeni na 100kg koma. I pod takvim kotlovima se lozi vatra kao da se hoce pretopiti i sam kazan. Moguce je da ste vi u pravu ali pokusajmo uociti sledece. Kolac je bio odvojen od kace nekih 2 do 3cm. Kazan je dubine 30cm. U komu bilo dovoljno alkohola. Za takve kotlove treba i bar 60% veci kapak. Da je mlaz rakije koja izlazi iz cilindra bio jak ja bih mogao zakljuciti da uz alkohol ide i dosta vode. Precnika je 60cm. Vidio sam vece kapkove ali na kotlovima koji imaju u precniku oko 75cm. Zatim je kasnije pao jos 12 do 15cm. Alkohol vrlo brzo prelazi u kantu. . Mozda su tokom prvih par destilacija alkoholne pare bile potrosene na interakciju sa onim uljima i os hemijskim jedinjenjima koja sam spominjao da su postojala u prepravljanom kapku. Sve je imalo okus na patoku. Dakle povrsina sa koje isparava alkohol i vodena para i nije tako velika. Jos nesto sam se sad sjetio. U svakom slucaju hvala za anallizu. Mlaz zna biti po 5. Po meni to je normalno. U svakom slucaju mlaz destilovane rakije koja je izlazila iz moga cilindra je bi vrlo mali.

Inaĉe vam odmah odgovorio.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 15. Sad. i b obzira na naĉin destilacije. Kapak se tad višen . Gledajte ovako: ako imate kom odreĊene jaĉine onda on vri na nekoj temperaturi i sastav pare koji izl koma je odreĊen. Što je kapak topliji to više odaje topline i sve tako ne poĉne odavati isto toliko koliko primi. Podiţući se ova para.06. ili više u patoci. Ali ako nije to u pitanju. Znam da u pesmi od Sedmorice mladih. pa sad da li kao prodana ro ili kao pokvarena pa rashodovana. Da jedna stvar bude jasna: ako ste imali oĉekivanu koliĉinu alkohola u komu.Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. svejedno je . sa temperaturom od 93 C udara u stenke kapka i odaje mu topli Kapak se tako zagrejava i odaje toplinu u okolinu. kad ĉiĉa peĉe rakiju. da li više u rakiji. vi ste ga morali i dobiti u destilatu. i zatvori kapiju. nisam video da je otvorena druga stranica na ovom topicu pa zato nisam odmah video vaš post. Ovo meĊutim ne znaĉi da će ta para sa tom temperaturom. U tom sluĉaju je on provreo na 93 stepena C i pa koja se podizala iz koma imala je 55% alkohola. da se jedan bezobrazan sakrije za k pa popije ra-a-kiju. 20:23 Poštovani e2e4. i ako ova godina nije bila drugaĉij onda razlog što niste mogli u jednoj destilaciji postići jaĉinu destalita treba traţiti u naĉinu destilacije. jest karakteristima aparata za destilaciju.10.raĉun mora biti taĉan. bez obzira na aparat. Tu nema nikavih uticaja koliko jaku vatru loţite i kakav je kazan.2007. A i ne razumem se u folklor vašeg kraja (pogotovo što niste rekli ni koji je). To je kao ono kad se pravi iventura u dućanu: izlaz mora biti jednak ulazu. Ja ne iskljuĉujem mogućnost da je neki šaljivdţija ispustio "ĉorbu" iz vašeg koma i dolio vodu. Razni razni obiĉaji. proći i najvišu taĉku u apa doći u stabarku. i u tom sastavu. Sistem je tad u termodinaĉkoj ravnoteţi. i ako vi znate kakav kom daje vaša šljiva. nema veze. Uzmimo na primer da je vaš kom bio 10% alkohola.

. Ako nam je cilj da se što veći deo vode zadrţi što je moguće duţe u jezeru. Da bi to uspelo para bi m i to sva. U tom sluĉaju para ima šan se i sama ohladi na tu temperaturu. ali prvobitna vrednost ove tehnologije u ovim davnim vremenima je bila sposobnost oĉuvanja hrane. U tom sluĉaju idete ozbiljno u pravcu onih poĉetnih koji dolaze iz kazana a oĉekivanih 75% ostaje daleko. moţda. sve dok traju zalihe. Nekontrolisani rast mikroba tokom i posle fermentacije vina moţe promeniti hemijski sastav i konaĉno i kvalitet finalnog proizvoda. I dok su se tehnologije fermentacije razvijale kroz vreme. a ne dodavanje jedne ili druge atraktivne osobine u finalni proizvod (alkohol. postala su vaţna istraţivanja koja se bave alternativama upotrebi SO2.n. sumpor dioksid (SO2) se koristi za mikrobiološku stabilizaciju vina. povraćanja gastriĉkih nadraţaja. Kao kontrola rasta organizama koji kvare hranu. Pogotovo ako ste destilisali velikom snagom. Pojedini sojevi bakterija mleĉne kiseline.? SO2 protiv antimikrobskih peptida u očuvanju vina Prva upotreba bioloških metoda za ĉuvanje hrane datira unazad sve do 6000 do1000 godine p.novembra 2005. Dakle. da stoji dovoljno dugo uz stenku kapka. Ozbiljna je briga da SO2 izaziva alergijski odziv kod nekih ljudi. novembra 2005. moţda ne direktno. Para se u n ne zakreće. ali ne kreće se blizu kapka. Ovi zahtevi su u istoj liniji sa trendom za zdravijim ţivotom koji vlada meĊu potrošaĉima. a na kra jezera voda istiĉe dalje potokom. tek je 1864. Fraze "sadrţi sulfite" ili "sadrţi sumpor dioksid" su obavezno inkorporirane na svim etiketama vina posle 25. 90 C pa već zbog toga para nije moga da se ohladi. drugim reĉima da menja smer toka. i to od 25. jezero moramo oblikovati tako da voda. I sad mi napravimo jezerce kojeg ovaj potok puni. Sa ciljem da se adekvatno odgovori na zahteve potrošaĉa... i mogu dovesti do pojave isparljivih kiselina. meĊutim ne moţemooĉekivati da će se sva para ohladiti na tu temperaturu. sa manje prezervativa i što više prirodni. ne koĉi. kao i anti-oksidant.. a drugi. ali sad na viĊoj temperaturi.zagreva. kad su hleb. Uzmimo da je termodinamiĉka ravnoteţa uspostavljena na 85 C. Prateći ove trendove. što je povezano sa konzumiranjem zdrave hrane i pića.). i pored toga što su i ovi aspekti nesumnjivo igrali odreĊenu ulogu u popularnosti ovih proizvoda. jedan deo para prolazi direktno u cev iznad kapka. Sojevi bakterija mleĉne i sirćetne kiseline su najĉešće ukljuĉeni u kvarenje vina. kapak vam bio 85 C već. a ne da sredinom matice proĊe direktno dalje. Odbrojani dani sumpor dioksidu. Potrošaĉi vina koji za to znaju zahtevaju oznaĉavanje na etiketama koje precizno pokazuje sadrţaj ove supstance. njegova prekomerna upotreba moţe biti pogubna po kvalitet vina. sa simptomima koji se kreću od muĉnine. ako ste pekli na jakoj vatri.. i mnogih drugih neţeljenih pojava. vaţno je kontrolisati . nego se. yahteva se da svi proizvodi treba da budu manje obraĊeni. kad iz p uĊe u njega. stvaranja akroleina i gorĉine.e. Vina etiketirana pre tog datuma mogu se i dalje izvoziti u EU bez te oznake. Iz tog razloga mi se ne sviĊa ovaj vaš kapak.. MeĊutim. i osim toga i on relativno brzo napusti kapak. Ovo se primenjuje za sva završena vina koja imaju u svom sastavu više od 10 mg/lit SO2. mereno kao ukupni SO2. Zamislite potok koji teĉe nekom brzinom. što znaĉi da je dotok nove topline veći od gubitka i kapak se dalje zagreva d uspostavi novu ravnoteţu. Ovo pak z da nema ni mogućnost da se ohladi. takoĊe. Uprkos znaĉaju bakterija mleĉne kiseline u malolaktiĉkoj fermentaciji. Pored toga što je SO2 ekstraktivni rastvaraĉ. Kad povećate snagu (jaĉa vatra) onda više pare u jedini vremena dolazi na kapak. Ako bi se sva ohladila na 85 C kondezovalo bi se toliko vode iznje kapalo nazad u kotao) da bi para sad imala 78% alkohola. ukus. Oznaĉavanje na etiketi za sva vina koja sadrţe sulfite je obavezno i u Juţnoj Africi i u zemljama Evropske unije. pivo i vino bili proizvodi dobijani fermentacijom. i glavobolja do napada astme. Luj Pasteur pokazao da su mikro-organizmi uzrok i fermentacije i kvarenja hrane. poĉne da se kovitla. direktno sprovodi na gore. kao i u svakom dobrom dimnjaku. On jeste volumiozan ali je nekako kao odţak. a pogotovo u kombinaciji sa kapkom-odţakom koji je direktno sprovodi dalje. mogu da proizvedu prekurzore biogeniĉkih amina i etil karbamata. Ovo moţe biti iznenaĊenje za današnje korisnike fermentacione tehnologije i potrošaĉa fermentisanih proizvoda. da pravi virove.

i nudi dodatne mogućnosti za kontrolu malolaktiĉke fermentacije u vinu. Nisin je trenutno jedini bakteriocin koji se legalno koristi kao dodatak hrani. Nekoliko vaţnih pitanja će zasigurno igrati vaţnu ulogu u eventualnoj komercijalizaciji transgeniĉkih kvasaca (npr. Lizozim se već uspešno koristi kao antimikrobijalno sredstvo kod mnogih vrsta hrane.2007. Bakteriocini takoĊe imaju i baktericidnu aktivnost protiv vrsta koje su u bliskom srodstvu sa bakterijama koje ih proizvode. Drugi antimikrobijalni enzimi (npr. i prodaje se pod trgovaĉkim imenom Nisaplin®. biti vrlo skupi u primeni. koga proizvodi Lactococcus lactis. Ove bakterije proizvode specifiĉne proteiniĉne supstance. To je dozvoljeni dodatak hrani u više od 50 zemalja širom sveta. Vremenom će se uvideti potencijali transgeniĉkih kvasaca. Pediocin i leukocin su već testirani na efikasnost kao bioprezervativi u vinu. Nisin se koristi da spreĉi kvarenje obraĊenih i prirodnih sireva. PronaĊeno je da ovi bakteriocini nemaju efekta na kvasac i bakterije sirćetne kiseline koje su normano povezane sa vinom i bili su stabilni dovoljan period vremena u simulaciji vinskog okruţenja. MeĊutim. ovaj problem moţe biti rešen kroz upotrebu efektivnih antimikrobijalnih enzima i peptida u sojevima starter kultura vinskog kvasca. Pošto je SO2 još uvek neophodan u procesu proizvodnje vina (za spreĉavanje oksidacije).) i peptidi (zimocini i bakteriocini. Pediococcus acidilactici pediocin gen (PED1) i Leuconostoc carnosum leucocin gen (LCA1) su već korišćeni u Institutu za biotehnologiju vina. Lizozimski egen belanceta kokošijeg jajeta (HEL1). posebno kod sira. Lizozim je enzim ekstrahovan iz belanceta kokošijeg jajeta i visoko je aktivan protiv izvesnih gram-pozitivnih bakterija.10. hitinaze. 09:35 . Clostridium. Lizozim je još jedna komponenta koja je našla svoju primenu kao prezervativ za hranu. Kao organoleptiĉki neutralna alternativa. pojedine firme su već krenule sa razvojem odreĊenih proizvoda koji se mogu praktiĉno koristiti. meĊutim. Kako bi se zadovoljio zahtev potrošaĉa za zdravijim vinim višeg kvaliteta. itd. i Enterococcus spp. hemijskim i mikrobijalnim prezervativima kako bi spreĉili pojavu i rast bakterija koje kvare hranu. bez mirisa i ne-toksiĉni. lizozim moţe biti od koristi daljem smanjenju nivoa SO2 u proizvodnji vina. Obzirom da je lizozim aktivniji kod belih nego kod crvenih vina. i rezultat toga je povećan interes za njihovu primenu u oĉuvanju hrane. Mali saveti proizvoĊaĉa rakije Autor zile Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 12. Preĉišćeni antimikrobijalni enzimi i bakteriocini će. a njegova primena u vinu je u fazi istraţivanja. drugi sem nisina) se trenutno ispituju i razmatraju kao mogući bioprezervativi. Danas se bakteriocini smatraju idealnim prezervativima za hranu. bezbednosno. jer su bezbojni. drugi su proizvodnja bakteriocina u komercijalnima sojevima vinskih kvasaca. konzervirane hrane i da produţi rok trajanja mleka u toplim zemljama. Verovatno najĉuveniji bakteriocin je nisin. zakonsko i etiĉko). nazvane bakteriocini. endoglukanaze. bakteriocini mogu obezbediti vinarima vredne dodatne alate koji se mogu kontrolisati i biti alternativa primeni SO2. i ima pozitivne ocene od meĊunarodnih agencija kao što su Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Food and Drug Administration (FDA). tako raste i antimikrobijalna aktivnost lizozima. što ga ĉini privlaĉnim za prevenciju kvarenja kod vina sa višom pH. Staphylococcus. Pre skorog vremena je prikazan i u industriji vina. nauĉno.prisustvo prirodno nastalih bakterija mleĉne kiseline u okruţenju u kome se proizvodi vino. Kako pH vina raste. kvasce i buĊ. i na duge staze moţemo biti optimisti da će u budućnosti ovi kvasci postati vaţne alatke industrijama koje se baziraju na fermentaciji. bakteriocini se verovatno mogu koristiti u kombinaciji sa SO2 i drugim fiziĉkim. koji inhibiraju rast patogena kao što su Listeria. Izvedene studije su pokazale da nema znaĉajnih promena u hemijskim i organoleptiĉkim karakteristikama vina posle dodavanja lizozima. Bakterije mleĉne kiseline su uvek bile tesno povezane sa fermentisanom hranom. U budućnosti. veruje se da polifenolne komponente igraju ulogu u bakteriolitiĉkoj akciji lizozima. Kod vina. Bacillus spp. bakteriocini nemaju efekat na gram-negativne bakterije. Neki od njih su i starter kulture kvasca sa definisanim trţišnim prednostima.

