P. 1
ARISTOTEL-Poetika

ARISTOTEL-Poetika

4.0

|Views: 4,775|Likes:
Published by cappa22

More info:

Published by: cappa22 on Oct 05, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/07/2015

pdf

text

original

Naslov originala

:

nEPI nOIHTIKHS

ARISTOTEL

Preveo s grčkog i sastavio registar Imena D-r MILOŠ N. ĐURIĆ

O PESNIČKOJ UMETNOSTI

■%

19 5 5 KULTU HA

ARISTOTEL O PESNIČKOJ UMETNOSTI

.. .A) OPŠTI DEO UMETNIČKO STVARALAŠTVO UOPŠTE ('H. ars poetica) .

— tako biva i u pomenutim umetnostima. a drugi glasom. a samim r i t m o m bez har- . Na primer. ili po umetniekoj obdarenosti ili po navici. i ako ima i nekih drugih sličnih umetnosti koje su kao pastirsko sviranje. ako se hoće da pe-sničko delo bude lepo. a zatim o broju i o osobinama delova jednog pesničkog dela. Kao što jedni i bojama i likovima mnogo podražavaju. služeći se tim sredstvima ili odvojeno ili pomešano. a tako I o ostalom što spada u istu oblast ispitivanja. stvarajući prema danom liku nov lik. i kakav oblik treba davati pesničkom gradivu. RAZLIKE PO SREDSTVIMA PODRAZAVANJA Raspravljajmo o pesničkoj umetnosti samoj i o njenim oblicima. šta je svaki u suštini. Dakle.DEFINICIJA UMETNIČKOG STVARALAŠTVA. Sve zajedno podražavaju ritmom. pa počnimo prirodno najpre od prvoga. ep i tragedija. zatim komedija i ditiramb. samo harmonijom i ritmom služe se auletika i kitaristika. a ne na isti način. a postoji između njih trostruka razlika: one podražavaju ili različnim s r e d s t v i m a ili razlicne p r e d m e t e ili različnim n a č i n o m . i najveći deo auletike i kitaristike: sve te umetnosti u celini prikazuju podražavajući. g o v o r o m i harmonijom.

a to je način na koji se pojedini predmeti mogu podražavati. nego imajući na umu samo naročiti metar. H o-m e r. ukoliko je reč o njihovu karakteru. NAROČITO KOMEDIJE Ovim razlikama pridružuje se i treća. Tako bi bilo i onda kad bi neko podražavao me-šajući sve metre u isti mah. dakle. eto. To su. i u frulanju. podražavao je bolje karaktere. neka je tako rečeno. Šta više. Aristotel ne uzima metar kao nužni spoljašnji oblik pesništva. K l e o f o n t prosečne. koji je prvi pevao parodije. A ima nekih umetnosti koje se služe svima pomenutim sredstvima. razlike umetnosti po sredstvima kojima podražavaju. gore. DORSKO POREKLO DRAME.m o n i j e podražava umetnost igrača. tj. jer ova hoće da podražava gore ljude. jer mi nikako ne bismo mogli da damo zajedničko ime mirnima S o f r o n o . jer i ovi pomoću ritma. na primer. ili elegičkog ili koga drugog sličnog metra. da se služi samo jednom vrstom metara. a epopeja (tj. To biva kad pesnik. slikao bolje.vim i K s e n a r h o v i m i Sokratskim razgovorima. A one se razlikuju po tome što se prve dve umetnosti služe svim trima sredstvima u isti mah. kao što su učinili T i m o t e j i F i l o k s e n u Persijancima i Kiklopima.predmeta. pesnici podražavaju ljude koji su ili bolji od nas ovakvih kakvi smo. i Nikohar. A baš u tome i postoji razlika između tragedije i komedije. i muzikom. vezujući uz ime metra reč pesnik. jer se svi. ili nama slični. P a u s o n gore. pa zatim t r a g e d i j a i k o m e d i j a . ne uzimajući podražavanje kao pravo me-rilo pesnika. On uzima ovde izraz „epopeja" da označi njime celokupnu umetnost kojoj je materijal samo „reč" (e^o^j. a Hegemon Tašanin. Jer i u igri. i to da metre ili mesa jedne s drugima ili. zato je pravo da prvoga zovemo pesnikom. pesništvo)1 podražava samo govorom ili n e v e z a n i m ili u metrima. podražavaju osobine karaktera. Uzimamo ovaj izraz (epopeja). Očevidno je da će i svaka od pomenutih umetnosti pokazivati te razlike i da će biti drukčija po tome što će podražavati drukčije predmete. druge epskim pesnicima. a druge dve samo delimice. ima različitih podražavanja. i u kitaranju. pa opet ga treba zvati pesnikom. i metrom. Na sličan način mogao bi ko podražavati i ditirambima i nomima. govor 1 II RAZLIKE PO PREDMETIMA PODRAŽAVANJA Kako umetnici podražavaju ljude koji delaju. razlikuju po vrlini i nevaljalstvu. ili gori. mogu da se jave te razlike. a drugoga više prirodnjakom nego pesnikom. ljudi jedne nazivaju elegičkim pesnicima. a isto tako i onda kad se podražava ili u proznom pričanju ili u stihovima bez muzičke pratnje. jer je P o l i g n o t . III RAZLIKE PO NAČINIMA PODRAŽAVANJA. O tim. i ritmom. Međutim. Prema tome. a ona bolje od onih koji danas žive. Jer. rapsodiji sastavljenoj iz svih metara. kao umetnost d i t i r a m p s k a i nomska. izraženog u držanju i pokretima tela. obično tako zovu i pisce kakvog lekar-skog ili prirodopisnog dela u stihovima. pesnik Deli-jade. a D i o n i s i j e nama jednake ljude. A između Homera i E m p e d o k l a nema ničega zajedničkog osim metra. To isto nalazimo kod slikara. kao što je bio dosad slučaj. onda nužno sleduje to da ti ljudi budu ili dostojni ili ništavni. stvarima. kao Her em on što je uradio u Kentauru. jer naše moralne osobine gotovo uvek stoje do toga dvoga. doživljaje i radnje. 7 6 . na pri-mer. i pored istih sredstava i pored istih. ni ako bi ko podražavao pomoću jampskog dva-naesterca.

S o f o k l e bi.ooc. Po tome je. i to ili. jer obadva podražavaju značajne ljude. kao što u početku rekosmo: po sredstvima. jer obadva podražavaju ljude koji delaju i neku radnju vrše. Ima stvari koje nerado gledamo u njihovoj prirodnoj stvarnosti. p r i p o v e d a . kao i oni sa Sicilije. Dokaz je za to onaj utisak što ga u nama ostavljaju umetnička dela. kao oni drugi himne i enkomije. svi ljudi osećaju zadovoljstvo kad posmatraju tvorevine podražavanja. koji je mnogo ranije ži veo nego H i j o n i d i M a g n e t .a£. zato se on i naziva sada jamb. jer otuda bese Epiharm. a tragediju kao svoju tvorevinu uzimaju neki Dorani u Peloponesu. Od pesnika koji su živeli pre H o m e r a ne možemo pomenuti ni jednu takvu pesmu. a Atinjani d e m o i (8rip. a oni kojima se svidelo neznatno i prosto podražavali su dela loših ljudi.s jedne strane. pak. i to i ovi ovde. kažu.ew) nego po tome što su putovali od sela do sela (Kata K(bp.v. IV LJUDSKA. drama i dobila svoje ime. Pesnici kojima se svi-delo uzvišeno podražavali su plemenita dela i dela takvih ljudi. p o d e l i l o se p r e m a o s o b i n a m a p e s n i k a . To dolazi otuda što sticanje saznanja pravi veoma veliko zadovoljstvo ne samo filosofima nego i ostalim ljudima. postala kod njih za vreme demokratije. Jer. neće mu se prikazani predmet svideti kao takav. Jer. na primer: ovo je onaj. ako posmatrač nije već ranije video predmet koji posmatra. ako počnemo od Homera. uzroka. p o d r a ž a v a n j e je čoveku uro- đeno još od detinjstva. ISTORIJSKI RAZVITAK TRAGEDIJE Uopšte.. mesta u okolini nazivaju oni komai (%d)}iac. tri razlike podražavanja. Pesništvo. zatim. i dodaju da se komičari nisu tako prozvali po pokladovanju (%cop. I zato ljudi posmatraju slike s uživanjem. Otuda. VRSTE PESNIŠTVA. nego zbog tehničke izrađenosti. na usta neke druge ličnosti ili sam bez pretvaranja. kad su naročito brižljivo naslikane. onda ih sa zadovoljstvom posmatramo.} jer u varoši nisu uživali nikakvo poštovanje. po predmetima i po načinu. a komediju Megarani. čini se.). na primer: oblike najodvratnijih životinja i mrtvaca.ac. U tim pesmama pojavio se i p r i k l a d a n metar. kako neki vele. jer pri posmatranju slika dobivaju neko saznanje i domišljaju se šta svaka slika pretstavlja. dakle. možemo pomenuti njegova Margita i slične takve radove. O broju i o načinu razlika u podražavanju neka bude to rečeno. a s druge strane kao A r i s t o-f a n. jer su se u tome metru jedni drugima podrugi9 . pevajući isprva pesme rugalice.). pesničku umetnost d o n e l a su dva. bio isti podražavalac kao i Homer. ili zbog kolorita. jer je. ali se može uzeti da je takvih pesama bilo mnogo. ali. jer podražava lica koja vrše radnju (SpvTCtćoc. s jedne strane. To su. a Atinjani nodrteiv. ali ovi učestvuju u tome zadovoljstvu samo u neznatnoj meri. kao što Ho-m e r čini.). A kako nam je podražavanje od prirode dano. i to u l j u d s k o j p r i r o d i z a s n o v a n a . ali. Zatim tvrde da oni za radnju uzimaju izraz Spo. Kao dokaze za to uzimaju nazive. a to isto važi i za o s e ć a n j e h a r m o n i j e i r i t m a — jer je očevidno da su metri samo naročiti delovi ritma — ta su ljudi koji su od prirode za to obdareni ona tri dara postepeno usavršavali i napo-sletku stvorili pesničku umetnost iz p o k u š a j a improvizacije. i on se od ostalih stvorenja razlikuje po tome što on najviše naginje podražavanju i što prva svoja saznanja podražavanjem stiče. Zato i uzimaju Dorani i tragediju i komediju kao svoje tvorevine. a s druge strane kad sva lica koja podražavaju prikazuje tako da vrše neku r a d n j u .PRIRODA KAO IZVOR UMETNICKOG STVARALAŠTVA. ili iz koga drugog sličnog uzroka. Jer.

Prvobitno. EPOPEJA PREMA TRAGEDIJI Komedija je. sve to. jer se preobrazila iz satirske pesme. nego onoga što je ružno. I pošto je prošla mnoge preobražaje. Tako se tragedija postepeno razvila. smanjio je učešće hora. Jer. i to tragedija od onih koji su začini ali ditiramb. kao što smo videli. i to samo onda kad ostavljamo obični način razgovora. Ali kad je postala tragička govorna umetnost. onda su pesnici. drugi tragedije mesto epa. jedni pevali komedije me-sto pesme rugalice. ili povećao broj glumaca i drugo. kako se kaže. nego je i dramska podražavan ja doneo. I jampski metar pojavio se mesto (trohejskoga) tetra-metra. nije poznato. podražavanje nižih karaktera. Ta novina došla je sa Sicilije. Docniji stepen razvitka tragedije jeste njena v e l i č i n a i u z v i š e n karakter. u pojedinostima usavršilo. Njegov Margit potpuno je analogan drami. Ispitivanje da li se tragedija u svojim vrstama već dovoljno razvila ili nije. a drugi epski pesnici. nije ostalo nepoznato. naime. a taj su ranije sastavljali dobrovoljci. nego je dramski oblik dao smešnom.vali. 11 * . time što nije dao pesmu rugalicu. Tek onda kad je komedija imala izvesne umetničke oblike. treba još samo napomenuti da se i broj činova (episodija) i sve ostalo. to je nešto ružno i nakazno. V PREDMET I RAZVITAK KOMEDIJE. jer se komedija prvobitno nije ozbiljno uzimala. Pesnicima komedija tek dockan je arhont odobrio hor. s m e š n o je neka greška i rugoba koja ne donosi bola i nije pogubna. to je posebno pitanje. ali ne u punom obimu onoga što je rđavo. jer su pesnici svaku pojavu u njenom razvitku usavršavali. a komedija od onih koji su začinjali f a l i č k e pesme. jer je naposletku dobila oblik koji odgovara njenoj prirodi. a od atinskih pesnika prvi je bio K r a t e t koji je počeo obdelavati opšte gradivo i mitove. koje su se sve do danas u mnogim varošima održale u običaju. jer su ovi rodovi pesništva veći i više cenjeni nego oni raniji. napustivši jampski pravac. I tako su od starih pesnika jedni postali jampski. jer bi iziskivalo možda suviše posla kad bi se ulazilo u svaku pojedinu stvar. ili prologe. — tako je i prvi pokazao osnovne oblike komedije. Umetnost obdelavanja mitova stvorili su prvobitno E p i-harm i Formid. ali promene u razv i t k u komedije ostale su nepoznate. tako on stoji prema komediji. ona se ustalila. Na svaki način i ona sama i komedija prvobitno su p o s t a l e od i m p r o v i z a c i j e . trećega glumca i skenograiiju uveo je Sofokle. Tragedija se tek docnije izdigla iz neznatnih mitova i iz smešna govora. spominju se poznati njeni pesnici. a veoma retko u heksametrima. pesnici su uzimali (trohej-ski) tetrametar. kao što već rekosmo. A kad su se pojavile tragedija i komedija. Dokaz je za to što u razgovoru jedni s drugima najviše govorimo u jambima. Naposletku. A kao što je Homer bio pravi pesnik plemenitih i ozbiljnih dela — jer on je jedini ne samo odličan pesnik bio. na primer: smešna ličina (maska). već prema tome kako su koji po svojoj prirodi naginjali jednoj ili drugoj vrsti pesništva. sama priroda našla je za nju p r a v i metar. A ko je uveo ličine. i glavnu ulogu dodelio dijalogu. Broj glumaca prvi je Eshil od jednoga povećao na dva. jer je pesma bila satirska i više imala 10 karakter igre. jer od svih metara najprikladniji je za dijalog jampski metar. posmatrajući to samo po sebi i s obzirom na javno prikazivanje. jer kako Ilijada i Odiseja stoje prema tragediji. ali ne boli. a smešno je samo deo toga. Promene u r a z v i t k u t r a g e d i j e i pes n i c i koji su te promene doneli.

