Naslov originala

:

nEPI nOIHTIKHS

ARISTOTEL

Preveo s grčkog i sastavio registar Imena D-r MILOŠ N. ĐURIĆ

O PESNIČKOJ UMETNOSTI

■%

19 5 5 KULTU HA

ARISTOTEL O PESNIČKOJ UMETNOSTI

A) OPŠTI DEO UMETNIČKO STVARALAŠTVO UOPŠTE ('H. ars poetica) ... .

a drugi glasom. samo harmonijom i ritmom služe se auletika i kitaristika. šta je svaki u suštini.DEFINICIJA UMETNIČKOG STVARALAŠTVA. a zatim o broju i o osobinama delova jednog pesničkog dela. služeći se tim sredstvima ili odvojeno ili pomešano. — tako biva i u pomenutim umetnostima. g o v o r o m i harmonijom. pa počnimo prirodno najpre od prvoga. Dakle. ako se hoće da pe-sničko delo bude lepo. ep i tragedija. RAZLIKE PO SREDSTVIMA PODRAZAVANJA Raspravljajmo o pesničkoj umetnosti samoj i o njenim oblicima. stvarajući prema danom liku nov lik. a samim r i t m o m bez har- . Sve zajedno podražavaju ritmom. a postoji između njih trostruka razlika: one podražavaju ili različnim s r e d s t v i m a ili razlicne p r e d m e t e ili različnim n a č i n o m . a tako I o ostalom što spada u istu oblast ispitivanja. Kao što jedni i bojama i likovima mnogo podražavaju. ili po umetniekoj obdarenosti ili po navici. a ne na isti način. i ako ima i nekih drugih sličnih umetnosti koje su kao pastirsko sviranje. Na primer. i kakav oblik treba davati pesničkom gradivu. zatim komedija i ditiramb. i najveći deo auletike i kitaristike: sve te umetnosti u celini prikazuju podražavajući.

Šta više. ne uzimajući podražavanje kao pravo me-rilo pesnika. pa opet ga treba zvati pesnikom. kao Her em on što je uradio u Kentauru. a epopeja (tj. Na sličan način mogao bi ko podražavati i ditirambima i nomima. da se služi samo jednom vrstom metara. jer ova hoće da podražava gore ljude. Jer i u igri. slikao bolje. i pored istih sredstava i pored istih. gore. rapsodiji sastavljenoj iz svih metara. nego imajući na umu samo naročiti metar. Očevidno je da će i svaka od pomenutih umetnosti pokazivati te razlike i da će biti drukčija po tome što će podražavati drukčije predmete. K l e o f o n t prosečne. A one se razlikuju po tome što se prve dve umetnosti služe svim trima sredstvima u isti mah. podražavao je bolje karaktere. kao što su učinili T i m o t e j i F i l o k s e n u Persijancima i Kiklopima. jer mi nikako ne bismo mogli da damo zajedničko ime mirnima S o f r o n o . i u kitaranju. jer naše moralne osobine gotovo uvek stoje do toga dvoga. pesnici podražavaju ljude koji su ili bolji od nas ovakvih kakvi smo. doživljaje i radnje. pa zatim t r a g e d i j a i k o m e d i j a . Jer. pesnik Deli-jade. To biva kad pesnik. vezujući uz ime metra reč pesnik. jer i ovi pomoću ritma. Uzimamo ovaj izraz (epopeja). pesništvo)1 podražava samo govorom ili n e v e z a n i m ili u metrima. kao umetnost d i t i r a m p s k a i nomska. i ritmom. a isto tako i onda kad se podražava ili u proznom pričanju ili u stihovima bez muzičke pratnje.vim i K s e n a r h o v i m i Sokratskim razgovorima. jer se svi. O tim. ili gori. podražavaju osobine karaktera. i to da metre ili mesa jedne s drugima ili. A ima nekih umetnosti koje se služe svima pomenutim sredstvima. neka je tako rečeno. On uzima ovde izraz „epopeja" da označi njime celokupnu umetnost kojoj je materijal samo „reč" (e^o^j. Tako bi bilo i onda kad bi neko podražavao me-šajući sve metre u isti mah. Aristotel ne uzima metar kao nužni spoljašnji oblik pesništva. i muzikom. na pri-mer. Međutim. ili elegičkog ili koga drugog sličnog metra. ili nama slični. i u frulanju. a Hegemon Tašanin. NAROČITO KOMEDIJE Ovim razlikama pridružuje se i treća. A između Homera i E m p e d o k l a nema ničega zajedničkog osim metra. III RAZLIKE PO NAČINIMA PODRAŽAVANJA. a ona bolje od onih koji danas žive. P a u s o n gore. DORSKO POREKLO DRAME. ni ako bi ko podražavao pomoću jampskog dva-naesterca. 7 6 . ukoliko je reč o njihovu karakteru. ljudi jedne nazivaju elegičkim pesnicima. zato je pravo da prvoga zovemo pesnikom.m o n i j e podražava umetnost igrača. onda nužno sleduje to da ti ljudi budu ili dostojni ili ništavni. a to je način na koji se pojedini predmeti mogu podražavati. jer je P o l i g n o t . koji je prvi pevao parodije. To isto nalazimo kod slikara. To su. a drugoga više prirodnjakom nego pesnikom. i Nikohar.predmeta. izraženog u držanju i pokretima tela. a druge dve samo delimice. ima različitih podražavanja. mogu da se jave te razlike. eto. stvarima. tj. kao što je bio dosad slučaj. a D i o n i s i j e nama jednake ljude. govor 1 II RAZLIKE PO PREDMETIMA PODRAŽAVANJA Kako umetnici podražavaju ljude koji delaju. obično tako zovu i pisce kakvog lekar-skog ili prirodopisnog dela u stihovima. H o-m e r. i metrom. druge epskim pesnicima. na primer. razlikuju po vrlini i nevaljalstvu. dakle. A baš u tome i postoji razlika između tragedije i komedije. razlike umetnosti po sredstvima kojima podražavaju. Prema tome.

To dolazi otuda što sticanje saznanja pravi veoma veliko zadovoljstvo ne samo filosofima nego i ostalim ljudima. ISTORIJSKI RAZVITAK TRAGEDIJE Uopšte. kako neki vele. Zatim tvrde da oni za radnju uzimaju izraz Spo. a Atinjani nodrteiv. ali se može uzeti da je takvih pesama bilo mnogo. po predmetima i po načinu. A kako nam je podražavanje od prirode dano. ili iz koga drugog sličnog uzroka. Pesništvo. na primer: ovo je onaj. pak. p o d e l i l o se p r e m a o s o b i n a m a p e s n i k a . s jedne strane.). S o f o k l e bi. ali. O broju i o načinu razlika u podražavanju neka bude to rečeno. i to u l j u d s k o j p r i r o d i z a s n o v a n a . ali ovi učestvuju u tome zadovoljstvu samo u neznatnoj meri. neće mu se prikazani predmet svideti kao takav. ako počnemo od Homera. p o d r a ž a v a n j e je čoveku uro- đeno još od detinjstva. mesta u okolini nazivaju oni komai (%d)}iac. ali. Pesnici kojima se svi-delo uzvišeno podražavali su plemenita dela i dela takvih ljudi. pesničku umetnost d o n e l a su dva. a to isto važi i za o s e ć a n j e h a r m o n i j e i r i t m a — jer je očevidno da su metri samo naročiti delovi ritma — ta su ljudi koji su od prirode za to obdareni ona tri dara postepeno usavršavali i napo-sletku stvorili pesničku umetnost iz p o k u š a j a improvizacije. kao i oni sa Sicilije. Dokaz je za to onaj utisak što ga u nama ostavljaju umetnička dela. drama i dobila svoje ime. kao oni drugi himne i enkomije. onda ih sa zadovoljstvom posmatramo. kao što u početku rekosmo: po sredstvima. i to i ovi ovde.ew) nego po tome što su putovali od sela do sela (Kata K(bp. kad su naročito brižljivo naslikane. čini se. na primer: oblike najodvratnijih životinja i mrtvaca. na usta neke druge ličnosti ili sam bez pretvaranja. nego zbog tehničke izrađenosti. Po tome je. pevajući isprva pesme rugalice. bio isti podražavalac kao i Homer.). VRSTE PESNIŠTVA. postala kod njih za vreme demokratije.a£. To su. tri razlike podražavanja. Jer. jer obadva podražavaju ljude koji delaju i neku radnju vrše. jer obadva podražavaju značajne ljude. Jer. p r i p o v e d a .s jedne strane.ac. koji je mnogo ranije ži veo nego H i j o n i d i M a g n e t . zatim. kažu. IV LJUDSKA. Otuda. a s druge strane kao A r i s t o-f a n. I zato ljudi posmatraju slike s uživanjem. ili zbog kolorita. dakle.).} jer u varoši nisu uživali nikakvo poštovanje. U tim pesmama pojavio se i p r i k l a d a n metar. ako posmatrač nije već ranije video predmet koji posmatra. a tragediju kao svoju tvorevinu uzimaju neki Dorani u Peloponesu. jer su se u tome metru jedni drugima podrugi9 . Jer.. možemo pomenuti njegova Margita i slične takve radove. Kao dokaze za to uzimaju nazive. jer podražava lica koja vrše radnju (SpvTCtćoc. Od pesnika koji su živeli pre H o m e r a ne možemo pomenuti ni jednu takvu pesmu. kao što Ho-m e r čini. uzroka. i dodaju da se komičari nisu tako prozvali po pokladovanju (%cop.ooc. jer otuda bese Epiharm. jer pri posmatranju slika dobivaju neko saznanje i domišljaju se šta svaka slika pretstavlja. svi ljudi osećaju zadovoljstvo kad posmatraju tvorevine podražavanja. a s druge strane kad sva lica koja podražavaju prikazuje tako da vrše neku r a d n j u . Zato i uzimaju Dorani i tragediju i komediju kao svoje tvorevine. a komediju Megarani. i on se od ostalih stvorenja razlikuje po tome što on najviše naginje podražavanju i što prva svoja saznanja podražavanjem stiče. Ima stvari koje nerado gledamo u njihovoj prirodnoj stvarnosti.PRIRODA KAO IZVOR UMETNICKOG STVARALAŠTVA. jer je. i to ili. a Atinjani d e m o i (8rip.v. a oni kojima se svidelo neznatno i prosto podražavali su dela loših ljudi. zato se on i naziva sada jamb.

I tako su od starih pesnika jedni postali jampski. onda su pesnici. jer bi iziskivalo možda suviše posla kad bi se ulazilo u svaku pojedinu stvar. jer od svih metara najprikladniji je za dijalog jampski metar. A ko je uveo ličine. a veoma retko u heksametrima. I jampski metar pojavio se mesto (trohejskoga) tetra-metra. drugi tragedije mesto epa. A kad su se pojavile tragedija i komedija. jer kako Ilijada i Odiseja stoje prema tragediji. i to tragedija od onih koji su začini ali ditiramb. s m e š n o je neka greška i rugoba koja ne donosi bola i nije pogubna. Pesnicima komedija tek dockan je arhont odobrio hor. već prema tome kako su koji po svojoj prirodi naginjali jednoj ili drugoj vrsti pesništva. napustivši jampski pravac. Naposletku. — tako je i prvi pokazao osnovne oblike komedije. Dokaz je za to što u razgovoru jedni s drugima najviše govorimo u jambima. jedni pevali komedije me-sto pesme rugalice. a komedija od onih koji su začinjali f a l i č k e pesme. smanjio je učešće hora. ali ne u punom obimu onoga što je rđavo. A kao što je Homer bio pravi pesnik plemenitih i ozbiljnih dela — jer on je jedini ne samo odličan pesnik bio. koje su se sve do danas u mnogim varošima održale u običaju. nego je i dramska podražavan ja doneo. jer su ovi rodovi pesništva veći i više cenjeni nego oni raniji. jer se preobrazila iz satirske pesme. kao što smo videli. Tek onda kad je komedija imala izvesne umetničke oblike. nego onoga što je ružno. kako se kaže. i to samo onda kad ostavljamo obični način razgovora. Tragedija se tek docnije izdigla iz neznatnih mitova i iz smešna govora. Docniji stepen razvitka tragedije jeste njena v e l i č i n a i u z v i š e n karakter. ali promene u razv i t k u komedije ostale su nepoznate. podražavanje nižih karaktera. Broj glumaca prvi je Eshil od jednoga povećao na dva. ili povećao broj glumaca i drugo. spominju se poznati njeni pesnici. ili prologe. ali ne boli. posmatrajući to samo po sebi i s obzirom na javno prikazivanje. nego je dramski oblik dao smešnom. Ta novina došla je sa Sicilije. i glavnu ulogu dodelio dijalogu. kao što već rekosmo. jer se komedija prvobitno nije ozbiljno uzimala. Jer. EPOPEJA PREMA TRAGEDIJI Komedija je. ona se ustalila. Njegov Margit potpuno je analogan drami. to je nešto ružno i nakazno. a smešno je samo deo toga. Na svaki način i ona sama i komedija prvobitno su p o s t a l e od i m p r o v i z a c i j e . jer su pesnici svaku pojavu u njenom razvitku usavršavali. naime. jer je naposletku dobila oblik koji odgovara njenoj prirodi.vali. a taj su ranije sastavljali dobrovoljci. sama priroda našla je za nju p r a v i metar. I pošto je prošla mnoge preobražaje. 11 * . Ispitivanje da li se tragedija u svojim vrstama već dovoljno razvila ili nije. u pojedinostima usavršilo. na primer: smešna ličina (maska). a drugi epski pesnici. nije ostalo nepoznato. Umetnost obdelavanja mitova stvorili su prvobitno E p i-harm i Formid. a od atinskih pesnika prvi je bio K r a t e t koji je počeo obdelavati opšte gradivo i mitove. Prvobitno. trećega glumca i skenograiiju uveo je Sofokle. treba još samo napomenuti da se i broj činova (episodija) i sve ostalo. nije poznato. Tako se tragedija postepeno razvila. pesnici su uzimali (trohej-ski) tetrametar. V PREDMET I RAZVITAK KOMEDIJE. Promene u r a z v i t k u t r a g e d i j e i pes n i c i koji su te promene doneli. time što nije dao pesmu rugalicu. to je posebno pitanje. sve to. Ali kad je postala tragička govorna umetnost. jer je pesma bila satirska i više imala 10 karakter igre. tako on stoji prema komediji.

dakle. tragedija naročito ide za tim da joj se radnja izvrši za jedan obilazak sunca ili samo za nešto malo preko toga. ali što se služi jednim i istim metrom i oblikom pripo-vedanja. a što ova ima. i time se razlikuju jedno od drugoga. Što se tiče njihovih sastavnih delova. naime. B) POSEBNI DEO TRAGEDIJA TRAGIČKI PESNIK EPSKI PESNIK UPOREĐENJE TRAGEDIJE I EPA . Međutim. to se ne nahodi u epopeji. oni su ili jedni isti. sve to sadrži i tragedija. ko god zaključuje za jednu tragediju da li je dobra ili loša. što se tiče vremena. u prvo vreme pesnici su tako radili i u tragedijama kao i u epskom pesništvu. neograničena. zatim se razlikuju i po dužini. epopeja je. Otuda. Dakle.Epopeja. što sadrži epopeja. po tome se razlikuje od tragedije. zaključuje i za epopeju. Dok. ili su onakvi kakvi dolaze samo u tragediji. slaže se s tragedijom utoliko ukoliko opširno u metrima podražava ozbiljne radnje. Jer.

