P. 1
SLOVO O ISUSOVOJ MOLITVI-Igatije Brojančaninov

SLOVO O ISUSOVOJ MOLITVI-Igatije Brojančaninov

|Views: 20|Likes:
Published by John Russell

More info:

Published by: John Russell on Sep 21, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/01/2013

pdf

text

original

SLOVO O ISUSOVOJ MOLITVI[1

]

Počinjem ovo slovo o Isusovoj molitvi i odmah prizivam sveblagog i svemogućeg Isusa da pritekne u pomoć mom ograničenom umu. Počinjem ovo slovo o Isusovoj molitvi i sećam se Simeonovih reči o Gospodu: Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti. Kao što je Gospod bio i jeste istinski znak, znak protiv koga će se govoriti, predmet neslaganja i sporenja između onih koji su poznali i onih koji nisu poznali Gospoda, tako i moljenje Njegovim svesvetim imenom predstavlja u pravom smislu veliki i divni znak, i kao takvo ono je od određenog vremena postalo predmet neslaganja i sporenja između onih koji se takvim moljenjem zanimaju i onih koji se njime ne zanimaju. Sa pravom jedan otac[2] primećuje da taj način moljenja odbacuju jedino oni koji ne poznaju takav način moljenja, a razlog odbacivanja su predubeđenja i lažna mišljenja o njemu. Ne obazirući se na povike predubeđenja i neznanja, u nadi na Božiju milost i pomoć, predlažemo ljubljenim ocima i braći naše ubogo slovo o Isusovoj molitvi na osnovu Svetog pisma, crkvenog predanja i svetootačkih dela, u kojima je izloženo učenje o toj svesvetoj i svesilnoj molitvi.
Neka budu neme usne lažljive, koje govore na pravednika i na veličanstveno ime njegovo bezakonje, u oholosti svojoj, svojim velikim neznanjem i sa njim sjedinjenom porugom nad čudom Božijim. Razmotrivši veličinu Isusovog imena i spasonosnu silu moljenja njime, uzviknimo u duhovnoj radosti i divljenju: Kako je veliko mnoštvo dobrote Tvoje, Gospode, koju si pripremio onima koji Te se boje, koju činiš onima koji se uzdaju u Tebe, pred sinovima čovečijim.[3] Jedni (se hvale) kolima, a drugi konjima - na telesnom i sujetnom umovanju svome - a mi ćemo se prostodušno i sa dečijom verom veličati Imenom Gospoda Boga našega.[4] Isusova molitva se izgovara ovako: Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog. Ona se prvobitno izgovarala bez reči grešnog; ta reč je kasnije dodata. "Ta reč sadrži u sebi priznanje i ispovedanje pada" napominje prepodobni Nil Sorski, "ta reč nama priliči, a Bogu prija zato što On zapoveda da mu molitve upućujemo iz priznanja i ispovedanja svoje grešnosti."*5+ Pokazujući blagost prema slabosti onih koji tek počinju da se zanimaju Isusovom molitvom, sveti oci dozvoljavaju početnicima da nekad govore: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnog, a nekad: Sine Božiji, pomiluj me grešnog. Uostalom, ovo je samo dopuštenje i znak milosti, a nikako ne naredba ili uredba koju treba neizostavno ispunjavati. Mnogo je bolje da izgovaramo uvek jednoobraznu, celovitu, nepromenjenu molitvu, jer tada promene i vođenje računa o promenama neće zauzimati um i odvlačiti njegovu pažnju. Čak ni onaj koji radi sopstvene slabosti ima potrebu za promenom ne sme to često da dopusti sebi. Na primer: do ručka može da se moli rečima: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnog, a posle ručka rečima: Sine Božiji, pomiluj me grešnog. Prepodobni Grigorije Sinait zabranjuje čestu promenu, i zato govori: "Ne može da pusti korenje drveće koje se često presađuje."*6]

Moljenje Isusovom molitvom je uredba Božija. Nju nisu ustanovili ni proroci, ni apostoli, ni anđeli - nju je ustanovio sam Sin Božiji i Bog. Posle Tajne večere, Gospod Isus Hristos je, pored ostalih najuzvišenijih, konačnih zapovesti, ustanovio da se molimo Njegovim imenom, dao nam je taj način moljenja kao novi, neobični, besceni dar. Apostoli su već donekle znali silu Isusovog imena: tim imenom isceljivali su neisceljive bolesti, a demone pokoravali, pobeđivali,

vezivali, progonili. Gospod zapoveda da u molitvama upotrebljavamo to najmoćnije, najdivnije ime, i obećava da će ono molitvu učiniti naročito delotvornom. I što god zaištete (od Oca) u ime moje - rekao je On apostolima - to ću učiniti, da se proslavi Otac u Sinu. Iako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti.*7+ Zaista, zaista vam kažem da što god zašitete od Oca u ime moje, daće vam. Do sada ne iskaste ništa u ime moje; ištite i dobićete, da radost vaša bude ispunjena.*8] O, kakav dar! On je zalog neprolaznih, nemerljivih blaga! On je istekao iz usta neograničenog Boga koji se obukao u ograničenu čovekovu prirodu i uzeo čovečije ime - Spasitelj.[9] To ime po svojoj spoljašnjosti jeste ograničeno, ali izobražava neograničeni predmet, Boga, pozajmljuje od Njega neograničeno, božansko dostojanstvo, Božija svojstva i silu. Davaoče bescenog, neprolaznog blaga! Kako mi ništavni, smrtni, grešni da primimo dar? Nisu za to sposobne ni naše ruke, ni um, ni srce. Nauči nas da poznamo, koliko možemo, i veličinu dara, i njegov značaj, i način primanja, i način upotrebe, da ne bismo pogrešno pristupili daru, da ne bismo bili izloženi kazni zbog bezumlja i drskosti, i da bismo zbog pravilnog poznanja i upotrebe dara primili od Tebe druge, jedino Tebi poznate darove koje si obećao. Iz Jevanđelja, Dela apostolskih i poslanica vidimo da su sveti apostoli imali neograničenu veru u ime Gospoda Isusa i neograničeno strahopoštovanje prema tom imenu. Imenom Gospoda Isusa oni su činili najneobičnija čuda. Nema primera iz koga bi se moglo naučiti kako su se oni molili imenom Gospoda, ali su se sigurno njime molili. Kako su mogli da se ne mole njime kada im je sam Gospod predao i zapovedio to moljenje, kada je zapovest dva puta ponovio i potvrdio? Ako Pismo ne govori o ovome, onda ne govori jedino zato što je to moljenje bilo u opštoj upotrebi i nije bilo potrebe da bude posebno uneto u Pismo upravo zato što je bilo poznato i uobičajeno. Tvrdnja da Isusova molitva jeste bila u opštoj upotrebi i opštepoznata jasno proizilazi iz odluke Crkve kojom se neukima nalaže da Isusovu molitvu koriste umesto svih drugih molitava.[10] Drevnost te uredbe je nesumnjiva. Kasnije je ona dopunjavana onako kako su se u Crkvi pojavljivale nove molitve. Sveti Vasilije Veliki je pismeno izložio molitveno pravilo za svoju pastvu, zbog čega neki upravo njemu pripisuju i samo uvođenje pravila. Ono ni u kom slučaju nije ni izum ni uredba velikog svetitelja; svetitelj je usmeno predanje samo zamenio pismenim, isto onako kako je liturgiju, najveći sveti čin - savršavan u Kesariji od apostolskih vremena, prenošen usmeno i po prejemstvu - napisao da bi ga zaštitio od neznabožačkog bogohuljenja. Monaško pravilo se sastoji najviše u Isusovoj molitvi. To pravilo se predaje u tom obliku svim monasima Pravoslavne Crkve;[11] u tom obliku anđeo ga je predao prepodobnom Pahomiju Velikom i monasima njegovog opštežića. Prepodobni je živeo u IV veku; u pravilu se govori o Isusovoj molitvi isto onako kako se govori o Molitvi Gospodnjoj, o pedesetom psalmu i o Simvolu vere - kao o onom što je opštepoznato i opšteprihvaćeno. Prepodobni Antonije Veliki, otac iz III i IV veka, nalaže svojim učenicima najrevnosnije vežbanje u Isusovoj molitvi, i govori o njoj kao o nečemu za šta nije potrebno nikakvo objašnjenje. Objašnjenje ove molitve počelo je da se pojavljuje kasnije u onoj meri u kojoj je živo poznanje o njoj postajalo sve oskudnije. Podrobnije učenje o Isusovoj molitvi izložili su oci XIV i XV veka, kada je vežbanje u njoj počelo skoro da pada u zaborav čak i među monasima. Nama poznati istorijski spomenici ranog hrišćanstva ne govore posebno o molitvi imenom Gospodnjim: pominju je jedino u izlaganju nečeg drugog. Životopis svetog Ignjatija Bogonosca, episkopa antiohijskog, koji je završio svoj život mučeničkom smrću u Rimu, za

vreme cara Trajana, beleži sledeće: "Dok su bezbožnici izvodili svetog pred zveri, da ga zveri pojedu, primetili su da on neprestano ima na ustima ime Isusa Hrista, pa su ga zapitali zašto neprestano pominje to ime. Sveti je odgovorio da je u njegovom u srcu napisano ime Isusa Hrista, i da ispoveda ustima Onoga kojeg uvek nosi u srcu. Zveri su pojele svetog: ostale su njegove kosti, a njegovo srce je, po Božijoj volji, ostalo netaknuto. Čim su nevernici našli srce, setili su se reči svetog Ignjatija, pa su, u želji da saznaju je li tačno ono što je svetitelj rekao, razrezali to srce na dva jednaka dela. Na oba dela razrezanog srca našli su natpis zlatnim slovima: Isus Hristos. Tako je sveti mučenik Ignjatije imenom i delom bio bogonosac, jer je uvek nosio u svom srcu Hrista Boga, čije je ime, kao prutićem, um ispisao razmišljanjem o Bogu." Bogonosac je bio učenik svetog apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova, i bio je udostojen da u svom detinjstvu vidi samog Gospoda Isusa Hrista. To je ono blaženo dete za koje Jevanđelje kaže da ga je Gospod postavio među apostole, koji su raspravljali o tome ko je najveći u Carstvu nebeskom, a zatim zagrlio, i rekao: Zaista vam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao djeca, nećete ući u Carstvo nebesko. Koji se, dakle, ponizi kao dijete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom.[12] Naravno, sveti Ignjatije je učio od svetog jevanđeliste i naučio se Isusovoj molitvi, i zanimao se njome u tom vremenu procvata hrišćanstva, kao i svi ostali hrišćani. Tada su se Isusovoj molitvi obučavali svi hrišćani, prvenstveno zato što je ta molitva izuzetno značajna, zatim zato što su rukopisne svete knjige retke i skupocene, zato što je mali broj ljudi bio pismen (većina apostola je bila neuka), zato što je Isusova molitva pogodna, dovoljna, i što ima neobično dejstvo i silu. "Veliko je i neizmerno ime Sina Božijeg", rekao je anđeo svetom Jermi, neposrednom učeniku apostola, "ono drži ceo svet." Čim je čuo ovo učenje, Jerma je upitao anđela: "Ako Sin Božiji drži sve stvoreno, podržava li one koji, otkako ih je On prizvao, nose Njegovo ime i hode u Njegovim zapovestima?" Anđeo je odgovorio: "On podržava one koji od sveg srca nose Njegovo ime. On sam je njihova osnova, i drži ih sa ljubavlju, zato što se oni ne stide da nose Njegovo ime."[13] U crkvenoj istoriji čitamo ovakvu priču: "Vojnik Neokora, Kartaginjanin, služio je u rimskom odredu zaduženom da brani Jerusalim u vreme kada je Gospod naš Isus Hristos dragovoljno pretrpeo stradanja i smrt radi iskupljenja ljudskog roda. Kada je video čuda koja su se dogodila za vreme smrti i vaskrsenja Gospoda, Neokora je poverovao u Gospoda i apostoli su ga krstili. Po završetku vojne službe, Neokora se vratio u Kartaginu i blago vere predao celoj svojoj porodici. Hrišćanstvo je primio i Kalistrat, unuk Neokorin. Kada je napunio potreban broj godina, Kalistrat je stupio u vojsku. Vojni odred u kome je služio činili su idolopoklonici. Oni su počeli da obraćaju naročitu pažnju na Kalistrata čim su primetili da se ne poklanja kumirima i da se noću, usamljen, dugo moli. Jednom prilikom su ga prisluškivali dok se molio, i kada su čuli da neprestano ponavlja ime Gospoda Isusa Hrista, izvestili su o tome svog zapovednika. Ispovedao je Isusa sveti Kalistrat nasamo i noću i danju, pred svima, i svoje ispovedanje zapečatio krvlju."*14] Pisac V veka, prepodobni Isihije Jerusalimski, već se žali da je vežbanje u Isusovoj molitvi veoma retko među monasima.[15+ Vremenom je vežbanje u Isusovoj molitvi postajalo sve ređe, i zato su sveti oci nastojali da ga podrže. Poslednji pisac o ovoj molitvi bio je blaženi starac, jeromonah Serafim Sarovski. Pouke ukrašene njegovim imenom nije pisao samo starac: u njima su zapisane i reči jednog monaha kojeg je starac poučavao; one su obeležene blagodatnim pomazanjem.*16] Danas su monasi gotovo prestali da se vežbaju u Isusovoj molitvi. Razlog ostavljanja je nemar, smatra prepodobni Isihije. Mora se priznati da je ova optužba istinita.

Blagodatna sila Isusove molitve sadržana je u samom božanskom imenu Bogočoveka, Gospoda našeg, Isusa Hrista. Iako nam brojna svedočanstva Svetog pisma javljaju veličinu Božijeg imena, značenje tog imena neobično jasno objasnio je sveti apostol Petar pred judejskim Sinedrionom, kada je Sinedrion ispitivao apostola kakvom silom ili u čije ime im je darovano da iscele hromog od rođenja? Tada Petar, ispunivši se Duha Svetoga, reče im: Knezovi narodni i starješine Izrailjeve, ako nas danas ispitujete zbog dobročinstva bolesnom čovjeku, kako on ozdravi, neka je na znanje svima vama, i svemu narodu Izrailjevu, da u ime Isusa Hrista Nazarećanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podiže iz mrtvih, njime stoji ovaj pred vama zdrav. On je kamen koji vi zidari odbaciste, a koji postade glava od ugla: i nema ni u jednome drugome spasenja. Jer nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima kojim bismo se mogli spasti.[17] Ovo svedočenje je svedočenje Svetog Duha: usta, jezik, glas apostola bili su samo oruđa Duha. I drugo oruđe Svetog Duha, apostol neznabožaca, proglašava sličnu objavu. Svaki - govori on - koji prizove Ime Gospodnje biće spasen.[18] Isus Hristos je unizio sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu. Zato i Njega Bog visoko uzdiže, i darova mu Ime kojeje iznad svakoga imena, da se u Ime Isusovo pokloni svako koljeno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom.[19] Čim je predvideo dalju budućnost, David, Isusov praotac po telu, opevao je veličinu Isusovog imena, živopisno izobrazio dejstvo tog imena, borbu posredstvom tog imena protiv vlasti greha, silu koju ono daje pri oslobađanju iz robovanja strastima i demonima, blagodatni trijumf onih koji su pobedu odneli pomoću Isusovog imena. Poslušajmo, poslušajmo bogonadahnutog Davida! Car prorok neobično jasno opisuje ono što će se zbiti za hiljadu godina: uspostavljanje duhovnog Hristovog carstva na zemlji, i govori da će se vlast Bogočoveka prostirati od mora do mora i od reka do krajeva vaseljene. I pokloniće se njemu svi carevi zemaljski, svi narodi njemu će služiti. I dragoceno je ime njegovo pred njima, i moliće se za njega svagda, vasceli dan njega će blagosiljati. Neka bude ime njegovo blagosloveno u vekove, pre sunca prebivaće ime njegovo; i blagosloviće se u njemu sva plemena zemaljska, svi narodi nazivaće ga blaženim. I blagosloveno Ime slave Njegove doveka i u vek veka, i ispuniće se slave Njegove sva zemlja.*20] Veliko služenje molitve, koja uvodi čoveka u najbliže zajedničarenje sa Bogom, pojavilo se na zemlji u najširim razmerama onda kada je Bogočovek pomirio čoveka sa Bogom. To služenje je obuhvatilo zemlju: nastanilo se u gradovima i selima, procvetalo u bezljudnim, dotad nenaseljenim pustinjama, zasijalo u mračnim pećinama, u klisurama, u provalijama i na planinskim vrhovima, u čestarima neprohodnih šuma. Ime Bogočoveka dobilo je u molitvenom služenju najvažniji značaj zato što to ime jeste ime Spasitelja ljudi, Tvorca ljudi i anđela, ime očovečenog Boga, Pobednika pobunjenih slugu i stvorenja - demona. Pred njim - našim Gospodom i Iskupiteljem - pred njim će pripasti Etiopljani, demoni, i neprijatelji njegovi, pali duhovi, prah će lizati.*21+ Gospode, Gospode naš, kako je divno Ime Tvoje po svoj zemlji! Jer se uzdiže veličanstvenost Tvoja iznad nebesa. Iz usta dece i odojčadi načinio si (Sebi) hvalu, nasuprot neprijatelja Tvojih, da satreš neprijatelja i osvetnika.*22] I zaista! veličina Isusovog imena nadmašuje moć razumevanja koju poseduju razumna bića na zemlji i na nebu: ono se nepojmljivo poima dečijom prostodušnošću i verom. Sa takvom istom nesebičnom nastrojenošću moramo pristupati moljenju Isusovim imenom i prebivati u tom moljenju; neprestano i revnosno moljenje mora biti slično neprestanoj težnji deteta za majčinim grudima: tada moljenje Isusovim imenom može da se završi potpunim uspehom, tada nevidljivi

uzimanog u molitvi.narodima su nazvani glagoljivi i prefrigani demoni .[34] Sveti David nabraja čudesna delovanja svetog i strašnog Imena*35] Isusovog. Neprijatelj je nazvan osvetnikom zato što on povremeno. noć naročito doprinosi vežbanju u Isusovoj molitvi. U dan u koji Te prizovem. Bogom ćemo se hvaliti sav dan. a ne stalno nastoji da od onih koji se mole oduzme posle molitve ono što su stekli tokom molitve. i. i pred anđelima psalmopevaću Ti.Gospode Isuse. i mrzitelje naše posramio si. Pokloniću se hramu svetome Tvome."[32] Tobom ćemo. jer si uzveličao iznad svega Ime sveto Tvoje. Gospode. i da vi Njegovom silom uđete u nerukotvoreni hram srca radi poklanjanja u duhu i istini. i Ime ćemo Tvoje ispovedati i hvaliti doveka.okružiše me.[31] "Isusovim imenom bij neprijatelje: jačeg oružja ni na nebu ni na zemlji nema. i neka se uzdaju u Tebe. govori David. govori on.*26] Veličinu Isusovog imena sposoban je da otkrije u sebi jedino onaj koji je siromašan duhom. neprijatelj naše izbosti rogovima. svemogućeg i sveblagog Isusa. i ispovedaću i slaviti Ime Tvoje radi milosti Tvoje i istine Tvoje. molite se u strahu i drhtanju pred veličinom Isusovog imena. ali je samo delovanje očigledno na osnovu stvarnog isceljenja. duhovnu pesmu. Od istoka sunca do zapada hvaljeno je Ime Gospodnje. Zbog takvog značaja moljenja Isusovim imenom. noću sam podešavao svoju dušu na božansko raspoloženje. čiji način delovanja bolesnik ne poznaje i ne razume. Hvalite. Neka je Ime Gospodnje blagosloveno od sada i doveka. umnožićeš me (i ohrabriti) u duši mojoj silom Tvojom.*30] U teškoj borbi protiv nevidljivih neprijatelja našeg spasenja najjače oružje je Isusova molitva. poklonite se Gospodu u dvoru svetom Njegovom. Jer si nas (Ti) spasao od tlačitelja naših. sluge. iz svog blaženog opita. iznoseći pred Boga pustoš i jadno stanje duše svakog čoveka. nepokradenu zbog rasejanosti: siromah i ubogi hvaliće Ime Tvoje. Radi Isusovog imena. molite se revnosno i bez prestanka. Opkoliše me kao pčele saće. stekavši to raspoloženje u delatnosti narednog dana. i Imenom Gospodnjim branjah se od njih.*29] "Noću mnogo vremena posvećuj molitvi. koji je do sada bio zatvoren za njega. Svi narodi .*27+ Blažen je čovek kome je Ime Gospodnje nada njegova. zato sveti David. pojući novu. Da se ne vrati uniženi postiđen sa stajanja na svojoj molitvi. nužnu posledicu grešnog života.[24] Prinesite Gospodu slavu Imenu Njegovom. jer nisi ostavio one koji Te traže. i Imenom Gospodnjim branjah se od njih. svi koji znaju Ime Tvoje. i koji ne gleda na sujetnosti (idolske) i na manije lažne:*28] on neće pri svome moljenju obratiti pažnju na sablažnjivo dejstvo sujetnih briga i strasti koje pokušavaju da opogane i obeščaste molitvu. i Imenom Tvojim uništićemo one koji ustaju na nas. Gospoda.[33] Kada Isusovim imenom pobedi i rastera neprijatelje. sačuvah zakon Tvoj. jer si uslišio sve reči usta mojih. traži u ime . a malo pojanju psalama". David poziva sve hrišćane na to moljenje. pojući tajanstveno: Ispovedaću i slaviti Tebe. konačno može biti slomljen neprijatelj i osvetnik. Ono deluje kao prijatni lek.neprijatelji mogu biti zgaženi. um se priključuje blaženim duhovima. svim srcem svojim. ulazi radi istinskog bogosluženja u hram srca. silazi čoveku pomoć od Boga i daruje mu otpuštenje grehova. noću se zanimao sećanjem na Boga veliki podvižnik molitve David: Opomenuh se u noći Imena Tvoga. Jer se ne uzdam u luk svoj.*23+ Za odlučujuću pobedu neophodna je neprestana molitva i neprekidna budnost nad sobom. hvalite Ime Gospodnje. brzo me usliši. pozivajući se na svetog Jovana Lestvičnika. i planuše kao oganj u trnju. Gospode. Gospode. jedino onaj koji se zbog neprestanog osećanja svoje ništavnosti neprestano prilepljuje molitvom uz Gospoda. Opkolivši opkoliše me. Zbog svoje tišine i mraka. i Imenom Gospodnjim branjah se od njih.[25] molite se tako da se u vašim molitvama pokaže veličina Isusovog imena. savetuje prepodobni Grigorije Sinait. i mač moj neće me spasiti. već da je prinese potpuno Bogu.

knezovi su oni koji su dostigli značajno napredovanje. slabe i pogane molitvu. dao si nasleđe onima koji se boje Imena Tvoga. i kada odstupe od njega.[46] Upravo tako! Pri obilnom dejstvu Isusove molitve u njoj učestvuju sve sile duše i samo telo. Bože. jer je milost Tvoja velika na meni. predlaže svim hrišćanima. Gospodu Isusu Hristu. Reči ovih stihova imaju sledeće značenje: narodi su svi hrišćani.*38] U ime Gospoda Isusa daruje se oživljenje duše koju je greh umrtvio. radi slave Imena Tvoga. carevi su oni hrišćani koji su udostojeni da dobiju savršenstvo. Neka hvale Ime Njegovo u horu. čim ih dotakne Božija blagodat. uslediti blagodatni darovi. Taj veo je nedokučivost Boga za sve stvorene umove. Da se obraduje srce moje. kada bude udostojen otpuštanja grehova. daruje nam se spasenje. proizvode Bogu prijatne duhovne zvuke i glasove koji odlaze na nebo. ona zavesa kojom je pokriveno lice Božije. uz bubanj i psaltir neka mu psalmopoju. i očisti grehe naše radi Imena Tvoga. Gospode. u ime Gospoda.*41] Kada silom i dejstvom Isusovog imena molitva bude uslišena.[47] Bukvalno razumevanje stanja navedenih u ovim stihovima biće potpuno tačno. i sve što je u meni Ime sveto Njegovo. i koji ljube Ime Tvoje nastaniće se u njoj. volja jača. tačnije Sveti Duh ustima Davidovim. Umiljenje u srcu postaje tada toliko snažno da je nazvano ispovedanjem. neka hvale Ime Gospodnje. priključuje se onima koji su duhovni i hvali Gospodau crkvi prepodobnih. Spasitelju naš.svih ljudi pomilovanje i govori: Pomozi nam. tada će nakon pokajanja.[36] Radi imena Gospodnjeg naša molitva biva uslišena.*45] zato što um. postaju sposobne da. bez izuzetka: Carevi zemaljski i svi narodi. Bože. oživi me pravdom Tvojom. i pravi će se nastaniti pred licem Tvojim. i Ime Tvoje prizivaćemo. tim svojstvima čovekove neporočne prirode. Bože. ubeđen u to. momci i devojke. i seme slugu Tvojih posedovaćeje (= Judeju).[43] zato što nakon obnovljenja duše sve njene sile. i slaviću Ime Tvoje doveka. duhovno imanje i blago. oživećeš nas. Blagodatno dejstvo Isusove molitve u hrišćaninu koji napreduje David prikazuje ovako: Blagoslovi dušo moja Gospoda. da se boji imena Tvoga. Imena Tvoga radi. Ostaće (car) doveka pred Bogom. Gospod Isus Hristos je život. čim otera neprijatelje. ulazi u mrak i ne vidi ništa. i silom Tvojom sudi mi. a sada ga priziva: Neka se uzveseli Izrailj Stvoritelju svome. uslišio molitve moje. kada neprijatelji budu odbijeni. usliši molitvu moju. nema u njoj mesta za tuđe misli i osećanja jer će Bog spasiti Sion. izbavi nas.*42]Tada će čovek postati slobodan da peva Gospodu pesmu novu: on se isključuje iz onih koji su telesni i duševni. kada bude isceljen i vraćen u neporočno prirodno stanje. I nastaniće se tamo. kada Božija pomoć siđe čoveku. Ispovedaću Te i hvaliti. Mrak u mislima je onaj veo. i sinovi Sionovi obradovaće se Caru svome. Godine njegove kroz dane naraštaja i naraštaja. sudije su oni koji još nisu zadobili vlast nad sobom. Gospode Bože moj. a ostala svojstva duše dobijaju pravilnost revnosti.*40+ i nećemo odstupiti od Tebe. u Ime Tvoje spasi me.*37] Silom Isusovog imena um se oslobađa od kolebanja. David se opet moli: Bože. dovedene u čudesni sklad i saglasje. jer si Ti. ali njihovo suštinsko značenje je duhovno. čuj reči usta mojih. zalog blažene večnosti. i izgradiće se gradovi Judeje. pred presto Božiji. koji izazivaju rasejanost. Gospode. Do sada ga je Sveti Duh prizivao i poticao jedino na plač i pokajanje. Vežbanje u Isusovoj molitvi sveti David. i stoji pred licem Božijim bez ikakve pomoći. i izbavio si dušu moju od pakla najdubljega.*44] Pravedni će ispovedati i slaviti Ime Tvoje. kada njegov duh bude obnovljen u svojoj sili. svim srcem svojim. i naslediće je (narod Tvoj). starci sa decom. knezovi i sve sudije zemaljske.*39] i Njegovo ime je živo: ono oživotvorava one koji tim imenom vapiju izvoru života. dozvoljava da obitavaju u duši. jer se uznese Ime Njega jedinoga. jedino se bogougodnim mislima i osećanjima. ali su upoznati sa Božijim zakonom i mogu da razlikuju dobro od zla i da po uredbi i pravilu Božijeg . Dane na dane cara dodaćeš.

i izlaze iz nas od prizivanja ovog imena.[50] U tom stanju nalaze se manje ili više. i muči i dušu i telo. i padnuvši na zemlju dečak se valjaše i bacajući penu. kako rekosmo. po duhu koji sada dejstvuje u sinovima protivljenja. svojstvo i silu da izgoni demone. ona postaje zbunjena.*53+ A znaci onima koji vjeruju biće ovi: imenom mojim izgoniće demone.*54] Isusova molitva i otkriva prisustvo demona u čoveku.[51+ Takvi duhovi. devojke su pravedno srce. i Hristovi učenici isceljivali su besomučne tako što su izgonili demone imenom Gospodnjim. vratio u duševni dom iz koga se Sveti Duh udaljio. strasti sudemoni. između ostalih nepojmljivih. Isusovo ime ima. među kojima i mi svi živjesmo nekada po željama tijela svoga. Pri tome se dešava nešto slično onome što se desilo pri izgonjenju nečistog duha iz dečaka. posredstvom njih dovodi celog čoveka u strašno kolebanje. Iz Jevanđelja vidimo da je Gospod isceljivao besomučne. od zlobe i žestine sa kojom je izašao. onaj koji je dostigao savršenstvo u pobožnom delanju nazvan je starcem. Ona podiže sve strasti u čoveku. a drugo moralnim. čineći volju tijela i pomisli. ali su se otuđili od Njega kroz sagrešenja. Tako sveti oci razumeju Hristove reči o tome da se đavo. uz uslov da se život provodi u neprestanom i revnosnom pokajanju.vaskrsenje i život. no čim čuje da čovek u molitvi priziva ime Gospoda Isusa. Satana prebiva čulno u čoveku onda kada se nastani u njegovom telu.zakona prebivaju u dobru i odbacuju zlo. nečisti duh ha odmah stade lomiti. duh je. posle preobražaja Gospodnjeg."[56] To znači da strasti i demoni deluju zajednički: demoni deluju posredstvom strasti. starci sa decom su stepen delatnog napredovanja. shodno stepenu grešnosti. a onaj koji je uznet u blagodatno savršenstvo nazvan je carem. Preduzmimo za nas spasonosni podvig! Potrudimo se da Isusovom molitvom izgnamo duhove koji su ušli u nas zahvaljujući našem nemaru. po knezu koji vlada u vazduhu. "Imenom mojim izgoniće demone*48] oni koji veruju u Gospoda". Tada se čovek naziva besomučnim. sa sedam drugih duhova gorih od sebe. i bijasmo po prirodi djeca gnjeva kao i ostali. To svojstvo objavio je sam Gospod. Na ovo svojstvo Isusovog imena moramo obratiti naročitu pažnju zato što ono ima izuzetno važan značaj za one koji se vežbaju u Isusovoj molitvi. ponovo se izgone Isusovom molitvom. Kada je dečak video pred sobom Gospoda. i izgoni ih iz čoveka. čudesnih svojstava. oni koji su se krstili u Hrista. Tako je u Judu Iskariotskoga ušao satana. koje se veoma razlikuje od blagodatnog napredovanja. U tom smislu treba razumeti reči prepodobnog Jovana Proroka: "Nama nemoćnima ostaje jedino da pribegavamo Isusovom imenu. koji vjeruje u mene ako i umre. živjeće. sjedinio se sa njim u duhu. U tom su stanju bili i u tom se stanju nalaze svi koji ne veruju u Hrista: i sveti apostol Pavle to govori hrišćanima koji su iz neznaboštva prešli u hrišćanstvo: I vas koji bijaste mrtvi zbog prijestupa i grijehova svojih. rekao je Isus.[49] to jest ovladao je njegovim razumom i voljom. To prebivanje je dvojako: jedno možemo nazvati čulnim. Kada prilikom Isusove molitve primetimo da su strasti posebno uzrujane i uzavrele. ne padnimo zbog toga u . Satana moralno prebiva u čovek onda kada čovek postane izvršilac volje đavola. Ja sam . jer. u kojima nekada hodiste po duhu ovoga svijeta.rekao je Spasitelj . izaziva u telu razne.*52] Ona ima svojstvo da oživljava one koje je greh umrtvio.*55+ U čoveku koji vodi rasejan život sila satane prebiva neprimećena i neshvaćena. neobične bolesti. koji su ponovo ušli. Tako u čoveku može da živi jedan demon. a zatim tako snažno i dugo lomio dečaka da je dečak posle toga izgledao kao mrtav. Kada je Gospod zapretio nečistom duhu. mada i prvo ima svoju veoma značajnu cenu. povikao. toliko spremno za molitvu. i zapovedio mu da iziđe iz dečaka. ona ima svojstvo da izgoni demone. Najpre moramo reći nekoliko reči o prebivanju demona u ljudima. ali i mnogi demoni.

srce prema zlim pomislima. potrebno je mnogo vremena i podviga da bi bio izgnan neprijatelj i da bi se nastanio Hristos. a nekad ne opominjemo. i jasno ukazano na oruđe delanja. svu ju je opoganio. jer duša koja primorava sebe na Isusovu molitvu može da stekne tom molitvom sve. ni telo. ohrabrimo i spremimo za podvig. i ne čini za jedan dan."[57+ Ovde je očito opisano ono delanje."[58+ Isti ovaj veliki Božiji ugodnik govori: "Carstvo tame. naprotiv. Silazeći u dubinu srca. već se. ni razum. u svoju zarobljenu dušu. Ako neko želi da odbaci starog čoveka u sebi. da je pobedi i iskoreni. Pomolimo se zato Bogu da svuče sa nas starog čoveka. obukao je čoveka u starog čoveka. pa i zakratko dozvolimo da zgasne vatra u peći. da bi čuo strasno. da bi tako. a On je obećao da će nas osloboditi iz tog ropstva. onda neradom uništavamo ono što mislimo da ćemo dobiti molitvom. pomolimo se Bogu pogotovu zato što su oni koji su nas zarobili i koji nas drže u svojoj vlasti jači od nas. i zlo. ko god ti bio. a nekad ne moli: on mora neprestano da prebiva u molitvi tako što će čuvati um. malo-pomalo. Tako je isti taj sveti ."[59+ Na osnovu ovakvih razmišljanja sveti oci daju onom koji se moli Isusovom molitvom sledeću. Sveti Jovan Zlatousti govori: "Sećanje na ime Gospoda našeg Isusa Hrista razdražuje neprijatelja na bitku. Ona može da ugleda najpre zlo u unutrašnjosti svog srca. ime Gospoda Isusa Hrista će smiriti zmiju koja gospodari na poljima srca. nego da bi video strasno. makar se nalazio i izvan molitvenog hrama. jer smo dobili jasan znak da je Isusova molitva počela da deluje u nama. Ta molitva može da pokrene zmiju. malo-pomalo. slab i grešan. celu ju je zarobio u svoje carstvo. Ta molitva može da izobliči greh koji živi u nama. zlo sagorelo u vatri sećanja na dobro. Ta molitva može da pokrene svu silu neprijatelja u srcu. obložio je i obukao njegovu dušu vlašću tame. uđi.uninije i nedoumicu. Ovo delo se. on nije ostavio na slobodi ni pomisli. Taj zli neprijatelj je celog čoveka oskrnavio i izobličio dušu i telo. i da bi se duša potpuno vratila u svoju prirodnu svetlost sa velikom slavom. nepokornog Božijem zakonu. Ako želiš da očistiš svoje srce. neka srce proguta Gospoda. robinju i slugu greha. i neka ti to bude jedino neprekinuto poučavanje i delo. i neka ovo dvoje budu jedno. Čoveku koji voli vrline svojstveno je da sećanjem na Boga stalno istrebljuje zemljanost srca. a može i da je smiri.potrebne su godine i mnogo vremena. a dušuće spasiti i oživotvoriti. Prema tome. nijedan njen deo . koje neprestano rastu u tebi. jer On jedini može da oduzme od nas greh. Neprestano prebivaj u imenu Gospoda Isusa. nečistog. um se čisto i neoprelešćeno moli ako prebiva u srcu. Taj zli gospodar obukao je u greh dušu. celokupno njeno biće. pohvali se pred Bogom svojom čistotom. ni za dva dana . neka zna da to ne može učiniti tako da se nekad moli. Ako nameravamo da prečistimo zlato. Srce je neizmerni bezdan.svu ju je zaodenuo u plašt tame. a ako je ne ubiješ. ta molitva može i da ga istrebi. za dušu spasonosnu pouku: "Duša neće moći dovoljno da se raduje dobru pravednosti ako ne postrada mnogo zato što se nije oslobodila greha. i razmotri do dna svoje misli i ispituj dubinu svojih pomisli: i ugledaćeš u nedrima svoje duše zmiju kako puže i gnezdi se i ubija otrovom delove tvoje duše. koji odiskona zarobljava čoveka. i neka Gospod proguta srce. to jest obukao ga je u sam greh da čovek više ne bi video kako hoće. i dobro. a zatim i dobro. smiri sebe tako što ćeš se. Bogu neprijateljskog. opoganjenog. ruke prema činjenju bezakonja. ta molitva može. moliti Bogu za svoje tajne. o kome govori i na koje poziva prepodobni Makarije Veliki u svom Prvom slovu: "Posredstvom pomisli. razbuktavaj ga stalno sećanjem na Gospoda Isusa. Ako ubiješ zmiju. ponovo ćemo dobiti stvrdnut i neprečišćen materijal: ako se nekad opominjemo Boga. uostalom. da bi njegove noge bile upravljene prema zlim delima. to jest zli knez duhova. za revnosno moljenje imenom Gospoda Isusa.

i ništa vam neće nauditi. Iz oluje koja besni mi ćemo postojano. Isusova molitva deluje postepeno: ona najpre deluje na sami um. a oživljavanje srca obeležava tako što se u njemu pojavljuje osećanje umiljenja i plača.*63] Trudbenik ne sme zbog ovoga da pada u uninije ili malodušnost. koji su po volji Božijoj bili poslani na propoved. trudbenici Isusove molitve. To je svojstveno savršenima i onima koji su se potpuno udaljili od svega i stalno prebivaju u paženju srca. a sada čuje Isusovo ime . Zato je u tom početnom delovanju Isusove molitve duša "neiskazivo slomljena i neizrecivo bolesna". . ali im je ujedno ostavljena sloboda da pravilno upotrebljavaju tu vlast. lukavi demoni ratuju i stvaraju veliko uznemirenje. Umu je potrebno dosta vremena da počne da oseća tišinu i tihovanje u sebi zato što demoni.*66] Kada su sedamdesetorica malih apostola. izvršili svoje služenje. Prodirući sve dublje. Strpljivi i revnosni trudbenik će sigurno naći zadovoljenje i utehu: obradovaće se bezmernom obilju takvih duhovnih darova koje u svom telesnom i duševnom stanju ne može čak ni da zamisli. i sudi namjere i pomisli srca. um najpre nailazi na neprozirni mrak. počinju da ga uzbunjuju izvana. to jest Isus prodire sve do razdiobe duše i duha. ni vetrova. dovodi ga u stanje tišine i paženja. i zato što rađa: jer je riječ Božija živa i djelotvorna. čak i dobrim. ne može da ne ratuje protiv lukavih duhova. a talasima metež strasti nadraženih pomislima i maštanjima. oni su se vratili i radosno saopštili Gospodu: Gospode. da svuda uništava vladavinu. kaže Pismo*64].*68] Data im je vlast. Od naše pobede ili našeg poraza zavisi naša večna sudbina. Ulažući napore da se sjedini sa srcem. uticaj i otrov demona. zanemare dar.'"[60] Ne bojte se. i da im se dragovoljno pokore. Prepodobni Simeon Novi Bogoslov kaže da se "bitka vodi tokom vežbanja u Isusovoj molitvi. Gospod je rekao: Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svu silu vražiju. na ogrubelost i zamrlost srca koje je nespremno da odmah podrži um. Rečju zmije sveti oci označavaju nesumnjivo grešne poduhvate. Zato čovek ne može potpuno da se oslobodi bitke. a rečju skorpije poduhvate spolja prikrivene neporočnošću. a tako ćemo opitno saznati Isusovu svemoć. a oni su se do sada pokoravali njemu. No demoni ne odustaju od bitke ni onda kada budu prognani i odstupe od srca: tada oni počnu da uzbunjuju um spolja. ili da.*61] Mi se borimo za naše spasenje. kao vosak u vatri. Duša tada boluje zato što je. i zato odati dužno božansko poštovanje govoreći: Vaistinu si Ti Sin Božiji. bolesna. da staju na zmije i na skorpije. vežu ga oni koje je on bio vezao. ona. malo-pomalo.*65] prodire tako što istrebljuje grešnost iz svih delova duše i tela. zglobova i srži. Učenicima. hrabro i sa suzama vapiti Gospodu Isusu Hristu: On će zapretiti vetrovima i talasima. čim vide da nemaju snagu da uzbune um u dubini. posredstvom strasti izazivaju metež i buru u srcu. radosnim što su zbacili vlast demona nad ljudima i što su ljudi zadobili vlast nad demonima. posredstvom spoljašnjih osećanja."*62+ Može na početku izgledati da je i samo delanje neobično suvo. satiru ga oni koje je on satirao. posredstvom maštanja. kako je ta radost bila istinska! Kako je bila osnovana! Više od pet hiljada godina vladao je đavo nad ljudima tako što ih je posredstvom greha učinio svojim robovima i svojim srodnicima. sasvim suprotno. zatim počinje da prodire prema srcu tako što ga budi iz smrtnog sna. ovo smo pomenuli da bismo ga upozorili i pozvali na oprez. ali se Isusovim imenom troše i rastapaju. ni talasa! Vetrovima nazivam demonske pomisli i maštanja. da odasvud izgoni greh. kaže prepodobni Grigorije Sinait.(Dijadoh) rekao: 'Molitva je istinska i neoprelešćena onda kada je um tokom molitve sjedinjen sa srcem.i pokorava se ljudima. počinje da deluje u svim delovima duše i tela. da ne obećava nikakvog ploda.[67] O. oštrija od svakoga dvosjekloga mača. i demoni nam se pokoravaju u ime tvoje.

ono je Duh. Da bismo bili Hristovi učenici. neobrazovani. prepodobni Varsanufije iznosi ovakvo mišljenje: "Znam jednog slugu Božijeg u našem rodu. Kao deca prostodušno i puni poverenja primimo učenje o molitvi Isusovim imenom. i sa dečijom prostodušnošću i ljubavlju primiti Njegovo učenje. tek je drugostepena stvar. nego se radujte što su imena vaša napisana na nebesima. Onima koji su već postali Njegovi učenici Gospod se obraća tako što im izlaže najveće tajne učenja. Oče. menja. ono je izvor naslađivanja. ona se neprestano naslađuje imenom voljenog. kako svedoči Onaj koji mu je dao dar. i u ovom blagoslovenom mestu koji i mrtve može da vaskrsava u ime Gospoda našeg Isusa Hrista. koji se suprotstavljaju ostvarenju cilja. i ne treba to da privlači na sebe svu pažnju. što si ovo sakrio od mudrih i razboritih. "Radujte se".to je glavni plod. Da. Drukčije nije moglo ni biti. i da čini druga čuda. što je podsticalo da se u celoj hrišćanskoj zajednici gaji vera u neograničenu silu Isusovog imena. "ali ne tome što vam se demoni pokoravaju: radujte se tome što vaša imena nisu napisana na nebu mastilom. Čim je svojim učenicima darovao vlast da staju na zmije i skorpije. obožuje. Isusovom molitvom. u našem vremenu. i neizlečive bolesti da leči. u nama dostupnoj meri. govori blaženi Teofilakt. stiči duhovnu slobodu. Hrišćani koji su napredovali shvatali su tu silu na osnovu svog napredovanja. a otkrio to bezazlenima. nego Božijom blagodaću i sećanjem na Boga".[70] Raduje se Gospod nedostižnom Božijom radošću kada vidi da ljudi napreduju. to je cilj molitve. uništi u sebi vlast đavola nad sobom. ima u umu i na usnama. tačnije. marljivo i sa ognjenom revnošću heruvima i serafima vežbali u moljenju Isusovim imenom. a time bismo povodom same pobede doživeli strašni poraz. izvor života. a takvi su bili Hristovi učenici.Vlast koju je Gospod dao sedamdesetorici svojih učenika data je i svim hrišćanima. ona ga čuva u srcu. objavljuje da se tajne hrišćanske vere ne otkrivaju mudrima i onima koje svet uzdiže već onima koje svet za decu drži. koja se veoma razvijala u Božijim svetiteljima. uništi sve njegove uticaje na tebe. . O toj sili. neuki. i demone da izgoni. pretapa. Osnova tvog podviga je blagodat svetog krštenja. to jest začetke greha u pomislima. ono daje život. kao deca prostodušno i puni poverenja pristupimo vežbanju u toj molitvi: jedino Bog potpuno zna njenu tajnu i poučiće nas vežbanju u njoj. Takva je ljubav! Ona se neprestano seća voljenog. darove.jer je tako bila volja tvoja. i zato su se neprestano. Ime Gospodnje je više od svakog imena. u sećanju zavet Božiji. otkriva da je Sin. I okrenuvši se učenicima reče: Sve je meni predao Otac moj. maštanjima i osećanjima.*69] Upotrebljavaj pravilno tu vlast. Obradujmo Boga trudom i napredovanjem u služenju kojem nas je poučio i koje nam je zapovedio. izvor radosti. jer kroz saznanje i razmišljanje o pobedi mogu da uđu u nas gordoumlje i uobraženost. Već smo rekli da je Isusova molitva bila opšteprihvaćena u prvim vekovima hrišćanstva. uzeti iz običnog naroda. Prebivanje umom i srcem na nebu i u Bogu . moramo biti deca. Gospode neba i zemlje. u srcu plamenu ljubav prema Gospodu. i da nezavisno od toga da li ga čovečanstvo prihvata ostaje iznad poimanja svih razumnih bića. i niko ne zna koje Sin osim Oca. Imenom Gospoda Isusa Hrista zbila su se zapanjujuća čuda pred očima celog hrišćanskog sveta. ili. odbijanje i satiranje neprijatelja. a oružje moljenje Isusovim imenom. hrišćanine! Posecaj Isusovim imenom glave. A i šta je to u poređenju sa onim šta se može učiniti Isusovim imenom!"*71+ Verujući rane Crkve imali su pred očima čuda. Jevanđelje dalje govori: U taj čas obradova se duhom Isus i reče: Hvalim te. Iznad ljudskog poimanja je i Njegovo svesveto ime. Oče. Gospod je dodao: Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju. ne manja od apostolskih. Isusova molitva uznosi sa zemlje na nebo svog trudbenika i pridružuje ga žiteljima neba.

koji su se vežbali u Isusovoj molitvi ili pisali o njoj.[75+ Od Božijih ugodnika pomenutih u tom Slovu. a čak isceljuje rane koje ona nanosi. naročito monasima. Ta odluka. Od ruskih otaca o ovoj molitvi su pisali prepodobni Nil Sorski. učeni.[72+ predlaže je. ali ne kao nešto novouvedeno. sveti Ignjatije Bogonosac je živeo u Antiohiji. napojili su se silom Isusove molitve za spasenje i večni život. Grigorije Sinait.Neukima ono potpuno nadomešta molitve i pevanje psalama. "imamo duhovna zaklinjanja: ime Gospoda našeg Isusa Hrista i silu krsnu. Teolipt Filadelfijski. prepodobni Pahomije Veliki je živeo u Gornjem Egiptu. Njihova dela su uglavnom smeštena u opširni zbornik asketskih pisaca. arhimandrit Pajsije Veličkovski. govori on. učenik svetog Grigorija Bogoslova. Molitve Gospodnje. "I mi". Savetujući revnosno i neprestano vežbanje u Isusovoj molitvi. a Bogu se prestavio u Rimu. što se vidi i iz žitija prepodobnog Pamva. sveti Jovan Zlatousti je živeo u Antiohiji i u Konstantinopolju. ali nisu dobili koristi. nego kao opštepoznato vežbanje. Njime se ukrasimo. u kojoj su. monasi provodili život u tihovanju. Simeon Novi Bogoslov. istočna. živeli su u Donjem Egiptu. jeromonah Dorotej. sveti Jovan Zlatousti govori o njoj kao o nečemu što je opštepoznato. veoma malo učeni. pisac iz V veka. iako je imao prirodu koju i mi imamo. blizu Aleksandrije. Njime je i apostol Pavle postao velik. Monasi potčinjeni duhovnom rukovođenju prepodobnog Pahomija morali su svakog časa da savršavaju pravilo. Pravoslavna crkva predlaže svim neukima Isusovu molitvu umesto svih drugih molitava. koji se već žali da monasi ostavljaju vežbanje u Isusovoj molitvi i trezvenost. skitski i nitrijski monasi. od ispunjenja pravila bili su oslobođeni oni koji su dostigli savršenstvo i s njim sjedinjenu neprestanu molitvu. ali su nam dela . čim napreduju u Isusovoj molitvi. u Dobrotoljublje. onda je to zbog njihovog maloverja. prešla je iz Grčke u Rusiju. o Isusovoj molitvi su pisali i sledeći: prepodobni Isihije. koje u njoj ima preizobilno. koje su ušle u opštu upotrebu. Prepodobni Varsanufije Veliki kazuje da su se monasi egipatskog Skita prvenstveno zanimali molitvom. u Kapadokiji. sveti Vasilije Veliki u istočnom delu Male Azije. Osim pomenutih otaca. za duševne strasti i bolesti. monaha i ave Nitrijske gore. a žena koja je dugo bolovala od točenja krvi isceljena je iako nije dodirnula njegovo telo već samo skute njegove haljine. sveti Varsanufije Veliki u okolini Jerusalima. Njime se ogradimo. pedesetog psalma. koja se nalazila nedaleko od Skita. Sveta. Pravilo koje su mu anđeli predali sastojalo se od Trisvete pesme. Grigorije Palama. Isusovo ime je strašno za demone.[74+ I Isusovu molitvu i Molitvu Gospodnju pravilo smatra opštepoznatim molitvama. slično kao u Skitu."[73+ Anđeo Božiji je predao molitveno pravilo prepodobnom Pahomiju Velikom radi brojnog monaštva koje je njemu bilo dato na upravljanje. i mnogi obični ljudi. Ako su mnogi izgovarali to zaklinjanje i nisu se iscelili. Simvola vere i sto Isusovih molitava. isto kao i prepodobni Isaija. Sve je to očito iz dela i odluka svetih otaca. sveti Jovan Lestvičnik na Sinajskoj gori i jedno vreme u Donjem Egiptu. ostavljaju razna psalmopojanja i počinju prvenstveno da se vežbaju u Isusovoj molitvi radi sile i hrane. a mnogi su znatno duhovno napredovali. To zaklinjanje izgoni aždaju iz njene jazbine i baca je u vatru. zajedno sa drugim predanjšuga Istočne crkve. a ne zbog nedelotvornosti izgovorenog. čak i potpuno neuki. Kalist i Ignjatije Ksantopul i mnogi drugi. prepodobni Filotej Sinait. Sva dela pomenutih otaca dostojna su velikog uvažavanja zbog toga što sva žive i odišu obiljem blagodati i duhovnog znanja. jerusalimski prezviter. Iz ovoga se vidi da je moljenje Isusovom molitvom bilo u opštoj upotrebi u svim mestima vaseljenske Crkve. sveti mučenik Kalistrat je rođen u Kartagini i živeo je u svom rodnom gradu. Mnogi su neumorno hodili za Hristom i bili uz Njega. shimonah Vasilije Poljanomeruljski i jeromonah Serafim Sarovski.

predgovorom. prepodobni Grigorije Sinait. monah iz XIV veka. veoma retki. ne podnosimo samoodbacivanje. iz našeg lukavstva. bogatih duhovnim darovima. kojeg su ljudi ponizili.*76] Takva je i njena namena. i mnogo je tada bilo učitelja tog duhovnog podviga: zato su sveti oci tih vremena pišući o njemu objašnjavali samo neizrecivu duhovnu korist koju taj podvig donosi i nisu imali. samo trojicu koji su imali neko znanje o umnom delanju. hoćemo da oživimo svoje ja. Te knjige su najdragocenije nasleđe koje su sveti oci ostavili monaškom potomstvu. Sva dela svetih otaca o monaškom životu. pred kraj tog života neočekivano nađe negde u zabačenom mestu sasud koji je izabrao pravedni Bog. To je uređeno po naročitom Božijem promislu da božansko delanje ne bi palo u potpuni zaborav. ali mi smo postali toliko složeni da je ta prostodušnost za nas neosvojiva i nedostupna. puno premudrosti Svetog Duha. predstavljaju za nas. neretko govornika. govori Pajsije Veličkovski. mrve sa duhovne trpeze otaca. kako on kaže. iscrpivši se dušom i telom u monaškom životu. Naročito dela starca Vasilija možemo i moramo smatrati prvom knjigom kojoj bi se u naše dane morao da obrati svaki onaj koji želi da se uspešno zanima Isusovom molitvom. o toj božanskoj molitvi uma na osnovu Svetog pisma Starog i Novog zaveta. "mnogi oci su izložili u knjigama sveto učenje."*78+ Za primanje najuzvišenijeg umnog delanja potrebna je dečija prostodušnost i vera. među hiljadama monaha. podignuti . izvan svakog očekivanja. naročito o Isusovoj molitvi. U XIV i XV vek spada većina dela o Isusovoj molitvi. danas su oni toliko retki da bez suzdržavanja i straha da ćemo pogrešiti možemo reći da njih nema. ili pripremom za čitanje grčkih otaca. Eto zašto na poprištu umnog delanja dete dostiže neobično napredovanje. po mom mišljenju. Starac je nazvao svoja dela prethodnicom. zbog naročite jasnosti i jednostavnosti izlaganja.[77] Zbog takve potpune oskudice duhonosnih učitelja otačke knjige predstavljaju jedinstven izvor kome se glađu i žeđu izmučena duša može obratiti radi sticanja suštinski potrebnih znanja u duhovnom podvigu. Stigavši na Atonsku goru. a Bog uzveličao i uzneo. pesnika. iz naše prevejanosti. Kada su neki oci videli da tih istinskih i neprelešćenih učitelja tog delanja ima sve manje. svetih učitelja. Upadljivo je da se vreme u kome je napisana većina tih knjiga o umnom delanju podudara sa vremenom velike oskudice umnog delanja u monaštvu. neke su Božijim nadgledanjem sačuvane da naših dana. ne želimo da delujemo verom. a mudrac skreće sa puta i survava se u mračnu provaliju prelesti. Tako je Zosima. našao u zajordanskoj bezljudnoj pustinji veliku Mariju. Pisali su oni donekle i o tome. onda su. U doba prepodobnog Nila Sorskog. Izvanredna je knjiga prepodobnog Nila Sorskog. Zato nam je potreban učitelj koji bi nas izveo iz naše složenosti. našao je tamo. ona se stalno poziva na njih i objašnjava ih. priprema za čitanje i pravilno razumevanje tih dubokomisaonih. živi sasudi Božije blagodati bili su krajnje retki. A mi hoćemo da budemo umni. dostupnija nego dela grčkih svetila. "svesveto delanje molitve uma sijalo je na mnogim mestima u kojima su prebivali sveti oci. Te knjige su mrve koje su pale nama i čine naš deo. tri veka pre nas. neprocenjivo blago. "U drevnim vremenima" govori Pajsije Veličkovski. Naročitom milošću Božijom smatra se ako neko.ruskih otaca. potrebu da pišu o onom delu delanja koji priliči početnicima. što je jasno onima koji imaju opitno znanje o podvigu. "Potaknuti tajnim božanskim nadahnućem". po Božijem dopuštenju. ali za one koji ga nemaju taj deo ostaje prikriven. zbog velike bliskosti sa vremenom u kome mi živimo. iz našeg slavoljublja i naše uobraženosti u širinu i prostotu vere. zbog naših grehova uništili muhamedanci kad su osvojili Grčku. Mnoge od tih knjiga su. nama ništavnima. današnje monahe. filosofa. Dobro bi bilo da čitanje ove knjige bude uvod u čitanje grčkih pisaca.

Nerazumno je tražiti ih pre pomirenja. zapoveda i daje savet arhijerejima i sveštenicima. kako um ulazi u srce. to jest molitva uma. jer usliša Gospod glas plača mojega. sveti Nil zabranjuje da preuranjeno težimo uvođenju uma u srce. Sine Božiji. spoljašnjem i unutrašnjem tihovanju. mnogo više nego što zaslužuje po svom dostojanstvu i stepenu svoje uređenosti. glava vrlina. iznad svih delanja. Takvu pažljivu molitvu možemo da nazovemo i molitvom uma i molitvom srca. i u revnosnim trudbenicima uvek uz učešće srca."*79] Videli smo da sveti prorok David poziva sve Božije ljude bez izuzetka na moljenje Isusovim imenom. jer ovo je reč Božija: nju nosi na ustima svojim. zato što se ona često tvori samim umom. a neprijatelji odstupe od duše. koji se primorava da Boga nalazi u sebi. brate. Usliša Gospod moljenje moje. kako se u njemu istinski i neprelešćeno moli. po njenoj dobroj volji prevodi podvižnika molitve iz prvog načina moljenja u drugi. naslađivanje. izložili pismeno svoje mišljenje o samom načelu i o tome kako valja obučavati početnika. svetih otaca i predanju Crkve.Božijim Duhom i u nameri da istinsko učenje o početku te unutrašnje molitve ne presahne. Budimo zadovoljni tim stanjem. kada se novopostriženom daju brojanice."*82+ Površnom pogledu može izgledati da zavet prepodobnog Nila protivureči zakonodavstvu Svetog pisma. Ali tu nema protivurečja: tu se govori o najvišem stepenu Isusove molitve. Isuse Hriste. radost. Ako je Bogu blagougodno da ostavi podvižnika pri molitvi pokajanja. Sveti Simeon. i da im ona bude kao disanje. osećanju sladosti i ostalih visokih molitvenih stanja. sa najvećim paženjem na misli i reči molitve. zato što to traži drsko i gordo. Božija blagodat sama po sebi. Takvo traženje je pouzdan znak gordosti i uobraženosti.[83] Uteha. Za zadobijanje duboke molitve srca potrebna je značajna priprema: ona obavezno podrazumeva dovoljno opitno izučavanje monaškog života. čvrsto ubeđen da se ono i ne zadobija čovekovim naporom. koja se otkrivaju tada kada Bog primi molitvu pokajanja. takvo traženje ne dovodi do napredovanja već do spoticanja i propasti. Prebivanje u pokajanju je zalog spasenja. pokazuje osećanjem plača i suzama.'"*81+ No prepodobni Nil Sorski poučava da je "sećanje na Boga. neka ga ne traži. koje se. u njoj poznato vreme. Onoga koji bestidno i drsko hoće da stupi ka Bogu i besedi sa Njim čisto. Oslanjajući se na učenje svih svetih otaca. mač duhovni. a u umu i srcu govori neprestano: Gospode. Molitveno sveto dejstvo uma u srcu zahteva prethodno vežbanje u prvom načinu moljenja i zadovoljavajuće napredovanje u tom moljenju. ne tražimo više stanje. a ne samo monasi koji žive u manastirima ili su zauzeti poslušanjima. Gospod molitvu moju primi. ako bude dopušteno. Psalmist je rekao: Odstupite od mene svi koji činite bezakonje. davanje darova su posledice pomirenja.[80+ pri postriženju u monaštvo. svim monasima i mirjanima da u svako vreme i svakog časa izgovaraju tu svetu molitvu. navikavanje na postupanje po . no ne dozvoljava se svima da pristupe molitvenom svetom činu umom u kleti srca. skrušenog duha. da se zanimaju sa strahom Božijim i verom. zbog umiljenja. onaj koji vrši postriženje govori: "Primi. toga lako umrtvljavaju demoni. Svi hrišćani mogu i moraju da se zanimaju Isusovom molitvom radi pokajanja i prizivanja Gospoda u pomoć. pomiluj me. videli smo takođe da je sveta Crkva donela odluku da svi neuki i svi oni koji ne znaju Sveto pismo napamet mogu da koriste Isusovu molitvu umesto svih drugih molitava i psalmopojanja. već da ga daruje Bog. kao ljubav Božija. arhiepiskop solunski. Na prvi način mogu i moraju da se zanimaju Isusovom molitvom i mirjani. neka ne traži više stanje. neka on i ostane pri njoj.

nakon koje sledi prelest. koja nikako ne može da bude pravilo za sve. Priprema mora da podrazumeva zadovoljavajuće izučavanje Novog zaveta i svetootačkih delao molitvi. mada ih Bog uvek čuva od nje. govori: Svakom poslu pod nebom ima vrijeme.da se i istinski poslušnici. nećemo dobiti ništa ni u pravo vreme. tim više se ona zabranjuje mirjanima. to jest onoj molitvi koja se tvori umom u srcu. dakle ljudima bez poslušnosti: ako jedino na osnovu samog čitanja takvih knjiga primoraju sebe na molitvu. trezvenosti uma i tihovanju. a smirenje čuva podvižnika u molitvi od svih prelesti. Mirjani nikako ne mogu da zadobiju istinsku monašku poslušnost i potpuno odsecanje svoje volje i razuma. a takva težnja se skoro uvek javlja u ličnostima koje ne razumeju ni sebe ni monaštvo: upravo zato takav život prate najteža spoticanja i samoobmanjivanja.[84] i u našem svetom životu svakom poslu ima vreme: i tihovanju ima vreme. U suprotnom. isključivo priliče jedino monasima. žarko želimo kelijno tihovanje bez izlaženja i životu bezljudnoj pustinji. Još veća opasnost preti mirjanima. da primoravaju sebe na tako strašno i užasno delo.jevanđelskim zapovestima: sveta molitva se zasniva na uređivanju duše. Izlažući učenje o ovoj molitvi. molitva počiva na tom uređivanju i ne može da ostane u duši ako se ne nalazi u takvom uređivanju. Uvrštavanje sebe u red tih izuzetnih ličnosti nije ništa drugo do samoobmanjivanje uobraženošću. navodeći reči iz Pisma. U pismu starcu Teodosiju.kako molitva uma. Veoma duboku molitvu srca imali su sveti Andrej jurodivi i neki drugi. tada ćemo imati neobičnu korist. nećemo pre vremena tražiti ono što dolazi u određeno vreme.' I Lestvičnik. žarko želimo tihovanje u srcu. Ova poslednja priprema je tim potrebnija zbog činjenice da u nedostatku duhonosnih vođa naš jedini vođa moraju biti otačka dela i molitveni plač pred Bogom. i to postupanjem po zapovestima. bez poslušnosti. skrivena prelest pre otvorene prelesti. samo svojom voljom. "No i sama ta dobra i divna delanja" govori prepodobni Nil Sorski. Neće nas prelešćivati gordo usrđe. paženju i molitvi uma. A kada se rasuđivanjem odredi vreme i mera dobrog delanja."[85+ Naročito prepodobni Nil zabranjuje nerazumnu težnju ka otšelništvu. Ima vreme i setvi trudova. koje čekaju samovoljne. jer to naročito doprinosi razvoju molitve srca i tihovanja u srcu. tako i molitva koju um umetnički tvori u srcu . i izuzetna retkost. "moramo činiti razborito. i vreme nelicemernom služenju. a ne svim pravoslavnim hrišćanima. bogonosni oci tvrde da njen početak i nepokolebiva osnova jeste istinska poslušnost. to jest molitva koju um tvori neumetnički. da poslušnost rađa istinsko smirenje. Tu molitvu sveti oci su nazvali . ne samo oni koji su odsekli nego i oni koji su potpuno umrtvili svoju volju i rasuđivanje pred svojim ocima. radi njihovog istinskog smirenja. i vreme žetvi klasova neizrecive blagodati. lukavo usmerene na njene trudbenike? Tako je strašna ta stvar. Ako se monasima zabranjuje preuranjena težnja prema molitvi koju um prinosi u domu srca. kako govori Vasilije Veliki: 'Svakom delanju mora da prethodi rasuđivanje: bez rasuđivanja se i dobro delanje pretvara u zlo zato što je preuranjeno i neumereno. to jest na takvu molitvu? Kako da izbegavaju mnoge i razne neprijateljske prelesti. jer u nju upadaju svi koji samovoljno počinju podvig te molitve. nakon dostizanja potrebnog stepena napredovanja. veoma retki mirjani: to je izuzetak. koje su zadobijali Božijom blagodaću posredstvom svoje istinske poslušnosti.Žarko želimo molitvu srca. uvek nalaze u strahu i trepetu zato što se boje i strepe da u takvoj molitvi ne postanu žrtva neke prelesti. i neprestanoj molitvi ima vreme. istinskim i iskusnim učiteljima tvorenja te molitve. Kako mogu mirjani bez ikakvog poučavanja. postoji i vreme mirnog govorenja. u pravo vreme. to jest molitva . naročito one koje poučavaju istinskom poslušanju. oni će upasti u prelest. Pajsije Veličkovski govori: "Otačke knjige.

Ne budi neraspoložen kada osetiš da si pokraden. Najbolji je. Ponavljamo: najveća vrednost ovog načina je u tome što je pored sve svoje dovoljnosti i potpuno bezbedan. i nije našao na njoj nijednog koji je bar nešto znao o ovoj molitvi. ali ne svuda. shodno svom oskudnom znanju i oskudnoj opitnosti.*86] Iz ovoga je jasno sledeće: ako na tako Svetom mestu prepodobni Grigorije nije našao nijednog trudbenika molitve. u mnogim mestima u Palestini. sredina je kada um prebiva u samim rečima. doći će i tebi Onaj koji određuje granice moru ljudskog uma i reći će mu u molitvi tvojoj: Doći ćeš dovde. bez izuzetka.*88] Duh je nemoguće vezati. Zato se bojim i strepim da će zbog pomenutog razloga oni koji samovoljno. a to jasno pokazuje da je taj način veoma dobar i za tihovatelje i za monahe koji su napredovali. bez imalo sumnje. Ako se istrajno podvizavaš."*91] Ovde je . tamo gde je ona poput sunca sijala monasima.kada odlete. On je obišao svu Svetu (Atonsku) goru. posle Pouke o sveštenom tihovanju tela i duše. u Jerusalimu. izgovaranim glasno ili umom. ali i svi hrišćani. A tamo gde su i tvorili tu molitvu. I ako se desi da se usled detinjske slabosti tvoja misao umori i padne. a gde je Sazdatelj duha."[89+ "Početak molitve je odbijanje pomisli u samom njihovom začetku. Ta molitva je kao sunce zasijala jedino među monasima. U Pouci o svetoj i blaženoj molitvi sveti Jovan Lestvičnik govori: "Bori se da zaključaš svoju misao u reči molitve. i na mnogim drugim mestima. posebno među onima u Egiptu. onda to znači da za tvorenje te molitve nisu znali ni monasi na mnogim drugim mestima. na Sinajskoj i Nitrijskoj gori. to jest bez iskusnog učitelja? Ta molitva je duhovni mač: Bog nam je darovao taj mač da njime posečemo neprijatelja naših duša.umetnošću nad umetnostima. poznata jedino Bogu i njenim trudbenicima. Već sama činjenica da on izlaže svoj način u učenju o poslušnosti opštežiteljnih monaha očigledno pokazuje da se taj način određuje i za monahe početnike. i da jasno naznačim kakav način vežbanja u molitvi i koji oblik molitve uma i molitve srca priliči svim hrišćanima. opširnijem učenju o molitvi. što je očito iz žitija svetog Grigorija Sinaita. ali Onaj koji može sve da učvrsti može i um naš da učini postojanim. bez učitelja stupaju u podvig te molitve upasti u prelest: neka Hristos Spasitelj svojom blagodaću izbavi od prelesti sve koje hoće da spasi. onaj način koji predlaže sveti Jovan Lestvičnik. ali se dobro osećaj kada ustrajno vraćaš um samom sebi. završetak molitve je otimanje uma ka Bogu. No sada. dakle onima koje su Božija dobra volja i Božija blagodat uvele u napredovanje. a najbolji je zato što je veoma pogodan."*90] U Pouci o blaženoj i nezaboravnoj poslušnosti sveti Jovan Lestvičnik govori: "Neprekidno se bori sa mislima . i mirjanima i monasima. za molitvu su saznali i monasi. doličnu svim hrišćanima koji su pobožni i traže spasenje. uvedi je ponovo u reči molitve."*87] Smatram svojom obavezom da ovde. kojom se uspinjemo sa zemlje na nebo: u Pouci o blaženoj i nezaboravnoj poslušnosti i u Pouci o molitvi. i dalje nećeš preći. nakon štampanja otačkih knjiga. s tim što ga ovaj put iznosi monasima koji su napredovali. i kakav je način tvorenja svojstven onima koji su napredovali. Tvorenje ove molitve je bilo potpuno nepoznato mirjanima. tamo se Njemu sve pokorava. Taj način on iznosi još jednom u zasebnom. a ko se njoj može naučiti bez umetnika. vraćaj ih sebi: Bog i ne zahteva od poslušnika potpuno pribranu molitvu. Veliki učitelj monaštva na dva mesta govori o tom načinu u svojoj Lestvici. i monasima početnicima. čak neophodan za istinsku molitvu. Nepostojanost je svojstvena ljudskom umu. potpuno bezopasan. tamo je tvorenje te molitve čuvano kao velika i neizreciva tajna. potreban. izložim učenje svetih otaca o umetnosti tvorenja Isusove molitve.

taj će se moliti i ustima. On govori ovako: "Pre svega. "Um koji se pribrano moli ograničava slobodu srcu. u njemu. Težnja ka drugom pre sticanja prvog je nekorisna. i otuda prinositi tajanstvenu molitvu. Sunce koje sija u toj zemlji jeste svetlost Svete Trojice. kao decu. pa i da uznese trudbenika u blagodatno stanje. taj nastoji da očisti svoje srce neprestanim sećanjem na Boga. u predvorju. onda moramo da ih podignemo na ramena. privući će u sebe Božiju blagodat. koje može da ispuni i najstrože zahteve. radost i veselje te zemlje je Hristos. Ako se na taj način vežbamo u molitvi. Šta više da poželimo? Ništa. i oslobodimo od namera naroda.[98+ Potrudi se da uđeš u klet koja je u tebi i videćeš nebesku klet. dok ne uđoh u Svetilište Božije. kada se paženje pojačava. napokon. kaže on. "Jedno je". da ih nosimo na ramenima dok ne prođu kroz ulazna vrata. Druto proizilazi iz prvog. po njenoj dobroj volji i sudu. i umom. koja je i napisala celu njegovu knjigu.*95] i trud seže samo do ulaza. Među raitskim monasima. U pažljivoj molitvi srce ne može ni da učestvuje. Prva i druga . što se i vidi iz navedenih reči velikog učitelja monaha. Neko će zapitati: "Zar tako veliki otac. Tu grešku uništava milost i pomoć Božija. Svetlost od Svetlosti Oca. O tome sveti pisac govori opet alegorijski i prikriveno u Pouci o pastiru[94]. uz neprestani podvig. kako se treba moliti i glasno i samim umom. časni oče. kakva može biti prelest? Jedino samo uvlačenje u rasejanost. kaže prepodobni Marko. duhovne pouke. za koje je blaženi Jovan i napisao "Lestvicu". Kada je izložio potpuno tačno učenje. i čim primetimo da ih narod potiskuje i stiska sa ciljem da im zabrani da uđu tamo gde žele . uz učešće srca. a drugo je posredstvom uma biti nadzornik srca. kraj tog ulaza. mogli su da pribegavaju savetu monaha svi oni kojima je savet bio potreban. ništa ne govori o molitvi koja se tvori umom u srcu?" Govori. skriveno unutra u vama[97]. koji prinosi Hristu slovesne žrtve. ali toliko prikriveno da jedino oni koji su opitno upoznati sa delanjem molitve mogu da shvate o čemu je reč. molitvena tajna je prikrivena od radoznalosti i lakomislenosti u knjizi namenjenoj monasima. U tim blaženim vremenima. Paženje uma pri molitvi privlači srce da saoseća sa njim. Ta zemlja je oblak slave Božije: čisti srcem će ući u nju da bi videli lice svog Gospoda i da bi njihove umove obasjala zraka Njegove svetlosti.saopšten način kako se treba pažljivo moliti. jer dobro znam da je tamo obično najveća navala i gužva. a to je očigledna i kod početnika neizbežna greška. "često se obraćati srcu. drugo je uvoditi um u dom srca."*92+ Prema tome. a da bi se ta šteta sprečila. Lestvičnik se alegorijski izrazio o tome šta se dešava nakon što blagodat oseni molitvu. tada se saosećanje srca sa umom pretvara u sjedinjenje srca sa umom. Tako je postupio sveti jer ga je vodila duhovna mudrost. Zato je neko i rekao o toj navali: I bi preda mnom trud (i muka). Misaona zemlja čoveka čiste duše nalazi se unutra. tokom paženja koje je molitva usvojila um silazi u srce radi najdubljeg svetog služenja. koji je živeo u vreme u kome je umno delanje procvetalo. njegov knez i arhijerej."*93+ Jedno je moliti se pažljivo. ispunjenu Božijom silom i blagodaću.mogli da uzmemo za ruku. potrebna nam je duhovna sila da bismo one koje smo želeli da uvedemo u svetinju svetih i pokažemo im Hrista. A ako su deca sasvim gola i nemoćna."*96+ "Onaj koji želi da vidi Gospoda u sebi. u svoje vreme. onaj koji se bude molio na način koji predlaže Jovan Lestvičnik. taj će napredovati u molitvi i zato će zadobiti molitvu uma i srca. koji počiva na njihovoj tajanstvenoj i skrivenoj trpezi . i srcem. no ona se može odmah ispraviti vraćanjem misli u reči. to je Jerusalim i Carstvo Božije. procvetala je molitva uma pod rukovodstvom opitne. a može biti i uzrok veoma velike štete. Sve se to dešava pod vođstvom Božije blagodati.naročito dok stoje tu. u kojima je postojalo obilje živih sasuda blagodati. Vazduh koji udišu njeni stanovnici jeste Svesveti Duh. Život.

"a za dušu ne haje i srce ne čuva. Hoćeš li da se naučiš molitvi uma i srca? Ja ću te naučiti. ruski podvižnik i asketski pisac. a ne mnogogovorljivost. hodi i skače. datu nekom tihovatelju koji je bio pod njegovim rukovodstvom: "Jedino bezgrešni Bog.*105] da se izlije na njih milost i blagodat Božija. da što god zaištete od Oca u ime moje da vam da. u vreme koje samo On zna. Najpre treba da tvoriš Isusovu molitvu glasom. gde se razležu jednodušna klicanja svetih anđela:Tada će prineti na žrtvenik Tvoj teoce. kada. a ne Bogu. govori jeromonah. tiho: Okusite i vidite da je dobar Gospod. sa strahom Božijim. svom svojom snagom. Lestvica prema Carstvu nebeskom je u tebi: ona je tajanstveno podignuta u tvojoj duši.*100] A kada je to tada? Tada kada dođe Gospod naš. U nju ćemo se sklanjati i zaključavati od greha. jedinstveno po svojoj nepojmljivoj milosti. hromi koji seđaše pred Krasnim vratima hrama bude udostojen da čuje radosni glas: Ustani i hodi.[106] govori Spasitelj. samovoljnog. neprestano se obnavlja. gubavi. Pogruzi sebe u sebe od greha.[107] Sasvim je dobar način obučavanja Isusovoj molitvi koji predlaže jeromonah Dorotej. Samo Gospod. koji prinosi i prima beskrvnu žrtvu. poslušaj me. Posle toga moraš da se poučavaš umom.[108] neprinuđeno. i naći ćeš tamo stepenike kojima se možeš uspeti na nebo. "Ko se moli ustima". gde se proliva časna krv jagnjeta. tada mudre devojke pale svoje svetiljke[102+ i likuju sa ženikom u svetoj ložnici pevajući jednodušno. naglas. prelazi u naviku i dejstvuje u svako doba. to jest ustima. Tada molitva uma i srca počinje na mig. gde se prinose duhovne žrtve Bogu. tada se u njega nastanjuje sveti mir Svete Trojice. i jedino On. da se pribijaš i uvek budeš uz ono što grkljan oseća. Spasitelj onih koje se uzdaju u Njega. Blago čoveku koji se nada u Njega. jezikom i govorom. i sav njegov trud je uzaludan zato što Bog sluša um i revnost. gordog.[101] Tada hromi ulazi u svetilište. Ja znam koje izabrah. Pomoli se da to razumemo i dostignemo i obradujemo se u Isusu Hristu. tada se molitva glasom prekida i ona počinje da se izgovara šapatom. zlato.[103] tada prestaju i bitke. sebi samome. taj veliki Arhijerej. tada pospanost uninija i lenjosti silazi sa očiju.govori On svojim izabranicima . taj se moli vazduhu. Neka se saberu u tu Vitezdu svi moralno hromi. jezik i osećanja nasite glasno izgovarane molitve. Gospodu našem. pečati se riznica i više niko ne može da ukrade blago iz nje. Tada se čovek budi iz sna nemara i neznanja. tamjan i smirna.rečju. i svog srca. pri svakom poslu. Čitamo sledeću njegovu pouku. na svakom mestu. svi koji čekaju da se voda zatalasa. Ne izabraste vi mene . slepi i suvi .nego ja vas izabrah i postavih vas da vi idete i rod donosite."*104] Na najveće strahopoštovanje pred molitvenom svetom službom srca opominje nas njen veličanstveni opis iznet u delima svetih otaca."*99+ Prepodobni Varsanufije. i hvali Boga. Paženje i skrušen duh je ona klet koja je data grešnicima pokajnicima da bude njihovo pristanište. I pobožnost i razboritost uče nas da prebivamo u pažljivoj molitvi. uvodio je svoje učenike u svetilište blagodatne molitve srca i u stanja koja ona stvara. molitvi pokajanja. To strahopoštovanje i sama razboritost zahtevaju od nas da se odreknemo preuranjenog. Molitva uma ne dozvoljava nepribranim i nečistim mislima da uđu u unutrašnju klet. monah koji je dostigao najviši stepen duhovnog napredovanja. nerazumnog naprezanja da uđemo u tajanstveno svetilište. Ona je predvorje svetilišta. svi koji boluju od greha. u hramu i na žrtveniku unutrašnjeg čoveka. i svog uma."[109] . voljeni moj. Pazi revnosno i razumno.su jedno: jednim ulaskom stupićeš u obe. Kada se usta. daruje isceljenje i uvodi u svetilište. i kretnje tela koje prljaju čoveka. neka učvrsti tvoju ljubav da služiš Njemu u svetosti i u pravdi u sve dane života svoga. gde se prinosi ugojeno tele. u ime Njegovo. neporočnog i bezazlenog. pred vratima hrama. Moliti se moramo svim svojim usrđem: iz svoje duše.

U teorijski život treba stupati sa strahom i trepetom. njegova poslušnost bila je bespogovorna. telo i duša čisti. dan-dva. Zemlja povraća sjene. ali ujedno pazi da ne osuđuješ one koji razgovaraju ili one koji se smeju. U tom slučaju budi gluv i nem. Pošto zbog svojih vrednosti nije tražio (uzvišeno duhovno stanje). pomiluj me grešnog. Isak Sirijski kaže da nema drugog načina da se . "pazi na sebe. narav krotka. koji počivate u prahu. neka zna da ga đavo hvata u svoje mreže i da je postao njegov sluga. zašto onda da ideš po kelijama kod braće. već pazi na sebe i hrani dušu molitvom. ponašaj se kao da to nisi ni čuo. što se može videti iz Svetog pisma: Blaženi čisti srcem. i da učiš druge? Ćuti. "Ako želiš da prođeš duhovni život. siromaštvo istinsko i negramzivost pustinjačka. to jest sabiraj um i sjedinjuj ga sa dušom. jer će Boga vidjeti. a ne istinsku želju. odvojeno. Šta god o tebi govorili. srce smireno. a ne drsko i samovoljno. a nalazi satansku. neprestano ćuti. Dok sediš za trpezom ne gledaj koliko ko jede i ne osuđuj. Ni sa kim ne započinji razgovor. onda moramo da se vežbamo u sećanju na Boga i u neprestanoj molitvi Gospodu Isusu Hristu tako što ćemo govoriti umom: Gospode Isuse Hriste. to jest razgovor sa Gospodom.*111] A kada budeš imao u sebi tu duševnu hranu. Zapaženo je da usmerenje koje monah primi pri stupanju u manastir najčešće ostaje preovlađujuće u njemu tokom celog njegovog života. poučio ga vežbanju u molitvi koja priliči delatnom životu. "Tokom molitve" poučava starac. pa i samim poslušnicima početnicima. Ponavljamo: ako neko uobražava da će dostići uzvišeno stanje teorijskim životom. uz veliko ispitivanje Svetog pisma i pod rukovodstvom iskusnog starca. naslađivaće te i hraniti. delanje strpljivo. ili više.*115+ Ako smo istinski odlučili da služimo Bogu. duh milostiv. onaj koji je drzak i gord se .*110+ Upravo to znače reči proroka Isaije: Probudite se i pjevajte. a samim tim probija put ka teorijskom životu. ako se takav može naći. Kao primer može da ti posluži Stefan Novi: njegova molitva je bila neprestana. tada će ta molitva početi da teče u tebi bez prestanka i uvek će biti sa tobom. "Blagodatne darove". Delatni život čisti od grešnih strasti i podiže na stepen delatnog savršenstva. Sine Božiji. Na početku. jer je rosa svjetlosti Tvoja rosa.oholo napreže da ga dostigne pre vremena. Ako ne razumeš samog sebe. po ranijem zajedničkom običaju u Sarovskoj pustinji.kaže Grigorije Sinait . najpre odvraća od gordog stremljenja ka uzvišenim molitvenim stanjima. Sine Božiji. skrušenog srca i smireno. potvrđuje Serafim. a onda mu zabranio da preuranjeno i nerazumno teži teorijskom životu i molitvi saobraznoj takvom životu."*112+ Starac je ovu pouku dao monahu početniku koji provodi život u manastirskim trudovima. i pazi na svaku reč posebno.*113] i iz reči svetog Grigorija Bogoslova: u teorijski život mogu da stupe jedino oni koji su savršeni po svojoj opitnosti (u delatnom životu). "dobijaju jedino oni koji imaju unutrašnje delanje i koji bdiju nad svojim dušama. Takvim vežbanjem možemo se približiti Bogu i sjediniti se sa Njim ako ne upadnemo u rasejanost i ako sačuvamo mirnu savest. moraš početi od delatnog života pa tek onda preći na teorijski: bez delatnog života ne možeš ući u teorijski. U teorijski život mogu da stupe jedino oni koji su se očistili od strasti i potpuno obučili u delatnom životu.Blaženi starac jeromonah Serafim Sarovski zavetuje početnika da se. usta ćutljiva. možeš li onda da rasuđuješ o nečemu drugom. trud revnostan. devstvenost neporočna. izgovaraj ovu molitvu samim umom. a onda istrajava na zahtevu da su pažljivi život i neprestana molitva neophodni svim monasima. pomiluj me grešnog. čak i kada te neki brat pozove? Zaista ti kažem da praznoslovlje nije ništa drugo do lenjost."*114+ Starac. neprestano moli rečima:Gospode Isuse Hriste. dakle. Kada Gospod zagreje tvoje srce toplotom Svoje blagodati i kada te sjedini u jedan duh. sećaj se uvek prisustva Boga i Njegovog imena.

po dušu štetno. svojstvenu svakome koji provodi delatni život. "Išti suzama" . prima. a bez paženja molitva nije molitva. bez reči. posebno na početku. i kada nešto . da bi um uspevao da se smešta u reči. i kada sediš. daleki od utisaka sveta. Način koji je predložio jeromonah Dorotej i način koji je predložio starac Serafim očigledno su isti kao i način koji je preložio sveti Jovan Lestvičnik. kucaj dugotrpljenjem: jer. a sve zato da bi tvoje sećanje i tvoja sila paženja uvek bili slobodni. zbog kojih glava postaje puna praznih i sujetnih pomisli i sećanja. mi predlažemo njegov način ljubljenim ocima i braći. savetuje on. onda ne gledaj ni na šta uporno i dugo. Onaj ko se priučio takvom načinu. i vaseljenska Crkva smatra da on jeste takav. neizostavno će se pojaviti način moljenja koji predlaže sveti Jovan Lestvičnik."[116+ Monasima i poslušnicima koji se dragovoljno zanimaju Isusovom molitvom. i uvereni u to. taj je stekao molitvu usta. slušaj kao da si u prolazu."traži poslušnošću. Tom načinu moramo se priučavati kao da čitamo lagano. mnogo bolje ćeš paziti na ono što se čita i poje u crkvi. Ako već prisustvuje molitvama. sposobni i spremni da prime božanske utiske. manje ili više. da se ponaša kao stranac. patrijarh konstantinopoljski. uma i srca. kao u svoje forme.*118+ zato što takvo gledanje neizbežno ostavlja u duši neki utisak koji će izazivati rasejanost tako što će privlačiti pažnju na sebe i odvlačiti od molitve. da ne gleda pažljivo u njih. Sav se predaj Isusovoj molitvi: ona će zadržati um da ne luta.*119] Opit je odmah pokazao da ovaj način moljenja. kao na živi sasud Svetog Duha: na osnovu toga. po slogovima. postaćeš znatno usredsređeniji. čak i pri čitanju Pisma i otačkih knjiga. ne govori i ne misli o njima. ovako razmišlja o molitvi: "Neprestana molitva se sastoji u neprestanom prizivanju imena Božijeg. Taj način i ne može biti odbačen: odbaciti ovaj način moljenja značilo bi odbaciti iz molitve paženje. gledaj kao da nisi ni video. kasniji sveti pisci se pozivaju na njega kao na najpouzdanijeg učitelja. to ne možemo dostići pri brzom čitanju. otvoriće mu se". tako i onima koji žive u svetu. da ocima i braći koje sretne ukazuje poštovanje naklonima.govori on . zahteva da reči izgovaramo lagano. Serafim savetuje da tokom molitve u crkvi zatvore oči. Ako provodiš pažljivi život. zapoveda da ne obraća pažnju na ono što rade drugi. ništa ne slušaj naročito brižno.*117] Duge molitve u manastiru su veoma prikladne za privikavanje početnika na Isusovu molitvu. A tada. Način svetog Jovana je veoma podesan i pri vežbanju u Isusovoj molitvi i pri kelijnom čitanju molitava. Sveti Jovan pripada najstarijim i najvećim učiteljima monaštva. za Boga uvredljivo praznoslovlje! Onaj ko se pažljivo moli neizostavno se moli. i kada ideš. a u cilju najlakšeg izbegavanja rasejanosti i očuvanja pribranosti tokom molitve. nalazi.približimo Bogu osim kroz Neprestanu molitvu. uspešno i bogougodno mole. Sveti Kalist. dublji. Jedina razlika je u tome što je sveti Jovan Lestvičnik jasnije i određenije izložio svoj način. Ako se pažnja umnoži i pojača tokom molitve. da ne sudi. Onome koji želi da provodi pažljivi život Serafim zapoveda da ne obraća pažnju na glasove sa strane. jer i to čuva od rasejanosti i podstiče na molitvu. na ovaj način. svaki koji ište. a ujedno ćeš se neprimetno i postepeno obučiti u molitvi uma. I kada razgovaraš. i da ih otvaraju jedino onda kada osete da su ih san i dremanje opteretili. kako onima koji žive u manastiru. treba upravljati pogled u svete monahe. zapoveda da izbegava raspravljanja. svima koji iskreno žele da se nelicemerno. i koji traži. i koji kuca. Molitva bez paženja je mrtva! Takva molitva je beskorisno. zašto da dozvoli svojim mislima da besplodno lutaju kuda stignu i nanose štetu duši? A to se ne može izbeći ako um nije privezan za nešto.

i neka. Život će sijati onoliko koliki je stepen umrtvljavanja. koja svakog časa vreba da ga pokrade. Malo jedno. Pažljiva molitva glasom je ujedno i molitva uma i molitva srca. kada smo sami. zabranjuje se ta težnja. dar se daje onome ko stišava i umrtvljava u sebi telo i krv. plod usana koje ispovedaju Ime njegovo". Moliti se m<l>amo srcem. Dar se daje onome ko se smirio i ponizio pred veličinom dara. Molitvu i psalmopojanje moramo činiti i umom i ustima. želimo od sveg srca da napreduju. malo su ispitivali pomisli. rekao: Prinosimo Bogu žrtvu hvale. on dovršava i . Našim ubogim slovom ne skrećemo i ne udaljavamo naše ljubljene oce i braću od molitvenog. pokazujući da su usta potrebna. kako govori prorok David: Gospode. i o hrani starali. malo drugo .i tako ćeš dan provesti ugađajući Bogu. taj je ne jede sa nasladom. A kada život stigne. Ako se ko nalazi na trgu. ni unutrašnju molitvu. zabranjuje se ta težnja zato što se blagodatna molitva ne može otkriti u sebi isključivo sopstvenim naporima. Molitva glasom je preko potrebna baš onda kada neprijatelj pojača svoj napad. i uvek moramo gledati dole da bismo se sačuvali od rasejanosti i od neprijateljskih mreža. koja pomahnitalo navaljuje na vrata tajanstvenog Božijeg hrama.*122] Jeromonahu koji ga je pitao kako se moramo moliti prepodobni Varsanufije Veliki je odgovorio: "Moramo se donekle vežbati u psalmopojanju. onima koji su osudili sebe na večne kazne i tamnice pakla. po zapovesti Pisma: Molite se bez prestanka."*123] Prepodobni otac je tako razmišljao i poučavao brata baš zato što je bio u velikom molitvenom napredovanju. donekle se moliti ustima. kada se sve čovekove misli i osećanja sabiraju u jedno moljenje.naprotiv. nemaju počinka ni danju ni noću od božanske ljubavi koja ih pokreće i zbog koje se bez prestanka i nezasito hrane slavoslovljenjem Boga.[120] Tako propadaju neprijateljevi napadi na nas.radiš. dar se daje onome ko se odrekao svoje volje i prepustio se Božijoj volji. Ne ostavljaj takođe ni čitanje. da proglasi nedostojne dostojnima. Naši savršeni oci nisu imali određena pravila. već su tokom celog dana izvršavali svoje pravilo: malo su se vežbali u psalmopojanju. već ponekad možda oseća i odvratnost prema njoj. da ne bi sprečavala Božiju blagost da se nekada smiluje nad nama.*121] I apostol je. neočekivano i jedino po svojoj milosti. Molitva je savršena onda kada je izgovaramo Bogu a naš um pri tome ne skreće u rasejanost. koji jevanđelskim zapovestima obuzdava i umrtvljava u sebi telesno mudrovanje. i kada se baviš bilo čim drugim. malo su ustima čitali molitve. pogrešnog. ili u društvu sa drugima. već delaj onoliko koliko ti Gospod daje. a ko svaki dan uzima jednu te istu hranu. da da dar onima što ne očekuju dara. i uopšte svih molitava. moraš uvek i na svakom mestu da prizivaš ime Božije. otvori usne moje. kao i oni. a sve su to činili sa strahom Božijim. Ko za trpezom ima mnogo raznih jela. čak su se. zabranjuje se ta težnja zato što je njen uzrok neznanje ili nedovoljno znanje. drskog delovanja daje se upravo zato da bi se neizrecivo bogatstvo molitve srca dobilo u svoje vreme. Zabranjuje se nerazumna. vatrena težnja da se u sebi otkrije blagodatna molitva srca. i usta moja kazivaće hvalu Tvoju. povrh toga. Odvraćanje od preuranjenog. moliti se moramo ustima. u velikoj meri čuva um od rasejanosti. i zato što čovek gordo misli da je sposoban za blagodatnu molitvu i da je dostojan nje. tojest. treba vremena i za to da bismo ispitivali i čuvali svoje pomisli. taj jede mnogo i sa naslađivanjem. kada oseti da naša volja slabi i da nastupa pomračenje uma. i kada jedeš. taj ne mora da se moli ustima već samo mislima. Opit će naučiti svakoga ko se vežba u molitvi da tiho izgovaranje Isusove molitve. U psalmopojanju i u molitvi ustima ne sputavaj sebe. Tako je i u našem slučaju. Moramo čuvati oči. Neka svi monasi budu slični anđelima i arhanđelima. uzvišenog napredovanja .

to možeš dostići jedino ako stekneš u sebi duhovni oganj: zaborav i robovanje iščezavaju jedino od njegove toplote. Oživljeno srce privlači sebi um. kada Bog zapovedi. rekli su oci. koja. o kojoj je proroku otkriveno da ona čisti grehove i uzima bezakonja. Jovanu Lestvičniku. A kada je ona ustala i uznela se na nebo. Zašto? Zato što gordost i uobraženost. tada je oganj sišao u odaju duše. daleko od svake pomisli. Duhovna budnost je tihovanje srca. neprestano. Njime hrabro ustaje na neprijatelje." Tako je duhovnu budnost odredio sveti Isihije Jerusalimski. on je obnovio molitvu. Brate! Ako tvoje srce ne bude danju i noću stradanjem tražilo Gospoda. koje vode u samoobmanu. "Potrudi se". doneti i rod". progoni san slabosti i nemara. Njemu se ispoveda. postaje hram blagodatne molitve*127] i riznica duhovnih darova.*126+ Onome ko se moli skrušenog duha. A ako ostaviš sve ostalo i zauzmeš se time. tome sam Bog daje postepeno napredovanje u molitvi. ne daju čoveku da vidi nepravilnosti i opasnosti svog položaja. ona Njime diše. Slično se desilo i sa prepodobnim Maksimo Kapsokalivitom. Gospod. Upravo ta žrtva. sa strahom Božijim. Očigledno je da sveti govori na osnovu svog blaženog iskustva. moliću se i ja da ti Bog daruje tu budnost. vođeni gordošću i samovoljom."*137+ Ove reči pripadaju sinajskoj svetiljci. došao je na zemlju da bi spustio na nju taj oganj. i Bog će ti dati da ih uvek imaš. ne daju mu da dopre do svesti o svom žalosnom opštenju sa demonima. ona je čuvanje uma. uvek i bez prekida i neprestano priziva Isusa Hrista. onda ne možeš napredovati. a kasnije ćeš. istinska molitva je dar Božiji.[125+ Najpre stiči pažljivu molitvu: a Bog.[135+ I ostali oci se slažu sa njime. govore veliki podvižnici i učitelji molitve. kada traje dugo i usrdno. poveravao je on prepodobnom . Pažljiva i smirena molitva donosi duhovno dejstvo i duhovnu toplotu.najčešće se i ne može skinuti.*136] "Čim je oganj došao u srce. krotkima daje milost. ona će te naučiti istini. "Od svoje mladosti". ulaže želju za nasićenjem velikom žrtvom koju je prineo naš veliki Arhijerej. sa paženjem. dostignućeš ono stanje koje Pismo određuje rečima: Otpočinite i poznajte da sam ja Bog. vraća sjaj oružju zarđalom na zemlji lenjosti. koji im i sledi po odredbama duhovnog zakona. A taj oganj se stiče težnjom ka Bogu. a to dvoje oživljava srce. ona je paženje na sebe koje. darovaće blagodatnu molitvu onome ko je sebe pažljivom molitvom očistio i pripremio. uredio i učvrstio. ulaže mržnju prema odvratnim strvinama kojima se varvari hrane. Zaborav ih izgoni. po sili mojoj.[129] Brate! Izmoli blagost Onoga koji hoće da se svi ljudi spasu i da dođu u poznanje istine. a sam zaborav nastaje zbog nemara. uz Božiju pomoć potpuno izbavlja čoveka od grešnih dela i strasnih pomisli i reči. Neoprezni.*128+ Ako hoćeš da se izbaviš iz zaborava i robovanja. jer On daje blagodat svima koji je traže sa trudom i usrđem. ispravlja um. uvek budu obeleženi pečatom odbačenosti. u ime Oca i Sina i Svetog Duha."*134] "Duhovna budnost ili trezvenost je duhovna umetnost. ubistveno robuje. koje ona donosi po samoj svojoj prirodi. svemilostivi Bog. "Zaodeni se najpre lišćem. neobično uporni tražitelji uzvišenog molitvenog stanja. "da bolnim srcem zadobiješ toplinu i molitvu.[124+ Taj pečat se veoma teško skida . Sina Božijeg i Boga. a ni o činjenici da im jadno.[132+ oprašta onima koji plaču. Čim dođe. na jevanđelskim zapovestima u svoje vreme utemeljio. Učitelj molitve je Bog.zaključuje dobrovoljno započeto umrtvljavanje.*131] Zajedno sa tobom. u opštenje sa demonima i u robovanje njima. vraća svetlost odeždama isprljanim pri robovanju varvarima. Ona prosvetljuje oči.*133] pojavljuje se u dostojnima i kroz nju oni nasleđuju večni život. gospodar neba i zemlje.*130] da bi ti On darovao duhovnu budnost koja pali duhovni oganj.

smirene. ali se mi. A oni koji odlaze sa molitve bez ijednoga od ova dva dejstva molili su se u stvari telesno. neprestane molitve. napisanom za veoma naprednog . počeo da celivam njen lik sa strahopoštovanjem. pa su onda primili na sebe delanje koje njima nije svojstveno i tako naneli sebi štetu. Neizrecivo je srećan onaj koji ovu teškoću shvati i oseti. ali i veoma štetan. srednjih i savršenih. kao dar od Boga. pažljive. i to ona koja nije opržila unutrašnjost. U položaj sličan položaju tih bolesnika dovedeni smo i mi zato što nemamo duhovne rukovodioce koji bi nas vodili kroz dela svetih otaca o tajnom dejstvu molitve srca i o njenim posledicama. i čovek ulazi na vrata Božijeg svetilišta. ali bolesniku neupućenom u veštinu lečenja i bez rukovodstva lekara biće veoma teško da izabere lek za svoju bolest. kako tvrdi isti taj Jovan Lestvičnik. i moj um je počeo da se naslađuje sećanjem na mog Isusa i Majku Božiju. nalazimo u veoma teškom položaju kada treba da odaberemo ona delanja i stanja koja nama odgovaraju. dar koji je dejstvovao kao oganj i istrebio sve što pogani dvorište svetog i silnog Gospoda. ognja božanske ljubavi. prosvećuje zato što su dostigli savršenstvo. govori sveti Jovan Lestvičnik.*140] a samo telo bacio u iznemoglost. "jedne spaljuje zato što nisu dovoljno čisti. opisao je zatvornik Grigorije Zadonski na osnovu sopstvenog opita. bez vidljivog sadejstva blagodati. koji je unapred očistio srce za ljubav. naprotiv. Od tada se molitva nikada nije prekidala u mom srcu". Lek je sam po sebi lekovit. Majku Božiju. Jednom prilikom došao sam. svog srca. Pre prelaska na opisivanje onog načina koji sveti oci predlažu skoro isključivo tihovateljima. Ako je bolesnik lakomislen. Neophodna je molitva druge vrste. budući da nema lekara. i osećaju da su se rasteretili od neke prljavštine i veštastva. Blagodatna molitva nije ostala u prepodobnom bez svojih uobičajenih posledica. po običaju. a druge. odeću smirenja i radosti. zbog našeg neznanja. pred tim knjigama. već je nasladila i orosila moju dušu i pobudila u njoj umiljenje. Dela svetih otaca možemo uporediti sa apotekom: u njoj ima mnogo lekova. ne upozna dobro sa onim što piše u lekarskim knjigama. Pristupio sam njenoj ikoni. ali taj izbor može biti poguban."[141] Duhovnom molitvom nazvana je ovde molitva koju pokreće Božija blagodat. i ako se uzda u samog sebe. u neiskazivom ispovedanju. duša prepodobnog bila je pripremljena za dobijanje dara molitve posredstvom revnosne. lek može biti i nekoristan. i površno se upoznali sa predloženim delanjima. a ne duhovno. u Njen hram i revnosno sam joj se molio za to. a telesnom molitvom molitva koju čovek tvori sopstvenim naporom. Od tada je moje srce počelo da prebiva u molitvi. Stoga jedni odlaze sa molitve kao da izlaze iz užarene peći. Gospoda Isusa.[142+ Čime blagodatna molitva obeležava svoj dolazak? Svoj dolazak ona obeležava natprirodnim plačem. Učenje o molitvi u otačkim knjigama koje su do nas došle jeste izloženo i celovito i jasno. U svom delu. u kojima su izneta razna delanja i stanja početnika. i ako se još. Obilno pojavljivanje duhovnog ognja u srcu.Grigoriju Sinaitu. osećamo potrebu da malo pripremimo čitaoca. neočekivano. Jedan te isti oganj naziva se i ognjem koji spaljuje i svetlošću koja obasjava. i sećanjem da Njega.[138]Blagodatna molitva se pojavila iznenada. "Sveti i nadnebesni oganj". i najednom sam osetio da je u moje grudi upala toplota.[139+ No pre toga njemu je bio poslan Božiji dar pokajanja. Mnogi tu teškoću nisu shvatili zato što su površno čitali dela svetih otaca. on će na brzinu doneti odluku da sam izabere i uzima lek. imam neprestano u sebi. a drugi izlaze obasjani svetlošću i obučeni u dvostruku odeću. i molio sam joj se sa suzama da mi da blagodat molitve uma. da bi u svoje vreme bila darovana blagodatna molitva. potpuno nepoznatih i nesvojstvenih telesnom i duševnom stanju. "imao sam veliku veru u moju Gospođu.

To učenje Malpat nije razumeo kako valja. moramo živeti po jevanđelskim zapovestima. upravo zato što je bilo mnogo svetih. Ako želimo temeljno da izučimo Pismo. budući da ne nalazi rukovodioca. Ovo je rečeno da nas opomene. da. On je bio učenik prepodobnog Julijana. uz odgovarajuću delatnost. za to je. o molitvi uma. ponet materijalnim žarom.propada. kada vidim da živiš među njima. Prateći starca. znalo se da je put unutrašnjeg monaštva . na načine za koje nisu ni sazreli ni sposobni. verovatno. Jedan sveti monah je pričao da je dvadeset godina izučavao dela svetih otaca i da je pri tome vodio uobičajeni monaški život u opštežiću. Zato se tim putem mora ići sasvim lagano.a onda propao zato što je to učenje nepravilno primenio u svom delovanju.[147+ Ako je čitanje ono što vodi monaha. veseljima i nasladama. dakle. To se desilo sirijskom monahu Malpatu. koje je video i osetio u Velikom Antoniju. nakon tih dvadeset godina odlučio je da delatno upozna duboko monaško delanje. iz onoga što mu je samo to vreme omogućavalo. Veliki poduhvat doneo je veliku prelest. Magla i gusti oblaci su skrili nebeska svetila. Svako ko živi onaj život na koji je prizvan biće spasen. sposobnih da rukovode i isceljuju. molitvenog samovanja i tihovanja uma u srcu . jer jedino pomoću nje. uz veliki oprez. veliku štetu nanosi i opštenje sa najvećim ugodnicima Božijim ako taj koji sluša njihovo sveto učenje ne razume to što sluša. a uobraženost koja je obuzela nesrećnikovu dušu učinila je tu dušu nepristupnom za pokajanje. moramo ostaviti životne brige. potrebno dosta vremena. bilo veoma malo onih koji su propali od prelesti. možemo se prihvatati i onih delanja koja vode savršenstvu. da i ne govorim o zabavama. Zbog slabih se i bojim da pišem. moramo odbaciti same sebe.tihovatelja Longina.a samim tim i za isceljenje: Malpat je osnivač i glava jeresi evhita. o čistoti duše."[144] Sveti oci opominju da su mnogi obmanuli sami sebe i ozledili svoj um upravo zato što su se od samog početka molili nepravilno. to jest u Svetom pismu i delima svetih otaca.okružen opasnostima: taj put je tim opasniji kada nastupi tamna noć. preuzeo na sebe izuzetno strogi podvig da prebiva u zatvoru. Onaj ko je saznao da je u današnjem vremenu blago spasenja i hrišćanskog savršenstva sakriveno u rečima koje je izgovorio Sveti Duh. sveto. Da bismo izveli taj podvig. I dok su sijala nebrojena svetila. Izučavanje otačkih knjiga koje je Božiji promisao dao savremenom monaštvu da mu služe kao moralno rukovodstvo ni u kom slučaju nije neznačajan podvig. o viđenju. a sve u nadi daće dostići ono uzvišeno duhovno stanje o kome je čuo od Velikog Antonija. neka se potpuno sakrije od sveta u pobožni život i otide i sve što ima proda i kupi polje ono*146] na kome je skriveno spasenje i savršenstvo.tajanstvenog. Posledica toga bila je užasna samoobmana. dakle iz beseda sa ocima koji su napredovali. moramo imati čistotu uma i srca. pipajući. tajanstveno učenje Duha. izmoljavajući neprestano Božiju pomoć molitvom i plačem.[143] sveti Grigorije Sinait govori: "Jedna stvar je tihovanje.*145+ Kakav žalostan događaj! Kakva žalosna pojava! Učenik velikog svetitelja je čuo učenje najvećeg među svetima. ili neko drugi pod Njegovim uticajem. . delatno upozna ono što je teorijski upoznavao čitanjem i. a saobrazno stepenu očišćenja. bez izlaženja. zbog siromaštva duhom. neka se duhovno raduje zato što je dobio suštinski korisno znanje. Malpat je posetio prepodobnog Antonija Velikog i bio udostojen da čuje od njega najuzvišenije učenje o monaškom životu: o samoumrtvljavanju. Propao je u vreme u kojem je. onda on napreduje neuporedivo sporije nego pod vođstvom duhonosnog učitelja. Nakon temeljnog izučavanja Pisma. pa je. možemo primećivati i razumevati duhovno. jer svako ko zbog slušanja ili učenja prolazi kroz preteški podvig molitve . a druta opštežiće. Veoma veliku štetu nanosi i samo čitanje otačkih knjiga ako taj koji čita ne razume to što čita.

U predavanju svog načina prepodobni Nil se poziva na mnoge oce istočne i vaseljenske Crkve. znatno pomaže da dovedemo sebe u stanje tišine i da saberemo um da ne luta. Tako je izložen i način vežbanja u Isusovoj molitvi. i da. Ne treba smetati s uma da je ovde reč o delanju monaha koji su uverljivim telesnim podvigom doveli svoje telesne želje u potrebni red. dela Pajsija Njameckog i dela njegovog prijatelja. Prepodobni Nil zapoveda da zatvaramo um u srce. pa su zahvaljujući svom duhovnom napredovanju prešli sa telesnog podviga na duševni. Svetost ovih ličnosti i pravilnost njihovog učenja su nesumnjivi. predlažemo monahu koji želi da upozna unutrašnji molitveni podvig da prva njegova lektira budu pouke Serafima Sarovskog. veoma je dobro da taj način sjedinimo sa načinom svetog Jovana Lestvičnika. da disanje ne bude često. Opit pokazuje da je za slabe držanje uma u srcu veoma teško i neprikladno. Uopšte. nemoćni mogu da se mole i ležeći. jasno i sasvim dovoljno. shimonaha Vasilija. ni o duhovnom. i da se molimo sasvim lagano. A kada neko zadobije blagodat. kao i sam taj način. i ležeći. u položaju tišine. on se tada moli bez truda i sa ljubavlju. Ne zanosimo se i ne oduševljavajmo se knjigom koju je napisao gotovo sam zanos. izvan svih pomisli. Sine Božiji. da raspali našu maštu. po mogućnosti. veseli se i postaje pribrano. molitva srca je izvor svih blaga. čak ni o korisnom.Svaki svetitelj je napisao svoja dela iz svog blagodatnog uređenja. taj plod dejstva blagodati. saobrazno svom uređenju i svojoj delatnosti. pobožnosti i straha Božijeg. da sebi ne dopuštamo da mislimo o bilo čemu grešnom i sujetnom. prvenstveno na prepodobnog Grigorija Sinaita. Ona je sadržana u držanju uma u srcu. Okrenimo se knjizi onog svetog oca koji je po umerenosti svog napredovanja najbliži našem stanju. Sve je u njoj izloženo neobično jednostavno. kao vrtove. Bez ovoga duhovno dejstvo ne može se pojaviti u nama: ono se pojavljuje tada kada utihnu sve kretnje i navale krvi. Uostalom. Na to moramo obratiti posebnu pažnju. . ona napaja dušu. Teško je naći pitanje o umnom delanju koje ona nije rešila. umesto bilo kakve misli. dok je čitamo. neprestano gledamo u dubinu srca i govorimo: Gospode Isuse Hriste. a telo i dušu treba držati u mirnom položaju. Prepodobni Nil zapoveda da ćutimo mislima. zato što u toj molitvi nije presudno važan podvig tela nego podvig duha."*148+ Da bismo se priučili načinu moljenja prepodobnog Nila Sorskog. "Postoji celo mnoštvo vrlinskih delanja". Nakon izučavanja ovih dela može se preći na knjigu prepodobnog Nila Sorskog. knjigom koja govori o visokim. pomiluj me grešnog. Možemo se moliti i stojeći. ali je duhovno neobično velika. nama potpuno nesvojstvenim delanjima i stanjima. i krajnje je teška za one koji se još nisu obučili za nju. tada ono privlači um sebi. i iz svoje delatnosti. i sedeći. Ta knjiga. i cela knjiga je namenjena monasima već spremnim za tihovanje. to jest nečesto i lagano disanje. baš zato što mu blagodat daje utehu. On zapoveda da. oni krepkog zdravlja i snage mogu se moliti stojeći i sedeći. "no sva su ona posebna. Sa takvim stavom o otačkim knjigama. Kada počne dejstvo molitve. No nisu početnici jedini kojima je molitva srca teška: ona je teška i za one koji se dugo trude i još nisu primili i zadržali u srcu molitvenu sladost. Važno je da telo zauzima onaj položaj koji pruža duhu svu slobodu za ono dejstvo koje je njemu svojstveno. Ona može. Opit će nas brzo naučiti da zadržavanje disanja. može da nam naškodi time što će nam saopštiti da treba da poznamo i poželimo za nas preuranjene i nemoguće podvige. jeste mala. sve kretnje krvi treba zadržavati. govori sveti Nil. To znači da treba disati veoma tiho. zadržavamo disanje. spolja gledano.

visoku pedalj. moljenja umom i stalnog udubljivanja uma u srce. i uveče nemoj da ti počivaju ruke. jednostavno zato što je taj podvig težak. Tada molitva donosi značajno smirenje i skrušenost zato što molitva u početnicima jeste stalno pokretno umno dejstvo Svetog Duha.*153+ i ne treba odmah da ustaješ čim kloneš duhom zbog velikih bolova. ne dozvoljavajmo mašti da ona izobrazi lik nekog svetog ili pak samu svetlost."*152+ Predlažući povremeno moljenje i ustima."sjeme svoje. U suštini. Razlozi za to su način izlaganja. to je jedan te isti način. čim sedneš na stoličicu."[151+ Pod početnicima ovde se podrazumevaju početnici u tihovanju.ako se tvoje srce otvorilo i prizivaj u pomoć Gospoda Isusa. vođenim prilikom posete Istoku. govori Sinait. i nikako ne dopuštajmo mašti da bude slobodna. Carstvo . valja se moliti bezglasno i pribrano. Na drugom mestu sveti Sinait kaže: "Jedni učitelji molitve predlažu da se molimo ustima. da glas ne bi pomutio osećanja i pažnju uma i tako omeo molitvu. ali nisu tako razumljiva i jasna kao dela prepodobnog Nila Sorskog. kao što i u molitvi moraš biti istrajan. to jest molitve. Tada on ne primorava sebe na molitvu ustima i ne jača.'[154] Obori glavu k zemlji i um sabiraj u srce . ovo ili ono. svedi um iz glave u srce i drži ga u njemu. pa sa velikim bolom u grudima. Kada se um privikne na delanje. Božiju i čovečiju. "Izjutra sij" . Jovana Lestvičnika i Simeona Novog Bogoslova. da bi se telo malo odmorilo. zatim shvatanja tog vremena o raznim stvarima. naročito na početku podviga.govori prepodobni Grigorije. obično prelešćuju um neiskusnih takvim lažnim maštanjima. "onda se potrudimo da jedino što imamo bude dejstvo srca.*149] Od jutra. nama danas daleka. Način moljenja koji predlaže Sinait i način koji predlaže Nil gotovo su potpuno isti: prepodobni Nil iznosi učenje o molitvi na osnovu onoga što je čitao i učio iz Opgaitove knjige o molitvi.Dela prepodobnog Grigorija Sinaita imaju punu duhovnu vrednost. u svoje vreme. raspaljuje dušu na neizrecivu ljubav. a na kraju je slično miomirisnoj svetlosti. cela knjiga prepodobnog Grigorija Sinaita je za poučavanje tihovatelja. i ustima i umom. "Na molitvi tihovatelj mora većinom da sedi. i traži u srcu Gospoda: Carstvo nebesko naslediće oni koji sebe primoravaju. ponekad treba čak i da legne. A tvoje sedenje mora da protekne u trpljenju radi ispunjenja zaveta. a tako prekidana molitva ne bi lišila onog časa u kome bi mogla biti uslišena: Jer ne znaš šta će biti bolje. često i u glavi. a drugi samim umom: ja predlažem i jedno i drugo. Prorok ovako govori: 'Spopašće nas bolovi kao porodilju. Potpuno je opravdano i praktično Sinaitovo mišljenje da trpljenje mora posebno da doprinosi molitvi. savij se u bolni položaj. on napreduje i dobija od Duha snagu da se moli krepko i na sve načine. dostići ono molitveno stanje o kome govori Sinait. "Ako želimo da nepogrešivo nađemo istinu. potpuno nevidljivo. a naročito duhovna naprednost pisca knjige. Nepokolebivo i revnosno trpi bolove u ramenima. U početku je todejstvo slično ognju koji izbija iz srca. a i onoga kome je knjiga napisana. da se stalna. Onaj ko se revnosno moli na način koji predlaže Jovan Lestvičnik. s tim što sveti Grigorije govori o njemu tako što ima u vidu određenu meru napredovanja. zato što je potpuno zadovoljan molitvom uma. pomiluj me. Zadržavaj donekle i disanje. Nekada um klone i nema snage za molitvu. sveti Grigorije sjedinjuje svoj način sa načinom svetog Jovana Lestvičnika. da disanje ne bi bilo nepažljivo. Uza sve to. ramenima i vratu neprestano moli umom ili dušom: Gospode Isuse Hriste. zato što prelesti. jer ono zagreva i veseli um. pozivajući se na premudrog Solomona ."[150+ U svome učenju o tome da treba zadržavati disanje Sinait se poziva na prepodobnog Isaiju Otšelnika. a i na osnovu razgovora sa Sinaitovim učenicima. nekada i usta klonu: zato se moramo moliti i jednim i drugim. Postarajmo se da u srcu bude delotvorno jedino dejstvo molitve. taj će. i da je poznamo".

koji svode naš duh u dubinu saznanja o svom siromaštvu i . već ćemo se samo (a to je dostojno sažaljenja i smeha) hvaliti. mi potvrđujemo da bolove u glavi ne stvara samo tvorenje molitve uma. ako nemamo i srce koje trpi bol . Postradah . po Božijem sudu. Dar pažljive molitve obično prethodi naročitim nevoljama i duševnim potresima. Kada budemo odlazili iz ovog života. misleći da ćemo biti nešto zato što smo u beskorisnoj pustinji i što u njoj slabo tihujemo. toliko veliko da joj i pripremljeni monasi moraju pristupati sa velikom pobožnošću. prepodobni je dodao: Ako se tvoje srce otvorilo. robovanja grehu i smrti. i nema isceljenja telu mome. a i izgleda.*157+ ali ljudi snažnog telesnog sastava neizostavno moraju da pritesne svoje telo: ako ne pritesne svoje telo. Mnogi su mnogo godina delali ili delaju ne trpeći bol. rekao je Gospod.*158] Pod rečima: s naporom razumej telesno trpljenje bola u svemu. Zbog onoga što molitva otkriva. a ne preuranjeno. u kome nema trpljenja bola ili truda nikada ne donosi ploda onome koji prolazi kroz njega. To znači: sjedinjenje uma i srca je dar Božije blagodati. ali neće požnjeti roda za netrpljenje bola.govori David. Kada se srce ispoveda Gospodu u svojoj grešnosti i u svom jadnom stanju. Pozivajući takve da obrate pažnju na znanja stečena u opitima.' Ako. Svedok toga je onaj koji govori: 'Koliko god velike podvige činili u svom životu. onda nećemo roditi Duha spasenja na zemlji srca. Kod ljudi slabog tela skrušenost duha i plač potpuno zamenjuju telesni trud. i daje se u svoje vreme. Sveti oci to nazivaju umetnošću tvorenja molitve.svi su ti podvizi lažni i nekorisni. već i pažljivo čitanje dubokih otačkih spisa o molitvi.i skruših sedo kraja. taj i ne zna da stradanja i bolovi postoje i da mogu da postoje. kao žena kada rađa dete. zbog osećaja robovanja palim duhovima. okusiti ceo plod. zato što on nije upoznat sa opitima monaškog života. samo srce u njima ne zadobija blaženu žalost. oni ostaju nepričasnici čistote i Svetog Duha. a onaj ko ne poznaje molitveni podvig. rikah od uzdisanja srca moga. nema sumnje. plač duha."[161+ Učenje prepodobnog Sinaita o trpljenju bola i o tome da ono prati istinsko tihovateljevo delanje molitve uma može izgledati čudno. kada govori: 'Trudi se. i podvižnici ga zadobijaju. Oni čije delanje odlikuje nemar i slabost očito misle da se mnogo trude. i ako ne začnemo trpeći bolove. trudi se trpeći bol. i zabranjuju je monasima početnicima i mirjanima zato što je za nju neophodno veliko pripremno obučavanje. i ne po sudu samog podvižnika."*156] Pod bolovima se ovde podrazumevaju pre svega skrušenost duha. kako si čuo. savdan postiđen hodih. po proroku. srce postaje toliko skrušeno da to izaziva u telu stradanja i bolove. svi ćemo. odbacivši težinu trpljenja bolova. Jer se slabine moje ispuniše porugama. Trpljenje i ostajanje u svakom delanju su roditelji duševnih i telesnih bolova.'*159] Posvedočuje to i veliki Jefrem. dakle zbog grešnosti. muž opitni u molitvenom podvigu .nebesko zadobijaju[155] samo oni koji sebe primoravaju i znaju da se ono s naporom osvaja. Stradanje duha prenosi se srcu i telu samim tim što su i srce i telo neraskidivo povezani sa duhom i prirodno i nužno učestvuju u stanjima duha. zbog osećaja večne smrti. Gospod je ukazao da se istinska revnost sastoji u trpljenju tih i njima sličnih bolova. da bi uklonio od sebe bolove sujetnih trudova. "Nijedno delanje" govori prepodobni Grigorije. telesnom i duševnom razumu. dok nemoćni imaju tu žalost zbog samog osećanja i saznanja nemoći. jer Carstvo nebesko se s naporom osvaja. ali pošto se trude bez bola i toplog usrđa srca. tada se telo raspinje. Čim je zapovedio da usredsređujemo um u srce.[162] U učenju svetog Grigorija o molitvi primetna je njegova osobenost: on upravlja um da se usredsređuje u srce. strahom Božijim i oprezom. i ako ne utvrdimo srce u bolu. "ni telesno ni duhovno. podnošenje bolova i stradanje zbog osećaja svoje grešnosti.[160+ naša bedra ne iznemažu iscrpljena u podvigu posta.

dovedi disanje u izuzetno tihe kretnje i prisili svoj um da siđe sa udahnutim vazduhom u srce. čini ga nepristupnim i nedodirljivim za napade neprijatelja. čim se one pojave. a dišemo srcem. koja nam učitelj razobličava jer ih poznaje iz sopstvenog opita. tako i um ispunjava neizreciva sladost i veselje čim se sjedini sa dušom. ili. Brate. nauči svoj um da ne izlazi brzo otuda: on je u početku veoma potišten zato što je tamo zatvoren i stešnjen. baš zato što . poučavali u desnim i levim umanjenjima i preuznošenjima. tačnije. Čistota i smirenje uručuju darove Duha. kako rekosmo. onda čini ovo što ti kažem. jesu pluća: Bog ih je stvorio retkim. a onda se pomoli Bogu i postupaj onako kako ti kažem. Ono je oruđe života i telesne toplote. tada će ono što zatim sledi biti ispunjeno veseljem i radošću.ništavnosti. uz sadejstvo Božije. uđeš umom u ono mesto u srcu koje sam ti pokazao. a ono će te naučiti onome što ne znaš. "zadobijaju mnogi. tvorimo molitve. zato što pruža umu i srcu znanja i utiske koji izviru iz Božijeg Duha dok sve ostale nauke pružaju tek ljudska znanja i utiske. Ako odmah nakon toga. odaj blagodarnost Bogu. ne nečim drugim. On sa pravom naziva molitveno delanje umetnošću nad umetnostima i naukom nad naukama. skrušenog duha i sa suzama. Kada um uđe tamo.*163+ Dar Božiji privlačimo smirenjem i vernošću Bogu. Ako nema nama poznatog učitelja. da bismo se. I tako. On pouzdano pokazuje taj umni put. čak i svi. kako smo ti zapovedili. I primoraj sebe da u grudima izgovaraš upravo to. govori veliki učitelj tihovanja.*164+ "To najviše od najviših delanja". sluga. Srce uvlači u sebe vazduh da bi disanjem ispustilo iz sebe svoju toplotu. Ako ni nakon takvog traženja ne nađeš učitelja. U grudima. Postupaj tako neko vreme i time ćeš sigurno otvoriti sebi ulaz u srce. Kada se pak navikne na zatvorenost i teskobu. Znaš da se slovesnost svakog čoveka nalazi u njegovim grudima. moramo svesrdno da ga tražimo. a u sebe uvuklo svežinu.to možeš da učiniš. dakle. i mi pod njegovim rukovodstvom mnogo zgodnije idemo tim putem. i uvek se drži toga delanja. a vernost Bogu pokazujemo revnosnim odbacivanjem svih grešnih pomisli. ne uđeš u klet srca. uvedi svoj um u put kojim vazduh ulazi kroz nozdrve u srce. savetujemo se. um uviđa da je sve spoljašnje odvratno i mrsko. Umetnost tvorenja molitve uma izložio je neobično jasno i potpuno blaženi Nikifor. takav. siromašan. mi govorimo. zato što je Carstvo nebesko unutra u nama. dok naša usta ćute. Srce uvlači u sebe disanjem sveži vazduh i izbacuje topli: tako ono stalno održava sistem u koji je postavljeno da bi održalo život. Vernost je uzrok čistote. ti najpre prizovi Boga. vodi ga u svakodnevno napredovanje u ljubavi i želji prema Bogu. ako hoćeš . pomiluj me. i traži ga čistom molitvom. čim sedneš i sabereš svoj um. i igraj. i znaj da ćeš. Pokretač ovog mehanizma. Znaš da udišemo vazduh.prepusti da govori: Gospode Isuse Hriste. čim joj oduzmeš svaku pomisao . tako što ga nauče. Ova molitva ne da umu da se uzdigne. o brate. Istinskog učitelja moramo da tražimo da bismo se njegovim poukama učili i poučavali u onome što se dešava prilikom vežbanja u paženju. psalmopojanje. Kao što čoveka koji se nakon dugog odsustva vratio svojoj kući ispunjava radost što vidi ženu i decu. naći ono što tražiš. on neće poželeti da luta vani. i zato ona lako uvlače i izvlače svoj sadržaj. Umno delanje je najviša škola bogoslovlja. A dok razgleda to Carstvo tamo. Retki su nenaučeni koji pojačanim delanjem i vrelinom vere dobiju to delanje od Boga: ali retkost nije zakon. Moraš da znaš i to da tvoj um ne treba da ćuti i besposliči dok se nalazi tamo: njegovo neprestano delanje i poučenje mora biti molitva: Gospode Isuse Hriste. Sine Božiji. Sine Božiji. A ako i nakon mnogog truda. a ne nešto drugo. u onome što lukavi uvodi svojim zlim spletkama. i proslavi. monah koji je tihovao na svetoj Atonskoj gori. kako smo i napisali. Toj slovesnosti. pomiluj me.

Molitvi uma naučio se dok je bio u poslušanju manastirskog kuvara. vidi da poučavanje tihovanju srca . koji su se dugo vremena zanimali moljenjem na način svetog Jovana Lestvičnika. posredstvom isto toliko tihog disanja. Lažno razumevanje molitve uvek donosi ili neplodnost ili ono vežbanje u njoj koje je veoma štetno po dušu. Obojica su dostigli veliko molitveno napredovanje. da obilno pomaže umu. a ako hoćeš i razno delanje. Onaj ko počinje da provodi život u tihovanju. u početku se obučavao monaškom životu u opštežiću. Gospodu našem. Monahovao je na Atonskoj gori. kada je sazreo za takav život. To je jasno iz onih članaka njegovog slova koji prethode izlaganju umetnosti tvorenja molitve: iz njih se. što se jasno vidi iz njegove knjige." Jasan osećaj sile slovesnosti u grudima. tvorimo molitve i psalmopojanje. mi ih odbacujemo čim zadobijemo napredovanje. Život u tihovanju počeo je da provodi kasnije. taj vidi u njegovom izlaganju i onu postepenost s kojom moramo da ushodimo i to da zadobijanje tog načina jeste dar Božiji. savetujemo se. dakle iz sna koji je skoro isto što i smrt: takav duh nije sposoban za duhovna vežbanja koja smo ovde naveli. spava tako duboko da ne može da se probudi iz tog sna. Tamo.radi koga se i saobrazno kome se daje i spoljašnje tihovanje po telu . U molitvenom napredovanju dejstvuju sila i blagodat Božija. monasima koji mogu da se bore protiv neprijateljskih pomisli i čuvaju svoj um. pomoćno sredstvo. kažu oni.[166+ Veoma je važno da znamo značenje koje sveti učitelji molitve uma daju predloženom mehanizmu: on je materijalno. i koliko god nam bila potrebna zbog naše nemoći. Njihova knjiga je namenjena isključivo tihovateljima."*165+ Ovde prvo moramo obratiti pažnju na uređenje blaženog oca i na uređenje koje je on video u monahu kojeg je poučavao. na osnovu pozivanja na žitije svetog Save. mi govorimo. radost. osećaj da se tamo mogu tvoriti molitve i psalmopoji. taj treba da se zanima Isusovom molitvom onako kako predlaže blaženi Nikifor: tihim. Mehanizmu blaženog Nikifora oni dodaju da u ovom načinu moljenja usta moraju biti zatvorena. neprestanim uvođenjem Isusove molitve u srce. sa mnogo željenim i sladosnim paženjem. i zatvorenih usta. mir i ostale: pomoću njih će ono ispuniti sve tvoje prozbe Hristu Isusu. i ceo zbor vrlina: ljubav. kao da iz njega proizilazi celokupno napredovanje molitve. a time i jedino istinsko. Polaganje nade u ta pomoćna sredstva veoma je opasno: to survava u materijalističko. nepravilno shvatanje molitve i odvlači od razumevanja onoga što je duhovno. i nikako ga ne treba mešati sa samim dejstvom molitve. Sveti Ignjatije je bio njegov najbliži prijatelj i učesnik u monaškim podvizima. Sveti Kalist Ksantopul je bio učenik prepodobnog Grigorija Sinaita. imaju veoma retki. poražen padom. oni koji su veoma napredovali. unapred su određeni i pravilno ustanovljeni zato što još . Pošto su Kalist i Ignjatije Ksantopul veoma detaljno objasnili taj način u delu o molitvi i tihovanju. dok usta ćute. ovde nazvan slovesnošću. i budi se za njih jedino onda kada se um trajno i pojačano zauzme da ga pobuđuje životvornim Isusovim imenom. prelazimo na to delo. one čine sve: pomoćna sredstva ostaju pomoćna sredstva. kroz nozdrve. Onaj ko razume stvar. A pristupiće ti. jer su nepotrebna i suvišna. Sveta braća Ksantopul govore: "I ovo znaj.priliči onim monasima koji su potpuno izučili pravilo monaškog života. Tek u poodmaklim godinama sveti Kalist je unapređen u čin konstantinopoljskog patrijarha. brate: svaka umetnost i svako pravilo. dakle oni koji su u znatnoj meri zadobili pribranost i veoma pažljivom molitvom pobudili duh. Duh onih ljudi koji ostaju u svom običnom stanju. Posedovao je i obrazovanje ovoga sveta. Izvanredan je način koji predlaže blaženi Nikifor. Blaženi Nikifor ovako poučava tog monaha: "Znaš da se slovesnost svakog čoveka nalazi u njegovim grudima. niti mu pridavati posebnu važnost.smo to saznali iz opita.

Oni su se . ima da se dogodi u svoje određeno vreme. tada ostavljamo mnogo i različito. sa Jedinim. posredstvom udisanja. i vere punim prizivanjem Gospoda našeg Isusa Hrista. ali čvrste i suštinske.[172+ teško jednomu.*175+ Potpuno tihovanje u naše vreme sasvim je teško. istinske ili kratkotrajne. "želiš da se obučiš tihovanju. odbačeno kod onoga kod koga sam temelj nije dobro postavljen.nismo dostigli stanje u kome možemo da se molimo u srcu čisto i pribrano. i neprestano se moli. nije išao po kelijama kod braće. za vraćanje misli samoj sebi i pažnji. pribranim.kaže Pismo . A nakon dobijanja dara pribranosti dozvoljeno je spominjati i tihovanje. ono pomaže da se um uvodi u srce disanjem kroz nos. prostim. uostalom. mada nekad ima i slučajeva suprotnih ovome. Ne pomiči stare međe . koje vodi ka nebu. malodušno. Gospod naš Isus Hristos i prizivanje u srce Njegovog svetog imena sa verom daruju pribranost umu. .podvižnik stiče naviku da se moli bez prisile. prebivali su povremeno čas u tihovanju.*171+ Sveta braća Ksantopul strogo zabranjuju preuranjeno stremljenje ka onome što. Ignjatije Nikoforovski.*169+ srdačnim. dakle stanje u kome se sam um stalno obraća sebi.[167] Od prebivanja u izloženoj umetnosti srca. to jest da doseže takvo stanje u kome um prebiva u srcu (i tako prevazilazi ono stanje u kome se um uvodi u srce prisilno. što je isto. Tako su postupili sveti Vasilije Veliki i sveti Grigorije Bogoslov. čisto i istinski. u svoju keliju primao je jedino u krajnjoj nuždi."*170+ Pre svih blagodatnih darova. čas u monaškoj zajednici. prirodnim umećem disanja na nos ili sedenjem tokom vežbanja u molitvi na tihom i mračnom mestu. kako rekosmo. delimično može biti nečista i rasejana zbog pomisli i sećanja koji su ustali protiv njoj postavljene zabrane da misli o ranije učinjenom i da se seća ranije učinjenog . Tome donekle pomaže i prirodno umeće."*174] Uglavnom se smatra da je do sticanja pribranosti.koja. s tim što su prolazili i molitvu saobraznu tom stanju. milošću i blagodaću Gospoda našeg Isusa Hrista. i jednodušnim. a ne samim.[173] Ako postaviš dobar temelj na početku. onda ćeš vremenom staviti slavni krov na započetu građevinu duha. po zakonima koje je predala Božija blagodat. sa ljubavlju prebiva u srcu. Naročito se poslednji nikada nije usamljivao u tihovanje primetno ljudima. u crkvi je stajao iza stuba. i sjedinjujemo se neposredno. smirenjem. Sve je. tome pomaže i sedenje u tihom i neosvetljenom mestu. onda sledi mudro ustanovljene zakone.koje su postavili oci tvoji. korisno vežbati se u Isusovoj molitvi u monaškoj zajednici. A kada se to desi. monasi koji su veoma napredovali u molitvi uma. i suprotno ovome: sve je lepo i dobro uređeno kod onoga koji je dobro postavio temelj. "Ako i ti". Serafim Sarovski. ili. govore oni."[168] Podvig molitve uma i srca "ispravlja se umom kojeg je osenila Božija blagodat. Način tihovanja kojim se rukovodio prepodobni Arsenije Veliki uvek je bio odličan . Delanje je ushođenje ka viđenju. baš zato što je u duši bio veliki tihovatelj. po duhovnom sistemu monaškog života.a danas mora biti priznat za najbolji. a poslušnost je ushođenje ka tihovanju. a tamo su se bavili delanjem u unutrašnjem čoveku i dostigli viđenje umom. Taj otac je stalno čuvao ćutanje.kaže sveti Isak Sirijski .najpre zanimali ispunjavanjem onih zapovesti koje se odnose na one koji žive u ljudskoj zajednici. a onda opet odleti). i drugo slično tome. čistoj i pribranoj molitvi . od tog života njihov um je počeo da oseća nekretanje ili pribranost: tada su se oni udaljili u samoću pustinje. i najpre radosno zavoli poslušnost. čistim. sa Jedinstvenim i Onim koji sjedinjuje. Oni žele da monah deluje po ustanovljenom monaškom poretku. Sveti oci su to izumeli samo kao neko pomoćno sredstvo za sabiranje misli iz uobičajene nepribranosti. iznad reči. Nikandar Babajevski. pribrano. i raznovrsno. i pri tome to vežbanje u molitvi pomagati delatnim ispunjavanjem jevanđelskih zapovesti. a zatim tihovanje. skoro nemoguće.

Blažen je onaj koji gleda Gospoda u unutrašnjoj riznici srca. ni sa malo truda i vremena. A kada se useli Bog. moraju biti. i ako nastavi da deluje na monaha. Možemo potpuno tačno reći da se većina nalazi u raznom zanosu. "ne postiže se ni jednostavno. ushićenje. po tajanstvenom svetom učenju. i mnogo truda. Unutrašnje delanje.' Sveti Varsanufije govori: Ako unutrašnje delanje ne pomogne čoveku. iskrivljuje ga. i da onih koji nisu padali u zanos naprosto nema.nije pisao i nije primao pisma. po sili. "da tražimo učitelje koji imaju dar proroštva. Naša sloboda. gde živi Hristos. moramo da čitamo sa posebnim oprezom i razborito. mada se i to retko dešava po nedokučivom proviđenju Božijem: ono zahteva i mnogo vremena.*177] U zaključku naših izvoda iz dela Kalista i Ignjatija Ksantopula navešćemo njihovo opitno mišljenje. saglasno sa mišljenjem ostalih svetih otaca. Pogubni zanos neopitni učitelji često smatraju velikim napredovanjem. da se to sada jedino sredstvo rukovođenja ne bi pretvorilo u sredstvo nepravilne delatnosti i iz nje proisteklog rastrojstva."'*178] Mislimo da ovi izvodi iz dela svetih otaca dovoljno objašnjavaju delanje Isusove molitve. Smatramo preko potrebnim da našim ljubljenim ocima i braći ponovimo upozorenje da ne teže čitanju otačkih dela o monaškim uzvišenim delanjima i stanjima. rekao je sveti Isak Sirijski.*176] Sveti Isak Sirijski veoma pohvaljuje način života i tihovanja kojim je prepodobni Arsenije dostigao veliko napredovanje i predlaže da podražavamo taj veoma podesni. sledi njegov . jednaki i saobrazni podvizi. Dok je bilo blagodatnih učitelja. kako govori apostol: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u nečemu niste valjani. donosi čistotu. ni kako bilo. "Ne treba". "Stalno moljenje u srcu" govore oni. biti pričasnici. osvećen i osvetljen. Sveti Isak govori: 'Onaj koji želi da vidi Gospoda.' Prepodobni Jovan Karpatski govori: 'Treba mnogo vremena i podviga u molitvama da bi se u nepomutivom ustrojstvu uma našlo neko drugo nebo srca. i tako će svetlošću svojih misli svakoga časa videti Boga. Prevashodstvu dara i blagodati. onda je njegov spoljašnji trud uzaludan. onoga koji je pao u zanos podstiču na još veći zanos. taj se trudi da umešno očisti svoje srce sećanjem na Boga. i čovek postaje hram Božiji. sjedinjeno sa bolom srca. nadamo se. ni da ih leči. zbog ovakvog današnjeg vremena. Ako zanos ne bude primećen. već pre svega istinski smirenoumne podvižnike koji po načinu i mestu podviga odgovaraju našoj bolesti. on ga sve više skreće sa istinskog pravca. pun čistote i blagodati. izopačuje. iako ih radoznalost vuče da čitaju ta dela. tada On izgoni demone i strasti. No danas nema ko ni da zapazi zanose. neprijatelj bio izgnan sa polja srca. Zbog toga otačke knjige. "prenositi bilo koje uzvišeno učenje nekome ko je još početnik i ko je po duhovnom uzrastu dete. mudri i veoma plodni način. takvo tihovanje donosi smirenje. kao u ogledalu. U ostalim svetootačkim delima izloženo je isto ovo učenje. mora biti posebno ograničena. da je veoma malo onih koji su odbacili svoj zanos. ili prozorljivosti. cilj njegovog života i svih njegovih delanja bio je čuvanje paženja. da bi. danas jedino preostalo sredstvo rukovođenja. i da bi se u njemu nastanio Hristos. udaljavao se od svih odnosa koji su mogli da naruše njegovo paženje. a čistota istinsko tihovanje srca. a smirenje čini čoveka stanom Božijim. govori sveti Jovan Lestvičnik o izboru učitelja."*180] I kada sluša duhovno slovo. dotle su zanosi početnika lako zapažani i lečeni. telesni i duševni čovek ga razume onako kako odgovara njegovom stanju."[179+ Isto moramo da kažemo i o knjigama: nikako ne treba da biramo knjige koje su najuzvišenije. iako to čitanje stvara nasladu. "Veliko je zlo". nego one koji su najbliže našem stanju i izlažu delanje koje nama odgovara. i sa suzama izliva svoje moljenje pred Njegovom dobrotom. duševnog i telesnog podviga. da je za dostizanje pribrane molitve srca potrebno i mnogo vremena i mnogo napora. čiji ćemo.

pošto pravilo tvorenja Isusove molitve podrazumeva sto molitava. lagane. Niska stolica takođe izobražava đubrište. i oboje se sačuva. doprinosi osećanju sile slovesnosti. drži se uporno tog pravca kao da je baš taj pravac dat svetim slovom. na kome je sedeo Jov kada ga je sotona udario zlim prištom od pete do temena. bačen u protivprirodno stanje. izmučen. A kada dostigne veliki stepen paženja na molitvi. a drugo. nije pogubna samo glad: poguban je i višak hrane. i kada me pitaju. 2) Veoma je korisno da se Isusovoj molitvi učimo uz velike i male poklone. monah više ne mora da brojanicama broji koliko je izgovorio molitava jer tada sva pažnja prelazi na molitvu. i bio uslišan i pomilovan. Mnoga braća su videla u starcu nesumnjive znake svetosti pa su mu se obratila za savet. koja se nalazi u grudima. odgovaram iz svog stanja. 5) Monasi savetuju tihovatelje da im kelija bude donekle tamna.izopačeni smisao. Nije greh samo ono što je pogubno: pogubno je i samo dobro kada ga činimo u nevreme i u pogrešnoj meri. stupio u tihovanje od svoje mladosti. i tako nanose sebi štetu. malo iznad leve sise.*184] Monah mora da vidi da je zbog greha obogaljen. Niti se sipa vino novo u mjehove stare. ali pošto skoro celokupno vreme istinski podvižnik posvećuje molitvi. Kada se vratio u Rusiju nastanio se u privremeni opštežiteljni manastir. izvan grada. Brojanice obično imaju sto zrna. ti govoriš braći o delanjima i stanjima koja nisu dostupna njihovom shvatanju i uređenju. prvo. kakve je činio blaženi mladić Georgije o kome govori sveti Simeon Novi Bogoslov u Slovu o veri. Brojanicama se broje pokloni. uprkos pravilima. monasi koriste brojanice i dok se. da njeni prozori budu zatvoreni. dobija lažni pravac. 6) Tihovatelje savetuju da sede na niskoj stolici. onda oni objasne sebi tvoje reči na svoj način. obnovitelju ljudske prirode: pomiluj me. ona će pogubiti delatnika." Starcu je bio nepoznat opšti monaški put. koja obavezno moraju biti usklađena sa stanjem delatelja: u protivnom. to jest biće besplodna. unakažen. a vino se prolije. Time se ne odbacuje stajanje. Jedan monah koga je starac dobro poznavao mu je govorio: "Oče. Najpre je tihovao u Rusiji. 4) Držanje leve ruke na grudima. sedeći. zatim postupaju po tom objašnjenju. suprotno svojoj nameni. Nego se sipa vino novo u mjehove nove. inače se prodru mjehovi. ispunjene osećanjem pokajanja. Starac je davao savete iz svog uređenja i ozleđivao duše braće." Starac je odgovorio sa svetom prostotom: "I sam vidim! A šta da radim? Za mene su svi viši od mene. a zatim na Atonskoj gori. po naročitom proviđenju Božijem. i da iz tog jadnog stanja vapi svemilostivom i svemogućem Isusu. tako što je. pomiluj me![183]. i kvalitet hrane koji ne odgovara uzrastu i telesnom sastavu. izbačen iz prirodnog stanja. da bi se ugledali na slepog siromaha iz Jevanđelja. a lestvica sto stupnjeva. odobreno mu je da se . na štetu i propast duše. koji je sedeo kraj puta i vikao Gospodu: Sine Davidov Isuse. 1) Brojanice ili lestvica. postoje i razna druga pomoćna sredstva koja pomažu početnicima u vežbanju u Isusovoj molitvi. u šumi. vežbaju u Isusovoj molitvi. Niska stolica je veoma podesna za vežbanje u Isusovoj molitvi. Osim pomenutih pomoćnih sredstava. i mjehovi propadnu. u zemunici. zato što pažljiva molitva zahteva miran položaj. Neki starac je dostigao hrišćansko savršenstvo. Navešćemo glavne.*181] Gospod je ovo rekao o delanjima vrline.[182] 3) Korisno je da u crkvi i uopšte tokom Isusove molitve oči budu zatvorene. i sama će propasti. jer to čuva um od rasejanosti i pomaže umu da se usredsređuje u srce.

ne treba vršiti preveliki pritisak na um da uđe u srce. nikako ne sme biti hladna. Međutim. zato što hladna voda povećava vrelinu. prebiva slovesna sila. dali u zbunjenost. nešto. naći će u njoj prijatnost. i uzeti je isceljen. Taj priliv možemo lako isceliti za dva-tri dana tako što na upaljenim mestima držimo peškire natopljene mlakom vodom. Opit pokazuje da su se neki. Predostrožnost je neophodna zato što ta toplota. koja je zapravo toplota krvi. toplota krvi. treba preduzeti posebne mere predostrožnosti čim se ona pojavi. neuke upotrebe materijalnih pomoćnih sredstava. To posvedočuje i jevanđelska priča o isceljenju uzetoga: pošto nisu mogli da se približe Hristu od okupljenog naroda. naprotiv. mnogo je bliže prelesti kada podvižnik osetivši u srcu ili u grudima toplotu od krvi pomisli o njoj. obmanjuje. šireći se svim delovima grudi veoma lako može da se spusti i zagreje donji deo utrobe. neopitni podvižnik će sigurno pomisliti nešto o njoj. a mnogim drugim podvižnicima pričali su taj slučaj kao očiglednu tešku posledicu vežbanja u Isusovoj molitvi. To je telesna toplota. već. dovela na meru. ne treba mučiti srce. 7) Podvižnici umnog delanja ponekad imaju potrebu da pomognu sebi tako što se polivaju hladnom vodom ili tako što nakvašene peškire stavljaju na mesto priliva krvi.[188+ Čim oseti tu toplotu. poverovali su u to mišljenje misleći da je ono rezultat samog opita. misleći da je ona uzrok tog zla. Starci su bili užasnuti lukavstvima đavola kada su čuli da se pri prizivanju Isusovog imena pojavilo veliko raspaljivanje. Toplota koja je izazvana pojačanim materijalnim podvigom takođe je materijalna. Naročito bolesni i veoma stari moraju da paze da njihov telesni podvig ne bude prekomeran. čak i želja. Svesni svog jadnog stanja. i srce se zagreva ako se neprestano i dugo napreže. i gde. ako im budu pridavali prekomerni značaj. a to je početak samoobmanjivanja. truditi se da molitva dejstvuje u samom vrhu srca. uništava uobražavanjem.*186] Takvu vrelinu sigurno će osećati oni koji budu veoma prisiljavali sebe da sjedine um i srce materijalnim pomoćnim sredstvima. pa su tim stradalnicima zabranili vežbanje u Isusovoj molitvi. umna delanja izazivaju vrelinu kod ljudi određene telesne građe. Ta toplota je direktna posledica takvog podviga:[187] svaki deo ljudskog tela se zagreva kada ga trljamo. a i da bi se sprečio njen prekomerni pad. Toplota počinje da dejstvuje u srcu ako molitvu srca želimo da pojačamo na neki naročit materijalni način. time se toplota krvi povećava. ne treba izazivati u njemu vrelinu preteranim zadržavanjem disanja i naprezanjem srca. Što podvižnik više prisiljava i napreže svoje telo. Mnogi su poverovali u to samo zato što su uvažavali znamenito ime staraca. oni su pribegli znamenitim starcima da bi tražili od njih savete kako da leče svoje duše rastrzane nevoljom i nedoumicom. treba da se vrši . treba tiho zadržati disanje. Tako i mora da bude. Tada se pojavljuje telesna želja. da ne iscrpljuje njihovu snagu i da im ne oduzima mogućnost da se bave duševnim podvigom. Da bi se ta toplota smanjila. upetljava. po učenju otaca. i ako ne budu davali potrebni značaj duhovnim pomoćnim sredstvima. svojstvena tim delovima tela u stanju zagrevanja. nasladu. zbog toga. Oni su u tome prepoznali strašnu prelest.*185] Isceljenje se zadobija smirenjem i verom. Mnogo je opasnije. naprotiv. u očajanje.njome bavi i sedeći. do kojeg dolazi usled pojačane. ta strašna prelest nije ništa drugo do priliv krvi. a zato i o sebi. toplota pale prirode.*189+ Ništa posebno ne treba misliti o toj toploti. Uopšte. Suština delanja je u Gospodu i u Njegovom imenu. čim su došli u to stanje. Voda mora biti mlaka. i ne shvatajući šta se dešava sa njima. probili su krov kuće u kojoj je bio Hristos. u uninije. Takvu vrelinu osećao je prepodobni ava Dorotej dok se bavio naukama i zato se rashlađivao vodom. a ponekad i ležeći. gde. pa počne da stvara sebi nasladu. da sebe pomračuje. spustili odar na kome je uzeti ležao.

kasnije su poslužila kao uzrok značajne nedoumice i pogrešnog vežbanja u molitvi kod onih koji. duhovno pomazanje. ove prelesti? Sveti oci su učili molitvi srca. deluje kao lekovito. vuče nas da neizrecivo ljubimo Boga i ljude . odmah za njom pokreće se i srce da i ono učestvuje u molitvi. neki su te posledice pripisali samoj svesvetoj Isusovoj molitvi. ali nisu dali preciznu pouku u kom delu srca ona treba da se vrši. u kome je vera u Boga i vođa. pipajući. a rastrojili su se i ozledili mnogi. tada će materijalna toplota krvi potpuno da iščezne. potpuno slobodna i laka.1 Od onih koji su sa velikom revnošću koristili materijalna pomoćna sredstva napredovanje su dostigli retki. Božiji dar. verovatno zato što tada nije postojala potreba za takvom poukom. nisu . kada podvižniku nema druge nego da se sam. Sveti Nikifor govori o slovesnosti kao o nečem poznatom: kada se slovesnost. a sve zato što su imali samo površno i nejasno mišljenje o Isusovoj molitvi i o okolnostima koje su je pratile. već. Oni koji poseduju neka znanja teško mogu da detaljno i temeljno predvide i odgovorima preduhitre sva pitanja potpunog neznanja: u čemu neznanje vidi mrak. rukovođen delima svetih otaca. onaj koji ga tako zadobije vidi u dobijanju jedino Božiju milost. To dejstvo. probija u riznicu duhovnih znanja. To je na osetljivom unutrašnjem putu značajan nedostatak. ali ne može da ne vidi svoj podvig. ne može da mu ne pridaje naročitu važnost. Ono je bolje od svih drugih dejstava u svakom smislu: ono je mnogo obilnije. duhovna. naprotiv. Ako uz sebe imamo opitnog učitelja. a ne neznanju i nerazboritosti. koje nam sam prst Božiji otkriva svojim dodirom.[190+ Predlažem ocima i braći ubogi savet i molim ih da ne odbace moj ubogi savet: ne prisiljavajte sebe da pre vremena otkrijete u sebi molitveno dejstvo srca. Kada Božija blagodat oseni molitveni podvig i počne da sjedinjuje um i srce.bogosluženje. osvežava. inače smeštena u grudima. nemajući učitelja. jadnije od ove hule.tako o toj molitvi govori prepodobni Maksim Kapsokalivit na osnovu sopstvenog opita. izabere od njih ono što njemu odgovara. prisutna u otačkim delima. toplota koja ne izaziva nikakvo raspaljivanje. pokrene da učestvuje u molitvi. onda je ona veoma opasna: zbog neznanja i nerazboritosti ona nosi u sebi veliku mogućnost pada u prelest i u druge vrste duševnog i telesnog rastrojstva. ne može da ne vidi sam mehanički način koji je upotrebio. rekao je sveti Marko. značajno spoticanje. tanana. "Hristos je za vernika sve". Tada se i sam molitveni čin potpuno menja: molitva postaje prirodna. sjedinjujte molitvu sa suzama. Dejstvo molitve srca otkriće vam se samo po sebi. a ako se rukovodimo jedino knjigama. beznačajno nadanje u bilo šta izvan Boga može da zaustavi napredovanje. nematerijalna. Može li šta biti žalosnije. Neodređena ukazivanja na srce. onda je upotreba materijalnih pomoćnih sredstava malo opasna. ali u vreme koje je poznato jedino Bogu. Ništavno. a onaj koji ga je dostigao uz pojačanu upotrebu materijalnih pomoćnih sredstava vidi dar Božiji. orošava. pipajući. Potreban je. Čim su videli štetne posledice nerazboritog podviga. Živite po jevanđelskim zapovestima. ono je potpuno sigurno od prelesti i drugih ozleđivanja. naročito danas kada je gotovo nemoguće sresti dobrog učitelja tih predmeta. i krila. u tome za znanje nema ničeg nejasnog. i neka cilj vaše molitve bude pokajanje. bavite se pažljivo Isusovom molitvom na način koji predlaže sveti Jovan Lestvičnik. i noge. i da sam. veoma je potreban razboriti oprez. Tada se u srcu pojavljuje druga toplota. dostižemo prevashodno tako što materijalnim pomoćnim sredstvima pojačano prisiljavamo sebe. Duhovno napredovanje nema ni kraja ni granice. značajna prepreka za razvoj duhovnog napredovanja.

pokreće te organe. s tim što su svu nadu položili na materijalna pomoćna sredstva za molitvu. Takvi primeri nužno postoje zato što su neizbežna posledica neznanja. i druga slična svojstva: potrebno je da se dejstva ovih svojstava sjedine sa dejstvom uma. samim tim što se nalazi blizu polnih organa. Upražnjavanje Isusove molitve je naročito mrsko đavolu zato što molitva najspasonosnije deluje na našu dušu. Kakva čudna pojava! Podvižnik se naoko zanima molitvom. Sjedinjenje je delo prsta Božijeg. ili prirodna požuda. samovolje. dovode taj deo do telesne uzrujanosti. U čovečijem duhu skupljena su osećanja savesti. a iskrenost svoje dobre volje trudbenik dokazuje time što će isceljenje dobiti neprestanim prebivanjem u molitvi. Jasno objašnjenje ovoga postalo je preka potreba. Shimonah Vasilije i starac Pajsije Veličkovski pričaju da su mnogi njihovi savremenici ozledili sebe zato što su zloupotrebljavali materijalna pomoćna sredstva. treperenja tog dela nazivamo kucanjem srca.temeljno izučili otačka dela. Molitva srca je rezultat sjedinjenja uma i duha. koju bi moralo da umrtvljava. a Isusovoj molitvi pripiše ono što se mora pripisati zloupotrebi. i zato što sećanje na Boga. a i sama po sebi. Đavo naročito proganja one koji se vežbaju u moljenju imenom Gospoda Isusa.ne znajući da time prizivaju i sebi nameću nepravilno stanje i prelest. sila revnosti i sila želje. Njegov gornji deo je smešten naspram leve sise i pričvršćen je. zaključavanjem uma u reči molitve. ili duh čovekov. a ona čini duh sposobnim da se sjedini sa umom koji se moli.[191] I kasnije često srećemo primere rastrojstva zbog takvog postupanja. ima ih i danas.usmeravaju dah. shimonah Vasilije tvrdi da su tri sile duše. Mnogi nemaju nikakvog znanja o ustrojstvu srca. iako se raspoloženje za vežbanje u Isusovoj molitvi potpuno smanjilo. pa su na osnovu površnog i na brzinu i čitanjem formiranog mišljen>a odlučili da se zanimaju umetnošću molitve srca. i zato misle da se srce nalazi tamo gde čuju njegove otkucaje. potpune oskudice opitnih učitelja. Oni samovoljno pristupaju vežbanju u molitvi srca . a time otkucaji srca postaju jači . Čovečije srce ima oblik dutuljaste kesice. slovesna sila. Tome donekle doprinosi i umetnost upućivanja uma ka slovesnosti i ka gornjim delovima srca. u srednjem delu je sila revnosti. Isusova molitva naročito. "sadržana je u njegovom nastojanju da našu misao odvrati od sećanja na Boga i od ljubavi prema Njemu. predstavlja sredstvo za prebivanje u neprestanom jedinstvu sa Bogom i za neprestano odbijanje neprijateljskih napada. Suvišno naprezanje pri upotrebi tog materijalnog pomoćnog sredstva je štetno zato što izaziva materijalnu toplotu: za toplotu tela i krvi nema mesta u molitvi. preuranjene i gorde revnosti. napokon. Pozivajući se na svetog Teofilakta i druge oce. uobraženosti. a sjedinjuje ih blagodat iskupljenja. a to zanimanje izaziva pohotu. a ona. Svu svoju pažnju trudbenik molitve mora da obrati na ovo."[192+ Zato svako ko je posvetio sebe istinskom služenju Bogu neprestanom Isusovom molitvom mora naročito da čuva sebe od rasejanosti misli. uvode ga u srce. ljubavi prema Bogu i bližnjem. i nikako ne sme da dozvoljava sebi . smirenja. za to on upotrebljava prelesti sveta i odvlači od istinskog dobra ka prividnim. njegov donji deo se spušta do krajeva rebara i slobodan je. u donjem je sila želje. spoljašnjom i unutrašnjom delatnošću po jevanđelskim zapovestima. nesuštinskim dobrima. krotosti. u taj deo srca. koja se pri vrhu širi. Onaj ko nastoji da pokrene i uzbudi donji deo srca. "Sav podvig i sva revnost našeg neprijatelja" govori prepodobni Makarije Veliki. ovako raspoređene: u grudima i u gornjem delu srca nalazi se slovesna sila. Posledica neuke upotrebe materijalnog pomoćnog sredstva je veoma snažno raspaljivanje telesne želje. koje je razjedinio pad. taj pokreće silu požude. jedinog koji može da isceli ranu pada. pa onda neznanje zloupotrebi materijalno pomoćno sredstvo. a pri dnu sužava.

prilepljeni uz spoljašnjost i čulnost. a ne razumiju ni šta govore ni šta tvrde. govori prepodobni Nil Sinajski. ne sme da obraća pažnju na misli i maštanja koji se pojavljuju. ponekad u obliku svetlih anđela. sećanjem na najpotrebnije predmete. a danju kroz ljude. Najužasniji primer kakvom strašnom mržnjom prema Bogu.[194+ U svim demonskim bitkama osećaj zbunjenosti uvek je siguran znak približavanja palih duhova. jer sa nama je Bog Gospoda Boga našega svetite u srdačnom sećanju na Njegovo božansko ime. ljudi. u obliku sablažnjivih predmeta. prepodobnih i samog Hrista: ne treba se bojati demonskih pretnji.misaono praznoslovlje. i ne plašite se. izazivanjem brige.*197] "Dok prolazimo put unutrašnjeg misaonog života". naša prva obaveza je da pribegnemo Bogu. starci. tako što ga okružuju klevetama. Sveti Simeon Novi Bogoslov govori da po nagovoru demona monasi koji provode licemerni život zavide istinskim podvižnicima pobožnosti i čine sve da ih rastroje i isteraju iz obitelji. književnici i fariseji. naizgled duhovnim razmišljanjima. tako i one koji ne shvataju demonske bitke i zato lako postaju oruđa demona.[196+ Čak se i oni monasi koji su dobronamerni. i On neka vam je strah i bojazan". kao u pristanište. poučava i teši Serafim. "ne smemo da slabimo.[198] Božiji promisao je upotrebio prepodobnog Grigorija Sinaita u XIV veku kao oruđe za obnavljanje . osuđuju ih i kude. ne treba da ulazimo u odnos i razgovor sa njima. prema Duhu Božijem mogu da se zaraze ljudi čija se nastrojenost ni u čemu ne razlikuje od nastrojenosti demona predstavljaju judejski prvosveštenici. ne smemo da ga napuštamo čak ni onda kada nas ljudi. I u tome su. mučenika. Nikakva suprotna mišljenja ni otpori na tom putu ne smeju da nas pokolebaju: u tom slučaju treba da se utvrdimo u Reči Božijoj: I ne bojte se čega se on boji. pretrpeo je mnoge neprijatnosti zbog neznanja i telesnog pogleda na monaštvo svoje sabraće: oni koji telesno čitaju Zakon Božiji misle da ga treba ispunjavati spoljašnjim delima. pa time dozvoljavaju da budu obmanuti. sablažnjuju na duhovne delatnike. "Lukavi demoni". glavni delatnici demoni: oni koriste kao svoje oruđe kako one ljude čija se delatnost ni u čemu ne razlikuje od demonske. Posebnim nevoljama i gonjenjima istinskog. a prema svim pojavama uopšte treba biti sumnjičav. "noću nastoje da uzbunjuju duhovnog delatnika kroz same sebe. već treba da smatramo da smo nemoćni za odnose sa neprijateljskim duhovima i nedostojni za odnose sa svetim duhovima. ali nisu dovoljno pažljivi prema sebi. napastima. da se potpuno predamo Njegovoj volji i molimo za Njegovu pomoć: na takve pojave ne treba da obraćamo pažnju. a čak i one oprezne koji shvataju lukavstva neprijatelja. bez unutrašnjeg podviga. no koji provode spoljašnji život i ne poznaju duhovni. čak i onda kada njihovo dejstvo izgleda sasvim pravedno. i stalno mora da se vraća moljenju Isusovim imenom. blaženi starac Serafim Sarovski. crpeći pouku i utehu iz svog duhovnog opita. bogougodnog podvižnika molitve izlažu njegova braća. raznih bojazni i drugim oblicima neverovanja. verujući da se Isus neumorno stara o onom svom slugi koji svojim neumornim sećanjem na Hrista dokazuje da se neprestano nalazi uz Njega. U takvim slučajevima. kako smo već rekli. priređuju im razne uvrede i mučenja. prema Reči Božijoj. ipak retkim. Demoni iskušavaju pomislima. Veliki trudbenik Isusove molitve. i nesrećama. koji su učinili zločin nad zločinima .*195] Podvižnicima koji se usamljeno i pojačano mole demoni se pojavljuju u obliku čudovišta."*193+ Svaki delatnik molitve brzo će opitno upoznati da demoni vode bitku baš tim redom. pogađaju svojim suprotnim mišljenjem u samo srce i na svaki način se trude da nas odvuku od prolaženja unutrašnjeg puta tako što nam postavljaju na njemu razne prepreke.bogoubistvo. maštanjima. nalaze da je njihovo ponašanje neobično.

govori da su grčki monasi sagledatelji od silnih naprezanja u sagledavanju pomerili pameću i upali u fanatizam (prelest). Da bi došli u stanje ushićenja. i tako dalje. koliko možemo.da odvučemo sebe od vidljivih . koje se nalazi u Dobrotoljublju. a ne osuđivanja odvratimo pažnju od njihovih besmislica. ne prežu da hule i na dejstvo Svetog Duha. onda je jasno zašto im je učenje prepodobnog o duhovnom podvigu bilo veoma čudno. i da bismo jasno pokazali kako telesni i duševni razum nepravilno shvata sve duhovno. da bi pokolebao celu Crkvu. izopačuje zbog mraka pada u kome se nalazi. hteo je da ga oslabi. i tvrdi da Simeon. preneo ga na Zapad. bez pravilne upotrebe razuma shvatio otkriveno.*199+ Opisujući Varlaamovo delovanje. a onda je lukavo naveo jednog atonskog pustinjaka da mu otkrije umetnost vežbanja u Isusovoj molitvi. iznećemo ovde ukratko klevete i zle reči o umnom delanju koje su izneli latinski monah Varlaam i neki zapadni pisci. sedeći u uglu kelije. grad na istoku Grčkog carstva. drugi veoma umni i učeni pisac. Fleri pravi izvode o mehanizmu iz Slova o tri načina moljenja svetog Simeona Novog Bogoslova. i tako izopačuje to delanje.[200+ Berže. a pod velom pravoslavlja.[201+ Izopačujući način moljenja umnih delatelja Istočne crkve i huleći na njega. čak da ga sruši. Preosvećeni Inokentije u svojoj Crkvenoj istoriji priča da je kalabrijski monah Varlaam u XV veku stigao u Solun.umnog delanja. a pošto su takvi podvižnici pridali telesnom podvigu značaj koji mu inače ne pripada. skoro zaboravljenog među monasima. on se odrekao latinstva. i zašto su se u početku snažno usprotivili takvom učenju. usredsređuje celokupno delanje umne molitve u materijalno pomoćno sredstvo. tobože poučava da svoje oči i svoju misao okrenemo prema sredini stomaka. poslušajmo šta o viđenju Hristove svetlosti govori naš blaženi trudbenik Isusove molitve. i površno. a tamo su njegove hule i besmislene klevete prihvaćene kao ispovedanje istine. sa osećanjem plača. oni su upravljali oči u pupak i pri tome zadržavali disanje. koje oci. kako smo videli. U Konstantinopolju je povodom toga sazvan sabor. kao i Varlaam. prenosi doduše pobožnim. Prepustimo Božijem sudu klevete i hule jeretika. pomoćno sredstvo. da zadržavamo disanje. Varlaam se vratio u Kalabriju i latinstvo. latini ne prežu da hule i na blagodatna stanja izazvana molitvom. koje mu je darovao. istoričar Fleri. Da bi to i ostvario. naročito onom zaraženom uobraženošću i otrovom jeresi. vidljiva samim telesnim očima. Izvestio je cara o tome da je otkrio jednu veliku zabludu. A pošto je stupio u opštenje sa satanom. bez obzira na svoju zemaljsku učenost. čovečiji duh upravo tada potpuno pomahnitalo pokazuje mržnju prema Duhu Božijem. a tada im se činilo da vide blistavu svetlost. Varlaam i njegove hule predate su anatemi. i poslao ga na Atonsku goru da svoje znanje. Da bi učinio nešto u korist Zapadne crkve. moramo. Sveti Grigorije Palama. Telesnom i duševnom razumu. atonski monah i veliki trudbenik umne molitve. ali ubeđenim da se Bogu služi jedino telesno. i time zaslužio pohvalu i poverenje cara Kantakuzena. kako ga. Teško bi bilo poverovati da je umni i učeni Fleri napisao ovakvu besmislicu da ona nije zapisana na stranicama njegove istorije. tojest prema pupku. čak nosom. revnosnim i razumnim podvižnicima. poveo je raspravu sa Varlaamom i silom Božije blagodati pobedio ga. a pošto je znao da je grčko monaštvo glavno pojačanje Crkve. još čudnije izgleda samo umno delanje. ostavio u mnogim Grcima koji su bili površni hrišćani poverenje u svoje učenje. i da duhovna viđenja nisu ništa drugo do materijalna viđenja. Napisao je nekoliko dela u kojima je dokazivao ispravnost Istočne Crkve. Kada je dobio što je želeo. i tako dalje. izrazio je želju da provodi najstroži monaški život. Da bismo to objasnili. čini samu suštinu stvari. Varlaam je uobrazio da materijalno. Serafim Sarovski: "Da bismo primili i ugledali u srcu Hristovu svetlost. nazivaju samo jednim pomoćnim sredstvom.

da ona otvara duševne oči da sagledavamo njima. a da je težnja ka preuranjenom zadobijanju tih darova krajnje štetna i vodi jedino ka prelesti. zato što.[202] Ta svetlost je ujedno i život po jevanđelskim rečima: U njemu bješe život. i zato je naročito čudna i mrska onima koji su skloni tome da njihov duh prebiva u zboru palih. i ne stideći se ljudi. pa se namerio da izloži te hule pismeno. i tamo da prizivamo ime Gospoda našeg Isusa Hrista. očišćene pokajanjem i osvetljene sijanjem Duha. on je pokrenuo tako neobično velike progone revnitelja te molitve da su neki od njih ostavili sve i prebegli kod nas. i istinski poznaje Bog dušom dostojnom i koja ljubi. hulio da je prevazišao i stare tri puta proklete jeretike Varlaama i Akindina. koja donosi blagodatne darove. moramo da očistimo dušu pokajanjem. a veoma podrobno o sticanju čiste molitve. po meri revnosti i vreline duha prema Ljubljenome. moramo da zatvorimo telesne oči."*205+ Ovo učenje Makarija Velikog potvrđuju i svi sveti oci Istočne crkve. Povrh toga. i to je preseklo njegov bogoborački poduhvat. odbačenih. ali on nije za to okrivio samovolju i neiskusno poučavanje: ne."*203] Iz ovoga se vidi da je ta svetlost.[206] "Ovih dana". Zato svi oci veoma kratko govore o darovima blagodati. što se i desilo svetom apostolu Pavlu. granuće sunce pravde. Pajsijev savremenik." Koliko god telesni i duševni razum bio bogat premudrošću sveta. "jedan monah. Podvig molitve zahteva temeljnu obuku. Drugi. duhovna. i u njemu opovrgao sve ono što je jedan sujetni filosof. pogođen Božijom kaznom. on je hulio na tu svetu molitvu. čovek nalazi u imenu koje priziva nasladu. huljenja koja celomudreno ljudsko uho ne može da podnese. Ona je sredstvo sjedinjenja čovekovog duha sa Božijim duhom. i život bješe svjetlost u ljudima. a ne materijalna. hulio na nju. on veoma divlje i nedobronamerno gleda na molitvu uma. a blagodatni darovi dolaze sami po sebi. dobrim delima i verom u Onoga koji je raspet radi nas. kao svojstva obnovljene prirode. XVIII stoleća napisao svitak o molitvi uma. Riječ o . video je da su neki revnitelji nakon te molitve upali u neku prelest zbog svoje samovolje. Filosofu nije bilo dosta da huli samo usmeno. a ona stvara želju da traži najvišu svetlost. suprotno shvatanju Varlaama Kalabrijskog i latina. zbog filosofovih razvratnih reči došli su do takvog bezumlja da su otačke knjige koje su imali privezali za cigle i bacili u reku. tada. Njegove hule su postale toliko snažne da su neki starci zabranili čitanje otačkih knjiga i zapretili da neće dati blagoslov za čitanje. monah. da pogruzimo um u srce.*204] Prepodobni Makarije Veliki detaljno i veoma jasno izlaže učenje o toj svetlosti u Sedmom slovu i kaže: "Ta svetlost je suštinsko sijanje sile Svetog Duha u duši. toliko je. a i zato što ih je vodio neuki i toj molitvi neiskusni učitelj. slaboumni. na poticaj uobraženosti. na podsticaje samog đavola. poznate po tome što su hulili na tu molitvu. kako govori prorok Malahija: A vama koji se bojite imena mojega. govori Pajsije u pismu starcu Teodosiju. sujetni filosof. tada će zasijati Hristova svetlost i obasjati hram duše svojim božanskim sijanjem. Bogu neprijateljskih duhova.predmeta. onima koji stanje pada proglašavaju i uzdižu u stanje najvišeg napredovanja. i ovde bogougodno provode pustinjski život. Kada takvim vežbanjem zadržimo um u srcu. koji su opitno poznali hrišćansko savršenstvo i prikazali ga u svojim delima svojstvenim toj neizrecivoj tajni tako što su ga izobrazili u materijalnom svetu. no tada je oslepeo.Veoma je korisno da znamo da plod čiste pribrane molitve uvek bude obnavljanje prirode. nesvesnih svog pada. da se obnovljena priroda snabdeva i ukrašava darovima Božije blagodati. odvraća od nas Božiju milost. kroz nju se otkriva svako znanje. Ne bojeći se Boga. Starac Pajsije Veličkovski je krajem prošlog. mada ujedno deluje na telesne oči. on je podigao strašna i sramna huljenja na tu svetu molitvu. iz Mošenskih gora. na njene revnitelje i delatelje.

krstu. a ona se dobija prvenstveno od molitve uma. zbog nemoći i detinjske slabosti našeg uma. nastale u nama zbog našeg neverovanja. zbog slavoljublja. a ne da do smrti ostajemo u psalmopojanju. oni ni u molitvi ustima ne mogu da zadobiju potrebnu pažnju. ono samo počinje da dejstvuje u njemu i vrši ono dalje čišćenje za koje sopstveni čovekovi napori nisu dovoljni. da se malopomalo obučavamo i ushodimo na stepen umnog delanja.*208] Ludost je što su naši učenjaci. ludost je onima koji ginu. drže samog psalmopojanja. ustima. Čim odbacuju opitno poznanje umne molitve. onda ono deluje na dušu veoma slabo. Jer je ludost Božija mudrija od ljudi. silno . a potrebni su zato da bi sasud postao dostojan stan duhovnog blaga. "Mnogi". pod kojom prikrivamo prazne besede i zanimanja koja pustoše dušu.[209] Duhovni prijatelj starca Pajsija Veličkovskog pominje i druge njemu savremene monahe koji su odbacivali vežbanje u Isusovoj molitvi iz tri razloga: prvo. neka nam pravilo bude da se umereno i stalno uzdržavamo u hrani i piću. Ova zapovest se odnosi na sve hrišćane. "bez opitnog umnog delanja. Prečisto Isusovo ime ne podnosi da ostaje u nečistoti: ono zahteva da se iz duševnog sasuda izbaci i da bude izbacivano sve nečisto. objavljena svim ljudima kroz usta apostola. tropara i kanona. ponovili hule i besmislice tih pisaca. oni počivaju u tom svom spoljašnjem moljenju. Zbog toga. prekinimo nepotrebne izlaske iz kelije kod braće i primanje braće u keliju pod izgovorom ljubavi. ako je ono rasejano. zato što su smatrali da je to vežbanje svojstveno jedino svetim i bestrasnim ljudima. pogrešno misle da umno delanje priliči jedino bestrasnim i svetim ljudima. što je neodvojivo od telesnih delatnika koji ne vode računa o umu. i onda se potpuno predamo našem radosnom mišljenju da radimo nešto veliko i tešimo sebe samim brojem molitava. šale. a sila Božija nama koji se spasavamo. i slabost je Božija jača od ljudi. zbog prelesti koja ponekad usledi nakon umnog podviga. zbog nerazumne brige. drugo. Odbacimo maštanja i sujetne pomisli.[212] zapoveda apostol. hule. Oni ne shvataju da su nam takvo moljenje pevanjem oci predali samo za jedno određeno vreme. po spoljašnjoj navici. Sa punoćom vere položimo sve na Gospoda. zbog potpune oskudice učitelja tog delanja. Ako u psalmopojanju koje se vrši glasno. nemajući pojma o molitvi uma po predanju Pravoslavne Crkve. a i zbog toga što se. Povucimo se od prezasićenja. govori shimonah Vasilije. Neosnovanost ovih dokaza razmotrili smo na odgovarajućem mestu. Stalno i mnogo psalmopojanje veoma često rađa sumnju i sve što uz nju ide. razdražljivosti i drugih naših strasti.*207] Jelini koji nisu poznali hrišćanstvo i Jelini koji su se vratili od hrišćanstva ka jelinstvu traže u molitvi uma mudrost saobraznu svom nastrojenju i nalaze ludost.*210+ Ovde je dovoljno da kažemo da se oni koji iz tih razloga odbacuju vežbanje u Isusovoj molitvi zanimaju isključivo molitvom usta. a naše mnoštvo misli. Ako su neprijatelji još oko nas. odrecimo se naslađivanja ukusnim jelima i pićima. nema pažnje. Božiju silu i Božiju premudrost. Ima li šta detinjastije od onoga kada pročitamo ustima našu spoljašnju molitvu. ali istinski hrišćani naizgled slabim i maloznačnim podvigom molitve uma zadobijaju Hrista. zlopamćenja. spavajmo onoliko koliko je potrebno. a pročitavši o toj molitvi jedino u delima zapadnih pisaca. smeh. i time hranimo unutrašnjeg fariseja!"*211] Neka odstupi od nepravde svaki koji priziva ime Gospodnje. a naročito na one koji su se namerili da se vežbaju u neprestanom moljenju imenom Gospoda Isusa. površno. čak i od nasićenja. ona ostaje ludost kada je um javlja srcu i celokupnom biću starog čoveka. ne dostižući ni u njoj potrebno napredovanje. i donosi rod saobrazan tom delovanju. ne previše. svesvete svetinje. naša prazna maštanja zamenimo neprekidnom molitvom Gospodu Isusu. treće. odbacimo praznoslovlje. Ulazeći u sasud po meri njegove čistote.

suštinski uslov napredovanja u Isusovoj molitvi je prebivanje u zapovestima Gospoda Isusa. nasladićeš se onom neprolaznom sladošću koja ne pripada ovome svetu i veku. Ako se duhom sjedinimo sa Njim. i sva tvoja dela biće podjednako dostojna neba. pomiluj me grešnog. I sve one. čak ne može ni da se ostvari. ali samo u onom umu i srcu koji su obnovljeni tako što su poznali. iz sve duše: Gospode Isuse Hriste. Šta znači ostajati u ljubavi prema Gospodu? To znači: neprestano se sećati Boga. Ako zapovijesti moje držite. Kada se nasladiš Isusovim svojstvima zavolećeš Hrista i poželećeš da On potpuno obitava u tebi. koliko god ona bila važna ili beznačajna. samom Njegovom srcu. govori starac Serafim.*215] Život po jevanđelskim zapovestima je jedini istinski izvor duhovnog napredovanja. bez Njega u sebi smatraćeš da propadaš i da si propao. iz same dubine duše. Upravi sve svoje postupke. "ovde je potrebna zato što je ovo more. Neophodni. koje se mora očistiti posredstvom paženja.plačimo.i poznaćeš Hristova svojstva.Isusova molitva zameniće ti sve ostale molitve. ne samo grešne nego i one naizgled dobre. Zavoli Isusovu volju više od želja svoga tela.[216] to jest mnoge sujetne. Sine Božiji. Ako budeš živeo na taj način. kakvu mogu da prime i iznesu misao obuhvatniju od misli o Hristovom pomilovanju grešnih? Postavi sebi za jedini cilj života ispunjenje Isusove volje u svakoj okolnosti. nezavisno od toga da li prebivaš u bezljudnoj pustinji ili u vrevi društvene zajednice. probali i ispunili dobru i ugodnu i savršenu volju Božiju.*214] ako budemo nepokolebivo ispunjavali zapovesti Gospodnje. Takva molitva ima neobičnu silu: ona je potpuno duhovna. po samom svojstvu tog vežbanja. prinosimo mu žalbe i molimo za Njegovu milost u najvećoj tišini i smirenju. Neka ćuti u tebi sve tvoje staro! Neka dejstvuje u tebi jedino Isus svojim najsvetijim zapovestima. Ostanite u ljubavi mojoj.[213] rekao je On svojim učenicima. vapiti iz punoće ubeđenja. Prvo bez poslednjeg je mrtvo. a ako nam bude dopušteno da uđemo u unutrašnju Carevu odaju. onom tihom. Jevanđelje čitaj što je moguće češće. Tada ćeš neprestano vapiti. onda ćemo se ustremiti prema Njemu celim našim bićem. Obuzdavaj i umrtvljuj sve svoje kretnje svojstvene paloj čovekovoj prirodi. koje su često veoma razvijene kod neznabožaca i jeretika. neprestano ostajati u jedinstvu sa Njim po duhu. upravi po njima svoje misli i svoja osećanja . "Pobožna opreznost". neizostavno će procvetati u tebi Isusova molitva. nikakvu zapovest. i kada ih iz toga osećanja opitno upoznaš. onda ćemo se našim duhom sjediniti sa Njim. zahteva neprekidno straženje nad sobom. a koje su udaljene od jevanđelskih vrlina onoliko koliko je zapad udaljen od istoka. neprestano ćemo se sećati Njega. to jest srce sa svojim pomislima i željama. u kakve god spoljašnje okolnosti ga stavio nedokučivi Božiji promisao. vapimo Caru careva onako kako vapiju uvređeni i ugnjeteni iz mase naroda. koliko god ona spolja izgledala malo važna. više od svoje duše. ali silnom sladošću koja uništava raspoloženje srca prema svim zemaljskim nasladama. . zato što ta molitva stanuje i počiva u umu i srcu. pomislima i osećanjima koji izviru iz tih zapovesti. ostaćete u ljubavi mojoj. više od svog spokojstva i svoje udobnosti. Ne ostavljaj bez pažnje ni najmanju crtu iz Jevanđelja. više od života. upravi po njima svoje reči. izvor dostupan svakome ko iskreno želi da napreduje. izučavaj u njemu volju Gospoda i Spasa svoga. nastoj da činiš jedino ona dela koja su blagougodna Isusu. celokupno svoje ponašanje po zapovestima Gospoda Isusa. Vežbanje u Isusovoj molitvi. izgovara se neposredno na samo Carevo uho. Kada osetiš u sebi ta svojstva dejstvom Božije blagodati. veliko i prostrano: tamo su gmizavci kojima broja nema.

kome se poklanjamo. i da bi mi udubljivanje u sebe bilo olakšano. moramo biti obrađeni jevanđelskim zapovestima. da ga ne zanese neka raspaljenost krvi. da. Zbog naše detinjaste slabosti sveti oci saopštavaju neka pomoćna sredstva. Sve prepreke za duhovno napredovanje nalaze se u nama. tada se posebno snažno budi glad i žeđ za Božijom pravdom. imena. i vrhunac ispravljanja. Na njima ne treba zadržavati posebnu pažnju. Ta pomoćna sredstva nisu ništa drugo do pomoćna sredstva. ni u ono koje nas očekuje po blaženom upokojenju. vide da sam potpuno živ za svet. Gospode. jedinog pod nebom koje treba da nas spasi.tamo će ući onaj koji tvori volju Oca mojega koji je na nebesima[220] Za one koji su napredovali nisu potrebna nikakva spoljašnja pomoćna sredstva: usred bučnog mnoštva sveta oni prebivaju u tihovanju."*219] Drugi osnov za moljenje Isusovim imenom umesto ovog postavljenog ne može se postaviti: taj osnov je sam Gospod naš Isus Hristos. da telesno mudrovanje posredstvom neke zle zamisli ne istisne duhovno mudrovanje. izvor vrlina."*217] Neprestano moramo paziti na sebe da se kojim slučajem ne potkrade greh i opustoši dušu. kao što su onima koje bole noge potrebne štake ili štap. da on snažno deluje na mene kroz moja osećanja. Sva sila i sve dejstvo Isusove molitve izviru iz svemogućeg Isusovog imena. i kada se za vreme bogosluženja zanimam Isusovom molitvom. Da bismo postali sposobni za otkrivanje tog dejstva u nama. i one će me odvući od molitve čim ih otvorim i čim predmeti koje vidim istog časa počnu da ostavljaju trag na . oci savetuju da zatvorim oči da bih se sačuvao od rasejanosti. da bi tako mojaosećanja došla u nedejstvo. mračnu keliju u kojoj ću se moliti. koji je neograničenu Božiju prirodu nepojmljivo prikrio ograničenom čovečijom prirodom. da nas je greh ozledio.nepravilne i nečiste pomisli. Milostivi oci vide da želim da se zauzmem Isusovom molitvom. da bismo se lakše priučili Isusovoj molitvi. ni u ono koje se otkriva u nama za vreme našeg zemaljskog života . "najviši monaški podvig. Nikakva spoljašnja pomoćna sredstva ne bi bila potrebna da smo živeli onako kako treba živeti. i zato su nam preko potrebna spoljašnja pomoćna sredstva. po mogućnosti. da bi moja veza sa svetom bila prekinuta. Bogočovek. i koji iz ograničene čovečije prirode projavljuje dejstva neograničenog Boga. prebiva u neprestanoj umrtvljenosti. jer su moje oči žive za stvari. govori starac Pajsije. njima ne treba pridavati prekomerni značaj. plodovi zlih duhova. u nekom tihom i tankom glasu. ući u Carstvo nebesko. kao što smo ranije rekli. i zato mi savetuju da uđem u samotnu. u nama samima! A ako nešto izvana dejstvuje kao prepreka. po određenju otaca. ljudskom umu jedva shvatljive mreže mnogolikih prelesti i maštanja. onda to samo pokazuje da je naša dobra volja slaba. da smo dvodušni. tako saobrazno tome nevidljivi neprijatelj razapinje protiv nje nevidljive.[218+ Kada se javi osećanje tog tihog i tankog glasa. tada se iz njega jasnije zapaža i jasnije ispunjava Božija volja. Naš život je oslabljen: dobra volja je klimava. Kada prisustvujem bogosluženju. "Kao što je ta božanska molitva". najtananije i nevidljivo delanje uma u dubini srca. ništavna. tada podvižnik postaje potpuno svestan svoje ništavnosti i sa suzama i novim naporom nastoji da otkrije u sebi tu istinu najpažljivijom i najpobožnijom molitvom. tanane. i ne sadrže u sebi ništa naročito. kako je Gospod i rekao: Neće svaki koji mi govori: Gospode. To nije sve: neprestano moramo da pazimo da um i srce prebivaju u Isusovoj volji i da slede Njegove svete zapovesti. Oni savetuju da za vreme vežbanja u Isusovoj molitvi sedim na niskoj stolici da bih time svoje telo doveo u položaj siromašnog čoveka koji traži milostinju i da bih lakše osetio ništavnost svog života.

stanimo u mislima pred Gospoda našeg Isusa Hrista kao gubavi. dolazi pred Njega. iako su po svemu bolji od nas. Zaključavanjem uma u reči molitve pokazujemo da na te reči pazimo najviše što možemo. viđenja: mi smo grešnici. ne prestajemo da osuđujemo i ponižavamo bližnje. nedostojni duhovnih naslada i viđenja. blagost. neki duhovni dar koji nas. Kada biramo mehaničke načine. Kada je otkrijemo. nesposobni za njih zbog toga što u nama još živi stari čovek. a koju su sveti oci nazvali gordom drskošću. Pažljivom molitvom tražimo da okrenemo poglede uma na same sebe da bismo otkrili u sebi svoju grešnost. kao što se sa izgrađene kuće skidaju skele pomoću kojih je ona pravljena. sad već posednike tog dara. A šta bi tek bilo da nam je povereno neko duhovno bogatstvo. i tako će ispuniti sebe pogubnim preuznošenjem. slepi. Zauzmimo se Isusovom molitvom i neka to zauzimanje prožme nesebičnost. Ne tražimo naslade. kao što dete odbacuje pelene čim poodraste.mom umu. Ta pomoćna sredstva mogu biti upotrebljena na korist. plačni molitveni vapaj počnimo pred Njim iz siromaštva našeg duha. jednostavna i iskrena namera. bezumnim raspaljivanjem. srca i duše. Smirenje je onaj jedini žrtvenik na kome nam je duhovnim zakonom dozvoljeno da prinosimo žrtvu molitve. potrudimo se da postupimo krajnje oprezno i razborito. vera u Boga. da nam tako ne bi bila pokradena nada u Gospoda. Ponavljamo: moramo znati da sva mehanička pomoćna sredstva nisu ništa drugo do pomoćna sredstva koja su nam postala korisna zbog naše slabosti. koje se sastoji u naročitom blaženom nastrojenju srca. iz srca kojeg je slomila bolest zbog naše . oduzeti. potpuna predanost Božijoj volji. na kome prineta žrtva molitve ushodi Bogu. ono će se igrati sa groznim mačem i njime lako probosti samo sebe. svome sinu. odnegovali. Obraćaćemo se pre svega najjednostavnijim i najsmirenijim načinima zato što su najbezbedniji. Oni koji su napredovali odbacuju materijalna pomoćna sredstva baš kao što čovek odbacuje štake čim prestane da hramlje. da ga zanesu maštanja o sebi. gluvi. pogubnim prezirom prema bližnjima. Delatnici molitve su našli i mnoga druga spoljašnja pomoćna sredstva koja materijalno pomažu duhovni podvig. i nastaje u srcu od ispunjenja jevanđelskih zapovesti. ispunjeni smrdljivim strastima. ali pri tome moraju biti prilagođena duševnim i telesnim svojstvima svakog pojedinca: neki mehanički način koji veoma dobro odgovara jednom podvižniku drugome može biti nekoristan. ni da porazi nevidljive neprijatelje: ne. Svima i svakome suštinski je korisno da obučavanje u moljenju imenom Gospoda Isusa počne izgovaranjem Isusove molitve ustima. Ne položimo našu nadu ni na njih ni na količinu našeg delanja. Smirenje je onaj jedini sasud u koji prst Božiji stavlja blagodatne darove. postajemo gordi. Dete nije u stanju da upotrebi mač protiv neprijatelja. a bez paženja molitva je kao telo bez duše. hromi. On će to svakako i učiniti čim vidi da smo se ispunjavanjem jevanđelskih zapovesti kolikotoliko očistili. Dete je zbog svog duhovnog uzrasta nesposobno za duhovne darove. Daleki od duhovnih darova. vratili. neodređena revnost koja se neopitnima predstavlja kao vrlina. ono će ih upotrebiti da porazi samo sebe. čak štetan. svemoć te svete volje. ni na korist svoju i svojih bližnjih. ono neće upotrebiti te darove ni u slavu Božiju. Prepustimo samom Gospodu da našu pažljivu molitvu ustima pretvori u molitvu uma. nada u premudrost. da nas ne zanosi prazna radoznalost. cilj da se pokajemo. Razboriti roditelj neće dati oštri mač detetu. besomučni. izdvaja od naše braće i posvedočuje da smo baš mi izabranici Božiji? Ne bi li taj dar za nas postao uzrok strašne duševne nesreće? Potrudimo se da se usavršimo u smirenju. da se ne bi ispostavilo da svu nadu polažemo na sebe ili na bilo šta drugo materijalno i sujetno. veličamo sami sebe. i da pri tome um zaključava u reči molitve.

. obiman i neiskaziv. neka se neprestano oblači. pomiluj me grešnog. Sine Božiji. neka se oblači u kratku ali mnogoznačnu molitvu: Gospode Isuse Hriste. Neka taj vapaj bude beskrajno obiman! Neka se pokaže da nijedna mnogorečitost i nijedna raznovrsnost reči nije sposobna da ga izrazi. Amin. Takav.grešnosti.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->