Jer. Međutim. Dok. zatim se razlikuju i po dužini. slaže se s tragedijom utoliko ukoliko opširno u metrima podražava ozbiljne radnje. to se ne nahodi u epopeji. sve to sadrži i tragedija. ko god zaključuje za jednu tragediju da li je dobra ili loša. što sadrži epopeja. ili su onakvi kakvi dolaze samo u tragediji. oni su ili jedni isti. po tome se razlikuje od tragedije. što se tiče vremena. a što ova ima.Epopeja. B) POSEBNI DEO TRAGEDIJA TRAGIČKI PESNIK EPSKI PESNIK UPOREĐENJE TRAGEDIJE I EPA . epopeja je. ali što se služi jednim i istim metrom i oblikom pripo-vedanja. tragedija naročito ide za tim da joj se radnja izvrši za jedan obilazak sunca ili samo za nešto malo preko toga. zaključuje i za epopeju. dakle. Otuda. i time se razlikuju jedno od drugoga. u prvo vreme pesnici su tako radili i u tragedijama kao i u epskom pesništvu. neograničena. Što se tiče njihovih sastavnih delova. Dakle. naime.

prof. i o komediji govorićemo docnije. god.1 1 Kako glasi pravi tekst definicije tragedije i šta je. g o v o r o m koji je o t m e n i p o s e b a n za s v a k u v r s t u u poj e d i n i m delovima. 2—6). p o d r a ž a v a n j e o z b i l j n e i z a v r š e n e r a d n j e koja ima o d r e đ e n u v e l i č i n u . Tragedija je. VI—XII (TO jroirjfia tpayiKĆv) VI DEFINICIJA TRAGEDIJE. vidi o tome prevodiočevu raspravu Jedan nov pokušaj objašnjenja Aristotelova shvatanja katarse (Preštampaoro iz Glasnika Ju-gosl. prema tome. knj. sv. pošto odredimo njenu suštinu iz onoga što je već ranije rečeno. NJENI KVALITATIVNI DELOVI. POREDAK DELOVA PREMA VREDNOSTI O epu. 15 . a sada govorimo o tragediji. Aristotel razumevao pod katarsom. dakle.PRVIO D E L J A K Tragedija: gl. l i c i m a koja d e l a j u a ne p r i p o v e đ a j u : a i z a z i v a n j e m saž a l j e n j a i s t r a h a vrši p r o č i š ć a v a n j e t a k v i h afekata. društva. XIII. o podražavanju u heksametrima. 1932—1933. tj. Beograd 1933.

a mislima. to je neko delanje. zovem sastav događaja. najzad. A to znači: moći govoriti iscrpno i prikladno. svim tim još neće ispuniti ono što se istaklo kao zadatak tragedije. ■ što je s obzirom na be-sede koje dolaze u tragediji zadatak politike (teorije državništva) i retorike (teorije besedništva). N a j v a ž n i j i od tih s a s t a v n i h delova j e s t e s k l o p d o g a đ a j a . a k a r a k t e r i m a ono po čemu licima pripisujemo ovakve ili onakve osobine. Tim elementima (sastavnim delovima) poslužili su se ne samo pojedini pesnici. Još bez radnje ne bi moglo biti tragedije. harmoniju i pesmu. i uopšte ima mnogo takvih pesnika. to je svima jasno. a sreća i nesreća leže u radnji. Ono. to je p r i č a . Prema tome. g o v o r ( d i k c i j a ) . Zato su događaji i priča cilj tragedije. u isti mah. Po svom karakteru ljudi su ovakvi ili onakvi. šta je muzička kompozicija. Podražavanje neke radnje jeste priča (gradivo. prirodno izlazi da radnje imaju dva uzroka: misli i karakter. Baš tragedije većine novijih pesnika nemaju karaktera. a to su mogli pesnici ranijih vremena gotovo svi. P r i č o m . Zatim. jer svaka vrsta ima scenski aparat. Tragedija je podražavanje radnje i pomoću nje naročito podražavanje lica koja delaju. preo k r e t i (peripetije) i p rep o z n av an j a. Jer. duša tragedije. Na drugo mesto dolaze kar a k t e r i . ako neko redom naniže izraze koji majstorski prikazuju karaktere. a slikarski radovi Zeuksidovi nemaju nikakvih karaktera. nužno je da scenski ukras bude sastavni deo tragedije. Prema tome. tragedija nije podražavanje ljudi. karakteri. to znači da se neki delovi izvode samo u metrima. najvažnija sredstva kojima nas tragedija osvaja jesu sastavni delovi priče. a bez ^ karaktera bi. i govor (dikciju). a tri predmetima podražavanja. U delima 2 O pesničkoj umetnosti 17 . i ono što čini cilj našega života. a cilj je najvažnija stvar u svemu. sreće i nesreće. naime. Jer baš prema tome kakvi su ti elementi. a što zovem posebnim za svaku vrstu. zatim muzička kompozicija i govor (dikcija). kažemo da su radnje ovakve ili onakve. misli. on ne bi izazvao jednako umetničko uživanje kao onda kad bi dao kakav predmet samo u jednoj šari ali dobro nacrtan. nego radi delanja uzimaju da prikazuju i karaktere. i unese odličnu dikciju i sjajne misli. Za tu tvrdnju leži dokaz i u tome što pesnici početnici pre mogu postići savršenstvo u dikciji i u crtanju karaktera negoli u sastavljanju događaja. a po delanju srećni ili nesrećni. Polignot je bio odličan slikar karaktera. 16 a ne kakvoća. i misli. dakle. To su: priča. Na treće mesto dolaze misli. nego podražavanje radnje i života. Govor (dikcija) jeste samo vezivanje reci. pa i među slikarima Z e u k s i d stoji u istom odnosu prema Polignotu. ono čime lica u svojim govorima nešto dokazuju ili i neku opštu misao iskazuju. nego to može u mnogo većoj meri' ispuniti ona tragedija koja se slabije poslužila tim stvarima. fabula). što je osnova i. lica ne p delaju zato da podražavaju karaktere. Kako je tragedija podražavanje radnje koju vrše neka lica. a ta moraju imati ovakve ili onakve osobine i po svom karakteru i po svojim mislima. a drugi pevanjem i muzikom. i priču. i po tim radnjama sva lica koja delaju i doživljuju svoj uspeh i neuspeh. i muziku. Kako podražavanje vrše lica koja delaju. naime. ali koja mesto toga pokazuje priču i dobar sklop događaja. osim toga nema ničega više. svaka tragedija mora imati Šest sastavnih delova po kojima ona ima ovakvu ili onakvu osobinu. Dva od tih sastavnih delova pripadaju sredstvima podražavan ja.Otmenim govorom zovem onakav govor koji ima ritam. siže. nego — može se reći — svi u svima vrstama tragedije. Slično je i u slikarstvu: ako bi koji slikar stavio najlepŠe šare bez plana. Osim toga. jer se tim sredstvima vrši podražavanje. s c e n s k i a p a r a t i muz i č k a k o m p o z i c i j a . kao i karaktere. jedan načinu podražavan ja.

osim toga. jer ono što čini le-potu. a u delima novijih kao besednici. dok se događaji nižu jedan za drugim po zakonima vero-vatnosti ili nužnosti. Prema tome. naime što se samo pojavljuje posle nečega drugog bilo nužno bilo redovno. Zato. 2* 19 . nazivam sposobnost izražavanja posredstvom reci. raspravljajmo sada o tome kakav treba da bude sklop d o g a đ a j a . zabavu. Određivanje ove d u ž i n e ukoliko se odnosi na javno prikazivanje i na sposobnost gledanja i slušanja. Naposletku. jer je ćelo i ono što nema nikakve naročite veličine. Četvrti od pomenutih sastavnih delova jeste g o-vor ( d i k c i j a ) . Zato nema karaktera u onim dijaloškim partijama tragedije u kojima nije jasno ili uopšte ne dolazi do izraza ono što govornik odabira ili odbacuje. to nije stvar teorije pesmištva. m u z i č k a k o m p o z i c i j a (kao peti sastavni deo) jeste najvažniji ukras. naprotiv. nego se. Jer kad bi trebalo da se prikazuje i nadmeće sto tragedija. Ali određivanje dužine prema samoj prirodi stvari stoji ovako: ukoliko je priča duža po veličini. tragedija vrši uticaj i bez javnoga prikazivanja i bez glumaca. posle toga nešto drugo pojavilo ili se pojavljuje. nesreća može preobraziti u sreću ili sreća u nesreću. kad je već to prva i najvažnija stvar u tragediji. Zato ne bi mogla biti lepa ni veoma sitna životinja — jer gledanje gubi jasnoću kad se približi granici neprimetnog — ni veoma krupna — jer gledanje ne biva u isti mah. Govorom. ostajući u granicama preglednosti. CELINA. JEDINSTVO I VELIČINA TRAGIČKE RADNJE Posle ovih osnovnih određenja. nego jedinstvo i celina iščezavaju gledaocima iz vidika. a to je jednako kako u vezanom tako i u nevezanom govoru. najzad. nego da ima i određenu veličinu. Što se tiče ostalih sastavnih delova. kao što je već ranije rečeno. Zatim.starih tragičkih pesnika. ili saopštavaju neke opšte misli. kao što to kažu u drugoj prilici. na primer kad bi životinja imala dužinu od deset hiljada stadija (blizu dve hiljade kilometara). sredina je ono što se i samo pojavljuje posle nečega drugoga i posle toga opet nešto drugo. ali je taj elemenat najmanje umetnički i najmanje bitan za pesničku umet-nost. bilo to živo biće bilo svaka stvar koja je sastavljena iz pojedinih delova. naime. dobro sklopljene priče ne treba ni da počinju ma čim. Početak je ono što se samo ne pojavljuje nužno posle nečega drugoga. Karakter je ono što izražava određenu volju. doduše. to je veličina i poredak. lica govore kao državnici. treba ne samo da te delove ima dobro poredane. koja ima izvesnu veličinu. ali toliku da se lako pamti. Utvrdili smo da je tragedija podražavanje neke završene i ćele radnje. A da kažemo prostije određenje: veličina srne da važi kao dovoljno određena ako se u njoj. za priređivanje scenerije više važi umetnost režiserska negoli pesnička. tako i priče treba da imaju određenu dužinu. utoliko je lepša. nego da se koriste pomenu-tim pravilima. kao što kod telesa i kod živih bića (da budu lepa) treba da bude izvesna veličina. VII ZAVRŠENOST. A misli su sve ono u čemu lica izjavljuju da nešto jeste ili nije. s r e d i n u i s v r š e t a k . ni da se završuju ma gde. A ćelo je ono što ima p o č e t a k . naime što ko odabira ili izbegava. ono što je lepo. p o z o r i š n i a p a r a t pruža nam. ne ma kakvu. to bi se prikazivanje vršilo prema časovniku. ali takva da se može pogledom obuhvatiti. svr18 šetak se zove ono što je tome suprotno. dok posle toga ništa drugo ne dolazi. Jer.