NJENI KVALITATIVNI DELOVI. tj. Beograd 1933. Tragedija je. prema tome. i o komediji govorićemo docnije. vidi o tome prevodiočevu raspravu Jedan nov pokušaj objašnjenja Aristotelova shvatanja katarse (Preštampaoro iz Glasnika Ju-gosl. XIII. knj. o podražavanju u heksametrima. a sada govorimo o tragediji. pošto odredimo njenu suštinu iz onoga što je već ranije rečeno. p o d r a ž a v a n j e o z b i l j n e i z a v r š e n e r a d n j e koja ima o d r e đ e n u v e l i č i n u . POREDAK DELOVA PREMA VREDNOSTI O epu. g o v o r o m koji je o t m e n i p o s e b a n za s v a k u v r s t u u poj e d i n i m delovima. 15 . sv. dakle. društva. prof. god. 1932—1933. VI—XII (TO jroirjfia tpayiKĆv) VI DEFINICIJA TRAGEDIJE. 2—6). Aristotel razumevao pod katarsom.1 1 Kako glasi pravi tekst definicije tragedije i šta je. l i c i m a koja d e l a j u a ne p r i p o v e đ a j u : a i z a z i v a n j e m saž a l j e n j a i s t r a h a vrši p r o č i š ć a v a n j e t a k v i h afekata.PRVIO D E L J A K Tragedija: gl.

nego radi delanja uzimaju da prikazuju i karaktere. Osim toga. Na treće mesto dolaze misli. Zatim. i priču. Polignot je bio odličan slikar karaktera.Otmenim govorom zovem onakav govor koji ima ritam. i po tim radnjama sva lica koja delaju i doživljuju svoj uspeh i neuspeh. i muziku. to je neko delanje. a k a r a k t e r i m a ono po čemu licima pripisujemo ovakve ili onakve osobine. Tim elementima (sastavnim delovima) poslužili su se ne samo pojedini pesnici. a ta moraju imati ovakve ili onakve osobine i po svom karakteru i po svojim mislima. a sreća i nesreća leže u radnji. Govor (dikcija) jeste samo vezivanje reci. to je svima jasno. i misli. Dva od tih sastavnih delova pripadaju sredstvima podražavan ja. N a j v a ž n i j i od tih s a s t a v n i h delova j e s t e s k l o p d o g a đ a j a . zatim muzička kompozicija i govor (dikcija). misli. a što zovem posebnim za svaku vrstu. naime. i unese odličnu dikciju i sjajne misli. dakle. i uopšte ima mnogo takvih pesnika. lica ne p delaju zato da podražavaju karaktere. Za tu tvrdnju leži dokaz i u tome što pesnici početnici pre mogu postići savršenstvo u dikciji i u crtanju karaktera negoli u sastavljanju događaja. u isti mah. karakteri. pa i među slikarima Z e u k s i d stoji u istom odnosu prema Polignotu. i ono što čini cilj našega života. To su: priča. Podražavanje neke radnje jeste priča (gradivo. a tri predmetima podražavanja. što je osnova i. nego — može se reći — svi u svima vrstama tragedije. zovem sastav događaja. nužno je da scenski ukras bude sastavni deo tragedije. preo k r e t i (peripetije) i p rep o z n av an j a. nego to može u mnogo većoj meri' ispuniti ona tragedija koja se slabije poslužila tim stvarima. on ne bi izazvao jednako umetničko uživanje kao onda kad bi dao kakav predmet samo u jednoj šari ali dobro nacrtan. Kako podražavanje vrše lica koja delaju. s c e n s k i a p a r a t i muz i č k a k o m p o z i c i j a . ali koja mesto toga pokazuje priču i dobar sklop događaja. jer se tim sredstvima vrši podražavanje. P r i č o m . g o v o r ( d i k c i j a ) . najzad. Kako je tragedija podražavanje radnje koju vrše neka lica. prirodno izlazi da radnje imaju dva uzroka: misli i karakter. Na drugo mesto dolaze kar a k t e r i . osim toga nema ničega više. nego podražavanje radnje i života. i govor (dikciju). svim tim još neće ispuniti ono što se istaklo kao zadatak tragedije. Jer baš prema tome kakvi su ti elementi. a bez ^ karaktera bi. U delima 2 O pesničkoj umetnosti 17 . šta je muzička kompozicija. Prema tome. sreće i nesreće. siže. Ono. Zato su događaji i priča cilj tragedije. Jer. tragedija nije podražavanje ljudi. najvažnija sredstva kojima nas tragedija osvaja jesu sastavni delovi priče. kažemo da su radnje ovakve ili onakve. ■ što je s obzirom na be-sede koje dolaze u tragediji zadatak politike (teorije državništva) i retorike (teorije besedništva). a drugi pevanjem i muzikom. a to su mogli pesnici ranijih vremena gotovo svi. ako neko redom naniže izraze koji majstorski prikazuju karaktere. svaka tragedija mora imati Šest sastavnih delova po kojima ona ima ovakvu ili onakvu osobinu. to je p r i č a . jedan načinu podražavan ja. ono čime lica u svojim govorima nešto dokazuju ili i neku opštu misao iskazuju. Slično je i u slikarstvu: ako bi koji slikar stavio najlepŠe šare bez plana. Prema tome. Tragedija je podražavanje radnje i pomoću nje naročito podražavanje lica koja delaju. naime. Po svom karakteru ljudi su ovakvi ili onakvi. duša tragedije. 16 a ne kakvoća. harmoniju i pesmu. a mislima. kao i karaktere. a slikarski radovi Zeuksidovi nemaju nikakvih karaktera. a cilj je najvažnija stvar u svemu. A to znači: moći govoriti iscrpno i prikladno. Baš tragedije većine novijih pesnika nemaju karaktera. jer svaka vrsta ima scenski aparat. to znači da se neki delovi izvode samo u metrima. fabula). Još bez radnje ne bi moglo biti tragedije. a po delanju srećni ili nesrećni.

Što se tiče ostalih sastavnih delova. m u z i č k a k o m p o z i c i j a (kao peti sastavni deo) jeste najvažniji ukras. p o z o r i š n i a p a r a t pruža nam. Utvrdili smo da je tragedija podražavanje neke završene i ćele radnje. nego se. to bi se prikazivanje vršilo prema časovniku. sredina je ono što se i samo pojavljuje posle nečega drugoga i posle toga opet nešto drugo. s r e d i n u i s v r š e t a k . zabavu. ni da se završuju ma gde. kad je već to prva i najvažnija stvar u tragediji. koja ima izvesnu veličinu. naime. Zato ne bi mogla biti lepa ni veoma sitna životinja — jer gledanje gubi jasnoću kad se približi granici neprimetnog — ni veoma krupna — jer gledanje ne biva u isti mah. kao što to kažu u drugoj prilici. treba ne samo da te delove ima dobro poredane. Četvrti od pomenutih sastavnih delova jeste g o-vor ( d i k c i j a ) . kao što kod telesa i kod živih bića (da budu lepa) treba da bude izvesna veličina. na primer kad bi životinja imala dužinu od deset hiljada stadija (blizu dve hiljade kilometara).starih tragičkih pesnika. dok se događaji nižu jedan za drugim po zakonima vero-vatnosti ili nužnosti. jer ono što čini le-potu. nego da se koriste pomenu-tim pravilima. Jer kad bi trebalo da se prikazuje i nadmeće sto tragedija. nesreća može preobraziti u sreću ili sreća u nesreću. za priređivanje scenerije više važi umetnost režiserska negoli pesnička. a u delima novijih kao besednici. doduše. VII ZAVRŠENOST. ili saopštavaju neke opšte misli. tragedija vrši uticaj i bez javnoga prikazivanja i bez glumaca. a to je jednako kako u vezanom tako i u nevezanom govoru. naime što ko odabira ili izbegava. raspravljajmo sada o tome kakav treba da bude sklop d o g a đ a j a . nego jedinstvo i celina iščezavaju gledaocima iz vidika. naime što se samo pojavljuje posle nečega drugog bilo nužno bilo redovno. jer je ćelo i ono što nema nikakve naročite veličine. ali je taj elemenat najmanje umetnički i najmanje bitan za pesničku umet-nost. JEDINSTVO I VELIČINA TRAGIČKE RADNJE Posle ovih osnovnih određenja. A da kažemo prostije određenje: veličina srne da važi kao dovoljno određena ako se u njoj. dok posle toga ništa drugo ne dolazi. to nije stvar teorije pesmištva. Početak je ono što se samo ne pojavljuje nužno posle nečega drugoga. nazivam sposobnost izražavanja posredstvom reci. Zato nema karaktera u onim dijaloškim partijama tragedije u kojima nije jasno ili uopšte ne dolazi do izraza ono što govornik odabira ili odbacuje. bilo to živo biće bilo svaka stvar koja je sastavljena iz pojedinih delova. utoliko je lepša. Naposletku. dobro sklopljene priče ne treba ni da počinju ma čim. Ali određivanje dužine prema samoj prirodi stvari stoji ovako: ukoliko je priča duža po veličini. tako i priče treba da imaju određenu dužinu. Zatim. Karakter je ono što izražava određenu volju. A misli su sve ono u čemu lica izjavljuju da nešto jeste ili nije. osim toga. ono što je lepo. Određivanje ove d u ž i n e ukoliko se odnosi na javno prikazivanje i na sposobnost gledanja i slušanja. ali takva da se može pogledom obuhvatiti. to je veličina i poredak. ne ma kakvu. Jer. ostajući u granicama preglednosti. Govorom. posle toga nešto drugo pojavilo ili se pojavljuje. CELINA. svr18 šetak se zove ono što je tome suprotno. naprotiv. A ćelo je ono što ima p o č e t a k . najzad. nego da ima i određenu veličinu. Zato. 2* 19 . Prema tome. lica govore kao državnici. ali toliku da se lako pamti. kao što je već ranije rečeno.