2007. Zrenje za jaka alkoholna pića nije ograniĉeno i vaţi pravilo: što duţe to bolje. Pitanje: da li dunjevaĉa treba da ostane bezbojna ili je treba obojati? Ako treba onda je pitanje kojom bojom i koliko.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.10.06. Bagremovih buradi se još i moţe. Za to se moţe koristiti bagremovo drvo. recimo. koliko meseci treba da na 15 dana pretaĉem rakiju. Samo. Mislim da vam na to pitanje niko ne moţe dati odgovor jer jednostavno niko nije ni pokušao da standardizuje dunjevaĉu. ostalo mi je još ne jasno. a onda braon. Nedostatak prozraĉivanja je neizbeţna oksidacija rakija. da simulirate zrenje koje bi imala u drvenom buretu. i šta. a ţeleo bih da probam s manjom koliĉinom (10 litara). koliko traje "zrenje" i da li je to uopšte ograniĉeno vremenom. Morali biste dati da vam se napravi. dopada mi se Vaša ideja da je drţim u staklenom balonu. koliko meseci treba da na 15 dana pretaĉem rakiju. Pretakanjem se postiţe da se rakija "oslobodi" lako hlapivih supstanci. ostalo mi je još ne jasno. koliko traje "zrenje" i da li je to uopšte ograniĉeno vremenom. tu i tamo.10. do godine. Ja liĉno bih je obojao ţutom bojom.10. 22:54 zile napisa: Hvala Vam puno na odgovoru. S obzirom na to da nemam iskustva u ĉuvanju rakije u buretu. recimo. RE: Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 13. Drugim reĉima: imate pred sobom neoranu ledinu pa pustite mašti na volju i kreirajte svoju dunjevaĉu. na svakih 15 dana da je prespete u neki veći otvoren sud i akvarijumskom pumpom prozraĉujete. s obzirom na malu koliĉinu. 18:49 Hvala Vam puno na odgovoru. Ili moţete. na svakih. Ako je i dalje ĉuvate proredite pretaknje na dvomeseĉno. pa onda na kvartalno. Probajte. Eto. RE: Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 13. Samo znajte: bure od 10 litara nije 10 puta jeftinije od onog od 100 litara. ali ne znam da li ima tako malih. otprilike onom koju ima zrela dunja. recimo. potrebno iz drveta u rakiji. na svakih 15 dana. S obzirom na to da nemam iskustva u ĉuvanju rakije u buretu. Prvih 5-6 meseci. RE: Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 12.naći. Samo. a kasnije se postepeno proreĊuje. 11:19 Ja mislim da standarda za to. Osim toga. bojim se da u takvom buretu nećete dugo moći ĉuvati rakiju a da ona ne postane tamno ţuta.07 . Pre će biti da je tek nešto malo jeftinije. Interesuje me koje je drvo najbolje za tu vrstu rakije i gde se moţe kupiti takvo bure.07 Hteo bih da kupim bure od oko 10 litara za ĉuvanje dunjevaĉe. za dunjevaĉu nema. kao i. Pretakanje i prozraĉivanje u poĉetku treba da je ĉešće. tj. Posle toga rakiju redovno. Tada proredite na meseĉno pretakenje. a ţeleo bih da probam s manjom koliĉinom (10 litara).10.06.2007. ako se boja drvetom. Taĉnu šemu ne mogu da vam dam.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. dok ne dobijete ţeljenu boju.2007. u poĉetku. izmeĊu ove dve stvari treba pronaći Autor zile Ĉlanovi Poruka: 3 Lokacija: Beograd Ĉlan od: 11. dopada mi se Vaša ideja da je drţim u staklenom balonu. 15 dana pretaĉite. recimo. kao što sam rekao. i koliko. da li je. tj. Moţda je bolje da je drţite u staklenom balonu a da je obojate bagremovim dašĉicama potopljenim u rakiju.Ĉlanovi Poruka: 3 Lokacija: Beograd Ĉlan od: 11.10. pola sata.

08. Znaĉi. svake godine se "izgubi" iz bureta oko 20 litara destilata. a sa druge strane dobro štiti destilat od oksidacije.08.06. što se odleţavanja destilata tiĉe. ali to se ne moţe izbeći). 16:57 Uskoro ćemo na ovim stranama imati i proizvoĊaĉe buradi (pintere). zajedno sa alkoholom.. Istina. Bojanjem bureta se zatvaraju pore u drvetu i na taj naĉin drveno bure dobija. Da li ste ikad pravili takvu burad.. RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 30. stavio bih ga u. Proĉitao sam negde da burad od jasenovog drveta ne odaju boju. 19:54 Evo nek` gospon pintera. ali zrenja da! Ako ga prespem u inox više neće zreti. 21:57 Ne. Bure za odleţavanje rakije Solotnik Ĉlanovi Poruka: 3 Ĉlan od: 21. kao i u staklenom balonu. ali ne ţelim da postane (destilat) taman. ĉim se pojavi.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. karakteristike staklene ambalaţe.09. gde su u buradima od oko 200 litara ĉuva jak destilat ovih pića (oko 65%). Pregovori su u toku.optimalnu meru. ĉeka ovo moje pitanje: Treba mi drveno bure u kojem bi duţe vreme ĉuvao destilat da zri. na taj naĉin. ili rosfraj buretu.08. a onda mi boje više ne treba.2007. dakle 10%. dudovo bure dok ne dobije neţnu ţutu boju. Ali samo na taj naĉin je moguće da destilat zri. a ni druge (naroĉito ne nepoţenje) materije. recimo. Zato je destilat najbolje ĉuvati u poroznom sudu (drvenom buretu) jer ono omogućava da destilat ispusti lako hlapive tvari (naţalost. Postavljeno 21.03.06. ili kalvadosa. Prejako i preĉesto prozraĉivanje dovešće do neţeljenog stepena oksidacije.2007. U odleţavanju konjaka.2007.2007.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 03. i da li je taĉno da jasen ne odaje boju. nemamo gubitka rakije. I ako je odgovor pozitivan gde bih mogao naruĉiti nekoliko jasenovih buradi od oko 4 akova (moţda kod vas?) RE: Bure za odleţavanje rakije Autor .08.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. ali nema ni zrenja. 22:46 Da li se burad koja se koriste za odleţavanje rakije farbaju sa spoljne strane? Autor admin Super administrator Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 29.

a nezaštićena samo 300.freehostia.06.2007. Ja opet mislim da ako je podrum suv (a morao bi biti. i kad je nezaštićeno.09. ĉim se spomene plavi kamen. " Da li je neko ima iskustva sa koriscenjem ovih stvari? Nezasticeni drveni delovi bureta svakako imaju manji rok trajanja. 22:41 Na hrvatskom sajtu krizevci. to što ste naveli da na tom sajtu kaţu potpuno je korektno. 23:47 alambik napisa: Ja opet mislim da ako je podrum suv (a morao bi biti.08. za pravljenje bordovske ĉorbe. Istina. putem kojih se obavlja diskretna oksidacija.07 U knjizi Dr Slobodana Jovica Prirucnik za spravljanje rakije kaze se sledece : " Za pravilno sazrevanje rakije racuna se da je najpogodnija relativna vlaznost prostorije od oko 75 %. mislim da je nevaţno.2007. ali verujem da je i sa vinom slicna situacija. Naravno.htm U istoj knjizi se govori da burad nacinjena od jasena ne odaju boju. Ukoliko uzmemo da je normalna vlaznost vazduha 40-70 %.07 Postavljeno 06. Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. pomisle i na kreĉ.net/vinograd za zastitu drvenih delova bureta oni predlazu laneno ili parafinsko ulje ili 60 % rastvor plavog kamena bez vapna ( ? ) i dodaju : " Nemojte baĉve premazivati firnajzom ili lakom. 00:26 Autor morrib RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 25. Znaĉi rastvor plavog kamena ili laneno ulje. Sad. i u suvim uslovima postoji razlika u trajnosti drveta ali je ona.09. inaĉe nije dobar) ne treba nikakva zaštita.Solotnik Ĉlanovi Poruka: 3 Ĉlan od: 21. meri stotinama godinama.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 12. i kad je drvo zaštićeno. Ta sredstva zatvaraju pore na duţicama. Pri nizim relativnim vlaznostima rakija se jako gubi usled isparavanja.2007. a nikako lak ili firnajz.a pri visim relativnim vlaznostima od 75 % rakija. odnosno sazrijevanje vina.2007. O slicnim temama pogledati i na sajtu solotnik. da li će zaštićena hrastovima u suvim uslovima trajati 400 godina.09. RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 23. 23:00 . Autor Solotnik Ĉlanovi Poruka: 3 Ĉlan od: 21.com/rakija/tehnologija_proizvodnje_rakije.08. Ovo je naravno samo za odlezavanje rakije. " Podatak od 75 % vlaznosti vazduha svakako ne govori da podrum treba da bude bas suv.2007.09.09. 22:16 Ako je znak pitanja stavljen iza vapna znak da ne znate šta je vapno onda da kaţem da je vapno kreĉ i da je naglašeno da ne stavlja vapno jer vinogadari sigurno podsveno. alkohol i voda ne isparavaju ravnomerno i to remeti pravilno sazrevanje rakije. inaĉe nije dobar) ne treba nikakva zaštita. Uredio Solotnik dana 24.

Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.Koliĉina anisa se ubacuje prema zapremini kazana. Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.07 RE: Hvala Postavljeno 25. nabolje na visini od 40-tak santimetra. u koju sam umotao nekih 20-tak suvih trava i u avanu istucano zrnevlje anisa.10. Ispalo je odlicno! U propisno ispecenu komovicu (od Zarcina) sam potopio gazu.04. | Specijalne rakije Autor morrib Ĉlanovi MASTIKA Postavljeno 10. 15:29 Pojma nisam imao. šta već ko napravi). potrebno je od 300 do 800grama anisa. kućnoj proizvodnji. a što kaţe i morrib. da to tako ide ! Ja sam ti brate pravio zimus neku travaricu pa sam dodao i malo tog anisa.svima se svidja !!! Sve u svemu.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 01. Odokativno u domaćoj. odnosno seme). Nije da. 21:09 Da..04. Ma da ste mi zivi i zdravi SRBADIJO !!! . relativna vlaţnost od 75%.. 00:06 Moţda niste znali? Mastika se dobija destilacijom prevrelog groţĊanog kljuka uz dodatak anisa.. i dodati anis (zrnca.04. Stvarno prva liga.2007.06. ako ne uvek. Ciga hvali konja. dobije podzemnu vodu.. višak-manjak vlage. Ja kad kaţem vlaţni podrum mislim na podrum koji.Destilaciju vršiti sa odvajanjem frakcija. Sve to je odstojalo mesec dana u staklenom balonu . ako su brad podignuta na klocne (ili stalke..pa sam onda izvukao gazu. cini mi se da sam od prilicno "slabe" komovice (a iskreno i ne moze od Prokupca neka bolja) dobio pristojnu travaricu.04.Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. mislim da bure ne treba premazivati nikakvom zaštitom. stim što u svaki naredni kazan ponovo ubaciti anis. U takvom podrumu. za jedan kazan zapremine 120lit.2007. pitanje je sad šta ko podrazumeva pod vlaţnim a šta pod suvim. a opet zavisi od ţeljenog inteziteta mirisa i ukusa na mastiku.07 Burad za rakiju u porumima obavezno drţati na drvenim stalcima.2007. najbolje će te rešiti ako u mreţaste pvc vreće stavite ćumur za roštilj blago posut kreĉom u prahu. Dakle.. Ma smislio sam joj i Ime i etiketu i sve sto ide. Ćumur sa kreĉom biće odliĉan regulator vlage u podrumu i neće se javljati buĊ. po meni. nego bre bratac ostalo jos malo .04.. i stavite u sva ĉetiri podrumska ugla. ne moţe se zvati vlaţnim podrumom.07 Autor zarizoj Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 24. onda bar jednom godišnje. ili grede. podvaljcima. onako uz druge trave. U kazan za destilaciju sipati prevrelo izmuljano groţĊe (kljuk). ali.