A NE JEDNOGA LICA Priča ne postaje jedinstvena. kao i u prozi — nego se razlikuju po tome što jedan govori o onome što se istinski dogodilo. pevajući svoju Odiseju. kao jampski pesnici. na primer: kako je bio ranjen na Parnasu. u o b l a s t i t r a g e d i j e p e s n i c i se drže p r a v i h imena. tako i među radnjama jednoga lica ima mnogo takvih koje se nikako ne mogu povezati u jednu jedinstvenu radnju. oni svojim licima nadevaju kakva god imena.*ija> jer p e s n i š t v o p r i k a z u j e više ono što je o p š t e . Jer i s t o r i č a r i p e s n i k ne razlikuju se po tome što prvi piše u prozi. jer se ne bi ni dogodilo da nije moguće. ako se dogodi prvi događaj. Pojedinačno je kad kažemo šta je Alkibijad uradio ili doživeo. a tako i Ilijadu. bilo po razvijenom razumevanju umetnosti. a da se ne oseti razlika. što se još nije dogodilo. a i s t o r i o g r a f i j a ono što je p o j e d i n a č n o . on nije u nju uneo sve ono što je Odisej dozi veo. t r e b a da podražava j e d n u r a d n j u . kao što se i u svemu ostalom ističe. Zato se čini da su u zabludi svi oni pesnici koji su spevali Heraklejidu. mora zato dogoditi i drugi. ako uzima za predmet j e d n o j e d i n o lice. sastavio u jednoj jedinstvenoj radnji. Jer nešto što se može dodati ili ne dodati. TRAGIČNOST U SADRŽIM PRIČE. on je Odiseju. Naprotiv. Oni misle kad je Herakle bio jedno lice da onda i priča o njemu mora biti jedinstvena. jer kod ta dva događaja nije bilo nikakve. Jer. to više nije bitan . IX RAZLIKA IZMEĐU ISTORIOGRAFIJE I PESNIŠTVA. Jer. i što je moguće po zakonima verovatnosti ili nužnosti. a drugi o onome što se moglo dogoditi. čini se da je i tu imao vanredno umetničko shvatanje. a na to pesništvo i obraća pažnju kad licima daje imena. Homer. ČUDO I SLUČAJ KAO DRAMSKI MOTIVI Iz onoga što smo dosad rekli očevidno je i to da nije pesnikov zadatak da i z l a ž e o n o š t o se i s t i n s k i d o g o d i l o . odmah remeti i rastura. u to još ne verujemo da je moguće. pa bi ona isto tako bila istorija u stihovima. a ne pe-vaju. i to ćelu. Prema tome.VIII JEDINSTVO TRAGIČKE RADNJE. Zato i jeste p e s n i š t v o v i š e f i l o s o f s k a i o z b i l j n i j a s t v a r nego li i s t o r i o g r a . kao što se jednome licu mnoge i neizbrojne stvari dešavaju. Tesejidu i slična takva dela. određenim pojedinim licima.deo celine. ili kako se pretvarao da je lud kad je trebalo poći u vojsku. U ono. kao što neki misle. od kojih neke ne pretstavljaju nikakvo j e-d i n s t v o . TIPIČNOST TRAGIČKE PRIČE I NJENA SAGLASNOST SA ZAKONIMA NUŽNOSTI I VEROVATNOSTI. Međutim. kao što se i kod ostalih podražava-lačkih umetnosti jedno podražavanje vezuje za jedan jedini predmet. kad je ona podražavanje neke radnje. A uzrok leži u tome što je ono što je moguće i verovatno. a drugi u stihovima — jer bi se i dela H e r o d o t o v a mogla dati u stihovima. i pojedini delovi događaja treba da budu tako povezani da se celina. ako se ma koji deo premeće ili oduzima. U oblasti komedije to je već jasno došlo do izraza: kad pesnici sastave priču prema verovatnosti. tako i t r a g i č k a pri Ča. Međutim. dakle. bilo po urođenoj genijalnosti. 21 20 . Opšte je kad kažemo da lice s ovakvim ili onakvim osobinama ima da govori ili dela ovako ili onako po verovatnosti ili po nužnosti. u onom smislu kako smo maločas odredili. nego ono što se moglo d o g o d i t i .nužnosti ili verovatnosti da se.

a prati ga Danaj da ga pogubi. kao što i samo ime već kaže. ili s preokretom. P r e p o z n a v a n j e je. pa priču preko mogućnosti razvlače. na primer. a u tom smislu on se i pokazuje kao pesnik tih događaja. i u takvom slučaju kad peva o onom što se istinski dogodilo. Jer u tome leži velika razlika da li se nešto dešava zbog nečega drugoga ili samo posle nečega drugoga. dok su ostala izmišljena. kao u Agatonovu Ante ju. u nekim. prelaženje iz nepoznavanja u poznavanje. na primer. bez preokreta ili prepoznavanja. ukoliko je pesnik po podražavanju. oni. i od slučajnih događaja kao da najjači utisak izazivaju oni za koje se čini da su se namerno dogodili. Takve priče daju loši pesnici zato što nemaju talenta. XI TRI DELA PRIČE: PREOKRET I PREPOZNAVANJE. za vreme dešavanja. ali iz onoga što se prethodno dogodilo iziđe to da ovaj poslednji plati glavom. Sve to treba da izlazi već iz samoga sklopa priče. Zato i ne t r e b a da p e s n i k po svaku cenu teži da se v e z u j e za u t v r đ e n e p r i č e koje se u tragedijama redovno obdelavaju. ili i sa jednim i sa drugim. U toj drami izmišljena su i imena i događaji. Jer ništa ne smeta da nešto od onoga što se istinski dogodilo bude takve prirode da se prema zakonima verovatnosti moglo dogoditi. pa ipak se svima sviđaju. nego. a dobri zato što se obziru na sudi je. očevidno je da p e s n i k t r e b a da p o k a ž e s v o j u s t v a r a l a č k u snagu više u p r i č i (radnji) n e g o l i u s t i h o v i m a . Episodijskom zovem onakvu priču u kojoj pojedini delovi (episodije) ne dolaze jedan za drugim ni po verovatnosti ni po nužnosti. Tragedija ne podražava samo -radnju koja je zaobljena. ali kad mu radi toga izjavi ko je on. Zato takve priče moraju biti lepše. to su radnje. Prema svemu tome. tako da docniji događaji sleduju kao posledica iz prethodnih bilo po nužnosti bilo po verovatnosti. Na taj način izazivaju događaji još jači utisak negoli onako kad bi se dogodili sami od sebe i slučajno. a još više kad se razvijaju protiv očekivanja jedni zbog drugih. peva ju svoja dela radi utakmice. a to se najviše dešava onda kad se događaji razvijaju protiv očekivanja. srušivši se na njega kad ga je posmatrao. u Argu kip Mitisov ubio krivca smrti Mi22 tisove. Dakle. šta više. ^naime. kao što kažemo. on nije manje pesnik. kao što je. kao što je već određeno. U Edipu. a prepletenom takvu koja se razvija u vezi s prepoznavanjem. a druge p r e p l e tene. u Linkeju vode ovoga na smrt. Šta više. Čini se. ne nalazi se uop-šte nijedno poznato ime. Uopšte. povezano i jedinstveno. od prostih priča i radnja najlošije su episodijske. X PROSTA I PREPLETENA RADNJA Od priča jedne su p r o s t e . vrši po verovatnosti ili nužnosti. dolazi pastir da obraduje Edipa i da ga oslobodi od straha zbog matere. razvija. a onaj prvi se spase. pa ipak zato estetsko uživanje nije nimalo manje. Prostom radnjom zovem takvu radnju koja se. koje se u pričama podražavaju. a to se. postiže baš protivno. da se takve stvari nisu slučajno dogodile. PATOS P r e o k r e t ( p e r i p e t i j a ) jeste okretanje radnje u protivno od onoga što se namerava. Ta to bi bilo i smešno': i poznate priče samo su nekima poznate. po svojoj prirodi takve. naime. jer su već i radnje. a' ono što podražava. i tako su često primorani da prirodnu vezu raskidaju. pa 23 .Međutim: dešava se da se i u nekim tragedijama nahodi samo jedno ili dva poznata imena.i događaje koji izazivaju strah i sažaljenje. Ili.

Ovi delovi su svima tragedijama zajednički. e k s o d a (završna radnja) i 24 . naime: preokret i prepoznavanje. na primer. To bi. prepoznavanja. na primer. uglavnom. razlikujemo ove: prolog ( p o č e t n a r a d n j a ) . XII KVANTITATIVNI DELOVI TRAGEDIJE Delove tragedije kojima se treba služiti kao oblicima naveli smo ranije. kao što je u pomenutom slučaju. umiranja pred očima gledalaca. Pošto smo kazali šta je preokret i prepoznavanje. Što se tiče delova po veličini i podele na pojedine otseke. Prolog je ceo deo tragedije pre horske parode. Ima. Jer. Naj-lepše prepoznavanje biva onda kad u isti mah nastaje i preokret. prepozna Ifigeniju po pismu što ga je ona predala. kao što se to dešava u Edipu. ranjavanja i druga slična stradanja. to je onaj koji smo napomenuli iz Edipa. Patos je radnja koja donosi propast ili bol. predmet prepoznavanja može biti i to da li je neko nešto učinio ili nije učinio. h o r s k a pesma. a kao takve radnje važe baš one koje tragedija podražava. a posebni su delovi pesme koje se p e v a j u na p o z o r n i c i ( s o l o a r i j e ) i kom i. bila dva dela priče. od takvih prepoznavanja zavisiće i nesreća i sreća. najzad. ima jednih slučajeva u kojima se samo jedno lice otkriva drugom kad je ovo već poznato. slučajevi prevelikog bola. komos je zajednička pesma tužaljka u kojoj učestvuju hor i lica na pozornici. prvi govor celoga hora.zatim u prijateljstvo ili u neprijateljstvo s onim licima koja su određena za sreću ili za nesreću. ostaje da objasnimo šta je treći deo. Orest. Kako je prepoznavanje. dakle. e p i s o d i j a (srednja radnja). doduše. osim toga. Ali način prepoznavanja koji je najvažniji i za priču i za radnju. Jer. treći deo je pat os. Delove tragedije kojima se treba služiti kao oblicima naveli smo ranije. i drugih u kojima obadva lica treba da se otkriju. episodija je ceo deo tragedije između celih horskih pesama: eksoda je ceo deo tragedije posle koga ne dolazi nikakva horska pesma. a njemu su potrebna druga sredstva da i njega prepozna Ifigenija. Od horskih partija paroda je. prepoznavanje izvesnih lica. stasimon je horska pesma bez anapesta i troheja. i drugih načina prepoznavanja. Horska pesma deli se na p a-rodu ( u l a z n u pesmu) i na s t a s i m o n (stajaću pesmu). takvo prepoznavanje i takav preokret izazivače ili sažaljenje ili strah. može biti i prema neživu i ma kakvu predmetu. a to su delovi po veličini i po podeli na pojedine otseke. to su.

da dobro sklopljena tragička priča bude pre j e d n o s t r u k a . Taj slučaj ne ispunjava ni jedan od postavljenih uslova: on ne izaziva ni osećanje čoveštva. osećanje čoveštva. Za to je najbolji dokaz ovo: na pozornici i za vreme utakmica takve tragedije pokazuju se kao tragičke u najvećoj meri.) XIII TRAGIČNA LICA. i to t a k a v da p o d r a ž a v a d o g a đ a j e koji i z a z i v a j u s t r a h i s a ž a l j e n j e . XIII—XXII ('0 TpCCflKOC. a to je lice koje uživa znatan ugled i živi srećnim životom.DRUGI ODELJAK Tragieki pesnik: gl. kao što smo rekli. i suprotan svršetak . sažaljenja ni straha. o tome bi trebalo raspravljati odmah posle onoga što je dosad rečeno. a strah onaj ko je nama samima sličan. jer basu tome leži o s o b i t o s t t a k v a po-d r a^ž a v a n j a. nego. Meleagar. ali ne bi izazivao ni 26 . kako s k l o p n a j l e p š e tragedije t r e b a da bude ne p r o s t nego složen. nego gnušanje. kao što neki tvrde. niti pada u nesreću zbog svoje zloće i svog nevaljalstva nego zbog neke p o g r e š k e ( k r i v i c e ) . zatim. A takav je onaj koji se ne ističe ni vrlinom ni pravednošću. ni veoma rđav č o v e k ne sme iz s r e ć e da se s t r o v a l j u j e u n e s r e ć u . Jer to je. Zato se u jednakoj zabludi nalaze i oni koji E u r i p i d u za-meraju što tako radi u svojim tragedijama i što mu mnoge imaju nesrećan svršetak. Na d r u g o mesto dolazi priča ■—■ a toj neki dodeljuju prvo mesto. ako se dobro izvode. ni osećanje sažaljenja. Zato takva radnja neće izazivati ni sažaljenje ni straha. preo s t a j e samo j e d a n čovek po s r e d i n i . kao Edip. dakle. Dakle. i Tijest. d v o s t r u k a . Dakle. Orest. doduše. i kako će se postići zadatak tragedije. baš pravilno. naprotiv. ali nikako gori. kojima je bilo suđeno da nešto strašno ili pretrpe ili izvrše. i što se. ni osećanje straha. jer sažaljenje izaziva samo onaj ko nezasluženo pati. Telef i drugi takvi junaci. on je.E u r i p i d a tiče. začelo pesnik onoga što je najviše tragično. i uopšte ugledni članovi takvih porodica. STRAH I SAŽALJENJE Na što treba naročitu pažnju obraćati i čega se treba kloniti pri sklapanju tragičke priče. iz sreće u nesreću. onda iz toga izlazi jasno najpre ovo: ni čestiti ljudi ne t r e b a pred n a š i m očima da d o ž i v l j u j u pad iz n e s r e ć e u s r e ć u — jer to ne bi izazivalo ni straha ni sažaljenja. Najzad. Takav sklop izazivao bi. i da prikazuje prelaženje ne iz nesreće u sreću. i to ne zbog nevaljalstva nego zbog velike pogreške jednoga čoveka koji je ili onakav kako smo ranije kazali ili još bolji. n i r đ a v i iz n e s r e ć e u s r e ć u — jer to bi najviše bilo protivno zadatku tragedije. . Prema tome. sada najlepšim tragedijama daju gradivo samo junaci iz nekih kuća. takav način kompozicije daje tragediju koja najviše odgovara zahtevima umetnosti. Tijest. Edip. na primer: Alkmeon. — koja ima i d v o s t r u k u k o m p o z i c i j u . kao Odiseja. čini se. Za to tvrđenje daje nam dokaz tok razvitka tragedije: dok su prvobitno pesnici uzimali ma kakve priče. negoli. ma da se u svemu ostalom ne može pohvaliti ekonomija njegovih komada. Nužno je.

i to sa znanjem ili u neznanju. i nije tragično. Radnja. kad takve bolne radnje nastanu među svojima i među prijateljima. pa tek docnije prepoznaju svoju blisku vezu. Drugoga načina.. mislim. kao što su stari pesnici obično prikazivali. računajući na pozoriŠna sredstva. Jer ne t r e b a od trag e d i j e o č e k i v a t i s v a k o u ž i v a n j e . i bez obzira na izvođenje. a to je bolje i odaje boljega umetnika. nema. Takve radnje moraju vršiti lica koja su međ u s o b n o ili p r i j a t e l j i . Ali na taj način ne razvija se tragičko dopadanje. ili majka sina. ali i s a m i m s k l o p o m r a d n j e . izvan tragedije. pa kad se posle izvršenja razvije prepoznavanje. na primer: ako brat ubija brata. Osim toga. uopšte nemaju više ničega zajedničkog sa tragedijom. na primer. jer mu nedostaje patos (radnja koja izaziva bol). odredimo jasnije. Jer nužno je da se stvar ili izvrši ili ne izvrši. Ne srne se. dakle. Odredimo. kao što bi to svako osetio slušajući priču o Edipu. zauzima ona zbog slabosti pozorišne publike: pesnici u svojim de-lima popuštaju i ugađaju željama gledalaca. ili n e p r i j a t e lji. nego to pre dolikuje komediji. ili sin majku. jer takav slučaj 29 . u njoj lica koja su u priči najljući dušmani. — to je gradivo koje pesnik treba da traži. Jer.ntigoni. osim tih. XIV ČETIRI NAČINA IZAZIVANJA STRAHA I SAŽALJENJA I NJIHOV RED PO VREDNOSTI O s e ć a n j e s t r a h a i s a ž a l j e n j a može se. To isto tiče se lica koja međusobno nisu ni prijatelji ni neprijatelji. i nijedan ne pada ni od čije ruke. gde se ubistvo dešava. ima i treći način: neko namerava da izvrši neko strašno delo u neznanju. priča treba da je tako sazdana da onaj koji samo sluša kako se događaji razvijaju oseća i zebnju i sažaljenje zbog onoga što se dešava. Čini se. dakle. utiče samo bolna radnja kao takva. Međutim. ili bar veoma retko. očevidno je da on uzroke toga uti-caja treba da unese u same događaje. Prvo mesto. r a z a r a t i o s n o v a u t v r đ e n i h priča. može se odigravati tako. kao što je i Euri-p i d prikazao Mede ju kako ubija svoju decu. ni dok to namerava. ili lica koja nisu ni j e d n o ni 28 drugo.za dobre i za loše. Na d r u g o mesto dolazi izvršenje radnje sa znanjem. ne idu za onim što izaziva strah. na ove slučajeve: kako Klitemestra pogibe od ruke Orestove i Erifila od Alkmeonove: uostalom. naime. to ne izaziva nikakva sažaljenja. i to vise zavisi od spoljašnjih pozorišnih sredstava. koji se d o g a đ a j i pok a z u j u kao takvi koji izazivaju strah isažaljenje. A pesnici koji. pojavljuju se na kraju kao prijatelji. Ako neprijatelj navali na neprijatelja. Kako pesnik treba da uživanje koje se rađa iz sažaljenja i straha izaziva podražavanjem. A što nazivamo lepim. kao Orest i Egist. a za dešavanje ubistva u samoj tragediji daje nam primer A s t i d a m a n t o v Alkmeon ili Telegon u Ranjenom Odiseju. kao u S o f o k l o v u Edipu. da lica koja nešto strašno čine poznaju svoju žrtvu i znaju ko je. ili kakvu drugu takvu propast sprema. Od te (četiri) mogućnosti n a j l o š i j a je ona kad neko sa znanjem nešto strašno namerava ali ne izvrši. Međutim. Zato niko i ne peva na taj način. izazivati uticajem izvođenja. ili to namerava. nego samo za onim što izaziva čuđenje. Može se dešavati i to da lica učine strašno delo ali u neznanju. dakle. izazivanje takvih ose-ćanja pozorišnim aparatom pokazuje manju meru umetnosti. A još bolje je kad se delo izvrši u neznanju. doduše. Za takav slučaj daje primer Hemonov postupak prema Kreontu u A. Jer. ali prepoznaje žrtvu pre negoli ga izvrši. pesnik treba sam da iznalazi i da utvrđenu priču lepo iskorišćuje. nego samo ono koje je za nju osobito. Jer to je nešto što izaziva gađenje. ili sin oca.

I oni.. neka bude izvan tragedije. a ne pozorišnom mehanikom kao u Medeji ili u Ilijadi kad se Anejci spremaju da otplove od Troje. ili lakoumne. hrabrost biti osobina jednoga karaktera. Tako i pesnik. a ako se to ne može obići. u Ifigeniji sestra prepozna brata. Prva i najvažnija stvar je da karakteri budu plemeniti. kao što je već ranije primećeno. Kao obrazac karaktera bez potrebe loša može se pomenuti Menelaj u Orestu. kao što je to slučaj u S o f o k l o v u Edipu. pesnici su do toga došli više milošću sreće negoli snagom svoga talenta. a u Heli sin majku kad je na-meravao da je izda. Jer ako je baš i ne-dosledno neko lice koje pesniku daje gradivo za podražavanje. I baš zato. i da se ova ili ona radnja razvija posle ove ili one ili nužno ili verovatno. kad podražava srdite. D r u g a stvar je da karakteri budu p r i l i č n i . T r e ć a stvar je da karakteri budu s l i č n i (ili verni). Jer. kao što je već rečeno. Ali u toku događaja neka ne bude ničega što je bez razloga. dakle. na primer. ili druge takve karaktere. ali ga ne pogubi. jer i žena može biti plemenita. Kao 31 . bilo u onome što će se dogoditi docnije. UGLEDANJE TRAGIČKIH PESNIKA NA DOBRE IKONOGRAFE Što se tiče k a r a k t e r a . postoje č e t i r i stvari na koje pesnik treba da obraća pažnju. obrazac nedosledna Ifigenija u Aulidi. kao kad. jer tu ona koja moli da je ne žrtvuju nimalo ne liči na onu d očni ju koja se drage volje žrtvuje! I u prikazivanju karaktera kao i vezivanju događaja treba uvek tražiti ili nužnost ili verovatnost. Ili. nego ga pre toga prepozna. bilo u onome što se dogodilo ranije ukoliko to čovek ne može znati. Karakter će imati lice ako mu. mada unose u sliku individualne crte i na taj način postižu sličnost. Jer tražeći gradivo da stvore takve situacije u svojim de-lima. neprikladna i neprilična plač Odisejev u Skili i beseda Melanipina i. a plemenit karakter onda ako mu bude otkrivao plemenitu volju. naime. I tako su bili primorani da se kreću oko onih porodica u kojima su se odigrali takvi bolni događaji. Kako. Mehanički način razmrsivanja neka se prime^-njuje samo u događajima izvan drame. opet ono treba da bude dosledno u svojoj nedoslednosti. tako da jedno lice s ovakvim ili s onakvim osobinama ovako ili onako govori i dela ili po nužnosti ili po verovatnosti. XV OBRAĐIVANJE KARAKTERA I NJIHOVIH SUPROTNOSTI. a u drugom uopšte bez ikakve vrednosti. ali ženi ne dolikuje da bude hrabra ili strašna. kao što je već pomenuto. može. dovoljno je rečeno. a što iziskuje da bude unapred kazano ili objavljeno. u Kresfontu Mercpa namerava da pogubi sina. ipak polepšavaju ono lice koje crtaju. j a s n o je da se i r a z m r s i . 30 Č e t v r t a stvar je da karakteri budu d o-s leđni (konsekventni). na primer. tragedije se ne drže doživljaja mnogih porodica. Karaktera ima u svakoj vrsti ljudi.van ja r a d n j e t r e b a da r a z v i j u iz same r a d n j e . treba sastavljati događaje i kakve treba da budu tragičke priče. naime. Prema tome. govor ili način delanja bude otkrivao neku volju. potrebno je ugledati se na dobre ikonografe (slikare portretiste). a prepoznavanje uzbuđuje. najzad. treba da ih prikazuje kao ljude s takvim osobinama a opet kao plemenite. Kako je tragedija prikazivanje ljudi koji su bolji nego što smo mi prosečni. nešto drugo negoli stvoriti karakter plemenit i priličan. Najbolje je poslednje. i koje pretstavlja određen obrazac takva karaktera. i isto tako i rob.ne izaziva gađenje. mada je to u prvom slučaju manje znatno. To je. jer bogovima priznajemo da sve vide.

rečeno je ranije. pa mu suze navru na oči. a zato što je mislio da će doista poznati luk po sopstveniku napravio je kriv zaključak.obrazac srdovita nepomirljivca pominjem Aga tonova i Homerova Ahileja. njime najviše služe. kao „koplje što ga nose Zemljinići". a sam mora da gine. i od ovih jedni se nose na telu. Od svih načina prepoznavanja najbolji je onaj gde se iznenađenje razvija verovatno iz samih događaja. Ifigenija u Ifigeniji prepozna Oresta da je Orest: ona. kao što. naime. mogao doneti na sebi i neke znakove za prepoznavanje. Jer ona prepoznavanja koja se uzimaju da neko nekome nešto veruje i sva druga takva prepoznavanja imaju manju umetničku vrednost. Drugi primer daje nam „govor čunka" u S o f o k l o v u Tereju. kao. i zato su ne-umetnički. u nedostatku drugih. ona scena u Pranju. i na pozorišna sredstva koja su nužno vezana za pesnicku umetnost. Na sve te stvari treba pažnju obraćati. Na taj način budu obadvojica prepoznata. i taj pokazuje najmanju meru umetnosti. Samo takva prepoznavanja nemaju izmišljenih znakova i grivni oko vrata. dosete se udesu da im je suđeno da onde umru. pa se seti minulih događaja i prolije suze. ali se pesnici. osim toga. dakle: Orest je stigao". niko mi nije sličan osim Oresta. kao u S o f o k l o v u Edipu i u Ifigeniji. a ne onako kako zahteva radnja. a on sam govori kako želi pesnik. ono u T e o d e k t o v u Tideju: došao je da nađe sina. jer je Orest. a drugi se nose oko tela. A što se tiče različnih n a č i n a p r e p o z n a v a n j a . kao one u Karkinovil Tijestu. isto tako. Ali upotreba i tih znakova može biti bolja ili gora. Ovamo dolazi i ono što je sofist P o l i i d doneo u priči o Ifigeniji: Orest je verovatno zaključio da mu je sestra žrtvovana. Na drugo mesto po vrednosti dolaze ona koja nastaju po zaključivanju. Zatim. kao u Odiseju lažnom glasniku: reče da će po sopstveniku poznati luk koji ranije nikad nije video. Drugi su znaci dobiveni. Na primer. gde Teukar primeti sliku. prvi je po znacima. na primer. Takvo prepoznavanje dolazi i u Finejevićima: kad su žene videle mesto. A ima i jedan složen način prepoznavanja koje nastaje po krivom zaključivanju drugoga lica. ali o tome je već dovoljno govoreno u mojim objavljenim spisima. bude prepoznata po pismu. i ona izaziva u njemu bolna osećanja. XVI PET NAČINA PREPOZNAVANJA I NJIHOV RED PO VREDNOSTI Šta je prepoznavanje. a bolja su ona koja se razvijaju iz peripetije (preokreta). na primer. ili zvezde. Od tih znakova jedni su dani od rođenja. jer su onde bile ostavljene. kao u D i k e o~ g e n o v i m Kipranima. kao brazgotine. ili i u Pričanju kod Alkinoja. gde Odisej sluša pesmu kitaraševu. i da po tome i on treba da bude žrtvovan. Najzad Č e t v r t i način prepoznavanja o s n i v a se na z a k l j u č i v a n j u . Zato se taj postupak ne razlikuje mnogo od gore pomenute mane. Jer je sasvim verovatna njena želja da pošalje pismo u otadžbinu. Odiseja po brazgotini drukčije prepozna dadilja a drukčije svinjari. a. kao grivne na grlu ili kao korito u Tiri. 3 O pesničkoj umetnosti 33 . D r u g i n a č i n i p r e p o z n a v a n j a jesu oni koje u d e s i sam p e s n i k . kao u Hoe-forama: „Stigao je neko sličan meni. jer i u tome često može biti pogrešaka. 32 T r e ć i n a č i n p r e p o z n a v a n j a nas t a j e po s e ć a n j u : neko opazi neku stvar.

— a kad stigne. to već ne pripada opštem delu priče. zatim i neki deo same drame. a raspletom sve ono što se dešava od početka toga prelaženja pa do kraja. ZADATAK HORA Jedan deo svake tragedije čini z a p l e t . i najistinitije pri-kazaće mahnitost onaj koji sam mahnita i gnev onaj koji se sam gnevi. a to pesnik nije primećivao. XVIII ZAPLET I RASPLET. Zato je p es n i š t v o za o n o g a ko je veoma obdaren ili i za onoga ko je s t r a s n o temperamentan: oni prvi ume ju lako da se prenose u sva moguća stanja i odnose. suština. 3* 35 . bilo onako kako je to prikazao E u r i p i d. i bude prenesena u drugu zemlju u kojoj je vladao običaj da se stranci žrtvuju boginji. Pre toga. koji ga spase. jer nije živu situaciju imao pred očima. Jer samo tako ako pesnik događaje veoma jasno pred sobom vidi. baš kao da je sam njima prisustvovao. evo. a drugi r a s p l e t . to iza-zva loš utisak u gledaocima. U dramama takve su episodije kratke. Dokaz je za to ona zamerka koja je učinjena Karkinu: njegov Amfijaraj vraća se iz hrama. Za to vreme njegovu kuću satire zlo: prosci mu rasipaju imanje. a ovi drugi lako prelaze u ekstasu. pesnik treba da određuje držanje i pokrete svojih lica koliko je to mogućno. nego i meni samom!" i na taj način spasao se. ona tu postane sveštenica boginje. može se videti. To je. Zapletom zovem sve ono što se dešava od početka pa sve do onoga dela koji čini granicu od koje se vrši prelaženje u sreću iz nesreće ili iz nesreće u sreću. pa da se onda preda sastavljanju priče i izrađivanju govora. Jer od prirode najviše verujemo onim pesnicima koji se snagom svoga sopstvenoga uživljavanja mogu pre-neti u osećanja koja prikazuju. otkri se. i da pravi podelu na episodije. ona. Kad je napravljen taj opšti nacrt. samo mojoj sestri bilo suđeno da je žrtvuju. to su često događaji koji su se odigrali pre drame. dakle. naime. može nalaziti ono što dolikuje i najlakše se kloniti onoga što se s tim ne slaže. Uz to. iščezne iz ruku onih koji je žrtvuju. — a izlagati da mu je bog naredio da tamo ide iz nekoga uzroka i u koju svrhu. i obred očišćanja. Jer i priča Odiseje nije duga: neko se ne vraća u otadžbinu mnogo godina: Posidon ga dušmanski vreba. Posle nekoga vremena dogodi se da na isto mesto prispe svešteničin brat. sam samcat. prepozna ga sestra njegova. p e s n i k t r e b a da p r e t s t a v i sebi d o g a đ a j e u svoj n j i h o v o j živosti. iz priče o Ifigeniji: neku devojku žrtvuju. onda pesnik treba da daje određena imena licima. gde se nekima sam otkrije i udari na prosce: sam iznese svoju glavu čitavu a neprijatelje pogubi. ČETIRI VRSTE TRAGEDIJE. najzad ostane bez drugova. Kad je stvar došla na pozornicu. i komad propade. a onda tek da je deli na episodije i da joj obim raširuje. a pri tom valja paziti da one budu u vezi. bude uhvaćen. tako da se moglo verovati: „Nije. A šta je opšti nacrt. a sve drugo su episodije (proširivanja). istovremeno. neprimećena. Sam preturi mnoge nevolje i stigne kući. a epopeji one ispredaju njezinu dužinu. i njegovu sinu na-meštaju zasedu. bilo onako kao P o 1 i i d. MNOGOČLANOST I PREOBIMNOST PRICE. kao u Orestu što je pojava besnila. Ono što pripada zapletu. i one koja je već obdelavana i one koju sam obdelava.XVII OSTALI POSTUPCI PESNIKOVI ZA TEHNIKU KOMPOZICIJE Pre svega. i baš onda kada ga je trebalo žrtvovati. pesnik treba najpre da da opšti nacrt priče. dakle. ostalo pripada raspletu. koja ga baci u ruke varvarima.

kao što su Forkinove ćerke. nego kao kod S o f o k l a . i izazivanje osećanja. Jer. kao što su sažaljenje. onda najvažnijim i najvećim brojem.tome što događaji treba neposredno da se čine takvi i bez prikazivanja na pozornici. treba pamtiti. kao E u r i p i d. kao kad bi dramski pesnik. sada traže od jednoga da svakoga prevaziđe u onome u čemu se posebno odlikovao.TJ Linkeju Teodektovu. preostaje još da govorimo o d i k c i j i i o mislima. Ali opet. kao Sisif. Prvo je s l o ž e n a tragedija. druga je puna p a t n j e . Zato pevaju i umetke. treća crta d u š e v n i ž i v o t kao Ftijotiđanke i Pelej. Jer to je tragično i to izaziva osećanje čoveštva. na primer. NAČIN GOVORA O svemu ostalom već je govoreno. Dokaz za to daje nam ovo: svi pesnici koji su dramski obradili ceo Pad Troje. kao tragedije o Ajantu i Iksionu. ćela jedna episodija prenosila iz jedne drame u drugu? XIX MISLI. p e s n i k t r e b a da i hor uzme kao j e d n o g a glumca. Najzad. hteo da u tragediju preradi ćelu priču Ilijade. Zatim. a ne pojedine delove. Prometej. i druga slična. kakve razlike ima u tome ako bi se takvi umeci pevali ili ako bi se ceo jedan govorili. Jasno je da se i pri obrađivanju radnje treba držati istih pravila. a raspletu sve od optužbe kojom se optužuje Danaj pa do kraja. Što se tiče raspravljanja o mislima. a i prikazivanje kakva predmeta kao velikog ili neznatnog. nego se pažnja obraća samo na to da li tragedije imaju isti zaplet i rasplet. a t r e b a da je uvek i j e d n o i d r u g o d o b r o izvedeno. pri tome ne uzima se kao merilo obrađena priča. jer smo pomenuli isto toliko i vrsta priča. Uopšte. i kad podlegne čovek hrabar ali nepravedan. četvrta je č u d e s n a . naime. izlaženje dela na videlo. skom delu. i hor neka bude deo celine i neka uzima učešća ne kao kod E u r i p i d a. U ep-. a ako ne. To se dešava onda kad se prevari čovek mudar ali po-ročan. a ne kao E s h i 1. mnogi p e s n i c i prave o d l i č a n z a p l e t a rđav r a s p l e t . i da bude znatno ili verovatno. kad god treba da se nešto tako prikazuje da izazove sažaljenje ili strah. kako je već za svaku vrstu tragedije bilo odličnih pesnika. to može naći svoje mesto u predavanjima o retorici. I A g a t o n je samo u tome pretrpeo neuspehe. pojedini delovi dobivaju podesnu veličinu radi dužine. a pri govoru onaj koji govori 37 . na primer. jer to više ide u tu oblast ispitivanja. ili sve što se kazuje o Niobi. koja je sva u preokretanju i prepoznavanju. i pobijanje. a na to smo često obraćali pažnju. ali u dramama takav pokušaj nikako ne daje ono što se očekuje. U mnogobrojnih pesnika horske pesme nisu jače vezane za priču svoje negoli za priču koje druge tragedije. Epskim sastavljanjem zovem ono koje uzima i suviše obimnu (mnogo-članu) priču. i ne s a s t a v l j a t i t r a g e d i j u onako kao što se s a s t a v l j a ep. Ima č e t i r i vrste tragedija. i sve drame koje se odigravaju u Hadovu Carstvu. A to je i verovatno u onom smislu u kome to kaže A g a t o n : v e r o v a t n o je da se mnoge s t v a r i i p r o t i v v e r o v a t n o sti d e š a v a j u . Razlika je samo u. ili propadaju ili rđavo prolaze kao takmičari. naročito kako danas zameraju pesnicima. 36 Ali u peripetijama i u jedinstvenim događajima pesnici na divan način postižu onaj cilj za kojim teže. Tu spada i dokazivanje. ili gnev. a to je A g a t o n prvi uveo. Najbolje je kad pesnik vlada svima ovim načinima obrade. A u oblast misli računam sve ono što govorom treba postići. zapletu pripadaju događaji od početka. oduzimanje deteta i. ili strah. šta više. Može se i za jednu tragediju kazati da je različna od druge a i jednaka s njom. zatim.

Jer. ili. i životinje imaju neraščlanjene zvukove od kojih nijedan ne mogu zvati elementom govora. i koja se može stavljati i na krajevima i u sredini rečenice. i koja se može dodavati i na krajevima i u sredini rečenice. Slog je skup glasova bez određena značenja. ili određivanje govora. na primer: šta je naređenje. S v e z a je reč bez određena značenja koja niti sprečava niti čini da više reci dobiju jedinstvo i da imaju određeno značenje. više stvar glumačke umetnosti i onoga koji se bavi sistematskom teorijom te umetnosti. uostalom. i b e z v u č n e (kon-sonante. bezvučnim. Ono što čini elemenat govora. najzad. polu-z v u č n e (poluvokale. s v e z u . glas. ali bez izražavanja vremena. Ime je reč koja nešto znači. liquida). po jačini i po slabosti haka (spiritus asper i spiritus lenis). član. to je reč bez određena značenja koja od više reci s određenim značenjem čini isto tako jednu celinu s određenim značenjem. zna li pesnik te stvari ili ne zna. Ali i razmatranje takvih razlika spada u metriku. Jer. kao p-ev (= doduše). XX OSAM DELOVA JEZIČKOG IZRAZA C e l o k u p n a d i k c i j a ima ove delove: glas. ili. muta). Glasovi se dele na z v u č n e (vokale). dok reci k o r a č a ili k o r a č a š e po39 •# . mogao naći neku pogrešku u tome što P r o t a g o r a zamera Homeru što ovaj kad peva: „Srdnju pevaj. ime. i da se to prema govoru razvija. IJTOI (= zaista). i ako što drugo ima slično tome. boginjo devojko". član je reč bez određena značenja koja pokazuje početak.treba da to tek postiže. Ss (= a. Ti glasovi razlikuju se po oblicima usta i po me-stima njihova postanka. znači i vreme. njemu i njegovu delu ne može se učiniti nikakva za-merka. a kojoj su pojedini delovi bez značenja. i pitanje. slog. po dužini i kratkoći. bar ne onakva koja bi bila vredna pažnje. Glagol je reč koja. i odgovor. uzeti samostalno. to je reč bez određena značenja koja niti sprečava niti čini da više reci dobiju jedinstvo i da imaju određeno značenje. jer u složenim recima ne služimo se njihovim delovima kao onakvim koji i sami za se imaju značenje. i kojoj pojedini delovi. sastavljen od glasa bez vučnog sa zvučnim ili poluzvučnim. kao C = s i p=r. koji se kod prislanjanja jezika sam za sebe nikako ne čuje. koji se čuje uz prislanjanje jezika. poluzvučnim. po visini. a ipak izriče naređenje? Kaže. Ta koji bi zadatak imao onaj koji govori kad bi ono o čemu on govori izazivalo prijatan utisak i bez njegova govora? U onome što spada u oblast d i k c i j e jedan deo čini raspravljanje o n a č i n i m a govora. na primer: to dp. Zato ostavimo taj predmet kao stvar koja pripada drugoj teoriji a ne teoriji pesništva. ali ne svaki nego samo takav koji može ulaziti u jedan glasovni skup. Reci č o v e k ili b e 1 o ne pokazuju vreme. šta li želja.91 (=oko) i TO mspi (=o). to je ne-raščlanjen zvuk. ali se čuje ako je vezan s kojim zvučnim ili poluzvučnim glasom kao X =g i 8=d. Jer TP =gr čini slog i bez cc=a i sa a kao ypcc = gra. i pretnja. Ko bi. dubini. i. Pretresanje tih stvari u pojedinostima spada u metriku. ali koja se ne srne samostalno stavljati u početku rečenice. na primer: u imenu T e o-d o r (Božidar) d o r (dar) nema nikakva samostalna značenja. baš kao i kod imena. ili kraj. nemaju određena značenja. namerava da izrazi želju. Z v u č n i m glasom zovem onaj glas koji se čuje bez prislanjanja jezika o koji deo usta. ali). glagol oblik ( f l e k s i j u ) i g o v o r . i pripovedanje. naime: pozivanje da se nešto učini ili ne učini jeste naređenje. i po srednjem položaju zvuka. pored ostalog. na primer. a to je.

i iz drugog dela koji nema značenja. i to ili s roda na vrstu.. a kod Kiprana tuđica. najzad. na primer. ili je sastavljeno iz dva dela koji obadva imaju značenje. Na primer: čaša se od-. a druga prošlo. z a p a d o m ž i v o t a . Dakle. ili ukras. na primer: p i t a n j e ili n a r e đ e n j e . ili m e t a f o r a . cifovov (= koplje) kod Kiprana obična reč. nosi prema Dionisu kao štit prema Areju. različne načine izražavanja. da jedna ista reč može biti i obična i tuđica. A n a l o g i j o m zovem onaj slučaj kad se drugi član odnosi prema prvom kao četvrti prema trećem. Jer reci k o r a k n u ? ' k o r a č a j ! jesu oblici glagolski prema tima načinima. a takvim zovemo ono koje je sastavljeno ili iz jednog dela koji ima značenje. Jer mesto drugoga uzeće pesnik četvrti član. na primer yfj (= zemlja). ili p r o d u ž e n i c a. drugi: da li j e d n i n u ili množinu. ili s vrste na vrstu. na primer „ H e r m o k a j i k o k s a n t o pomolio se Divu ocu". a tuđ i c o m ono kojim se služe drugi. O b i č n i m imenom zovem ono kojim se svi u svojoj zemlji služe. Ili: što je starost prema životu. jer pesnik u prvom slučaju kaže i z v a d i t i mesto o t s e ć i . samo u toj složenoj reci ne dolazi u obzir. čašu zvati š t i t o m D i o n i s o v i m .r e j e v o m. ili s k r a ć e nica. i četvorostruko. Govor može biti jedinstven na dva načina: kad pokazuje ili jedno ili više toga ali vezano u jedinstvo. Jedan oblik pokazuje da li toga ili" t o m e i ostalo. najzad. M e t a f o r a je prenošenje izraza s jednog predmeta na drugi.A galija mi evo stoji". samo ne kod jednih istih ljudi.kazuju i vreme. a u drugom o t s e ć i mesto i z v a d i t i . a prostim zovem ono koje je sastavljeno iz delova koji nemaju značenje. jer h i l j a d a znaci množinu. ili p r o m e n j e n o .8iv = u k o r a č a n j u. jer biti o s i d r a n to je vrsta s t a j a n j a . veče će nazivati s t a r o š ć u dana. Govor je skup reci koji ima neko značenje i u kome bar pojedini delovi imaju značenje za sebe. Tako je. to je veče prema danu. s v r s t e na v r s t u : „Tučem život izvadi mu" „Tvrdim tučem otseče". ali će on vazda sadržavati kakav sastavni deo s određenim značenjem. kao Empedokle. na primer. i s l o ž e n i h . nego može govora da bude i bez glagola. Jer nije svaki govor sastavljen od glagola i imena. treći. Kod nekih metafora nema nikakva posebna imena za analo41 . XXI PESNIČKI UKRASI. prema tome. ili mesto Četvrtoga drugi. na osnovu analogije. a određenje čoveka po tome što sobom znači jedinstvo. ili. s v r s t e na rod: „Bome već hiljadu dobrih Odisej učini dela". i to prva sadašnje vreme. A može ime biti sastavljeno i trostruko. Ilijada je. ili s vrste na rod. kao određenje (definicija) čoveka. Jasno je. na primer: ev tcp |3a5iL. i 56pu (= koplje) kod nas obična. Svako ime je ili obično ili t u đ i c a (provincijalizam). a jedno i drugo je vrsta oduzimanja. jedinstven govor po takvoj vezanosti. ili k o v a n i c a 40 i (neologizam). kao što su sastavljena mnoga imena u jeziku Masiljana. a starost v e č e r o m ž i v o t a ili. a ponekad se metafori dodaje i onaj koji je metaforom zamenjen. KASOJV 6 KAŠCOVOC! =Kleon od K l e o n a . a štit č a š o m A. dakle. Pesnik će. na primer: ljudi ili č o v e k. ROD IMENICA Imena ima p r o s t i h . i mnogostruko. Kao primer s roda na v r s t u pominjem ovo: . i tu reč je pesnik uzeo mesto reci mn o go . a kod nas tuđica. Oblik pripada imenima ili glagolima.

čas kratko. Ta vrsta metafore može se upotrebljavati i na drugi način: nekom predmetu da se drugo ime. zavr-šuju se glasovima v — n. Kao primer za to služi pesništvo Kleo-f o n t o v o i S t e n e l o v o . Doduše. vćptu (=slaeica). na primer: kad Kspctta (= rogove) zove epvuycc^ (= grane) a isp'ea (= svest enika) zove dprjTfjpa (== bogomoljcem). Zato je potrebno da se ti oblici nekako združe: tim postupkom. a takva su dva % =ps i 5 =ks. Kovanicom zovem reč kojom se drugi uop-šte ne služe. to bi bila ili zagonetka ili var-varizam. čini se.gan član. zatim p-icc yiv6rai dp. Ali. ali se imenu oduzme jedna od njegovih osobina.1 (=gumija) i JtŠJtept (=. a druga nastaje onda kad joj se nešto oduzme. na primer: 8eHvrepdv Kara p. i produženicu. i to: p-e3u (=med). ali za bacanje sunčanih zrakova nema nikakva posebnog izraza. nego b e z v i n s k o m . i slično. na primer: „Videh čoveka gde drugom čoveku vatrom pripoji med". a druge ženskoga. Prema tome. koje je čas dugo. i druge već pornenute vrste. Ne malu uslugu čine jasnoći dikcije i otmenosti izraza produžene.tpotepcov 6\|/ (= 6<[n£ = na dva oka ima samo jedan vid = viđenje). Bez vučnim glasom ne završava se nijedna imenica.papar). dikcija je najjasnija kad uzima obične reci. . učiniće da se ukloni običnost i prostota. Jer to i jeste suština zagonetke da vezuje ono što je nemoguće vezati. Od imenica jedne su muškoga. na u pet. ali ne A r e j e-v o m. Na primer: za bacanje semena ima izraz s e j a t i. to bi bila zagonetka. završuju se vokalima koji su svagda dugi. a samo u tuđicama. Samo tri imenice završuju se glasom i = i. pa ipak se to (bacanje sunčanih zrakova) odnosi prema suncu kao sejanje prema sejaču. Dikcija postaje uzvišena i otklanja prostotu kad se služi neobičnim izrazima. jer. A upotrebom samih tuđica nastaje varvarizam. a za skraćenicu Kpi (= Kpt-flfj = ječam) i 8ćč (= Scojia = kuća). i a = a. ako bi ko uneo u dikciju sve neobične izraze zajedno. a opet govori o nečemu što je stvarno. a ni kratkim zvučnim. nego je pesnik sam uvodi.. . P r o m e n j e n o m rečju zovem onu reč koja nastaje kad joj se jedan deo zadrži. Imenice srednjeg roda završavaju se tim istim glasovima i glasovima v = n i < = s. i uopšte svaki izraz koji odudara od običnog govora. i cu = o. Jer. i ukras. KĆp. Što se tiče p r o d u ž e n ice i s k r a ć e n i c e . jer su t = p s i z = 'k s isto-vetni sa s. na primer: kad bi neko štit nazvao čašom. §opu (= koplje). pa se jednako može na sličan način postupiti. a treće srednjega roda. ali se može postići metaforom. yovu (=koleno). To se ne može postići sastavljanjem običnih izraza. tuđica. a neobičnim izrazima zovem tuđicu. skraćene i promenjene reci. broj završetaka za imenice muškog jednak je sa brojem završetaka za imenice ženskog roda. to bi bio varvarizam. ako bi pesnik spevao nešto samo u metaforama. koje su ženskoga roda. Primeri za produženicu: Jt6Ar|0C mesto JIOISUJC. i metaforu. Koje su muškoga roda. I zato je pesnik rekao: „Sejući bogodani zrak".6v (= u desni ju sisu mesto u desnu). p=ri c =si glasovima složenim sa s. naime vokalima rj == e. Ilr|Ar|idSeto mesto rirjAsidou. a upotreba običnog izraza donosiće dikciji potrebnu jasnoću. ima nekoliko takvih reci. XXII PESNICKA DIKCIJA Ono što čini v r l i n u p e s n i č k e d i k c i j e jeste njena j a s n o ć a ali bez p r o s t o t e . &GTV (=grad). i metafora.at. prva nastaje onda kad se jednoj reci vokal duže izgovara nego obično ili kad joj se jedan slog umeće. a drugi ponovo stvori. ali je neotmena. i to: x&v (= stado).p.

s l o ž e n e reci n a j b o l j e p r i s t a j u za d i t i r a m b e .A to je slab čovečuljak.: Eshil i E u r i p i d spevali su isti jampski stih. Ali u junačkoj pesmi mogu se upotrebljavati svi pornenuti izrazi. i kod ostalih vrsta neobičnog izražavanja. a Euripidov bljutav. čudovište pravo" kazao obične izraze: . Na primer: „Zahtevao je Hari-nida kad je na Maraton išao". onda je to smešno. Doduše. mesto stepi 'A\'iX>. mesto obične reci uzeo je neobičnu..ea^ —o A h i l e j u junaku. Jer. nitkov.. podesni su oni izrazi koji se mogu uzimati i u proznom govoru. pa se potsmevaju pesniku Homeru. i Eshilov stih pokazuje se lep. tvrdeći da je lako pevati nekome „kad stane produživat' reci po volji". Veoma je važno umeti se prikladno služiti svakom od pomenutih vrsta. &yco 8s viv = a jaju. Ali održavanje rnere u svima delovima dikcije jeste opšti uslov. a n a j v a ž n i j e kad se p e s n i k odlikuje u u p o t r e b i metafora. i isto tako kad bi mesto: 44 „sitan mu primakne sto. Isto tako bilo bi kad bi ko u stihu: . koji najviše podražava razgovor.odudarajući u nečemu od uobičajenoga oblika. a to baš onaj kudilac nije znao. nepriličan primakne stolac" stavio: „malen mu primakne sto i stolac mu primakne bedan".a rana Što mi s noge meso izjeda". a ostajući delimice u vezi s običnim izrazima obezbediće dikciji jasnoću.dTcuv &ro = d v o r a od s v o g a mesto cuto SCOJI&TCOV = od s v o g a dvora. naime. E u r i p i d je mesto i z j e d a metnuo b l a g u j e . složivši same te reci u jampski stih. u Filoktetu spevao svoj stih: . I kod tuđice.. Zato nije opravdano prekoravanje Onih koji oštroj kritici podvrgavaju takav način dikcije. ali je Euripid zamenio samo jednu reč. Jer baš zato što ovi izrazi ne pripadaju običnim izrazima. Što se tiče pojedinih pesničkih izraza. 45 . tj.a to je malen čovek.na primer: 8a)p. i najzad kad bi mesto: „obale huče" kazao „obale grakću". i to je obeležje genijalnosti. takve reci neće biti svakodnevne i postade otmene.Axi^Xea)C Jtepi =^=Ahileju o junaku. i s ostalim vrstama neobičnog izražavanja. metafora i ukras. O tragediji i o podražavanju koje se vrši radnjom neka bude dovoljno to što je dosad rečeno. t u đ i c e za j u n a č k e pesme. i „ne ljubeći uz njega njegovu čemeriku".. i sa tuđicama. i složenim recima i tuđicama. koliku razliku u d i k c i j i p r a v e ti i z r a z i kad se u z i m a j u s merom. to se jedino ne može naučiti od drugoga. Dok je Eshil. ako se tim postupkom ide za tim da se to nekako naročito pokazuje. i kod metafora. svako bi se mogao uveriti da je ova naša tvrdnja istinita ako bi te izraze zamenjivao običnim izrazima. jer umeti nalaziti sjajne metafore znači umeti videti sličnost. Na pr. a m e t a f o r e za j a m p s k i t r i m e t a r u drami. a to su obični izrazi. ili . Ali. slabotinja. to svako može da ogleda kod epa ako bi one izraze u stihu zamenjivao običnim izrazima. kad bi ih ko neprikladno uzimao i namerno služio se njima za smešne stvari. oni oduzimaju govoru karakter sva-kodnevnosti. prava rugoba". zatim ce-3-ev = t e b e k a. za jampski trimetar. Tako je još A r i f r a d ismejavao tragičke pe-snike Što se služe izrazima kojima se u govoru niko ne bi poslužio. To isto dogodilo bi se i sa metaforama. kao što je učinio stari Euklid.

r a d n j u . Homer se i u tome pravcu pokazuje kao bogodan pesnik iznad svih drugih što nije p o k u š a o da o p e v a ni ceo T r o j a n s k i rat. tj. kao što se pomorska bitka kod Salamine dogodila u isto vreme u koje i bitka kod Sicilije protiv Kartaginjana. izlaganje svega onoga što se u njemu dogodilo jednome ili mnogima. ili da crta duševni život ili da bude puna patnji i da ima i iste . XXIV DALJE ODLIKE HOMEROVE NA KOJE SE TREBA UGLEDATI. i sredinu. da bude ili prosta. da bi. HOMER KAO UČITELJ U GOVORENJU NEISTINE KOJA ODGOVARA SVRSI I U IZBE GA VAN JU BEZRAZLOŽNOSTI. A gotovo većina epskih pesnika tako radi. Zatim. Neoptolem. Fi-loktet. ili prepletena. na pri-mer Nabrajanje galija i druge episodije kojima ukrašava svoju pesmu. tj. i to: Spor oko oružja. mada je imao početak i svršetak. predmet prikazivanja ne jedna radnja nego jedno vreme. OBRAĐIVANJE ISTOVREMENIH DOGAĐAJA. a druge mnoge događaje uzeo je kao episodije. Prosjačenje. Ostali epski pesnici opeva ju jednoga čoveka i jedno vreme i jednu radnju ali punu delova. i Sinon. XXIII—XXV (6 ejtojroioc. Euripil. kao što smo već jedared istakli. kao što je to uradio pesnik Kiparske pesme i pesnik Male Ilijade. izazivalo estetsko uživanje svoje vrste. koja ima početak. i završetak. kao jedno i potpuno živo biće. kao u tragedijama. DIKCIJA EPOPEJE Osim toga.) XXIII EPOPEJA KAO OBRAZAC ZA JEDINSTVO RADNJE. t a k v o p e s n i š t v o po svom sas t a v u ne srne da liči na i s t o r i s k a dela. nužno. HOMEROVO ODLIKOVANJE OD OSTALIH EPSKIH PESNIK A Što se tiče epskog pesništva. a svaki od tih događaja ili je vezan ili nije vezan za koji drugi događaj. Zato se i može iz Ilijade i iz Odiseje uzeti gradivo samo za jednu tragediju ili najviše za dve. e p o p e j a treba da ima iste v r s t e kao i t r a g e d i j a . Zato. HEKSAMETAR KAO NAJPRILIČNIJI STIH ZA EPOPEJU. tj. Jer to bi postala suviše obimna i nepregledna pesma ili. Jer. ćelu i završnu. zatim Odlazak. u kojima je. i Trojanke. a iz Male Ilijade za više nego osam. tako se i u vremenima koja dolaze jedno posle drugoga odigravaju ponekad događaji jedan posle drugoga. da se one v e z u j u za j e d n u j e d i n s t v e n u . NJENA RAZLIKA OD PISANJA ISTORIJE. to bi bilo suviše zamršeno zbog šarene sadržine. Ajant. kad bi se pesnik i ograničio da se drži mere u dužini. Razoren je Troje. a da obadva doga46 đaja nisu imala nikakva zajedničkog cilja. Lakonke. dok iz Kiparske pesme za mnoge. Ali on je odvojio samo jedan deo.TREČI ODEL JAK Epski pesnik: gl. koje podražava pripovedanjem i u stihovima. jasno je da u njemu treba priče sastavljati dramski. od kojih nijedan nema nikakva zajedničkog cilja sa drugim.

delove izuzevši muzičku 47 .

Da bi svoj obim proširila. a ti događaji. Treba. jer lice koje dela ne vidimo pred sobom. Što se tiče k o m p o z i c i j e . A jampski trimetar i trohejski tetrametar odaju živost. jer i epsko podražavanje prevazilazi ostala podražavanja. Ali mera dužine dovoljno je određena već ranije: epopeja treba da bude tolika da se može pregledati od početka do kraja. ako istinski postoji ovo do cnij e (B). treba dodati drugo (B) ako to drugo nužno postoji ili biva u vezi s prvim. ako su međusobno vezani. na primer. to bi se očevidno pokazalo kao neprilično.Q . u epopeji se može. nego je. 4 O pesničko] umetnosti /J. nego samo onaj događaj koji se odigrava na pozornici i u vezi sa glumcima. A to je pogrešan zaključak. veoma malo srne sam da govori. to dokazuje ova činjenica: svi oni koji pripovedaju vole da nešto dodaju. Taj postupak osniva se na k r i v o m z a k l j u č i v a n j u . pesnike da biraju ono što njoj priliči. ili u više metara. Herojski metar je najmirniji i najobimniji metar. i nijedna figura nije bez karaktera. kao što je to učinio Here48 m o n. Jer. i prepoznavanja. a Odiseja prepletena. Jer i epopeja treba da ima i preokreta. iskustvo je pokazalo da je herojski stih (heksametar) najpriličniji. i kad bi njihova dužina bila jednaka sa dužinom tragedija koje su određene za jedno prikazivanje. naime. jer misle da će tako izazvati dopa-danje u slušalaca. a samo malo i retko daju pravo podražavanje. i ona je uzrok neuspehu tragedija. A još bi nepriliČnije bilo kad bi ko sve te metre mešao. To je ono preimuestvo kojim epopeja razvija veći sjaj prikazivanja i kojim osvežava slušaoce i obogaćuje sadržinu nejednakim episodijama. zato on i dopušta upotrebu tuđica i metafora u punoj meri. Jednolikost. on je svaku od svojih pesama prema tim pravilima sastavio: Ilijada je prosta i puna patnji. a na drugoj Ahilej koji joj pomrkiva-njem zabranjuje! Ali u epu to se ne primećuje. i to jedan za igru a drugi za prikazivanje radnje. Jer zato što zna da je drugo (B) istina. Homer posle kratkoga uvoda odmah uvodi junaka. Što se tiče metra. Pesnik. epopeja se koristi jednom znatnom svojom osobinom: dok se u tragediji ne može podražavati više istovremenih događaja. Dok ostali pesnici kroz ćelu epopeju izlaze sami na pozornicu. ili kakvu drugu figuru. Kao u mnogim drugim stvarima. i bolnih događaja.kompoziciju i pozorišni aparat. Jer. prikazivati ono što je čudno. Zato još niko i nije sastavio dugačku epsku pesmu u kome drugom metru osim u herojskom. Jer. a i da ima lepe misli i lepu dikciju. To bi se moglo postići kad bi sastavi bili kraći nego što su bili u starih epa. brzo zasićuje. sama priroda epopeje naučila. i u epopejama. Homer je i ostalim pesnicima najbolje pokazao kako treba govoriti n e i s t i n u . dikcijom i mislima on je prevazišao sve druge epske pesnike. nego svaka ima određen karakter. Zato. ako je prvo (A) neistina. A ono što je čudno izaziva zadovoljstvo: a da je tako. to bi bilo smešno: na jednoj strani ahejska vojska koja stoji i ne goni. ako bi ko pokušao da epski podražava u nekom drugom metru. postoji ili biva ono r a n i j e (A). jer ne podražava onda kad tako postupa. kao što smo već rekli. da onda. zato što ona pri-poveda. Jer ljudi misle pošto posle A postoji ili se dešava B. dakle. Homer je dostojan da bude pohvaljen i u tome što on jedini među pesnicima pouzdano zna šta ima da radi. proširuju epopeji obim. naš duh pogrešno zaključuje da je i prvo (A) istina. ili ženu. jer se prepoznavanja nižu kroz ćelu pesmu. a to je najviše izvor onoga što je čudnovato. kao i u tragedijama. izneo na pozornicu ono kako Ahilej goni Hektora. ali u epopeji ima više mesta za ono što je b e z r a z l o ž n o . epopeja se razlikuje od tragedije d u ž i n o m sfc 1 op a i metrom. Svim tim poslužio se Homer prvi u punoj meri. naime. kad bi pesnik. osim toga. Primer za to daje Pranje u Odiseji. i crta duševni život. prikazivati više istovremenih događaja.

ali je neverovatno. onda je to p o g r e š k a p r o t i v s a m e p e s n i č k e umetnost i. cilj mogao postići u većoj ili manjoj meri i po pravilima umetnosti koja o tim stvarima rešava. jer. a ne može li pesnik to izbeći. ili je inače učinio pogrešku protiv posebne pojedine nauke. Na primer: ako je pesnik odabrao da podražava nešto što on ne može. na primer. Pokazalo bi se da se i oni bezrazložni prizori u Odiseji — iskrcavanje spavaćiva Odiseja — ne bi mogli podneti kad bi to ispevao neobdaren pesnik. v a ž n o s t i ? Jer manja je pogreška 1 Objašnjenje u registru imena pod rećju Ilijada. ali ona se može opravdati ako umetnost na taj način postiže svoj cilj. onda je to pogreška. ako to samo može biti. Pogrešaka koje se prave protiv same pesničke umet-nosti ima dve vrste: jedne se odnose na nju samu. OPŠTI OSVRT NA PROBLEME I REŠENJA Što se tiče problema i njihovih rešenja. I neka se priče ne sastavljaju iz delova koji su bezrazložni. onda se pogreška ne može opravdati. koji se ne odlikuju ni crtanjem karaktera. 51 4* . ako pesnik nije pravilno odabrao. Jer. kakve t r e b a da budu. Kako je pesnik podražavalac baš kao slikar ili koji drugi likovni umetnik. kao Edip. ni mislima. najzad. Najzad. na primer. na primer le-kar-ske. pak. ili kao što u Mišanima Telef od Tegeje putuje do Misije ne pustivši glasa od sebe. Ako pesnik donese takve nemoguće elemente. gledišta s kojih treba ispitivati i pobijati zamerke koje stoje u problemima. s druge strane. dakle.što u Elektri glasnici izveštavaju o pitijskim igrama. kao . suviše sjajna dikcija baca u ža-senak i crtanje karaktera i misli. To su. Ako je prikazano nešto nemoguće. a ne protiv same pesničke umet-nosti. etiku) ili za koju drugu umetnost. za p e s n i č k u umetnost ne važe ista p r a v i l a kao za p o l i t i k u (tj. nego li ono što je moguće. Ako se. Pored toga. ali.Zatim. neka to leži izvan radnje koja se prikazuje. uzeo da prikazuje konja s obadvema nogama napred ispruženim. nego je najbolje kad u njima uopšte nema nikakvih bezrazložnosti. nego je. i koliko ima vrsta tih problema i koje su. koja tvrdi da je prikazivanje nemogućno. a ima još mnogo i drugih načina neobičnoga izražavanja. pa ako se pokaže da je to donekle verovatno. Zatim. ali je verovatno. ili koje druge. jer te postupke pesnicima dopuštamo. ili k a k v e su prema kazivanju i v e r o v a n j u ljudi. ne treba uopšte praviti nikakvih pogrešaka. Primer za to daje prizor kako Ahilej goni Hektora1. POJEDINE ZAMERKE I REŠENJA. priča uopšte ne sme se tako sastavljati. a ne u drami. izrađivanju d i k c i j e treba pesnik da posvećuje svoju naročitu pažnju u praznim delovima. o tome može nam dati jasnu sliku ovakvo razmatranje. onda je to p o g r e š k a p r o t i v poj e d i n e nauke. Kao sredstvo za prikazivanje tih stvari služi običan (svakodnevni) govor ili i tuđice i metafore. nužno je da on svagda podražava jedno od ovoga troga: ili s t v a r i kakve su bile ili' kakve jesu. 50 ili. Zato je smešno izgovarati se da bi inače ćela priča propala. više t r e b a u z i m a t i ono što nije moguće. Jer cilj je onda tu ako pesnik na taj način uzbuđuje ili u tome ili kome drugom delu. što ne zna kako je Laj zaglavio. Ali je Homer prikrio onu neistinu zaslađu-jući je ostalim lepotama svoga prikazivanja. može se postaviti pitanje k a k v a je pog r e š k a . a druge se odnose na nešto što je za nju od spor e d n e v a ž n o s t i . Razmatrajmo najpre zamerke koje se odnose na samu pesničku umetnost. XXV GLAVNE TAČKE ZA PESNlCKE PROBLEME I REŠENJA. onda se može dopuštati i neistina. da li je ona u č i n j e n a p r o t i v p e s n i č k e u m e t n o s t i kao t a k v e ili protiv n e č e g a d r u g o g a što je za nju od s p o r e d n e .

bivaše smesa"..4 Druge stvari objašnjavaju se metaforom.ako neko. neko zamera da prikazivanje nije istinito.9 Ako se čini da neka reč znači nešto p r o t i v . ima pravo K s e n o f a n . u tome slučaju. A mogao bi se taj primer shvatiti i kao metafora. Na primer u stihu: „Svi su bogovi već i junaci konjici spali čitavu noć". Takve su. nije znao da košuta nema rogova nego da ju je naslikao onako kako se ona uopšte ne može naslikati. zatim ako se za Dolona kaže: „obličjem bese grdan". zato pesnik veli da je Ganimed v i n o 1 i j a Divov. ili kome za volju. tako je opšte mišljenje. Objašnjenje u registru imena pod rečju Ilijada. treba odgovoriti. na primer u stihu: oupfjccg |xsv tfp*Tov (=najpre gađaše mazge). time se ne kaže da je bio nesimetrična tela nego ružan u licu.6 Ponekad se zamerka pobija i i n t e r p u n k c i jom.. na primer. ili radi čega to lice nešto radi ih govori. 52 7 8 9 53 . na primer: da li radi većega dobra koje treba da se postigne. Pa u stihu b^poT-epov Se jtepais (= živi je utači) pesnik Objašnjenje u registru imena pod rečju Ilijada. sve je vrsta množine. Objašnjenje u registru imena pod rečju Ilijada. onda se može odgovoriti da ljudi tako misle.svj os oi (= nosimo njemu) i TO pi:v o5 (ou) KaTajtuotetcu 6p. Na primer u izrazu: „tu se zadržalo medeno koplje" treba ispitati g d e se to ko4 5 6 Objašnjenje u registru imena pod rečju Ilijada. Objašnjenje u registru imena pod rečju Objašnjenje u registru imena pod rečju Empedokle. prikazivati ih onako kao što ih pesnici prikazuju.3 Kad se raspravlja da li neko lepo ili ne lepo govori ili radi. Objašnjenje u registru imena pod rečju Ilijada.i d onakve kakvi jesu. kao što je to uradio H i p i j a Tašanin u ovim primerima: §t6op>:v (5ioou. jer možda pesnik ne misli na mazge nego na čuvare.. kao što je S o f o k l e izjavio da on prikazuje ljude onakve kakvi treba da budu. Kad kažu vino. nije ni bolje a i ne odgovara istini. Takav je. nego na brže točenje. ne srne voditi račun samo o tome da li je to dostojno ili rđavo.s Neke zamerke pobijaju se n a v i k o m govora. I one koji kuju železo ili koji drugi metal zovu medarima. ali se može odgovoriti da je nekad z a i s t a tako b i l o . zato se u pesmi kaže „dokolenica koju od kalaj a napravi medar". a E u r i p . Hipija Ta šanin. kao u Empedokla: „Odmah bivaše smrtno što je naviklo besmrtno biti.0 P r o s o d i j o m se pobijaju zamerke. ili kada. i što ranije bese čisto.rečno. ono što Homer kaže o oružju: „Vrškom kopljača sva su im koplja upravno zabodena".|3p(p (-—kojega jedan deo trune od kiše). ljudi misle na vrstu pomešana pića. tu je svi metaforički rečeno mesto mnogi.' Ponekad a m f i b o l i j o m (dvosmislenošću): „A deo noći prođe već veći od dva dela". ili radi većega zla koje treba da se izbegne. pri odmera-vanju te radnje ili toga govora. glasu se divio frula i svirala i ciki ljudskoj". nego možda. ma da bogovi ne piju vina. Jer. promenivši u prvom akcenat. jer najpoznatije to je ovde jedino. neko prikazivanje nije bolje. onda se. Zamerke koje se odnose na i z r a z e treba pobijati pozivajući se na tuđ i c u. kao što je. Ako. i kome. priče o bogovima. u ono vreme bio običaj. a odmah po tome: „kad bi na polje on na trojansko bacio oči. Objašnjenje u registru imena pod rečju Ilijada. tu je izraz deo veći dvosmislen. dalje. ali. naime. na primer. na primer.3 ne misli na nemešano vino kao za pijanice. kao što je još i danas u Ilira. jer Krećani mesto pujrpoaartov (=lepih obraza) kažu eistos^ (=lepa lika). U drugom slučaju. nego treba voditi račun i o licu koje nešto radi ili govori. onda treba ispitati šta sve ta reč može da znači na onom mestu. I onaj izraz: „jedini ne tone" kazan je metaforički. onda tu zamerku treba pobijati odgovorom: ali možda t r e b a da bude tako. a drugom pro-menivši hak i odbacivsi akcenat.2 Ako se ne može tvrditi ni jedno od toga.

Tako se dogodilo sa shvatanjem mesta o Ikariju: kritičari polaze od pretpostavke da je on Lakonac. ili što je p r o t i v p r a v i l a p e s n i č k e u m e t n o s t i . i zato im je nerazumljivo što se Tele-mah nije s njime sastao kad je stigao u Lakedemon. pri tom ispitivanju. a ne Ikarije. ili. A možda stvar stoji onako kako kažu Kefalenjani. Ako neki i z r a z daje u t i s a k p r o t i v r e Č n o s t i . prave se sa pet gledišta. prave svoje zaključke. onda to t r e b a i p i t i v a t i kao što se postupa kod p o b i j a n j a u d i j a l e k t i c i : da li je reč o istom onom čemu se prigovara. jer ideal treba da prevazi-lazi stvarnost. Egeja. a pored toga i tim da ponekad nije nerazložno. pošto su sami odredili značenje oblika. Zamerke. kao što Homer govori. Uopšte. ili što je protivrečrro. ili što je u m o r a l n o m s m i s l u loše. pa onda. treba paziti na ono što Glaukon primećuje da kritičari neka mesta najpre pogrešno razume ju. kao Euripid. Oni tvrde. a ima ih dvanaest. Sa gledišta umetnosti više važi ono što je verovatno a nemoguće negoli ono što je moguće a neverovatno. Po tome. ipak se može odgovoriti da je bolje tako ih prikazivati. u ploči koja je suprotna?10 Ili. 54 . ili loš karakter. pa posle toga i resavati ili prema onome što kaže sam pesnik ili prema onome kako to razumeva razborit čitalac. kako bi čovek najpre mislio. dakle. Rešenja treba tražiti prema navedenim rubrikama. ono što je n e m o g u ć e treba pravdati r a z l o z i m a u m e t n o s t i ili onim što je bolje ili o p š t i m m i š l j e n j e m . Pa ma da je nemoguće da ustvari ima onakvih ljudi kako ih je slikao Z e u k s i d . na primer Menelajev u Orestu. da se Odisej iz njihova kraja oženio i da je ime njegovu tastu I k a d i j e. jer je verovatno da se nešto dešava i protiv verovatnosti. zarneraju mu ako se što protivi njihovu mišljenju. verovatno je da je taj problem nastao iz zablude. Objašnjenje u registru imena pod rečju Ilijada. i da li se izraz odnosi na isto na što mi mislimo da se odnosi. N e r a z l o ž n o s t treba pravdati o p s t i m m i š l j e n j e m . i da li je izraz uzet u istom smislu u kome ga mi uzimamo. naime. A prekor i za nerazložnost i za slabost karaktera opravdan je onda kad pesnik bez 10 ikakve potrebe donosi ono što je nerazložno. ili što je n e r a z l o ž n o . pa verujući da je pesnik začelo rekao ono što oni sami misle. ili se zamera nečemu što je nemoguće. na primer.{ pije zadržalo. šta znači izraz t u? Da li ovako.

Jer. muziku. Da tako stvar stoji. ono što je zbijenije više se svidi nego ono što je vezano za mnogo vremena. Ako je. dakle. tragička umetnost prosta. naime. a zamera se danas i drugima. Ako je. može se odgovoriti. njoj pripada prvenstvo zato što ima sve što ima i e p o p e j a — šta više. epska umetnost ima otmenije gledaoce. tvrdi se. jer ne ume ju da prikazuju slobodne žene. Mislim. i razvlače horovbđu kad sviraju Skilu. Ako njoj.ČETVRTI O D E L J AK Upoređenje tragedije i epopeje: gl. Tragediji. najzad. Pored toga. koji ne traže nikakvih mimičkih pokreta. osim toga. na primer. ona vrši taj uticaj i kad se čita i kad se na pozornici prikazuje. ona može da se služi i njezinim metrom —. XXVI (SuyKptaic ffjc. na primer. ta optužba ne p o-gađa u m e t n o s t p e s n i č k u nego glumačku. dakle.. naime. p o s t i ž e svoj zadatak. ako epski pesnici obrađuju jedinstvenu priču. prema tome. nije ni svako kretanje tela za osudu. Dakle. na slučaj kad biko S o f o k l o v a Edipa dao u onoliko stihova koliko ih ima Ilijada. dokazuje to što se iz svakog epskoga dela može izvući gradivo za više tragedija. ona izlazi ili suviše kusa ako je obdelavaju u malom obimu. PRVENSTVO TRAGEDIJE. (po tvrđenju nekih) takva. a takvo je ono koje pretpostavlja obrazovaniju publiku. začelo i gora. jer je suviše preterivao u mimič-kim pokretima. nego samo preterano kretanje loših glumaca. Zatim. onda je jasno da je ono podražavanje koje sve podražava prosto. jer preterivati u pokretima može i rapsod. a to se zameralo i K a l i p i d u . e p s k o p o d r a ž a v a n j e ne daje ni takvu j e d i n s t v e n o s t . nazvao Kali-pi da majmunom. pripada prvenstvo bar iz drugih razloga. isto onako kao i epopeja. Jer. Tragedija. kao što je to činio S o s i s t r a t . onda je ona. kao što se. a takvo je bilo mišljenje i o P i n-d a r u. Otuda. dalje. Pre svega. kao što su tako i stariji glumci ocenjivali igru svojih naslednika: Mi n i s k o je. onda začelo nije nužno voditi računa o gornjem prekoru. tako se i ćela dramska umetnost odnosi 56 prema epskoj umetnosti. šjtojtouo:::) XXVI UPOREĐENJE TRAGEDIJE I EPOPEJE. koja umetničkom uživanju daje najveću živost. kao što je to činio M n a s i t e j Opunćanin. Najzad. Zatim. i pozorišni aparat. A kako su se ti mlađi glumci odnosili prema starijima. pa zato neprestano prave pokrete. i bez m i m i č k i h pokreta. ili. savr -šenije ono podražavanje u kome prostote ima u manjoj meri. SVRŠETAK Možda bi ko bio u neprilici kad bi imao da odgovori da li je s a v r š e n i j e e p s k o ili tra-g i č k o p o d r a ž a v a n j e . jer već i samo čitanje pokazuje kakva je ona. pripada prvenstvo i po tome što n j e n o p o d r a ž a v a n j e p o s t i ž e svoj cilj u k r a ć e vreme. ona ima ne neznatan deo. glumci misle da publika ne bi pokazivala razumevanja za prikazivanje ako oni sami ne bi što dodali. a isto tako i pevač. inače bi se i igra morala osuditi. rđavi frulaši upravo valjaju kad treba da podražavaju bacanje diska. tvrde. ako je produ57 • . a tragička ima neobrazovane gledaoce. Tragedija je. TpaY'cp8ic/< Kal rfjc.

Gozba. jer ona svoj cilj potpunije postiže nego epopeja. izdanje Narodne ipro-svete. U istoriji helenske tragedije to je prva drama kojoj gradivo nije uzeto ni iz mita ni iz istorije. IX. po svoj prilici. Heleni su mit. Prvu nagradu dobio je 416-e god. jer ga ne hvali samo Aristofan. predgovor napisao i objašnjenja dodao d-r Miloš Đurić. Fedar. rodio se u Atini oko sredine V-og veka. neka bude rečeno toliko. koji su za Euripida bili kobni. i one pret-stavljaju podražavanje jedinstvene radnje koliko je god to moguće. U toj komediji Aristofan pokušava da Agatona. Beograd 1955. osim toga. obučena u ženske haljine. v> kojima se takođe slavila pobeda salaminska i. daje utisak razvodnjenosti. a. i taj događaj proslavio je Platon u Simposionu (u srpskom prevodu: Platon. XVIII). takođe odnosio na bitku salaminsku. Bio je otmen. u kojoj se govorilo o propasti jonskog ustanka. smatrali za svoju istoriju. ■ R E G I S T A R IMENA S OBJAŠNJENJIMA I NAPOMENAMA Agaton (gl. I: Gozba ili O ljubavi. nego samo ono koje smo već ranijepomenuli — onda je očevidno da tragedija z a s l u ž u j e p r v e n s t v o . Za helensku tragediju naročito je karakteristično da su joj pesnici gradivo uzimali iz mita. proturi na svetkovinu u kojoj su samo žene mogle da učestvuju. Lepotu mu ističe Platon u Simposionu i Protagori. Mosbi-onova drama Temistokle. i o njihovim vrstama i sastavnim delovima. kao što Ilijada ima mnogo takvih delova i Odiseja. i tako je pokušao da dramu oslobodi od vezanosti za religiju i za kult 59 . bogat i druževan čovek. najzad. o njima samima. i posebnim umetniekim zadatkom — jer te umetnosti ne srne ju da izazivaju ma kakvo umetničko uživanje. tragedija odudara svima tim preimućstvima. on je stvorio društvenu dramu. u kojima je iznesen persiski poraz kod Salamine. koji već i sami za se imaju dovoljnu dužinu. i koliko ih ima i u čemu se razlikuju. Izabrana dela. o zamerkama i o načinima re-šenja. Međutim. Antej. Beograd 1933. Aristotel saop-štava (gl. O tragediji i epopeji. na pri-mer: ako je epopeja sastavljena iz više radnji. tragički pesnik. Alkmeon. II-o izdanje u zborniku Ijon. i Feničanke. o Lenejama. i. nego ističe i Aristotel u Poetici. dakle. Agaton je pokušao jednu smelu reformu: da bi oslobodio dramu od okova. Znamo samo po imenima za ove drame: Aeropa. i o uzrocima njihove uspelosti ili neuspelosti. U vreme kad je postala tragedija. Pa ipak su te pe-sme sastavljene što se može savršenije. sa izmišljenim licima i izmišljenom radnjom. izdanje Kulture. čiji se sadržaj. postojale su samo četiri drame za koje je gradivo uzeto iz istorije.i žuju prema metru. ismejava ga zbog njegovih ženskih manira. izvanredno lep. s grčkog preveo. IX) da je Agatonov Antej imao izmišljenu radnju. junačku priču. Kao tragičar morao se odlikovati. Mišani i Telef. Ako. zatim Eshilovi Persijanci.. Aristofan. To su Frinihove drame Osvojenje Mileta. knj. najzad. u Te-smoforijazusama. koji je rado uživao slasti života.) Njegov pesndčki rad slabo je poznat. Koliko znamo. Tijest.

Epopeja prema tragediji — — — — — — — — — 11 B) P o s e b n i deo Tragedija. Đurić i D-r Vladeta Popović: Uvod I. Istorijski razvitak tragedije — — _ _ _ _ _ _ _ _ _ 8 V.3 I. Razlike po predmetima podražavanja — — 7 III. Definicija umetničkog stvaralaštva.SADRŽAJ D-r Miloš N. Savremeni značaj Aristotelove Poetike — XLIV ARISTOTEL: O PESNIČKOJ UMETNOST1 Str. Epski pesnik. Upo-ređenje tragedije i epa — — — — •— — 13 157 . Tragički pesnik. Razlike po sredstvima podražavanja — — — — — 5 II. A) O p š t i deo Umetnič'ko stvaralaštvo uopšte — — — — .Razlike po načinima podražavanja. Vrste pesništva. Aristotelovi spisi — — — — — — — XX III. Aristotelova Poetika kao pritajena polemika protiv Platonove idealističke teorije umetnosti _ _ _ _ _ _ _ _ —XXXII IV.Ljudska priroda kao izvor umetničkog stvaralaštva. Dorsko poreklo drame. Predmet i razvitak komedije. Aristotelov život s istorisko-društvenom pozadinom — — — — — — — — — VII II. naročito komedije — — — — 7 IV.

Glavne tačke za pesničke probleme i rešenja. Osam delova jezičkog izraza — — — — 38 XXI. Strah i sažaljenje — — — — 26 XIV. VI—XII VI.Prvi o d e l j a k Tragedija: gl. Definicija tragedije. XIII—XXII XIII. a ne jednoga lica 20 IX. Pojedine zamerke i rešenja. Svršetak — odeljak i epopeje: gl. i sažaljenja i njihov red po vrednosti — — — — — 28 XV. XXVI epopeje. Mnogočlanost i preobimnost priče. patos 23 XII.Dalje odlike Homerove na koje se treba ugledati. Zadatak hora — 35 XIX.Četiri načina izazivanja straha. Tragičnost u sa-držini priče. Pet načina prepoznavanja i njihov red po vrednosti — — — — — — — — — — 32 XVII. Prosta i prepletena radnja — — — — — 23 XI. Poredak delova prema vrednosti — — — 15 VII. Četiri vrste tragedije. Đurić: Registar i imena s objašnjenjima napomenama — -Prevodiočev pogovor \ 158 . Njeni kvalitativni delovi.Tragična lica.Epopeja kao obrazac za jedinstvo radnje. Ti<pič-nost tragičke priče i njena saglasnost sa zakonima nužnosti i verovatnosti. Homerovo odlikovanje od ostalih epskih pesnika — — 46 XXIV. Upoređenje tragedije i gedije. Zaplet i rasplet. Hek-sametar kao najpriličniji stih za epopeju. Pesnička dikcija — — — — — — — 43 T r e ć i odelj aik Epski pesnik: gl. Dikcija epopeje — — — — — — — 47 XXV. Način govora — — — ____ 37 XX. Tri dela priče: preokret i prepoznavanje. Misli. Obrađivanje istovremenih događaja. Njena razlika od pisanja istorije. Ostali postupci pesnikovi za tehniku kompozicije — — — — — — — — — — 34 XVIII. . Homer kao učitelj u govorenju neistine koja odgovara svrsi i u izbegavanju bezrazložnosti. Završenost. Prvenstvo tra- D-r Miloš N. XXIII—XXV XXIII. Ugledanje tragičkih pesnika na dobre ikonografe — — — — — — — — — 30 XVI. celina. jedinstvo i veličina tragičke radnje — — — — — — — — — 18 VIII. Obrađivanje karaktera i njihovih suprotnosti. Opšti osvrt na probleme i rešenja — — — — — — — Četvrti Upoređenje tragedije XXVI. Jedinstvo tragičke radnje. Pesnički ukrasi. Razlika između istoriografije i pesništva. Rod imenica — — — — 40 XXII. Čudo i slučaj kao dramski motivi 21 X. Kvantitativni delovi tragedije — — — — 24 Drugi o d e l j a k Tragički pesnik: gl.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->