ako se dogodi prvi događaj. pa bi ona isto tako bila istorija u stihovima. Oni misle kad je Herakle bio jedno lice da onda i priča o njemu mora biti jedinstvena. Jer. kao što neki misle. Međutim. tako i među radnjama jednoga lica ima mnogo takvih koje se nikako ne mogu povezati u jednu jedinstvenu radnju. a na to pesništvo i obraća pažnju kad licima daje imena. Jer. a da se ne oseti razlika. on nije u nju uneo sve ono što je Odisej dozi veo. Zato i jeste p e s n i š t v o v i š e f i l o s o f s k a i o z b i l j n i j a s t v a r nego li i s t o r i o g r a . i što je moguće po zakonima verovatnosti ili nužnosti. Jer i s t o r i č a r i p e s n i k ne razlikuju se po tome što prvi piše u prozi. U oblasti komedije to je već jasno došlo do izraza: kad pesnici sastave priču prema verovatnosti. čini se da je i tu imao vanredno umetničko shvatanje. on je Odiseju. u onom smislu kako smo maločas odredili. Zato se čini da su u zabludi svi oni pesnici koji su spevali Heraklejidu. odmah remeti i rastura. mora zato dogoditi i drugi.*ija> jer p e s n i š t v o p r i k a z u j e više ono što je o p š t e . što se još nije dogodilo. kao što se i kod ostalih podražava-lačkih umetnosti jedno podražavanje vezuje za jedan jedini predmet. a ne pe-vaju. a drugi u stihovima — jer bi se i dela H e r o d o t o v a mogla dati u stihovima.nužnosti ili verovatnosti da se. pevajući svoju Odiseju. kad je ona podražavanje neke radnje. U ono. ČUDO I SLUČAJ KAO DRAMSKI MOTIVI Iz onoga što smo dosad rekli očevidno je i to da nije pesnikov zadatak da i z l a ž e o n o š t o se i s t i n s k i d o g o d i l o . Opšte je kad kažemo da lice s ovakvim ili onakvim osobinama ima da govori ili dela ovako ili onako po verovatnosti ili po nužnosti. bilo po urođenoj genijalnosti.deo celine. bilo po razvijenom razumevanju umetnosti. a drugi o onome što se moglo dogoditi. t r e b a da podražava j e d n u r a d n j u . kao i u prozi — nego se razlikuju po tome što jedan govori o onome što se istinski dogodilo. A NE JEDNOGA LICA Priča ne postaje jedinstvena. na primer: kako je bio ranjen na Parnasu. TRAGIČNOST U SADRŽIM PRIČE. u to još ne verujemo da je moguće. Naprotiv. sastavio u jednoj jedinstvenoj radnji. ako se ma koji deo premeće ili oduzima. kao što se i u svemu ostalom ističe. Jer nešto što se može dodati ili ne dodati. Pojedinačno je kad kažemo šta je Alkibijad uradio ili doživeo.VIII JEDINSTVO TRAGIČKE RADNJE. kao jampski pesnici. ili kako se pretvarao da je lud kad je trebalo poći u vojsku. dakle. tako i t r a g i č k a pri Ča. to više nije bitan . Međutim. ako uzima za predmet j e d n o j e d i n o lice. oni svojim licima nadevaju kakva god imena. jer se ne bi ni dogodilo da nije moguće. i to ćelu. i pojedini delovi događaja treba da budu tako povezani da se celina. od kojih neke ne pretstavljaju nikakvo j e-d i n s t v o . jer kod ta dva događaja nije bilo nikakve. nego ono što se moglo d o g o d i t i . IX RAZLIKA IZMEĐU ISTORIOGRAFIJE I PESNIŠTVA. određenim pojedinim licima. Prema tome. A uzrok leži u tome što je ono što je moguće i verovatno. TIPIČNOST TRAGIČKE PRIČE I NJENA SAGLASNOST SA ZAKONIMA NUŽNOSTI I VEROVATNOSTI. u o b l a s t i t r a g e d i j e p e s n i c i se drže p r a v i h imena. a tako i Ilijadu. Homer. kao što se jednome licu mnoge i neizbrojne stvari dešavaju. a i s t o r i o g r a f i j a ono što je p o j e d i n a č n o . 21 20 . Tesejidu i slična takva dela.

P r e p o z n a v a n j e je. a druge p r e p l e tene. tako da docniji događaji sleduju kao posledica iz prethodnih bilo po nužnosti bilo po verovatnosti. i tako su često primorani da prirodnu vezu raskidaju. a' ono što podražava. ukoliko je pesnik po podražavanju. oni. Tragedija ne podražava samo -radnju koja je zaobljena. U toj drami izmišljena su i imena i događaji. Ta to bi bilo i smešno': i poznate priče samo su nekima poznate. u Linkeju vode ovoga na smrt. a onaj prvi se spase. u nekim. X PROSTA I PREPLETENA RADNJA Od priča jedne su p r o s t e . XI TRI DELA PRIČE: PREOKRET I PREPOZNAVANJE. pa 23 . kao u Agatonovu Ante ju. vrši po verovatnosti ili nužnosti. prelaženje iz nepoznavanja u poznavanje. peva ju svoja dela radi utakmice. Jer ništa ne smeta da nešto od onoga što se istinski dogodilo bude takve prirode da se prema zakonima verovatnosti moglo dogoditi. U Edipu. a još više kad se razvijaju protiv očekivanja jedni zbog drugih. jer su već i radnje. Čini se.i događaje koji izazivaju strah i sažaljenje. on nije manje pesnik. kao što kažemo. a prati ga Danaj da ga pogubi. a to se. i od slučajnih događaja kao da najjači utisak izazivaju oni za koje se čini da su se namerno dogodili. ^naime. ali iz onoga što se prethodno dogodilo iziđe to da ovaj poslednji plati glavom. Zato i ne t r e b a da p e s n i k po svaku cenu teži da se v e z u j e za u t v r đ e n e p r i č e koje se u tragedijama redovno obdelavaju. Takve priče daju loši pesnici zato što nemaju talenta. na primer. Zato takve priče moraju biti lepše. a prepletenom takvu koja se razvija u vezi s prepoznavanjem. Ili. Sve to treba da izlazi već iz samoga sklopa priče. koje se u pričama podražavaju. kao što i samo ime već kaže. Prema svemu tome. ne nalazi se uop-šte nijedno poznato ime. nego. na primer. kao što je. šta više. kao što je već određeno. za vreme dešavanja. Episodijskom zovem onakvu priču u kojoj pojedini delovi (episodije) ne dolaze jedan za drugim ni po verovatnosti ni po nužnosti. u Argu kip Mitisov ubio krivca smrti Mi22 tisove. bez preokreta ili prepoznavanja.Međutim: dešava se da se i u nekim tragedijama nahodi samo jedno ili dva poznata imena. i u takvom slučaju kad peva o onom što se istinski dogodilo. Na taj način izazivaju događaji još jači utisak negoli onako kad bi se dogodili sami od sebe i slučajno. srušivši se na njega kad ga je posmatrao. PATOS P r e o k r e t ( p e r i p e t i j a ) jeste okretanje radnje u protivno od onoga što se namerava. povezano i jedinstveno. očevidno je da p e s n i k t r e b a da p o k a ž e s v o j u s t v a r a l a č k u snagu više u p r i č i (radnji) n e g o l i u s t i h o v i m a . pa priču preko mogućnosti razvlače. to su radnje. od prostih priča i radnja najlošije su episodijske. postiže baš protivno. ali kad mu radi toga izjavi ko je on. Prostom radnjom zovem takvu radnju koja se. dolazi pastir da obraduje Edipa i da ga oslobodi od straha zbog matere. po svojoj prirodi takve. Jer u tome leži velika razlika da li se nešto dešava zbog nečega drugoga ili samo posle nečega drugoga. a u tom smislu on se i pokazuje kao pesnik tih događaja. ili s preokretom. Uopšte. pa ipak zato estetsko uživanje nije nimalo manje. da se takve stvari nisu slučajno dogodile. a dobri zato što se obziru na sudi je. naime. dok su ostala izmišljena. ili i sa jednim i sa drugim. razvija. a to se najviše dešava onda kad se događaji razvijaju protiv očekivanja. Šta više. pa ipak se svima sviđaju. Dakle.

Ali način prepoznavanja koji je najvažniji i za priču i za radnju. To bi. Patos je radnja koja donosi propast ili bol.zatim u prijateljstvo ili u neprijateljstvo s onim licima koja su određena za sreću ili za nesreću. e p i s o d i j a (srednja radnja). a posebni su delovi pesme koje se p e v a j u na p o z o r n i c i ( s o l o a r i j e ) i kom i. Što se tiče delova po veličini i podele na pojedine otseke. Kako je prepoznavanje. kao što je u pomenutom slučaju. doduše. od takvih prepoznavanja zavisiće i nesreća i sreća. prepozna Ifigeniju po pismu što ga je ona predala. Prolog je ceo deo tragedije pre horske parode. ima jednih slučajeva u kojima se samo jedno lice otkriva drugom kad je ovo već poznato. Ima. prvi govor celoga hora. prepoznavanja. a kao takve radnje važe baš one koje tragedija podražava. osim toga. h o r s k a pesma. komos je zajednička pesma tužaljka u kojoj učestvuju hor i lica na pozornici. i drugih načina prepoznavanja. e k s o d a (završna radnja) i 24 . i drugih u kojima obadva lica treba da se otkriju. to su. ranjavanja i druga slična stradanja. stasimon je horska pesma bez anapesta i troheja. XII KVANTITATIVNI DELOVI TRAGEDIJE Delove tragedije kojima se treba služiti kao oblicima naveli smo ranije. umiranja pred očima gledalaca. dakle. ostaje da objasnimo šta je treći deo. predmet prepoznavanja može biti i to da li je neko nešto učinio ili nije učinio. najzad. Orest. slučajevi prevelikog bola. kao što se to dešava u Edipu. takvo prepoznavanje i takav preokret izazivače ili sažaljenje ili strah. može biti i prema neživu i ma kakvu predmetu. uglavnom. Jer. prepoznavanje izvesnih lica. razlikujemo ove: prolog ( p o č e t n a r a d n j a ) . na primer. bila dva dela priče. Jer. Horska pesma deli se na p a-rodu ( u l a z n u pesmu) i na s t a s i m o n (stajaću pesmu). a njemu su potrebna druga sredstva da i njega prepozna Ifigenija. Delove tragedije kojima se treba služiti kao oblicima naveli smo ranije. Naj-lepše prepoznavanje biva onda kad u isti mah nastaje i preokret. na primer. to je onaj koji smo napomenuli iz Edipa. a to su delovi po veličini i po podeli na pojedine otseke. Ovi delovi su svima tragedijama zajednički. treći deo je pat os. Od horskih partija paroda je. naime: preokret i prepoznavanje. Pošto smo kazali šta je preokret i prepoznavanje. episodija je ceo deo tragedije između celih horskih pesama: eksoda je ceo deo tragedije posle koga ne dolazi nikakva horska pesma.

i što se. začelo pesnik onoga što je najviše tragično. Za to je najbolji dokaz ovo: na pozornici i za vreme utakmica takve tragedije pokazuju se kao tragičke u najvećoj meri. ni osećanje straha. a to je lice koje uživa znatan ugled i živi srećnim životom.) XIII TRAGIČNA LICA. Jer to je. ali ne bi izazivao ni 26 . niti pada u nesreću zbog svoje zloće i svog nevaljalstva nego zbog neke p o g r e š k e ( k r i v i c e ) . A takav je onaj koji se ne ističe ni vrlinom ni pravednošću. d v o s t r u k a . Najzad. Takav sklop izazivao bi. Zato takva radnja neće izazivati ni sažaljenje ni straha. i suprotan svršetak . kao Edip. . XIII—XXII ('0 TpCCflKOC. Orest. Zato se u jednakoj zabludi nalaze i oni koji E u r i p i d u za-meraju što tako radi u svojim tragedijama i što mu mnoge imaju nesrećan svršetak. zatim. STRAH I SAŽALJENJE Na što treba naročitu pažnju obraćati i čega se treba kloniti pri sklapanju tragičke priče. i to t a k a v da p o d r a ž a v a d o g a đ a j e koji i z a z i v a j u s t r a h i s a ž a l j e n j e . osećanje čoveštva. — koja ima i d v o s t r u k u k o m p o z i c i j u . iz sreće u nesreću. kao što smo rekli. ma da se u svemu ostalom ne može pohvaliti ekonomija njegovih komada.DRUGI ODELJAK Tragieki pesnik: gl. nego. onda iz toga izlazi jasno najpre ovo: ni čestiti ljudi ne t r e b a pred n a š i m očima da d o ž i v l j u j u pad iz n e s r e ć e u s r e ć u — jer to ne bi izazivalo ni straha ni sažaljenja. kojima je bilo suđeno da nešto strašno ili pretrpe ili izvrše. Telef i drugi takvi junaci. Dakle. ako se dobro izvode. a strah onaj ko je nama samima sličan. ali nikako gori. baš pravilno. nego gnušanje. on je. Tijest. jer basu tome leži o s o b i t o s t t a k v a po-d r a^ž a v a n j a. jer sažaljenje izaziva samo onaj ko nezasluženo pati. Na d r u g o mesto dolazi priča ■—■ a toj neki dodeljuju prvo mesto. i uopšte ugledni članovi takvih porodica. doduše. Edip. na primer: Alkmeon. Meleagar. i Tijest. Za to tvrđenje daje nam dokaz tok razvitka tragedije: dok su prvobitno pesnici uzimali ma kakve priče. kao što neki tvrde. kako s k l o p n a j l e p š e tragedije t r e b a da bude ne p r o s t nego složen. da dobro sklopljena tragička priča bude pre j e d n o s t r u k a . o tome bi trebalo raspravljati odmah posle onoga što je dosad rečeno. ni veoma rđav č o v e k ne sme iz s r e ć e da se s t r o v a l j u j e u n e s r e ć u . čini se. i da prikazuje prelaženje ne iz nesreće u sreću. kao Odiseja. preo s t a j e samo j e d a n čovek po s r e d i n i . n i r đ a v i iz n e s r e ć e u s r e ć u — jer to bi najviše bilo protivno zadatku tragedije. i kako će se postići zadatak tragedije. negoli. Prema tome. ni osećanje sažaljenja. sada najlepšim tragedijama daju gradivo samo junaci iz nekih kuća. i to ne zbog nevaljalstva nego zbog velike pogreške jednoga čoveka koji je ili onakav kako smo ranije kazali ili još bolji.E u r i p i d a tiče. Dakle. dakle. sažaljenja ni straha. takav način kompozicije daje tragediju koja najviše odgovara zahtevima umetnosti. Taj slučaj ne ispunjava ni jedan od postavljenih uslova: on ne izaziva ni osećanje čoveštva. naprotiv. Nužno je.

