P. 1
Rakija od jabuke

Rakija od jabuke

|Views: 7,103|Likes:
Published by Sv. Ante

More info:

Published by: Sv. Ante on Feb 06, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/16/2015

pdf

text

original

Rakija od jabuke

    Porcije: 0 Priprema: Kuvanje: Mirovanje:

Sastojci:
 jabuka

Priprema jela:
Za peĉenje kvalitetne rakije jabuke treba brati u punoj zrelosti kada imaju u proseku preko deset odsto šećera, dovoljno aromatiĉnih materija i ukupnih kiselina. Ukoliko su jabuke natrule ili blatnjave treba ih oĉistiti od truleţi i dobro oprati. Pranjem se odstranjuju i štetni mikroorganizmi, bakterije i divlji kvasci, koje alkoholno vrenje mogu da usmere u neţeljenom pravcu. Jabuke, zatim, treba iseckati ili izmuljati da bi se alkoholna fermentacija (vrenje) brţe odvijala i šećeri u jabukama u potpunosti bili iskorišćeni. Manje koliĉine mogu se drobiti tuĉkom, ili usitniti seckalicama za voće, a krajnje rešenje je ruĉno seckanje. Veće koliĉine jabuka trebalo bi usitnjavati u specijalnim muljaĉama. Ako je dobijena koliĉina suviše suva treba je razrediti dodavanjem mlake, ili hladne itke vode. Komini od jabuka, posebno ako je hladnije vreme, trebalo bi dodati 20 grama selekcionisanog ili pekarskog kvasca za podsticanje vrenja. Vrenje komine od jabuke, na temperaturi od 18 do 20°C, traje dve do tri nedelje, a pri nešto višim temperaturama desetak dana. U prvoj fazi vrenja poţeljno je više puta a kasnije jednom ili dva puta dnevno kljuk dobro promešati. Završetak vrenja utvrĊuje se vizuelno, ili još bolje pomoću Ekslovog širomera, koji treba da pokaţe vrednost do pet stepeni. Kod loše voĊenog vrenja moguća je pojava sirćetne kiseline, koja moţe da prekine vrenje. Ona se moţe neutralisati dodavanjem 750 grama kalcijum-karbonata, ili 500 grama gašenog kreĉa, koji se predhodno rastvori u vodi i uz intenzivno mešanje doda komini. Mehurići koji se stvaraju dodavanjem ovih supstanci nestaće onda kada i kiseline u kljuku. Komina iz koje su odstranjene kiseline sklona je kvarenju, pa treba voditi raĉuna da temperatura pri vrenju ne preĊe 20 stepeni, a po završetku vrenja kominu treba odmah destilisati. Ako se peĉenje rakije ipak kraće odlaţe, vrione sudove treba dopuniti, površinu kljuka posuti konzervansom i sudove hermetiĉki zatvoriti. Destilacija prevrele komine obavlja se oprezno, jer zbog većih sadrţaja suvih materijja moţe lako da zagori. Prvom destilacijom izdvaja se sav alkohol, a redestilacijom (prepekom), uz izdvajanje nepoţeljnih sastojaka (metanola i patoke) dobija preĉišćen, pojaĉan destilat, ĉija se konaĉna jaĉina kasnije formira dodavanjem destilovane vode. U zavisnosti od sorti jabuka, od sto kilograma kljuka moţe da se dobije od 8 do 10 litara rakije jaĉine 50 odsto alkohola. Jabuka bi trebalo da odleţi u hrastovim buradima, a sluţi se rashlaĊena. Iz knjige"Domaće rakije od voća i groţĊa" Svetski šampion

Stara Sokolova je osvojila prvo mesto na nedavno odrţanom festivalu šljivovice u Minesoti, SAD. Festival šljivovice se tradicionalno odrţava prvog ponedeljka u septembru u organizaciji Radosevich's Earthwood Inn. U kategoriji najboljih 27 rakija iz 10 zemalja, meĊunarodni ţiri koji joj je dodelio prvo mesto meĊu odleţalim šljivovicama. Ljubitelji dobre šljivovice, obratite se i uputićemo vas na uvoznika u vašem delu sveta kako bi i sami uţivali u ozuzetnom ukusu Stare Sokolove.

... od šljiva iz Sokolske regije Dobijena od tradicionalnih sorti šljive, destilisana i odnegovana u selima Sokolske regije, Stara Sokolova je pravi ambasador svoga zaviĉaja. Nosi patinu starih seoskih podruma i buradi od stoletne hrastovine. Asortiman proizvoda Stare Sokolove obuhvata rakije šljivovice dobijene od nekoliko vrhunskih sorti šljive i starosti od 5 do 12 godina kao i rakiju klekovaĉu.

Stara Sokolova u New Yorku Prefinjeni ukus koji objedinjuje najbolje iz tradicionalne šljivovice, malih i velikih proizvodnih tajni Bogdanovića i plemenitog dejstva starenja u hrastovom buretu. Najpoznatija Sokolova i osvajaĉ pet zlatnih medalja na ocenjivanju pića na Novosadskom Sajmu. Puni se u dve vrste pakovanja, LUX (ruĉno duvana boca, sa ukrasnim drvenim burencetom preko zatvaraĉa boce) i Exportno (punjeno u standardnu bocu Sokolova). Najbolje konzumirati kao aperitiv, pre obroka.

Stara Sokolova 7 god

Naš izvozni proizvod. Dobijena destilacijom mešavine tradicionalnih i modernih sorti šljiva. Poznati ukus i aroma Sokolova dodatno oplemenjeni nešto duţim starenjem u starijim buradima.Sa pravom nosi nadimak srpski konjak. Puni se u dve vrste pakovanja, LUX (ruĉno duvana boca, sa ukrasnim drvenim burencetom preko zatvaraĉa boce) i Exportno (punjeno u standardnu bocu Sokolova). Odliĉno ide uz obroke sa mesom.

Stara Sokolova 12 god Top proizvod Stare Sokolove iz porodiĉnih rezervi porodice Bogdnović. Dobijena destilacijom tradicionalnih sorti šljva kao što su poţegaĉa i trnovaĉa. U nju je utkano celokupno znanje Bogdanovića Osvajaĉ osam velikih zlatnih medalja na ocenjivanju pića na Novosadskom Sajmu. Puni se u ograniĉenim koliĉinama. Napunjena u ruĉno duvanu bocu, sa ukrasnim drvenim burencetom na vrhu boce. Preporuĉuje se konzumacija nakon obroka kao digestiv.

Stara Kleka Rakija šljivovica aromatizovana klekom. MlaĊa sestra Stare Sokolove. Po aromi sliĉna dţinu ali mnogo plemenitijeg ukusa zbog prirodne osnove na kojoj je nastala. Nastavljaĉ duge tradicije Bogdanovića kao i celokupnog Bajinobaštanskog kraja u proizvodnji klekovaĉe. MeĊutim, tradicionalna klekovaĉa ĉesto ima vrlo oštar, gotovo odbijajući miris koji moţe biti previše za osetljive, a na ukusu je previse trpka. Stara Kleka ima blag, vrlo prijatan miris na kleku koji Vas izaziva da je ponovo probate. Na ukusu je puna i prijatna, sa naknadnim blagim doţivljajem kleke koji odliĉno otvara apetit.

Poreklo

mesta promocije najbolji hoteli i restorani. Prva mesta prodaje bile su luksuzne prodavnice u Beogradu i Avioni JAT-a. Šljiva se konzumirala sveţa. od nje se pravilo slatko. na porodiĉnim veseljima. Stara Sokolova danas Bazirano na porodiĉnim tajnama destilacije i starenja rakije i u saradnji sa najuglednijim struĉnjacima u ovoj oblasti stalno su je unapreĊivali i povećavali svoje uĉešće na trţištu. U Sokolskoj regiji odnos prema šljivi i rakiji od šljive je oduvek bio poseban. Osim što je dobra rakija bila ponos pravog domaćina. Nakon više ubedljivih pobede na ocenjivajnu zestokih pića na Novosadskom sajmu poĉetkom devesetih. Stajanje joj ne škodi. i nosi kao poklon u inostranstvno. otac Radisav i sin Ivan pre petnaestak godina otišli su korak dalje. Uveden je i „nov tradicionalni” proizvod Stara Kleka (šljivovica aromatizovana plodom kleke) po organoleptiĉim krakteristikama sliĉna dţinu . U ovom trenutnku Stara Sokolova se sa uţivanjem konzumira širom sveta od Kanade i SAD-a preko zemalja zapadne Evrope i Rusije pa sve do Australije. Ponudili su trţištu vrhunsku rakiju na nivou najboljih viskija i konjaka. Familije su se poznavale po rakiji. To joj je nakon nekoliko godina otvorilo vrata za prodor na strana trţišta. rakija je bila nacin za cuvanje kapitala. o dobrim rakijama su se ispredale legende. Poĉeli su sa porodiĉnim zalihama u podrumima i velikom ţeljom da pokaţu kako Stara Sokolova moţe da se ponosi svojim kvalitetom i pred svetskim veliĉinama. na porodiĉnim veseljima. Poĉeci Stare Sokolove Naslednici loze Bogdanovića deda Svetolik. zapakovanu u ambalaţu na svetskom nivou kako bi se mogla sa ponosom prodavati u istim rafovima sa gore pomenutim pićima. i nosi kao poklon u inostranstvno. sušila za zimu. i izvrsnoj rakiji koja se od nje pravila. već joj dodaje na kvalitetu. Stara Sokolova danas Bazirano na porodiĉnim tajnama destilacije i starenja rakije i u saradnji sa najuglednijim struĉnjacima u ovoj oblasti stalno su je unapreĊivali i povećavali svoje uĉešće na trţištu. Rakija se proizvodila u velikim koliĉinama i prodavala širom Sokolske regije. Koncept familije Bogdanović bio je jednostavan i hrabar. specifiĉnoj za taj kraj. u vreme kada banke nisu postojale. Stara Sokolova se sa ponosom pije u najboljim Beogradskim i Srpskim restoranima. U ovom trenutnku Stara Sokolova se sa uţivanjem konzumira širom sveta od Kanade i SAD-a preko zemalja zapadne Evrope i Rusije pa sve do Australije. Uveden je i „nov tradicionalni” proizvod Stara Kleka (šljivovica aromatizovana plodom kleke) po organoleptiĉim krakteristikama sliĉna dţinu ali mnogo bolja zbog svog prirodnog porekla. Stara Sokolova se sa ponosom pije u najboljim Beogradskim i Srpskim restoranima. dţem i naravno pekla se prirodna rakija. To joj je nakon nekoliko godina otvorilo vrata za prodor na strana trţišta. odluĉili su da naprave robnu marku Staru Sokolovu.Stara Sokolova Rakija nastala je na viševekovnoj tradiciji porodice Bogdanović iz sela Kostojevići kod Bajine Bašte. Oblast Zapadne Srbije uz reku Drinu za vreme Turaka dobila je naziv Sokolska regija ili nahija po srednjovekovnom gradu Soko. Ĉuvena Sokoljanska familija Bogdanović iz sela Kostojevići kod Bajine Bašte bila je poznata po staroj sorti šljive trnovaca. Svoje ime je dobila po kraju iz koga potiĉe. O rakiji Bogdanovica su se ispredale legende a deo toga ušao je i u literaturu kao naprimer Milomir Đukanović u svojoj knjizi "Koktel Menhetn".

Pristalice teorije zavere mogu da naprave nekoliko bombastiĉnih priĉa baš o rakiji. pokušam da se ukljuĉim u umnu diskusiju koju su moji uvaţeni prethodnici blagoizvoleli zapoĉeti u prethodnim brojevima. proizvedena je od meda vrcanog sredinom avgusta 2005. Pa šta. Kaţu da je u naš jezik naziv za rakiju (negde i raćiju) došao iz staroindijskog. ali priĉa se da su delovi srpske vojske. Ne bih da menjam istorijske svetonazore. a kasnije i od drugih biljaka. pokazuje još jedan splet okolnosti. i ona je na naše tlo stigla sa velikim hedonistima i osvajaĉima.medovača koju Pĉelicatrenutno ima na raspolaganju. što je oznaĉavalo alkoholni napitak u poĉetku spravljan od pirinĉa. Pčelicina rakija od meda Rakija od meda . koji su nosili sa sobom. kojima je legalizam postulat na kojem poĉiva sve ovo zemaljsko i onozemaljsko. sebi bih postao sumnjivo nalik na ĉlanove jedne naše stranke. Po ţelji kupaca. ali evo jedne naroĉito intrigantne.ipke. dozvoliću sebi slobodu da jedino ţeljom da reagujem na zapostavljanje nacionalne tekućine. Moja baka. Imao sam dovoljno godina da naslutim da stric ne bi voleo da zna da sam ga video u priliĉno kompromitujućoj pozi. Turcima. napitka koji otvara apetit za boţanski kolaĉ. imala je u sobi neko burence koje je ona zvala ardovčićem. neotuĊivo pravo da reknem i ja nešto o tematici koja se. a da je ĉudesna teĉnost arapskog porekla. a po miĉljenju naĉih kupaca. izgleda specijalno za tu priliku pripremljenoj.ali mnogo bolja zbog svog prirodnog porekla. rakija kreće nezadrţivo uzlaznom linijom (neki će primetiti da je uspon rakije u vezi sa usponom i jaĉanjem kakve-takve srspke drţave u to vreme). Zato. na Marici.. To mi je najzad i uspelo kada sam. naglo je porasla ponuda rakije na trţištu. izuzetno je pitka. Rakija piše: Branislav Zukić Ako bih tekst poĉeo pozivanjem na taj i taj ĉlan Zakona o informisanju i na moje bogomdano legalistiĉko. i propolis u rakiji s medom. koja je ţivela u malom mestu u Bosni. bezbeli. ili buradi. pa sam . ili rak. video svoga (bog mu dao rajsko naselje) strica kako profesionalnim i istreniranim pokretima iz tog creva izvlaĉi prozirnu teĉnost i slobodni tok preusmerava ka maloj posudi. Biće da su prepredeni orijentalci raĉunali da će sadrţaj mešina. Ha! Kao i sve što ima veze sa kvarenjem našeg bogobojaţljivog puka. bili u vrlo ĉudnom psiho-fiziĉkom stanju. ili da postavljam revolucionarne teorije. i zbog smanjene ponude vina. sa rakijom od meda pravimo i propolis u rakiji. Od tada. zlato&353. Jaĉina rakije je 19 gradi odnosno 47. U staroj Srbiji rakija nije bila poznata sve do druge polovine XIV stoleća. Da je rakija u neraskidivoj vezi sa našom istorijom. da kopni. Rakija je specifiĉnog ukusa i mirisa. Sve posle toga je mit. pre prvog velikog poraza 1371. Med je meĉavina medljikovca. Moje prve uspomene koje imaju veze sa radžom seţu do kasnih sedamdesetih godina prošlog stoleća. godine. Nije mi bilo jasno zašto iz tog ardovčića viri neko crveno gumeno crevo i pokušavao sam da dokuĉim ĉemu ono sluţi i šta se u tom burencetu nalazi.omaĊijati narod koji idu da porobe i da će im biti od nemale pomoći.. Originalni naziv za nju je arak. Krajem sedamdesetih godina XIX stoleća filoksera je uništila dobar deo vinograda u Srbiji. jednog jutra. kroz odškrinuta vrata bakine sobe. odavde do najzabaĉenijeg kutka Mleĉnog puta. ĉiĉka i suncokreta. koje se u nekim krajevima naše zemlje naziva žmirenjem. bez primesa ikakvih boja. da se pretvara u senu svoju.5% i prozirna je. rasplamsava. reći će neki? Kako pa šta? Druga polovina XIV stoleća uzima se kao period kada nekadašnja velika i moćna Srbija poĉinje da slabi.

. ali me je i toliko zavarao (nisam jedini kojem se to desilo. deĉje znatiţeljno. sedeći sa svojim so called saborcem na vrhu straţarske izvidnice na izdvojenom vojnom objektu ĉijeg se broja ne sećam. prisećali se svih muka i srećnih trenutaka u svojim dvadesetogodišnjim ţivotima. bila je to jaka prepeĉenica. zavukli smo se na vrh naherene limene rabatije (daleko od Rumije) i sljuštili skoro ceo sadrţaj. koji. preko nepca. Veljko (tako se zove moj saborac. kada je. Odmah sam osetio miris koji sam i ranije. Nisam nikada do tada probao mastiku. ali 90 odsto mojih poznanika-izazivaĉa ni danas ne sme da pita zašto drugo poluvreme te utakmice nije odigrano. ruku na srce. liznuo kraj te magiĉne crvene magistrale. što razgovetno. Kao povod je posluţio Paspalj. Beskompromisno zagospodari vama. na tom turniru nije igrao sjajno. povremeno. bio najpoznatiji čestiti srpski domaćin kada bi dobio priliku da do mile volje ispsuje i naruţi kakvog ţurnalistu jerbo mu postavlja pitanja uhu neprijatna. Ĉudni mentol ukus mastike je drugi kljuĉni momenat u mom empiristiĉkom opusu glede šnapsa.89:663. osećao ispunjenim koliko bi to. sjurile u sam epicentar malog organizma nemoćnog da spreĉi snaţan drhtaj koji je izazvan prvim susretom sa misterioznim sadrţajem bakinog burenceta. a baš nekako pored našeg isturenog objekta nalazila se prodavnica koja se. zatim se. Najbolja stvar kod rakije je to što je ona veoma opasan protivnik. siguran sam) da sam ubrzo poĉeo da osećam da imam dva vegetativna nervna sistema. vesela grupa je svoju ţelju da pokaţe negodovanje zbog neuobiĉajeno loših izdanja Paljinih. video Maršala. Reĉenicu dobra ova mastika. Znamo da je prvo poluvreme te utakmice Paljo odigrao kao u najboljim danima. od samog Ċavola poklisar) uspeo je da prošvercuje celu flašu. Elem. sklopila ĉudan pakt sa Neĉastivim. najdespotskija je (kada bi o njoj bio napravljen film. Ukus mi se nije nimalo svideo. Na raport smo išli tek sutra. Od toga bar deset puta pred starešinom. sa vrha te izvidnice. ali na taj naĉin i natera da joj prilazite sa duţnim (straho)poštovanjem i svešću da je trenutak nepaţnje dovoljan da od vas naĉini ordinarnog magarca. zašto je tako brzo završeno. Ne sećam se da sam bilo kada u ţivotu bio toliko daleko od sebe. nemoćni da pomerimo ruke ili noge. 49-51 . protiv Amerikanaca. pa još trokratno. 1 p. ili. ali je sigurno da sam se. zbog odgonetanja tajne bakinog ardovčića.zove – diskont pića. ugrejali.saĉekao da on ode i ušao u sobu. godine. jer bi bilo kakvo ribanje nekoga kime je ovladala mastika bio direktan udar na temelje vojne doktrine i na sam smisao hijerarhije u vojsci. danas. 29(2004) Suppl. Ne mogu reći da sam bio srećan kao mlaĊahni Balašević. i skinuo. Kao što pamtim trenutak kada sam prvi put ugledao jedne zelene oĉi. što u jedva razumljivim tragovima.11) Istorija medicine i zdravstvene kulture ISSN 0350-2899. Eto šta biva kada radži bacite rukavicu u lice. i kada bi bila predstavljena kao ţivo biće. Prvi i poslednji put od rakije sam se napio u zimu1991. ili momenat kada me je na plaĉ naterao gol Videotona protiv Ţelje u polufinalu Kupa UEFA tako pamtim i taj trenutak kada su nekolike kapljice prvo udarile direktno u jezik. barem 50 puta. Toliko mi se svideo. i shvativši od ĉega potiĉe.valjda. obamrle. koja je pred poĉetak finala košarkaškog turnira u Atlanti 1996. Od svih alkoholnih pića. Beograd UDK: 615. ali je deĉja znatiţelja zadovoljena. Kasnije je ukus poĉeo da mi se sviĊa. ponovili smo. najbolje bi bilo da je glumi Dţon Malkoviĉ). zapeĉatila obavezom da uz svaki njegov poen popije po ĉašicu ljute. U to se najbolje uverila grupa mojih poznanika (uz ponekog prijatelja u grupi). ali za koji znam da je imao ĉetiri ogromna skladišta sa municijom (Ministarstvo vojno neće moći da me sudski pojuri zbog ovoga. koji nas je uhvatio u prestupu.5(497. POŠALJITE KOMENTAR REDAKCIJI << PRETHODNI Copyright © 1998-2007 Vreme. ako preterate. Smejali smo se.. osećao u toj prostoriji. jer do sada nisam rekao da se sve dešavalo petnaestak km od Skopja).

bolest. Te su se rakije koristile za leĉenje odreĊenih bolesti. kada se zbog nestašice lekova ponovo vraćamo lekarijama naših starih. lek. ali se mogu za peĉenje rakije upotrebljavati i druge vrste voća pa i povrća. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. Rakija se kod nas najviše proizvodi od šljiva jer ih najviše ima. medicine. kod stomaĉnih tegoba. a oznaĉava alkoholno piće. posebno od 1878. niti sahraniti. health. “Rasprostiranju rakije u Evropi mnogo su doprineli jezuiti koji su u Italiji za veliki novac delili svoju “aqua vitae” (1).Rakija u etnomedicini Brancy in Ethnomedicine Ivana Drobnjak Narodni muzej Ĉaĉak Sažetak: Ključne reči: rakija. Rakija se pije “blaga” koja sadrţi najviše 40% alkohola i “ljuta” tzv. Iako su poznate posledice alkoholizma. neprijatelj mi je. brandy made with aromatic herbs Još u X i XI veku arapski lekari su destilisali alkohol sa dodatkom bilja i ovu su proizvodnju primili Evropljani. Većina starijih ljudi pije svakog jutra po ĉašicu rakije “naštinu”. U našoj etnološkoj literaturi i sećanjima starijih ljudi. jer kako kaţu. Najviše se koristila za ispiranje guše. Ni reĉ rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku.” Smatra se da je rakija lek za mnoge bolesti i da krepi i jaĉa organizam. tuberkuloza itd. koja se smatra vrlo lekovitom. “Srpska reĉ rakija potiĉe od staroindijske reĉi arak ili rak. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od ĉita i varenje piva. Neki od njih su odavno zaboravljeni i više se ne koriste. U leĉenju je naš narod najviše koristio “prepeĉenicu” i komovicu. . Bez rakije se ne moţe proslaviti slava. lincurom ili sa plodovima voća – poznata orahovaĉa. posebno poslednjih desetak godina.god. koje je nekad u Indiji pravljeno od pirinĉa. disease. Uz rakiju se napijaju zdravice i to pokazuje duboko ukorenjeno mišljenje da se pije radi zdravlja. za ĉišćenje rana. Naš narod koristi rakiju u mnoge svrhe. Obiĉno je “ljuta” ili komovica mešana sa lekovitim travama – pelinom. kad boli zub. To kazuje izreka: “Ko mi pruţi ĉašicu rakije. Preĉišćen alkohol su alhemiĉari smatrali kao prvi stepen ka dobijanju kamena mudrosti Lapis philosophorum. zdravlje. a kasnije i od drugih biljaka” (2). Preĉišćen alkohol je u srednjem veku preporuĉivan kao odliĉan lek. rakiju je naš narod oduvek smatrao više korisnom nego štetnom. a parĉe leba ne. Proizvodnja rakije na ovim prostorima porasla je tek u kasnijim vekovima. oko ili kod teţih zaraznih bolesti kao što je ţutica. svadbovati. Ona ima veliku ulogu kako u svakodnevnom tako i u obrednom ţivotu. uvo. nanom. O tome govori i narodna izreka “Rakija je lek”. Osim ove dve vrste rakije pije se kod nas dosta i komovica. travarica Key words: brandy. postoji veliki broj recepata za leĉenje razliĉitih bolesti u kojima rakija igra vaţnu ulogu. ali dosta toga se i danas primenjuje. kada je većina vinograda u Srbiji uništena filokserom i kada je potpuno opala proizvodnja vina (3). Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku. kao jedina anestezija pri raznim vrlo komplikovanim zahvatima narodnih lekara. Osim prepeĉenice i komovice za leĉenje su sastavljane i posebne vrste rakija – “travarice”.rakija peĉena od vinske komine. “pepeĉenica koja se dobija prepecanjem blage rakije i procenat alkohola u njoj iznosi više od 40%. ona otvara apetit. jer kad se zdravlje izgubi ono se rakijom vraća.

Zauške. Od prve ispeĉene rakije. I kada se oboleli zub izvadi. Glavobolja se leĉila privijanjem rakijanih obloga na ĉelo. zovu je “stomaklija”. Rakija je imala vaţnu ulogu u leĉenju rana. Orahovaĉa. orovaĉa se spravlja tako što se u 1 l rakije stavi 30 zelenih orašĉića i ostavi da odstoji na suncu 7 dana. Rakija se dosta koristila kao lek kod razliĉitih vrsta stomaĉnih tegoba. a najĉešće rakijom. preloma. Lincura se pravi sliĉno kao i pelinkovaĉa. Kad oĉi zabole. “Od nje treba piti svakog jutra po jednu ĉašu” (15). umeša se u rakiju i zagreje na vatralju. I u Gruţi su “vrućicu” leĉili pelinjaĉom. . Hemoroidi (šuljevi) smatrani su unutrašnjom bolešću. pa se previje” (11) (Kragujevaĉka Jasenica). glavobolje i groznice rakija je nekad bila jedini i najbolji lek. Ko ne moţe da spava “treba da pre spavanja popije malo rakije komovice. narod je zubobolju leĉio kako je znao. Ova rakija se koristi za leĉenje kostobolje. (otuda naziv “prvenac”) ostavljala se u svakoj seoskoj kući po jedna flaša da stoji kao lek. Kada se procedi pije se po jedna kašika dnevno. U kragujevaĉkoj Jasenici leĉili su groznicu na sledeći naĉin: “Bolesnik da popije u reĉnom viru pola litra ljute rakije i da malo postoji u njemu dok voda iz tela izvuĉe neĉistoću” (8). “vrućice”. pa će bolje spavati (5) Kod gušobolje. “NaĊe se trava “puparka” i stavi u rakiju za 24 sata. U okolini Ĉaĉka zubobolja je leĉena ispiranjem obolelog zuba ljutom rakijom ili su stavljali obloge od tople posoljene rakije. Rakijom ĉistom ili sa dodatkom drugih sastojaka leĉena su mnoga lakša oboljenja. Posle ceĊenja koristi se kao lek kod oboljenja štitne ţlezde. U okolini Podgorice stomak su leĉili rakijom u kojoj je bila lincura.Evo nekoliko naĉina spremanja “travarica” iz ĉaĉanskog kraja: Pelinovaĉa se spravlja tako što se na 1 l rakije prepeĉenice stavi jedna šaka pelina. izmešan sa rakijom cvet hajduĉke trave je sluţio za zaustavljanje krvarenja (17) (Zajeĉar). U okolini Kragujevca “da bi se neko izleĉio od groznice. treba da popije jednu ĉašu dobro ljute rakije i da se posle dobro utopli” (6) ili “treba tri jutra pre jela da pije po jednu ĉašicu rakije u kojoj su bila 3 lista pelina 24 ĉasa” (7). “zaušnjaci” leĉeni su na sledeće naĉine ”trava “ustupnik” stuca se. a ĉarape bolesnikove utope rakijom i onda mu ih navuku na noge” (9). Leĉeni su u Kragujevaĉkoj Jasenici ispiranjem usta rastvorom plavog kamena u komov rakiji (14). “Na otok od zuba treba privijati 2 do 3 puta dnevno istucanu tatalu posutu jakom rakijom” (10) (okolina Kragujevca). reumatskih oboljenja. Kako profesionalnih stomatologa nije bilo. sipali su nekoliko kapi od najjaĉe rakije “prvenca” da ublaţi bol. Ovoj rakiji su pridavana posebna lekovita svojstva. treba oĉne kapke premazati komovicom. U Leskovaĉkom kraju kod leĉenja vatre “ognjice” smešaju projino brašno sa komovom rakijom. U 1 litar rakije stavi se koren biljke lincure i ostavi se da stoji na suncu 7 dana.krpe umoĉene u toplu rakiju. Kad nekog zaboli stomak u okolini Ĉaĉka bi popili jednu ĉašicu rakije komovice. uboja. Kada prevri procedi se u bocu i pije se za apetit i stomaĉne tegobe. Sud se prekrije i ostavi da stoji na suncu 7 dana. kao sredstvo za dezinfekciju i kao sastavni deo razliĉitih obloga i melema. Da bi prestalo podrigivanje treba piti po malo ljute rakije. “Na zaušnike treba priviti vunu zamoĉenu u rakiju i na njuj staviti tamjana i lišća od iglice” (13) (okolina Podgorice). pa će bolje spavati”(4) ili “ treba da izmeša malo vina i rakije i da popije ili iz toga da stavi oblog na ĉelo. U okolini Kragujevca “neki privijaju peĉen izmet od neuštrojenog vepra zamoĉen u rakiju” (12). Kod krvarenja ĉira u stomaku. rana se ispirala rakijom. Da prestane bol u uvu koristila se i rakija u kojoj je stajao list ĉuvarkuće. stave to na tabane. koje se omotavaju oko vrata i grudi. pa se izjutra našte daje bolesniku da pije po jednu ĉašicu” (16) (Leskovac). “Ako neko padne i povredi se. U selima u okolini Ĉaĉka kada koga zaboli grlo i dobije temperaturu privijaju mu “rakijane obloge”. Kada zaboli uvo u selima oko Ĉaĉka. Ova rakija je jako lekovita jer sadrţi veliku koliĉinu joda iz orašĉića.

i posle bolesniku davali svakog jutra da pije te rakije (26). posekotina itd. osim kao anestetik. Ranjenik je jednostavno vezivan. za dezinfikovanje rana. bolova u grlu. Rakije “travarice” se još uvek dosta koriste u leĉenju teţih oboljenja. U okolini Zajeĉara “korenje vuĉje jabuke se sitno iseĉe i stavi se u ljutu rakiju. koristila i za dezinfikovanje unutrašnjih organa. rakije komovice i tamjana (19). Pored velikog napretka medicine i dostupnosti lekova i danas se u našim selima. da bi potpuno pijana lakše podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica. a ţenama 3/4 litra rakije. narodni vidari su najpre rakijom ĉistili ranu (ne ĉistim alkoholom) jer rakija sadrţi neke hranljive materije (20). U okolini Zajeĉara “mešavinom ljute rakije i 100 gr.” Prema ovom opisu vidimo da se rakija u hirurgiji. To je bio komad plavog papira premazan smesom cerove smole. bolne soli (mirišljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u tamnu bocu. Uberu se mladi plodovi. U okolini Podgorice ţuticu su leĉili pomoću ţući (trave koja ima glavicu sliĉnu glavici belog luka). Pri poroĊaju. mada se neki i danas koriste. “Od kostobolje neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noţa u ĉašici komovice (21). Kod “uštipa” – otvorenog preloma. stuca je sitno. Kada zvaniĉna medicina zataji. posebno kod teţih sluĉajeva i porodilja je napijana rakijom. ĉovek se traţeći sebi leka ponovo okreće tradicionalnim . Kad proĊu 40 dana. posle sedam dana pije se po jedna ĉašica protiv tuberkuloze (27)." “Kad iz kuće od tuberkuloze poĉnu umirati. kada kost uštine mišiće. dobro opranim rukama creva su vaĊena u veći sud i prana rakijom (24). Otuda i izraz: “Pijan kao majka” “U sluĉaju povrede creva prema M. zubu. vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh. stavi u rakiju i tako pije” (18) (Leskovac). Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada ritualno. posebno za negu kose: “Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmešanim petroleumom sa rakijom (29) ili “Da kosa ojaĉa pomešaju petrolej (“gas”). Protiću. najĉešće komovicom. usitne i metnu u staklo sa rakijom komovicom. U ĉaĉanskom kraju reuma se leĉila masiranjem bolesnika komovicom. Išĉašeni ĉlanak na nozi nameštali su narodni ortopedi naglim povlaĉenjem noge i masiranjem rakijom. Rakija je bila i sastavni deo leĉenja zaraznih bolesti: U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali ĉaršavima ukvašenim ljutom rakijom komovicom (25). S.” “Od reume (aramatiz) se leĉi i tatulom. kao sa nekim najskupocenijim lekom. Trojanović u svom radu “Šaronjanje ili tepanje u Srba” navodi da je pre ove operacije muškarcima davano da popiju 1l. zajedno sa pokojnikom zakopaju bocu pića u grob. Ovu travu su drţali u rakiji. pa i gradovima upotrebljava rakija u leĉenju prehlada. zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu mazali su bolna reumatiĉna mesta (23).” Sve hirurške intervencije naših narodnih vidara vršene su bez bilo kakve anestezije. 24 ĉasa. onom teĉnošću se bolesnici maţu po reumatiĉnim delovima tela (22)” (Leskovac). Mnogi od ovih recepata odavno su izašli iz upotrebe. zapajali sve ukućane verujući u isceliteljsku moć napitka (28). Sve ortopedske intervencije vršene su bez anestezije tako da se kod ovih veoma bolnih zahvata stanje moglo ublaţiti jedino jakom rakijom.izgori crvenu vrbu. ranjenik je stavljan na sto. Rakija je upotrebljavana i u kozmetici. Tom smešom maţu kosu ĉetiri dana. Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali da pije da bi lakše podneo bolove. ricinus i rakiju. Zaključak U ovom radu izloţen je samo deo obimne graĊe o naĉinima leĉenja rakijom iz razliĉitih krajeva naše zemlje. a vidar je radio. To ponove tri puta i onda kosa manje opada (30). potom je operu. uvu. pomoćnici su ga drţali. Lek za uganuće zvao se “cerot”.

Navedeno delo . 119-120 29. str 113 21. Navedeno delo.god. Dragutin M. Milan Đ. GEM br. Ilija Radulović. str 229 19. Proizvodnja rakije u našem narodu. str 222 3. ĐorĊević. Sofrić Niševljanin. Ţivot i obiĉaji narodni u Leskovaĉkom kraju.M.. 1935 god. str.str 89 8. 486 24. ĐorĊević. 42. str 258 15.naĉinima leĉenja u kojima je rakija igrala vaţnu ulogu. Ilija Radulović. Ilija Radulović. Prosveta Bgd. fototipsko izdanje.Pavlović. Navedeno delo . Bgd. Gordana Ţivković. str. Bgd. Podgorica. ĐorĊević. str 86 13. str 229 26. knjiga 12. Leskovac 1985god. str 54 16. Ţivot Srba seljaka. AnĊelka Lazarević. Etnološke sveske 1. Navedeno delo. zanati i trgovina IV deo. str. Novi Sad. Gordana Ţivković. BGD 1935 god. Dragutin M. P. Navedeno delo. Dragutin M. str. 1984 god. Alkoholna pića i obredna praksa. Mita Petrović.95 4. Dragutin M. str 53 14. 1921. Srpski Etnografski zbornik. 479 28. ĐorĊević. ĐorĊević. Ibid . str 475 18. 307 22. str 222 17. Dragutin M. Ilija Radulović. Ilija Radulović. Ilija Radulović. Napomene 1.. . Jeremije M. Navedeno delo. Navedeno delo . Podgorica. str 86 30. Jeremije M. str. Srebrica Kneţević. 1978 god. str 55 27. Hirurgija i ortopedija u narodnoj medicini kod Srba. 1990. Navedeno delo . str 255 12. Bgd. Dragutin M. iz narodne medicine u okolini Kragujevca.Savić. Letopis Matice Srpske. Podgorica. 1978 god. AnĊelka Lazarević. str.. BIGZ. Drţavna štamparija. Navedeno delo. str. Jeremije M. str 231 Adresa autora: Ivana Drobnjak Narodni muzej Ĉaĉak .258 9. GEM br 10. 88 7. Narodna medicina u okolini Zajeĉara u XX veku. 1889. str 226 10. Kragujevac. str 112 20. ĐorĊević. Kragujevac. Ilija Radulović. 1933 god. str 53 6. Bgd. Navedeno delo. Milićević. Bgd. Ţivot i obiĉaji narodni u Kragujevaĉkoj Jasenici i Šumadiji. Izdanje ministarstva trgovine i industrije. iz narodne medicine i u okolini Kragujevca. iz narodne medicine i u okolini Kragujevca. M. str 102 25.godine. GEM br. Sarajevo 1924. GEM br 10. Pavlović. Naša industrija. str 87 5. Ilija Radulović. str.god. Navedeno delo .. Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba. Ilija Radulović. Gordana Ţivković. Pavlović. Bgd 1977. str 226 23. GEI SANU XXVI.32 2. Bgd. AnĊelka Lazarević.god. Kragujevac. 10. str 87 11.

jer samo kod dobrog vrenja se svi elementi iz plodova pretvore u alkohol. Vujanac | 30. izdvajam prvenac i patoku tako da hvatam samo srednju frakciju koju razblažim sa destilovanom vodom na oko 50% po ukusu.To postižem na taj način što koštice i semenjače izdvajam od voća pre stavljanja na vrenje. te farmu za tov junadi. Za vreme vrenja obezbedim da u prostoriji temperatura bude oko 20C stepeni što je idealno za dobru fermentaciju. koje se bavi rekultivacijom zemljišta na kopovima najvećeg energetskog basena u Srbiji.Sa ugljenokopa Rudarskog basena „Kolubara“ uskoro će na trţište stići jedina svetska rakija iz voćnjaka zasaĊenog na ugljenoj jalovini! U preduzeću „Kolubara-usluge“. Proizvedenu rakiju skladištim u staklenoj ambalaži i čekam da odleži najmanje 60 dana da bi se aroma dobro formirala. izdvojim sve koštice i semenke zajedno sa semenjačom tako da na vrenje stavljam samo potpuno zrele i zdrave plodove koje predhodno dobro izmuljam ili usitnim. planiraju i razvoj drugih poljoprivrednih kultura. .Pečenje rakije Pre stavljanja voća i grožđa na vrenje ja ga dobro operem i izdvojim sve nedozrele. Nakon završenog vrenja prilikom pečenja dva puta prečišćavam. Samo od kvalitetnog. jer smo kod dobrog vrenja se svi elementi iz voća pretvore u alkohol.07.2007 .kvarne i oštećene plodove. Dobro je da voće i grožđe sadrži u sebi što više voćnog šećera kako bi se obezbedili uslovi za dobro vrenje. Što se tiče same proizvodnje kvalitetne rakije potrebno je izdvojiti sve štetne elemente po ljudski organizam koje sadrži voće.08:05 LAZAREVAC .Nepregledne površine ugljenokopa više neće liĉiti na pustinju. Takođe vodim računa da burad u koja stavljam plodove na vrenje budu potpuno čista. potpuno zrelog i zdravog voća i grožđa može se proizvesti dobra rakija. Za godinu dana rekultivisali smo 45 hektara . Sve ostalo je već poznato ostale su samo nijanse Đoke Balaševića i moje finese. Milan Mirkov Srbija Na jalovištima „Kolubare“ niĉu voćnjaci Rakija sa kopova Autor: P.

direktor „Kolubara-usluga“. izdvojim sve koštice i semenke zajedno sa semenjaĉom tako da na vrenje stavljam samo potpuno zrele i zdrave plodove koje predhodno dobro izmuljam ili usitnim.Ako se rekultivacija nastavi tempom koji smo imali ovih godinu dana.kaţe Obradović dodajući da se svi poslovi obavljaju u saradnji sa Poljoprivrednim i Šumarskim fakultetom u Beogradu. Na 12 hektara nekadašnjeg ukljenokopa već je nikao voćnjak. Ukoliko vam ne prija aroma domaće šljivovice.zemljišta na kojem su otkopavajući ugalj moćni bageri glodari ostavili ogromne koliĉine jalovine objašnjava Duško Obradović. Peĉenje rakije Pre stavljanja voća i groţĊa na vrenje ja ga dobro operem i izdvojim sve nedozrele. Do sada smo ispekli 130 kazana na starinski.04.Obnovili smo rekultivaciju zemljišta posle 16 godina pauze. uz to. . U rasadniku. TakoĊe vodim raĉuna da kace(burad) u koja stavljam plodove na vrenje budu potpuno ĉista. . a sluţi u ĉašama za punĉ. . dodajte malo nane. U planu je i podizanje farme za tov junadi. Po njegovim reĉima. uz srpsko meze. tradicionalni naĉin. na obnovi preostalih 6. Plasiraćemo je na trţište u flaši koja će biti zatvorena komiljkom kukuruza zapeĉaćenom voskom nakon Sajma poljoprivrede u Novom Sadu.Reĉ je o izuzetno kvalitetnoj rakiji koja ispunjava sve norme kvaliteta i ispravnosti jer voće ne prskamo. jer samo kod dobrog vrenja se svi elementi iz plodova pretvore u destilat. Koktel "sumadian tea" .kvarne i oštećene plodove. u lampeku. . u „Kolubara-uslugama“ planiraju da prinos pšenice sa rekultivisanog zemljišta dostigne pet tona po hektaru. koji je sa više od 100 vrsta drveća najveći u jugoistoĉnoj Evropi. jabukovaĉe i viljamovke. stiţe i rakija sa uglja obećava Obradović.2005. a tu je i rasadnik od 20 hektara. Posle vina sa peska. Za vreme vrenja obezbedim da u prostoriji temperatura bude oko 20C stepeni što je idealno za dobru fermentaciju.kaţe direktor firme sa oko 1.500 litara šljivovice. a tovljenici bi se hranili lucerkom ĉija je sadnja planirana na 250 hektara.kuvana rakija 13. Iz voćnjaka je već stiglo 1. Na jalovištima sejemo razne poljoprivredne kulture kako bi se vremenom popravio kvalitet zemljišta i otklonile posledice po ekologiju zbog kopanja uglja jer je jedan od osnovnih zadataka naše firme zaštita ţivotne sredine . Sastojci  8 cl šljivovice  1 kašika smeĊeg šećera Način pripreme Kuvana rakija priprema se u metalnoj posudi.500 hektara kopova mogli bismo da zaposlimo još 500 radnika .300 zaposlenih. To će biti jedina rakija u svetu proizvedena od voća sa ugljenokopa. u jednom od drvoreda je i 20 sekvoja.

da bi duţe vrijeme ostala kvalitetna. . Ako se komina ne moţe pravovremeno peći (najkasnije 2-3 tjedna poslije završnog vrenja) treba je konzervirati. već da osim vode i alkohola u rakiju preĊu i sortne aromatiĉne primjese . potpuno zrelog i zdravog voća i groţĊa moţe se proizvesti dobra rakija. Kako ispeći dobru rakiju od šljiva Destilaciju (pečenje) rakije treba obaviti u pravo vrijeme.može se i dogoditi da krovina potone i da znatno kvari cijeli sadržaj. esteri. svojim lošim sastojcima (kiselina. plijesan). viši alkoholi itd. pokrivanjem polivinilskom folijom. Hlapivi sastojci komine sastoje se iz mnogobrojnih kemijskih spojeva koji uz najzastupljeniju vodu i alkohol prelaze u destilat. preko koje se nabaca tanji sloj pijeska. pa neke pri peĉenju treba svakako izbjeći (osobito više alkohole. To su aromatiĉne tvari hlapive kiseline.uz znatan gubitak alkohola . kad se kapak zagrije tako da se više na njemu ne moţe drţati ruka. Kotao se puni kominom do 2/3 zapremine (30 % praznog prostora je potrebno kako kom ne bi iskipio kad zavrije). Pri postizanju tog cilja najveće je umijeće destilacija (peĉenje). tako da se na vrijeme odvoje frakcije rakije koje bi joj mogle pokvariti karakteristiĉan skladan okus i miris (bašica i patoka). Što se tiĉe same proizvodnje kvalitetne rakije potrebno je izdvojiti sve štetne elemente po ljudski organizam koje sadrţi voće. Destilacija (peĉenje) prevrele komine ima svrhu da iz nje odvoji hlapive sastojke prevodeći ih u tekući destilat . smiriti.kao i boja.rakiju. Svi hlapivi sastojci nemaju istu vrijednost za kvalitetu rakije. Nakon završenog vrenja prilikom peĉenja dva puta preĉišćavam. Proizvedenu rakiju skladištim u drvenim buradima i ĉekam da odleţi najmanje 60 dana da bi se aroma dobro formirala. Prerana destilacija (pečenje) ukomljene šljive ima za posljedicu da se zbog nepotpuno prevrelog šećera plodova dobije manje rakije (šljiva slabo "plaća"). ukiseljena i pljesniva. izdvajam prvenac i patoku tako da hvatam samo srednju frakciju. U poĉetku peĉenja vatra pod kotlom mora biti jaĉa.zapremine obiĉno 80-250 litara. a desetak minuta prije poĉetka vrenja. Dobro je da voće i groţĊe sadrţi u sebi što više voćnog šećera kako bi se obezbedili uslovi za dobro vrenje.bez kojih nema kvalitetnog ukusa i miris šljivovice.Samo od kvalitetnog.To postiţem na taj naĉin što koštice i semenjaĉe izdvajam od voća pre stavljanja na vrenje. Prije punjenja kotla s komine se skine i baci krovina (do zdravog dijela) jer je sasušena. Poslije je prepakujem u staklenu ampalazu kao finalni proizvod. Svrha destilacije nije samo dobivanje neutralnog alkohola. jer rakiji daju loš ukus patoke). Prekasnom destilacijom komine . Komina od šljiva (i svega ostalog voća) peĉe se u destilacijskim aparatima za dvokratnu destilaciju narodski reĉeno rakijskim kotlovima . jer smo kod dobrog vrenja se svi elementi iz voća pretvore u alkohol. vatru treba smanjiti.

Neki to doduše ĉine i peku jednokratno rakiju jaĉine i 38-42 % (15-17 gradi).6 % od komine u kotlu (3 . Zbog toga se dobije rakija koja jako pali u grlu i vrlo je oštrog mirisa (alkohol "strši"). patoĉan miris (ukoliko šljiva nije bila izuzetne kvalitete. srednje frakcije i patoke . Dobivanje vrlo kvalitetne rakije jaĉine od 37-45 % jednokratnom destilacijom (peĉenjem) komine vrlo je teško. Bašica i patoka se miješaju i posebno ponovo prepeku u slabiju. Vrlo je loša praksa ubacivanja patoke i bašice u kominu idućega kotla.3-0. ako se "potegne" malo više.6 dl na 100 l komine). Najĉešća i najveća je greška kod prepicanja upravo prerano prelaţenje s frakcije bašice (prvenca} na hvatanje srednje frakcije. Tako dobivena rakija je obiĉno slabije kvalitete. jer samo tako se moţe dobiti šljivovica intenzivno izraţene arome. Najĉešća pogreška pri prepicanja jest nastojanje da se dobije rakija pribliţne jaĉine onoj u potrošnji (4550 posto). pravilno ukomljena i na vrijeme peĉena). u sredini mlak. Pri hlaĊenju vodom. Iskusni "pecmajstori" uz alkoholometar i degustacijom mogu toĉno odrediti trenutak kad treba preći na hvatanje srednje frakcije. Kad iz hladionika poteĉe tanki mlaz rakije. Takvim lošim postupkom prepicanja uhvaćen je veći dio patoke. a jaĉina srednje frakcije je oko 60-65 posto. A upravo takve patoĉne rakije teškog mirisa (koji rakiji daju viši alkoholi) glavni su uzroĉnik jakog mamurluka. mekom rakijom do 70 % svoje zapremine.Destilacija se mora odvijati polako (traje obiĉno 2-3 sata). no ĉesto takve rakije imaju pomalo neugodan. najvaţnije je pravovremeno odvojiti patoku.). Nakon toga kotao se puni sirovom. Svrha druge destilacije. toplim rastvorom sode uz jako ispiranje hladnom vodom. Frakcija bašice (prvenac) i patoke miješaju se i na kraju zajedno ili posebno destiliraju uz ponovo odvajanje prvenca i patoke. Destilacija (prepicanje) mekane rakije treba da se odvija polagano (4-5 sati). 20-25 litara patoke. ali ujedno i preĉisti (rektifikacija) od eventualnih nepoţeljnih sastojaka (kiseline. a ti donjem dijelu hladan. srednja frakcija i patoka). sve dok u destilatu alkohol ne padne na 2-3 %. razblaţuje se destiliranom vodom da se dobije 45 %-tna rakija (18 gradi) ugodna za piće (30 litara 65 %-tne rakije razblaţuje se sa 13. Tajna visoke kvalitete naših odličnih starih prepečenica je u tome što se prepečenjem koncentriraju aromatične tvari koje im daju onaj izvanredan miris i okus plodova plave šljive.15 % alkohola. Prepicanje rakije obavlja se takoĊer frakcionom destilacijom s odvajanjem bašice.kao i kod peĉenja mekane rakije. patoĉnog mirisa. Jake (ljute) šljivovice 45-50 % (18-20 gradi). ako se pravilno odvajaju frakcije (bašica. hladionik mora biti u gornjoj trećini topao. Razlika je u tome što se kod prepicanja odvaja 1-2 litre bašice (to više što je šljivovica slabije kvalitete). 40-45 litara Ċibre koja ostaje u kotlu. prepeke mekane (slabe) rakije. mogu se dobiti samo prepeĉenjem mekane rakije na slijedeći naĉin: ureĊaj za destilaciju (kotao) rastavi se i temeljito opere 5-6 %-tnim. Od 100 l mekane šljivovice (30 %-tne) prepicanjem se dobije: 1-2 litre bašice. odliĉne kvalitete. Destilacija (peĉenje) izvodi se obavezno frakciono . jer se tako ozbiljno narušava kvaliteta šljivovice. I napokon.to znaĉi da treba izdvajati tri frakcije: prvenac (bašicu). to je prvenac ili bašica. koji kvare miris rakije i zato se mora odvojiti u koliĉini 0. lošiju prepeĉenicu. koja sadrţi veliki postotak lako hlapivih spojeva. jer samo tako u destilat (prepeĉenicu) prelaze sve fine aromatiĉne i hlapive tvari odluĉujuće za kvalitetu šljivovice. Poslije bašice hvata se najveći dio srednjeg destilata kojim dobivamo meku šljivovicu do jaĉine koju ţelimo (28-38 %). Zbog toga je uvijek bolje odvojiti nešto više bašice nego manje. Dobivena prepeĉenica (srednja frakcija) jaĉine 65 posto. 30 litara prepeĉenice. dalje se hvata posljednja frakcija patoka. koji dobivenoj prepeĉenici znatno pokvari ukus i miris.8 litara destilirane . jest da joj se povisi sadrţaj alkohola. i to onda kad jaĉina destilata koji izlazi iz hladionika padne na 20 do 25 %. itd. srednju frakciju (srce) i posljednju frakciju (patoku). Nema nikakvog smisla da ono što smo jednom odvojili kao loše još jednom ulijevamo u kotao i opet odvajamo. Kad jaĉina destilata na izlazu iz hladionika padne na oko 10. tj.

ali nemamdosta godina. I rakije (kao i vina) zahtijevaju stanovito vrijeme starenja (u toku kojeg gube oštrinu i grubi okus). Dud kao hladovina. zaklonjen nastrešicom od sunca. bačve i burad. Nigde nema tolikorodinih gnezda kao u ovom podunavskom mestu.. brujala su u ţetvi dva kombajna. zru dinje i lubenice. Kaţu da se rode gnezde tamo gde su ljudi dobre ćudi.. poredđerma i bunara.. Ročići u gnezdu su već poodrasli. Tu na Tikvarije bilo onda bačvi i čuvarki s ribom – sačuvaj Boţe!. Tamo je sve odisalo mirisima sena. mekše i izraţenijeg bukea. bio je čuveni ribar i brigadir u zadrugi. na sokaku. U svakoj ulici. U prošlosti gotovo da nije bilo druma bez dudovihstabala. ali i ljudima. Postoji belidud. Na vodi je jedanribolovac u čunu uporno pecao..Kovilj je valjda jedino naše mesto u kome ljudi još peku rakiju dudovaču. I zlatnihšarančića je bilo.. Rada.vode). čuveni kuvar i rakijaš Pera Subićkuvao je u ogromnim kotlu i oraniji gulaš i čobanac za više stotina duša. jula U ataru bačkog sela Kovilja. u roguŠajkaške. Onaj koji je ispevaoprelepu ljubavnu pesmu "Santa Maria della Salute". dud kaomaterijal za kace. dud murga. crni dud. pekmez.. koje nude namernicima na autoputu Beograd – Novi Sad. Ogroman dud u selu. I otac moj. Prošli smou Kovilju pored kuće u kojoj je rođen pesnik Laza Kostić. Minimalno razdoblje starenja iznosi 810 tjedana. u blizini manastira Kovilj. leškario je na daskamasuvonjavi ribar Jovan Ţivanov. koje rakiji uz zlatnoţutu boju daju i niz drugih sastojaka vaţnih za njen odliĉan okus i miris. Kralj rakije Kovilj.. skrivaju usred njive magičnog Van Goga. Dudinje su nekešaljivdţije nazivale bećarskim paprikašem!. kuće bez duda. na širokom strnjištu. Kod "Tikvare". Mnogo. i to samo u hrastovim baĉvama. Na vidovdanskojomorini čuvari bostana sede pored obnovljenih trščanih koliba i gomila dinja ilubenica. bar na po jednojbanderi. Iza manastirskešume. Rođen sam četr’sedme – rekao je ribar Jovan. Pitaš ima l’ urukavcu ribe. Dan rakije. Rođen sam pored vode. pa sveznam. Ispod čarde na obali rukavcu Dunava. dud u dvorištu. Tamo su pekli rakiju dudovaču. i zato to o ribama znam. Dud je i inače ravničarsko sveto drvo. međutim. u čamcu takoreći. dud kaohrana guskama. Doktor Laza. Suncokretirazbuktani u ţuto. stoji rodino gnezdo. Ja sam radio u ribarskoj zadrugi dvedes’dve godine. patkama i ostaloj ţivini.. i štuke je bilo. . Načardi "Tikvara". Mog’o bi ja u starosnu penziju da idem. U centru sela dimili su kazani. na breţuljcima. 2. dud na raskršću. pitkije. lepo seiskaza. parastos dudu iravničarenje – pešačenje.. Sva ravničarska sela imala su rasadnike mladihdudova – dudare.. kojim postaju harmoniĉnog okusa. Slabo. slatke dudinje za rakiju. Kod čarde "Kraj sveta". Kovilj je lepo mesto sa dve crkve belih baroknih tornjeva. i manića. lišće belog duda kao hrana svilenih buba. poređani kaovojnici. ljudi su presovali i sedevali na traktorskimprikolicam novu slamu. A na Vidovdan je u Kovilju odrţana "Rakijada". Tu na Tikvari će doveče biti rakijada. mašu krilima k’opravi poletarci. Jovan je drţao svoj monolog: – Ja sam ovdašnji. ţita i leta. čamilo je dvadesetak pocrnelih čamaca daščanika.

ali i komadara ili’lebara – od ţita i kukuruza. Samo gledaj šta ja radim. to je pijačna roba. Nekad su ljudi rakiju pekli samo od duda. Kovilj je imao izmeđupetsto i hiljadu jutara vinograda. a i groţđe đenđeš.. Kuvamgulaš od kima. On namje u svojoj kući izneo čak 26 vrsta rakija. taj je imao četiri kazana rakije. ali se sa pićem nikad nisammešao. Kadsam opet kod jednog u Dublju video rakiju od kima. Od sorti groţđa imamo crvenu plemenku. pa sam tako "stig’o" i do Japana! Jedan izSiriga kod Segedina pravi rakiju od feferona. jako je slatko imiriše. liker od oraha. Moj Sava je sad posadio dvadesetak dudova –kazivao je Savin otac Branko. Tako je i u drugim selima. Kad se jave klice i ţile. Sačuvaj Boţe da se čovek na takvurakiju namami. lozovača. lipovača. On je jesenas napravio dve hiljade litara vina i sve prodao doBoţića. dao mi je recept za pečenje. U bačvi kisne... rakiju i od guščijih jaja!" Nema tog materijala od kojeg ja neću isteratirakiju. ide ovako: uzme se pedeset kilakukuruznog brašna. Moraš prste da liţeš od mog gulaša. rakija od lipe. 3.. duda. – Pre Drugog svetskog rata. Gardinovačkidrum.Pero. Pečeni hlepčići se iskomadaju i izmrve k’o komlov i potope u 50 litaravode. – Za dudovaču rakiju se kupi dud i stavlja u bačvu da kisne. Budi na "Tikvari" pored mene i naučićeš zatili čas da kuvaš i gulaš i čobanac. a i do šezdesetih godina. i veli da je na ovogodišnjojsmotri u Kovilju čak 66 rakidţija prikazalo svoju "vatrenu vodicu". od banana. nekrunisani kralj rakije. Rakija od zove. U to se doda malo mekinja išećera. On je ispričao.Novinski naslovi o Peri: "Kralj rakije. vilovački drum. koji se peku u domaćojfuruni.drţao sam dugo godina kafanu "Šumadiju" u Kovilju. paslankamenku.klekovača. pa stavi u bure gde su izdrobljeni oni hlepčići.. rakija od šljive iz juţne Afrike. od njega se naprave hlepčići. kamilice. rekao sam sebi: "Napravićeš.. pa rakija i od paradajza!. ali i mnoštvo novinskih napisa onjemu.Hilton’". Sad je vinograda sasvim malo. komovica.. Ko je imao tri duda uavliji. "Rakija od kupusa i tikve". Znam dobro da kuvam gulaše. Dudova je bilo mnogo. zakleti trezvenjak". Ja sam inače kuvar i ugostitelj bio. To prispe o Petrovdanu. a malo je i brestova. sve je to bilo oivičeno dudovima. Odstoji u vrenju i od togmaterijala se peče rakija komadara – lebara. Jedan od najčuvenijih rakidţija u Kovilju je Pera Subić. bosiljka. Sava je glavni organizator "Rakijade". zamesi sa pola kile kvasca. "Ma kakav. to ţito se samelje na mašini zameso. kupusara.Svratili smo bili i do kuće Save Graovaca. Bogdan Ibrajter Peĉenje rakije Pečenje rakije . Ako treba i iz starih novina!. izneo i kako se pravi rakija od duda. Povađeni sui dudovi... – O meni su pisale sve novine. Što se tiče ’lebare. Sad jedudova u Kovilju – na prste da izbrojiš. i "kradi". Mi drţimovinograd. ma gaskuvao i od starih cipela! – rekao je domaćin Pera. Gotovo istovremeno se na polici ili dasci raširi deset kila pšenice ipokvasio da isklija. Kad testo uskisne..diţu se klobuci. koviljskog štampara i proizvođačavina i rakije.kima. a kad materijal "sazri" i površina se izbistri da čovek u bačvividi "kako se ogleda majmun". šajkaški drum... anisa.to jest vidi svoje lice – masamoţe u kazan na pečenje. i od čega god ’oćeš... pa lincura.

i neznate kamo sa ostacima. Rakija Rakija se svrstava u ţestoka alkoholna pića. itd. ubacimo drop u posudu koja se nalazi u kotlu (u posudu stane oko dva najilona dropa. morate imati potrebitu opremu.usavršavam i dopunjujem. Mislim da moţe još bolje jer svake godine napravim bolju rakiju od prethodne iako koristim isto voće i groţĊe. Po samoj koncepciji postupak je vrlo jednostavan. napravili vino. jer nebi valjalo da nam rakije opari jezik kad je nakon dugog išĉekivanja poţelimo okusiti. Prvi korak. Zato imate nas da vam pomognemo. dotekla je naša mala. Bili ste u berbi groţĊa. ne. pa ste odluĉili napraviti rakiju. odnosno kraju cijevi kojoj je izlaz u kaci. Posljedica moţe biti više. treba se drţati obrnuto proporcionalne logike. nakon pripreme je naloţiti vatru u kotlu jer ona će pogoniti naše uţitke da izaĊu što prije na svjetlo dana. Dok je još vruća. Nakon toga. budite oprezni i sijte paniku okolo sebe da ne doĊe do sluĉajnog opuštanja koje moţe imate neţeljene posljedice. i "kaca" u kojoj se rakija.Pokušat ćemo vam predstaviti obiĉaj peĉenja rakije.a mislim da još nisam dostigao vrhunac. .80ak kg. Što se tiĉe vatre. Drugi korak je napuniti kacu vodom. što hoće reći. Zato poslušajte naše savjete. nego ćemo uz pomoć "gradometra" izmjeriti koliko nam je rakija "jaka". naprimjer. cijev za kapom kroz koju prolazi nastala para. kao i za sve što u ţivotu radite. Predlaţem je dobrim domaćinima da je koriste sa svojim dragim gostima prilikom proslave znaĉajnih jubileja. Pa krenimo. ne kapom za sunce) na koju je spojena cijev i pustimo da se drop zagrije. što daje oko 8-10 l rakije nakon otprilike jednog ipo sata peĉenja) poklopimo kapom (ne.mogli bi prespvati ispred kuće ili proizvod koji ste dobili trebao je trajati cijelu godinu. ali neznate kako.. poţeljno bi bilo da rakija ima oko 40-50 gradi. U posudu koja moţe biti bilo što. Pod opremu spada "kota" u kojem se nalazi i posuda u koju stavljamo drop. tada vatra treba biti jaĉa i obratno. nakon što doĊe sebi oko 20-25 gradi. to bi bilo to. iako smo istom prisustvovali samo jednom.ali ja svoju svrstavam u plemenita i humana pića jer je spravljam po specifiĉnoj tehnologiji koju koristim duţi niz godina. Uglavnom. jednostavno i zahvalno. Ne.jer osvjeţava organizam i utiĉe na poboljšano dobro raspoloţenje bez ikakvih štetnih posledica i mamurluka. a trajat će vam samo jednu veĉer. ali sve se moţe zakomplicirati ukoliko budete konzumirali nastali proizvod. prije nego isteĉe u posudu hladi. koju ćemo sada testirati. nećemo je testirati mi osobno jer smo na poĉetku spomenuli kako to moţe biti pogubno. rakija. ne.ispeĉe te da rakije poĉne lagano militi prema izlazu. ako ţelimo mekšu rakiju. Operite opremu i vratite je susjedu. I. dobra i bistra rakija. što znaĉi da će zapravo imati. Ukoliko smo vam barem malo pomogli javite nam se na mail podrške. samo je prije upotrebe dobro operite. iliti ga po domaću reĉeno dropa (droba)..

Rakija se kod nas najviše proizvodi od šljiva jer ih najviše ima. Posle ceĊenja koristi se kao lek kod oboljenja štitne ţlezde. posebno od 1878. lincurom ili sa plodovima voća – poznata orahovaĉa.Pored svega savjetujem ljubiteljima dobre kapljice da moja rakija "Nije za napijanje. Od prve ispeĉene rakije.nego za uživanje" Rakija u narodu Još u X i XI veku arapski lekari su destilisali alkohol sa dodatkom bilja i ovu su proizvodnju primili Evropljani. sipali su nekoliko kapi od najjaĉe rakije “prvenca” da ublaţi bol. To kazuje izreka: “Ko mi pruţi ĉašicu rakije. ali se mogu za peĉenje rakije upotrebljavati i druge vrste voća pa i povrća. “Na zaušnike treba priviti vunu zamoĉenu u rakiju i na njuj staviti tamjana i lišća od iglice” (okolina Podgorice). kao jedina anestezija pri raznim vrlo komplikovanim zahvatima narodnih lekara. pa se izjutra našte daje bolesniku da pije po jednu ĉašicu” (Leskovac). narodni vidari su najpre rakijom ĉistili ranu (ne ĉistim alkoholom) jer rakija sadrţi neke hranljive materije . koje je nekad u Indiji pravljeno od pirinĉa. U okolini Podgorice stomak su leĉili rakijom u kojoj je bila lincura. a najĉešće rakijom. O tome govori i narodna izreka “Rakija je lek”. Da prestane bol u uvu koristila se i rakija u kojoj je stajao list ĉuvarkuće. “Ako neko padne i povredi se. uboja. kod stomaĉnih tegoba. najĉešće komovicom. Kod gušobolje. Ni reĉ rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku. Zauške.” Smatra se da je rakija lek za mnoge bolesti i da krepi i jaĉa organizam. “pepeĉenica koja se dobija prepecanjem blage rakije i procenat alkohola u njoj iznosi više od 40%.rakija peĉena od vinske komine. stuca je sitno. Kad oĉi zabole. Orahovaĉa. niti sahraniti. Hemoroidi (šuljevi) smatrani su unutrašnjom bolešću. postoji veliki broj recepata za leĉenje razliĉitih bolesti u kojima rakija igra vaţnu ulogu. narod je zubobolju leĉio kako je znao. Kada se procedi pije se po jedna kašika dnevno. izgori crvenu vrbu. “NaĊe se trava “puparka” i stavi u rakiju za 24 sata. Evo nekoliko naĉina spremanja “travarica” iz ĉaĉanskog kraja: Pelinovaĉa se spravlja tako što se na 1 l rakije prepeĉenice stavi jedna šaka pelina. kada kost uštine mišiće. Kako profesionalnih stomatologa nije bilo. a oznaĉava alkoholno piće. koje se omotavaju oko vrata i grudi. nanom. koja se smatra vrlo lekovitom. U selima u okolini Ĉaĉka kada koga zaboli grlo i dobije temperaturu privijaju mu “rakijane obloge”. Lek za uganuće zvao se “cerot”. Iako su poznate posledice alkoholizma. treba oĉne kapke premazati komovicom. “Srpska reĉ rakija potiĉe od staroindijske reĉi arak ili rak. “vrućice”. umeša se u rakiju i zagreje na vatralju. Glavobolja se leĉila privijanjem rakijanih obloga na ĉelo. tuberkuloza itd. U leĉenju je naš narod najviše koristio “prepeĉenicu” i komovicu. stave to na tabane. Kod “uštipa” – otvorenog preloma. Najviše se koristila za ispiranje guše. Ova rakija se koristi za leĉenje kostobolje. “Od kostobolje neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noţa u ĉašici komovice . Da bi prestalo podrigivanje treba piti po malo ljute rakije. izmešan sa rakijom cvet hajduĉke trave je sluţio za zaustavljanje krvarenja (Zajeĉar). a parĉe leba ne. svadbovati. Preĉišćen alkohol je u srednjem veku preporuĉivan kao odliĉan lek. stavi u rakiju i tako pije” (Leskovac). Rakija se pije “blaga” koja sadrţi najviše 40% alkohola i “ljuta” tzv. Sud se prekrije i ostavi da stoji na suncu 7 dana. Proizvodnja rakije na ovim prostorima porasla je tek u kasnijim vekovima. Rakija se dosta koristila kao lek kod razliĉitih vrsta stomaĉnih tegoba. kada se zbog nestašice lekova ponovo vraćamo lekarijama naših starih. preloma. Te su se rakije koristile za leĉenje odreĊenih bolesti. oko ili kod teţih zaraznih bolesti kao što je ţutica. kada je većina vinograda u Srbiji uništena filokserom i kada je potpuno opala proizvodnja vina . Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku. ona otvara apetit. I kada se oboleli zub izvadi. uvo. “Na otok od zuba treba privijati 2 do 3 puta dnevno istucanu tatalu posutu jakom rakijom” (okolina Kragujevca). Kada zaboli uvo u selima oko Ĉaĉka. U okolini Kragujevca “da bi se neko izleĉio od groznice. Bez rakije se ne moţe proslaviti slava. U 1 litar rakije stavi se koren biljke lincure i ostavi se da stoji na suncu 7 dana. onom teĉnošću se bolesnici maţu po reumatiĉnim delovima tela ” (Leskovac). Uz rakiju se napijaju zdravice i to pokazuje duboko ukorenjeno mišljenje da se pije radi zdravlja. Uberu se mladi plodovi. Većina starijih ljudi pije svakog jutra po ĉašicu rakije “naštinu”. “Od nje treba piti svakog jutra po jednu ĉašu” . Osim ove dve vrste rakije pije se kod nas dosta i komovica. Leĉeni su u Kragujevaĉkoj Jasenici ispiranjem usta rastvorom plavog kamena u komov rakiji . Rakijom ĉistom ili sa dodatkom drugih sastojaka leĉena su mnoga lakša oboljenja. orovaĉa se spravlja tako što se u 1 l rakije stavi 30 zelenih orašĉića i ostavi da odstoji na suncu 7 dana. Preĉišćen alkohol su alhemiĉari smatrali kao prvi stepen ka dobijanju kamena mudrosti Lapis philosophorum. Lincura se pravi sliĉno kao i pelinkovaĉa. Kad nekog zaboli stomak u okolini Ĉaĉka bi popili jednu ĉašicu rakije komovice. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. U kragujevaĉkoj Jasenici leĉili su groznicu na sledeći naĉin: “Bolesnik da popije u reĉnom viru pola litra ljute rakije i da malo postoji u njemu dok voda iz tela izvuĉe neĉistoću” . . glavobolje i groznice rakija je nekad bila jedini i najbolji lek. kad boli zub. rakiju je naš narod oduvek smatrao više korisnom nego štetnom. U okolini Kragujevca “neki privijaju peĉen izmet od neuštrojenog vepra zamoĉen u rakiju” . Ko ne moţe da spava “treba da pre spavanja popije malo rakije komovice. Ova rakija je jako lekovita jer sadrţi veliku koliĉinu joda iz orašĉića. Naš narod koristi rakiju u mnoge svrhe. za ĉišćenje rana. “Rasprostiranju rakije u Evropi mnogo su doprineli jezuiti koji su u Italiji za veliki novac delili svoju “aqua vitae” (1). treba da popije jednu ĉašu dobro ljute rakije i da se posle dobro utopli” ili “treba tri jutra pre jela da pije po jednu ĉašicu rakije u kojoj su bila 3 lista pelina 24 ĉasa”. I u Gruţi su “vrućicu” leĉili pelinjaĉom. posebno poslednjih desetak godina. Kod krvarenja ĉira u stomaku. kao sredstvo za dezinfekciju i kao sastavni deo razliĉitih obloga i melema. U okolini Ĉaĉka zubobolja je leĉena ispiranjem obolelog zuba ljutom rakijom ili su stavljali obloge od tople posoljene rakije. a ĉarape bolesnikove utope rakijom i onda mu ih navuku na noge” . pa će bolje spavati” ili “ treba da izmeša malo vina i rakije i da popije ili iz toga da stavi oblog na ĉelo. Kad proĊu 40 dana.” “Od reume (aramatiz) se leĉi i tatulom. reumatskih oboljenja. neprijatelj mi je. pa će bolje spavati . usitne i metnu u staklo sa rakijom komovicom. Rakija je imala vaţnu ulogu u leĉenju rana. (otuda naziv “prvenac”) ostavljala se u svakoj seoskoj kući po jedna flaša da stoji kao lek.krpe umoĉene u toplu rakiju. Kada prevri procedi se u bocu i pije se za apetit i stomaĉne tegobe. rakije komovice i tamjana . jer kad se zdravlje izgubi ono se rakijom vraća. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od ĉita i varenje piva. U našoj etnološkoj literaturi i sećanjima starijih ljudi. pa se previje” (Kragujevaĉka Jasenica). Ovoj rakiji su pridavana posebna lekovita svojstva. Sve ortopedske intervencije vršene su bez anestezije tako da se kod ovih veoma bolnih zahvata stanje moglo ublaţiti jedino jakom rakijom. Ona ima veliku ulogu kako u svakodnevnom tako i u obrednom ţivotu. a kasnije i od drugih biljaka” . jer kako kaţu. To je bio komad plavog papira premazan smesom cerove smole. Osim prepeĉenice i komovice za leĉenje su sastavljane i posebne vrste rakija – “travarice”. rana se ispirala rakijom. ali dosta toga se i danas primenjuje. Neki od njih su odavno zaboravljeni i više se ne koriste. Išĉašeni ĉlanak na nozi nameštali su narodni ortopedi naglim povlaĉenjem noge i masiranjem rakijom. zovu je “stomaklija”.god. “zaušnjaci” leĉeni su na sledeće naĉine ”trava “ustupnik” stuca se. U Leskovaĉkom kraju kod leĉenja vatre “ognjice” smešaju projino brašno sa komovom rakijom. Obiĉno je “ljuta” ili komovica mešana sa lekovitim travama – pelinom.

Ranjenik je jednostavno vezivan. osim kao anestetik. peĉenjare. Protiću. posebno za negu kose: “Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmešanim petroleumom sa rakijom ili “Da kosa ojaĉa pomešaju petrolej (“gas”). Mišljena sam da Italijanski muskat daje dobru i aromatiĉnu Rakiju iz razloga što je to jedna od ljetnih sorti tako da prilikom zrenja polovinom leta uglavnom ima dovoljan broj sunĉanih dana koji podpomaţu da njegova aroma doĊe do punog izraţaja." “Kad iz kuće od tuberkuloze poĉnu umirati. ranjenik je stavljan na sto. ima u sebi preko 20% slasti skoro kao groţĊe. .Ĉaĉanska rodna Helena. posle sedam dana pije se po jedna ĉašica protiv tuberkuloze . Do sada sam najbolje rezultate postizao sa Rakijom proizvedenom od Italijanskog muskata. U okolini Podgorice ţuticu su leĉili pomoću ţući (trave koja ima glavicu sliĉnu glavici belog luka). kao sa nekim najskupocenijim lekom. pomoćnici su ga drţali. dobro opranim rukama creva su vaĊena u veći sud i prana rakijom . koristila i za dezinfikovanje unutrašnjih organa. je specifiĉna rakija koju piju ljudi sa izgraĊenim i formiranim ukusom za rakiju.Ljudi se dele na dve vrste oni koji vole Lozovaĉu i na one koji je ne vole. jaĉina i ukusa.Domaća alţenka je jedna od najaromatiĉnijih i najslaĊih Šljiva. U okolini Zajeĉara “korenje vuĉje jabuke se sitno iseĉe i stavi se u ljutu rakiju.” Prema ovom opisu vidimo da se rakija u hirurgiji. vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh. Otuda i izraz: “Pijan kao majka” “U sluĉaju povrede creva prema M. zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu mazali su bolna reumatiĉna mesta . Domaća alţenka i Poţegaĉa. Trojanović u svom radu “Šaronjanje ili tepanje u Srba” navodi da je pre ove operacije muškarcima davano da popiju 1l. Pri poroĊaju. U okolini Zajeĉara “mešavinom ljute rakije i 100 gr. Šljivovica Šljivovica je naše nacionalno piće i ima je bezbroj vrsta. i posle bolesniku davali svakog jutra da pije te rakije . Rakija je bila i sastavni deo leĉenja zaraznih bolesti: U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali ĉaršavima ukvašenim ljutom rakijom komovicom .U ĉaĉanskom kraju reuma se leĉila masiranjem bolesnika komovicom. Najpogodnije sorte Šljive za proizvodnju dobre rakije su Ĉaĉanska lepotica . 24 ĉasa.kao što su Italijanski muskat i Italijanski rizling. kazani .ovih dana rade intenzivno. Lozovaĉa Lozova rakija popularnija kao Lozovaĉa. Kazani rade.Huanita. zapajali sve ukućane verujući u isceliteljsku moć napitka . posebno kod teţih sluĉajeva i porodilja je napijana rakijom. ricinus i rakiju. S. Tom smešom maţu kosu ĉetiri dana. bolne soli (mirišljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u tamnu bocu. potom je operu. da bi potpuno pijana lakše podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica. Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada ritualno. i ako se samo od nje napravi rakija poseduje jako dobru aromu i ukus. Rakiju Lozovaĉu proizvodim od plemenitih sorti groţĊa. a vidar je radio. U svojoj dugogodišnjoj praksi sam utvrdio da je najbolje napraviti rakiju od jedne sorte groţĊa. peče se loza i komovica Pecare. zajedno sa pokojnikom zakopaju bocu pića u grob. Ovu travu su drţali u rakiji. Peĉe se loza i komovica. Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali da pije da bi lakše podneo bolove.( ako se poseduje dovoljna količina za barem jedan kazan). Rakija je upotrebljavana i u kozmetici. a ţenama 3/4 litra rakije. To ponove tri puta i onda kosa manje opada.” Sve hirurške intervencije naših narodnih vidara vršene su bez bilo kakve anestezije.

prava rakija objašnjava Mića. a sada nas desetak nemamo ni jutro vinograda. Nekada je u Loku bilo preko 30 jutara vinograda. podneblje na kome uspeva. Rakija će biti izbaţdarena na 20 gradi. Tu njegovu sljivovicu sam znao vrlo brzo da prodam i to po dobroj ceni ali je brzo i nestajala . priča Olga. a o tome odlučuje onaj čija se rakija peče. sorta ili voćna vrsta. a to danas malo ko hoće da bude.Posebnu pažnju i negu posvećujem mladom voću i lozi od sadnje do početka obimnijeg rađanja. prţenice i luk. stručno orezivanje rodnih grana i lastara a najviše od vremenskih prilika i broja sunčanih dana naročito od početka da kraja zrenja voća. Nov 2006.U ovaj kazan stane oko 150 litara dţibre. blagovremena zaštita i navodnjavanje po potrebi. Za to vreme Mića je izmerio rakiju .vocke je potrebno obrezivati. objašnjavaju majstori oko kazana. paprikaš. Veoma su bitni i obrada zemljišta vrsta đubrenja. meni u moj rodni Kovin. Kada komina proključa.Ovo je kazan od 200 litara komine sa velikim loţištem.Voćnjak redovno đubrim pored mineralnog đubriva koristim stajnjak svake druge ili treće godine ali ga pre rastvaranja stavljam u glistinjak da ga Kalifornijske gliste prerade i oplemene. da bi na kraju dobili 25 litara lepe rakije. Ranijih godina je moj deda Vlade iz sela Dzurova kod Prijepolja slao po 100 do 200lit rakije sljivovice godisnje. alkohol u vidu pare prolazi kroz ovu 2. U dvorištu Miše Petrova u Titelu već 30 godina u ovo doba peče se rakija. Dobar kvalitet voća zavisi od niza faktora kao što su. a s druge strane izuzetno velike štete nanose čvorci i jazavci.a ljudi su trazili jos i jos medjutim kolicine su bile male a deda je ostatak cuvao za sebe. objašnjava Miša. ili 50 stepeni. Ove godine rod je bio prosečan uz zadovoljavajući kvalitet. . hemijska sredstva za zaštitu sam sveo na minimum i uglavnom koristim biopreparate koje sam sremam. a iz milošte su je nazvali "veseli stroj". Pored obrade zemljista i zastite voca od stetocina kako bi se obezbedili svi uslovi da se dobije dobar plod. vlasnik malog vinograda.5 metra dugu cev i dolazi do cilindra koji je smešten u tabarku sa vodom u kojoj se para hladi. Peku prijatelji i brojni kumovi. potekla je kvalitetna loza. Tako iz godine u godinu. i evo vidite. Dušanka Buvač 25. pasulj. . . a kako proces odmiče pada jačina alkohola.Lozu pečemo od groţđa iz našeg vinograda. . Voćnjak Obradu zemljišta vršim motokultivatorom i uglavnom ručno motikom i ručnim plugom.Jednu takvu nedavno je osposobio Mića Vasić. Što se tiče zaštite voća od insekata. objašnjavaju Đoko Šer i Milenko Radanov koji pomaţu oko pečenja rakije.27 gradi ili 70 stepeni. 2000 godine ja odlucim da kupim dobar kazan i . a za doručak slanina na raţnju. položaj i kvalitet zemljišta. Ukratko je ovo moj recept za jedan domacinski vocnjak.Uz pečenje rakije obavezno ide roštilj. Rođaka Olga. jačine 50 stepeni. čija se rakija peče okreće mešalicu da ne zagori komina i moli Miću da izmeri jačinu rakije. Ova pecara proradila je za Mićin rođendan. Njen sin Milan dodaje da je vinograda sve manje jer vinograd traţi slugu.

brosura. osvajam prva priznanja za kvalitet na takmicenjima a 2004god. Hvala unapred na svim sugestijama. 17000 VRANJE.Pošto tema postaje u ovo doba aktuelna u Srbiji. ajvar.svaka sugestija je dobro došla i svaki link koji se ovom tematikom bavi.08 (registrovani ĉlan) . 4 .Pozdrav svima.Znaĉi sve od poĉetka do kraja procesa neka vaša iskustva i preporuke. avgust 2007. tel.Svake godine sam dobijao sve bolje i sve lepse rakije a proslavile su me kajsijevaca i jabukovaca. knjiga.Vec 2003god.2 mm    Višenamenski (mast.1.2 mm telo kazana .stvorim uslove za pecenje rakije od voca posto inace zivim i radim u vocarskom okruzenju a i Srbija je inace bogata sa vocem.Kao i svaki pocetak bilo je mnogo raznih problema koje sam vrlo brzo resavao uz pomoc literature.24 (registrovani ĉlan) Postavih ovu temu na uradi sam pa mi skoro niko ne odgovori pa ajde ovde da probam. grujaa@neobee.na koliko odvajati prvenac i patoku i sve ostalo što moţe dati maximalan kvalitet destilata.Moj cilj je da povecam kapacitete i da se eventualno izvozno orjentisem jer je to najbolji put da se postigne zadovoljavajuca cena i stvori novi brend PAPIĆ RAKIJE.net Biznis portal grada Vranja . avgust 2007. Svako novo priznanje me je dodatno inspirisalo da idem dalje i da uvek moze bolje. 100.mislim da je ovde sve onako domaćinski što se tiĉe ića i pića pa da probam sa vama. u 20.1. +381 17 417 425.5 mm lula (cev) .Zavarivačka Radnja ul. Sasha-mudrijash (kreativni lik) . pekmez) Samokipajući. Moj moto je bio "KAO ZA SEBE A NA VISE". vodeno dihtovanje LAKO SE ODRŢAVA I RUKUJE Orjentaciona cena : 1500 € DULE ARGONAC .saveta a najvise i same prakse.28. u 18. ++381 (013) 744-400 KAZAN ZA RAKIJU . i zlatnu medalju na Novosadskom Sajmu.grafičke tehnologije) .28. 150 lit KAZAN ZA RAKIJU KAZAN ZA MAST BOJLER ROŠTILJ KOTLIĆ CENTRIFUGA ZA MED UKRASNA ŠIPKA PLEH SPIRALA kaca za hladjenje .vranje.Najviše me interesuje kako ispeći dobru šljivu i dobru lozu.5 mm dno kazana .Stavljati kvasac i koji u kljuk (kom) šećer da ili ne. Sime Matavulja br.1.2 mm poklopac .biz Kako ispeći dobru rakiju? dragans (ing.1.5 mm furuna .od 80.

12 (registrovani ĉlan) . dragans (ing.. Tako dobivena rakija bit će vrlo jaka (oko 26-28 gradi) pa je nakon prepecanja treba ostaviti da se ohladi nekoliko dana te je potom pomijesati s destiliranom vodom iste temperature kao i rakija (drţite ih u istoj prostoriji).7. naime chale mi je „shljiwowitza ovisnik”.(zbog radi takvog 1nog razloga ja pijem pivo :):) ) Straza (trazitelj) .. Cesto se u rakiji osjeti oksidirani bakar sto unistava svaki okus i rakija postaje odvratna. jerbo imam narkomana-alkosa u kuchi.8.50 (registrovani ĉlan) Prepeci rakiju obavaţno. u 17.I ako si iz Srbije jel stavljaš kvasac u kom i koji i pod kojim uslovima. avgust 2007. septembar 2007. septembar 2007. da te priupitam još nešto da li mešaš kom. a jedna od osobitosti sljivovice je i nazocnost odredjene kolicine kiselina koje joj daju specifican okus.recimo sve vreme dok traje vrenje to jest do peĉenja. Svaka rakija ima svoju specificnost. ali neću da ti kaţem.11. deda je već riknuo od posledica alkoholizma. Kad radis rakiju od jabuka obavezno stavi secera u kom (ne vise od 5% na ukupnu kolicinu . u 03.19 (registrovani ĉlan) Odlicna rakija no upozorio bih sve one koji probaju peci rakiju od kajsija da obavezno u kotao za pecenje rakije prije dodaju oko 15% vode (u odnosu na kolicinu koma koji se sipa u kotao). u svakoj boljoj knjizari naći ćeš knjige koje se bave tom tematikom (ni ja nisam „roĊen pametan” nego sam kupio knjigu o pecenju rakije i po njoj radim).I drugo recimo kod dobre šljive neko kaţe prepeci neko ni sluĉajno jer ćeš dobiti destilat koji je kao votka. Za dobru rakiju osnova ti je dobar kom i kako odnjegujes kom takva će ti biti i rakija. flahajzn (zajebant) .ja to sve znam. jerbo mi se srce cepa. u 05. Osim toga obrati paznju i na kotao za pecenje. septembar 2007.ubi sve stetne alkohole u prepeci i neboj se ništa :) flahajzn (zajebant) . u 03. Obavezno koristite destiliranu vodu jer se iz obiĉne izdvaja kalcij-karbonat koji potom „sjeda” na dno kao talog i kvari izgled rakije. Isto to se mora napraviti i kod jabuka te plavih sljiva tipa cacanka zato što to voce ima puno vise suhe materije nego bijele sljive pa je kom vrlo gust (bude kao pekmez) pa nema sanse da vam ne zagori ĉak i kad imate kotao s mjesalicom. Kod pecenja rakije od jabuka obavezno se mora rakija prepeci jer je prva „sirova” rakija mutna i nedovoljno jaka.53 (registrovani ĉlan) Hvala Flahajzn.ja sam nabavio knjigu od Dr.8. flahajzn (zajebant) . septembar 2007.Hvala na svemu unapred.grafičke tehnologije) .Slobodana Jovića ali imam nejasnoća koje ti sad ovde postavljam.28. Uostalom. u 22.ili ga ostavljaš da krĉka bez mešanja.secer se treba rastopiti u sirup) jer same jabuke najcesce nemaju dovoljno vlastitog secera za pokretanje fermentacije.23 (registrovani ĉlan) Rakiju nije obavezno prepeci kao sto tvrdi Straza. Pri prepecanju prekinuti „hvatanje” rakije kad pocne teci ona od oko 13-14 gradi.

Hvala Flahajzn, da te priupitam još nešto da li mešaš kom,recimo sve vreme dok traje vrenje to jest do peĉenja,ili ga ostavljaš da krĉka bez mešanja.I drugo recimo kod dobre šljive neko kaţe prepeci neko ni sluĉajno jer ćeš dobiti destilat koji je kao votka.I ako si iz Srbije jel stavljaš kvasac u kom i koji i pod kojim uslovima,ja sam nabavio knjigu od Dr.Slobodana Jovića ali imam nejasnoća koje ti sad ovde postavljam.Hvala na svemu unapred. Iz Hrvatske sam. Kvasac stavljam jedino u kom od jabuka i to onaj pivarski. Ne zato što je bolji od obiĉne „germe” nego zato što je jeftiniji i sto ga lakse mogu dobiti. Kom obavezno mijesam no bacve drţim dobro zatvorene. Na nekoliko bacava (plasticnih) sam uspio postaviti „vrelnjace” (mali uredjaj koji omogućuje da CO2 izlazi van a da kisik iz zraka ne ulazi u bacvu i ne pokrece proces stvaranja octene kiseline od alkohola). Sama vrelnjaca radi na principu „vodenog ventila” (CO2 pod većim pritiskom u bacvi putem cjevcice uronjene u vodu izlazi u atmosferu, a voda sprjecava ulazak zraka u bacvu - raspitajte se kod vinara). Kod koma bih vam preporucio da ga nikako ne drţite na previsokoj temperaturi jer prebrzo vrije i ne postizete potpuno i pravilno vrenje. Najbolje ga je drzati na temp. oko 18-20 stupnjeva C. Knjigu dr. Jovica nisam citao nego sam nasao jednu u knjizari u Hrvatskoj (na zalost nemam je pri ruci pa ti ne mogu reci tko je autor). Knjiga koju imam vrlo je detaljna i precizna i vodi te korak po korak do postizanja dobrog rezultata. Što se tiĉe prepecanja ja nisam pristalica tog postupka kod svoh rakija nego samo kod onih kod kojih je to neophodno (jabuka npr.). Rekoh već da se kod sljivovice izgubi dio specificnog aromata pa dobijes dobru no „praznu” rakiju koju je onda potrebno dodatno aromatizirati (drzanjem u hrastovom ili dudovom buretu, dodavanjem aromaticnih trava i sl:). Kod prepecanja jabuke u rakiji ostane dio mirisa no ne izrazitog intenziteta. Industrijske rakije od jabuka, krusaka ili kajsija „oplemenjuju” umjetnim aromama kako bi pojacali miris i na taj naĉin „dali do znanja da se pije prava vocna rakija”. U biti se radi o prevari. Prirodne arome mogu se dodati na nekoliko nacina. Jedan od njih je maceracija (namakanje) aromaticnih trava u komu prije pecenja rakije. Drugi je maceracija trava u gotovoj rakiji. Treci naĉin je najslozeniji. U posebnu posudu koja se nalazi na cijevi koja vodi alkoholne pare do kondenzatora (bureta s vodom) stavljaju se aromaticne trave. Vrele alkoholne pare koje prelaze preko tih trava otapaju aromaticna ulja iz njih i daju posebnu aromu rakiji. Ako se mislite baviti proizvodnjom rakije na veliko ili imate puno voca koje ne mozete prodati preporucujem vam kupovinu kotla za rakiju s dvostrukim dnom izmeĊu kojega je ulje. Stvar je jednostavna - ulje izmeĊu dvije stjenke kotla zagrijava se ravnomjerno i isto tako ravnomjerno prenosti toplinu na cjelokupnu kolicinu koma pa ne moţe doći do zagaranja. Ima još puno toga o cemu bi se moglo pisati no nemam bas previse vremena.

flahajzn (zajebant) - 11. septembar 2007. u 03.15 (registrovani ĉlan) E da... Dragans je pitao za pecenje dobre loze. Preporucujem da proba ispeci vinovicu. Radi se zapravo o rakiji dobivenoj destilacijom vina, a ne koma od grozdja. Rakoja je puno meksa na okus (nije zestoka), a zadrţava vrlo visok postotak alkohola. Takvim nacinom se proizvodi konjak. Ako nema vina, neka proba nabaviti onaj ostatak „mulja” koji ostaje nakon pretakanja vina u bacve po zavrsetku procesa vrenja.

dunav101 (paprikas) - 11. septembar 2007. u 04.48 (registrovani ĉlan)

Hvala za odgovor, imaš li još šta napomenuti za rakiju od kajsije? Stvarno mi treba i već sam pitala po ovi diskusijama -

dragans (ing.grafičke tehnologije) - 11. septembar 2007. u 17.08 (registrovani ĉlan) Hvala Flahajzn ţiv bio!!!

Etanol
From Wikipedia
Skoĉi na - Скочи на: navigacija- навигација, pretraga - претрага Etanol (poznat jos i kao etilni alkohol, etil-alkohol ili u narodu jednostavno alkohol) se u medicini koristi kao sretstvo za sterilizaciju (u koncentracijama od 70-80%), kao komponenta u alkoholnim picima (obicno manje koncentracije) i kao pogonsko gorivo (obicno vece koncentracije tj preko 80%). Najzanimljivija tehnicka primjena je kao pogonsko gorivo. Postoji nekoliko klasa goriva koje sadrze etanol: -E5 sadrzi 5% etanola i 95% benzina. Ima oktansku vrijednost od RON95 oktana. Koristi se bez ikakvih izmjena na benzinskim automobilima. -E85 sadrzi 85% etanola, 14% benzina i 1% aditiva koji izazivaju povracanje. Ima oktansku vrijednost od RON104 oktana. Da bi se koristilo u automobilima potrebno je dodati motoru 40% vise E85 u odnosu na benzin. Ovo se postize stavljanjem vecih brizgaljki umjesto originalnih. Radni opseg goriva je -25'C do +78'C vanjske temperature. Kod nas ga jos nema na pumpama zbog neizgradjene infrastrukture. Cijena u EU je oko 0,7€/litri, sto odgovara cijeni benzina od ca 1€/litri. Mana: veca potrosnja E85 ca 30% u odnosu na gorivo. -E96 sadrzi 96% etanola i 4% vode. Ima oktansku vrijednost od RON118 oktana. Da bi se koristilo u automobilima potrebno je dodati motoru 50% vise E96 u odnosu na benzin. Ovo se postize stavljanjem vecih brizgaljki umjesto originalnih. Radni opseg goriva je +13'C do +78'C vanjske temperature, dakle zimi je potrebno predzagrijavanje i vazduha i goriva te se u praksi koristi samo kao ljetno gorivo. Ima odlicna rashladna svojstva, bolji stepen iskoristenja i cistije izduvne gasove u udnosu na benzin. Cijena u EU je oko 0,5€/litar. Mana: veca potrosnja od ca 40% u odnosu na gorivo te je akcioni radius automobila kraci.

Etanol kvaliteta E96 se moze dobiti na vise nacina i to: -Destilacijom i fermentacijom voca, povrca i bioloskog otpada (neefikasno i skupo). Ovaj proces je u narodu dobro poznat kao tradicionalno pecenje rakije tj prepecenice. -Ekstrakcijom iz zemnog gasa metana CH4 (industrijska primjena koristena niz godina).

-Prelivanjem suve celuloze (npr suvih starih novina, suve piljevine, pamucne tkanine i slicnog celuloznog otpada) H2SO4 ili HCl kiselinom na sobnoj temperaturi i sobnom pritisku. Poslije ca 3 dana vrsi se normalizacija ph vrijednosti na izmedju 6 i 7 pomocu NaOH. Tek kada je ph vrijednost neutralna dodaje se kvasac. Poslije ca 3 dana fermentacije bez prisustva kiseonika smjesa sadrzi 14% alkohola te se pristupa destilaciji pod vakuumom. Etanol kljuca na nizoj temperaturi u vakuumu te je potrebno manje energije. Rezultat je E96. Za pun rezervoar tj 65 litara E96 je potrebno ca 245Kg starih novina. Proces se zove CHAP (Concentrated Hydrocloric Acid Process) i kod nas se ne koristi jer vise volimo da bacimo stare novine pokraj puta. -Sintezom ugljen dioksida i hidrogenskog gasa uz pomoc Mos2 ili slicnog katalizatora. 2CO2+6H2=C2H5OH. Ovaj proces se vrsi na temperaturama preko 255'C.

Kazan za rakiju pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07.06.07

Postavljeno 07.06.2007. 12:57 Pozdrav, Zelim da napravim (za licnu upotrebu) kvalitetan kazan za (destilaciju) pecenje rakije.

Nov, mlad i bez iskustva sam u svemu ovome. Pa molim za savete na sta obratiti paznju, koj Sve sto mislite da je vazno reci - samo napred.

Pocetna ideja je da napravim kazan od prohrona od 100litara, sa lulom i aparatom sa sto duzo Imam par pitanja Sta je bitno kod lule? Da li mora tacno odredjena duzina,sirina itd. Sta je bitno kod aparata(koji je minimum i maximum za duzinu spirale) Da li je potrebno ugraditi u kazan (rucnu) mesalicu za mesanje dzibre u toku pecenja rakije? Unapred zahvalan na odgovorima Uredio pivo dana 07.06.2007. 13:06 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.06.07

RE: Kazan za rakiju Postavljeno 17.06.2007. 22:22 Ako smem da pitam: zašto hoćete sami da pravite kazan? Pogotovo što kaţete da nemate nikakvih iskustava u destilaciji. No, svejedno, evo odgvora od amatera: Za destilacioni kazan koristiti iskljuĉivo bakar. Neki veliki destilateri su 70-ih, i 80-ih godina Razlog je bolja toplinska provodljivost (priliĉno vaţna osobina za destilaciju), a osim toga, n belanĉevine poţeljne u alkoholu (o ovome ne znam ništa više, primio sam tu informaciju isto Mešalica je neophodna kod destilacije gustih komina kad postoji opasnost da komina zagori greje direktno na plamenu drveta ili plina. Komina šljive (zavisno opet o vrsti) je obiĉno tam korisno imati mešalicu da bi se smesa u kotlu povremeno promešala i tako ujednaĉila temper destilacije na gas jer u tom sluĉaju imamo mali plamen (na maloj površini dna kotla) sa visok podjednako zagrejana je kad nam rakija nepravilno curi, kao da je nešto pumpa iz kazana. M U konstrukciji je dalje vaţno da se potrudite da ne napravite predubok kazan. Da ne ispadne, pola metra u preĉniku i pola metra duboka, nego da preĉnik bude veći da bi kazan bio plići. Dalje, kapak je jako vaţan. Napravite ga sa što većom površinom ali pri tome nemojte preter 15% samog kazana (znaĉi kod vas izmeĊu 10 i 15 litara), ali ga izvedite tako da se prvo nagl širi. Teško mi je taj oblik opisati reĉima, a ovde ne mogu da crtam, pa mi ostaje jedino da ga

07. i sve to nam cm. Hvala jos jednom! Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. krenete od tresnje i visnje. Os vrhu.2007.06. Hladionik (stabarku) obezbedite sa jednom vertikalnom cevkom. Inace zahvaljujem se na ovako detaljnom opisu bitnih stvari za pravljenje kazana. 22:42 pivo napisa: Sto se tice pitanja zasto pravim kazan. zaboravio sam koji su standardni kalibri tih cevi).06.2007. sto je za hobi jako puno para (za mene).06. Ovako kako sam opisao duţina navoja je izmeĊu 4 i 5 metara. Kazan(Valjevski) od 100Litara kosta oko 1000evra.agromex. Mislim da vam je za hobi prevelik kazan od 100 litara. Masinski ne sme biti toliko skup (premda.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 18. RE: Kazan za rakiju Postavljeno 04. koja na vrhu ima le vaţno ako morate rashlaĊivati vodu u stabarci da hladnu vodu sipate dole.si/proizvodni_program/pic/kotli_zganje/002. pa ĉ se voda rashlaĊuje. kako vi kaţete.gif Videh sad da forum ima mogućnost postavljanja slika. koji ce se u kada se krene sa poslom .Uostalom. odgovor je zbog cene kostanja novog kazana. iznutra. Ako je samo jedan kazan. ili lulica. Spojna cev.07. pogledajte neke kazane pa ćete videti da svi imaju kapke manje-više kao peĉurke. Ako je zaista rec o hobiju napravite k koristite takav kazan (a mogucnosti postoje. pa kajsija i bresaka. 12:11 [img][/img]http://www. Ne znam kako to taĉno funkcioniše pa slovenaĉkog proizvoĊaĉa. nema većeg uticaja osim ako nije ekstremno uska (ili ek cev promera 25 mm (ili 27. Ako se slika ne otvori ovde idite na tu adresu i sami pogledajte tam Ovo je jedan alambik bez mešalice i cena mu je oko 600 evra.06. koji ce se u kada se krene sa poslom . a ne na na vrh.07 Inace zahvaljujem se na ovako detaljnom opisu bitnih stvari za pravljenje kazana. zavijte visinom "vijka" 15-20 cm (sledeći zavoj dolazi na toj udaljenosti od prethodnog). u nebo!). Sve ovo vam je potrebno ako zaredom destilišete više kazana. sto je za hobi jako puno para (za mene). Autor pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07. Hladionik ne mora biti ekstremno dugaĉak.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 10. d pravljenje travarica i slicnih stvari) i sa tako relativno malim kazanom mozete proizvesti nek Kazan od 100 litara. Koristite istu bakrenu cev (25 ili 27 mm).2007. odgovor je zbog cene kostanja novog kazana. velicina za (semi)profesionalnu p . Hvala jos jednom! U tom slucaju je rec o rukom radjenom kazanu. Srećan rad. Kazan(Valjevski) od 100Litara kosta oko 1000evra. Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. 14:34 Sto se tice pitanja zasto pravim kazan. pod navedenim uslovima ekspoatacije.

06. 3.2007.03. klinete na dugme img.agromex. u nekoj strucnoj literaturi(neki profesor za zemunskog poljoprivrednog fak nekog razloga koji nisam zapamtio.Autor pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07. Makar o Bezanija). kliknete na dugme img Primer za Vaš sluĉaj: I onda se ta slika vidi ovako.2007.. između ta dva taga ubacite svoj link. napišete svoj link. citao sam. Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. u editoru ispod postoji dugme img. i markirate ga (obeleţite ga mišem da "poplavi" .07.. Da bi trebalo mnogo vise vremena za citavu des dzibrom. Od 25-35 litara mi se cini da je mnogo mali. Pekao bih lozu/komovicu.. 17:06 Autor admin Super administrator RE: Kazan za rakiju Postavljeno 13. 14:41 alambik napisa: [img][/img]http://www. Mada.si/proizvodni_program/pic/kotli_zganje/002. i ono se koristi da umetnete slik 1.. 17:05 Tacno. poklonu se zubi ne gledaju. Ali daj sta das. 2.07. Kazan od 100Litara je vise pukim slucajem. A masinska proizvodnja ne uliva poverenje. Drugi naĉin: 1. Imam mogucnost da dobijem vojnicki kazan(pro Meni bi vise recimo odgovarao od 80Litara.2007. u polju gde pišete tekst pojavi Vam se [img][/img].pazite: samo link) 2.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 12.07. Ne znam kako to taĉno funkcioniše. u pitanju su kazani rucne izrade. kajsijevacu(sada aktuelna) i sljivovicu. .07 Dok pišete svoju poruku.gif Videh sad da forum ima mogućnost postavljanja slika. Uredio pivo dana 12.

Jaĉina rakije. 23:48 Ono sto sam video u Merkuru ja jako krhko(kazan) tj deluje na oko nekvalitetno.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 14. Ako pojaĉamo vatru poraste i temperatura u kapku pa se manje vode kondenzuje i sastav par smanjimo vatru pada i temperatura u kapku i curi jaĉa rakija.06.07. Autor pivo Ĉlanovi Poruka: 4 Ĉlan od: 07.07. debljina dna kazana je previse tanka.Tako to ide. Uredio admin dana 13.. i upravo para vode se daleko više kondenzuj Dakle. Najverovatnije su moje predrasude u pitanju. Iz sveg reĉenog proizlazi da veliĉina kazana nema uticaja na kvalitet rakije iako je kod većih kontrolom. na primer. Ona će provreti na 93 stepena C u kapku. 10:27 Hvala administratoru na poduci (jeste da sam ĉekao dugo na odgovor. ne razumem zašto mašinska produkcija ne uliva poverenje. ali bolje ikad nego nik Pivo. Uzmimo. 14:47 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.85 stepeni. Recimo. jer do sada nisam video nikog da koristi masinski izradjen kazan. Odaje utisak da ce dzibra da zagori. u gornjem primeru.2007. RE: Kazan za rakiju Postavljeno 18. i to na "mostu".. hladi se (zbog toga što kapak odaje toplinu prema okolini). sama po sebi.07. Kod destilacije radi se o temperaturi. kad komina od 10% alkohola provri u pari će biti 55% alkohola i na recimo.2007.2007. da destilišete kominu od 10% alkohola. TakoĊe ne raumem zašto bi rakija iz malog kazana bila bolja. Objasnite to.07 . Ovo ima za posledicu da se odreĊena koliĉina vode kondenzuje i padne imati 70% alkohola i 30 % vode. Zbog hlaĊenja dolazi do Para je sastavljena od pare vode i pare alkohola. ali jeste vaţno to što u jakoj rakiji imamo manj izvodi zakljuĉak da je jaĉa rakija kvalitetnija (mi ćemo nju kasnije razrediti vodom na ţeljenu destilacije). nije toliko vaţna.06. Most je ona taĉka posle koje isparavanja iz uzlazne putanje prelaze u silaznu.

A sta znaci kad je komina gusta.2007. nijedno voće nismo seckali i uvek je fermentisalo sto posto.08. 22:21 .. ispere se kazan.A sto se tice "bolje" rakije iz manjeg kazana . N uzeti bez mješalice . Ja sam pre destilovao guste komine (ukljucujuci i od jabuka) na sloju ciste i prethodno proku mi jeste zagorelo (a onda je gore nego da nisam stavljao slamu.vec sat vremena pokusavam da nadjem taj tekst ali mi ne polazi za rukom. Pretpostavljam da sam ili pogresno procitao ili naleteo na kvazi strucnjaka.09. 01:33 Zasto pregust kom u prvom kazanu ne razrijedis vodom? Mozes usuti i kompletnu rakiju dobivenu iz prethodnog ciklusa (kotla). Tr pektoenzimom.kad se jabuke iseckaju verovatno da hoce do kraja fermentisati samo je pitanje kolik (nisam rekao burno!) sa selektovanim kvascem. mislim da je uz dobro i strpljivo peĉenje tako svejedno koji imaš. Dospe se kanta vode. Mislim da mjesalica pomaze da se ujednaci temperatura koma ali nece pomoci kod zagaranja Isto tako mjesalica pomaze da se za sto krace vrijeme prekuvani kom izbaci iz kazana.2007. pa opet Jovo nanovo..07 RE: kazan i kom Postavljeno 09. U njemu ne samo d komine najvise ujednacena. Pojedini delovi komine bi se toliko pregre izlazila neohlaĊena iz hladionika.Kako speći jabuku da ne zagori u kotlu bez mješalice.07 Autor morrib Ĉlanovi RE: Kazan za rakiju Postavljeno 31. Autor bone Ĉlanovi Poruka: 1 Ĉlan od: 31.06.. i kad se neravnomerno zagreva kominu od raţi koja je bila gusta kao deĉja kašica. prestane potpuno da kuva Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. 19:44 Pa sad. e2e4 Uredio e2e4 dana 09.04. Na taj nacin ste izbegli stvaranje kaše koja U firmi gde radim. 11:06 Što se tiĉe kotla za rakiju.09. A ja bi imao jedno pitanje . Probao sam drugo dno kji se moţe skinuti i nikao sprijeĉiti da zagori. ali sam se brzo uveštio kako sam prvo na postavljenu slamu sipao vodu da tako tecnoscu pokrijem dno. a ako samo malo smanjim vatru.2007.09.09.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 03.lanca koji spreĉava da zagori. Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Tako da se izvinjavam za iznete tvrdnje. Mislim da ću prodati ovaj kotao i k RE: Kazan za rakiju Postavljeno 03. Jedino dobro resenje za guste komine je kazan sa indirektnim grejanjem.09.08.2007. Pri tome se na vatru dodaju nova drva tako da pregrade plamen. 02:03 Da bi se preveciono izbeglo zagorevanje kazana pri destilaciji jabuke. Sva ce ta rakija opet Zatim mozes dodavati patoku iz prethodnog kotla.2007. nemojte jabuke mleti i nemojte se plašiti da nece prevreti (fermentirati).07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. seckanje na cetiri nece nam biti dovoljno.

Dakle napravio sam mu cabar zapremine 600 litara. . samo m 200KM.Sad onaj koji okrece mjesalicu Rucicu mjesalice sam fiksirao kuglicnim lezajem u nosacu. Ne pusta ni k Napravio sam mu i lijevak od bakarnog lima 0. Na vratima lozista je bio napraljen prosjek koji je drzao bravu da ne pada dole nize od vrata a Parovodna cijev je bila 30mm siroka i kratka oko 1. Uz to poklopac izljevne cijevi se otvarao sa pogresne strane. Parovodna cijev je duga. ( Kada se dno izlize skraticu ga na 24cm. Jest da ce Kao sto sam spomenuo okrenuo sam mu i mjesalicu za 180*. Jedino da sam napravio potpuno no Kapak je sada zapremine 40 litara sto je dovoljno za precnik kazana od 60cm. Nesto su radili drugi majstori a nesto sam slovenacke proizvodnje. On sad izla Na cilindru su profi mesingani holenderi za parovodnu cijev Fi50mm. Na nogaima je vi U njemu je cilindar 100cm visok. Strugao je dno tako da bi ga mnogo radio kada sam ga kupio polovnog. od holendera do holendera 2. 100EUR.07 RE: prepravljeni slovenac Postavljeno 11.09. r na 2 X h=100 Cabar ovoga kazana je bio upravo jadan. 200 litara vode sa spiralom kao kondenzatorom. Dubina ovog kazana je 30cm ali cu ga ja puniti na 27cm.5. Posto sam visok 178c Kapak sam produzio tako da je sada visok 55cm.m. Visina cabra je 125cm. Banda.Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. Na vrhu kapka je kupasti zavrsetak na koji oblik obrnute kruske ili gljive ali to se nije moglo izvesti.4m. Lanac je toliko bio los da je to grozno.09.2007. Dno cu napraviti od lima debljine 4mm.55mm. KO je ovakav kazan mogao konstruisati? Toliko gresaka se moglo napraviti samo namjerno. parovodna cijev je odignuta od zemlje 183cm. Kada se sve namontira. Mjesalica je bila na istoj strani gdje jei izljevna cijev. Destilovao sam vodu. Odlicno centrirano. Kazan ima zapreminu od 100 litara. ( Bakar je stravicno poskupio.) Nisam htio napraviti lijevak od celicnog lima jer bi celicnij lijevak upropastio ivice otvora za Jos bi se tu neke stvari mogle prepraviti ali o tom po tom. Ako okreces mjesalicu a podignes pok prvoj slici. Za Kapak na cabru je isto tako bio vrlo mali. Napravljen iz dva dijela. vanjskog precnika 30cm. Moram ga sada ovakvog isprobati sa komom od sljive. 00:32 Evo jednog kazana za rakiju kojega sam prepravio.

.

09. 17:42 .2007.Autor admin RE: Kazan za rakiju Postavljeno 11.

Interesuje me vase misljenje o prepravkama kazana.09.09.. 22:19 Ja sam nestrpljiv da ga probam sa komom ali upravo sam odlucio da cabar ponovo lakiram iz Covjek koji je pravio cabar nije posao odradio posteno. Izvana je cabar bio kako tako lakiran ali iznutra samo sa temeljnom bojom koja je propala za gornjem dijelu cabra jje oprala tu njegovu temeljnu boju. 21:05 . odnosno onako kako treba.07 Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08.2007. Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. Iznutra i izvana. Onda cu vratiti cilindar. Sta ocekivati u vezi sa kuvanjem koma.Super administrator Ĉekamo rezultate rada sa šljivom. premazao sve antirostom pa iznutra ponovo nanio temeljnu boju. Izvadio sam cilindar.07 RE: i ja sam nestrpljiv Postavljeno 11.09.03.2007. Sad moram cekati da se lak osusi. sam odradio. Zatim sam sve lakirao u bijelo. Pozdrav Autor alambik RE: Kazan za rakiju Postavljeno 12.. To ide sporo jer se okisalo. Zatim cu kompletan cabar ponovo lakirati u tamno plavo.

19:04 U redu. Kada sam pekao rakiju nisam mogao istjerati jacinu vecu od oko 45 stepeni a trebalo bi da se prve 4 litre. Kom je inace ukupno previrao 25 dana jer ja nisam bio u mogucnosti da odem ispeci rakiju n kace nije bio svezan najlon. Alkoholne Pitanje za vas je da li alkohol moze ispariti iz koma ako su prilikom sipanja sljiva u kacu bile gdje je stajao kom temperatura tokom vise od 15 dana bila visa od 30 stepeni. imamo samo jedanu mogućnost: distilacija kom Nikad nećete dobiti istu rakiju ako je komina. Kolac se sasusio i bio je debeo barem 12cm u hrastovoj kaci precnika 90cm. Ispod kace se vidio trag curenja koma. dakle bez deflegmatora i pregradnih tan odrţavanjem ţeljene temperature na "mostu). Skinuo sam dio kolaca a ostatak promijesao sa tecnim dijelom koma. ili ogromna većina nas. ispere se kazan. recimo. Svi mi. O obavljenog posla istim putem se vrati. doduse Rezultat: Kada sam dosao i vidio kom odmah mi se nije dopalo to sto ga je odozgo hvalilo. Kada sam prepjecao meku rakiju dobio sam jacinu i od 75 stepeni pa sam to posllije razredjiv odmah zamuti. Ja nazalost nisam na toj lokaciji gdje je kom pa svako ko zeli moze to jednostavno da uradi. Pri tome se na vatru dodaju nova drva tako da pregrade plamen.06. U tom kraju pojedini dripci to rado rade.07 RE: ispario alkohol? Postavljeno 30. Sve je bilo vrlo vodeno i nije mnogo mirisalo na alkohol. Cijelo vrijeme sam imao osjecaj da je neko bio i ulio vode u kom. To mi nije bitno jer ovu cu rakiju ionako koristiti da isperem parovodnu cijev i cilindar jer su U cijevi ima jos ulja i ostataka raznih hemijskij jedinjenja nastalih prilikom letovanja holend isticala mutna zbog te prljavstine u cijevi i cilindru.2007. Izgledalo mi je kao da je dio koma iscurio iz lose zaptivene kace a onda je neko dosao i dolio isteknutog koma. zbog toga što je gusta. Visina koma ispod kolaca bila je oko 65cm. ili ste je. Ne mogu mjeriti prije nego istekne u kantu bar 4 litre jer je kanta siroka pa alkoh Trebalo je da kom dadne oko 50 litara rakije a ja sam dobio 35.09. jedino je pitanje šta nam treba i šta hoćemo. Dospe se kanta vode. pa opet Jovo nanovo. 10%.Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Mislim da mjesalica pomaze da se ujednaci temperatura koma ali nece pomoci kod zagaranja Isto tako mjesalica pomaze da se za sto krace vrijeme prekuvani kom izbaci iz kazana. Destilirao sam vodu u kazanu ali vodena para ne moze otopiti ulje i ta jedninjenja. Morao sam prepjecati rakiju da bih istjerao stepene. Sva ce ta rakija opet Zatim mozes dodavati patoku iz prethodnog kotla.09. r Autor e2e4 Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. nego da ja sada iznesem iskustvo sa ovim novim kotlom kojega sam probao. destiliše u alambiku. Taj dio koma je bio vrlo voden. .07 e2e4 napisa: Zasto pregust kom u prvom kazanu ne razrijedis vodom? Mozes usuti i kompletnu rakiju dobivenu iz prethodnog ciklusa (kotla). Sta je tu junastvo nemam pojma. e2e4 Sve to što navodite jestu mogućnosti.

Zog onako velikih vrucina i sljive "prskulje" trebalo je rakiju peci nakon samo 12 dana. koju sam uzgred da kazem propustio kroz muljacu. Posto je pri prepjecanju kotao isjerao rakiju od 75 stepeni mislim da mogu reci da kotao nigd Kotao uopste nije tako spor kao sto se prica. Dubok je 30 cm a sirok 60 cm. Njegovih 550 litara je puno za ovaj kapacitet kazana. Nadam se da ce sa tim novim komom biti sve u redu jer je u plasticnoj kaci i sada su daleko m |Pozdrav e2e4 . dok sam sipao sljivu. Pekao sam i navece po mraku i obas alkoholne pare ali nista nisam vidio. 100litara zaprem Cabar je prevelik. kom je samo U svakom slucaju nisam primijetio da kotao igdje pusta. Inace. Opet cu u ovu rakiju dodati malo novoga koma i prepjecati je ponovo da je iskoristim za ispi Nakon sto isperem cijev onda cu pokusati ispeci rakiju od crne sljive. Mislim da bi 450 litara bilo vise nego dovoljno i visina cilindra ne mora biti 100cm nego je d Curak vode koja dotjece u cabar je bio toliko mali da se ustvari poredi sa curkom rakije koja Mislim da kazan dobro radi.

Uredio e2e4 dana 30. a ovu sad rashladite vodom i pripremite radite tako dok ne uhvatite punu menzuru. Kao prvo. alkohol iz komine ispariti u znaĉajnijim koliĉinama. neka ostane mokra ali neka ne curi voda iz nje). Ipak Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. mislim da vam je kapak mali.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 01.2007.10.10.2007.06. 23:03 Da li sam u pravu ovo za loše karakteristike kapka moţete i sami proveriti prilikom sledeće d Kao prvo. Ako sad. biće to dokaz da vam se kapak slabo hladi zbo RE: mali kapak e2e4 Postavljeno 03. naravno.09.10.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 01.2007. doći će. Mislim da ne usporava dovolno paru paova brzo pro bi dovoljno odavao topline na okolinu i tako termodinamiĉku ravnoteţu uspostavio na niţoj t Ako sam u pravu onda je to razlogom što niste u prvoj destilaciji mogli da izvuĉete jaĉinu rak Inaĉe. ne mora se uvek destilovati) i na taj naĉin joj sniziti relativnu tvrdoću. Ja nisam ĉuo. Kad se ona krpa na kapku ugreje zamenite je novom. niti mislim da moţe. umesto 45% merite 65% (na primer). ako ponovo krene rakija slabija od vašeg oĉekivanja stavite preko kapka vodom navla u vodu i iscedite je. do zamućenja. 00:00 . Kolik šljivama? Bez tih podataka nije moguće ništa oĉekivati a da ta oĉekivanja imaju bilo kakvu potporu na Ako ste razreĊivali obiĉnom vodom velike tvrdoće. Vodu za prokuvati (dakle. pa ću vam odgovoriti sa sc6. nabavite jednu menzuru od 250 ml da biste mogli da merite jaĉinu destilata a ne da Dakle.2007.06. kaţete da ste oĉekivali 50 litara ali ne kaţete na ĉemu ste bazirali ta oĉekivanja. 19:08 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. 21:18 Puno podataka i puno pitanja e2e4.

Sve se to vidi sa slike. Iako sam mozda lozio i prejaku vatru. Kazan je dubine 30cm. Mora se na prve tri litre imati jacina oko 70 stepeni sa crnom sljivom. U svakom slucaju hvala za anallizu. I dalje mislim da postoji mogucnost da je neko izvukao pravi kom a onda usuo svoju patoku. To nije normalno. Izgleda da nema sanse da se to desi. . Obavezno cu nabaviti visok a uzak sud u koji cu destilovati rakiju. tako da mogu ra da mjerim jacinu. Povrsina takvog kotla je 1 puta ili 60% veca nego povrisna ovoga kotla. To bi trebalo biti dovoljno. Po meni to je normalno. Da je mlaz rakije koja izlazi iz cilindra bio jak ja bih mogao zakljuciti da uz alkohol ide i dosta vode. Ovako ne mogu to zakljuciti. Precnika je 60cm. Zatim je kasnije pao jos 12 do 15cm. Alkohol vrlo brzo prelazi u kantu. Ona bez prob daje 10 litara rakije 50 stepeni. U svakom slucaju mlaz destilovane rakije koja je izlazila iz moga cilindra je bi vrlo mali.Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 08. To se nije desavalo. Ako je to tako onda sam trebao dobiti bar 10 litara rakije od prskulje jacine oko samo 40 stepeni. Sam kom nije imao miris odnosno snagu iz koje se da zakljuciti da je u komu dosta alkohola. Lozio sam jacu vatru da vidim hoce li kazan da povrati odnosn baci kom u cilindar.09. 6mm debeo. Vi hocete reci da uz alkohol ide lako i dosta vode u cilindar. Ako pogledamo sliku koma u kaci vidi se dokle je bio usut kom u kacu. kom je pao nekih 5cm. Za takve kotlove treba i bar 60% veci kapak. novoj cijevi i nov cilindru. precnika 30cm. prvenac pa ostalo. I pod takvim kotlovima se lozi vatra kao da se hoce pretopiti i sam kazan. Dakle povrsina sa koje isparava alkohol i vodena para i nije tako velika. Mene najvise interesuje da li alkohol moze da ispari ako su temperature iznad 30 stepeni i to traje 20 Prihvatam da je mogao dio tecnog koma iscuriti iz kace ali to ne bi trebalo uticati na snagu prvenca je kace alkohol i voda isticu zajedno a ne samo alkohol. Toliko se bio sasusio. Jos nesto sam se sad sjetio. U komu bilo dovoljno alkohola. Moguce je da ste vi u pravu ali pokusajmo uociti sledece. Vidio sam vece kapkove ali na kotlovima koji imaju u precniku oko 75cm. Ako sam dobro izracunao zapremina kapka je 40 litara.07 Sljiva prskulja obicno daje oko 8 litara rakije 50 stepeni na 100kg koma. Sve je imalo okus na patoku. Kolac je bio odvojen od kace nekih 2 do 3cm. Na ovom kotlu je visina kapka 55cm. Precnika 3m odnosno bar 3 puta manjeg presjeka nego kod ovih sirih kotlova. Posebno ako je hvalila kolicina rakije koja se ocekivala. Mlaz zna biti po 5. Nakon dva dana kuvanja i stabilizacije. Mozda su tokom prvih par destilacija alkoholne pare bile potrosene na interakciju sa onim uljima i os hemijskim jedinjenjima koja sam spominjao da su postojala u prepravljanom kapku.

Sad. Ovo meĊutim ne znaĉi da će ta para sa tom temperaturom. Ja ne iskljuĉujem mogućnost da je neki šaljivdţija ispustio "ĉorbu" iz vašeg koma i dolio vodu. ili više u patoci.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 15. A i ne razumem se u folklor vašeg kraja (pogotovo što niste rekli ni koji je). Što je kapak topliji to više odaje topline i sve tako ne poĉne odavati isto toliko koliko primi. kad ĉiĉa peĉe rakiju.06. i ako vi znate kakav kom daje vaša šljiva. Kapak se tad višen .2007. pa sad da li kao prodana ro ili kao pokvarena pa rashodovana. vi ste ga morali i dobiti u destilatu. Uzmimo na primer da je vaš kom bio 10% alkohola. 20:23 Poštovani e2e4. Podiţući se ova para. i b obzira na naĉin destilacije. Tu nema nikavih uticaja koliko jaku vatru loţite i kakav je kazan. i u tom sastavu. da li više u rakiji. i ako ova godina nije bila drugaĉij onda razlog što niste mogli u jednoj destilaciji postići jaĉinu destalita treba traţiti u naĉinu destilacije. sa temperaturom od 93 C udara u stenke kapka i odaje mu topli Kapak se tako zagrejava i odaje toplinu u okolinu.10.raĉun mora biti taĉan. nisam video da je otvorena druga stranica na ovom topicu pa zato nisam odmah video vaš post. Inaĉe vam odmah odgovorio. Sistem je tad u termodinaĉkoj ravnoteţi. proći i najvišu taĉku u apa doći u stabarku. jest karakteristima aparata za destilaciju. bez obzira na aparat. svejedno je . Ali ako nije to u pitanju. U tom sluĉaju je on provreo na 93 stepena C i pa koja se podizala iz koma imala je 55% alkohola. To je kao ono kad se pravi iventura u dućanu: izlaz mora biti jednak ulazu. da se jedan bezobrazan sakrije za k pa popije ra-a-kiju. Gledajte ovako: ako imate kom odreĊene jaĉine onda on vri na nekoj temperaturi i sastav pare koji izl koma je odreĊen. Znam da u pesmi od Sedmorice mladih. Razni razni obiĉaji.Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Da jedna stvar bude jasna: ako ste imali oĉekivanu koliĉinu alkohola u komu. nema veze. i zatvori kapiju.

i pored toga što su i ovi aspekti nesumnjivo igrali odreĊenu ulogu u popularnosti ovih proizvoda. On jeste volumiozan ali je nekako kao odţak. kao i anti-oksidant. I sad mi napravimo jezerce kojeg ovaj potok puni. Da bi to uspelo para bi m i to sva.zagreva. jedan deo para prolazi direktno u cev iznad kapka. kapak vam bio 85 C već. ukus. i osim toga i on relativno brzo napusti kapak. ali ne kreće se blizu kapka. Vina etiketirana pre tog datuma mogu se i dalje izvoziti u EU bez te oznake. mereno kao ukupni SO2. U tom sluĉaju idete ozbiljno u pravcu onih poĉetnih koji dolaze iz kazana a oĉekivanih 75% ostaje daleko.. direktno sprovodi na gore. ako ste pekli na jakoj vatri. nego se. i mnogih drugih neţeljenih pojava. Pogotovo ako ste destilisali velikom snagom. Ovi zahtevi su u istoj liniji sa trendom za zdravijim ţivotom koji vlada meĊu potrošaĉima.. tek je 1864. i to od 25. Luj Pasteur pokazao da su mikro-organizmi uzrok i fermentacije i kvarenja hrane. Prateći ove trendove. i mogu dovesti do pojave isparljivih kiselina. poĉne da se kovitla. sa simptomima koji se kreću od muĉnine. U tom sluĉaju para ima šan se i sama ohladi na tu temperaturu. sumpor dioksid (SO2) se koristi za mikrobiološku stabilizaciju vina. postala su vaţna istraţivanja koja se bave alternativama upotrebi SO2. Para se u n ne zakreće. MeĊutim. ne koĉi. Ovo se primenjuje za sva završena vina koja imaju u svom sastavu više od 10 mg/lit SO2. Dakle.? SO2 protiv antimikrobskih peptida u očuvanju vina Prva upotreba bioloških metoda za ĉuvanje hrane datira unazad sve do 6000 do1000 godine p. Sojevi bakterija mleĉne i sirćetne kiseline su najĉešće ukljuĉeni u kvarenje vina. Uprkos znaĉaju bakterija mleĉne kiseline u malolaktiĉkoj fermentaciji. vaţno je kontrolisati . a pogotovo u kombinaciji sa kapkom-odţakom koji je direktno sprovodi dalje. sa manje prezervativa i što više prirodni. stvaranja akroleina i gorĉine. pivo i vino bili proizvodi dobijani fermentacijom. Uzmimo da je termodinamiĉka ravnoteţa uspostavljena na 85 C. Odbrojani dani sumpor dioksidu. Oznaĉavanje na etiketi za sva vina koja sadrţe sulfite je obavezno i u Juţnoj Africi i u zemljama Evropske unije. Pored toga što je SO2 ekstraktivni rastvaraĉ. jezero moramo oblikovati tako da voda. Nekontrolisani rast mikroba tokom i posle fermentacije vina moţe promeniti hemijski sastav i konaĉno i kvalitet finalnog proizvoda. Iz tog razloga mi se ne sviĊa ovaj vaš kapak. ali sad na viĊoj temperaturi. moţda.e. meĊutim ne moţemooĉekivati da će se sva para ohladiti na tu temperaturu. kad iz p uĊe u njega. a ne dodavanje jedne ili druge atraktivne osobine u finalni proizvod (alkohol. što je povezano sa konzumiranjem zdrave hrane i pića.. takoĊe. da stoji dovoljno dugo uz stenku kapka. Pojedini sojevi bakterija mleĉne kiseline. sve dok traju zalihe.. a ne da sredinom matice proĊe direktno dalje. ali prvobitna vrednost ove tehnologije u ovim davnim vremenima je bila sposobnost oĉuvanja hrane. kao i u svakom dobrom dimnjaku. novembra 2005.). Kad povećate snagu (jaĉa vatra) onda više pare u jedini vremena dolazi na kapak. i glavobolja do napada astme. kad su hleb. Kao kontrola rasta organizama koji kvare hranu. a drugi. yahteva se da svi proizvodi treba da budu manje obraĊeni. povraćanja gastriĉkih nadraţaja. I dok su se tehnologije fermentacije razvijale kroz vreme..novembra 2005. Fraze "sadrţi sulfite" ili "sadrţi sumpor dioksid" su obavezno inkorporirane na svim etiketama vina posle 25. a na kra jezera voda istiĉe dalje potokom.. moţda ne direktno.n. Zamislite potok koji teĉe nekom brzinom. Ako nam je cilj da se što veći deo vode zadrţi što je moguće duţe u jezeru. Sa ciljem da se adekvatno odgovori na zahteve potrošaĉa. Ozbiljna je briga da SO2 izaziva alergijski odziv kod nekih ljudi. što znaĉi da je dotok nove topline veći od gubitka i kapak se dalje zagreva d uspostavi novu ravnoteţu. drugim reĉima da menja smer toka. mogu da proizvedu prekurzore biogeniĉkih amina i etil karbamata. Ovo moţe biti iznenaĊenje za današnje korisnike fermentacione tehnologije i potrošaĉa fermentisanih proizvoda. Potrošaĉi vina koji za to znaju zahtevaju oznaĉavanje na etiketama koje precizno pokazuje sadrţaj ove supstance. 90 C pa već zbog toga para nije moga da se ohladi. Ovo pak z da nema ni mogućnost da se ohladi. Ako bi se sva ohladila na 85 C kondezovalo bi se toliko vode iznje kapalo nazad u kotao) da bi para sad imala 78% alkohola. njegova prekomerna upotreba moţe biti pogubna po kvalitet vina. da pravi virove.

nazvane bakteriocini. koji inhibiraju rast patogena kao što su Listeria. Lizozim je još jedna komponenta koja je našla svoju primenu kao prezervativ za hranu. 09:35 . bez mirisa i ne-toksiĉni. Lizozim je enzim ekstrahovan iz belanceta kokošijeg jajeta i visoko je aktivan protiv izvesnih gram-pozitivnih bakterija. Danas se bakteriocini smatraju idealnim prezervativima za hranu. posebno kod sira. hitinaze. što ga ĉini privlaĉnim za prevenciju kvarenja kod vina sa višom pH. Kako pH vina raste. koga proizvodi Lactococcus lactis. Pošto je SO2 još uvek neophodan u procesu proizvodnje vina (za spreĉavanje oksidacije). meĊutim.2007. Nisin se koristi da spreĉi kvarenje obraĊenih i prirodnih sireva. kvasce i buĊ. konzervirane hrane i da produţi rok trajanja mleka u toplim zemljama. i nudi dodatne mogućnosti za kontrolu malolaktiĉke fermentacije u vinu. Pre skorog vremena je prikazan i u industriji vina. Izvedene studije su pokazale da nema znaĉajnih promena u hemijskim i organoleptiĉkim karakteristikama vina posle dodavanja lizozima. nauĉno. a njegova primena u vinu je u fazi istraţivanja. Preĉišćeni antimikrobijalni enzimi i bakteriocini će. bakteriocini nemaju efekat na gram-negativne bakterije. bakteriocini mogu obezbediti vinarima vredne dodatne alate koji se mogu kontrolisati i biti alternativa primeni SO2. bakteriocini se verovatno mogu koristiti u kombinaciji sa SO2 i drugim fiziĉkim. jer su bezbojni.prisustvo prirodno nastalih bakterija mleĉne kiseline u okruţenju u kome se proizvodi vino. U budućnosti. pojedine firme su već krenule sa razvojem odreĊenih proizvoda koji se mogu praktiĉno koristiti. Mali saveti proizvoĊaĉa rakije Autor zile Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 12. drugi sem nisina) se trenutno ispituju i razmatraju kao mogući bioprezervativi. i na duge staze moţemo biti optimisti da će u budućnosti ovi kvasci postati vaţne alatke industrijama koje se baziraju na fermentaciji. veruje se da polifenolne komponente igraju ulogu u bakteriolitiĉkoj akciji lizozima. Drugi antimikrobijalni enzimi (npr. hemijskim i mikrobijalnim prezervativima kako bi spreĉili pojavu i rast bakterija koje kvare hranu. Verovatno najĉuveniji bakteriocin je nisin. Bakterije mleĉne kiseline su uvek bile tesno povezane sa fermentisanom hranom. Staphylococcus. i ima pozitivne ocene od meĊunarodnih agencija kao što su Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Food and Drug Administration (FDA). tako raste i antimikrobijalna aktivnost lizozima. biti vrlo skupi u primeni. Bakteriocini takoĊe imaju i baktericidnu aktivnost protiv vrsta koje su u bliskom srodstvu sa bakterijama koje ih proizvode. i rezultat toga je povećan interes za njihovu primenu u oĉuvanju hrane. Clostridium. Lizozim se već uspešno koristi kao antimikrobijalno sredstvo kod mnogih vrsta hrane. Obzirom da je lizozim aktivniji kod belih nego kod crvenih vina. endoglukanaze. Ove bakterije proizvode specifiĉne proteiniĉne supstance. Nisin je trenutno jedini bakteriocin koji se legalno koristi kao dodatak hrani. To je dozvoljeni dodatak hrani u više od 50 zemalja širom sveta. i Enterococcus spp. Pediococcus acidilactici pediocin gen (PED1) i Leuconostoc carnosum leucocin gen (LCA1) su već korišćeni u Institutu za biotehnologiju vina. Kako bi se zadovoljio zahtev potrošaĉa za zdravijim vinim višeg kvaliteta. Nekoliko vaţnih pitanja će zasigurno igrati vaţnu ulogu u eventualnoj komercijalizaciji transgeniĉkih kvasaca (npr. Vremenom će se uvideti potencijali transgeniĉkih kvasaca. Pediocin i leukocin su već testirani na efikasnost kao bioprezervativi u vinu.10. Bacillus spp.) i peptidi (zimocini i bakteriocini. Lizozimski egen belanceta kokošijeg jajeta (HEL1). i prodaje se pod trgovaĉkim imenom Nisaplin®. lizozim moţe biti od koristi daljem smanjenju nivoa SO2 u proizvodnji vina. itd. bezbednosno. ovaj problem moţe biti rešen kroz upotrebu efektivnih antimikrobijalnih enzima i peptida u sojevima starter kultura vinskog kvasca. Kod vina. Kao organoleptiĉki neutralna alternativa. drugi su proizvodnja bakteriocina u komercijalnima sojevima vinskih kvasaca. PronaĊeno je da ovi bakteriocini nemaju efekta na kvasac i bakterije sirćetne kiseline koje su normano povezane sa vinom i bili su stabilni dovoljan period vremena u simulaciji vinskog okruţenja. zakonsko i etiĉko). Neki od njih su i starter kulture kvasca sa definisanim trţišnim prednostima. MeĊutim.

a onda braon. i koliko. Bagremovih buradi se još i moţe. na svakih 15 dana da je prespete u neki veći otvoren sud i akvarijumskom pumpom prozraĉujete. 22:54 zile napisa: Hvala Vam puno na odgovoru.2007. ali ne znam da li ima tako malih. Probajte. recimo. tj. a ţeleo bih da probam s manjom koliĉinom (10 litara).07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. dopada mi se Vaša ideja da je drţim u staklenom balonu. a kasnije se postepeno proreĊuje.07 . recimo.10. Posle toga rakiju redovno. Samo. koliko meseci treba da na 15 dana pretaĉem rakiju.06. 15 dana pretaĉite. u poĉetku. RE: Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 13. koliko meseci treba da na 15 dana pretaĉem rakiju. za dunjevaĉu nema. recimo. potrebno iz drveta u rakiji. ako se boja drvetom. Za to se moţe koristiti bagremovo drvo. ostalo mi je još ne jasno. Mislim da vam na to pitanje niko ne moţe dati odgovor jer jednostavno niko nije ni pokušao da standardizuje dunjevaĉu. Pre će biti da je tek nešto malo jeftinije. s obzirom na malu koliĉinu.10.06. Nedostatak prozraĉivanja je neizbeţna oksidacija rakija. 18:49 Hvala Vam puno na odgovoru. Eto.10.Ĉlanovi Poruka: 3 Lokacija: Beograd Ĉlan od: 11. Prvih 5-6 meseci. Taĉnu šemu ne mogu da vam dam.2007.naći. RE: Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 12. Interesuje me koje je drvo najbolje za tu vrstu rakije i gde se moţe kupiti takvo bure. dopada mi se Vaša ideja da je drţim u staklenom balonu. Morali biste dati da vam se napravi.10. koliko traje "zrenje" i da li je to uopšte ograniĉeno vremenom. Ja liĉno bih je obojao ţutom bojom. ostalo mi je još ne jasno. i šta. Osim toga. pola sata.07 Hteo bih da kupim bure od oko 10 litara za ĉuvanje dunjevaĉe. Samo. bojim se da u takvom buretu nećete dugo moći ĉuvati rakiju a da ona ne postane tamno ţuta. do godine. pa onda na kvartalno. Pretakanjem se postiţe da se rakija "oslobodi" lako hlapivih supstanci. Pretakanje i prozraĉivanje u poĉetku treba da je ĉešće. koliko traje "zrenje" i da li je to uopšte ograniĉeno vremenom. na svakih 15 dana. izmeĊu ove dve stvari treba pronaći Autor zile Ĉlanovi Poruka: 3 Lokacija: Beograd Ĉlan od: 11. da simulirate zrenje koje bi imala u drvenom buretu. S obzirom na to da nemam iskustva u ĉuvanju rakije u buretu.10. a ţeleo bih da probam s manjom koliĉinom (10 litara). 11:19 Ja mislim da standarda za to.2007. RE: Bure 10 litara za dunjevaĉu Postavljeno 13. tj. kao i. dok ne dobijete ţeljenu boju. Drugim reĉima: imate pred sobom neoranu ledinu pa pustite mašti na volju i kreirajte svoju dunjevaĉu. Zrenje za jaka alkoholna pića nije ograniĉeno i vaţi pravilo: što duţe to bolje. da li je. Tada proredite na meseĉno pretakenje. Moţda je bolje da je drţite u staklenom balonu a da je obojate bagremovim dašĉicama potopljenim u rakiju. Pitanje: da li dunjevaĉa treba da ostane bezbojna ili je treba obojati? Ako treba onda je pitanje kojom bojom i koliko.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. na svakih. Samo znajte: bure od 10 litara nije 10 puta jeftinije od onog od 100 litara. S obzirom na to da nemam iskustva u ĉuvanju rakije u buretu. otprilike onom koju ima zrela dunja. Ako je i dalje ĉuvate proredite pretaknje na dvomeseĉno. recimo. Ili moţete. kao što sam rekao. tu i tamo.

na taj naĉin. ali ne ţelim da postane (destilat) taman.06. Bure za odleţavanje rakije Solotnik Ĉlanovi Poruka: 3 Ĉlan od: 21. ali zrenja da! Ako ga prespem u inox više neće zreti. Istina. i da li je taĉno da jasen ne odaje boju. U odleţavanju konjaka. Prejako i preĉesto prozraĉivanje dovešće do neţeljenog stepena oksidacije. I ako je odgovor pozitivan gde bih mogao naruĉiti nekoliko jasenovih buradi od oko 4 akova (moţda kod vas?) RE: Bure za odleţavanje rakije Autor ..08. recimo.08. a ni druge (naroĉito ne nepoţenje) materije.08. nemamo gubitka rakije. Da li ste ikad pravili takvu burad. Pregovori su u toku. Proĉitao sam negde da burad od jasenovog drveta ne odaju boju. 19:54 Evo nek` gospon pintera. Zato je destilat najbolje ĉuvati u poroznom sudu (drvenom buretu) jer ono omogućava da destilat ispusti lako hlapive tvari (naţalost. Ali samo na taj naĉin je moguće da destilat zri.2007.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. 22:46 Da li se burad koja se koriste za odleţavanje rakije farbaju sa spoljne strane? Autor admin Super administrator Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. dakle 10%.09..07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 03. kao i u staklenom balonu. što se odleţavanja destilata tiĉe.03. karakteristike staklene ambalaţe.2007.2007. Znaĉi.2007.07 Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. Postavljeno 21. ili kalvadosa. ĉim se pojavi. dudovo bure dok ne dobije neţnu ţutu boju. ali nema ni zrenja. zajedno sa alkoholom. gde su u buradima od oko 200 litara ĉuva jak destilat ovih pića (oko 65%). Bojanjem bureta se zatvaraju pore u drvetu i na taj naĉin drveno bure dobija. ili rosfraj buretu. a sa druge strane dobro štiti destilat od oksidacije. stavio bih ga u.optimalnu meru. 16:57 Uskoro ćemo na ovim stranama imati i proizvoĊaĉe buradi (pintere). 21:57 Ne.06.08. ĉeka ovo moje pitanje: Treba mi drveno bure u kojem bi duţe vreme ĉuvao destilat da zri. ali to se ne moţe izbeći).07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 29. a onda mi boje više ne treba. RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 30. svake godine se "izgubi" iz bureta oko 20 litara destilata.

i u suvim uslovima postoji razlika u trajnosti drveta ali je ona. 23:47 alambik napisa: Ja opet mislim da ako je podrum suv (a morao bi biti. a nezaštićena samo 300. " Da li je neko ima iskustva sa koriscenjem ovih stvari? Nezasticeni drveni delovi bureta svakako imaju manji rok trajanja.07 U knjizi Dr Slobodana Jovica Prirucnik za spravljanje rakije kaze se sledece : " Za pravilno sazrevanje rakije racuna se da je najpogodnija relativna vlaznost prostorije od oko 75 %. mislim da je nevaţno. 00:26 Autor morrib RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 25.08. Ovo je naravno samo za odlezavanje rakije.2007. Ukoliko uzmemo da je normalna vlaznost vazduha 40-70 %. Autor Solotnik Ĉlanovi Poruka: 3 Ĉlan od: 21. inaĉe nije dobar) ne treba nikakva zaštita.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 12.09. to što ste naveli da na tom sajtu kaţu potpuno je korektno. a nikako lak ili firnajz. pomisle i na kreĉ. 22:16 Ako je znak pitanja stavljen iza vapna znak da ne znate šta je vapno onda da kaţem da je vapno kreĉ i da je naglašeno da ne stavlja vapno jer vinogadari sigurno podsveno.com/rakija/tehnologija_proizvodnje_rakije. Pri nizim relativnim vlaznostima rakija se jako gubi usled isparavanja. Ta sredstva zatvaraju pore na duţicama. Istina.09.09. 22:41 Na hrvatskom sajtu krizevci. Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. i kad je nezaštićeno. Znaĉi rastvor plavog kamena ili laneno ulje.freehostia. RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 23. alkohol i voda ne isparavaju ravnomerno i to remeti pravilno sazrevanje rakije. inaĉe nije dobar) ne treba nikakva zaštita. odnosno sazrijevanje vina.Solotnik Ĉlanovi Poruka: 3 Ĉlan od: 21.06.09.a pri visim relativnim vlaznostima od 75 % rakija. putem kojih se obavlja diskretna oksidacija.08. meri stotinama godinama.2007.2007. Naravno.2007. ĉim se spomene plavi kamen.07 Postavljeno 06.09. i kad je drvo zaštićeno. da li će zaštićena hrastovima u suvim uslovima trajati 400 godina. Uredio Solotnik dana 24. ali verujem da je i sa vinom slicna situacija.2007. za pravljenje bordovske ĉorbe. O slicnim temama pogledati i na sajtu solotnik. Ja opet mislim da ako je podrum suv (a morao bi biti.net/vinograd za zastitu drvenih delova bureta oni predlazu laneno ili parafinsko ulje ili 60 % rastvor plavog kamena bez vapna ( ? ) i dodaju : " Nemojte baĉve premazivati firnajzom ili lakom. Sad. " Podatak od 75 % vlaznosti vazduha svakako ne govori da podrum treba da bude bas suv. 23:00 .htm U istoj knjizi se govori da burad nacinjena od jasena ne odaju boju.

potrebno je od 300 do 800grama anisa. Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17. 15:29 Pojma nisam imao. Ispalo je odlicno! U propisno ispecenu komovicu (od Zarcina) sam potopio gazu. U takvom podrumu. onako uz druge trave.07 Autor zarizoj Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 24. a što kaţe i morrib.07 RE: Bure za odleţavanje rakije Postavljeno 01.svima se svidja !!! Sve u svemu. ako ne uvek. U kazan za destilaciju sipati prevrelo izmuljano groţĊe (kljuk). stim što u svaki naredni kazan ponovo ubaciti anis. cini mi se da sam od prilicno "slabe" komovice (a iskreno i ne moze od Prokupca neka bolja) dobio pristojnu travaricu. ali. pitanje je sad šta ko podrazumeva pod vlaţnim a šta pod suvim.07 RE: Hvala Postavljeno 25. Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. da to tako ide ! Ja sam ti brate pravio zimus neku travaricu pa sam dodao i malo tog anisa. Nije da. Ma smislio sam joj i Ime i etiketu i sve sto ide. za jedan kazan zapremine 120lit. višak-manjak vlage.Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. najbolje će te rešiti ako u mreţaste pvc vreće stavite ćumur za roštilj blago posut kreĉom u prahu.. 21:09 Da.04.07 Burad za rakiju u porumima obavezno drţati na drvenim stalcima. Ma da ste mi zivi i zdravi SRBADIJO !!! .2007. odnosno seme).04. Sve to je odstojalo mesec dana u staklenom balonu . Odokativno u domaćoj.. i dodati anis (zrnca. 00:06 Moţda niste znali? Mastika se dobija destilacijom prevrelog groţĊanog kljuka uz dodatak anisa. Stvarno prva liga. šta već ko napravi).04.pa sam onda izvukao gazu. kućnoj proizvodnji. nego bre bratac ostalo jos malo . ne moţe se zvati vlaţnim podrumom.. Ćumur sa kreĉom biće odliĉan regulator vlage u podrumu i neće se javljati buĊ.. relativna vlaţnost od 75%. ako su brad podignuta na klocne (ili stalke. u koju sam umotao nekih 20-tak suvih trava i u avanu istucano zrnevlje anisa.10. dobije podzemnu vodu.. onda bar jednom godišnje. mislim da bure ne treba premazivati nikakvom zaštitom. Ciga hvali konja.06.2007.04. podvaljcima.2007.Koliĉina anisa se ubacuje prema zapremini kazana. Dakle. ili grede. i stavite u sva ĉetiri podrumska ugla.Destilaciju vršiti sa odvajanjem frakcija. po meni. | Specijalne rakije Autor morrib Ĉlanovi MASTIKA Postavljeno 10.. Ja kad kaţem vlaţni podrum mislim na podrum koji. a opet zavisi od ţeljenog inteziteta mirisa i ukusa na mastiku..04. nabolje na visini od 40-tak santimetra.

-I drugi naĉin je ubacivanje biljaka ili delova u prevreli kljuk u kazan pa onda vršenje destilacije.2007. kasnije to više nije potrebno. Još na nešto obratite paţnju. Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. limuna itd. Prijatno Vam bilo i nazdravite samnom. kao i odabir suda. Ţiveli!!! RE: MASTIKA Postavljeno 17.04. lista. lekovitog bilja i dr).ruzmarin. U tu rakiju ubaciti 5 do 10 procenata kvalitetnog meda predhodno rastvorenog u manjoj koliĉini blago uzmlaĉene (zagrejane) rakije. pri tom vodeći raĉuna da se ne pretera. vrši kruţno pretakanje da se med nebi skoncentrisao na dnu bureta.2007.2007.lincura. a aromatiĉne materije da. dobit će te kasnije sve izraţeniju aromu cveta sa koga je skupljan med.). kleka. Ja ću vam preporuĉiti ovaj koji je već oproban: U izmuljano groţĊe. stabla. ako vam je bure novo ne preterati sa odleţavanjem. pa sve to sjediniti sa ostalom rakijom uz dobro mešanje.I još jedna zanimljivost: U Bugarskoj sam se sreo i prisustvovao vrlo zanimljivom peĉenju aromatiĉne rakije. ploda ili semena ili mešavina istih) u već dobijeni destilat i odleţavanje odreĊeni vremenski period u njemu. gde se ukusi biljaka nemogu preneti na destilat. Ako ubacite med koji ima izraţenu cvetnu aromu (lipov. ĉetinarski. i svaki pĉelar ima svoju tajnu. hajduĉka trava. stim što se na svakih petnaest dana. a ujedno izabrati odgovarajuće mesto što se tiĉe svetla. ili vrlo malo. temperature. 23:20 Autor alambik . što daje poseban ĉulni uţitak pri konzumiranju. .. bosiljak.anis. cveta.. breskva. ako se u rakiju neutralnog mirisa ili blagog mirisa potopi i jedno vreme odstoji voće sušeno na promaji (kajsija. Navešću neke od biljaka koje se mogu koristiti u proizvodnji travarica: Nana. a najbolja je od 40 stepeni. Neki to zovu i ekstrakcija. gde se aroma vezuje za alkoholne pare i preko tabarke se kondezuje lepa mirisna rakija dobijena od izmuljanog i prevrelog groţĊa obogaćena mirisima smola ĉetinara. Sa unutrašnje strane kapka namaţu med. Pritom treba paziti da ne doĊe do razlaganja voća a samim tim i zamućenosti rakije. ne jaĉu od 45 alkoholna stepena. pritom postepeno se otapaju mirisne smole.07 RE: Medovina Postavljeno 01.kantarion itd.06. jer postoji opasnost da doĊe do prevelike ekstrakcije boje i mirisa novog bureta. prva dva meseca. pa na njega nalepe smolu ĉetinara. kora od pomoranĊţe.07 RE: Travarice Postavljeno 01. 00:59 Postoji mnogo recepata za proizvodnju medovine. Najbolje je hrastovo bure. Odleţavanje traje od minimum tri meseca pa nadalje.pripremljeno i ovinjeno.06. Ovako pripremljenu rakiju sipati u sud za starenje.Potom poklope kazan i destilacija teĉe. Vrlo lepe rakije mogu se dobiti.. što će pokvariti suptilni ukus i miris medovine. i kupuje se u humanim apotekama na meru.Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. ili sakupljenu šljivu ubaciti 2-3 kg meda rastvorenog u mlaku vodu i ostaviti da prevri(izfermentira).06.04. 00:34 Postoji dva naĉina proizvodnje rakija travarica: -Potapanjem odreĊenih delova biljke(korena. samo za tu vrstu rakije. dunja. koju oni nazivaju "duvka" a koja je sliĉna tamnjanu. Od tako dobijenog kljuka peći rakiju sa izdvajanjem metila.

Bilo je reĉi o anisu i mastici. moze i pita od . Ipak....07 Autor zarizoj Ĉlanovi Poruka: 5 Ĉlan od: 24. cele ili njihovi delovi.06. potapaju u alkohol..2007.. Koliĉina ubaĉenog priruĉnog sredstva za skidanje kiselosti i naĉin.. samo treba prilagoditi koliĉinu dodatih špecija kao i vreme maceriranja.04. Neki od naĉina kojim se moţe skinuti kiselost: -Ubacivanjem izmrvljene školske krede -Ubacivanjem mermerne prašine -Ubacivanjem kreĉa u prahu -Ubacivanjem pepela od drveta -Ubacivanjem celih klipova kukuruza itd. najbolje rešenje je da se ne dozvoli da prevrela šljiva ukiseli.2007. 15:12 A dace Bog i nece jer postujemo i sljivu i sljivovicu ! Nego prijatelju daj neki drugi savet koji nema veze sa "maskiranjem" ! . temperaturi. Danas se na trţištu u Evropi javljaju razni proizvoĊaĉi aniseta.04. Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.. ili macerat koji se redestiliše..04. Jer ako tako pocnemo . posebno kada su SLJIVA i SLIVOVICA u pitanju !!! .. iz svih zemalja.07 Autor admin Super administrator Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22. I tu ide priĉa o fermentaciji. ili se posle maceracije moţe destilisati.03. a postupak pravljenja je ili kao ratafija. Ono što treba reći je da se piće na taj naĉin moţe i konaĉno formirati i tad se govori o ratafiji.04. Poznato jako alkoholno piće je aniseta. specifiĉno a prema koliĉini kiselosti. kvascima i enzimima. zove se maceracija.07 RE: nije nam se desilo Postavljeno 25. dobijete kiselu rakiju.07 Tehnika pravljenja pića kod koje se voće ili trave (biljke).Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.. Drugi naĉin. !!! Ozbiljnost nam je potrebna..04.... 08:44 U narodu je standardna procedura sa klipovima kukuruza i pepelom. 23:56 Koliko vam se puta desilo da vam se dţibra(prevrela šljiva) ukiseli i destilacijom (peĉenjem). Rakija od šljiva Autor morrib Ĉlanovi Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 09.. daje obiĉno bolje rezultate.2007. ili brendi (rakiju)... i ostave tako odreĊeno vreme. ali se skoro uvek preporuĉuje ponovna destilacija! Dalja razrada ove teme prema ineresovanju.. i postavljenim pitanjima! RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 13. generalno gledajući.

Poţeljno je da prostorija nema previše svetla. peĉenje šljivovice: Dakle. uz ispiranje lule i kondezatora(aparata).2007. sakupljanje: Šljiva za proizvodnju šljivovice se sakuplja u fiziološkoj zrelosti. kako pristiţe na sakupljanje. Smeštaj za fermentaciju: Sudovi u koje će mo odlagati sakupšenu šljivu da bi prevrela.04. Preporuĉena temperatura omogućava pravilan rad kvasaca i neće doći do burne fermentacije.07 Autor morrib RE: Izdvajanje frakcija. a koji hoće da podigne penu u podloţenom kazanu. 23:22 Da bi se proizvela dobra i kvalitetna šljivovica. Optimalno vreme za destilaciju: Pod optimalnim fremenom za destilaciju prevrele šljive podrazumeva se period od ubacivanja zadnje koliĉine sakupljene šljive.Najbolje je . ĉekali smo od 15 do mesec dana i stigao je kazan. ĉuvanje i nega šljivovice Postavljeno 29. pa se mora ponoviti peĉa.Mirovanje posle glavne fermentacije je potrebno jer period tihe fermentacije teĉe i posle smirivanja. gde će samo zreli plodovi otpasti. Destilaciju. TakoĊe kontinuitet hlaĊenja mora biti stabilan tokom celog procesa Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. pri sipanju u kazan preporuĉljivo je da se što više izdiţe sud kada se sipa u kazan.Kako to odrediti? Pa kada se potpuno smiri vrenje šljive i polako poĉne da se hvata korica. a posebno smiriti vatru kada proĊe više od polovine kazana da ne zagori i da ne doĊe do izdvajanja veće koliĉine viših alkohola. a na površini suda nema više pene. i na obiĉnom kazanu vršiti sa izdvajanjem frakcija. da bi se oslobodio ugljen dioksid zaostao od vrenja. Pri sakupljanju odbacivati lišće. i ne mali put se desi da ĉorba krene na lulu. granĉice i druge otpatke koji se lepe na otpalu šljivu.ZATO PAMET U GLAVU I CIST OBRAZ PRED BOGA I LJUDE !!! Autor morrib Ĉlanovi RE: Opšti principi Postavljeno 28.04. Protresanje nastaviti periodiĉno sve dok se svi plodovi ne otresu sa stabla. 00:01 . bez većih oscilacija. Blagovremena destilacija i pravilan naĉin destilacije. tako da se retko moţe vizuelno uoĉiti.Pri nalaganju kazana voditi raĉuna da se ravnomerno raspodeli odnos gustine i ĉorbe na sve kazane. sakupljanju šljiva. Destilacija. što znaĉi da je postigla maksimum šećera i da su plodovi zdravi. ketona i patoĉnih ulja a koji negativno utiĉu na kvalitet. stabla šljiva protresati. Napuniti kazan sa prevrelom dţibrom. treba se pridrţavati opštih principa pri branju. fermentacija i mirovanje.2007.Neko iskustveno vreme za peĉu šljive je od petnaest do mesec dana od završetka fermentacije. gde bi se u startu omogućili preduslovi za dobar kvalitet. Intezitet loţenja vatre mora biti umeren i ujednaĉen. prevrela je. Berba. skupili smo šljivu.04. optimalno vreme fermentacije i temperatura iste. moraju biti besprekorno ĉisti i smešteni u prostorije koje imaju pribliţno konstasntnu temperaturu oko 20 stepeni selzijusa. pravilan smeštaj za fermentaciju. i pravilno smeštanje i starenje šljivovice.

oko 4 sata. normalno sa prekidima. Tako pripremljen rastvor sipamo u bure. Zašto? Pa u prvencu pored ostalih alkohola je najviše metil-alkohola. sipamo u bure za ĉuvanje.Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. uzmemo jedan sud ili flašu i izdvojimo prvenac u koliĉini od 250 do400mililitra. stavljamo pod lulu glavni prihvatni sud i peĉemo rakiju sve dok na luli jaĉina alkohola ne pokaţe nulu (ĉešćom kontrolom). a za njega svi znaju. i naĊemo naĉin da ga neutrališemo zbog otrovnosti.Primer: Imate bure zapremine 200litara. i ne drţati predugo zbog jake ekstrakcije. a i oni su vrlo štetni i kancerogeni. Naloţili smo obiĉan kazan i rakija kreće. dopunimo kazan sa prevrelom šljivom (dţibrom). za ceo obim. Duţina odleţavanja je relativna i zavisi od inteziteta boje i oplemenjnosti drvetom koju vi ţelite. koliko je otrovan.Kada ispustimo rastvor bure tri do pet puta dobro isperemo hladnom vodom. ali oplemenjenosti i "ukrtavelosti" nema jer za razliku od vina. podmećemo glavni sud za prihvat i pratimo jaĉinu sada u prihvatnom sudu. doći će do stabilizacije.Sudovi mogu biti drveni(najbolje hrastovi). i svremena na veme tako da rastvor vode i sode obliva sa unutrašnje strane i dance. Novo bure napunimo ĉistom hladnom vodom i ostavimo da stoji 24 ĉasa. starenje. tada sud sklanjamo a podmećemo drugi. Ako su burad nova(drvena). i ponovo kreće peĉenje.Ispraznimo bure posle tog vremenskog perioda i pripremimo sledeću mešavinu za tretiranje: za svakih 100litara zapremine suda potrebno je u 10 litara hladne vode rastvoriti 250grama kaustiĉne sode.Dobijenu rakiju ispod 50 stepeni alkohola sipamo u naredni kazan. Posle toga ispustimo taj rastvor. ili dašĉice od hrastovine. jer je OPASAN OTROV! Dobijenu konzumnu šljivovicu ne izlagati svetlosti zbog karbamata koji se mogu javiti.04. što duţe to bolje. Metil-alkohol poĉinje da isparava već na temperaturi 55 stepeni cezijusa. Praţnjenjem vode koja je stajala 24 ĉasa smo završili proces ovinjavanja i bure je spremno za upotrebu! Što se tiĉe hrastovih letvica koje bi sloţili u stakleni. za njega je potreban rastvor 500gr. Vaţne napomene: Metil-alkohol bezbedno uništiti. Ovaj proces traje nadalje isto. Drugi kazan: U razloţen i opran kazan sipamo kompletnu rakiju iz prvog kazana(izdvojeni metilalkohol ne). metalni sa narezanim hrastovim letvicama.04. Kada jaĉina alkohola u prihvatnom sudu bude onakva kavu vi ţelite obiĉno oko 50 stepeni alkohola. ili druge ţeljene jaĉine.07 Izdvajanje frakcija pri destilaciji šljivovice je mogućno i ako nemamo destileriju koja je tehniĉki projektovana za takvu destilaciju. burad prvo oviniti. Opet prihvatamo Prvenac u istoj koliĉini i odlaţemo na stranu. ni sluĉajno ga ne koristiti za obloge ili sliĉno. što zna ozbiljno da pokvari kvalitet. gde će mo rakiju "terati" do nule na luli.04. zagrejanosti dţibre. posebno paziti da deca ne doĊu u dodir sa njim. sve dok imate sirovine za destilaciju. koje smo postavili na dve gredice da bi ga mogli kotrljati napred-nazad. najbolje klackanjem. pa ga zatim napunimo do vrha sa hladnom vodom koja će da stoji u njemu sledećih 24 ĉasa. rakija u takvim sudovima ne stari.07 . znaĉi samo je start drugaĉiji. a rakiju od oko 50 stepeni. pa onda sipati rakiju. metalni ili eventualno Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. To radimo. jer njena jaĉina i destilacija to onemogućavaju. 00:28 I za vino i rakiju postupak ovinjavanja novih drvenih sudova je isti.U staklenim balonima i inox buradima rakija neće stariti. stakleni baloni ili inox burad. kaustiĉne sode rastvorene u 20 litara hladne vode. Dobijenu šljivovicu koju ste spremili za kozumiranje sipate u sudove za odleţavanje. i ide do 65 stepeni (opciono).2007. U staklenim balonima i inox buradima rakija će ostati bezbojna. RE: Ovinjavanje buradi Postavljeno 29. kao i kod prvog kazana. Kada samo to uradili.

a o kvalitetu da se i ne govori. Reĉeno mi je da loza ima dubok koren i da je idealna za taj posao.. To je to pošteno i pravilno! Autor admin Super administrator RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 01. ako i poraste. 14:07 Dobar dan svima. Sada se već mogu kupiti i kvasci i enzimi koji postupak fermentacije ubrzavaju drastiĉno.poliesterski (nije preporuĉljiv ovaj zadnji). kao što su PVC flaše pune vodom. Napravio sam ĉetiri terase po šest Ĉlan od: 16. godine poĉinju problemi. a nemaju svi ureĊaje za kontrolu temperature).07 ĉokota. znaĉi tri puta po 24 ĉas i uvek nova voda. Sredinom jula se pojavi bela brašnjava "skrama" na donjoj strani lista koja posle par nedelja pocrni i listovi uvenu. uĉvrstiti površinski sloj da ne ispliva.03. Sledeća godina (2003-ća) je bila ţarka i sve je "izgorelo". Dalje. Treba se interesovati. pre svega da bih Poruka: 2 stabilizovao teren. Na gornje dve sam stavio lokalnu švajcarsku sortu "Blauburgunder" (Pinot noir) a na donje dve "Riesling x Sylvaner". koristiti zaštitne naoĉare i gumene rukavice.2007. poreĊati ih na prikladno mesto da se ocede i prosuše. ispuca i pocrni.06. tada su spremne za slaganje u sud za odleţavanje rakije i nalivanje iste. moţe i plastiĉna. Već prve godine je bilo par grozdova i bilo je sve u redu. Pre šest godina sam posadio 24 ĉokota na jednoj padini u bašti. Ta godina.2007. pa smrznute i potopljene u dţibru. sud njih pripremiti na sledeći naĉin: Suve hrastove izstrugane letvice. Moja kuća i bašta su u jednom selu u Ementalu u jednoj dolini na obronku na prisojnoj strani (gleda na jug) na oko 600 metara nadmorske visine. Reĉeno mi je da je to bolest koju izaziva gljivica "Oidium tuckeri". Posle toda letvice izvaditi iz kade(kace). razgovarati. Ĉvrste delove pritsnem odgovarajućim poklopcem da ne mogu isplivati. i naliti hladnom vodom da ogrezne. pitati. 21:09 Ovo je priliĉno detaljno uputstvo za "tradicionalnu" proizvodnju. i koji omogućavaju potpunu kontrolu nad fermentacijom. .07 Postavljeno 19. fermentacija bez kvasca).06. svake dve nedelje ali nije pomoglo. Na taj naĉin ne dobijem krovinu. 22:48 Ja. decu drţati dalje od vas dok radite i bezbedno razblaţite i neutrališite ispušteni rastvor. i sve će biti bolje Autor alambik Ĉlanovi Poruka: 18 Ĉlan od: 17.05. kao i dve sledeće su bile priliĉno vlaţne. ovo ponoviti tri puta.07 Vinograd u CH Dule Ĉlanovi RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 17. Poruka: 11 Lokacija: Kruševac Ĉlan od: 22.04. poreĊati u neku kadu ili kacu.04. Iskustvo hobi proizvoĊaĉa pokazuje da se na kvantitetu dobije i do 25% (poreĊeno sa istom šljivom. sve komine puštam da se fermetišu uz selektovani kvasac i pod vodenim kljuĉem (dakle. Lokacija: Krauchthal Sama zemlja je priliĉno nekvalitetna . ĉitati. obiĉno. Ţivim već decenijama u Švajcarskoj. bez kore i beljika(neposredni drvenasti sloj ispod kore). Napomena ri tretiranju sa kaustiĉnom sodom. da ne doĊe u dodir sa ljudima i ţivotinjama. Od sledeće. Tu potroje i male "cake" sa kontrolom temperature (fermentacija sa kvascem traţi nisku temperaturu. Zrno. 2004.Hladnu vodu drţati 24 ĉasa pa ispustiti.. pogledajte u okviru naših stranica priĉu o "delestage" postupku.ilovaĉa. Sledeće dve godine sam prskao standardnim sredstvima protiv gljivica. debljine 3-5mm i ţeljene ili moguće duţine. bez pristupa vazduha. To je nešto što se moţe iskoristiti i kod šljive.2007.

je jednogubi Gijov. Da ţice po kojima se vodi loza razapnem na visini od oko 2 metra (iznad glave) tako da groţĊe visi slobodno i bolje se "provetrava". kondir je isto to samo je duzina do 5 okaca. U meĊuvremenu sam shvatio da su te dve sorte vrlo osetljive. U rasadniku sam traţio neku sortu loze koja brzo raste i ima veliko lišće. a i najednostavniji. onoliko koliko su osteceni. skrate ili potpuno uklone rezidbom. svaki sa po jedne strane. pogotovu u severnijim krajevima. Jesenas sam probao i vino da napravim ali o tome u drugom topiku.04. Dva ĉokota sam zasadio. pa polako vracanje vrha na dole prema prvoj zici.Da li postoji neko "jaĉe" sredstvo? S druge strane. orezana na duzinu od 6 do 14 okaca. 16:53 Pa ako kasnim sa savetom za rezidbu. Sledece je odabrati luk duzine 8 do 12 okaca i blago ga saviti i vezati u polukrug. . Danas je to sve pokriveno (oko 60 kv-metara). mislim da to nije bas najbitnije. odnosno priprema loze u toku ove godine za narednu. em što sam prošle godine sa ta dva ĉokota ubrao nešto jaĉe od sto kila groţĊa.04. preformiranje oblika uzgoja moramo ostaviti za narednu godinu. predloţili su mi da lozu "podignem u vis". . jer predpostavljam da vec imate iskustva u tome. na zici. I da rayjasnim sta je luk a sta kondir.Da li da to sve poĉupam i da stavim neku otporniju sortu? Paralelno sa tim.Sam nacin rezidbe mora biti primeren sorti. Najednostavnije receno je da se pri rezidbi na visini zice.Paziti da veza ne bude cvrsta zbog rasta loze u toku vegetacije. ako su cokoti formirani. vezivanja luka.Da li će to da pomogne? Iz ovog mog "pisanija" se vidi da sam potpuni amater i da sam u startu napravio gomilu grešaka. Niti prskam niti mu bilo šta radim.Nadam se da sam uspeo recima da opisem nacin fiksiranja. RE: Vinograd u CH Postavljeno 20.07 Autor Dule .Najbolji nacin za sorte koje imate. Dali su mi neku hibridnu "Buffalo" sortu. jednostavno otporna sorta. tojest rezidbom se omogucava optimalni rod i dalji razvoj cokota.04. Šta da joj radim? Pomagajte! Autor morrib Ĉlanovi RE: Pomoc Postavljeno 19. Sada je bitno da svi osteceni lastari (od mraza ili bolesti). Luk je orezana proslogodisnja loza. i sto blize glavi cokota ostave dva kratka kondira sa po dva okca. Em što je hladovina boţanstvena.2007. jer je jos rano za zastitu. otprilike u isto vreme sam napravio "venjak" ili kako se to ovde zove "pergolu".Savijanje luka ide ukoso prema sledecim redovima zice na gore. Za dalje savete u vezi zastite napisacu u roku od 5 dana. 09:21 Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. Podizanje.. Sada loza već pupi (vegetacija ovde kasni oko mesec dana u odnosu na Srbiju).2007.

Dan i noć provodio na poslu sa Poruka: 2 glavom zabijenom u kompjuter. Uredio Dule dana 20. Ovo će.2007.Sredstva se mogu mešati uz konsultaciju sa struĉnjakom u poljoprivrednoj apoteci. pregljevi(crveni pauk). Svi su mi saveti dobrodošli. Ne. odnosno opšte forme loze u toku jedne godine se obavljaju 3-5 prskanja protiv ovih bolesti. a opet vodeći raĉuna o karenci sredstva za zaštitu. Na sreću ostalo je dovoljno duţine (7-8 okaca).04. ne kasnite sa savetom. 09:24 Autor morrib Ĉlanovi RE: Zaštita vinove loze i groţĊa Postavljeno 30.2007. sam orezao otprilike tako kao što Vi savetujete. ali su aktivne materije koje deluju na bolesti i štetoĉine skoro uvek iste. Tu ću grešku već danas popodne da probam da popravim. siva truleţ Štetoĉine:lisni mineri . Još jednom. Još par preporuka. jer postoje sredstva koja se nemogu mešati sa nekima. Jedino luk nisam dobro formirao. I jedna i druga sredstva su otrovna. Pored pepelnice skoro svakog proleća sa kretanjem vegetacije javljaju se i lisni mineri. Ove godine.04. rezidba.Ĉlanovi @morrib Hvala na promptnom odgovoru. Ĉlan od: 16. a koji ima i dejstvo protiv pauka i moljca. Ako sam dobro shvatio. Kada se zna od ĉega se štiti onda naziv sredstava je razliĉit. zatvorile grozd. veliko hvala za dobru volju da pomognete jednom amateru koji je priliĉno kasno otkrio da groţĊe ne raste u samoposluzi. bolje je vršiti preventivno delovanje. pa pri kupovini . a protiv sive truleţi obiĉno dva prskanja. a upotrebom nekog sistemiĉnog insekticida uspešno će te eliminisati i pojavu i drugih insekata. Još jesenas sam isekao sve bolesne delove i spalio (ne kompostirao). Zima ove godine ni u ovim krajevima nije bila jaka tako da nema promrzlih delova. 14:25 Vinovu lozu štitimo od bolesti i štertoĉina! Sredstva koja se koriste za suzbijanje pojave i uništavanjem izleglih insekata zovu se insekticidi.07 Dakle. Nabrojaću neke najĉešće bolesti i štetoĉine koje napadaju vinovu lozu i groţĊe: Bolesti: Plamenjaĉa. ili sliĉnoj ustanovi gde se ista nabavljaju. A sredstva koja se koriste za subijanje pojava bolesti i spreĉavanja delovanja pojavljenih bolesti nazivaju se fungicidi. Tek kad smo se preselili u ovo malo seoce sam poĉeo Lokacija: Krauchthal da otkrivam prirodu. Ove godine se startno i vrlo rano javlja pepelnica jer njenom razvoju pogoduju hladne noći i topli dani. izgleda. neka manje neka više. zato koristite preporuku prodavca sredstava i rešili ste problem.groţĊani moljac Plamenjaĉa i pepelnica se javljaju skoro u toku ĉitave vegetacije loze i znaĉajno mogu da umanje. nego sankcionisati već Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.04. i zato se treba strogo pridrţavati upustva za upotrebu i poštovati rokove o duţini otrovnosti ili kako se to naziva karenca. Sutra ujutru putujem za Beograd na nedelju dana tako da će Vaši dalji saveti da stignu u pravom trenutku.04. U zavisnosti od meteoroloških uslova i vitalnosti. Odrastao sam na asfaltu i do ĉetrdesete godine biljke prepoznavao tek u tanjiru. i sredstva za uništavanje korova su herbicidi. biti ĉitavo školovanje i ja obećavam da ću biti dobar i poslušan Ċak. poĉetkom marta. Znaĉi ako je karenca nekog sredstva 30 dana ono se moţe upotrebiti minimum trideset dana pred berbu. ali da nisu sklopile. pepelnica. stim što se drugo prskanje obavlja kada bobice dostignu odreĊenu veliĉinu.07 . da bi se moglo u jednoj turi oprskati i protiv bolesti i štetoĉina. pa i da unište rod groţĊa. trba uzeti ona koja se podnose.Sva sredstva za zaštitu prema naĉinu i duţini delovanja delimo na trnutna ili nesistemiĉna i sredestva sa produţenim dejstvom ili sistemiĉna. dobro formirani luk liĉi na veliki znak pitanja.

Autor morrib Ĉlanovi RE: aktuelni trenutak Postavljeno 28.07 RE: GroţĊani moljac i siva truleţ Postavljeno 01. a sutradan izvršite zaštitu protiv plamenjaĉe.Obradu zemljišta kada su velike vrućine je najbolje vršiti kasno popodne ili kad je oblaĉno vreme. Rakija Rakija se svrstava u ţestoka alkoholna pića.2007.04. kada miruje vegetacija.04. stablu i lastarima. ĉeste promene temperature stvaraju uslove za pojavu bolesti.jer osvjeţava organizam i utiĉe na poboljšano dobro raspoloţenje bez ikakvih štetnih posledica i mamurluka.a mislim da još nisam dostigao vrhunac. Mislim da moţe još bolje jer svake godine napravim bolju rakiju od prethodne iako koristim isto voće i groţĊe. 22:56 Vinova loza je u cvetanju. obavezno sakupiti i izneti iz vinograda. a kada je temperatura više od pet stepeni celzijusai kada nema vetra.stvorene pojave. ako se vrši granulisanim veštaĉkim Ċubrivom. I ako ima problema sa padavinama. kao i redovno praćenje stanja u odnosu na pojavu plamenjaĉe i pepelnice. Đubrenje. prihranjivanje vinograda. sem ako to nije preko potrebno.ali ja svoju svrstavam u plemenita i humana pića jer je spravljam po specifiĉnoj tehnologiji koju koristim duţi niz godina. Preporuĉuje se i jedno zimsko prskanje loze. Na taj naĉin se preventivno eliminiše pojava nekih bolesti i štetoĉina a koje uspešno prezimljavaju na zemljištu. neće škoditi. Izbegavati rad kada su velike vrućine.05. Preporuĉljivo je iskoristiti pogodan trenutak i obaviti jedno prskanje sa cinebom i kosano(kolosulom). 00:04 Po završetku faze cvetanja pored ostalih radova u vinogradu treba u okviru zaštite vinove loze primeniti preventivno prskanje sistemiĉnim preparatima protiv pojave groţĊanog moljca i sive truleţi (botritis). a ne folijarnim. dali je štititi dok cveta? Kišni period. zalivajte uveĉe. tri prašenja vinograda je kao i jedno zalivanje.vršiti po celoj površini a ne samo pored ĉokota jer se korenov sistem pruţa svuda. Još jedno prskanje se obavlja protiv sive truleţi i moljca. neposredno pred zatvaranje grozda. i stara dilema. a svu zelenu masu koju u toku vegetacije odstranjujete (zalamanje i plevljenje loze). I ako niste znali.06. jer se prašenjem povšinskog sloja zatvara poroznost zemljišta i na taj naĉin spreĉava isparavanje vlage iz dubljih slojeva zemlje. a imate mogućnosti da zalijete.usavršavam i dopunjujem. TakoĊe se preporuĉuje da se ništa ne radi u vinogradu u fazi cvetanja. Predlaţem je dobrim domaćinima da je koriste sa svojim dragim gostima prilikom proslave znaĉajnih jubileja. i razvoj sitnih ţilica sisavica je na krajevima ţila a koje se rasprostiru uvek dalje od samog ĉokota.2007. Izbegavati upotrebu sredstava na bazi bakra dok je vinograd u cvetu! Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09. .07 Autor morrib Ĉlanovi Poruka: 18 Lokacija: krnjevo Ĉlan od: 09.

Jedna civilizvana zemlja mora imati : ogovarajuce standarde zivota rada i proizvodnje u skladu sa odedjenim propisima koji garantuju kvalitet poreska politika u interesu sirokih masa ali ubogih bolesnih koji ne moguda rade akscisa je ekskluzivno drţavno pravo za novac od proizvodje prometa odredenih proizvoda Niko neće braniti gajenje klemljenje sljiva i proizvodnju rakije ako je slivovica komovica napravljena u higijenskim uslovima po standardima proizvodnje propisanim od nekog cice . meraklije majstora za pecenje . septembar 2007.Pored svega savjetujem ljubiteljima dobre kapljice da moja rakija "Nije za napijanje.8. Iako je Islam branio konzumaciju alkohola bi ispecen prvi arak negde na srednjem istoku. Da zavidi i zabrani.8. sa lulom od trešnjevog drveta i tehnologijom destilacije na kojoj bi Evropa i danas mogla da zavidi.. u 08. u 07.28 (registrovani ĉlan) Istorijska istrazivanja za pocecima ove vestine vode do persiskog lekara Rhasesa koji je pronasao tehniku destilacije alkohola i objavio na arapskom i persiskom jeziku.8. u 08.8.. Alkohol i pecenje alkoholnih pica udje u Evropu s Arapima preko Spanije. septembar 2007.48 (registrovani ĉlan) Dalji sacuvani tragovi rakijske srpske proslosti vode do Knjazevca i Moravske kuce autentiĉne iz tog doba kad se pekla rakija na drevnom lampeku. DRAGANOVIC (Panonski mornar) .17 (registrovani ĉlan) RAKI ME RAKlIJA Dragoljub-. Tamo je pravi lampek za peĉenje rakije iz doba KaraĊorĊa. septembar 2007....11 (registrovani ĉlan) U diskusionoj grupi istorija idem u buducnos Srbije.. a srpska rakija poce da se pece po dolasku Turaka na Balkan. u 12. Dalje usavrsavanje je zasluga arapskih alhemichara tokom osmog ili devetog veka koji su usavrsili opremu za pecenje u danasnjem smislu. baš kao što i ĉini onima koji su na „kulturni” zapad poţurili. DRAGANOVIC (Panonski mornar) . septembar 2007.nego za uživanje" Pecenje srpske rakije Dragoljub-.

kako??? Dragoljub-Dalji sacuvani tragovi rakijske srpske proslosti vode do Knjazevca i Moravske kuce autentiĉne iz tog doba kad se pekla rakija na drevnom lampeku... u 04.. dragoljub-. sljive koja budi stimulise PIJ MALO PIJ DOBRO a porezi se moraju platit. Dobro znamo zašto se neka rakija zove brlja i kako od nje boli glava za razliku od Cica .. napije i tetura i sapliće..Radi se o izmenjenom stanju svesti kokoši (verovatno po dolasku Turaka N Balkan) kad. Tamo je pravi lampek za peĉenje rakije iz doba KaraĊorĊa.светковине парастоси..9.. mandalina (vila) . рођење.Ostaje istorijska enigma da li se radilo o gnjiloj višnji ili šljivi.. u 19... septembar 2007. preteĉama arapke destilacije višnjevaĉe i . Ne seceruse(brlja) već sjlivovice sa garacijom kvaliteta iakciza markicom Domaćinski je hrišćanski Caru carevo . Ракија постаде део културног миљеа у Срба...a srpska rakija poce da se pece po dolasku Turaka na Balkan.. iskljuca i nagnjilo voće.'ајдуци. u 07... свадбе.10. tzv. beli_vuk (samotnjak) . Strojimira .10 (registrovani ĉlan) Џабир ибн Хајан арапски алхемичар негде током осмог века реши проблем печења арака изуме урађај за дестилацију алембик. blago reĉeno.55 (registrovani ĉlan) danasnji beli covek nema buducnosti. све је то испијало ракију шљивову. -----------------------------------------------------------------------Uopšte ja ne verujem i ovo. --------------------------------------------------------------Baš u tom kraju izraz „obnosi se kao kokoška” odnosi se na na jednu ĉudnu i jedinstvenu pojavu. Izvinite za ovaj odlazak iz istorije u buducnost u interesu kvaliteta naše stare dobre Sljive i srpske ekonomije da se niko ne napije od seceruse .сахране сабори.. Познато је да је Карађорђе стално носио уза се чутуру ракије да се окрепи после боја или приликом доношења историских одлука.10.pa se. Тако то допутова у Србију алембик и ужили се као лампек српско постројење ѕа дестилацију. lutajući dvorištem..Ĉime su nazdravljali svi oni vitezi i sokolari Ĉaslava Klonimirovića.. а Срби у његову част дадоше име кљуку за ферментацију Џибра.prirodne rakije . устаници. koja je verovatno došla sa Turcima.23 (registrovani ĉlan) Pecenje srpske rakije Alkohol i pecenje alkoholnih pica udje u Evropu s Arapima preko Spanije. nekako sve je došlo (i Sunce verovatno) tek sa Turcima... septembar 2007.. septembar 2007. sa lulom od trešnjevog drveta i tehnologijom destilacije na kojoj bi Evropa i danas mogla da zavidi. Dušana i ostalih na svojim bogatim i prebogatim trpezama u dvoru????Medovinom? U ĉemu su je pravili. red je domcinski bre .

Невјера ти сједи уз кољено. da ne kaţem rakijski kazan. .. ostao je zapisan neki ĉudan obiĉaj šrave.11.... na odreĊeni dan. Марко. Те извади стотину дуката.28 (registrovani ĉlan) U onim starim spisima. u 19. Испод скута пије хладно вино!.Здрав ми буди.. Па их даје Краљевићу Марку: ”Иди. Та ником је другом напит' нећу.Ни једнога у асталу нема. septembar 2007.. mandalina (vila) . Мезете га грозним виноградом. Док доћера цара до дувара... Да ти пије прву чашу вина! ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА Вино пије Краљевићу Марко . indijskim vedama. Dragoljub-.. septembar 2007.... U ovom knjaţevaĉkom kraju. напиј ми се вина!. МАРКО КРАЉЕВИЋ И БЕГ КОСТАДИН .Neka tajna veza postoji...šljivovice. u 13. ispija specijalno priredjena šoma ..Треће ти је.Цар с' одмиче. Већ у здравље Милош-Обилића! ...kako su ti beli ljudi što su recitovali Vede i pripovedali ih potomcima kao zavet i amanet.(mada se se i Slovenci bore za licencu)... ošomati se danas znaĉi napiti se (uglavnom od već pomenutie dţibre). . Ta ĉudna pojava fermentacije verovatno je tajnim kanalima stigla do Arapa i njihovih saplemenika i srodnika .. МАРКО ПОЗНАЈЕ ОЧИНУ САБЉУ .kad su Arapi jedva nekoliko hiljada kasnije otkrili tplu vodu. Цар се маши у џепове руком.. što ga Dragoljub pomenu u svetlu razotkrivanja ĉudnih puteva rakijske tehnologije. а Марко примиче.Пак сједоше пити рујно вино. Вино попиј а на част ти пехар!„ Скочи Милош на ноге лагане. А када се вина накитише. беже.... нечовештво: Ти имадеш и оца и мајку..kad se ritualno .. pripremali šomu....45 (registrovani ĉlan) МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЉУТИЦА БОГДАН . КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА .10.. и здравицу попиј.

Jezik istoka se uvlacio u srpski preko turskih dupelizaca kao što se danas anglosaksonski uvlaci preko prozapadnih. замисли да се опорезују шљивици и тиме отклони велика мана српског народа. коју су Срби.. „пили као воду”.. Sazvao je trista sveštenika.. pirinca zitarica . прављена је јефтина и свима приступачна ракија. Vidi se da su samo rujno srpsko vino pili Nemanjici Mrnjavcevici Hrebeljanovici.... Danilo779 . U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od ĉita i varenje piva. u 20.Са старицом Јевросимом мајком. како нас Куниберт извештава! Намера је била да се опорезивањем шљивика утиче на смањење навике пијанчења која је била „узела тако страшне размере да је не само Кнез.. А кад су се напојили вина.iz strucne rakijaske disertacije poznavalaca rakijaske srpske istrorije. u 21. Izvod. septembar 2007. meda . Danas duva Zapadni vetar anglosaksnski i za to vreme donese transparentnost aksidente brendove konzumiranje brandije konjak viski kuliranje stejkove bebibifove sexiranje. septembar 2007. rakiju. Svu gospodu na sveca sazvao. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku..19 (registrovani ĉlan) Ракија и Кнез Милошево доба одломак иѕ књиге његовог личног лекара Бартоломеа Кунигсберта: .. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka.. Lepo i je care posadio: Sve koleno jedan do drugoga.. a šta li je s tom medovinom cuvenom treba da se vidi šta kaţu izvori Danilo779 ..За наше разматрање посебну занимљивост представља Кунибертово саопштење у вези с једном добром.. Kako se krsno ime sluţi Sveca slavi Srpski car Stepane.. да се нађе средство како би се злоупотреба и претеривање у пићу предупредили” . svetog AranĊela. Obilici i Brankovici a nikako raki turski ni grcki raki tzv rakizio od kog bi izvedena rakijica rakichina srpska Što se tiche fermentacije voca. Kad je duvao Vetar istocni proslih vekova doneo je sarme baklave pastrmu jogurt. A car Stepan ladno vino sluţi.11..укључујући и жене и децу у колевци. Ni reĉ rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku. већ сви разумнији људи па и сами Кнежеви противници наваљивали..(Dusan Silni) Sveca slavi.. Будући да је земља обиловала шљивама.04 (registrovani ĉlan) . али нажалост неуспелом. „pronalazak” seze do Neolita.11..

. Vidi se blagotvorno delovanje sljive na poĉetak bune protiv dahija...41 (registrovani ĉlan) знаш. ние ваљда луд да користан материјал после отакања вина баци? наравно да није ни луд ни глупа.. danilo779 . је уобичајена техника истраживања историје код балканаца... рекао ми пера. само тако.. ако неко има виноград од кад је века и света.. прави. Dragoljub-. да су нас пијењу чаја научили енглези? дакле. славска трпеза. u 20. ако нам из санскрита долази. меда.слава. да развијена држава. јер зна да од њега може да направи комовицу. уместо што целог живота понављате туђе глупости. слава. ширу.beli_vuk (samotnjak) .12. очију ми. . меда.. а видео ђока.43 (registrovani ĉlan) . може ли то да прође код здравомислећег човека? ако пођемо од славе.трговину и све у пакету. види. зар ће сада неко тврдити. па ни добрих пословних људи који би србску трпезу избацио на сведско тржиште као србски бренд.) сетите се да је ракија роба.Ђорђе се је јунак научио Прије зоре свагда уранити.. Чашу попи.21 (registrovani ĉlan) <. па и од птице млека. ајде сада напрегните мало вијуге. не један). septembar 2007. негде у осамнаестом веку или тако нешто појавила се бољка у винограду па се морало прећи са комовице на шљивоицу. u 05.. ако ко и кинези пијемо чај. Душанова има одлицан закон који штити трговце=трговци и робе какве хоцеш па и сакеа. на њој разне ђаконије. вино. ovo rasvetljava srpsku rakisku tradiciju. ап и комовице. па и од птице млека. арак. зашто би нам ракија долазила са неким примитивним народом? ако је постојао пут свиле. Кад је Ђорђе избројио Турке. вина.. но. србску историју су писали и још увек пишу неки звучних титул са активним школованим незнањем.. Умити се и Богу молити. а пушку потпраши. рак. да није трговац није глуп. до детаља регулисан живот. чај. свила... _____________________________________________________________________ . ап и комовице.. И попити почашу ракије: Бјеше Ђорђе прије уранио И отиш\'о у доње подруме. на њој разне ђаконије.ето наас на на србској трпези-оно што многи познају преко неког бедног „шведског стола” са три четири врсте јела:)))) ми данас немамо ни историчара. ираксира. законе(два.13. знали смо за њега. кинеска ракија/алкохолно пиће/ саке а са сакеом и техника прављења алкохола пре арапа. да се добро продаје. нпр.. славска трпеза. u 14. septembar 2007. ни ученика. вина.. septembar 2007.духовни и материјални део живота. народ који има националну државу више векова пре него други. пљуните у прстиће и листајте. чека турке да га нахране и напоје.12.

године поводом доласка царског комесара ради ресавања неких спорова манастира са спахилуком.. два прасета. која је у велико била налик на унижење. Као и сви хришћани потчињени отоманској власти. нерад.. 29 акова новог вина. описује услове живота у којима су многобројни турски закони и прописи.18 (registrovani ĉlan) било време пре и после турака. Временом. pre je bajka za one koji vole bajke. Срби су се повукли дубоко у шуме и планине.. постао је: радити што мање. 14 ока масла и 17 ока меког сира. а за госте -калудјере из Сланкамена. 200 ока рибе. склањајући се од насиља својих господара. у турско време. У таквим околностима.Осећање понижености и безнадежности преплавило је Србе који „беху готово изгубили и саму успомену да су некада били једна народност.. a evo malo srpskih specijaliteta pod uticajem turske kuhinje: . пет цурана... u 21.. На дубинску психологију српског народа без сумње јебитно утицало ово дуго трпљење беде и разних других оскудица и невоља. stvarnost tadanja sve je bila drugo no to. били донесени са циљем да понизе хришћане и учине да забораве да су икада имали своје достојанство. остављајући градове. године. beli_vuk (samotnjak) .. 15 телади... потуренима и данас пливају турци по тањира. десет пари кокосију и 172 оке рибе. Традиционални облици класичне патријархалне цивилизације су српском народу једино могли да обезбеди какво такво преживљавање у време турског ропства.13. septembar 2007. да се икада збаци муслимански јарам и да се образују независан народ . један саран од осам ока.. У основним цртама Куниберт. са дугорочно лошим последицама. 19 ока рена. априла 1759. Навикнути да им сваки вишак производа Турци отимајуиз разлога произашла је масовна апатија. који су тога дана постили. почеше се бавити поглавито земљорадњом. осам пари цурана. цетири пара гусака. 7. У Хопову се риба толико ценила да је 1759. u 21.. Danilo779 ... За манастирску славу 1758... у Хопову је поједено два вола. а попијено је 3 акова ракије. једно прасе и довољно ситне зивине. трговину и занате које су нека да водили. На гозби. да је готово лудост надати се. Њихов основни став...31 (registrovani ĉlan) Hopovo nije bilo pod turcima nego pod hrišćanskom cizmom tako da ne vari vodu ta prica. те се навикнуше гледати у њима узвишенија створења и рођена дањима заповедају и господаре”. Срби имадоше свецки чувено вино РАМПАШ. једна двојка новог и једна двојка старог црног вина. Govoriti o srpskoj trpezi u tursko vreme gde je „. спремљено је: 123 оке меса. тога дана. две цурке. Срби падоше наскоро у клонулост. године братија из манастира наредила да се ископа велики рибњак. .od tiĉe mleko” na trpezi. само онолико колико је потребно за издржавање породице и плаћање данка и осталих намета.Da pogledamo malo šta je savremenik Kunisbert pisao kao ocevidac mnogih dogadjaja u tursko doba: . даље. 16 јагањаца. постадоше природни плен својих освајача. Учинило би им се. septembar 2007..13.

septembar 2007. u srednjovekovnoj Srbiji. уместо да напредују„(8). trava. koţni pojasevi i obuća..13. beli_vuk (samotnjak) . само онолико колико је потребно за издржавање породице и плаћање данка и осталих намета. Констатујући да су. свезнадару потурени.. са дугорочно лошим последицама.14 (registrovani ĉlan) .37 (registrovani ĉlan) ма иди.. он управо одатле изводи своје искрено и дубоко разумевање за многа понашања и ситуације са којима се сусрео током свог боравка у Србији.... пуна четири века спречавајући Србе да дају слободног маха својим потребама и жељама. Срби могли само устукнути у образованости.prof.. i bio osnovna. није било под турцима:)))а јелда су срби у њему живели на пушкомет од турака?:)))) живели срби и у србији слободно изнад турака у планини. Ти си Турчин пошто величаш српску срамоту! Danilo779 .51 (registrovani ĉlan) Српски животни став. septembar 2007. mešavina pšenice i jeĉma i raţi. septembar 2007. шта ми наприча. ĉesto i jedina hrana stanovništva. услед таквих околности. си знао то? е... Prethodno. lišće i kora sa drveta... U nevolji se jeo i ovas . нерад.Лекар кнеза Милоша Кунисберт. си знао да из тога доба имамо и изузетан србски специјалитет „србску сабљу” који се може наручити по елитним светским ресторанима? немој само сад да пронађеш негде да је и сабља турска. одржала се. u predavanju odrţanom na Institutu za ekonomsku istoriju „ beli_vuk (samotnjak) . а осталом да не причамо. Навикнути да им сваки вишак производа Турци отимају из тог разлога произашла је масовна апатија. u 21. наука и трговина.07 (registrovani ĉlan) . hleb se mesio od „sumješice” i „suraţice”. u 22.Срби запали уполуварварско стање духа и начина живота.a srpsku nacionalnu kuhinju poĉesto su ĉinili i korenje. временом..14.13. danilo779 .. .Proja i kukuruzni hleb othranili su Srbe pod Turcima. сети се писали смо о њој баш овде на овом форуму и доказали да није њихова... zabeleţili su srednjovekovni letopisci. по Куниберту.u boljim vremenima sluţio je za ishranu konja. .док се у целој Европи развијала уметност. . u 06. Предрасуда по којој су Турци непобедиви и ”по којој их пушка не бије„ (59). septembar 2007. dr Momĉilo Spremić. u 21. постао је: радити што мање.13.

сабор прекаљених-овејаних. касније научи како да сам дође до хране и постави на сто. поставља се питање како су уопште толико векова Срви.највећа грешка. је понављање туђших глупости. овакве деце имадосмо до седамдесетих година прошлог века. a naroĉito za vladavine dinastije Nemanjića.. дуги нож на коме се .. увреме турске окупације Србије. народ српски је успео да своју народну књижевност надгради најлепшим епским песмама којима се дивила та иста европа. где је умирало на десетине логораша због неухрањености. spominje u svom "Iskusnom podrumaru" iz 1783. деце која су напамет знала целу усмену србску књижевност плус по десетак и више специјализованих наука. ето нам опет дијете са корицом леба и сурутком...> . U doba cara Dušana donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet. septembar 2007. Zaharije Orfelin.. са имнеом роба а у шуми слободни.. do kraja 14. гусле. u 09. dogovor. U srednjevekovnoj Srbiji pehar vina je bio dijalog. веку неемамо довољно пара да би се њимњ наслађивали.. mešavina pšenice i jeĉma i raţi” интересантно. a i do seljenja umeca pravljenja vina. i 9... Prethodno. не тако што ћеш му бацити масу слова на маси папира. пази.гладног нахрани. da su naša najbolja vina manastirska i nadasve karlovaĉko vino. данас је окупиран. имамо интегрални хлеба. у време турске окупације смо јели интегрални хлеба.33 (registrovani ĉlan) Pecenje rakije je bilo nepoznanica u sredjovekovnoj Sbiji a vino tradicija: <Negovanje kulture gajenja vinove loze i srpskog vinarstva poĉinje od zaĉetaka srpske drţave u 8. o ĉemu svedoĉi zapis iz "Povelje Stefana Prvovenĉanog". док се европа. veku. godine. или најпросвеценији те европе. истина је једноставно идеална. продавала се њива.. песму. данас у америчкој окупацији плаћамо. данас у 21.. који напредак?:))) ако ову интегрално хлебну дијету упоредимо са дијетом у радним логорима нацистичке немачке. obećanje. зашто уопште данас неко ради? кад смо већ код овог типа хлеба... данас се ова врста хлеба назива. ту негде око 60% или више. боље живети слободно са именом роба.ништа лакше него набавити вина. ређало месо. истину треба да разуме и дете од осам година. интегрални хле. додамо ли овоме порез од 80% који је морао да се палти.. u srednjovekovnoj Srbiji.. преживели турску окупацију па још подигли устанак и отерали окупатора? ако из времена нацистичке немачке скокнемо у време. „Proja i kukuruzni hleb othranili su Srbe pod Turcima. ватру. порез. jedan od najuĉenijih Srba 18. od 11. у време турске окупације плаћао се десетак. шуму пуну дивљачи. давила у беди католицизма и иживљавање папа. Срба око ње. као што нам је простор некада био окупран туским освајачем. Annika. hleb se mesio od ”sumješice„ i ”suraţice„. Kad su predele Srbije zauzeli Turci. вама свима добро познатог тита. naroĉito crno i šiler i da su najbolja u starosti od tri do ĉetiri godine. стварне гладоманије на простору Србије због тзв обавезног откупа који је остављао србски народ без зрна пњенице.између осталог. zakletva. него са именом слободњака робовати! дакле.. и скупљи је од других врста хлеба. Srbi su se selili na sever i došlo je do uništavanja velikog dela vinograda.неуког научи. opomena.. veka.) кажу наши стари. zakon i obiĉaj. veka. ако се онда није исплатило радити због десет процената пореза. а да би се. без иједног грла стоке. оних који се баве ккао историјом. или масу неразумљивих речи(пракса данашњих паметних гузица са фалш дипломом)него избором наважније и најјаснијег. америчким.14.

ako ste ljubitelj kapljice dobre. u 18. године припадала Зворничком санџаку и Зворничкој епархији.48 (registrovani ĉlan) ОК. a postoje i neki drugi nazivi za prevrele komine sa vodom .14. турак. КОМА. године. данашњи србин полако заборавља како се зове....14. . па ко папагај. ОДАКЛЕ ОНДА . турац. ДАВАЛА КОКОШКАМА И СВИЊАМА ДА СЕ ОШОМАВЕ?:))))) beli_vuk (samotnjak) ..27 (registrovani ĉlan) U Srbiji Nemanjica postoji zakon o vinu a ne i rakiji komovici ili slivovici tek u Milosevo doba pocinje da se zakonski uredjuje slivovica i porez na istu Treba da vam je poznata istoriska cinjenica.14... kominjak se pio hladan (posto je lagan) a rezni kao shpricer. (a i sad. су почели да се воде црквени списи. septembar 2007. Насеље Бела Црква помиње се 1530.21 (registrovani ĉlan) Први писани траг о казану ѕа печење ракије у Белој цркви датира из године 1723 Бела Црква је до исељавања Турака из Београдског пашалука 1834.14.beli_vuk (samotnjak) . a bez onih vasih ruzni' KU. зашто неби заборавио медовину. Annika.. иначе набољи мед је још увек онај из србије и онај други из бугарске. KostaRoshkov . хари кришна хари рама. ШОМА. septembar 2007.jedino ga ne znadu Srbi ili se to trude da ne vide ili zmure ostali Sloveni znaju beli_vuk (samotnjak) . doduse redje). septembar 2007.47 (registrovani ĉlan) тамо где је било меда морало је бити и медовине. а 1708. потурени. или мантрати.14.. u 19.. године. A dobri poznavaoci bi sa prvim mrazevima otocili kominjak u burence koje je iznoseno na mraz ostavljano napolju da smrzne pa je opet otakano koncentrovano vino posto je voda smrzla.ШТА СЕ РАДИЛО СА ОСТАТКОМ У БУРЕТУ ПОСЛЕ ОТАКАЊА ВИНА? ДАЛИ СЕ КОМИНА.. da se od komina pravio kominjak ili siler kad se otochi vino iz bureta. погурени добио ку па кукуриче.КОМОВИЦА.53 (registrovani ĉlan) историја није уватити се за једно. ма хајде бре .. Takva komina posle ovog tretmana se bacala u Dusanovo i sad u ovo danasnje -u njoj nema vise nichega Medovina je najstarije Slovensko pice. ко пијанци за плот:)))) објашњиво је данас зашто је успело ватикану да направи најжешће биолошко оружје против срба од кога ни данас не могу да се освесте. to vi bolje treba da znate a i recept je sacuvan do dansnji' dana .. u 10.. septembar 2007. u 10. КОМИНА. u 13. septembar 2007. САМО ТАКО БЕЗ ПАРДОНА.

septembar 2007. Chios sa aromaticnom Mastikom . сигурно је био мало богатство тог времена. а како примећује пописивач. ostrvo Lezbos sa kultivisanim anisom. а од књига: требик. Обрадиве земље је имао толико колико се може узорати за 5 дана. 6 крава. 2 служебника и зборник српског издања. године на захтев кметова прелази у Белу Цркву. Da to zaobidje ili savlada tu prepreku najuticajnija klasa Otomanske imperije je davala najboljim rakitzides-ima naroĉite privilegije. beli_vuk (samotnjak) .Od antickih vremena neki destilisana pica su bili poznata u Arapskom svetu i vizntinjskoj kulturi Konstantinopolja.24 (registrovani ĉlan) ima li kakav usmeni trag o pravljenju rakije? KostaRoshkov . septembar 2007.. Рођен је у Срему око 1696. а винограда колико се може обрадити за 6 дана.. 2 октоиха. potvrdjuje duboko poznavanje destilacije alkohola u celoj Vizantijskoj imperiji. а певати није знао.. Знао је помало читати и писати.17 (registrovani ĉlan) Grcki pogled na rakiju raki ili uzo : . koji su pravili lepo dekorisane uredjaje za destilaciju. u 19. Био је прилично имућан. 5 оваца и 80 кошница. Казан за печење је надокнађивао све. Имао је и КАЗАН БАКАРНИ ЗА ПЕЧЕЊЕ РАКИЈЕ.. за коју му је парохију ваљевски епископ Григорије дао синђелију. Од стоке је имао 2 коња.Pistacia lentiscus. S druge strane podneblje gde se radjalo gozdje.... а онда 1708. pice ostrva Lezbosa.14. 4 вола.15. Mala Azija i Trakija. u 21..Године 1727. Interesantno je napomenuti da se najbolji Uzo danas pravi grckom mestu Tyrnavo (toponim je helenizirano Trnovo) Imajuci u vidu Srpsku drţavu i njenu snagu u doba Nemanjica. kulturne duhovne i trgovacke spone dinastije Nemanjica i Vizantije. 2 псалтира.. grcke populacije Aleksandrije i Smirne Raspolaganje u Vizantiji najboljih kovaca bakra iz Armenije i Ponta. Па кажу даље црквени списи: . не може их ни научити. помиње парохија севештеника јереја Арсеније Михаиловић. Имао је ливада толико да би се могло накосити 100 пластова сена.. grcki uzo (staro ime raki). a sebri su mogli samo da sanjaju kazan za pecenje za njih tada potpuno nedostupan . 10 јунади. часослов и устав московског издања и цветни триод. 6 телаца. za ocekivati je da je i kazan za pecenje tada doputovao u Srbiju na dvore i vinograde Nemanjica.. Али у стручној спреми је био слаб јер није знао формуле седам светих тајни. davaloje dobru osnovu za rakiju (Raki).. pa se i dalje peklo.Од одежди је имао два свилена епитрахиља и крст. службеник. potonji Uzo (Ouzo) Majstori pecenja rakije su se zvali rakitzides nastavili da pecu raki i posle pada Konstantinopolja kao i perioda kad pice nije bilo dozvoljeno u Turskoj. тако да је отац Арсеније био добар поѕнавалац испарина ракијских.

ambik )je vrlo stara tehnika koja je bila koriscena u Vavilonu 4000 godina pre Hrista upotrebljavana od Kineza 3000 godina pre Hrista..vinum(lat). Pre bitke vino a i posle pobede vino.vinove loze.. Vino-vitis-cokot ali ne znaci to jer je i jela vita a i bor nema grozdja. Grka 1000 godina pre Hr.vinista. Turci kasniji osvajaci Vizantije Bliskog istoka Mediterana.woinos..vinoboj.vinarica.Vuk navodi i vinacavati se za vencavati se a vinac za venac valjda što se za vreme gozbi i pijanki stavljao venac na glavu.16. Tako bi napravljen prvi korak ka rakiji i opremi za pecenje u danasnjem smislu..15. u istocnoj Indiji 2500 Pre Hrista. Evropski naucnici traţe objašnjenje u grckom -voinos-.vinov.Vinko.valjda zato što ima vinograda. arapski al..evropski lingvisti kao -w. Vin-kriv dolazi od vijan onoga koga vijaju.progone. Vojnik-voj on trpi silu vijan je..vinogradarstva. Pecenje rakije i evropske perspektive Srbije .Ima još vino-izraza u srpskom i cudno da su svi od vajkada....Pre Hr..beli_vuk (samotnjak) .vinski. u 17. jedino im je ostalo da zakonski to urede.vina. U grckom slovo-v-se ne izgovara a u Ilijadi se ubacuje da bi se opravdala duzina pojedinih vokala. Rimljana 200 godina pre hrista..Santren izbegava da pogresi pa kaţe:„Dorski oblik voinos.. Arheoloshki nalazi i zapisi tog vremena ilustuju najbolje tu istoriju.navodi se i nemacku vergon od verk. Platon u svom Kratilu izgovara kao srpsko -v-.. Pivo kao alternativa vina jer ga ima u vecoj kolicini. u 20.vinjaga.. Sve ove kulture su proizvodile tecnost kasnije nazvanu od strane Arapa kao alkohol.. KostaRoshkov .latinski vinum. Egipcana 2000 g.49 (registrovani ĉlan) Alambic destilisanje u specijalnim sudovima (grcki Ambix.Uporedjivanje starogrckog sa engleskim ili nemackim koji su mnogo mladji ne ide. Vojnik i vino izgleda imaju isti koren. Vin-kriv i krov od kuce je kos a vinograd je na kosim sunacanim stranama. grcke ambixe srpske lampeke ili kazane za pecenje rakije.50 (registrovani ĉlan) Santren kad je o vinu reĉ upucuje na Sredozemlje.. septembar 2007... rakija se pekla u celom Mediternaskom bazenu. Arapi su negde tokom sestog veka nove ere usavrsili opremu za destilovanje koja se proširila na zemlje pod njihovom dominacijom. itd. septembar 2007. dodjose na na gotovu stvar. Vinograd-ogradjuje se pletenom ogradom pa odatle ono grad.umbrijski vinu. Vojnicima je bio potreban podstrek tada pa i sada. u poĉetku tecnost je koriscena u medicinske svrhe.Lozic...mediteranska pozajmica.vinovan. Ima rujnog vina pa onog sa medom pa ima obredno .. vinarina...vindzija pa naravno i vinopija.vinober. a mnogo vishe u proizvodnji mirisa ili parfema .” Svi neće da pogrese i svi tvrde nešto naokolo Vino svi prisvajaju ali moţe li iko da objasni znacenje same reci? Postojala je oblast pod imenom Ojnotrija na Siciliji a moţda se zvala i Vojnotrija. pa bi uveden porez u Otomanskoj carevini na alembike..Vinos planina.

a ovaca. srpski seljaci ´ce i dalje mo´ci da kolju ţivinu. mora´ce da se sa doma´cim ţivotinjama zapute u klanicu. kao i licne pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom. cesto finansijska pomo´c za preduzimanje tih mera stiţe upravo iz EU.Tradicionalni nacini proizvodnje i prerade hrane i pi´ca ne´ce se na´ci na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju. Laţni su i argumenti evropskeptika da ´ce Brisel „staviti veto” na pecenje šljivovice. Potrošaci u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima. kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik. a u skladu sa pravilima EU. Kada drţava postane clanica Unije. Do tada hrana ciji je proces proizvodnje zapocet na tamnošnjim plantaţama. ali ´ce biti izvesnih ogranicenja kada je rec o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pi´ca . u zemljama EU cak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i slicnih bolesti. stocarima pocetkom ove godine omogu´cila da obeleţe i evidentiraju svoje ţivotinje po povoljnim uslovima. Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošace od nezdrave hrane i eventualnih zaraza. ve´c je i pod velom zaštite Brisela. Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve clanice EU. gde je proizvedena. Poljska i Slovacka. sok od kupina ili sir mo´ci ´ce da se nadu na trpezama Evropljana jer ´ce se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine. Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne. naša rakija. Kljucni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane. ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena. Litvanija i Letonija. ovce i koze. Takode. Po završetku procesa obeleţavanja samo ´ce „krave sa pasošem”. U skladu sa tim. imaju rok da do decembra 2007. Zabranjeno je da mleko sadrţi vodu ili bilo koju dodatu supstancu. pri cemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrţi. ali samo za upotrebu u tom doma´cinstvu. Madarska. Posle prikljucenja Srbije „evropskoj familiji”. svinje. mora´ce da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pi´ca. u izuzetnim slucajevima Brisel moţe da odobri takozvani „tranzicioni period” u okviru kojeg drţava dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU. na primer. pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta. odnosno ţivotinje sa ušnim markicama. na primer. (Tanjug) Pečenje rakije i evropske perspektive Srbije . naprotiv. Tako Ceška. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta mesecno. moţe biti prodata iskljucuvo na doma´cem trţištu. Srbija je ve´c krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobicajnim evropskim standardima te je. Obeleţavanje goveda po ţivotinji košta 100 dinara. Zahvaljuju´ci tome. mo´ci da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. Priprema Srbije za ulazak u EU znaci preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. seljaci ´ce biti prinudeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer ´ce morati da je pakuju u originalne boce. od mleka koje krave je napravljen sir i slicno. prerade i distribucije. rakija ´ce i dalje mo´ci da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama. Na sre´cu. Ukoliko planiraju da meso ţivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama.jedno doma´cinstvo ´ce za svoje potrebe mo´ci da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pi´ca. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji. koza i svinja 10 dinara. moţe tacno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir. dok ´ce nacini distribucije morati da budu prilagodeni standardima EU. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristicna za pojedine regione. Flaše rakije koje su namenjene prodaji. Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednolicna. Naime. koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje. Svaka krava i bik dobijaju ušnu markicu za oba uha. markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše ţivotinju i njeno poreklo.

gde je proizvedena. Priprema Srbije za ulazak u EU znaĉi preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. dok će naĉini distribucije morati da budu prilagoĊeni standardima EU. Flaše rakije koje su namenjene prodaji. Do tada hrana ĉiji je proces proizvodnje zapoĉet na tamnošnjim plantaţama. ovce i koze. prerade i distribucije. Potrošaĉi u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima. Litvanija i Letonija. sok od kupina ili sir moći će da se naĊu na trpezama Evropljana jer će se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. na primer. moţe biti prodata iskljuĉuvo na domaćem trţištu. rakija će i dalje moći da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama. srpski seljaci će i dalje moći da kolju ţivinu. ali samo za upotrebu u tom domaćinstvu. Laţni su i argumenti evropskeptika da će Brisel „staviti veto” na peĉenje šljivovice. koza i svinja 10 dinara. Obeleţavanje goveda po ţivotinji košta 100 dinara. Na sreću. od mleka koje krave je napravljen sir i sliĉno. U skladu sa tim. Svaka krava i bik . avgust 2007. koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje. u izuzetnim sluĉajevima Brisel moţe da odobri takozvani „tranzicioni period” u okviru kojeg drţava dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU. Posle prikljuĉenja Srbije „evropskoj familiji”. Tradicionalni naĉini proizvodnje i prerade hrane i pića neće se naći na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju. Zahvaljujući tome. moraće da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pića. ĉesto finansijska pomoć za preduzimanje tih mera stiţe upravo iz EU. seljaci će biti prinuĊeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer će morati da je pakuju u originalne boce. a ovaca. MaĊarska. imaju rok da do decembra 2007. stoĉarima poĉetkom ove godine omogućila da obeleţe i evidentiraju svoje ţivotinje po povoljnim uslovima. Kljuĉni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane. naša rakija. svinje. moraće da se sa domaćim ţivotinjama zapute u klanicu. kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik. moţe taĉno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir. na primer. Ukoliko planiraju da meso ţivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji. Poljska i Slovaĉka. Kada drţava postane ĉlanica Unije. ali će biti izvesnih ograniĉenja kada je reĉ o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pića . pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta.jedno domaćinstvo će za svoje potrebe moći da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pića.19. Srbija je već krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobiĉajnim evropskim standardima te je. TakoĊe. Tako Ĉeška. a u skladu sa pravilima EU.stana .

Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne. ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena. moći da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. Po završetku procesa obeleţavanja samo će „krave sa pasošem”. kao i liĉne pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom. Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve ĉlanice EU. Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednoliĉna. već je i pod velom zaštite Brisela.Zlatni Delišes 20% i Granny Smith 10% Jačina 45% v/v ili 18 gradi Za proizvodnju jabukovače koristimo isključivo zrele i zdrave plodove jabuke koji su često oštećeni gradom ili imaju po neku tačku na sebi što ne odgovara za čuvanje u hladnjačama. markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše ţivotinju i njeno poreklo.ili mala priča o tome kako proizvodimo najlepšu rakiju od voća! JABUKOVAČA Poreklo jabuka: Bela Crkva Sorte:Ajdared 70%. Naše jabuke sadrţe neverovatno visok procenat suve materije u sebi.dobijaju ušnu markicu za oba uha. naprotiv. Naime. Zabranjeno je da mleko sadrţi vodu ili bilo koju dodatu supstancu. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta meseĉno. u zemljama EU ĉak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i sliĉnih bolesti.. (Tanjug) PROIZVODI . i to od 14 do 16%. odnosno ţivotinje sa ušnim markicama. pri ĉemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrţi. što nam i daje tu lepotu u čašici . Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristiĉna za pojedine regione. Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošaĉe od nezdrave hrane i eventualnih zaraza.

mašinski perfektno izdvajamo koštice i tako pripremljen voćni kljuk šljive ĉuvamo na temperaturi od 18 do 20°C do 20 dana. Leskovac. .LOZOVAČA Poreklo grožđa: Bela crkva Sorta: Hamburg Jačina: 50% v/v Za proizvodnju lozovaĉe koristimo "hamburg" groţĊe iz kojeg izdvajamo peteljke . Nakon završenog vrenja.5% v/v ili 19 gradi DUNJEVAČA Poreklo dunja:Mladenovac. jer njen rod stiţe sa hladnijim danima. Tako da nam je sigurnije da ostane bela za sada! ŠLJIVOVICA Poreklo šljiva: Lopatanj kod Valjeva Sorta: Požegača Jačina 47. i mi ne izdvajamo vino! Takvu kominu ĉuvamo na temperaturi od 18 do 20°C . za razliku od komine kajsije obiĉno zagrevamo. Odmah nakon dovoţenja šljiva. a nakon završenog vrenja pristupamo destilaciji. odmah destilišemo kominu i vršimo prepek. a kasnije i prepeku meke rakije. odmah je dobrim mlinom sameljemo do kaše tako da vrlo brzo otpoĉne vrenje. Tako dobijenu šljivovicu još uvek ĉuvamo samo u staklenim balonima pošto još nismo savladali naĉin za pripremu novih buradi za sipanje destilata. Blace (kako kad i gde rodi) Sorta:obično "Leskovačka" Jačina:45% v/v ili 18 gradi Dunju dopremimo. Kominu dunje. a obiĉno ţurimo jer se jako brzo ugnjili što baš i nije poţeljno. a potom i prepeku rakije. Potom pristupamo destilaciji.

Uvek platimo za dva dinara više da budu bolje! Zadnjih par godina ih otkupljujemo od već poznatih i provereno pravih domaćina (poštenih). naţalost.5% v/v ili 17 gradi Vilijamovke kao voćke. VIŠNJEVAČA Poreklo višanja: Mramorak kod Kovina sorta:"Nenkina" jačina:45° v/v ili 18 gradi Višnjevaĉa je sasvim nov proizvod brenda "Papic Rakije". ne baš skroz zrelu. Obiĉno je dovezemo. Kada dovezemo kajsije odmah im mašinski idealno izdvojimo koštice i takav voćni kljuk kajsije ĉuvamo u hangaru koji je klimatizovan samo za njih. a kasnije i prepeku. VILIJEMOVKA Poreklo kruške:Bela Crkva Jačina:42. Tako dobro pripremljen kljuk ĉuvamo do 20 dana na ..KAJSIJEVAČA Poreklo kajsija: Zaklopača kod Grocke Sorta:"Domaća" Jačina:45% v/v ili 18 gradi Kajsijevača nas je proslavila! Prilikom otkupa biramo samo kajsije koje su dobro zrele i koje imaju minimum 16% suve materije. koji je odnedavno u paleti proizvoda. Nakon završenog vrenja pristupamo destilaciji.pošto ona sazreva u vrelim julskim danima.. pa je zato vrlo malo i proizvodimo. sve manje ima. pa je onda prebiramo.

svinje. Do tada hrana ciji je proces proizvodnje zapocet na tamnošnjim plantaţama. moţe biti prodata iskljucuvo na doma´cem trţištu. moţe tacno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir. Laţni su i argumenti evropskeptika da ´ce Brisel „staviti veto” na pecenje šljivovice. Tako Ceška. Obeleţavanje goveda po ţivotinji košta 100 dinara. a zatim destilišemo i prepeĉemo. a u skladu sa pravilima EU. a ovaca. odnosno ţivotinje sa ušnim markicama. seljaci ´ce biti prinudeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer ´ce morati da je pakuju u originalne boce. markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše ţivotinju i njeno poreklo. Litvanija i Letonija. na primer. rakija ´ce i dalje mo´ci da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama. . stocarima pocetkom ove godine omogu´cila da obeleţe i evidentiraju svoje ţivotinje po povoljnim uslovima. od mleka koje krave je napravljen sir i slicno. Pecenje rakije i evropske perspektive Srbije Devil 08-19-2007.serbiancafe.com/lat/vesti/img/2007_08_19_rakija. mora´ce da se sa doma´cim ţivotinjama zapute u klanicu. dok ´ce nacini distribucije morati da budu prilagodeni standardima EU. kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik. koza i svinja 10 dinara. Srbija je ve´c krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobicajnim evropskim standardima te je. cesto finansijska pomo´c za preduzimanje tih mera stiţe upravo iz EU. Zabranjeno je da mleko sadrţi vodu ili bilo koju dodatu supstancu. 10:41 PM http://www2. Flaše rakije koje su namenjene prodaji. prerade i distribucije. imaju rok da do decembra 2007. Kljucni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane. Madarska.temperaturi od 18 do 20°C. Priprema Srbije za ulazak u EU znaci preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. gde je proizvedena. Svaka krava i bik dobijaju ušnu markicu za oba uha. u izuzetnim slucajevima Brisel moţe da odobri takozvani „tranzicioni period” u okviru kojeg drţava dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU. Zahvaljuju´ci tome. pri cemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrţi. mo´ci da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. Potrošaci u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima. koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje. Takode. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta mesecno. Kada drţava postane clanica Unije. ali ´ce biti izvesnih ogranicenja kada je rec o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pi´ca . kao i licne pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom. mora´ce da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pi´ca. ali samo za upotrebu u tom doma´cinstvu. Posle prikljucenja Srbije „evropskoj familiji”.jpg Tradicionalni nacini proizvodnje i prerade hrane i pi´ca ne´ce se na´ci na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju.jedno doma´cinstvo ´ce za svoje potrebe mo´ci da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pi´ca. sok od kupina ili sir mo´ci ´ce da se nadu na trpezama Evropljana jer ´ce se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine. Poljska i Slovacka. ovce i koze. Po završetku procesa obeleţavanja samo ´ce „krave sa pasošem”. pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta. naša rakija. Ukoliko planiraju da meso ţivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji. na primer. Na sre´cu. U skladu sa tim. srpski seljaci ´ce i dalje mo´ci da kolju ţivinu.

kaţe sekretar u RPK Kikinda Saša Tanackov. које су ових дана нашле своје место под кровом Етнографског музеја. славски сто на расклапање.Тежак је само 20 килограма и потпуно је отворен. „»Blik produkt”«. . a učestvovalo je preko 120 izlagača iz Rumunije. Mađarske. – Za poljoprivredne proizvode vaţiće nešto drugačiji reţim. не бисмо га промашили. биопирамида за неутрализацију штетних зрачења. (Tanjug) PRIVREDNICI SA SEVERA VOJVODINE NA SAJMU U TEMIŠVARU Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rumunijom stupa na snagu 1. kao i za plastičnu ambalaţu iz programa »„Blik produkta”«. jer 95 odsto industrijskih proizvoda oslobađa se carina . Srbije. То је због те пур пене којом су пуњене странице .. међународна изложба проналазака. „»Gaučo«” i „Kolumbija kafe”« iz Kikinde. a za 70 odsto proizvoda carine će se etapno ukidati do 2007.U Temišvaru i okolini ima veliki broj Italijana koji su u poslednje vreme svoj biznis preselili u Rumuniju. биопирамида за неутрализацију штетних зрачења. jula. Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne. Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošace od nezdrave hrane i eventualnih zaraza. pošto je asocijacija privrednika severnog Banata i Potisja nosilac saradnje sa Privrednom komorom Temišvara. вероватно. Kapacitet mini kazana je 25 litara. za šta je početkom aprila i potpisan poseban sporazum dve komore. Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve clanice EU. Štand RPK Kikinda imao je karakter nacionalnog. „»Kikindski mlin”«. у чијем се атријуму одржава 27. Carine se ukidaju za 20 odsto proizvoda. na reţimu kvota biće 10 odsto proizvoda. Naime. ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena. jula i tu privrednici vide šansu. у ствари.Sporazum o slobodnoj trgovini naše zemlje sa Rumunijom počinje da se primenjuje od 1. ve´c je i pod velom zaštite Brisela. док нам је Никола објашњавао како је. Na posebnom štandu RPK Kikinda na sajmu »„Temišvar vrata zapada”« odrţanom u Temišvaru. . Od firmi iz Severnobanatskog okruga predstavili su se Mlekara „»Kikinda”«. Већ на улазу упутише нас организатори на Николу Хаџића из Београда.. реч о комбинацији кајака и кануа за рекреативце. „»Bel-Kemikals”« iz Banatskog Velikog Sela. Rakijski mini kazani najtraženiji Експрес казанче за печење ракије 2007-06-01 08:41:58 Највише пажње привлаче . нових технологија и индустријског дизајна "Проналазаштво Београд 2007". pa je otvorena mogućnost za saradnju sa italijanskim firmama koje imaju svoje ekspoziture u ovom delu Rumunije – saznajemo od Tanackova. pa je tako senćanska industrija „»AltekFermin«” predstavila svoje proizvode od pekare do pekare. којим се може пловити како мирним. predstavilo se 12 preduzeća sa severa Vojvodine.хвали свој изум Никола. казанче за брзо печење ракије. Ово су само неке од 120 новотарија. "паркирао" баш на самом улазу.Тај ће. a u njemu se i u kućnim uslovima moţe ispeći kvalitetna domaća kapljica.. дугме за дозивање конобара. Posebno veliko interesovanje učesnika i posetilaca sajma bilo je za hobi. Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristicna za pojedine regione. .. ципеле које мењају боју. огромни жути кану. U Rumuniji ima interesovanja za uvoz semena iz kikindskog „»Agrosemena”«. Пробао га ја недавно у Ливну. »DŢLS« i »FIM« iz Kanjiţe i »„Altek Fermin”« iz Sente. Italije. тако и брзим водама.kazane za pečenje rakije subotičkog preduzeća »DES«. да добије награду за дизајн-дошапнуше нам у поверењу. Austrije i Pakistana. a izglede za konkretne poslove imaju kanjiške firme »FIM« i »DŢLS« sa ponudom građevinskog materijala. јер је свој изум.Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednolicna. . Privrednici su nastojali da ostvare što više poslovnih kontakata. godine. да нико не чује. kaţe sekretar u RPK Kikinda Saša Tanackov KIKINDA: Regionalna privredna komora Kikinda priredila je privrednicima Severnobanatskog okruga još jedno predstavljanje u Rumuniji. kome su se pridruţile i dve firme iz Subotice. sireve Mlekare „»Kikinda”«. скроз се водом напунио. уређај за издвајање лишћа и гранчица из шљива Сигурносни прекривач за кревет. . И да смо хтели. naprotiv. а није потонуо. pa ukidanje carina za 95 odsto industrijskih proizvoda i novi reţim za poljoprivredne proizvode.дугме за дозивање конобара. otvara mogućnost za intenzivniju saradnju privrednika. „»Agroseme”«. u zemljama EU cak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i slicnih bolesti.

те гледају како Обрад Ристић шрафи девојку за сто. само за снимање . Не чекаш врење. У суседној сали окупили се радозналци око чудне скаламерије. Од 100 кила воћа. И сам сам. Сутра окренеш на 100 и одма' добијеш ракију. Као она баба. у ствари. а струје троши веома мало. може да служи и као сто за масажу.. а где су још руке.. Иначе сам аутомеханичар. на ком су стручњаци представљали снајпер "црна стрела".објашњава Бора. 10 литара ракије. . . Трудили се да схватимо. . који због тежине. он толико уради за по сата. служи. машући фотографијом казанчета. . трудили. А ту је и "јеж". Према његовим речима. И да сам весла. можда добије још који центиметар . колена.Тамо прекидач. заправо. Чему то. а потом и Никола Ђотуновић. али ме мука натерала да постанем проналазач . да ме не покраду . Пажњу нам привуче штанд "Заставе". велики даљински систем за улазне капије. који ради на соларни погон.добаци неко. просто осете како им се кичма тегли . Како ради. који скупља шљиве које падну ван цераде. колена. са својим "Малим дивом". Ми се ово сад шалимо. није донео на овогодишњи сајам. електортехничким лаицима.Кад скупљаш те шљиве.Још да има преграду за пиву. због лоших вратних пршљенова. поче да се буни пре него што јој је човек врат ушрафио. што ономад даде динар да уђе у коло. Онда сам питао докторке како би та справа требало да изгледа и . лежај се после само спусти и истеже. ноге. док је Обрад лагано исправљао сто... па у флашу. покушава да нам објасни принцип рада термопрекидача. годинама патио од вртоглавица. овде релеј.опрезан је гост из Републике Српске. реч о "апарату за истезање кичме и јачање мишића кичменог стуба".али му посетиоци одмах нађоше ману. само је ви добро притегните. Не морате баш толико да ме затежете. .Ма. 16 ампера. сазнасмо да је. који кад му се скину сви додаци. . а два да изиђе.убеђивала је колегиница са једне београдске телевизије аутора проналаска. могу да ти објасним. подесиш температуру и ради. иноватор из Бањалуке. али је нама. право чудо технике. накупи се са њима свега и свачега. остала само једна неразјашњена.Добро је тако. у ствари. а потом у једном комаду скинуше с оног стола. малтене у усправан положај. .И. у који је уграђено чак 16 иновација. рамена....поносан је аутор.Ту су држачи за фиксирање врата и главе. Тек кад девојку успешно спустише уз помоћ дизалице за кола. Бора Крајчиновић одмах нуди и одговор и на питање шта са толиким шљивама. својски трудио да што боље прикаже свој " Уређај за издвајање лишћа и гранчица из шљива". Само набодеш и готово. сви презадовољни. а онда одустали. По принципу "имамсамо10секундиизатоћуговоритиврлобрзо". мали див је. него све печеш одма'. А ово ради јако брзо . док се на метар одатле Марко Лукић.. Право у казанче. налик оним средњовековним справама за мучење. добро је.. Ту горе у казан ставиш воће. И све је маде ин Србија сипао је информације као из рукава. Кажу. јер је неустрашивих знатижељника од почетка недеље било бар десетак. .ако радник за дан среди 300 кила.Ово ти је казанче с којим за дан све завршиш. али не иде. да не мораш да их дираш рукама.за месец дана кревет направио. Преузео нас је већ инжењер са суседног штанда.. било би још боље . укључиш на 30 степени и оставиш преко ноћи. ал' да не пишеш. и хвали се како новинарка није прва која је кревет пробала. . Све се штелује.прича Ристић.добацише кроз смех чланови екипе. па ти види . А.

. ланаца. Ћути и гура закључује Ђотуновић. каблова. ако нема сунца. . нема сајли. јер. Предност је што не троше струју. врата имају залиху за 100 нових отварања. Зато могу да служе за померање преградних зидова. кад се једном напуне.А. опет немаш бриге. а могу да носе до 300 килограма. Као мали робот. кулиса.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->