SLOVO O ISUSOVOJ MOLITVI[1

]

Počinjem ovo slovo o Isusovoj molitvi i odmah prizivam sveblagog i svemogućeg Isusa da pritekne u pomoć mom ograničenom umu. Počinjem ovo slovo o Isusovoj molitvi i sećam se Simeonovih reči o Gospodu: Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti. Kao što je Gospod bio i jeste istinski znak, znak protiv koga će se govoriti, predmet neslaganja i sporenja između onih koji su poznali i onih koji nisu poznali Gospoda, tako i moljenje Njegovim svesvetim imenom predstavlja u pravom smislu veliki i divni znak, i kao takvo ono je od određenog vremena postalo predmet neslaganja i sporenja između onih koji se takvim moljenjem zanimaju i onih koji se njime ne zanimaju. Sa pravom jedan otac[2] primećuje da taj način moljenja odbacuju jedino oni koji ne poznaju takav način moljenja, a razlog odbacivanja su predubeđenja i lažna mišljenja o njemu. Ne obazirući se na povike predubeđenja i neznanja, u nadi na Božiju milost i pomoć, predlažemo ljubljenim ocima i braći naše ubogo slovo o Isusovoj molitvi na osnovu Svetog pisma, crkvenog predanja i svetootačkih dela, u kojima je izloženo učenje o toj svesvetoj i svesilnoj molitvi.
Neka budu neme usne lažljive, koje govore na pravednika i na veličanstveno ime njegovo bezakonje, u oholosti svojoj, svojim velikim neznanjem i sa njim sjedinjenom porugom nad čudom Božijim. Razmotrivši veličinu Isusovog imena i spasonosnu silu moljenja njime, uzviknimo u duhovnoj radosti i divljenju: Kako je veliko mnoštvo dobrote Tvoje, Gospode, koju si pripremio onima koji Te se boje, koju činiš onima koji se uzdaju u Tebe, pred sinovima čovečijim.[3] Jedni (se hvale) kolima, a drugi konjima - na telesnom i sujetnom umovanju svome - a mi ćemo se prostodušno i sa dečijom verom veličati Imenom Gospoda Boga našega.[4] Isusova molitva se izgovara ovako: Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog. Ona se prvobitno izgovarala bez reči grešnog; ta reč je kasnije dodata. "Ta reč sadrži u sebi priznanje i ispovedanje pada" napominje prepodobni Nil Sorski, "ta reč nama priliči, a Bogu prija zato što On zapoveda da mu molitve upućujemo iz priznanja i ispovedanja svoje grešnosti."*5+ Pokazujući blagost prema slabosti onih koji tek počinju da se zanimaju Isusovom molitvom, sveti oci dozvoljavaju početnicima da nekad govore: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnog, a nekad: Sine Božiji, pomiluj me grešnog. Uostalom, ovo je samo dopuštenje i znak milosti, a nikako ne naredba ili uredba koju treba neizostavno ispunjavati. Mnogo je bolje da izgovaramo uvek jednoobraznu, celovitu, nepromenjenu molitvu, jer tada promene i vođenje računa o promenama neće zauzimati um i odvlačiti njegovu pažnju. Čak ni onaj koji radi sopstvene slabosti ima potrebu za promenom ne sme to često da dopusti sebi. Na primer: do ručka može da se moli rečima: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnog, a posle ručka rečima: Sine Božiji, pomiluj me grešnog. Prepodobni Grigorije Sinait zabranjuje čestu promenu, i zato govori: "Ne može da pusti korenje drveće koje se često presađuje."*6]

Moljenje Isusovom molitvom je uredba Božija. Nju nisu ustanovili ni proroci, ni apostoli, ni anđeli - nju je ustanovio sam Sin Božiji i Bog. Posle Tajne večere, Gospod Isus Hristos je, pored ostalih najuzvišenijih, konačnih zapovesti, ustanovio da se molimo Njegovim imenom, dao nam je taj način moljenja kao novi, neobični, besceni dar. Apostoli su već donekle znali silu Isusovog imena: tim imenom isceljivali su neisceljive bolesti, a demone pokoravali, pobeđivali,

vezivali, progonili. Gospod zapoveda da u molitvama upotrebljavamo to najmoćnije, najdivnije ime, i obećava da će ono molitvu učiniti naročito delotvornom. I što god zaištete (od Oca) u ime moje - rekao je On apostolima - to ću učiniti, da se proslavi Otac u Sinu. Iako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti.*7+ Zaista, zaista vam kažem da što god zašitete od Oca u ime moje, daće vam. Do sada ne iskaste ništa u ime moje; ištite i dobićete, da radost vaša bude ispunjena.*8] O, kakav dar! On je zalog neprolaznih, nemerljivih blaga! On je istekao iz usta neograničenog Boga koji se obukao u ograničenu čovekovu prirodu i uzeo čovečije ime - Spasitelj.[9] To ime po svojoj spoljašnjosti jeste ograničeno, ali izobražava neograničeni predmet, Boga, pozajmljuje od Njega neograničeno, božansko dostojanstvo, Božija svojstva i silu. Davaoče bescenog, neprolaznog blaga! Kako mi ništavni, smrtni, grešni da primimo dar? Nisu za to sposobne ni naše ruke, ni um, ni srce. Nauči nas da poznamo, koliko možemo, i veličinu dara, i njegov značaj, i način primanja, i način upotrebe, da ne bismo pogrešno pristupili daru, da ne bismo bili izloženi kazni zbog bezumlja i drskosti, i da bismo zbog pravilnog poznanja i upotrebe dara primili od Tebe druge, jedino Tebi poznate darove koje si obećao. Iz Jevanđelja, Dela apostolskih i poslanica vidimo da su sveti apostoli imali neograničenu veru u ime Gospoda Isusa i neograničeno strahopoštovanje prema tom imenu. Imenom Gospoda Isusa oni su činili najneobičnija čuda. Nema primera iz koga bi se moglo naučiti kako su se oni molili imenom Gospoda, ali su se sigurno njime molili. Kako su mogli da se ne mole njime kada im je sam Gospod predao i zapovedio to moljenje, kada je zapovest dva puta ponovio i potvrdio? Ako Pismo ne govori o ovome, onda ne govori jedino zato što je to moljenje bilo u opštoj upotrebi i nije bilo potrebe da bude posebno uneto u Pismo upravo zato što je bilo poznato i uobičajeno. Tvrdnja da Isusova molitva jeste bila u opštoj upotrebi i opštepoznata jasno proizilazi iz odluke Crkve kojom se neukima nalaže da Isusovu molitvu koriste umesto svih drugih molitava.[10] Drevnost te uredbe je nesumnjiva. Kasnije je ona dopunjavana onako kako su se u Crkvi pojavljivale nove molitve. Sveti Vasilije Veliki je pismeno izložio molitveno pravilo za svoju pastvu, zbog čega neki upravo njemu pripisuju i samo uvođenje pravila. Ono ni u kom slučaju nije ni izum ni uredba velikog svetitelja; svetitelj je usmeno predanje samo zamenio pismenim, isto onako kako je liturgiju, najveći sveti čin - savršavan u Kesariji od apostolskih vremena, prenošen usmeno i po prejemstvu - napisao da bi ga zaštitio od neznabožačkog bogohuljenja. Monaško pravilo se sastoji najviše u Isusovoj molitvi. To pravilo se predaje u tom obliku svim monasima Pravoslavne Crkve;[11] u tom obliku anđeo ga je predao prepodobnom Pahomiju Velikom i monasima njegovog opštežića. Prepodobni je živeo u IV veku; u pravilu se govori o Isusovoj molitvi isto onako kako se govori o Molitvi Gospodnjoj, o pedesetom psalmu i o Simvolu vere - kao o onom što je opštepoznato i opšteprihvaćeno. Prepodobni Antonije Veliki, otac iz III i IV veka, nalaže svojim učenicima najrevnosnije vežbanje u Isusovoj molitvi, i govori o njoj kao o nečemu za šta nije potrebno nikakvo objašnjenje. Objašnjenje ove molitve počelo je da se pojavljuje kasnije u onoj meri u kojoj je živo poznanje o njoj postajalo sve oskudnije. Podrobnije učenje o Isusovoj molitvi izložili su oci XIV i XV veka, kada je vežbanje u njoj počelo skoro da pada u zaborav čak i među monasima. Nama poznati istorijski spomenici ranog hrišćanstva ne govore posebno o molitvi imenom Gospodnjim: pominju je jedino u izlaganju nečeg drugog. Životopis svetog Ignjatija Bogonosca, episkopa antiohijskog, koji je završio svoj život mučeničkom smrću u Rimu, za

vreme cara Trajana, beleži sledeće: "Dok su bezbožnici izvodili svetog pred zveri, da ga zveri pojedu, primetili su da on neprestano ima na ustima ime Isusa Hrista, pa su ga zapitali zašto neprestano pominje to ime. Sveti je odgovorio da je u njegovom u srcu napisano ime Isusa Hrista, i da ispoveda ustima Onoga kojeg uvek nosi u srcu. Zveri su pojele svetog: ostale su njegove kosti, a njegovo srce je, po Božijoj volji, ostalo netaknuto. Čim su nevernici našli srce, setili su se reči svetog Ignjatija, pa su, u želji da saznaju je li tačno ono što je svetitelj rekao, razrezali to srce na dva jednaka dela. Na oba dela razrezanog srca našli su natpis zlatnim slovima: Isus Hristos. Tako je sveti mučenik Ignjatije imenom i delom bio bogonosac, jer je uvek nosio u svom srcu Hrista Boga, čije je ime, kao prutićem, um ispisao razmišljanjem o Bogu." Bogonosac je bio učenik svetog apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova, i bio je udostojen da u svom detinjstvu vidi samog Gospoda Isusa Hrista. To je ono blaženo dete za koje Jevanđelje kaže da ga je Gospod postavio među apostole, koji su raspravljali o tome ko je najveći u Carstvu nebeskom, a zatim zagrlio, i rekao: Zaista vam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao djeca, nećete ući u Carstvo nebesko. Koji se, dakle, ponizi kao dijete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom.[12] Naravno, sveti Ignjatije je učio od svetog jevanđeliste i naučio se Isusovoj molitvi, i zanimao se njome u tom vremenu procvata hrišćanstva, kao i svi ostali hrišćani. Tada su se Isusovoj molitvi obučavali svi hrišćani, prvenstveno zato što je ta molitva izuzetno značajna, zatim zato što su rukopisne svete knjige retke i skupocene, zato što je mali broj ljudi bio pismen (većina apostola je bila neuka), zato što je Isusova molitva pogodna, dovoljna, i što ima neobično dejstvo i silu. "Veliko je i neizmerno ime Sina Božijeg", rekao je anđeo svetom Jermi, neposrednom učeniku apostola, "ono drži ceo svet." Čim je čuo ovo učenje, Jerma je upitao anđela: "Ako Sin Božiji drži sve stvoreno, podržava li one koji, otkako ih je On prizvao, nose Njegovo ime i hode u Njegovim zapovestima?" Anđeo je odgovorio: "On podržava one koji od sveg srca nose Njegovo ime. On sam je njihova osnova, i drži ih sa ljubavlju, zato što se oni ne stide da nose Njegovo ime."[13] U crkvenoj istoriji čitamo ovakvu priču: "Vojnik Neokora, Kartaginjanin, služio je u rimskom odredu zaduženom da brani Jerusalim u vreme kada je Gospod naš Isus Hristos dragovoljno pretrpeo stradanja i smrt radi iskupljenja ljudskog roda. Kada je video čuda koja su se dogodila za vreme smrti i vaskrsenja Gospoda, Neokora je poverovao u Gospoda i apostoli su ga krstili. Po završetku vojne službe, Neokora se vratio u Kartaginu i blago vere predao celoj svojoj porodici. Hrišćanstvo je primio i Kalistrat, unuk Neokorin. Kada je napunio potreban broj godina, Kalistrat je stupio u vojsku. Vojni odred u kome je služio činili su idolopoklonici. Oni su počeli da obraćaju naročitu pažnju na Kalistrata čim su primetili da se ne poklanja kumirima i da se noću, usamljen, dugo moli. Jednom prilikom su ga prisluškivali dok se molio, i kada su čuli da neprestano ponavlja ime Gospoda Isusa Hrista, izvestili su o tome svog zapovednika. Ispovedao je Isusa sveti Kalistrat nasamo i noću i danju, pred svima, i svoje ispovedanje zapečatio krvlju."*14] Pisac V veka, prepodobni Isihije Jerusalimski, već se žali da je vežbanje u Isusovoj molitvi veoma retko među monasima.[15+ Vremenom je vežbanje u Isusovoj molitvi postajalo sve ređe, i zato su sveti oci nastojali da ga podrže. Poslednji pisac o ovoj molitvi bio je blaženi starac, jeromonah Serafim Sarovski. Pouke ukrašene njegovim imenom nije pisao samo starac: u njima su zapisane i reči jednog monaha kojeg je starac poučavao; one su obeležene blagodatnim pomazanjem.*16] Danas su monasi gotovo prestali da se vežbaju u Isusovoj molitvi. Razlog ostavljanja je nemar, smatra prepodobni Isihije. Mora se priznati da je ova optužba istinita.

Blagodatna sila Isusove molitve sadržana je u samom božanskom imenu Bogočoveka, Gospoda našeg, Isusa Hrista. Iako nam brojna svedočanstva Svetog pisma javljaju veličinu Božijeg imena, značenje tog imena neobično jasno objasnio je sveti apostol Petar pred judejskim Sinedrionom, kada je Sinedrion ispitivao apostola kakvom silom ili u čije ime im je darovano da iscele hromog od rođenja? Tada Petar, ispunivši se Duha Svetoga, reče im: Knezovi narodni i starješine Izrailjeve, ako nas danas ispitujete zbog dobročinstva bolesnom čovjeku, kako on ozdravi, neka je na znanje svima vama, i svemu narodu Izrailjevu, da u ime Isusa Hrista Nazarećanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podiže iz mrtvih, njime stoji ovaj pred vama zdrav. On je kamen koji vi zidari odbaciste, a koji postade glava od ugla: i nema ni u jednome drugome spasenja. Jer nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima kojim bismo se mogli spasti.[17] Ovo svedočenje je svedočenje Svetog Duha: usta, jezik, glas apostola bili su samo oruđa Duha. I drugo oruđe Svetog Duha, apostol neznabožaca, proglašava sličnu objavu. Svaki - govori on - koji prizove Ime Gospodnje biće spasen.[18] Isus Hristos je unizio sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu. Zato i Njega Bog visoko uzdiže, i darova mu Ime kojeje iznad svakoga imena, da se u Ime Isusovo pokloni svako koljeno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom.[19] Čim je predvideo dalju budućnost, David, Isusov praotac po telu, opevao je veličinu Isusovog imena, živopisno izobrazio dejstvo tog imena, borbu posredstvom tog imena protiv vlasti greha, silu koju ono daje pri oslobađanju iz robovanja strastima i demonima, blagodatni trijumf onih koji su pobedu odneli pomoću Isusovog imena. Poslušajmo, poslušajmo bogonadahnutog Davida! Car prorok neobično jasno opisuje ono što će se zbiti za hiljadu godina: uspostavljanje duhovnog Hristovog carstva na zemlji, i govori da će se vlast Bogočoveka prostirati od mora do mora i od reka do krajeva vaseljene. I pokloniće se njemu svi carevi zemaljski, svi narodi njemu će služiti. I dragoceno je ime njegovo pred njima, i moliće se za njega svagda, vasceli dan njega će blagosiljati. Neka bude ime njegovo blagosloveno u vekove, pre sunca prebivaće ime njegovo; i blagosloviće se u njemu sva plemena zemaljska, svi narodi nazivaće ga blaženim. I blagosloveno Ime slave Njegove doveka i u vek veka, i ispuniće se slave Njegove sva zemlja.*20] Veliko služenje molitve, koja uvodi čoveka u najbliže zajedničarenje sa Bogom, pojavilo se na zemlji u najširim razmerama onda kada je Bogočovek pomirio čoveka sa Bogom. To služenje je obuhvatilo zemlju: nastanilo se u gradovima i selima, procvetalo u bezljudnim, dotad nenaseljenim pustinjama, zasijalo u mračnim pećinama, u klisurama, u provalijama i na planinskim vrhovima, u čestarima neprohodnih šuma. Ime Bogočoveka dobilo je u molitvenom služenju najvažniji značaj zato što to ime jeste ime Spasitelja ljudi, Tvorca ljudi i anđela, ime očovečenog Boga, Pobednika pobunjenih slugu i stvorenja - demona. Pred njim - našim Gospodom i Iskupiteljem - pred njim će pripasti Etiopljani, demoni, i neprijatelji njegovi, pali duhovi, prah će lizati.*21+ Gospode, Gospode naš, kako je divno Ime Tvoje po svoj zemlji! Jer se uzdiže veličanstvenost Tvoja iznad nebesa. Iz usta dece i odojčadi načinio si (Sebi) hvalu, nasuprot neprijatelja Tvojih, da satreš neprijatelja i osvetnika.*22] I zaista! veličina Isusovog imena nadmašuje moć razumevanja koju poseduju razumna bića na zemlji i na nebu: ono se nepojmljivo poima dečijom prostodušnošću i verom. Sa takvom istom nesebičnom nastrojenošću moramo pristupati moljenju Isusovim imenom i prebivati u tom moljenju; neprestano i revnosno moljenje mora biti slično neprestanoj težnji deteta za majčinim grudima: tada moljenje Isusovim imenom može da se završi potpunim uspehom, tada nevidljivi

pozivajući se na svetog Jovana Lestvičnika. nepokradenu zbog rasejanosti: siromah i ubogi hvaliće Ime Tvoje. govori on.okružiše me. Radi Isusovog imena. iznoseći pred Boga pustoš i jadno stanje duše svakog čoveka.*26] Veličinu Isusovog imena sposoban je da otkrije u sebi jedino onaj koji je siromašan duhom. Zbog svoje tišine i mraka. Neka je Ime Gospodnje blagosloveno od sada i doveka. duhovnu pesmu. noću sam podešavao svoju dušu na božansko raspoloženje. Gospode. ali je samo delovanje očigledno na osnovu stvarnog isceljenja. U dan u koji Te prizovem.*30] U teškoj borbi protiv nevidljivih neprijatelja našeg spasenja najjače oružje je Isusova molitva. i ispovedaću i slaviti Ime Tvoje radi milosti Tvoje i istine Tvoje. Neprijatelj je nazvan osvetnikom zato što on povremeno. brzo me usliši. i neka se uzdaju u Tebe. molite se revnosno i bez prestanka. jer si uzveličao iznad svega Ime sveto Tvoje. konačno može biti slomljen neprijatelj i osvetnik. čiji način delovanja bolesnik ne poznaje i ne razume. već da je prinese potpuno Bogu. govori David. noću se zanimao sećanjem na Boga veliki podvižnik molitve David: Opomenuh se u noći Imena Tvoga. i da vi Njegovom silom uđete u nerukotvoreni hram srca radi poklanjanja u duhu i istini. i Imenom Gospodnjim branjah se od njih.*23+ Za odlučujuću pobedu neophodna je neprestana molitva i neprekidna budnost nad sobom. Od istoka sunca do zapada hvaljeno je Ime Gospodnje. Da se ne vrati uniženi postiđen sa stajanja na svojoj molitvi. poklonite se Gospodu u dvoru svetom Njegovom.narodima su nazvani glagoljivi i prefrigani demoni . i planuše kao oganj u trnju.[24] Prinesite Gospodu slavu Imenu Njegovom. jedino onaj koji se zbog neprestanog osećanja svoje ništavnosti neprestano prilepljuje molitvom uz Gospoda. pojući novu. i Imenom Tvojim uništićemo one koji ustaju na nas. uzimanog u molitvi. Gospode. molite se u strahu i drhtanju pred veličinom Isusovog imena. hvalite Ime Gospodnje. i pred anđelima psalmopevaću Ti. Svi narodi . i Ime ćemo Tvoje ispovedati i hvaliti doveka. i koji ne gleda na sujetnosti (idolske) i na manije lažne:*28] on neće pri svome moljenju obratiti pažnju na sablažnjivo dejstvo sujetnih briga i strasti koje pokušavaju da opogane i obeščaste molitvu.neprijatelji mogu biti zgaženi. savetuje prepodobni Grigorije Sinait. pojući tajanstveno: Ispovedaću i slaviti Tebe. sačuvah zakon Tvoj. noć naročito doprinosi vežbanju u Isusovoj molitvi. traži u ime .*29] "Noću mnogo vremena posvećuj molitvi."[32] Tobom ćemo.*27+ Blažen je čovek kome je Ime Gospodnje nada njegova. svi koji znaju Ime Tvoje. neprijatelj naše izbosti rogovima. silazi čoveku pomoć od Boga i daruje mu otpuštenje grehova. David poziva sve hrišćane na to moljenje. Zbog takvog značaja moljenja Isusovim imenom.[25] molite se tako da se u vašim molitvama pokaže veličina Isusovog imena. Ono deluje kao prijatni lek. i mrzitelje naše posramio si.[33] Kada Isusovim imenom pobedi i rastera neprijatelje. Gospoda. nužnu posledicu grešnog života. svim srcem svojim. i. Opkoliše me kao pčele saće. stekavši to raspoloženje u delatnosti narednog dana. koji je do sada bio zatvoren za njega. zato sveti David. a malo pojanju psalama".[34] Sveti David nabraja čudesna delovanja svetog i strašnog Imena*35] Isusovog. jer si uslišio sve reči usta mojih. ulazi radi istinskog bogosluženja u hram srca. um se priključuje blaženim duhovima.[31] "Isusovim imenom bij neprijatelje: jačeg oružja ni na nebu ni na zemlji nema. Jer se ne uzdam u luk svoj.Gospode Isuse. umnožićeš me (i ohrabriti) u duši mojoj silom Tvojom. i Imenom Gospodnjim branjah se od njih. jer nisi ostavio one koji Te traže. i Imenom Gospodnjim branjah se od njih. a ne stalno nastoji da od onih koji se mole oduzme posle molitve ono što su stekli tokom molitve. Opkolivši opkoliše me. i mač moj neće me spasiti. sluge. svemogućeg i sveblagog Isusa. Bogom ćemo se hvaliti sav dan. Jer si nas (Ti) spasao od tlačitelja naših. Gospode. Pokloniću se hramu svetome Tvome. Hvalite. iz svog blaženog opita.