odredimo jasnije. mislim. gde se ubistvo dešava. izazivanje takvih ose-ćanja pozorišnim aparatom pokazuje manju meru umetnosti. — to je gradivo koje pesnik treba da traži. pojavljuju se na kraju kao prijatelji.ntigoni. A pesnici koji. ili bar veoma retko. računajući na pozoriŠna sredstva. ili kakvu drugu takvu propast sprema. Jer. ali i s a m i m s k l o p o m r a d n j e . Čini se. Odredimo. r a z a r a t i o s n o v a u t v r đ e n i h priča. A što nazivamo lepim. osim tih. Ali na taj način ne razvija se tragičko dopadanje. Drugoga načina. nema. kao u S o f o k l o v u Edipu. ali prepoznaje žrtvu pre negoli ga izvrši. i nijedan ne pada ni od čije ruke. pesnik treba sam da iznalazi i da utvrđenu priču lepo iskorišćuje. to ne izaziva nikakva sažaljenja. Prvo mesto. kao što su stari pesnici obično prikazivali. može se odigravati tako. i bez obzira na izvođenje. utiče samo bolna radnja kao takva. Za takav slučaj daje primer Hemonov postupak prema Kreontu u A. doduše. a to je bolje i odaje boljega umetnika. Zato niko i ne peva na taj način. Ako neprijatelj navali na neprijatelja. i nije tragično. Radnja. i to vise zavisi od spoljašnjih pozorišnih sredstava. Jer to je nešto što izaziva gađenje. Jer nužno je da se stvar ili izvrši ili ne izvrši. Takve radnje moraju vršiti lica koja su međ u s o b n o ili p r i j a t e l j i . XIV ČETIRI NAČINA IZAZIVANJA STRAHA I SAŽALJENJA I NJIHOV RED PO VREDNOSTI O s e ć a n j e s t r a h a i s a ž a l j e n j a može se. Međutim. a za dešavanje ubistva u samoj tragediji daje nam primer A s t i d a m a n t o v Alkmeon ili Telegon u Ranjenom Odiseju. jer takav slučaj 29 . ima i treći način: neko namerava da izvrši neko strašno delo u neznanju. uopšte nemaju više ničega zajedničkog sa tragedijom. Osim toga. naime. dakle. u njoj lica koja su u priči najljući dušmani. Na d r u g o mesto dolazi izvršenje radnje sa znanjem. izvan tragedije. na primer: ako brat ubija brata. dakle. ili lica koja nisu ni j e d n o ni 28 drugo. Međutim. jer mu nedostaje patos (radnja koja izaziva bol). nego samo ono koje je za nju osobito. na primer. Od te (četiri) mogućnosti n a j l o š i j a je ona kad neko sa znanjem nešto strašno namerava ali ne izvrši. izazivati uticajem izvođenja. ili majka sina. kao što bi to svako osetio slušajući priču o Edipu. ili to namerava. Ne srne se. ili sin oca. Jer ne t r e b a od trag e d i j e o č e k i v a t i s v a k o u ž i v a n j e . Može se dešavati i to da lica učine strašno delo ali u neznanju. kad takve bolne radnje nastanu među svojima i među prijateljima. i to sa znanjem ili u neznanju. ne idu za onim što izaziva strah. Jer. nego samo za onim što izaziva čuđenje. dakle. očevidno je da on uzroke toga uti-caja treba da unese u same događaje. ni dok to namerava. koji se d o g a đ a j i pok a z u j u kao takvi koji izazivaju strah isažaljenje. nego to pre dolikuje komediji. na ove slučajeve: kako Klitemestra pogibe od ruke Orestove i Erifila od Alkmeonove: uostalom. pa tek docnije prepoznaju svoju blisku vezu. da lica koja nešto strašno čine poznaju svoju žrtvu i znaju ko je. kao što je i Euri-p i d prikazao Mede ju kako ubija svoju decu. priča treba da je tako sazdana da onaj koji samo sluša kako se događaji razvijaju oseća i zebnju i sažaljenje zbog onoga što se dešava. zauzima ona zbog slabosti pozorišne publike: pesnici u svojim de-lima popuštaju i ugađaju željama gledalaca. ili n e p r i j a t e lji. pa kad se posle izvršenja razvije prepoznavanje. Kako pesnik treba da uživanje koje se rađa iz sažaljenja i straha izaziva podražavanjem.. kao Orest i Egist. ili sin majku. To isto tiče se lica koja međusobno nisu ni prijatelji ni neprijatelji. A još bolje je kad se delo izvrši u neznanju.za dobre i za loše.

Kako je tragedija prikazivanje ljudi koji su bolji nego što smo mi prosečni. Tako i pesnik. Karaktera ima u svakoj vrsti ljudi. u Ifigeniji sestra prepozna brata. postoje č e t i r i stvari na koje pesnik treba da obraća pažnju. Kako. Ali u toku događaja neka ne bude ničega što je bez razloga. ipak polepšavaju ono lice koje crtaju. na primer. opet ono treba da bude dosledno u svojoj nedoslednosti. tako da jedno lice s ovakvim ili s onakvim osobinama ovako ili onako govori i dela ili po nužnosti ili po verovatnosti. mada je to u prvom slučaju manje znatno. XV OBRAĐIVANJE KARAKTERA I NJIHOVIH SUPROTNOSTI. kad podražava srdite. To je. i da se ova ili ona radnja razvija posle ove ili one ili nužno ili verovatno. jer tu ona koja moli da je ne žrtvuju nimalo ne liči na onu d očni ju koja se drage volje žrtvuje! I u prikazivanju karaktera kao i vezivanju događaja treba uvek tražiti ili nužnost ili verovatnost. jer i žena može biti plemenita. bilo u onome što se dogodilo ranije ukoliko to čovek ne može znati.van ja r a d n j e t r e b a da r a z v i j u iz same r a d n j e . može. a u drugom uopšte bez ikakve vrednosti. naime. ali ga ne pogubi. kao što je već pomenuto. na primer. kao što je već rečeno.ne izaziva gađenje. potrebno je ugledati se na dobre ikonografe (slikare portretiste). naime. jer bogovima priznajemo da sve vide. T r e ć a stvar je da karakteri budu s l i č n i (ili verni). ali ženi ne dolikuje da bude hrabra ili strašna. u Kresfontu Mercpa namerava da pogubi sina. Jer tražeći gradivo da stvore takve situacije u svojim de-lima. a što iziskuje da bude unapred kazano ili objavljeno. I baš zato. i koje pretstavlja određen obrazac takva karaktera. dakle. Karakter će imati lice ako mu. a ako se to ne može obići. tragedije se ne drže doživljaja mnogih porodica. Mehanički način razmrsivanja neka se prime^-njuje samo u događajima izvan drame. Prva i najvažnija stvar je da karakteri budu plemeniti. obrazac nedosledna Ifigenija u Aulidi. Jer ako je baš i ne-dosledno neko lice koje pesniku daje gradivo za podražavanje. i isto tako i rob. Ili. I oni. ili lakoumne. D r u g a stvar je da karakteri budu p r i l i č n i . UGLEDANJE TRAGIČKIH PESNIKA NA DOBRE IKONOGRAFE Što se tiče k a r a k t e r a . kao kad. kao što je već ranije primećeno. dovoljno je rečeno. bilo u onome što će se dogoditi docnije. Najbolje je poslednje. treba sastavljati događaje i kakve treba da budu tragičke priče. govor ili način delanja bude otkrivao neku volju. Kao 31 . Prema tome. mada unose u sliku individualne crte i na taj način postižu sličnost. nešto drugo negoli stvoriti karakter plemenit i priličan. j a s n o je da se i r a z m r s i .. nego ga pre toga prepozna. 30 Č e t v r t a stvar je da karakteri budu d o-s leđni (konsekventni). hrabrost biti osobina jednoga karaktera. a prepoznavanje uzbuđuje. a ne pozorišnom mehanikom kao u Medeji ili u Ilijadi kad se Anejci spremaju da otplove od Troje. Jer. najzad. a plemenit karakter onda ako mu bude otkrivao plemenitu volju. ili druge takve karaktere. I tako su bili primorani da se kreću oko onih porodica u kojima su se odigrali takvi bolni događaji. neka bude izvan tragedije. pesnici su do toga došli više milošću sreće negoli snagom svoga talenta. treba da ih prikazuje kao ljude s takvim osobinama a opet kao plemenite. kao što je to slučaj u S o f o k l o v u Edipu. a u Heli sin majku kad je na-meravao da je izda. Kao obrazac karaktera bez potrebe loša može se pomenuti Menelaj u Orestu. neprikladna i neprilična plač Odisejev u Skili i beseda Melanipina i.

a ne onako kako zahteva radnja. A što se tiče različnih n a č i n a p r e p o z n a v a n j a . a zato što je mislio da će doista poznati luk po sopstveniku napravio je kriv zaključak. ono u T e o d e k t o v u Tideju: došao je da nađe sina. Jer ona prepoznavanja koja se uzimaju da neko nekome nešto veruje i sva druga takva prepoznavanja imaju manju umetničku vrednost. ili i u Pričanju kod Alkinoja. kao u D i k e o~ g e n o v i m Kipranima. osim toga. Drugi primer daje nam „govor čunka" u S o f o k l o v u Tereju. ili zvezde. njime najviše služe. i da po tome i on treba da bude žrtvovan. Od tih znakova jedni su dani od rođenja. jer i u tome često može biti pogrešaka. ali se pesnici.obrazac srdovita nepomirljivca pominjem Aga tonova i Homerova Ahileja. kao grivne na grlu ili kao korito u Tiri. dosete se udesu da im je suđeno da onde umru. 3 O pesničkoj umetnosti 33 . Jer je sasvim verovatna njena želja da pošalje pismo u otadžbinu. a on sam govori kako želi pesnik. Ifigenija u Ifigeniji prepozna Oresta da je Orest: ona. Od svih načina prepoznavanja najbolji je onaj gde se iznenađenje razvija verovatno iz samih događaja. i taj pokazuje najmanju meru umetnosti. na primer. dakle: Orest je stigao". Na drugo mesto po vrednosti dolaze ona koja nastaju po zaključivanju. mogao doneti na sebi i neke znakove za prepoznavanje. bude prepoznata po pismu. 32 T r e ć i n a č i n p r e p o z n a v a n j a nas t a j e po s e ć a n j u : neko opazi neku stvar. niko mi nije sličan osim Oresta. jer su onde bile ostavljene. kao što. i ona izaziva u njemu bolna osećanja. ali o tome je već dovoljno govoreno u mojim objavljenim spisima. a sam mora da gine. Samo takva prepoznavanja nemaju izmišljenih znakova i grivni oko vrata. a bolja su ona koja se razvijaju iz peripetije (preokreta). Takvo prepoznavanje dolazi i u Finejevićima: kad su žene videle mesto. kao u Hoe-forama: „Stigao je neko sličan meni. kao. Na taj način budu obadvojica prepoznata. Zatim. A ima i jedan složen način prepoznavanja koje nastaje po krivom zaključivanju drugoga lica. Ali upotreba i tih znakova može biti bolja ili gora. ona scena u Pranju. naime. u nedostatku drugih. Zato se taj postupak ne razlikuje mnogo od gore pomenute mane. i na pozorišna sredstva koja su nužno vezana za pesnicku umetnost. Na primer. rečeno je ranije. XVI PET NAČINA PREPOZNAVANJA I NJIHOV RED PO VREDNOSTI Šta je prepoznavanje. Na sve te stvari treba pažnju obraćati. kao brazgotine. kao „koplje što ga nose Zemljinići". gde Odisej sluša pesmu kitaraševu. i od ovih jedni se nose na telu. pa se seti minulih događaja i prolije suze. Drugi su znaci dobiveni. jer je Orest. Najzad Č e t v r t i način prepoznavanja o s n i v a se na z a k l j u č i v a n j u . D r u g i n a č i n i p r e p o z n a v a n j a jesu oni koje u d e s i sam p e s n i k . Odiseja po brazgotini drukčije prepozna dadilja a drukčije svinjari. Ovamo dolazi i ono što je sofist P o l i i d doneo u priči o Ifigeniji: Orest je verovatno zaključio da mu je sestra žrtvovana. kao u S o f o k l o v u Edipu i u Ifigeniji. a. na primer. kao u Odiseju lažnom glasniku: reče da će po sopstveniku poznati luk koji ranije nikad nije video. kao one u Karkinovil Tijestu. pa mu suze navru na oči. gde Teukar primeti sliku. isto tako. a drugi se nose oko tela. i zato su ne-umetnički. prvi je po znacima.