što će pokvariti suptilni ukus i miris medovine. Navešću neke od biljaka koje se mogu koristiti u proizvodnji travarica: Nana. Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.2007. jer postoji opasnost da doĊe do prevelike ekstrakcije boje i mirisa novog bureta. i svaki pĉelar ima svoju tajnu. dunja. Još na nešto obratite paţnju.). ili sakupljenu šljivu ubaciti 2-3 kg meda rastvorenog u mlaku vodu i ostaviti da prevri(izfermentira). Ako ubacite med koji ima izraţenu cvetnu aromu (lipov. gde se aroma vezuje za alkoholne pare i preko tabarke se kondezuje lepa mirisna rakija dobijena od izmuljanog i prevrelog groţĊa obogaćena mirisima smola ĉetinara. cveta. Sa unutrašnje strane kapka namaţu med.04..07 RE: Travarice Postavljeno 01. kora od pomoranĊţe.I još jedna zanimljivost: U Bugarskoj sam se sreo i prisustvovao vrlo zanimljivom peĉenju aromatiĉne rakije. Neki to zovu i ekstrakcija. bosiljak. Odleţavanje traje od minimum tri meseca pa nadalje. gde se ukusi biljaka nemogu preneti na destilat. ili vrlo malo.kantarion itd. što daje poseban ĉulni uţitak pri konzumiranju. ĉetinarski. kao i odabir suda. limuna itd. dobit će te kasnije sve izraţeniju aromu cveta sa koga je skupljan med. stabla. i kupuje se u humanim apotekama na meru. U tu rakiju ubaciti 5 do 10 procenata kvalitetnog meda predhodno rastvorenog u manjoj koliĉini blago uzmlaĉene (zagrejane) rakije.lincura. kleka. hajduĉka trava. Pritom treba paziti da ne doĊe do razlaganja voća a samim tim i zamućenosti rakije. lekovitog bilja i dr). stim što se na svakih petnaest dana. pri tom vodeći raĉuna da se ne pretera. ako se u rakiju neutralnog mirisa ili blagog mirisa potopi i jedno vreme odstoji voće sušeno na promaji (kajsija. breskva. kasnije to više nije potrebno. Od tako dobijenog kljuka peći rakiju sa izdvajanjem metila. Vrlo lepe rakije mogu se dobiti. vrši kruţno pretakanje da se med nebi skoncentrisao na dnu bureta.pripremljeno i ovinjeno..Potom poklope kazan i destilacija teĉe. temperature. pritom postepeno se otapaju mirisne smole. ne jaĉu od 45 alkoholna stepena.ruzmarin. -I drugi naĉin je ubacivanje biljaka ili delova u prevreli kljuk u kazan pa onda vršenje destilacije.2007.07 RE: Medovina Postavljeno 01.06. samo za tu vrstu rakije.06. Ţiveli!!! RE: MASTIKA Postavljeno 17. ako vam je bure novo ne preterati sa odleţavanjem.06. lista. a aromatiĉne materije da. . 00:59 Postoji mnogo recepata za proizvodnju medovine.. pa na njega nalepe smolu ĉetinara.2007. Prijatno Vam bilo i nazdravite samnom. Najbolje je hrastovo bure. 23:20 Autor alambik . pa sve to sjediniti sa ostalom rakijom uz dobro mešanje. ploda ili semena ili mešavina istih) u već dobijeni destilat i odleţavanje odreĊeni vremenski period u njemu. koju oni nazivaju "duvka" a koja je sliĉna tamnjanu. prva dva meseca. Ja ću vam preporuĉiti ovaj koji je već oproban: U izmuljano groţĊe.04.anis. a ujedno izabrati odgovarajuće mesto što se tiĉe svetla. 00:34 Postoji dva naĉina proizvodnje rakija travarica: -Potapanjem odreĊenih delova biljke(korena. Ovako pripremljenu rakiju sipati u sud za starenje. a najbolja je od 40 stepeni.Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.

specifiĉno a prema koliĉini kiselosti...... 23:56 Koliko vam se puta desilo da vam se dţibra(prevrela šljiva) ukiseli i destilacijom (peĉenjem).. Jer ako tako pocnemo .. iz svih zemalja. Rakija od šljiva Autor morrib Ĉlanovi Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 09. I tu ide priĉa o fermentaciji.. ali se skoro uvek preporuĉuje ponovna destilacija! Dalja razrada ove teme prema ineresovanju..03. ili macerat koji se redestiliše.04. daje obiĉno bolje rezultate.07 Autor admin Super administrator Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. generalno gledajući..04. 08:44 U narodu je standardna procedura sa klipovima kukuruza i pepelom. kvascima i enzimima.. i ostave tako odreĊeno vreme. Drugi naĉin. ili se posle maceracije moţe destilisati.. Koliĉina ubaĉenog priruĉnog sredstva za skidanje kiselosti i naĉin.. potapaju u alkohol.07 Autor zarizoj Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 24.Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. zove se maceracija..2007.2007. Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09..07 RE: nije nam se desilo Postavljeno 25. najbolje rešenje je da se ne dozvoli da prevrela šljiva ukiseli.04.07 Tehnika pravljenja pića kod koje se voće ili trave (biljke). Ono što treba reći je da se piće na taj naĉin moţe i konaĉno formirati i tad se govori o ratafiji. Danas se na trţištu u Evropi javljaju razni proizvoĊaĉi aniseta.06. Poznato jako alkoholno piće je aniseta. Neki od naĉina kojim se moţe skinuti kiselost: -Ubacivanjem izmrvljene školske krede -Ubacivanjem mermerne prašine -Ubacivanjem kreĉa u prahu -Ubacivanjem pepela od drveta -Ubacivanjem celih klipova kukuruza itd. samo treba prilagoditi koliĉinu dodatih špecija kao i vreme maceriranja. a postupak pravljenja je ili kao ratafija. Ipak. Bilo je reĉi o anisu i mastici. !!! Ozbiljnost nam je potrebna. ili brendi (rakiju). 15:12 A dace Bog i nece jer postujemo i sljivu i sljivovicu ! Nego prijatelju daj neki drugi savet koji nema veze sa "maskiranjem" ! . i postavljenim pitanjima! RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 13.. moze i pita od .2007. dobijete kiselu rakiju.04.04. cele ili njihovi delovi. temperaturi.. posebno kada su SLJIVA i SLIVOVICA u pitanju !!! ..

pri sipanju u kazan preporuĉljivo je da se što više izdiţe sud kada se sipa u kazan. Destilaciju. a koji hoće da podigne penu u podloţenom kazanu. stabla šljiva protresati. skupili smo šljivu. Smeštaj za fermentaciju: Sudovi u koje će mo odlagati sakupšenu šljivu da bi prevrela.Najbolje je . Blagovremena destilacija i pravilan naĉin destilacije. ĉekali smo od 15 do mesec dana i stigao je kazan. Napuniti kazan sa prevrelom dţibrom. optimalno vreme fermentacije i temperatura iste. ĉuvanje i nega šljivovice Postavljeno 29. sakupljanju šljiva. gde će samo zreli plodovi otpasti. prevrela je. treba se pridrţavati opštih principa pri branju.2007. pravilan smeštaj za fermentaciju. pa se mora ponoviti peĉa. da bi se oslobodio ugljen dioksid zaostao od vrenja. uz ispiranje lule i kondezatora(aparata). tako da se retko moţe vizuelno uoĉiti. 23:22 Da bi se proizvela dobra i kvalitetna šljivovica. Pri sakupljanju odbacivati lišće. Preporuĉena temperatura omogućava pravilan rad kvasaca i neće doći do burne fermentacije.Neko iskustveno vreme za peĉu šljive je od petnaest do mesec dana od završetka fermentacije. peĉenje šljivovice: Dakle. Intezitet loţenja vatre mora biti umeren i ujednaĉen.ZATO PAMET U GLAVU I CIST OBRAZ PRED BOGA I LJUDE !!! Autor morrib Ĉlanovi RE: Opšti principi Postavljeno 28. gde bi se u startu omogućili preduslovi za dobar kvalitet.04.07 Autor morrib RE: Izdvajanje frakcija.Mirovanje posle glavne fermentacije je potrebno jer period tihe fermentacije teĉe i posle smirivanja. i ne mali put se desi da ĉorba krene na lulu. kako pristiţe na sakupljanje. što znaĉi da je postigla maksimum šećera i da su plodovi zdravi.Pri nalaganju kazana voditi raĉuna da se ravnomerno raspodeli odnos gustine i ĉorbe na sve kazane.04. a na površini suda nema više pene.04. Poţeljno je da prostorija nema previše svetla. 00:01 . ketona i patoĉnih ulja a koji negativno utiĉu na kvalitet. i pravilno smeštanje i starenje šljivovice. moraju biti besprekorno ĉisti i smešteni u prostorije koje imaju pribliţno konstasntnu temperaturu oko 20 stepeni selzijusa. a posebno smiriti vatru kada proĊe više od polovine kazana da ne zagori i da ne doĊe do izdvajanja veće koliĉine viših alkohola. granĉice i druge otpatke koji se lepe na otpalu šljivu. Destilacija.2007. TakoĊe kontinuitet hlaĊenja mora biti stabilan tokom celog procesa Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Optimalno vreme za destilaciju: Pod optimalnim fremenom za destilaciju prevrele šljive podrazumeva se period od ubacivanja zadnje koliĉine sakupljene šljive. bez većih oscilacija. sakupljanje: Šljiva za proizvodnju šljivovice se sakuplja u fiziološkoj zrelosti. i na obiĉnom kazanu vršiti sa izdvajanjem frakcija. Berba. Protresanje nastaviti periodiĉno sve dok se svi plodovi ne otresu sa stabla. fermentacija i mirovanje.Kako to odrediti? Pa kada se potpuno smiri vrenje šljive i polako poĉne da se hvata korica.

Duţina odleţavanja je relativna i zavisi od inteziteta boje i oplemenjnosti drvetom koju vi ţelite. ni sluĉajno ga ne koristiti za obloge ili sliĉno.07 Izdvajanje frakcija pri destilaciji šljivovice je mogućno i ako nemamo destileriju koja je tehniĉki projektovana za takvu destilaciju. ili dašĉice od hrastovine. gde će mo rakiju "terati" do nule na luli.Primer: Imate bure zapremine 200litara. posebno paziti da deca ne doĊu u dodir sa njim. Novo bure napunimo ĉistom hladnom vodom i ostavimo da stoji 24 ĉasa. stakleni baloni ili inox burad. dopunimo kazan sa prevrelom šljivom (dţibrom). i ide do 65 stepeni (opciono). normalno sa prekidima. ali oplemenjenosti i "ukrtavelosti" nema jer za razliku od vina. U staklenim balonima i inox buradima rakija će ostati bezbojna. uzmemo jedan sud ili flašu i izdvojimo prvenac u koliĉini od 250 do400mililitra. rakija u takvim sudovima ne stari. jer je OPASAN OTROV! Dobijenu konzumnu šljivovicu ne izlagati svetlosti zbog karbamata koji se mogu javiti. metalni sa narezanim hrastovim letvicama. sipamo u bure za ĉuvanje. Ako su burad nova(drvena). i ne drţati predugo zbog jake ekstrakcije. sve dok imate sirovine za destilaciju.04. Ovaj proces traje nadalje isto.U staklenim balonima i inox buradima rakija neće stariti. i svremena na veme tako da rastvor vode i sode obliva sa unutrašnje strane i dance. Kada jaĉina alkohola u prihvatnom sudu bude onakva kavu vi ţelite obiĉno oko 50 stepeni alkohola.04. Vaţne napomene: Metil-alkohol bezbedno uništiti. RE: Ovinjavanje buradi Postavljeno 29. starenje. i ponovo kreće peĉenje.Sudovi mogu biti drveni(najbolje hrastovi). pa ga zatim napunimo do vrha sa hladnom vodom koja će da stoji u njemu sledećih 24 ĉasa. a za njega svi znaju.2007. ili druge ţeljene jaĉine. za ceo obim. stavljamo pod lulu glavni prihvatni sud i peĉemo rakiju sve dok na luli jaĉina alkohola ne pokaţe nulu (ĉešćom kontrolom). doći će do stabilizacije. a i oni su vrlo štetni i kancerogeni. Naloţili smo obiĉan kazan i rakija kreće. Metil-alkohol poĉinje da isparava već na temperaturi 55 stepeni cezijusa. podmećemo glavni sud za prihvat i pratimo jaĉinu sada u prihvatnom sudu. Kada samo to uradili. što zna ozbiljno da pokvari kvalitet. koliko je otrovan. burad prvo oviniti. znaĉi samo je start drugaĉiji. i naĊemo naĉin da ga neutrališemo zbog otrovnosti. koje smo postavili na dve gredice da bi ga mogli kotrljati napred-nazad.Dobijenu rakiju ispod 50 stepeni alkohola sipamo u naredni kazan. jer njena jaĉina i destilacija to onemogućavaju.Ispraznimo bure posle tog vremenskog perioda i pripremimo sledeću mešavinu za tretiranje: za svakih 100litara zapremine suda potrebno je u 10 litara hladne vode rastvoriti 250grama kaustiĉne sode. Tako pripremljen rastvor sipamo u bure. 00:28 I za vino i rakiju postupak ovinjavanja novih drvenih sudova je isti. Drugi kazan: U razloţen i opran kazan sipamo kompletnu rakiju iz prvog kazana(izdvojeni metilalkohol ne). oko 4 sata. To radimo.Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Dobijenu šljivovicu koju ste spremili za kozumiranje sipate u sudove za odleţavanje. Posle toga ispustimo taj rastvor. što duţe to bolje.07 . zagrejanosti dţibre. Opet prihvatamo Prvenac u istoj koliĉini i odlaţemo na stranu. Zašto? Pa u prvencu pored ostalih alkohola je najviše metil-alkohola. a rakiju od oko 50 stepeni.04. kao i kod prvog kazana. pa onda sipati rakiju.Kada ispustimo rastvor bure tri do pet puta dobro isperemo hladnom vodom. Praţnjenjem vode koja je stajala 24 ĉasa smo završili proces ovinjavanja i bure je spremno za upotrebu! Što se tiĉe hrastovih letvica koje bi sloţili u stakleni. kaustiĉne sode rastvorene u 20 litara hladne vode. metalni ili eventualno Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. tada sud sklanjamo a podmećemo drugi. za njega je potreban rastvor 500gr. najbolje klackanjem.

06.07 ĉokota.03. obiĉno. fermentacija bez kvasca). ako i poraste. Sledeće dve godine sam prskao standardnim sredstvima protiv gljivica. Ĉvrste delove pritsnem odgovarajućim poklopcem da ne mogu isplivati.06. ispuca i pocrni. 14:07 Dobar dan svima. Od sledeće. Ta godina. Posle toda letvice izvaditi iz kade(kace). i naliti hladnom vodom da ogrezne.07 Vinograd u CH Dule Ĉlanovi RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 17. ovo ponoviti tri puta. Tu potroje i male "cake" sa kontrolom temperature (fermentacija sa kvascem traţi nisku temperaturu. Lokacija: Krauchthal Sama zemlja je priliĉno nekvalitetna .Hladnu vodu drţati 24 ĉasa pa ispustiti. Treba se interesovati.2007. sve komine puštam da se fermetišu uz selektovani kvasac i pod vodenim kljuĉem (dakle. tada su spremne za slaganje u sud za odleţavanje rakije i nalivanje iste. koristiti zaštitne naoĉare i gumene rukavice. poreĊati u neku kadu ili kacu. Pre šest godina sam posadio 24 ĉokota na jednoj padini u bašti. Napravio sam ĉetiri terase po šest Ĉlan od: 16. moţe i plastiĉna.poliesterski (nije preporuĉljiv ovaj zadnji).. Reĉeno mi je da loza ima dubok koren i da je idealna za taj posao. decu drţati dalje od vas dok radite i bezbedno razblaţite i neutrališite ispušteni rastvor. Sada se već mogu kupiti i kvasci i enzimi koji postupak fermentacije ubrzavaju drastiĉno. To je nešto što se moţe iskoristiti i kod šljive.. debljine 3-5mm i ţeljene ili moguće duţine. sud njih pripremiti na sledeći naĉin: Suve hrastove izstrugane letvice. 2004. i sve će biti bolje Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Ţivim već decenijama u Švajcarskoj.04. razgovarati. pitati. kao i dve sledeće su bile priliĉno vlaţne. da ne doĊe u dodir sa ljudima i ţivotinjama.2007. ĉitati. Već prve godine je bilo par grozdova i bilo je sve u redu. Na taj naĉin ne dobijem krovinu. Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. Na gornje dve sam stavio lokalnu švajcarsku sortu "Blauburgunder" (Pinot noir) a na donje dve "Riesling x Sylvaner". pa smrznute i potopljene u dţibru. svake dve nedelje ali nije pomoglo. a o kvalitetu da se i ne govori.2007. Napomena ri tretiranju sa kaustiĉnom sodom. Sledeća godina (2003-ća) je bila ţarka i sve je "izgorelo". poreĊati ih na prikladno mesto da se ocede i prosuše. Sredinom jula se pojavi bela brašnjava "skrama" na donjoj strani lista koja posle par nedelja pocrni i listovi uvenu. Reĉeno mi je da je to bolest koju izaziva gljivica "Oidium tuckeri".05.07 Postavljeno 19. pre svega da bih Poruka: 2 stabilizovao teren. bez kore i beljika(neposredni drvenasti sloj ispod kore). To je to pošteno i pravilno! Autor admin Super administrator RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 01. znaĉi tri puta po 24 ĉas i uvek nova voda. . kao što su PVC flaše pune vodom. pogledajte u okviru naših stranica priĉu o "delestage" postupku. godine poĉinju problemi. uĉvrstiti površinski sloj da ne ispliva. Iskustvo hobi proizvoĊaĉa pokazuje da se na kvantitetu dobije i do 25% (poreĊeno sa istom šljivom. Zrno.04. i koji omogućavaju potpunu kontrolu nad fermentacijom.ilovaĉa. bez pristupa vazduha. 21:09 Ovo je priliĉno detaljno uputstvo za "tradicionalnu" proizvodnju. Moja kuća i bašta su u jednom selu u Ementalu u jednoj dolini na obronku na prisojnoj strani (gleda na jug) na oko 600 metara nadmorske visine. Dalje. a nemaju svi ureĊaje za kontrolu temperature). 22:48 Ja.

Luk je orezana proslogodisnja loza.04.Paziti da veza ne bude cvrsta zbog rasta loze u toku vegetacije.Da li postoji neko "jaĉe" sredstvo? S druge strane. odnosno priprema loze u toku ove godine za narednu. Sada je bitno da svi osteceni lastari (od mraza ili bolesti). Sada loza već pupi (vegetacija ovde kasni oko mesec dana u odnosu na Srbiju).Sam nacin rezidbe mora biti primeren sorti. Šta da joj radim? Pomagajte! Autor morrib Ĉlanovi RE: Pomoc Postavljeno 19. Za dalje savete u vezi zastite napisacu u roku od 5 dana. Podizanje. Niti prskam niti mu bilo šta radim.04. je jednogubi Gijov.Da li da to sve poĉupam i da stavim neku otporniju sortu? Paralelno sa tim. Jesenas sam probao i vino da napravim ali o tome u drugom topiku. em što sam prošle godine sa ta dva ĉokota ubrao nešto jaĉe od sto kila groţĊa. svaki sa po jedne strane. jer predpostavljam da vec imate iskustva u tome. Sledece je odabrati luk duzine 8 do 12 okaca i blago ga saviti i vezati u polukrug. onoliko koliko su osteceni. kondir je isto to samo je duzina do 5 okaca. .04.Savijanje luka ide ukoso prema sledecim redovima zice na gore. jer je jos rano za zastitu. Dali su mi neku hibridnu "Buffalo" sortu. 09:21 Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. jednostavno otporna sorta.2007.Da li će to da pomogne? Iz ovog mog "pisanija" se vidi da sam potpuni amater i da sam u startu napravio gomilu grešaka. orezana na duzinu od 6 do 14 okaca. skrate ili potpuno uklone rezidbom.Nadam se da sam uspeo recima da opisem nacin fiksiranja. tojest rezidbom se omogucava optimalni rod i dalji razvoj cokota. otprilike u isto vreme sam napravio "venjak" ili kako se to ovde zove "pergolu".. pogotovu u severnijim krajevima. vezivanja luka. ako su cokoti formirani. preformiranje oblika uzgoja moramo ostaviti za narednu godinu. Danas je to sve pokriveno (oko 60 kv-metara). U rasadniku sam traţio neku sortu loze koja brzo raste i ima veliko lišće. U meĊuvremenu sam shvatio da su te dve sorte vrlo osetljive. i sto blize glavi cokota ostave dva kratka kondira sa po dva okca. I da rayjasnim sta je luk a sta kondir.Najbolji nacin za sorte koje imate.07 Autor Dule . mislim da to nije bas najbitnije.2007. RE: Vinograd u CH Postavljeno 20. 16:53 Pa ako kasnim sa savetom za rezidbu. Najednostavnije receno je da se pri rezidbi na visini zice. Da ţice po kojima se vodi loza razapnem na visini od oko 2 metra (iznad glave) tako da groţĊe visi slobodno i bolje se "provetrava". Dva ĉokota sam zasadio. a i najednostavniji. . pa polako vracanje vrha na dole prema prvoj zici. predloţili su mi da lozu "podignem u vis". Em što je hladovina boţanstvena. na zici.

Još jesenas sam isekao sve bolesne delove i spalio (ne kompostirao). a upotrebom nekog sistemiĉnog insekticida uspešno će te eliminisati i pojavu i drugih insekata. ali su aktivne materije koje deluju na bolesti i štetoĉine skoro uvek iste. Nabrojaću neke najĉešće bolesti i štetoĉine koje napadaju vinovu lozu i groţĊe: Bolesti: Plamenjaĉa. Ove godine. zato koristite preporuku prodavca sredstava i rešili ste problem. Još par preporuka.groţĊani moljac Plamenjaĉa i pepelnica se javljaju skoro u toku ĉitave vegetacije loze i znaĉajno mogu da umanje. I jedna i druga sredstva su otrovna.04.07 . U zavisnosti od meteoroloških uslova i vitalnosti. dobro formirani luk liĉi na veliki znak pitanja.04. Uredio Dule dana 20. Dan i noć provodio na poslu sa Poruka: 2 glavom zabijenom u kompjuter.2007. Znaĉi ako je karenca nekog sredstva 30 dana ono se moţe upotrebiti minimum trideset dana pred berbu. Svi su mi saveti dobrodošli. Ako sam dobro shvatio. jer postoje sredstva koja se nemogu mešati sa nekima. da bi se moglo u jednoj turi oprskati i protiv bolesti i štetoĉina. Tek kad smo se preselili u ovo malo seoce sam poĉeo Lokacija: Krauchthal da otkrivam prirodu. zatvorile grozd. Ĉlan od: 16. biti ĉitavo školovanje i ja obećavam da ću biti dobar i poslušan Ċak. neka manje neka više. a protiv sive truleţi obiĉno dva prskanja. nego sankcionisati već Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Tu ću grešku već danas popodne da probam da popravim. veliko hvala za dobru volju da pomognete jednom amateru koji je priliĉno kasno otkrio da groţĊe ne raste u samoposluzi. Ove godine se startno i vrlo rano javlja pepelnica jer njenom razvoju pogoduju hladne noći i topli dani. a koji ima i dejstvo protiv pauka i moljca. ili sliĉnoj ustanovi gde se ista nabavljaju. 14:25 Vinovu lozu štitimo od bolesti i štertoĉina! Sredstva koja se koriste za suzbijanje pojave i uništavanjem izleglih insekata zovu se insekticidi. Još jednom. rezidba. pregljevi(crveni pauk). Sutra ujutru putujem za Beograd na nedelju dana tako da će Vaši dalji saveti da stignu u pravom trenutku. odnosno opšte forme loze u toku jedne godine se obavljaju 3-5 prskanja protiv ovih bolesti.04. Na sreću ostalo je dovoljno duţine (7-8 okaca). ali da nisu sklopile.04. Pored pepelnice skoro svakog proleća sa kretanjem vegetacije javljaju se i lisni mineri.Sredstva se mogu mešati uz konsultaciju sa struĉnjakom u poljoprivrednoj apoteci. poĉetkom marta. Kada se zna od ĉega se štiti onda naziv sredstava je razliĉit. stim što se drugo prskanje obavlja kada bobice dostignu odreĊenu veliĉinu. 09:24 Autor morrib Ĉlanovi RE: Zaštita vinove loze i groţĊa Postavljeno 30. izgleda. Jedino luk nisam dobro formirao. Odrastao sam na asfaltu i do ĉetrdesete godine biljke prepoznavao tek u tanjiru. Ovo će. Ne. pa pri kupovini . trba uzeti ona koja se podnose. siva truleţ Štetoĉine:lisni mineri . a opet vodeći raĉuna o karenci sredstva za zaštitu. i zato se treba strogo pridrţavati upustva za upotrebu i poštovati rokove o duţini otrovnosti ili kako se to naziva karenca.2007. i sredstva za uništavanje korova su herbicidi. Zima ove godine ni u ovim krajevima nije bila jaka tako da nema promrzlih delova. pepelnica.Ĉlanovi @morrib Hvala na promptnom odgovoru. A sredstva koja se koriste za subijanje pojava bolesti i spreĉavanja delovanja pojavljenih bolesti nazivaju se fungicidi. sam orezao otprilike tako kao što Vi savetujete. bolje je vršiti preventivno delovanje.Sva sredstva za zaštitu prema naĉinu i duţini delovanja delimo na trnutna ili nesistemiĉna i sredestva sa produţenim dejstvom ili sistemiĉna. ne kasnite sa savetom. pa i da unište rod groţĊa.07 Dakle.

a mislim da još nisam dostigao vrhunac. i razvoj sitnih ţilica sisavica je na krajevima ţila a koje se rasprostiru uvek dalje od samog ĉokota. TakoĊe se preporuĉuje da se ništa ne radi u vinogradu u fazi cvetanja. obavezno sakupiti i izneti iz vinograda. Preporuĉuje se i jedno zimsko prskanje loze. a kada je temperatura više od pet stepeni celzijusai kada nema vetra. a svu zelenu masu koju u toku vegetacije odstranjujete (zalamanje i plevljenje loze).04. Izbegavati upotrebu sredstava na bazi bakra dok je vinograd u cvetu! Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.05. neposredno pred zatvaranje grozda. a imate mogućnosti da zalijete. Još jedno prskanje se obavlja protiv sive truleţi i moljca. Rakija Rakija se svrstava u ţestoka alkoholna pića. dali je štititi dok cveta? Kišni period. sem ako to nije preko potrebno.usavršavam i dopunjujem. Đubrenje. Autor morrib Ĉlanovi RE: aktuelni trenutak Postavljeno 28.06. Na taj naĉin se preventivno eliminiše pojava nekih bolesti i štetoĉina a koje uspešno prezimljavaju na zemljištu. . Izbegavati rad kada su velike vrućine.stvorene pojave. I ako ima problema sa padavinama. Mislim da moţe još bolje jer svake godine napravim bolju rakiju od prethodne iako koristim isto voće i groţĊe. a sutradan izvršite zaštitu protiv plamenjaĉe.ali ja svoju svrstavam u plemenita i humana pića jer je spravljam po specifiĉnoj tehnologiji koju koristim duţi niz godina. kao i redovno praćenje stanja u odnosu na pojavu plamenjaĉe i pepelnice. jer se prašenjem povšinskog sloja zatvara poroznost zemljišta i na taj naĉin spreĉava isparavanje vlage iz dubljih slojeva zemlje. Preporuĉljivo je iskoristiti pogodan trenutak i obaviti jedno prskanje sa cinebom i kosano(kolosulom). I ako niste znali. ako se vrši granulisanim veštaĉkim Ċubrivom. kada miruje vegetacija.2007. 00:04 Po završetku faze cvetanja pored ostalih radova u vinogradu treba u okviru zaštite vinove loze primeniti preventivno prskanje sistemiĉnim preparatima protiv pojave groţĊanog moljca i sive truleţi (botritis).07 RE: GroţĊani moljac i siva truleţ Postavljeno 01. i stara dilema.Obradu zemljišta kada su velike vrućine je najbolje vršiti kasno popodne ili kad je oblaĉno vreme. ĉeste promene temperature stvaraju uslove za pojavu bolesti.2007. zalivajte uveĉe.04. prihranjivanje vinograda.jer osvjeţava organizam i utiĉe na poboljšano dobro raspoloţenje bez ikakvih štetnih posledica i mamurluka. stablu i lastarima. 22:56 Vinova loza je u cvetanju. a ne folijarnim. neće škoditi. tri prašenja vinograda je kao i jedno zalivanje.07 Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.vršiti po celoj površini a ne samo pored ĉokota jer se korenov sistem pruţa svuda. Predlaţem je dobrim domaćinima da je koriste sa svojim dragim gostima prilikom proslave znaĉajnih jubileja.

DRAGANOVIC (Panonski mornar) . a srpska rakija poce da se pece po dolasku Turaka na Balkan. baš kao što i ĉini onima koji su na „kulturni” zapad poţurili.28 (registrovani ĉlan) Istorijska istrazivanja za pocecima ove vestine vode do persiskog lekara Rhasesa koji je pronasao tehniku destilacije alkohola i objavio na arapskom i persiskom jeziku. sa lulom od trešnjevog drveta i tehnologijom destilacije na kojoj bi Evropa i danas mogla da zavidi. meraklije majstora za pecenje .8.17 (registrovani ĉlan) RAKI ME RAKlIJA Dragoljub-.. u 12. Dalje usavrsavanje je zasluga arapskih alhemichara tokom osmog ili devetog veka koji su usavrsili opremu za pecenje u danasnjem smislu. Da zavidi i zabrani.48 (registrovani ĉlan) Dalji sacuvani tragovi rakijske srpske proslosti vode do Knjazevca i Moravske kuce autentiĉne iz tog doba kad se pekla rakija na drevnom lampeku. u 08. septembar 2007.8.. Alkohol i pecenje alkoholnih pica udje u Evropu s Arapima preko Spanije..8..11 (registrovani ĉlan) U diskusionoj grupi istorija idem u buducnos Srbije.Pored svega savjetujem ljubiteljima dobre kapljice da moja rakija "Nije za napijanje. septembar 2007. septembar 2007. Iako je Islam branio konzumaciju alkohola bi ispecen prvi arak negde na srednjem istoku. Jedna civilizvana zemlja mora imati : ogovarajuce standarde zivota rada i proizvodnje u skladu sa odedjenim propisima koji garantuju kvalitet poreska politika u interesu sirokih masa ali ubogih bolesnih koji ne moguda rade akscisa je ekskluzivno drţavno pravo za novac od proizvodje prometa odredenih proizvoda Niko neće braniti gajenje klemljenje sljiva i proizvodnju rakije ako je slivovica komovica napravljena u higijenskim uslovima po standardima proizvodnje propisanim od nekog cice . Tamo je pravi lampek za peĉenje rakije iz doba KaraĊorĊa.. u 07. u 08.8..nego za uživanje" Pecenje srpske rakije Dragoljub-. septembar 2007. DRAGANOVIC (Panonski mornar) .

septembar 2007. рођење.. septembar 2007. septembar 2007.10 (registrovani ĉlan) Џабир ибн Хајан арапски алхемичар негде током осмог века реши проблем печења арака изуме урађај за дестилацију алембик.. Strojimira . iskljuca i nagnjilo voće. Dobro znamo zašto se neka rakija zove brlja i kako od nje boli glava za razliku od Cica .. свадбе. red je domcinski bre ... u 04...светковине парастоси. dragoljub-. Ракија постаде део културног миљеа у Срба...'ајдуци.Radi se o izmenjenom stanju svesti kokoši (verovatno po dolasku Turaka N Balkan) kad. а Срби у његову част дадоше име кљуку за ферментацију Џибра. Izvinite za ovaj odlazak iz istorije u buducnost u interesu kvaliteta naše stare dobre Sljive i srpske ekonomije da se niko ne napije od seceruse .10. lutajući dvorištem.pa se.. koja je verovatno došla sa Turcima..сахране сабори.9. Tamo je pravi lampek za peĉenje rakije iz doba KaraĊorĊa. preteĉama arapke destilacije višnjevaĉe i . u 07.23 (registrovani ĉlan) Pecenje srpske rakije Alkohol i pecenje alkoholnih pica udje u Evropu s Arapima preko Spanije.. устаници. kako??? Dragoljub-Dalji sacuvani tragovi rakijske srpske proslosti vode do Knjazevca i Moravske kuce autentiĉne iz tog doba kad se pekla rakija na drevnom lampeku.prirodne rakije . Ne seceruse(brlja) već sjlivovice sa garacijom kvaliteta iakciza markicom Domaćinski je hrišćanski Caru carevo .Ĉime su nazdravljali svi oni vitezi i sokolari Ĉaslava Klonimirovića. --------------------------------------------------------------Baš u tom kraju izraz „obnosi se kao kokoška” odnosi se na na jednu ĉudnu i jedinstvenu pojavu. mandalina (vila) . -----------------------------------------------------------------------Uopšte ja ne verujem i ovo. tzv. Dušana i ostalih na svojim bogatim i prebogatim trpezama u dvoru????Medovinom? U ĉemu su je pravili... Познато је да је Карађорђе стално носио уза се чутуру ракије да се окрепи после боја или приликом доношења историских одлука..10. све је то испијало ракију шљивову... beli_vuk (samotnjak) . napije i tetura i sapliće. sljive koja budi stimulise PIJ MALO PIJ DOBRO a porezi se moraju platit.Ostaje istorijska enigma da li se radilo o gnjiloj višnji ili šljivi. u 19....a srpska rakija poce da se pece po dolasku Turaka na Balkan.55 (registrovani ĉlan) danasnji beli covek nema buducnosti. blago reĉeno. Тако то допутова у Србију алембик и ужили се као лампек српско постројење ѕа дестилацију. nekako sve je došlo (i Sunce verovatno) tek sa Turcima.. sa lulom od trešnjevog drveta i tehnologijom destilacije na kojoj bi Evropa i danas mogla da zavidi.

. mandalina (vila) . U ovom knjaţevaĉkom kraju. Невјера ти сједи уз кољено... Dragoljub-... septembar 2007... а Марко примиче. da ne kaţem rakijski kazan. što ga Dragoljub pomenu u svetlu razotkrivanja ĉudnih puteva rakijske tehnologije. ispija specijalno priredjena šoma . МАРКО КРАЉЕВИЋ И БЕГ КОСТАДИН . А када се вина накитише. Да ти пије прву чашу вина! ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА Вино пије Краљевићу Марко . Ta ĉudna pojava fermentacije verovatno je tajnim kanalima stigla do Arapa i njihovih saplemenika i srodnika . u 13. indijskim vedama. КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА . нечовештво: Ти имадеш и оца и мајку.. Већ у здравље Милош-Обилића! . .Пак сједоше пити рујно вино.... МАРКО ПОЗНАЈЕ ОЧИНУ САБЉУ ..Ни једнога у асталу нема.10.. напиј ми се вина!.Цар с' одмиче... Та ником је другом напит' нећу.11.šljivovice. Марко.. ošomati se danas znaĉi napiti se (uglavnom od već pomenutie dţibre). .... Испод скута пије хладно вино!. Мезете га грозним виноградом. septembar 2007....kad se ritualno . Цар се маши у џепове руком.(mada se se i Slovenci bore za licencu). ostao je zapisan neki ĉudan obiĉaj šrave. u 19. и здравицу попиј.. Па их даје Краљевићу Марку: ”Иди. Вино попиј а на част ти пехар!„ Скочи Милош на ноге лагане... pripremali šomu.Neka tajna veza postoji.kad su Arapi jedva nekoliko hiljada kasnije otkrili tplu vodu.Треће ти је.kako su ti beli ljudi što su recitovali Vede i pripovedali ih potomcima kao zavet i amanet.28 (registrovani ĉlan) U onim starim spisima.Здрав ми буди.. беже.45 (registrovani ĉlan) МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЉУТИЦА БОГДАН .. Док доћера цара до дувара.. na odreĊeni dan. Те извади стотину дуката...

. „пили као воду”. Kad je duvao Vetar istocni proslih vekova doneo je sarme baklave pastrmu jogurt.За наше разматрање посебну занимљивост представља Кунибертово саопштење у вези с једном добром. да се нађе средство како би се злоупотреба и претеривање у пићу предупредили” ...iz strucne rakijaske disertacije poznavalaca rakijaske srpske istrorije.. али нажалост неуспелом.. pirinca zitarica .укључујући и жене и децу у колевци. A car Stepan ladno vino sluţi... већ сви разумнији људи па и сами Кнежеви противници наваљивали. прављена је јефтина и свима приступачна ракија. замисли да се опорезују шљивици и тиме отклони велика мана српског народа. u 21. Sazvao je trista sveštenika.. meda .19 (registrovani ĉlan) Ракија и Кнез Милошево доба одломак иѕ књиге његовог личног лекара Бартоломеа Кунигсберта: . како нас Куниберт извештава! Намера је била да се опорезивањем шљивика утиче на смањење навике пијанчења која је била „узела тако страшне размере да је не само Кнез. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od ĉita i varenje piva.Са старицом Јевросимом мајком. u 20.(Dusan Silni) Sveca slavi.. rakiju. Obilici i Brankovici a nikako raki turski ni grcki raki tzv rakizio od kog bi izvedena rakijica rakichina srpska Što se tiche fermentacije voca...11. Kako se krsno ime sluţi Sveca slavi Srpski car Stepane.... Vidi se da su samo rujno srpsko vino pili Nemanjici Mrnjavcevici Hrebeljanovici. коју су Срби. septembar 2007. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. septembar 2007. Lepo i je care posadio: Sve koleno jedan do drugoga. svetog AranĊela. Danas duva Zapadni vetar anglosaksnski i za to vreme donese transparentnost aksidente brendove konzumiranje brandije konjak viski kuliranje stejkove bebibifove sexiranje. А кад су се напојили вина. Izvod. „pronalazak” seze do Neolita. Jezik istoka se uvlacio u srpski preko turskih dupelizaca kao što se danas anglosaksonski uvlaci preko prozapadnih. Будући да је земља обиловала шљивама.. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku. a šta li je s tom medovinom cuvenom treba da se vidi šta kaţu izvori Danilo779 . Danilo779 . Ni reĉ rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku.. Svu gospodu na sveca sazvao..04 (registrovani ĉlan) ..11.

. danilo779 . зар ће сада неко тврдити. вина. ако неко има виноград од кад је века и света. чека турке да га нахране и напоје. ние ваљда луд да користан материјал после отакања вина баци? наравно да није ни луд ни глупа.. јер зна да од њега може да направи комовицу.. но. па ни добрих пословних људи који би србску трпезу избацио на сведско тржиште као србски бренд. Умити се и Богу молити... ако ко и кинези пијемо чај. да није трговац није глуп. ираксира. арак. славска трпеза..ето наас на на србској трпези-оно што многи познају преко неког бедног „шведског стола” са три четири врсте јела:)))) ми данас немамо ни историчара. ovo rasvetljava srpsku rakisku tradiciju. на њој разне ђаконије.. ако нам из санскрита долази. славска трпеза.beli_vuk (samotnjak) .13. u 05. меда.. је уобичајена техника истраживања историје код балканаца.. septembar 2007. вино.12. Vidi se blagotvorno delovanje sljive na poĉetak bune protiv dahija. на њој разне ђаконије. законе(два.) сетите се да је ракија роба. вина.. ни ученика. да се добро продаје. Чашу попи. свила. зашто би нам ракија долазила са неким примитивним народом? ако је постојао пут свиле. не један). Dragoljub-. а видео ђока. И попити почашу ракије: Бјеше Ђорђе прије уранио И отиш\'о у доње подруме. прави.трговину и све у пакету. да развијена држава. _____________________________________________________________________ .духовни и материјални део живота. ап и комовице.21 (registrovani ĉlan) <... ајде сада напрегните мало вијуге. па и од птице млека. а пушку потпраши. нпр. ап и комовице.41 (registrovani ĉlan) знаш. Душанова има одлицан закон који штити трговце=трговци и робе какве хоцеш па и сакеа.Ђорђе се је јунак научио Прије зоре свагда уранити. па и од птице млека. слава.12. само тако. u 20.. уместо што целог живота понављате туђе глупости.. види.. Кад је Ђорђе избројио Турке. . septembar 2007. чај. очију ми. меда. негде у осамнаестом веку или тако нешто појавила се бољка у винограду па се морало прећи са комовице на шљивоицу.. septembar 2007. србску историју су писали и још увек пишу неки звучних титул са активним школованим незнањем.43 (registrovani ĉlan) .. рак. знали смо за њега. до детаља регулисан живот.. да су нас пијењу чаја научили енглези? дакле. може ли то да прође код здравомислећег човека? ако пођемо од славе.слава. ширу. кинеска ракија/алкохолно пиће/ саке а са сакеом и техника прављења алкохола пре арапа. пљуните у прстиће и листајте. народ који има националну државу више векова пре него други. u 14. рекао ми пера.

Традиционални облици класичне патријархалне цивилизације су српском народу једино могли да обезбеди какво такво преживљавање у време турског ропства. 7.. septembar 2007.. спремљено је: 123 оке меса.. у турско време. да је готово лудост надати се. septembar 2007.. те се навикнуше гледати у њима узвишенија створења и рођена дањима заповедају и господаре”. две цурке. 19 ока рена. да се икада збаци муслимански јарам и да се образују независан народ .... један саран од осам ока. склањајући се од насиља својих господара.. u 21. На дубинску психологију српског народа без сумње јебитно утицало ово дуго трпљење беде и разних других оскудица и невоља. описује услове живота у којима су многобројни турски закони и прописи... цетири пара гусака. 200 ока рибе. Срби падоше наскоро у клонулост. u 21... пет цурана. Danilo779 .. постао је: радити што мање. Срби имадоше свецки чувено вино РАМПАШ. Навикнути да им сваки вишак производа Турци отимајуиз разлога произашла је масовна апатија.18 (registrovani ĉlan) било време пре и после турака. a evo malo srpskih specijaliteta pod uticajem turske kuhinje: .od tiĉe mleko” na trpezi. У основним цртама Куниберт. 14 ока масла и 17 ока меког сира.13. једна двојка новог и једна двојка старог црног вина. трговину и занате које су нека да водили. beli_vuk (samotnjak) . даље. нерад.13. а за госте -калудјере из Сланкамена. године. осам пари цурана... На гозби. Govoriti o srpskoj trpezi u tursko vreme gde je „. 29 акова новог вина. pre je bajka za one koji vole bajke. потуренима и данас пливају турци по тањира. два прасета. постадоше природни плен својих освајача. десет пари кокосију и 172 оке рибе. почеше се бавити поглавито земљорадњом. . Срби су се повукли дубоко у шуме и планине. За манастирску славу 1758. а попијено је 3 акова ракије. године поводом доласка царског комесара ради ресавања неких спорова манастира са спахилуком.31 (registrovani ĉlan) Hopovo nije bilo pod turcima nego pod hrišćanskom cizmom tako da ne vari vodu ta prica. са дугорочно лошим последицама... били донесени са циљем да понизе хришћане и учине да забораве да су икада имали своје достојанство. Њихов основни став. године братија из манастира наредила да се ископа велики рибњак. једно прасе и довољно ситне зивине. остављајући градове. Временом. који су тога дана постили. У Хопову се риба толико ценила да је 1759. Као и сви хришћани потчињени отоманској власти. У таквим околностима. само онолико колико је потребно за издржавање породице и плаћање данка и осталих намета. априла 1759.Осећање понижености и безнадежности преплавило је Србе који „беху готово изгубили и саму успомену да су некада били једна народност. у Хопову је поједено два вола... која је у велико била налик на унижење. 15 телади.Da pogledamo malo šta je savremenik Kunisbert pisao kao ocevidac mnogih dogadjaja u tursko doba: . Учинило би им се. 16 јагањаца. stvarnost tadanja sve je bila drugo no to. тога дана.

13.07 (registrovani ĉlan) . dr Momĉilo Spremić. уместо да напредују„(8). временом. lišće i kora sa drveta. hleb se mesio od „sumješice” i „suraţice”.13... само онолико колико је потребно за издржавање породице и плаћање данка и осталих намета. u srednjovekovnoj Srbiji... свезнадару потурени.Срби запали уполуварварско стање духа и начина живота...51 (registrovani ĉlan) Српски животни став. .a srpsku nacionalnu kuhinju poĉesto su ĉinili i korenje. trava. U nevolji se jeo i ovas . mešavina pšenice i jeĉma i raţi. си знао то? е. zabeleţili su srednjovekovni letopisci. постао је: радити што мање. Срби могли само устукнути у образованости. beli_vuk (samotnjak) . u predavanju odrţanom na Institutu za ekonomsku istoriju „ beli_vuk (samotnjak) . Навикнути да им сваки вишак производа Турци отимају из тог разлога произашла је масовна апатија. Ти си Турчин пошто величаш српску срамоту! Danilo779 . нерад.14 (registrovani ĉlan) . koţni pojasevi i obuća..Лекар кнеза Милоша Кунисберт...док се у целој Европи развијала уметност.... Prethodno.. одржала се. а осталом да не причамо. шта ми наприча. Предрасуда по којој су Турци непобедиви и ”по којој их пушка не бије„ (59).prof. septembar 2007.u boljim vremenima sluţio je za ishranu konja.. u 21. u 21.14. u 22.37 (registrovani ĉlan) ма иди. u 06. . пуна четири века спречавајући Србе да дају слободног маха својим потребама и жељама. није било под турцима:)))а јелда су срби у њему живели на пушкомет од турака?:)))) живели срби и у србији слободно изнад турака у планини. наука и трговина. ĉesto i jedina hrana stanovništva. septembar 2007. са дугорочно лошим последицама. .13.Proja i kukuruzni hleb othranili su Srbe pod Turcima. по Куниберту. danilo779 . услед таквих околности. septembar 2007. он управо одатле изводи своје искрено и дубоко разумевање за многа понашања и ситуације са којима се сусрео током свог боравка у Србији. Констатујући да су. сети се писали смо о њој баш овде на овом форуму и доказали да није њихова.. си знао да из тога доба имамо и изузетан србски специјалитет „србску сабљу” који се може наручити по елитним светским ресторанима? немој само сад да пронађеш негде да је и сабља турска. septembar 2007. i bio osnovna.

је понављање туђших глупости. поставља се питање како су уопште толико векова Срви.. godine. ређало месо. увреме турске окупације Србије.. spominje u svom "Iskusnom podrumaru" iz 1783. где је умирало на десетине логораша због неухрањености. док се европа. без иједног грла стоке. додамо ли овоме порез од 80% који је морао да се палти. ето нам опет дијете са корицом леба и сурутком. a i do seljenja umeca pravljenja vina. dogovor. U srednjevekovnoj Srbiji pehar vina je bio dijalog. o ĉemu svedoĉi zapis iz "Povelje Stefana Prvovenĉanog". septembar 2007. данас у америчкој окупацији плаћамо. ватру. i 9. песму. jedan od najuĉenijih Srba 18. ако се онда није исплатило радити због десет процената пореза.. u 09. који напредак?:))) ако ову интегрално хлебну дијету упоредимо са дијетом у радним логорима нацистичке немачке. продавала се њива. данас у 21. „Proja i kukuruzni hleb othranili su Srbe pod Turcima. Zaharije Orfelin... као што нам је простор некада био окупран туским освајачем. ту негде око 60% или више.14. оних који се баве ккао историјом. od 11. са имнеом роба а у шуми слободни. u srednjovekovnoj Srbiji. преживели турску окупацију па још подигли устанак и отерали окупатора? ако из времена нацистичке немачке скокнемо у време. касније научи како да сам дође до хране и постави на сто.гладног нахрани. него са именом слободњака робовати! дакле. дуги нож на коме се . у време турске окупације смо јели интегрални хлеба. стварне гладоманије на простору Србије због тзв обавезног откупа који је остављао србски народ без зрна пњенице. гусле.> . Srbi su se selili na sever i došlo je do uništavanja velikog dela vinograda. шуму пуну дивљачи.. давила у беди католицизма и иживљавање папа. истину треба да разуме и дете од осам година.. сабор прекаљених-овејаних.... hleb se mesio od ”sumješice„ i ”suraţice„. америчким. истина је једноставно идеална. mešavina pšenice i jeĉma i raţi” интересантно. veku. Prethodno. Срба око ње. zakon i obiĉaj. интегрални хле.. а да би се. данас је окупиран. овакве деце имадосмо до седамдесетих година прошлог века. боље живети слободно са именом роба.33 (registrovani ĉlan) Pecenje rakije je bilo nepoznanica u sredjovekovnoj Sbiji a vino tradicija: <Negovanje kulture gajenja vinove loze i srpskog vinarstva poĉinje od zaĉetaka srpske drţave u 8. зашто уопште данас неко ради? кад смо већ код овог типа хлеба. у време турске окупације плаћао се десетак. порез.) кажу наши стари. народ српски је успео да своју народну књижевност надгради најлепшим епским песмама којима се дивила та иста европа. не тако што ћеш му бацити масу слова на маси папира.. данас се ова врста хлеба назива. Kad su predele Srbije zauzeli Turci.. веку неемамо довољно пара да би се њимњ наслађивали. obećanje.између осталог. opomena. вама свима добро познатог тита.. Annika. do kraja 14. veka.ништа лакше него набавити вина. имамо интегрални хлеба.. a naroĉito za vladavine dinastije Nemanjića. деце која су напамет знала целу усмену србску књижевност плус по десетак и више специјализованих наука.највећа грешка. zakletva..неуког научи. или најпросвеценији те европе.. naroĉito crno i šiler i da su najbolja u starosti od tri do ĉetiri godine. veka. или масу неразумљивих речи(пракса данашњих паметних гузица са фалш дипломом)него избором наважније и најјаснијег. и скупљи је од других врста хлеба. U doba cara Dušana donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet. da su naša najbolja vina manastirska i nadasve karlovaĉko vino. пази.

u 19. хари кришна хари рама. зашто неби заборавио медовину. kominjak se pio hladan (posto je lagan) a rezni kao shpricer.14. Насеље Бела Црква помиње се 1530. САМО ТАКО БЕЗ ПАРДОНА. а 1708. године..53 (registrovani ĉlan) историја није уватити се за једно. па ко папагај. septembar 2007. septembar 2007. to vi bolje treba da znate a i recept je sacuvan do dansnji' dana . (a i sad. ШОМА. КОМА.14. u 10. a bez onih vasih ruzni' KU. године припадала Зворничком санџаку и Зворничкој епархији.КОМОВИЦА.beli_vuk (samotnjak) . septembar 2007.48 (registrovani ĉlan) ОК.21 (registrovani ĉlan) Први писани траг о казану ѕа печење ракије у Белој цркви датира из године 1723 Бела Црква је до исељавања Турака из Београдског пашалука 1834.. Takva komina posle ovog tretmana se bacala u Dusanovo i sad u ovo danasnje -u njoj nema vise nichega Medovina je najstarije Slovensko pice. КОМИНА. ко пијанци за плот:)))) објашњиво је данас зашто је успело ватикану да направи најжешће биолошко оружје против срба од кога ни данас не могу да се освесте... или мантрати. . a postoje i neki drugi nazivi za prevrele komine sa vodom . u 10. ма хајде бре ...27 (registrovani ĉlan) U Srbiji Nemanjica postoji zakon o vinu a ne i rakiji komovici ili slivovici tek u Milosevo doba pocinje da se zakonski uredjuje slivovica i porez na istu Treba da vam je poznata istoriska cinjenica. потурени.. da se od komina pravio kominjak ili siler kad se otochi vino iz bureta.jedino ga ne znadu Srbi ili se to trude da ne vide ili zmure ostali Sloveni znaju beli_vuk (samotnjak) . u 18.14. погурени добио ку па кукуриче. данашњи србин полако заборавља како се зове. doduse redje).14.. иначе набољи мед је још увек онај из србије и онај други из бугарске. ДАВАЛА КОКОШКАМА И СВИЊАМА ДА СЕ ОШОМАВЕ?:))))) beli_vuk (samotnjak) .. ako ste ljubitelj kapljice dobre. KostaRoshkov . septembar 2007.14. ОДАКЛЕ ОНДА .ШТА СЕ РАДИЛО СА ОСТАТКОМ У БУРЕТУ ПОСЛЕ ОТАКАЊА ВИНА? ДАЛИ СЕ КОМИНА. septembar 2007.47 (registrovani ĉlan) тамо где је било меда морало је бити и медовине. A dobri poznavaoci bi sa prvim mrazevima otocili kominjak u burence koje je iznoseno na mraz ostavljano napolju da smrzne pa je opet otakano koncentrovano vino posto je voda smrzla. године.. Annika.... турац. турак. су почели да се воде црквени списи. u 13.

2 псалтира. 2 октоиха. Па кажу даље црквени списи: . potonji Uzo (Ouzo) Majstori pecenja rakije su se zvali rakitzides nastavili da pecu raki i posle pada Konstantinopolja kao i perioda kad pice nije bilo dozvoljeno u Turskoj. а од књига: требик. 5 оваца и 80 кошница... часослов и устав московског издања и цветни триод. Chios sa aromaticnom Mastikom .Pistacia lentiscus. septembar 2007. 4 вола.Од одежди је имао два свилена епитрахиља и крст. Рођен је у Срему око 1696. Али у стручној спреми је био слаб јер није знао формуле седам светих тајни. Имао је ливада толико да би се могло накосити 100 пластова сена.. a sebri su mogli samo da sanjaju kazan za pecenje za njih tada potpuno nedostupan . а винограда колико се може обрадити за 6 дана.. Interesantno je napomenuti da se najbolji Uzo danas pravi grckom mestu Tyrnavo (toponim je helenizirano Trnovo) Imajuci u vidu Srpsku drţavu i njenu snagu u doba Nemanjica. pice ostrva Lezbosa.Od antickih vremena neki destilisana pica su bili poznata u Arapskom svetu i vizntinjskoj kulturi Konstantinopolja. Da to zaobidje ili savlada tu prepreku najuticajnija klasa Otomanske imperije je davala najboljim rakitzides-ima naroĉite privilegije. Од стоке је имао 2 коња. Имао је и КАЗАН БАКАРНИ ЗА ПЕЧЕЊЕ РАКИЈЕ.15.17 (registrovani ĉlan) Grcki pogled na rakiju raki ili uzo : . 6 крава. године на захтев кметова прелази у Белу Цркву. службеник. grcki uzo (staro ime raki). а како примећује пописивач..14. septembar 2007. koji su pravili lepo dekorisane uredjaje za destilaciju. 2 служебника и зборник српског издања. сигурно је био мало богатство тог времена. grcke populacije Aleksandrije i Smirne Raspolaganje u Vizantiji najboljih kovaca bakra iz Armenije i Ponta. beli_vuk (samotnjak) ... 10 јунади.24 (registrovani ĉlan) ima li kakav usmeni trag o pravljenju rakije? KostaRoshkov . u 19. а онда 1708.. S druge strane podneblje gde se radjalo gozdje.. ostrvo Lezbos sa kultivisanim anisom. тако да је отац Арсеније био добар поѕнавалац испарина ракијских. za ocekivati je da je i kazan za pecenje tada doputovao u Srbiju na dvore i vinograde Nemanjica. kulturne duhovne i trgovacke spone dinastije Nemanjica i Vizantije. Mala Azija i Trakija. Био је прилично имућан. Казан за печење је надокнађивао све. не може их ни научити. за коју му је парохију ваљевски епископ Григорије дао синђелију. davaloje dobru osnovu za rakiju (Raki).. potvrdjuje duboko poznavanje destilacije alkohola u celoj Vizantijskoj imperiji. а певати није знао. помиње парохија севештеника јереја Арсеније Михаиловић. u 21. 6 телаца. Знао је помало читати и писати. pa se i dalje peklo. Обрадиве земље је имао толико колико се може узорати за 5 дана.Године 1727...

. Pivo kao alternativa vina jer ga ima u vecoj kolicini. Sve ove kulture su proizvodile tecnost kasnije nazvanu od strane Arapa kao alkohol.vinista.vinoboj. Vojnik i vino izgleda imaju isti koren.vinjaga... KostaRoshkov . Turci kasniji osvajaci Vizantije Bliskog istoka Mediterana.progone..valjda zato što ima vinograda..latinski vinum... itd.vinogradarstva.50 (registrovani ĉlan) Santren kad je o vinu reĉ upucuje na Sredozemlje.woinos. U grckom slovo-v-se ne izgovara a u Ilijadi se ubacuje da bi se opravdala duzina pojedinih vokala.Lozic.” Svi neće da pogrese i svi tvrde nešto naokolo Vino svi prisvajaju ali moţe li iko da objasni znacenje same reci? Postojala je oblast pod imenom Ojnotrija na Siciliji a moţda se zvala i Vojnotrija..vinove loze. Ima rujnog vina pa onog sa medom pa ima obredno . Rimljana 200 godina pre hrista.vindzija pa naravno i vinopija...vinum(lat).Vuk navodi i vinacavati se za vencavati se a vinac za venac valjda što se za vreme gozbi i pijanki stavljao venac na glavu.evropski lingvisti kao -w.15..beli_vuk (samotnjak) . Pecenje rakije i evropske perspektive Srbije .umbrijski vinu. dodjose na na gotovu stvar.Vinos planina..vinov.. u 17. Vino-vitis-cokot ali ne znaci to jer je i jela vita a i bor nema grozdja. arapski al. Arapi su negde tokom sestog veka nove ere usavrsili opremu za destilovanje koja se proširila na zemlje pod njihovom dominacijom. Vojnicima je bio potreban podstrek tada pa i sada.. rakija se pekla u celom Mediternaskom bazenu. septembar 2007.. Grka 1000 godina pre Hr. Egipcana 2000 g..vina..vinarica... a mnogo vishe u proizvodnji mirisa ili parfema . vinarina. u 20. Vin-kriv i krov od kuce je kos a vinograd je na kosim sunacanim stranama.navodi se i nemacku vergon od verk.Santren izbegava da pogresi pa kaţe:„Dorski oblik voinos.Uporedjivanje starogrckog sa engleskim ili nemackim koji su mnogo mladji ne ide. pa bi uveden porez u Otomanskoj carevini na alembike. jedino im je ostalo da zakonski to urede.16.mediteranska pozajmica..49 (registrovani ĉlan) Alambic destilisanje u specijalnim sudovima (grcki Ambix. Vojnik-voj on trpi silu vijan je. Platon u svom Kratilu izgovara kao srpsko -v-. Evropski naucnici traţe objašnjenje u grckom -voinos-.. Pre bitke vino a i posle pobede vino.Pre Hr.vinovan.vinski. Vinograd-ogradjuje se pletenom ogradom pa odatle ono grad.Ima još vino-izraza u srpskom i cudno da su svi od vajkada.. grcke ambixe srpske lampeke ili kazane za pecenje rakije. Tako bi napravljen prvi korak ka rakiji i opremi za pecenje u danasnjem smislu.vinober.Vinko.. Arheoloshki nalazi i zapisi tog vremena ilustuju najbolje tu istoriju. Vin-kriv dolazi od vijan onoga koga vijaju. u istocnoj Indiji 2500 Pre Hrista. septembar 2007.ambik )je vrlo stara tehnika koja je bila koriscena u Vavilonu 4000 godina pre Hrista upotrebljavana od Kineza 3000 godina pre Hrista. u poĉetku tecnost je koriscena u medicinske svrhe..

Na sre´cu.jedno doma´cinstvo ´ce za svoje potrebe mo´ci da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pi´ca. Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednolicna. Takode. markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše ţivotinju i njeno poreklo. u zemljama EU cak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i slicnih bolesti. seljaci ´ce biti prinudeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer ´ce morati da je pakuju u originalne boce. Kljucni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane. ve´c je i pod velom zaštite Brisela. pri cemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrţi. gde je proizvedena. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. Laţni su i argumenti evropskeptika da ´ce Brisel „staviti veto” na pecenje šljivovice. ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena. Obeleţavanje goveda po ţivotinji košta 100 dinara. Poljska i Slovacka. svinje. imaju rok da do decembra 2007. naša rakija. mo´ci da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. moţe tacno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta mesecno. Madarska. Ukoliko planiraju da meso ţivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama. Kada drţava postane clanica Unije. Litvanija i Letonija. kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik. naprotiv. Flaše rakije koje su namenjene prodaji. mora´ce da se sa doma´cim ţivotinjama zapute u klanicu. Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošace od nezdrave hrane i eventualnih zaraza. (Tanjug) Pečenje rakije i evropske perspektive Srbije . stocarima pocetkom ove godine omogu´cila da obeleţe i evidentiraju svoje ţivotinje po povoljnim uslovima. od mleka koje krave je napravljen sir i slicno. sok od kupina ili sir mo´ci ´ce da se nadu na trpezama Evropljana jer ´ce se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine. Zahvaljuju´ci tome. srpski seljaci ´ce i dalje mo´ci da kolju ţivinu. koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje. Tako Ceška. mora´ce da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pi´ca.Tradicionalni nacini proizvodnje i prerade hrane i pi´ca ne´ce se na´ci na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju. ali ´ce biti izvesnih ogranicenja kada je rec o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pi´ca . prerade i distribucije. Naime. Zabranjeno je da mleko sadrţi vodu ili bilo koju dodatu supstancu. Srbija je ve´c krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobicajnim evropskim standardima te je. Po završetku procesa obeleţavanja samo ´ce „krave sa pasošem”. Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristicna za pojedine regione. odnosno ţivotinje sa ušnim markicama. dok ´ce nacini distribucije morati da budu prilagodeni standardima EU. rakija ´ce i dalje mo´ci da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama. Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve clanice EU. kao i licne pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom. Svaka krava i bik dobijaju ušnu markicu za oba uha. Posle prikljucenja Srbije „evropskoj familiji”. a u skladu sa pravilima EU. U skladu sa tim. na primer. Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne. na primer. moţe biti prodata iskljucuvo na doma´cem trţištu. ovce i koze. Priprema Srbije za ulazak u EU znaci preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. a ovaca. Potrošaci u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima. koza i svinja 10 dinara. cesto finansijska pomo´c za preduzimanje tih mera stiţe upravo iz EU. u izuzetnim slucajevima Brisel moţe da odobri takozvani „tranzicioni period” u okviru kojeg drţava dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji. ali samo za upotrebu u tom doma´cinstvu. Do tada hrana ciji je proces proizvodnje zapocet na tamnošnjim plantaţama. pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta.

na primer. dok će naĉini distribucije morati da budu prilagoĊeni standardima EU. moţe taĉno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir. Srbija je već krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobiĉajnim evropskim standardima te je. MaĊarska. prerade i distribucije. Svaka krava i bik . Tako Ĉeška. srpski seljaci će i dalje moći da kolju ţivinu. od mleka koje krave je napravljen sir i sliĉno. Litvanija i Letonija. a ovaca. svinje. Poljska i Slovaĉka. TakoĊe. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. Tradicionalni naĉini proizvodnje i prerade hrane i pića neće se naći na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju.jedno domaćinstvo će za svoje potrebe moći da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pića. Potrošaĉi u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima. moraće da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pića. Na sreću. imaju rok da do decembra 2007. avgust 2007. koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje. Obeleţavanje goveda po ţivotinji košta 100 dinara. sok od kupina ili sir moći će da se naĊu na trpezama Evropljana jer će se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine. ovce i koze. Zahvaljujući tome. naša rakija.19. Ukoliko planiraju da meso ţivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama. moraće da se sa domaćim ţivotinjama zapute u klanicu. seljaci će biti prinuĊeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer će morati da je pakuju u originalne boce. Kada drţava postane ĉlanica Unije. ali samo za upotrebu u tom domaćinstvu. Kljuĉni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane. ĉesto finansijska pomoć za preduzimanje tih mera stiţe upravo iz EU. gde je proizvedena. U skladu sa tim. Do tada hrana ĉiji je proces proizvodnje zapoĉet na tamnošnjim plantaţama.stana . pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta. Priprema Srbije za ulazak u EU znaĉi preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. stoĉarima poĉetkom ove godine omogućila da obeleţe i evidentiraju svoje ţivotinje po povoljnim uslovima. Posle prikljuĉenja Srbije „evropskoj familiji”. moţe biti prodata iskljuĉuvo na domaćem trţištu. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji. Laţni su i argumenti evropskeptika da će Brisel „staviti veto” na peĉenje šljivovice. kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik. rakija će i dalje moći da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama. na primer. a u skladu sa pravilima EU. koza i svinja 10 dinara. ali će biti izvesnih ograniĉenja kada je reĉ o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pića . u izuzetnim sluĉajevima Brisel moţe da odobri takozvani „tranzicioni period” u okviru kojeg drţava dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU. Flaše rakije koje su namenjene prodaji.

već je i pod velom zaštite Brisela. ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena. Po završetku procesa obeleţavanja samo će „krave sa pasošem”. Zabranjeno je da mleko sadrţi vodu ili bilo koju dodatu supstancu. u zemljama EU ĉak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i sliĉnih bolesti. i to od 14 do 16%.dobijaju ušnu markicu za oba uha. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta meseĉno. markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše ţivotinju i njeno poreklo. Naime. Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošaĉe od nezdrave hrane i eventualnih zaraza. Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve ĉlanice EU. pri ĉemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrţi. Naše jabuke sadrţe neverovatno visok procenat suve materije u sebi. moći da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. kao i liĉne pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom. odnosno ţivotinje sa ušnim markicama. naprotiv. Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne. (Tanjug) PROIZVODI . Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristiĉna za pojedine regione.ili mala priča o tome kako proizvodimo najlepšu rakiju od voća! JABUKOVAČA Poreklo jabuka: Bela Crkva Sorte:Ajdared 70%.Zlatni Delišes 20% i Granny Smith 10% Jačina 45% v/v ili 18 gradi Za proizvodnju jabukovače koristimo isključivo zrele i zdrave plodove jabuke koji su često oštećeni gradom ili imaju po neku tačku na sebi što ne odgovara za čuvanje u hladnjačama.. što nam i daje tu lepotu u čašici . Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednoliĉna.

Tako da nam je sigurnije da ostane bela za sada! ŠLJIVOVICA Poreklo šljiva: Lopatanj kod Valjeva Sorta: Požegača Jačina 47. mašinski perfektno izdvajamo koštice i tako pripremljen voćni kljuk šljive ĉuvamo na temperaturi od 18 do 20°C do 20 dana. a obiĉno ţurimo jer se jako brzo ugnjili što baš i nije poţeljno. a potom i prepeku rakije. i mi ne izdvajamo vino! Takvu kominu ĉuvamo na temperaturi od 18 do 20°C . Leskovac. Odmah nakon dovoţenja šljiva.5% v/v ili 19 gradi DUNJEVAČA Poreklo dunja:Mladenovac.LOZOVAČA Poreklo grožđa: Bela crkva Sorta: Hamburg Jačina: 50% v/v Za proizvodnju lozovaĉe koristimo "hamburg" groţĊe iz kojeg izdvajamo peteljke . a kasnije i prepeku meke rakije. Nakon završenog vrenja. . Tako dobijenu šljivovicu još uvek ĉuvamo samo u staklenim balonima pošto još nismo savladali naĉin za pripremu novih buradi za sipanje destilata. za razliku od komine kajsije obiĉno zagrevamo. odmah je dobrim mlinom sameljemo do kaše tako da vrlo brzo otpoĉne vrenje. a nakon završenog vrenja pristupamo destilaciji. Kominu dunje. Potom pristupamo destilaciji. Blace (kako kad i gde rodi) Sorta:obično "Leskovačka" Jačina:45% v/v ili 18 gradi Dunju dopremimo. odmah destilišemo kominu i vršimo prepek. jer njen rod stiţe sa hladnijim danima.

VILIJEMOVKA Poreklo kruške:Bela Crkva Jačina:42. Kada dovezemo kajsije odmah im mašinski idealno izdvojimo koštice i takav voćni kljuk kajsije ĉuvamo u hangaru koji je klimatizovan samo za njih. pa je zato vrlo malo i proizvodimo.pošto ona sazreva u vrelim julskim danima. VIŠNJEVAČA Poreklo višanja: Mramorak kod Kovina sorta:"Nenkina" jačina:45° v/v ili 18 gradi Višnjevaĉa je sasvim nov proizvod brenda "Papic Rakije". ne baš skroz zrelu. Nakon završenog vrenja pristupamo destilaciji. Tako dobro pripremljen kljuk ĉuvamo do 20 dana na . sve manje ima. pa je onda prebiramo. Uvek platimo za dva dinara više da budu bolje! Zadnjih par godina ih otkupljujemo od već poznatih i provereno pravih domaćina (poštenih). a kasnije i prepeku.KAJSIJEVAČA Poreklo kajsija: Zaklopača kod Grocke Sorta:"Domaća" Jačina:45% v/v ili 18 gradi Kajsijevača nas je proslavila! Prilikom otkupa biramo samo kajsije koje su dobro zrele i koje imaju minimum 16% suve materije.. naţalost.5% v/v ili 17 gradi Vilijamovke kao voćke. Obiĉno je dovezemo. koji je odnedavno u paleti proizvoda..

Obeleţavanje goveda po ţivotinji košta 100 dinara. Potrošaci u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima. rakija ´ce i dalje mo´ci da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama. Tako Ceška. ali samo za upotrebu u tom doma´cinstvu. odnosno ţivotinje sa ušnim markicama. kao i licne pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom. Poljska i Slovacka. sok od kupina ili sir mo´ci ´ce da se nadu na trpezama Evropljana jer ´ce se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine.serbiancafe. Srbija je ve´c krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobicajnim evropskim standardima te je. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta mesecno. srpski seljaci ´ce i dalje mo´ci da kolju ţivinu. pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta. moţe biti prodata iskljucuvo na doma´cem trţištu. Ukoliko planiraju da meso ţivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama. imaju rok da do decembra 2007. . gde je proizvedena. Takode. U skladu sa tim. Kljucni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane. Do tada hrana ciji je proces proizvodnje zapocet na tamnošnjim plantaţama. Zahvaljuju´ci tome. Laţni su i argumenti evropskeptika da ´ce Brisel „staviti veto” na pecenje šljivovice. stocarima pocetkom ove godine omogu´cila da obeleţe i evidentiraju svoje ţivotinje po povoljnim uslovima. mo´ci da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. koza i svinja 10 dinara. na primer. od mleka koje krave je napravljen sir i slicno. Svaka krava i bik dobijaju ušnu markicu za oba uha. markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše ţivotinju i njeno poreklo. Pecenje rakije i evropske perspektive Srbije Devil 08-19-2007. Zabranjeno je da mleko sadrţi vodu ili bilo koju dodatu supstancu. Litvanija i Letonija. u izuzetnim slucajevima Brisel moţe da odobri takozvani „tranzicioni period” u okviru kojeg drţava dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU. Po završetku procesa obeleţavanja samo ´ce „krave sa pasošem”. dok ´ce nacini distribucije morati da budu prilagodeni standardima EU. kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik.jpg Tradicionalni nacini proizvodnje i prerade hrane i pi´ca ne´ce se na´ci na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju. mora´ce da se sa doma´cim ţivotinjama zapute u klanicu. cesto finansijska pomo´c za preduzimanje tih mera stiţe upravo iz EU. Priprema Srbije za ulazak u EU znaci preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. moţe tacno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir. Flaše rakije koje su namenjene prodaji. Kada drţava postane clanica Unije. ali ´ce biti izvesnih ogranicenja kada je rec o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pi´ca . a ovaca. koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje.temperaturi od 18 do 20°C. pri cemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrţi.com/lat/vesti/img/2007_08_19_rakija. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji. mora´ce da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pi´ca. naša rakija. ovce i koze. Madarska. a u skladu sa pravilima EU.jedno doma´cinstvo ´ce za svoje potrebe mo´ci da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pi´ca. prerade i distribucije. svinje. a zatim destilišemo i prepeĉemo. seljaci ´ce biti prinudeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer ´ce morati da je pakuju u originalne boce. 10:41 PM http://www2. Na sre´cu. Posle prikljucenja Srbije „evropskoj familiji”. na primer.

Od firmi iz Severnobanatskog okruga predstavili su se Mlekara „»Kikinda”«.хвали свој изум Никола. скроз се водом напунио. Privrednici su nastojali da ostvare što više poslovnih kontakata. јер је свој изум. а није потонуо. . kao i za plastičnu ambalaţu iz programa »„Blik produkta”«. kaţe sekretar u RPK Kikinda Saša Tanackov KIKINDA: Regionalna privredna komora Kikinda priredila je privrednicima Severnobanatskog okruga još jedno predstavljanje u Rumuniji. godine. док нам је Никола објашњавао како је. нових технологија и индустријског дизајна "Проналазаштво Београд 2007". Rakijski mini kazani najtraženiji Експрес казанче за печење ракије 2007-06-01 08:41:58 Највише пажње привлаче . kome su se pridruţile i dve firme iz Subotice.kazane za pečenje rakije subotičkog preduzeća »DES«. "паркирао" баш на самом улазу. pa ukidanje carina za 95 odsto industrijskih proizvoda i novi reţim za poljoprivredne proizvode. да нико не чује.. Већ на улазу упутише нас организатори на Николу Хаџића из Београда.. Ово су само неке од 120 новотарија. којим се може пловити како мирним. a izglede za konkretne poslove imaju kanjiške firme »FIM« i »DŢLS« sa ponudom građevinskog materijala. „»Blik produkt”«. pošto je asocijacija privrednika severnog Banata i Potisja nosilac saradnje sa Privrednom komorom Temišvara. sireve Mlekare „»Kikinda”«. – Za poljoprivredne proizvode vaţiće nešto drugačiji reţim.Тај ће. »DŢLS« i »FIM« iz Kanjiţe i »„Altek Fermin”« iz Sente. Posebno veliko interesovanje učesnika i posetilaca sajma bilo je za hobi. „»Agroseme”«. међународна изложба проналазака. Austrije i Pakistana. „»Bel-Kemikals”« iz Banatskog Velikog Sela. Carine se ukidaju za 20 odsto proizvoda. jula.Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednolicna.. . које су ових дана нашле своје место под кровом Етнографског музеја. u zemljama EU cak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i slicnih bolesti.дугме за дозивање конобара.. дугме за дозивање конобара.Sporazum o slobodnoj trgovini naše zemlje sa Rumunijom počinje da se primenjuje od 1. Kapacitet mini kazana je 25 litara. a za 70 odsto proizvoda carine će se etapno ukidati do 2007. „»Kikindski mlin”«. Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošace od nezdrave hrane i eventualnih zaraza. не бисмо га промашили. Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristicna za pojedine regione. Naime. у ствари. Пробао га ја недавно у Ливну. „»Gaučo«” i „Kolumbija kafe”« iz Kikinde.kaţe sekretar u RPK Kikinda Saša Tanackov. уређај за издвајање лишћа и гранчица из шљива Сигурносни прекривач за кревет. a učestvovalo je preko 120 izlagača iz Rumunije. То је због те пур пене којом су пуњене странице . pa je tako senćanska industrija „»AltekFermin«” predstavila svoje proizvode od pekare do pekare. тако и брзим водама. огромни жути кану. И да смо хтели. a u njemu se i u kućnim uslovima moţe ispeći kvalitetna domaća kapljica. Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve clanice EU. naprotiv. . na reţimu kvota biće 10 odsto proizvoda. реч о комбинацији кајака и кануа за рекреативце. (Tanjug) PRIVREDNICI SA SEVERA VOJVODINE NA SAJMU U TEMIŠVARU Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rumunijom stupa na snagu 1. у чијем се атријуму одржава 27. казанче за брзо печење ракије. Srbije. вероватно. za šta je početkom aprila i potpisan poseban sporazum dve komore.Тежак је само 20 килограма и потпуно је отворен. славски сто на расклапање. ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena. jer 95 odsto industrijskih proizvoda oslobađa se carina . ципеле које мењају боју. Mađarske. Štand RPK Kikinda imao je karakter nacionalnog. биопирамида за неутрализацију штетних зрачења. . pa je otvorena mogućnost za saradnju sa italijanskim firmama koje imaju svoje ekspoziture u ovom delu Rumunije – saznajemo od Tanackova. predstavilo se 12 preduzeća sa severa Vojvodine. да добије награду за дизајн-дошапнуше нам у поверењу. ve´c je i pod velom zaštite Brisela. Italije. биопирамида за неутрализацију штетних зрачења. otvara mogućnost za intenzivniju saradnju privrednika. U Rumuniji ima interesovanja za uvoz semena iz kikindskog „»Agrosemena”«. jula i tu privrednici vide šansu.U Temišvaru i okolini ima veliki broj Italijana koji su u poslednje vreme svoj biznis preselili u Rumuniju. Na posebnom štandu RPK Kikinda na sajmu »„Temišvar vrata zapada”« odrţanom u Temišvaru. . Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne.

Бора Крајчиновић одмах нуди и одговор и на питање шта са толиким шљивама.. .И.објашњава Бора.Ту су држачи за фиксирање врата и главе. А ово ради јако брзо . можда добије још који центиметар . мали див је. Ту горе у казан ставиш воће. велики даљински систем за улазне капије. Само набодеш и готово. налик оним средњовековним справама за мучење.Ма. Кажу. А. у који је уграђено чак 16 иновација. Тек кад девојку успешно спустише уз помоћ дизалице за кола. да не мораш да их дираш рукама. . Сутра окренеш на 100 и одма' добијеш ракију.Још да има преграду за пиву. Све се штелује. али ме мука натерала да постанем проналазач . са својим "Малим дивом"..добаци неко. на ком су стручњаци представљали снајпер "црна стрела"... сви презадовољни. али не иде. а потом и Никола Ђотуновић. што ономад даде динар да уђе у коло. трудили.Ово ти је казанче с којим за дан све завршиш. али је нама.. Иначе сам аутомеханичар. Онда сам питао докторке како би та справа требало да изгледа и .Добро је тако. У суседној сали окупили се радозналци око чудне скаламерије.прича Ристић. него све печеш одма'. и хвали се како новинарка није прва која је кревет пробала. који скупља шљиве које падну ван цераде. било би још боље . а струје троши веома мало. он толико уради за по сата. годинама патио од вртоглавица. . заправо. Преузео нас је већ инжењер са суседног штанда. И да сам весла.опрезан је гост из Републике Српске. право чудо технике. ноге... само је ви добро притегните. а где су још руке. може да служи и као сто за масажу. накупи се са њима свега и свачега. Пажњу нам привуче штанд "Заставе". Трудили се да схватимо. који кад му се скину сви додаци. није донео на овогодишњи сајам. реч о "апарату за истезање кичме и јачање мишића кичменог стуба". у ствари. да ме не покраду . колена. па ти види . И сам сам. . По принципу "имамсамо10секундиизатоћуговоритиврлобрзо". малтене у усправан положај. који због тежине. А ту је и "јеж". . док се на метар одатле Марко Лукић. а онда одустали. остала само једна неразјашњена. . поче да се буни пре него што јој је човек врат ушрафио.добацише кроз смех чланови екипе. у ствари. добро је. Како ради.али му посетиоци одмах нађоше ману.. сазнасмо да је. овде релеј. па у флашу. који ради на соларни погон. јер је неустрашивих знатижељника од почетка недеље било бар десетак.убеђивала је колегиница са једне београдске телевизије аутора проналаска. 10 литара ракије. машући фотографијом казанчета.. а два да изиђе. .поносан је аутор. лежај се после само спусти и истеже. . Ми се ово сад шалимо. само за снимање . Не морате баш толико да ме затежете. служи. укључиш на 30 степени и оставиш преко ноћи. рамена. ал' да не пишеш. Чему то. те гледају како Обрад Ристић шрафи девојку за сто. иноватор из Бањалуке.Тамо прекидач.за месец дана кревет направио. просто осете како им се кичма тегли . Не чекаш врење. а потом у једном комаду скинуше с оног стола. И све је маде ин Србија сипао је информације као из рукава. Право у казанче. Према његовим речима. Као она баба.ако радник за дан среди 300 кила. колена. електортехничким лаицима. могу да ти објасним.. због лоших вратних пршљенова. својски трудио да што боље прикаже свој " Уређај за издвајање лишћа и гранчица из шљива". док је Обрад лагано исправљао сто. подесиш температуру и ради. . Од 100 кила воћа.Кад скупљаш те шљиве. 16 ампера. покушава да нам објасни принцип рада термопрекидача.

. каблова. ако нема сунца. Предност је што не троше струју. кад се једном напуне. . јер.А. а могу да носе до 300 килограма. Као мали робот. ланаца. Зато могу да служе за померање преградних зидова. кулиса. нема сајли. врата имају залиху за 100 нових отварања. Ћути и гура закључује Ђотуновић. опет немаш бриге.