''On'', VI lirski krug ''On '' je zavetajna pesma Momila Nastasijevia.

Kao i sve pesme iz lirskog kruga ''Magnovenje'' i ova pesma ima 4 dela,4 celine. 1. deo: ''Triput ko prutem/prasnulo o o vrata. Na samrtni rodio se znak,/da ivi mrenjem.'' ta znai ovaj strofoid? On je pesnik.Kad se rodio sudbina je,u znak pozdrava, tri puta zakucala na vrata,a on se rodio u znaku smrti.On je onaj koji e iveti mrenjem ( conuctio oppositorum ).Ko je ''on''?Pesnik,za kog je Branko Miljkovi u pesmi ''Ohridski trubaduri'' rekao :'' Isto je pevati i umirati.'' 2. deo: ''Sin a koprivom,/kao ker je, triput,za alicu od zlata,/naari mu baba uvo, i ivotom kao smru/da je jak.'' Znai da je kao dete obeleen,deak je a probuili su mu uvo.Zato?Podareno mu je da bude deak i devojica,maskiraju dete da bi ga sakrili od smrti. 3.deo: ''I od kamen mu sudbine,/i od elik-veka mekano da paperje,/da zlatali zvek.'' Opet nalzimo conuctio oppositorum folklornog porekla,''elik-vek''.To je posebna stilska figura ENDIJADIS ( dva za jedan,npr. kad se u narodnoj pesmi kae ''sila i svatovi'' to znai on vodi silne svatove ) 4.deo: ''I da sila mu je data,/Bodar iz neprebol-dubine ( endijadis ), izroni li,/svima da je za lek.'' U ovoj pesmi ''on'' je obrnutu ''ja''.''On'' koji je ''ja'' izlae svoj kredo,svoje vjeruj.To je pesma o mukom kome je dato da bude ensko,to je ''on'' koji je elinog veka i koji nosi duboki,neprebolni bol.Endijadis jeste folklornog porekla ali sama osnova pesme see mnogo dublje u mitsku starinu.Pojam dvopolnosti,travestiranja,hermafrodit kod Nastasijavia ima ritualni karakter.Poznato je da kod Nastasijevia ima mnogo incestuoznosti,kao i kod Stankovia gde se peva: ''Ubava moma,rod nema'',to znai ako je toliko lepa zaboravljaju se rodbinske veze.Ta incestuoznost to je neto drevno i duboko,za ljudsku kulturu nema starije i znaajnije zabrane,otuda je Pepeljuga najstarija bajka.Pepeljugin princ je prihvatio egzogamiju,prihvatio je zabranu i tako izazvao gnev ena njegovog plemena.

Dvopolna bia ili androgini,potomci su Hermesa i Afrodite,ljudi sa 4 ruke i 4 noge vrlo ponosni i gordi.Njih Platon pominje u ''Gozbi''.Zbog njihove gordosti Zevs ih je kaznio i uzdu ih presekao tako da su licem okrenuti prema polnim organima.Oni se,te dve polovine jednog bia,stalno trae a kada se pronau to je ostvarenje velike ljubavi ili erosa.Ove dve polovine bia psihologija naziva Anima i Animus,oni pripadaju istoj celini i veito tuguju to pravog povratka i sjedinjenja nema. Kod Nastasijevia incestuoznost je u samom sreditu ali to nije prava incestuoznost,to nije plotska ljubav,nije konkretna ve mitoloka zato kod Nastasijevia nigde nema telesnog kontakta,pripoveda iz ''Zapisa o darovima...''svoju roaku Mariju nikada nije video,o njoj je saznao posle njene smrti,kontakt izmeu dvoje roaka ostvaruje se preko boja sa veza ( prepoetka ),to su boje koje se javljaju kada se no povlai a dan pojavljuje,to je cvet dan i no ili ( u ruskom jeziku ) ''Ivan i Marija''.Ova tema spada u tzv. orfike teme,teme o mrtvoj dragoj. Nastasijevi veruje da je sutina pesnika dvopolnost,jedino on ima u sebi Animu i Animusa i jedini on ih moe izvui iz podsvesnih dubina i jedino je on svima lek za duu.Pesnik peva o prabolu koji svi nosimo u sebi.Nie je govorio da iz prabola istie muzika,poezija i tragedija.Taj bol je bol zbog podele bia na dve polovine i jedino pesnik moe doneti lek.Mi se ne moemo vratiti u to stanje sjedinjenja ali moemo objasniti prirodu tog prabola,prirodu ljudske kulture,a ko se ne pridrava zakona ljudske kulture bie izopten iz nje.O ovom odnosu ovek kultura pisao je Frojd u knjizi ''Nelagodnost u kulturi''.Kultura pred oveka postavlja velike zahteve i velike zabrane,ovek pokuava da postigne ravnoteu izmeu tih zabrana i linog zadovoljstva.Nagoni koji su doputeni moraju biti realizovani. Na kraju,Nastasijevi u pesmi ''On'' opisuje roenje pesnika koje sudba pozdravi sa tri udarca u vrata.On je onaj koji e iveti mrenjem.On je onaj koji je u isto vreme i sin i ker,koji nosi minuu u uhu ( kao stari pesnici ekspir npr. )On je jak,oliava i ivot i smrt,on je elik ivota ali je i zlatan i fin i mekan kao paperje.On je taj koji donosi spasenje umesto Hrista.Ovo je Nastasijeviev portret ali i portret svakog pesnika.Pesnik je taj koji donosi duevnu sreu,lei i pomae zato je ovo zavetajna pesma.

Nastasijevi je izdao dve zbirke pripovedaka,1927. ''Iz tamnog vilajeta'' i ''Hroniku moje varoi koja je izdata posthumno zbog prevelike hermetinosti.Nastasijevi je jedini na prozni pisac koji je zbog jezika doiveo osudu,otra kritika usledila je od Belia u asopisu ''Na jezik'',a potom i od Duia u okviru ogleda o Bori Stankoviu. Nastasijevieva pripovetka ''Zapis o darovima...'' spada u red najpoetinijih autorovih pripovedaka.Pisana je pod uticajem E.A.Poa,pod ijim je uticajem Nastasijevi inae stvarao. ''Lagarije po noi'' su ciklus od 4 pripovetke koje je Nastasijevi jako dugo pisao,zapravo 4. pripovetku nije ni zavrio.Lagarija je poseban prozni anr kojeg kod nas nema pre Nastasijevia,pojavljivao se dodue u narodnoj prozi ali ne imenovan kao ''lagarija'' npr.''La za opkladu''.Lagarija je pria o onome to nije bilo.Kao anr potie iz nemake knjievnosti arobna pripovetka posebno negovana u doba romantizme. Pripovetke iz ovog ciklusa nemaju svog naziva ve su oznaene brojevima,samo poslednja ima naziv.Umesto naziva ispod broja stoji neto kao moto ili apostrofa,stih iz narodne poezije: u 1. ''Marijano,Marijano,cvete ubavi,u 2. ''U popove Stojane ruse kose kau'',u 3. ''Ej,zar da umrem kad mi vreme nije''.Oigledno kljunu ulogu u ovim pripovetkama ima melodija,i to ne bilo koja nego Nastasijevieva ''maternja''. U 1. po redu pripovetku nas uvodi pripoveda u 3. licu jednine tj. autorski pripoveda koji se oglaava sa ''Rekao bih...'' i ''ini mi se...''On komentarie ono to e personalizovani pripoveda priati.Kako se uvodi personalizovani pripoveda?Naporedo sa tronom kafanom,traje i Kaa.U opisu njegovog lika i eksterijera kafanice postoji saglasnost,to je tzv.prostorna karakterizacija lika ( to sreemo kod Gonarovog Oblomova,a potom i kod Rastka u ''Otkrovenju'' intrauterusno stanje,junak ne eli u svet kom ne pripada,koji mu je stran i tu ). U opisu Kainog izgleda prisutna je realistina motivacija on ima dve grbe,kratko telo i visoke noge ( ujedno je visok prag a niska vrata u kafanicu te jedino Kaa u nju ulazi neometano ).Ono to je udno jeste da Kaa dolazi samo nou kad izgreje mesec,kad nestane meseine,nestane i Kaine prie.Kad malo bolje osmotrimo mesto pripovedanja ( udna,trona zgrada sa lavorom s vodom ispred ) i
3

vreme ( no kad se ispredaju udne,muke prie ) nama je jasno da je Nastasijeviev prototip zapravo bila vodenica.I zaista u Gornjem Milanovcu,na mestu dananje autobuske stanice postojala je vodenica nekakvih Kaaverda sa grbavim vodeniarom.Mesto je bilo okrueno evarom,te Nastasijevi mesto svoje pripovetke naziva evarite.Nastasijevi je od stvarne vodenice nainio kafanu a stvarne likove sauvao. Kad kree pria? Kad Kaa namigne.Ali kakva je Kaina pria ( upozorova nas autorizovani pripoveda ) ''on grozno lae'',to je pria o eni koja se nikada nije rodila,niti je umrla,ije ime poinje svim slovima azbuke.Ona mu se javlja u snovima ali nikada do kraja,u celini svoga tela pa bi je mogao dosanjati samo kad bi doveka bio mlad.Ko je ona?Ona je Anima,ena o kojoj se sanja i mata,koja se eli.Kaa laov govori aljivo ali on i plae ( to je zbilja ) pa se lagarija moe definisati i kao alozbilja,pria koja je i kroz alu i kroz zbilju vezana za graninu situaciju smrti. Kad Kaa poinje pripovedanje prvo mu zasvira levo uvo a na enskom zavodu 8 prozora,parno,ne valja.ta ono znai?Sav je Kaa ogrezao u sujeverje,levo je zlo,a paran broj znai nema produetka,kraj,smrt. Kaa pominje i kuu koja je nalik jektiavoj babi,kuu iz koje jednom godinje iznose mrtvaca dakle mrtvanicu. Kad je ve stvoren sablasan ambijent za oekivati je pojavu neeg stranog i uasnog.Opet imamo na sceni kategoriju runog,kategoriju koju u umetnost unose savremene stilske formacije,ovde runo objedinjuje uasno i fantastino odnosno groteskno. Kaa vene i odlazi psihijatru,tamo saznaje da je on nesrenom rukom presaena biljka.Ovde prepoznajemo temu egzistancijalne baenosti,temu koja poetkom veka zauzima vano mesto u knjievnosti.Kaa u stvari trai svoj zaviaj to pokree jo jednu vanu temu knjievnosti XX veka,on trai svoju rodinu ( rodinu prepoznajemo i u I lirskom krugu ). Melodija,pesma o Marijani je ta koja Kau vodi ka rodini.U prvoj verziji svoje pripovetke Nastasijevi je izabrao voz kao prevozno sredstvo,meutim,u konanoj verziji voz e zameniti koijom zbog folklorne atmosfere.Koija,dok,putuju peva o Marijani.Vrlo je simptomatino da Kaa putuje nou,po meseini.
4

Najzad Kaa stie do mesta gde se ne peva u vreme u kom se ne peva.Ko je je to mesto i vreme?Vreme u kom se ne peva je gluvo doba noi,od ponoi do prvih petlova,a mesto je neisto mesto.Neisto mesto se pominje svuda u naim bajalicam a,svaki urok i uroica neto loe uvek alju tamo,na to mesto a to je svet mrtvih.Kaa se sa koijaem kree ka tom mestu.Kako znamo da se Kaa ba tamo uputio?On stalno ide u levu stranu,a znamo da je to neista,avolja strana. Kakva je to varo i njeni stanovnici?To je varo ispod brda,u dolini iji stanovnici ne naputaju svoju varo a ako se zadese van varoi posle svitanja oni zakukute i lipu kao pile.Njihove ene su nerotkinje.Koija bei sa tog mesta a Kaa osea da je to zemlja koju trai i upuuje se u dolinu.Ko su ti ljudi?Oni su vampiri.A naseobina? Ona je ispod brda,dole,i tu se vidi neko kiljavo svetlo to je groblje obasjano svetlou svea.Kaa je dakle doao na groblje.itava atmosfera je ispunjena tajanstvom i strahom od neobinog kao kod Poa,nita se imenuje otvoreno. Neki otuda usvoji Kau kao posinka,znai njie Kau usvojio koija. Povodom usvojenja priredi se veliko veselje.Kaa tu prepoznaje zaboravljene srodnike,roditelje,svoj dom,pa mu je milo proi izmeu njih ''u redu''.Sasvim je jasno da su to Kaini umrli preci. Nastasijevi ovu pripovetku pie 20-ih godina XX veka,upravo u vreme kada Veselin ajkanovi objavljuje svoje studije o precima u SKG.Prvi na pisac koji je sledio ajkanovievu studiju o vrhovnom Bogu kod Srba bio je Vasko Popa u knjizi poezije ''Vuija so'',60-ih godina XX veka.Vasko Popa pripada struji naih modernih,uenih pesnika koji su puno i neprekidno uili i itali.Tako je on za knjigu ''Sporedno nebo'' dobio Herderovu nagradu,najvaniju evropsku nagradu za knjievnost,u kojoj je uneo sva mitoloka i folklorna znanja o nebeskim pojavama. Linija ajkanovi Nastasijevi Popa je dakle evidentna ali pronalazimo slinost izmeu Pope i Crnjanskog u erotizaciji pejzaa npr. kae Popa da su devojke kao cvetale voke od golicanja mukog semena.To je ta kosmika poezija koju nalazimo i kada Crnjanski kae da je morska obala kao rezbludna ena. Dalje o Kai...Kae se da se radnja zbiva 27. novembra a da Kaa pri tome osea i vidi rascvetali jargovan ( jorgovan,Nastasijevi
5

koristi arhainiju tursku re ).Kako je mogua ovakva omaka u tekstu?Ona je naravno hotimina i ona je anahronizam ( kao kad kod Rastka u Burleski svi pue u XIII veku pre nego to je duvan doneen u Evropu,takoe radnja romana traje i poto je roman odtampan to je anahronizam koji postaje poetska injenica ). Ko je Marijana?im se pomene Marijana ponovo se pojavljuje autorski pripoveda koji komentarie u zagradama.Stendal je u romanu ''Crveno i crno'' gotovo itav jedan drugi roman napisao u zagradama komentariui.Ovaj roman je pretea modernog romana,a slian postupak primenjuje i Ki.Kada se pojavi autorski pripoveda,Kaa ide napolje da se okrepi meseinom i nastavi pripovedanje.Okrepljenje mesecom predstavlja prelomno mesto u pripovedanju.Moramo se zapitati kakva je uloga meseca u ovoj pripoveci jer Kaa pria samo kad izae mesec,putuje pod meseinom,okrepljuje se meseinom.Mesec i njegova uloga,znaenje poznati su nam jo iz Rakieve rodoljubive poezije.''Nesutastvena meseina'' je veza sa svetom umrlih predaka,a Kaa je povezan sa mesecom jer odlazi u svet mrtvih. Visoko iznad mesta gde su pripoveda Kaa i sluaoci nalazi se neobina kua.Ona je bez prilaza,opasana visokim zidom iza koga cveta jargovan.Opet se pojavljuje jargovan,im se neto ili neto vie puta ponovi da postaje sasvim uoljivo pripada tzv.kompozicionoj motivaciji ( tako npr. u ''Ljudi govore'' kada pripoveda dolazi na jezero priaju o amdiji ija je ena trudna a kada se pripoveda ponovo vrati saznajemo da se ena porodila,tako imamo kompozicini motiv koji nam jasno otkriva vremenski razmak izmeu dve pripovedaeve posete,9 meseci,iako to nigde u romanu nije eksplicitno reeno. ).Kada Kaa doe do tog zida javie se jedna od najupeatljivijih sinestezija.Kae Kaa mirisom,glasom ili obojenou nazire neto drugo kao kada u leleku nad umrlim uje pesmu koja nije pesma.On osea miris kao glas koji peva otuda i privlai ga silno.ista sinestezija:Kaa sluti nosom,sluhom i oima i sve se to ukrta u jedan upeatljiv doivljaj.Zato je sinestezija vana?Zato to imamo jedan ulni podatak koji pripada svetu fizikom i fiziolokom,a kada se ti ulni podaci ukrste onda se dobija utisak koji ne pripada fizikom ve metafizikom svetu.Zato je sinestezija postala tako znaajna u vreme simbolizma jer nas uvodi u metafiziko.

Prvi simbol se javlja kod starih Grka.To je bio komad crepa,crepi koji bi ovek prelomio na pola i drugu polovinu dao nekom dragom,tako da kada se ponovo sretnu posle dugo godina mogu da se poznaju spajan jem crepia.Teorija simbola se prvi put javila kod Platona,a potom i kod Plotina,a to je isti onaj simbol kome se vraaju evropski pesnici.Svet simbola je svet s one strane fizikog.Nastasijevi je pesnik u vezi sa simbolistikom tradicijom i po tome je on poseban u avangardi. Kad Kaa preskoi zid pred njim e se pojaviti Marijana.Ona je vezana za melodiju i sinesteziju koja vodi prema jargovanu. Tu se pojavljuju nekakva elezna vrata na koja Marijana upozorava Kau jer ne zna da li e se ili nee otvoriti pred njim.Vrata su ulevo,znai neista.Motiv eleznih vrata je motiv iz bajke,obeleava prelaz izmeu dva sveta. Marijanina kua je u stvari grobnica,Kaa je u stvari uao u groblje.Marijana je umrla devojka dakle Kaa traga za mrtvom dragom.U ovoj pripoveci sreemo tzv. orfejski motiv,potragu Orfeja za Euridikom,mrtvom dragom.Marija je dakle folklorna stilizacija grkog mita,a Kaa je Orfej koji kod nas ide za melodijiom,ne proizvodi je. Nastasijevi uvek transformie mit i unosi sumnju,ironiju,sve relativizuje jer Kaa je laov,probisvet,nije junak.Zanimljivo je poreklo Kaino.Kaa je sin kovaa koji je roen izmeu dva sela pod ergom,dakle on je Ciganin.Zato je to bitno?Nastasijeviu je bio potreban junak koji je lutalica,neko koga bi vezao za svet namernika i lutalica a oni u naoj tradiciji dolaze sa onog sveta.Ranije je bio obiaj da kada Ciganin prolazi arijom svi vieni ljudi ustaju da ga pozdrave,kao i bojaku kod Bore Stankovia.Zato?Najvea zabluda je verovanje da su Stankovievi junjaci bili ljudi iroke ruke,blagodarni,naprotiv,oni su bili strane cicije a ono to sve njih tera da goste i dvore bojake jeste strah.To je biblijski usvojen model ponaanja uvek opominje na Avramove i Sarine posetice,putnike namernike. Po svemu ovome Nastasijevieve pripovetke su jedinstvene u naoj knjievnosti,one imaju tu specifinu humoristinu stranu.Naime,u njima tj. u ovoj je spojena svetost i grenost ili kako je Nastasijevi tvrdio to vea svetost to vea grenost.