suština. i komad propade. pesnik treba da određuje držanje i pokrete svojih lica koliko je to mogućno. Zato je p es n i š t v o za o n o g a ko je veoma obdaren ili i za onoga ko je s t r a s n o temperamentan: oni prvi ume ju lako da se prenose u sva moguća stanja i odnose. i one koja je već obdelavana i one koju sam obdelava. otkri se. tako da se moglo verovati: „Nije. i bude prenesena u drugu zemlju u kojoj je vladao običaj da se stranci žrtvuju boginji. a to pesnik nije primećivao. a onda tek da je deli na episodije i da joj obim raširuje. baš kao da je sam njima prisustvovao. 3* 35 . evo. a drugi r a s p l e t . može nalaziti ono što dolikuje i najlakše se kloniti onoga što se s tim ne slaže. i obred očišćanja. ona. U dramama takve su episodije kratke. jer nije živu situaciju imao pred očima. Kad je napravljen taj opšti nacrt. Jer samo tako ako pesnik događaje veoma jasno pred sobom vidi. a raspletom sve ono što se dešava od početka toga prelaženja pa do kraja. To je. naime. gde se nekima sam otkrije i udari na prosce: sam iznese svoju glavu čitavu a neprijatelje pogubi. istovremeno. — a kad stigne. bilo onako kako je to prikazao E u r i p i d. a epopeji one ispredaju njezinu dužinu. najzad ostane bez drugova. može se videti. ostalo pripada raspletu. to su često događaji koji su se odigrali pre drame. ČETIRI VRSTE TRAGEDIJE. i najistinitije pri-kazaće mahnitost onaj koji sam mahnita i gnev onaj koji se sam gnevi. — a izlagati da mu je bog naredio da tamo ide iz nekoga uzroka i u koju svrhu. Pre toga. ZADATAK HORA Jedan deo svake tragedije čini z a p l e t . iz priče o Ifigeniji: neku devojku žrtvuju. pa da se onda preda sastavljanju priče i izrađivanju govora. a sve drugo su episodije (proširivanja). Jer od prirode najviše verujemo onim pesnicima koji se snagom svoga sopstvenoga uživljavanja mogu pre-neti u osećanja koja prikazuju. koja ga baci u ruke varvarima. neprimećena. to već ne pripada opštem delu priče. a ovi drugi lako prelaze u ekstasu. sam samcat. onda pesnik treba da daje određena imena licima. koji ga spase. Uz to. Sam preturi mnoge nevolje i stigne kući. ona tu postane sveštenica boginje. zatim i neki deo same drame. Za to vreme njegovu kuću satire zlo: prosci mu rasipaju imanje. MNOGOČLANOST I PREOBIMNOST PRICE.XVII OSTALI POSTUPCI PESNIKOVI ZA TEHNIKU KOMPOZICIJE Pre svega. XVIII ZAPLET I RASPLET. i da pravi podelu na episodije. pesnik treba najpre da da opšti nacrt priče. Dokaz je za to ona zamerka koja je učinjena Karkinu: njegov Amfijaraj vraća se iz hrama. Jer i priča Odiseje nije duga: neko se ne vraća u otadžbinu mnogo godina: Posidon ga dušmanski vreba. Kad je stvar došla na pozornicu. a pri tom valja paziti da one budu u vezi. nego i meni samom!" i na taj način spasao se. iščezne iz ruku onih koji je žrtvuju. i baš onda kada ga je trebalo žrtvovati. dakle. Zapletom zovem sve ono što se dešava od početka pa sve do onoga dela koji čini granicu od koje se vrši prelaženje u sreću iz nesreće ili iz nesreće u sreću. bude uhvaćen. A šta je opšti nacrt. p e s n i k t r e b a da p r e t s t a v i sebi d o g a đ a j e u svoj n j i h o v o j živosti. prepozna ga sestra njegova. Ono što pripada zapletu. dakle. Posle nekoga vremena dogodi se da na isto mesto prispe svešteničin brat. samo mojoj sestri bilo suđeno da je žrtvuju. bilo onako kao P o 1 i i d. kao u Orestu što je pojava besnila. to iza-zva loš utisak u gledaocima. i njegovu sinu na-meštaju zasedu.

i sve drame koje se odigravaju u Hadovu Carstvu. i kad podlegne čovek hrabar ali nepravedan. ali u dramama takav pokušaj nikako ne daje ono što se očekuje. kao što su Forkinove ćerke. jer to više ide u tu oblast ispitivanja. druga je puna p a t n j e . preostaje još da govorimo o d i k c i j i i o mislima. Dokaz za to daje nam ovo: svi pesnici koji su dramski obradili ceo Pad Troje. a t r e b a da je uvek i j e d n o i d r u g o d o b r o izvedeno. a raspletu sve od optužbe kojom se optužuje Danaj pa do kraja. nego kao kod S o f o k l a . Epskim sastavljanjem zovem ono koje uzima i suviše obimnu (mnogo-članu) priču. Jer. A to je i verovatno u onom smislu u kome to kaže A g a t o n : v e r o v a t n o je da se mnoge s t v a r i i p r o t i v v e r o v a t n o sti d e š a v a j u . Najbolje je kad pesnik vlada svima ovim načinima obrade. kad god treba da se nešto tako prikazuje da izazove sažaljenje ili strah. naime. Najzad. i hor neka bude deo celine i neka uzima učešća ne kao kod E u r i p i d a. kao kad bi dramski pesnik. NAČIN GOVORA O svemu ostalom već je govoreno. šta više. zatim. Jasno je da se i pri obrađivanju radnje treba držati istih pravila. i druga slična. U mnogobrojnih pesnika horske pesme nisu jače vezane za priču svoje negoli za priču koje druge tragedije.tome što događaji treba neposredno da se čine takvi i bez prikazivanja na pozornici. jer smo pomenuli isto toliko i vrsta priča. p e s n i k t r e b a da i hor uzme kao j e d n o g a glumca. i izazivanje osećanja. kao što su sažaljenje. U ep-. i ne s a s t a v l j a t i t r a g e d i j u onako kao što se s a s t a v l j a ep. kakve razlike ima u tome ako bi se takvi umeci pevali ili ako bi se ceo jedan govorili. koja je sva u preokretanju i prepoznavanju. hteo da u tragediju preradi ćelu priču Ilijade. a ne kao E s h i 1. Prvo je s l o ž e n a tragedija. oduzimanje deteta i. treća crta d u š e v n i ž i v o t kao Ftijotiđanke i Pelej. zapletu pripadaju događaji od početka. Prometej. Tu spada i dokazivanje. kao tragedije o Ajantu i Iksionu.TJ Linkeju Teodektovu. To se dešava onda kad se prevari čovek mudar ali po-ročan. 36 Ali u peripetijama i u jedinstvenim događajima pesnici na divan način postižu onaj cilj za kojim teže. I A g a t o n je samo u tome pretrpeo neuspehe. i pobijanje. nego se pažnja obraća samo na to da li tragedije imaju isti zaplet i rasplet. četvrta je č u d e s n a . sada traže od jednoga da svakoga prevaziđe u onome u čemu se posebno odlikovao. Može se i za jednu tragediju kazati da je različna od druge a i jednaka s njom. ili strah. i da bude znatno ili verovatno. a i prikazivanje kakva predmeta kao velikog ili neznatnog. na primer. Uopšte. ili gnev. naročito kako danas zameraju pesnicima. ćela jedna episodija prenosila iz jedne drame u drugu? XIX MISLI. Jer to je tragično i to izaziva osećanje čoveštva. a na to smo često obraćali pažnju. Ima č e t i r i vrste tragedija. onda najvažnijim i najvećim brojem. na primer. treba pamtiti. a pri govoru onaj koji govori 37 . Ali opet. izlaženje dela na videlo. skom delu. A u oblast misli računam sve ono što govorom treba postići. kako je već za svaku vrstu tragedije bilo odličnih pesnika. pojedini delovi dobivaju podesnu veličinu radi dužine. to može naći svoje mesto u predavanjima o retorici. mnogi p e s n i c i prave o d l i č a n z a p l e t a rđav r a s p l e t . a ne pojedine delove. pri tome ne uzima se kao merilo obrađena priča. ili propadaju ili rđavo prolaze kao takmičari. kao Sisif. ili sve što se kazuje o Niobi. a ako ne. Zato pevaju i umetke. Zatim. kao E u r i p i d. a to je A g a t o n prvi uveo. Što se tiče raspravljanja o mislima. Razlika je samo u.

više stvar glumačke umetnosti i onoga koji se bavi sistematskom teorijom te umetnosti. Ko bi. po dužini i kratkoći. s v e z u . baš kao i kod imena. S v e z a je reč bez određena značenja koja niti sprečava niti čini da više reci dobiju jedinstvo i da imaju određeno značenje. i da se to prema govoru razvija. njemu i njegovu delu ne može se učiniti nikakva za-merka. glas. i kojoj pojedini delovi. namerava da izrazi želju. Reci č o v e k ili b e 1 o ne pokazuju vreme. slog. uzeti samostalno. kao p-ev (= doduše). ili kraj. boginjo devojko". Slog je skup glasova bez određena značenja. i pripovedanje. Zato ostavimo taj predmet kao stvar koja pripada drugoj teoriji a ne teoriji pesništva. najzad. Ono što čini elemenat govora. Ta koji bi zadatak imao onaj koji govori kad bi ono o čemu on govori izazivalo prijatan utisak i bez njegova govora? U onome što spada u oblast d i k c i j e jedan deo čini raspravljanje o n a č i n i m a govora. i b e z v u č n e (kon-sonante. koji se čuje uz prislanjanje jezika. ili određivanje govora. Ime je reč koja nešto znači. i odgovor. Glagol je reč koja. i. polu-z v u č n e (poluvokale. muta). znači i vreme. bar ne onakva koja bi bila vredna pažnje. Jer. dubini. XX OSAM DELOVA JEZIČKOG IZRAZA C e l o k u p n a d i k c i j a ima ove delove: glas. Pretresanje tih stvari u pojedinostima spada u metriku. po visini. Jer. poluzvučnim. na primer: to dp. pored ostalog. to je reč bez određena značenja koja od više reci s određenim značenjem čini isto tako jednu celinu s određenim značenjem. i pitanje. kao C = s i p=r. zna li pesnik te stvari ili ne zna. bezvučnim. i životinje imaju neraščlanjene zvukove od kojih nijedan ne mogu zvati elementom govora. i ako što drugo ima slično tome. i pretnja. koji se kod prislanjanja jezika sam za sebe nikako ne čuje. a ipak izriče naređenje? Kaže. a to je. na primer: šta je naređenje. nemaju određena značenja. član. to je reč bez određena značenja koja niti sprečava niti čini da više reci dobiju jedinstvo i da imaju određeno značenje. Jer TP =gr čini slog i bez cc=a i sa a kao ypcc = gra. ili. i koja se može dodavati i na krajevima i u sredini rečenice. Ali i razmatranje takvih razlika spada u metriku. Ss (= a. Z v u č n i m glasom zovem onaj glas koji se čuje bez prislanjanja jezika o koji deo usta. šta li želja. IJTOI (= zaista). ali koja se ne srne samostalno stavljati u početku rečenice. mogao naći neku pogrešku u tome što P r o t a g o r a zamera Homeru što ovaj kad peva: „Srdnju pevaj. ali bez izražavanja vremena.treba da to tek postiže. ali se čuje ako je vezan s kojim zvučnim ili poluzvučnim glasom kao X =g i 8=d. Glasovi se dele na z v u č n e (vokale). to je ne-raščlanjen zvuk. jer u složenim recima ne služimo se njihovim delovima kao onakvim koji i sami za se imaju značenje. i koja se može stavljati i na krajevima i u sredini rečenice. sastavljen od glasa bez vučnog sa zvučnim ili poluzvučnim. na primer. liquida).91 (=oko) i TO mspi (=o). ili. član je reč bez određena značenja koja pokazuje početak. ali ne svaki nego samo takav koji može ulaziti u jedan glasovni skup. na primer: u imenu T e o-d o r (Božidar) d o r (dar) nema nikakva samostalna značenja. uostalom. po jačini i po slabosti haka (spiritus asper i spiritus lenis). dok reci k o r a č a ili k o r a č a š e po39 •# . Ti glasovi razlikuju se po oblicima usta i po me-stima njihova postanka. ali). a kojoj su pojedini delovi bez značenja. ime. naime: pozivanje da se nešto učini ili ne učini jeste naređenje. i po srednjem položaju zvuka. glagol oblik ( f l e k s i j u ) i g o v o r .

na primer: ev tcp |3a5iL. i iz drugog dela koji nema značenja. Ilijada je. Govor je skup reci koji ima neko značenje i u kome bar pojedini delovi imaju značenje za sebe. i to prva sadašnje vreme. a tuđ i c o m ono kojim se služe drugi. M e t a f o r a je prenošenje izraza s jednog predmeta na drugi. i to ili s roda na vrstu. nego može govora da bude i bez glagola. nosi prema Dionisu kao štit prema Areju.A galija mi evo stoji". i 56pu (= koplje) kod nas obična. a takvim zovemo ono koje je sastavljeno ili iz jednog dela koji ima značenje. i tu reč je pesnik uzeo mesto reci mn o go . Na primer: čaša se od-. ili s vrste na rod. jer h i l j a d a znaci množinu. Kod nekih metafora nema nikakva posebna imena za analo41 . ROD IMENICA Imena ima p r o s t i h . na primer: ljudi ili č o v e k. ili s vrste na vrstu. na primer yfj (= zemlja). a jedno i drugo je vrsta oduzimanja. Ili: što je starost prema životu. na primer. samo ne kod jednih istih ljudi. a starost v e č e r o m ž i v o t a ili. Pesnik će. jedinstven govor po takvoj vezanosti. s v r s t e na v r s t u : „Tučem život izvadi mu" „Tvrdim tučem otseče". ili p r o m e n j e n o . na primer „ H e r m o k a j i k o k s a n t o pomolio se Divu ocu". da jedna ista reč može biti i obična i tuđica. ili s k r a ć e nica. a štit č a š o m A. Govor može biti jedinstven na dva načina: kad pokazuje ili jedno ili više toga ali vezano u jedinstvo. i četvorostruko. z a p a d o m ž i v o t a . ili p r o d u ž e n i c a. ili mesto Četvrtoga drugi. samo u toj složenoj reci ne dolazi u obzir. treći. na osnovu analogije. ili m e t a f o r a . ili ukras. kao Empedokle. jer pesnik u prvom slučaju kaže i z v a d i t i mesto o t s e ć i . Jer mesto drugoga uzeće pesnik četvrti član. O b i č n i m imenom zovem ono kojim se svi u svojoj zemlji služe. XXI PESNIČKI UKRASI. KASOJV 6 KAŠCOVOC! =Kleon od K l e o n a . prema tome.8iv = u k o r a č a n j u. a kod nas tuđica. dakle. i mnogostruko. kao određenje (definicija) čoveka. Jer nije svaki govor sastavljen od glagola i imena. Oblik pripada imenima ili glagolima. najzad. a ponekad se metafori dodaje i onaj koji je metaforom zamenjen. na primer: p i t a n j e ili n a r e đ e n j e . ili. s v r s t e na rod: „Bome već hiljadu dobrih Odisej učini dela". Jedan oblik pokazuje da li toga ili" t o m e i ostalo. i s l o ž e n i h . Kao primer s roda na v r s t u pominjem ovo: . to je veče prema danu. najzad. a kod Kiprana tuđica. A može ime biti sastavljeno i trostruko. ali će on vazda sadržavati kakav sastavni deo s određenim značenjem. a prostim zovem ono koje je sastavljeno iz delova koji nemaju značenje. Dakle. veče će nazivati s t a r o š ć u dana. Tako je. Jasno je. Svako ime je ili obično ili t u đ i c a (provincijalizam). cifovov (= koplje) kod Kiprana obična reč. Jer reci k o r a k n u ? ' k o r a č a j ! jesu oblici glagolski prema tima načinima. ili je sastavljeno iz dva dela koji obadva imaju značenje. a druga prošlo. na primer. A n a l o g i j o m zovem onaj slučaj kad se drugi član odnosi prema prvom kao četvrti prema trećem. čašu zvati š t i t o m D i o n i s o v i m .r e j e v o m..kazuju i vreme. ili k o v a n i c a 40 i (neologizam). jer biti o s i d r a n to je vrsta s t a j a n j a . a u drugom o t s e ć i mesto i z v a d i t i . drugi: da li j e d n i n u ili množinu. kao što su sastavljena mnoga imena u jeziku Masiljana. različne načine izražavanja. a određenje čoveka po tome što sobom znači jedinstvo.