starci sa decom. čim ih dotakne Božija blagodat. kada Božija pomoć siđe čoveku. tačnije Sveti Duh ustima Davidovim. oživi me pravdom Tvojom. i izbavio si dušu moju od pakla najdubljega. čim otera neprijatelje. Ispovedaću Te i hvaliti. kada njegov duh bude obnovljen u svojoj sili.[46] Upravo tako! Pri obilnom dejstvu Isusove molitve u njoj učestvuju sve sile duše i samo telo.[43] zato što nakon obnovljenja duše sve njene sile. i sve što je u meni Ime sveto Njegovo. Gospode. Umiljenje u srcu postaje tada toliko snažno da je nazvano ispovedanjem. Bože. i stoji pred licem Božijim bez ikakve pomoći. sudije su oni koji još nisu zadobili vlast nad sobom. čuj reči usta mojih. Gospode. knezovi i sve sudije zemaljske. Da se obraduje srce moje. Do sada ga je Sveti Duh prizivao i poticao jedino na plač i pokajanje. koji izazivaju rasejanost. i Ime Tvoje prizivaćemo. duhovno imanje i blago. Godine njegove kroz dane naraštaja i naraštaja. ali njihovo suštinsko značenje je duhovno. Imena Tvoga radi. jer je milost Tvoja velika na meni.[47] Bukvalno razumevanje stanja navedenih u ovim stihovima biće potpuno tačno.*44] Pravedni će ispovedati i slaviti Ime Tvoje. uslediti blagodatni darovi. uz bubanj i psaltir neka mu psalmopoju. pred presto Božiji. radi slave Imena Tvoga.knezovi su oni koji su dostigli značajno napredovanje. volja jača. Gospode Bože moj. izbavi nas. David se opet moli: Bože. i naslediće je (narod Tvoj). zalog blažene večnosti.*42]Tada će čovek postati slobodan da peva Gospodu pesmu novu: on se isključuje iz onih koji su telesni i duševni. tim svojstvima čovekove neporočne prirode. postaju sposobne da. Reči ovih stihova imaju sledeće značenje: narodi su svi hrišćani. oživećeš nas. i kada odstupe od njega. svim srcem svojim.*41] Kada silom i dejstvom Isusovog imena molitva bude uslišena. i očisti grehe naše radi Imena Tvoga.*45] zato što um. Dane na dane cara dodaćeš. ali su upoznati sa Božijim zakonom i mogu da razlikuju dobro od zla i da po uredbi i pravilu Božijeg . uslišio molitve moje. jer si Ti. ona zavesa kojom je pokriveno lice Božije. Mrak u mislima je onaj veo.*39] i Njegovo ime je živo: ono oživotvorava one koji tim imenom vapiju izvoru života. predlaže svim hrišćanima. Vežbanje u Isusovoj molitvi sveti David.svih ljudi pomilovanje i govori: Pomozi nam. i koji ljube Ime Tvoje nastaniće se u njoj. Bože.[36] Radi imena Gospodnjeg naša molitva biva uslišena. Taj veo je nedokučivost Boga za sve stvorene umove. jer se uznese Ime Njega jedinoga. bez izuzetka: Carevi zemaljski i svi narodi. Bože. dovedene u čudesni sklad i saglasje. i silom Tvojom sudi mi. slabe i pogane molitvu. usliši molitvu moju. i pravi će se nastaniti pred licem Tvojim.*38] U ime Gospoda Isusa daruje se oživljenje duše koju je greh umrtvio. momci i devojke. Spasitelju naš. kada bude udostojen otpuštanja grehova. kada neprijatelji budu odbijeni. Gospod Isus Hristos je život. daruje nam se spasenje. a ostala svojstva duše dobijaju pravilnost revnosti. Neka hvale Ime Njegovo u horu.*37] Silom Isusovog imena um se oslobađa od kolebanja. Ostaće (car) doveka pred Bogom. jedino se bogougodnim mislima i osećanjima. i seme slugu Tvojih posedovaćeje (= Judeju). i izgradiće se gradovi Judeje. dao si nasleđe onima koji se boje Imena Tvoga. proizvode Bogu prijatne duhovne zvuke i glasove koji odlaze na nebo. i slaviću Ime Tvoje doveka. Blagodatno dejstvo Isusove molitve u hrišćaninu koji napreduje David prikazuje ovako: Blagoslovi dušo moja Gospoda. a sada ga priziva: Neka se uzveseli Izrailj Stvoritelju svome. I nastaniće se tamo. kada bude isceljen i vraćen u neporočno prirodno stanje. u ime Gospoda. i sinovi Sionovi obradovaće se Caru svome. dozvoljava da obitavaju u duši.*40+ i nećemo odstupiti od Tebe. tada će nakon pokajanja. ubeđen u to. neka hvale Ime Gospodnje. ulazi u mrak i ne vidi ništa. carevi su oni hrišćani koji su udostojeni da dobiju savršenstvo. Gospodu Isusu Hristu. u Ime Tvoje spasi me. nema u njoj mesta za tuđe misli i osećanja jer će Bog spasiti Sion. da se boji imena Tvoga. priključuje se onima koji su duhovni i hvali Gospodau crkvi prepodobnih.

To prebivanje je dvojako: jedno možemo nazvati čulnim. u kojima nekada hodiste po duhu ovoga svijeta. koji su ponovo ušli. oni koji su se krstili u Hrista. devojke su pravedno srce. i zapovedio mu da iziđe iz dečaka. Kada prilikom Isusove molitve primetimo da su strasti posebno uzrujane i uzavrele. Pri tome se dešava nešto slično onome što se desilo pri izgonjenju nečistog duha iz dečaka. mada i prvo ima svoju veoma značajnu cenu.*52] Ona ima svojstvo da oživljava one koje je greh umrtvio. povikao. izaziva u telu razne. nečisti duh ha odmah stade lomiti. koji vjeruje u mene ako i umre. Tako sveti oci razumeju Hristove reči o tome da se đavo. Isusovo ime ima. Tada se čovek naziva besomučnim.[49] to jest ovladao je njegovim razumom i voljom. i Hristovi učenici isceljivali su besomučne tako što su izgonili demone imenom Gospodnjim. ali su se otuđili od Njega kroz sagrešenja. Satana prebiva čulno u čoveku onda kada se nastani u njegovom telu. po duhu koji sada dejstvuje u sinovima protivljenja. čudesnih svojstava.[51+ Takvi duhovi.rekao je Spasitelj . a onaj koji je uznet u blagodatno savršenstvo nazvan je carem. između ostalih nepojmljivih. sjedinio se sa njim u duhu. rekao je Isus. sa sedam drugih duhova gorih od sebe. ona postaje zbunjena. ona ima svojstvo da izgoni demone. posle preobražaja Gospodnjeg. U tom smislu treba razumeti reči prepodobnog Jovana Proroka: "Nama nemoćnima ostaje jedino da pribegavamo Isusovom imenu. starci sa decom su stepen delatnog napredovanja. Iz Jevanđelja vidimo da je Gospod isceljivao besomučne. toliko spremno za molitvu. "Imenom mojim izgoniće demone*48] oni koji veruju u Gospoda". od zlobe i žestine sa kojom je izašao. Tako je u Judu Iskariotskoga ušao satana. i muči i dušu i telo. i padnuvši na zemlju dečak se valjaše i bacajući penu.[50] U tom stanju nalaze se manje ili više. po knezu koji vlada u vazduhu.zakona prebivaju u dobru i odbacuju zlo. no čim čuje da čovek u molitvi priziva ime Gospoda Isusa. a drugo moralnim. ponovo se izgone Isusovom molitvom. duh je. svojstvo i silu da izgoni demone. posredstvom njih dovodi celog čoveka u strašno kolebanje. Kada je Gospod zapretio nečistom duhu. Tako u čoveku može da živi jedan demon. i izgoni ih iz čoveka.vaskrsenje i život. Ja sam . Kada je dečak video pred sobom Gospoda. a zatim tako snažno i dugo lomio dečaka da je dečak posle toga izgledao kao mrtav.*54] Isusova molitva i otkriva prisustvo demona u čoveku. među kojima i mi svi živjesmo nekada po željama tijela svoga. U tom su stanju bili i u tom se stanju nalaze svi koji ne veruju u Hrista: i sveti apostol Pavle to govori hrišćanima koji su iz neznaboštva prešli u hrišćanstvo: I vas koji bijaste mrtvi zbog prijestupa i grijehova svojih."[56] To znači da strasti i demoni deluju zajednički: demoni deluju posredstvom strasti. vratio u duševni dom iz koga se Sveti Duh udaljio. Preduzmimo za nas spasonosni podvig! Potrudimo se da Isusovom molitvom izgnamo duhove koji su ušli u nas zahvaljujući našem nemaru. Satana moralno prebiva u čovek onda kada čovek postane izvršilac volje đavola. To svojstvo objavio je sam Gospod. koje se veoma razlikuje od blagodatnog napredovanja. kako rekosmo. čineći volju tijela i pomisli. shodno stepenu grešnosti. neobične bolesti. Ona podiže sve strasti u čoveku. živjeće. Na ovo svojstvo Isusovog imena moramo obratiti naročitu pažnju zato što ono ima izuzetno važan značaj za one koji se vežbaju u Isusovoj molitvi. uz uslov da se život provodi u neprestanom i revnosnom pokajanju. ne padnimo zbog toga u . i izlaze iz nas od prizivanja ovog imena. i bijasmo po prirodi djeca gnjeva kao i ostali. jer. ali i mnogi demoni.*53+ A znaci onima koji vjeruju biće ovi: imenom mojim izgoniće demone.*55+ U čoveku koji vodi rasejan život sila satane prebiva neprimećena i neshvaćena. Najpre moramo reći nekoliko reči o prebivanju demona u ljudima. onaj koji je dostigao savršenstvo u pobožnom delanju nazvan je starcem. strasti sudemoni.

i neka Gospod proguta srce. za revnosno moljenje imenom Gospoda Isusa. obukao je čoveka u starog čoveka. neka srce proguta Gospoda. jer smo dobili jasan znak da je Isusova molitva počela da deluje u nama. a dušuće spasiti i oživotvoriti. svu ju je opoganio. to jest obukao ga je u sam greh da čovek više ne bi video kako hoće. to jest zli knez duhova. a nekad ne opominjemo. ni telo. obložio je i obukao njegovu dušu vlašću tame. koji odiskona zarobljava čoveka. Tako je isti taj sveti . i da bi se duša potpuno vratila u svoju prirodnu svetlost sa velikom slavom. nepokornog Božijem zakonu."[58+ Isti ovaj veliki Božiji ugodnik govori: "Carstvo tame. i razmotri do dna svoje misli i ispituj dubinu svojih pomisli: i ugledaćeš u nedrima svoje duše zmiju kako puže i gnezdi se i ubija otrovom delove tvoje duše. ni za dva dana . onda neradom uništavamo ono što mislimo da ćemo dobiti molitvom. Ako ubiješ zmiju. Ona može da ugleda najpre zlo u unutrašnjosti svog srca. Taj zli gospodar obukao je u greh dušu. ponovo ćemo dobiti stvrdnut i neprečišćen materijal: ako se nekad opominjemo Boga. koje neprestano rastu u tebi. celokupno njeno biće. za dušu spasonosnu pouku: "Duša neće moći dovoljno da se raduje dobru pravednosti ako ne postrada mnogo zato što se nije oslobodila greha. smiri sebe tako što ćeš se. Ta molitva može da pokrene svu silu neprijatelja u srcu. pomolimo se Bogu pogotovu zato što su oni koji su nas zarobili i koji nas drže u svojoj vlasti jači od nas. u svoju zarobljenu dušu. Pomolimo se zato Bogu da svuče sa nas starog čoveka.uninije i nedoumicu. i dobro. nijedan njen deo . i neka ovo dvoje budu jedno. i ne čini za jedan dan. Ta molitva može da pokrene zmiju. potrebno je mnogo vremena i podviga da bi bio izgnan neprijatelj i da bi se nastanio Hristos. uostalom. ta molitva može i da ga istrebi. celu ju je zarobio u svoje carstvo. Ta molitva može da izobliči greh koji živi u nama. Taj zli neprijatelj je celog čoveka oskrnavio i izobličio dušu i telo. Prema tome. da je pobedi i iskoreni.svu ju je zaodenuo u plašt tame. ohrabrimo i spremimo za podvig. Čoveku koji voli vrline svojstveno je da sećanjem na Boga stalno istrebljuje zemljanost srca. Srce je neizmerni bezdan. a On je obećao da će nas osloboditi iz tog ropstva. a može i da je smiri. naprotiv. da bi čuo strasno. Neprestano prebivaj u imenu Gospoda Isusa. zlo sagorelo u vatri sećanja na dobro. nečistog. ni razum. neka zna da to ne može učiniti tako da se nekad moli. već se. jer On jedini može da oduzme od nas greh. i zlo. makar se nalazio i izvan molitvenog hrama. ko god ti bio."[57+ Ovde je očito opisano ono delanje."[59+ Na osnovu ovakvih razmišljanja sveti oci daju onom koji se moli Isusovom molitvom sledeću. pohvali se pred Bogom svojom čistotom. malo-pomalo. o kome govori i na koje poziva prepodobni Makarije Veliki u svom Prvom slovu: "Posredstvom pomisli. ruke prema činjenju bezakonja. srce prema zlim pomislima. ime Gospoda Isusa Hrista će smiriti zmiju koja gospodari na poljima srca. robinju i slugu greha. da bi njegove noge bile upravljene prema zlim delima. moliti Bogu za svoje tajne. razbuktavaj ga stalno sećanjem na Gospoda Isusa. nego da bi video strasno. Ako želiš da očistiš svoje srce. a nekad ne moli: on mora neprestano da prebiva u molitvi tako što će čuvati um. i jasno ukazano na oruđe delanja. slab i grešan. Ako nameravamo da prečistimo zlato. opoganjenog. i neka ti to bude jedino neprekinuto poučavanje i delo. pa i zakratko dozvolimo da zgasne vatra u peći. a zatim i dobro. Ako neko želi da odbaci starog čoveka u sebi. a ako je ne ubiješ. da bi tako. uđi. malo-pomalo. ta molitva može. jer duša koja primorava sebe na Isusovu molitvu može da stekne tom molitvom sve. um se čisto i neoprelešćeno moli ako prebiva u srcu.potrebne su godine i mnogo vremena. Bogu neprijateljskog. Ovo delo se. Silazeći u dubinu srca. Sveti Jovan Zlatousti govori: "Sećanje na ime Gospoda našeg Isusa Hrista razdražuje neprijatelja na bitku. on nije ostavio na slobodi ni pomisli.

uticaj i otrov demona. Rečju zmije sveti oci označavaju nesumnjivo grešne poduhvate. posredstvom strasti izazivaju metež i buru u srcu.*65] prodire tako što istrebljuje grešnost iz svih delova duše i tela. ni talasa! Vetrovima nazivam demonske pomisli i maštanja. a sada čuje Isusovo ime . Duša tada boluje zato što je. i ništa vam neće nauditi. Zato čovek ne može potpuno da se oslobodi bitke.*63] Trudbenik ne sme zbog ovoga da pada u uninije ili malodušnost. i sudi namjere i pomisli srca."*62+ Može na početku izgledati da je i samo delanje neobično suvo.i pokorava se ljudima. radosnim što su zbacili vlast demona nad ljudima i što su ljudi zadobili vlast nad demonima. posredstvom spoljašnjih osećanja. sasvim suprotno. vežu ga oni koje je on bio vezao.'"[60] Ne bojte se. um najpre nailazi na neprozirni mrak. kako je ta radost bila istinska! Kako je bila osnovana! Više od pet hiljada godina vladao je đavo nad ljudima tako što ih je posredstvom greha učinio svojim robovima i svojim srodnicima. počinje da deluje u svim delovima duše i tela. koji su po volji Božijoj bili poslani na propoved. To je svojstveno savršenima i onima koji su se potpuno udaljili od svega i stalno prebivaju u paženju srca. oni su se vratili i radosno saopštili Gospodu: Gospode. čak i dobrim. i demoni nam se pokoravaju u ime tvoje. a oni su se do sada pokoravali njemu. a tako ćemo opitno saznati Isusovu svemoć. Umu je potrebno dosta vremena da počne da oseća tišinu i tihovanje u sebi zato što demoni. Prodirući sve dublje. na ogrubelost i zamrlost srca koje je nespremno da odmah podrži um. dovodi ga u stanje tišine i paženja.*61] Mi se borimo za naše spasenje. bolesna. posredstvom maštanja. da ne obećava nikakvog ploda. Isusova molitva deluje postepeno: ona najpre deluje na sami um. hrabro i sa suzama vapiti Gospodu Isusu Hristu: On će zapretiti vetrovima i talasima. ili da. Učenicima. izvršili svoje služenje. ni vetrova. Od naše pobede ili našeg poraza zavisi naša večna sudbina. kaže prepodobni Grigorije Sinait. zatim počinje da prodire prema srcu tako što ga budi iz smrtnog sna. ovo smo pomenuli da bismo ga upozorili i pozvali na oprez. i da im se dragovoljno pokore. ne može da ne ratuje protiv lukavih duhova. Prepodobni Simeon Novi Bogoslov kaže da se "bitka vodi tokom vežbanja u Isusovoj molitvi. . ali se Isusovim imenom troše i rastapaju. Strpljivi i revnosni trudbenik će sigurno naći zadovoljenje i utehu: obradovaće se bezmernom obilju takvih duhovnih darova koje u svom telesnom i duševnom stanju ne može čak ni da zamisli. a oživljavanje srca obeležava tako što se u njemu pojavljuje osećanje umiljenja i plača. zanemare dar.(Dijadoh) rekao: 'Molitva je istinska i neoprelešćena onda kada je um tokom molitve sjedinjen sa srcem. čim vide da nemaju snagu da uzbune um u dubini. No demoni ne odustaju od bitke ni onda kada budu prognani i odstupe od srca: tada oni počnu da uzbunjuju um spolja.*66] Kada su sedamdesetorica malih apostola. ona. a rečju skorpije poduhvate spolja prikrivene neporočnošću.[67] O. da odasvud izgoni greh. i zato odati dužno božansko poštovanje govoreći: Vaistinu si Ti Sin Božiji. to jest Isus prodire sve do razdiobe duše i duha. i zato što rađa: jer je riječ Božija živa i djelotvorna. satiru ga oni koje je on satirao. da staju na zmije i na skorpije. Ulažući napore da se sjedini sa srcem. malo-pomalo. a talasima metež strasti nadraženih pomislima i maštanjima. da svuda uništava vladavinu. ali im je ujedno ostavljena sloboda da pravilno upotrebljavaju tu vlast. kaže Pismo*64]. Iz oluje koja besni mi ćemo postojano. kao vosak u vatri. Gospod je rekao: Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svu silu vražiju. trudbenici Isusove molitve. lukavi demoni ratuju i stvaraju veliko uznemirenje. oštrija od svakoga dvosjekloga mača. počinju da ga uzbunjuju izvana.*68] Data im je vlast. Zato je u tom početnom delovanju Isusove molitve duša "neiskazivo slomljena i neizrecivo bolesna". zglobova i srži.

kako svedoči Onaj koji mu je dao dar. Drukčije nije moglo ni biti. to je cilj molitve. odbijanje i satiranje neprijatelja. Takva je ljubav! Ona se neprestano seća voljenog. moramo biti deca. hrišćanine! Posecaj Isusovim imenom glave. neuki. Onima koji su već postali Njegovi učenici Gospod se obraća tako što im izlaže najveće tajne učenja.*69] Upotrebljavaj pravilno tu vlast. Iznad ljudskog poimanja je i Njegovo svesveto ime. Već smo rekli da je Isusova molitva bila opšteprihvaćena u prvim vekovima hrišćanstva. a time bismo povodom same pobede doživeli strašni poraz. jer kroz saznanje i razmišljanje o pobedi mogu da uđu u nas gordoumlje i uobraženost. nego se radujte što su imena vaša napisana na nebesima. u sećanju zavet Božiji. Hrišćani koji su napredovali shvatali su tu silu na osnovu svog napredovanja. i niko ne zna koje Sin osim Oca. uništi u sebi vlast đavola nad sobom. i zato su se neprestano. i neizlečive bolesti da leči. Obradujmo Boga trudom i napredovanjem u služenju kojem nas je poučio i koje nam je zapovedio. "Radujte se".jer je tako bila volja tvoja. što je podsticalo da se u celoj hrišćanskoj zajednici gaji vera u neograničenu silu Isusovog imena. ono je Duh. neobrazovani. Da bismo bili Hristovi učenici. I okrenuvši se učenicima reče: Sve je meni predao Otac moj. Osnova tvog podviga je blagodat svetog krštenja. Da. i ne treba to da privlači na sebe svu pažnju. ona se neprestano naslađuje imenom voljenog. Kao deca prostodušno i puni poverenja primimo učenje o molitvi Isusovim imenom. Gospode neba i zemlje. Oče. Čim je svojim učenicima darovao vlast da staju na zmije i skorpije. Isusova molitva uznosi sa zemlje na nebo svog trudbenika i pridružuje ga žiteljima neba. u našem vremenu. i demone da izgoni. uzeti iz običnog naroda. ono je izvor naslađivanja. Jevanđelje dalje govori: U taj čas obradova se duhom Isus i reče: Hvalim te. stiči duhovnu slobodu. ono daje život. Isusovom molitvom. koji se suprotstavljaju ostvarenju cilja. uništi sve njegove uticaje na tebe. kao deca prostodušno i puni poverenja pristupimo vežbanju u toj molitvi: jedino Bog potpuno zna njenu tajnu i poučiće nas vežbanju u njoj. ona ga čuva u srcu. izvor radosti. a otkrio to bezazlenima. Oče. A i šta je to u poređenju sa onim šta se može učiniti Isusovim imenom!"*71+ Verujući rane Crkve imali su pred očima čuda.Vlast koju je Gospod dao sedamdesetorici svojih učenika data je i svim hrišćanima. a takvi su bili Hristovi učenici. i u ovom blagoslovenom mestu koji i mrtve može da vaskrsava u ime Gospoda našeg Isusa Hrista. "ali ne tome što vam se demoni pokoravaju: radujte se tome što vaša imena nisu napisana na nebu mastilom. u srcu plamenu ljubav prema Gospodu. maštanjima i osećanjima. i sa dečijom prostodušnošću i ljubavlju primiti Njegovo učenje. tek je drugostepena stvar. to jest začetke greha u pomislima.[70] Raduje se Gospod nedostižnom Božijom radošću kada vidi da ljudi napreduju. otkriva da je Sin. ne manja od apostolskih. menja. izvor života. . Prebivanje umom i srcem na nebu i u Bogu . u nama dostupnoj meri. O toj sili. darove. i da nezavisno od toga da li ga čovečanstvo prihvata ostaje iznad poimanja svih razumnih bića. nego Božijom blagodaću i sećanjem na Boga". i da čini druga čuda. pretapa. ili.to je glavni plod. govori blaženi Teofilakt. Gospod je dodao: Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju. marljivo i sa ognjenom revnošću heruvima i serafima vežbali u moljenju Isusovim imenom. prepodobni Varsanufije iznosi ovakvo mišljenje: "Znam jednog slugu Božijeg u našem rodu. Ime Gospodnje je više od svakog imena. ima u umu i na usnama. objavljuje da se tajne hrišćanske vere ne otkrivaju mudrima i onima koje svet uzdiže već onima koje svet za decu drži. obožuje. koja se veoma razvijala u Božijim svetiteljima. što si ovo sakrio od mudrih i razboritih. a oružje moljenje Isusovim imenom. tačnije. Imenom Gospoda Isusa Hrista zbila su se zapanjujuća čuda pred očima celog hrišćanskog sveta.

a mnogi su znatno duhovno napredovali. Njime se ukrasimo. sveti Jovan Zlatousti govori o njoj kao o nečemu što je opštepoznato. a čak isceljuje rane koje ona nanosi. Isusovo ime je strašno za demone. živeli su u Donjem Egiptu. čak i potpuno neuki. u Kapadokiji. u kojoj su. Ta odluka. skitski i nitrijski monasi. o Isusovoj molitvi su pisali i sledeći: prepodobni Isihije.Neukima ono potpuno nadomešta molitve i pevanje psalama. slično kao u Skitu. Pravilo koje su mu anđeli predali sastojalo se od Trisvete pesme. Monasi potčinjeni duhovnom rukovođenju prepodobnog Pahomija morali su svakog časa da savršavaju pravilo. ali nisu dobili koristi. Sva dela pomenutih otaca dostojna su velikog uvažavanja zbog toga što sva žive i odišu obiljem blagodati i duhovnog znanja. "imamo duhovna zaklinjanja: ime Gospoda našeg Isusa Hrista i silu krsnu. koje u njoj ima preizobilno. To zaklinjanje izgoni aždaju iz njene jazbine i baca je u vatru. onda je to zbog njihovog maloverja. sveti Ignjatije Bogonosac je živeo u Antiohiji. pedesetog psalma. Sve je to očito iz dela i odluka svetih otaca. sveti Vasilije Veliki u istočnom delu Male Azije. prepodobni Filotej Sinait. Molitve Gospodnje. Iz ovoga se vidi da je moljenje Isusovom molitvom bilo u opštoj upotrebi u svim mestima vaseljenske Crkve.[74+ I Isusovu molitvu i Molitvu Gospodnju pravilo smatra opštepoznatim molitvama. "I mi". prešla je iz Grčke u Rusiju. Grigorije Palama. isto kao i prepodobni Isaija. sveti Jovan Zlatousti je živeo u Antiohiji i u Konstantinopolju. Simeon Novi Bogoslov. u Dobrotoljublje. učeni. ali su nam dela . sveti mučenik Kalistrat je rođen u Kartagini i živeo je u svom rodnom gradu. Grigorije Sinait. a žena koja je dugo bolovala od točenja krvi isceljena je iako nije dodirnula njegovo telo već samo skute njegove haljine. Kalist i Ignjatije Ksantopul i mnogi drugi. shimonah Vasilije Poljanomeruljski i jeromonah Serafim Sarovski. a Bogu se prestavio u Rimu. pisac iz V veka. blizu Aleksandrije. a ne zbog nedelotvornosti izgovorenog. monaha i ave Nitrijske gore. veoma malo učeni."[73+ Anđeo Božiji je predao molitveno pravilo prepodobnom Pahomiju Velikom radi brojnog monaštva koje je njemu bilo dato na upravljanje. od ispunjenja pravila bili su oslobođeni oni koji su dostigli savršenstvo i s njim sjedinjenu neprestanu molitvu. jerusalimski prezviter. Teolipt Filadelfijski. govori on. učenik svetog Grigorija Bogoslova. prepodobni Pahomije Veliki je živeo u Gornjem Egiptu. koji su se vežbali u Isusovoj molitvi ili pisali o njoj. Njime se ogradimo. istočna. Ako su mnogi izgovarali to zaklinjanje i nisu se iscelili. Mnogi su neumorno hodili za Hristom i bili uz Njega. jeromonah Dorotej.[72+ predlaže je. koja se nalazila nedaleko od Skita. ali ne kao nešto novouvedeno. Simvola vere i sto Isusovih molitava. iako je imao prirodu koju i mi imamo. Od ruskih otaca o ovoj molitvi su pisali prepodobni Nil Sorski. ostavljaju razna psalmopojanja i počinju prvenstveno da se vežbaju u Isusovoj molitvi radi sile i hrane. čim napreduju u Isusovoj molitvi. nego kao opštepoznato vežbanje. koji se već žali da monasi ostavljaju vežbanje u Isusovoj molitvi i trezvenost. zajedno sa drugim predanjšuga Istočne crkve. Njime je i apostol Pavle postao velik. i mnogi obični ljudi. monasi provodili život u tihovanju.[75+ Od Božijih ugodnika pomenutih u tom Slovu. sveti Varsanufije Veliki u okolini Jerusalima. Osim pomenutih otaca. Prepodobni Varsanufije Veliki kazuje da su se monasi egipatskog Skita prvenstveno zanimali molitvom. Njihova dela su uglavnom smeštena u opširni zbornik asketskih pisaca. Pravoslavna crkva predlaže svim neukima Isusovu molitvu umesto svih drugih molitava. koje su ušle u opštu upotrebu. arhimandrit Pajsije Veličkovski. Sveta. sveti Jovan Lestvičnik na Sinajskoj gori i jedno vreme u Donjem Egiptu. napojili su se silom Isusove molitve za spasenje i večni život. za duševne strasti i bolesti. naročito monasima. što se vidi i iz žitija prepodobnog Pamva. Savetujući revnosno i neprestano vežbanje u Isusovoj molitvi.

"svesveto delanje molitve uma sijalo je na mnogim mestima u kojima su prebivali sveti oci. Pisali su oni donekle i o tome. predgovorom. Te knjige su najdragocenije nasleđe koje su sveti oci ostavili monaškom potomstvu. neretko govornika.ruskih otaca. naročito o Isusovoj molitvi. ali mi smo postali toliko složeni da je ta prostodušnost za nas neosvojiva i nedostupna. prepodobni Grigorije Sinait. ili pripremom za čitanje grčkih otaca. Upadljivo je da se vreme u kome je napisana većina tih knjiga o umnom delanju podudara sa vremenom velike oskudice umnog delanja u monaštvu. podignuti . mrve sa duhovne trpeze otaca. samo trojicu koji su imali neko znanje o umnom delanju. neprocenjivo blago. iz našeg lukavstva. bogatih duhovnim darovima. govori Pajsije Veličkovski. Te knjige su mrve koje su pale nama i čine naš deo. U XIV i XV vek spada većina dela o Isusovoj molitvi. ona se stalno poziva na njih i objašnjava ih. iz naše prevejanosti. Sva dela svetih otaca o monaškom životu. To je uređeno po naročitom Božijem promislu da božansko delanje ne bi palo u potpuni zaborav. onda su. po Božijem dopuštenju. Izvanredna je knjiga prepodobnog Nila Sorskog. što je jasno onima koji imaju opitno znanje o podvigu. neke su Božijim nadgledanjem sačuvane da naših dana. ali za one koji ga nemaju taj deo ostaje prikriven. našao u zajordanskoj bezljudnoj pustinji veliku Mariju. Mnoge od tih knjiga su. dostupnija nego dela grčkih svetila. Kada su neki oci videli da tih istinskih i neprelešćenih učitelja tog delanja ima sve manje. zbog naročite jasnosti i jednostavnosti izlaganja. pesnika. ne želimo da delujemo verom. iscrpivši se dušom i telom u monaškom životu. Eto zašto na poprištu umnog delanja dete dostiže neobično napredovanje."*78+ Za primanje najuzvišenijeg umnog delanja potrebna je dečija prostodušnost i vera. Naročitom milošću Božijom smatra se ako neko. puno premudrosti Svetog Duha. Zato nam je potreban učitelj koji bi nas izveo iz naše složenosti. živi sasudi Božije blagodati bili su krajnje retki. priprema za čitanje i pravilno razumevanje tih dubokomisaonih. "Potaknuti tajnim božanskim nadahnućem". zbog velike bliskosti sa vremenom u kome mi živimo. tri veka pre nas. A mi hoćemo da budemo umni. Tako je Zosima. veoma retki. zbog naših grehova uništili muhamedanci kad su osvojili Grčku. i mnogo je tada bilo učitelja tog duhovnog podviga: zato su sveti oci tih vremena pišući o njemu objašnjavali samo neizrecivu duhovnu korist koju taj podvig donosi i nisu imali. Stigavši na Atonsku goru. Dobro bi bilo da čitanje ove knjige bude uvod u čitanje grčkih pisaca. hoćemo da oživimo svoje ja.*76] Takva je i njena namena. predstavljaju za nas. kako on kaže. kojeg su ljudi ponizili. o toj božanskoj molitvi uma na osnovu Svetog pisma Starog i Novog zaveta. našao je tamo. iz našeg slavoljublja i naše uobraženosti u širinu i prostotu vere.[77] Zbog takve potpune oskudice duhonosnih učitelja otačke knjige predstavljaju jedinstven izvor kome se glađu i žeđu izmučena duša može obratiti radi sticanja suštinski potrebnih znanja u duhovnom podvigu. potrebu da pišu o onom delu delanja koji priliči početnicima. među hiljadama monaha. a Bog uzveličao i uzneo. a mudrac skreće sa puta i survava se u mračnu provaliju prelesti. Naročito dela starca Vasilija možemo i moramo smatrati prvom knjigom kojoj bi se u naše dane morao da obrati svaki onaj koji želi da se uspešno zanima Isusovom molitvom. izvan svakog očekivanja. pred kraj tog života neočekivano nađe negde u zabačenom mestu sasud koji je izabrao pravedni Bog. današnje monahe. ne podnosimo samoodbacivanje. filosofa. monah iz XIV veka. "U drevnim vremenima" govori Pajsije Veličkovski. U doba prepodobnog Nila Sorskog. danas su oni toliko retki da bez suzdržavanja i straha da ćemo pogrešiti možemo reći da njih nema. Starac je nazvao svoja dela prethodnicom. po mom mišljenju. svetih učitelja. nama ništavnima. "mnogi oci su izložili u knjigama sveto učenje.

kada se novopostriženom daju brojanice. navikavanje na postupanje po . koje se. zato što se ona često tvori samim umom. Takvu pažljivu molitvu možemo da nazovemo i molitvom uma i molitvom srca. jer usliša Gospod glas plača mojega. glava vrlina. Za zadobijanje duboke molitve srca potrebna je značajna priprema: ona obavezno podrazumeva dovoljno opitno izučavanje monaškog života. i u revnosnim trudbenicima uvek uz učešće srca. čvrsto ubeđen da se ono i ne zadobija čovekovim naporom. skrušenog duha. a ne samo monasi koji žive u manastirima ili su zauzeti poslušanjima. a u umu i srcu govori neprestano: Gospode. Takvo traženje je pouzdan znak gordosti i uobraženosti. mnogo više nego što zaslužuje po svom dostojanstvu i stepenu svoje uređenosti.Božijim Duhom i u nameri da istinsko učenje o početku te unutrašnje molitve ne presahne. sa najvećim paženjem na misli i reči molitve. Sine Božiji. kako um ulazi u srce. Nerazumno je tražiti ih pre pomirenja.'"*81+ No prepodobni Nil Sorski poučava da je "sećanje na Boga. kako se u njemu istinski i neprelešćeno moli. Božija blagodat sama po sebi. naslađivanje. osećanju sladosti i ostalih visokih molitvenih stanja. no ne dozvoljava se svima da pristupe molitvenom svetom činu umom u kleti srca. svetih otaca i predanju Crkve. spoljašnjem i unutrašnjem tihovanju. davanje darova su posledice pomirenja. a neprijatelji odstupe od duše. već da ga daruje Bog. ne tražimo više stanje. jer ovo je reč Božija: nju nosi na ustima svojim. toga lako umrtvljavaju demoni. brate. zato što to traži drsko i gordo. takvo traženje ne dovodi do napredovanja već do spoticanja i propasti. i da im ona bude kao disanje. Budimo zadovoljni tim stanjem. to jest molitva uma. arhiepiskop solunski. Psalmist je rekao: Odstupite od mene svi koji činite bezakonje. Ali tu nema protivurečja: tu se govori o najvišem stepenu Isusove molitve. izložili pismeno svoje mišljenje o samom načelu i o tome kako valja obučavati početnika. radost. iznad svih delanja. koji se primorava da Boga nalazi u sebi.[80+ pri postriženju u monaštvo. neka ga ne traži."*79] Videli smo da sveti prorok David poziva sve Božije ljude bez izuzetka na moljenje Isusovim imenom. Onoga koji bestidno i drsko hoće da stupi ka Bogu i besedi sa Njim čisto. onaj koji vrši postriženje govori: "Primi."*82+ Površnom pogledu može izgledati da zavet prepodobnog Nila protivureči zakonodavstvu Svetog pisma. Sveti Simeon. pomiluj me. ako bude dopušteno. Svi hrišćani mogu i moraju da se zanimaju Isusovom molitvom radi pokajanja i prizivanja Gospoda u pomoć. neka on i ostane pri njoj. zapoveda i daje savet arhijerejima i sveštenicima. pokazuje osećanjem plača i suzama.[83] Uteha. sveti Nil zabranjuje da preuranjeno težimo uvođenju uma u srce. Na prvi način mogu i moraju da se zanimaju Isusovom molitvom i mirjani. Usliša Gospod moljenje moje. videli smo takođe da je sveta Crkva donela odluku da svi neuki i svi oni koji ne znaju Sveto pismo napamet mogu da koriste Isusovu molitvu umesto svih drugih molitava i psalmopojanja. kao ljubav Božija. zbog umiljenja. Isuse Hriste. u njoj poznato vreme. da se zanimaju sa strahom Božijim i verom. Ako je Bogu blagougodno da ostavi podvižnika pri molitvi pokajanja. Molitveno sveto dejstvo uma u srcu zahteva prethodno vežbanje u prvom načinu moljenja i zadovoljavajuće napredovanje u tom moljenju. neka ne traži više stanje. Oslanjajući se na učenje svih svetih otaca. mač duhovni. Gospod molitvu moju primi. Prebivanje u pokajanju je zalog spasenja. svim monasima i mirjanima da u svako vreme i svakog časa izgovaraju tu svetu molitvu. po njenoj dobroj volji prevodi podvižnika molitve iz prvog načina moljenja u drugi. koja se otkrivaju tada kada Bog primi molitvu pokajanja.

uvek nalaze u strahu i trepetu zato što se boje i strepe da u takvoj molitvi ne postanu žrtva neke prelesti. to jest na takvu molitvu? Kako da izbegavaju mnoge i razne neprijateljske prelesti. kako govori Vasilije Veliki: 'Svakom delanju mora da prethodi rasuđivanje: bez rasuđivanja se i dobro delanje pretvara u zlo zato što je preuranjeno i neumereno. Ova poslednja priprema je tim potrebnija zbog činjenice da u nedostatku duhonosnih vođa naš jedini vođa moraju biti otačka dela i molitveni plač pred Bogom.Žarko želimo molitvu srca.jevanđelskim zapovestima: sveta molitva se zasniva na uređivanju duše. Mirjani nikako ne mogu da zadobiju istinsku monašku poslušnost i potpuno odsecanje svoje volje i razuma. jer to naročito doprinosi razvoju molitve srca i tihovanja u srcu. to jest molitva . U suprotnom. Ima vreme i setvi trudova. tada ćemo imati neobičnu korist. navodeći reči iz Pisma. Izlažući učenje o ovoj molitvi. trezvenosti uma i tihovanju. lukavo usmerene na njene trudbenike? Tako je strašna ta stvar. skrivena prelest pre otvorene prelesti. koje su zadobijali Božijom blagodaću posredstvom svoje istinske poslušnosti. A kada se rasuđivanjem odredi vreme i mera dobrog delanja. nećemo dobiti ništa ni u pravo vreme. a ne svim pravoslavnim hrišćanima. Neće nas prelešćivati gordo usrđe.[84] i u našem svetom životu svakom poslu ima vreme: i tihovanju ima vreme. paženju i molitvi uma. tim više se ona zabranjuje mirjanima. Pajsije Veličkovski govori: "Otačke knjige. isključivo priliče jedino monasima. jer u nju upadaju svi koji samovoljno počinju podvig te molitve. i izuzetna retkost. a smirenje čuva podvižnika u molitvi od svih prelesti. nakon koje sledi prelest. Priprema mora da podrazumeva zadovoljavajuće izučavanje Novog zaveta i svetootačkih delao molitvi. oni će upasti u prelest. Uvrštavanje sebe u red tih izuzetnih ličnosti nije ništa drugo do samoobmanjivanje uobraženošću. Veoma duboku molitvu srca imali su sveti Andrej jurodivi i neki drugi. Još veća opasnost preti mirjanima. Ako se monasima zabranjuje preuranjena težnja prema molitvi koju um prinosi u domu srca. koja nikako ne može da bude pravilo za sve. "moramo činiti razborito. koje čekaju samovoljne. radi njihovog istinskog smirenja. ne samo oni koji su odsekli nego i oni koji su potpuno umrtvili svoju volju i rasuđivanje pred svojim ocima. a takva težnja se skoro uvek javlja u ličnostima koje ne razumeju ni sebe ni monaštvo: upravo zato takav život prate najteža spoticanja i samoobmanjivanja.' I Lestvičnik. veoma retki mirjani: to je izuzetak. bez poslušnosti. žarko želimo tihovanje u srcu. govori: Svakom poslu pod nebom ima vrijeme. nakon dostizanja potrebnog stepena napredovanja. tako i molitva koju um umetnički tvori u srcu . mada ih Bog uvek čuva od nje. i vreme žetvi klasova neizrecive blagodati. to jest molitva koju um tvori neumetnički. bogonosni oci tvrde da njen početak i nepokolebiva osnova jeste istinska poslušnost. "No i sama ta dobra i divna delanja" govori prepodobni Nil Sorski. Tu molitvu sveti oci su nazvali . to jest onoj molitvi koja se tvori umom u srcu. i to postupanjem po zapovestima. Kako mogu mirjani bez ikakvog poučavanja. samo svojom voljom. naročito one koje poučavaju istinskom poslušanju. da poslušnost rađa istinsko smirenje. u pravo vreme. postoji i vreme mirnog govorenja. dakle ljudima bez poslušnosti: ako jedino na osnovu samog čitanja takvih knjiga primoraju sebe na molitvu. i neprestanoj molitvi ima vreme."[85+ Naročito prepodobni Nil zabranjuje nerazumnu težnju ka otšelništvu. U pismu starcu Teodosiju. i vreme nelicemernom služenju.kako molitva uma.da se i istinski poslušnici. istinskim i iskusnim učiteljima tvorenja te molitve. da primoravaju sebe na tako strašno i užasno delo. nećemo pre vremena tražiti ono što dolazi u određeno vreme. molitva počiva na tom uređivanju i ne može da ostane u duši ako se ne nalazi u takvom uređivanju. žarko želimo kelijno tihovanje bez izlaženja i životu bezljudnoj pustinji.

za molitvu su saznali i monasi. dakle onima koje su Božija dobra volja i Božija blagodat uvele u napredovanje. On je obišao svu Svetu (Atonsku) goru. ali ne svuda."*90] U Pouci o blaženoj i nezaboravnoj poslušnosti sveti Jovan Lestvičnik govori: "Neprekidno se bori sa mislima . onda to znači da za tvorenje te molitve nisu znali ni monasi na mnogim drugim mestima. što je očito iz žitija svetog Grigorija Sinaita. nakon štampanja otačkih knjiga. izgovaranim glasno ili umom.*86] Iz ovoga je jasno sledeće: ako na tako Svetom mestu prepodobni Grigorije nije našao nijednog trudbenika molitve. izložim učenje svetih otaca o umetnosti tvorenja Isusove molitve. a ko se njoj može naučiti bez umetnika. bez izuzetka."[89+ "Početak molitve je odbijanje pomisli u samom njihovom začetku. Već sama činjenica da on izlaže svoj način u učenju o poslušnosti opštežiteljnih monaha očigledno pokazuje da se taj način određuje i za monahe početnike. Veliki učitelj monaštva na dva mesta govori o tom načinu u svojoj Lestvici. doći će i tebi Onaj koji određuje granice moru ljudskog uma i reći će mu u molitvi tvojoj: Doći ćeš dovde. završetak molitve je otimanje uma ka Bogu. Ponavljamo: najveća vrednost ovog načina je u tome što je pored sve svoje dovoljnosti i potpuno bezbedan. Ako se istrajno podvizavaš. potpuno bezopasan.kada odlete. sredina je kada um prebiva u samim rečima. bez imalo sumnje. na Sinajskoj i Nitrijskoj gori. A tamo gde su i tvorili tu molitvu."*87] Smatram svojom obavezom da ovde. to jest bez iskusnog učitelja? Ta molitva je duhovni mač: Bog nam je darovao taj mač da njime posečemo neprijatelja naših duša. posebno među onima u Egiptu. opširnijem učenju o molitvi. vraćaj ih sebi: Bog i ne zahteva od poslušnika potpuno pribranu molitvu. ali se dobro osećaj kada ustrajno vraćaš um samom sebi. posle Pouke o sveštenom tihovanju tela i duše. Ne budi neraspoložen kada osetiš da si pokraden. Najbolji je. tamo je tvorenje te molitve čuvano kao velika i neizreciva tajna. doličnu svim hrišćanima koji su pobožni i traže spasenje. tamo se Njemu sve pokorava. ali i svi hrišćani. onaj način koji predlaže sveti Jovan Lestvičnik. i na mnogim drugim mestima. Ta molitva je kao sunce zasijala jedino među monasima. i monasima početnicima."*91] Ovde je . uvedi je ponovo u reči molitve. No sada. Taj način on iznosi još jednom u zasebnom. I ako se desi da se usled detinjske slabosti tvoja misao umori i padne. Zato se bojim i strepim da će zbog pomenutog razloga oni koji samovoljno. a to jasno pokazuje da je taj način veoma dobar i za tihovatelje i za monahe koji su napredovali. i mirjanima i monasima. i nije našao na njoj nijednog koji je bar nešto znao o ovoj molitvi. U Pouci o svetoj i blaženoj molitvi sveti Jovan Lestvičnik govori: "Bori se da zaključaš svoju misao u reči molitve. a gde je Sazdatelj duha. a najbolji je zato što je veoma pogodan.*88] Duh je nemoguće vezati. kojom se uspinjemo sa zemlje na nebo: u Pouci o blaženoj i nezaboravnoj poslušnosti i u Pouci o molitvi. i dalje nećeš preći. u mnogim mestima u Palestini. shodno svom oskudnom znanju i oskudnoj opitnosti. čak neophodan za istinsku molitvu. ali Onaj koji može sve da učvrsti može i um naš da učini postojanim. potreban.umetnošću nad umetnostima. Tvorenje ove molitve je bilo potpuno nepoznato mirjanima. s tim što ga ovaj put iznosi monasima koji su napredovali. Nepostojanost je svojstvena ljudskom umu. u Jerusalimu. bez učitelja stupaju u podvig te molitve upasti u prelest: neka Hristos Spasitelj svojom blagodaću izbavi od prelesti sve koje hoće da spasi. i kakav je način tvorenja svojstven onima koji su napredovali. tamo gde je ona poput sunca sijala monasima. i da jasno naznačim kakav način vežbanja u molitvi i koji oblik molitve uma i molitve srca priliči svim hrišćanima. poznata jedino Bogu i njenim trudbenicima.

Šta više da poželimo? Ništa. Paženje uma pri molitvi privlači srce da saoseća sa njim. kakva može biti prelest? Jedino samo uvlačenje u rasejanost. napokon. kako se treba moliti i glasno i samim umom. procvetala je molitva uma pod rukovodstvom opitne. Život. koja je i napisala celu njegovu knjigu. a drugo je posredstvom uma biti nadzornik srca. kaže prepodobni Marko. Tako je postupio sveti jer ga je vodila duhovna mudrost. koji prinosi Hristu slovesne žrtve. Ako se na taj način vežbamo u molitvi. a može biti i uzrok veoma velike štete. i oslobodimo od namera naroda. O tome sveti pisac govori opet alegorijski i prikriveno u Pouci o pastiru[94]. "Um koji se pribrano moli ograničava slobodu srcu. Neko će zapitati: "Zar tako veliki otac. časni oče. no ona se može odmah ispraviti vraćanjem misli u reči. kada se paženje pojačava. radost i veselje te zemlje je Hristos. koje može da ispuni i najstrože zahteve. onda moramo da ih podignemo na ramena. za koje je blaženi Jovan i napisao "Lestvicu". i umom. a da bi se ta šteta sprečila. onaj koji se bude molio na način koji predlaže Jovan Lestvičnik. potrebna nam je duhovna sila da bismo one koje smo želeli da uvedemo u svetinju svetih i pokažemo im Hrista. uz neprestani podvig. U tim blaženim vremenima. da ih nosimo na ramenima dok ne prođu kroz ulazna vrata. kraj tog ulaza. u njemu. Zato je neko i rekao o toj navali: I bi preda mnom trud (i muka). "Jedno je". to je Jerusalim i Carstvo Božije. Prva i druga . koji je živeo u vreme u kome je umno delanje procvetalo. uz učešće srca. Sve se to dešava pod vođstvom Božije blagodati. dok ne uđoh u Svetilište Božije. Druto proizilazi iz prvog."*93+ Jedno je moliti se pažljivo."*96+ "Onaj koji želi da vidi Gospoda u sebi. ali toliko prikriveno da jedino oni koji su opitno upoznati sa delanjem molitve mogu da shvate o čemu je reč. pa i da uznese trudbenika u blagodatno stanje. i čim primetimo da ih narod potiskuje i stiska sa ciljem da im zabrani da uđu tamo gde žele . privući će u sebe Božiju blagodat. tokom paženja koje je molitva usvojila um silazi u srce radi najdubljeg svetog služenja.*95] i trud seže samo do ulaza. po njenoj dobroj volji i sudu. mogli su da pribegavaju savetu monaha svi oni kojima je savet bio potreban.saopšten način kako se treba pažljivo moliti. koji počiva na njihovoj tajanstvenoj i skrivenoj trpezi .mogli da uzmemo za ruku.[98+ Potrudi se da uđeš u klet koja je u tebi i videćeš nebesku klet. Tu grešku uništava milost i pomoć Božija. taj će se moliti i ustima. ispunjenu Božijom silom i blagodaću. njegov knez i arhijerej. kao decu. Kada je izložio potpuno tačno učenje. molitvena tajna je prikrivena od radoznalosti i lakomislenosti u knjizi namenjenoj monasima. u svoje vreme. skriveno unutra u vama[97]. duhovne pouke. drugo je uvoditi um u dom srca. Među raitskim monasima. ništa ne govori o molitvi koja se tvori umom u srcu?" Govori. Ta zemlja je oblak slave Božije: čisti srcem će ući u nju da bi videli lice svog Gospoda i da bi njihove umove obasjala zraka Njegove svetlosti. taj nastoji da očisti svoje srce neprestanim sećanjem na Boga. a to je očigledna i kod početnika neizbežna greška. A ako su deca sasvim gola i nemoćna. Lestvičnik se alegorijski izrazio o tome šta se dešava nakon što blagodat oseni molitvu. u kojima je postojalo obilje živih sasuda blagodati. On govori ovako: "Pre svega. Misaona zemlja čoveka čiste duše nalazi se unutra."*92+ Prema tome. tada se saosećanje srca sa umom pretvara u sjedinjenje srca sa umom. taj će napredovati u molitvi i zato će zadobiti molitvu uma i srca. što se i vidi iz navedenih reči velikog učitelja monaha. u predvorju. U pažljivoj molitvi srce ne može ni da učestvuje. kaže on. Vazduh koji udišu njeni stanovnici jeste Svesveti Duh. i otuda prinositi tajanstvenu molitvu. "često se obraćati srcu. Sunce koje sija u toj zemlji jeste svetlost Svete Trojice.naročito dok stoje tu. Težnja ka drugom pre sticanja prvog je nekorisna. Svetlost od Svetlosti Oca. jer dobro znam da je tamo obično najveća navala i gužva. i srcem.

U nju ćemo se sklanjati i zaključavati od greha. da što god zaištete od Oca u ime moje da vam da. tada se molitva glasom prekida i ona počinje da se izgovara šapatom. daruje isceljenje i uvodi u svetilište.[106] govori Spasitelj. u vreme koje samo On zna.[103] tada prestaju i bitke. nerazumnog naprezanja da uđemo u tajanstveno svetilište. jezik i osećanja nasite glasno izgovarane molitve. kada. na svakom mestu.*105] da se izlije na njih milost i blagodat Božija. i svog uma. poslušaj me. Lestvica prema Carstvu nebeskom je u tebi: ona je tajanstveno podignuta u tvojoj duši.govori On svojim izabranicima . Tada molitva uma i srca počinje na mig. Neka se saberu u tu Vitezdu svi moralno hromi. Kada se usta. neprestano se obnavlja. gde se proliva časna krv jagnjeta. I pobožnost i razboritost uče nas da prebivamo u pažljivoj molitvi. Tada se čovek budi iz sna nemara i neznanja. govori jeromonah. svi koji čekaju da se voda zatalasa.[108] neprinuđeno. Moliti se moramo svim svojim usrđem: iz svoje duše. hodi i skače. a ne mnogogovorljivost. i hvali Boga. Posle toga moraš da se poučavaš umom. tada se u njega nastanjuje sveti mir Svete Trojice. Gospodu našem.[101] Tada hromi ulazi u svetilište. "a za dušu ne haje i srce ne čuva. jezikom i govorom. jedinstveno po svojoj nepojmljivoj milosti. naglas. to jest ustima. sa strahom Božijim. sebi samome. Pomoli se da to razumemo i dostignemo i obradujemo se u Isusu Hristu. slepi i suvi . u hramu i na žrtveniku unutrašnjeg čoveka. Pazi revnosno i razumno. gubavi. neka učvrsti tvoju ljubav da služiš Njemu u svetosti i u pravdi u sve dane života svoga.su jedno: jednim ulaskom stupićeš u obe. molitvi pokajanja. Spasitelj onih koje se uzdaju u Njega.nego ja vas izabrah i postavih vas da vi idete i rod donosite. To strahopoštovanje i sama razboritost zahtevaju od nas da se odreknemo preuranjenog. "Ko se moli ustima". prelazi u naviku i dejstvuje u svako doba. monah koji je dostigao najviši stepen duhovnog napredovanja. Ne izabraste vi mene . i kretnje tela koje prljaju čoveka. tada mudre devojke pale svoje svetiljke[102+ i likuju sa ženikom u svetoj ložnici pevajući jednodušno. koji prinosi i prima beskrvnu žrtvu. datu nekom tihovatelju koji je bio pod njegovim rukovodstvom: "Jedino bezgrešni Bog. gordog. pred vratima hrama. voljeni moj. ruski podvižnik i asketski pisac. taj se moli vazduhu. svi koji boluju od greha. tamjan i smirna. tada pospanost uninija i lenjosti silazi sa očiju. samovoljnog. i naći ćeš tamo stepenike kojima se možeš uspeti na nebo. Ona je predvorje svetilišta. Ja znam koje izabrah.rečju. Čitamo sledeću njegovu pouku. uvodio je svoje učenike u svetilište blagodatne molitve srca i u stanja koja ona stvara. pečati se riznica i više niko ne može da ukrade blago iz nje. tiho: Okusite i vidite da je dobar Gospod."[109] . Blago čoveku koji se nada u Njega. gde se razležu jednodušna klicanja svetih anđela:Tada će prineti na žrtvenik Tvoj teoce. pri svakom poslu. i sav njegov trud je uzaludan zato što Bog sluša um i revnost. taj veliki Arhijerej. i jedino On. svom svojom snagom. Molitva uma ne dozvoljava nepribranim i nečistim mislima da uđu u unutrašnju klet. Najpre treba da tvoriš Isusovu molitvu glasom. a ne Bogu. gde se prinose duhovne žrtve Bogu. Paženje i skrušen duh je ona klet koja je data grešnicima pokajnicima da bude njihovo pristanište. gde se prinosi ugojeno tele. neporočnog i bezazlenog. Samo Gospod. Hoćeš li da se naučiš molitvi uma i srca? Ja ću te naučiti. zlato.*100] A kada je to tada? Tada kada dođe Gospod naš. da se pribijaš i uvek budeš uz ono što grkljan oseća."*99+ Prepodobni Varsanufije. u ime Njegovo. Pogruzi sebe u sebe od greha."*104] Na najveće strahopoštovanje pred molitvenom svetom službom srca opominje nas njen veličanstveni opis iznet u delima svetih otaca. i svog srca. hromi koji seđaše pred Krasnim vratima hrama bude udostojen da čuje radosni glas: Ustani i hodi.[107] Sasvim je dobar način obučavanja Isusovoj molitvi koji predlaže jeromonah Dorotej.

kaže Grigorije Sinait . Sine Božiji.*115+ Ako smo istinski odlučili da služimo Bogu. U teorijski život treba stupati sa strahom i trepetom. uz veliko ispitivanje Svetog pisma i pod rukovodstvom iskusnog starca. možeš li onda da rasuđuješ o nečemu drugom. Delatni život čisti od grešnih strasti i podiže na stepen delatnog savršenstva. a ne istinsku želju. dan-dva.*110+ Upravo to znače reči proroka Isaije: Probudite se i pjevajte. ili više. Sine Božiji. najpre odvraća od gordog stremljenja ka uzvišenim molitvenim stanjima. to jest sabiraj um i sjedinjuj ga sa dušom. Pošto zbog svojih vrednosti nije tražio (uzvišeno duhovno stanje). devstvenost neporočna. usta ćutljiva. Isak Sirijski kaže da nema drugog načina da se . a samim tim probija put ka teorijskom životu. Ponavljamo: ako neko uobražava da će dostići uzvišeno stanje teorijskim životom. što se može videti iz Svetog pisma: Blaženi čisti srcem. Šta god o tebi govorili.Blaženi starac jeromonah Serafim Sarovski zavetuje početnika da se."*114+ Starac. po ranijem zajedničkom običaju u Sarovskoj pustinji. duh milostiv. Ni sa kim ne započinji razgovor. pa i samim poslušnicima početnicima. a onda mu zabranio da preuranjeno i nerazumno teži teorijskom životu i molitvi saobraznoj takvom životu. Dok sediš za trpezom ne gledaj koliko ko jede i ne osuđuj. neka zna da ga đavo hvata u svoje mreže i da je postao njegov sluga. Ako ne razumeš samog sebe. naslađivaće te i hraniti."*112+ Starac je ovu pouku dao monahu početniku koji provodi život u manastirskim trudovima. poučio ga vežbanju u molitvi koja priliči delatnom životu. "Blagodatne darove". a onda istrajava na zahtevu da su pažljivi život i neprestana molitva neophodni svim monasima. to jest razgovor sa Gospodom. Zemlja povraća sjene. jer je rosa svjetlosti Tvoja rosa.*111] A kada budeš imao u sebi tu duševnu hranu. sećaj se uvek prisustva Boga i Njegovog imena. a nalazi satansku. ali ujedno pazi da ne osuđuješ one koji razgovaraju ili one koji se smeju. siromaštvo istinsko i negramzivost pustinjačka. delanje strpljivo. koji počivate u prahu. zašto onda da ideš po kelijama kod braće. moraš početi od delatnog života pa tek onda preći na teorijski: bez delatnog života ne možeš ući u teorijski.oholo napreže da ga dostigne pre vremena. "dobijaju jedino oni koji imaju unutrašnje delanje i koji bdiju nad svojim dušama. onaj koji je drzak i gord se . neprestano moli rečima:Gospode Isuse Hriste. "Ako želiš da prođeš duhovni život. Zapaženo je da usmerenje koje monah primi pri stupanju u manastir najčešće ostaje preovlađujuće u njemu tokom celog njegovog života. skrušenog srca i smireno. U teorijski život mogu da stupe jedino oni koji su se očistili od strasti i potpuno obučili u delatnom životu. "pazi na sebe.*113] i iz reči svetog Grigorija Bogoslova: u teorijski život mogu da stupe jedino oni koji su savršeni po svojoj opitnosti (u delatnom životu). tada će ta molitva početi da teče u tebi bez prestanka i uvek će biti sa tobom. i da učiš druge? Ćuti. Kao primer može da ti posluži Stefan Novi: njegova molitva je bila neprestana. pomiluj me grešnog. Na početku. čak i kada te neki brat pozove? Zaista ti kažem da praznoslovlje nije ništa drugo do lenjost. Kada Gospod zagreje tvoje srce toplotom Svoje blagodati i kada te sjedini u jedan duh. odvojeno. narav krotka. telo i duša čisti. ako se takav može naći. onda moramo da se vežbamo u sećanju na Boga i u neprestanoj molitvi Gospodu Isusu Hristu tako što ćemo govoriti umom: Gospode Isuse Hriste. neprestano ćuti. U tom slučaju budi gluv i nem. njegova poslušnost bila je bespogovorna. i pazi na svaku reč posebno. srce smireno. već pazi na sebe i hrani dušu molitvom. "Tokom molitve" poučava starac. dakle. trud revnostan. izgovaraj ovu molitvu samim umom. ponašaj se kao da to nisi ni čuo. pomiluj me grešnog. potvrđuje Serafim. a ne drsko i samovoljno. jer će Boga vidjeti. Takvim vežbanjem možemo se približiti Bogu i sjediniti se sa Njim ako ne upadnemo u rasejanost i ako sačuvamo mirnu savest.

zapoveda da izbegava raspravljanja. Sav se predaj Isusovoj molitvi: ona će zadržati um da ne luta. na ovaj način. Serafim savetuje da tokom molitve u crkvi zatvore oči. postaćeš znatno usredsređeniji. to ne možemo dostići pri brzom čitanju. Taj način i ne može biti odbačen: odbaciti ovaj način moljenja značilo bi odbaciti iz molitve paženje. i koji traži. tako i onima koji žive u svetu. zbog kojih glava postaje puna praznih i sujetnih pomisli i sećanja. Molitva bez paženja je mrtva! Takva molitva je beskorisno. uma i srca.govori on . otvoriće mu se". sposobni i spremni da prime božanske utiske. zapoveda da ne obraća pažnju na ono što rade drugi. po slogovima. i kada ideš. Ako provodiš pažljivi život. manje ili više. neizostavno će se pojaviti način moljenja koji predlaže sveti Jovan Lestvičnik. da ocima i braći koje sretne ukazuje poštovanje naklonima. mi predlažemo njegov način ljubljenim ocima i braći. bez reči. ovako razmišlja o molitvi: "Neprestana molitva se sastoji u neprestanom prizivanju imena Božijeg. Sveti Kalist. gledaj kao da nisi ni video. mnogo bolje ćeš paziti na ono što se čita i poje u crkvi. kao u svoje forme. savetuje on. i da ih otvaraju jedino onda kada osete da su ih san i dremanje opteretili. Način svetog Jovana je veoma podesan i pri vežbanju u Isusovoj molitvi i pri kelijnom čitanju molitava. ne govori i ne misli o njima. Ako se pažnja umnoži i pojača tokom molitve. Ako već prisustvuje molitvama. i vaseljenska Crkva smatra da on jeste takav. uspešno i bogougodno mole. i uvereni u to. A tada.*119] Opit je odmah pokazao da ovaj način moljenja. taj je stekao molitvu usta."[116+ Monasima i poslušnicima koji se dragovoljno zanimaju Isusovom molitvom. kucaj dugotrpljenjem: jer. svima koji iskreno žele da se nelicemerno. prima. za Boga uvredljivo praznoslovlje! Onaj ko se pažljivo moli neizostavno se moli. kao na živi sasud Svetog Duha: na osnovu toga. a bez paženja molitva nije molitva. i kada nešto . Sveti Jovan pripada najstarijim i najvećim učiteljima monaštva. i kada sediš. da ne sudi. nalazi. kasniji sveti pisci se pozivaju na njega kao na najpouzdanijeg učitelja. svaki koji ište. zašto da dozvoli svojim mislima da besplodno lutaju kuda stignu i nanose štetu duši? A to se ne može izbeći ako um nije privezan za nešto. kako onima koji žive u manastiru. da se ponaša kao stranac. čak i pri čitanju Pisma i otačkih knjiga.*117] Duge molitve u manastiru su veoma prikladne za privikavanje početnika na Isusovu molitvu. ništa ne slušaj naročito brižno. jer i to čuva od rasejanosti i podstiče na molitvu. Način koji je predložio jeromonah Dorotej i način koji je predložio starac Serafim očigledno su isti kao i način koji je preložio sveti Jovan Lestvičnik. posebno na početku.približimo Bogu osim kroz Neprestanu molitvu. treba upravljati pogled u svete monahe.*118+ zato što takvo gledanje neizbežno ostavlja u duši neki utisak koji će izazivati rasejanost tako što će privlačiti pažnju na sebe i odvlačiti od molitve. dublji. daleki od utisaka sveta. onda ne gledaj ni na šta uporno i dugo. da bi um uspevao da se smešta u reči. da ne gleda pažljivo u njih."traži poslušnošću. Jedina razlika je u tome što je sveti Jovan Lestvičnik jasnije i određenije izložio svoj način. a sve zato da bi tvoje sećanje i tvoja sila paženja uvek bili slobodni. zahteva da reči izgovaramo lagano. Onome koji želi da provodi pažljivi život Serafim zapoveda da ne obraća pažnju na glasove sa strane. Tom načinu moramo se priučavati kao da čitamo lagano. patrijarh konstantinopoljski. po dušu štetno. I kada razgovaraš. i koji kuca. svojstvenu svakome koji provodi delatni život. a u cilju najlakšeg izbegavanja rasejanosti i očuvanja pribranosti tokom molitve. Onaj ko se priučio takvom načinu. a ujedno ćeš se neprimetno i postepeno obučiti u molitvi uma. slušaj kao da si u prolazu. "Išti suzama" .

[120] Tako propadaju neprijateljevi napadi na nas. zabranjuje se ta težnja zato što je njen uzrok neznanje ili nedovoljno znanje. treba vremena i za to da bismo ispitivali i čuvali svoje pomisli. pogrešnog.radiš. zabranjuje se ta težnja zato što se blagodatna molitva ne može otkriti u sebi isključivo sopstvenim naporima. a ko svaki dan uzima jednu te istu hranu. Malo jedno. taj jede mnogo i sa naslađivanjem. Molitvu i psalmopojanje moramo činiti i umom i ustima. rekao: Prinosimo Bogu žrtvu hvale. koji jevanđelskim zapovestima obuzdava i umrtvljava u sebi telesno mudrovanje. onima koji su osudili sebe na večne kazne i tamnice pakla.*121] I apostol je. da proglasi nedostojne dostojnima. malo drugo . i neka. dar se daje onome ko stišava i umrtvljava u sebi telo i krv. i kada jedeš. već ponekad možda oseća i odvratnost prema njoj. U psalmopojanju i u molitvi ustima ne sputavaj sebe. zabranjuje se ta težnja. povrh toga. Dar se daje onome ko se smirio i ponizio pred veličinom dara. taj je ne jede sa nasladom. po zapovesti Pisma: Molite se bez prestanka. koja svakog časa vreba da ga pokrade. moraš uvek i na svakom mestu da prizivaš ime Božije. Molitva glasom je preko potrebna baš onda kada neprijatelj pojača svoj napad. i zato što čovek gordo misli da je sposoban za blagodatnu molitvu i da je dostojan nje. i o hrani starali. drskog delovanja daje se upravo zato da bi se neizrecivo bogatstvo molitve srca dobilo u svoje vreme. Moliti se m<l>amo srcem. malo su ispitivali pomisli. da ne bi sprečavala Božiju blagost da se nekada smiluje nad nama. Ako se ko nalazi na trgu. kada se sve čovekove misli i osećanja sabiraju u jedno moljenje.i tako ćeš dan provesti ugađajući Bogu.*122] Jeromonahu koji ga je pitao kako se moramo moliti prepodobni Varsanufije Veliki je odgovorio: "Moramo se donekle vežbati u psalmopojanju. donekle se moliti ustima. Tako je i u našem slučaju. on dovršava i . i usta moja kazivaće hvalu Tvoju. dar se daje onome ko se odrekao svoje volje i prepustio se Božijoj volji. Zabranjuje se nerazumna. i uopšte svih molitava. Moramo čuvati oči."*123] Prepodobni otac je tako razmišljao i poučavao brata baš zato što je bio u velikom molitvenom napredovanju. u velikoj meri čuva um od rasejanosti. vatrena težnja da se u sebi otkrije blagodatna molitva srca. Našim ubogim slovom ne skrećemo i ne udaljavamo naše ljubljene oce i braću od molitvenog. da da dar onima što ne očekuju dara. kada smo sami. otvori usne moje. čak su se. već su tokom celog dana izvršavali svoje pravilo: malo su se vežbali u psalmopojanju. pokazujući da su usta potrebna. neočekivano i jedino po svojoj milosti.naprotiv. malo su ustima čitali molitve. nemaju počinka ni danju ni noću od božanske ljubavi koja ih pokreće i zbog koje se bez prestanka i nezasito hrane slavoslovljenjem Boga. Neka svi monasi budu slični anđelima i arhanđelima. i uvek moramo gledati dole da bismo se sačuvali od rasejanosti i od neprijateljskih mreža. i kada se baviš bilo čim drugim. taj ne mora da se moli ustima već samo mislima. Pažljiva molitva glasom je ujedno i molitva uma i molitva srca. koja pomahnitalo navaljuje na vrata tajanstvenog Božijeg hrama. plod usana koje ispovedaju Ime njegovo". kao i oni. ni unutrašnju molitvu. ili u društvu sa drugima. Odvraćanje od preuranjenog. A kada život stigne. Ko za trpezom ima mnogo raznih jela. Opit će naučiti svakoga ko se vežba u molitvi da tiho izgovaranje Isusove molitve. Naši savršeni oci nisu imali određena pravila. Molitva je savršena onda kada je izgovaramo Bogu a naš um pri tome ne skreće u rasejanost. kako govori prorok David: Gospode. tojest. Ne ostavljaj takođe ni čitanje. kada oseti da naša volja slabi i da nastupa pomračenje uma. moliti se moramo ustima. uzvišenog napredovanja . Život će sijati onoliko koliki je stepen umrtvljavanja. već delaj onoliko koliko ti Gospod daje. a sve su to činili sa strahom Božijim. želimo od sveg srca da napreduju.

Njemu se ispoveda. po sili mojoj.*136] "Čim je oganj došao u srce. ulaže mržnju prema odvratnim strvinama kojima se varvari hrane. ne daju čoveku da vidi nepravilnosti i opasnosti svog položaja. u ime Oca i Sina i Svetog Duha. ona je čuvanje uma. i Bog će ti dati da ih uvek imaš. tada je oganj sišao u odaju duše. govore veliki podvižnici i učitelji molitve. Duhovna budnost je tihovanje srca. rekli su oci."*134] "Duhovna budnost ili trezvenost je duhovna umetnost. progoni san slabosti i nemara. na jevanđelskim zapovestima u svoje vreme utemeljio. ne daju mu da dopre do svesti o svom žalosnom opštenju sa demonima. Neoprezni. dostignućeš ono stanje koje Pismo određuje rečima: Otpočinite i poznajte da sam ja Bog. Upravo ta žrtva. A ako ostaviš sve ostalo i zauzmeš se time. "Zaodeni se najpre lišćem. a kasnije ćeš. daleko od svake pomisli. Brate! Ako tvoje srce ne bude danju i noću stradanjem tražilo Gospoda.[129] Brate! Izmoli blagost Onoga koji hoće da se svi ljudi spasu i da dođu u poznanje istine. to možeš dostići jedino ako stekneš u sebi duhovni oganj: zaborav i robovanje iščezavaju jedino od njegove toplote. vraća svetlost odeždama isprljanim pri robovanju varvarima. Učitelj molitve je Bog.zaključuje dobrovoljno započeto umrtvljavanje." Tako je duhovnu budnost odredio sveti Isihije Jerusalimski. svemilostivi Bog. A taj oganj se stiče težnjom ka Bogu. koje ona donosi po samoj svojoj prirodi. Gospod. Oživljeno srce privlači sebi um. kada traje dugo i usrdno. a sam zaborav nastaje zbog nemara. jer On daje blagodat svima koji je traže sa trudom i usrđem. moliću se i ja da ti Bog daruje tu budnost. ona će te naučiti istini. koje vode u samoobmanu. u opštenje sa demonima i u robovanje njima. darovaće blagodatnu molitvu onome ko je sebe pažljivom molitvom očistio i pripremio. tome sam Bog daje postepeno napredovanje u molitvi. ulaže želju za nasićenjem velikom žrtvom koju je prineo naš veliki Arhijerej. "Potrudi se". Jovanu Lestvičniku. onda ne možeš napredovati.[124+ Taj pečat se veoma teško skida . postaje hram blagodatne molitve*127] i riznica duhovnih darova.[132+ oprašta onima koji plaču. kada Bog zapovedi. ispravlja um. sa paženjem. a to dvoje oživljava srce. neobično uporni tražitelji uzvišenog molitvenog stanja. gospodar neba i zemlje. Njime hrabro ustaje na neprijatelje. sa strahom Božijim.[135+ I ostali oci se slažu sa njime.najčešće se i ne može skinuti. vraća sjaj oružju zarđalom na zemlji lenjosti.*131] Zajedno sa tobom. uredio i učvrstio. "da bolnim srcem zadobiješ toplinu i molitvu. Slično se desilo i sa prepodobnim Maksimo Kapsokalivitom. Sina Božijeg i Boga. došao je na zemlju da bi spustio na nju taj oganj."*137+ Ove reči pripadaju sinajskoj svetiljci. uz Božiju pomoć potpuno izbavlja čoveka od grešnih dela i strasnih pomisli i reči. o kojoj je proroku otkriveno da ona čisti grehove i uzima bezakonja. uvek budu obeleženi pečatom odbačenosti. Pažljiva i smirena molitva donosi duhovno dejstvo i duhovnu toplotu. "Od svoje mladosti". Očigledno je da sveti govori na osnovu svog blaženog iskustva. ona je paženje na sebe koje. a ni o činjenici da im jadno. ubistveno robuje.*133] pojavljuje se u dostojnima i kroz nju oni nasleđuju večni život. doneti i rod".[125+ Najpre stiči pažljivu molitvu: a Bog. ona Njime diše. A kada je ona ustala i uznela se na nebo. Zašto? Zato što gordost i uobraženost. Čim dođe.*130] da bi ti On darovao duhovnu budnost koja pali duhovni oganj. Ona prosvetljuje oči. vođeni gordošću i samovoljom. uvek i bez prekida i neprestano priziva Isusa Hrista. krotkima daje milost. istinska molitva je dar Božiji. koja. poveravao je on prepodobnom . on je obnovio molitvu.*128+ Ako hoćeš da se izbaviš iz zaborava i robovanja. Zaborav ih izgoni.*126+ Onome ko se moli skrušenog duha. koji im i sledi po odredbama duhovnog zakona. neprestano.

i ako se još. i sećanjem da Njega. Jednom prilikom došao sam. koji je unapred očistio srce za ljubav. U položaj sličan položaju tih bolesnika dovedeni smo i mi zato što nemamo duhovne rukovodioce koji bi nas vodili kroz dela svetih otaca o tajnom dejstvu molitve srca i o njenim posledicama. i ako se uzda u samog sebe. i molio sam joj se sa suzama da mi da blagodat molitve uma. ali bolesniku neupućenom u veštinu lečenja i bez rukovodstva lekara biće veoma teško da izabere lek za svoju bolest. kao dar od Boga. a ne duhovno."[141] Duhovnom molitvom nazvana je ovde molitva koju pokreće Božija blagodat. Dela svetih otaca možemo uporediti sa apotekom: u njoj ima mnogo lekova. počeo da celivam njen lik sa strahopoštovanjem. Majku Božiju.*140] a samo telo bacio u iznemoglost. lek može biti i nekoristan. potpuno nepoznatih i nesvojstvenih telesnom i duševnom stanju. ali se mi. svog srca. i površno se upoznali sa predloženim delanjima. zbog našeg neznanja.[142+ Čime blagodatna molitva obeležava svoj dolazak? Svoj dolazak ona obeležava natprirodnim plačem. opisao je zatvornik Grigorije Zadonski na osnovu sopstvenog opita. on će na brzinu doneti odluku da sam izabere i uzima lek. a druge. a drugi izlaze obasjani svetlošću i obučeni u dvostruku odeću. dar koji je dejstvovao kao oganj i istrebio sve što pogani dvorište svetog i silnog Gospoda. ali taj izbor može biti poguban. pa su onda primili na sebe delanje koje njima nije svojstveno i tako naneli sebi štetu. Učenje o molitvi u otačkim knjigama koje su do nas došle jeste izloženo i celovito i jasno. Lek je sam po sebi lekovit. "jedne spaljuje zato što nisu dovoljno čisti. Od tada je moje srce počelo da prebiva u molitvi. imam neprestano u sebi. da bi u svoje vreme bila darovana blagodatna molitva. Stoga jedni odlaze sa molitve kao da izlaze iz užarene peći. Blagodatna molitva nije ostala u prepodobnom bez svojih uobičajenih posledica. Gospoda Isusa. budući da nema lekara. neočekivano. i najednom sam osetio da je u moje grudi upala toplota. u kojima su izneta razna delanja i stanja početnika. "imao sam veliku veru u moju Gospođu. pred tim knjigama. smirene. napisanom za veoma naprednog . bez vidljivog sadejstva blagodati. Od tada se molitva nikada nije prekidala u mom srcu". i osećaju da su se rasteretili od neke prljavštine i veštastva. u neiskazivom ispovedanju. i moj um je počeo da se naslađuje sećanjem na mog Isusa i Majku Božiju. srednjih i savršenih. neprestane molitve. osećamo potrebu da malo pripremimo čitaoca. prosvećuje zato što su dostigli savršenstvo. po običaju. govori sveti Jovan Lestvičnik. a telesnom molitvom molitva koju čovek tvori sopstvenim naporom. kako tvrdi isti taj Jovan Lestvičnik. već je nasladila i orosila moju dušu i pobudila u njoj umiljenje.[138]Blagodatna molitva se pojavila iznenada. u Njen hram i revnosno sam joj se molio za to. U svom delu. A oni koji odlaze sa molitve bez ijednoga od ova dva dejstva molili su se u stvari telesno. pažljive. Neizrecivo je srećan onaj koji ovu teškoću shvati i oseti. naprotiv. Pristupio sam njenoj ikoni. "Sveti i nadnebesni oganj". Neophodna je molitva druge vrste. Ako je bolesnik lakomislen.[139+ No pre toga njemu je bio poslan Božiji dar pokajanja. ne upozna dobro sa onim što piše u lekarskim knjigama. i čovek ulazi na vrata Božijeg svetilišta. ognja božanske ljubavi. ali i veoma štetan. i to ona koja nije opržila unutrašnjost. nalazimo u veoma teškom položaju kada treba da odaberemo ona delanja i stanja koja nama odgovaraju. Jedan te isti oganj naziva se i ognjem koji spaljuje i svetlošću koja obasjava. odeću smirenja i radosti. Pre prelaska na opisivanje onog načina koji sveti oci predlažu skoro isključivo tihovateljima.Grigoriju Sinaitu. duša prepodobnog bila je pripremljena za dobijanje dara molitve posredstvom revnosne. Mnogi tu teškoću nisu shvatili zato što su površno čitali dela svetih otaca. Obilno pojavljivanje duhovnog ognja u srcu.

Zbog slabih se i bojim da pišem. jer jedino pomoću nje.[147+ Ako je čitanje ono što vodi monaha. dakle iz beseda sa ocima koji su napredovali. izmoljavajući neprestano Božiju pomoć molitvom i plačem.propada.tajanstvenog. Malpat je posetio prepodobnog Antonija Velikog i bio udostojen da čuje od njega najuzvišenije učenje o monaškom životu: o samoumrtvljavanju. možemo se prihvatati i onih delanja koja vode savršenstvu. nakon tih dvadeset godina odlučio je da delatno upozna duboko monaško delanje. uz odgovarajuću delatnost. Veoma veliku štetu nanosi i samo čitanje otačkih knjiga ako taj koji čita ne razume to što čita. Posledica toga bila je užasna samoobmana. Ako želimo temeljno da izučimo Pismo. možemo primećivati i razumevati duhovno. Ovo je rečeno da nas opomene. moramo ostaviti životne brige.*145+ Kakav žalostan događaj! Kakva žalosna pojava! Učenik velikog svetitelja je čuo učenje najvećeg među svetima. da i ne govorim o zabavama.tihovatelja Longina. pipajući. tajanstveno učenje Duha. Onaj ko je saznao da je u današnjem vremenu blago spasenja i hrišćanskog savršenstva sakriveno u rečima koje je izgovorio Sveti Duh. Prateći starca. ili neko drugi pod Njegovim uticajem. sposobnih da rukovode i isceljuju. To učenje Malpat nije razumeo kako valja. zbog siromaštva duhom. o molitvi uma.a samim tim i za isceljenje: Malpat je osnivač i glava jeresi evhita. On je bio učenik prepodobnog Julijana. veliku štetu nanosi i opštenje sa najvećim ugodnicima Božijim ako taj koji sluša njihovo sveto učenje ne razume to što sluša. moramo živeti po jevanđelskim zapovestima. Svako ko živi onaj život na koji je prizvan biće spasen. Izučavanje otačkih knjiga koje je Božiji promisao dao savremenom monaštvu da mu služe kao moralno rukovodstvo ni u kom slučaju nije neznačajan podvig. ponet materijalnim žarom."[144] Sveti oci opominju da su mnogi obmanuli sami sebe i ozledili svoj um upravo zato što su se od samog početka molili nepravilno. bez izlaženja. dakle. Da bismo izveli taj podvig. verovatno. jer svako ko zbog slušanja ili učenja prolazi kroz preteški podvig molitve . onda on napreduje neuporedivo sporije nego pod vođstvom duhonosnog učitelja. koje je video i osetio u Velikom Antoniju. a saobrazno stepenu očišćenja. a uobraženost koja je obuzela nesrećnikovu dušu učinila je tu dušu nepristupnom za pokajanje. preuzeo na sebe izuzetno strogi podvig da prebiva u zatvoru. neka se duhovno raduje zato što je dobio suštinski korisno znanje. za to je. Magla i gusti oblaci su skrili nebeska svetila. bilo veoma malo onih koji su propali od prelesti. na načine za koje nisu ni sazreli ni sposobni. . a sve u nadi daće dostići ono uzvišeno duhovno stanje o kome je čuo od Velikog Antonija.[143] sveti Grigorije Sinait govori: "Jedna stvar je tihovanje. o viđenju. veseljima i nasladama. Zato se tim putem mora ići sasvim lagano. a druta opštežiće. Jedan sveti monah je pričao da je dvadeset godina izučavao dela svetih otaca i da je pri tome vodio uobičajeni monaški život u opštežiću. sveto. Veliki poduhvat doneo je veliku prelest. iz onoga što mu je samo to vreme omogućavalo. pa je. budući da ne nalazi rukovodioca.a onda propao zato što je to učenje nepravilno primenio u svom delovanju. kada vidim da živiš među njima. neka se potpuno sakrije od sveta u pobožni život i otide i sve što ima proda i kupi polje ono*146] na kome je skriveno spasenje i savršenstvo. moramo odbaciti same sebe.okružen opasnostima: taj put je tim opasniji kada nastupi tamna noć. To se desilo sirijskom monahu Malpatu. uz veliki oprez. I dok su sijala nebrojena svetila. moramo imati čistotu uma i srca. potrebno dosta vremena. upravo zato što je bilo mnogo svetih. Propao je u vreme u kojem je. Nakon temeljnog izučavanja Pisma. to jest u Svetom pismu i delima svetih otaca. delatno upozna ono što je teorijski upoznavao čitanjem i. znalo se da je put unutrašnjeg monaštva . da. molitvenog samovanja i tihovanja uma u srcu . o čistoti duše.

A kada neko zadobije blagodat. dok je čitamo. veseli se i postaje pribrano. kao vrtove.Svaki svetitelj je napisao svoja dela iz svog blagodatnog uređenja. Uostalom. Sa takvim stavom o otačkim knjigama. U predavanju svog načina prepodobni Nil se poziva na mnoge oce istočne i vaseljenske Crkve. neprestano gledamo u dubinu srca i govorimo: Gospode Isuse Hriste. Ona je sadržana u držanju uma u srcu. Tako je izložen i način vežbanja u Isusovoj molitvi. Ona može. u položaju tišine. da raspali našu maštu. nemoćni mogu da se mole i ležeći. Važno je da telo zauzima onaj položaj koji pruža duhu svu slobodu za ono dejstvo koje je njemu svojstveno."*148+ Da bismo se priučili načinu moljenja prepodobnog Nila Sorskog. Prepodobni Nil zapoveda da zatvaramo um u srce. tada ono privlači um sebi. To znači da treba disati veoma tiho. Teško je naći pitanje o umnom delanju koje ona nije rešila. nama potpuno nesvojstvenim delanjima i stanjima. On zapoveda da. on se tada moli bez truda i sa ljubavlju. Prepodobni Nil zapoveda da ćutimo mislima. pa su zahvaljujući svom duhovnom napredovanju prešli sa telesnog podviga na duševni. da disanje ne bude često. Sine Božiji. umesto bilo kakve misli. Bez ovoga duhovno dejstvo ne može se pojaviti u nama: ono se pojavljuje tada kada utihnu sve kretnje i navale krvi. "no sva su ona posebna. Ta knjiga. knjigom koja govori o visokim. govori sveti Nil. Ne treba smetati s uma da je ovde reč o delanju monaha koji su uverljivim telesnim podvigom doveli svoje telesne želje u potrebni red. Kada počne dejstvo molitve. Opit pokazuje da je za slabe držanje uma u srcu veoma teško i neprikladno. i ležeći. No nisu početnici jedini kojima je molitva srca teška: ona je teška i za one koji se dugo trude i još nisu primili i zadržali u srcu molitvenu sladost. Svetost ovih ličnosti i pravilnost njihovog učenja su nesumnjivi. da sebi ne dopuštamo da mislimo o bilo čemu grešnom i sujetnom. taj plod dejstva blagodati. oni krepkog zdravlja i snage mogu se moliti stojeći i sedeći. Uopšte. baš zato što mu blagodat daje utehu. kao i sam taj način. i sedeći. znatno pomaže da dovedemo sebe u stanje tišine i da saberemo um da ne luta. zato što u toj molitvi nije presudno važan podvig tela nego podvig duha. Na to moramo obratiti posebnu pažnju. saobrazno svom uređenju i svojoj delatnosti. . dela Pajsija Njameckog i dela njegovog prijatelja. čak ni o korisnom. i da se molimo sasvim lagano. Sve je u njoj izloženo neobično jednostavno. Okrenimo se knjizi onog svetog oca koji je po umerenosti svog napredovanja najbliži našem stanju. izvan svih pomisli. Možemo se moliti i stojeći. i krajnje je teška za one koji se još nisu obučili za nju. "Postoji celo mnoštvo vrlinskih delanja". predlažemo monahu koji želi da upozna unutrašnji molitveni podvig da prva njegova lektira budu pouke Serafima Sarovskog. pomiluj me grešnog. sve kretnje krvi treba zadržavati. molitva srca je izvor svih blaga. Nakon izučavanja ovih dela može se preći na knjigu prepodobnog Nila Sorskog. Opit će nas brzo naučiti da zadržavanje disanja. jeste mala. jasno i sasvim dovoljno. pobožnosti i straha Božijeg. prvenstveno na prepodobnog Grigorija Sinaita. i da. po mogućnosti. i iz svoje delatnosti. ali je duhovno neobično velika. shimonaha Vasilija. i cela knjiga je namenjena monasima već spremnim za tihovanje. ona napaja dušu. može da nam naškodi time što će nam saopštiti da treba da poznamo i poželimo za nas preuranjene i nemoguće podvige. Ne zanosimo se i ne oduševljavajmo se knjigom koju je napisao gotovo sam zanos. veoma je dobro da taj način sjedinimo sa načinom svetog Jovana Lestvičnika. to jest nečesto i lagano disanje. zadržavamo disanje. spolja gledano. a telo i dušu treba držati u mirnom položaju. ni o duhovnom.

on napreduje i dobija od Duha snagu da se moli krepko i na sve načine."[151+ Pod početnicima ovde se podrazumevaju početnici u tihovanju. kao što i u molitvi moraš biti istrajan. a na kraju je slično miomirisnoj svetlosti. pomiluj me. govori Sinait. Prorok ovako govori: 'Spopašće nas bolovi kao porodilju. i traži u srcu Gospoda: Carstvo nebesko naslediće oni koji sebe primoravaju. zato što je potpuno zadovoljan molitvom uma. da bi se telo malo odmorilo. Kada se um privikne na delanje. U suštini.*153+ i ne treba odmah da ustaješ čim kloneš duhom zbog velikih bolova. to jest molitve. Jovana Lestvičnika i Simeona Novog Bogoslova. visoku pedalj. Onaj ko se revnosno moli na način koji predlaže Jovan Lestvičnik. "Ako želimo da nepogrešivo nađemo istinu. taj će.Dela prepodobnog Grigorija Sinaita imaju punu duhovnu vrednost. često i u glavi. u svoje vreme. i nikako ne dopuštajmo mašti da bude slobodna. nama danas daleka.ako se tvoje srce otvorilo i prizivaj u pomoć Gospoda Isusa. da glas ne bi pomutio osećanja i pažnju uma i tako omeo molitvu. A tvoje sedenje mora da protekne u trpljenju radi ispunjenja zaveta. zato što prelesti. Na drugom mestu sveti Sinait kaže: "Jedni učitelji molitve predlažu da se molimo ustima. ramenima i vratu neprestano moli umom ili dušom: Gospode Isuse Hriste. pozivajući se na premudrog Solomona . Potpuno je opravdano i praktično Sinaitovo mišljenje da trpljenje mora posebno da doprinosi molitvi. sveti Grigorije sjedinjuje svoj način sa načinom svetog Jovana Lestvičnika. zatim shvatanja tog vremena o raznim stvarima.govori prepodobni Grigorije. ponekad treba čak i da legne. savij se u bolni položaj. pa sa velikim bolom u grudima. Nepokolebivo i revnosno trpi bolove u ramenima. cela knjiga prepodobnog Grigorija Sinaita je za poučavanje tihovatelja. a drugi samim umom: ja predlažem i jedno i drugo. Tada molitva donosi značajno smirenje i skrušenost zato što molitva u početnicima jeste stalno pokretno umno dejstvo Svetog Duha. Božiju i čovečiju. potpuno nevidljivo. ne dozvoljavajmo mašti da ona izobrazi lik nekog svetog ili pak samu svetlost. "onda se potrudimo da jedino što imamo bude dejstvo srca. ali nisu tako razumljiva i jasna kao dela prepodobnog Nila Sorskog. jer ono zagreva i veseli um."*152+ Predlažući povremeno moljenje i ustima. Nekada um klone i nema snage za molitvu. obično prelešćuju um neiskusnih takvim lažnim maštanjima. jednostavno zato što je taj podvig težak.'[154] Obori glavu k zemlji i um sabiraj u srce . to je jedan te isti način. i ustima i umom. da disanje ne bi bilo nepažljivo."sjeme svoje. Način moljenja koji predlaže Sinait i način koji predlaže Nil gotovo su potpuno isti: prepodobni Nil iznosi učenje o molitvi na osnovu onoga što je čitao i učio iz Opgaitove knjige o molitvi. raspaljuje dušu na neizrecivu ljubav. "Na molitvi tihovatelj mora većinom da sedi. i da je poznamo". i uveče nemoj da ti počivaju ruke."[150+ U svome učenju o tome da treba zadržavati disanje Sinait se poziva na prepodobnog Isaiju Otšelnika. vođenim prilikom posete Istoku. čim sedneš na stoličicu. Postarajmo se da u srcu bude delotvorno jedino dejstvo molitve. a naročito duhovna naprednost pisca knjige. valja se moliti bezglasno i pribrano. "Izjutra sij" . Razlozi za to su način izlaganja.*149] Od jutra. a i na osnovu razgovora sa Sinaitovim učenicima. s tim što sveti Grigorije govori o njemu tako što ima u vidu određenu meru napredovanja. ovo ili ono. moljenja umom i stalnog udubljivanja uma u srce. a i onoga kome je knjiga napisana. Zadržavaj donekle i disanje. da se stalna. nekada i usta klonu: zato se moramo moliti i jednim i drugim. dostići ono molitveno stanje o kome govori Sinait. naročito na početku podviga. Carstvo . a tako prekidana molitva ne bi lišila onog časa u kome bi mogla biti uslišena: Jer ne znaš šta će biti bolje. svedi um iz glave u srce i drži ga u njemu. Uza sve to. Tada on ne primorava sebe na molitvu ustima i ne jača. U početku je todejstvo slično ognju koji izbija iz srca.

da bi uklonio od sebe bolove sujetnih trudova. srce postaje toliko skrušeno da to izaziva u telu stradanja i bolove.*158] Pod rečima: s naporom razumej telesno trpljenje bola u svemu. Dar pažljive molitve obično prethodi naročitim nevoljama i duševnim potresima.nebesko zadobijaju[155] samo oni koji sebe primoravaju i znaju da se ono s naporom osvaja. kada govori: 'Trudi se.[162] U učenju svetog Grigorija o molitvi primetna je njegova osobenost: on upravlja um da se usredsređuje u srce. po Božijem sudu. i ako ne utvrdimo srce u bolu. "Nijedno delanje" govori prepodobni Grigorije. oni ostaju nepričasnici čistote i Svetog Duha. trudi se trpeći bol. a ne preuranjeno."[161+ Učenje prepodobnog Sinaita o trpljenju bola i o tome da ono prati istinsko tihovateljevo delanje molitve uma može izgledati čudno.'*159] Posvedočuje to i veliki Jefrem. Kod ljudi slabog tela skrušenost duha i plač potpuno zamenjuju telesni trud. samo srce u njima ne zadobija blaženu žalost.[160+ naša bedra ne iznemažu iscrpljena u podvigu posta. telesnom i duševnom razumu. misleći da ćemo biti nešto zato što smo u beskorisnoj pustinji i što u njoj slabo tihujemo. koji svode naš duh u dubinu saznanja o svom siromaštvu i . odbacivši težinu trpljenja bolova.govori David. Oni čije delanje odlikuje nemar i slabost očito misle da se mnogo trude. i daje se u svoje vreme. već ćemo se samo (a to je dostojno sažaljenja i smeha) hvaliti. Trpljenje i ostajanje u svakom delanju su roditelji duševnih i telesnih bolova. zbog osećaja robovanja palim duhovima. dakle zbog grešnosti.svi su ti podvizi lažni i nekorisni. ali neće požnjeti roda za netrpljenje bola. mi potvrđujemo da bolove u glavi ne stvara samo tvorenje molitve uma. "ni telesno ni duhovno. robovanja grehu i smrti. već i pažljivo čitanje dubokih otačkih spisa o molitvi. i ne po sudu samog podvižnika. nema sumnje. tada se telo raspinje. Sveti oci to nazivaju umetnošću tvorenja molitve. jer Carstvo nebesko se s naporom osvaja. i zabranjuju je monasima početnicima i mirjanima zato što je za nju neophodno veliko pripremno obučavanje. onda nećemo roditi Duha spasenja na zemlji srca. Jer se slabine moje ispuniše porugama. savdan postiđen hodih. ali pošto se trude bez bola i toplog usrđa srca. muž opitni u molitvenom podvigu . i nema isceljenja telu mome.*157+ ali ljudi snažnog telesnog sastava neizostavno moraju da pritesne svoje telo: ako ne pritesne svoje telo. Svedok toga je onaj koji govori: 'Koliko god velike podvige činili u svom životu. prepodobni je dodao: Ako se tvoje srce otvorilo. plač duha. To znači: sjedinjenje uma i srca je dar Božije blagodati. zato što on nije upoznat sa opitima monaškog života. ako nemamo i srce koje trpi bol . zbog osećaja večne smrti.i skruših sedo kraja. Gospod je ukazao da se istinska revnost sastoji u trpljenju tih i njima sličnih bolova. i podvižnici ga zadobijaju. i ako ne začnemo trpeći bolove. Kada budemo odlazili iz ovog života. Čim je zapovedio da usredsređujemo um u srce. Pozivajući takve da obrate pažnju na znanja stečena u opitima. strahom Božijim i oprezom. Stradanje duha prenosi se srcu i telu samim tim što su i srce i telo neraskidivo povezani sa duhom i prirodno i nužno učestvuju u stanjima duha. toliko veliko da joj i pripremljeni monasi moraju pristupati sa velikom pobožnošću. dok nemoćni imaju tu žalost zbog samog osećanja i saznanja nemoći. po proroku. Postradah ."*156] Pod bolovima se ovde podrazumevaju pre svega skrušenost duha. a i izgleda. svi ćemo. kako si čuo. podnošenje bolova i stradanje zbog osećaja svoje grešnosti. kao žena kada rađa dete. rekao je Gospod. Zbog onoga što molitva otkriva. a onaj ko ne poznaje molitveni podvig. okusiti ceo plod. rikah od uzdisanja srca moga. taj i ne zna da stradanja i bolovi postoje i da mogu da postoje. Mnogi su mnogo godina delali ili delaju ne trpeći bol. u kome nema trpljenja bola ili truda nikada ne donosi ploda onome koji prolazi kroz njega.' Ako. Kada se srce ispoveda Gospodu u svojoj grešnosti i u svom jadnom stanju.

i uvek se drži toga delanja. kako rekosmo. skrušenog duha i sa suzama. moramo svesrdno da ga tražimo. tada će ono što zatim sledi biti ispunjeno veseljem i radošću. uvedi svoj um u put kojim vazduh ulazi kroz nozdrve u srce. kako smo i napisali. čim sedneš i sabereš svoj um. vodi ga u svakodnevno napredovanje u ljubavi i želji prema Bogu. a dišemo srcem. i zato ona lako uvlače i izvlače svoj sadržaj. tako što ga nauče. siromašan. a u sebe uvuklo svežinu. da bismo se. govori veliki učitelj tihovanja. a ne nešto drugo. čini ga nepristupnim i nedodirljivim za napade neprijatelja.*164+ "To najviše od najviših delanja". pomiluj me. čim se one pojave. Ova molitva ne da umu da se uzdigne. Kao što čoveka koji se nakon dugog odsustva vratio svojoj kući ispunjava radost što vidi ženu i decu. ne nečim drugim. naći ono što tražiš. a onda se pomoli Bogu i postupaj onako kako ti kažem. jesu pluća: Bog ih je stvorio retkim. dovedi disanje u izuzetno tihe kretnje i prisili svoj um da siđe sa udahnutim vazduhom u srce. Umetnost tvorenja molitve uma izložio je neobično jasno i potpuno blaženi Nikifor. i proslavi. monah koji je tihovao na svetoj Atonskoj gori. um uviđa da je sve spoljašnje odvratno i mrsko. Sine Božiji. čim joj oduzmeš svaku pomisao . tvorimo molitve.prepusti da govori: Gospode Isuse Hriste.*163+ Dar Božiji privlačimo smirenjem i vernošću Bogu. odaj blagodarnost Bogu. koja nam učitelj razobličava jer ih poznaje iz sopstvenog opita. Srce uvlači u sebe disanjem sveži vazduh i izbacuje topli: tako ono stalno održava sistem u koji je postavljeno da bi održalo život. uđeš umom u ono mesto u srcu koje sam ti pokazao. poučavali u desnim i levim umanjenjima i preuznošenjima. Čistota i smirenje uručuju darove Duha. A ako i nakon mnogog truda. nauči svoj um da ne izlazi brzo otuda: on je u početku veoma potišten zato što je tamo zatvoren i stešnjen. Kada se pak navikne na zatvorenost i teskobu. "zadobijaju mnogi. On pouzdano pokazuje taj umni put. Umno delanje je najviša škola bogoslovlja.ništavnosti. tako i um ispunjava neizreciva sladost i veselje čim se sjedini sa dušom. Retki su nenaučeni koji pojačanim delanjem i vrelinom vere dobiju to delanje od Boga: ali retkost nije zakon. Ako odmah nakon toga. Sine Božiji. A dok razgleda to Carstvo tamo. ne uđeš u klet srca. i traži ga čistom molitvom. sluga. ti najpre prizovi Boga. I primoraj sebe da u grudima izgovaraš upravo to. Postupaj tako neko vreme i time ćeš sigurno otvoriti sebi ulaz u srce. dok naša usta ćute. On sa pravom naziva molitveno delanje umetnošću nad umetnostima i naukom nad naukama. onda čini ovo što ti kažem. Srce uvlači u sebe vazduh da bi disanjem ispustilo iz sebe svoju toplotu. u onome što lukavi uvodi svojim zlim spletkama. baš zato što . ili. ako hoćeš . takav. kako smo ti zapovedili. Znaš da udišemo vazduh. i znaj da ćeš. a vernost Bogu pokazujemo revnosnim odbacivanjem svih grešnih pomisli. Brate. čak i svi. i mi pod njegovim rukovodstvom mnogo zgodnije idemo tim putem. Ako nema nama poznatog učitelja. on neće poželeti da luta vani. a ono će te naučiti onome što ne znaš. Ono je oruđe života i telesne toplote. uz sadejstvo Božije. i igraj. tačnije. U grudima. Znaš da se slovesnost svakog čoveka nalazi u njegovim grudima. savetujemo se. I tako. zato što pruža umu i srcu znanja i utiske koji izviru iz Božijeg Duha dok sve ostale nauke pružaju tek ljudska znanja i utiske.to možeš da učiniš. pomiluj me. Kada um uđe tamo. zato što je Carstvo nebesko unutra u nama. o brate. Pokretač ovog mehanizma. Vernost je uzrok čistote. Moraš da znaš i to da tvoj um ne treba da ćuti i besposliči dok se nalazi tamo: njegovo neprestano delanje i poučenje mora biti molitva: Gospode Isuse Hriste. Toj slovesnosti. mi govorimo. psalmopojanje. dakle. Istinskog učitelja moramo da tražimo da bismo se njegovim poukama učili i poučavali u onome što se dešava prilikom vežbanja u paženju. Ako ni nakon takvog traženja ne nađeš učitelja.

Tamo. savetujemo se. taj treba da se zanima Isusovom molitvom onako kako predlaže blaženi Nikifor: tihim. Molitvi uma naučio se dok je bio u poslušanju manastirskog kuvara. niti mu pridavati posebnu važnost. kada je sazreo za takav život. Monahovao je na Atonskoj gori. A pristupiće ti. koji su se dugo vremena zanimali moljenjem na način svetog Jovana Lestvičnika.priliči onim monasima koji su potpuno izučili pravilo monaškog života.smo to saznali iz opita. pomoćno sredstvo. i koliko god nam bila potrebna zbog naše nemoći. Sveta braća Ksantopul govore: "I ovo znaj. radost. nepravilno shvatanje molitve i odvlači od razumevanja onoga što je duhovno. da obilno pomaže umu. Sveti Kalist Ksantopul je bio učenik prepodobnog Grigorija Sinaita. a time i jedino istinsko. Blaženi Nikifor ovako poučava tog monaha: "Znaš da se slovesnost svakog čoveka nalazi u njegovim grudima. osećaj da se tamo mogu tvoriti molitve i psalmopoji." Jasan osećaj sile slovesnosti u grudima. i zatvorenih usta."*165+ Ovde prvo moramo obratiti pažnju na uređenje blaženog oca i na uređenje koje je on video u monahu kojeg je poučavao. i nikako ga ne treba mešati sa samim dejstvom molitve. Pošto su Kalist i Ignjatije Ksantopul veoma detaljno objasnili taj način u delu o molitvi i tihovanju. unapred su određeni i pravilno ustanovljeni zato što još . Gospodu našem. i ceo zbor vrlina: ljubav. Život u tihovanju počeo je da provodi kasnije. dakle iz sna koji je skoro isto što i smrt: takav duh nije sposoban za duhovna vežbanja koja smo ovde naveli. imaju veoma retki. monasima koji mogu da se bore protiv neprijateljskih pomisli i čuvaju svoj um. Obojica su dostigli veliko molitveno napredovanje. kao da iz njega proizilazi celokupno napredovanje molitve. taj vidi u njegovom izlaganju i onu postepenost s kojom moramo da ushodimo i to da zadobijanje tog načina jeste dar Božiji. Njihova knjiga je namenjena isključivo tihovateljima. na osnovu pozivanja na žitije svetog Save.radi koga se i saobrazno kome se daje i spoljašnje tihovanje po telu . one čine sve: pomoćna sredstva ostaju pomoćna sredstva. Posedovao je i obrazovanje ovoga sveta. i budi se za njih jedino onda kada se um trajno i pojačano zauzme da ga pobuđuje životvornim Isusovim imenom.[166+ Veoma je važno da znamo značenje koje sveti učitelji molitve uma daju predloženom mehanizmu: on je materijalno. brate: svaka umetnost i svako pravilo. u početku se obučavao monaškom životu u opštežiću. ovde nazvan slovesnošću. dakle oni koji su u znatnoj meri zadobili pribranost i veoma pažljivom molitvom pobudili duh. dok usta ćute. Lažno razumevanje molitve uvek donosi ili neplodnost ili ono vežbanje u njoj koje je veoma štetno po dušu. sa mnogo željenim i sladosnim paženjem. Tek u poodmaklim godinama sveti Kalist je unapređen u čin konstantinopoljskog patrijarha. prelazimo na to delo. kažu oni. oni koji su veoma napredovali. Izvanredan je način koji predlaže blaženi Nikifor. Onaj ko razume stvar. što se jasno vidi iz njegove knjige. posredstvom isto toliko tihog disanja. tvorimo molitve i psalmopojanje. mi govorimo. Sveti Ignjatije je bio njegov najbliži prijatelj i učesnik u monaškim podvizima. To je jasno iz onih članaka njegovog slova koji prethode izlaganju umetnosti tvorenja molitve: iz njih se. neprestanim uvođenjem Isusove molitve u srce. Polaganje nade u ta pomoćna sredstva veoma je opasno: to survava u materijalističko. U molitvenom napredovanju dejstvuju sila i blagodat Božija. Duh onih ljudi koji ostaju u svom običnom stanju. mi ih odbacujemo čim zadobijemo napredovanje. a ako hoćeš i razno delanje. poražen padom. Mehanizmu blaženog Nikifora oni dodaju da u ovom načinu moljenja usta moraju biti zatvorena. mir i ostale: pomoću njih će ono ispuniti sve tvoje prozbe Hristu Isusu. Onaj ko počinje da provodi život u tihovanju. vidi da poučavanje tihovanju srca . jer su nepotrebna i suvišna. spava tako duboko da ne može da se probudi iz tog sna. kroz nozdrve.

a onda opet odleti). onda ćeš vremenom staviti slavni krov na započetu građevinu duha. Sveti oci su to izumeli samo kao neko pomoćno sredstvo za sabiranje misli iz uobičajene nepribranosti. A kada se to desi."*174] Uglavnom se smatra da je do sticanja pribranosti. po duhovnom sistemu monaškog života. za vraćanje misli samoj sebi i pažnji. i drugo slično tome. prirodnim umećem disanja na nos ili sedenjem tokom vežbanja u molitvi na tihom i mračnom mestu. u svoju keliju primao je jedino u krajnjoj nuždi. Tome donekle pomaže i prirodno umeće.kaže sveti Isak Sirijski . odbačeno kod onoga kod koga sam temelj nije dobro postavljen. dakle stanje u kome se sam um stalno obraća sebi. pribranim. Ne pomiči stare međe . čistim. baš zato što je u duši bio veliki tihovatelj. sa Jedinstvenim i Onim koji sjedinjuje. skoro nemoguće. ili. i jednodušnim. mada nekad ima i slučajeva suprotnih ovome. a tamo su se bavili delanjem u unutrašnjem čoveku i dostigli viđenje umom.[167] Od prebivanja u izloženoj umetnosti srca. i suprotno ovome: sve je lepo i dobro uređeno kod onoga koji je dobro postavio temelj. Delanje je ushođenje ka viđenju. pribrano.[173] Ako postaviš dobar temelj na početku. kako rekosmo. Gospod naš Isus Hristos i prizivanje u srce Njegovog svetog imena sa verom daruju pribranost umu. to jest da doseže takvo stanje u kome um prebiva u srcu (i tako prevazilazi ono stanje u kome se um uvodi u srce prisilno. Način tihovanja kojim se rukovodio prepodobni Arsenije Veliki uvek je bio odličan . A nakon dobijanja dara pribranosti dozvoljeno je spominjati i tihovanje. ali čvrste i suštinske. koje vodi ka nebu.najpre zanimali ispunjavanjem onih zapovesti koje se odnose na one koji žive u ljudskoj zajednici. govore oni. "Ako i ti". smirenjem. Oni žele da monah deluje po ustanovljenom monaškom poretku. čistoj i pribranoj molitvi .kaže Pismo . nije išao po kelijama kod braće. . ono pomaže da se um uvodi u srce disanjem kroz nos. uostalom. posredstvom udisanja.koje su postavili oci tvoji. delimično može biti nečista i rasejana zbog pomisli i sećanja koji su ustali protiv njoj postavljene zabrane da misli o ranije učinjenom i da se seća ranije učinjenog ."[168] Podvig molitve uma i srca "ispravlja se umom kojeg je osenila Božija blagodat. prostim. a poslušnost je ushođenje ka tihovanju. a zatim tihovanje.a danas mora biti priznat za najbolji. čas u monaškoj zajednici. iznad reči. i raznovrsno. i najpre radosno zavoli poslušnost."*170+ Pre svih blagodatnih darova.podvižnik stiče naviku da se moli bez prisile. Serafim Sarovski. čisto i istinski.*171+ Sveta braća Ksantopul strogo zabranjuju preuranjeno stremljenje ka onome što. "želiš da se obučiš tihovanju. u crkvi je stajao iza stuba. onda sledi mudro ustanovljene zakone. tome pomaže i sedenje u tihom i neosvetljenom mestu. što je isto. a ne samim. korisno vežbati se u Isusovoj molitvi u monaškoj zajednici. monasi koji su veoma napredovali u molitvi uma. i sjedinjujemo se neposredno. milošću i blagodaću Gospoda našeg Isusa Hrista. Ignjatije Nikoforovski. malodušno. i neprestano se moli.*169+ srdačnim. Sve je.*175+ Potpuno tihovanje u naše vreme sasvim je teško. po zakonima koje je predala Božija blagodat. Nikandar Babajevski. sa Jedinim. i pri tome to vežbanje u molitvi pomagati delatnim ispunjavanjem jevanđelskih zapovesti. tada ostavljamo mnogo i različito. Taj otac je stalno čuvao ćutanje. Tako su postupili sveti Vasilije Veliki i sveti Grigorije Bogoslov. Naročito se poslednji nikada nije usamljivao u tihovanje primetno ljudima.nismo dostigli stanje u kome možemo da se molimo u srcu čisto i pribrano. istinske ili kratkotrajne. ima da se dogodi u svoje određeno vreme. sa ljubavlju prebiva u srcu. Oni su se . i vere punim prizivanjem Gospoda našeg Isusa Hrista. s tim što su prolazili i molitvu saobraznu tom stanju.koja.[172+ teško jednomu. od tog života njihov um je počeo da oseća nekretanje ili pribranost: tada su se oni udaljili u samoću pustinje. prebivali su povremeno čas u tihovanju.

A kada se useli Bog. po tajanstvenom svetom učenju. osvećen i osvetljen. tada On izgoni demone i strasti. da je za dostizanje pribrane molitve srca potrebno i mnogo vremena i mnogo napora. taj se trudi da umešno očisti svoje srce sećanjem na Boga. kao u ogledalu. Ako zanos ne bude primećen. neprijatelj bio izgnan sa polja srca. kako govori apostol: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u nečemu niste valjani. Unutrašnje delanje. jednaki i saobrazni podvizi. "da tražimo učitelje koji imaju dar proroštva. a čistota istinsko tihovanje srca. Naša sloboda. mora biti posebno ograničena. i mnogo truda. nadamo se. po sili. već pre svega istinski smirenoumne podvižnike koji po načinu i mestu podviga odgovaraju našoj bolesti. onoga koji je pao u zanos podstiču na još veći zanos. da se to sada jedino sredstvo rukovođenja ne bi pretvorilo u sredstvo nepravilne delatnosti i iz nje proisteklog rastrojstva. a smirenje čini čoveka stanom Božijim. iskrivljuje ga. "Ne treba".nije pisao i nije primao pisma."*180] I kada sluša duhovno slovo.' Sveti Varsanufije govori: Ako unutrašnje delanje ne pomogne čoveku. i ako nastavi da deluje na monaha. i čovek postaje hram Božiji. Prevashodstvu dara i blagodati. Smatramo preko potrebnim da našim ljubljenim ocima i braći ponovimo upozorenje da ne teže čitanju otačkih dela o monaškim uzvišenim delanjima i stanjima. čiji ćemo. ili prozorljivosti. takvo tihovanje donosi smirenje."'*178] Mislimo da ovi izvodi iz dela svetih otaca dovoljno objašnjavaju delanje Isusove molitve."[179+ Isto moramo da kažemo i o knjigama: nikako ne treba da biramo knjige koje su najuzvišenije. iako ih radoznalost vuče da čitaju ta dela. gde živi Hristos. ni sa malo truda i vremena. iako to čitanje stvara nasladu. i sa suzama izliva svoje moljenje pred Njegovom dobrotom. mudri i veoma plodni način. on ga sve više skreće sa istinskog pravca. No danas nema ko ni da zapazi zanose. Dok je bilo blagodatnih učitelja. dotle su zanosi početnika lako zapažani i lečeni.' Prepodobni Jovan Karpatski govori: 'Treba mnogo vremena i podviga u molitvama da bi se u nepomutivom ustrojstvu uma našlo neko drugo nebo srca. "prenositi bilo koje uzvišeno učenje nekome ko je još početnik i ko je po duhovnom uzrastu dete. rekao je sveti Isak Sirijski. sledi njegov . ushićenje. "Veliko je zlo". moraju biti. udaljavao se od svih odnosa koji su mogli da naruše njegovo paženje. ni kako bilo. moramo da čitamo sa posebnim oprezom i razborito. "ne postiže se ni jednostavno. Blažen je onaj koji gleda Gospoda u unutrašnjoj riznici srca. danas jedino preostalo sredstvo rukovođenja. saglasno sa mišljenjem ostalih svetih otaca. zbog ovakvog današnjeg vremena. i da bi se u njemu nastanio Hristos. nego one koji su najbliže našem stanju i izlažu delanje koje nama odgovara. Pogubni zanos neopitni učitelji često smatraju velikim napredovanjem. pun čistote i blagodati.*176] Sveti Isak Sirijski veoma pohvaljuje način života i tihovanja kojim je prepodobni Arsenije dostigao veliko napredovanje i predlaže da podražavamo taj veoma podesni. donosi čistotu. i da onih koji nisu padali u zanos naprosto nema. onda je njegov spoljašnji trud uzaludan. U ostalim svetootačkim delima izloženo je isto ovo učenje. duševnog i telesnog podviga. mada se i to retko dešava po nedokučivom proviđenju Božijem: ono zahteva i mnogo vremena. da bi. i tako će svetlošću svojih misli svakoga časa videti Boga. "Stalno moljenje u srcu" govore oni. sjedinjeno sa bolom srca. ni da ih leči.*177] U zaključku naših izvoda iz dela Kalista i Ignjatija Ksantopula navešćemo njihovo opitno mišljenje. Sveti Isak govori: 'Onaj koji želi da vidi Gospoda. da je veoma malo onih koji su odbacili svoj zanos. izopačuje. telesni i duševni čovek ga razume onako kako odgovara njegovom stanju. biti pričasnici. cilj njegovog života i svih njegovih delanja bio je čuvanje paženja. Možemo potpuno tačno reći da se većina nalazi u raznom zanosu. Zbog toga otačke knjige. govori sveti Jovan Lestvičnik o izboru učitelja.

ona će pogubiti delatnika. Kada se vratio u Rusiju nastanio se u privremeni opštežiteljni manastir. i kada me pitaju. izbačen iz prirodnog stanja. i bio uslišan i pomilovan. a drugo. postoje i razna druga pomoćna sredstva koja pomažu početnicima u vežbanju u Isusovoj molitvi. Osim pomenutih pomoćnih sredstava. izvan grada. koja obavezno moraju biti usklađena sa stanjem delatelja: u protivnom. a zatim na Atonskoj gori. i sama će propasti." Starcu je bio nepoznat opšti monaški put. Mnoga braća su videla u starcu nesumnjive znake svetosti pa su mu se obratila za savet. i oboje se sačuva. koji je sedeo kraj puta i vikao Gospodu: Sine Davidov Isuse. da bi se ugledali na slepog siromaha iz Jevanđelja. dobija lažni pravac. unakažen. zatim postupaju po tom objašnjenju. Brojanice obično imaju sto zrna. monah više ne mora da brojanicama broji koliko je izgovorio molitava jer tada sva pažnja prelazi na molitvu. vežbaju u Isusovoj molitvi. inače se prodru mjehovi. odobreno mu je da se . odgovaram iz svog stanja. obnovitelju ljudske prirode: pomiluj me. Brojanicama se broje pokloni. 2) Veoma je korisno da se Isusovoj molitvi učimo uz velike i male poklone. pomiluj me![183].*184] Monah mora da vidi da je zbog greha obogaljen. onda oni objasne sebi tvoje reči na svoj način. u šumi. ispunjene osećanjem pokajanja. uprkos pravilima. Niska stolica je veoma podesna za vežbanje u Isusovoj molitvi. 6) Tihovatelje savetuju da sede na niskoj stolici. jer to čuva um od rasejanosti i pomaže umu da se usredsređuje u srce. Navešćemo glavne. na kome je sedeo Jov kada ga je sotona udario zlim prištom od pete do temena.*181] Gospod je ovo rekao o delanjima vrline. da njeni prozori budu zatvoreni. kakve je činio blaženi mladić Georgije o kome govori sveti Simeon Novi Bogoslov u Slovu o veri. u zemunici. Niti se sipa vino novo u mjehove stare. Neki starac je dostigao hrišćansko savršenstvo. na štetu i propast duše. tako što je. Najpre je tihovao u Rusiji. lagane. stupio u tihovanje od svoje mladosti. monasi koriste brojanice i dok se. 1) Brojanice ili lestvica. doprinosi osećanju sile slovesnosti. Starac je davao savete iz svog uređenja i ozleđivao duše braće. a vino se prolije. Nego se sipa vino novo u mjehove nove. prvo. i kvalitet hrane koji ne odgovara uzrastu i telesnom sastavu. suprotno svojoj nameni.[182] 3) Korisno je da u crkvi i uopšte tokom Isusove molitve oči budu zatvorene. izmučen. Niska stolica takođe izobražava đubrište. pošto pravilo tvorenja Isusove molitve podrazumeva sto molitava. 4) Držanje leve ruke na grudima. ti govoriš braći o delanjima i stanjima koja nisu dostupna njihovom shvatanju i uređenju. koja se nalazi u grudima. a lestvica sto stupnjeva. Time se ne odbacuje stajanje. ali pošto skoro celokupno vreme istinski podvižnik posvećuje molitvi. po naročitom proviđenju Božijem. Jedan monah koga je starac dobro poznavao mu je govorio: "Oče. Nije greh samo ono što je pogubno: pogubno je i samo dobro kada ga činimo u nevreme i u pogrešnoj meri. i tako nanose sebi štetu. i mjehovi propadnu. i da iz tog jadnog stanja vapi svemilostivom i svemogućem Isusu. 5) Monasi savetuju tihovatelje da im kelija bude donekle tamna. malo iznad leve sise. drži se uporno tog pravca kao da je baš taj pravac dat svetim slovom.izopačeni smisao. nije pogubna samo glad: poguban je i višak hrane. to jest biće besplodna. A kada dostigne veliki stepen paženja na molitvi. zato što pažljiva molitva zahteva miran položaj." Starac je odgovorio sa svetom prostotom: "I sam vidim! A šta da radim? Za mene su svi viši od mene. bačen u protivprirodno stanje. sedeći.

i gde. Mnogo je opasnije. pa počne da stvara sebi nasladu.*185] Isceljenje se zadobija smirenjem i verom. Tada se pojavljuje telesna želja. i srce se zagreva ako se neprestano i dugo napreže. zbog toga. a to je početak samoobmanjivanja. Oni su u tome prepoznali strašnu prelest. 7) Podvižnici umnog delanja ponekad imaju potrebu da pomognu sebi tako što se polivaju hladnom vodom ili tako što nakvašene peškire stavljaju na mesto priliva krvi. truditi se da molitva dejstvuje u samom vrhu srca. misleći da je ona uzrok tog zla. u uninije. da ne iscrpljuje njihovu snagu i da im ne oduzima mogućnost da se bave duševnim podvigom. treba preduzeti posebne mere predostrožnosti čim se ona pojavi. ne treba izazivati u njemu vrelinu preteranim zadržavanjem disanja i naprezanjem srca. Uopšte. toplota krvi. umna delanja izazivaju vrelinu kod ljudi određene telesne građe. toplota pale prirode. Predostrožnost je neophodna zato što ta toplota. uništava uobražavanjem.njome bavi i sedeći. Toplota počinje da dejstvuje u srcu ako molitvu srca želimo da pojačamo na neki naročit materijalni način. i uzeti je isceljen. obmanjuje. naprotiv. Voda mora biti mlaka. naći će u njoj prijatnost. nasladu. nešto. ta strašna prelest nije ništa drugo do priliv krvi. koja je zapravo toplota krvi. a mnogim drugim podvižnicima pričali su taj slučaj kao očiglednu tešku posledicu vežbanja u Isusovoj molitvi. Mnogi su poverovali u to samo zato što su uvažavali znamenito ime staraca. svojstvena tim delovima tela u stanju zagrevanja. oni su pribegli znamenitim starcima da bi tražili od njih savete kako da leče svoje duše rastrzane nevoljom i nedoumicom. Naročito bolesni i veoma stari moraju da paze da njihov telesni podvig ne bude prekomeran. mnogo je bliže prelesti kada podvižnik osetivši u srcu ili u grudima toplotu od krvi pomisli o njoj. neopitni podvižnik će sigurno pomisliti nešto o njoj. Starci su bili užasnuti lukavstvima đavola kada su čuli da se pri prizivanju Isusovog imena pojavilo veliko raspaljivanje.*186] Takvu vrelinu sigurno će osećati oni koji budu veoma prisiljavali sebe da sjedine um i srce materijalnim pomoćnim sredstvima. Opit pokazuje da su se neki. Međutim. spustili odar na kome je uzeti ležao. naprotiv. Toplota koja je izazvana pojačanim materijalnim podvigom takođe je materijalna. pa su tim stradalnicima zabranili vežbanje u Isusovoj molitvi. gde. ako im budu pridavali prekomerni značaj.[188+ Čim oseti tu toplotu. poverovali su u to mišljenje misleći da je ono rezultat samog opita. ne treba mučiti srce. Suština delanja je u Gospodu i u Njegovom imenu. neuke upotrebe materijalnih pomoćnih sredstava. To posvedočuje i jevanđelska priča o isceljenju uzetoga: pošto nisu mogli da se približe Hristu od okupljenog naroda. do kojeg dolazi usled pojačane. a ponekad i ležeći. To je telesna toplota. i ne shvatajući šta se dešava sa njima. Tako i mora da bude. Da bi se ta toplota smanjila. da sebe pomračuje. prebiva slovesna sila.*189+ Ništa posebno ne treba misliti o toj toploti. dovela na meru. time se toplota krvi povećava. po učenju otaca. čak i želja. Što podvižnik više prisiljava i napreže svoje telo. treba tiho zadržati disanje. i ako ne budu davali potrebni značaj duhovnim pomoćnim sredstvima. u očajanje. a i da bi se sprečio njen prekomerni pad. Svesni svog jadnog stanja. dali u zbunjenost. Takvu vrelinu osećao je prepodobni ava Dorotej dok se bavio naukama i zato se rashlađivao vodom. čim su došli u to stanje. probili su krov kuće u kojoj je bio Hristos. već. ne treba vršiti preveliki pritisak na um da uđe u srce. šireći se svim delovima grudi veoma lako može da se spusti i zagreje donji deo utrobe. upetljava. treba da se vrši . a zato i o sebi. Ta toplota je direktna posledica takvog podviga:[187] svaki deo ljudskog tela se zagreva kada ga trljamo. nikako ne sme biti hladna. zato što hladna voda povećava vrelinu. Taj priliv možemo lako isceliti za dva-tri dana tako što na upaljenim mestima držimo peškire natopljene mlakom vodom.

To dejstvo. i da sam. orošava. ne može da mu ne pridaje naročitu važnost. Božiji dar. "Hristos je za vernika sve".tako o toj molitvi govori prepodobni Maksim Kapsokalivit na osnovu sopstvenog opita. naročito danas kada je gotovo nemoguće sresti dobrog učitelja tih predmeta. izabere od njih ono što njemu odgovara. bavite se pažljivo Isusovom molitvom na način koji predlaže sveti Jovan Lestvičnik. duhovna. inače smeštena u grudima. potpuno slobodna i laka. probija u riznicu duhovnih znanja. Čim su videli štetne posledice nerazboritog podviga. To je na osetljivom unutrašnjem putu značajan nedostatak. nisu . Tada se i sam molitveni čin potpuno menja: molitva postaje prirodna. jadnije od ove hule. duhovno pomazanje. kasnije su poslužila kao uzrok značajne nedoumice i pogrešnog vežbanja u molitvi kod onih koji. onda je upotreba materijalnih pomoćnih sredstava malo opasna. u tome za znanje nema ničeg nejasnog.bogosluženje. naprotiv.1 Od onih koji su sa velikom revnošću koristili materijalna pomoćna sredstva napredovanje su dostigli retki. onaj koji ga tako zadobije vidi u dobijanju jedino Božiju milost. Ništavno. rekao je sveti Marko. Može li šta biti žalosnije. a ne neznanju i nerazboritosti. Tada se u srcu pojavljuje druga toplota. Ako uz sebe imamo opitnog učitelja. ove prelesti? Sveti oci su učili molitvi srca. Duhovno napredovanje nema ni kraja ni granice. značajno spoticanje. ali u vreme koje je poznato jedino Bogu. Neodređena ukazivanja na srce. rukovođen delima svetih otaca. kada podvižniku nema druge nego da se sam. sjedinjujte molitvu sa suzama. a sve zato što su imali samo površno i nejasno mišljenje o Isusovoj molitvi i o okolnostima koje su je pratile. tada će materijalna toplota krvi potpuno da iščezne. odmah za njom pokreće se i srce da i ono učestvuje u molitvi. Dejstvo molitve srca otkriće vam se samo po sebi. neki su te posledice pripisali samoj svesvetoj Isusovoj molitvi. pipajući.[190+ Predlažem ocima i braći ubogi savet i molim ih da ne odbace moj ubogi savet: ne prisiljavajte sebe da pre vremena otkrijete u sebi molitveno dejstvo srca. a rastrojili su se i ozledili mnogi. Sveti Nikifor govori o slovesnosti kao o nečem poznatom: kada se slovesnost. a ako se rukovodimo jedino knjigama. koje nam sam prst Božiji otkriva svojim dodirom. a onaj koji ga je dostigao uz pojačanu upotrebu materijalnih pomoćnih sredstava vidi dar Božiji. Potreban je. ono je potpuno sigurno od prelesti i drugih ozleđivanja. verovatno zato što tada nije postojala potreba za takvom poukom. i neka cilj vaše molitve bude pokajanje. prisutna u otačkim delima. deluje kao lekovito. pipajući. nematerijalna. značajna prepreka za razvoj duhovnog napredovanja. Ono je bolje od svih drugih dejstava u svakom smislu: ono je mnogo obilnije. u kome je vera u Boga i vođa. nemajući učitelja. vuče nas da neizrecivo ljubimo Boga i ljude . Kada Božija blagodat oseni molitveni podvig i počne da sjedinjuje um i srce. beznačajno nadanje u bilo šta izvan Boga može da zaustavi napredovanje. veoma je potreban razboriti oprez. dostižemo prevashodno tako što materijalnim pomoćnim sredstvima pojačano prisiljavamo sebe. toplota koja ne izaziva nikakvo raspaljivanje. Oni koji poseduju neka znanja teško mogu da detaljno i temeljno predvide i odgovorima preduhitre sva pitanja potpunog neznanja: u čemu neznanje vidi mrak. ne može da ne vidi sam mehanički način koji je upotrebio. i krila. osvežava. pokrene da učestvuje u molitvi. ali ne može da ne vidi svoj podvig. Živite po jevanđelskim zapovestima. tanana. ali nisu dali preciznu pouku u kom delu srca ona treba da se vrši. i noge. onda je ona veoma opasna: zbog neznanja i nerazboritosti ona nosi u sebi veliku mogućnost pada u prelest i u druge vrste duševnog i telesnog rastrojstva. već.

sila revnosti i sila želje. a Isusovoj molitvi pripiše ono što se mora pripisati zloupotrebi. Posledica neuke upotrebe materijalnog pomoćnog sredstva je veoma snažno raspaljivanje telesne želje. smirenja. ima ih i danas. krotosti. Shimonah Vasilije i starac Pajsije Veličkovski pričaju da su mnogi njihovi savremenici ozledili sebe zato što su zloupotrebljavali materijalna pomoćna sredstva. Suvišno naprezanje pri upotrebi tog materijalnog pomoćnog sredstva je štetno zato što izaziva materijalnu toplotu: za toplotu tela i krvi nema mesta u molitvi. a pri dnu sužava. pa su na osnovu površnog i na brzinu i čitanjem formiranog mišljen>a odlučili da se zanimaju umetnošću molitve srca. "sadržana je u njegovom nastojanju da našu misao odvrati od sećanja na Boga i od ljubavi prema Njemu. Tome donekle doprinosi i umetnost upućivanja uma ka slovesnosti i ka gornjim delovima srca. ili duh čovekov. a ona čini duh sposobnim da se sjedini sa umom koji se moli. za to on upotrebljava prelesti sveta i odvlači od istinskog dobra ka prividnim. U čovečijem duhu skupljena su osećanja savesti. koja se pri vrhu širi. spoljašnjom i unutrašnjom delatnošću po jevanđelskim zapovestima. Molitva srca je rezultat sjedinjenja uma i duha. samim tim što se nalazi blizu polnih organa. zaključavanjem uma u reči molitve. s tim što su svu nadu položili na materijalna pomoćna sredstva za molitvu. pa onda neznanje zloupotrebi materijalno pomoćno sredstvo. i nikako ne sme da dozvoljava sebi . koje je razjedinio pad. jedinog koji može da isceli ranu pada. a time otkucaji srca postaju jači . uobraženosti."[192+ Zato svako ko je posvetio sebe istinskom služenju Bogu neprestanom Isusovom molitvom mora naročito da čuva sebe od rasejanosti misli. potpune oskudice opitnih učitelja. i zato što sećanje na Boga.ne znajući da time prizivaju i sebi nameću nepravilno stanje i prelest. Onaj ko nastoji da pokrene i uzbudi donji deo srca. Njegov gornji deo je smešten naspram leve sise i pričvršćen je.temeljno izučili otačka dela. Kakva čudna pojava! Podvižnik se naoko zanima molitvom. Isusova molitva naročito. taj pokreće silu požude. nesuštinskim dobrima. u donjem je sila želje. Jasno objašnjenje ovoga postalo je preka potreba. Mnogi nemaju nikakvog znanja o ustrojstvu srca. napokon. uvode ga u srce. "Sav podvig i sva revnost našeg neprijatelja" govori prepodobni Makarije Veliki.usmeravaju dah. Čovečije srce ima oblik dutuljaste kesice. Oni samovoljno pristupaju vežbanju u molitvi srca . koju bi moralo da umrtvljava. Upražnjavanje Isusove molitve je naročito mrsko đavolu zato što molitva najspasonosnije deluje na našu dušu. a to zanimanje izaziva pohotu. predstavlja sredstvo za prebivanje u neprestanom jedinstvu sa Bogom i za neprestano odbijanje neprijateljskih napada. a ona. Pozivajući se na svetog Teofilakta i druge oce. preuranjene i gorde revnosti. njegov donji deo se spušta do krajeva rebara i slobodan je.[191] I kasnije često srećemo primere rastrojstva zbog takvog postupanja. Svu svoju pažnju trudbenik molitve mora da obrati na ovo. Đavo naročito proganja one koji se vežbaju u moljenju imenom Gospoda Isusa. slovesna sila. pokreće te organe. u taj deo srca. i druga slična svojstva: potrebno je da se dejstva ovih svojstava sjedine sa dejstvom uma. a iskrenost svoje dobre volje trudbenik dokazuje time što će isceljenje dobiti neprestanim prebivanjem u molitvi. iako se raspoloženje za vežbanje u Isusovoj molitvi potpuno smanjilo. ili prirodna požuda. u srednjem delu je sila revnosti. treperenja tog dela nazivamo kucanjem srca. dovode taj deo do telesne uzrujanosti. i zato misle da se srce nalazi tamo gde čuju njegove otkucaje. Sjedinjenje je delo prsta Božijeg. a i sama po sebi. samovolje. a sjedinjuje ih blagodat iskupljenja. Takvi primeri nužno postoje zato što su neizbežna posledica neznanja. ovako raspoređene: u grudima i u gornjem delu srca nalazi se slovesna sila. ljubavi prema Bogu i bližnjem. shimonah Vasilije tvrdi da su tri sile duše.

ali nisu dovoljno pažljivi prema sebi. Najužasniji primer kakvom strašnom mržnjom prema Bogu. glavni delatnici demoni: oni koriste kao svoje oruđe kako one ljude čija se delatnost ni u čemu ne razlikuje od demonske. ponekad u obliku svetlih anđela. poučava i teši Serafim. jer sa nama je Bog Gospoda Boga našega svetite u srdačnom sećanju na Njegovo božansko ime. bez unutrašnjeg podviga. "Lukavi demoni". čak i onda kada njihovo dejstvo izgleda sasvim pravedno.bogoubistvo. izazivanjem brige. a čak i one oprezne koji shvataju lukavstva neprijatelja. "noću nastoje da uzbunjuju duhovnog delatnika kroz same sebe. pa time dozvoljavaju da budu obmanuti. Demoni iskušavaju pomislima.[198] Božiji promisao je upotrebio prepodobnog Grigorija Sinaita u XIV veku kao oruđe za obnavljanje . u obliku sablažnjivih predmeta. prema Reči Božijoj. Sveti Simeon Novi Bogoslov govori da po nagovoru demona monasi koji provode licemerni život zavide istinskim podvižnicima pobožnosti i čine sve da ih rastroje i isteraju iz obitelji.[196+ Čak se i oni monasi koji su dobronamerni. pretrpeo je mnoge neprijatnosti zbog neznanja i telesnog pogleda na monaštvo svoje sabraće: oni koji telesno čitaju Zakon Božiji misle da ga treba ispunjavati spoljašnjim delima.*195] Podvižnicima koji se usamljeno i pojačano mole demoni se pojavljuju u obliku čudovišta. i stalno mora da se vraća moljenju Isusovim imenom. a prema svim pojavama uopšte treba biti sumnjičav. tako što ga okružuju klevetama. naša prva obaveza je da pribegnemo Bogu. i ne plašite se. nalaze da je njihovo ponašanje neobično.[194+ U svim demonskim bitkama osećaj zbunjenosti uvek je siguran znak približavanja palih duhova. ne sme da obraća pažnju na misli i maštanja koji se pojavljuju. ljudi. ne smemo da ga napuštamo čak ni onda kada nas ljudi. a ne razumiju ni šta govore ni šta tvrde. ne treba da ulazimo u odnos i razgovor sa njima. starci. blaženi starac Serafim Sarovski. koji su učinili zločin nad zločinima . ipak retkim. i nesrećama.misaono praznoslovlje. govori prepodobni Nil Sinajski.*197] "Dok prolazimo put unutrašnjeg misaonog života". "ne smemo da slabimo. Veliki trudbenik Isusove molitve. sećanjem na najpotrebnije predmete. prema Duhu Božijem mogu da se zaraze ljudi čija se nastrojenost ni u čemu ne razlikuje od nastrojenosti demona predstavljaju judejski prvosveštenici. pogađaju svojim suprotnim mišljenjem u samo srce i na svaki način se trude da nas odvuku od prolaženja unutrašnjeg puta tako što nam postavljaju na njemu razne prepreke. već treba da smatramo da smo nemoćni za odnose sa neprijateljskim duhovima i nedostojni za odnose sa svetim duhovima. prepodobnih i samog Hrista: ne treba se bojati demonskih pretnji. raznih bojazni i drugim oblicima neverovanja. a danju kroz ljude. crpeći pouku i utehu iz svog duhovnog opita. prilepljeni uz spoljašnjost i čulnost. verujući da se Isus neumorno stara o onom svom slugi koji svojim neumornim sećanjem na Hrista dokazuje da se neprestano nalazi uz Njega. osuđuju ih i kude. kako smo već rekli."*193+ Svaki delatnik molitve brzo će opitno upoznati da demoni vode bitku baš tim redom. kao u pristanište. naizgled duhovnim razmišljanjima. bogougodnog podvižnika molitve izlažu njegova braća. sablažnjuju na duhovne delatnike. književnici i fariseji. U takvim slučajevima. Nikakva suprotna mišljenja ni otpori na tom putu ne smeju da nas pokolebaju: u tom slučaju treba da se utvrdimo u Reči Božijoj: I ne bojte se čega se on boji. napastima. I u tome su. no koji provode spoljašnji život i ne poznaju duhovni. da se potpuno predamo Njegovoj volji i molimo za Njegovu pomoć: na takve pojave ne treba da obraćamo pažnju. priređuju im razne uvrede i mučenja. mučenika. maštanjima. tako i one koji ne shvataju demonske bitke i zato lako postaju oruđa demona. i On neka vam je strah i bojazan". Posebnim nevoljama i gonjenjima istinskog.

i poslao ga na Atonsku goru da svoje znanje. usredsređuje celokupno delanje umne molitve u materijalno pomoćno sredstvo. koliko možemo. prenosi doduše pobožnim. moramo. iznećemo ovde ukratko klevete i zle reči o umnom delanju koje su izneli latinski monah Varlaam i neki zapadni pisci. grad na istoku Grčkog carstva. Varlaam i njegove hule predate su anatemi. Da bi došli u stanje ushićenja.da odvučemo sebe od vidljivih . Varlaam je uobrazio da materijalno. Da bi učinio nešto u korist Zapadne crkve. vidljiva samim telesnim očima. Prepustimo Božijem sudu klevete i hule jeretika. ali ubeđenim da se Bogu služi jedino telesno. preneo ga na Zapad. onda je jasno zašto im je učenje prepodobnog o duhovnom podvigu bilo veoma čudno. i tvrdi da Simeon. sa osećanjem plača. nazivaju samo jednim pomoćnim sredstvom. Telesnom i duševnom razumu. koje se nalazi u Dobrotoljublju. Serafim Sarovski: "Da bismo primili i ugledali u srcu Hristovu svetlost. ostavio u mnogim Grcima koji su bili površni hrišćani poverenje u svoje učenje. da bi pokolebao celu Crkvu. izopačuje zbog mraka pada u kome se nalazi. i površno. Da bi to i ostvario. čini samu suštinu stvari. Kada je dobio što je želeo. i tako dalje. poslušajmo šta o viđenju Hristove svetlosti govori naš blaženi trudbenik Isusove molitve. hteo je da ga oslabi. koje mu je darovao. revnosnim i razumnim podvižnicima. tojest prema pupku. kao i Varlaam. ne prežu da hule i na dejstvo Svetog Duha. a ne osuđivanja odvratimo pažnju od njihovih besmislica. da zadržavamo disanje. čak nosom. i tako izopačuje to delanje. kako ga. čak da ga sruši.umnog delanja. Izvestio je cara o tome da je otkrio jednu veliku zabludu. a pošto su takvi podvižnici pridali telesnom podvigu značaj koji mu inače ne pripada. sedeći u uglu kelije. on se odrekao latinstva. tobože poučava da svoje oči i svoju misao okrenemo prema sredini stomaka. i da duhovna viđenja nisu ništa drugo do materijalna viđenja. a pošto je znao da je grčko monaštvo glavno pojačanje Crkve.*199+ Opisujući Varlaamovo delovanje.[200+ Berže. poveo je raspravu sa Varlaamom i silom Božije blagodati pobedio ga. i tako dalje. Sveti Grigorije Palama. govori da su grčki monasi sagledatelji od silnih naprezanja u sagledavanju pomerili pameću i upali u fanatizam (prelest). bez obzira na svoju zemaljsku učenost. A pošto je stupio u opštenje sa satanom. a onda je lukavo naveo jednog atonskog pustinjaka da mu otkrije umetnost vežbanja u Isusovoj molitvi. atonski monah i veliki trudbenik umne molitve. Preosvećeni Inokentije u svojoj Crkvenoj istoriji priča da je kalabrijski monah Varlaam u XV veku stigao u Solun. a tada im se činilo da vide blistavu svetlost. Napisao je nekoliko dela u kojima je dokazivao ispravnost Istočne Crkve. naročito onom zaraženom uobraženošću i otrovom jeresi. Da bismo to objasnili. a tamo su njegove hule i besmislene klevete prihvaćene kao ispovedanje istine. istoričar Fleri. skoro zaboravljenog među monasima. Teško bi bilo poverovati da je umni i učeni Fleri napisao ovakvu besmislicu da ona nije zapisana na stranicama njegove istorije. kako smo videli. a pod velom pravoslavlja. i zašto su se u početku snažno usprotivili takvom učenju. još čudnije izgleda samo umno delanje.[201+ Izopačujući način moljenja umnih delatelja Istočne crkve i huleći na njega. koje oci. drugi veoma umni i učeni pisac. bez pravilne upotrebe razuma shvatio otkriveno. U Konstantinopolju je povodom toga sazvan sabor. čovečiji duh upravo tada potpuno pomahnitalo pokazuje mržnju prema Duhu Božijem. Fleri pravi izvode o mehanizmu iz Slova o tri načina moljenja svetog Simeona Novog Bogoslova. pomoćno sredstvo. latini ne prežu da hule i na blagodatna stanja izazvana molitvom. i time zaslužio pohvalu i poverenje cara Kantakuzena. Varlaam se vratio u Kalabriju i latinstvo. i da bismo jasno pokazali kako telesni i duševni razum nepravilno shvata sve duhovno. izrazio je želju da provodi najstroži monaški život. oni su upravljali oči u pupak i pri tome zadržavali disanje.

toliko je. "jedan monah. nesvesnih svog pada. Podvig molitve zahteva temeljnu obuku.Veoma je korisno da znamo da plod čiste pribrane molitve uvek bude obnavljanje prirode. poznate po tome što su hulili na tu molitvu. Filosofu nije bilo dosta da huli samo usmeno. a veoma podrobno o sticanju čiste molitve."*203] Iz ovoga se vidi da je ta svetlost. hulio na nju. da se obnovljena priroda snabdeva i ukrašava darovima Božije blagodati.[206] "Ovih dana". očišćene pokajanjem i osvetljene sijanjem Duha. na njene revnitelje i delatelje. Zato svi oci veoma kratko govore o darovima blagodati. kroz nju se otkriva svako znanje. on veoma divlje i nedobronamerno gleda na molitvu uma. Riječ o . slaboumni. a ne materijalna." Koliko god telesni i duševni razum bio bogat premudrošću sveta. i u njemu opovrgao sve ono što je jedan sujetni filosof.*204] Prepodobni Makarije Veliki detaljno i veoma jasno izlaže učenje o toj svetlosti u Sedmom slovu i kaže: "Ta svetlost je suštinsko sijanje sile Svetog Duha u duši. i zato je naročito čudna i mrska onima koji su skloni tome da njihov duh prebiva u zboru palih. pa se namerio da izloži te hule pismeno. što se i desilo svetom apostolu Pavlu. na poticaj uobraženosti. Povrh toga. huljenja koja celomudreno ljudsko uho ne može da podnese.predmeta. odvraća od nas Božiju milost. a ona stvara želju da traži najvišu svetlost. i tamo da prizivamo ime Gospoda našeg Isusa Hrista. on je pokrenuo tako neobično velike progone revnitelja te molitve da su neki od njih ostavili sve i prebegli kod nas. kako govori prorok Malahija: A vama koji se bojite imena mojega. hulio da je prevazišao i stare tri puta proklete jeretike Varlaama i Akindina. moramo da zatvorimo telesne oči. ali on nije za to okrivio samovolju i neiskusno poučavanje: ne. pogođen Božijom kaznom. zbog filosofovih razvratnih reči došli su do takvog bezumlja da su otačke knjige koje su imali privezali za cigle i bacili u reku. XVIII stoleća napisao svitak o molitvi uma. čovek nalazi u imenu koje priziva nasladu. onima koji stanje pada proglašavaju i uzdižu u stanje najvišeg napredovanja. Bogu neprijateljskih duhova. tada. sujetni filosof. duhovna. dobrim delima i verom u Onoga koji je raspet radi nas. granuće sunce pravde. a da je težnja ka preuranjenom zadobijanju tih darova krajnje štetna i vodi jedino ka prelesti. Starac Pajsije Veličkovski je krajem prošlog. monah. i to je preseklo njegov bogoborački poduhvat. Drugi. kao svojstva obnovljene prirode. i život bješe svjetlost u ljudima. Pajsijev savremenik. no tada je oslepeo. a blagodatni darovi dolaze sami po sebi. koji su opitno poznali hrišćansko savršenstvo i prikazali ga u svojim delima svojstvenim toj neizrecivoj tajni tako što su ga izobrazili u materijalnom svetu. Ona je sredstvo sjedinjenja čovekovog duha sa Božijim duhom. on je podigao strašna i sramna huljenja na tu svetu molitvu. po meri revnosti i vreline duha prema Ljubljenome. i ovde bogougodno provode pustinjski život. moramo da očistimo dušu pokajanjem. suprotno shvatanju Varlaama Kalabrijskog i latina. na podsticaje samog đavola. zato što. iz Mošenskih gora. video je da su neki revnitelji nakon te molitve upali u neku prelest zbog svoje samovolje. i istinski poznaje Bog dušom dostojnom i koja ljubi. mada ujedno deluje na telesne oči. govori Pajsije u pismu starcu Teodosiju. da pogruzimo um u srce. Njegove hule su postale toliko snažne da su neki starci zabranili čitanje otačkih knjiga i zapretili da neće dati blagoslov za čitanje. koja donosi blagodatne darove. Kada takvim vežbanjem zadržimo um u srcu. a i zato što ih je vodio neuki i toj molitvi neiskusni učitelj. Ne bojeći se Boga. odbačenih.[202] Ta svetlost je ujedno i život po jevanđelskim rečima: U njemu bješe život. da ona otvara duševne oči da sagledavamo njima. on je hulio na tu svetu molitvu. i ne stideći se ljudi."*205+ Ovo učenje Makarija Velikog potvrđuju i svi sveti oci Istočne crkve. tada će zasijati Hristova svetlost i obasjati hram duše svojim božanskim sijanjem.

smeh. zbog potpune oskudice učitelja tog delanja. oni počivaju u tom svom spoljašnjem moljenju. Božiju silu i Božiju premudrost. površno. ustima.krstu. a ona se dobija prvenstveno od molitve uma.*207] Jelini koji nisu poznali hrišćanstvo i Jelini koji su se vratili od hrišćanstva ka jelinstvu traže u molitvi uma mudrost saobraznu svom nastrojenju i nalaze ludost. ne previše. a naročito na one koji su se namerili da se vežbaju u neprestanom moljenju imenom Gospoda Isusa. drugo. svesvete svetinje. Ako su neprijatelji još oko nas. hule. nemajući pojma o molitvi uma po predanju Pravoslavne Crkve. a ne da do smrti ostajemo u psalmopojanju. Ima li šta detinjastije od onoga kada pročitamo ustima našu spoljašnju molitvu. da se malopomalo obučavamo i ushodimo na stepen umnog delanja. Čim odbacuju opitno poznanje umne molitve.[209] Duhovni prijatelj starca Pajsija Veličkovskog pominje i druge njemu savremene monahe koji su odbacivali vežbanje u Isusovoj molitvi iz tri razloga: prvo. odbacimo praznoslovlje. ne dostižući ni u njoj potrebno napredovanje. Ova zapovest se odnosi na sve hrišćane. ludost je onima koji ginu. a i zbog toga što se. Odbacimo maštanja i sujetne pomisli. i slabost je Božija jača od ljudi. Povucimo se od prezasićenja. neka nam pravilo bude da se umereno i stalno uzdržavamo u hrani i piću. i donosi rod saobrazan tom delovanju. što je neodvojivo od telesnih delatnika koji ne vode računa o umu. ponovili hule i besmislice tih pisaca. po spoljašnjoj navici. zbog nerazumne brige. nastale u nama zbog našeg neverovanja. "Mnogi". drže samog psalmopojanja. prekinimo nepotrebne izlaske iz kelije kod braće i primanje braće u keliju pod izgovorom ljubavi.[212] zapoveda apostol. razdražljivosti i drugih naših strasti. "bez opitnog umnog delanja. Ako u psalmopojanju koje se vrši glasno. zato što su smatrali da je to vežbanje svojstveno jedino svetim i bestrasnim ljudima. a naše mnoštvo misli. Stalno i mnogo psalmopojanje veoma često rađa sumnju i sve što uz nju ide. a pročitavši o toj molitvi jedino u delima zapadnih pisaca. treće. Zbog toga. oni ni u molitvi ustima ne mogu da zadobiju potrebnu pažnju. a sila Božija nama koji se spasavamo. ona ostaje ludost kada je um javlja srcu i celokupnom biću starog čoveka. nema pažnje. zbog nemoći i detinjske slabosti našeg uma. a potrebni su zato da bi sasud postao dostojan stan duhovnog blaga. šale. tropara i kanona. objavljena svim ljudima kroz usta apostola. odrecimo se naslađivanja ukusnim jelima i pićima. ako je ono rasejano. Neosnovanost ovih dokaza razmotrili smo na odgovarajućem mestu. Ulazeći u sasud po meri njegove čistote. i time hranimo unutrašnjeg fariseja!"*211] Neka odstupi od nepravde svaki koji priziva ime Gospodnje. pogrešno misle da umno delanje priliči jedino bestrasnim i svetim ljudima. zlopamćenja. i onda se potpuno predamo našem radosnom mišljenju da radimo nešto veliko i tešimo sebe samim brojem molitava. onda ono deluje na dušu veoma slabo. čak i od nasićenja. spavajmo onoliko koliko je potrebno. ono samo počinje da dejstvuje u njemu i vrši ono dalje čišćenje za koje sopstveni čovekovi napori nisu dovoljni. pod kojom prikrivamo prazne besede i zanimanja koja pustoše dušu. ali istinski hrišćani naizgled slabim i maloznačnim podvigom molitve uma zadobijaju Hrista. govori shimonah Vasilije. Jer je ludost Božija mudrija od ljudi. naša prazna maštanja zamenimo neprekidnom molitvom Gospodu Isusu. zbog prelesti koja ponekad usledi nakon umnog podviga. Oni ne shvataju da su nam takvo moljenje pevanjem oci predali samo za jedno određeno vreme. Prečisto Isusovo ime ne podnosi da ostaje u nečistoti: ono zahteva da se iz duševnog sasuda izbaci i da bude izbacivano sve nečisto.*208] Ludost je što su naši učenjaci. silno .*210+ Ovde je dovoljno da kažemo da se oni koji iz tih razloga odbacuju vežbanje u Isusovoj molitvi zanimaju isključivo molitvom usta. Sa punoćom vere položimo sve na Gospoda. zbog slavoljublja.

Sine Božiji. probali i ispunili dobru i ugodnu i savršenu volju Božiju. nasladićeš se onom neprolaznom sladošću koja ne pripada ovome svetu i veku. Upravi sve svoje postupke. ali samo u onom umu i srcu koji su obnovljeni tako što su poznali. izučavaj u njemu volju Gospoda i Spasa svoga. po samom svojstvu tog vežbanja. suštinski uslov napredovanja u Isusovoj molitvi je prebivanje u zapovestima Gospoda Isusa.[213] rekao je On svojim učenicima. Ostanite u ljubavi mojoj. više od života. Kada se nasladiš Isusovim svojstvima zavolećeš Hrista i poželećeš da On potpuno obitava u tebi. Ako zapovijesti moje držite.Isusova molitva zameniće ti sve ostale molitve. kakvu mogu da prime i iznesu misao obuhvatniju od misli o Hristovom pomilovanju grešnih? Postavi sebi za jedini cilj života ispunjenje Isusove volje u svakoj okolnosti. u kakve god spoljašnje okolnosti ga stavio nedokučivi Božiji promisao. prinosimo mu žalbe i molimo za Njegovu milost u najvećoj tišini i smirenju.plačimo. Tada ćeš neprestano vapiti. Neka ćuti u tebi sve tvoje staro! Neka dejstvuje u tebi jedino Isus svojim najsvetijim zapovestima. neprestano ostajati u jedinstvu sa Njim po duhu. Kada osetiš u sebi ta svojstva dejstvom Božije blagodati. Obuzdavaj i umrtvljuj sve svoje kretnje svojstvene paloj čovekovoj prirodi.i poznaćeš Hristova svojstva. ali silnom sladošću koja uništava raspoloženje srca prema svim zemaljskim nasladama. pomiluj me grešnog.[216] to jest mnoge sujetne. . koliko god ona bila važna ili beznačajna. Ako budeš živeo na taj način. onda ćemo se našim duhom sjediniti sa Njim. upravi po njima svoje reči. nikakvu zapovest. koliko god ona spolja izgledala malo važna. Prvo bez poslednjeg je mrtvo.*214] ako budemo nepokolebivo ispunjavali zapovesti Gospodnje. Zavoli Isusovu volju više od želja svoga tela. neprestano ćemo se sećati Njega. iz sve duše: Gospode Isuse Hriste. ne samo grešne nego i one naizgled dobre. koje se mora očistiti posredstvom paženja. govori starac Serafim. Ako se duhom sjedinimo sa Njim. čak ne može ni da se ostvari. neizostavno će procvetati u tebi Isusova molitva. upravi po njima svoje misli i svoja osećanja . više od svoje duše. Šta znači ostajati u ljubavi prema Gospodu? To znači: neprestano se sećati Boga.*215] Život po jevanđelskim zapovestima je jedini istinski izvor duhovnog napredovanja. Takva molitva ima neobičnu silu: ona je potpuno duhovna. to jest srce sa svojim pomislima i željama. samom Njegovom srcu. Vežbanje u Isusovoj molitvi. izvor dostupan svakome ko iskreno želi da napreduje. iz same dubine duše. onom tihom. vapiti iz punoće ubeđenja. a ako nam bude dopušteno da uđemo u unutrašnju Carevu odaju. bez Njega u sebi smatraćeš da propadaš i da si propao. i kada ih iz toga osećanja opitno upoznaš. celokupno svoje ponašanje po zapovestima Gospoda Isusa. a koje su udaljene od jevanđelskih vrlina onoliko koliko je zapad udaljen od istoka. "Pobožna opreznost". nastoj da činiš jedino ona dela koja su blagougodna Isusu. i sva tvoja dela biće podjednako dostojna neba. Ne ostavljaj bez pažnje ni najmanju crtu iz Jevanđelja. Jevanđelje čitaj što je moguće češće. vapimo Caru careva onako kako vapiju uvređeni i ugnjeteni iz mase naroda. više od svog spokojstva i svoje udobnosti. zahteva neprekidno straženje nad sobom. Neophodni. nezavisno od toga da li prebivaš u bezljudnoj pustinji ili u vrevi društvene zajednice. pomislima i osećanjima koji izviru iz tih zapovesti. I sve one. izgovara se neposredno na samo Carevo uho. "ovde je potrebna zato što je ovo more. onda ćemo se ustremiti prema Njemu celim našim bićem. koje su često veoma razvijene kod neznabožaca i jeretika. veliko i prostrano: tamo su gmizavci kojima broja nema. zato što ta molitva stanuje i počiva u umu i srcu. ostaćete u ljubavi mojoj.

govori starac Pajsije. prebiva u neprestanoj umrtvljenosti. kao što su onima koje bole noge potrebne štake ili štap. tada se iz njega jasnije zapaža i jasnije ispunjava Božija volja. Milostivi oci vide da želim da se zauzmem Isusovom molitvom. i ne sadrže u sebi ništa naročito. mračnu keliju u kojoj ću se moliti. Na njima ne treba zadržavati posebnu pažnju. Sva sila i sve dejstvo Isusove molitve izviru iz svemogućeg Isusovog imena. ljudskom umu jedva shvatljive mreže mnogolikih prelesti i maštanja. Da bismo postali sposobni za otkrivanje tog dejstva u nama. Zbog naše detinjaste slabosti sveti oci saopštavaju neka pomoćna sredstva. plodovi zlih duhova. vide da sam potpuno živ za svet. i zato su nam preko potrebna spoljašnja pomoćna sredstva. Naš život je oslabljen: dobra volja je klimava. ni u ono koje se otkriva u nama za vreme našeg zemaljskog života . najtananije i nevidljivo delanje uma u dubini srca. imena. ni u ono koje nas očekuje po blaženom upokojenju. tanane. i koji iz ograničene čovečije prirode projavljuje dejstva neograničenog Boga. Gospode. ništavna. izvor vrlina. i zato mi savetuju da uđem u samotnu. onda to samo pokazuje da je naša dobra volja slaba. koji je neograničenu Božiju prirodu nepojmljivo prikrio ograničenom čovečijom prirodom. i kada se za vreme bogosluženja zanimam Isusovom molitvom. da on snažno deluje na mene kroz moja osećanja. Oni savetuju da za vreme vežbanja u Isusovoj molitvi sedim na niskoj stolici da bih time svoje telo doveo u položaj siromašnog čoveka koji traži milostinju i da bih lakše osetio ništavnost svog života.[218+ Kada se javi osećanje tog tihog i tankog glasa. kome se poklanjamo. tada se posebno snažno budi glad i žeđ za Božijom pravdom. To nije sve: neprestano moramo da pazimo da um i srce prebivaju u Isusovoj volji i da slede Njegove svete zapovesti. da telesno mudrovanje posredstvom neke zle zamisli ne istisne duhovno mudrovanje. Kada prisustvujem bogosluženju. da ga ne zanese neka raspaljenost krvi. i da bi mi udubljivanje u sebe bilo olakšano. da bi moja veza sa svetom bila prekinuta. po mogućnosti. tada podvižnik postaje potpuno svestan svoje ništavnosti i sa suzama i novim naporom nastoji da otkrije u sebi tu istinu najpažljivijom i najpobožnijom molitvom. u nama samima! A ako nešto izvana dejstvuje kao prepreka. jer su moje oči žive za stvari. da bi tako mojaosećanja došla u nedejstvo. oci savetuju da zatvorim oči da bih se sačuvao od rasejanosti. "najviši monaški podvig.nepravilne i nečiste pomisli. moramo biti obrađeni jevanđelskim zapovestima. i one će me odvući od molitve čim ih otvorim i čim predmeti koje vidim istog časa počnu da ostavljaju trag na . da smo dvodušni. njima ne treba pridavati prekomerni značaj. Ta pomoćna sredstva nisu ništa drugo do pomoćna sredstva. da."*219] Drugi osnov za moljenje Isusovim imenom umesto ovog postavljenog ne može se postaviti: taj osnov je sam Gospod naš Isus Hristos. po određenju otaca.tamo će ući onaj koji tvori volju Oca mojega koji je na nebesima[220] Za one koji su napredovali nisu potrebna nikakva spoljašnja pomoćna sredstva: usred bučnog mnoštva sveta oni prebivaju u tihovanju. Sve prepreke za duhovno napredovanje nalaze se u nama. jedinog pod nebom koje treba da nas spasi. kako je Gospod i rekao: Neće svaki koji mi govori: Gospode."*217] Neprestano moramo paziti na sebe da se kojim slučajem ne potkrade greh i opustoši dušu. Bogočovek. da bismo se lakše priučili Isusovoj molitvi. kao što smo ranije rekli. da nas je greh ozledio. u nekom tihom i tankom glasu. "Kao što je ta božanska molitva". Nikakva spoljašnja pomoćna sredstva ne bi bila potrebna da smo živeli onako kako treba živeti. tako saobrazno tome nevidljivi neprijatelj razapinje protiv nje nevidljive. i vrhunac ispravljanja. ući u Carstvo nebesko.

Zaključavanjem uma u reči molitve pokazujemo da na te reči pazimo najviše što možemo. Kada je otkrijemo. Dete je zbog svog duhovnog uzrasta nesposobno za duhovne darove. srca i duše. vera u Boga. hromi. nada u premudrost. ono neće upotrebiti te darove ni u slavu Božiju. odnegovali. jednostavna i iskrena namera. da nam tako ne bi bila pokradena nada u Gospoda. potrudimo se da postupimo krajnje oprezno i razborito. Obraćaćemo se pre svega najjednostavnijim i najsmirenijim načinima zato što su najbezbedniji. neki duhovni dar koji nas. Smirenje je onaj jedini sasud u koji prst Božiji stavlja blagodatne darove. čak štetan. oduzeti. i tako će ispuniti sebe pogubnim preuznošenjem. a bez paženja molitva je kao telo bez duše. dolazi pred Njega. ni na korist svoju i svojih bližnjih. nesposobni za njih zbog toga što u nama još živi stari čovek. izdvaja od naše braće i posvedočuje da smo baš mi izabranici Božiji? Ne bi li taj dar za nas postao uzrok strašne duševne nesreće? Potrudimo se da se usavršimo u smirenju. Dete nije u stanju da upotrebi mač protiv neprijatelja. Svima i svakome suštinski je korisno da obučavanje u moljenju imenom Gospoda Isusa počne izgovaranjem Isusove molitve ustima. na kome prineta žrtva molitve ushodi Bogu. iz srca kojeg je slomila bolest zbog naše . gluvi. pogubnim prezirom prema bližnjima. potpuna predanost Božijoj volji. i nastaje u srcu od ispunjenja jevanđelskih zapovesti. da nas ne zanosi prazna radoznalost. i da pri tome um zaključava u reči molitve. slepi. ono će ih upotrebiti da porazi samo sebe. Pažljivom molitvom tražimo da okrenemo poglede uma na same sebe da bismo otkrili u sebi svoju grešnost. svome sinu. viđenja: mi smo grešnici. svemoć te svete volje. A šta bi tek bilo da nam je povereno neko duhovno bogatstvo. ispunjeni smrdljivim strastima. ni da porazi nevidljive neprijatelje: ne. Razboriti roditelj neće dati oštri mač detetu.mom umu. Ta pomoćna sredstva mogu biti upotrebljena na korist. blagost. nedostojni duhovnih naslada i viđenja. koje se sastoji u naročitom blaženom nastrojenju srca. Ponavljamo: moramo znati da sva mehanička pomoćna sredstva nisu ništa drugo do pomoćna sredstva koja su nam postala korisna zbog naše slabosti. veličamo sami sebe. ne prestajemo da osuđujemo i ponižavamo bližnje. Ne tražimo naslade. iako su po svemu bolji od nas. Daleki od duhovnih darova. ono će se igrati sa groznim mačem i njime lako probosti samo sebe. da se ne bi ispostavilo da svu nadu polažemo na sebe ili na bilo šta drugo materijalno i sujetno. On će to svakako i učiniti čim vidi da smo se ispunjavanjem jevanđelskih zapovesti kolikotoliko očistili. Oni koji su napredovali odbacuju materijalna pomoćna sredstva baš kao što čovek odbacuje štake čim prestane da hramlje. kao što se sa izgrađene kuće skidaju skele pomoću kojih je ona pravljena. besomučni. sad već posednike tog dara. kao što dete odbacuje pelene čim poodraste. da ga zanesu maštanja o sebi. Delatnici molitve su našli i mnoga druga spoljašnja pomoćna sredstva koja materijalno pomažu duhovni podvig. Kada biramo mehaničke načine. neodređena revnost koja se neopitnima predstavlja kao vrlina. vratili. Smirenje je onaj jedini žrtvenik na kome nam je duhovnim zakonom dozvoljeno da prinosimo žrtvu molitve. Prepustimo samom Gospodu da našu pažljivu molitvu ustima pretvori u molitvu uma. bezumnim raspaljivanjem. plačni molitveni vapaj počnimo pred Njim iz siromaštva našeg duha. postajemo gordi. Ne položimo našu nadu ni na njih ni na količinu našeg delanja. a koju su sveti oci nazvali gordom drskošću. ali pri tome moraju biti prilagođena duševnim i telesnim svojstvima svakog pojedinca: neki mehanički način koji veoma dobro odgovara jednom podvižniku drugome može biti nekoristan. Zauzmimo se Isusovom molitvom i neka to zauzimanje prožme nesebičnost. cilj da se pokajemo. stanimo u mislima pred Gospoda našeg Isusa Hrista kao gubavi.

obiman i neiskaziv.grešnosti. Neka taj vapaj bude beskrajno obiman! Neka se pokaže da nijedna mnogorečitost i nijedna raznovrsnost reči nije sposobna da ga izrazi. neka se neprestano oblači. . Takav. pomiluj me grešnog. Sine Božiji. Amin. neka se oblači u kratku ali mnogoznačnu molitvu: Gospode Isuse Hriste.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful