P. 1
Kemija Za Pripremu Prijemnih Ispita Na Fakultetima

Kemija Za Pripremu Prijemnih Ispita Na Fakultetima

|Views: 543|Likes:
Published by fluffyunicorn

More info:

Published by: fluffyunicorn on Jan 28, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/27/2013

pdf

text

original

KEMIJA ZA PRIPREMU PRIJEMNIH ISPITA NA FAKULTETIMA

Izdavač

HINUS Miramarska 13B Zagreb tel./fax (01) 611 55 18
Recenzenti

prof. dr. sc. JASNA HELENA MENCER prof. dr. sc. ZORAN GOMZI DUBRAVKA TURČINOVIĆ, prof
Lektor

IVANČICA ĆURIĆ, prof.
Korektor

MIRJANA ZRNČIĆ

ISBN 978-953-6904-27-3

Copyright © Hrvoje Zrnčić

Knjigu možete besplatno preuzeti samo za osobnu upotrebu, a ne smijete je stavljati na druge mrežne stranice, umožavati ili je koristiti za bilo koju komercijalnu svrhu.

mr. Hrvoje Zrnčić za pripremu razredbenih ispita na fakultetima HINUS . sc.

.

odnosno ponavljanje gradiva kemije potrebnog za polaganje razredbenih ispita. Pitanja potječu s prijašnjih testova razredbenih ispita za upis na fakultete. i to na svim fakultetima na kojima se polaže kemija. u pravilu u odgovoru su dane formule i obratno. Upravo su ta objašnjenja dana u ovom priručniku. na kraju prevladavaju tumačenja dana simbolima. često bez rezultata. a opisno su dana samo neophodna razjašnjenja. Autor . Pripremanje za razredbeni ispit samo pomoću navedenih pitanja i zaokruženih odgovora dugotrajan je i mukotrpan posao. biti preneseno širem krugu mladih ljudi. Usvajanjem logičkih tumačenja gradiva brzina savladavanja.PREDGOVOR Ovaj priručnik sa zbirkom rješenih zadataka namijenjen je za dobro i brzo usvajanje. U prvom dijelu navedeni su osnovni pojmovi bez kojih nije moguće logički dobro i u relativno kratkom vremenskom intervalu savladati drugi dio priručnika sa zbirkom. U skladu s tim građa je obrađena tako da je u početku dana prednost opisnim tumačenjima. Građa priručnika sa zbirkom podijeljena je u dva dijela. Nedostaju tumačenja zašto su baš zaokruženi odgovori točni. odnosno ponavljanja gradiva višestruko se povećava. a dobri rezultati rijetko izostaju. Uvodeći simbole postupno. Ovo djelo pisano je u nadi da će moje višegodišnje iskustvo. Drugi se dio sastoji od pitanja i odgovora koji su posebno rastumačeni. stečeno radom na fakultetu i u srednjoj školi te podučavanjem kemije za fakultetske razredbene ispite. Ako su u pitanju navedena imena tvari.

SADRŽAJ

PERIODNI SUSTAV ELEMENATA ......................................................................... 9 UPOTRIJEBLJENI SIMBOLI I KRATICE .......................................................... 10 KEMIJA............................................................................................................................ 11
TVARI I NJIHOVE PROMJENE .................................................................................. 11 ATOMI I MOLEKULE ................................................................................................... 11 GRAĐA ATOMA ................................................................................................................ 11 ELEKTRONSKI OMOTAČ .................................................................................................. 12 PERIODNI SUSTAV ELEMENATA ...................................................................................... 13 KEMIJSKE VEZE ............................................................................................................... 14 Ionska veza ....................................................................................................................... 14 Kovalentna veza ................................................................................................................ 15 Metalna veza..................................................................................................................... 16 MEĐUMOLEKULSKE VEZE ............................................................................................... 16 Vodikova veza ................................................................................................................... 16 Van der Waalsova sila ....................................................................................................... 17 Čvrsto agregatno stanje ...................................................................................................... 17 Ionski kristali.................................................................................................................... 17 Molekulski kristali ............................................................................................................. 17 OSNOVE KEMIJSKOG RAČUNA ............................................................................... 17 MASENI UDIO ELEMENATA U SPOJU ................................................................................ 18
IZRAČUNAVANJE EMPIRIJSKE I MOLEKULSKE FORMULE IZ PODATAKA ELEMENTARNE ANALIZE.............................................................................. 18 MOLARNI VOLUMEN PLINOVA ........................................................................................ 19 STEHIOMETRIJA KEMIJSKE REAKCIJE ........................................................................... 20 GUSTOĆA .......................................................................................................................................................21 TERMOKEMIJA ............................................................................................................. 21 TEKUĆINE....................................................................................................................... 21 DISPERZNI SUSTAVI .................................................................................................... 22 PRAVE OTOPINE............................................................................................................... 22 Otapanje čvrstih tvari ........................................................................................................ 22 ISKAZIVANJE SASTAVA OTOPINA .................................................................................... 22 Masena koncentracija ........................................................................................................ 23 Množinska koncentracija .................................................................................................... 23 Molalnost ......................................................................................................................... 23 BRZINA KEMIJSKE REAKCIJE................................................................................. 24 KEMIJSKA RAVNOTEŽA ............................................................................................ 24 KISELINE I BAZE .......................................................................................................... 25 NEUTRALIZACIJA ............................................................................................................ 26 SOLI.................................................................................................................................. 27 HIDROLIZA ...................................................................................................................... 27 OKSIDACIJSKO-REDUKCIJSKI PROCESI ............................................................. 27 OSNOVE ELEKTROKEMIJE....................................................................................... 28 ELEKTROLIZA .............................................................................................................................................29 UVOD U ANORGANSKU KEMIJU ............................................................................. 30 NEMETALI ...................................................................................................................... 31 VODIK .............................................................................................................................. 31

HALOGENI ELEMENTI ..................................................................................................... 31 HALKOGENI ELEMENTI ................................................................................................... 33 Kisik ............................................................................................................................... 33 Sumpor ............................................................................................................................ 33 DUŠIKOVA SKUPINA ELEMENATA ................................................................................... 34 Dušik ............................................................................................................................... 35 Fosfor .............................................................................................................................. 36 UGLJIKOVA SKUPINA ELEMENATA ...................................................................... 36 Ugljik .............................................................................................................................. 36 Silicij ............................................................................................................................... 37 METALI ............................................................................................................................ 37 ALKALIJSKI I ZEMNOALKALIJSKI METALI ..................................................................... 38 TEHNIČKI VAŽNI METALI ................................................................................................ 40 Aluminij .......................................................................................................................... 40 Željezo ............................................................................................................................. 40 Bakar .............................................................................................................................. 41 Kompleksni spojevi prijelaznih metala .................................................................................. 42 KEMIJA I OKOLIŠ......................................................................................................... 42 ZRAK ................................................................................................................................ 43 VODA ................................................................................................................................ 44 TLA................................................................................................................................... 45 UVOD U ORGANSKU KEMIJU ................................................................................... 46 UGLJIKOVODICI........................................................................................................... 47 ALKANI ............................................................................................................................ 47 ALKENI............................................................................................................................. 49 ALKINI ............................................................................................................................. 50 UGLJIKOVODICI PRSTENASTE STRUKTURE .................................................................... 50 NAFTA ............................................................................................................................... 52 ORGANSKI SPOJEVI S KISIKOM.............................................................................. 52 ALKOHOLI ....................................................................................................................... 53 FENOLI ............................................................................................................................. 54 ETERI ............................................................................................................................... 54 ALDEHIDI I KETONI ......................................................................................................... 55 KARBOKSILNE KISELINE ................................................................................................. 56 ESTERI ............................................................................................................................. 57 ORGANSKI SPOJEVI S DUŠIKOM............................................................................. 58 AMINI ............................................................................................................................... 58 SINTETIČKI POLIMERI............................................................................................... 58 ADICIJSKA POLIMERIZACIJA .......................................................................................... 59 KONDENZACIJSKA POLIMERIZACIJA.............................................................................. 59 PRIRODNI SPOJEVI ...................................................................................................... 59 UGLJIKOHIDRATI ............................................................................................................ 59 Monosaharidi.................................................................................................................... 59 Disaharidi ........................................................................................................................ 60 Polisaharidi ...................................................................................................................... 60 PROTEINI ......................................................................................................................... 60 Aminokiseline ................................................................................................................... 60 Peptidi ............................................................................................................................. 60 Proteini ............................................................................................................................ 61 ENZIMI ............................................................................................................................. 61 LIPIDI ............................................................................................................................... 61 NUKLEINSKE KISELINE.................................................................................................... 61

PITANJA & ODGOVORI ........................................................................................... 63

PERIODNI SUSTAV ELEMENATA

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18
2

n

1

H
5 6 7 8 9

He
4,003 10

1

1,008 3

4

Li
10,81 13 12,01 14

Be Al
22 23 24 25 26 27 28 29 30 26,98 31

B Si
28,09 32

C P

N
14,01 15

O
16,00 16

F
19,00 17

Ne
20,18 18

2

6,941 11

9,012 12

Na Ti
47,90 40 41 42 43 44 45 46 47 48 50,94 52,00 54,94 55,85 58,93 58,70 63,55 65,38 49

Mg V Nb
92,91 73 95,94 74, 98,9 75 101,1 76 102,9 77 106,4 78 107,9 79

S
30,97 33 32,06 34

Cl
35,45 35

Ar
39,95 36

3

22,99 19

24,31 20

21

K Zr
91,22 72

Ca Mo W
183,9 106 186,2 107 190,2 108 192,2 109 195,1 110

Sc Tc Re Bh
262,1 61 62 63

Cr Ru Os Hs Mt Ir Pt Au
197,0 111

Mn Rh Pd Ag Cd
112,4 80

Fe

Co

Ni

Cu

Zn

Ga
69,72

Ge
72,59 50

As
74,92 51

Se
78,96 52

Br
79,90 53

Kr
83,80 54

4

39,10

40,08

44,96

37

38

39

Rb Hf
178,5 104 180,9 105

Sr Ta Db
262,1 263,1 59 60

Y

In
114,8 81

Sn
118,7 82

Sb
121,8 83

Te
127,6 84

I
126,9 85

Xe
131,3 86

5

85,47 55

87,62 56

88,91 57 *

Cs Rf
261,1 58

Ba Sg

La

Hg
200,6 112

Tl
204,4 113

Pb
207,2 114

Bi
209,0 115

Po
209,0 116

At
210,0 117

Rn
222,0 118

6

132,9 87

137,3 88

138,9 89 **

Fr

Ra

Ac

Uun Uuu Uub Uut Uuq Uup Uuh Uus Uuo 7
64 65 66 67 68 69 70 71

223,0

226,0

227,0

*

Ce
140,1 90 140,9 91 144,2 92 145,0 93

Pr Pa
231,0 238,0

Nd U Np
237,0

Pm

Sm
150,4 94

Eu
152,0 95

Gd
157,3 96

Tb
158,9 97

Dy
162,5 98

Ho
164,9 99

Er
167,3 100

Tm
168,9 101

Yb
173,0 102

Lu
175,0 103

6 Am Cm

**

Th
232,0

Pu
244,1

Bk
243,1 247,1 247,1

Cf
251,1

Es
252,1

Fm
257,1

Md
258,1

No
259,1

Lr
260,1

7

gustoća .para položaj (u nazivu spoja). litar log .proton S .broj jedinki NA .kilogram Kw .ionski produkt vode L .volumen Vm .alotropska modifikacija željeza δ .hemoglobin IUPAC . piko Pa .molarna masa m .molarni volumen Vmo .množina tvari.množinska koncentracija cm .entalpija HGLB . broj mera u molekuli polimera.Avogadrov broj n . broj molekula.relativna atomska masa b .atomski broj α .paskal p+ .standardni molarni volumen w .maseni udio Z .elektron g .unificirana atomska jedinica mase V .gram H .logaritam M .UPOTRIJEBLJENI SIMBOLI I KRATICE A .neutron o .Međunarodni sustav t .orto položaj (u nazivu spoja) p .alotropska modifikacija željeza ρ .trinitrotoluen u .Avogadrova konstanta. broj kiralnih središta (asimetričnih C-atoma) n0 .centimetar D .desni.decimetar e. broj pojedinih atoma u spoju.molalnost c .alotropska modifikacija željeza γ . metar. desna (u nazivu spoja) dm .glavni kvantni broj n .Međunarodna unija za čistu i primijenjenu kemiju j .broj jedinki jedne vrste k .masa.toplota TNT .entropija SI . e− .maseni broj Ar .katalizator kg . meta položaj (u nazivu spoja) Mr .relativna molekulska masa N .kilo kat.

KEMIJA Kemija proučava tvari od kojih je načinjen svemir. Ovako mali. atomi ipak nisu homogene čestice. dakle atoma vodika iznosi oko 100 pm (0. oblik ali ne i sama tvar. Pri svim kemijskim promjenama ukupna masa reaktanata i produkata uvijek je stalna. Kemija istražuje promjene i načine promjene tvari. kemijske promjene uzrokovane djelovanjem svjetlosti kao i sinteza različitih spojeva. za razliku od fizičkih promjena pri kojima se mijenja npr. odnosno kemijske reakcije i pripadajuće mehanizme koje se odvijaju u prirodi ili su djelo ljudskih ruku.0000000003 m). Te su čestice vrlo malih dimenzija. masa atoma vodika iznosi 1. tekućem ili čvrstom agregatnom stanju. Kod kemijske promjene bitno se mijenja sastav tvari tj. TVARI I NJIHOVE PROMJENE Čiste tvari građene od istovrsnih čestica. Ispituje njihov sastav. U središtu atoma nalazi se sićušna jezgra 11 . Tvari mogu biti u plinovitom.000000000000000000000000001673 kg). Promjenom agregatnog stanja ne dolazi do kemijske promjene.0000000001 m). atoma su elementarne tvari. već su građeni od još sitnijih čestica. Za očekivati je da tako male čestice imaju i malu masu. energetsko stanje tvari. razgradnja tvari djelovanjem električne struje.673⋅10-27 kg (0. produkt kemijske reakcije nije više ista tvar kao ona prije te promjene. svojstva i unutrašnju strukturu. Kemijske promjene su termička razgradnja. dakle oko 300 pm (0. dok je promjer najvećeg atoma samo tri puta veći. a pojedine vrste atoma nazivamo kemijskim elementima. ATOMI I MOLEKULE GRAĐA ATOMA Najsitnije čestice neke tvari koje mogu stupati u kemijsku reakciju zovemo atomima. Promjer najmanjeg atoma. dok je masa najvećeg atoma reda veličine 10-25 kg.

a elektroni negativne. npr. U jezgri je koncentrirana skoro sva masa atoma (99. broj neutrona u atomima iste vrste može biti različit. Nuklidi su atomi koji osim istog atomskog imaju i isti maseni broj. neutroni su električki neutralne čestice. Molekule su čestice nastale međusobnim spajanjem više atoma. 1 1 Z = N(p+) = N(e−) A = N(p+) + N(n0) Kažemo da je atom stabilan sustav jedne jezgre i određenog broja elektrona. npr. različite mase) nazivamo izotopima. stoga je potrebno istaknuti da nijedan model i nijedna slika kojima prikazujemo građu atoma i gibanje elektrona oko jezgre. Apsolutni iznosi naboja. istog elementa) a različitog broja neutrona (znači različitog masenog broja. imaju zanemarivo malu masu. Vjerojatnost nalaženja elektrona oko jezgre prikazuje se elektronskim oblakom. H2O itd. I elementarne tvari javljaju se u obliku molekula (više istovrsnih atoma međusobno spojenih). elementarni naboji protona i elektrona su jednaki.(nukleus) velike gustoće koja se sastoji od protona i neutrona (nukleoni). svaka slijedeća složenija vrsta atoma ima po jedan elektron više u 12 . Kako je vrsta atoma određena samo brojem protona tj. Samo 20 elementarnih tvari u prirodi sastoji se od samo jedne vrste nuklida pa ih nazivamo mononuklidni elementi. 1H. Počevši od atoma vodika. različitih elemenata istog masenog broja. U prostoru oko jezgre. Svojstva elementarnih čestica Elementarna čestica elektron proton neutron Znak e− p+ n0 Masa ∼0 1u 1u Relativna masa 0 1 1 Nabojni broj −1 +1 0 Svaki atom je definiran atomskim brojem Z i masenim brojem A koji se često piše uz simbol elementa kao 1 X. O2.95 %) tako da elektroni. Svaki elektron u atomu giba se velikom brzinom oko jezgre. H2SO4. u usporedbi s jezgrom. P4 itd. ne daju pravi odraz zbivanja u atomu. Tablica 1. pa je svaki atom prema vani električki neutralna čestica. ELEKTRONSKI OMOTAČ ATOMA Najtočniji poznati prikaz karakteristika atoma može se dobiti rješavanjem vrlo složenih matematičkih jednadžbi. npr. već nam samo olakšavaju razumijevanje nekih pojava koje koristimo u praksi. Izobari su atomi različitog broja protona. Molekule su najsitnije čestice kemijskih spojeva (više raznovrsnih atoma međusobno spojenih). gibaju se elektroni. a jednak je i broj protona i elektrona u atomu. Ostali su polinuklidni elementi. čiji se omotač sastoji od samo jednog elektrona. atomskim brojem. Elementarne čestice. protoni pozitivne. Atome istog broja protona (istog atomskog broja. nazvanom elektronski omotač. koji je gušći na mjestima veće vjerojatnosti nalaženja elektrona.

Potrebno je dobro usvojiti principe i simbole periodnog sustava da bi se iz njega moglo puno toga očitati što se prije učilo napamet. a četvrta 4 podljuske. itd. itd (čita se: jedan es dva. Unutar jedne ljuske elektroni se zbog razlika u energiji. Redoslijed popunjavanja orbitala je slijedeći: 1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d 4p 5s 4d 5p 6s 4f 5d 6p 7s 5f 6d 7p. bilo u određenoj podljusci. Atomi kemijskih elemenata iste periode imaju isti broj ljusaka. Kako svaka orbitala daje rješenje za najviše dva elektrona. L.elektronskom omotaču. Periodni sustav elemenata odraz je građe atoma. Označavaju se brojevima od 1 to 7 ili slovima K. odnosno atomskom broju. s napomenom da je ukupan broj elektrona u atomu jednak broju protona. M. 3p5. druga ili p podljuska sadrži tri p-orbitale. tri pe pet). jer prva ljuska atoma može primiti maksimalno dva elektrona i to suprotnih spinova. druga može imati dvije podljuske. Broj ljuske kojoj pripadaju podljuske stavlja se ispred simbola podljuske. Maksimalan broj elektrona u jednoj podljusci izračuna se pomoću izraza 2n2 gdje je n glavni kvantni broj koji odgovara rednom broju ljuske. podnivoe. valentne ljuske. Prva ljuska ima jednu podljusku. U prvoj periodi nalaze se dva elementa: vodik i helij. Elemente u čijim se atomima zadnje popunjavaju s-orbitale i p-orbitale nazivamo elementima glavnih skupina. perioda ima sedam isto koliko i mogućih ljusaka. orbitale. U periodnom sustavu elementi su poredani u vodoravne retke . sve većom udaljenošću elektrona vanjske ljuske od jezgre odnosno povećanjem atoma. Desno gore. Prva ili s podljuska sadrži jednu s-orbitalu. O. bilo u određenoj ljusci. odnosno elektroni se nalaze u različitim ali određenim energetskim nivoima ili ljuskama. 3p. najstabilnije moguće energetske nivoe. a predstavljaju ga simboli. PERIODNI SUSTAV ELEMENATA Kemijsko pismo je međunarodno pismo. 1s. grupiraju u podljuske ili energetske podnivoe određenih energija. Različitost svojstava unutar skupine uvjetovana je različitom. npr. treća ili d podljuska sadrži pet d-orbitala i četvrta ili f podljuska sadrži sedam f-orbitala. Raspored elektrona u atomu nazivamo elektronska konfiguracija. treća 3. Broj elektrona u vanjskoj ljuski atoma elemenata prve dvije 13 . Ako nema dovoljno elektrona uz maksimalno popunjavanje orbitala jedne podljuske. formule i jednadžbe kemijskih reakcija. N.skupine. P i Q. Redaka. Atomi elemenata iste skupine imaju vrlo slična svojstva koja određuje karakteristična struktura vanjske. 1s2. npr. U zadnjoj ljusci ne može biti više od 8 elektrona. uz simbol podljuske pišemo broj elektrona koji se u njoj nalazi. iz navedenog se može izračunati maksimalan broj elektrona. Svaki elektron u atomu ima točno određenu energiju. Elektroni popunjavaju omotač zauzimajući najniže. odnosno njegove elektronske konfiguracije. onda se elektroni tako rasporede da zauzmu što je moguće veći broj orbitala.periode i u okomite stupce .

koji se nalaze u pretpretposljednoj ljusci. Po svojstvima međusobno su još sličniji elementi koji pripadaju skupinama lantanida i aktinida. 14 . Koja će vrsta veze nastati između spojenih atoma zavisi o elektronskoj konfiguraciji slobodnih atoma. atomi metala otpuštaju određeni broj elektrona pri čemu nastaje pozitivno nabijen ion (kation). a u skupini odozdo prema gore (smanjenjem atomskog broja). Ti ioni suprotnih naboja međusobno se privlače ostvarujući tako ionsku vezu. U periodnom sustavu ona raste u periodi od lijeva na desno (povećanjem atomskog broja). Atomi nemetala primaju te elektrone i prelaze u negativno nabijen ion (anion). skupine odgovara broju skupine umanjenom za 10. Najizraženija su svojstva metala kod elemenata u donjem lijevom dijelu periodnog sustava elemenata. KEMIJSKE VEZE Atomi se međusobno spajaju jer time postižu veću stabilnost. Ionska veza Da bi između atoma nastala ionska veza. silicij. Prijelaz između metala i nemetala čine polumetali ili metaloidi. Afinitet atoma ili iona prema elektronu je “želja” za elektronima. Na lijevoj strani i u sredini periodnog sustava nalaze se metali. karakterističnoj veličini svakog iona. arsen. Popunjavanje njihovih ljusaka završava f-elektronima. Kada se atomi međusobno spajanju oni to čine pomoću elektrona vanjske ljuske. odnosno stanje s manjim sadržajem energije. a broj elektrona u zadnjoj ljuski elemenata 13. antimon. O veličini ionskog radijusa.skupine jednak je broju skupine. germanij. pa ti elektroni vrlo malo utječu na kemijska svojstva atoma tih elemenata. U periodnom sustavu raste u periodi od lijeva prema desno. ovisi jakost privlačne sile. do 18. a u skupini odozdo prema gore. a nemetala u gornjem desnom dijelu. jednak je energiji koja se oslobodi kada atom ili ion primi elektron. telurij i polonij. Svi oni u valentnoj ljusci imaju dva s-elektrona. tj. Međusobnim spajanjem atoma istog elementa nastaju molekule tog elementa. a spajanjem atoma različitih elemenata nastaju molekule kemijskih spojeva točno određenog i stalnog kemijskog sastava. a d-elektronima popunjava se pretposljednja ljuska. To su bor. Elemente kod kojih popunjavanje elektronskog omotača završava d-elektronima nazivamo prijelaznim elementima. valentnih elektrona. Svojstvo atoma nekog elementa da se spaja s određenim brojem atoma drugog elementa naziva se njegovom valencijom. Na desnoj su strani nemetali. o energijskom stanju njegovih valentnih elektrona koje se očituje u energiji ionizacije odnosno elektronskom afinitetu. Energiju ionizacije definiramo kao energiju potrebnu da se atomu oduzme elektron.

svaki sa po jednim elektronom suprotnog spina. pri čemu se ostvaruje dublet odnosno oktet.Primjeri: Na → Na+ + 1e− Cl + 1e− → Cl− Ca → Ca2+ + 2e− 2Cl + 2e− → 2Cl− 2Al → 2Al3+ + 6e− 3O + 6e− → 3O2− NaCl CaCl2 Al2O3 Atomi koji daju elektrone moraju imati dovoljno malu energiju ionizacije. kripton. Elektronski parovi vanjskih ljusaka koji ne sudjeluju u vezi zovu se nepodijeljeni. tj. vezani su dvostrukom kovalentnom vezom: O + O O O O O O2 15 . čiji su atomi vezani kovalentno. sustav se stabilizira (usporedi s ionskom vezom). tj. Spajanjem atoma nemetala. ksenon i radon). neon. Par elektrona koji pripada i jednom i drugom atomu zove se zajednički ili vezni elektronski par. To ukazuje na stabilnost njihove elektronske konfiguracije zadnje ljuske. Npr. Svakom atomu u molekuli pripadaju oba elektrona jer se gibaju oko obje jezgre. ako se dva atoma vodika udruže. Helij ima dva elektrona u zadnjoj ljusci ( ne može ih imati više!) a svi ostali osam. nastat će molekula vodika. slobodni ili nevezni elektronski parovi. Oni ili ne reagiraju ili vrlo teško reagiraju s ostalim elementima. npr. Tada za svaki atom vodika kažemo da je postigao dublet. a s osam oktet. Dva atoma klora u molekuli ostvaruju jednostruku kovalentnu vezu jer su povezani jednim zajedničkim parom: Cl + Cl Cl Cl Cl Cl Cl2 Dva atoma kisika u molekuli povezana s dva elektronska para. U pravilu ionsku vezu čine atomi metala s atomima nemetala. Stabilnu elektronsku konfiguraciju s dva elektrona u zadnjoj ljusci nazivamo dublet. snizuje se energija takvog sustava. a atomi koji primaju elektrone moraju imati dovoljno velik elektronski afinitet da bi (prelaskom elektrona) nastao spoj koji je stabilniji. argon. Iznimku čine. atomi u spojevima formula SnCl4 i PbCl4. energetski siromašniji od atoma od kojih nastaje. Veza nastala na temelju zajedničkog elektronskog para naziva se kovalentna veza. Kovalentna veza U prirodi se kao jednoatomni elementi javljaju samo plemeniti plinovi (helij.

zabranjenim zonama. Npr. a valentni elektroni su im delokalizirani.Trostruku kovalentnu vezu međusobno ostvaruju dva atoma dušika vežući se s tri elektronska para: N + N N N N N N2 Postoje i višeatomske molekule elemenata nemetala čije su veze kovalentne. ima djelomično ionski karakter. a bridovi predstavljaju kovalentne veze. P4. Zato se nepopunjene vrpce zovu vodljivim vrpcama. zbog razlike u elektronegativnosti.. to su bliže energijski nivoi valentnih elektrona. a u dijelovima gdje se nalaze atomi vodika male pozitivne naboje. NH3. tj. ionske ili kovalentne veze.) izrazito su polarne pa nastaju veze među takvim molekulama. privlači ih veći broj jezgara okolnih atoma. S8. Gustim slaganjem atoma u kristalnu rešetku dolazi do preklapanja atomskih orbitala. elektroni zajedničkog elektronskog para između atoma kisika i vodika (u H2O) češće će se naći oko jezgre elektronegativnijeg kisika. Elektronegativniji atom u spoju je atom s većim afinitetom za elektrone. H2O. Što se više atomskih orbitala stapa. kažemo da su polarne ili da imaju dipolni karakter. na taj način. . vodikovu vezu. (bijeli fosfor) gdje se atomi bijelog fosfora nalaze na vrhovima tetraedra. imaju svojstvo da više ili manje privlače elektrone vanjske ljuske drugih atoma. u stvari. vodikova veza slabija je od međumolekulske. 16 . Ova međumolekulska. npr. Elektronegativnost je relativna mjera sposobnosti jezgre atoma da privlači elektrone zajedničkog para. Međusobno se privlače atom vodika (malog pozitivnog naboja) jedne molekule i jako elektronegativan atom (malog negativnog naboja) druge molekule ostvarujući. Pojedine vrpce odijeljene su samo uskim energijskim područjem. Za takve molekule kod kojih težišta pozitivnog i negativnog naboja nisu na istom mjestu. tvoreći tako vrpce vrlo bliskih energijskih nivoa. MEĐUMOLEKULSKE VEZE Atomi elemenata se razlikuju po elektronegativnosti. Zbog malog broja elektrona u valentnim ljuskama svi energijski nivoi u vrpcama nisu popunjeni elektronima koji se primanjem energije lako mogu kretati od atoma do atoma što omogućuje dobro provođenje elektriciteta i topline. Ovakva vrsta kovalentne veze. Metalna veza Međusobnim spajanjem atomi metala postižu stabilnost tako da se njihovi atomi gusto slažu u kristalnu rešetku. gdje je osam atoma sumpora prstenasto povezano. Vodikova veza Molekule nastale spajanjem vodika s jako elektronegativnim elementima (HF. tj. tzv.. Vrpce popunjene elektronima zovemo valentne vrpce. Zato će dio molekule vode u dijelu gdje se nalazi atom kisika imati mali negativni naboj..

Primjer: talina kuhinjske soli. više ili manje. a rastu s porastom veličine i mase molekula. Primjer: kristali šećera C6H12O6. Ove sile javljaju se među molekulama joda. OSNOVE KEMIJSKOG RAČUNA Mase atoma su tako male da njihove vrijednosti nisu pogodne za proračunavanja. Ionski kristali Ionski kristali izgrađeni su od. 17 . npr. a bridovi u uglovima. a međusobno su povezani ionskom vezom. slabim vodikovim vezama ili van der Waalsovim silama koje su također električne prirode. što je moguće gušće složenih iona. šećera. Molekulski kristali To su kristali izgrađeni od molekula povezanih. To je njihova pravilna unutrašnja struktura. staklo. već kažemo da su amorfne. Različito nabijeni ioni naizmjence se redaju u tri smjera u prostoru. NaCl. Ionski spojevi u čvrstom stanju ne provode električnu struju. Unificirana atomska jedinica mase je 1/12 mase atoma izotopa ugljika-12 i iznosi 1.6605⋅10−27 kg. Broj istovrsnih čestica koje su jednako udaljene od čestice druge vrste nazivamo koordinacijski broj. što ukazuje da su ioni u kristalu nepokretni. omeđene ravnim plohama koje se sijeku u bridovima. Tvari stalnog oblika koje nemaju pravilnu unutrašnju građu ne smatramo pravim čvrstim tvarima. Taline ionskih spojeva vrlo su dobri vodiči električne struje jer su ioni u njima pokretni. Najmanji dio kristalne strukture koji pokazuje razmještaj građevnih elemenata u čitavom kristalu nazivamo elementarna stanica. Čvrsto agregatno stanje Unatoč vrlo različitim svojstvima mnoge čvrste tvari imaju jedno zajedničko svojstvo. Kristali su geometrijska tijela. kristalna građa. Pravilan vanjski oblik kristala posljedica je njegove pravilne unutrašnje građe. među slojevima ugljika u grafitu i drugdje. Van der Waalsove sile slabije su od vodikovih veza.Van der Waalsova sila Ako nastale molekule nemaju izrazito polaran karakter (mjesta težišta pozitivnog i negativnog naboja nisu jako udaljena) među takvim molekulama javljaju se slabe privlačne sile nazvane van der Waalsovim silama. Stoga se za praktične proračune primjenjuju druge fizičke veličine. pravilne unutrašnje građe. Pojava da se ista tvar javlja u više kristalnih oblika je polimorfija.

U jednom molu ili 0. Veličina pogodna za iskazivanje količina u laboratorijskom radu je množina tvari čija je jedinica mol. CaCl 2 ) = 2 Ar (Cl) 2 ⋅ 35. Odredi molekulsku formulu spoja. Maseni udio.022045⋅1023 atoma ugljika. Mol je množina onog uzorka koji sadrži onoliko definiranih jedinki koliko ima atoma ugljika u 0. To je i osnovna jedinica SI-sustava.012 kg ugljika nalazi se Avogadrov broj tj. A j B) = m( A ) m(A j B) j (A) ⋅ Ar (A) M r (A j B) odnosno w(A. Jedinica molarne mase je kg mol−1. Ona. sumpora 0. a decimalna g mol−1. A j B) = gdje je j broj istovrsnih atoma jedne vrste u molekuli.0204 molekulska formula = ? 18 .6531 w(S) = 0. 6.5 = = 0. Relativna molekulska masa ima isto značenje za molekule kao i relativna atomska masa za atome.6531.3265 i vodika 0.3265 w(H) = 0. Primjer: w(Cl.Relativna atomska masa je broj koji nam kaže koliko je puta masa nekog atoma veća od unificirane atomske jedinice mase i zapisana je uz simbol elementa u peridnom sustavu elemenata.022045⋅1023 mol−1.96 % 111 M r (CaCl 2 ) IZRAČUNAVANJE EMPIRIJSKE I MOLEKULSKE FORMULE IZ PODATAKA ELEMENTARNE ANALIZE Kemijskom analizom ustanovljeno je da su u nekom spoju maseni udjeli: kisika 0.6396 = 63. ustvari označava masu jednog mola tvari. MASENI UDIO ELEMENATA U SPOJU Maseni udio iskazuje udio mase jedne komponente u cjelokupnoj masi uzorka.012 kg ugljika-12. w(O) = 0. w pojedinog elementa A u spoju B definiran je izrazom w(A. a izračunava se zbrajanjem svih relativnih atomskih masa atoma koji čine molekulu.0204. Fizička veličina molarna masa karakterizira čistu tvar i definirana je omjerom mase tvari i množine jedinki M(B) = m(B)/n(B). a molekulska masa 98. Opća prirodna Avogadrova konstanta definirana je omjerom brojnosti jedinki N(B) i množine n(B): L = N(B)/n(B) i iznosi 6.

02 : 2. MOLARNI VOLUMEN PLINOVA Molarni volumen plinova Vm definiran je omjerom volumena i množine Vm = V n SI jedinica je m3/mol.08 : 1. temperatura 0 °C) volumen bilo kojeg plina. iznosi 22. a označava se Vm°. Pri standardnim uvjetima (tlak 101.31 g m(S) = 32.31 32.65 g m(H) = 2. 98 M r (spoj) = =1 Er (H 2SO 4 ) 98 H2⋅1S1⋅1O4⋅1 ≡ H2SO4 U ovom slučaju empirijska i molekulska formula su jednake. ali češće se upotrebljava decimalna jedinica litra (decimetar kubični) po molu.04 g Kako je broj jedinki razmjeran množini tvari vrijedi odnos: N(O):N(S):N(H) = n(O):n(S):n(H) m(O) m(S) m(H) n(O) : n(S) : n(H) = : : M (O) M (S) M (H) 65. Broj atoma pojedine vrste u molekulskoj formuli dobijemo množenjem broja atoma u empirijskoj formuli s faktorom kojeg dobijemo dijeljenjem analizirane relativne molekulske mase spoja s relativnom masom empirijske jedinke.65 2.3 kPa. tj.4 L mol −1 ⋅ 0.6 g V(N2) = ? m( N 2 ) 5.4 L/mol.6531⋅100 g = 65.2 mol M ( N 2 ) 28 g mol −1 Vm = V (N 2 ) ⇒ V ( N 2 ) = V m ⋅ n( N 2 ) = 22.Najprije ćemo izračunati masu pojedinog elementa u 100 g spoja: m(O) = w(O)⋅m(spoja) = 0.48 L (dm 3 ) n( N 2 ) 19 . L/mol (dm3/mol).2 mol = 4.02 =4:1:2 Empirijska formula je H2SO4.6 g n( N 2 ) = = = 0.04 : : = 16 32 1 = 4.6 g dušika pri standardnim uvjetima? m(N2) = 5.04 |:1. standardni molarni volumen. Primjer: Koliki je volumen 5.

Al2O3. n(O 2 ) 3 n(Al 2 O 3 ) 2 Da bi se riješio postavljeni zadatak treba nakon pravilno napisane jednadžbe postaviti omjer brojnosti zadanih jedinki aluminija i aluminijevog oksida: N(Al) 4 = =2 N (Al 2 O 3 ) 2 n(Al) =2 n(Al 2 O 3 ) n(Al 2 O 3 ) = n(Al) 6 mol = = 3 mol 2 2 Iz definicije molarne mase izvodimo: m(Al2O3) = n(Al2O3)⋅M(Al2O3) = 3 mol⋅102 gmol-1 = 306 g Primjer: Koliko će formulskih jedinki kalcijevog klorida nastati spajanjem 2 mola klora s kalcijem? Ca + Cl2 → CaCl2 n(Cl2) = 2 mol N(CaCl2) = ? 20 . nazivamo kemijskim reakcijama.STEHIOMETRIJA KEMIJSKE REAKCIJE Spajanje klora s kalcijem. One daju i kvantitativan opis jedinične pretvorbe pa su zato temelj kemijskog računa. itd. Sama riječ jednadžba ukazuje da broj pojedinih atoma na lijevoj strani (reaktanti) mora biti jednak broju atoma na desnoj strani jednadžbe (produkti). N (O 2 ) 3 N (Al 2 O 3 ) 2 Kako je brojnost. Broj jedinki izražen je pripadnim koeficijentima u jednadžbi kemijske reakcije. poštujući pri tom integritet jedinki koje stupaju u reakciju i koje nastaju reakcijom. Primjeri: Ca + Cl2 → CaCl2 (1) 4Al + 3O2 → 2Al2O3 (2) Primjer: Treba izračunati masu aluminijevog oksida. a njih prikazujemo jednadžbama. broj jedinki upravo proporcionalna množini tih istih jedinki vrijede i odnosi: n(O 2 ) n(Al) 4 3 = ili = .. itd. nastalu izgaranjem 6 mola aluminija. Za jednadžbu (2) vrijede odnosi: N (O 2 ) N (Al) 4 3 = ili = . Al. kisika s aluminijem. itd.

TERMOKEMIJA Sustav koji promatramo može biti neki proces. Znači da je entropiju moguće promatrati i kao mjeru nesređenosti sustava. tj. tj. izmjena topline između sustava i okoline mijenja toplinski sadržaj sustava. Kemijske reakcije mogu oslobađati toplinu u okolinu.022⋅1023 mol−1 = 12. Osnovni kemijski sustav je kemijska reakcija. a češće se upotrebljava decimalna jedinica g/cm3. Očigledno. egzotermne ili trošiti toplinu okoline. Sve ostalo je okolina. Ako je tlak stalan. čestice tekućina nemaju stalnog položaja već se gibaju slobodno.044⋅1023 formulske jedinke CaCl2. ali ne toliko slobodno koliko se gibaju čestice plinova.044⋅1023 Dakle nastaju 12. neka reakcija ili neki objekt. entalpiju (H). Za razliku od čestica čvrstih tvari. tj. a manje izražena nego u čvrstim tvarima. 21 . događaj u sklopu kojega se kidaju postojeće i stvaraju nove kemijske veze.N (CaCl 2 ) 1 = 1 N (Cl 2 ) Iz definicije Avogadrove konstante izvodimo N(Cl2) = n(Cl2)⋅L Sada imamo N(CaCl2) = N(Cl2) = n(Cl2)⋅L = 2 mol⋅6. endotermne. pri svim spontanim procesima entropija raste (drugi zakon termodinamike). Tekuće stanje posljedica je međumolekulskih djelovanja (uvijek su elektrostatske prirode) koja su izraženija nego kod plinova. Spontane kemijske reakcije i druge prirodne promjene prati nesređeno rasipanje energije u okolinu što nazivamo entropija (S). Eksperimentalno možemo određivati samo promjenu entalpije sustava. razliku entalpije početnog i konačnog stanja. GUSTOĆA Gustoća je definirana omjerom mase i volumena: ρ= m V SI-jedinica je kg/m3. TEKUĆINE Uobičajeno je nazivati tekućinama one čiste tvari koje su pri atmosferskom tlaku i sobnoj temperaturi u tekućem stanju.

otopine kuhinjske soli u vodi. mlijeko. Najčešće otapalo je voda. Koloidne sustave s veličinom čestica disperzne faze od 1 . a raspršenu tvar (ima je manje) disperzna faza. Otapanje čvrstih tvari Ako molekule vode. slobodno se gibajući. 2. a disperzna faza čvrsta. Otapalo je ona tvar koje ima više. npr. plinovitom.200 nm. dovoljne energije. Otopine koje sadrže pokretne ione provode električnu struju i zovu se elektrolitske otopine. PRAVE OTOPINE Iako postoje otopine u sva tri agregatna stanja. šećera u vodi.maseni udjeli. disocira NaCl → Na+ + Cl−. smjesa pijeska u vodi. Primjer: NaCl se u vodi razlaže na ione. Svaka prava otopina sastoji se od otapala (disperzno sredstvo) i otopljene tvari (disperzna faza). Grubo disperzni sustavi gdje je veličina čestica disperzne faze veća od 200 nm. a one koje nemaju te karakteristike neelektrolitske. c 22 . one će te ione izvući iz kristala u otopinu. Primjer: vodena otopina saharoze. Pokusi ukazuju da će se tvari polarne građe bolje otapati u polarnom otapalu.DISPERZNI SUSTAVI Smjese dviju ili više tvari kojima je jedna tvar raspršena. magla. npr. Tvar koje u takvim sustavima ima u suvišku nazivamo disperznim sredstvom. želatina. To znači da je savladana Coulombova (Kulònova) i da se ti ioni slobodno gibaju u otopini. w . udare u ion ionskog kristala dijelom svoje (polarne) molekule koji je suprotnog naboja od promatranog iona. tekućem i čvrstom. Prave su otopine molekulno disperzni sustavi. γ . dispergirana u drugoj nazivamo disperznim sustavima.množinska koncentracija. dim.masena koncentracija. npr. S obzirom na veličinu čestica dispergirane faze disperzni sustavi dijele se na: 1. onda se pod tim pojmom obično podrazumijeva smjesa u kojoj je disperzno sredstvo tekuće. Prave otopine čije su čestice disperzne faze manje od 1 nm. kad se kaže samo otopina. Proces otapanja molekulskih kristala razlikuje se time što molekule vode svojim udarima savladavaju mnogo slabije međumolekulske van der Waalsove sile i vodikove veze u kristalu. ISKAZIVANJE SASTAVA OTOPINA Za iskazivanje sastava otopine u laboratoriju se najčešće upotrebljavaju . a nepolarne tvari u nepolarnom otapalu. te u otopinu iz kristala odlaze molekule. 3.

Primjer: Kolika je masa kalijevog klorida otopljenog u 200 mL otopine množinske koncentracije 0.1 g/L m(Na2SO4) = ? γ ( Na 2 SO 4 ) = m( Na 2 SO 4 ) ⇒ V (otopine) m(Na2SO4) = γ (Na2SO4)⋅V(otopine) = 0.2 L γ (Na2SO4) = 0. tvari) = m(ot.Masena koncentracija Definirana je kao omjer mase otopljene tvari i volumena otopine γ (ot.1 g/L? V(otopine) = 200 mL = 0.25 mol dm−3 m(KCl) = ? c(KCl) = n(KCl) ⇒ V (otopine) n(KCl) = c(KCl) ⋅ V (otopine) = 0. odnosno decimalna jedinica g/L. tvari) V (otopine) Jedinica masene koncentracije je kg/m3.2 L = 0.55 g mol−1 = 3.2 dm3 = 0.25 mol dm−3? V(otopine) = 200 mL = 0. Primjer: Koliko grama natrijevog sulfata treba otopiti da se pripravi 200 mL otopine masene koncentracije 0. tvari) = n(ot.05 mol⋅74.25 mol dm −3 ⋅ 0.725 g Molalnost Molalnost (b) komponente A je definirana kao omjer množine A i mase otapala b( A ) = n( A ) m(otapala) 23 .02 g Množinska koncentracija Definirana je omjerom množine jedinki otopljene tvari i volumena otopine c(ot.2 dm3 c(KCl) = 0.05 mol m(KCl) = n(KCl)⋅M(KCl) = 0. tvari) V (otopine) U praksi se upotrebljava decimalna jedinica mol/L (mol/dm3).1 g L–1⋅0.

Brzina kemijske reakcije iskazuje se vremenskom promjenom koncentracije. v(A) dana je izrazom v(A) = Δc(A) Δt Primjer: Koncentracija reaktanta A promijeni se od 2. Svi ovi činitelji je ubrzavaju.1176 mol M ( NaNO3 ) 85 g/mol m(H 2 O) = m(otopine) − m( NaNO3 ) = 200 g − 10 g = 190 g = 0. slabe octene kiseline u vodi uspostavlja se dinamička ravnoteža između disociranih i nedisociranih molekula.6⋅10−2 mol dm−3 u intervalu od četrnaeste do tridesetčetvrte minute reakcije. vode.Primjer: Kolika je molalnost otopine u čijih je 200 g otopljeno 10 g natrijevog nitrata? M(NaNO3) = 10 g m(otopine) = 200 g b(NaNO3) = ? Za izračunavanje molalnosti NaNO3 moramo znati njegovu množinu.19 kg b( NaNO3 ) = n( NaNO3 ) 0. a na kraju reakcije izlaze nepromijenjeni.6184 mol/kg m( H 2 O) 0. temperaturi i prisutnosti katalizatora.8⋅10−2 mol dm−3 do 1. m( NaNO3 ) 10 g n( NaNO3 ) = = = 0. tj. npr. omjerom promjene množinske koncentracije Δc i vremenskog intervala Δt u kojem je ta promjena nastala. 24 . Srednja brzina prirasta koncentracije komponente A. KEMIJSKA RAVNOTEŽA Proučavanje kemijske ravnoteže i činilaca koji na nju utječu prijeko je potrebno za pravilno vođenje kemijskih procesa. Katalizatori su tvari koje ubrzavaju kemijsku reakciju tako da u nju ulaze i usmjeravaju je nekim drugim putem.8mol dm −3 = = −6 ⋅ 10− 4 mol dm −3 min −1 Δt 34 min − 14 min Brzina kemijske reakcije ovisi o koncentraciji rekatanta. n i masu otapala.19 kg BRZINA KEMIJSKE REAKCIJE Energijom aktivacije nazivamo energetsku barijeru koju je potrebno savladati da bi čestice koje se sudaraju stupile u kemijsku reakciju. Disocijacijom. smanjujući energiju aktivacije. Kolika je srednja brzina promjene koncentracije reaktanta A u tom vremenskom intervalu? v(A) = Δc(A) 1.6 mol dm −3 − 2. Molekule octene kiseline disociraju do određene (ravnotežne) granice kada se disocijacijom nastali ioni spajaju dajući upravo onoliko molekula octene kiseline koliko takvih molekula disocira.1176 mol = = 0.

18 mol dm −3 = = 0. npr.Pri stalnoj temperaturi omjer umnožaka koncentracija produkata i reaktanata koji su potencirani njihovim stehiometrijskim koeficijentom je konstantan (Kc). kiselih svojstava.18 mol dm−3 i c(Cl2) = 0. Arrheniusu. Arrheniusu.1 mol dm−3. disocirati na ione vodika H+ i negativne ione kiselinskog ostatka. Vodikov ion nosilac je kiselog okusa. octena CH3COOH. c(PCl3) = 0.324 mol dm −3 c(PCl 5 ) 0.18 mol dm −3 ⋅ 0. Analizom je ustanovljeno da su ravnotežne koncentracije komponenata u smjesi c(PCl5) = 0. HNO3 → H+ + NO3− CH3COOH → H+ + CH3COO− H2SO4 → 2H+ + SO42− Vodikov ion veže se na molekulu vode te tako nastaje hidronijev ion H3O+ (naprijed navedeni način pisanja disocijacije kiselina zadržan je zbog jednostavnosti). klorovodična HCl itd.1 mol dm −3 KISELINE I BAZE Primjeri kiselina su sumporna H2SO4. kalcijev hidroksid Ca(OH)2. prema S. Osim kiselina imamo spojeve koje zovemo baze. dušična HNO3. Veliku skupinu baza čine hidroksidi. Slijedi da je za reakciju aA + bB cC + dD konstanta Kc = c c (C ) ⋅ c d ( D) c a ( A) ⋅ c b ( B) Primjer: Treba izračunati konstantu ravnoteže za reakciju PCl5 PCl3 + Cl2 pri 25 °C. Svi oni sadrže hidroksidnu skupinu OH koja se u vodi odcjepljuje dajući hidroksidni ion OH− što je karakteristika baza prema S. natrijev hidroksid NaOH. Pod utjecajem vode (polarno otapalo!) polarne molekule kiselina cijepati će se. Spojeve koji disociranjem u vodi daju hidronijev ion nazivamo kiseline. NaOH → Na+ + OH− Ca(OH)2 → Ca2+ + 2OH− 25 . Kako je ravnoteža već uspostavljena vrijednosti koncentracija se mogu izravno uvrstiti u izraz za konstantu ravnoteže Kc = c(PCl 3 ) ⋅ c(Cl 2 ) 0. Otopinu hidroksida u vodi nazivamo lužina.18 mol dm−3.

Lowry) definirali su kiseline i baze na slijedeći način: kiselina je tvar koja daje proton (protondonor). To su tvari koje mijenjaju boju ovisno o kiselosti odnosno lužnatosti ili pak neutralnosti otopine.M.N. Ravnoteža kemijske reakcije uspostavlja se u smjeru slabije kiseline i baze. reakcijom netralizacije nastala je sol natrijev klorid koji je u otopini disociran. a ako je u otopini malen broj molekula kiseline ili lužine disocirao. a baza je svaka tvar koja može dati elektronski par (elektrondonor). Lewisa kiselina je svaka tvar koja može primiti elektronski par (elektron-akceptor). 26 . NEUTRALIZACIJA Reakcija neutralizacije je nastajanje molekula vode reakcijom H+ i OH− iona. ako je c(H+) > c(OH−) otopina je kisela i ako je c(H+) < c(OH−) otopina je lužnata. Osim vode. Ako je c(H+) = c(OH−) otopina je neutralna. Mjera kiselosti ili lužnatosti otopine je pH. a utvrđeno je da iznose 10−7 mol/dm3. Brönsted (i T. Kod sobne temperature to je c(H+)⋅c(OH−) = Kw = 10−14 mol2/dm6. Umnožak koncentracija H+ i OH− iona u otopini zove se ionski produkt vode. ako je pH > 7 otopina je lužnata i ako je pH < 7 otopina je kisela. Znači. Po definiciji G.ion uvjetuje lužnat okus. H2O → H+ + OH− Iz jednadžbe se vidi da su (broj) množinska koncentracija H+ i OH− iona jednake. govorimo o jakim kiselinama ili lužinama. govorimo o slabim kiselinama ili lužinama.OH. H+ + Cl− + Na+ + OH− → H2O + Na+ + Cl− ili kraće pisano u molekulskom obliku HCl + NaOH → H2O + NaCl. Iako vrlo slabo. pH vrijednost je negativan logaritam množinske koncentracije vodikovih iona pa je odgovarajući matematički izraz sljedeći ⎛ c(H + ) pH = − log⎜ ⎜ mol dm −3 ⎝ ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ Ako je pH = 7 otopina je neutralna. I. nisu obavezno potrebni ni vodikovi ni hidroksidni ioni da bi neka tvar bila kiselina ili baza. lužnata svojstva. Kiselost odnosno lužnatost ispitujemo kiselo-baznim indikatorima. To znači da voda nije ni kisela ni lužnata već neutralna. a baza je tvar koja prima proton (protonakceptor). i molekule vode disociraju. Ako je u vodenim otopinama disocijacija kiselina ili lužina potpuna ili skoro potpuna.N. Kw. Također možemo reći da su reakcije između kiselina i lužina reakcije neutralizacije.

pri elektrolizi vodene otopine NaCl. Natrij je redukcijsko sredstvo jer je kloru omogućio redukciju. npr. NaNO3 → Na+ + NO3− HIDROLIZA Kemijske reakcije u kojima sudjeluju molekule vode nazivaju se reakcije hidrolize. Pri elektrolizi se na elektrodama. amonijevi ioni kemijski reagiraju s vodom oduzimajući joj OH− pri čemu nastaje slabo disocirana amonijeva lužina.SOLI Soli su važni spojevi ionskih struktura. a klor reducirao. npr. a redukcija je proces u kojem neka molekula. Na taj se način u otopini povećava koncentracija OH− i otopina djeluje lužnato: CH3COO− + Na+ + H2O → CH3COOH + Na+ + OH− U vodenoj otopini amonijevog klorida. npr.jakih kiselina i slabih lužina reagiraju kiselo. do hidrolize dolazi samo onda kada voda djeluje na soli dobivene neutralizacijom kiselina i lužina nejednake jakosti. Primjer: Nastajanje natrijevog klorida spajanjem natrija i klora. Acetatni ioni kemijski reagiraju s vodom oduzimajući joj H+ pri čemu nastaje slabo disocirana octena kiselina. npr. Ostatak izreagirale molekule H2O je H+ koji uz kloridni ion ostaje u otopini. atom ili ion otpušta (daje) elektrone. npr. Kako je svaki ionski kristal u širem smislu jedna velika molekula. NaCl → Na+ + Cl− 27 . otopina NaCl. a klor je oksidacijsko sredstvo jer je natriju omogućio oksidaciju. formula soli predstavlja zapravo formulsku jedinku soli. Tako se u otopini povećava koncentracija H+ i otopina djeluje kiselo: NH4+ + Cl− + H2O → NH4OH + H+ + Cl−. Ostatak izreagirale molekule H2O je OH− koji uz natrijev ion ostaje u otopini. . OKSIDACIJSKO-REDUKCIJSKI PROCESI Oksidacija je proces u kojem neka molekula. U vodenim otopinama soli su disocirane. postoji li mogućnost više od jedne kemijske reakcije.slabih kiselina i jakih lužina reagiraju lužnato. Iz navedenog slijedi da otopine soli . otopina CH3COONa. Prema tome. otopina NH4Cl. . OKSIDACIJA: 2Na → 2Na+ + − 2e− REDUKCIJA: Cl2 + 2e– → 2Cl– Natrij se oksidirao. događa ona reakcija koja zahtijeva najmanji utrošak energije.jakih kiselina i jakih lužina djeluju neutralno. Otapanjem natrijeva acetata u vodi nastaju acetat i natrijevi ioni. atom ili ion prima (dobiva) elektrone.

Sve se to uvijek odnosi samo na promatranu molekulu ili ion. Uoči da oksidacijske brojeve pišemo uvijek s plusom ili minusom ispred broja (npr. a posljednji (Au) s najpozitivnijim redukcijskim potencijalom. U spojevima s kovalentnom vezom oksidacijski broj nekog atoma jednak je zamišljenom naboju koji se javlja na tom atomu kada se zajednički elektronski parovi dodijele elektronegativnijem elementu. a redukcijsko sredstvo omogućava reakciju redukcije oksidirajući se pri tom. 4. Osim metala susreću se i nemetalne elektrode (Cl2/Cl−) ili redoks elektrode (MnO4−/Mn2+) koje se mogu svrstati u taj niz. reducirajući se pri tom. OSNOVE ELEKTROKEMIJE Elektrokemijski red elemenata ili Voltin niz je niz u kojem su elementi poredani tako da je u nizu najprije naveden metal (Li) s najnegativnijim standardnim redukcijskim potencijalom. a redukciju kao smanjenje oksidacijskog broja. Sada oksidaciju možemo definirati kao povećanje oksidacijskog broja. 3. 2. H2O → H+ + OH− KATODA(−): 2H2O + 2e− → H2 + 2OH– ANODA(+): 2Cl− → Cl2 + 2e− Kod svih reakcija redukcije-oksidacije. Da se to olakša. Ca+2) za razliku od naboja iona gdje plus ili minus pišemo iza broja (Ca2+). 5. Vrijedi i obratno. redoks reakcija. nego za redukciju natrijevih iona. a koja reducira. broj primljenih elektrona mora biti jednak broju otpuštenih. oksidacijski broj jednog atoma dobijemo ako ukupni oksidacijski broj atoma jedne vrste podijelimo s brojem atoma te vrste. Oksidacijski broj svih jednostavnih iona jednak je naboju iona. Oksidacijski broj kisika uvijek je jednak (−2) osim u peroksidima gdje je (−1). time je teško i sastaviti jednadžbu reakcije. i 2. Zbroj svih oksidacijskih brojeva u molekuli mora biti jednak nuli. Primjeri: 0 +1 −2 +1 −1 Cl 2 H2 O H 2 O2 N O 3− +5 −2 +1 +4 −2 +1 +6 −2 H 2 S O3 H 2 S O4 U gornjem redu su zapisani oksidacijski brojevi jednog atoma te vrste. Zbroj svih oksidacijskih brojeva u složenim ionima mora biti jednak naboju iona. Oksidacijski broj svih elemenata u elementarnom stanju jednak je nuli. Oksidacijski broj vodika uvijek je jednak (+1) osim u hidridima metala 1. skupine gdje je oksidacijski broj vodika (−1). Mnoge kemijske reakcije mogu se protumačiti upravo položajem 28 . Oksidacijsko sredstvo omogućava reakciju oksidacije. 7. koje su uvijek povezane. Pri nekim kemijskim reakcijama teško je sa sigurnošću odrediti koja se tvar oksidira. 6. Ukupni oksidacijski broj atoma jedne vrste dobijemo da oksidacijske brojeve jednog atoma pomnožimo s brojem atoma. dogovorom je uveden pojam oksidacijski broj i pravila određivanja: 1.Na katodi će se utrošiti manje energije za redukciju vode.

tvar s negativnijim potencijalom će potiskivati tvar s pozitivnijim potencijalom iz njenih spojeva: Cu2+ + Zn → Zn2+ + Cu Zn + 2H+ → Zn2+ + H2 Navedena znanja koriste se za: izradu džepnih baterija. Dolaskom na katodu kationi primaju elektrone. Npr. različitih akumulatora. ELEKTROLIZA Tvari koje u vodenim otopinama ili talinama vode električnu struju zovu se elektroliti. CuCl2 koji najprije u vodi disocira. F Faradayeva konstanta (96500 C/mol) i Q množina elektriciteta. razumijevanje procesa korozije time i za smišljanje metoda zaštite od korozije. Elektroda spojena na pozitivni pol izvora struje zove se anoda. i F su konstante! Primjer: Odredi masu bakra koja bi se izlučila elektrolizom vodene otopine bakrovog(II) sulfata prolazom od 2A u vremenu 15 minuta. Pozitivna anoda privlači negativne ione koje zovemo anioni. a negativna katoda privlači pozitivne ione koje zovemo kationi. CuCl2 → Cu2+ + 2Cl− KATODA (−): Cu2+ + 2e− → Cu ANODA (+): 2Cl− → Cl2 + 2e− Prvi Faradayev zakon: masa tvari izlučena na elektrodi proporcionalna je množini elektriciteta koja je prošla kroz elektrolit m( A ) = M (A) ⋅Q z⋅F gdje je m(A) masa tvari A. I = 2A t = 15 min = 900 s m(Cu) = ? Q = I ⋅ t = 2 ⋅ 900 = 1800 As 29 . Tako ioni prelaze u neutralne atome koji se spajaju u molekule. Putovanje iona kroz otopinu ili talinu i njihovo izbijanje na elektrodama djelovanjem električne struje zove se elektroliza. a elektroda spojena na negativni pol izvora struje zove se katoda. Primjer: elektroliza vodene otopine bakrovog(II) klorida. z broj primljenih elektrona kationa tvari A. M(A). disocijacijom NaCl bilo u vodi ili talini nastaju pokretni ioni koji omogućavaju provođenje električne struje: NaCl → Na+ + Cl−. M(A) molarna masa tvari A. Elektrode su dijelovi vodiča električne struje uronjeni u elektrolite i spojeni na izvor istosmjerne električne struje. z.tvari u Voltinom nizu. a dolaskom aniona na anodu anioni predaju višak elektrona anodi. npr.

Afinitet za elektronima opada porastom atomskog broja elemenata u skupini. treće do dvanaeste prijelazni metali. Različitih svojstava. Porastom atomskog broja u skupini sve je izraženiji metalni karakter elemenata. 30 . šesnaeste halkogeni elementi. Najčešće su dvovalentni. Halogeni elementi se u prirodi javljaju samo u spojevima. U borovoj skupini elemenata bor je polumetal pa ne daje katione.593 g z⋅F 2 ⋅ 96500 C mol −1 Drugi Faradayev zakon: množine tvari izlučene na elektrodama u serijski spojenim elektrolizerima istom množinom elektriciteta odnose se obrnuto proporcionalno broju izmijenjenih elektrona u tim reakcijama. Halkogeni elementi se u prirodi javljaju u različitim oblicima. U spojevima je trovalentan.55 g mol−1 ⋅Q = ⋅ 1800 C = 0. Reagiraju s nemetalima dajući soli. Kisik i sumpor kao i njihovi spojevi su najzastupljeniji. a najzastupljeniji u prirodi je aluminij. ali su mnogi od njih polivalentni. Jedino je kisik plin. Alkalijski su metali reaktivniji od zemnolakalijskih metala jer lakše otpuštaju jedan elektron pri postizanju stabilnosti nego zemnoalkalijski metali koji trebaju otpustiti dva. sedamnaeste halogeni elementi i osamnaeste plemeniti plinovi. U dušikovoj skupini dušik je jedini plin i čini oko tri četvrtine mase zraka. Dobivaju se elektrolizom talina odgovarajućih soli ili njihovih zasićenih otopina. Plemeniti plinovi imaju stabilnu elektronsku konfiguraciju i stoga se javljaju u atomarnom stanju i tvore vrlo malo spojeva uz vrlo specifične uvjete. a mogu se naći i u elementarnom stanju.m(Cu) = M (Cu ) 63. Q1 = Q2 ⇒ n1 ⋅ z1 = n 2 ⋅ z 2 ⇒ n1 z 2 = n2 z1 UVOD U ANORGANSKU KEMIJU Elemente prve skupine periodnog sustava nazivamo alkalijski metali. Reaktivnost pada s porastom atomskog broja elemenata u skupini. prijelazni metali dobivaju se na različite načine u ovisnosti o sirovinama i svojstvima pojedinog metala. ostali su čvrste tvari. petnaeste dušikova skupina elemenata. Prijelazni metali se javljaju u prirodi u spojevima. odnosno dva elektrona vanjske ljuske postižući stabilnost pa ih stoga u prirodi nalazimo samo u spojevima. lako se obrađuju i tvore legure pa su neki od njih upotrebno važni. četrnaeste ugljikova skupina elemenata. Dobri su vodiči električne struje. trinaeste borova skupina elemenata. Dobivaju se elektrolizom pripadajućih rastaljenih soli. druge skupine zemnoalkalijski metali. Aluminij ujedno ima i najveću praktičnu važnost. Fluor je element s najvećim afinitetom za elektrone. Alkalijski i zemnoalkalijski metali su vrlo reaktivni jer lako otpuštaju jedan. ali i u elementarnom stanju što je odraz velikih razlika njihovih osobina.

butan. astat. Vodik ima izotope: deuterij s jednim neutronom u jezgri i tricij s dva neutrona u jezgri za razliku od procija koji nema neutrona. HALOGENI ELEMENTI Fluor. i magnezijev klorid. Fluor je najsnažniji poznati oksidans. CaF2 i kriolit Na3AlF6. klor. Vodik tvori spojeve s metalima oksidacijskog broja −1 dajući metalne hidride te s nemetalima oksidacijskog broja +1 dajući nemetalne hidride. najvažniji spojevi klora su natrijev klorid.8 °C prelazi u tekuće stanje. zavisno o starosti. Klor se najviše dobiva elektrolizom zasićene vodene otopine ili taline natrijevog klorida. Spojeve oksidacijskog stupnja −1 tvori s metalima koji imaju najmanji afinitet za elektrone pa imamo litijev hidrid. a sposobnost oksidacije opada u nizu prema jodu. Klor je pri standardnim uvjetima žutozeleni plin. HCl. izaziva koroziju. Sve zvijezde. sumporovodik. HI. Na veliko se dobiva iz vode. KCl. većeg broja spojeva nego ugljik. kalijev klorid. NaCl. Osim s atomima drugih elementa. Cl2 itd. atomi halogenih elemenata spajaju se i međusobno pa imamo F2. Zapaljiv je i u smjesi sa zrakom (kisikom) eksplozivan. kalcijev hidrid. Upotrebljava se u proizvodnji organskih spojeva i lijekova. K(−): 2Na+ + 2e− → 2Na A(+): 2Cl− → Cl2 + 2e−. npr. Spojeve oksidacijskog stupnja +1 tvori s nemetalima pa imamo halogenovodike (HF. sadrže više od 90 % vodika. 31 . Cl. Kod halogenih elemenata postoji veliki afinitet prema elektronima pa su oni snažni oksidansi. ali zato ulazi u sastav najvećeg broja spojeva. nadražljivac. CaH2 itd. elektrolizom: K(−): 4H2O + 4e− → 2H2 + 4OH− A(+): 4OH− → O2 + 2H2 + 4e−. Stabilnu konfiguraciju može ostvarivati ionskim i kovalentnim vezama. Elementarnog vodika na Zemlji ima u vrlo malim količinama.NEMETALI VODIK Vodik je najzastupljeniji element u svemiru čineći oko tri četvrtine ukupne mase svemira. HOCl kiselina. itd). perklorna. LiH. Vrlo je reaktivan jer mu do stabilne elektronske konfiguracije nedostaje samo jedan elektron. HClO3. npr. I. Br. Najvažniji minerali fluora su fluorit. F. Vodik je plin koji hlađenjem ispod −252. Uz klorovodik. KH. kalijev hidrid. jod. ugljikovodike (metan. itd) itd. brom. HCl. amonijak. Javlja se u obliku dvoatomnih molekula kao i svi halogeni elementi. U slobodnom stanju je dvoatomna molekula. HClO4 i hipoklorasta. MgCl2 kojih ima u moru i slanim jezerima te klorna. At. vodu.

HCl + H2O → H3O+ + Cl− Koncentrirana klorovodična kiselina ima maseni udio HCl od 34 do 36 %. fosforne i njima dodaji ili oduzimaj po jedan atom kisika. boja. Tablica 3. odnosno formule susjednih kiselina u nizu se razlikuju jedna od druge za jedan atom kisika. Klorovodik najčešće dobivamo direktnom sintezom ili kao sporedni produkt organskih sinteza. H2 + Cl2 → 2HCl CH4 + Cl2 → CH3Cl + HCl Klorovodična kiselina je otopina plina klorovodika u vodi. Kod određivanja formule kiseline uvijek kreni od osnovne kiseline. fosfor. kalcijev klorid. željezov(III) klorid. Natrijeve soli kiselina koje tvori klor Formula NaCl NaOCl NaClO2 NaClO3 NaClO4 Naziv natrijev klorid natrijev hipoklorit natrijev klorit natrijev klorat natrijev perklorat Klorovodik je pri standardnim uvjetima plin bez boje. kao otapalo itd. npr. sumpor. anorganskih spojeva. Upotrebljava se za dobivanje lijekova. oštra mirisa. sumporne. Uoči radi lakšeg pamćenja da se sastav. CaCl2. Cl2 + H2O → HCl + HOCl 3KOCl → KClO3 + 2KCl 4KClO3 → 3KClO4 + KCl 32 . Soli su joj kloridi (osim već spomenutih to su srebrov klorid. Kiseline koje tvori klor Formula HCl(aq) HClO HClO2 HClO3 HClO4 Naziv klorovodična hipoklorasta klorasta klorna perklorna Imena kiselina se dobiju tako da se osnovi imena elementa koji tvori kiselinu (u ovom slučaju klor) pridodaju nastavci i predmeci navedeni u tablici. To je jaka mineralna kiselina.Tablica 2. javlja se kada se grije otopina kalijevog hipoklorita ili kada se tali kalijev klorat. npr. Reakcija disproporcioniranja (pojava kada jedna tvar prelazi u dva nova spoja i kada su oksidacijski brojevi istovrsnih atoma u sva ta tri spoja su različiti). FeCl3 itd. dušik.). AgCl. Princip je isti i za kiseline koje tvore ostali nemetali.

Pri standardnim uvjetima. O2 je plin bez boje. H2O ili voda najvažniji je kisikov spoj. okusa i mirisa. Kisik se svojim najvećim dijelom javlja u obliku dvoatmnih molekula. peroksidi. U čistom stanju sumpor je čvrsta tvar žute boje bez okusa i mirisa. a time i njihovi spojevi. Odatle se i dobiva taljenjem pregrijanom vodenom parom koju se do slojeva sumpora dovodi sustavom cijevi kroz koji se ujedno rastaljeni sumpor odvodi na površinu. Se.). Ona ipak pokazuje blago kiselu reakciju jer u malim količinama otapa CO2 što je razlog da otapa vapnenac. Najčešći i najvažniji halkogeni elementi su kisik i sumpor. S. okusa i mirisa. Kisik je uvjet nastanka i održanja života na Zemlji. O2 ili dikisik. kiseline i njihove soli. Pri sobnoj temperaturi je tekućina bez boje. O3 ili trikisik. U višim slojevima atmosfere javlja se i u obliku troatomnih molekula. ZnO itd) i nemetala (H2O. Ona je uz kisik preduvjet za nastanak i opstanak života. CaCO3. SO2. Al2O3. To su alotropske modifikacije kisika. Fe2O3. U prirodi se javlja kao atmosferska. Po. Raspad ubrzavaju ioni prijelaznih metala i svjetlost. 2H2O2 → 2H2O + O2 Sumpor Najveće količine elementarnog sumpora u prirodi se nalaze u podzemnim slojevima na dubini oko 200 m. CO2. sumpor. 2H2O + CO2 → H3O+ + HCO3− CaCO3 + H2O + CO2 → Ca2+ + 2HCO3− Na taj način iz mekih voda nastaju tvrde vode. kisik. Najčešći kisikovi spojevi su oksidi i to metala (Na2O. Atomi halkogenih elemenata imaju u zadnjoj ljusci šest elektrona i do stabilne konfiguracije im nedostaju dva što ostvaruju bilo kovalentnim bilo ionskim vezama. Uglavnom se dobiva frakcijskom destilacijom ukapljenog zraka. O. Kisik Kisik je najzastupljeniji element na Zemlji. ali po istom načelu i magnezija. Gorenjem i disanjem troše se velike količine kisika pri čemu nastaje CO2. tj vode koje sadrže otopljene soli kalcija.HALKOGENI ELEMENTI Kisik. koji još zovemo ozon. Te. Vodikov peroksid. polonij. Molekule vode izraziti su dipoli pa je voda izvrsno otapalo naročito za ionske spojeve. Najčišća je atmosferska voda jer dolazi u dodir s najmanje tvari. ali podržava gorenje što znači da se spaja s mnogim tvarima. ne gori. Kisik se upotrebljava u metalnoj industriji (čelik!). Relativno su snažni oksidansi. kemijskoj industriji za dobivanje spojeva s kisikom i drugdje. telurij. Najvažniji spojevi kisika su oksidi. NO2 itd. H2O2 je bezbojna tekućina koja se u vodenim otopinama pri većim koncentracijama lako raspada. Vodikov oksid. U zraku mu je maseni udio oko 23 %. površinska ili podzemna voda. a u Zemljinoj kori skoro 50 %. Nastali CO2 koriste biljke u procesu fotosinteze oslobađajući kisik čime je zatvoren kružni tok kisika u prirodi. selenij. a 33 .

2. kat ⎯ 2SO2 + O2 ⎯t⎯ → 2SO3 3. 34 . bilo prženjem sulfidnih ruda 4FeS2 + 11O2 → 2Fe2O3 + 8SO2 Dobiveni SO2 mora biti što čišći. bizmut. detergenata. Molekula rompskog sumpora sastoji se od osam atoma sumpora prstenasto povezanih. arsen. Najčešće se proizvodi tzv. Sumpor tvori veliki broj spojeva jer se spaja sa skoro svim elementima. Služi za proizvodnju umjetnih gnojiva. vlakana. antimon. Taj se postupak može podijeliti u tri faze: 1. Bi. Apsorpcija SO3 u koncentriranoj H2SO4 pri čemu nastaje oleum ili disumporna (pirosumporna) kiselina SO3 + H2SO4 → H2S2O7. kontaktnim postupkom. N. H2S2O7 + H2O → 2H2SO4 DUŠIKOVA SKUPINA ELEMENATA Dušik. dobivanje sumporovog(IV) oksida bilo spaljivanjem sumpora S + O2 → SO2. P. Neki primjeri kiselina koje tvori sumpor Formula H2S (aq) H2SO2 H2SO3 H2SO4 Naziv suporovodična kiselina hiposumporasta kiselina suporasta kiselina sumporna kiselina Tablica 5. lijekova itd. fosfor. H2S2O7 se prema potrebi razrjeđuje vodom. Katalitička oksidacija u sumporov(VI) oksid . As. boja. Natrijeve soli nekih kiselina koje tvori sumpor Formula Na2S Na2SO2 Na2SO3 Na2SO4 Naziv natrijev sulfid natrijev hiposulfit natrijev sulfit natrijev sulfat Sumporna kiselina (tekućina uljasta izgleda) ubraja se među najjače mineralne kiseline.javlja se u velikom broju alotropskih modifikacija od kojih je pri sobnoj temperaturi stabilan jedino čvrsti rompski sumpor. Sb. Tablica 4.

Otapanjem u vodi daje slabu amonijevu lužinu. Dobiva se frakcijskom destilacijom ukapljenog zraka. Fosfor se javlja kao bijeli fosfor molekule P4. didušik. otrovan i eksplozivan. N2. Sintezom iz dušika i vodika dobiva se amonijak bezbojan plin oštra mirisa. ne gori i ne podržava gorenje.). tetraedarske strukture. stoga se smjesa zagrijava. Elementaran dušik je sastojak zraka s masenim udjelom oko 76 %. Dušik Dušik je plin bez boje. Amonijak se pročišćava ukapljivanjem. a reakcija provodi uz katalizator. dušične kiseline itd. crveni fosfor nepoznate strukture i crni fosfor slojevite strukture. 2NO + O2 → 2NO2 Zatim se dušikov(IV) oksid apsorbira u vodi. Od spojeva najčešći su nitrati. Inače bi se nastali amonijak raspadao nastojeći povećati broj čestica čime se nadoknađuje gubitak tlaka. lijekova. Najprije se amonijak katalitički spali (oksidira). okusa i mirisa. kat N2 + 3 H2 2 NH3 U normalnim uvjetima ova je reakcija spora. Najčešći spojevi fosfora su fosfati. 4NH3 + 5O2 → 4NO + 6H2O Dalje se dušikov(II) oksid spontano oksidira. Kada se javlja elementaran onda se javlja u obliku dvoatomnih molekula. eksploziva. 3NO2 + H2O → 2HNO3 + NO 35 . Dušična kiselina služi za dobivanje eksploziva. umjetnih gnojiva itd. NH3 + H2O → NH4OH Kao i svaka baza amonijak s kiselinama tvori soli. a tlak plina prvenstveno zavisi o broju čestica) reakcija se mora provoditi pod znatnim tlakom. Atomi elemenata ove skupine imaju pet elektrona u zadnjoj ljusci i najčešće svoju stabilnu elektronsku kofiguraciju postižu kovalentnim vezama. Međutim kako je pad tlaka velik (od 4 čestice nastaju dvije. Dušik je jedini plinoviti element ove skupine. a neizreagirani plinovi vraćaju se u proces. Proizvodi se iz amonijaka. NH3 + HCl → NH4Cl NH3 + HNO3 → NH4NO3 2 NH3 + H2SO4 → (NH4)2SO4 Upotrebljava se za dobivanje praktički svih ostalih dušikovih spojeva (umjetnih gnojiva. boja. tetrafosfor.Najčešći su dušik i fosfor kao i njihovi spojevi. t. p.

P4O10 + 6H2O → 4H3PO4 Soli fosforne kiseline su fosfati. Fosfor Fosfor gori na zraku dajući fosforov(III) oksid i fosforov(V) oksid. a 96 . Ovim postupkom dobiva se HNO3 masenog udjela do 60 %. 3Cu + 8HNO3 → 3Cu(NO3)2 + 2NO + 4H2O Cu + 4HNO3 → Cu(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O Soli dušične kiseline su nitrati. a kositar i olovo i ionskim. Ca(H2PO4)2⋅H2O + CaSO4⋅2H2O ili trostruki superfosfat 3Ca(H2PO4)2⋅H2O. amonijev nitrat. Sn. Kovalentne veze svakog atoma ugljika usmjerene su prema četiri ugla tetraedra. U kristalu dijamanta svaki atom ugljika povezan je s četiri kovalentne veze s četiri susjedna atoma ugljika. germanij. U prirodi se javljaju u spojevima. NaNO3 itd. UGLJIKOVA SKUPINA ELEMENATA Ugljik. Najčešće se upotrebljavaju kao umjetna gnojiva. Atomi elemenata ove skupine imaju četiri elektrona u zadnjoj ljusci. Zato grafit vodi električnu struju. U čistom obliku atomi ugljika mogu se vezati na dva načina i zato se ugljik pojavljuje u dvije alotropske modifikacije kao dijamant i kao grafit. olovo. P4 + 3O2 → P4O6 P4 + 5O2 → P4O10 Fosforov(V) oksid se otapa u vodi dajući fosfornu kiselinu. Pb. kemijskom obradom s H2SO4. npr. silicij. čime nastaju topljivi superfosfat. U kristalu grafita svaki je atom ugljika povezan s s tri ugljikova atoma jednostrukim kovalentnim vezama tvoreći tako slojeve s velikim brojem šesterokuta. kositar.98 %-tna HNO3 dobiva se destilacijom 60 %-tne. 36 . već su relativno slobodni (delokalizirani) i pripadaju cijelom sloju atoma ugljika. Si. Svoju stabilnu elektronsku konfiguraciju mogu ostvariti kovalentnim vezama. a ugljik još i u organskim spojevima te elementaran. NH4NO3. Između slojeva u kristalu grafita vladaju slabe van der Waalsove sile. Fosforna gnojiva se najčešće dobivaju iz netopljivog minerala fosforita Ca3(PO4)2. Ge. Dušikovi spojevi nezaobilazan su sastojak umjetnih gnojiva. Najčešća dušična gnojiva su urea NH2CONH2 i amonijev nitrat NH4NO3. natrijev nitrat. Po jedan elektron svakog atoma nije čvrsto vezan. Dušična kiselina vrlo je jaka mineralna kiselina snažnog oksidativnog djelovanja. npr.Oslobođeni dušikov(II) oksid vraća se u proces. Ugljik Najčešći spojevi ugljika u prirodi su karbonati. reagira s bakrom razrijeđena i koncentrirana. C.

Silicij i germanij su slabi vodiči električne struje. To su uglavnom plemeniti metali. a preostale dvije veze silicija ostvaruju su s organskim skupinama. silikati su alkalijske soli silikatnih kiselina. najčešće kao sulfidi. slojeve ili trodimenzionalne mreže oslobađajući vodu. (SiO2)n i poznat je pod nazivom silikagel. Koristi se kao gorivo. Djeluje kao krvni otrov vezujući se na hemoglobin 200 . p. nikal. Silicij Silicij se nalazi u sastavu većine stijena. C + O2 → CO2 CO2 + C → 2CO Ugljikov dioksid je plin teži od zraka. ne gori ni ne podržava gorenje. hidroksidi ili karbonati. odnosno velikoj površini. Odgovarajući broj kationa uvijek neutraliziraju preostali naboj. Te spojeve nazivamo minerali. plin nešto lakši od zraka i otrovan je. CO2 + H2O H2CO3 Ugljična je kiselina slaba kiselina. METALI Samo mali broj metala nalazimo u prirodi u elementarnom stanju (bakar. Sastojak je vodenog plina. tj. a osnovni su sastojci ruda. Svoja dobra adsorpcijska svojstva duguje izuzetnoj poroznosti. a redukcijom ugljikovog dioksida užarenim ugljikom nataloženim u pećima nastaje ugljikov monoksid. (H2SiO3)n u vrpce. Uobičajeno.300 puta brže od kisika čime onemogućuje opskrbu stanica organizma kisikom. zlato.Gorenjem ugljika fosilnih goriva uz dovoljnu količinu kisika nastaje ugljikov dioksid. Na2Si2O5. Maseni udjel silicija u Zemljinoj kori odmah je iza kisikovog. srebro. Konačni produkt polimerizacije ne sadrži vodik. sulfati. neotrovan je i sadržan u pjenušavim pićima dajući im kiselkast okus jer njegovim otapanjem nastaje ugljična kiselina. Silikoni su visoko polimerizirani spojevi lančaste ili prstenaste strukture opće formule (R2SiO)n u kojima atome silicija povezuje kisik. Vodena otopina natrijevog silikata sadrži ione silikatne kiseline. Tvori soli karbonate (Na2CO3) i hidrogenkarbonate (NaHCO3). kao redukcijsko sredstvo i u organskim sintezama. Na2SiO3. H2SiO42− koji mogu polimerizirati. oksidi. Namjernim onečišćenjem silicija atomima s tri ili s pet elektrona u zadnjoj ljusci povećavamo njihovu vodljivost na dva različita načina pa imamo p-poluvodiče i n-poluvodiče. Ostali metali se javljaju u spojevima. itd). Metali uglavnom kristaliziraju tako da svaki atom bude okružen sa što većim brojem atoma na što manjoj udaljenosti. za razliku od ugljikovog dioksida. platina. Ugljikov monoksid je. npr.i nvodljivost. Atomi metala međusobno se povezuju slično kovalentnoj vezi s tom razlikom da jedan kristal metala možemo promatrati kao jednu 37 .

Mg. K. bijela. ali i u naslagama u Zemljinoj kori kao kamenu sol. Nalazimo ga u moru kojem daje slanost. a zemnoalkalijski su: berilij. a zemnoalkalijski otpuštanjem dvaju elektrona vanjske ljuske. Vodiči struje imaju valentne (elektronima popunjene) vrpce toliko sličnih energija vodljivim (praznim vrpcama kojima se elektroni mogu gibati kroz kristal pod utjecajem vanjskog električnog polja) da elektroni praktički bez energijske zapreke prelaze iz valentnih vrpca u vodljive vrpce. Li. CaCO3 → CaO + CO2 38 . npr. metalni sjaj. Na2CO3 ili soda je otrovna. natrijeva hidroksida. Služi za dobivanje klora. kalcij. radij. legura aluminija (93 . K(−): Na+ + e− → Na A(+):2Cl− → Cl2 + 2e− Natrijev karbonat. Sr. NaCl. energijske zapreke između valentnih i vodljivih vrpca da ih samo manji broj elektrona može savladati za razliku od vodiča pa je time i električna vodljivost manja nego kod vodiča. Rb. barij. Fr. Ca. boja itd. a neki su prazni.95 % Al) s dodatkom bakra. Neki nivoi su popunjeni elektronima. Ra. Kako otpuštaju tako malo elektrona atomi ovih metala za to trebaju uložiti malu energiju što znači da imaju malu energiju ionizacije i da su jako reaktivni. Legure se dobivaju taljenjem smjese metala ili tako da se smjesa metala u prahu jako tlači u kalupima i zagrijava do temperature blizu tališta smjese (sinter materijali). čvrsta tvar. Proizvodi se postupkom po Solvayu. a prazni energijski nivoi tvore vodljive vrpce. željenih svojstava različitih od svojstava metala koji čine slitinu. ALKALIJSKI I ZEMNOALKALIJSKI METALI Alkalijski metali su: litij. a to znači da ne mogu voditi struju. Legiranjem se mijenjaju i kemijska i mehanička svojstva metala. Energijski nivoi popunjeni elektronima tvore valentne vrpce. stakla. Cs. Energijski nivoi sličnih energija tvore vrpce nivoa. ali zato brže korodira od aluminija. kovkost i podatnost razvlačenju. metalne veze. Poluvodiči imaju takve energijske razlike. Legure ili slitine su čvrste otopine ili intermetalni spojevi metala sačinjeni sa svrhom da se dobiju materijali drukčijih. stroncij. rubidij. Ba. Na. energijskih nivoa koje tvore veze. tako i natrija i to elektrolizom njegove taline najčešće u Downsovoj ćeliji. sode itd. duraluminij. magnezija i mangana ima manju gustoću i puno veću tvrdoću od aluminija. francij. Be. sredstava za pranje. Najznačajniji spoj ovih metala je natrijev klorid. Izolatori imaju veliku energijsku razliku između valentnih i vodljivih vrpca tako da elektroni ne mogu savladati tu energijsku zapreku i prijeći iz valentnih u vodljive vrpce. prije svega susjednih atoma. magnezij. Zajedničke osobine metala su i velika električka i termička vodljivost. kalij. cezij. Jezgra jednog atoma djeluje na više elektrona drugih. Upotrebljava se za proizvodnju papira. natrij. Prženjem vapnenca najprije se dobiju živo vapno i ugljikov(IV) oksid.molekulu. Alkalijski metali postižu stabilnu elektronsku konfiguraciju otpuštanjem jednog elektrona vanjske ljuske. U sustavu kakav je kristal metala ima puno elektronskih orbitala.

U natrijevom kloridom zasićenu vodenu otopinu uvodi se amonijak pa uz ione Na+ i Cl− u vodi imamo i amonijeve ione i OH−. NH3 + H2O → NH4+ + OH− Već dobiveni CO2 u dodiru s tom otopinom reagira. OH− + CO2 → HCO3−. Od kombinacija iona koja je u otopini nastat će i istaložit će se najmanje topljiva sol. U ovom slučaju to je natrijev hidrogenkarbonat. Na+ + Cl− + NH4+ + HCO3− → NaHCO3 + NH4+ + Cl− Filtracijom odvojeni NaHCO3 se žari i dobije soda. 2NaHCO3 → Na2CO3 + CO2 + H2O Dobiveni CO2 vraća se u proces. Iz otopine amonijeva klorida regenerira se amonijak i vraća u proces. 2NH4Cl + Ca(OH)2 → 2NH3 + CaCl2 + 2H2O Gašeno vapno ili kalcijev hidroksid dobiva se gašenjem, reakcijom s vodom, već dobivenog, živog vapna. CaO + H2O → Ca(OH)2
Natrijev hidroksid, NaOH, bijela, čvrsta, vrlo higroskopna tvar koja nagriza organske tvari. Upotrebljava se u proizvodnji sapuna, papira, aluminija, lijekova itd. To je jedna od najjačih baza, tj. u vodi potpuno disocira. Dobiva se elektrolizom koncentrirane vodene otopine natrijeva klorida.

K(−): 2H2O + 2e− → H2 + 2OH− A(+):2Cl− → Cl2 + 2e− Na katodi se reduciraju molekule vode, a ne ioni natrija jer je za tu reakciju potrebno manje energije. Katodni i anodni prostor odvojeni su polupropusnom mebranom da se ioni natrija mogu nakupljati u katodnom prostoru uz OH−. Iz te vodene otopine NaOH, čvrsti NaOH se dobiva uparavanjem. Kalcijev karbonat, CaCO3 u prirodi javlja u različitim oblicima, kao vapnenac, kalcit itd. U poglavlju o vodi opisali smo kako se prolaskom kišnih kapi kroz zrak u njoj otapa ugljični dioksid dajući ugljičnu kiselinu koja dolaskom na stijene otapa kalcijev karbonat dajući kalcijev hidrogenkarbonat koji je topljiv u vodi i koji s vodom odlazi u podzemlja. Tu se događa obratan proces. Ca(HCO3)2 → CaCO3 + CO2 + H2O Voda i ugljikov dioksid ispare, a iskristalizirani kalcijev karbonat gradi stalaktite, stalagmite i slično.

39

U opisu dobivanja natrijevog karbonata opisano je dobivanje živog, CaO i iz njega gašenog vapna, Ca(OH)2, a kao početna sirovina služio je CaCO3. Gašeno vapno dio je svake žbuke. Tijekom očvršćivanja žbuke gašeno vapno reagira s ugljikovim dioksidom dajući kalcijev karbonat. Ca(OH)2 + CO2 → CaCO3
Gips, CaSO4⋅2H2O, kao mineral javlja se u naslagama u prirodi. TEHNIČKI VAŽNI METALI Aluminij

Zbog svojih dragocjenih svojstava, aluminij je u kratkom vremenu postao važan metal. Proizvodi se iz boksita. Odvajanjem primjesa iz boksita dobije se čisti aluminijev oksid ili glinica. Čisti aluminij dobiva se elektrolizom taline glinice. taljenje Al2O3 → 2Al3+ + 3O2− K(−): 4Al3+ + 12e− → 4Al A(+): 6O2− → 3O2 + 12e− Grafitna anoda reagira s kisikom dajući ugljikov(IV) oksid. Sam aluminij je amfoteran element kao i njegov hidroksid (reagiraju i s kiselinama i s lužinama). 2Al + 6HCl → 2AlCl3 + 3H2 2Al + 2OH− + 6H2O → 2Al(OH)4− + 3H2 Al(OH)3 + 3HCl → AlCl3 + 3H2O Al(OH)3 + OH− → Al(OH)4− Aluminij je postojan na atmosferske utjecaje jer mu se na površini stvori tanki sloj oksida koji ga štiti. Postupak oksidacije površinskog sloja može se izvoditi postupkom elektrolitičke oksidacije, tj. eloksiranja. Legure aluminija kod kojih se poboljšavaju ljevna svojstva, tzv. ljevne legure nastaju dodatkom aluminiju manjih količina silicija, bakra i/ili magnezija. Kovne se legure dobivaju dodatkom bakra, magnezija, mangana, a mogu sadržavati i cinka i nikla. Za duraluminij vidi legure općenito.
Željezo

Željezo je najvažniji metal. Bez njega ne bi bilo života jer mu u procesima metabolizma pripada centralno mjesto, sudjeluje u izgradnji hemoglobina itd. Javlja se kao α, γ i δ željezo, zavisno koju kristalnu strukturu poprimi. Najvažnije rude željeza su magnetit Fe3O4 i hematit Fe2O3. Dobiva se u procesima u visokoj peći koja se puni naizmjenično slojevima koksa i rude s dodacima. Vrući zrak obogaćen kisikom upuhuje se s donje strane peći, pali koks i pokreće time niz reakcija:

40

C + O2 → CO2 C + CO2 → 2CO Fe2O3 + 3CO → 2Fe + 3CO2 Rastaljeno sirovo željezo skuplja se na dnu peći. Željezo je podložno i kemijskom i elektrokemijskom nagrizanju, tj. koroziji. Kemijska korozija uvjetovana je nagrizanjem željeza agresivnim tvarima, npr. oštećenja željeznih cjevovoda prolaskom klora kroz njih. Elektrokemijska korozija uzrokovana je nastajanjem galvanskog članka na površini željeza, npr. hrđanje, gdje je katoda vlažno mjesto na željezu s većom koncentracijom kisika, a anoda drugo mjesto na istom komadu željeza na kojem je koncentracija kisika manja. Na anodi se otapa željezo, a na katodi kisik reagira s vodom. K(−): Fe → Fe3+ + 3e− A(+): O2 + 2H2O + 4e− → 4OH−
Zaštita željeza od korozije postiže se dodavanjem inhibitora anodnih ili katodnih rakcija, katodnom zaštitom, galvanizacijom (pocinčavanje, kromiranje itd) ili premazima koji onemogućuju kontakt željeza s kisikom. Željezo koje se želi zaštiti katodnom zaštitom spoji se s velikim komadom manje plemenita metala, metala elektronegativnijeg redukcijskog potencijala (npr. magnezija) tako da će se u procesu korozije otapati magnezij, a ne željezo. Željezo se legira u ugljične i legirane čelike kojih ima preko tisuću vrsta. Čelici se odlikuju velikom tvrdoćom, žilavošću, elastičnošću, otpornošću na koroziju itd. Bakar

Bakar je metal karakteristične crvene boje te izuzetan vodič električne struje i topline. Stabilnu elektronsku konfiguraciju postiže otpuštanjem jednog ili dva elektrona u ionskoj vezi. U prirodi se bakar javlja elementaran, ali se najviše javlja u obliku sulfidnih ruda, halkopirita, CuFeS2, halkozina, Cu2S i kovelina, CuS. Količina bakra u rudama je malena pa se rude najprije moraju koncentrirati da bi se zatim pržile. 8CuFeS2 + 11O2 → 4(Cu2S + FeS) + 2Fe2O3 + 8SO2 Produkt dobiven prženjem pomiješa se s koksom i kremenim pijeskom pa se tali. Fe2O3 + C + 2SiO2 → 2FeSiO3 + CO Talina željezovog(II) silikata je troska koja pliva na talini bakrovog(I) i željezovog(II) sulfida. Talina sulfida, “bakrenac” odvoji se od troske i propuhuje zrakom uz dodatak kremenog pijeska pri čemu se oksidira sav sumpor vezan za željezo, a željezo prelazi u trosku. 2FeS + 3O2 + 2SiO2 → 2FeSiO3 +2SO2 Nakon uklanjanja troske nastavi se proces oksidacije sulfida dok jedan dio bakrovog(I) sulfida ne prijeđe u bakrov(I) oksid.

41

[Ni(CO)4]. Postoje i druge legure bakra. itd. pet i šest. čovjek proizvodi sve više i sve brže što za posljedicu ima da u okoliš dospijevaju neželjeni sporedni proizvodi izazivajući neželjene posljedice za ljudsko zdravlje. Kompleksni spojevi prijelaznih metala Kompleksni spojevi su spojevi koji u svojoj složenoj strukturi imaju dvije. atom prijelaznog elementa. iona ili drugih skupina koje pravilno okružuju središnji atom. Bronce su legure bakra i kositra. novo srebro i konstatan. bilo neposredno bilo posredno. između ostalog i kemije. četiri. Mjedi imaju veću čvrstoću i otpornost na koroziju od bakra ili cinka. ioni i ostale skupine koji se vežu na atom prijelaznog elementa svojim nepodijeljenim elektronskim parom zovemo ligandi. No. K4[Fe(CN)6]. npr. bez mnogih drugih blagodati koje su proizvod. Cu2(OH)2CO3 → 2CuO + H2O + CO2 CuO + C → Cu + CO Sirovi bakar se pročišćava elektrolitičkom rafinacijom u kojoj je anoda od sirovog bakra. Poznatiji primjeri kompleksnih spojeva su žuta krvna sol ili kalijev heksacijanoferat(II).. molekula amonijaka itd. Molekule. plastičnih masa i ostalih sintetičkih polimera. bilo odmah bilo naknadno. Ponekad je to jedna veća molekula takve strukture da se oko atoma prijelaznog metala nađu pravilno raspoređene njene pojedine skupine atoma. KEMIJA I OKOLIŠ Današnji život ne možemo zamisliti bez mineralnih gnojiva. U težnji da što bolje živi. Neželjeni proizvodi mogu onečistiti i zrak i vodu i tlo. Mogu se dodavati i neki drugi metali da bi se poboljšala pojedina željena svojstva. tetraakvabakrov(II) sulfat monohidrat. A(+): Cu (sirovi) → Cu2+ + 2e− K(−): Cu2+ + 2e− → Cu (čisti) Mjedi su u osnovi legure bakra i cinka. tetrakarbonilnikal(0). Odlikuju se velikom čvrstoćom i tvrdoćom te visokom otpornošću na koroziju. Cu2S + 2Cu2O → 6Cu + SO2 Ako na raspolaganju imamo karbonatnu ili oksidnu rudu onda se samo karbonatna ruda prevede grijanjem u oksid nakon čega se oksid reducira koksom dajući između ostalog i sirovi bakar. katoda od tankog čisto bakrenog lima. 42 . bez poluvodiča kao osnove elektronike. a rjeđe više molekula vode. [Cu(H2O)4]2+SO42− H2O. ta pozitivna strana ima i svoju negativnu stranu. a kao elektrolit služi otopljen bakrov(II) sulfat.2Cu2S + 3O2 → 2Cu2O + 2SO2 Tada međusobno reagiraju bakrov(I) sulfid i bakrov(I) oksid dajući sirovi ili blister-bakar.

klorirani ugljikovodici itd. Uzrokuje smetnje disanja. mezosfera (od oko 50 do oko 80 km). U troposferi se odvija glavni dio procesa kruženja vode u prirodi jer sadrži skoro svu atmosfersku vodu. ugljikovi oksidi. prašina. stratosfera (od oko 12 do oko 50 km). Prašine kataliziraju niz kemijskih reakcija na njihovoj velikoj površini. Oksidirani produkti ugljikovodika su formaldehid. U stratosferi se apsorbira najveći dio ultraljubičastog (UV) zračenja zatvorenim nizom kemijskih reakcija disocijacije i nastajanja molekula kisika i ozona štiteći Zemlju od prevelikog zračenja. U njoj su sva zračna strujanja jaka. otežavaju disanje itd. Dušikovi oksidi.ZRAK • • • • Zemljinu atmosferu možemo podijeliti na slojeve: troposfera (0 do oko 12 km visine). SO2 je glavni uzročnik nastajanja smoga i kiselih kiša od kojih masovno stradaju šume. peroksiacilnitrati (PAN) itd. radikale i oksidirane produkte ugljikovodika ako ih ima u atmosferi. npr. a mogu i same sadržavati niz štetnih tvari za biljni i životinjski svijet. O2 → O + O O + O2 → O 3 O3 → O 2 + O O + O → O2 (apsorpcija zračenja) (oslobađanje topline) (apsorpcija zračenja) (oslobađanje topline) Za stratosferu je karakteristično vrlo slabo okomito strujanje što otežava miješanje troposfere i stratosfere. SO2 se lako oksidira kisikom iz zraka u SO3 koji se spaja s vlagom iz zraka dajući sumpornu kiselinu. SO2 + O2 → SO3 + O SO3 + H2O → H2SO4 Reakciju ubrzavaju: UV zračenje kojeg apsorbira SO2 pa tako lakše stupa u reakciju. a također djeluje korozivno i kiselo. NOX mogu s jedne strane sudjelovati u kemijskim reakcijama koje kao produkte mogu imati klorove radikale (uništavaju ozon u zaštitnom dijelu atmosfere) i dušičnu kiselinu koja sudjeluje u nastajanju kiselih kiša. termosfera ili ionosfera (od oko 80 do oko 800 km). prašina koja sadrži ione prijelaznih metala koji kataliziraju reakciju oksidacije SO2. Cijeli taj niz raeakcija oksidacije ugljikovodika započinje apsorpcijom UV zračenja od strane molekule NO2. vlaga u kojoj se SO2 brže oksidira. nadražuju oči. Tvari koje onečišćuju atmosferu su SO2. Sumporov (IV) oksid. Svi oni djeluju otrovno. S druge strane u nižim dijelovima atmosfere mogu sudjelovati u reakcijama čiji su produkti kisikovi radikali koji stvaraju ozon. acetaldehid. NO2 → NO + O (apsorpcija zračenja) 43 . akrolein. NOX. ugljikovodici.

CaCO3 → CaO + CO2 2CaO + 2SO2 + O2 → 2CaSO4 Smanjenje količina dušikovih oksida postižemo tako da dušikove okside uvodimo u vodenu otopinu vodikovog peroksida u kojem se u nizu radikalskih reakcija oksidiraju do dušične kiseline koju zatim iskorištavamo. efekt staklenika je drugo ime za zagrijavanje Zemlje. ali zbog svoje male topline ti su valovi sad drukčiji. ⋅Cl + ⋅H → HCl ⋅ClO + ⋅NO2 → ClNO2 Smanjenje onečišćenja zraka može se postići na različite načine. Zbog visoke temperature dimnih plinova dolazi do termičke disocijacije kalcijeva karbonata. Jedan dio svoje topline zrače prema svemirskim prostranstvima. duljina koje apsorbiraju gore spomenute tvari pritom se zagrijavajući i ne dopuštajući toplini odlazak u svemir što bi omogućilo hlađenje Zemlje. Na primjer. 44 . većih su duljina (12000 do 20000 nm)..Ugljikov(II) oksid oksidira se u atmosferi u ugljikov(IV) oksid koji je glavni nosilac efekta staklenika iako taj efekt omogućuju i veće količine metana. freoni i ozon. Moramo zaštiti vodu mora. a nastali kalcijev oksid reagira sa SO2 dajući gips. detergente itd. Površina Zemlje i biljke apsorbiraju infra crveno zračenje sa Sunca koje dopre do njih i zagrijavaju se. • industrijske otpadne vode koje mogu sadržavati sve što industrija proizvodi zajedno s međuproizvodima i sporednim. Naime. a koji nas štiti od prekomjernog UV zračenja što omogućuje činjenicu da ne budu sprženi svi živi organizmi na Zemlji. Klorirani ugljikovodici uzrokuju smanjenje količina ozona i to onog ozona iz viših dijelova atmosfere. Apsorbirajući UV zračenje klorirani ugljikovodici disociraju i na klorove radikale koji razaraju ozon. uglavnom neželjenim proizvodima računajući i njihove produkte raspada. Najugroženije su površinske i podzemne slatke vode jer su izložene najvećem onečišćenju. površinske i podzemne vode. U njih ispuštamo otpadne vode i to: • komunalne otpadne vode koje sadrže razne mikroorganizme. CFCl3 → ⋅CFCl2 + ⋅Cl ⋅Cl + O3 → ⋅ClO + O2 ⋅ClO + O → ⋅Cl + O2 Reakcija se zaustavlja vezanjem klor radikala na ⋅H i oksiklor radikala na ⋅NO2. Jedan radikal klora može razoriti oko 100000 molekula ozona. smanjenje količina sumporovog(IV) oksida za polovicu postižemo tako da u ložišta ugljena ubacujemo vapnenac u prahu. dušikovog(I) oksida. led. vode. VODA Voda je temelj nastanka i održanja života i ničim se ne može zamijeniti.

Kemijsko pročišćavanje otpadnih voda temelji se na kemijskim reakcijama kojima se tvar koja uzrokuje onečišćenje u otpadnoj vodi prevodi u manje štetne ili rjeđe. • kemijsko. ugljikov(IV) oksid ili sumporovodik. • površinske otpadne vode nastale padalinama. Na taj način mikroorganizmi uklanjaju nečist (polutante) iz otpadnih voda povećavajući svoju biomasu rastom i razmnožavanjem.. Čišćenje otpadnih voda može biti: • mehaničko. tj. već ih kisik čak ubija. a rijeke velike količine aluvijalnog ili 45 . U hladnim i vlažnim klimatskim područjima najčešće su vrste tla podzoli. • biološko. Kemijska potreba kisika je količina kisika koja je potrebna za kemijsku oksidaciju organskih i anorganskih sastojaka otpadnih voda dok je biološka potreba kisika ona količina kisika koja je potrebna mikroorganizmima za petodnevnu razgradnju organskih tvari sadržanih u otpadnoj vodi. životinje. herbicide. razaranje penicilinskih antibiotika sadržanih u otpadnoj vodi oksidacijom vodikovim peroksidom. Otpadne vode sadrže različite tvari različitog porijekla koje mogu biti više ili manje štetne za ljude. vrstu gnojiva. najčešće soli.• otpadne vode iz poljoprivrede koje sadrže amonijak. Anaerobnim procesima glavni produkt je bioplin. Osnovna mjerila koja govore o stupnju onečišćenja su kemijska potreba kisika (KPK) i biološka potreba kisika (BPK5). U pojedinim dijelovima svijeta vjetrovi su nanijeli velike količine prapora ili lesa. npr. vrenjem (fermentacijom) prevede u kompost. U vlažnim i toplim klimatskim područjima osim ispiranja površinskog dijela značajna je prisutnost oksida metala zbog čega imamo smeđa i crvena lateritna tla. pojavljuju lako topljive tvari. naftu i sve što padaline “pokupe” u zraku i po površini. rječju za okoliš. pesticide itd. sastojke umjetnih gnojiva. a koje sadrže natrijev klorid. zbog brzog isparavanja. aktivnog mulja koji se najuspješnije rješava tako da se kao i ostali organski otpad kompostira. Glavni produkt aerobnih procesa je velika količina biomase. Mehaničkim se pročišćavanjem iz otpadnih voda uklanjaju suspendirane tvari veći ili manjih dimenzija. Biološko pročišćavanje u ovisnosti o vrsti mikroorganizama može biti aeroban ili anaeroban proces. tzv. rasprostranjena su slana tla. Veći komadi čvrstih tvari se uklanjaju različitim rešetkama na kojima otpad ostaje dok se čvrste tvari manjih dimenzija mogu ukloniti različitim načinima taloženja i filtriranja. Aerobne vrste mikroorganizama za svoj rast trebaju kisik. a manjim dijelom može sadržavati dušik. energent koji se sastoji najvećim dijelom od metana. u kojima su isprane pojedine tvari iz površinskog sloja. Biološko pročišćavanje otpadnih voda temelji se na tome da tvari koje onečišćuju vodu postaju hrana odabranim mikroorganizmima. U polusuhim krajevima u kojima se na površini. a anaerobne ne. potpuno bezopasne tvari. TLA Tlo je rahli dio Zemljine kore nastao raspadanjem ili usitnjavanjem kamenite podloge i organskih tvari biljnog i životinjskog podrijetla.

odložiti na uređena odlagališta. uz vodu. I dobivanje energije spaljivanjem i dobivanje komposta su svojevrsni načini reciklacije otpadnih tvari. metalni otpad i to po vrstama metala. Ono što je vjerojatno u ovom trenutku jedna od najvažnijih stvari ne samo što se tiče onečišćenja tla već i svega ostalog je razvijanje svijesti o potrebi i nužnosti očuvanja okoliša. najbolja zaštita tla postiže se pravilnim postupanjem s otpadom. Metalni i plastični otpad. a ostali dio zajedno s ostacima reciklaže. tj. dvostrukim i trostrukim kovalentnim vezama. očuvanja našeg planeta. UVOD U ORGANSKU KEMIJU Za razliku od neživih tvari. kisika i dušika u živim organizmima čak 96 %. natrij. temeljne pretpostavke plodnosti tla. vodika. jednostrukim. plastični otpad po vrstama plastike. Kada se atomi ugljika međusobno povežu jednostrukim. a time i sebe. Najznačajni je površinski sloj tla. Nastanak velikog broja ugljikovih spojeva omogućen je sposobnošću atoma ugljika da se međusobno vežu u velikom broju. koji je rastresitiji i koji sadrži više zraka. vlage i topline od ostalog dijela tla pa su u njemu najintenzivniji procesi raspadanja organskih tvari. tradicionalno nazvane organska kemija. dvostrukim ili trostrukim vezama svakom atomu ostaje još tri. je temelj razvoja biljnog i životinjskog svijeta. otpadno staklo po vrstama stakla itd. a mnogi se prirodni procesi industrijski oponašaju. do otpada koji se može biološki razgraditi. Do danas. C C C C C C Ugljik je u spojevima četverovalentan. dio spaliti dobivajući energiju. Tako je maseni udio ugljika. otpadno staklo i tome slično se treba reciklirati koliko je god to moguće. deponije ugrožava tlo. stvaranja humusa. Danas se mnogi spojevi koje nalazimo u živim organizmima s uspjehom dobivaju i sintetskim putom. što je još jedan od faktora koji omogućuje ugljiku tvorbu tako velikog broja spojeva. 46 . Dio kemije koji istražuje ugljikove spojeve. kalij. tzv. npr. magnezij. Otpad treba najprije razvrstati. sumpor.naplavnog tla. Biološki razgradiv otpad treba biološkom razgradnjom prevesti u kompost. Ostali biogeni elementi su fosfor. Stanište je mnogih organizama koji mogu živjeti u samom tlu. debljine do 20-ak cm. dva ili jedan slobodan elektron koji se može spariti s elektronima drugih elemenata. Tlo. pepelom od spaljivanja. Čovjek nekontroliranim odlaganjem svakovrsnog otpada na neuređena odlagališta. ali i na njemu. gradeći duže ili kraće. kalcij i klor te još neki kojih ima u mikrokoličinama. žive organizme u najvećem dijelu izgrađuju ugljikovi spojevi i voda. razgranate ili nerazgranate lance i prstenove. npr. u stvari je kemija ugljikovih spojeva.

CH3CH3 etan. Ugljikovodici kod kojih su atomi međusobno tako povezani da čine jednostavne ili razgranate lance zovu se aciklički ili alifatski ugljikovodici. Prikaz dijela homolognog niza nerazgranatih alkana. U etanu i njemu sličnim spojevima dolazi do mijenjanja položaja atoma vodika u prostoru u odnosu prema nepromijenjenom položaju C-atoma što je poznato kao rotacija oko jednostruke kovalentne veze. CH3CH2CH2CH2CH2CH2CH3 (CH3(CH2)5CH3) heptan. a svojstva im se razlikuju od svojstava ostalih ugljikovodika. Skupinu aromatskih ugljikovodika zovemo još i areni. gdje je n broj atoma ugljika u molekuli: CH4 metan. Kad prikazujemo organske spojeve simbolima najčešće se služimo slijedećim formulama: 1) H H H C H C H H projekcijska strukturna. a oni kod kojih su atomi ugljika povezani tako da čine makar jedan prsten u svojoj strukturi. 2) CH3CH3 kondenzirana strukturna. To je posebna skupina prstenastih spojeva. Etan ima dva C-atoma i na svakom C-atomu vezana još po tri atoma vodika. 3) C2H6 molekulska (bruto). najčešće sa šesteročlanim prstenovima koji se obično prikazuju naizmjeničnim jednostrukim i dvostrukim vezama.5°C).UGLJIKOVODICI Mnogi postojeći spojevi građeni su od ugljika i vodika pa se zajedničkim imenom zovu ugljikovodici. Iz istog razloga kažemo da su to i zasićeni ugljikovi spojevi. CH3CH2CH2CH2CH2CH3 (CH3(CH2)4CH3) heksan. 47 . CH3CH2CH2CH3 butan. CH3CH2CH3 propan. opće formule CnH2n+2. Kemijske veze u metanu usmjerene su u prostoru tako da zatvaraju tetraedarske kutove (109. 4) CH3 empirijska. ALKANI Ugljikovodici kod kojih su svi atomi ugljika međusobno povezani isključivo jednostrukim vezama nazivaju se alkani ili parafini. Najjednostavniji je alkan onaj koji u molekuli ima samo jedan atom ugljika vezan s četiri atoma vodika. itd. nazivaju se ciklički ili prstenasti koji opet mogu biti aliciklički i aromatski. CH3CH2CH2CH2CH3 pentan. a to je metan.

ako alkani imaju razgranati lanac ugljikovih atoma ime im se najčešće određuje prema najduljem nizu. Otapaju se u mnogim organskim otapalima ali ne i u vodi. 2. ostali tekućine (kapljevine).2-dimetilpropan. 2-metilbutan. Neka najvažnija pravila su: .nastavak na korijen za alkane je -an. .etil.ako u molekuli postoje dva lanca s istim brojem C-atoma. npr CH3. tetra itd. . pa za navedene primjere kažemo da butan ima dva a pentan tri strukturna izomera. njihov se broj označava prefiksima di.broj koji označava mjesto alkila za osnovni lanac stavlja se ispred imena alkila.ako u spoju ima više istih skupina. a nazivi im se tvore pomoću odgovarajućeg korijena i nastavka -il. CH3CH2. Evo redom primjera imena. Nomenklatura alkana Imenovanje alkana međunarodno je dogovoreno kao i imenovanje niza drugih spojeva. 2-metilpropan. osim imena prvih četiriju alkana. tri. . a ako su na istom C-atomu vezana dva ista alkila. U molekulama prvih triju članova iz niza alkana atomi ugljika mogu se međusobno vezati samo na jedan način. ime im se određuje prema lancu na kojemu je vezan veći broj alkilnih skupina. broj treba ponoviti.alkil je opći naziv za vezane ugljikovodične skupine.svako ime sadrži u sebi korijen koji se tvori na temelju grčkih brojeva. pentan. CH2 skupinu.metil. . . alkani s više od 17 C-atoma su čvrste tvari. za gore napisane spojeve.redni broj atoma ugljika određuje se tako da atom na koji je vezana alkilna skupina dobije što manji broj: . Fizička svojstva alkana Prva četiri alkana su plinovi. Četiri atoma ugljika mogu se povezati na dva načina: H3CCH2CH2CH3 H3CCHCH3 CH3 a pet na tri: H3CCH2CH2CH2CH3 H3CCHCH2CH3 CH3 H3C CH3 C CH3 CH3 Spojevi koji imaju istu molekulsku (bruto) formulu a različite strukturne formule zovu se strukturni ili konstitucijski izomeri. primjere strukturne izomerije: butan. 48 .Homologni niz čini niz spojeva koji se razlikuju za metilensku. .

a C-atomi se numeriraju tako da dvostruke veze dobiju najmanje brojeve. Primjeri homolognog niza alkena: CH2=CH2 eten. Osnovno ime razgranatog alkena određuje se prema najdužem lancu C-atoma koji sadrži dvostruke veze. npr. kat CH 4 ⎯t⎯ → C + 2H 2 ⎯ ALKENI Ugljikovodici kod kojih postoji bar jedna dvostruka veza. Brojevi koji označavaju položaj dvostrukih veza pišu se ispred imena. Izgaraju kao svi ostali ugljikovodici. sad i u buduće. 49 . npr. CH4 + Cl2 → CH3Cl + HCl. Za njih su karakteristične reakcije adicije (pripajanja). tri -trien).Kemijska svojstva alkana Alkani kemijski reagiraju s malim brojem tvari. stereoizomerije. Zapaljeni. opće formule CnH2n. Uz to. Nomenklatura alkena Korijenu imena za alkane dodaje se nastavak -en koji označava jednu dvostruku vezu među C-atomima (dvije dvostruke veze -dien. Kad već stupaju u reakciju za njih su karakteristične reakcije supstitucije (zamjene) gdje se jedan (ili više) atoma vodika iz molekule alkana zamijeni atomom druge vrste. zovu se alkeni ili olefini. Primjer: CH3 C H C H CH3 cis-2-buten H CH3 C C CH3 H trans-2-buten Kemijska svojstva alkena Alkeni su puno reaktivniji od alkana jer sadrže nezasićene (dvostruke) veze. Rotacija oko dvostruke veze nije moguća pa kod alkena imamo pojavu prostorne izomerije. važe prethodna pravila nomenklatura drugih vrsta spojeva. CH3-CH=CH2 propen. alkani dobro gore dajući u potpunom sagorijevanju CO2 i H2O. . a u nepotpunom još i CO. CH3-CH2-CH=CH2 1-buten itd. Pirolizom uz katalizator daju ugljik i vodik.

čije molekule sadrže bar jednu trostruku vezu među C-atomima zovu se alkini. četiri. Nomenklatura alkina U nazivima nastavak -in označava jednu trostruku vezu među C-atomima. opće formule CnH2n−2. itd. opće formule CnH2n. 50 .Primjer: CH3CH=CH2 + HCl → CH3CHClCH3 (2-klorpropan) U reakcijama adicije atom vodika adirat će se na onaj atom ugljika na kojem je već vezano više atoma vodika (Markovnikov). ostvaruje s vodikom. zovemo cikloalkanima. Kemijska svojstva alkina HC ≡ C − CH3 propin. ALKINI Skupina ugljikovodika. koje nije ostvario s drugim atomima ugljika. acetilen CaC2 + 2H2O → HC ≡ CH + Ca(OH)2 UGLJIKOVODICI PRSTENASTE STRUKTURE Cikloalkani i cikloalkeni Zasićene cikličke (prstenaste) ugljikovodike. Sva pravila za alkane i alkene. pet i šest C-atoma u prstenu: ciklopropan ciklobutan ciklopentan cikloheksan gdje svaki vrh lika predstavlja C atom koji veze. Cikloalkeni su kao i cikloalkani ugljikovodici prstenaste građe s tom razlikom da u prstenu između ugljikovih atoma postoji jedna ili više dvostrukih veza. Karakteristične reakcije su reakcije adicije: HC ≡ CH + HCl → H2C = CHCl Reakcijom kalcijeva karbida s vodom dobija se etin. Dio homolognog niza alkina: HC ≡ CH etin. Prva četiri člana homolognog niza su spojevi s tri. Reaktivniji su (trostruka veza!) od alkena.

C6H6 je spoj u kojem je svaki atom ugljika u prstenu vezan s dva susjedna atoma ugljika i van prstena s jednim atomom vodika kovalentnim vezama pomoću tri lokalizirana valentna elektrona. Po jedan elektron svakog C-atoma delokaliziran je. Simbolički ili ili Benzen ne pokazuje kemijska svojstva slična alkenima. simbol m-. danas se još upotrebljavaju i njihova uobičajena imena. samo što se C-atomi u benzenskoj jezgri počnu brojiti od onog atoma na kojem se nalazi vezana skupina čije je ime po abecedi prije. atomi vodika mogu se supstituirati drugim atomima ili skupinama atoma Br + HBr + Br2 Međutim. simbol o-. Npr. Nomenklatura arena određena je prema već opisanim pravilima za druge ugljikovodike. Za položaje 1. Za položaj 1. 2. adira vodik t. Međutim.aromatski ugljikovodici Osim spominjanih ugljikovodika postoji i velika skupina ugljikovodika čija se svojstva bitno razlikuju od svojstava ostalih ugljikovodika. dvojnog ponašanja benzen i njemu slični spojevi svrstani su u posebnu skupinu spojeva. npr. za metilbenzen toluen. To su areni.ciklopropen ciklobuten ciklopenten cikloheksen Areni . Benzen. za položaje supstituenata 1. nastali spoj (derivat benzena) dobiva u nazivu riječ orto. kat + 3 H2 Zbog takvog. pa tih šest elektrona pripada svim atomima ugljika u prstenu. npr. 4 riječ para. Ako su u benzenu supstituirana dva atoma vodika. u posebnim uvjetima benzen može reagirati i kao alken. simbol p-. 51 . benzenski prsten C-atoma. 3 dvaju supstituenata spoj u nazivu dobiva riječ meta. ugljikovodici koji u svom sastavu sadrže makar jednu benzensku jezgru.

3-dimetilbenzen H3C CH3 1-etil-2-metilbenzen CH3 H3C p-ksilen ili 1. 52 .9 g/cm3.Primjeri: CH3 4 5 3 6 2 1 CH3 CH2CH3 metilbenzen ili toluen CH3 CH3 o-ksilen ili 1. ORGANSKI SPOJEVI S KISIKOM To su skupine spojeva čije molekule. Po kemijskom sastavu nafta je smjesa ugljikovodika. npr. osim atoma ugljika i vodika.7 . To je postupak pri kojem se pri povišenoj temperaturi i tlaku uz katalizator molekule viših ugljikovodika cijepaju u molekule nižih. 4-dimetilbenzen Mnogi areni u prirodi dolaze kao spojevi s kondenziranim benzenskim jezgrama. Sastav nafte prilično varira. Danas se najviše primjenjuje termokatalitičko krekiranje.0. zavisno o nalazištu. Frakcijskom destilacijom nafta se zagrijavanjem razdvaja na pojedine frakcije (dijelove) koje sadrže skupine ugljikovodika bliskih vrelišta. od kojih najviše sadrži alkana i cikloalkana a manje aromatskih ugljikovodika. uglavnom razgranatih i nezasićenih ugljikovodika. Sirova nafta je gusta. naftalen NAFTA Nafta ili zemno ulje ubraja se među najvažnije sirovine za proizvodnju gorivih tvari i mnogih spojeva bez kojih se ne bi mogla zamisliti industrija i poljoprivreda. sadrže i atome kisika. Krekiranjem (cijepanjem) se teže frakcije nafte cijepaju na lakše komponente. 2-dimetilbenzen m-ksilen ili 1. nafta se prerađuje frakcijskom destilacijom i krekiranjem. U proizvode određenih svojstava i namjene. Atom kisika u tim je spojevima kemijski vezan jednostrukim kovalentnim vezama kao i u molekuli vode ili vezan dvostrukom vezom na neki od atoma ugljika. tamna tekućina gustoće 0.

ALKOHOLI

Zajednička je karakteristika alkohola, opće formule R-OH, da sadrže hidroksilnu skupinu (OH) vezanu na C-atom. Skupine koje uvjetuju određeno kemijsko ponašanje nazivamo funkcionalnim skupinama. Kod alkohola to je -OH skupina. Postoje alkoholi s -jednom -OH grupom ili jednovalentni alkoholi, npr. CH3OH; -dvije -OH skupine ili dvovalentni, npr. HOCH2CH2OH; -tri -OH skupine ili trovalentni, npr. HOCH2CH(OH)CH2OH. Osim po broju hidroksilnih skupina kemijska svojstva ovise i o njihovu položaju. Tako imamo primarne alkohole kod kojih na C-atomu nosiocu -OH skupine nije vezan niti jedan ili samo jedan C-atom, CH3OH i CH3CH2OH itd; sekundarne alkohole kod kojih su na C-atomu nosiocu -OH skupine vezana dva C-atoma, CH3CH(OH)CH3, ili kraće (R)2CHOH; tercijarne alkohole, alkohole kod kojih su na C-atomu nosiocu -OH skupine vezana tri C-atoma, CH3C(CH3)(OH)CH3, ili kraće (R)3COH.
Nomenklatura alkohola

I kod alkohola postoje određena međunarodna (IUPAC) pravila za tvorbu naziva: - Kao osnovna struktura odabere se najdulji lanac C-atoma na koji je vezana -OH skupina. - Lanac se numerira od onoga kraja koji je bliži -OH skupini. - Prisutnost -OH skupine označava se u imenu dodavanjem nastavka -ol (za jednu -OH skupinu, za dvije -diol, tri -triol itd.) osnovnom imenu ugljikovodika s istim brojem C-atoma. - Položaj svake -OH skupine označava se brojem ispred naziva alkohola. - Ostali supstituenti označavaju se na isti način kao i kod ugljikovodika. Primjeri: CH3OH metanol, HOCH2CH2CH2OH 1,3-propandiol.
Kemijska svojstva alkohola

Alkoholi u vodi slabo disociraju: CH3OH + H2O → CH3O− + H3O+ Kemijska reaktivnost alkohola uzrokovana je funkcionalnom, hidroksilnom skupinom. S natrijem alkoholi reagiraju prema jednadžbi 2ROH + 2Na → 2RONa + H2 pri čemu nastaju alkoksidi, npr. iz etanola nastaje natrijev etoksid. S bromovodičnom kiselinom etanol reagira kako slijedi CH3CH2OH + HBr → CH3CH2Br + H2O

53

Dobivanje alkohola

Metanol se može dobiti iz ugljikovog(II) oksida i vodika:
CO2 +2H2 t, p, kat CH3OH

Etanol se dobiva alkoholnim vrenjem (šećera):
C6H12O6 enzim 2 CH3CH2OH + 2 CO2

ili sintetski adicijom vode na eten:

H 2 C = CH 2 + H 2 O ⎯⎯ ⎯ → CH 3 CH 2 OH ⎯
FENOLI

t, p, kat.

Fenoli su spojevi kod kojih je makar jedna hidroksilna skupina vezana na ugljikov atom benzenske jezgre. Prvi, najjednostavniji član toga niza je hidroksibenzen ili fenol. Mnogi fenoli imaju trivijalna imena.
OH OH OH fenol katehol rezorcinol HO OH

Fenoli imaju posve različita svojstva od alkohola. To su tekućine visokog vrelišta ili čvrste tvari karakteristična mirisa. Sam fenol (karbolna kiselina) služio je kao prvi dezificijens. Fenol ima svojstva slabe kiseline koja su izraženija nego kod alkohola zbog djelovanja benzenske jezgre. Fenoli se upotrebljavaju u industriji kao sirovine za proizvodnju lijekova, boja, plastičnih masa itd. U pokusima genetičara služi kao mutagen. Fenoli se dobivaju iz katrana kamenog ugljena i kemijski iz benzena: C6H6 + Cl2 → C6H5Cl + HCl C6H5Cl + 2NaOH → C6H5ONa + NaCl + H2O C6H5ONa + H+ → C6H5OH + Na+
ETERI

Eteri su spojevi opće formule R-O-R', gdje R može ali ne mora biti jednako R', npr. CH3OCH3, CH3OCH2CH3 itd. Nomenklatura etera Uz ime alkilnih skupina dolazi i naziv eter. Za nevedene primjere imena su redom: dimetil-eter, etil-metil-eter.

54

Svojstva etera

Eteri u tekućem stanju dobra su organska otapala, naročito za masti, ulja, voskove, smole i gume. Slabije su reaktivni od alkohola. Zapaljivi su, a pare su im u smjesi sa zrakom (kisikom) eksplozivne.
ALDEHIDI I KETONI

Funkcionalna skupina aldehida i ketona je polarna karbonilna skupina,
C O

Ako se na karbonilnu skupinu veže makar jedan atom vodika, nastaju aldehidi opće formule RCHO. Ako se na karbonilnu skupinu vežu samo alkilne skupine, nastaju ketoni opće formule (R)2C=O, odnosno RCOR.
Nomenklatura aldehida i ketona

Na osnovu imena, određenu poznatim nam pravilima, aldehidi dobivaju nastavak -al, a ketoni -on, npr., HCHO metanal, CH3CH2CHO propanal, odnosno, CH3COCH3, propanon, CH3CH2CH2COCH3 2-pentanon.
Svojstva aldehida i ketona

Zbog polarnosti karbonilne skupine aldehidi i ketoni topljivi su u vodi. Metanal ima karakterističan, oštar miris. Nagriza sluznicu. 30 do 40 % otopina metanala u vodi naziva se formalin. On ima antibakterijska svojstva. Aldehidi se relativno lako oksidiraju 2RCHO + O2 → 2RCOOH, ali i reduciraju RCHO + H2 → RCH2OH. Ketoni su postojaniji prema oksidacijskim sredstvima, a njihovom redukcijom nastaju sekundardni alkoholi.
Dobivanje aldehida i ketona

Prije svega dobivaju se oksidacijom alkohola, i to, aldehidi oksidacijom primarnih alkohola 2RCH2OH + O2 → 2RCHO + 2H2O,

55

HCOONa natrijev formijat. CH3CH2CH2COOH butan-kiselina ili maslačna kiselina. Primjeri: HCOOH metan-kiselina ili mravlja kiselina. CH3COONa natrijev acetat.a ketoni oksidacijom sekundarnih alkohola R R CHOH + O2 R 2 2 R C O + 2 H2O Mogu se dobiti i adicijom vode na alkine R − C ≡ CH + H2O → RCH2CHO R − C ≡ C − R’ + H2O → RCOCH2R’ KARBOKSILNE KISELINE Karakteristična. Od ovih kiselina one koje su topive u vodi i slabo disociraju: RCOOH + H2O → RCOO− + H3O+ Zbog polarnosti molekule vode nastali pozitivni vodikov ion prislanja se uvijek uz atom kisika u molekuli vode (mali negativni naboj!) i nastaje H3O+. CH3COOH etan-kiselina ili octena kiselina. 56 . Za supstituente glavnog lanca važe već poznata pravila. soli octene kiseline zovu se acetati. npr. HOOCCOOH etan-dikiselina ili uobičajeno oksalna kiselina. funkcionalna skupina ovih spojeva je karboksilna skupina O C OH kraće pisano . oksonijev ion. a one s dvije skupine dikarbonske kiseline. npr. npr. tališta. disocijacija u vodi. Nomenklatura karboksilnih kiselina Ime kiseline dobije se tako da se imenu najduljeg ugljikova lanca (imenu odgovarajućeg ugljikovodika) koji uključuje karboksilnu skupinu doda nastavak -kiselina. Svojstva karboksilnih kiselina Izrazita polarnost karboksilne skupine utječe uveliko na fizička pa i neka kemijska svojstva ovih kiselina. vrelišta.COOH. Karboksilne kiseline s jednom karboksilnom grupom zovu se monokarboksilne kiseline. On je ion nosilac je kiselih svojstava tvari. vodikova veza. Kako su to česti i odavno poznati spojevi za mnoge od njih se upotrebljavaju uobičajena imena. Soli mravlje kiseline zovu se formijati.

mogu sadržavati miris. Takve molekule nazivamo amfipatskim molekulama. Sapuni u upotrebi. . natrijev acetat. Zbog dugog nepolarnog alifatskog lanca i jako polarne karboksilne skupine svaka masna kiselina ima hidrofobni i hidrofilni dio. t. nezasićena. Kiseline reagiraju i s alkoholima i nastaju esteri (vidi kasnije dobivanje estera). CH3COOH + NaOH → CH3COONa + H2O. Detergenti su obično soli sulfonatnih kiselina koje imaju u sebi ugrađene dugačke ugljikovodične lance. 57 . Sastavni su dio ulja (nezasićene) i masti (zasićene). CH3(CH2)16COOH. RCOOH Mravlja kiselina industrijski se dobiva po slijedećem principu p.linolna kiselina. 18 C-atoma. ESTERI Esteri su organski spojevi nastali reakcijom kiseline i alkohola. CH3(CH2)14COOH. I takve molekule su amfipatske. To je natrijska sol octene kiseline. nezasićena. dezinficijens itd. zasićena. Soli masnih kiselina su sapuni. osim kalijevih i/ili natrijevih soli viših masnih kiselina. kat.oleinska kiselina.palmitinska kiselina. boju. RCHO oks. CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COOH. CH3(CH2)4CH=CHCH2CH=CH(CH2)7COOH Prirodne nezasićene više masne kiseline imaju cis-konfiguraciju. a obrnuta reakcija (estera s vodom) naziva se hidroliza estera.Reakcijom octene kiseline s natrijevom lužinom nakon isparavanja vode zaostaje tvar formule CH3COONa. CO + NaOH 2HCOONa + H2SO4 HCOONa 2HCOOH + Na2SO4 Karboksilne kiseline s više od 16 C-atoma nazivamo višim masnim kiselinama.stearinska kiselina. Neke od najčešćih su: . . Alkoholi reagiraju i s mineralnim kiselinama pri čemu također nastaju esteri. čijom daljnjom oksidacijom nastaju karboksilne kiseline RCH2OH oks. 16 C-atoma. 18 C-atoma. . O RCOOH + HOCH2R' R C O CH2R' + H2O Reakcija dobivanja estera naziva se esterifikacija. Dobivanje karboksilnih kiselina Reakcijom oksidacije primarnih alkohola nastaju aldehidi. zasićena. 18 C-atoma.

više ili manje pravilno. veće od 10000. U amonijaku pojedini atomi vodika mogu biti zamijenjeni s jednom. Sintetski polimeri su npr.. dvije ili tri alkilne skupine pa govorimo o primarnim. npr. Prirodni polimeri su škrob. ORGANSKI SPOJEVI S DUŠIKOM AMINI Amini su organski derivati amonijaka. N. 58 . kaučuk itd.sekundarni (CH3)3N.. Temeljnu strukturnu jedinicu nazivamo mer. CH3COOCH3. N-metilmetanamin ili dimetilamin. ponavljaju atomske skupine povezane kovalentnim vezama. polieten (polietilen) Polimeri su osnovni sastojci različitih polimernih materijala (plastičnih masa. guma.Nomenklatura estera Nazivi estera tvore se tako da se ispred imena soli odgovarajuće kiseline navede naziv alkilne skupine vezane za atom kisika. metil-acetat. teflon itd. adicijska i kondenzacijska.primarni (CH3)2NH. Dva su osnovna tipa reakcija polimerizacije.N-dimetilmetanamin ili trimetilamin .. celuloza. CH3NH2. (CH3)2NH + HCl → [(CH3)2NH2]+Cl− SINTETIČKI POLIMERI Polimeri su spojevi velike molekulske mase. metanamin ili metilamin . CH3CONH2 acetamid U brzim reakcijama s kiselinama amini daju kvaterne amonijeve soli. bakelit. Oni su najvažnije organske baze.. NH2 Derivati karboksilnih kiselina kojima je hidroksilna skupina zamijenjena aminskom skupinom nazivaju se amidi. svila. lakova itd).tercijarni Anilini su amini kod kojih je amino skupina vezana izravno na ugljikov atom benzenske jezgre. polistiren. Primjer: monomer CH2=CH2 eten mer −CH2-CH2− polimer . sekundarnim i tercijarnim aminima.CH2CH2CH2CH2CH2CH2. a nastaje od monomera. a sadrže više od 1000 atoma. Unutar jedne (makro) molekule polimera razlikujemo između 50 i 1000000 temeljnih strukturnih jedinica. Za njih je karakteristično da se u njihovim molekulama. polieten (polietilen).

a ako nije. tetroze. To su aldehidi ili ketoni koji sadrže najmanje dvije -OH skupine. pentoze. nastajanje teflona iz tetrafluoretena: nCF2=CF2 → −(CF2−CF2)n− KONDENZACIJSKA POLIMERIZACIJA Pri kondenzacijskoj polimerizaciji spajaju se molekule koje imaju dvije ili više funkcionalnih skupina. uz izdvajanje neke male molekule. CH2OH H H OH HO H OH O H OH H HOCH2 O H H OH OH HOCH2 O H H OH OH H H OH HO CH OH 2 H glukoza fruktoza riboza 59 . Aldoze i ketoze uvijek spontano cikliziraju ako pri tome mogu nastati šesteročlani ili peteročlani ciklički spojevi (poluacetali i poluketali). polimerizacija estera u poliestere: nHOOCCH2COOCH2CH2OH → −(OCCH2COOCH2CH2O)n− + nH2O. heksoze itd.ADICIJSKA POLIMERIZACIJA Adicijskoj polimerizaciji podliježu molekule koje sadrže dvostruke veze. npr. Neki od najvažnijih monosaharida su: (aldoheksoza) glukoza. Prema broju C-atoma dijele se na treoze. PRIRODNI SPOJEVI Osnovne su skupine biološki važnih spojeva ugljikohidrati. jednostavnih šećera ne mogu se razgraditi na jednostavnije molekule šećera. (ketoheksoza) fruktoza. Monosaharidi Molekule monosaharida. imaju i karbonilnu. uz više hidroksilnih skupina. lipidi i nukleinske kiseline. monosaharid se zove ketoza. UGLJIKOHIDRATI Po svojoj kemijskoj strukturi ugljikohidrati su šećeri polihidroksialdehidi ili polihidroksiketoni. (aldopentoza) riboza. a da pri tome nema sporednih produkata. npr. Ako je karbonilna skupina na kraju lanca C-atoma. proteini. najčešće vode. što znači da u molekuli. monosaharid se zove aldoza.

odnosno nastaje dvojni ion (zwitter-ion). maltoza izgrađena od dvije molekule glukoze. Prema tome aminokiseline su amfoterne molekule jer se u vodenim otopinama ponašaju i kao kiseline i kao lužine. Škrob razgradnjom na manje dijelove (hidrolizom) daje dekstrin koji daljnjom razgradnjom daje disaharid maltozu. PROTEINI Proteini ili bjelančevine su makromolekule izgrađene od aminokiselina. Povežu li se molekule glukoze na nešto drukčiji način nastaju makromolekule škroba. Aminokiseline Opća formula aminokiselina je R CH NH2 COOH U neutralnim vodenim otopinama aminokiselina. pri sobnim uvjetima to su čvrste tvari. Neki od najvažnijih disaharida su: saharoza (obični jestivi šećer) izgrađen od glukoze i fruktoze. O H2N CH R1 C N H CH R2 COOH 60 . u kojima su molekule monosaharida povezane glikozidnim vezama. uglavnom vrlo velike molekulske mase. a ona slobodnu glukozu. Jedan takav polisaharid izgrađen od puno molekula glukoze je celuloza.Disaharidi Disaharidi su složeni šećeri od dva monosaharida povezana preko kisikova atoma (glikozidna veza). + Peptidi Kondenzacijom dviju molekula aminokiselina nastaje dipeptid i molekula vode. Polisaharidi Polisaharidi su polimeri. Disaharidi zagrijavanjem u kiselom mediju lako hidroliziraju dajući monosaharide od kojih su sastavljeni. a karboksilna skupina je disocirana (COO−). amino skupina je protonirana (-NH3 ). Aminokiseline nisu topljive u organskim otapalima. I celuloza može potpuno hidrolizirati i dati molekule glukoze. Inače.

međuionsko privlačenje itd. fosfatidi. NUKLEINSKE KISELINE Po kemijskoj strukturi i biološkoj funkciji razlikujemo dvije vrste nukleinskih kiselina. Neutralne masti Po svojoj kemijskoj građi neutralne masti ili triacilgliceridi su esteri masnih kiselina i glicerola (1. tj. Kod nekih proteina biološka aktivnost se bespovratno izgubi. Proteini Ako u lancu ima više od 100 aminokiselina govorimo o proteinima.Peptidna veza je veza između C-atoma karboksilne skupine jedne aminokiseline i atoma dušika amino skupine druge aminokiseline. sve ove strukture omogućuju upravo takvu konformaciju proteina koja najbolje odgovara biološkoj funkciji proteina i stoga je zovemo nativnom konformacijom. Sekundarnom strukturom proteina zovemo strukturu nastalu povezivanjem karbonilnih i amino skupina istog proteina. važna je interakcija aminokiselinskih ogranaka R (vodikove veze. povratiti svoju prvotnu biološku aktivnost. ali neki se proteini mogu renaturirati. Polimer izgrađen od 10 do 100 aminokiselina zove se polipeptid. jako kiselim ili lužnatim otopinama. feromoni itd. a koje ne pripadaju istoj peptidnoj vezi (naborana struktura i struktura tipa zavojnice). Kod tercijarne strukture proteina. gdje su sve tri OH skupine esterificirane istim ili različitim masenim kiselinama. Masti koje sadrže pretežno nezasićene masne kiseline tekuće su na sobnoj temperaturi i nazivamo ih uljima.3-propantriola). U osnovi. ionima metala itd. uz sekundarnu strukturu. Izloženi visokim temperaturama. deoksiribonukleinsku kiselinu (DNA) i ribonukleinsku kiselinu (RNA). Neutralne masti hidroliziraju zagrijavanjem u lužnatom mediju na glicerol i soli masnih kiselina (sapune). LIPIDI Lipidi obuhvaćaju veliku skupinu strukturno različitih spojeva kao što su masti i ulja. 61 . time i biološka aktivnost proteina. Određeni red kojim su aminokiseline povezane u proteinu nazivamo primarnom strukturom proteina.). a sudjeluju u izmjeni energije između stanice i njene okoline. iako stvarna granica između polipeptida i proteina nije tako oštra. Ovaj proces zovemo denaturacija. Peptide s dvije do deset aminokiselina zovemo zajedničkim imenom oligopeptidi. disulfidne veze.2. ENZIMI Enzimi su specifični proteini koji u organizmima djeluju katalitički na mnoge reakcije. narušava se nativna konformacija.

Nukleinske kiseline su dugačke poliesterske makromolekule tipa B B B B P Z P Z P Z P Z nukleotid polinukleotid P je oznaka za fosfatni ion. PO43− Z je monosaharid riboza (u RNA) ili deoksiriboza (u DNA). citozin i uracil (u RNA). dva polinukleotida povezuju vodikovim vezama između njihovih parova baza (adenin-timin. gvanin. citozin i timin (u DNA) ili adenin. gvanin-citozin) tvoreći uzvojnicu. Ostala pravila u vezi strukture ista su kao i za druge proteine. Dva se lanca DNA. gvanin. 62 . B su baze. heterociklički spojevi s dušikom i to adenin.

PITANJA & ODGOVORI 63 .

64 .

65 . prešao iz stanja s oksidacijskim brojem "0" (nula) u stanje s oksidacijskim brojem +2 treba otpustiti elektrone. U jake kiseline spada: A) H3PO4 B) CH3-COOH C) H2CO3 D) HNO3 E) H2S Odgovor: D HNO3 + H2O → H3O+ + NO3− Dušična kiselina. U molekuli Al2O3 je: A) ionska veza B) kovalentna veza C) metalna veza D) elektronska veza E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: A Ionska veza ostvaruje se između atoma metala (Al) i atoma nemetala (O2) čije se elektronegativnosti dovoljno razlikuju. U jednadžbi Cu + 2H2SO4 → CuSO4 + SO2 + 2H2O bakar se: A) oksidirao B) reducirao C) istopio D) legirao E) hidrolizirao Odgovor: A Cu + 2H 2SO 4 → Cu S O 4 + SO 2 + 2H 2 O 0 +2 +6 −2 Da bi bakar. 3. 4.1. Cu. HNO3 jedina od navedenih potpuno disocira u vodi. Koja od navedenih molekula sadrži jednu dvostruku kovalentnu vezu: A) molekula vode B) molekula klora C) molekula ugljikovog dioksida D) molekula kisika E) molekula metana Odgovor: D Strukturna formula molekule kisika (dikisika) je O O 2. što je karakteristika reakcije oksidacije.

6. skupine kada je −1.Shematski: oksidacija −2 −1 0 +1 +2 redukcija oksidacijski brojevi 5. osim u hidridima metala 1. 8. Elektrolizom vodenih otopina soli alkalijskih metala na katodi se izlučuje: A) vodik B) kisik C) natrij D) metal E) ništa od navedenog Odgovor: A Katoda (−) privlači pozitivni ion alkalijskog metala iz vodene otopine elektrolita ali se na katodi reducira vodik iz vode. Atomskim brojem nazivamo: A) broj protona u jezgri B) broj atoma u molekuli C) jedinicu za promjer atoma D) broj elektrona u vanjskoj ljusci 66 . Oksidacijski broj −4 ugljika je u spoju: A) CO2 B) CO C) H2CO3 D) CaCO3 E) CH4 Odgovor: E +4 +1 C H4 Oksidacijski broj vodika u spojevima je +1. 7. i 2. 2H2O + 2e– → H2 + 2OH– jer je za tu reakciju potrebno manje energije. Vodena otopina NaNO3 je: A) kisela B) neutralna C) lužnata D) plava E) zelena Odgovor: B NaNO3 je sol jake lužine (NaOH) i jake kiseline (HNO3) pa je prema tome njena vodena otopina neutralna.

imamo 3 elektrona. 9. Dušik ima u p-orbitalama druge ljuske: A) tri sparena elektrona B) pet sparenih elektrona C) tri nesparena elektrona D) pet nesparenih elektrona E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: C Iz prikazane elektronske konfiguracije atoma dušika. 1s2 2s2 2p3. Broj asimetričnih atoma u molekuli fruktoze je: A) 1 B) 2 C) 3 67 . 10. 12. tri p orbitale i pet d. vidljivo je da u p orbitalama. Alkalijski metali su elementi: A) iste periode B) istog broja ljusaka C) na zraku su stabilni D) čuvaju se pod vodom E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: E Alkalijski metali su elementi iste. Broj mogućih izomera kod propana iznosi: A) 1 B) 2 C) 3 D) 4 E) 0 Odgovor: A Propan ima tri atoma ugljika. skupine periodnog sustava elemenata. kojih je 3. a tri atoma ugljika mogu se međusobno povezati samo na jedan način.što ukupno iznosi 9 orbitala. 13. M-ljuska sadrži: A) 16 elektrona B) 32 elektrona C) 8 orbitala D) 16 orbitala E) 9 orbitala Odgovor: E M ljuska (treća ljuska od jezgre) glavnog kvantnog broja n=3 sadrži jednu s-orbitalu.E) broj elektrona u jezgri Odgovor: A Atomski broj je po definiciji određen brojem protona u jezgri. Svaki elektron zaposjeda po jednu p orbitalu čime se ostvaruje veća stabilnost atoma. 1. 11.

D) 4 E) 0 Odgovor: C CH2OH C O HO C* H H C* OH H C* OH CH2OH U molekuli fruktoze postoje tri atoma ugljika kojima su sva četiri vezana atoma ili skupine atoma različiti (*). npr. 15. vodika i kisika C) smjesa vodika i ugljika D) plinoviti element E) vrlo hlapljiva tekućina Odgovor: A Etin je spoj formule HC ≡ CH. 16. Tražena reakcija je suprotni proces. Etin je: A) spoj ugljika i vodika B) spoj ugljika. CH3(CH2)16COONa. Etilacetat nastaje reakcijom: A) CH3-COOH + CH3-CH2OH 68 . Takve atome nazivamo asimetričnim ugljikovim atomima ili kiralnim centrima. 17. 14. Hidrolizom dipeptida nastaju: A) jednostavni proteini B) aminokiseline C) jednostavni šećeri D) masne kiseline i glicerol E) samo masne kiseline Odgovor: B Dipeptid je spoj nastao spajanjem dviju molekula aminokiselina uz izdvajanje vode. Sapunima odgovaraju sljedeće tvrdnje: A) to su esteri viših masnih kiselina B) to su soli viših masnih kiselina C) to su aldehidi viših masnih kiselina D) nastaju u reakciji sumporne kiseline i glicerola E) nastaju hidriranjem masti i ulja Odgovor: B Po svojoj strukturi su soli viših masnih kiselina.

69 . 20. može se zaključiti da nastaje iz etilnog alkohola (etanola). a atomi nemetala vežu se kovalentnim vezama. Oksidacijski broj +2 ugljika je u spoju: A) CO2 B) CO C) H2CO3 D) CH4 E) Na2CO3 Odgovor: B +2 −2 CO Oksidacijski broj kisika u spojevima s manje elektronegativnim elementima je −2. CH3COOH. 18.B) CH3-CH2OH + HCOOH C) CH3-COOH + CH3-CH3 D) CH3-CH2OH + CH3-CO-CH3 E) nijedna reakcija ne odgovara Odgovor: A Iz samog naziva tvari. NH3 je spoj nemetala dušika i vodika. CH3CH2OH i octene (acetatne) kiseline. Veza u molekuli amonijaka: A) ionska B) vodikova C) kovalentna D) elektronska E) ništa od navedenog Odgovor: C Amonijak. H2CO3 je formula za molekulu: A) ugljične kiseline B) mliječne kiseline C) octene kiseline D) formaldehida E) metanola Odgovor: A Ugljična kiselina . Oduzimanjem vode od jedne molekule etanola nastaje: A) acetaldehid B) etan C) eten D) etin E) eter Odgovor: C CH3CH2OH → H2C = CH2 + H2O 19. etilacetat. 21. osim u peroksidima −1.soli karbonati.

Koja količina vode nastaje potpunom neutralizacijom jednog mola sumporne kiseline: A) 1 mola B) 2 mola C) 3 mola D) 1/3 mola E) 1/2 mola Odgovor: B H2SO4 + 2NaOH → Na2SO4 + 2H2O Iz jednadžbe (provjeri da li je lijeva strana jednaka desnoj!) je vidljivo da iz jedne molekule. Kisik je teži od vodika: A) 2 puta B) 8 puta C) 16 puta D) 32 puta Odgovor: C Iz periodnog sustava elemenata vidimo da je relativna atomska masa vodika približno 1 a kisika 16. odnosno jednog mola sumporne kiseline nastaju dvije molekule. odnosno 2 mola vode. H2S → H+ +HS− → 2H++S2− 25. H2S u vodi disocira slabo.22. 23. n(H2SO4) = 1 mol n(H2O) = ? n(H 2 SO 4 ) 1 = n( H 2 O) 2 n(H 2 O) = 2n(H 2 SO 4 ) = 2 ⋅1 = 2 mol 70 . Dvostruku kovalentnu vezu nalazimo u molekuli: A) natrijevog sulfida B) natrijevog oksida C) kisika D) dušika E) fluora Odgovor: C O O 24. pa zaključujemo da je kisik (uz iste uvjete) 16 puta teži od vodika. U slabe kiseline spada: A) H2SO4 B) HCl C) H2S D) HNO3 E) H3PO4 Odgovor: C Sumporovodična kiselina.

što zovemo reakcijom redukcije: Fe+2 + 2e− → Fe0.26. 30. Fe prešlo iz stanja s oksidacijskim brojem +2 u stanje s oksidacijskim brojem 0 treba primiti 2 elektrona. Koja od navedenih molekula sadrži tri jednostruke kovalentne veze: A) molekula dušika B) molekula amonijaka C) molekula vode D) molekula formaldehida E) molekula metana Odgovor: B Strukturna formula molekule amonijaka: H H N H 29. Legure su: A) smjese dva ili više metala B) spojevi dva ili više metala C) smjesa metala i nemetala D) spoj metala i nemetala E) spoj dva metala Odgovor: A Prema kemijskim i fizičkim svojstvima legure ili slitine su homogene smjese (čvrste otopine) ili intremetalni spojevi dvaju ili više metala. 28. U reakciji FeSO4 + H2 → Fe + H2SO4 željezo se je: A) oksidiralo B) reduciralo C) legiralo D) hidroliziralo E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: B Fe S O 4 + H 2 → Fe + H 2SO 4 +2 +6 −2 0 Da bi željezo. Formalin je: A) otopina formaldehida u vodi 71 . Od navedenih vodenih otopina soli djeluje kiselo otopina: A) natrijeva karbonata B) natrijeva nitrata C) natrijeva klorida D) kalijeva nitrata E) amonijeva nitrata Odgovor: E Amonijev nitrat sol je slabe baze (lužine) NH4OH i jake kiseline što za posljedicu ima da vodena otopina takve soli zbog hidrolize reagira kiselo. 27.

34. 72 .B) otopina fenola u vodi C) smjesa metanola i vode D) otopina mravlje kiseline u vodi E) smjesa etanola i vode Odgovor: A Otopina metanala (formaldehida). Masti spadaju u red: A) proteina B) estera C) viševaljanih alkohola D) soli E) aldehida Odgovor: B Po svojoj strukturi masti su esteri glicerola i masnih kiselina. Vidi odgovor na pitanje 55. Potpunom hidrolizom škroba nastaje: A) galaktoza B) saharoza C) glukoza D) laktoza E) fruktoza Odgovor: C Škrob je polisaharid sastavljen od međusobno kemijski vezanih molekula glukoze što znači da hidrolizom škroba nastaje glukoza. Aldehidi nastaju: A) oksidacijom primarnih alkohola B) redukcijom primarnih alkohola C) destilacijom fenola D) oksidacijom sekundarnih alkohola E) redukcijom sekundarnih alkohola Odgovor: A O 2RCH2OH + O2 2R C H 33. Peptidna veza se nalazi kod: A) aldehida B) amina C) aminokiselina D) proteina E) primarnih alkohola Odgovor: D Peptidna veza ostvaruje se međusobnim spajanjem molekula aminokiselina. 31. 32. a od ponuđenog jedino se proteini sastoje od spojenih aminokiselina. HCHO u vodi naziva se formalin.

CH3CH2OH + HOCH2CH3 → CH3CH2-O-CH2CH3 + H2O 38.35.) koji također sadrži jedan C-atom. metanal je aldehid koji sadrži jedan C-atom a nastaje oksidacijom primarnog alkohola (vidi pitanje 32. Za alkane je karakteristična reakcija: A) polimerizacije 73 . 36. a to je metanol: 2CH3OH + O2 → 2HCHO + 2H2O 37. Formaldehid nastaje: A) destilacijom metanola B) redukcijom metanola C) oksidacijom metanola D) destilacijom mravlje kiseline E) hidrolizom metanola Odgovor: C Formaldehid. Broj mogućih izomera kod butana iznosi: A) 1 B) 2 C) 3 D) 4 E) 0 Odgovor: B H3CCH2CH2CH3 H3CCHCH3 CH3 Butan ima čtiri atoma ugljika. Eten je: A) spoj ugljika i vodika B) spoj ugljika. 39. Oduzimanjem vode od dvije molekule etanola nastaje: A) acetaldehid B) etan C) eten D) eter E) ester Odgovor: D Opća formula etera je R-O-R gdje je R ≠ H. a četiri atoma ugljika mogu se međusobno samo na ova dva različita načina. vodika i kisika C) smjesa ugljika i vodika D) plinoviti element E) vrlo hlapljiva tekućina Odgovor: A Eten je spoj formule CH2 = CH2.

43.023⋅10−22 C) 6. 42.022⋅10−23 mol−1 E) ništa navedeno nije točno Odgovor C: U jednom molu bilo kojih jedinki nalazi se Avogadrov broj. Ca jedina moguća reakcija je reakcija u odgovoru pod A. Koja količina H2O nastaje potpunom neutralizacijom jednog mola ugljične kiseline: A) 1 mol B) 2 mola C) 3 mola D) 1/2 mola E) 1/3 mola Odgovor: B H2CO3 + 2NaOH → Na2CO3 + 2H2O 74 .022⋅1023 jedinki. Avogadrov broj je: A) 6. Acetati su: A) soli octene kiseline B) otopina acetona u vodi C) nezasićeni ugljikovodici D) soli mliječne kiseline E) soli mravlje kiseline Odgovor: A Drugi naziv octene kiseline je acetatna kiselina.B) adicije C) supstitucije D) redukcije E) esterifikacije Odgovor: C Alkani su zasićeni ugljikovodici koji sadrže C-atome povezane jednostrukom vezom. 40. CH4 + Cl2 → CH3Cl + HCl. 41.022⋅10−23 B) 6. npr. Točna je jednadžba: A) Ca(OH)2 + H2SO4 → CaSO4 + 2H2O B) Ca(OH)2 + H2SO4 → CaHSO4 + H2 C) Ca(OH)2 + 2H2SO4 → Ca(SO4)2 + 2H2O D) Ca(OH)2 + H2SO4 → CaH2SO4 + 2OH E) Ca(OH)2 + HCl → CaH2O + Cl Odgovor: A S obzirom na reakciju jake lužine i jakih kiselina te na dvovalentnost kalcija. Za takve spojeve karakteristična je reakcija supstitucije. a njene soli su acetati.022⋅1023 D) 6. odnosno 6.

4 ⋅ 0. 46. 0. Oksidacijski broj joda u natrijevom jodatu je: A) −1 B) +1 C) +3 D) +7 E) +5 Odgovor: E +1 +5 −2 Na I O 3 Oksidacijski broj kisika u spojevima s manje elektronegativnim elementima je −2. n(H2CO3) = 1 mol n(H2O) = ? n (H 2 CO 3 ) 1 = ⇒ n (H 2 O) = 2n (H 2 CO 3 ) = 2 ⋅ 1 = 2 mol n ( H 2 O) 2 44. vode nastati dvostruko manja množina (količina).022⋅1023 mol B) 6.022⋅10−23 mol D) 6. Avogadrova konstanta ima vrijednost: A) 6.022⋅10 75 .022⋅1023 gr E) 6. Znači da će iz dvostruko manje množine (količine). odnosno 1 mol kisika.2 L n (O 2 ) 1 1 n ( H 2O ) 2 = ⇒ n(O 2 ) = n(H 2 O) = ⋅1 = 0. osim u peroksidima −1. 1 mola. odnosno 2 mola vode. odnosno jednog mola ugljične kiseline nastaju dvije molekule.4 Odgovor: C 2H2O → 2H2 + O2 Iz jednadžbe je vidljivo da iz dvije molekule. odnosno 2 mola vode raspadom nastaje jedna molekula.5 mola. n(H2O) = 1 mol n(O2) = ? V (O 2 ) Vm = ⇒ V (O 2 ) = V m ⋅ n(O 2 ) = 22.5 = 11.2 D) 8.022⋅1023 mol−1 C) 6. Koliko može nastati litara kisika kod standardnih uvjeta raspadom jednog mola vode: A) 16. a natrija je +1 što je razlog da je oksidacijski broj joda u ovom spoju +5.1 B) 32 C) 11.5 mol 2 2 n(O 2 ) 1 45. kisika.Iz jednadžbe (provjeri da li je lijeva strana jednaka desnoj!) je vidljivo da iz jedne mole_kule.2 E) 22.

U istoj skupini periodnog sustava nalaze se elementi: A) koji imaju isti broj elektrona B) koji imaju u posljednjoj ljusci isti broj elektrona C) koji u prirodi dolaze samo u elementarnom stanju D) koji su istog agregatnog stanja E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: B U istoj skupini periodnog sustava elemenata nalaze se elementi vrlo sličnih kemijskih svojstava koje određuje jednak broj elektrona u zadnjoj ljusci atoma. Otapanje bakra u koncentriranim kiselinama odvija se po reakciji: A) Cu + HCl → CuCl + 1/2H2 B) Cu + 2HCl → CuCl2 + H C) Cu + 2HNO3 → CuNO3 + 1/2H2 D) Cu + 2HNO3 → Cu(NO3)2 + H2 E) Cu + 4HNO3 → Cu(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O Odgovor: E U hladnoj koncentriranoj dušičnoj kiselini bakar se otapa prema jednadžbi navedenoj u odgovoru pod E. 49. Eter nastaje oduzimanjem jedne molekule vode iz: A) 2HCOH B) 2CH3-CHO C) 2CH3-CH3 D) 2CH3-CH2OH E) 2CH3-COOH 76 . L je opća prirodna konstanta koja je definirana omjerom brojnosti jedinki.022⋅1023 mol−1. Skupina O R C O R karakterizira: A) aldehide B) ketone C) etere D) estere E) kiseline Odgovor: D Esteri su organski spojevi koji nastaju reakcijom alkohola i kiselina: RCOOH + HOCH2R' → RCOOR' + H2O 50. 48.Odgovor: B Avogadrova konstanta. N(B) i njihove množine (količine). n(B): L= N (B) n(B) Njezina eksperimentalna vrijednost iznosi: 6. 47.

Aminokiseline se u vodenoj otopini ponašaju kao: A) baze B) kiseline C) jaki oksidansi D) antiseptično E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: E Zbog toga jer sadrže karboksilnu i amino skupinu aminokiseline se u kiselim vodenim otopinama ponašaju kao lužine dok se u lužnatim vodenim otopinama ponašaju kao kiseline: NH3+ R R CH NH2 COOH R CH COO– + H2O NH2 CH COOH U neutralnoj vodenoj otopini ponašat će se istovremeno i kao kiselina i kao baza (unutarnja sol) jer voda. CH3CH2ONa. Jednadžba za reakciju etanola i natrija je: A) CH3-CH2OH + Na → CH3-CH2ONa + 1/2H2 B) CH3-CH2OH + Na → CH3-CH3 + ONa C) CH3-CH2OH + Na → CH3-CH2NaOH D) CH3-CH2OH + Na → CH2Na-CH2OH + 1/2H2 E) CH3-CH2OH + Na → CH3-CH2Na + OH Odgovor: A Alkoholi s alkalijskim metalima reagiraju dajući alkokside. 52. 53. disocira na jednak broj H+ i OH− iona. iako slabo. u ovom slučaju natrijev etoksid. Hidrolizom masti uz prisutnost kiseline nastaje: A) glicerol i sapun B) glicerol i masne kiseline C) samo glicerol D) samo masne kiseline E) samo sapuni Odgovor: B Kako su masti po svojoj strukturi esteri glicerola i masnih kiselina logično je da hidrolizom uz H+ daju glicerol i masne kiseline. 77 .Odgovor: D Oduzimanjem molekule vode dvjema molekulama etanola nastaje eter (dietileter): CH3CH2OH + HOCH2CH3 → CH3CH2-O-CH2CH3 + H2O 51.

Tricij je: A) element skupine 14 periodnog sustava B) simbola Th C) izotop kisika D) izotop vodika E) ništa od navedenog 78 . Broj mogućih izomera kod butena iznosi: A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) 4 Odgovor: D CH3CH CHCH3 CH3CH2CH CH2 CH3 C CH2 CH3 Nema mogućnosti postojanja ijednog drugog spoja iste molekulske formule (bruto-formule) a različite strukture.54. Peptidna veza je: A) -CH2-NH-CH2B) -CH-COC) -CO-NHD) -COO-NHE) -CO-NH2Odgovor: C Aminokiseline se međusobno vežu tako da se karboksilna skupina jedne aminokiseline veže s amino skupinom druge aminokiseline pri čemu se izdvaja jedna molekula vode. 57. 55. Sagorijevanje metana odvija se reakcijom: A) CH4 + O2 → C + 2H2O B) CH4 + O2 → CH2 + H2O C) CH4 + O2 → CO + 2H2O D) CH4 + 2O2 → CO2 + 2H2O E) CH4 + O2 → CO2 + 2H2O Odgovor: D Potpunim sagorijevanjem metana nastaju ugljikov dioksid i voda. Na primjeru opće formule dipeptida prikazana je peptidna veza: O H2N CH R1 C N H CH R2 COOH 56.

60. 1 H ili H. a alotropiju kod koje se alotropi (pojavni oblici) međusobno razlikuju po kristalnom obliku nazivamo polimorfijom.Odgovor: D Izotopi vodika su: obični vodik (procij). Ionskom vezom povezani su atomi u molekuli: A) CO B) SO3 C) CO2 D) Al2O3 E) NH3 Odgovor: D Ionska veza ostvaruje se između atoma metala (Al) i atoma nemetala (O2) čije se elektronegativnosti dovoljno razlikuju. Pojava iste tvari u više kristalnih oblika je: A) izomorfija B) polimorfija C) alotropija D) izomerija E) ništa od navedenog Odgovor: B Pojavljivanje kemijske tvari u dva ili više oblika nazivamo alotropijom. Formula fosforne kiseline je: A) H3PO4 B) H2PO4 C) HPO4 D) HPO3 E) H2PO3 Odgovor: A Fosforna kiselina . soli su fosfati. a to odgovara vezi u molekuli aluminijeva oksida. Prilikom elektrolize otopine CuCl2 A) na anodi se izdvaja klorovodik B) na anodi teče proces redukcije C) bakar se oksidira D) bakar se reducira E) klor se reducira Odgovor: D U vodi CuCl2 disocira: CuCl2 → Cu2+ + 2Cl−. tricij 1 1 3 1 H ili T. Reakcije s vodom su reakcije: A) hidrogenacije B) hidrolize 79 . Cu2+: Cu2+ + 2e− → Cu° 59. Na katodi (−) se reducira (prima elektrone) bakrov(2+) ion. 62. 58. 61. H3PO4. teški vodik (deuterij). 2 H ili D.

neon.C) dijalize D) redukcije E) esterifikacije Odgovor: B Hidor (grčki) znači voda pa je reakcija neke tvari s vodom nazvana hidroliza. magnezij. fosfor. barij B) natrij. kalcij. U zemnoalkalijske elemente spadaju: A) magnezij. silicij Odgovor: A Zemnoalkalijski su elementi 2. 66. 64. litij C) fluor. argon E) aluminij. dakle. skupine periodnog sustava elemenata. barij u ovom slučaju. klor. jod D) helij. Polietilen je plastična masa nastala: A) međusobnim povezivanjem molekula etena B) polimerizacijom vinilklorida C) fermentacijom polivinila D) isparavanjem kaučuka kod visokih temperatura E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: A Polietilen je plastična masa nastala međusobnim povezivanjem više (poli) molekula etena (etilena). kalcij. kalij. 63. Soli sumporne kiseline su: A) sulfati B) sulfiti C) sulfidi D) persulfati E) persulfiti Odgovor: A 65. Ketoni nastaju: A) oksidacijom primarnih alkohola B) oksidacijom sekundarnih alkohola C) redukcijom aldehida D) redukcijom sekundarnih alkohola E) redukcijom primarnih alkohola Odgovor: B Samo se iz sekundarnih alkohola oksidacijom mogu dobiti ketoni: R R CHOH + O2 R 2 2 R C O + 2 H2O 80 .

71.67. 70. Zagrijavanjem kalcijevog acetata nastaju: A) aceton i kalcijev karbonat B) acetaldehid i kalcijev karbonat C) formaldehid i CO2 D) CO2 i aceton E) mravlja kiselina i CO Odgovor: A Ca(OOCCH3)2 → CH3COCH3 + CaCO3 81 . HCHO predstavlja molekulu: A) formaldehida B) acetaldehida C) mravlje kiseline D) acetona E) mliječne kiseline Odgovor: A HCHO je formula molekule formaldehida (metanala). 69. CH3-CO-CH3 je formula za molekulu: A) acetona B) mliječne kiseline C) octene kiseline D) etilacetata E) acetaldehida Odgovor: A CH3-CO-CH3 je formula molekule acetona (propanona). Spoj formule CH3-CHOH-COOH je: A) primarni alkohol B) sekundarni alkohol C) mliječna kiselina D) octena kiselina E) aceton Odgovor: C Mliječna kiselina ili 2-hidroksipropan kiselina. Potpunom hidrolizom celuloze nastaje: A) fruktoza B) glukoza C) etanol D) laktoza E) metanol Odgovor: B Celuloza je polisaharid sastavljen od međusobno kemijski vezanih molekula glukoze što uvjetuje da njenom potpunom hidrolizom nastaje glukoza. 68.

elektrolizom. Koja se množina kisika izluči elektrolizom 36 grama vode: A) 0. sol sumporaste kiseline. odnosno 2 mola vode. m(H2O) = 36 g n(O2) = ? m(H 2O) 36 n ( H 2O ) = = = 2 mol M (H 2O) 18 n ( H 2 O) 2 = n(O 2 ) 1 n (O 2 ) = 1 1 n(H 2 O) = ⋅ 2 = 1 mol 2 2 75. nastaje jedna molekula. odnosno 1 mol kisika. 82 .72. množina (količina) nastalog kisika iz 36 g (2 mola) vode je 1 mol. Spoj formule NaHSO3 je sol: A) sulfatne kiseline B) sumoprovodične kiseline C) sulfitne kiseline D) disulfatne kiseline E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: C NaHSO3 je natrijev hidrogen sulfit. Amonijak: A) ima više vrelište od fosfina B) je polarna molekula C) može se lako ukapljiti D) molekule ovog plina stvaraju vodikove veze E) sve navedene tvrdnje su točne Odgovor: E 73. 74. Avogadrova konstanta je omjer: A) mase i molarne mase tvari B) količine i molarne mase tvari C) broja molekula i atomskog broja D) broja molekula i količine tvari E) Avogadrova broja i mase tvari Odgovor: D Vidi odgovor na pitanje 46.5 mola B) 1 mol C) 2 mola D) 3 mola E) 8 mola Odgovor: B 2H2O → 2H2 + O2 Kako je iz jednadžbe vidljivo da iz dvije molekule.

Mineral dolomit je po sastavu: A) CaCO3 B) Na2CO3 C) MgCO3 D) SiO2 E) MgCa(CO3)2 Odgovor: E Mineral dolomit je po sastavu magnezijev karbonat−kalcijev karbonat MgCO3⋅CaCO3.76. Oksidacijski broj mangana u KMnO4 je: A) +6 B) +7 C) +2 D) −7 E) +1 Odgovor: B +1 +7 −2 K Mn O 4 . 77. Atomi različitih elemenata istog masenog broja zovu se: A) izotopi B) izobari C) izomeri D) modifikacije E) polimorfija Odgovor: B Izobari su po definiciji atomi različitih elemenata istog masenog broja. 78. 83 . n(H3PO4) = 1 mol n(H2O) = ? n(H 3 PO 4 ) 1 = n ( H 2 O) 3 n(H 2 O) = 3n(H 3 PO 4 ) = 3 ⋅1 = 3 mol 79. Kalij je u spojevima oksidacijskog broja +1. Potpunom neutralizacijom jednog mola fosforne kiseline nastat će: A) 2 mola vode B) 3 mola vode C) jedan mol vode D) 1/3 mola H2O E) 2/3 mola H2O Odgovor: B H3PO4 + 3NaOH → Na3PO4+ 3H2O Iz jednadžbe uočavamo da potpunom neutralizacijom jedne molekule. osim u peroksidima −1. odnosno 3 mola vode. odnosno jednog mola fosforne kiseline nastaju 3 molekule. kalijev permanganat Kisik je u spojevima s manje elektronegativnim elementima oksidacijskog broja −2.

2 litara C) 22. sulfatne kiseline potrebno je natrijevog hidroksida: A) 1 mol B) 2 mola C) 0. 82.5 mola Odgovor: D H2SO4 + 2NaOH → Na2SO4 + 2H2O 84 . Spajanjem kalcijevog fluorida i sumporne kiseline dolazi do reakcije prikazane jednadžbom: A) CaF2 + H2SO4 → CaSO4 + 2HF B) CaF2 + H2SO4 → CaSO4 + F2 + H2 C) CaF2 + H2SO4 → CaS + H2F2O4 D) CaF2 + H2SO4 → CaO + F2 + H2SO3 E) CaF2 + H2SO4 → Ca(OH)2 + H2SO2 + F2 Odgovor: A 83. Koliko će litara CO2 nastati kod standardnih stanja raspadom jednog mola kalcijevog karbonata: A) 1 litar B) 11.2 mola D) 0. n(CaCO3) = 1 mol v(CO2) = ? n(CaCO 3 ) 1 = n(CO 2 ) 1 n(CO 2 ) = n(CaCO 3 ) = 1 mol Jedan mol bilo kojeg plina pri standardnim uvjetima ima volumen od 22.4 dm3 (L). Za neutralizaciju 0.4 litara D) 44 litre E) 12 litara Odgovor: C CaCO3 → CaO + CO2 Raspadom jedne molekule.4 mola E) 0. odnosno 1 mola kalcijevog karbonata nastaje jedna molekula. 81. odnosno 1 mol ugljikovog dioksida.2 mola sumporne.80. Relativna atomska masa kisika je: A) 32 g B) 32 g mol−1 C) 32 D) 16 g E) 16 Odgovor: E Relativna atomska masa nam pokazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od unificirane atomske jedinice mase i očitava se iz periodnog sustava elemenata.

4 mol 84. Koja od navedenih jednadžbi je točna: A) 2NH4Cl + Ca(OH)2 → CaCl2 + NO2 + H2O B) 2NH4Cl + Ca(OH)2 → 2NPH3 + CaCl + 2H2O C) 2NH4Cl + Ca(OH)2 → 2NH3 + CaCl2 + 2H2 + O2 D) 2NH4Cl + Ca(OH)2 → 2NH3 + 2CaCO3 + 2HCl E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: E Ispravna jednadžba glasi: 2NH4Cl + Ca(OH)2 → 2NH3 + CaCl2 + 2H2O 86.dvije molekule. N(H2SO4) = 0. odnosno jednog mola sumporne kiseline potrebno je dvostruko više molekula .2 = 0.Za neutralizaciju jedne molekule.2 mol n(NaOH) = ? n(H 2 SO 4 ) 1 = n( NaOH) 2 n( NaOH) = 2n(H 2 SO 4 ) = 2 ⋅ 0.4 mola. Fosfor u posljednoj ljusci ima: A) 3 elektrona B) 2 elektrona C) 6 elektrona D) 5 elektrona E) 7 elektrona Odgovor: D Fosfor u zadnjoj ljusci ima 5 elektrona stoga pripada 15 skupini periodnog sustava elemenata. odnosno 2 mola natrijeva hidroksida. Broj mogućih izomera kod pentana je: A) 2 B) 3 C) 0 D) 4 E) 5 Odgovor: B H3CCH2CH2CH2CH3 H3CCHCH2CH3 CH3 H3C CH3 C CH3 CH3 Nema mogućnosti postojanja ijednog drugog spoja iste molekulske formule (bruto-formule) a različite strukture. Dvostruko veća količina od zadane je 0. 85. 85 .

: 2CH3OH + 2Na → 2CH3ONa + H2 90. kis. po broju atoma ugljika odgovarajućih primarnih alkohola. kis. Hidrolizom etilacetata nastaje: A) aceton B) etanal C) etanol D) acetilen E) acetaldehid Odgovor: C CH3COOCH2CH3 + H2O → CH3COOH + CH3CH2OH etanol 89. 86 .) = 1 mol 88. Acetaldehid nastaje: A) destilacijom acetona B) oksidacijom acetona C) destilacijom etanola D) oksidacijom etanola E) redukcijom etanola Odgovor: D 2CH3CH2OH + O2 → 2CH3CHO + 2H2O Prisjetimo se da aldehidi nastaju oksidacijom. n(ol.1 mol Odgovor: A CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COOH + H2 → CH3(CH2)16COOH Za hidrogenaciju (spajanje s vodikom) jedne molekule (jedne dvostruke veze). odnosno 1 mol vodika. kis. Za hidrogeniranje 1 mola oleinske kiseline potrebno je vodika: A) 1 mol B) 2 mola C) 3 mola D) 0.5 mola E) 0.) 1 = n( H 2 ) 1 n(H 2 ) = n(ol. npr. Alkoksidi nastaju: A) alkoholnim vrenjem šećera B) reakcijom alkohola i kiselina C) reakcijom alkohola i lužina D) reakcijom alkohola i alkalijskih elemenata E) reakcijom alkohola i halogenih elemenata Odgovor: D Alkoksidi nastaju spajanjem alkohola i alkalijskih metala.87.) = 1 mol n(H2) = ? n(ol. odnosno jednog mola oleinske kiseline potrebna je jedna molekula.

95. 92. Za sve halogenovodike vrijedi tvrdnja: A) to su tekućine B) istog su vrelišta C) otapaju se u vodi D) ne otapaju se u vodi E) nastaju raspadom halogenih elemenata Odgovor: C Svi halogenovodici su plinovi. Jaka kiselina je: A) sumporovodična B) fosforna C) dušična D) octena E) limunska Odgovor: C Dušična kiselina jedina od navedenih u vodi gotovo potpuno disocira. HNO3 + H2O→ H3O+ + NO3− 94. Oksidacijski broj željeza u Fe2O3 je: A) +2 B) +3 C) −2 D) −3 E) +1 Odgovor: B +3 −2 Fe 2 O 3 Kisik u spojevima s elementima manje elektronegativnosti ima oksidacijski broj −2.91. 93. Mineral koji sadrži bakar je: A) halkopirit B) pirit C) magnetit D) dolomit E) ortoklas Odgovor: A 87 . Njihove molekule izrazito su polarne kao i molekule vode pa se stoga dobro otapaju u vodi. osim u peroksidima −1. Aminokiselinama odgovaraju tvrdnje: A) u čistom stanju su tekućine B) u čistom stanju su krutine C) u vodi se ne otapaju D) topljive su u organskim otapalima E) ulaze u sastav polisaharida Odgovor: B Svojstvo je aminokiselina da su u čistom stanju čvrste tvari (krutine).

Oksidacijski broj ugljika +2 je u spoju: A) CHCH B) CH3-CH3 88 . U amfoterne elemente spada: A) kisik B) jod C) aluminij D) kalcij E) fosfor Odgovor: C Aluminij jedini od navedenih elemenata stupa u reakciju i s kiselinama i s lužinama što zovemo amfoternošću. 100. odnosno njegova jezgra (+) najslabije privlači OH− ion. Elementi istih skupina: A) istih su atomskih masa B) istog su broja protona C) istog su broja elektrona D) istog su agregatnog stanja E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: E Elementi vrlo sličnih kemijskih svojstava svrstani su u iste skupine. Reakcija s vodom je reakcija: A) hidrolize B) hidriranja C) neutralizacije D) destilacije E) redukcije Odgovor: A Hidor (grčki) znači voda pa je reakcija tvari s vodom nazvana hidrolizom. 98. 97. Koji od navedenih hidroksida je najjači: A) Ca(OH)2 B) Al(OH)3 C) Mg(OH)2 D) LiOH E) RbOH Odgovor: E Rubidijev hidroksid je najjači jer najlakše disocira što je posljedica toga da je rubidijev atom veći od ostalih navedenih atoma koji tvore hidrokside. odnosno Cu2S⋅Fe2S3 96. 2Al + 6HCl → 2AlCl3 + 3H2 2Al + 2OH− + 6H2O → 2Al(OH)4− + 3H2 99. Njihova svojstva određena su istim brojem elektrona u posljednoj ljusci.Formula halkopirita je CuFeS2.

Broj izomera kod butanola je: A) 2 B) 3 C) 4 89 .5 mol C) 0. n(NaOH) = 1 mol n(CH3COOH) = ? n( NaOH) 1 = n(CH3COOH) 1 n(CH3COOH) = n( NaOH) = 1 mol 102.3 mol D) 0. CH3COOH. osim u peroksidima −1. 101. Acetati su: A) soli acetona B) soli octene kiseline C) oksidacijski produkti acetona D) ketoni E) oksidacijski produkti Odgovor: B 104. 103. Za neutralizaciju jednog mola NaOH potrebno je octene kiseline: A) 1 mol B) 0. NaOH potrebna jedna molekula. odnosno jednog mola natrijeva hidroksida.1 mol E) 3 mola Odgovor: A NaOH + CH3COOH → CH3COONa + H2O Iz jednadžbe je vidljivo da je za neutralizaciju jedne molekule. Međusobnim spajanjem elemenata nastaju: A) homogene smjese B) heterogene smjese C) jednostavne tvari D) složene tvari E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: D Spajanjem različitih elemenata (jednostavne tvari!) nastaju čiste složene tvari (spojevi).C) CO2 D) CO E) H2CO3 Odgovor: D +2 −2 C O Kisik u spojevima s manje elektronegativnim elementima uvijek ima oksidacijski broj −2. odnosno 1 mol octene kiseline.

107. 106. 108. Slijedi da broj elektrona u atomu raste s porastom rednog broja. 105. Redni broj atoma jednak je broju protona.D) 5 E) 0 Odgovor: C CH3 H3CCH2CH2CH2OH H3CCHCH2CH3 OH H3CCHCH2OH CH3 H3C C CH3 OH Nema mogućnosti postojanja ijednog drugog spoja iste molekulske (bruto formule) a različite strukture. aceton (propanon). Broj elektrona u atomu: A) jednak je masenom broju atoma B) raste s porastom broja pozitrona C) raste s porastom broja neutrona D) raste s porastom rednog broja E) raste s porastom valencije atoma Odgovor: D U atomu. Svi elementi jedne periode imaju: A) istu elektronsku konfiguraciju posljednje ljuske B) slična svojstva 90 . vodika i kisika D) sekundarni alkohol E) bezbojni plin Odgovor: C CH3 C CH3 O . Aceton je: A) nezasićeni ugljikovodik B) spoj ugljika i vodika C) spoj ugljika. broj elektrona jednak je broju protona. Fruktoza je: A) razgradni produkt glukoze B) važan monosaharid C) važan disaharid D) aromatski ugljikovodik E) aromatski alkohol Odgovor: B Molekule fruktoze ne mogu se razgraditi na jednostavnije molekule šećera što određuje da je fruktoza monosaharid.

110. 96500 kulona izlučit će iz otopine: A) 0.5 mola molekula klora C) 0. i to tako da se u jednoj periodi nalaze atomi s jednakim brojem ljusaka.0 mola molekula klora E) 2. Vodikova veza: A) odgovara po jakosti kovalentnoj vezi B) odgovara po jakosti van der Waalsovim vezama D) povezuje molekule vode u kristalnom stanju E) je veza između dva atoma vodika u vodi Odgovor: D Molekule vode međusobno su povezane vodikovim vezama što naročito dolazi do izražaja kada se molekule vode nalaze u kristalnom stanju. 109.C) isti maksimalni oksidacijski broj D) isti naboj jezgre E) isti broj ljusaka Odgovor: E Elementi u periodnom sustavu elemenata svrstani su u vodoravne retke .24 mola molekula klora B) 0. odnosno do pojave malog negativnog naboja na dijelu molekule gdje se nalazi atom elektronegativnijeg klora.periode na temelju broja ljusaka u atomu.0 mola molekula klora Odgovor: B 91 . U molekuli HCl uslijed razlike u elektronegativnosti vodika i klora dolazi do polarizacije naboja na molekuli. a na dijelu molekule gdje se nalazi vodik javlja se mali pozitivni naboj. Molekula s polarnim obilježjem je: A) H3O+ B) HCl C) Cl2 D) CH4 E) NH4+ Odgovor: B Za molekule kojih težišta pozitivnog i negativnog naboja nisu na istom mjestu kažemo da su polarne (dipoli). 111. 112.75 mola molekula klora D) 1. Množinska koncentracija je dana omjerom: A) mase otopljene tvari i množine otopine B) mase otopljene tvari i volumena otopine C) množine otopljene tvari i mase otapala D) množine otopljene tvari i volumena otapala E) množine otopljene tvari i volumena otopine Odgovor: E Množinska koncentracija dana je omjerom množine otopljene tvari i volumena otopine. a jedinica je mol/L.

n(Ca(OH)2) = 0. odnosno 2 mola elektrona izlučuju iz otopine jednu molekulu odnosno jedan mol klora.96500 kulona odgovara ukupnom naboju jednog mola elektrona.4 mol HCl E) 0.2 mol n(HCl) = ? n(Ca(OH) 2 ) 1 = n(HCl) 2 n(HCl) = 2n(Ca(OH) 2 ) = 2 ⋅ 0.5 mol 2 2 113.5 mola klora.3 mol HCl D) 0.2 mola kalcijevog hidroksida treba: A) 0. Neutralno reagira otopina: A) NH4Cl B) NaNO3 C) K2CO3 D) ZnSO4 E) CuSO4 Odgovor: B NaNO3 je sol jake lužine (NaOH) i jake kiseline (HNO3) što za posljedicu ima da vodena otopina ove soli reagira neutralno. 96500 kulona = Q (1 mol e−) n(Cl2) = ? n (e − ) 2 = n(Cl 2 ) 1 n(Cl 2 ) = 1 1 n(e − ) = ⋅1 = 0. odnosno jednog mola kalcijevog hidroksida potrebno je dvije molekule. za neutralizaciju jedne molekule.2 = 0.2 mol HCl C) 0.5 mol HCl Odgovor: D Ca(OH)2 + 2HCl → CaCl2 + 2H2O Prema jednadžbi. Slijedi da će za neutralizaciju 0. ANODA (+): 2Cl− − 2e− → Cl2 Iz jednadžbe je vidljivo da dva elektrona. pa će dvostruko manje elektrona (1 mol) izlučiti 0. Amfoterna svojstva ima: A) željezo B) aluminijev hidroksid C) kalcijev hidroksid D) bakarov(I) hidroksid 92 .2 mola kalcijevog hidroksida trebati 0.4 mola HCl. odnosno 2 mola HCl. 114.4 mol 115.1 mol HCl B) 0. Za neutralizaciju 0.

ali onaj dio koji se otopi potpuno disocira. Sol će nastati: A) otapanjem NaCl u vodi B) hidrolizom Na2CO3 C) reakcijom HNO2 s HCl D) reakcijom HNO3 s Cu E) otapanjem HNO3 u vodi Odgovor: D Bakar reagira s hladnom razrijeđenom i koncentriranom dušičnom kiselinom dajući sol bakrov(II) nitrat: 3Cu + 8HNO3 → 3Cu(NO3)2 + 2NO + 4H2O Cu + 4HNO3 → Cu(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O 119. a u reakciji s lužinama kao kiselina: Al(OH)3 + 3H+ → Al3+ + 3H2O Al(OH)3 + OH− → Al(OH)4− 116.E) bakarov(II) hidroksid Odgovor: B Aluminijev hidroksid je amfoteran spoj jer se u reakciji s kiselinama ponaša kao lužina. Zagrijavanjem kalcijevog karbonata nastaje A) talina soli B) živo vapno C) gašeno vapno D) vapnena žbuka E) pečeni gips Odgovor: B CaCO3 → CO2 + CaO kalcijev oksid. Inače. živo vapno 117. Hidridima alkalijskih metala odgovaraju slijedeće tvrdnje: A) u čvrstom stanju su dobri vodiči B) spadaju u ionske spojeve C) ne reagiraju s vodom D) su plinovite tvari E) karakterizira ih jaka vodikova veza Odgovor: B 93 . jakost lužina (i kiselina) određuje samo stupanj disocijacije koji se eksperimentalno određuje. Kalcijevom hidroksidu odgovaraju slijedeće tvrdnje: A) jaka je lužina B) slaba je kiselina C) služi za dobivanje živog vapna D) naziva se živo vapno E) naziva se sadra Odgovor: A Kalcijev hidroksid se slabo otapa u vodi. Ca(OH)2 → Ca2+ + 2OH− 118.

. 121. 123. ustvari.. Raspadom vodikovog peroksida nastaje: A) H2 + O2 B) H2O2 + H2O C) H2O + H2 D) H2O + O2 E) H2O + O3 Odgovor: D 2H2O2 → 2H2O + O2 94 . 122. KH.) razlika u elektronegativnosti između alkalijskih metala i vodika dovoljna je da njihova veza ima ionski karakter. Kod otapanja bakra u dušičnoj kiselini odvijaju se slijedeće reakcije: A) Cu + 4HNO3 → Cu(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O B) Cu + 4HNO → Cu(NO3)2 + N2 + 2H2O C) Cu + 4HNO3 → 3Cu(NO3)2 + NO + 2H2O D) Cu + 2HNO3 → Cu(NO3)2 + H2 E) 2Cu + 2HNO3 → 2CuNO3 + H2 Odgovor: A Vidi odgovor na pitanje 118. NaH. ugljik.. Ugljikov(II) oksid nastaje: A) reakcijom mravlje i klorovodične kiseline B) djelovanjem zraka na užareni koks C) uvođenjem CO2 u sumpornu kiselinu D) oksidacijom CO2 E) redukcijom ugljika Odgovor: B O2 + C → CO2 + C → 2CO Koks je. Čilska salitra je: A) Na2CO3 B) NaIO3 C) NaNO3 D) Na2NO3 E) NaNO3⋅2H2O Odgovor: C Čilskom salitrom nazivamo natrijev nitrat.U hidridima alkalijskih metala (LiH. Oleum se naziva: A) koncentrirana otopina sumporne kiseline B) otopina sumporovog(IV) oksida u sumporastoj kiselini C) otopina sumporovog(IV) oksida u sumpornoj kiselini D) otopina sumporovog(VI) oksida u sumpornoj kiselini E) otopina sumporovog(VI) oksida u sumpornoj kiselini Odgovor: E SO3 + H2SO4 → H2S2O7 124. 120.

odnosno kemijska reakcija kojom nastaje flurovodična kiselina. Reakcije na dvostrukoj vezi zovu se reakcije: A) supstitucije B) esterifikacije C) adicije D) hidrolize E) neutralizacije Odgovor: C H2C = CH2 + HCl → H3C-CH2Cl 127. 126. Bezvodni fluorovodik je pri sobnoj temperaturi: A) tekućina bez boje B) spoj elektronegativnih molekula C) plin koji reagira s vodom D) spoj koji dobro disocira E) spoj vezan ionskom vezom Odgovor: C Bezvodni fluorovodik u otopini disocira: HF + H2O → H3O+ + F− Molekule fluorovodika prelaskom u vodenu otopinu ioniziraju što je bitna promjena. U ugljikovodike možemo ubrojiti: A) propanon B) propanol C) gvanin D) bakelit E) etilen Odgovor: E H2C = CH2 eten ili etilen. Acetaldehid nastaje A) oksidacijom glikola B) oksidacijom glicerola C) oksidacijom etanola D) zagrijavanjem kalcijevog acetata E) adicijom vode na eten Odgovor: C 95 . Eterima odgovaraju slijedeće tvrdnje: A) mogu nastati iz natrij-alkoksida i karbonatne kiseline B) mogu nastati iz natrij-alkoksida i alkilhalogenida C) mogu nastati iz natrij-alkoksida i klorovodične kiseline D) kemijski su vrlo reaktivni E) pri sobnoj temperaturi su plinovite tvari Odgovor: B R-CH2ONa + ClCH2-R → R-CH2-O-CH2-R + NaCl 129.125. 128.

Voskovi su: A) eteri viših alkohola B) esteri viših karboksilnih kiselina C) soli viših karboksilnih kiselina D) poznati pod nazivom gliceridi E) polimeri fenola i metanala Odgovor: B Voskovi su esteri masnih kiselina s dugim lancima i dugolančanih alkohola. 134. CH3 C O + H2 131. Svojstva slabe kiseline ima: A) ksilen B) cikloheksan C) cikloheksen D) hidroksibenzen E) brombenzen Odgovor: D Hidroksibenzen djelomično disocira u vodi dajući i vodikove (hidronium) ione nositelje kiselih svojstava.2CH3CH2OH + O2 → 2CH3CHO + 2H2O 130. C6H5OH → C6H5O− + H+ 132. Aceton je: A) nezasićeni ugljikovodik B) 2-butanon C) spoj nastao dehidrogenacijom primarnog alkohola D) spoj nastao dehidrogenacijom sekundarnog alkohola E) spoj nastao iz kalcijevog karbida i vode Odgovor: D CH3 CHOH CH3 CH3 t. kat. Zagrijavanjem natrijevog formijata nastaje: A) ugljikov(II) oksid i voda B) ugljikov(IV) oksid i vodik C) oksalna kiselina i voda D) natrijev oksalat i voda E) natrijev oksalat i vodik Odgovor: E 2HCOONa → NaOOCCOONa + H2 133. Saharozi odgovaraju slijedeće tvrdnje: A) pokazuje reakcije na aldehide B) spada u monosaharide C) naziva se invertni šećer 96 .

Deuterij: A) je izobar vodika B) ima jezgru koja se sastoji samo od jednog protona C) ima maseni broj 3 D) u prirodi se javlja u smjesi s 1 H 1 E) se razlikuje po kemijskom sastavu od običnog vodika Odgovor: D Vodik se u prirodi javlja u smjesi izotopa: obični vodik simbola 1 H ili H.9045.).6605⋅10−27 kg = 2.D) izomerna je s maltozom E) izomerna je s celulozom Odgovor: D Saharoza i maltoza imaju istu molekulsku formulu (bruto-formula) a različite strukture. Unutar periode periodičnog sustava elemenata od 1. do nulte skupine: A) energija ionizacije pada B) povećava se radijus atoma C) smanjuje se pozitivni naboj jezgre D) raste pozitivni naboj jezgre E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: D 97 . 1 137.52⋅10−25 kg Odgovor: B Ar(I) = 126.107⋅10−25 kg 138. Molekulska formula ovih disaharida je C12H22O11. Ako je relativna atomska masa joda Ar(I) = 126. Glukozi odgovara slijedeća tvrdnja: A) sastavni je dio maltoze B) ravninu polarizirane svjetlosti zakreće nalijevo C) u molekuli ima keto-skupinu D) spada u pentoze E) tvori soli glukozide Odgovor: A Vidi odgovor na pitanje 134. masa jednog atoma joda je: A) 7.2144⋅10−25 kg E) 1. 136.107⋅10−25 kg C) 1.6605⋅10−27 kg D) 4.9045⋅1. s tim da se molekula saharoze sastoji od molekula glukoze i fruktoze a molekula maltoze od dvije molekule glukoze.9045 ma(I) = ? ma(I) = Ar(I)⋅u = 126. teški vodik ili 1 deuterij simbola 2 H ili D (usporedi s pitanjem 57. 135.6425⋅10−26 kg B) 2.

142. 3 ili 4 elektrona do stabilne elektronske konfiguracije. odnosno ta molekula nije polarna. Koja od navedenih molekula nije polarna: A) NH3 B) CH3Cl C) NF3 D) SF6 E) HBr Odgovor: D U molekuli SF6 težište pozitivnih i negativnih naboja nalazi se na istom mjestu. 140. elektronegativnost je sposobnost (snaga) atoma nekog elementa da više ili manje privlače elektrone vanjske ljuske drugih atoma s kojima je spojen. a što je karakteristika atoma nemetala. do nulte skupine vidljivo je da raste redni broj. Topljivost: A) plinova povećava se s porastom temperature 98 . 139. vodoravnog retka u periodnom sustavu elemenata od 1. što je jednostavni odraz broja protona u jezgri. a to ne dovodi do polarizacije naboja na molekuli. 2. Elektronegativnost: A) raste unutar pojedine skupine od prve do sedme periode B) u periodičkom sustavu elemenata opada od prve do sedme skupine C) je sposobnost atoma nekog elementa da oduzme elektrone atomu drugog elementa s kojim se kemijski vezuje D) ne ovisi o energiji ionizacije i afinitetu prema elektronu E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: C Prema definiciji. NH3 uzrokovana vodikovom vezom uvjetuje neobično visoko vrelište amonijaka. skupini periodničnog sustava elemenata D) međusobno se spajaju u molekule ionskom vezom E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: B Afinitet prema elektronu izražen je kod atoma malih promjera kojima u zadnjoj ljusci nedostaje 1. 141. udruživanje) molekula amonijaka. Vodikova veza: A) ostaje nepromijenjena kada se led tali zagrijavanjem B) znatno je slabija od van der Waalsovih sila C) mnogo je jača od kovalentne veze D) nije elektrostatičke prirode E) uvjetuje neobično visoko vrelište amonijaka Odgovor: E Asocijacija (povezivanje. Atomi nemetala: A) imaju malu energiju ionizacije B) pokazuju afinitet prema elektronu C) nalaze se u 2. 143. redni broj atoma jednak je broju protona u atomu.Unutar periode.

monoatomnih iona jednak je naboju iona. Prilikom elektrolize: A) iz vodenih otopina soli mogu se izlučivati elementi 1. Kiselo će reagirati vodena otopina: A) Na2CO3 B) (NH4)2CO3 C) RCOONa D) C6H5OH E) CH3(CH2)11C6H4SO3Na Odgovor: D Vidi odgovor na pitanje 131. 144. Cu2C2 ima mnogo sličnosti s ionskim kristalima a hidrolizom daje etin (acetilen): Cu2C2 + 2H2O → CuOH + HC ≡ CH 146. Koji od navedenih spojeva ima svojstva soli: A) CH3COOC2H5 B) C6H5Cl C) CH3CH2ONa D) Cu2C2 E) niti jedan od navedenih Odgovor: D Zbog razlike u elektronegativnosti između ugljika i bakra. skupine periodnog sustava elemenata B) na elektrodama se od više mogućih kemijskih reakcija uvijek odvija ona reakcija koja zahtijeva najveći utrošak energije C) talina soli elemenata 2. 147. Oksidacijski broj: A) kisika u peroksidima je −2 B) vodika u hidridima metala 1. 145. skupine periodnog sustava elemenata mogu se dobiti elementi te skupine D) vodenih otopina soli na anodi se izlučuje vodik E) vodenih otopina soli na katodi se oksidiraju molekule vode 99 . skupine je +1 D) sumpora u SO42− je −2 E) svih jednostavnih iona jedanka je naboju iona Odgovor: E Oksidacijski broj samo jednostavnih. skupine je +1 C) vodika u hidridima metala 2. a tek poznavanje strukture složenih iona omogućuje pravilno zaključivanje o oksidacijskim brojevima atoma u složenim ionima.B) plinova proporcionalna je tlaku plina iznad otopine C) kisika je veća u toploj nego u hladnoj vodi D) plinova se s povišenjem tlaka smanjuje E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: B Što je veći tlak plina iznad otopine otapa se veća množina (količina) plina.

od simbola za naboj iona. skupine dobivaju se elektrolizom talina njihovih soli. otpuštanja elektrona i proces redukcije. +2 i −2. npr. primanja elektrona što dovodi do promjene oksidacijskih brojeva atoma elemenata u tim reakcijama: +4 +4 −2 0 +2 −2 C + 2e − → C 0 +2 +2 C → C + 2e − Napomena: Razlikuj simbol za oksidacijski broj. 2+ i 2−. npr. Koja od navedenih kemijskih reakcija je redoks-reakcija: A) CaO + CO2 → CaCO3 B) H2CO3 + CaO → CaCO3 + H2O C) CO2 + C → 2CO D) CaO + 2H2CO3 → Ca(HCO3)2 + H2O E) HCO3 → H+ + CO32− Odgovor: C C O2 + C → 2 C O Redoks-reakcije su one reakcije kod kojih se odvija proces oksidacije. Broj strukturnih izomera heksana je: A) 2 B) 3 C) 4 D) 5 E) 9 Odgovor: D H3CCHCH2CH2CH3 CH3 H3CCH2CHCH2CH3 CH3 H3CCH2CH2CH2CH2CH3 CH3 H3C C CH3 CH2 CH3 H3C HC H3C CH3 CH CH3 100 . CaCl 2 ⎯t Ca 2+ + 2Cl − ⎯→ ANODA(+): 2Cl− − 2e− → Cl2 KATODA(−):Ca2+ + 2e− → Ca 148. 149.Odgovor: C Elementi 2. npr.

Eteri: A) nastaju reakcijom kiselina s alkoholima B) se mogu prirediti reakcijom alkil halogenida i natrijevog alkoksida C) reagiraju s elementarnim natrijem D) su krute tvari bez mirisa E) sadrže =CO skupinu Odgovor: B RCH2Cl + NaOCH2R → RCH2-O-CH2R + NaCl 154. 152. C6H5OH A) je bezbojna tekućina B) nije topljiv u organskim otapalima C) pokazuje lužnata svojstva D) je otrovan i djeluje baktericidno E) ne reagira s NaOH Odgovor: D Hidroksibenzen. 151. formaldehid se upotrebljava za proizvodnju bakelita. 153. Butanon: A) je metiletilketon B) katalitičkim hidriranjem daje 1-butanol C) adira halogenvodike D) sadrži pet ugljikovih atoma E) je plin Odgovor: A CH3 CO CH2CH3.150. Genetičari ga u svojim pokusima upotrebljavaju kao mutageno sredstvo. fenol je otrovan i njegova vodena otopina poznata je kao prvi dezinficijens. 101 . Spoj formule (HO)C6H4COOH: A) dobiva se redukcijom toluena B) je salicilna kiselina C) dolazi u proteinima D) je optički aktivni spoj E) koristi se kao gnojivo Odgovor: B 2-hidroksibenzojeva kiselina ili salicilna kiselina. fenol-formaldehidnog kopolimera jednog od najstarijih industrijskih plastičnih masa. Metanal: A) se dobiva iz etina B) je bezbojan tekućina C) nije topljiv u vodi D) polimerizacijom daje ciklički trimer E) upotrebljava se za proizvodnju bakelita Odgovor: E Metanal.

156. ⎯→ CH 3COOH ⎯ 158. Octena kiselina: A) je jača od trikloroctene kiseline B) je optički aktivni spoj C) se oslobađa iz kalcijevog acetata djelovanjem natrijevog hidroksida D) je hidroksi kiselina E) se dobiva iz metanola i ugljikovog(II) oksida Odgovor: E kat. Jestivo ulje: A) sadrži oleinsku kiselinu B) kuhanjem s lužinom daje slobodne masne kiseline C) je glicerolpalmitat D) katalitičkim hidriranjem daje sapune E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: A Jestiva ulja su esteri glicerola i nezasićenih masnih kiselina između kojih se javlja i oleinska kiselina. Spoj formule C2H5Br: A) je topljiv u vodi B) je kruta tvar C) nastaje iz etanola i bromovodične kiseline D) dobiva se adicijom Br2 na eten E) sa zrakom daje eksplozivnu smjesu Odgovor: C CH3CH2OH + HBr → CH3CH2Br + H2O 157. Alkoksidi: A) nastaju reakcijom alkalijskih oksida s vodom B) s alkil halogenidima daju etere C) ne reagiraju s vlagom iz zraka D) nastaju iz aldehida i metalnih oksida E) su aromatski spojevi Odgovor: B Vidi odgovor na pitanje 153.155. CH 3OH + CO ⎯t. Aminokiseline: A) izgrađuju masti B) su topljive u vodi C) u lužnatoj otopini ponašaju se kao lužine D) izgrađuju nukleinske kiseline E) u kiseloj otopini otpuštaju proton Odgovor: B Aminokiseline otapanjem u vodi disociraju. 159. 102 .

163.55 dm3 C) 204 dm3 D) 44. Spoj strukture R-CH2-O-SO2ONa: A) koristi se kao umjetno gnojivo B) je detergent C) je sapun D) je umjetna smola E) koristi se kao otapalo za masti Odgovor: B Detergenti su po svojoj građi obično soli organsko-sulfonskih kiselina. 162. 161.107 dm3 Odgovor: C CH4 → C + 2H2 V(CH4) = 102 dm3 V(H2) = ? n(CH 4 ) 1 = n( H 2 ) 2 n(H 2 ) = 2n(CH 4 ) 103 . Ovaj proces se naziva denaturacija. Saharoza: A) pokazuje reakciju na aldehide B) je polisaharid formule (C6H10O5)n C) je građena od glukoze i galaktoze D) hidrolizom s kiselinama daje invertni šećer E) je netopljiva u vodi Odgovor: D Naziv "invertni šećer" za smjesu D-glukoze i L-fruktoze potječe od eksperimentalnog podatka da se pri hidrolizi saharoze smjer optičkog skretanja reakcijske smjese mijenja od (+) do (−). djelovanjem sredine (teški metali) itd. Albumini: A) su složeni proteini B) se razgrađuju djelovanjem dijastaze C) su netopljivi u vodi D) se denaturiraju s ionima teških metala E) izgrađuju nukleinske kiseline Odgovor: D Sile koje određuju prirodnu trodimenzionalnu strukturu proteina prilično su slabe pa se mogu pokidati grijanjem. promjenom pH.160. čime se izaziva gubitak karakteristične biološke aktivnosti proteina. Volumen vodika koji nastaje pirolizom 102 dm3 metana pri stanadardnim uvjetima je: A) 102 dm3 B) 4.8 dm3 E) 9.

Volumen plina ne zavisi o vrsti plina već je upravo proporcionalan množini (količini) pa slijedi V(H2) = 2V(CH4) = 2⋅102 = 204 dm3.
164. Metan: A) se u vodi dobro otapa B) nastaje djelovanjem vode na aluminijjev karbid C) adira klor D) zapaljen na zraku razgrađuje se na C i H2 E) nastaje djelovanjem cimaze na glukozu Odgovor: B Al4C3 + 12H2O → 4Al(OH)3 + 3CH4. 165. Kromoproteini: A) su jednostavni proteini B) sastoje se od nukleotida C) sadrže spojeve metala D) hidrolitički se razgrađuju do masnih kiselina E) sadrže adenin i timin međusobno vezane vodikovim vezama Odgovor: C Kromoproteini su spojevi proteina i spojeva metala koji im daju boju, npr. hemoglobin, klorofil itd. 166. Unutar pojedine skupine periodnog sustava, povećanjem rednog broja: A) radijus atoma pada B) uvijek pada vrelište C) pada energija ionizacije D) raste elektronegativnost E) raste afinitet prema elektronu Odgovor: C Unutar skupine periodnog sustava, povećanjem rednog broja atoma, zbog porasta radijusa atoma raste udaljenost elektrona valentnih ljusaka od jezgre (koja ih privlači), time se smanjuje energija odvođenja elektrona iz atoma tj. energija ionizacije. 167. Do disocijacije dolazi prilikom: A) prelaska električne struje kroz otopinu B) prelaska električne struje kroz metalni vodič C) prolaska struje kroz talinu D) otapanja tvari u vodi E) usitnjavanja krutih tvari Odgovor: D Npr. NaCl → Na+ + Cl− 168. U N ljuski atoma može biti najviše: A) 8 elektrona B) 10 elektrona C) 18 elektrona

104

D) 32 elektrona E) n2 elektrona Odgovor: D Maksimalni broj elektrona u određenoj elektronskoj ljusci dan je izrazom 2n2 gdje je n glavni kvantni broj ljuske. Za N ljusku (četvrtu ljusku od jezgre) n = 4 pa račun daje 2⋅42 = 32 elektrona.
169. Spoju tetraklorugljik odgovaraju slijedeće tvrdnje: A) sadrži ugljik oksidacijskog broja −4 B) ionski je spoj C) molekule su mu polarne D) težišta pozitivnog i negativnog naboja u molekuli su ista E) u čvrstom stanju je dobar vodič struje Odgovor: D Ako tankom mlazu tetraklorugljika primaknemo električki nabijeno tijelo mlaz se neće otkloniti jer su težišta pozitivnog i negativnog naboja u molekuli na istom mjestu, odnosno molekula nije polarna i tada nema privlačenja. 170. Elektroliza je: A) rastavljanje spoja na ione pomoću električne struje B) rastavljanje tvari djelovanjem električne struje C) svojstvo elektrolita da provodi električnu struju D) proces kod kojeg dolazi do oksidacije na katodi E) proces rastavljanja na ione u vodenim otopinama Odgovor: B Po definiciji, elektroliza je rastavljanje neke tvari djelovanjem električne struje. 171. Tricij ima: A) 1 proton, 1 elektron i 1 neutron B) 1 proton, 2 elektrona i 1 neutron C) 1 proton i dva elektrona D) 1 proton, 1 elektron i 2 neutrona E) 1 proton, 1 elektron i 3 neutrona Odgovor: D Tricij je izotop vodika koji u jezgri, osim jednog protona, ima i dva neutrona; simbol 3 H . 1 172. Kiselo djeluje vodena otopina: A) amonijevog karbonata B) natrijevog hidrogenkarbonata C) natrijevog aluminata D) natrijevog hidrogenfosfata E) modre galice Odgovor: E Modra galica, bakrov(II) sulfat je sol slabe lužine, Cu(OH)2 i jake kiseline, H2SO4, pa će njena vodena otopina reagirati kiselo.

105

173. Otopina klorovodične kiseline koncentracije 0,001 mol dm−3 ima: A) pH = 1 B) pH = 2 C) pH = 3 D) pH = 4 E) pH = 5 Odgovor: C HCl → H+(H3O+) + Cl− c(HCl) = 0,001 mol dm−3 = 10−3 mol dm−3 pH = ? n(HCl) 1 = n( H + ) 1

n(H + ) = n(HCl) iz čega slijedi c(HCl) = c(H + )
−3 ⎞ ⎛ c(H + ) ⎞ ⎛ −3 ⎟ = − log⎜ 10 mol dm ⎟ = − log 10−3 = 3 pH = − log⎜ ⎜ mol dm −3 ⎟ ⎜ mol dm −3 ⎟ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠

174. Za izlučivanje jednog mola molekula klora na anodi potrebna je sljedeća količina elektrike: A) 48250 kulona B) 96500 kulona C) 193000 kulona D) 289500 kulona E) 386000 kulona Odgovor: C n(Cl2) = 1 mol ANODA(+): 2Cl− → Cl2 + 2e− Q=?
n (e − ) 2 = n(Cl 2 ) 1 n(e − ) = 2n(Cl 2 ) = 2 ⋅1 = 2 mol

Ukupni naboj jednog mola elektrona iznosi 96500 kulona, a 2 mola 2⋅96500 = 193000 kulona.
175. Formula dinatrijevog hidrogenfosfata jest: A) NaH2PO4 B) Na2HPO4 C) Na3PO4 D) NaHPO4 E) Na2PO4 Odgovor: B NaH2PO4 natrijev dihidrogenfosfat; Na2HPO4 dinatrijev hidrogenfosfat; Na3PO4 trinatrijev fosfat.

106

kalij i stroncij D) barij. u ovom primjeru radij. dakle. U zemnoalkalijske metale ubrajaju se: A) kalcij. berilij i magnezij C) barij. 179. CaCO3 u. Kalcijevom karbonatu odgovara slijedeća tvrdnja: A) otapa se u čistoj vodi B) otapa se u površinskoj vodi C) taloži se iz vodene otopine hlađenjem D) nalazi se u magnezitu E) s vodom daje tzv. skupine periodnog sustava elemenata. te (stvarajući ugljičnu. Reakciju otapanja prikazuje slijedeća jednadžba: A) 2Al(OH)3 → Al2O3 + 3H2O B) Al(OH)3 + OH− → Al(OH)4− C) Al3+ + 3OH− → Al(OH)3 D) Al2O3 + 3H2O → 2Al(OH)3 E) Al(OH)4 → Al(OH)3 + OH− Odgovor: B Aluminijev hidroksid kao amfoterna tvar otapa se i u lužnatim tvarima. Cu2+ je primio 2 elektrona. Elektrolizom otopine bakrovog(II) klorida uz platinske elektrode: A) dolazi do redukcije bakra na katodi B) dolazi do oksidacije bakra na anodi C) dolazi do stvaranja iona bakra i klora D) ioni bakra i klora se udružuju u kristalnu rešetku E) na katodi se uzlučuju mjehurići plina Odgovor: A ANODA (+): 2Cl− → Cl2 + 2e− KATODA (−): Cu2+ + 2e− → Cu Na katodi bakrov ion. 178. berilij i magnezij. dakle. Uranjanjem željeza u otopinu srebrovog nitrata: A) otopina poprima žutu boju B) otopina poprima modru broju C) željezo se oksidira D) srebro se oksidira E) željezo prima elektrone 107 . vapnenu vodu Odgovor: B CaCO3 + H2O + CO2 → Ca2+ + 2HCO3− Površinske vode sadrže otopljenog CO2. 180. u vodi topljivi. H2O + CO2 → H2CO3) prevode netopljivi kalcijev karbonat. 177. reducirao se. kalcijev hidrogenkarbonat. kalij i stroncij B) radij. bor i kalcij Odgovor: B Zemnoalkalijskim metalima nazvani su elementi 2.176. bizmut i stroncij E) berilij.

SiO2 s koksom. klor. reduciralo. Halogeni elementi su: A) kisik. skupine periodnog sustava elemenata (fluor. 184.fosforna kiselina. P4O10 + 6H2O → 4H3PO4 . otpustilo je elektrone dok se srebro. Elementarni silicij se dobiva redukcijom: A) tetrajod silicija pomoću koksa B) silana pomoću koksa C) kremena pomoću koksa D) silikata pomoću koksa E) silicijevog karbida pomoću koksa Odgovor: C Kremen. Pri djelovanju fluorovodične kiseline na staklo nastaje: A) čvrsti silicijev dioksid B) plinoviti silicijev dioksid C) čvrsti silicijev tetraklorid D) plinoviti silicijev tetrafluorid E) čvrsti kalcijev fluorid Odgovor: D Temeljna sirovina u proizvodnji stakla i u samom staklu je silicijev(IV) oksid. sumpor i fosfor B) dušik. fosfor i arsen C) elementi sa sedam elektrona ukupno D) elementi sa sedam elektrona u vanjskoj ljusci E) elementi sa šest elektrona u vanjskoj ljusci Odgovor: D Halogenim elementima nazivamo elemente 17. primilo elektrone: Fe° → Fe2+ + 2e− 2Ag+ + 2e− → 2Ag° Do ove reakcije dolazi zbog toga jer je vrijednost potencijala srebrne elektrode veća.). 181. tj. 182. itd. C daje silicij i ugljikov(II) oksid: SiO2 + 2C → Si + 2CO 183. u koju su svrstani zato jer svi imaju 7 elektrona u zadnjoj ljusci i time vrlo slična kemijska svojstva. brom. Kiseline su: A) spojevi s vodikom B) tvari koje nastaju otapanjem oksida nemetala u vodi C) tvari koje nastaju otapanjem oksida metala u vodi D) tvari čijim otapanjem nastaju otopine većeg pH E) tvari koje mijenjaju boju indikatora lakmusa u plavo Odgovor: B Npr. Ag+. pozitivnija od potencijala željezne elektrode (Voltin niz!).Odgovor: C 2Ag+ + 2NO3− + Fe° → 2Ag° + Fe2+ + 2NO3− Uranjanjem željeza u otopinu srebrovog nitrata. Fe se oksidiralo tj. SiO2: 108 .

188. strukturno H−C ≡ C−H 187. Metanal je: A) plin pri sobnoj temperaturi B) tekućina pri sobnoj temperaturi C) dobro organsko otapalo 109 . n = 2 C2H2⋅2−2 = C2H2.. Elementarnom jodu odgovaraju slijedeće tvrdnje: A) istiskuje klor iz njegovih soli B) istiskuje brom iz njegovih soli C) nalazi se otopljen u morskoj vodi D) pojavljuje se u obliku sivocrnih kristala E) dobiva se iz jodida pomoću jakih redukcijskih sredstava Odgovor: D Pojavni oblik elementarnog kristalnog joda su sivocrni kristali. ciklički. o-ksilen CH3 CH3 189. etin. 149. 104.SiO2 + 4HF → SiF4 + 2H2O 185. Izomerija je pojava koja pokazuje: A) da postoje različiti spojevi sa istom molekulskom formulom i istom strukturom B) da se jedan te isti spoj pojavljuje u različitim agregatnim stanjima C) da postoje različiti spojevi sa istom molekulskom formulom a različitom strukturom D) da spojevi iste molekulske formule imaju ista kemijska i fizikalna svojstva E) da postoji više spojeva sa istom funkcionalnom skupinom Odgovor: C Vidi odgovore na pitanja 54... 86. U cikličke ugljikovodike spadaju: A) detergenti B) aspirin C) bakelit D) fenoksidi E) ksileni Odgovor: E Ksileni sadrže u svojoj građi ugljikove atome vezane prstenasto. Alkini su spojevi opće formule: A) CnH2n+2 B) CnH2n C) CnH2n−2 D) CnHn E) CnHn+2 Odgovor: C Npr. 186. Npr.

formaldehida je da je plin pri sobnoj temperaturi. Zagrijavanjem kalcijevog acetata nastaje: A) kalcijev hidroksid i octena kiselina B) kalcijev hidrogenacetat C) kalcijev karbonat i kalcij-formijat D) kalcijev karbonat i aceton E) kalcij-oksid i aceton Odgovor: D Ca(CH3COO)2 → CaCO3 + CH3COCH3 191. 193.3-trihidroksipropan pa mu samo ime ukazuje da je hidroksiderivat propana. alanin. Karboksilnu skupinu sadrži: A) adenin B) alanin C) timin D) formalin E) karbolna kiselina Odgovor: B CH3CHNH2COOH. Glicerol je: A) halogeni derivat propana B) hidroksilni derivat propana C) smjesa parafina D) jedan od fenola E) jaki eksploziv Odgovor: B Drugi naziv za glicerol je 1.dobro topljiv u vodi. 190. 2-hidroksibenzojeva kiselina ima i benzenski prsten i karboksilnu skupinu ubraja se u aromatske kiseline. 192. 110 .2. U aromatske kiseline se ubrajaju slijedeće kiseline: A) maslačna B) karbolna C) malonska D) alanin E) salicilna Odgovor: E COOH OH Kako u svom sastavu salicilna kiselina.D) drugi naziv za dimetilketon E) tekućina koja se ne miješa s vodom Odgovor: A Fizičko svojstvo metanala.

194.66⋅10−27 kg. blagim oksidansom daje pozitivan test.109⋅10−31 kg E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: B Vidi odgovore na pitanja 136. Relativne atomske mase: A) elemenata su cijeli brojevi B) čistih izotopa veće su od zbroja masa protona i neutrona koji izgrađuju dotični atom C) čistih izotopa manje su od zbroja masa protona koji izgrađuju dotični atom D) mogu se izračunati ako je poznat sastav smjesa izobara određenog elementa E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: E Relativne atomske mase su brojevi koji nam kažu koliko su puta mase atoma pojedinih elemenata veće od unificirane atomske jedinice mase. 197. a sadrži i jednu keto (karbonilnu skupinu). Vodik: A) u reakciji s R2C=O daje primarni alkohol B) se u prirodi javlja kao smjesa izotopa 1 H i 2 H 1 1 C) se javlja u obliku 2 izotopa koji s drugim elementima tvore različite kemijske spojeve D) ima masu 9. 196. Zemnoalkalijski metali: A) u posljednoj ljusci imaju jedan elektron B) s vodom stvaraju kiseline C) s halogenim elementima ne reagiraju D) s vodom stvaraju lužine E) nalaze se u 1. 195. vidi odgovor na pitanje 13. 198. i 57. 1. Ca + 2H2O → Ca(OH)2 + H2 111 . Pozitivan test s Fehlingovim reagensom pokazuje: A) aceton B) saharoza C) metanol D) glukoza E) celuloza Odgovor: D Glukoza od navedenih spojeva jedina ima aldehidnu skupinu reduktivnih svojstava pa s Fehlingovim reagensom. Fruktoza je: A) monosaharid formule C6H10O5 B) monosaharid formule C6H11O6 C) disaharid formule C6H12O6 D) spoj formule C6H12O6 s aldehidnom skupinom E) spoj formule C6H12O6 s keto-skupinom Odgovor: E Molekulska formula fruktoze je C6H12O6. skupini periodičnog sustava elemenata Odgovor: D Npr.

klor. 202. Koliki je maseni udio željeza u hemoglobinu ako svaka molekula hemoglobina sadrži 4 atoma željeza: (Mr hemoglobina = 68000. Halogeni elementi: A) u molekulama hidrida vezani su s atomima vodika dvostrukom kovalentnom vezom B) su elementi skupine 16 periodnog sustava elemenata C) su male elektronegativnosti D) sa metalima stvaraju soli E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: D Halogeni elementi fluor. 200. KBr. 203.3 % D) 0.33 % M r (HGLB) 68000 201.0033 = 0.08 % C) 1. brom. itd. Van der Waalsove sile: A) ne dolaze do izražaja u tekućinama i kristalima B) ovise o veličini molekula C) nisu električne prirode D) su znatno jače od vodikove veze E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: B Slabe van der Waalsove sile među molekulama su upravo proporcionalne veličini molekula. s metalima daju soli NaCl. Ar(Fe) = 55. itd.02 % E) 33 % Odgovor: A Mr(HGLB) = 68000 Ar(Fe) = 55. AlCl3.85): A) 0.85 w(Fe.85 w(Fe.33 % B) 0.199. HGLB) = = = 0. Koja od navedenih tvrdnji je točna: A) kationi su redovito veći od aniona B) koordinacijski broj kationa ne ovisi o njegovoj veličini C) otapanje većine plinova u vodi je endotermna reakcija D) topljivost plinova se smanjuje s porastom temperature 112 . HGLB) = ? 4 Ar (Fe) 4 ⋅ 55. Skupina periodičnog sustava elemenata sadrži atome: A) s istim brojem ljusaka B) s jednakim brojem elektrona u posljednoj ljusci C) različitih kemijskih svojstava D) kojima se smanjuje radijus atoma s povećanjem rednog broja elementa E) kojima se povećava energija ionizacije s povećanjem rednog broja elementa Odgovor: B Vidi odgovor na pitanje 48.

206. Amonijev ion: A) je oksidans B) u reakciji s NO2− daje elementarni dušik C) sadrži dušik s oksidacijskim brojem +3 D) nastaje disocijacijom karbamida E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: B NH4+ + NO2− → N2 + 2H2O 207. U USA se dušična kiselina transportira u posudama od aluminija. 204. stoga vidi odgovor na pitanje 7. Elektrolizom vodene otopine NaCl: A) dobiva se klorovodik B) na anodi se razvija vodik C) na katodi se razvija kisik D) na katodi se reduciraju molekule vode E) na katodi se izlučuje elementarni natrij Odgovor: D Natrij je alkalijski metal. bilo razrjeđene.E) topljivost plinova u tekućinama ne ovisi o tlaku Odgovor: D Između ostalog. Energijski nivoi: A) koji su popunjeni elektronima zovu se vodljiva vrpca B) koji su prazni zovu se valentna vrpca 113 . Ionski kristali: A) su kristali dijamanta B) odlikuju se vrlo niskom temperaturom tališta C) se ne kalaju smjerom ravnih ploha D) u čvrstom stanju ne vode električnu struju E) karakteristični su za plemenite plinove Odgovor: D Ionski kristali u čvrstom stanju ne provode električnu struju jer u njima nema pokretljivih električnih naboja. 208. bilo koncentrirane na aluminij je toliko sporo da se za nju obično kaže da ne djeluje na aluminij. jer se povećava kinetička energija molekula. eksperimentalno je utvrđeno da se topljivost plinova smanjuje s porastom temeprature. 205. Koji od nabrojenih metala ne reagira s razrjeđenom otopinom dušične kiseline: A) Cu B) Fe C) Mg D) Ag E) Al Odgovor: E Djelovanje dušične kiseline.

p i d orbitale susjednih atoma. čvrsta otopina bakra i cinka različitih odnosa. 211. 209. Etin: A) je manje aktivan od etana B) se koristi za dobivanje etanala C) je na sobnoj temperaturi tekućina D) nastaje oduzimanjem vode etanola E) polimerizacijom daje polietilen Odgovor: B HC ≡ CH + H2O → CH3CHO 212. 210. Enegretski nivoi delokaliziranih (obzirom na svoju jezgru) vanjskih elektrona međusobno se vrlo malo razlikuju po energiji i stoga čine energetske vrpce. Spojevi formule R-ONa: A) nastaju reakcijom kiselina s NaOH B) ne reagiraju s vlagom iz zraka C) čuvaju se samo u suhoj atmosferi D) u reakciji s alkil-halogenidima daju estere E) su sapuni Odgovor: C U vlažnoj atmosferi reagiraju s vodom. Mjed je: A) čvrsta otopina bakra u cinku B) čvrsta otopina cinka u bakru C) intermetalni spoj sastava CuZn D) intermetalni spoj sastava CuAl2 E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: B Mjed ili mesing je legura. R-ONa + H2O → ROH + NaOH 114 . Heksan: A) je plin bez boje B) reagira s kiselinama i lužinama C) ima 5 strukturnih izomera D) miješa se s vodom E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: C Vidi odgovor na pitanje 149.C) u kristalima metala toliko su udaljeni jedni od drugih da elektroni ne mogu bez zapreke prelaziti iz valentne vrpce u vodljivu vrpcu D) u kristalima metala bliski su po energiji E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: D Atomi metala vrlo su gusto pakirani u kristalnoj rešetki pa se jako preklapaju vanjske s.

Eteri: A) su kemijski vrlo aktivni spojevi B) nisu zapaljivi C) imaju vrelišta viša od odgovarajućih alkohola D) dobivaju se dehidratacijom alkohola E) ostvaruju vodikove veze među molekulama Odgovor: D Vidi odgovor na pitanje 50. Kisik se nalazi u molekuli: A) adenina B) benzena C) austenita D) voska E) kriolita Odgovor: D Po svojoj građi voskovi spadaju u estere opće formule RCOOR' gdje su R i R' dugolančani ugljikovi radikali. 214. Neutralno će reagirati otopina: A) C6H5OH B) CH3COONa C) NaHCO3 D) (NH4)2CO3 E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: D Neutralno će reagirati otopina amonijevog karbonata jer je to sol slabe kiseline i slabe lužine. 217. To je jedan od elemenata koji po svojim svojstvima čini prijelaz između metala i nemetala. 215. Arsen: A) je metaloid B) dolazi u tri modifikacije C) je zemnoalkalijski metal D) u hidridu ima oksidacijski broj +2 E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: A Arsen je polumetal. metaloid jer nema izrazite osobine ni metala ni nemetala. Alkoholi: A) reagiraju s NaOH B) oduzimanjem vode prelaze u estere C) pokazuju lužnata svojstva D) s halogenidnim kiselinama daju alkil-halogenide E) s više od 11 ugljikovih atoma su tekućine topljive u vodi Odgovor: D Vidi odgovor na pitanje 156.213. 216. 115 .

2 m3 propena pri standardnim uvjetima je: A) 0.vezom E) sastojci su nukleotida Odgovor: D Vidi odgovor na pitanje 55.2 m3 116 . 222.218. Acetilsalicilna kiselina: A) sadrži dušik B) je spoj strukture CH3COC6H3OHCOOH C) kuhanjem s NaOH daje sapun D) nastaje redukcijom salicilne kiseline E) u vodenoj otopini dolazi pod nazivom formalin Odgovor: B 220. Volumen vodika potreban za katalitičko hidrogeniranje 11. Etanal: A) je plin oštra mirisa B) ne reagira s Fehlingovim reagensom C) se dobiva iz etina D) nije topljiv u vodi E) upotrebljava se za proizvodnju bakelita Odgovor: C Vidi odgovor na pitanje 211. 221.5 m3 B) 22. Aminokiseline: A) u kiseloj otopini ponašaju se kao kiseline B) nisu topljive u vodi C) otapaju se u organskim otapalima D) povezuju se -CO-NH. Oleinska kiselina: A) je spoj formule CH3(CH2)14COOH B) je aminokiselina C) kuhanjem s NaOH daje sapun D) hidriranjem prelazi u palmitinsku kiselinu E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: C CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COOH + NaOH → CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COONa + H2O 219.4 dm3 C) 11. Koji od navedenih spojeva nije topljiv u vodi: A) alanin B) HOOC-COOH C) glukoza D) (RCOO)2Ca E) HCHO Odgovor: D 223.

2 m3. Albumini: A) su netopljivi u vodi B) osim aminokiselina sadrže i molekule spojeva metala C) se dodatkom soli teških metala denaturiraju D) se razgrađuju djelovanjem dijastaze E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: C Vidi odgovor na pitanje 162. u različitim masenim udjelima.2-etandiola C) sadrže samo zasićene masne kiseline D) sadrže oleinsku kiselinu E) kiselinom hidrolizom daju sapune Odgovor: D Oleinska kiselina.D) 3.7 m3 E) 21.02 m3 Odgovor: C V(propen) = 11. 225. U M ljuski atoma može biti najviše A) 8 elektrona B) 10 elektrona C) 16 elektrona D) 18 elektrona E) 32 elektrona Odgovor: D Maksimalni broj elektrona u određenoj ljusci atoma izračuna se pomoću izraza 2n2 gdje je n glavni kvantni broj ljuske. Za M ljusku (treću ljusku od jezgre) n = 3 pa račun daje 2⋅32 = 18 elektrona. 224. Ulja: A) su esteri viših masnih kiselina i viših alkohola B) nastaju reakcijom između dikarboksilnih kiselina i 1.2 m3 V(H2) = ? n(propen) 1 = n( H 2 ) 1 CH3CH=CH2 + H2 → CH3CH2CH3 n(H 2 ) = n(propen) Volumen plina ne zavisi o vrsti plina već je proporcionalan množini pa možemo pisati: V(H2) = V(propen) = 11. 226. sastavni je dio raznih ulja. Odnos promjera jezgre prema promjeru atoma iznosi: A) 1 : 10 B) 1 : 100 C) 1 : 1000 D) 1 : 10000 E) 1 : 100000 Odgovor: D 117 . 227.

a NH3 slaba pa će stoga disocijacijom KOH dati veći broj hidroksilnih iona odnosno viši pH. 232. Lužnato će djelovati otopina: A) etanola B) natrijevog acetata 118 . 229.Znači.5 mol n[Ca(OH)2] = ? H2SO4 + Ca(OH)2 → CaSO4 + 2H2O n[Ca(OH)2 ] 1 = ⇒ n[Ca(OH)2 ] = n(H 2SO 4 ) = 1.5 mol n(H 2SO 4 ) 1 231. 228. kad bi jezgru atoma mogli povećati da joj polumjer iznosi 1 cm promjer najmanjeg atoma bio bi 100 metara. Uz istu koncentraciju otopljene tvari najviši pH imat će otopina: A) KOH B) NH3 C) CH3COOH D) H2SO4 E) HCl Odgovor: A KOH je jaka lužina. 230.5 mola kalcijevog hidroksida B) 1 mola kalcijevog hidroksida C) 1. a nepolarna otapala nepolarnog.5 mola H2SO4 treba: A) 0. Ostali spojevi su kiseline. Za potpunu neutralizaciju 1. Avogadrova konstanta odgovara omjeru: A) mase i količine tvari B) broja molekula i količine tvari C) molarne mase i količine tvari D) broja molekula i Avogadrova broja E) Avogadrova broja i mase tvari Odgovor: B Vidi odgovor na pitanje 46. Topljivost tvari: A) ovisi o zasićenosti otopine B) ovisi o vrsti otapala C) uvijek raste povišenjem temperature D) ovisi o stupnju hidratizacije tvari E) je uvijek povezana s disocijacijom Odgovor: B Poznato je da polarna otapala bolje otapaju tvari polarnog karaktera.5 mola kalcijevog hidroksida D) 2 mola kalcijevog hidroksida E) 3 mola kalcijevog hidroksida Odgovor: C n(H2SO4) = 1.

Alkalijskim metalima odgovaraju slijedeće tvrdnje: A) po kemijskoj aktivnosti jednaki su zemnoalkalijskim metalima B) tališta su im viša od susjednog zemnoalkalijskog metala C) stvaraju metalne kristalne rešetke D) u dodiru sa zrakom i vlagom prevlače se zaštitnom oksidnom prevlakom E) odlikuju se velikim molarnim energijama ionizacije Odgovor: C Kao i ostali metali u čvrstom stanju alkalijski metali stvaraju metalne kristalne rešetke. izradu posuda za žarenje i slično. 236. Pri elektrolizi otopine bakrovog(II) klorida: A) na katodi se oksidira bakar 119 . Kristal magnezijevog oksida: A) izgrađen je od atoma magnezija i kisika B) ima nisko talište C) ima izrazito visoko talište D) u čvrstom stanju nije ioniziran E) spada u molekulske kristale Odgovor: C Magnezijev oksid se počinje taliti na 2800°C pa se upotrebljava za oblaganje metalurških peći. 234. CH3COOH pa će vodena otopina ove soli djelovati lužnato. a hidroksidna skupina negativno jednovalentna pa spoj formule Ca(OH)2. Aluminatu odgovaraju slijedeće tvrdnje: A) otapa se u lužini B) otapa se u kiselini C) nastaje u jako lužnatim otopinama D) nastaje u jako kiselim otopinama E) nastaje djelovanjem živinog(II) klorida na aluminij Odgovor: C Al(OH)3 + OH− → Al(OH)4− 237. 235. 233. postoji. jedini od navedenih primjera. Ca je pozitivno dvovalentan.C) natrijevog klorida D) amonijevog sulfata E) natrijevog sulfata Odgovor: B Natrijev acetat sol je jake lužine NaOH i slabe octene kiseline. Spoj kalcija jest: A) CaOH B) Ca2OH C) Ca(OH)2 D) Ca2O E) Ca2O3 Odgovor: C Kalcij.

241. Ugljikovu(IV) oksidu odgovaraju slijedeće tvrdnje: A) njegov volumni udio u zraku iznosi 0. 120 .B) na katodi teče proces redukcije C) na katodi se izlučuje klor D) anoda poprima crvenu boju E) na katodi se izlučuje vodik Odgovor: B KATODA (−): Cu2+ + 2e− → Cu ANODA (+): 2Cl− − 2e− → Cl2 Na katodi bakar. 240. dakle vrši se njegova redukcija. 239. 238. Bakar je sadržan u mineralu: A) cementitu B) magnetitu C) malahitu D) martenzitu E) austenitu Odgovor: C Formula malahita je CuCO3⋅Cu(OH)2. Dobar vodič električne struje je: A) silicij pri niskoj temperaturi B) čvrsti natrijev klorid C) dijamant D) grafit E) čvrsti magenzijev oksid Odgovor: D Kod grafita 4 elektrona jednog C-atoma čine 3 kovalentne veze s tim da je jedan elektron na svaki C-atom pokretljiv što omogućuje električnu vodljivost. Cu2+ prima elektrone. Točna je tvrdnja: A) oksidacijski broj kisika je uvijek jednak (−2) B) oksidacijski broj vodika je uvijek jednak (+1) C) zbroj oksidacijskih brojeva u složenim ionima mora biti jednak nuli D) oksidacijski broj jednostavnih iona jednak je naboju iona E) u spojevima s kovalentnom vezom oksidacijski broj se ne može odrediti Odgovor: D Vidi odgovor na pitanje 146.3 % B) lakši je od zraka C) upotrebljava se u proizvodnji natrijevog karbonata D) upotrebljava se u proizvodnji natrijevog hidroksida E) upotrebljava se u proizvodnji natrijevog formijata Odgovor: C Jedna od faza proizvodnje Na2CO3 je uvođenje CO2 u amonijačnu otopinu NaCl do zasićenja: NH4+ + OH− + CO2 → NH4+ + HCO3−.

Izomeri su mogući kod slijedećih spojeva: A) propana B) propena C) acetilena D) butadiena E) butatriena 121 . Pri sobnoj temperaturi sumpor je: A) plin žute boje B) bezbojna tekućina C) čvrsta tvar žute boje D) čvrsta tvar bijele boje E) otrovni spoj Odgovor: C 244. Natrijev jodat ima formulu: A) NaI B) NaIO C) NaIO2 D) NaIO3 E) NaIO4 Odgovor: D Natrijev jodat sol je jodne kiseline HIO3. Najelektronegativniji element je: A) fluor B) klor C) brom D) jod E) astat Odgovor: A Atomi fluora su najmanji atomi kojima do stabilne elektronske konfiguracije (oktet) nedostaje 1 elektron što je sve razlog najveće elektronegativnosti. Otapanjem jednog mola fosforovog(V) oksida u vodi nastaju: A) dva mola fosforne kiseline B) tri mola fosforne kiseline C) četiri mola fosforne kiseline D) pet mola fosforne kiseline E) šest mola fosforne kiseline Odgovor: C n(P4O10) = 1 mol P4O10 + 6H2O → 4 H3PO4 n(H3PO4) = ? n(P4 O10 ) 1 = n(H 3 PO 4 ) 4 n(H 3 PO 4 ) = 4n(P4 O10 ) = 4 ⋅1 = 4 mol 243.242. 245. 246.

Alkil-halogenid nastaje u reakciji: A) alkohola s natrijevim kloridom B) alkohola s bromovodičnom kiselinom C) benzena s bromovodičnom kiselinom D) karboksilne kiseline s halogenom E) aldehida s halogenom Odgovor: B RCH2OH + HBr → RCH2Br + H2O 249.Odgovor: D CH3CH=C=CH2 247. Benzoati su: A) hidroksilni derivati benzena B) derivati benzojeve kiseline C) soli benzojeve kiseline D) soli viših masnih kiselina E) aromatski ugljikovodici Odgovor: C 122 . Cikloheksan je: A) spoj izomeran benzenu B) jedan od ugljikovodika C) aromatski spoj D) nezasićeni spoj E) spoj formule C6H10 Odgovor: B Cikloheksan. 251. CH2=CH-CH=CH2 248. Aceton nastaje pri: A) hidrogenaciji sekundarnih alkohola B) hidrogenaciji 2-propanola C) dehidrogenaciji 2-propanola D) dehidrataciji 2-propanola E) zagrijavanju kalcijevog formijata Odgovor: C Vidi odgovor na pitanje 130. C6H12. Formaldehidu odgovaraj slijedeća tvrdnja: A) to je lakohlapljiva tekućina B) to je plin bez boje i mirisa C) nastaje oksidacijom metanala D) nastaje oksiadacijom metanola E) stvara soli formijate Odgovor: D Vidi odgovor na pitanje 36. 250.

254. 255. Navedeno se simbolički piše kao u odgovoru. Aminokiseline: A) se mogu ponašati kao kiseline i kao baze B) se mogu međusobno povezivati preko kisika C) sudjeluju u izgradnji nukleinskih kiselina D) sudjeluju u izgradnji dekstrina E) se dobro tope u organskim otapalima Odgovor: A Vidi odgovor na pitanje 51. Hidrolizom saharoze nastaju: A) dvije molekule glukoze B) više molekula glukoze C) dvije molekule glukoze i jedna fruktoze D) jedna molekula glukoze i jedna fruktoze E) viševalentni alkohol i ugljikov(IV) oksid Odgovor: D Saharoza je disaharid koji se sastoji od kemijski vezanih monosaharida glukoze i fruktoze pa će hidrolizom i nastati glukoza i fruktoza. 1.. 3. jednostruke veze među Catomima. Elektroni: A) suprotnog spina ne mogu biti u istoj orbitali B) unutar jedne ljuske imaju istu energiju C) u ljuski koja je bliže jezgri imaju veću energiju D) iste orbitale imaju suprotne spinove 123 . COOH. itd.) pa je 23 = 8 stereoizomera... ostale veze C-atoma zasićene su vodikom. gdje je n broj kiralnih središta (asimetričnih C-atoma). Opća formula zasićenih alifatskih dikarboksilnih kiselina. 2. Kod traženih ketoza (jedna od njih je i fruktoza) n = 3 (vidi odgovor na pitanje 13. Kod ketoza formule C6H12O6 broj mogućih stereoizomera iznosi: A) 4 B) 8 C) 12 D) 18 E) 20 Odgovor: B Najveći broj stereoizomera može se izračunati pomoću formule 2n. 256.252. 253. gdje je n = 0. jest: A) CnH2n+1(COOH)2 B) CnH2n+1COOH C) (CH2)nCOOH D) (CH2)n(COOH)2 E) (CH2)n(COOH)n Odgovor: D Ove spojeve karakteriziraju: dvije karboksilne skupine.

Oksidacija je proces kod kojeg dolazi do: A) povećanja negativnog naboja B) primitka elektrona C) primitka vodika D) primitka protona E) gubitka elektrona Odgovor: E Gubitak ili otpuštanje elektrona definirano je kao reakcija oksidacije. Afinitet elementa prema elektronu: A) jednak je za sve elemente iste skupine periodnog sustava B) jednak je za sve elemente iste periode C) raste s povećanjem rednog broja elementa iste skupine D) pada s povećanjem rednog broja elementa iste periode E) veći je kod nemetala nego kod metala Odgovor: E Vidi odgovor na pitanje 139. tvar u tekućem stanju mora osloboditi energiju (toplinu) da bi prešla u kruto stanje. Podljuska: A) d ima više od 10 elektrona B) p ima najviše 4 elektrona C) f ima više od 14 elektrona D) ima ograničen broj elektrona 124 . 257. 260.E) teže da se raspodjele na što manje orbitale Odgovor: D Svaka orbitala može sadržavati najviše dva elektrona po svemu jednakih osim što su im spinovi antiparalelni (suprotni). 261. Dakle. Do stvaranja dipola dolazi zbog: A) otapanja tvari u vodi B) razlike u elektronegativnosti vezanih atoma C) razlike u valentnosti vezanih atoma D) reakcije s vodom E) disocijacije Odgovor: B Vidi odgovor na pitanje 109. 259. Skrućivanje je: A) egzoterman proces B) proces pri kojem se povećava gustoća tvari C) brz proces praćen apsorpcijom topline D) ništa od navedenog nije točno Odgovor: A Čestice tvari u krutom stanju se manje gibaju nego čestice iste tvari u tekućem stanju pa je i sadržaj energije u krutinama manji od sadržaja energije iste tvari kad je ona u tekućem stanju. 258.

Otopina klorovodične kiseline koncentracije 1⋅10−1 mol dm−3 ima: A) pH = 1 B) pH = 2 C) pH = 12 D) pH = 13 E) pH = 14 Odgovor: A c(HCl) = 10−1 mol dm−3 pH = ? HCl → H+ + Cl− n(HCl) 1 = n(H+) 1 − − n(H+) = n(HCl) ⇒ c(H+) =c(HCl) =10 1 mol dm 3 Prema definiciji −3 ⎞ ⎛ c(H + ) ⎞ ⎛ −1 ⎟ = −log⎜ 10 mol dm ⎟ = − log 10−1 = 1 pH = −log⎜ ⎜ mol dm −3 ⎟ ⎜ mol dm −3 ⎟ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠ 264. Svaka orbitala daje rješenje za najviše 2 elektrona pa će s podljuska imati najviše 2 elektrona. p podljuska tri. 263.15 mola kalijevog hidroksida B) 0. d deset.9 mola kalijevog hidroksida E) 1. p podljuska šest.3 mola kalijevog hidroksida C) 0. f sedam. f četrnaest elektrona.2 mola kalijevog hidroksida Odgovor: C 125 . d pet.6 mola kalijevog hidroksida D) 0.E) nema ograničen broj elektrona Odgovor: D Podljuske ili energetski podnivoi sadrže ograničen broj orbitala. 262. s podljuska jednu orbitalu. Za potpunu neutralizaciju 0. U molekuli dušika atomi su povezani: A) ionskom vezom B) preko jednog para elektrona C) preko dva para elektrona D) preko tri para elektrona E) preko četiri para elektrona Odgovor: D N N Atomi dušika povezani su međusobno trostrukom kovalentnom vezom (3 para elektrona).3 mola sumporne kiseline treba: A) 0.

Kiselo djeluje vodena otopina: A) NH3 B) (NH4)2CO3 C) NH4Cl D) NaHCO3 E) Na2CO3 Odgovor: C Amonijev klorid je sol slabe lužine. Kemijske karakteristike magnezija su: A) u prirodi se nalazi samo u elementarnom stanju B) javlja se u mineralu martenzitu C) zbog tvrdoće služi za izradu predmeta D) gradi ionske divalentne spojeve E) kemijski je aktivniji od kalcija Odgovor: D Magnezij.6 mol 265. HCl pa će njegova vodena otopina reagirati kiselo. Opće karakteristike amfoternih elemenata jesu: A) njihovi hidroksidi reagiraju samo s lužinama B) njihovi hidroksidi reagiraju samo s kiselinama C) njihovi hidroksidi reagiraju samo s vodom D) njihovi hidroksidi reagiraju i s kiselinama i s lužinama E) nijedan odgovor nije točan Odgovor: D Npr.3 = 0. 266. Al(OH)3 + OH− → Al(OH)4− Al(OH)3 + 3H+ → Al3+ + 3H2O 268.n(H2SO4) = 0. Spoj Ca(HCO3)2 je: A) kalcijev karbonat B) soda C) mineral kalcit D) sadra E) jedna sol 126 .3 mol n(KOH) = ? H2SO4 + 2KOH → K2SO4 + 2H2O n(H 2 SO 4 ) 1 = n(KOH) 2 n(KOH) = 2n(H 2 SO 4 ) = 2 ⋅ 0. NH4OH i jake kiseline. Mg u zadnjoj ljusci ima dva elektrona koja u reakcijama otpušta da bi postigao stabilnu elektronsku konfiguraciju. Otpuštanjem dva elektrona (oksidacijom) magnezij postaje divalentno pozitivan: Mg → Mg2+ + 2e− 267.

U reakciji 2H2SO4 + Cu → CuSO4 + SO2 + H2O A) bakar je djelovao oksidativno B) bakar se je reducirao C) sumpor se je reducirao D) vodik je djelovao reduktivno E) kisik je djelovao oksidativno Odgovor: C H 2 S O 4 + Cu → Cu S O 4 + S O 2 + H 2 O Jedan od atoma sumpora prešao je iz stanja s oksidacijskim brojem +6 u stanje s oksidacijskim brojem +4 primivši 2 elektrona odnosno reduciravši se što je karakteristika oksidativnih sredstava. +1 +6 −2 0 +2 +6 −2 +4 −2 272. Ca2+ + 2HCO3− + Ca2+ + 2OH− → 2CaCO3 + H2O 127 . Voda se omekšava dodatkom: A) kalcijevog hidroksida i natrijevog karbonata B) natrijevog hidroksida i magnezijevog karbonata C) natrijevog hidroksida i kalcijevog karbonata D) natrijevog hidrogenkarbonata i magnezijevog klorida E) magnezijevog hidrogenkarbonata i natrijevog hidroksida Odgovor: A Voda se može omekšati uklanjanjem Ca2+ i Mg2+iona. ugljikom dajući CO2. Pri dobivanju aluminija elektrolizom taline: A) upotrebljavaju se elektrode od tankog aluminija B) kao talina služi natrijev aluminat C) na anodi se izlučuje kisik D) na anodi se izlučuje klor E) kao katoda služi željezna ploča Odgovor: C KATODA (−): 4Al3+ + 12e− → 4Al ANODA (+): 6O2− → 3O2 + 12e− Kisik nastao na anodi neprestano reagira s materijalom elektrode. 271. kotlova. 270. To se postiže dodatkom kalcijevog hidroksida pri čemu se taloži netopljivi CaCO3 i Mg(OH)2. 269.Odgovor: E Ca(HCO3)2 je sol čiji je naziv kalcijev hidrogenkarbonat. itd. hladnjaka. Bakar je element koji je: A) u svim spojevima dvovalentan B) u svim spojevima jednovalentan C) u spojevima najčešće jednovalentan D) dobar vodič topline E) u čistom stanju krhak Odgovor: D Bakar je metal i kao dobar vodič topline upotrebljava se za izradu raznih grijača.

276. Svi halogeni elementi: A) mogu u spojevima imati pozitivni oksidacijski broj B) su kod sobne temperature u istom agregatnom stanju C) imaju isti broj elektrona D) mogu međusobno graditi dipolne molekule E) tvore dvoatomske molekule Odgovor: E Npr. 277. Dvostruku vezu u molekuli ima slijedeći spoj: A) acetilen B) oleinska kiselina C) stearinska kiselina D) cikloheksan E) maslačna kiselina 128 . Br2. O3 i F2O. 275. Volumni udio dušika u atmosferi iznosi oko: A) 89 % B) 87 % C) 78 % D) 21 % E) 12 % Odgovor: C 274. Kristalna rešetka rompskog sumpora: A) sastoji se od molekula S6 B) sastoji se od molekula S9 C) sastoji se od molekula S10 D) sastoji se od molekula S12 E) sadrži iste molekule kao monoklinski sumpor Odgovor: E U elementarnim stanicama (jediničnim kristalnim ćelijama) rompskog i monoklinskog sumpora iste molekule. Ca2+ + Na2CO3 → 2Na+ + CaCO3 273. S8 različito su složene. itd. Pri otapanju fluora u vodi: A) ne dolazi do kemijske promjene B) dolazi do stvaranja kationa fluora C) nastaje oksid fluora D) razvija se plinoviti vodik E) razvija se plinoviti kisik Odgovor: E Zbog svoje izrazite reaktivnosti fluor oksidira kisik iz vode pri čemu nastaju sljedeći produkti: O2..Mg2+ + Ca(OH)2 → Ca2+ + Mg(OH)2 Višak Ca2+ iona uklanja se dodatkom natrijevog karbonata. Cl2.

Formaldehid: A) nastaje oksidacijom metanala B) oksidira natrijev bikromat u kiseloj sredini C) pokazuje biuret reakciju D) je vodena otopina formalina E) je plin oštra mirisa Odgovor: E Formaldehid ili metanal je plin oštra mirisa.Odgovor: B CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COOH 278. 281. Idealni tetraedarski kut susrećemo u molekuli: A) fenola B) benzena C) etena D) propana E) etina Odgovor: D 280. Par izomera čine: A) propanon i metiletilketon B) glukoza i maltoza C) dietileter i 2-propanol D) 2-metil-1-propanol i 2-butanol E) 1-butanol i izopropanol Odgovor: D 2-metil-1-propanol i 2-butanol imaju istu molekulsku formulu (bruto-formulu) C4H10O a različitu strukturu što ih čini parom izomera: H3CCHCH2OH CH3 H3CCHCH2CH3 OH 279. Esteri nastaju: A) djelovanjem vode na alkil-halogenide B) hidrolizom masti C) reakcijom adicije 129 . Benzen je: A) karbolna kiselina B) aromatski alkohol C) teško zapaljiva tekućina D) jedan od ugljikovodika E) spoj izomeran cikloheksanu Odgovor: D Molekulska formula benzena je C6H6. 282.

285. riboza i deoksiriboza. fosfat ion. 3. Invertni šećer je: A) saharoza B) L-glukoza C) smjesa saharoze i glukoze D) smjesa saharoze i fruktoze E) smjesa glukoze i fruktoze Odgovor: E Vidi odgovor na pitanje 161. asimetričnih C-atoma). odnosno OCH-HC*OH-HC*OH-HC*OH-HC*OH-CH2OH n = 4 pa je broj stereoizomera 24 = 16. Mravlja kiselina nastaje: A) oksidacijom acetona B) oksidacijom metanala C) oksidacijom etana D) oksidacijom acetilena E) hidrogeniranjem acetilena Odgovor: B Oksidacijom metanala (formaldehida) nastaje mravlja. adenin. gvanin. Kod aldoze formule C6H12O6 broj mogućih stereoizomera iznosi: A) 4 B) 8 C) 16 D) 20 E) 24 Odgovor: C Maksimalan broj stereoizomera računa se pomoću izraza 2n gdje je n broj kiralnih centara (*. Baza nukleinskih kiselina je: A) timin B) toluen C) alanin D) riboza E) peptid Odgovor: A Monomeri koji izgrađuju makromolekule nukleinskih kiselina su: 1. Kod aldoze (šećera s aldehidnom skupinom) čija je formula C6H12O6. baze (heterociklički spojevi s dušikom): timin. 130 .D) djelovanjem lužina na fenole E) djelovanjem kiselina na alkohole Odgovor: E Vidi odgovor na pitanje 49. 2. 283. citozin i uracil. formijatna kiselina: 2HCHO + O2 → 2HCOOH 284. 286.

287. Izobari: A) imaju ista kemijska svojstva B) su isti kemijski elementi sa različitim brojem neutrona u jezgri C) su atomi različitih elemenata istog masenog broja D) imaju jednaki broj protona u jezgri E) su atomi istog atomskog broja Odgovor: C Odgovor slijedi definiciju. Vodikova veza: A) je znatno slabija od van der Waalsovih veza B) je mnogo jača od kovalentne veze C) nije elektrostatičke prirode D) je mnogo slabija od kovalentne veze E) niti jedna tvrdnja nije točna Odgovor: D Kovalentna veza se ostvaruje pomoću zajedničkih elektronskih parova među atomima u molekuli. 289.6 x 10−19 C D) je sastavni dio jezgre atoma 1H E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna Odgovor: A Masa neutrona je 1. Unutar periode od 1.008665 puta veća od unificirane atomske jedinice mase. 291. Neutron: A) ima masu gotovo jednaku atomskoj jedinici mase B) ima masu približno 1836 pu ta manju od atomske jedinice mase C) posjeduje električni naboj od 1. do 18. skupine C) raste unutar skupine periodnog sustava s povećanjem rednog broja atoma D) su veće za atome metala nego atome nemetala E) opada unutar periode od 1. do 18. skupine Odgovor: B Energija ionizacije je energija koja je potrebna da se pojedinačnom atomu oduzme elektron. To znači da moramo više energije upotrijebiti da bi oduzeli elektron. 288. do 18. skupine raste atomski broj a time i naboj jezgre kojim privlači elektrone. Energija ionizacije: A) je energija potrebna da se izbaci elektron iz atoma u čvrstom stanju B) raste unutar periode od 1. a slabija vodikova veza je privlačna sila među molekulama polarnog karaktera. 290. sa što manje energije. 131 . Elektroni: A) iste orbitale imaju paralelne spinove B) u elektronskom omotaču zauzimaju najniže moguće energetske nivoe C) unutar jedne ljuske imaju jednaku energiju D) u L ljusci smješteni su u 9 orbitala E) se raspoređuju u orbitale tako da je broj sparenih spinova maksimalan Odgovor: B Sve tvari u prirodi nastoje biti što stabilnije tj.

294.292.8 dm3 H2 Odgovor: B n(LiH) = 1 mol LiH + H2O → LiOH + H2 V(H2) = ? n(LiH) 1 = n( H 2 ) 1 n(H 2 ) = n(LiH) = 1 mol Pri standardnim uvjetima 1 mol bilo kojeg plina zauzima 22.24 dm3 H B) 22.4 dm3. Koja od navedenih molekula nije polarna: A) HF B) SCl4 C) H2O D) HCl E) HI Odgovor: B U simetričnoj molekuli SCl4 težišta negativnog i pozitivnog naboja na istom su mjestu. 132 . a nemetali se vežu kovalentnom vezom. 293. Veze u ostalim spojevima su ionske. Natrijev hidrid: A) u talini provodi električnu struju B) pri elektrolizi na katodi daje vodik C) pri elektrolizi na anodi daje Na D) ne reagira s vodom E) niti jedna tvrdnja nije točna Odgovor: A NaH → Na+ + H− Taljenjem nastaju pokretni ioni koji omogućuju provođenje električne struje. jedna kovalentna veza do stabilne elektronske konfiguracije.6 dm3 H2 D) 11. Jedan mol LiH u reakciji s H2O pri standardnim uvjetima daje: A) 2.2 dm3 H2 E) 44.4 dm3 H2 C) 33. Jednostrukom kovalentnom vezom povezani su atomi u molekuli: A) LiF B) CaI2 C) Cl2 D) MgO E) KBr Odgovor: C Samo su atomi klora (koji su međusobno povezani u molekulu) nemetali. Kako klor ima 7 elektrona u zadnjoj ljusci potreban mu je samo jedan elektron. 295.

tj. Atomi alkalijskih metala: A) imaju najveći afinitet prema elektronu B) ne oksidiraju se na zraku C) sa vodom stvaraju lužine 133 . 298. 297. 300. Tako je omogućeno dobro povezivanje većeg broja atoma. a valentni elektroni su im delokalizirani. nepokretni ioni postanu pokretni što omogućuje vođenje električne struje. Tvari s metalnom vezom: A) imaju relativno visoka tališta B) imaju relativno niska vrelišta C) u čvrstom stanju ne provode struju D) u talini ne provode struju E) niti jedna tvrdnja nije točna Odgovor: A Međusobnim spajanjem atomi metala postižu stabilnost tako da se njihovi atomi gusto slažu u kristalnu rešetku. Ako se elektrolizi podvrgne vodena otopina natrijevog sulfata: A) vodik se izlučuje na anodi B) vodik se izlučuje na katodi C) O2 se izlučuje na katodi D) elementarni natrij se izlučuje na katodi E) na anodi se reduciraju molekule vode Odgovor: B KATODA (−): 4H2O + 4e− → 2H2 + 4OH– ANODA (+): 4OH− → O2 + 2H2O + 4 e− Otopljeni natrijev sulfat omogućuje otopini dobro vođenje električne struje. privlači ih veći broj jezgara okolnih atoma. Koja od navedenih tvari vodi struju samo u rastaljenom stanju: A) Cu B) KCl C) Fe D) I2 E) niti jedna od navedenih Odgovor: B Taljenjem KCl. U kojoj od navedenih reakcija je sumpor oksidacijsko sredstvo: A) S + O2 → SO2 B) 2H2SO4 + Cu → CuSO4 + SO2 + 2H2O C) SO2 + 2H2O → SO42− + 4H+ D) 2SO2 + O2 → 2SO3 E) 4FeS2 + 11O2 → 2Fe2O3 + 8SO2 Odgovor: B Vidi odgovor na pitanje 271. a na katodi se ne reducira Na+ nego H2O jer je za to potrebno manje energije. Taljenjem metala se kidaju te veze za što je potrebna relativno velika energija. 299.296.

302. Rb. . 86. Heptan ima: A) 2 strukturna izomera B) 4 strukturna izomera C) 5 strukturnih izomera D) 6 strukturnih izomera E) 9 strukturnih izomera Odgovor: E Stvarno postoji 9 spojeva različite strukture. C7H16 (vidi princip pisanja u odgovorima na pitanja 54..D) ne reagiraju s halogenim elementima E) u posljednoj ljusci imaju 2 elektrona Odgovor: C Alkalijskim metalima nazivamo elemente 1. Etanol: A) je otrovniji od metanola B) nastaje hidrolizom etilacetata C) proizvodi se iz CO i H2 kod 400°C i tlaka od 300 bara uz katalizator 134 . K.). Kojom od navedenih reakcija može nastati etin: A) C2H4 + H2 B) CaC2 + 2H2O C) C2H2 + H2 D) C6H5ONa + CO2 + H2O E) C2H4 + H2O Odgovor: B CaC2 + 2H2O → HC ≡ CH + Ca(OH)2 303. Spoj butan pentan heksan heptan oktan Formula C4H10 C5H12 C6H14 C7H16 C8H18 Broj izomera 2 3 5 9 18 304.). S vodom reagiraju: 2K + 2H2O → 2KOH + H2 301. 104.. i 149. a iste molekulske formule. Oksidacijski broj: A) kisika u peroksidima je −2 B) svih jednostavnih iona razlikuje se od naboja iona C) ugljika u CH4 je +4 D) vodika u NH3 je −1 E) klora u Cl2 jednak je nuli Odgovor: E Svi atomi u elementarnom stanju (ne u spojevima) imaju oksidacijski broj 0.. skupine periodnog sustava elemenata (Na..

Fenol: A) se dobiva iz katrana kamenog ugljena B) pokazuje svojstvo lužine C) nastaje redukcijom benzena D) koristi se kao sredstvo protiv bolova E) sa kiselinama stvara fenokside Odgovor: A 306.organske tvari.D) s octenom kiselinom daje dietileter E) pokazuje reakcije adicije Odgovor: B CH3COOCH2CH3 + H2O → CH3COOH + CH3CH2OH etanol 305. Eteri: A) imaju više vrelište od odgovarajućih alkohola B) kemijski su vrlo aktivni spojevi C) na hladnom reagiraju s elementarnim natrijem D) nisu zapaljivi E) su dobra otapala za mnoge organske spojeve Odgovor: E Eteri su organska otapala pa u pravilu dobro otapaju sebi slično građene tvari . Od navedenog ketona acetona. Spoj formule (CH3)2CO: A) koristi se za proizvodnju suzavaca B) nije zapaljiv C) nastaje redukcijom 2-propanola D) je krutina bez mirisa E) dobiva se depolimerizacijom paraldehida zagrijavanjem Odgovor: A Suzavci su klorirani ketoni. Ovaj spoj je inertan prema oksidirajućim reagensima i inače se ne ponaša kao aldehid. 135 . Paraldehid: A) je inertan prema oksidirajućim reagensima B) nastaje polimerizacijom formaldehida C) je topljiviji u vodi od etanala D) ima niže vrelište od etanala E) je ravnolančani polimer Odgovor: A Tri molekule etanala (acetaldehida) povezane tako da čine šesteročlani prsten koji se sastoji od kisikovih i ugljikovih atoma naizmjenično vezanih daju paraldehid. suzavac imena kloraceton. klorpropanon: CH3COCH3 + Cl2 → CH3COCH2Cl + HCl. propanona kloriranjem se može dobiti npr. 308. 307.

310. formaldehida naziva se formalin. 313. Koji od navedenih spojeva ima inhibitorsko djelovanje na rast mikroorganizama: A) C6H5COOH B) Ca(H2PO4)2 C) albumin D) saharoza E) glicerolpalmitat Odgovor: A C6H5COOH.3-propantriol a masti su esteri glicerola i masnih kiselina.2. Formalin je vodena otopina: A) etanala B) metanala C) fenola D) propanona E) paraldehida Odgovor: B Vodena otopina metanala. 311. 1. 136 . Spoj strukture HO-CH2-CH(OH)-CH2OH: A) dolazi u voskovima B) sa kiselinama stvara sapune C) je tercijarni alkohol D) je sastojak masti E) nastaje oksidacijom miječne kiseline Odgovor: D Navedeni spoj je glicerol. kristalne tvari. HCOONa: A) dobiva se uvođenjem ugljikovog(II) oksida u otopinu natrijevog hidroksida B) je optički aktivan spoj C) dobiva se iz formijata djelovanjem natrijevog hidroksida D) je plin E) ne miješa se s vodom Odgovor: A CO + NaOH → HCOONa 312. Aminokiseline: A) u lužnatoj otopini ponašaju se kao lužine B) u kiseloj otopini ponašaju se kao kiseline C) nisu topljive u vodi D) topljive su u organskim otapalima E) su kristalizirane tvari Odgovor: E Pri sobnoj temperaturi aminokiseline su čvrste.309. benzojeva kiselina i naročito njena natrijeva sol poznati su konzervansi hrane baš na temelju inhibitorskog djelovanja na rast mikroorganizama.

333 = 1 mol 1 mol bilo kojeg plina pri standardnim uvjetima zauzima 22.05 n(C 6 H 6 ) 1 = n( H 2 ) 3 n(H 2 ) = 3n(C 6 H 6 ) = 3 ⋅ 0. Koji volumen vodika pri s.162 dm3 E) 78. 316. Cu: 2 137 .47 dm3 B) 22. Cu: 1 D) FeCl3: 2. Cu: 1 B) FeCl3: 3.04 = = 0. Globulini: A) su netopljivi u vodi B) su topljivi u vodi C) su složeni proteini D) hidrolizom daju hem i globin E) su tripeptidi Odgovor: A 317. Cu: 1 C) FeCl3: 2. i 13. Riješite sljedeću redoks reakciju: FeCl3 + Cu → FeCl2 + CuCl2: A) FeCl3: 1.13 dm3 D) 1.04 g V(H2) = ? + 3 H2 n(C 6 H 6 ) = m(C 6 H 6 ) 26.12 dm3 Odgovor: B m(C6H6) = 26. Fruktoza: A) je aldoza B) ima ukupno 8 stereoizomera C) nije topljiva u vodi D) nalazi se u disaharidu maltozi E) nastaje potpunom hidrolizom škroba Odgovor: B Vidi odgovore na pitanja 255.42 dm3 C) 67.u. Ar(H) = 1.008): A) 7. 315.04 g benzena (Ar(C) = 12.314.4 dm3. je potreban za hidrogenaciju 26.333 mol M (C 6 H 6 ) 78.

Koja tvrdnja nije točna: A) Po Lewisu je kiselina svaka tvar koja može dati elektronski par B) Baza je tvar koja prima elektron C) Kiselinski je ostatak uvijek baza D) Kiselina je tvar koja u vodi disocijacijom povećava koncentraciju vodikovih iona E) Kiseline su proton donori Odgovor: A 321.E) FeCl3: 5.4 t B) 182 t C) 320000 kg D) 364 t E) 34600 kg Odgovor: D CaCO3 → CaO + CO2 m(CaCO3) = 650 t = 650000000 g m(CaO) = ? 138 . Koja od navedenih tvrdnji nije točna: A) Unificirana atomska jedinica mase. Napišite elektronsku konfiguraciju iona Al3+: A) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p4 B) 1s2 2s2 3p6 C) 1s2 2s2 2p6 D) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p1 E) 1s2 2s2 3d6 Odgovor: C 319. Izračunajte masu živog vapna koja se proizvede žarenjem 650 tona vapnenca: A) 36. Cu: 2 Odgovor: C Fe Cl 3 + Cu → Fe Cl 2 + Cu Cl 2 +3 −1 0 +2 −1 +2 −1 Fe+3 + e− → Fe+2 |⋅2 Cu0 → Cu+2 + 2e− 2Fe+3 + 2e− → 2Fe+2 Cu0 → Cu+2 + 2e− 2Fe+3 + Cu0→ 2Fe+2 + Cu+2 ⇒ 2FeCl3 + Cu → 2FeCl2 + CuCl2 318. mu je 1/12 mase atoma ugljika-12 B) Omjerom mase molekule i mu definirana je molarna masa C) Relativne atomske mase određivane su prije prema masi atoma vodika D) Relativna atomska masa atoma ugljika-12 je 12 E) Relativna molekulska masa izračunava se zbrajanjem relativnih atomskih masa svih spojenih atoma u molekuli Odgovor: B 320.

1 ⋅ 0.511 mol dm−3 D) 2.n(CaCO 3 ) 1 = ⇒ n(CaO) = n(CaCO 3 ) n(CaO) 1 m(CaCO 3 ) 650000000 n(CaCO 3 ) = = = 6500000 mol M (CaCO 3 ) 100 m(CaO) = n(CaO)⋅M(CaO) = 6500000⋅56.1 g = = V (otopine ) 1 cm 3 ⋅ 1000 1 dm 3 m(CH 3 COOH ) 1034.90 mol dm−3 E) 1.531 mol dm−3 E) 0.5152 mol = = 5.5152 M (CH 3 COOH ) 60 ρ= c(CH 3 COOH) = n(CH 3 COOH) 5.00 mol dm−3 Odgovor: C H3PO4 + 3NaOH → Na3PO4 + 3H2O V(otopineH3PO4) = 125 cm3 V(otopine NaOH) = 500 cm3 = 0.155 mol dm−3 B) 0.5 = 0.6 mol dm3 c(H3PO4) = ? c( NaOH) = n( NaOH) ⇒ n( NaOH) = c( NaOH) ⋅ V(otopine) = 0. Kolika je množinska koncentracija otopine: A) 5.240 mol dm−3 C) 0.720 mol dm−3 B) 0.0341 g ⋅ 1000 1034.3 = 0.51 mol dm −3 3 V (otopine) 1 dm 323.6 mol dm−3.0341 g cm−3 c(32%-tna CH3COOH) = ? m(otopine ) 1.80 mol dm−3 D) 0.3 mol V(otopine) n(H 3 PO 4 ) 1 1 1 = ⇒ n(H 3 PO 4 ) = n( NaOH) = ⋅ 0. Izračunajte množinsku koncentraciju otopine fosforne kiseline: A) 0.32 n(CH 3 COOH ) = = = 5. Gustoća 32 %-tne otopine octene kiseline iznosi ρ = 1.5 dm−3 c(NaOH) = 0.0341 g cm−3.551 mol dm−3 Odgovor:C ρ(32%-tna CH3COOH) = 1.6 ⋅ 0. Za neutralizaciju 125 cm3 otopine fosfatne kiseline potrebno je 500 cm3 otopine natrijevog hidroksida množinske koncentracije c = 0.1 mol n( NaOH) 3 3 3 139 .08 = 364000000 g = 364 t 322.331 mol dm−3 C) 5.

Koliko je dm3 amonijaka pri standardnim uvjetima.c(H 3 PO 4 ) = n(H 3 PO 4 ) 0. Koja je tvrdnja točna: A) Čelik je legura u kojoj je maseni udio ugljika veći od 1.1 ⋅ 0.102 dm3 Odgovor: C V(HCl) = 25 cm3 = 0.1 g E) 101 g Odgovor: E m(Zn) = 32.1 g D) 50.45 = 36. potrebno za neutralizaciju 25 cm3 klorovodične kiseline (c(HCl) = 0.tak = D(io) D 36.25 g ⋅ 100 ⇒ S = S (ve) % .0025 mol n( NH 3 ) 1 Vm = V ( NH 3 ) ⇒ V ( NH 3 ) = Vm ⋅ n( NH 3 ) = 0.7 n( Zn ) = = = 0.tak 36 325.025 = 0.0025 mol V(otopine) n(HCl) 1 = ⇒ n( NH 3 ) = n(HCl) = 0.010 kg C) 10.032 dm3 B) 0.1 mol dm−3 V(NH3) = ? n(HCl) c(HCl) = ⇒ n(HCl) = c(HCl) ⋅ V (otopine) = 0.5 mol M ( Zn) 65.8 mol dm −3 V (otopine) 0.0360 kg B) 1.0025 ⋅ 22.45 g % .4 n(HCl) 2 = ⇒ n(HCl) = 2n( Zn ) = 2 ⋅ 0.125 324. Kolika je masa 36 %-tne klorovodične kiseline potrebna za otapanje 32.056 dm 3 n( NH 3 ) 326.1 mol dm−3): A) 0.056 dm3 D) 0.4 = 0.082 dm3 E) 0.5 = 1 mol n( Zn) 1 m(HCl) = n(HCl) ⋅ M (HCl) = 1 ⋅ 36.1 = = 0.41 dm3 C) 0.7 g Zn + 2HCl → ZnCl2 + H2 m(36%-tna HCl) = ? m( Zn ) 32.7 % B) Željezo se nalazi u gotovo svim živim bićima C) Grotleni plin iz visoke peći nije otrovan i može se stoga ispuštati u atomsferu 140 .7 g cinka: A) 0.025 dm3 HCl + NH3 → NH4Cl c(HCl) = 0.45 ⋅ 100 = ⋅ 100 = 101.

ali različitim prostornim rasporedom E) Nijedna tvrdnja nije točna Odgovor: D 328. Spoj CH3CHBrCH3 dobije se iz spoja CH3-CH=CH2 reakcijom A) adicije B) supstitucije C) eliminacije D) radikalske polimerizacije E) niti jednom od navedenih reakcija Odgovor: A Na dvostruku vezu spoja CH3-CH=CH2 adira se HBr tako da se vodik veže na onaj atom ugljika na kojem već ima više vezanih atoma vodika (Markovnikovo pravilo).2-dibromcikloheksan C) 1-bromcikloheksen D) 1. Empirijska formula tog spoja je: A) C3H8O 141 .D) Sporim hlađenjem željeza proizvedenog u viskoj peći dobiva se bijelo lijevano željezo jer se ugljik izlučuje i izlazi na površinu željeza gdje izgara E) Ako su rude koje se koriste za dobivanje željeza kisele. Stereoizomeri su: A) Spojevi s različitom molekulskom formulom ali istim prostornim rasporedom B) Spojevi s istim prostornim rasporedom C) Spojevi s istim kemijskim i fizičkim svojstvima D) Spojevi s istim redoslijedom vezanja atoma i iste molekulske formule.3-dibromcikloheksan E) 1-bromcikloheksan Odgovor: B + Br2 Br Br 330. 329. Proteini su velike organske molekule koje se sastoje od mnogo molekula: A) hidroksikiselina B) nukleinskih kiselina C) nukleotida D) aminokiselina E) peptida Odgovor: D 331. kisika 35 % i vodika 13 %.0 %. Analizom je dobiveno da je u ispitivanom spoju maseni udio ugljika 52. Reakcijom cikloheksena s bromom nastaje A) cikloheksilbromid B) 1. kao talionički dodatak koristi se kremeni pijesak Odgovor: B 327.

19 N(C) : N(H): N(O) = 2 : 6: 1 C2H6O 332. H2SO4: 6 D) Sb: 4.35 dm3 E) 20. H2SO4: 6 C) Sb: 2.3 mola etena: A) 20.3 = 0. H2SO4: 8 E) Sb: 3.17 dm3 B) 21.B) C2H6O C) C4H12O D) C2H8O E) nijedna tvrdnja nije točna Odgovor: B w(C) = 52 % w(O) = 35 % w(H) = 13 % Znači da u 100 g ispitivane tvari imamo 52 g ugljika.4 ⋅ 0. Riješite sljedeću redoks jednadžbu: Sb + H2SO4 → Sb2(SO4)3 + SO2 + H2O: A) Sb: 3.9 = 20.19 |:2. 35 g kisika i 13 g vodika.96 dm3 Odgovor: A n(eten) = 0.33 mol n(O) = = 2. H2SO4: 10 Odgovor: C Sb+ H 2 S O 4 → Sb 2 ( S O 4 ) 3 + S O 2 + H 2 O 0 +1 +6 −2 +3 +6 −2 +4 −2 +1 −2 Sb → Sb+3 + 3e− |⋅2 S+6 + 2e− → S+4 |⋅3 2Sb → 2Sb+3 + 6e− 3S+6 + 6e− → 3S+4 2Sb+3 + 3S+6 → 2Sb+3 + 3S+4 ⇒ 2Sb + 6H2SO4 → Sb2(SO4)3 + 3SO2 + 6H2O 142 . m( X ) 52 35 13 n( X ) = n ( C) = = 4.33 : 13 : 2.19 mol n(H) = = 13 mol M (X) 12 16 1 N(C) : N(H) : N(O) = n(C) : n(H) : n(O) = 4. Koji je volumen kisika pri standardnim uvjetima potreban za izgaranje 0.65 dm3 C) 19. H2SO4: 3 B) Sb: 4.3 mol H2C=CH2 + 3O2 → 2CO2 + 2H2O V(O2) = ? n(eten ) 1 = ⇒ n(O 2 ) = 3n(eten ) = 3 ⋅ 0.9 mol n (O 2 ) 3 Vm = V (O 2 ) ⇒ V (O 2 ) = Vm ⋅ n(O 2 ) = 22.16 dm 3 n (O 2 ) 333.41 dm3 D) 22.

atomu ili ionu oduzimaju elektroni D) Elementi u elementarnom stanju imaju oksidacijski broj nula E) Elementi I A skupine ne mogu se elektrolizom izlučiti iz vodenih otopina Odgovor: B 337. daju ione B) Kod elektrolize kationi putuju od katode prema anodi C) Oksidacijom se molekuli. Koja tvrdnja nije točna: A) Atomi istih kemijskih svojstava ali različitih masa nazivaju se izobarima B) Kemijski elementi sastoje se od više izotopa C) Čestice koje izgrađuju atom nazivaju se elementarnim česticama D) Alfa-zrake su teške čestice pozitivnog naboja E) Gama-zrake su slične rentgenskom zračenju Odgovor: A 336.090 kg Odgovor: C m(Fe2O3) = 33.3 %.041 kg C) 0.7 n(Fe(OH) 3 ) 2 = ⇒ n(Fe(OH) 3 ) = 2n(Fe 2 O 3 ) = 2 ⋅ 0.334.65 g željezovog(III) oksida: A) 0. Kolika je gustoća otopine metanola masenog udjela w = 24.045 kg 338.9 g = 0.21 = 0.65 n(Fe 2 O 3 ) = = = 0. Napišite elektronsku konfiguraciju iona Ba2+: A) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 4f14 5s2 5p6 5d10 6s2 B) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 4f14 5s2 5p6 5d10 6s26p2 C) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 4f2 6s2 D) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 5s2 5d4 E) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 5s2 5p6 Odgovor: E 335.21 mol M (Fe 2 O 3 ) 159.234 kg dm−3 B) 0. Koja tvrdnja nije točna: A) Elektrolitička disocijacija je pojava da soli u otopini.42 mol n(Fe 2 O 3 ) 1 m(Fe(OH)3) = n(Fe(OH)3)⋅M(Fe(OH)3) = 0. Koliko željezovog(III) hidroksida moramo žariti da bi dobili 33.42⋅106.023 kg B) 0.054 kg E) 0.31 mol dm−3: A) 1. koja ima množinsku koncentraciju c = 7.045 kg D) 0. djelovanjem polarnog otapala.85 = 44.963 kg dm−3 143 .65 g 2Fe(OH)3 → Fe2O3 + 3H2O m(Fe(OH)3) = ? m(Fe 2 O 3 ) 33.

] = V [Ba(OH) 2 ot.) = 25 cm3 = 0.20 mol dm−3 D) 0.045 dm3 c[Ba(OH)2 ot.] = 1 mol dm3 = 0.045 = 0.0 mol dm−3.35 mol dm−3 B) 1.045 mol n(H 3 PO 4 ) 2 2 2 = ⇒ n(H 3 PO 4 ) = n[Ba(OH) 2 ] = ⋅ 0.025 dm3 c(H3PO4) = ? n[Ba(OH) 2 ] ⇒ c[Ba(OH) 2 ot.31 mol V (otopine ) m(CH3OH) = n(CH3OH)⋅M(CH3OH) = 7.6 g B) 405.897 kg dm−3 E) 0.] ⇒ n[Ba(OH) 2 ] = c[Ba(OH) 2 ot.3 % c(CH3OH) = 7.963 g cm −3 3 3 V (otopine) 1 dm 1000 cm 339.20 mol dm−3 C) 7.7 g D) 162.tak = ⋅ 100 ⇒ m(otopine) = ⋅ 100 = ⋅ 100 = 963 g % .2 mol dm −3 V (otopine) 0.tak m(otopine) 24.025 340.] = 1 ⋅ 0. Izračunajte množinsku koncentraciju otopine fosforne kiseline: A) 1.] ⋅ V [Ba(OH) 2 ot.31⋅32 = 234 g m(CH 3 OH) m(CH 3 OH) 234 % .31 ⋅ 1 = 7.31 mol dm−3 ρ (CH3OH) = ? n(CH 3 OH) c(CH 3 OH) = ⇒ n(CH 3 OH) = c(CH 3 OH) ⋅ V (otopine ) = 7.3 ρ (otopine) = m(otopine) 963 g 963 g = = = 0.03 mol n[Ba(OH) 2 ] 3 3 3 c(H 3 PO 4 ) = n(H 3 PO 4 ) 0.03 = = 1.45 mol dm−3 Odgovor: B 2H3PO4 + 3 Ba(OH)2 → Ba3(PO4)2 + 6H2O V(H3PO4 ot.045 = 0.798 kg dm−3 Odgovor: B w(CH3OH) = 24. Za neutralizaciju 25 cm3 otopine fosforne kiseline potrebno je 45 cm3 otopine barijevog hidroksida množinske koncentracije c = 1. Izračunajte masu 10 %-tne otopine klorovodične kiseline potrebne za otapanje 10 g aluminija: A) 40.3 g 144 .936 kg dm−3 D) 0.68 mol dm−3 E) 3.C) 0.] = 45 cm3 = 0.025 dm3 V[Ba(OH)2 ot.8 g C) 811.

9 g Odgovor: B m(Al) = 10 g 2Al + 6HCl → 2AlCl3 + 3H2 m(HCl 10 %-tne) = ? m(Al) 10 n(Al) = = = 0.25 = 5.6 dm3 Odgovor: E m(S) = 8 g S + O2 → SO2 V(O2) = ? m(S) 8 n(S) = = = 0.46 ⋅ 100 = 404.46 g % .6 g ⋅ 100 ⇒ m(otopine) = m(otopine) 10 341.4 dm3 E) 5.E) 202.37 mol M (Al) 27 n(HCl) 6 3 = = ⇒ n(HCl) = 3n(Al) = 3 ⋅ 0.4 dm3 C) 16.25 mol n (O 2 ) 1 Vm = V (O 2 ) ⇒ V (O 2 ) = V m ⋅ n(O 2 ) = 22.11⋅36.8 dm3 D) 28.37 = 1. vode i pijeska B) Portlandski cement se proizvodi i iz smjese vapnenca i gline C) Hidraulički modul definiran je kao udio aluminijevog oksida u cementu D) Žbuka spada u zračna veziva E) Kod stvrdnjavanja žbuke zid se sporo suši jer se reakcijom oslobađa voda Odgovor: C 343. pri standardnim uvjetima.25 mol M (S) 32 n(S) 1 = ⇒ n(O 2 ) = n(S) = 0.4 ⋅ 0. Rotacija oko veze ugljik-ugljik moguća je kod: A) alkena B) alkina C) alkana D) cikličkih ugljikovodika E) aromatskih ugljikovodika 145 .11 mol n(Al) 2 1 m(HCl) = n(HCl)⋅M(HCl) = 1. potreban za potpuno izgaranje 8 g sumpora: A) 11.2 dm3 B) 22.ak = m(HCl) 40. Izračunajte volumen kisika.6 dm 3 n (O 2 ) 342.45 = 40. Koja tvrdnja nije točna: A) Žbuka nastaje miješanjem vapna.

857. w(H) = 0. Aminokiseline su spojevi koji sadrže sljedeće funkcionalne skupine: A) karboksilnu B) amino C) amino i karboksilnu D) aldehidnu i amino E) amino i hidroksi Odgovor: C 346.825.902. w(H) = 0.857 28 M r (C 2 H 4 ) 347.893. w(H) = 0.143 B) w(C) = 0. w(H) = 0. Maseni udio vodika i ugljika u etenu je: A) w(C) = 0. Reakcijom bromovodika i 2-metilpropena pretežno nastaje: A) 1-brom-2-metilpropan B) 2-brom-2-metilpropan C) 1-metil-2-brompropan D) 1-brom-2-metilpropan E) 2-brombutan Odgovor: B HBr + H3C C CH3 CH2 H3C CBr CH3 CH3 Markovnikovo pravilo! 345. w(H) = 0. Oksidacijom sekundarnih alkohola dobiju se: A) ketoni B) aldehidi C) kiseline D) eteri E) alkoksidi 146 .Odgovor: C Rotacija oko veze ugljik-ugljik moguća je kod jednostrukih veza među atomima ugljika spojenih u lanac.078 D) w(C) = 0.175 C) w(C) = 0. C2H4 4 Ar (H) 4 ⋅1 = = 0. Te uvjete ispunjavaju u ovom slučaju samo alkani.098 Odgovor: A eten.107 E) w(C) = 0. 344.922.143 w(H) = M r (C 2 H 4 ) 28 w(C) = 2 Ar (C) 2 ⋅ 12 = = 0.

Napišite elektronsku konfiguraciju iona Ca : A) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d2 4s2 B) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 4p2 C) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 D) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 E) 1s2 2s2 2p6 3s2 3d6 Odgovor: D 351. Koja tvrdnja nije točna: A) Približna vrijednost Avogradove konstante je 6. HCl: 6 E) Al: 2. HCl: 7 C) Al: 3. Masti su A) soli masnih kiselina i glicerola B) esteri viših masnih kiselina i 1.Odgovor: A 2R2CHOH + O2 → 2R2C = O + 2H2O 348. Koja tvrdnja nije točna: A) Reakcije kiselina i baza zovu se reakcije neutralizacije B) Reakcije hidrolize su i reakcije kationa slabih baza s vodom C) Reakcije neutralizacije su endotermne 147 .022×1023 mol−1 B) Jednaki volumeni različitih plinova pri istom tlaku i temperaturi sadrže isti broj čestica C) Omjer množine tvari i mase je molarna masa tvari D) Da se pomoću empirijske formule dozna molekulska formula treba znati i molarnu masu spoja E) Ponekad su empirijska i molekulska formula iste Odgovor: C 352. Riješite sljedeću redoks reakciju: Al + HCl → AlCl3 + H2 A) Al: 2. HCl: 4 Odgovor: D Al + H Cl → Al Cl 3 + H 2 Al0 → Al+3 + 3e− |⋅2 2H+ + 2e− → H20 |⋅3 2Al0 → 2Al+3 + 6e− 6H+ + 6e− → 3H20 2Al0 + 6H+1 → 2Al+3 + 3H20 0 +1 −1 +3 −1 0 ⇒ 2+ 2Al + 6HCl → 2AlCl3 +3 H2 350. HCl: 6 D) Al: 2.2-propandiola C) esteri viših masnih kiselina i glicerola D) esteri nezasićenih kiselina i poliola E) eteri polialkohola Odgovor: C 349. HCl: 3 B) Al: 2.

515⋅60 = 331 g % .85 = 3355194 g = 3355.3125 mol dm−3 B) 0.515 mol dm−3: A) 1.670 t B) 3352 kg C) 6700 kg D) 0.3309 kg dm−3 Odgovor: C c(CH3COOH) = 5.034 g cm −3 V (otopine) 1 dm 3 1000 cm 3 ρ (CH 3 COOH 32 % .2255 t E) 2794 kg Odgovor: B m(FeS2) = 7. Kolika je gustoća 32 %-tne otopine octene kiseline koja ima množinsku koncentraciju c = 5.0685 kg dm−3 C) 1.515 mol dm−3 ρ(CH3COOH 32 %-tne) = ? n(CH 3 COOH) c(CH 3 COOH) = ⇒ n(CH 3 COOH) = 5.tak = m(CH 3 COOH) 331 ⋅ 100 ⇒ m(otopine) = ⋅ 100 = 1034 g m(otopine) 32 m(otopine) 1034 g 1034 g = = = 1.125 mol dm−3 148 .0125 mol dm−3 C) 3. Koliko se željeza dobije prženjem 7.5 mol dm−3. Izračunajte množinsku koncentraciju otopine sumporne kiseline: A) 0.515 ⋅ 1 = 5.2 t = 7200000 g nFeS2 = nFe m(Fe) = ? m(FeS 2 ) 7200000 n(FeS 2 ) = = = 60075 mol M (FeS 2 ) 119.85 n(Fe) 1 = ⇒ n(Fe) = n(FeS 2 ) = 60075 mol n(FeS 2 ) 1 m(Fe) = n(Fe)⋅M(Fe) = 60075⋅55.2 kg 354.0349 kg dm−3 D) 0.3410 kg dm−3 B) 1. Za neutralizaciju 40 cm3 otopine sumporne kiseline potrebno je 50 cm3 otopine kalijevog hidroksida množinske koncentracije c = 0.2 tone pirita: A) 0.515 mol V (otopine) m(CH3COOH) = n(CH3COOH)⋅M(CH3COOH) = 5.D) U vodi među molekulama vode dolazi do reakcije protolize E) Otopina natrij-klorida djeluje neutralno Odgovor: C 353.9033 kg dm−3 E) 1.tne) = 355.

Izračunajte masu amonijevog klorida koju treba dodati u suvišak otopine natrijevog hidroksida da bi se razvilo 20 dm3 amonijaka pri standardnim uvjetima: A) 47.) = 40 cm3 = 0.0125 = = 0.04 dm3 V(KOH ot.0125 mol n(KOH) 2 2 2 c(H 2 SO 4 ) = n(H 2 SO 4 ) 0.04 356.6 g Odgovor: A V(NH3) = 20 dm3 NH4Cl + NaOH → NH3 + NaCl + H2O m(NH4Cl) = ? 149 .D) 0.41 mol M (Mg ) 24.5 mol dm3 c(H2SO4) = ? n(KOH) c(KOH) = ⇒ n(KOH) = 0.tak = m(HCl) 30 ⋅ 100 ⇒ m(otopine = ⋅ 100 = 150 g ) m(otopine 20 ) 357.3 n(HCl) 2 = ⇒ n(HCl) = 2n(Mg ) = 2 ⋅ 0.6250 mol dm−3 E) 0.) = 50 cm3 = 0.9 g C) 86.05 dm3 c(KOH) = 0. Izračunajte masu 20 %-tne klorovodične kiseline koja je potrebna za otapanje 10 g magnezija: A) 300 g B) 75.3125 mol dm −3 V (otopine) 0.82 ⋅ 36.5 ⋅ 0.1 g C) 150.41 = 0.4 g E) 10.025 = 0.05 = 0.7 g B) 42.5 g Odgovor: C m(Mg) = 10 g Mg + 2HCl → MgCl2 + H2 m(HCl 20 %-tne) = ? m(Mg ) 10 n(Mg ) = = = 0.025 mol M (KOH) n(H 2 SO 4 ) 1 1 1 = ⇒ n(H 2 SO 4 ) = n(KOH) = ⋅ 0.82 mol n(Mg ) 1 m(HCl) = n(HCl) ⋅ M (HCl) = 0.5 g D) 23.2 g D) 450 g E) 50.4250 mol dm−3 Odgovor: A H2SO4 + 2KOH → K2SO4 + 2H2O V(H2SO4 ot.45 = 30 g % .

150 .893⋅53. Koja je tvrdnja točna: A) Koncentrirana sumporna kiselina ne smije se transportirati u metalnoj ambalaži B) Klorovodična kiselina u reakciji s bakrom razvija vodik C) Koncentrirana dušična kiselina u burnoj reakciji sa željezom razvija vodik D) Dušična kiselina troši se za proizvodnju umjetnih gnojiva E) U razrjeđenoj dušičnoj kiselini bakar se ne otapa Odgovor: D 359.893 mol n( NH 3 ) 1 m(NH4Cl) = n(NH4Cl)⋅M(NH4Cl) = 0.893 mol n( NH 3 ) 22.7 g 358.45 = 47. Konstitucijski ili strukturni izomeri su spojevi: A) s istom molekulskom formulom ali različitih strukturnih formula B) iste molekulske i strukturne formule C) različite molekulske formule D) s različitim brojem ugljikovih atoma E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: A 360.Vm = V ( NH 3 ) 20 ⇒ n( NH 3 ) = = 0. natrijevih soli viših masnih kiselina. Alkalnom hidrolizom masti dobivaju se: A) esteri viših masnih kiselina B) esteri glicerola C) ulja D) sapuni E) triacilgliceridi Odgovor: D RCOOCH2 RCOOCH + 3 NaOH RCOOCH2 HOCH2 3 RCOONa + HOCH HOCH2 RCOONa je formula sapuna.4 n( NH 4 Cl) 1 = ⇒ n( NH 4 Cl) = n( NH 3 ) = 0. Esteri se dobivaju: A) reakcijom karboksilne kiseline i alkohola B) reakcijom aldehida i alkohola C) hidrolizom etera D) reakcijom karboksilne kiseline i etera E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: A CH3COOH + HOCH3 → CH3COOCH3 + H2O 361.

H2O: 1 B) NO2: 3. H2O: 1 E) NO2: 2. Koja je molekulska formula alkena.4 = = 0. Racionalno ime spoja CH3CH2C(CH3)(OH)CH3 je: A) 2-metil-2butanol B) 2-hidroksibutan C) metil-propil-eter D) 2.2 g tog alkena reagira s 0. H2O: 2 C) NO2: 4.2 mol M (H 2 ) 2 n(alkena) 1 = ⇒ n(alkena) = n(H 2 ) = 0.4 g vodika: A) C4H8 B) C4H6 C) C3H6 D) C5H10 E) niti jedna formula nije točna Odgovor: A m(alkena) = 11.2-dimetil-2-hidroksipropan E) butil-hidroksid Odgovor: A 365.4 g formula alkena = ? n( H 2 ) = alken + H2 → produkt m(H 2 ) 0. M (alkena ) = 363.2 mol n( H 2 ) 1 m(alkena ) 11. ako 11.362.2 Mr(alkena) = 56.2 = = 56 g mol −1 n(alkena ) 0. Reakcija propanola s klorovodičnom kiselinom u jako kiselom mediju je reakcija: A) eliminacije B) supstitucije C) adicije D) radikalske supstitucije E) polimerizacije Odgovor: B CH3CH2CH2OH + HCl → CH3CH2CH2Cl + H2O 364. a formula C4H8. Riješite sljedeću redoks reakciju: NO2 + H2O → HNO3 + NO A) NO2: 3. H2O: 1 Odgovor: A 151 . H2O: 3 D) NO2: 4.2 g m(H2) = 0.

100 dm3 D) 0.5⋅0.030 dm3 B) 0. Koja tvrdnja nije točna: A) Svi su metali pri standardnim uvjetima čvrste kristalne tvari B) Većina je metala topljiva u kiselinama C) Samorodne rude sadrže metale u elementarnom stanju D) U Zemljinoj su kori najzastupljeniji silikati.5 mol dm−3: A) 0. Izračunajte volumen otopine barijevog hidroksida koji je potreban da se istaloži željezo kao željezov(III) hidroksid iz 20 cm3 otopine željezovog(III) sulfata. Koja tvrdnja nije točna: A) Nastajanje ionskih spojeva je egzotermna reakcija B) Promjer kationa uvijek je manji od promjera pripadnog atoma C) Promjer aniona veći je od promjera pripadnog atoma D) Polarne molekule međusobno se odbijaju elektrostatskim silama E) Promjer atoma povećava se u skupini odozgo prema dolje Odgovor: D 368. Elektronska konfiguracija iona S je: A) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p2 B) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 C) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p4 D) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p23d2 E) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p23p3 3d3 Odgovor: B 367.] = 20 cm3 = 0. ako su množinske koncentracije otopina c[Ba(OH)2] = 0.5 mol dm−3 i c[Fe2(SO4)3] = 0.010 dm3 C) 0.N O2 + H 2 O → H N O3 + N O N+4 − 1e− → N+5 |⋅2 N+4 + 2e− → N+2 2N+4 − 2e− → 2N+5 N+4 + 2e− → N+2 3N+4 → 2N+5 + N+2 +4 −2 +1 −2 +1 +5 −2 +2 −2 ⇒ 2– 3NO2 + H2O → 2HNO3 + NO 366.060 dm3 E) 0.02 dm3 V[Ba(OH)2 ot.5 mol dm−3 V[Fe2(SO4)3 ot.01 mol 152 .02 = 0. ali se metali većinom dobivaju iz oksidnih ili sulfidnih ruda E) Neki metali burno reagiraju s vodom Odgovor: A 369.] = ? n[Fe2(SO4)3] = c[Fe2(SO4)3]⋅V(otopine) = 0.300 dm3 Odgovor: D 3 Ba(OH)2 + Fe2(SO4)3 → 2Fe(OH)3 + 3BaSO4 c[Ba(OH)2] = 0.5 mol dm−3 c[Fe2(SO4)3] = 0.

0545 mol M ( ZnAc 2 ) 183.03 = = 0.55 ⋅ 2 z⋅F M (Cu ) ⋅ I 371.01 = 0. sumpora 32.03 mol n[Fe 2 (SO 4 ) 3 ] 1 V (otopine) = n[Ba(OH) 2 ] 0.0200 kg C) 0. Elektrolizom otopine bakarova(II) sulfata na katodi se izluči 20 g bakra.30 %: A) H2S2O5 B) H2SO4 C) H2S2O7 D) H2SO3 E) H2S2O3 Odgovor: B 153 .109⋅150 = 16. Izračunajte empirijsku formulu spoja u kojem je maseni udio vodika 2.04 %.1090 kg B) 0.0545 = 0. Izračunajte vrijeme elektrolize: A) 30301 s B) 31400 s C) 30372 s D) 11150 s E) 51500 s Odgovor: C m(Cu) = 20 g Cu2+ + 2e− → Cu I=2A t=? M (Cu ) ⋅ I ⋅ t m(Cu ) ⋅ z ⋅ F 20 ⋅ 2 ⋅ 96500 = ⇒ t= = 30370 s m(Cu ) = 63.0505 kg E) 0. pri jakosti struje od 2 A.1630 kg Odgovor: C m(ZnAc2) = 10 g 2NaI + ZnAc2 → ZnI2 + 2NaAc m(NaI) = ? m( ZnAc 2 ) 10 n( Zn ) = n( ZnAc 2 ) = = = 0.35 g = 0.n[Ba(OH) 2 ] 3 = ⇒ n[Ba(OH) 2 ] = 3n[Fe 2 (SO 4 ) 3 ] = 3 ⋅ 0. Izračunajte masu natrijevog jodida potrebnog da se iz otopine koja sadrži 10 g cinkovog(II) acetata istaloži sav cink kao cinkov(II) jodid: A) 0.65 % i kisika 65.5 370.01635 kg 372.0163 kg D) 0.109 mol n( ZnAc 2 ) 1 m(NaI) = n(NaI)⋅M(NaI) = 0.06 dm 3 c[Ba(OH) 2 ] 0.4 n( NaI) 2 = ⇒ n( NaI) = 2n( ZnAc 2 ) = 2 ⋅ 0.

04 : 1.65 g sumpora i 65.336 dm3 D) 0. Izračunajte volumen ugljikovog(IV) oksida. Koja tvrdnja nije točna: A) Dušična kiselina uglavnom se pripravlja iz amonijaka B) Plinska smjesa amonijaka i zraka provodi se preko katalizatora koji zbog endotermnosti reakcije.643 dm3 B) 0.30 % empirijska formula = ? Znači da u 100 g ispitivane tvari imamo 2. nije potrebno zagrijavati C) Katalizator za oksidaciju amonijaka kisikom je platina D) Otapanjem dušikovog(IV) oksida u vodi nastaje i dušikov(II) oksid E) Dušična kiselina jaka je mineralna kiselina i jako oksidacijsko sredstvo Odgovor: B 375.08 |:1. c(HCl) = 1 mol dm−3: A) 0.65 65. pri standardnim uvjetima.504 dm3 C) 0.04 32.0075 = 0.018 N(H) : N(S): N(O) = 2 : 1: 4 H2SO4 373.015 mol n(CO 2 ) 1 1 1 = ⇒ n(CO 2 ) = n(HCl) = ⋅ 0. m( X ) n( X ) = M (X) 2.015 = 0. koji se razvija prilikom otapanja viška kalcijevog karbonata sa 15 cm3 klorovodične kiseline.3 g kisika. 32.015 = 0. Koliko se dvostrukih veza nalazi u spoju formule C10H16: A) jedna B) dvije C) niti jedna D) tri 154 .015 dm3 c(HCl) = 1 mol dm3 V(CO2) = ? n(HCl) = c(HCl)⋅V(HCl) = 1⋅0.06 16 N(H) : N(S) : N(O) = n(H) : n(S) : n(O) = 2.168 dm3 374.018 mol n (O) = = 4.018 : 4. osim na početku procesa.0075 mol 2 n(HCl) 2 2 V(CO2) = Vm⋅n(CO2) = 22.3 n( H ) = = 2.08 mol 1 32.4⋅0.w(H) = 2.04 g vodika.65 % w(O) = 65.04 % w(S) = 32.168 dm3 E) 0.244 dm3 Odgovor: D CaCO3 + 2HCl → CaCl2 + H2O +CO2 V(HCl) = 15 cm3 = 0.04 mol n(S) = = 1.

E) četiri Odgovor: D Npr.174 mol n(EtONa ) 2 m(EtONa) = n(EtONa)⋅M(EtONa) = 0. šećer i polialkohole D) fosfornu kiselinu. bazu i šećer C) više masne kiseline.8 g B) 4.9 g C) 5. Nukleinske kiseline spojevi su koji sadrže: A) fosfornu kiselinu i bazu B) fosfornu kiselinu. Aldehidi nastaju oksidacijom: A) primarnih alkohola B) sekundarnih alkohola C) ketona D) karboksilnih kiselina E) estera Odgovor: A 2RCH2OH + O2 → 2RCHO + 2H2O 378.174 mol M ( Na ) 23 n( Na ) 2 = ⇒ n(EtONa ) = n( Na ) = 0.174⋅68 = 11.1 g E) 6. glicerol i bazu E) bazu. polipeptide i aminokiseline Odgovor: B 155 .3 g Odgovor: A m(Na) = 4 g 2Na + 2CH3CH2OH → 2CH3CH2ONa + H2 m(EtONa) = ? m( Na ) 4 n( Na ) = = = 0. CH3-CH=CH-CH=CH-CH=CH-CH2-CH2-CH3 376.8 g 379. Adicijom vodika na 2-butin uz katalizator platinu nastaje: A) butan B) 2.3-dihidroksibutan C) 2-buten D) 1-buten E) 2-hidroksi-2-buten Odgovor: A CH3-C≡C-CH3 + 2H2 → CH3CH2CH2CH3 377. Kolika je masa natrijevog etoksida ako je u reakciji s apsolutnim etanolom potpuno izreagiralo 4 g natrija: A) 11.2 g D) 6.

U četvrtoj periodi periodičke tablice elemenata od vanadija do cinka atomski radijus se: A) smanjuje B) povećava C) ne mijenja D) sve tvrdnje su točne Odgovor: A Isti broj ljusaka u navedenim atomima trebao bi rezultirati istim radijusom. Vrenje je: A) fazni prijelaz B) stanje kod kojeg su tekuća i plinovita faza u ravnoteži C) endotermni proces D) lakše postići ako je manji tlak okoline E) sve navedene tvrdnje su točne Odgovor: E 382. 383.13⋅28 = 59.25 C) 54. ali povećanjem broja protona u jezgrama atoma povećava se privlačna sila jezgre i elektrona pa se radijus atoma smanjuje. n(EtOH) = m(EtOH) 98 = = 2.58 E) ništa od navedenog nije točno Odgovor: A m(EtOH 98 %-tni) = 100 g CH3CH2OH − H2O → H2C = CH2 m(H2C=CH2) = ? 100 g 98 %-tnog etanola sadrži (100⋅0.32 D) 62.13 mol M (EtOH) 46 n(EtOH) 1 = ⇒ n(H 2 C = CH 2 ) = n(EtOH) = 2.65 B) 65.65 g 381.380. Molekula BF3 je: A) planarne i trigonske građe B) građom identična molekuli amonijaka C) tetraedatske građe D) niti jedna navedena tvrdnja nije točna Odgovor: A 156 . Koliko se grama etena dobije iz 100 g etanola u kojem je maseni udio etanola 98 %: A) 59.13 mol n(H 2 C = CH 2 ) 1 m(H2C = CH2) = n(H2C = CH2)⋅M(H2C = CH2) = 2.98 =) 98 g čistog etanola.

76 V i EΘNi2+/Ni = −0. Amfoterni oksidi: A) se otapaju u kiselinama i lužinama B) ne otapaju se u kiselinama C) otapaju se samo u lužinama D) topljivi su u vodi Odgovor: A ZnO + 2HCl → Zn2+ + 2Cl− + H2O ZnO + H2O + 2NaOH → [Zn(OH)4]2− + 2Na+ 385. Napomena: Kod bora i ostalih elemenata ove skupine objašnjenja veza tumačenih na temelju elektronske konfiguracije okteta ili dueta valentnih ljusaka u suprotnosti su s eksperimentalnim činjenicama. c = 1 mol/L. oksidirajući se.F B F F sp3-hibridne orbitale zatvaraju međusobno. Elektrostatske prirode nije: A) ionska veza B) kovalentna veza C) vodikova veza D) dipol-dipol interakcija E) ion-dipol interakcija Odgovor: B 386. Standardni elektrodni potencijali su: EΘZn2+/Zn = −0. +7 −2 +4 −2 +2 +6 −2 387. Očigledno je to u ovom primjeru sumporov(IV) oksid.76 V 157 . 384. tj. u jednoj ravnini. c = 1 mol/L i niklene pločice uronjene u otopinu NiSO4. Vodena otopina sumporovog(IV) oksida obezboji intenzivno ljubičastu otopinu kalijevog permanganata. Galvanski članak se sastoji od cinkove pločice uronjene u otopinu ZnSO4. Napon članka iznosi: A) −1. kut od 120°.01 V B) −0. Time smo dokazali da je SO2: A) reducens B) oksidans C) amfoterni oksid D) neutralni oksid Odgovor: A Mn O 4 − ( ljubičast ) + S O 2 + H 2 O → Mn 2+ ( bezbojan) + S O 4 2− Reducens je tvar koja reducira drugu tvar povećavajući pri tom svoj oksidacijski broj.25 V.

C) 1.51 V jer je to razlika od −0. prema jednadžbi CH3COOH + CH3CH2OH → CH3COOC2H5 + H2O. Ciklopropan i ciklobutan ciklički su organski spojevi za koje vrijedi: A) njihove se reakcije znatno razlikuju s obzirom na cikličke spojeve s više ugljikovih atoma B) reakcije ciklopropana i ciklobutana slične su ostalim cikličkim ugljikovodicima C) navedeni spojevi ne mogu postojati zbog velike napetosti prstena Odgovor: A U istim uvjetima. Empirijska formula nekog ugljikovodika je CH2.51 V E) 0. promjena temperature ili tlaka.25 V Odgovor: D Napon je razlika potencijala pa je za članak Zn2+/Zn//Ni2+/Ni.25 V do −0.01 V D) 0.76) = 0. EMF = Ekatoda – Eanoda = –0. Molekulska formula danog ugljikovodika je: A) CH4 B) C3H8 C) C3H6 158 . napon 0.76. reakcijska ravnoteža pomiče se u desno. Uzrok tomu su slabije veze u molekulama cikloalkana s malim brojem atoma u prstenu.51 V 388. Gustoća ispitivanog ugljikovodika 14 puta je veća od gustoće vodika pri istim uvjetima. Iskorištenje se može povećati: A) dodatkom veće količine katalizatora B) izdvajanjem nastalog estera C) dodatkom vode D) sve navedene tvrdnje su točne Odgovor: B Na kemijsku ravnotežu utječu: promjena koncentracije reaktanata ili produkata. tj. cikloalkani s malim brojem atoma u prstenu (ciklopropan i ciklobutan) daju spojeve otvorena lanca za razliku od cikloalkana s većim brojem atoma u prstenu. Reakcijom 2-butanola i kromovog(VI) oksida nastat će: A) butanska kiselina B) propanska kiselina C) propanal D) 2-butanon E) smjesa svih navedenih spojeva Odgovor: D 3CH3CH2CHCH3 + 2CrO3 + 3H 2SO4 OH 3CH3CH2CCH3 + Cr2(SO4)3 + 6H2O O 389. 390. 391.25 – (–0. uz iste koncentracije Zn2+ i Ni2+. Izdvajanjem produkta (estera) povećava se iskorištenje reakcije. Reakcijom octene kiseline i etanola nastaje etilacetat i voda.

a samo jedan atom vodika vezan je na kisik B) jer je H2PO2− anion nepravilne tetraedarske građe C) jer postoji dvostruka kovalentna veza između atoma fosfora i jednog atoma kisika D) jer nije dokazano postojanje aniona HPO22− i PO23− Odgovor: A H O P O H H 394. 393. Standardna entalpija izgaranja grafita iznosi ΔH = −393. a dijamanta −395. Termodinamički stabilnija alotropska modifikacija ugljika je: A) dijamant B) grafit C) entalpija izgaranja nije parametar koji određuje termodinamičku stabilnost spoja Odgovor: B 159 . Nepostojanje F+ kationa objašnjavamo: A) velikom energijom ionizacije atoma fluora B) najnižom temperaturom vrelišta od svih halogenih elemenata C) nepopunjenim d orbitalama atoma fluora D) niti jedan od ponuđenih odgovora nije točan Odgovor: A Atomi fluora imaju najveći afinitet za elektronima od svih ostalih vrsta pa će uvijek prije primiti elektrone nego otpustiti ih. pa tako ni dušikov(I) oksid B) molekula ima veliki dipolni moment C) molekula je linearne građe i ima vrlo mali dipolni moment Odgovor: C N N O N N O 395.4 kJ/mol. Netopljivost u vodi objašnjavamo sljedećom činjenicom: A) niti jedan od dušikovih oksida nije topljiv u vodi. a nije topljiv u vodi.5 kJ/mol. Od svih oksida dušika najstabilniji je N2O. Tek na povišenoj temperaturi razlaže se na elementarni dušik i kisik. Hipofosfitna kiselina disocira samo u jednom stupnju prema jednadžbi: H3PO2 → H+ + H2PO2−: A) zbog toga jer atom fosfora stvara dvije kovalentne veze sa dva atoma vodika.D) C2H6 E) C2H4 Odgovor: E Pri standardnim uvjetima: ρ (C X H X ) M (C X H X ) = ⇒ M (C X H X ) = 14M (H 2 ) = 28 g mol−1 ⇒ M r = 28 M (H 2 ) ρ (H 2 ) 392.

Neke kemijske reakcije zbivaju se složenim mehanizmom u više koraka što često nije uočljivo u sumarnoj jednadžbi reakcije. Elektronegativnost u periodnom sustavu elemenata: A) raste odozgo prema dolje i slijeva nadesno B) raste odozdo prema gore i slijeva nadesno C) raste odozgo prema dolje i s desna nalijevo D) opisuje sposobnost atoma nekog elementa da primi elektron Odgovor: B 401. 400. HClO4) jakost kiselina raste: A) smanjenjem oksidacijskog broja klora B) povećanjem broja atoma kisika u strukturi kiseline C) smanjenjem broja atoma kisika u strukturi kiseline D) sve oksokiseline klora gotovo su jednake po jakosti jer sadrže samo jedan vodikov atom Odgovor: B 398. HClO2.396. Orbitala je: A) matematička funkcija B) prostor u kojem se nalazi elektron 160 . Reakcijom benzena sa smjesom koncentrirane dušične i sumporne kiseline pri 50°C nastaje: A) benzensulfonska kiselina B) cikloheksan C) nitrobenzen D) 3-nitrobenzensulfonska kiselina E) niti jedan od navedenih spojeva Odgovor: C + HNO3 H2SO4 50 C o NO2 + H2O H2SO4 veže nastalu vodu. Berilijev klorid. a time i ionski radijus i relativno veliki naboj kationa D) berilij ima najnižu energiju ionizacije mežu zemnoalkalijskim metalima Odgovor: C 399. stroncija i barija zbog: A) njegove otrovnosti B) berilij ima najviše vrelište među zemnoalkalijskim metalima C) berilij ima mali atomski. brzinu takve reakcije određuje: A) najbrži korak u reakciji B) najsporiji korak u reakciji C) samo iz sumarne jednadžbe reakcije možemo vidjeti da li se ona zbiva brzo ili sporo Odgovor: B 397. HClO3. BeCl2 nije ionski spoj za razliku od klorida kalcija. U nizu oksokiselina klora (HClO.

404. 405. Najjača lužina je: A) Mg(OH)2 B) Ca(OH)2 C) Al(OH)3 D) H2O Odgovor: B Od navedenih. Pri otapanju NaCl u vodi: A) smanjuje se broj čestica u sustavu B) mijenja se pH otopine C) oslobađa se klor D) smanjuje se električna vodljivost E) sve gore navedene tvrdnje su netočne Odgovor: E NaCl je sol jake baze i jake kiseline pa otapanjem u vodi ne podliježe hidrolizi zbog čega se pH otopine ne mijenja. Otapanjem disocira na ione klora i natrija koji svojom pokretljivošću omogućuju električnu vodljivost. Endotermni proces: A) je onaj kod kojeg sustav apsorbira toplinu iz okoline B) nije nikad spontani proces C) je prijelaz iz plinovite u tekuću fazu D) je onaj proces pri kojem sustav oslobađa toplinu u okolinu Odgovor: A 403.C) kvantna jednadžba bez rješenja D) odnos radijusa atoma i broja elektrona E) sve su tvrdnje točne Odgovor: A 402. otopljene molekule kalcijeva hidroksida najvećim dijelom disociraju. Kisik ima pozitivan oksidacijski broj u: A) oksidima B) peroksidima C) superoksidima D) spoju OF2 E) spoju HClO Odgovor: D Fluor je elektronegativniji od kisika pa je njegov oksidacijski broj −1. Osmotski tlak: A) ne ovisi o temperaturi B) ovisi o broju čestica otopljene tvari C) ovisi o veličini čestica otopljene tvari D) sve navedene tvrdnje su točne Odgovor: B 406. 161 . a time je kisikov oksidacijski broj u ovom spoju +2.

Brzina kemijske reakcije raste s povećanjem temperature uslijed: A) smanjenja energije aktivacije B) povećanja koncentracije reaktanata C) smanjenja kinetičke energije reaktanata D) pomicanjem kemijske ravnoteže udesno E) povećanjem udjela čestica s kinetičkom energijom većom od energije aktivacije Odgovor: E 409. atropin. pentoze i aminokiseline C) monosaharide. pentoze i fosfitnu kiselinu Odgovor: D 411. Alkaloidi su prirodni organski spojevi koji mogu imati različita fiziološka djelovanja.407. Ime su dobili jer: A) nastaju iz prirodnih karboksilnih kiselina i jakih lužina B) u svom sastavu sadrže razne metale u obliku hidroksida C) otapanjem u vodi oslobađaju amonijak D) sadrže jedan ili više atoma dušika u heterocikličkom prstenu i stoga imaju bazna svojstva E) niti jedna trdnja nije točna Odgovor: D Npr. Kontroliranom hidrolizom nukleinske kiseline cijepaju se u manje fragmente i napokon u tri karakteristične komponente: A) heterocikličke baze. Voda je: A) samo kiseli oksid B) samo bazični oksid C) neutralni oksid D) može biti i kiseli i bazični oksid Odgovor: D 2H2O → H3O+ + OH− 408. pentoze i fosfornu kiselinu E) heterocikličke baze. heksoze i fosfornu kiselinu B) heterocikličke baze. kofein. Kiralna molekula: A) obavezno sadrži atom dušika u prstenu B) ima najmanje jedan asimetričan atom ugljika C) ima visoko vrelište 162 . Kod izoelektrične pH vrijednosti. 410. kokain. aminokiselina je: A) dipolni ion (zwitterion) B) neutralna molekula C) kod ove vrijednosti pH topljivost aminokiseline je najmanja D) sve navedene tvrdnje su točne Odgovor: D 412. nikotin itd. aminokiseline i fosfornu kiselinu D) heterocikličke baze.

krute faze u plinovitu. Glukoza. 416. Brojčana vrijednost konstante ravnoteže kemijske reakcije ovisi o: A) koncentraciji reaktanata B) koncentraciji produkata C) tlaku reaktanata odnosno produkata D) temperaturi E) katalizatoru Odgovor: D Promjena temperature reakcijske smjese uzrokuje pomak ravnotežnih koncentracija reaktanata u smjesi. 414. Sublimiraju uglavnom molekulski kristali zbog slabih van der Waalsovih sila među molekulama. jedan od najčešćih ugljikohidrata i najrasprostranjeniji organski spoj na Zemlji: A) u strukturi sadrži keto skupinu B) s Tollensovim reagensom ne daje pozitivan test C) nalazi se u sastavu DNA 163 . 413. Henryevom zakonu topljivosti plinova pokorava se: A) HF B) CO2 C) He D) H2S E) svi navedeni plinovi Odgovor: C Henryjev zakon glasi: masa otopljenog plina na određenoj temperaturi u jedinici volumena neke tekućine izravno je razmjerna tlaku plina. Spojeve C2H4. CnH2n. 415.D) ne pokazuje signale u IR spektru Odgovor: B Asimetričan je onaj atom ugljika na čije su četiri veze vezane četiri različite atomske skupine. Temperatura sublimacije je: A) temperatura kod koje jedna kruta faza prelazi u drugu krutu fazu B) temperatura pri kojoj je tlak para krutine jednak atmosferskom tlaku C) temperatura pri kojoj je tlak para krutine jednak tlaku vodene pare D) temperatura pri kojoj se kisik adsorbira na cijelu površinu krute faze Odgovor: B Sublimacija je prijelaz tvari izravno iz čvrste. odnosno atoma. Ovom zakonu ne pokoravaju se plinovi koji kemijski reagiraju s vodom. 417. C3H6 i C4H8 ubrajamo u skupinu: A) alkana B) alkena C) alkina D) ugljikohidrata Odgovor: B Zadovoljavaju opću formulu za alkene.

uracila. adenina. citozina. fosforne kiseline. Aminokiseline sadrže nužno jednu od navedenih skupina: A) amidnu skupinu B) azidnu skupinu C) imidnu skupinu D) amino skupinu Odgovor: D Samo ime sve govori. gvanina.D) sve navedene tvrdnje su točne E) nijedna navedena tvrdnja nije točna Odgovor: E Glukoza je aldoheksoza. Peptidna veza ostvaruje se pri sintezi proteina reakcijom između: A) karboksilne skupine jedne aminokiseline i hidroksilne skupine druge aminokiseline B) kondenzacijom karboksilnih skupina aminokiselina uz amonijak C) karboksilne skupine jedne aminokiseline i aminoskupine druge aminokiseline D) peptidna veza se ne nalazi u proteinima. adenina. 418. Element s rednim brojem Z = 19 je: A) nemetal koji je u spojevima jednovalentan B) prijelazni metal koji ima jedan d elektron C) metal koji je u spojevima jednovalentan D) metal koji je u spojevima dvovalentan Odgovor: C To je kalij. K element 1. RNA se razlikuje od DNA jer sadrži: A) 2-deoksi-D-ribozu umjesto D-riboze B) 2-deoksi-D-ribozu umjesto L-riboze C) D-ribozu umjesto 2-deoksi-D-riboze D) D-ribozu umjesto L-riboze Odgovor: C RNA se sastoji od D-riboze. a DNA od 2-deoksi-D-riboze. skupine alkalijskih metala. fosforne kiseline. 419. već u DNA Odgovor: C O H2N CH C OH + H N CH COOH R1 H R2 O H2N CH C N CH COOH + H2O H R2 R1 421. citozina. Karakteristika periode u periodnom sustavu je da: A) svaki element ima po jedan elektron više od prethodnog B) svaki element ima relativnu masu za jedan veću od prethodnog C) su elementi poredani po padajućoj elektronegativnosti D) elementi imaju isti broj valentnih elektrona Odgovor: A 164 . 420. 422. skupine peridnog sustava elemenata. gvanina. timina.

Između četiri navedena hidrida najniže vrelište ima: A) CH4 B) NH3 165 . npr. Ako se tlak nekog plina poveća dva puta. Ca(HCO3)2 i vode. Reakcijom 1 mola fosforne kiseline i 1 mola kalcijevog hidroksida nastaje: A) Ca(H2PO4)2 B) CaHPO4 C) Ca2HPO4 D) CaH2PO4 Odgovor: B Ca(OH)2 + H3PO4 → CaHPO4 + 2H2O Iz jednadžbe je vidljivo da nastaje jedna molekula (i 1 mol) kalcijevog hidrogen fosfata. 423. Ca(OH)2 i kiselina. npr. Reakciju neutralizacije predstavlja: A) CaCl2 + K2CO3 → CaCO3 + 2KCl B) Ca(OH)2 + K2CO3 → CaCO3 + 2KOH C) Zn + 2HCl → ZnCl2 + H2 D) Ca(OH)2 + 2H2CO3 → Ca(HCO3)2 + 2H2O Odgovor: D Reakcija neutralizacije je reakcija između baza. Broj valentnih elektrona centralnog atoma nije 8 (odstupanje od pravila okteta) u: A) H2O B) CO2 C) BF3 D) NH3 Odgovor: C Vidi odgovor 383. 424. H2O. npr. 425. a pri tome volumen smanji tri puta.Unutar periode elementi su poredani po rastućem rednom broju koji je ujedno jednak i broju protona u jezgri i broju elektrona u omotaču. H2CO3 uz nastajanje soli. tada će temperatura tog plina biti (T0 označuje početnu temperaturu): A) 2 T0 B) 3/2 T0 C) 2/3 T0 D) 3 T0 Odgovor: C p = 2p0 V V = 0 3 V T0 ⋅ 2 p0 0 p0V0 pV T0 pV 3 = 2T = ⇒T= = 0 T0 T p0V0 p0V0 3 426. 427.

U kompleksnom ionu [Ni(CN)4]2− cijanidni ligandi su u uglovima: A) tetraedra B) kvadrata C) trostrane piramide D) romba Odgovor: B 432. time kalcij u kalcijevu hidridu ima oksidacijski broj +2. 428. Time su sile između molekula metana najslabije. Molekule metana nisu polarne molekule. Ozon je: A) O22− B) O3 C) H2O2 D) OsO4 Odgovor: B 166 . 431. Acetaldehid nastaje: A) oksidacijom mravlje kiseline B) redukcijom etilen-glikola C) redukcijom octene kiseline D) redukcijom etanola Odgovor: C CH3COOH + H2 → CH3CHO + H2O U reakcije redukcije octene kiseline spadaju i reakcije spajanja s vodikom.C) H2O D) NaH Odgovor: A Veze između ugljika i vodika u metanu su kovalentne. Oksidacijski broj kalcija u CaH2 je: A) +2 B) 1 C) −1 D) −2 Odgovor: A Vodik u hidridima metala ima oksidacijski broj −1. a to znači da su molekule metana najpokretljivije pa metan prelazi u plinovito stanje na najnižoj temperaturi od svih navedenih hidrida. Jednadžba koja prikazuje otapanje sumporne kiseline u vodi je: A) H2SO4 + 2H2O → 2H3O+ + SO42− B) H2SO4 + H2O → SO3 + H2O C) H2SO3 + H2O → SO2 + H2O D) H2SO3 + 2H2O → 2H3O+ + SO32− Odgovor: A 430. 429.

1 (10 %) n(H+) = n(HA)⋅ α(HA) = 0. Za izlučivanje 0. pH nastale otopine je: A) 1 B) 2 C) 2. kako mu samo ime kazuje. U 500 mL otopine otopljeno je 0. da ima tri elektrona. Ukupni broj elektrona u 0. a to. tj.022⋅1022 N(e−) = 2⋅N(Li+) = 2⋅6.1 = 0.002 = 2.2×1023 C) 6.0×1022 D) 3.002 moldm ⎟ = − log0. a Li+ ima jedan manje.1 mol bakra iz bakarova(II) sulfata tijekom elektrolize potrebna količina električnog naboja je: A) ista kao za izlučivanje 0.01 mol stupanj disocijacije. α(HA) = 0.1⋅6.2044⋅1022 436.8×1023 B) 1.7 pH = − log⎜ ⎜ moldm−3 ⎟ ⎜ moldm−3 ⎟ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠ 435.002 mol dm −3 V (otopine) 0. Ako se zna da ta kiselina disocira 10 %.5 E) 5. između ostalog govori. dva.001 = = 0.044⋅1022 = 1.01 mol kiseline HA.01⋅0. polimerizacijom stirena.022⋅1023 = 6.1 mola Ag iz AgNO3 B) tri puta manja nego za izlučivanje 0.0×1022 E) 2.2-etandiola C) feniletena D) vinil-klorida Odgovor: C Polistiren nastaje.1 mol Al iz AlCl3 167 . Drugo ime za stiren je fenileten.022⋅1022 = 12. 434.1 mol Li+ iona je: A) 1. N(Li+) = n(Li+)⋅NA = 0.433.0×1022 Odgovor: B n(Li+) = 0. Polistiren nastaje polimerizacijom: A) acetilena B) 1.5 dm3 n(HA) = 0.1 mol N(e−) = ? Litijev redni broj je 3.001 mol c(H + ) = n( H + ) 0.5 −3 ⎞ ⎛ c(H + ) ⎞ ⎛ ⎟ = − log⎜ 0.7 D) 3.0 Odgovor: C V(otopine) = 500 mL = 0.

437.1 mol Ag iz AgNO3 E) ista kao i za izlučivanje 0. HPO42− E) Al(OH)3. molekula. volumen nastale vodene pare bio je dva puta veći od volumena nastalog ugljikovog(IV) oksida (pri standardnim uvjetima). NH2CH2COOH. Al(OH)3. Al(OH)3 C) H2CO3. HSO4−.05 mola Na iz NaCl D) dva puta manja nego za izlučivanje 0. Vrijeme poluraspada 130I iznosi 8 dana. HCN. NH4OH. Količina preostalog (A0 je početna količina 130I) će: A) 1 A0 B) 3/4 A0 C) 1/2 A0 D) 1/4 A0 E) 0 Odgovor: D Za osam dana 1 n(130 I) = A0 . Taj spoj je: A) metan B) buten C) benzen D) 2-pentin E) 1.2 mola Na iz NaCl Odgovor: E Cu2+ + 2e− → Cu 2Na+ + 2e− → 2Na Iz jednadžbi je vidljivo da se uz isti broj elektrona (isti naboj!) može izlučiti dvostruko više atoma (molova!) natrija. CO32− D) NH4Cl. 439.3-butadien Odgovor: A Volumen pri standardnim uvjetima ovisi samo o broju čestica. CO32− Odgovor: A Amfoternost je svojstvo atoma.C) ista kao za izlučivanje 0. NH2CH2COOH B) H2SO4. 2 Za još osam dana (ukupno 16 dana) 1 1 1 n(130 I) = ⋅ A0 = A0 2 2 4 130 I nakon 16 dana biti 168 . Jedina moguća kombinacija je CH4 + 2O2 → CO2 + H2O. 438. Izdvojite skupinu u kojoj svi spojevi ili ioni imaju amfoterna svojstva: A) HCO3–. Prilikom izgaranja nekog ugljikovodika. Znači da nastaje dvostruko veći broj molekula vode od molekula CO2. molekule ili iona da reagira i s kiselinama i s lužinama.

H−H 436 kJ/mol): A) +24 B) −24 C) +479 D) −776 E) 776 Odgovor: D ΔrH = entalpija produkata − entalpija reaktanata = 4(−412) − 2(−436) = −776 kJ/mol U metanu su 4 C-H veze.440. 169 . 441. Saponifikacija masti je: A) reakcija sapuna i masti B) reakcija cijepanja monofosfatne skupine u fosfolipidima C) reakcija bazno-katalizirane hidrolize estera D) reakcija oksidacije eterske veze E) reakcija kiselo-katalizirane esterifikacije Odgovor: C Vidi odgovor 361. Δ reakcije C + 2H2 → CH4 izražena u kJ/mol iznosi (energija veza C−H 412 kJ/mol. Entalpije formiranja su negativne jer se energija oslobađa formiranjem veza C-H i H-H.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->