prva nastaje onda kad se jednoj reci vokal duže izgovara nego obično ili kad joj se jedan slog umeće. pa se jednako može na sličan način postupiti. zatim p-icc yiv6rai dp. Jer to i jeste suština zagonetke da vezuje ono što je nemoguće vezati. Zato je potrebno da se ti oblici nekako združe: tim postupkom. I zato je pesnik rekao: „Sejući bogodani zrak".. Jer. ako bi ko uneo u dikciju sve neobične izraze zajedno. i ukras. Dikcija postaje uzvišena i otklanja prostotu kad se služi neobičnim izrazima. i cu = o. i to: p-e3u (=med).1 (=gumija) i JtŠJtept (=. KĆp. i druge već pornenute vrste. . Ne malu uslugu čine jasnoći dikcije i otmenosti izraza produžene. Imenice srednjeg roda završavaju se tim istim glasovima i glasovima v = n i < = s. vćptu (=slaeica). koje su ženskoga roda. i uopšte svaki izraz koji odudara od običnog govora.papar). yovu (=koleno). to bi bio varvarizam. §opu (= koplje). jer su t = p s i z = 'k s isto-vetni sa s.6v (= u desni ju sisu mesto u desnu). zavr-šuju se glasovima v — n. XXII PESNICKA DIKCIJA Ono što čini v r l i n u p e s n i č k e d i k c i j e jeste njena j a s n o ć a ali bez p r o s t o t e . ali se može postići metaforom. jer. ali za bacanje sunčanih zrakova nema nikakva posebnog izraza. ima nekoliko takvih reci. nego je pesnik sam uvodi. a druga nastaje onda kad joj se nešto oduzme. to bi bila ili zagonetka ili var-varizam. a opet govori o nečemu što je stvarno. na primer: kad bi neko štit nazvao čašom. Samo tri imenice završuju se glasom i = i. i a = a. P r o m e n j e n o m rečju zovem onu reč koja nastaje kad joj se jedan deo zadrži. a takva su dva % =ps i 5 =ks. pa ipak se to (bacanje sunčanih zrakova) odnosi prema suncu kao sejanje prema sejaču. koje je čas dugo. &GTV (=grad). Bez vučnim glasom ne završava se nijedna imenica. to bi bila zagonetka. Primeri za produženicu: Jt6Ar|0C mesto JIOISUJC. a treće srednjega roda. a ni kratkim zvučnim. naime vokalima rj == e. ali ne A r e j e-v o m. nego b e z v i n s k o m . ali je neotmena. učiniće da se ukloni običnost i prostota. ako bi pesnik spevao nešto samo u metaforama.gan član. čas kratko. A upotrebom samih tuđica nastaje varvarizam. tuđica. p=ri c =si glasovima složenim sa s. Prema tome. Od imenica jedne su muškoga. čini se. a drugi ponovo stvori. a upotreba običnog izraza donosiće dikciji potrebnu jasnoću. i slično. i metafora. a samo u tuđicama. To se ne može postići sastavljanjem običnih izraza. i to: x&v (= stado). a za skraćenicu Kpi (= Kpt-flfj = ječam) i 8ćč (= Scojia = kuća). Na primer: za bacanje semena ima izraz s e j a t i. na u pet. a druge ženskoga. Ali. dikcija je najjasnija kad uzima obične reci. skraćene i promenjene reci. Kao primer za to služi pesništvo Kleo-f o n t o v o i S t e n e l o v o . a neobičnim izrazima zovem tuđicu. broj završetaka za imenice muškog jednak je sa brojem završetaka za imenice ženskog roda. Doduše. na primer: „Videh čoveka gde drugom čoveku vatrom pripoji med".at. i metaforu. Ilr|Ar|idSeto mesto rirjAsidou. završuju se vokalima koji su svagda dugi. ali se imenu oduzme jedna od njegovih osobina. Ta vrsta metafore može se upotrebljavati i na drugi način: nekom predmetu da se drugo ime. Koje su muškoga roda.tpotepcov 6\|/ (= 6<[n£ = na dva oka ima samo jedan vid = viđenje). Kovanicom zovem reč kojom se drugi uop-šte ne služe. Što se tiče p r o d u ž e n ice i s k r a ć e n i c e .p. i produženicu. na primer: 8eHvrepdv Kara p. na primer: kad Kspctta (= rogove) zove epvuycc^ (= grane) a isp'ea (= svest enika) zove dprjTfjpa (== bogomoljcem). .

To isto dogodilo bi se i sa metaforama. a to baš onaj kudilac nije znao. mesto stepi 'A\'iX>. Što se tiče pojedinih pesničkih izraza. Ali u junačkoj pesmi mogu se upotrebljavati svi pornenuti izrazi. prava rugoba". nepriličan primakne stolac" stavio: „malen mu primakne sto i stolac mu primakne bedan". jer umeti nalaziti sjajne metafore znači umeti videti sličnost. i to je obeležje genijalnosti. Isto tako bilo bi kad bi ko u stihu: . kao što je učinio stari Euklid. Jer baš zato što ovi izrazi ne pripadaju običnim izrazima. mesto obične reci uzeo je neobičnu.. u Filoktetu spevao svoj stih: . to svako može da ogleda kod epa ako bi one izraze u stihu zamenjivao običnim izrazima.a to je malen čovek. E u r i p i d je mesto i z j e d a metnuo b l a g u j e .a rana Što mi s noge meso izjeda". i najzad kad bi mesto: „obale huče" kazao „obale grakću". ako se tim postupkom ide za tim da se to nekako naročito pokazuje. slabotinja. zatim ce-3-ev = t e b e k a. a ostajući delimice u vezi s običnim izrazima obezbediće dikciji jasnoću. složivši same te reci u jampski stih. tj.A to je slab čovečuljak.: Eshil i E u r i p i d spevali su isti jampski stih. i kod metafora.ea^ —o A h i l e j u junaku. čudovište pravo" kazao obične izraze: . koliku razliku u d i k c i j i p r a v e ti i z r a z i kad se u z i m a j u s merom. naime. &yco 8s viv = a jaju. Ali. a m e t a f o r e za j a m p s k i t r i m e t a r u drami. tvrdeći da je lako pevati nekome „kad stane produživat' reci po volji". Veoma je važno umeti se prikladno služiti svakom od pomenutih vrsta. koji najviše podražava razgovor. oni oduzimaju govoru karakter sva-kodnevnosti. 45 . Dok je Eshil..Axi^Xea)C Jtepi =^=Ahileju o junaku. metafora i ukras. s l o ž e n e reci n a j b o l j e p r i s t a j u za d i t i r a m b e . Na pr. a to su obični izrazi. O tragediji i o podražavanju koje se vrši radnjom neka bude dovoljno to što je dosad rečeno. kad bi ih ko neprikladno uzimao i namerno služio se njima za smešne stvari. a Euripidov bljutav. i „ne ljubeći uz njega njegovu čemeriku".. i s ostalim vrstama neobičnog izražavanja. to se jedino ne može naučiti od drugoga. i kod ostalih vrsta neobičnog izražavanja. svako bi se mogao uveriti da je ova naša tvrdnja istinita ako bi te izraze zamenjivao običnim izrazima. ali je Euripid zamenio samo jednu reč. pa se potsmevaju pesniku Homeru. podesni su oni izrazi koji se mogu uzimati i u proznom govoru. i Eshilov stih pokazuje se lep. I kod tuđice.. Tako je još A r i f r a d ismejavao tragičke pe-snike Što se služe izrazima kojima se u govoru niko ne bi poslužio. za jampski trimetar. nitkov. i složenim recima i tuđicama. i isto tako kad bi mesto: 44 „sitan mu primakne sto. t u đ i c e za j u n a č k e pesme. a n a j v a ž n i j e kad se p e s n i k odlikuje u u p o t r e b i metafora. Doduše. Jer.na primer: 8a)p. i sa tuđicama. takve reci neće biti svakodnevne i postade otmene. Zato nije opravdano prekoravanje Onih koji oštroj kritici podvrgavaju takav način dikcije. ili .odudarajući u nečemu od uobičajenoga oblika. Na primer: „Zahtevao je Hari-nida kad je na Maraton išao". Ali održavanje rnere u svima delovima dikcije jeste opšti uslov.dTcuv &ro = d v o r a od s v o g a mesto cuto SCOJI&TCOV = od s v o g a dvora. onda je to smešno.

DIKCIJA EPOPEJE Osim toga. koja ima početak. Neoptolem. OBRAĐIVANJE ISTOVREMENIH DOGAĐAJA. i sredinu. nužno. na pri-mer Nabrajanje galija i druge episodije kojima ukrašava svoju pesmu. da se one v e z u j u za j e d n u j e d i n s t v e n u . i Sinon. Jer. Zato se i može iz Ilijade i iz Odiseje uzeti gradivo samo za jednu tragediju ili najviše za dve. a iz Male Ilijade za više nego osam. kao što smo već jedared istakli. HOMER KAO UČITELJ U GOVORENJU NEISTINE KOJA ODGOVARA SVRSI I U IZBE GA VAN JU BEZRAZLOŽNOSTI. Ali on je odvojio samo jedan deo. mada je imao početak i svršetak. Lakonke. dok iz Kiparske pesme za mnoge. kao u tragedijama. ili prepletena. i završetak. Jer to bi postala suviše obimna i nepregledna pesma ili. Homer se i u tome pravcu pokazuje kao bogodan pesnik iznad svih drugih što nije p o k u š a o da o p e v a ni ceo T r o j a n s k i rat. tj. e p o p e j a treba da ima iste v r s t e kao i t r a g e d i j a . XXIV DALJE ODLIKE HOMEROVE NA KOJE SE TREBA UGLEDATI. r a d n j u . predmet prikazivanja ne jedna radnja nego jedno vreme. Prosjačenje. Ajant. tj. Razoren je Troje. da bude ili prosta. i Trojanke. tako se i u vremenima koja dolaze jedno posle drugoga odigravaju ponekad događaji jedan posle drugoga. kao jedno i potpuno živo biće. tj. Ostali epski pesnici opeva ju jednoga čoveka i jedno vreme i jednu radnju ali punu delova. kao što je to uradio pesnik Kiparske pesme i pesnik Male Ilijade. XXIII—XXV (6 ejtojroioc. to bi bilo suviše zamršeno zbog šarene sadržine. zatim Odlazak. HOMEROVO ODLIKOVANJE OD OSTALIH EPSKIH PESNIK A Što se tiče epskog pesništva. da bi. Euripil. t a k v o p e s n i š t v o po svom sas t a v u ne srne da liči na i s t o r i s k a dela. jasno je da u njemu treba priče sastavljati dramski. NJENA RAZLIKA OD PISANJA ISTORIJE.TREČI ODEL JAK Epski pesnik: gl. u kojima je. izlaganje svega onoga što se u njemu dogodilo jednome ili mnogima. ćelu i završnu. koje podražava pripovedanjem i u stihovima.) XXIII EPOPEJA KAO OBRAZAC ZA JEDINSTVO RADNJE. ili da crta duševni život ili da bude puna patnji i da ima i iste . A gotovo većina epskih pesnika tako radi. Fi-loktet. a da obadva doga46 đaja nisu imala nikakva zajedničkog cilja. od kojih nijedan nema nikakva zajedničkog cilja sa drugim. HEKSAMETAR KAO NAJPRILIČNIJI STIH ZA EPOPEJU. a svaki od tih događaja ili je vezan ili nije vezan za koji drugi događaj. Zatim. kad bi se pesnik i ograničio da se drži mere u dužini. a druge mnoge događaje uzeo je kao episodije. i to: Spor oko oružja. kao što se pomorska bitka kod Salamine dogodila u isto vreme u koje i bitka kod Sicilije protiv Kartaginjana. Zato. izazivalo estetsko uživanje svoje vrste.

delove izuzevši muzičku 47 .

jer se prepoznavanja nižu kroz ćelu pesmu. jer misle da će tako izazvati dopa-danje u slušalaca. Jer ljudi misle pošto posle A postoji ili se dešava B. Jer. Dok ostali pesnici kroz ćelu epopeju izlaze sami na pozornicu. ali u epopeji ima više mesta za ono što je b e z r a z l o ž n o . nego svaka ima određen karakter. naš duh pogrešno zaključuje da je i prvo (A) istina. a ti događaji. jer ne podražava onda kad tako postupa. ako istinski postoji ovo do cnij e (B). a samo malo i retko daju pravo podražavanje. on je svaku od svojih pesama prema tim pravilima sastavio: Ilijada je prosta i puna patnji. kao i u tragedijama. izneo na pozornicu ono kako Ahilej goni Hektora. zato što ona pri-poveda. i kad bi njihova dužina bila jednaka sa dužinom tragedija koje su određene za jedno prikazivanje. proširuju epopeji obim. brzo zasićuje. to bi se očevidno pokazalo kao neprilično.kompoziciju i pozorišni aparat. prikazivati više istovremenih događaja. ako bi ko pokušao da epski podražava u nekom drugom metru. To je ono preimuestvo kojim epopeja razvija veći sjaj prikazivanja i kojim osvežava slušaoce i obogaćuje sadržinu nejednakim episodijama. Taj postupak osniva se na k r i v o m z a k l j u č i v a n j u . ili kakvu drugu figuru. Primer za to daje Pranje u Odiseji. a to je najviše izvor onoga što je čudnovato. zato on i dopušta upotrebu tuđica i metafora u punoj meri. nego samo onaj događaj koji se odigrava na pozornici i u vezi sa glumcima. Jer zato što zna da je drugo (B) istina. ako je prvo (A) neistina. i u epopejama. naime. Herojski metar je najmirniji i najobimniji metar. i ona je uzrok neuspehu tragedija. Ali mera dužine dovoljno je određena već ranije: epopeja treba da bude tolika da se može pregledati od početka do kraja. A ono što je čudno izaziva zadovoljstvo: a da je tako. i bolnih događaja. kao što smo već rekli. Jer i epopeja treba da ima i preokreta. jer lice koje dela ne vidimo pred sobom. to bi bilo smešno: na jednoj strani ahejska vojska koja stoji i ne goni. jer i epsko podražavanje prevazilazi ostala podražavanja. Što se tiče metra. Kao u mnogim drugim stvarima. 4 O pesničko] umetnosti /J. A još bi nepriliČnije bilo kad bi ko sve te metre mešao. ili u više metara. Zato. iskustvo je pokazalo da je herojski stih (heksametar) najpriličniji. da onda. Zato još niko i nije sastavio dugačku epsku pesmu u kome drugom metru osim u herojskom. Što se tiče k o m p o z i c i j e . A to je pogrešan zaključak. i nijedna figura nije bez karaktera. prikazivati ono što je čudno. i prepoznavanja. nego je. kao što je to učinio Here48 m o n. Homer je dostojan da bude pohvaljen i u tome što on jedini među pesnicima pouzdano zna šta ima da radi. To bi se moglo postići kad bi sastavi bili kraći nego što su bili u starih epa. epopeja se razlikuje od tragedije d u ž i n o m sfc 1 op a i metrom. Pesnik. postoji ili biva ono r a n i j e (A). to dokazuje ova činjenica: svi oni koji pripovedaju vole da nešto dodaju. Jer. sama priroda epopeje naučila. kad bi pesnik. veoma malo srne sam da govori. Homer je i ostalim pesnicima najbolje pokazao kako treba govoriti n e i s t i n u . epopeja se koristi jednom znatnom svojom osobinom: dok se u tragediji ne može podražavati više istovremenih događaja. i crta duševni život. a na drugoj Ahilej koji joj pomrkiva-njem zabranjuje! Ali u epu to se ne primećuje. Jednolikost. naime. ako su međusobno vezani. Da bi svoj obim proširila.Q . Treba. dakle. a Odiseja prepletena. A jampski trimetar i trohejski tetrametar odaju živost. Homer posle kratkoga uvoda odmah uvodi junaka. ili ženu. Svim tim poslužio se Homer prvi u punoj meri. i to jedan za igru a drugi za prikazivanje radnje. pesnike da biraju ono što njoj priliči. dikcijom i mislima on je prevazišao sve druge epske pesnike. na primer. osim toga. treba dodati drugo (B) ako to drugo nužno postoji ili biva u vezi s prvim. Jer. a i da ima lepe misli i lepu dikciju. u epopeji se može.

ali ona se može opravdati ako umetnost na taj način postiže svoj cilj. 51 4* . ako to samo može biti.što u Elektri glasnici izveštavaju o pitijskim igrama. Zatim. a ne u drami. s druge strane. 50 ili. v a ž n o s t i ? Jer manja je pogreška 1 Objašnjenje u registru imena pod rećju Ilijada. može se postaviti pitanje k a k v a je pog r e š k a . Najzad. jer. kakve t r e b a da budu. najzad. Pored toga. I neka se priče ne sastavljaju iz delova koji su bezrazložni. dakle. ali je neverovatno. na primer. ako pesnik nije pravilno odabrao. i koliko ima vrsta tih problema i koje su. Jer. To su. kao .Zatim. ili k a k v e su prema kazivanju i v e r o v a n j u ljudi. da li je ona u č i n j e n a p r o t i v p e s n i č k e u m e t n o s t i kao t a k v e ili protiv n e č e g a d r u g o g a što je za nju od s p o r e d n e . Pogrešaka koje se prave protiv same pesničke umet-nosti ima dve vrste: jedne se odnose na nju samu. nego li ono što je moguće. XXV GLAVNE TAČKE ZA PESNlCKE PROBLEME I REŠENJA. ili koje druge. na primer le-kar-ske. neka to leži izvan radnje koja se prikazuje. ali je verovatno. a ne može li pesnik to izbeći. etiku) ili za koju drugu umetnost. kao Edip. jer te postupke pesnicima dopuštamo. Jer cilj je onda tu ako pesnik na taj način uzbuđuje ili u tome ili kome drugom delu. Razmatrajmo najpre zamerke koje se odnose na samu pesničku umetnost. onda je to pogreška. nužno je da on svagda podražava jedno od ovoga troga: ili s t v a r i kakve su bile ili' kakve jesu. a ima još mnogo i drugih načina neobičnoga izražavanja. više t r e b a u z i m a t i ono što nije moguće. cilj mogao postići u većoj ili manjoj meri i po pravilima umetnosti koja o tim stvarima rešava. suviše sjajna dikcija baca u ža-senak i crtanje karaktera i misli. Primer za to daje prizor kako Ahilej goni Hektora1. Kako je pesnik podražavalac baš kao slikar ili koji drugi likovni umetnik. uzeo da prikazuje konja s obadvema nogama napred ispruženim. onda se pogreška ne može opravdati. Na primer: ako je pesnik odabrao da podražava nešto što on ne može. koja tvrdi da je prikazivanje nemogućno. na primer. za p e s n i č k u umetnost ne važe ista p r a v i l a kao za p o l i t i k u (tj. Ako pesnik donese takve nemoguće elemente. OPŠTI OSVRT NA PROBLEME I REŠENJA Što se tiče problema i njihovih rešenja. Kao sredstvo za prikazivanje tih stvari služi običan (svakodnevni) govor ili i tuđice i metafore. nego je najbolje kad u njima uopšte nema nikakvih bezrazložnosti. ili je inače učinio pogrešku protiv posebne pojedine nauke. priča uopšte ne sme se tako sastavljati. onda se može dopuštati i neistina. POJEDINE ZAMERKE I REŠENJA. ili kao što u Mišanima Telef od Tegeje putuje do Misije ne pustivši glasa od sebe. a ne protiv same pesničke umet-nosti. što ne zna kako je Laj zaglavio. ni mislima. pa ako se pokaže da je to donekle verovatno. ali. Pokazalo bi se da se i oni bezrazložni prizori u Odiseji — iskrcavanje spavaćiva Odiseja — ne bi mogli podneti kad bi to ispevao neobdaren pesnik. ne treba uopšte praviti nikakvih pogrešaka. Ali je Homer prikrio onu neistinu zaslađu-jući je ostalim lepotama svoga prikazivanja. izrađivanju d i k c i j e treba pesnik da posvećuje svoju naročitu pažnju u praznim delovima. Zato je smešno izgovarati se da bi inače ćela priča propala. Ako se. a druge se odnose na nešto što je za nju od spor e d n e v a ž n o s t i . nego je. onda je to p o g r e š k a p r o t i v s a m e p e s n i č k e umetnost i. o tome može nam dati jasnu sliku ovakvo razmatranje. pak. Ako je prikazano nešto nemoguće. gledišta s kojih treba ispitivati i pobijati zamerke koje stoje u problemima. koji se ne odlikuju ni crtanjem karaktera. onda je to p o g r e š k a p r o t i v poj e d i n e nauke.

a E u r i p . ljudi misle na vrstu pomešana pića. jer Krećani mesto pujrpoaartov (=lepih obraza) kažu eistos^ (=lepa lika). ali se može odgovoriti da je nekad z a i s t a tako b i l o .i d onakve kakvi jesu. priče o bogovima. ili kome za volju. tu je svi metaforički rečeno mesto mnogi. U drugom slučaju. prikazivati ih onako kao što ih pesnici prikazuju. ne srne voditi račun samo o tome da li je to dostojno ili rđavo. kao u Empedokla: „Odmah bivaše smrtno što je naviklo besmrtno biti. na primer.3 ne misli na nemešano vino kao za pijanice. kao što je još i danas u Ilira. dalje. u tome slučaju. I one koji kuju železo ili koji drugi metal zovu medarima. ima pravo K s e n o f a n . kao što je to uradio H i p i j a Tašanin u ovim primerima: §t6op>:v (5ioou.s Neke zamerke pobijaju se n a v i k o m govora.ako neko..' Ponekad a m f i b o l i j o m (dvosmislenošću): „A deo noći prođe već veći od dva dela". onda tu zamerku treba pobijati odgovorom: ali možda t r e b a da bude tako. kao što je S o f o k l e izjavio da on prikazuje ljude onakve kakvi treba da budu. Kad kažu vino. neko prikazivanje nije bolje. Pa u stihu b^poT-epov Se jtepais (= živi je utači) pesnik Objašnjenje u registru imena pod rečju Ilijada. Objašnjenje u registru imena pod rečju Objašnjenje u registru imena pod rečju Empedokle. I onaj izraz: „jedini ne tone" kazan je metaforički. promenivši u prvom akcenat. nego možda. Na primer u izrazu: „tu se zadržalo medeno koplje" treba ispitati g d e se to ko4 5 6 Objašnjenje u registru imena pod rečju Ilijada..3 Kad se raspravlja da li neko lepo ili ne lepo govori ili radi. nego treba voditi račun i o licu koje nešto radi ili govori. zatim ako se za Dolona kaže: „obličjem bese grdan". onda se. Objašnjenje u registru imena pod rečju Ilijada. nego na brže točenje. a drugom pro-menivši hak i odbacivsi akcenat. Na primer u stihu: „Svi su bogovi već i junaci konjici spali čitavu noć".. bivaše smesa". ili kada. ili radi većega zla koje treba da se izbegne. Takve su. A mogao bi se taj primer shvatiti i kao metafora. na primer: da li radi većega dobra koje treba da se postigne. tu je izraz deo veći dvosmislen. Objašnjenje u registru imena pod rečju Ilijada. zato pesnik veli da je Ganimed v i n o 1 i j a Divov. pri odmera-vanju te radnje ili toga govora.svj os oi (= nosimo njemu) i TO pi:v o5 (ou) KaTajtuotetcu 6p. nije znao da košuta nema rogova nego da ju je naslikao onako kako se ona uopšte ne može naslikati. onda se može odgovoriti da ljudi tako misle.9 Ako se čini da neka reč znači nešto p r o t i v . ono što Homer kaže o oružju: „Vrškom kopljača sva su im koplja upravno zabodena". i kome. neko zamera da prikazivanje nije istinito. sve je vrsta množine. jer možda pesnik ne misli na mazge nego na čuvare. glasu se divio frula i svirala i ciki ljudskoj". jer najpoznatije to je ovde jedino. treba odgovoriti. ili radi čega to lice nešto radi ih govori. time se ne kaže da je bio nesimetrična tela nego ružan u licu.2 Ako se ne može tvrditi ni jedno od toga. na primer u stihu: oupfjccg |xsv tfp*Tov (=najpre gađaše mazge).4 Druge stvari objašnjavaju se metaforom. Jer.6 Ponekad se zamerka pobija i i n t e r p u n k c i jom. ma da bogovi ne piju vina. 52 7 8 9 53 . kao što je. a odmah po tome: „kad bi na polje on na trojansko bacio oči. zato se u pesmi kaže „dokolenica koju od kalaj a napravi medar". naime. u ono vreme bio običaj. Objašnjenje u registru imena pod rečju Ilijada. na primer. Zamerke koje se odnose na i z r a z e treba pobijati pozivajući se na tuđ i c u.rečno. i što ranije bese čisto. Hipija Ta šanin.|3p(p (-—kojega jedan deo trune od kiše). Objašnjenje u registru imena pod rečju Ilijada. ali. na primer. onda treba ispitati šta sve ta reč može da znači na onom mestu. Ako. Takav je. tako je opšte mišljenje.0 P r o s o d i j o m se pobijaju zamerke. nije ni bolje a i ne odgovara istini.

ili loš karakter. pošto su sami odredili značenje oblika. Objašnjenje u registru imena pod rečju Ilijada.{ pije zadržalo. Sa gledišta umetnosti više važi ono što je verovatno a nemoguće negoli ono što je moguće a neverovatno. Oni tvrde. Po tome. a pored toga i tim da ponekad nije nerazložno. ili što je protivrečrro. da se Odisej iz njihova kraja oženio i da je ime njegovu tastu I k a d i j e. šta znači izraz t u? Da li ovako. Tako se dogodilo sa shvatanjem mesta o Ikariju: kritičari polaze od pretpostavke da je on Lakonac. naime. onda to t r e b a i p i t i v a t i kao što se postupa kod p o b i j a n j a u d i j a l e k t i c i : da li je reč o istom onom čemu se prigovara. Egeja. pa verujući da je pesnik začelo rekao ono što oni sami misle. N e r a z l o ž n o s t treba pravdati o p s t i m m i š l j e n j e m . pa onda. prave se sa pet gledišta. i da li se izraz odnosi na isto na što mi mislimo da se odnosi. Uopšte. a ima ih dvanaest. na primer Menelajev u Orestu. u ploči koja je suprotna?10 Ili. Ako neki i z r a z daje u t i s a k p r o t i v r e Č n o s t i . kao što Homer govori. ili se zamera nečemu što je nemoguće. Rešenja treba tražiti prema navedenim rubrikama. Zamerke. jer ideal treba da prevazi-lazi stvarnost. a ne Ikarije. ono što je n e m o g u ć e treba pravdati r a z l o z i m a u m e t n o s t i ili onim što je bolje ili o p š t i m m i š l j e n j e m . kako bi čovek najpre mislio. 54 . treba paziti na ono što Glaukon primećuje da kritičari neka mesta najpre pogrešno razume ju. ili što je u m o r a l n o m s m i s l u loše. pri tom ispitivanju. dakle. prave svoje zaključke. i da li je izraz uzet u istom smislu u kome ga mi uzimamo. A prekor i za nerazložnost i za slabost karaktera opravdan je onda kad pesnik bez 10 ikakve potrebe donosi ono što je nerazložno. ili što je n e r a z l o ž n o . jer je verovatno da se nešto dešava i protiv verovatnosti. ili što je p r o t i v p r a v i l a p e s n i č k e u m e t n o s t i . kao Euripid. ili. pa posle toga i resavati ili prema onome što kaže sam pesnik ili prema onome kako to razumeva razborit čitalac. zarneraju mu ako se što protivi njihovu mišljenju. A možda stvar stoji onako kako kažu Kefalenjani. na primer. i zato im je nerazumljivo što se Tele-mah nije s njime sastao kad je stigao u Lakedemon. verovatno je da je taj problem nastao iz zablude. Pa ma da je nemoguće da ustvari ima onakvih ljudi kako ih je slikao Z e u k s i d . ipak se može odgovoriti da je bolje tako ih prikazivati.

začelo i gora. Ako je. koji ne traže nikakvih mimičkih pokreta. kao što su tako i stariji glumci ocenjivali igru svojih naslednika: Mi n i s k o je. prema tome. Ako je. ona vrši taj uticaj i kad se čita i kad se na pozornici prikazuje. ta optužba ne p o-gađa u m e t n o s t p e s n i č k u nego glumačku. a tragička ima neobrazovane gledaoce. p o s t i ž e svoj zadatak. tragička umetnost prosta.. Pre svega. nego samo preterano kretanje loših glumaca. savr -šenije ono podražavanje u kome prostote ima u manjoj meri. ili. tvrdi se. Tragedija je. pripada prvenstvo i po tome što n j e n o p o d r a ž a v a n j e p o s t i ž e svoj cilj u k r a ć e vreme. glumci misle da publika ne bi pokazivala razumevanja za prikazivanje ako oni sami ne bi što dodali. osim toga. dakle. ona ima ne neznatan deo. na primer. inače bi se i igra morala osuditi. Mislim. Zatim. i bez m i m i č k i h pokreta. epska umetnost ima otmenije gledaoce.ČETVRTI O D E L J AK Upoređenje tragedije i epopeje: gl. Tragediji. a zamera se danas i drugima. a isto tako i pevač. muziku. Tragedija. i pozorišni aparat. nije ni svako kretanje tela za osudu. Pored toga. Ako njoj. ona može da se služi i njezinim metrom —. dokazuje to što se iz svakog epskoga dela može izvući gradivo za više tragedija. nazvao Kali-pi da majmunom. tako se i ćela dramska umetnost odnosi 56 prema epskoj umetnosti. jer ne ume ju da prikazuju slobodne žene. jer preterivati u pokretima može i rapsod. Otuda. šjtojtouo:::) XXVI UPOREĐENJE TRAGEDIJE I EPOPEJE. njoj pripada prvenstvo zato što ima sve što ima i e p o p e j a — šta više. kao što je to činio M n a s i t e j Opunćanin. onda je ona. a takvo je ono koje pretpostavlja obrazovaniju publiku. e p s k o p o d r a ž a v a n j e ne daje ni takvu j e d i n s t v e n o s t . kao što je to činio S o s i s t r a t . TpaY'cp8ic/< Kal rfjc. rđavi frulaši upravo valjaju kad treba da podražavaju bacanje diska. Najzad. Jer. a to se zameralo i K a l i p i d u . jer je suviše preterivao u mimič-kim pokretima. pa zato neprestano prave pokrete. a takvo je bilo mišljenje i o P i n-d a r u. naime. naime. XXVI (SuyKptaic ffjc. Jer. i razvlače horovbđu kad sviraju Skilu. najzad. SVRŠETAK Možda bi ko bio u neprilici kad bi imao da odgovori da li je s a v r š e n i j e e p s k o ili tra-g i č k o p o d r a ž a v a n j e . dakle. na primer. ona izlazi ili suviše kusa ako je obdelavaju u malom obimu. onda je jasno da je ono podražavanje koje sve podražava prosto. jer već i samo čitanje pokazuje kakva je ona. na slučaj kad biko S o f o k l o v a Edipa dao u onoliko stihova koliko ih ima Ilijada. PRVENSTVO TRAGEDIJE. ako epski pesnici obrađuju jedinstvenu priču. može se odgovoriti. pripada prvenstvo bar iz drugih razloga. Dakle. koja umetničkom uživanju daje najveću živost. ako je produ57 • . onda začelo nije nužno voditi računa o gornjem prekoru. ono što je zbijenije više se svidi nego ono što je vezano za mnogo vremena. tvrde. Zatim. isto onako kao i epopeja. (po tvrđenju nekih) takva. dalje. A kako su se ti mlađi glumci odnosili prema starijima. Da tako stvar stoji. kao što se.

najzad. jer ga ne hvali samo Aristofan. dakle. izvanredno lep. Kao tragičar morao se odlikovati. postojale su samo četiri drame za koje je gradivo uzeto iz istorije. Aristotel saop-štava (gl. Aristofan. i Feničanke. i taj događaj proslavio je Platon u Simposionu (u srpskom prevodu: Platon. nego ističe i Aristotel u Poetici. koji su za Euripida bili kobni. izdanje Kulture. Pa ipak su te pe-sme sastavljene što se može savršenije. na pri-mer: ako je epopeja sastavljena iz više radnji. Gozba. Ako.i žuju prema metru. Koliko znamo. Antej. Tijest. Fedar. v> kojima se takođe slavila pobeda salaminska i. o njima samima. i one pret-stavljaju podražavanje jedinstvene radnje koliko je god to moguće. IX. bogat i druževan čovek. proturi na svetkovinu u kojoj su samo žene mogle da učestvuju. i tako je pokušao da dramu oslobodi od vezanosti za religiju i za kult 59 . To su Frinihove drame Osvojenje Mileta. i o njihovim vrstama i sastavnim delovima. tragički pesnik. Agaton je pokušao jednu smelu reformu: da bi oslobodio dramu od okova. a. u kojoj se govorilo o propasti jonskog ustanka. čiji se sadržaj. tragedija odudara svima tim preimućstvima. O tragediji i epopeji. neka bude rečeno toliko. koji već i sami za se imaju dovoljnu dužinu. i koliko ih ima i u čemu se razlikuju. daje utisak razvodnjenosti. najzad. rodio se u Atini oko sredine V-og veka. I: Gozba ili O ljubavi. izdanje Narodne ipro-svete. obučena u ženske haljine.) Njegov pesndčki rad slabo je poznat. zatim Eshilovi Persijanci. kao što Ilijada ima mnogo takvih delova i Odiseja. sa izmišljenim licima i izmišljenom radnjom. jer ona svoj cilj potpunije postiže nego epopeja. U istoriji helenske tragedije to je prva drama kojoj gradivo nije uzeto ni iz mita ni iz istorije. i. Lepotu mu ističe Platon u Simposionu i Protagori. IX) da je Agatonov Antej imao izmišljenu radnju. takođe odnosio na bitku salaminsku. Za helensku tragediju naročito je karakteristično da su joj pesnici gradivo uzimali iz mita. Znamo samo po imenima za ove drame: Aeropa. i o uzrocima njihove uspelosti ili neuspelosti. Beograd 1955.. knj. Alkmeon. o Lenejama. smatrali za svoju istoriju. u kojima je iznesen persiski poraz kod Salamine. Bio je otmen. II-o izdanje u zborniku Ijon. o zamerkama i o načinima re-šenja. Prvu nagradu dobio je 416-e god. predgovor napisao i objašnjenja dodao d-r Miloš Đurić. U toj komediji Aristofan pokušava da Agatona. koji je rado uživao slasti života. Međutim. Beograd 1933. on je stvorio društvenu dramu. Mišani i Telef. u Te-smoforijazusama. i posebnim umetniekim zadatkom — jer te umetnosti ne srne ju da izazivaju ma kakvo umetničko uživanje. ismejava ga zbog njegovih ženskih manira. Izabrana dela. osim toga. nego samo ono koje smo već ranijepomenuli — onda je očevidno da tragedija z a s l u ž u j e p r v e n s t v o . Heleni su mit. s grčkog preveo. ■ R E G I S T A R IMENA S OBJAŠNJENJIMA I NAPOMENAMA Agaton (gl. XVIII). Mosbi-onova drama Temistokle. U vreme kad je postala tragedija. junačku priču. po svoj prilici.

3 I. Dorsko poreklo drame. Aristotelovi spisi — — — — — — — XX III. Definicija umetničkog stvaralaštva. Vrste pesništva. Upo-ređenje tragedije i epa — — — — •— — 13 157 .SADRŽAJ D-r Miloš N.Razlike po načinima podražavanja. naročito komedije — — — — 7 IV.Ljudska priroda kao izvor umetničkog stvaralaštva. Epopeja prema tragediji — — — — — — — — — 11 B) P o s e b n i deo Tragedija. Savremeni značaj Aristotelove Poetike — XLIV ARISTOTEL: O PESNIČKOJ UMETNOST1 Str. Tragički pesnik. Aristotelova Poetika kao pritajena polemika protiv Platonove idealističke teorije umetnosti _ _ _ _ _ _ _ _ —XXXII IV. Istorijski razvitak tragedije — — _ _ _ _ _ _ _ _ _ 8 V. Razlike po sredstvima podražavanja — — — — — 5 II. A) O p š t i deo Umetnič'ko stvaralaštvo uopšte — — — — . Aristotelov život s istorisko-društvenom pozadinom — — — — — — — — — VII II. Epski pesnik. Razlike po predmetima podražavanja — — 7 III. Đurić i D-r Vladeta Popović: Uvod I. Predmet i razvitak komedije.

Jedinstvo tragičke radnje. Pet načina prepoznavanja i njihov red po vrednosti — — — — — — — — — — 32 XVII. Čudo i slučaj kao dramski motivi 21 X. XXVI epopeje. Homerovo odlikovanje od ostalih epskih pesnika — — 46 XXIV. patos 23 XII. Ostali postupci pesnikovi za tehniku kompozicije — — — — — — — — — — 34 XVIII.Dalje odlike Homerove na koje se treba ugledati. Pojedine zamerke i rešenja. Dikcija epopeje — — — — — — — 47 XXV. i sažaljenja i njihov red po vrednosti — — — — — 28 XV. Obrađivanje istovremenih događaja. a ne jednoga lica 20 IX. Hek-sametar kao najpriličniji stih za epopeju. Definicija tragedije. Tri dela priče: preokret i prepoznavanje. Prvenstvo tra- D-r Miloš N. celina. jedinstvo i veličina tragičke radnje — — — — — — — — — 18 VIII. Kvantitativni delovi tragedije — — — — 24 Drugi o d e l j a k Tragički pesnik: gl. Obrađivanje karaktera i njihovih suprotnosti. Homer kao učitelj u govorenju neistine koja odgovara svrsi i u izbegavanju bezrazložnosti. Pesnički ukrasi. XIII—XXII XIII.Tragična lica. Glavne tačke za pesničke probleme i rešenja. . Strah i sažaljenje — — — — 26 XIV. Zadatak hora — 35 XIX. Opšti osvrt na probleme i rešenja — — — — — — — Četvrti Upoređenje tragedije XXVI. Tragičnost u sa-držini priče. Razlika između istoriografije i pesništva. Poredak delova prema vrednosti — — — 15 VII. Rod imenica — — — — 40 XXII. Način govora — — — ____ 37 XX. Završenost.Prvi o d e l j a k Tragedija: gl. Zaplet i rasplet. Njena razlika od pisanja istorije.Epopeja kao obrazac za jedinstvo radnje. XXIII—XXV XXIII. Osam delova jezičkog izraza — — — — 38 XXI.Četiri načina izazivanja straha. Prosta i prepletena radnja — — — — — 23 XI. Upoređenje tragedije i gedije. Svršetak — odeljak i epopeje: gl. Njeni kvalitativni delovi. Pesnička dikcija — — — — — — — 43 T r e ć i odelj aik Epski pesnik: gl. Ugledanje tragičkih pesnika na dobre ikonografe — — — — — — — — — 30 XVI. Četiri vrste tragedije. VI—XII VI. Mnogočlanost i preobimnost priče. Ti<pič-nost tragičke priče i njena saglasnost sa zakonima nužnosti i verovatnosti. Misli. Đurić: Registar i imena s objašnjenjima napomenama — -Prevodiočev pogovor \ 158 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful