SLOVO O ISUSOVOJ MOLITVI[1

]

Počinjem ovo slovo o Isusovoj molitvi i odmah prizivam sveblagog i svemogućeg Isusa da pritekne u pomoć mom ograničenom umu. Počinjem ovo slovo o Isusovoj molitvi i sećam se Simeonovih reči o Gospodu: Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti. Kao što je Gospod bio i jeste istinski znak, znak protiv koga će se govoriti, predmet neslaganja i sporenja između onih koji su poznali i onih koji nisu poznali Gospoda, tako i moljenje Njegovim svesvetim imenom predstavlja u pravom smislu veliki i divni znak, i kao takvo ono je od određenog vremena postalo predmet neslaganja i sporenja između onih koji se takvim moljenjem zanimaju i onih koji se njime ne zanimaju. Sa pravom jedan otac[2] primećuje da taj način moljenja odbacuju jedino oni koji ne poznaju takav način moljenja, a razlog odbacivanja su predubeđenja i lažna mišljenja o njemu. Ne obazirući se na povike predubeđenja i neznanja, u nadi na Božiju milost i pomoć, predlažemo ljubljenim ocima i braći naše ubogo slovo o Isusovoj molitvi na osnovu Svetog pisma, crkvenog predanja i svetootačkih dela, u kojima je izloženo učenje o toj svesvetoj i svesilnoj molitvi.
Neka budu neme usne lažljive, koje govore na pravednika i na veličanstveno ime njegovo bezakonje, u oholosti svojoj, svojim velikim neznanjem i sa njim sjedinjenom porugom nad čudom Božijim. Razmotrivši veličinu Isusovog imena i spasonosnu silu moljenja njime, uzviknimo u duhovnoj radosti i divljenju: Kako je veliko mnoštvo dobrote Tvoje, Gospode, koju si pripremio onima koji Te se boje, koju činiš onima koji se uzdaju u Tebe, pred sinovima čovečijim.[3] Jedni (se hvale) kolima, a drugi konjima - na telesnom i sujetnom umovanju svome - a mi ćemo se prostodušno i sa dečijom verom veličati Imenom Gospoda Boga našega.[4] Isusova molitva se izgovara ovako: Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog. Ona se prvobitno izgovarala bez reči grešnog; ta reč je kasnije dodata. "Ta reč sadrži u sebi priznanje i ispovedanje pada" napominje prepodobni Nil Sorski, "ta reč nama priliči, a Bogu prija zato što On zapoveda da mu molitve upućujemo iz priznanja i ispovedanja svoje grešnosti."*5+ Pokazujući blagost prema slabosti onih koji tek počinju da se zanimaju Isusovom molitvom, sveti oci dozvoljavaju početnicima da nekad govore: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnog, a nekad: Sine Božiji, pomiluj me grešnog. Uostalom, ovo je samo dopuštenje i znak milosti, a nikako ne naredba ili uredba koju treba neizostavno ispunjavati. Mnogo je bolje da izgovaramo uvek jednoobraznu, celovitu, nepromenjenu molitvu, jer tada promene i vođenje računa o promenama neće zauzimati um i odvlačiti njegovu pažnju. Čak ni onaj koji radi sopstvene slabosti ima potrebu za promenom ne sme to često da dopusti sebi. Na primer: do ručka može da se moli rečima: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnog, a posle ručka rečima: Sine Božiji, pomiluj me grešnog. Prepodobni Grigorije Sinait zabranjuje čestu promenu, i zato govori: "Ne može da pusti korenje drveće koje se često presađuje."*6]

Moljenje Isusovom molitvom je uredba Božija. Nju nisu ustanovili ni proroci, ni apostoli, ni anđeli - nju je ustanovio sam Sin Božiji i Bog. Posle Tajne večere, Gospod Isus Hristos je, pored ostalih najuzvišenijih, konačnih zapovesti, ustanovio da se molimo Njegovim imenom, dao nam je taj način moljenja kao novi, neobični, besceni dar. Apostoli su već donekle znali silu Isusovog imena: tim imenom isceljivali su neisceljive bolesti, a demone pokoravali, pobeđivali,

vezivali, progonili. Gospod zapoveda da u molitvama upotrebljavamo to najmoćnije, najdivnije ime, i obećava da će ono molitvu učiniti naročito delotvornom. I što god zaištete (od Oca) u ime moje - rekao je On apostolima - to ću učiniti, da se proslavi Otac u Sinu. Iako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti.*7+ Zaista, zaista vam kažem da što god zašitete od Oca u ime moje, daće vam. Do sada ne iskaste ništa u ime moje; ištite i dobićete, da radost vaša bude ispunjena.*8] O, kakav dar! On je zalog neprolaznih, nemerljivih blaga! On je istekao iz usta neograničenog Boga koji se obukao u ograničenu čovekovu prirodu i uzeo čovečije ime - Spasitelj.[9] To ime po svojoj spoljašnjosti jeste ograničeno, ali izobražava neograničeni predmet, Boga, pozajmljuje od Njega neograničeno, božansko dostojanstvo, Božija svojstva i silu. Davaoče bescenog, neprolaznog blaga! Kako mi ništavni, smrtni, grešni da primimo dar? Nisu za to sposobne ni naše ruke, ni um, ni srce. Nauči nas da poznamo, koliko možemo, i veličinu dara, i njegov značaj, i način primanja, i način upotrebe, da ne bismo pogrešno pristupili daru, da ne bismo bili izloženi kazni zbog bezumlja i drskosti, i da bismo zbog pravilnog poznanja i upotrebe dara primili od Tebe druge, jedino Tebi poznate darove koje si obećao. Iz Jevanđelja, Dela apostolskih i poslanica vidimo da su sveti apostoli imali neograničenu veru u ime Gospoda Isusa i neograničeno strahopoštovanje prema tom imenu. Imenom Gospoda Isusa oni su činili najneobičnija čuda. Nema primera iz koga bi se moglo naučiti kako su se oni molili imenom Gospoda, ali su se sigurno njime molili. Kako su mogli da se ne mole njime kada im je sam Gospod predao i zapovedio to moljenje, kada je zapovest dva puta ponovio i potvrdio? Ako Pismo ne govori o ovome, onda ne govori jedino zato što je to moljenje bilo u opštoj upotrebi i nije bilo potrebe da bude posebno uneto u Pismo upravo zato što je bilo poznato i uobičajeno. Tvrdnja da Isusova molitva jeste bila u opštoj upotrebi i opštepoznata jasno proizilazi iz odluke Crkve kojom se neukima nalaže da Isusovu molitvu koriste umesto svih drugih molitava.[10] Drevnost te uredbe je nesumnjiva. Kasnije je ona dopunjavana onako kako su se u Crkvi pojavljivale nove molitve. Sveti Vasilije Veliki je pismeno izložio molitveno pravilo za svoju pastvu, zbog čega neki upravo njemu pripisuju i samo uvođenje pravila. Ono ni u kom slučaju nije ni izum ni uredba velikog svetitelja; svetitelj je usmeno predanje samo zamenio pismenim, isto onako kako je liturgiju, najveći sveti čin - savršavan u Kesariji od apostolskih vremena, prenošen usmeno i po prejemstvu - napisao da bi ga zaštitio od neznabožačkog bogohuljenja. Monaško pravilo se sastoji najviše u Isusovoj molitvi. To pravilo se predaje u tom obliku svim monasima Pravoslavne Crkve;[11] u tom obliku anđeo ga je predao prepodobnom Pahomiju Velikom i monasima njegovog opštežića. Prepodobni je živeo u IV veku; u pravilu se govori o Isusovoj molitvi isto onako kako se govori o Molitvi Gospodnjoj, o pedesetom psalmu i o Simvolu vere - kao o onom što je opštepoznato i opšteprihvaćeno. Prepodobni Antonije Veliki, otac iz III i IV veka, nalaže svojim učenicima najrevnosnije vežbanje u Isusovoj molitvi, i govori o njoj kao o nečemu za šta nije potrebno nikakvo objašnjenje. Objašnjenje ove molitve počelo je da se pojavljuje kasnije u onoj meri u kojoj je živo poznanje o njoj postajalo sve oskudnije. Podrobnije učenje o Isusovoj molitvi izložili su oci XIV i XV veka, kada je vežbanje u njoj počelo skoro da pada u zaborav čak i među monasima. Nama poznati istorijski spomenici ranog hrišćanstva ne govore posebno o molitvi imenom Gospodnjim: pominju je jedino u izlaganju nečeg drugog. Životopis svetog Ignjatija Bogonosca, episkopa antiohijskog, koji je završio svoj život mučeničkom smrću u Rimu, za

vreme cara Trajana, beleži sledeće: "Dok su bezbožnici izvodili svetog pred zveri, da ga zveri pojedu, primetili su da on neprestano ima na ustima ime Isusa Hrista, pa su ga zapitali zašto neprestano pominje to ime. Sveti je odgovorio da je u njegovom u srcu napisano ime Isusa Hrista, i da ispoveda ustima Onoga kojeg uvek nosi u srcu. Zveri su pojele svetog: ostale su njegove kosti, a njegovo srce je, po Božijoj volji, ostalo netaknuto. Čim su nevernici našli srce, setili su se reči svetog Ignjatija, pa su, u želji da saznaju je li tačno ono što je svetitelj rekao, razrezali to srce na dva jednaka dela. Na oba dela razrezanog srca našli su natpis zlatnim slovima: Isus Hristos. Tako je sveti mučenik Ignjatije imenom i delom bio bogonosac, jer je uvek nosio u svom srcu Hrista Boga, čije je ime, kao prutićem, um ispisao razmišljanjem o Bogu." Bogonosac je bio učenik svetog apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova, i bio je udostojen da u svom detinjstvu vidi samog Gospoda Isusa Hrista. To je ono blaženo dete za koje Jevanđelje kaže da ga je Gospod postavio među apostole, koji su raspravljali o tome ko je najveći u Carstvu nebeskom, a zatim zagrlio, i rekao: Zaista vam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao djeca, nećete ući u Carstvo nebesko. Koji se, dakle, ponizi kao dijete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom.[12] Naravno, sveti Ignjatije je učio od svetog jevanđeliste i naučio se Isusovoj molitvi, i zanimao se njome u tom vremenu procvata hrišćanstva, kao i svi ostali hrišćani. Tada su se Isusovoj molitvi obučavali svi hrišćani, prvenstveno zato što je ta molitva izuzetno značajna, zatim zato što su rukopisne svete knjige retke i skupocene, zato što je mali broj ljudi bio pismen (većina apostola je bila neuka), zato što je Isusova molitva pogodna, dovoljna, i što ima neobično dejstvo i silu. "Veliko je i neizmerno ime Sina Božijeg", rekao je anđeo svetom Jermi, neposrednom učeniku apostola, "ono drži ceo svet." Čim je čuo ovo učenje, Jerma je upitao anđela: "Ako Sin Božiji drži sve stvoreno, podržava li one koji, otkako ih je On prizvao, nose Njegovo ime i hode u Njegovim zapovestima?" Anđeo je odgovorio: "On podržava one koji od sveg srca nose Njegovo ime. On sam je njihova osnova, i drži ih sa ljubavlju, zato što se oni ne stide da nose Njegovo ime."[13] U crkvenoj istoriji čitamo ovakvu priču: "Vojnik Neokora, Kartaginjanin, služio je u rimskom odredu zaduženom da brani Jerusalim u vreme kada je Gospod naš Isus Hristos dragovoljno pretrpeo stradanja i smrt radi iskupljenja ljudskog roda. Kada je video čuda koja su se dogodila za vreme smrti i vaskrsenja Gospoda, Neokora je poverovao u Gospoda i apostoli su ga krstili. Po završetku vojne službe, Neokora se vratio u Kartaginu i blago vere predao celoj svojoj porodici. Hrišćanstvo je primio i Kalistrat, unuk Neokorin. Kada je napunio potreban broj godina, Kalistrat je stupio u vojsku. Vojni odred u kome je služio činili su idolopoklonici. Oni su počeli da obraćaju naročitu pažnju na Kalistrata čim su primetili da se ne poklanja kumirima i da se noću, usamljen, dugo moli. Jednom prilikom su ga prisluškivali dok se molio, i kada su čuli da neprestano ponavlja ime Gospoda Isusa Hrista, izvestili su o tome svog zapovednika. Ispovedao je Isusa sveti Kalistrat nasamo i noću i danju, pred svima, i svoje ispovedanje zapečatio krvlju."*14] Pisac V veka, prepodobni Isihije Jerusalimski, već se žali da je vežbanje u Isusovoj molitvi veoma retko među monasima.[15+ Vremenom je vežbanje u Isusovoj molitvi postajalo sve ređe, i zato su sveti oci nastojali da ga podrže. Poslednji pisac o ovoj molitvi bio je blaženi starac, jeromonah Serafim Sarovski. Pouke ukrašene njegovim imenom nije pisao samo starac: u njima su zapisane i reči jednog monaha kojeg je starac poučavao; one su obeležene blagodatnim pomazanjem.*16] Danas su monasi gotovo prestali da se vežbaju u Isusovoj molitvi. Razlog ostavljanja je nemar, smatra prepodobni Isihije. Mora se priznati da je ova optužba istinita.

Blagodatna sila Isusove molitve sadržana je u samom božanskom imenu Bogočoveka, Gospoda našeg, Isusa Hrista. Iako nam brojna svedočanstva Svetog pisma javljaju veličinu Božijeg imena, značenje tog imena neobično jasno objasnio je sveti apostol Petar pred judejskim Sinedrionom, kada je Sinedrion ispitivao apostola kakvom silom ili u čije ime im je darovano da iscele hromog od rođenja? Tada Petar, ispunivši se Duha Svetoga, reče im: Knezovi narodni i starješine Izrailjeve, ako nas danas ispitujete zbog dobročinstva bolesnom čovjeku, kako on ozdravi, neka je na znanje svima vama, i svemu narodu Izrailjevu, da u ime Isusa Hrista Nazarećanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podiže iz mrtvih, njime stoji ovaj pred vama zdrav. On je kamen koji vi zidari odbaciste, a koji postade glava od ugla: i nema ni u jednome drugome spasenja. Jer nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima kojim bismo se mogli spasti.[17] Ovo svedočenje je svedočenje Svetog Duha: usta, jezik, glas apostola bili su samo oruđa Duha. I drugo oruđe Svetog Duha, apostol neznabožaca, proglašava sličnu objavu. Svaki - govori on - koji prizove Ime Gospodnje biće spasen.[18] Isus Hristos je unizio sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu. Zato i Njega Bog visoko uzdiže, i darova mu Ime kojeje iznad svakoga imena, da se u Ime Isusovo pokloni svako koljeno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom.[19] Čim je predvideo dalju budućnost, David, Isusov praotac po telu, opevao je veličinu Isusovog imena, živopisno izobrazio dejstvo tog imena, borbu posredstvom tog imena protiv vlasti greha, silu koju ono daje pri oslobađanju iz robovanja strastima i demonima, blagodatni trijumf onih koji su pobedu odneli pomoću Isusovog imena. Poslušajmo, poslušajmo bogonadahnutog Davida! Car prorok neobično jasno opisuje ono što će se zbiti za hiljadu godina: uspostavljanje duhovnog Hristovog carstva na zemlji, i govori da će se vlast Bogočoveka prostirati od mora do mora i od reka do krajeva vaseljene. I pokloniće se njemu svi carevi zemaljski, svi narodi njemu će služiti. I dragoceno je ime njegovo pred njima, i moliće se za njega svagda, vasceli dan njega će blagosiljati. Neka bude ime njegovo blagosloveno u vekove, pre sunca prebivaće ime njegovo; i blagosloviće se u njemu sva plemena zemaljska, svi narodi nazivaće ga blaženim. I blagosloveno Ime slave Njegove doveka i u vek veka, i ispuniće se slave Njegove sva zemlja.*20] Veliko služenje molitve, koja uvodi čoveka u najbliže zajedničarenje sa Bogom, pojavilo se na zemlji u najširim razmerama onda kada je Bogočovek pomirio čoveka sa Bogom. To služenje je obuhvatilo zemlju: nastanilo se u gradovima i selima, procvetalo u bezljudnim, dotad nenaseljenim pustinjama, zasijalo u mračnim pećinama, u klisurama, u provalijama i na planinskim vrhovima, u čestarima neprohodnih šuma. Ime Bogočoveka dobilo je u molitvenom služenju najvažniji značaj zato što to ime jeste ime Spasitelja ljudi, Tvorca ljudi i anđela, ime očovečenog Boga, Pobednika pobunjenih slugu i stvorenja - demona. Pred njim - našim Gospodom i Iskupiteljem - pred njim će pripasti Etiopljani, demoni, i neprijatelji njegovi, pali duhovi, prah će lizati.*21+ Gospode, Gospode naš, kako je divno Ime Tvoje po svoj zemlji! Jer se uzdiže veličanstvenost Tvoja iznad nebesa. Iz usta dece i odojčadi načinio si (Sebi) hvalu, nasuprot neprijatelja Tvojih, da satreš neprijatelja i osvetnika.*22] I zaista! veličina Isusovog imena nadmašuje moć razumevanja koju poseduju razumna bića na zemlji i na nebu: ono se nepojmljivo poima dečijom prostodušnošću i verom. Sa takvom istom nesebičnom nastrojenošću moramo pristupati moljenju Isusovim imenom i prebivati u tom moljenju; neprestano i revnosno moljenje mora biti slično neprestanoj težnji deteta za majčinim grudima: tada moljenje Isusovim imenom može da se završi potpunim uspehom, tada nevidljivi

koji je do sada bio zatvoren za njega. svim srcem svojim. savetuje prepodobni Grigorije Sinait. David poziva sve hrišćane na to moljenje. Jer se ne uzdam u luk svoj. i neka se uzdaju u Tebe. Gospode. i Imenom Gospodnjim branjah se od njih.neprijatelji mogu biti zgaženi. a ne stalno nastoji da od onih koji se mole oduzme posle molitve ono što su stekli tokom molitve.[31] "Isusovim imenom bij neprijatelje: jačeg oružja ni na nebu ni na zemlji nema. Svi narodi . ulazi radi istinskog bogosluženja u hram srca. noću se zanimao sećanjem na Boga veliki podvižnik molitve David: Opomenuh se u noći Imena Tvoga. Ono deluje kao prijatni lek. i koji ne gleda na sujetnosti (idolske) i na manije lažne:*28] on neće pri svome moljenju obratiti pažnju na sablažnjivo dejstvo sujetnih briga i strasti koje pokušavaju da opogane i obeščaste molitvu.Gospode Isuse.[34] Sveti David nabraja čudesna delovanja svetog i strašnog Imena*35] Isusovog. uzimanog u molitvi. Gospode. Zbog svoje tišine i mraka. silazi čoveku pomoć od Boga i daruje mu otpuštenje grehova. čiji način delovanja bolesnik ne poznaje i ne razume.*30] U teškoj borbi protiv nevidljivih neprijatelja našeg spasenja najjače oružje je Isusova molitva. sluge. pojući tajanstveno: Ispovedaću i slaviti Tebe. pojući novu. molite se u strahu i drhtanju pred veličinom Isusovog imena. nužnu posledicu grešnog života.[24] Prinesite Gospodu slavu Imenu Njegovom. noću sam podešavao svoju dušu na božansko raspoloženje. Hvalite. duhovnu pesmu. stekavši to raspoloženje u delatnosti narednog dana. Bogom ćemo se hvaliti sav dan.*27+ Blažen je čovek kome je Ime Gospodnje nada njegova. i.[25] molite se tako da se u vašim molitvama pokaže veličina Isusovog imena. i pred anđelima psalmopevaću Ti. Zbog takvog značaja moljenja Isusovim imenom. govori on. pozivajući se na svetog Jovana Lestvičnika. um se priključuje blaženim duhovima. hvalite Ime Gospodnje. sačuvah zakon Tvoj. već da je prinese potpuno Bogu. zato sveti David. Gospode. Radi Isusovog imena. i mač moj neće me spasiti. Neka je Ime Gospodnje blagosloveno od sada i doveka. jer nisi ostavio one koji Te traže. Opkolivši opkoliše me. Opkoliše me kao pčele saće.narodima su nazvani glagoljivi i prefrigani demoni .*26] Veličinu Isusovog imena sposoban je da otkrije u sebi jedino onaj koji je siromašan duhom. jer si uzveličao iznad svega Ime sveto Tvoje. i Imenom Gospodnjim branjah se od njih. Neprijatelj je nazvan osvetnikom zato što on povremeno. ali je samo delovanje očigledno na osnovu stvarnog isceljenja. Od istoka sunca do zapada hvaljeno je Ime Gospodnje. jer si uslišio sve reči usta mojih. konačno može biti slomljen neprijatelj i osvetnik. Da se ne vrati uniženi postiđen sa stajanja na svojoj molitvi. Jer si nas (Ti) spasao od tlačitelja naših. svemogućeg i sveblagog Isusa. iz svog blaženog opita. poklonite se Gospodu u dvoru svetom Njegovom. govori David. i da vi Njegovom silom uđete u nerukotvoreni hram srca radi poklanjanja u duhu i istini.okružiše me. i planuše kao oganj u trnju.*23+ Za odlučujuću pobedu neophodna je neprestana molitva i neprekidna budnost nad sobom. i Imenom Gospodnjim branjah se od njih. nepokradenu zbog rasejanosti: siromah i ubogi hvaliće Ime Tvoje. noć naročito doprinosi vežbanju u Isusovoj molitvi. iznoseći pred Boga pustoš i jadno stanje duše svakog čoveka."[32] Tobom ćemo.*29] "Noću mnogo vremena posvećuj molitvi. i Ime ćemo Tvoje ispovedati i hvaliti doveka. neprijatelj naše izbosti rogovima. svi koji znaju Ime Tvoje. i Imenom Tvojim uništićemo one koji ustaju na nas.[33] Kada Isusovim imenom pobedi i rastera neprijatelje. i ispovedaću i slaviti Ime Tvoje radi milosti Tvoje i istine Tvoje. traži u ime . a malo pojanju psalama". jedino onaj koji se zbog neprestanog osećanja svoje ništavnosti neprestano prilepljuje molitvom uz Gospoda. Pokloniću se hramu svetome Tvome. brzo me usliši. umnožićeš me (i ohrabriti) u duši mojoj silom Tvojom. i mrzitelje naše posramio si. U dan u koji Te prizovem. molite se revnosno i bez prestanka. Gospoda.

i kada odstupe od njega.[47] Bukvalno razumevanje stanja navedenih u ovim stihovima biće potpuno tačno. i naslediće je (narod Tvoj). Spasitelju naš. Reči ovih stihova imaju sledeće značenje: narodi su svi hrišćani. oživi me pravdom Tvojom.*39] i Njegovo ime je živo: ono oživotvorava one koji tim imenom vapiju izvoru života. jer je milost Tvoja velika na meni. i izgradiće se gradovi Judeje. tim svojstvima čovekove neporočne prirode. radi slave Imena Tvoga. i Ime Tvoje prizivaćemo. a sada ga priziva: Neka se uzveseli Izrailj Stvoritelju svome. i sve što je u meni Ime sveto Njegovo. dovedene u čudesni sklad i saglasje. i izbavio si dušu moju od pakla najdubljega. Da se obraduje srce moje. i silom Tvojom sudi mi. ali su upoznati sa Božijim zakonom i mogu da razlikuju dobro od zla i da po uredbi i pravilu Božijeg .svih ljudi pomilovanje i govori: Pomozi nam. ona zavesa kojom je pokriveno lice Božije. nema u njoj mesta za tuđe misli i osećanja jer će Bog spasiti Sion. Bože.*41] Kada silom i dejstvom Isusovog imena molitva bude uslišena. slabe i pogane molitvu. predlaže svim hrišćanima. svim srcem svojim.*37] Silom Isusovog imena um se oslobađa od kolebanja. ulazi u mrak i ne vidi ništa. jedino se bogougodnim mislima i osećanjima. starci sa decom. i slaviću Ime Tvoje doveka. proizvode Bogu prijatne duhovne zvuke i glasove koji odlaze na nebo. carevi su oni hrišćani koji su udostojeni da dobiju savršenstvo. ubeđen u to. oživećeš nas. kada neprijatelji budu odbijeni. Ispovedaću Te i hvaliti. daruje nam se spasenje. Ostaće (car) doveka pred Bogom. kada bude isceljen i vraćen u neporočno prirodno stanje.*44] Pravedni će ispovedati i slaviti Ime Tvoje. tada će nakon pokajanja. Blagodatno dejstvo Isusove molitve u hrišćaninu koji napreduje David prikazuje ovako: Blagoslovi dušo moja Gospoda. uslišio molitve moje. Imena Tvoga radi.[46] Upravo tako! Pri obilnom dejstvu Isusove molitve u njoj učestvuju sve sile duše i samo telo. i koji ljube Ime Tvoje nastaniće se u njoj. jer si Ti. David se opet moli: Bože. duhovno imanje i blago.*42]Tada će čovek postati slobodan da peva Gospodu pesmu novu: on se isključuje iz onih koji su telesni i duševni. i stoji pred licem Božijim bez ikakve pomoći. neka hvale Ime Gospodnje. da se boji imena Tvoga. Umiljenje u srcu postaje tada toliko snažno da je nazvano ispovedanjem.*45] zato što um. Bože. volja jača. dozvoljava da obitavaju u duši. čim otera neprijatelje. Neka hvale Ime Njegovo u horu. čuj reči usta mojih. i sinovi Sionovi obradovaće se Caru svome. Bože. Vežbanje u Isusovoj molitvi sveti David. dao si nasleđe onima koji se boje Imena Tvoga. Dane na dane cara dodaćeš. čim ih dotakne Božija blagodat. pred presto Božiji. zalog blažene večnosti. tačnije Sveti Duh ustima Davidovim. u Ime Tvoje spasi me.*40+ i nećemo odstupiti od Tebe. i pravi će se nastaniti pred licem Tvojim.*38] U ime Gospoda Isusa daruje se oživljenje duše koju je greh umrtvio. priključuje se onima koji su duhovni i hvali Gospodau crkvi prepodobnih. uslediti blagodatni darovi. jer se uznese Ime Njega jedinoga. ali njihovo suštinsko značenje je duhovno. izbavi nas. i seme slugu Tvojih posedovaćeje (= Judeju). Taj veo je nedokučivost Boga za sve stvorene umove. bez izuzetka: Carevi zemaljski i svi narodi. momci i devojke. sudije su oni koji još nisu zadobili vlast nad sobom. postaju sposobne da. i očisti grehe naše radi Imena Tvoga. Gospode Bože moj.[43] zato što nakon obnovljenja duše sve njene sile. Gospode.knezovi su oni koji su dostigli značajno napredovanje. usliši molitvu moju. Gospodu Isusu Hristu. Godine njegove kroz dane naraštaja i naraštaja. a ostala svojstva duše dobijaju pravilnost revnosti. koji izazivaju rasejanost. Do sada ga je Sveti Duh prizivao i poticao jedino na plač i pokajanje. knezovi i sve sudije zemaljske. Gospode. Mrak u mislima je onaj veo. kada njegov duh bude obnovljen u svojoj sili. I nastaniće se tamo. kada Božija pomoć siđe čoveku. Gospod Isus Hristos je život. kada bude udostojen otpuštanja grehova. uz bubanj i psaltir neka mu psalmopoju.[36] Radi imena Gospodnjeg naša molitva biva uslišena. u ime Gospoda.

mada i prvo ima svoju veoma značajnu cenu.*55+ U čoveku koji vodi rasejan život sila satane prebiva neprimećena i neshvaćena.[49] to jest ovladao je njegovim razumom i voljom. koji su ponovo ušli. vratio u duševni dom iz koga se Sveti Duh udaljio. Satana moralno prebiva u čovek onda kada čovek postane izvršilac volje đavola. neobične bolesti. a onaj koji je uznet u blagodatno savršenstvo nazvan je carem. i zapovedio mu da iziđe iz dečaka. U tom smislu treba razumeti reči prepodobnog Jovana Proroka: "Nama nemoćnima ostaje jedino da pribegavamo Isusovom imenu. To svojstvo objavio je sam Gospod. i Hristovi učenici isceljivali su besomučne tako što su izgonili demone imenom Gospodnjim. koje se veoma razlikuje od blagodatnog napredovanja. ona ima svojstvo da izgoni demone. Pri tome se dešava nešto slično onome što se desilo pri izgonjenju nečistog duha iz dečaka. ona postaje zbunjena. Tako je u Judu Iskariotskoga ušao satana. ali su se otuđili od Njega kroz sagrešenja. i izgoni ih iz čoveka. i padnuvši na zemlju dečak se valjaše i bacajući penu. svojstvo i silu da izgoni demone. između ostalih nepojmljivih. po duhu koji sada dejstvuje u sinovima protivljenja. živjeće. Kada prilikom Isusove molitve primetimo da su strasti posebno uzrujane i uzavrele. i muči i dušu i telo. čineći volju tijela i pomisli.vaskrsenje i život. nečisti duh ha odmah stade lomiti. Najpre moramo reći nekoliko reči o prebivanju demona u ljudima. Isusovo ime ima. Satana prebiva čulno u čoveku onda kada se nastani u njegovom telu. sjedinio se sa njim u duhu. i bijasmo po prirodi djeca gnjeva kao i ostali. posredstvom njih dovodi celog čoveka u strašno kolebanje. rekao je Isus. Iz Jevanđelja vidimo da je Gospod isceljivao besomučne.*53+ A znaci onima koji vjeruju biće ovi: imenom mojim izgoniće demone. onaj koji je dostigao savršenstvo u pobožnom delanju nazvan je starcem.[51+ Takvi duhovi. ali i mnogi demoni.[50] U tom stanju nalaze se manje ili više. jer. po knezu koji vlada u vazduhu. oni koji su se krstili u Hrista. starci sa decom su stepen delatnog napredovanja. Ja sam . Kada je Gospod zapretio nečistom duhu. Tada se čovek naziva besomučnim. u kojima nekada hodiste po duhu ovoga svijeta.rekao je Spasitelj . kako rekosmo. uz uslov da se život provodi u neprestanom i revnosnom pokajanju. posle preobražaja Gospodnjeg. U tom su stanju bili i u tom se stanju nalaze svi koji ne veruju u Hrista: i sveti apostol Pavle to govori hrišćanima koji su iz neznaboštva prešli u hrišćanstvo: I vas koji bijaste mrtvi zbog prijestupa i grijehova svojih. Tako sveti oci razumeju Hristove reči o tome da se đavo. Preduzmimo za nas spasonosni podvig! Potrudimo se da Isusovom molitvom izgnamo duhove koji su ušli u nas zahvaljujući našem nemaru. i izlaze iz nas od prizivanja ovog imena.*52] Ona ima svojstvo da oživljava one koje je greh umrtvio. izaziva u telu razne. duh je.zakona prebivaju u dobru i odbacuju zlo. shodno stepenu grešnosti. Na ovo svojstvo Isusovog imena moramo obratiti naročitu pažnju zato što ono ima izuzetno važan značaj za one koji se vežbaju u Isusovoj molitvi. a drugo moralnim. no čim čuje da čovek u molitvi priziva ime Gospoda Isusa. povikao."[56] To znači da strasti i demoni deluju zajednički: demoni deluju posredstvom strasti. sa sedam drugih duhova gorih od sebe. ponovo se izgone Isusovom molitvom. devojke su pravedno srce. strasti sudemoni. čudesnih svojstava. To prebivanje je dvojako: jedno možemo nazvati čulnim. Tako u čoveku može da živi jedan demon. među kojima i mi svi živjesmo nekada po željama tijela svoga. od zlobe i žestine sa kojom je izašao. a zatim tako snažno i dugo lomio dečaka da je dečak posle toga izgledao kao mrtav. ne padnimo zbog toga u . toliko spremno za molitvu. "Imenom mojim izgoniće demone*48] oni koji veruju u Gospoda". koji vjeruje u mene ako i umre. Ona podiže sve strasti u čoveku.*54] Isusova molitva i otkriva prisustvo demona u čoveku. Kada je dečak video pred sobom Gospoda.

makar se nalazio i izvan molitvenog hrama. Ta molitva može da izobliči greh koji živi u nama. razbuktavaj ga stalno sećanjem na Gospoda Isusa. a On je obećao da će nas osloboditi iz tog ropstva. pohvali se pred Bogom svojom čistotom. Ako želiš da očistiš svoje srce. ponovo ćemo dobiti stvrdnut i neprečišćen materijal: ako se nekad opominjemo Boga. celu ju je zarobio u svoje carstvo. Ona može da ugleda najpre zlo u unutrašnjosti svog srca."[57+ Ovde je očito opisano ono delanje. jer On jedini može da oduzme od nas greh.potrebne su godine i mnogo vremena. ta molitva može. neka zna da to ne može učiniti tako da se nekad moli. koji odiskona zarobljava čoveka. već se. malo-pomalo. naprotiv. da bi čuo strasno. Tako je isti taj sveti . ni telo. i zlo. Ako nameravamo da prečistimo zlato. to jest zli knez duhova. i neka ti to bude jedino neprekinuto poučavanje i delo. Taj zli gospodar obukao je u greh dušu. pa i zakratko dozvolimo da zgasne vatra u peći."[59+ Na osnovu ovakvih razmišljanja sveti oci daju onom koji se moli Isusovom molitvom sledeću. uđi. da bi tako. Ta molitva može da pokrene zmiju. Ovo delo se. ko god ti bio. da je pobedi i iskoreni. Silazeći u dubinu srca. i da bi se duša potpuno vratila u svoju prirodnu svetlost sa velikom slavom. onda neradom uništavamo ono što mislimo da ćemo dobiti molitvom. jer smo dobili jasan znak da je Isusova molitva počela da deluje u nama. Sveti Jovan Zlatousti govori: "Sećanje na ime Gospoda našeg Isusa Hrista razdražuje neprijatelja na bitku. jer duša koja primorava sebe na Isusovu molitvu može da stekne tom molitvom sve. Bogu neprijateljskog. nepokornog Božijem zakonu. a nekad ne moli: on mora neprestano da prebiva u molitvi tako što će čuvati um. i dobro. Pomolimo se zato Bogu da svuče sa nas starog čoveka. smiri sebe tako što ćeš se. celokupno njeno biće. i razmotri do dna svoje misli i ispituj dubinu svojih pomisli: i ugledaćeš u nedrima svoje duše zmiju kako puže i gnezdi se i ubija otrovom delove tvoje duše. neka srce proguta Gospoda. Ako ubiješ zmiju. nečistog. opoganjenog. um se čisto i neoprelešćeno moli ako prebiva u srcu. za dušu spasonosnu pouku: "Duša neće moći dovoljno da se raduje dobru pravednosti ako ne postrada mnogo zato što se nije oslobodila greha. moliti Bogu za svoje tajne. o kome govori i na koje poziva prepodobni Makarije Veliki u svom Prvom slovu: "Posredstvom pomisli. obložio je i obukao njegovu dušu vlašću tame. a dušuće spasiti i oživotvoriti. srce prema zlim pomislima. obukao je čoveka u starog čoveka. nego da bi video strasno. Ta molitva može da pokrene svu silu neprijatelja u srcu. i jasno ukazano na oruđe delanja. ni razum. koje neprestano rastu u tebi. on nije ostavio na slobodi ni pomisli."[58+ Isti ovaj veliki Božiji ugodnik govori: "Carstvo tame. robinju i slugu greha. Prema tome. ni za dva dana . slab i grešan. a nekad ne opominjemo. da bi njegove noge bile upravljene prema zlim delima. Taj zli neprijatelj je celog čoveka oskrnavio i izobličio dušu i telo. ime Gospoda Isusa Hrista će smiriti zmiju koja gospodari na poljima srca. i neka ovo dvoje budu jedno. Srce je neizmerni bezdan. ta molitva može i da ga istrebi. i ne čini za jedan dan. ruke prema činjenju bezakonja.uninije i nedoumicu. uostalom. potrebno je mnogo vremena i podviga da bi bio izgnan neprijatelj i da bi se nastanio Hristos. za revnosno moljenje imenom Gospoda Isusa. a može i da je smiri. zlo sagorelo u vatri sećanja na dobro. pomolimo se Bogu pogotovu zato što su oni koji su nas zarobili i koji nas drže u svojoj vlasti jači od nas. u svoju zarobljenu dušu. Ako neko želi da odbaci starog čoveka u sebi. ohrabrimo i spremimo za podvig. to jest obukao ga je u sam greh da čovek više ne bi video kako hoće. Čoveku koji voli vrline svojstveno je da sećanjem na Boga stalno istrebljuje zemljanost srca. i neka Gospod proguta srce. a zatim i dobro. a ako je ne ubiješ. svu ju je opoganio. nijedan njen deo . malo-pomalo.svu ju je zaodenuo u plašt tame. Neprestano prebivaj u imenu Gospoda Isusa.

i zato odati dužno božansko poštovanje govoreći: Vaistinu si Ti Sin Božiji. ona. sasvim suprotno. ali se Isusovim imenom troše i rastapaju.*61] Mi se borimo za naše spasenje. kaže Pismo*64]. ovo smo pomenuli da bismo ga upozorili i pozvali na oprez. oštrija od svakoga dvosjekloga mača. posredstvom spoljašnjih osećanja.[67] O. Strpljivi i revnosni trudbenik će sigurno naći zadovoljenje i utehu: obradovaće se bezmernom obilju takvih duhovnih darova koje u svom telesnom i duševnom stanju ne može čak ni da zamisli. ili da. izvršili svoje služenje.(Dijadoh) rekao: 'Molitva je istinska i neoprelešćena onda kada je um tokom molitve sjedinjen sa srcem.i pokorava se ljudima. ni talasa! Vetrovima nazivam demonske pomisli i maštanja. to jest Isus prodire sve do razdiobe duše i duha.*68] Data im je vlast. Zato čovek ne može potpuno da se oslobodi bitke. um najpre nailazi na neprozirni mrak. uticaj i otrov demona. kaže prepodobni Grigorije Sinait. zatim počinje da prodire prema srcu tako što ga budi iz smrtnog sna. čak i dobrim. Isusova molitva deluje postepeno: ona najpre deluje na sami um. da odasvud izgoni greh. i ništa vam neće nauditi.*65] prodire tako što istrebljuje grešnost iz svih delova duše i tela. Gospod je rekao: Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svu silu vražiju. ni vetrova. koji su po volji Božijoj bili poslani na propoved. lukavi demoni ratuju i stvaraju veliko uznemirenje. Iz oluje koja besni mi ćemo postojano.'"[60] Ne bojte se. vežu ga oni koje je on bio vezao. i da im se dragovoljno pokore. hrabro i sa suzama vapiti Gospodu Isusu Hristu: On će zapretiti vetrovima i talasima. i demoni nam se pokoravaju u ime tvoje. Učenicima. da staju na zmije i na skorpije. da ne obećava nikakvog ploda. posredstvom maštanja. kako je ta radost bila istinska! Kako je bila osnovana! Više od pet hiljada godina vladao je đavo nad ljudima tako što ih je posredstvom greha učinio svojim robovima i svojim srodnicima. dovodi ga u stanje tišine i paženja. radosnim što su zbacili vlast demona nad ljudima i što su ljudi zadobili vlast nad demonima. Duša tada boluje zato što je. No demoni ne odustaju od bitke ni onda kada budu prognani i odstupe od srca: tada oni počnu da uzbunjuju um spolja. zanemare dar. a talasima metež strasti nadraženih pomislima i maštanjima. malo-pomalo. ne može da ne ratuje protiv lukavih duhova. i zato što rađa: jer je riječ Božija živa i djelotvorna. bolesna. čim vide da nemaju snagu da uzbune um u dubini. zglobova i srži. trudbenici Isusove molitve. počinju da ga uzbunjuju izvana. a sada čuje Isusovo ime . Umu je potrebno dosta vremena da počne da oseća tišinu i tihovanje u sebi zato što demoni.*66] Kada su sedamdesetorica malih apostola. Prodirući sve dublje. a rečju skorpije poduhvate spolja prikrivene neporočnošću. oni su se vratili i radosno saopštili Gospodu: Gospode. satiru ga oni koje je on satirao. posredstvom strasti izazivaju metež i buru u srcu. na ogrubelost i zamrlost srca koje je nespremno da odmah podrži um. To je svojstveno savršenima i onima koji su se potpuno udaljili od svega i stalno prebivaju u paženju srca. i sudi namjere i pomisli srca."*62+ Može na početku izgledati da je i samo delanje neobično suvo. da svuda uništava vladavinu. . Zato je u tom početnom delovanju Isusove molitve duša "neiskazivo slomljena i neizrecivo bolesna". Rečju zmije sveti oci označavaju nesumnjivo grešne poduhvate. ali im je ujedno ostavljena sloboda da pravilno upotrebljavaju tu vlast. a oni su se do sada pokoravali njemu. a tako ćemo opitno saznati Isusovu svemoć. Prepodobni Simeon Novi Bogoslov kaže da se "bitka vodi tokom vežbanja u Isusovoj molitvi. počinje da deluje u svim delovima duše i tela. Od naše pobede ili našeg poraza zavisi naša večna sudbina. Ulažući napore da se sjedini sa srcem. kao vosak u vatri. a oživljavanje srca obeležava tako što se u njemu pojavljuje osećanje umiljenja i plača.*63] Trudbenik ne sme zbog ovoga da pada u uninije ili malodušnost.

to jest začetke greha u pomislima. i niko ne zna koje Sin osim Oca. ono je Duh. . ona ga čuva u srcu. otkriva da je Sin. Oče. objavljuje da se tajne hrišćanske vere ne otkrivaju mudrima i onima koje svet uzdiže već onima koje svet za decu drži. "Radujte se". marljivo i sa ognjenom revnošću heruvima i serafima vežbali u moljenju Isusovim imenom. neobrazovani. Iznad ljudskog poimanja je i Njegovo svesveto ime. koji se suprotstavljaju ostvarenju cilja. odbijanje i satiranje neprijatelja. "ali ne tome što vam se demoni pokoravaju: radujte se tome što vaša imena nisu napisana na nebu mastilom. Gospode neba i zemlje. Prebivanje umom i srcem na nebu i u Bogu . ona se neprestano naslađuje imenom voljenog. Takva je ljubav! Ona se neprestano seća voljenog. uništi u sebi vlast đavola nad sobom. Drukčije nije moglo ni biti. Kao deca prostodušno i puni poverenja primimo učenje o molitvi Isusovim imenom. Isusovom molitvom.to je glavni plod. i demone da izgoni. Jevanđelje dalje govori: U taj čas obradova se duhom Isus i reče: Hvalim te. ne manja od apostolskih. Ime Gospodnje je više od svakog imena. Imenom Gospoda Isusa Hrista zbila su se zapanjujuća čuda pred očima celog hrišćanskog sveta. Da. a oružje moljenje Isusovim imenom. Čim je svojim učenicima darovao vlast da staju na zmije i skorpije. i ne treba to da privlači na sebe svu pažnju. u sećanju zavet Božiji. u srcu plamenu ljubav prema Gospodu. obožuje. prepodobni Varsanufije iznosi ovakvo mišljenje: "Znam jednog slugu Božijeg u našem rodu. kako svedoči Onaj koji mu je dao dar. to je cilj molitve. ima u umu i na usnama. Obradujmo Boga trudom i napredovanjem u služenju kojem nas je poučio i koje nam je zapovedio. i neizlečive bolesti da leči. Isusova molitva uznosi sa zemlje na nebo svog trudbenika i pridružuje ga žiteljima neba. Hrišćani koji su napredovali shvatali su tu silu na osnovu svog napredovanja. darove. u nama dostupnoj meri. nego se radujte što su imena vaša napisana na nebesima. jer kroz saznanje i razmišljanje o pobedi mogu da uđu u nas gordoumlje i uobraženost. Oče.[70] Raduje se Gospod nedostižnom Božijom radošću kada vidi da ljudi napreduju. ili. hrišćanine! Posecaj Isusovim imenom glave. menja. što si ovo sakrio od mudrih i razboritih. izvor radosti. maštanjima i osećanjima. i u ovom blagoslovenom mestu koji i mrtve može da vaskrsava u ime Gospoda našeg Isusa Hrista. moramo biti deca. govori blaženi Teofilakt.Vlast koju je Gospod dao sedamdesetorici svojih učenika data je i svim hrišćanima. Da bismo bili Hristovi učenici. tek je drugostepena stvar. stiči duhovnu slobodu. neuki. a time bismo povodom same pobede doživeli strašni poraz. tačnije. pretapa. Gospod je dodao: Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju. ono daje život. i sa dečijom prostodušnošću i ljubavlju primiti Njegovo učenje. u našem vremenu. što je podsticalo da se u celoj hrišćanskoj zajednici gaji vera u neograničenu silu Isusovog imena. Već smo rekli da je Isusova molitva bila opšteprihvaćena u prvim vekovima hrišćanstva. nego Božijom blagodaću i sećanjem na Boga". uzeti iz običnog naroda.*69] Upotrebljavaj pravilno tu vlast. i da čini druga čuda. Osnova tvog podviga je blagodat svetog krštenja. a otkrio to bezazlenima. O toj sili. koja se veoma razvijala u Božijim svetiteljima. ono je izvor naslađivanja. a takvi su bili Hristovi učenici. A i šta je to u poređenju sa onim šta se može učiniti Isusovim imenom!"*71+ Verujući rane Crkve imali su pred očima čuda. I okrenuvši se učenicima reče: Sve je meni predao Otac moj.jer je tako bila volja tvoja. Onima koji su već postali Njegovi učenici Gospod se obraća tako što im izlaže najveće tajne učenja. i zato su se neprestano. izvor života. uništi sve njegove uticaje na tebe. kao deca prostodušno i puni poverenja pristupimo vežbanju u toj molitvi: jedino Bog potpuno zna njenu tajnu i poučiće nas vežbanju u njoj. i da nezavisno od toga da li ga čovečanstvo prihvata ostaje iznad poimanja svih razumnih bića.

Savetujući revnosno i neprestano vežbanje u Isusovoj molitvi. ali su nam dela . onda je to zbog njihovog maloverja. sveti Jovan Lestvičnik na Sinajskoj gori i jedno vreme u Donjem Egiptu. u Kapadokiji. Teolipt Filadelfijski. jerusalimski prezviter. prepodobni Pahomije Veliki je živeo u Gornjem Egiptu. monasi provodili život u tihovanju. Mnogi su neumorno hodili za Hristom i bili uz Njega. sveti Vasilije Veliki u istočnom delu Male Azije. Simeon Novi Bogoslov. "I mi". Ta odluka. govori on. blizu Aleksandrije. naročito monasima. učeni. Grigorije Sinait. Simvola vere i sto Isusovih molitava. Ako su mnogi izgovarali to zaklinjanje i nisu se iscelili. Sva dela pomenutih otaca dostojna su velikog uvažavanja zbog toga što sva žive i odišu obiljem blagodati i duhovnog znanja. Njime se ukrasimo. Njime je i apostol Pavle postao velik. arhimandrit Pajsije Veličkovski. istočna. sveti Jovan Zlatousti je živeo u Antiohiji i u Konstantinopolju. od ispunjenja pravila bili su oslobođeni oni koji su dostigli savršenstvo i s njim sjedinjenu neprestanu molitvu. Pravoslavna crkva predlaže svim neukima Isusovu molitvu umesto svih drugih molitava. veoma malo učeni.[75+ Od Božijih ugodnika pomenutih u tom Slovu. To zaklinjanje izgoni aždaju iz njene jazbine i baca je u vatru. skitski i nitrijski monasi. u Dobrotoljublje. Kalist i Ignjatije Ksantopul i mnogi drugi. Sveta. sveti Jovan Zlatousti govori o njoj kao o nečemu što je opštepoznato. Pravilo koje su mu anđeli predali sastojalo se od Trisvete pesme. koja se nalazila nedaleko od Skita. Sve je to očito iz dela i odluka svetih otaca. o Isusovoj molitvi su pisali i sledeći: prepodobni Isihije. a žena koja je dugo bolovala od točenja krvi isceljena je iako nije dodirnula njegovo telo već samo skute njegove haljine. za duševne strasti i bolesti. ali nisu dobili koristi. Prepodobni Varsanufije Veliki kazuje da su se monasi egipatskog Skita prvenstveno zanimali molitvom. ostavljaju razna psalmopojanja i počinju prvenstveno da se vežbaju u Isusovoj molitvi radi sile i hrane. nego kao opštepoznato vežbanje. a čak isceljuje rane koje ona nanosi. a ne zbog nedelotvornosti izgovorenog. koje su ušle u opštu upotrebu. "imamo duhovna zaklinjanja: ime Gospoda našeg Isusa Hrista i silu krsnu. i mnogi obični ljudi. sveti Ignjatije Bogonosac je živeo u Antiohiji. Iz ovoga se vidi da je moljenje Isusovom molitvom bilo u opštoj upotrebi u svim mestima vaseljenske Crkve. ali ne kao nešto novouvedeno. prepodobni Filotej Sinait. čak i potpuno neuki. Grigorije Palama. koje u njoj ima preizobilno. prešla je iz Grčke u Rusiju. a Bogu se prestavio u Rimu. Osim pomenutih otaca. učenik svetog Grigorija Bogoslova. živeli su u Donjem Egiptu. Njihova dela su uglavnom smeštena u opširni zbornik asketskih pisaca. monaha i ave Nitrijske gore. Isusovo ime je strašno za demone. u kojoj su. pisac iz V veka.Neukima ono potpuno nadomešta molitve i pevanje psalama. Od ruskih otaca o ovoj molitvi su pisali prepodobni Nil Sorski. sveti mučenik Kalistrat je rođen u Kartagini i živeo je u svom rodnom gradu. čim napreduju u Isusovoj molitvi. isto kao i prepodobni Isaija.[72+ predlaže je. koji su se vežbali u Isusovoj molitvi ili pisali o njoj. sveti Varsanufije Veliki u okolini Jerusalima. slično kao u Skitu. Monasi potčinjeni duhovnom rukovođenju prepodobnog Pahomija morali su svakog časa da savršavaju pravilo.[74+ I Isusovu molitvu i Molitvu Gospodnju pravilo smatra opštepoznatim molitvama. zajedno sa drugim predanjšuga Istočne crkve. Njime se ogradimo. jeromonah Dorotej. koji se već žali da monasi ostavljaju vežbanje u Isusovoj molitvi i trezvenost. što se vidi i iz žitija prepodobnog Pamva. Molitve Gospodnje. shimonah Vasilije Poljanomeruljski i jeromonah Serafim Sarovski."[73+ Anđeo Božiji je predao molitveno pravilo prepodobnom Pahomiju Velikom radi brojnog monaštva koje je njemu bilo dato na upravljanje. napojili su se silom Isusove molitve za spasenje i večni život. a mnogi su znatno duhovno napredovali. iako je imao prirodu koju i mi imamo. pedesetog psalma.

A mi hoćemo da budemo umni. Zato nam je potreban učitelj koji bi nas izveo iz naše složenosti. Kada su neki oci videli da tih istinskih i neprelešćenih učitelja tog delanja ima sve manje. Tako je Zosima. dostupnija nego dela grčkih svetila. samo trojicu koji su imali neko znanje o umnom delanju. Starac je nazvao svoja dela prethodnicom. danas su oni toliko retki da bez suzdržavanja i straha da ćemo pogrešiti možemo reći da njih nema. naročito o Isusovoj molitvi. ali mi smo postali toliko složeni da je ta prostodušnost za nas neosvojiva i nedostupna. ili pripremom za čitanje grčkih otaca. Pisali su oni donekle i o tome. našao je tamo. monah iz XIV veka. ne podnosimo samoodbacivanje. što je jasno onima koji imaju opitno znanje o podvigu. potrebu da pišu o onom delu delanja koji priliči početnicima. bogatih duhovnim darovima. a Bog uzveličao i uzneo. hoćemo da oživimo svoje ja.*76] Takva je i njena namena."*78+ Za primanje najuzvišenijeg umnog delanja potrebna je dečija prostodušnost i vera. ne želimo da delujemo verom. "mnogi oci su izložili u knjigama sveto učenje. puno premudrosti Svetog Duha. pesnika. Te knjige su najdragocenije nasleđe koje su sveti oci ostavili monaškom potomstvu. Te knjige su mrve koje su pale nama i čine naš deo.[77] Zbog takve potpune oskudice duhonosnih učitelja otačke knjige predstavljaju jedinstven izvor kome se glađu i žeđu izmučena duša može obratiti radi sticanja suštinski potrebnih znanja u duhovnom podvigu. živi sasudi Božije blagodati bili su krajnje retki. a mudrac skreće sa puta i survava se u mračnu provaliju prelesti. "svesveto delanje molitve uma sijalo je na mnogim mestima u kojima su prebivali sveti oci. Eto zašto na poprištu umnog delanja dete dostiže neobično napredovanje. po mom mišljenju. današnje monahe. Sva dela svetih otaca o monaškom životu. govori Pajsije Veličkovski. iscrpivši se dušom i telom u monaškom životu. Izvanredna je knjiga prepodobnog Nila Sorskog. pred kraj tog života neočekivano nađe negde u zabačenom mestu sasud koji je izabrao pravedni Bog. U doba prepodobnog Nila Sorskog. kako on kaže. Stigavši na Atonsku goru. zbog naročite jasnosti i jednostavnosti izlaganja. izvan svakog očekivanja. neprocenjivo blago. ona se stalno poziva na njih i objašnjava ih. To je uređeno po naročitom Božijem promislu da božansko delanje ne bi palo u potpuni zaborav. zbog naših grehova uništili muhamedanci kad su osvojili Grčku. iz našeg slavoljublja i naše uobraženosti u širinu i prostotu vere. U XIV i XV vek spada većina dela o Isusovoj molitvi. iz našeg lukavstva. Naročitom milošću Božijom smatra se ako neko. prepodobni Grigorije Sinait. neke su Božijim nadgledanjem sačuvane da naših dana. iz naše prevejanosti. Naročito dela starca Vasilija možemo i moramo smatrati prvom knjigom kojoj bi se u naše dane morao da obrati svaki onaj koji želi da se uspešno zanima Isusovom molitvom. filosofa. i mnogo je tada bilo učitelja tog duhovnog podviga: zato su sveti oci tih vremena pišući o njemu objašnjavali samo neizrecivu duhovnu korist koju taj podvig donosi i nisu imali. o toj božanskoj molitvi uma na osnovu Svetog pisma Starog i Novog zaveta. Mnoge od tih knjiga su. svetih učitelja. onda su. podignuti . mrve sa duhovne trpeze otaca. zbog velike bliskosti sa vremenom u kome mi živimo. veoma retki. Upadljivo je da se vreme u kome je napisana većina tih knjiga o umnom delanju podudara sa vremenom velike oskudice umnog delanja u monaštvu. našao u zajordanskoj bezljudnoj pustinji veliku Mariju. tri veka pre nas. "Potaknuti tajnim božanskim nadahnućem". predstavljaju za nas. po Božijem dopuštenju. neretko govornika. "U drevnim vremenima" govori Pajsije Veličkovski. Dobro bi bilo da čitanje ove knjige bude uvod u čitanje grčkih pisaca. predgovorom. kojeg su ljudi ponizili. priprema za čitanje i pravilno razumevanje tih dubokomisaonih.ruskih otaca. među hiljadama monaha. nama ništavnima. ali za one koji ga nemaju taj deo ostaje prikriven.

onaj koji vrši postriženje govori: "Primi. Budimo zadovoljni tim stanjem. jer ovo je reč Božija: nju nosi na ustima svojim. arhiepiskop solunski."*79] Videli smo da sveti prorok David poziva sve Božije ljude bez izuzetka na moljenje Isusovim imenom. svim monasima i mirjanima da u svako vreme i svakog časa izgovaraju tu svetu molitvu. neka ne traži više stanje. Oslanjajući se na učenje svih svetih otaca. mač duhovni. Isuse Hriste. svetih otaca i predanju Crkve. zapoveda i daje savet arhijerejima i sveštenicima. navikavanje na postupanje po . ako bude dopušteno. čvrsto ubeđen da se ono i ne zadobija čovekovim naporom. izložili pismeno svoje mišljenje o samom načelu i o tome kako valja obučavati početnika. to jest molitva uma. koje se. spoljašnjem i unutrašnjem tihovanju. Sine Božiji. jer usliša Gospod glas plača mojega. Ali tu nema protivurečja: tu se govori o najvišem stepenu Isusove molitve. zato što se ona često tvori samim umom. zbog umiljenja. kako se u njemu istinski i neprelešćeno moli. Za zadobijanje duboke molitve srca potrebna je značajna priprema: ona obavezno podrazumeva dovoljno opitno izučavanje monaškog života. naslađivanje. Psalmist je rekao: Odstupite od mene svi koji činite bezakonje. glava vrlina. Gospod molitvu moju primi. brate. mnogo više nego što zaslužuje po svom dostojanstvu i stepenu svoje uređenosti. pomiluj me. Nerazumno je tražiti ih pre pomirenja. davanje darova su posledice pomirenja. neka ga ne traži. već da ga daruje Bog. i da im ona bude kao disanje. Takvo traženje je pouzdan znak gordosti i uobraženosti. Ako je Bogu blagougodno da ostavi podvižnika pri molitvi pokajanja. Sveti Simeon. osećanju sladosti i ostalih visokih molitvenih stanja. Onoga koji bestidno i drsko hoće da stupi ka Bogu i besedi sa Njim čisto. Na prvi način mogu i moraju da se zanimaju Isusovom molitvom i mirjani.[80+ pri postriženju u monaštvo. Molitveno sveto dejstvo uma u srcu zahteva prethodno vežbanje u prvom načinu moljenja i zadovoljavajuće napredovanje u tom moljenju. skrušenog duha. sa najvećim paženjem na misli i reči molitve. sveti Nil zabranjuje da preuranjeno težimo uvođenju uma u srce. kao ljubav Božija. ne tražimo više stanje. Prebivanje u pokajanju je zalog spasenja. zato što to traži drsko i gordo. a u umu i srcu govori neprestano: Gospode. a neprijatelji odstupe od duše. Svi hrišćani mogu i moraju da se zanimaju Isusovom molitvom radi pokajanja i prizivanja Gospoda u pomoć. kada se novopostriženom daju brojanice. po njenoj dobroj volji prevodi podvižnika molitve iz prvog načina moljenja u drugi. i u revnosnim trudbenicima uvek uz učešće srca. Božija blagodat sama po sebi. koji se primorava da Boga nalazi u sebi. toga lako umrtvljavaju demoni. iznad svih delanja.'"*81+ No prepodobni Nil Sorski poučava da je "sećanje na Boga. a ne samo monasi koji žive u manastirima ili su zauzeti poslušanjima. no ne dozvoljava se svima da pristupe molitvenom svetom činu umom u kleti srca. neka on i ostane pri njoj. koja se otkrivaju tada kada Bog primi molitvu pokajanja."*82+ Površnom pogledu može izgledati da zavet prepodobnog Nila protivureči zakonodavstvu Svetog pisma. kako um ulazi u srce. radost.[83] Uteha. da se zanimaju sa strahom Božijim i verom. takvo traženje ne dovodi do napredovanja već do spoticanja i propasti. pokazuje osećanjem plača i suzama. Usliša Gospod moljenje moje. u njoj poznato vreme. Takvu pažljivu molitvu možemo da nazovemo i molitvom uma i molitvom srca.Božijim Duhom i u nameri da istinsko učenje o početku te unutrašnje molitve ne presahne. videli smo takođe da je sveta Crkva donela odluku da svi neuki i svi oni koji ne znaju Sveto pismo napamet mogu da koriste Isusovu molitvu umesto svih drugih molitava i psalmopojanja.

uvek nalaze u strahu i trepetu zato što se boje i strepe da u takvoj molitvi ne postanu žrtva neke prelesti.jevanđelskim zapovestima: sveta molitva se zasniva na uređivanju duše. jer to naročito doprinosi razvoju molitve srca i tihovanja u srcu. Izlažući učenje o ovoj molitvi. kako govori Vasilije Veliki: 'Svakom delanju mora da prethodi rasuđivanje: bez rasuđivanja se i dobro delanje pretvara u zlo zato što je preuranjeno i neumereno. mada ih Bog uvek čuva od nje. to jest na takvu molitvu? Kako da izbegavaju mnoge i razne neprijateljske prelesti. to jest molitva . ne samo oni koji su odsekli nego i oni koji su potpuno umrtvili svoju volju i rasuđivanje pred svojim ocima. a ne svim pravoslavnim hrišćanima. Veoma duboku molitvu srca imali su sveti Andrej jurodivi i neki drugi. postoji i vreme mirnog govorenja. "moramo činiti razborito. žarko želimo kelijno tihovanje bez izlaženja i životu bezljudnoj pustinji. Neće nas prelešćivati gordo usrđe. Ako se monasima zabranjuje preuranjena težnja prema molitvi koju um prinosi u domu srca. U pismu starcu Teodosiju. nećemo dobiti ništa ni u pravo vreme. Ima vreme i setvi trudova. dakle ljudima bez poslušnosti: ako jedino na osnovu samog čitanja takvih knjiga primoraju sebe na molitvu. jer u nju upadaju svi koji samovoljno počinju podvig te molitve. u pravo vreme. nećemo pre vremena tražiti ono što dolazi u određeno vreme. trezvenosti uma i tihovanju. koje su zadobijali Božijom blagodaću posredstvom svoje istinske poslušnosti. to jest onoj molitvi koja se tvori umom u srcu. Još veća opasnost preti mirjanima. tim više se ona zabranjuje mirjanima. i to postupanjem po zapovestima. Mirjani nikako ne mogu da zadobiju istinsku monašku poslušnost i potpuno odsecanje svoje volje i razuma. da poslušnost rađa istinsko smirenje. Ova poslednja priprema je tim potrebnija zbog činjenice da u nedostatku duhonosnih vođa naš jedini vođa moraju biti otačka dela i molitveni plač pred Bogom. lukavo usmerene na njene trudbenike? Tako je strašna ta stvar. i izuzetna retkost. i vreme nelicemernom služenju. bogonosni oci tvrde da njen početak i nepokolebiva osnova jeste istinska poslušnost. Uvrštavanje sebe u red tih izuzetnih ličnosti nije ništa drugo do samoobmanjivanje uobraženošću. oni će upasti u prelest. bez poslušnosti. Pajsije Veličkovski govori: "Otačke knjige. istinskim i iskusnim učiteljima tvorenja te molitve. Kako mogu mirjani bez ikakvog poučavanja. "No i sama ta dobra i divna delanja" govori prepodobni Nil Sorski.' I Lestvičnik."[85+ Naročito prepodobni Nil zabranjuje nerazumnu težnju ka otšelništvu. nakon dostizanja potrebnog stepena napredovanja. radi njihovog istinskog smirenja. molitva počiva na tom uređivanju i ne može da ostane u duši ako se ne nalazi u takvom uređivanju. govori: Svakom poslu pod nebom ima vrijeme. samo svojom voljom. i vreme žetvi klasova neizrecive blagodati. i neprestanoj molitvi ima vreme. koja nikako ne može da bude pravilo za sve. tako i molitva koju um umetnički tvori u srcu . U suprotnom.kako molitva uma. paženju i molitvi uma. a smirenje čuva podvižnika u molitvi od svih prelesti.[84] i u našem svetom životu svakom poslu ima vreme: i tihovanju ima vreme. da primoravaju sebe na tako strašno i užasno delo. žarko želimo tihovanje u srcu. skrivena prelest pre otvorene prelesti. a takva težnja se skoro uvek javlja u ličnostima koje ne razumeju ni sebe ni monaštvo: upravo zato takav život prate najteža spoticanja i samoobmanjivanja. to jest molitva koju um tvori neumetnički. navodeći reči iz Pisma. Priprema mora da podrazumeva zadovoljavajuće izučavanje Novog zaveta i svetootačkih delao molitvi. naročito one koje poučavaju istinskom poslušanju. Tu molitvu sveti oci su nazvali .da se i istinski poslušnici.Žarko želimo molitvu srca. tada ćemo imati neobičnu korist. isključivo priliče jedino monasima. nakon koje sledi prelest. A kada se rasuđivanjem odredi vreme i mera dobrog delanja. koje čekaju samovoljne. veoma retki mirjani: to je izuzetak.

posebno među onima u Egiptu."[89+ "Početak molitve je odbijanje pomisli u samom njihovom začetku. posle Pouke o sveštenom tihovanju tela i duše. ali ne svuda. potreban. Najbolji je. A tamo gde su i tvorili tu molitvu. opširnijem učenju o molitvi. Zato se bojim i strepim da će zbog pomenutog razloga oni koji samovoljno. Ako se istrajno podvizavaš. tamo je tvorenje te molitve čuvano kao velika i neizreciva tajna. nakon štampanja otačkih knjiga. a to jasno pokazuje da je taj način veoma dobar i za tihovatelje i za monahe koji su napredovali. tamo se Njemu sve pokorava.umetnošću nad umetnostima. On je obišao svu Svetu (Atonsku) goru. Ponavljamo: najveća vrednost ovog načina je u tome što je pored sve svoje dovoljnosti i potpuno bezbedan. U Pouci o svetoj i blaženoj molitvi sveti Jovan Lestvičnik govori: "Bori se da zaključaš svoju misao u reči molitve. završetak molitve je otimanje uma ka Bogu. izložim učenje svetih otaca o umetnosti tvorenja Isusove molitve. tamo gde je ona poput sunca sijala monasima. shodno svom oskudnom znanju i oskudnoj opitnosti. potpuno bezopasan. i nije našao na njoj nijednog koji je bar nešto znao o ovoj molitvi."*87] Smatram svojom obavezom da ovde. doći će i tebi Onaj koji određuje granice moru ljudskog uma i reći će mu u molitvi tvojoj: Doći ćeš dovde. i dalje nećeš preći. i monasima početnicima. ali se dobro osećaj kada ustrajno vraćaš um samom sebi. na Sinajskoj i Nitrijskoj gori. i na mnogim drugim mestima. sredina je kada um prebiva u samim rečima. doličnu svim hrišćanima koji su pobožni i traže spasenje. onaj način koji predlaže sveti Jovan Lestvičnik. u mnogim mestima u Palestini. Već sama činjenica da on izlaže svoj način u učenju o poslušnosti opštežiteljnih monaha očigledno pokazuje da se taj način određuje i za monahe početnike. Tvorenje ove molitve je bilo potpuno nepoznato mirjanima. ali i svi hrišćani. i da jasno naznačim kakav način vežbanja u molitvi i koji oblik molitve uma i molitve srca priliči svim hrišćanima. s tim što ga ovaj put iznosi monasima koji su napredovali. za molitvu su saznali i monasi. Taj način on iznosi još jednom u zasebnom. onda to znači da za tvorenje te molitve nisu znali ni monasi na mnogim drugim mestima. I ako se desi da se usled detinjske slabosti tvoja misao umori i padne.*88] Duh je nemoguće vezati.kada odlete. bez učitelja stupaju u podvig te molitve upasti u prelest: neka Hristos Spasitelj svojom blagodaću izbavi od prelesti sve koje hoće da spasi. uvedi je ponovo u reči molitve. a ko se njoj može naučiti bez umetnika. ali Onaj koji može sve da učvrsti može i um naš da učini postojanim. kojom se uspinjemo sa zemlje na nebo: u Pouci o blaženoj i nezaboravnoj poslušnosti i u Pouci o molitvi. izgovaranim glasno ili umom."*90] U Pouci o blaženoj i nezaboravnoj poslušnosti sveti Jovan Lestvičnik govori: "Neprekidno se bori sa mislima . i kakav je način tvorenja svojstven onima koji su napredovali. čak neophodan za istinsku molitvu. to jest bez iskusnog učitelja? Ta molitva je duhovni mač: Bog nam je darovao taj mač da njime posečemo neprijatelja naših duša. Ta molitva je kao sunce zasijala jedino među monasima."*91] Ovde je . No sada. u Jerusalimu. Veliki učitelj monaštva na dva mesta govori o tom načinu u svojoj Lestvici. Nepostojanost je svojstvena ljudskom umu. bez imalo sumnje. a gde je Sazdatelj duha. vraćaj ih sebi: Bog i ne zahteva od poslušnika potpuno pribranu molitvu. dakle onima koje su Božija dobra volja i Božija blagodat uvele u napredovanje. bez izuzetka. poznata jedino Bogu i njenim trudbenicima. i mirjanima i monasima. što je očito iz žitija svetog Grigorija Sinaita.*86] Iz ovoga je jasno sledeće: ako na tako Svetom mestu prepodobni Grigorije nije našao nijednog trudbenika molitve. a najbolji je zato što je veoma pogodan. Ne budi neraspoložen kada osetiš da si pokraden.

Među raitskim monasima. ispunjenu Božijom silom i blagodaću. dok ne uđoh u Svetilište Božije. njegov knez i arhijerej. Sve se to dešava pod vođstvom Božije blagodati. Druto proizilazi iz prvog. napokon. Prva i druga . Tako je postupio sveti jer ga je vodila duhovna mudrost. a drugo je posredstvom uma biti nadzornik srca. u kojima je postojalo obilje živih sasuda blagodati. Zato je neko i rekao o toj navali: I bi preda mnom trud (i muka). i otuda prinositi tajanstvenu molitvu. tokom paženja koje je molitva usvojila um silazi u srce radi najdubljeg svetog služenja. Svetlost od Svetlosti Oca. kako se treba moliti i glasno i samim umom. Ta zemlja je oblak slave Božije: čisti srcem će ući u nju da bi videli lice svog Gospoda i da bi njihove umove obasjala zraka Njegove svetlosti. onaj koji se bude molio na način koji predlaže Jovan Lestvičnik. kraj tog ulaza. U tim blaženim vremenima. po njenoj dobroj volji i sudu. i umom. uz učešće srca. onda moramo da ih podignemo na ramena."*93+ Jedno je moliti se pažljivo. molitvena tajna je prikrivena od radoznalosti i lakomislenosti u knjizi namenjenoj monasima.[98+ Potrudi se da uđeš u klet koja je u tebi i videćeš nebesku klet. u svoje vreme.mogli da uzmemo za ruku. i čim primetimo da ih narod potiskuje i stiska sa ciljem da im zabrani da uđu tamo gde žele . taj će napredovati u molitvi i zato će zadobiti molitvu uma i srca. kaže prepodobni Marko. koja je i napisala celu njegovu knjigu. Život. taj će se moliti i ustima. koji počiva na njihovoj tajanstvenoj i skrivenoj trpezi . O tome sveti pisac govori opet alegorijski i prikriveno u Pouci o pastiru[94]. radost i veselje te zemlje je Hristos. časni oče. Sunce koje sija u toj zemlji jeste svetlost Svete Trojice. pa i da uznese trudbenika u blagodatno stanje. drugo je uvoditi um u dom srca. u njemu. On govori ovako: "Pre svega.naročito dok stoje tu. a može biti i uzrok veoma velike štete. ništa ne govori o molitvi koja se tvori umom u srcu?" Govori. Šta više da poželimo? Ništa.saopšten način kako se treba pažljivo moliti."*92+ Prema tome. kao decu. za koje je blaženi Jovan i napisao "Lestvicu". Ako se na taj način vežbamo u molitvi. uz neprestani podvig. Paženje uma pri molitvi privlači srce da saoseća sa njim. Težnja ka drugom pre sticanja prvog je nekorisna. i oslobodimo od namera naroda. potrebna nam je duhovna sila da bismo one koje smo želeli da uvedemo u svetinju svetih i pokažemo im Hrista. Neko će zapitati: "Zar tako veliki otac. A ako su deca sasvim gola i nemoćna. Kada je izložio potpuno tačno učenje. i srcem."*96+ "Onaj koji želi da vidi Gospoda u sebi. skriveno unutra u vama[97]. ali toliko prikriveno da jedino oni koji su opitno upoznati sa delanjem molitve mogu da shvate o čemu je reč. jer dobro znam da je tamo obično najveća navala i gužva. "Jedno je". Misaona zemlja čoveka čiste duše nalazi se unutra. U pažljivoj molitvi srce ne može ni da učestvuje. procvetala je molitva uma pod rukovodstvom opitne. koji prinosi Hristu slovesne žrtve. koji je živeo u vreme u kome je umno delanje procvetalo. mogli su da pribegavaju savetu monaha svi oni kojima je savet bio potreban. Tu grešku uništava milost i pomoć Božija. u predvorju. to je Jerusalim i Carstvo Božije. no ona se može odmah ispraviti vraćanjem misli u reči. "često se obraćati srcu. a da bi se ta šteta sprečila. privući će u sebe Božiju blagodat. taj nastoji da očisti svoje srce neprestanim sećanjem na Boga. kada se paženje pojačava. duhovne pouke.*95] i trud seže samo do ulaza. Vazduh koji udišu njeni stanovnici jeste Svesveti Duh. "Um koji se pribrano moli ograničava slobodu srcu. kakva može biti prelest? Jedino samo uvlačenje u rasejanost. koje može da ispuni i najstrože zahteve. Lestvičnik se alegorijski izrazio o tome šta se dešava nakon što blagodat oseni molitvu. što se i vidi iz navedenih reči velikog učitelja monaha. da ih nosimo na ramenima dok ne prođu kroz ulazna vrata. a to je očigledna i kod početnika neizbežna greška. kaže on. tada se saosećanje srca sa umom pretvara u sjedinjenje srca sa umom.

prelazi u naviku i dejstvuje u svako doba. datu nekom tihovatelju koji je bio pod njegovim rukovodstvom: "Jedino bezgrešni Bog. da što god zaištete od Oca u ime moje da vam da. Posle toga moraš da se poučavaš umom. koji prinosi i prima beskrvnu žrtvu. jedinstveno po svojoj nepojmljivoj milosti. a ne mnogogovorljivost. kada. na svakom mestu. tada se u njega nastanjuje sveti mir Svete Trojice. i svog srca. daruje isceljenje i uvodi u svetilište. i jedino On. hodi i skače. U nju ćemo se sklanjati i zaključavati od greha. tada pospanost uninija i lenjosti silazi sa očiju. Najpre treba da tvoriš Isusovu molitvu glasom.[103] tada prestaju i bitke. zlato. hromi koji seđaše pred Krasnim vratima hrama bude udostojen da čuje radosni glas: Ustani i hodi. svom svojom snagom. i sav njegov trud je uzaludan zato što Bog sluša um i revnost. tada se molitva glasom prekida i ona počinje da se izgovara šapatom. monah koji je dostigao najviši stepen duhovnog napredovanja. Gospodu našem. Kada se usta. u hramu i na žrtveniku unutrašnjeg čoveka. samovoljnog. gubavi. Pazi revnosno i razumno.*100] A kada je to tada? Tada kada dođe Gospod naš. Spasitelj onih koje se uzdaju u Njega. neprestano se obnavlja. svi koji čekaju da se voda zatalasa.[107] Sasvim je dobar način obučavanja Isusovoj molitvi koji predlaže jeromonah Dorotej. u vreme koje samo On zna. To strahopoštovanje i sama razboritost zahtevaju od nas da se odreknemo preuranjenog. to jest ustima. voljeni moj. Paženje i skrušen duh je ona klet koja je data grešnicima pokajnicima da bude njihovo pristanište.govori On svojim izabranicima .[101] Tada hromi ulazi u svetilište. tamjan i smirna. Blago čoveku koji se nada u Njega. jezikom i govorom. sebi samome. pečati se riznica i više niko ne može da ukrade blago iz nje. gde se prinose duhovne žrtve Bogu. sa strahom Božijim. Pomoli se da to razumemo i dostignemo i obradujemo se u Isusu Hristu. Pogruzi sebe u sebe od greha. Neka se saberu u tu Vitezdu svi moralno hromi. tada mudre devojke pale svoje svetiljke[102+ i likuju sa ženikom u svetoj ložnici pevajući jednodušno. i hvali Boga. gde se prinosi ugojeno tele. pred vratima hrama. jezik i osećanja nasite glasno izgovarane molitve. Lestvica prema Carstvu nebeskom je u tebi: ona je tajanstveno podignuta u tvojoj duši. Tada molitva uma i srca počinje na mig. Samo Gospod. naglas. neka učvrsti tvoju ljubav da služiš Njemu u svetosti i u pravdi u sve dane života svoga. da se pribijaš i uvek budeš uz ono što grkljan oseća. neporočnog i bezazlenog. nerazumnog naprezanja da uđemo u tajanstveno svetilište. i svog uma. Ona je predvorje svetilišta. gordog.rečju. slepi i suvi . Tada se čovek budi iz sna nemara i neznanja. gde se razležu jednodušna klicanja svetih anđela:Tada će prineti na žrtvenik Tvoj teoce.nego ja vas izabrah i postavih vas da vi idete i rod donosite. pri svakom poslu. taj se moli vazduhu."*99+ Prepodobni Varsanufije. govori jeromonah. molitvi pokajanja. Molitva uma ne dozvoljava nepribranim i nečistim mislima da uđu u unutrašnju klet. taj veliki Arhijerej. svi koji boluju od greha. i kretnje tela koje prljaju čoveka."*104] Na najveće strahopoštovanje pred molitvenom svetom službom srca opominje nas njen veličanstveni opis iznet u delima svetih otaca. Ja znam koje izabrah. Ne izabraste vi mene .[108] neprinuđeno. ruski podvižnik i asketski pisac. "a za dušu ne haje i srce ne čuva. uvodio je svoje učenike u svetilište blagodatne molitve srca i u stanja koja ona stvara. tiho: Okusite i vidite da je dobar Gospod. gde se proliva časna krv jagnjeta. u ime Njegovo.su jedno: jednim ulaskom stupićeš u obe. I pobožnost i razboritost uče nas da prebivamo u pažljivoj molitvi.*105] da se izlije na njih milost i blagodat Božija. poslušaj me."[109] . i naći ćeš tamo stepenike kojima se možeš uspeti na nebo. a ne Bogu. Hoćeš li da se naučiš molitvi uma i srca? Ja ću te naučiti. "Ko se moli ustima". Moliti se moramo svim svojim usrđem: iz svoje duše. Čitamo sledeću njegovu pouku.[106] govori Spasitelj.

ali ujedno pazi da ne osuđuješ one koji razgovaraju ili one koji se smeju. Sine Božiji. uz veliko ispitivanje Svetog pisma i pod rukovodstvom iskusnog starca. i da učiš druge? Ćuti. potvrđuje Serafim. već pazi na sebe i hrani dušu molitvom. Ako ne razumeš samog sebe. U teorijski život mogu da stupe jedino oni koji su se očistili od strasti i potpuno obučili u delatnom životu. a onda istrajava na zahtevu da su pažljivi život i neprestana molitva neophodni svim monasima. duh milostiv. zašto onda da ideš po kelijama kod braće."*112+ Starac je ovu pouku dao monahu početniku koji provodi život u manastirskim trudovima. jer je rosa svjetlosti Tvoja rosa. a samim tim probija put ka teorijskom životu. Ni sa kim ne započinji razgovor. pomiluj me grešnog.*115+ Ako smo istinski odlučili da služimo Bogu.*113] i iz reči svetog Grigorija Bogoslova: u teorijski život mogu da stupe jedino oni koji su savršeni po svojoj opitnosti (u delatnom životu). sećaj se uvek prisustva Boga i Njegovog imena. to jest sabiraj um i sjedinjuj ga sa dušom. srce smireno. Takvim vežbanjem možemo se približiti Bogu i sjediniti se sa Njim ako ne upadnemo u rasejanost i ako sačuvamo mirnu savest. Ponavljamo: ako neko uobražava da će dostići uzvišeno stanje teorijskim životom. U teorijski život treba stupati sa strahom i trepetom. Pošto zbog svojih vrednosti nije tražio (uzvišeno duhovno stanje). moraš početi od delatnog života pa tek onda preći na teorijski: bez delatnog života ne možeš ući u teorijski. ponašaj se kao da to nisi ni čuo. onda moramo da se vežbamo u sećanju na Boga i u neprestanoj molitvi Gospodu Isusu Hristu tako što ćemo govoriti umom: Gospode Isuse Hriste.oholo napreže da ga dostigne pre vremena. Na početku.kaže Grigorije Sinait . "Blagodatne darove". skrušenog srca i smireno. pa i samim poslušnicima početnicima. onaj koji je drzak i gord se . "Tokom molitve" poučava starac. narav krotka. neprestano moli rečima:Gospode Isuse Hriste. što se može videti iz Svetog pisma: Blaženi čisti srcem. dakle. devstvenost neporočna. Zapaženo je da usmerenje koje monah primi pri stupanju u manastir najčešće ostaje preovlađujuće u njemu tokom celog njegovog života. Sine Božiji. a onda mu zabranio da preuranjeno i nerazumno teži teorijskom životu i molitvi saobraznoj takvom životu. a ne istinsku želju. odvojeno. U tom slučaju budi gluv i nem. usta ćutljiva. dan-dva. siromaštvo istinsko i negramzivost pustinjačka. "Ako želiš da prođeš duhovni život. Isak Sirijski kaže da nema drugog načina da se . "dobijaju jedino oni koji imaju unutrašnje delanje i koji bdiju nad svojim dušama. poučio ga vežbanju u molitvi koja priliči delatnom životu. to jest razgovor sa Gospodom. i pazi na svaku reč posebno.*111] A kada budeš imao u sebi tu duševnu hranu. ili više. Dok sediš za trpezom ne gledaj koliko ko jede i ne osuđuj. Delatni život čisti od grešnih strasti i podiže na stepen delatnog savršenstva. Kada Gospod zagreje tvoje srce toplotom Svoje blagodati i kada te sjedini u jedan duh. Zemlja povraća sjene. njegova poslušnost bila je bespogovorna. Kao primer može da ti posluži Stefan Novi: njegova molitva je bila neprestana. po ranijem zajedničkom običaju u Sarovskoj pustinji.Blaženi starac jeromonah Serafim Sarovski zavetuje početnika da se. čak i kada te neki brat pozove? Zaista ti kažem da praznoslovlje nije ništa drugo do lenjost. Šta god o tebi govorili. koji počivate u prahu. izgovaraj ovu molitvu samim umom. najpre odvraća od gordog stremljenja ka uzvišenim molitvenim stanjima. neka zna da ga đavo hvata u svoje mreže i da je postao njegov sluga. tada će ta molitva početi da teče u tebi bez prestanka i uvek će biti sa tobom. trud revnostan."*114+ Starac. a ne drsko i samovoljno. naslađivaće te i hraniti. jer će Boga vidjeti. možeš li onda da rasuđuješ o nečemu drugom. delanje strpljivo. "pazi na sebe. ako se takav može naći. neprestano ćuti. a nalazi satansku. pomiluj me grešnog. telo i duša čisti.*110+ Upravo to znače reči proroka Isaije: Probudite se i pjevajte.

po slogovima. Serafim savetuje da tokom molitve u crkvi zatvore oči. dublji. Sav se predaj Isusovoj molitvi: ona će zadržati um da ne luta. da ocima i braći koje sretne ukazuje poštovanje naklonima. Tom načinu moramo se priučavati kao da čitamo lagano.*117] Duge molitve u manastiru su veoma prikladne za privikavanje početnika na Isusovu molitvu. da bi um uspevao da se smešta u reči. Onaj ko se priučio takvom načinu. svojstvenu svakome koji provodi delatni život. jer i to čuva od rasejanosti i podstiče na molitvu. i kada nešto . Način koji je predložio jeromonah Dorotej i način koji je predložio starac Serafim očigledno su isti kao i način koji je preložio sveti Jovan Lestvičnik. prima. Jedina razlika je u tome što je sveti Jovan Lestvičnik jasnije i određenije izložio svoj način. Onome koji želi da provodi pažljivi život Serafim zapoveda da ne obraća pažnju na glasove sa strane. mi predlažemo njegov način ljubljenim ocima i braći. neizostavno će se pojaviti način moljenja koji predlaže sveti Jovan Lestvičnik. ništa ne slušaj naročito brižno. uma i srca. a u cilju najlakšeg izbegavanja rasejanosti i očuvanja pribranosti tokom molitve. Ako se pažnja umnoži i pojača tokom molitve. zapoveda da izbegava raspravljanja. onda ne gledaj ni na šta uporno i dugo. Način svetog Jovana je veoma podesan i pri vežbanju u Isusovoj molitvi i pri kelijnom čitanju molitava. kucaj dugotrpljenjem: jer. zahteva da reči izgovaramo lagano. taj je stekao molitvu usta. zašto da dozvoli svojim mislima da besplodno lutaju kuda stignu i nanose štetu duši? A to se ne može izbeći ako um nije privezan za nešto. bez reči. čak i pri čitanju Pisma i otačkih knjiga. gledaj kao da nisi ni video."[116+ Monasima i poslušnicima koji se dragovoljno zanimaju Isusovom molitvom. patrijarh konstantinopoljski. na ovaj način. Ako provodiš pažljivi život. otvoriće mu se".*119] Opit je odmah pokazao da ovaj način moljenja."traži poslušnošću. i uvereni u to. mnogo bolje ćeš paziti na ono što se čita i poje u crkvi. a bez paženja molitva nije molitva. Molitva bez paženja je mrtva! Takva molitva je beskorisno.govori on . uspešno i bogougodno mole. slušaj kao da si u prolazu. i vaseljenska Crkva smatra da on jeste takav. kako onima koji žive u manastiru. Sveti Kalist. kao u svoje forme. "Išti suzama" . ne govori i ne misli o njima. i da ih otvaraju jedino onda kada osete da su ih san i dremanje opteretili. kasniji sveti pisci se pozivaju na njega kao na najpouzdanijeg učitelja.približimo Bogu osim kroz Neprestanu molitvu. tako i onima koji žive u svetu. Ako već prisustvuje molitvama. nalazi. po dušu štetno.*118+ zato što takvo gledanje neizbežno ostavlja u duši neki utisak koji će izazivati rasejanost tako što će privlačiti pažnju na sebe i odvlačiti od molitve. i kada ideš. savetuje on. i koji kuca. postaćeš znatno usredsređeniji. manje ili više. svaki koji ište. zbog kojih glava postaje puna praznih i sujetnih pomisli i sećanja. sposobni i spremni da prime božanske utiske. za Boga uvredljivo praznoslovlje! Onaj ko se pažljivo moli neizostavno se moli. i kada sediš. a sve zato da bi tvoje sećanje i tvoja sila paženja uvek bili slobodni. svima koji iskreno žele da se nelicemerno. da ne sudi. daleki od utisaka sveta. Taj način i ne može biti odbačen: odbaciti ovaj način moljenja značilo bi odbaciti iz molitve paženje. ovako razmišlja o molitvi: "Neprestana molitva se sastoji u neprestanom prizivanju imena Božijeg. zapoveda da ne obraća pažnju na ono što rade drugi. a ujedno ćeš se neprimetno i postepeno obučiti u molitvi uma. A tada. kao na živi sasud Svetog Duha: na osnovu toga. I kada razgovaraš. da se ponaša kao stranac. Sveti Jovan pripada najstarijim i najvećim učiteljima monaštva. to ne možemo dostići pri brzom čitanju. treba upravljati pogled u svete monahe. da ne gleda pažljivo u njih. posebno na početku. i koji traži.

malo drugo . čak su se. i zato što čovek gordo misli da je sposoban za blagodatnu molitvu i da je dostojan nje. ni unutrašnju molitvu. Ko za trpezom ima mnogo raznih jela. donekle se moliti ustima. koja svakog časa vreba da ga pokrade. dar se daje onome ko se odrekao svoje volje i prepustio se Božijoj volji. već su tokom celog dana izvršavali svoje pravilo: malo su se vežbali u psalmopojanju. Tako je i u našem slučaju. da proglasi nedostojne dostojnima. vatrena težnja da se u sebi otkrije blagodatna molitva srca. po zapovesti Pisma: Molite se bez prestanka.*122] Jeromonahu koji ga je pitao kako se moramo moliti prepodobni Varsanufije Veliki je odgovorio: "Moramo se donekle vežbati u psalmopojanju. plod usana koje ispovedaju Ime njegovo". već delaj onoliko koliko ti Gospod daje. koji jevanđelskim zapovestima obuzdava i umrtvljava u sebi telesno mudrovanje. i uopšte svih molitava. rekao: Prinosimo Bogu žrtvu hvale. i usta moja kazivaće hvalu Tvoju. Molitva je savršena onda kada je izgovaramo Bogu a naš um pri tome ne skreće u rasejanost. moraš uvek i na svakom mestu da prizivaš ime Božije. da da dar onima što ne očekuju dara. Moramo čuvati oči. Molitvu i psalmopojanje moramo činiti i umom i ustima. zabranjuje se ta težnja.naprotiv. da ne bi sprečavala Božiju blagost da se nekada smiluje nad nama. onima koji su osudili sebe na večne kazne i tamnice pakla.[120] Tako propadaju neprijateljevi napadi na nas. Molitva glasom je preko potrebna baš onda kada neprijatelj pojača svoj napad. U psalmopojanju i u molitvi ustima ne sputavaj sebe. Pažljiva molitva glasom je ujedno i molitva uma i molitva srca. malo su ustima čitali molitve. želimo od sveg srca da napreduju. Život će sijati onoliko koliki je stepen umrtvljavanja. kao i oni."*123] Prepodobni otac je tako razmišljao i poučavao brata baš zato što je bio u velikom molitvenom napredovanju. i neka. kako govori prorok David: Gospode. Opit će naučiti svakoga ko se vežba u molitvi da tiho izgovaranje Isusove molitve. treba vremena i za to da bismo ispitivali i čuvali svoje pomisli. i uvek moramo gledati dole da bismo se sačuvali od rasejanosti i od neprijateljskih mreža.*121] I apostol je. nemaju počinka ni danju ni noću od božanske ljubavi koja ih pokreće i zbog koje se bez prestanka i nezasito hrane slavoslovljenjem Boga. Ne ostavljaj takođe ni čitanje. Moliti se m<l>amo srcem. kada se sve čovekove misli i osećanja sabiraju u jedno moljenje. a sve su to činili sa strahom Božijim. zabranjuje se ta težnja zato što se blagodatna molitva ne može otkriti u sebi isključivo sopstvenim naporima. on dovršava i . uzvišenog napredovanja . Odvraćanje od preuranjenog. Dar se daje onome ko se smirio i ponizio pred veličinom dara. Naši savršeni oci nisu imali određena pravila.radiš. otvori usne moje. Našim ubogim slovom ne skrećemo i ne udaljavamo naše ljubljene oce i braću od molitvenog. kada smo sami. taj ne mora da se moli ustima već samo mislima. moliti se moramo ustima. dar se daje onome ko stišava i umrtvljava u sebi telo i krv. koja pomahnitalo navaljuje na vrata tajanstvenog Božijeg hrama. ili u društvu sa drugima. i kada se baviš bilo čim drugim. i kada jedeš. pokazujući da su usta potrebna. Neka svi monasi budu slični anđelima i arhanđelima. pogrešnog. neočekivano i jedino po svojoj milosti. taj je ne jede sa nasladom.i tako ćeš dan provesti ugađajući Bogu. tojest. Zabranjuje se nerazumna. Malo jedno. već ponekad možda oseća i odvratnost prema njoj. a ko svaki dan uzima jednu te istu hranu. zabranjuje se ta težnja zato što je njen uzrok neznanje ili nedovoljno znanje. A kada život stigne. i o hrani starali. Ako se ko nalazi na trgu. taj jede mnogo i sa naslađivanjem. drskog delovanja daje se upravo zato da bi se neizrecivo bogatstvo molitve srca dobilo u svoje vreme. kada oseti da naša volja slabi i da nastupa pomračenje uma. u velikoj meri čuva um od rasejanosti. malo su ispitivali pomisli. povrh toga.

a sam zaborav nastaje zbog nemara. Njemu se ispoveda. sa paženjem. ona Njime diše. uredio i učvrstio. vraća svetlost odeždama isprljanim pri robovanju varvarima. tome sam Bog daje postepeno napredovanje u molitvi. Gospod. Ona prosvetljuje oči. ispravlja um. kada Bog zapovedi. on je obnovio molitvu. darovaće blagodatnu molitvu onome ko je sebe pažljivom molitvom očistio i pripremio. ne daju mu da dopre do svesti o svom žalosnom opštenju sa demonima.*131] Zajedno sa tobom. Neoprezni. ona je paženje na sebe koje. "Potrudi se". vođeni gordošću i samovoljom." Tako je duhovnu budnost odredio sveti Isihije Jerusalimski. koje ona donosi po samoj svojoj prirodi. doneti i rod". tada je oganj sišao u odaju duše. u ime Oca i Sina i Svetog Duha. A ako ostaviš sve ostalo i zauzmeš se time. Zašto? Zato što gordost i uobraženost.[129] Brate! Izmoli blagost Onoga koji hoće da se svi ljudi spasu i da dođu u poznanje istine. istinska molitva je dar Božiji. Upravo ta žrtva. a to dvoje oživljava srce."*137+ Ove reči pripadaju sinajskoj svetiljci. "da bolnim srcem zadobiješ toplinu i molitvu. ona će te naučiti istini.[125+ Najpre stiči pažljivu molitvu: a Bog. onda ne možeš napredovati.[124+ Taj pečat se veoma teško skida . rekli su oci. dostignućeš ono stanje koje Pismo određuje rečima: Otpočinite i poznajte da sam ja Bog. Učitelj molitve je Bog. progoni san slabosti i nemara. ubistveno robuje. "Od svoje mladosti". svemilostivi Bog. krotkima daje milost. A taj oganj se stiče težnjom ka Bogu. uvek budu obeleženi pečatom odbačenosti. govore veliki podvižnici i učitelji molitve. gospodar neba i zemlje.*133] pojavljuje se u dostojnima i kroz nju oni nasleđuju večni život. jer On daje blagodat svima koji je traže sa trudom i usrđem. po sili mojoj. koji im i sledi po odredbama duhovnog zakona. neprestano.[135+ I ostali oci se slažu sa njime. Slično se desilo i sa prepodobnim Maksimo Kapsokalivitom. vraća sjaj oružju zarđalom na zemlji lenjosti. Pažljiva i smirena molitva donosi duhovno dejstvo i duhovnu toplotu. A kada je ona ustala i uznela se na nebo. ulaže želju za nasićenjem velikom žrtvom koju je prineo naš veliki Arhijerej. a kasnije ćeš. o kojoj je proroku otkriveno da ona čisti grehove i uzima bezakonja.zaključuje dobrovoljno započeto umrtvljavanje. ne daju čoveku da vidi nepravilnosti i opasnosti svog položaja. to možeš dostići jedino ako stekneš u sebi duhovni oganj: zaborav i robovanje iščezavaju jedino od njegove toplote. ulaže mržnju prema odvratnim strvinama kojima se varvari hrane. Oživljeno srce privlači sebi um.*136] "Čim je oganj došao u srce. postaje hram blagodatne molitve*127] i riznica duhovnih darova. Zaborav ih izgoni. "Zaodeni se najpre lišćem. sa strahom Božijim. Brate! Ako tvoje srce ne bude danju i noću stradanjem tražilo Gospoda.najčešće se i ne može skinuti. daleko od svake pomisli. a ni o činjenici da im jadno. Jovanu Lestvičniku. koje vode u samoobmanu. u opštenje sa demonima i u robovanje njima.*130] da bi ti On darovao duhovnu budnost koja pali duhovni oganj. Sina Božijeg i Boga. moliću se i ja da ti Bog daruje tu budnost. ona je čuvanje uma."*134] "Duhovna budnost ili trezvenost je duhovna umetnost. na jevanđelskim zapovestima u svoje vreme utemeljio.*126+ Onome ko se moli skrušenog duha. neobično uporni tražitelji uzvišenog molitvenog stanja. koja. uvek i bez prekida i neprestano priziva Isusa Hrista. Njime hrabro ustaje na neprijatelje. Očigledno je da sveti govori na osnovu svog blaženog iskustva. i Bog će ti dati da ih uvek imaš. kada traje dugo i usrdno. uz Božiju pomoć potpuno izbavlja čoveka od grešnih dela i strasnih pomisli i reči. Čim dođe. Duhovna budnost je tihovanje srca. poveravao je on prepodobnom .*128+ Ako hoćeš da se izbaviš iz zaborava i robovanja.[132+ oprašta onima koji plaču. došao je na zemlju da bi spustio na nju taj oganj.

Grigoriju Sinaitu. pa su onda primili na sebe delanje koje njima nije svojstveno i tako naneli sebi štetu. Od tada je moje srce počelo da prebiva u molitvi. u neiskazivom ispovedanju. i moj um je počeo da se naslađuje sećanjem na mog Isusa i Majku Božiju.[138]Blagodatna molitva se pojavila iznenada. u kojima su izneta razna delanja i stanja početnika. Mnogi tu teškoću nisu shvatili zato što su površno čitali dela svetih otaca. ognja božanske ljubavi. lek može biti i nekoristan. budući da nema lekara. Jedan te isti oganj naziva se i ognjem koji spaljuje i svetlošću koja obasjava. nalazimo u veoma teškom položaju kada treba da odaberemo ona delanja i stanja koja nama odgovaraju. dar koji je dejstvovao kao oganj i istrebio sve što pogani dvorište svetog i silnog Gospoda."[141] Duhovnom molitvom nazvana je ovde molitva koju pokreće Božija blagodat. osećamo potrebu da malo pripremimo čitaoca. svog srca. počeo da celivam njen lik sa strahopoštovanjem. U svom delu. govori sveti Jovan Lestvičnik. Neophodna je molitva druge vrste. neprestane molitve. U položaj sličan položaju tih bolesnika dovedeni smo i mi zato što nemamo duhovne rukovodioce koji bi nas vodili kroz dela svetih otaca o tajnom dejstvu molitve srca i o njenim posledicama. zbog našeg neznanja. koji je unapred očistio srce za ljubav. kao dar od Boga. da bi u svoje vreme bila darovana blagodatna molitva. i površno se upoznali sa predloženim delanjima.[142+ Čime blagodatna molitva obeležava svoj dolazak? Svoj dolazak ona obeležava natprirodnim plačem. Gospoda Isusa. i čovek ulazi na vrata Božijeg svetilišta. potpuno nepoznatih i nesvojstvenih telesnom i duševnom stanju. Neizrecivo je srećan onaj koji ovu teškoću shvati i oseti. ali i veoma štetan. Lek je sam po sebi lekovit. on će na brzinu doneti odluku da sam izabere i uzima lek. i osećaju da su se rasteretili od neke prljavštine i veštastva. odeću smirenja i radosti. napisanom za veoma naprednog . pažljive. ali se mi. neočekivano. u Njen hram i revnosno sam joj se molio za to. Obilno pojavljivanje duhovnog ognja u srcu. i ako se još. a ne duhovno. Pre prelaska na opisivanje onog načina koji sveti oci predlažu skoro isključivo tihovateljima. i ako se uzda u samog sebe. Dela svetih otaca možemo uporediti sa apotekom: u njoj ima mnogo lekova. Stoga jedni odlaze sa molitve kao da izlaze iz užarene peći. Ako je bolesnik lakomislen. ali taj izbor može biti poguban. a telesnom molitvom molitva koju čovek tvori sopstvenim naporom. A oni koji odlaze sa molitve bez ijednoga od ova dva dejstva molili su se u stvari telesno. Blagodatna molitva nije ostala u prepodobnom bez svojih uobičajenih posledica. duša prepodobnog bila je pripremljena za dobijanje dara molitve posredstvom revnosne. naprotiv. po običaju. pred tim knjigama. smirene. Od tada se molitva nikada nije prekidala u mom srcu".*140] a samo telo bacio u iznemoglost. i molio sam joj se sa suzama da mi da blagodat molitve uma. kako tvrdi isti taj Jovan Lestvičnik.[139+ No pre toga njemu je bio poslan Božiji dar pokajanja. već je nasladila i orosila moju dušu i pobudila u njoj umiljenje. Učenje o molitvi u otačkim knjigama koje su do nas došle jeste izloženo i celovito i jasno. prosvećuje zato što su dostigli savršenstvo. i najednom sam osetio da je u moje grudi upala toplota. a drugi izlaze obasjani svetlošću i obučeni u dvostruku odeću. i to ona koja nije opržila unutrašnjost. srednjih i savršenih. imam neprestano u sebi. i sećanjem da Njega. Pristupio sam njenoj ikoni. "Sveti i nadnebesni oganj". Majku Božiju. "jedne spaljuje zato što nisu dovoljno čisti. ali bolesniku neupućenom u veštinu lečenja i bez rukovodstva lekara biće veoma teško da izabere lek za svoju bolest. ne upozna dobro sa onim što piše u lekarskim knjigama. "imao sam veliku veru u moju Gospođu. Jednom prilikom došao sam. bez vidljivog sadejstva blagodati. opisao je zatvornik Grigorije Zadonski na osnovu sopstvenog opita. a druge.

molitvenog samovanja i tihovanja uma u srcu .a onda propao zato što je to učenje nepravilno primenio u svom delovanju. bilo veoma malo onih koji su propali od prelesti. uz odgovarajuću delatnost. onda on napreduje neuporedivo sporije nego pod vođstvom duhonosnog učitelja. pa je. moramo odbaciti same sebe. moramo živeti po jevanđelskim zapovestima. možemo primećivati i razumevati duhovno. . Jedan sveti monah je pričao da je dvadeset godina izučavao dela svetih otaca i da je pri tome vodio uobičajeni monaški život u opštežiću.tihovatelja Longina. Zbog slabih se i bojim da pišem. neka se potpuno sakrije od sveta u pobožni život i otide i sve što ima proda i kupi polje ono*146] na kome je skriveno spasenje i savršenstvo. dakle iz beseda sa ocima koji su napredovali. a uobraženost koja je obuzela nesrećnikovu dušu učinila je tu dušu nepristupnom za pokajanje. na načine za koje nisu ni sazreli ni sposobni. moramo ostaviti životne brige. Prateći starca. o molitvi uma. sposobnih da rukovode i isceljuju. možemo se prihvatati i onih delanja koja vode savršenstvu. kada vidim da živiš među njima. to jest u Svetom pismu i delima svetih otaca. delatno upozna ono što je teorijski upoznavao čitanjem i. On je bio učenik prepodobnog Julijana. sveto. bez izlaženja. Malpat je posetio prepodobnog Antonija Velikog i bio udostojen da čuje od njega najuzvišenije učenje o monaškom životu: o samoumrtvljavanju. tajanstveno učenje Duha.tajanstvenog. za to je.[143] sveti Grigorije Sinait govori: "Jedna stvar je tihovanje. ili neko drugi pod Njegovim uticajem.okružen opasnostima: taj put je tim opasniji kada nastupi tamna noć. potrebno dosta vremena. da. znalo se da je put unutrašnjeg monaštva . Ako želimo temeljno da izučimo Pismo. Da bismo izveli taj podvig. izmoljavajući neprestano Božiju pomoć molitvom i plačem. Zato se tim putem mora ići sasvim lagano. pipajući."[144] Sveti oci opominju da su mnogi obmanuli sami sebe i ozledili svoj um upravo zato što su se od samog početka molili nepravilno. dakle. nakon tih dvadeset godina odlučio je da delatno upozna duboko monaško delanje. ponet materijalnim žarom. preuzeo na sebe izuzetno strogi podvig da prebiva u zatvoru. Propao je u vreme u kojem je. Ovo je rečeno da nas opomene. a druta opštežiće.a samim tim i za isceljenje: Malpat je osnivač i glava jeresi evhita. neka se duhovno raduje zato što je dobio suštinski korisno znanje. jer jedino pomoću nje. veseljima i nasladama. o čistoti duše. koje je video i osetio u Velikom Antoniju. moramo imati čistotu uma i srca. Veliki poduhvat doneo je veliku prelest. a sve u nadi daće dostići ono uzvišeno duhovno stanje o kome je čuo od Velikog Antonija. To učenje Malpat nije razumeo kako valja. To se desilo sirijskom monahu Malpatu. I dok su sijala nebrojena svetila. uz veliki oprez. verovatno. Nakon temeljnog izučavanja Pisma. da i ne govorim o zabavama. Onaj ko je saznao da je u današnjem vremenu blago spasenja i hrišćanskog savršenstva sakriveno u rečima koje je izgovorio Sveti Duh. zbog siromaštva duhom. Posledica toga bila je užasna samoobmana.propada. jer svako ko zbog slušanja ili učenja prolazi kroz preteški podvig molitve . Veoma veliku štetu nanosi i samo čitanje otačkih knjiga ako taj koji čita ne razume to što čita. Magla i gusti oblaci su skrili nebeska svetila. upravo zato što je bilo mnogo svetih. o viđenju. budući da ne nalazi rukovodioca.[147+ Ako je čitanje ono što vodi monaha. Izučavanje otačkih knjiga koje je Božiji promisao dao savremenom monaštvu da mu služe kao moralno rukovodstvo ni u kom slučaju nije neznačajan podvig. veliku štetu nanosi i opštenje sa najvećim ugodnicima Božijim ako taj koji sluša njihovo sveto učenje ne razume to što sluša.*145+ Kakav žalostan događaj! Kakva žalosna pojava! Učenik velikog svetitelja je čuo učenje najvećeg među svetima. a saobrazno stepenu očišćenja. Svako ko živi onaj život na koji je prizvan biće spasen. iz onoga što mu je samo to vreme omogućavalo.

Prepodobni Nil zapoveda da ćutimo mislima. Uopšte. To znači da treba disati veoma tiho. "no sva su ona posebna.Svaki svetitelj je napisao svoja dela iz svog blagodatnog uređenja. pomiluj me grešnog. jeste mala. da disanje ne bude često. izvan svih pomisli. da raspali našu maštu. pobožnosti i straha Božijeg. . znatno pomaže da dovedemo sebe u stanje tišine i da saberemo um da ne luta. i sedeći. Sine Božiji. ali je duhovno neobično velika. Teško je naći pitanje o umnom delanju koje ona nije rešila. Uostalom. baš zato što mu blagodat daje utehu. Na to moramo obratiti posebnu pažnju. Ona može. sve kretnje krvi treba zadržavati. dela Pajsija Njameckog i dela njegovog prijatelja. saobrazno svom uređenju i svojoj delatnosti. molitva srca je izvor svih blaga. ni o duhovnom. zato što u toj molitvi nije presudno važan podvig tela nego podvig duha. po mogućnosti. kao vrtove. Možemo se moliti i stojeći. i krajnje je teška za one koji se još nisu obučili za nju. Bez ovoga duhovno dejstvo ne može se pojaviti u nama: ono se pojavljuje tada kada utihnu sve kretnje i navale krvi. tada ono privlači um sebi. spolja gledano. Tako je izložen i način vežbanja u Isusovoj molitvi. i da se molimo sasvim lagano. Kada počne dejstvo molitve. a telo i dušu treba držati u mirnom položaju. No nisu početnici jedini kojima je molitva srca teška: ona je teška i za one koji se dugo trude i još nisu primili i zadržali u srcu molitvenu sladost. dok je čitamo. nemoćni mogu da se mole i ležeći. Okrenimo se knjizi onog svetog oca koji je po umerenosti svog napredovanja najbliži našem stanju. ona napaja dušu. zadržavamo disanje. predlažemo monahu koji želi da upozna unutrašnji molitveni podvig da prva njegova lektira budu pouke Serafima Sarovskog. može da nam naškodi time što će nam saopštiti da treba da poznamo i poželimo za nas preuranjene i nemoguće podvige. Ona je sadržana u držanju uma u srcu. jasno i sasvim dovoljno. neprestano gledamo u dubinu srca i govorimo: Gospode Isuse Hriste. Svetost ovih ličnosti i pravilnost njihovog učenja su nesumnjivi. Nakon izučavanja ovih dela može se preći na knjigu prepodobnog Nila Sorskog. on se tada moli bez truda i sa ljubavlju. nama potpuno nesvojstvenim delanjima i stanjima. Opit će nas brzo naučiti da zadržavanje disanja. i da. Ne treba smetati s uma da je ovde reč o delanju monaha koji su uverljivim telesnim podvigom doveli svoje telesne želje u potrebni red. Važno je da telo zauzima onaj položaj koji pruža duhu svu slobodu za ono dejstvo koje je njemu svojstveno. Prepodobni Nil zapoveda da zatvaramo um u srce. Opit pokazuje da je za slabe držanje uma u srcu veoma teško i neprikladno. U predavanju svog načina prepodobni Nil se poziva na mnoge oce istočne i vaseljenske Crkve. shimonaha Vasilija. čak ni o korisnom. oni krepkog zdravlja i snage mogu se moliti stojeći i sedeći. u položaju tišine. Sa takvim stavom o otačkim knjigama. da sebi ne dopuštamo da mislimo o bilo čemu grešnom i sujetnom. pa su zahvaljujući svom duhovnom napredovanju prešli sa telesnog podviga na duševni. i iz svoje delatnosti. govori sveti Nil. "Postoji celo mnoštvo vrlinskih delanja". Ta knjiga. to jest nečesto i lagano disanje. Ne zanosimo se i ne oduševljavajmo se knjigom koju je napisao gotovo sam zanos. A kada neko zadobije blagodat. On zapoveda da. prvenstveno na prepodobnog Grigorija Sinaita. Sve je u njoj izloženo neobično jednostavno. knjigom koja govori o visokim. umesto bilo kakve misli. i ležeći. kao i sam taj način. veseli se i postaje pribrano. taj plod dejstva blagodati. veoma je dobro da taj način sjedinimo sa načinom svetog Jovana Lestvičnika."*148+ Da bismo se priučili načinu moljenja prepodobnog Nila Sorskog. i cela knjiga je namenjena monasima već spremnim za tihovanje.

Prorok ovako govori: 'Spopašće nas bolovi kao porodilju. U početku je todejstvo slično ognju koji izbija iz srca. svedi um iz glave u srce i drži ga u njemu. cela knjiga prepodobnog Grigorija Sinaita je za poučavanje tihovatelja. Onaj ko se revnosno moli na način koji predlaže Jovan Lestvičnik. i uveče nemoj da ti počivaju ruke. Nepokolebivo i revnosno trpi bolove u ramenima. a i na osnovu razgovora sa Sinaitovim učenicima. a na kraju je slično miomirisnoj svetlosti. kao što i u molitvi moraš biti istrajan. Način moljenja koji predlaže Sinait i način koji predlaže Nil gotovo su potpuno isti: prepodobni Nil iznosi učenje o molitvi na osnovu onoga što je čitao i učio iz Opgaitove knjige o molitvi. U suštini.govori prepodobni Grigorije. jer ono zagreva i veseli um. pa sa velikim bolom u grudima.Dela prepodobnog Grigorija Sinaita imaju punu duhovnu vrednost. Razlozi za to su način izlaganja. dostići ono molitveno stanje o kome govori Sinait. Potpuno je opravdano i praktično Sinaitovo mišljenje da trpljenje mora posebno da doprinosi molitvi. Kada se um privikne na delanje. A tvoje sedenje mora da protekne u trpljenju radi ispunjenja zaveta. to je jedan te isti način. raspaljuje dušu na neizrecivu ljubav. jednostavno zato što je taj podvig težak. "Ako želimo da nepogrešivo nađemo istinu. on napreduje i dobija od Duha snagu da se moli krepko i na sve načine. "onda se potrudimo da jedino što imamo bude dejstvo srca. da bi se telo malo odmorilo. zato što je potpuno zadovoljan molitvom uma. Tada on ne primorava sebe na molitvu ustima i ne jača. u svoje vreme. Carstvo . Jovana Lestvičnika i Simeona Novog Bogoslova. a drugi samim umom: ja predlažem i jedno i drugo. naročito na početku podviga. savij se u bolni položaj.'[154] Obori glavu k zemlji i um sabiraj u srce . Postarajmo se da u srcu bude delotvorno jedino dejstvo molitve. pozivajući se na premudrog Solomona . ovo ili ono. često i u glavi. ponekad treba čak i da legne. moljenja umom i stalnog udubljivanja uma u srce."[150+ U svome učenju o tome da treba zadržavati disanje Sinait se poziva na prepodobnog Isaiju Otšelnika. Na drugom mestu sveti Sinait kaže: "Jedni učitelji molitve predlažu da se molimo ustima. to jest molitve. da glas ne bi pomutio osećanja i pažnju uma i tako omeo molitvu. govori Sinait. da se stalna. nekada i usta klonu: zato se moramo moliti i jednim i drugim. valja se moliti bezglasno i pribrano. s tim što sveti Grigorije govori o njemu tako što ima u vidu određenu meru napredovanja. a i onoga kome je knjiga napisana. Nekada um klone i nema snage za molitvu. pomiluj me. "Izjutra sij" . i nikako ne dopuštajmo mašti da bude slobodna. Zadržavaj donekle i disanje."*152+ Predlažući povremeno moljenje i ustima. potpuno nevidljivo. nama danas daleka. Božiju i čovečiju.*153+ i ne treba odmah da ustaješ čim kloneš duhom zbog velikih bolova. Uza sve to.*149] Od jutra. čim sedneš na stoličicu. i da je poznamo". zatim shvatanja tog vremena o raznim stvarima. ali nisu tako razumljiva i jasna kao dela prepodobnog Nila Sorskog."sjeme svoje. zato što prelesti. ne dozvoljavajmo mašti da ona izobrazi lik nekog svetog ili pak samu svetlost. i ustima i umom."[151+ Pod početnicima ovde se podrazumevaju početnici u tihovanju. sveti Grigorije sjedinjuje svoj način sa načinom svetog Jovana Lestvičnika.ako se tvoje srce otvorilo i prizivaj u pomoć Gospoda Isusa. taj će. a tako prekidana molitva ne bi lišila onog časa u kome bi mogla biti uslišena: Jer ne znaš šta će biti bolje. Tada molitva donosi značajno smirenje i skrušenost zato što molitva u početnicima jeste stalno pokretno umno dejstvo Svetog Duha. ramenima i vratu neprestano moli umom ili dušom: Gospode Isuse Hriste. vođenim prilikom posete Istoku. obično prelešćuju um neiskusnih takvim lažnim maštanjima. "Na molitvi tihovatelj mora većinom da sedi. i traži u srcu Gospoda: Carstvo nebesko naslediće oni koji sebe primoravaju. visoku pedalj. da disanje ne bi bilo nepažljivo. a naročito duhovna naprednost pisca knjige.

Trpljenje i ostajanje u svakom delanju su roditelji duševnih i telesnih bolova. koji svode naš duh u dubinu saznanja o svom siromaštvu i .[160+ naša bedra ne iznemažu iscrpljena u podvigu posta. savdan postiđen hodih.svi su ti podvizi lažni i nekorisni. "Nijedno delanje" govori prepodobni Grigorije. prepodobni je dodao: Ako se tvoje srce otvorilo. robovanja grehu i smrti. dakle zbog grešnosti. Svedok toga je onaj koji govori: 'Koliko god velike podvige činili u svom životu.*157+ ali ljudi snažnog telesnog sastava neizostavno moraju da pritesne svoje telo: ako ne pritesne svoje telo.i skruših sedo kraja. a ne preuranjeno. i ako ne utvrdimo srce u bolu. Kada se srce ispoveda Gospodu u svojoj grešnosti i u svom jadnom stanju.govori David. samo srce u njima ne zadobija blaženu žalost. već ćemo se samo (a to je dostojno sažaljenja i smeha) hvaliti. već i pažljivo čitanje dubokih otačkih spisa o molitvi. da bi uklonio od sebe bolove sujetnih trudova. svi ćemo. ali neće požnjeti roda za netrpljenje bola. telesnom i duševnom razumu. Sveti oci to nazivaju umetnošću tvorenja molitve. To znači: sjedinjenje uma i srca je dar Božije blagodati. po proroku. misleći da ćemo biti nešto zato što smo u beskorisnoj pustinji i što u njoj slabo tihujemo. Mnogi su mnogo godina delali ili delaju ne trpeći bol. Kada budemo odlazili iz ovog života. "ni telesno ni duhovno. Pozivajući takve da obrate pažnju na znanja stečena u opitima."*156] Pod bolovima se ovde podrazumevaju pre svega skrušenost duha. i podvižnici ga zadobijaju. i ako ne začnemo trpeći bolove. zbog osećaja večne smrti.nebesko zadobijaju[155] samo oni koji sebe primoravaju i znaju da se ono s naporom osvaja. i nema isceljenja telu mome.'*159] Posvedočuje to i veliki Jefrem. kao žena kada rađa dete. Postradah . taj i ne zna da stradanja i bolovi postoje i da mogu da postoje. Zbog onoga što molitva otkriva. zbog osećaja robovanja palim duhovima.*158] Pod rečima: s naporom razumej telesno trpljenje bola u svemu. ako nemamo i srce koje trpi bol . mi potvrđujemo da bolove u glavi ne stvara samo tvorenje molitve uma. Dar pažljive molitve obično prethodi naročitim nevoljama i duševnim potresima. kada govori: 'Trudi se. i ne po sudu samog podvižnika.' Ako. trudi se trpeći bol. Stradanje duha prenosi se srcu i telu samim tim što su i srce i telo neraskidivo povezani sa duhom i prirodno i nužno učestvuju u stanjima duha. Kod ljudi slabog tela skrušenost duha i plač potpuno zamenjuju telesni trud. toliko veliko da joj i pripremljeni monasi moraju pristupati sa velikom pobožnošću. podnošenje bolova i stradanje zbog osećaja svoje grešnosti. i zabranjuju je monasima početnicima i mirjanima zato što je za nju neophodno veliko pripremno obučavanje. Oni čije delanje odlikuje nemar i slabost očito misle da se mnogo trude. po Božijem sudu. tada se telo raspinje. jer Carstvo nebesko se s naporom osvaja. Gospod je ukazao da se istinska revnost sastoji u trpljenju tih i njima sličnih bolova. dok nemoćni imaju tu žalost zbog samog osećanja i saznanja nemoći. odbacivši težinu trpljenja bolova. oni ostaju nepričasnici čistote i Svetog Duha. muž opitni u molitvenom podvigu . kako si čuo. zato što on nije upoznat sa opitima monaškog života. Jer se slabine moje ispuniše porugama. okusiti ceo plod. a i izgleda. ali pošto se trude bez bola i toplog usrđa srca."[161+ Učenje prepodobnog Sinaita o trpljenju bola i o tome da ono prati istinsko tihovateljevo delanje molitve uma može izgledati čudno. nema sumnje. srce postaje toliko skrušeno da to izaziva u telu stradanja i bolove. rekao je Gospod. i daje se u svoje vreme. rikah od uzdisanja srca moga. a onaj ko ne poznaje molitveni podvig. u kome nema trpljenja bola ili truda nikada ne donosi ploda onome koji prolazi kroz njega. strahom Božijim i oprezom. onda nećemo roditi Duha spasenja na zemlji srca.[162] U učenju svetog Grigorija o molitvi primetna je njegova osobenost: on upravlja um da se usredsređuje u srce. plač duha. Čim je zapovedio da usredsređujemo um u srce.

I primoraj sebe da u grudima izgovaraš upravo to. ako hoćeš . Kada se pak navikne na zatvorenost i teskobu. čim joj oduzmeš svaku pomisao . uz sadejstvo Božije. On pouzdano pokazuje taj umni put. ili. baš zato što . A dok razgleda to Carstvo tamo. ne nečim drugim. Umetnost tvorenja molitve uma izložio je neobično jasno i potpuno blaženi Nikifor.ništavnosti. odaj blagodarnost Bogu. da bismo se. Istinskog učitelja moramo da tražimo da bismo se njegovim poukama učili i poučavali u onome što se dešava prilikom vežbanja u paženju. skrušenog duha i sa suzama. i traži ga čistom molitvom. Ako nema nama poznatog učitelja. koja nam učitelj razobličava jer ih poznaje iz sopstvenog opita. tada će ono što zatim sledi biti ispunjeno veseljem i radošću. Kada um uđe tamo. Ako ni nakon takvog traženja ne nađeš učitelja. Pokretač ovog mehanizma. Ova molitva ne da umu da se uzdigne. uđeš umom u ono mesto u srcu koje sam ti pokazao. i znaj da ćeš. siromašan.*164+ "To najviše od najviših delanja". takav. pomiluj me. o brate. kako rekosmo. i proslavi. čini ga nepristupnim i nedodirljivim za napade neprijatelja. On sa pravom naziva molitveno delanje umetnošću nad umetnostima i naukom nad naukama. "zadobijaju mnogi. a ne nešto drugo. tačnije. a u sebe uvuklo svežinu. a dišemo srcem. Znaš da se slovesnost svakog čoveka nalazi u njegovim grudima.*163+ Dar Božiji privlačimo smirenjem i vernošću Bogu.prepusti da govori: Gospode Isuse Hriste. kako smo ti zapovedili. mi govorimo. ne uđeš u klet srca. savetujemo se. tvorimo molitve. psalmopojanje. Srce uvlači u sebe disanjem sveži vazduh i izbacuje topli: tako ono stalno održava sistem u koji je postavljeno da bi održalo život. jesu pluća: Bog ih je stvorio retkim. Čistota i smirenje uručuju darove Duha. Sine Božiji. kako smo i napisali. Ako odmah nakon toga. Srce uvlači u sebe vazduh da bi disanjem ispustilo iz sebe svoju toplotu. i mi pod njegovim rukovodstvom mnogo zgodnije idemo tim putem. pomiluj me. I tako. čim se one pojave. uvedi svoj um u put kojim vazduh ulazi kroz nozdrve u srce. Ono je oruđe života i telesne toplote. u onome što lukavi uvodi svojim zlim spletkama. i zato ona lako uvlače i izvlače svoj sadržaj. čak i svi. sluga. nauči svoj um da ne izlazi brzo otuda: on je u početku veoma potišten zato što je tamo zatvoren i stešnjen. Kao što čoveka koji se nakon dugog odsustva vratio svojoj kući ispunjava radost što vidi ženu i decu. zato što pruža umu i srcu znanja i utiske koji izviru iz Božijeg Duha dok sve ostale nauke pružaju tek ljudska znanja i utiske. moramo svesrdno da ga tražimo. Vernost je uzrok čistote. a onda se pomoli Bogu i postupaj onako kako ti kažem. tako i um ispunjava neizreciva sladost i veselje čim se sjedini sa dušom. Umno delanje je najviša škola bogoslovlja. um uviđa da je sve spoljašnje odvratno i mrsko. govori veliki učitelj tihovanja. U grudima. naći ono što tražiš. čim sedneš i sabereš svoj um. dakle. Postupaj tako neko vreme i time ćeš sigurno otvoriti sebi ulaz u srce. a vernost Bogu pokazujemo revnosnim odbacivanjem svih grešnih pomisli. i uvek se drži toga delanja. A ako i nakon mnogog truda. vodi ga u svakodnevno napredovanje u ljubavi i želji prema Bogu. zato što je Carstvo nebesko unutra u nama. a ono će te naučiti onome što ne znaš. dok naša usta ćute. Retki su nenaučeni koji pojačanim delanjem i vrelinom vere dobiju to delanje od Boga: ali retkost nije zakon.to možeš da učiniš. tako što ga nauče. poučavali u desnim i levim umanjenjima i preuznošenjima. ti najpre prizovi Boga. Toj slovesnosti. dovedi disanje u izuzetno tihe kretnje i prisili svoj um da siđe sa udahnutim vazduhom u srce. on neće poželeti da luta vani. monah koji je tihovao na svetoj Atonskoj gori. Znaš da udišemo vazduh. i igraj. Sine Božiji. Brate. Moraš da znaš i to da tvoj um ne treba da ćuti i besposliči dok se nalazi tamo: njegovo neprestano delanje i poučenje mora biti molitva: Gospode Isuse Hriste. onda čini ovo što ti kažem.

one čine sve: pomoćna sredstva ostaju pomoćna sredstva. osećaj da se tamo mogu tvoriti molitve i psalmopoji. mir i ostale: pomoću njih će ono ispuniti sve tvoje prozbe Hristu Isusu. prelazimo na to delo. što se jasno vidi iz njegove knjige. koji su se dugo vremena zanimali moljenjem na način svetog Jovana Lestvičnika. niti mu pridavati posebnu važnost. Polaganje nade u ta pomoćna sredstva veoma je opasno: to survava u materijalističko.[166+ Veoma je važno da znamo značenje koje sveti učitelji molitve uma daju predloženom mehanizmu: on je materijalno. Monahovao je na Atonskoj gori. kada je sazreo za takav život. monasima koji mogu da se bore protiv neprijateljskih pomisli i čuvaju svoj um. unapred su određeni i pravilno ustanovljeni zato što još . imaju veoma retki. i nikako ga ne treba mešati sa samim dejstvom molitve. jer su nepotrebna i suvišna. Onaj ko razume stvar. Blaženi Nikifor ovako poučava tog monaha: "Znaš da se slovesnost svakog čoveka nalazi u njegovim grudima. To je jasno iz onih članaka njegovog slova koji prethode izlaganju umetnosti tvorenja molitve: iz njih se. brate: svaka umetnost i svako pravilo.smo to saznali iz opita. a time i jedino istinsko. i ceo zbor vrlina: ljubav. Sveti Kalist Ksantopul je bio učenik prepodobnog Grigorija Sinaita. Izvanredan je način koji predlaže blaženi Nikifor. Tamo. sa mnogo željenim i sladosnim paženjem. Duh onih ljudi koji ostaju u svom običnom stanju. oni koji su veoma napredovali. Posedovao je i obrazovanje ovoga sveta. ovde nazvan slovesnošću. kao da iz njega proizilazi celokupno napredovanje molitve. Sveta braća Ksantopul govore: "I ovo znaj. Njihova knjiga je namenjena isključivo tihovateljima. Pošto su Kalist i Ignjatije Ksantopul veoma detaljno objasnili taj način u delu o molitvi i tihovanju. a ako hoćeš i razno delanje. i zatvorenih usta. Tek u poodmaklim godinama sveti Kalist je unapređen u čin konstantinopoljskog patrijarha. neprestanim uvođenjem Isusove molitve u srce. Obojica su dostigli veliko molitveno napredovanje."*165+ Ovde prvo moramo obratiti pažnju na uređenje blaženog oca i na uređenje koje je on video u monahu kojeg je poučavao. radost. i budi se za njih jedino onda kada se um trajno i pojačano zauzme da ga pobuđuje životvornim Isusovim imenom.radi koga se i saobrazno kome se daje i spoljašnje tihovanje po telu . dakle iz sna koji je skoro isto što i smrt: takav duh nije sposoban za duhovna vežbanja koja smo ovde naveli. savetujemo se. nepravilno shvatanje molitve i odvlači od razumevanja onoga što je duhovno. Gospodu našem. spava tako duboko da ne može da se probudi iz tog sna. pomoćno sredstvo. i koliko god nam bila potrebna zbog naše nemoći.priliči onim monasima koji su potpuno izučili pravilo monaškog života. vidi da poučavanje tihovanju srca . kroz nozdrve. taj vidi u njegovom izlaganju i onu postepenost s kojom moramo da ushodimo i to da zadobijanje tog načina jeste dar Božiji. taj treba da se zanima Isusovom molitvom onako kako predlaže blaženi Nikifor: tihim. Lažno razumevanje molitve uvek donosi ili neplodnost ili ono vežbanje u njoj koje je veoma štetno po dušu. Život u tihovanju počeo je da provodi kasnije. Molitvi uma naučio se dok je bio u poslušanju manastirskog kuvara. posredstvom isto toliko tihog disanja. mi ih odbacujemo čim zadobijemo napredovanje. U molitvenom napredovanju dejstvuju sila i blagodat Božija." Jasan osećaj sile slovesnosti u grudima. na osnovu pozivanja na žitije svetog Save. kažu oni. Mehanizmu blaženog Nikifora oni dodaju da u ovom načinu moljenja usta moraju biti zatvorena. tvorimo molitve i psalmopojanje. da obilno pomaže umu. Sveti Ignjatije je bio njegov najbliži prijatelj i učesnik u monaškim podvizima. Onaj ko počinje da provodi život u tihovanju. u početku se obučavao monaškom životu u opštežiću. dakle oni koji su u znatnoj meri zadobili pribranost i veoma pažljivom molitvom pobudili duh. poražen padom. A pristupiće ti. mi govorimo. dok usta ćute.

koje su postavili oci tvoji. čistoj i pribranoj molitvi . i drugo slično tome. govore oni. milošću i blagodaću Gospoda našeg Isusa Hrista.koja.*175+ Potpuno tihovanje u naše vreme sasvim je teško. Naročito se poslednji nikada nije usamljivao u tihovanje primetno ljudima. sa Jedinstvenim i Onim koji sjedinjuje. koje vodi ka nebu. odbačeno kod onoga kod koga sam temelj nije dobro postavljen. i pri tome to vežbanje u molitvi pomagati delatnim ispunjavanjem jevanđelskih zapovesti. iznad reči. čistim. tada ostavljamo mnogo i različito. delimično može biti nečista i rasejana zbog pomisli i sećanja koji su ustali protiv njoj postavljene zabrane da misli o ranije učinjenom i da se seća ranije učinjenog .*169+ srdačnim. po duhovnom sistemu monaškog života. onda ćeš vremenom staviti slavni krov na započetu građevinu duha. i raznovrsno. kako rekosmo. Tako su postupili sveti Vasilije Veliki i sveti Grigorije Bogoslov. s tim što su prolazili i molitvu saobraznu tom stanju. a poslušnost je ushođenje ka tihovanju. pribranim. i suprotno ovome: sve je lepo i dobro uređeno kod onoga koji je dobro postavio temelj. sa Jedinim.*171+ Sveta braća Ksantopul strogo zabranjuju preuranjeno stremljenje ka onome što.[173] Ako postaviš dobar temelj na početku. ali čvrste i suštinske.[167] Od prebivanja u izloženoj umetnosti srca. a onda opet odleti). prebivali su povremeno čas u tihovanju. Taj otac je stalno čuvao ćutanje. "Ako i ti". a tamo su se bavili delanjem u unutrašnjem čoveku i dostigli viđenje umom. Gospod naš Isus Hristos i prizivanje u srce Njegovog svetog imena sa verom daruju pribranost umu.podvižnik stiče naviku da se moli bez prisile.kaže sveti Isak Sirijski . i neprestano se moli. u svoju keliju primao je jedino u krajnjoj nuždi."*170+ Pre svih blagodatnih darova. Tome donekle pomaže i prirodno umeće.a danas mora biti priznat za najbolji. Ne pomiči stare međe . baš zato što je u duši bio veliki tihovatelj. ima da se dogodi u svoje određeno vreme.[172+ teško jednomu. korisno vežbati se u Isusovoj molitvi u monaškoj zajednici. a ne samim. Sve je. malodušno. monasi koji su veoma napredovali u molitvi uma. i vere punim prizivanjem Gospoda našeg Isusa Hrista. "želiš da se obučiš tihovanju.nismo dostigli stanje u kome možemo da se molimo u srcu čisto i pribrano. istinske ili kratkotrajne.kaže Pismo . Sveti oci su to izumeli samo kao neko pomoćno sredstvo za sabiranje misli iz uobičajene nepribranosti."[168] Podvig molitve uma i srca "ispravlja se umom kojeg je osenila Božija blagodat. Ignjatije Nikoforovski. Nikandar Babajevski. smirenjem. Način tihovanja kojim se rukovodio prepodobni Arsenije Veliki uvek je bio odličan ."*174] Uglavnom se smatra da je do sticanja pribranosti. i jednodušnim. prirodnim umećem disanja na nos ili sedenjem tokom vežbanja u molitvi na tihom i mračnom mestu. dakle stanje u kome se sam um stalno obraća sebi. posredstvom udisanja. sa ljubavlju prebiva u srcu. uostalom. . nije išao po kelijama kod braće. Serafim Sarovski. i najpre radosno zavoli poslušnost. skoro nemoguće. to jest da doseže takvo stanje u kome um prebiva u srcu (i tako prevazilazi ono stanje u kome se um uvodi u srce prisilno. mada nekad ima i slučajeva suprotnih ovome. Oni žele da monah deluje po ustanovljenom monaškom poretku. onda sledi mudro ustanovljene zakone. u crkvi je stajao iza stuba. Delanje je ushođenje ka viđenju. Oni su se . tome pomaže i sedenje u tihom i neosvetljenom mestu. A nakon dobijanja dara pribranosti dozvoljeno je spominjati i tihovanje. i sjedinjujemo se neposredno. po zakonima koje je predala Božija blagodat. A kada se to desi. od tog života njihov um je počeo da oseća nekretanje ili pribranost: tada su se oni udaljili u samoću pustinje.najpre zanimali ispunjavanjem onih zapovesti koje se odnose na one koji žive u ljudskoj zajednici. pribrano. za vraćanje misli samoj sebi i pažnji. prostim. ono pomaže da se um uvodi u srce disanjem kroz nos. čas u monaškoj zajednici. što je isto. čisto i istinski. a zatim tihovanje. ili.

Zbog toga otačke knjige. telesni i duševni čovek ga razume onako kako odgovara njegovom stanju. rekao je sveti Isak Sirijski.' Prepodobni Jovan Karpatski govori: 'Treba mnogo vremena i podviga u molitvama da bi se u nepomutivom ustrojstvu uma našlo neko drugo nebo srca. i sa suzama izliva svoje moljenje pred Njegovom dobrotom. iako to čitanje stvara nasladu. mada se i to retko dešava po nedokučivom proviđenju Božijem: ono zahteva i mnogo vremena. "Veliko je zlo". Možemo potpuno tačno reći da se većina nalazi u raznom zanosu. i mnogo truda. da bi. moraju biti."*180] I kada sluša duhovno slovo. čiji ćemo. takvo tihovanje donosi smirenje. "Ne treba". iskrivljuje ga. Prevashodstvu dara i blagodati. gde živi Hristos. tada On izgoni demone i strasti. Ako zanos ne bude primećen. i tako će svetlošću svojih misli svakoga časa videti Boga. "ne postiže se ni jednostavno. sledi njegov . Smatramo preko potrebnim da našim ljubljenim ocima i braći ponovimo upozorenje da ne teže čitanju otačkih dela o monaškim uzvišenim delanjima i stanjima. ni da ih leči. i ako nastavi da deluje na monaha. danas jedino preostalo sredstvo rukovođenja. nego one koji su najbliže našem stanju i izlažu delanje koje nama odgovara. pun čistote i blagodati.*176] Sveti Isak Sirijski veoma pohvaljuje način života i tihovanja kojim je prepodobni Arsenije dostigao veliko napredovanje i predlaže da podražavamo taj veoma podesni. izopačuje. ili prozorljivosti. jednaki i saobrazni podvizi. biti pričasnici. a čistota istinsko tihovanje srca. udaljavao se od svih odnosa koji su mogli da naruše njegovo paženje. kao u ogledalu. i čovek postaje hram Božiji. Unutrašnje delanje. i da onih koji nisu padali u zanos naprosto nema. Blažen je onaj koji gleda Gospoda u unutrašnjoj riznici srca. iako ih radoznalost vuče da čitaju ta dela. ni kako bilo. onda je njegov spoljašnji trud uzaludan. osvećen i osvetljen. da je veoma malo onih koji su odbacili svoj zanos. nadamo se. No danas nema ko ni da zapazi zanose. Sveti Isak govori: 'Onaj koji želi da vidi Gospoda.' Sveti Varsanufije govori: Ako unutrašnje delanje ne pomogne čoveku. A kada se useli Bog. Pogubni zanos neopitni učitelji često smatraju velikim napredovanjem. onoga koji je pao u zanos podstiču na još veći zanos.*177] U zaključku naših izvoda iz dela Kalista i Ignjatija Ksantopula navešćemo njihovo opitno mišljenje. po tajanstvenom svetom učenju. mudri i veoma plodni način. U ostalim svetootačkim delima izloženo je isto ovo učenje. dotle su zanosi početnika lako zapažani i lečeni. "Stalno moljenje u srcu" govore oni. "da tražimo učitelje koji imaju dar proroštva. po sili. saglasno sa mišljenjem ostalih svetih otaca. da se to sada jedino sredstvo rukovođenja ne bi pretvorilo u sredstvo nepravilne delatnosti i iz nje proisteklog rastrojstva. da je za dostizanje pribrane molitve srca potrebno i mnogo vremena i mnogo napora. kako govori apostol: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u nečemu niste valjani. već pre svega istinski smirenoumne podvižnike koji po načinu i mestu podviga odgovaraju našoj bolesti. govori sveti Jovan Lestvičnik o izboru učitelja. "prenositi bilo koje uzvišeno učenje nekome ko je još početnik i ko je po duhovnom uzrastu dete."[179+ Isto moramo da kažemo i o knjigama: nikako ne treba da biramo knjige koje su najuzvišenije. i da bi se u njemu nastanio Hristos. neprijatelj bio izgnan sa polja srca. ni sa malo truda i vremena. a smirenje čini čoveka stanom Božijim. duševnog i telesnog podviga.nije pisao i nije primao pisma. ushićenje. Dok je bilo blagodatnih učitelja. sjedinjeno sa bolom srca. mora biti posebno ograničena. taj se trudi da umešno očisti svoje srce sećanjem na Boga. donosi čistotu. moramo da čitamo sa posebnim oprezom i razborito. cilj njegovog života i svih njegovih delanja bio je čuvanje paženja."'*178] Mislimo da ovi izvodi iz dela svetih otaca dovoljno objašnjavaju delanje Isusove molitve. Naša sloboda. on ga sve više skreće sa istinskog pravca. zbog ovakvog današnjeg vremena.

Mnoga braća su videla u starcu nesumnjive znake svetosti pa su mu se obratila za savet. i kada me pitaju. nije pogubna samo glad: poguban je i višak hrane. i da iz tog jadnog stanja vapi svemilostivom i svemogućem Isusu. a drugo. a lestvica sto stupnjeva.[182] 3) Korisno je da u crkvi i uopšte tokom Isusove molitve oči budu zatvorene. Brojanicama se broje pokloni. postoje i razna druga pomoćna sredstva koja pomažu početnicima u vežbanju u Isusovoj molitvi. izbačen iz prirodnog stanja.*184] Monah mora da vidi da je zbog greha obogaljen. doprinosi osećanju sile slovesnosti. ona će pogubiti delatnika. kakve je činio blaženi mladić Georgije o kome govori sveti Simeon Novi Bogoslov u Slovu o veri. suprotno svojoj nameni. onda oni objasne sebi tvoje reči na svoj način. Niti se sipa vino novo u mjehove stare. 5) Monasi savetuju tihovatelje da im kelija bude donekle tamna. A kada dostigne veliki stepen paženja na molitvi. 4) Držanje leve ruke na grudima. izmučen. monah više ne mora da brojanicama broji koliko je izgovorio molitava jer tada sva pažnja prelazi na molitvu. koja se nalazi u grudima." Starcu je bio nepoznat opšti monaški put. malo iznad leve sise. Nego se sipa vino novo u mjehove nove. da njeni prozori budu zatvoreni. Najpre je tihovao u Rusiji. lagane. ali pošto skoro celokupno vreme istinski podvižnik posvećuje molitvi. i mjehovi propadnu. stupio u tihovanje od svoje mladosti. i tako nanose sebi štetu. jer to čuva um od rasejanosti i pomaže umu da se usredsređuje u srce. zatim postupaju po tom objašnjenju. i oboje se sačuva. sedeći. Nije greh samo ono što je pogubno: pogubno je i samo dobro kada ga činimo u nevreme i u pogrešnoj meri. po naročitom proviđenju Božijem. pošto pravilo tvorenja Isusove molitve podrazumeva sto molitava. 1) Brojanice ili lestvica. odobreno mu je da se . a zatim na Atonskoj gori. unakažen. dobija lažni pravac. i kvalitet hrane koji ne odgovara uzrastu i telesnom sastavu. a vino se prolije. uprkos pravilima. bačen u protivprirodno stanje. tako što je. izvan grada. Niska stolica je veoma podesna za vežbanje u Isusovoj molitvi." Starac je odgovorio sa svetom prostotom: "I sam vidim! A šta da radim? Za mene su svi viši od mene. Osim pomenutih pomoćnih sredstava. na kome je sedeo Jov kada ga je sotona udario zlim prištom od pete do temena. u šumi. Starac je davao savete iz svog uređenja i ozleđivao duše braće. koja obavezno moraju biti usklađena sa stanjem delatelja: u protivnom. Kada se vratio u Rusiju nastanio se u privremeni opštežiteljni manastir. Time se ne odbacuje stajanje. Navešćemo glavne. na štetu i propast duše. odgovaram iz svog stanja. 6) Tihovatelje savetuju da sede na niskoj stolici. inače se prodru mjehovi. 2) Veoma je korisno da se Isusovoj molitvi učimo uz velike i male poklone. monasi koriste brojanice i dok se. to jest biće besplodna. prvo. drži se uporno tog pravca kao da je baš taj pravac dat svetim slovom. ispunjene osećanjem pokajanja. Neki starac je dostigao hrišćansko savršenstvo.izopačeni smisao. koji je sedeo kraj puta i vikao Gospodu: Sine Davidov Isuse. ti govoriš braći o delanjima i stanjima koja nisu dostupna njihovom shvatanju i uređenju. Brojanice obično imaju sto zrna. i sama će propasti. i bio uslišan i pomilovan. zato što pažljiva molitva zahteva miran položaj. da bi se ugledali na slepog siromaha iz Jevanđelja.*181] Gospod je ovo rekao o delanjima vrline. vežbaju u Isusovoj molitvi. pomiluj me![183]. Jedan monah koga je starac dobro poznavao mu je govorio: "Oče. obnovitelju ljudske prirode: pomiluj me. Niska stolica takođe izobražava đubrište. u zemunici.

po učenju otaca. Uopšte. da ne iscrpljuje njihovu snagu i da im ne oduzima mogućnost da se bave duševnim podvigom. Toplota koja je izazvana pojačanim materijalnim podvigom takođe je materijalna. Mnogo je opasnije. a to je početak samoobmanjivanja. uništava uobražavanjem. Mnogi su poverovali u to samo zato što su uvažavali znamenito ime staraca. Starci su bili užasnuti lukavstvima đavola kada su čuli da se pri prizivanju Isusovog imena pojavilo veliko raspaljivanje.*186] Takvu vrelinu sigurno će osećati oni koji budu veoma prisiljavali sebe da sjedine um i srce materijalnim pomoćnim sredstvima.njome bavi i sedeći. treba preduzeti posebne mere predostrožnosti čim se ona pojavi. Oni su u tome prepoznali strašnu prelest. a ponekad i ležeći. nešto.*189+ Ništa posebno ne treba misliti o toj toploti. Takvu vrelinu osećao je prepodobni ava Dorotej dok se bavio naukama i zato se rashlađivao vodom. pa počne da stvara sebi nasladu. da sebe pomračuje. već. Naročito bolesni i veoma stari moraju da paze da njihov telesni podvig ne bude prekomeran. naprotiv. Tada se pojavljuje telesna želja. neopitni podvižnik će sigurno pomisliti nešto o njoj. Voda mora biti mlaka. dovela na meru. čim su došli u to stanje. mnogo je bliže prelesti kada podvižnik osetivši u srcu ili u grudima toplotu od krvi pomisli o njoj.*185] Isceljenje se zadobija smirenjem i verom. misleći da je ona uzrok tog zla. zato što hladna voda povećava vrelinu. 7) Podvižnici umnog delanja ponekad imaju potrebu da pomognu sebi tako što se polivaju hladnom vodom ili tako što nakvašene peškire stavljaju na mesto priliva krvi. do kojeg dolazi usled pojačane. nikako ne sme biti hladna. prebiva slovesna sila. Tako i mora da bude. u uninije. oni su pribegli znamenitim starcima da bi tražili od njih savete kako da leče svoje duše rastrzane nevoljom i nedoumicom. čak i želja. pa su tim stradalnicima zabranili vežbanje u Isusovoj molitvi. i uzeti je isceljen.[188+ Čim oseti tu toplotu. time se toplota krvi povećava. treba tiho zadržati disanje. i srce se zagreva ako se neprestano i dugo napreže. naprotiv. spustili odar na kome je uzeti ležao. obmanjuje. koja je zapravo toplota krvi. Međutim. gde. Da bi se ta toplota smanjila. poverovali su u to mišljenje misleći da je ono rezultat samog opita. dali u zbunjenost. šireći se svim delovima grudi veoma lako može da se spusti i zagreje donji deo utrobe. i gde. Suština delanja je u Gospodu i u Njegovom imenu. ta strašna prelest nije ništa drugo do priliv krvi. Predostrožnost je neophodna zato što ta toplota. neuke upotrebe materijalnih pomoćnih sredstava. truditi se da molitva dejstvuje u samom vrhu srca. svojstvena tim delovima tela u stanju zagrevanja. a zato i o sebi. naći će u njoj prijatnost. Toplota počinje da dejstvuje u srcu ako molitvu srca želimo da pojačamo na neki naročit materijalni način. toplota pale prirode. ne treba izazivati u njemu vrelinu preteranim zadržavanjem disanja i naprezanjem srca. umna delanja izazivaju vrelinu kod ljudi određene telesne građe. Što podvižnik više prisiljava i napreže svoje telo. probili su krov kuće u kojoj je bio Hristos. a mnogim drugim podvižnicima pričali su taj slučaj kao očiglednu tešku posledicu vežbanja u Isusovoj molitvi. toplota krvi. To posvedočuje i jevanđelska priča o isceljenju uzetoga: pošto nisu mogli da se približe Hristu od okupljenog naroda. a i da bi se sprečio njen prekomerni pad. treba da se vrši . ne treba mučiti srce. Ta toplota je direktna posledica takvog podviga:[187] svaki deo ljudskog tela se zagreva kada ga trljamo. ako im budu pridavali prekomerni značaj. Svesni svog jadnog stanja. nasladu. Taj priliv možemo lako isceliti za dva-tri dana tako što na upaljenim mestima držimo peškire natopljene mlakom vodom. upetljava. To je telesna toplota. ne treba vršiti preveliki pritisak na um da uđe u srce. i ako ne budu davali potrebni značaj duhovnim pomoćnim sredstvima. i ne shvatajući šta se dešava sa njima. u očajanje. zbog toga. Opit pokazuje da su se neki.

duhovna. Kada Božija blagodat oseni molitveni podvig i počne da sjedinjuje um i srce. probija u riznicu duhovnih znanja. Neodređena ukazivanja na srce. a onaj koji ga je dostigao uz pojačanu upotrebu materijalnih pomoćnih sredstava vidi dar Božiji.[190+ Predlažem ocima i braći ubogi savet i molim ih da ne odbace moj ubogi savet: ne prisiljavajte sebe da pre vremena otkrijete u sebi molitveno dejstvo srca. bavite se pažljivo Isusovom molitvom na način koji predlaže sveti Jovan Lestvičnik. Tada se i sam molitveni čin potpuno menja: molitva postaje prirodna. ove prelesti? Sveti oci su učili molitvi srca. a sve zato što su imali samo površno i nejasno mišljenje o Isusovoj molitvi i o okolnostima koje su je pratile. značajno spoticanje. Može li šta biti žalosnije. u tome za znanje nema ničeg nejasnog. ne može da mu ne pridaje naročitu važnost. nemajući učitelja. duhovno pomazanje. i neka cilj vaše molitve bude pokajanje. Božiji dar. neki su te posledice pripisali samoj svesvetoj Isusovoj molitvi. tanana. toplota koja ne izaziva nikakvo raspaljivanje. pipajući. rukovođen delima svetih otaca. ali nisu dali preciznu pouku u kom delu srca ona treba da se vrši. deluje kao lekovito. "Hristos je za vernika sve". Sveti Nikifor govori o slovesnosti kao o nečem poznatom: kada se slovesnost. To je na osetljivom unutrašnjem putu značajan nedostatak. a rastrojili su se i ozledili mnogi. verovatno zato što tada nije postojala potreba za takvom poukom.tako o toj molitvi govori prepodobni Maksim Kapsokalivit na osnovu sopstvenog opita. izabere od njih ono što njemu odgovara. naročito danas kada je gotovo nemoguće sresti dobrog učitelja tih predmeta. ali ne može da ne vidi svoj podvig. orošava. nisu . Ako uz sebe imamo opitnog učitelja. a ako se rukovodimo jedino knjigama. značajna prepreka za razvoj duhovnog napredovanja. osvežava. kasnije su poslužila kao uzrok značajne nedoumice i pogrešnog vežbanja u molitvi kod onih koji. i noge. vuče nas da neizrecivo ljubimo Boga i ljude . kada podvižniku nema druge nego da se sam. već. tada će materijalna toplota krvi potpuno da iščezne. Dejstvo molitve srca otkriće vam se samo po sebi. Živite po jevanđelskim zapovestima. Potreban je. Ništavno. beznačajno nadanje u bilo šta izvan Boga može da zaustavi napredovanje. onda je ona veoma opasna: zbog neznanja i nerazboritosti ona nosi u sebi veliku mogućnost pada u prelest i u druge vrste duševnog i telesnog rastrojstva. jadnije od ove hule. pokrene da učestvuje u molitvi. potpuno slobodna i laka. veoma je potreban razboriti oprez. odmah za njom pokreće se i srce da i ono učestvuje u molitvi. dostižemo prevashodno tako što materijalnim pomoćnim sredstvima pojačano prisiljavamo sebe. ali u vreme koje je poznato jedino Bogu. u kome je vera u Boga i vođa. inače smeštena u grudima. naprotiv. i da sam. prisutna u otačkim delima. Čim su videli štetne posledice nerazboritog podviga. a ne neznanju i nerazboritosti. onda je upotreba materijalnih pomoćnih sredstava malo opasna. To dejstvo. ono je potpuno sigurno od prelesti i drugih ozleđivanja.bogosluženje. koje nam sam prst Božiji otkriva svojim dodirom. nematerijalna. onaj koji ga tako zadobije vidi u dobijanju jedino Božiju milost. Ono je bolje od svih drugih dejstava u svakom smislu: ono je mnogo obilnije.1 Od onih koji su sa velikom revnošću koristili materijalna pomoćna sredstva napredovanje su dostigli retki. sjedinjujte molitvu sa suzama. pipajući. ne može da ne vidi sam mehanički način koji je upotrebio. i krila. Oni koji poseduju neka znanja teško mogu da detaljno i temeljno predvide i odgovorima preduhitre sva pitanja potpunog neznanja: u čemu neznanje vidi mrak. Duhovno napredovanje nema ni kraja ni granice. rekao je sveti Marko. Tada se u srcu pojavljuje druga toplota.

a sjedinjuje ih blagodat iskupljenja. ovako raspoređene: u grudima i u gornjem delu srca nalazi se slovesna sila. Shimonah Vasilije i starac Pajsije Veličkovski pričaju da su mnogi njihovi savremenici ozledili sebe zato što su zloupotrebljavali materijalna pomoćna sredstva. samovolje. u srednjem delu je sila revnosti. Đavo naročito proganja one koji se vežbaju u moljenju imenom Gospoda Isusa. Molitva srca je rezultat sjedinjenja uma i duha. dovode taj deo do telesne uzrujanosti. Suvišno naprezanje pri upotrebi tog materijalnog pomoćnog sredstva je štetno zato što izaziva materijalnu toplotu: za toplotu tela i krvi nema mesta u molitvi. ili prirodna požuda. Mnogi nemaju nikakvog znanja o ustrojstvu srca. Takvi primeri nužno postoje zato što su neizbežna posledica neznanja. i nikako ne sme da dozvoljava sebi . Njegov gornji deo je smešten naspram leve sise i pričvršćen je. Sjedinjenje je delo prsta Božijeg. nesuštinskim dobrima. a Isusovoj molitvi pripiše ono što se mora pripisati zloupotrebi. za to on upotrebljava prelesti sveta i odvlači od istinskog dobra ka prividnim. spoljašnjom i unutrašnjom delatnošću po jevanđelskim zapovestima. uvode ga u srce. njegov donji deo se spušta do krajeva rebara i slobodan je. u donjem je sila želje. Svu svoju pažnju trudbenik molitve mora da obrati na ovo. smirenja. s tim što su svu nadu položili na materijalna pomoćna sredstva za molitvu. koju bi moralo da umrtvljava. "sadržana je u njegovom nastojanju da našu misao odvrati od sećanja na Boga i od ljubavi prema Njemu. Posledica neuke upotrebe materijalnog pomoćnog sredstva je veoma snažno raspaljivanje telesne želje. koje je razjedinio pad. predstavlja sredstvo za prebivanje u neprestanom jedinstvu sa Bogom i za neprestano odbijanje neprijateljskih napada. treperenja tog dela nazivamo kucanjem srca.usmeravaju dah. napokon. pokreće te organe. iako se raspoloženje za vežbanje u Isusovoj molitvi potpuno smanjilo. i zato misle da se srce nalazi tamo gde čuju njegove otkucaje. Pozivajući se na svetog Teofilakta i druge oce. Isusova molitva naročito. slovesna sila. Čovečije srce ima oblik dutuljaste kesice. u taj deo srca.temeljno izučili otačka dela. zaključavanjem uma u reči molitve. a time otkucaji srca postaju jači . Onaj ko nastoji da pokrene i uzbudi donji deo srca. ili duh čovekov. a ona. jedinog koji može da isceli ranu pada. sila revnosti i sila želje. i zato što sećanje na Boga. pa su na osnovu površnog i na brzinu i čitanjem formiranog mišljen>a odlučili da se zanimaju umetnošću molitve srca. a pri dnu sužava. uobraženosti. a ona čini duh sposobnim da se sjedini sa umom koji se moli. a to zanimanje izaziva pohotu. krotosti. a iskrenost svoje dobre volje trudbenik dokazuje time što će isceljenje dobiti neprestanim prebivanjem u molitvi. "Sav podvig i sva revnost našeg neprijatelja" govori prepodobni Makarije Veliki. shimonah Vasilije tvrdi da su tri sile duše. i druga slična svojstva: potrebno je da se dejstva ovih svojstava sjedine sa dejstvom uma. potpune oskudice opitnih učitelja. U čovečijem duhu skupljena su osećanja savesti. koja se pri vrhu širi. preuranjene i gorde revnosti. pa onda neznanje zloupotrebi materijalno pomoćno sredstvo. ima ih i danas. samim tim što se nalazi blizu polnih organa. a i sama po sebi. ljubavi prema Bogu i bližnjem. Tome donekle doprinosi i umetnost upućivanja uma ka slovesnosti i ka gornjim delovima srca. Oni samovoljno pristupaju vežbanju u molitvi srca . taj pokreće silu požude. Kakva čudna pojava! Podvižnik se naoko zanima molitvom. Jasno objašnjenje ovoga postalo je preka potreba. Upražnjavanje Isusove molitve je naročito mrsko đavolu zato što molitva najspasonosnije deluje na našu dušu."[192+ Zato svako ko je posvetio sebe istinskom služenju Bogu neprestanom Isusovom molitvom mora naročito da čuva sebe od rasejanosti misli.[191] I kasnije često srećemo primere rastrojstva zbog takvog postupanja.ne znajući da time prizivaju i sebi nameću nepravilno stanje i prelest.

a čak i one oprezne koji shvataju lukavstva neprijatelja.*195] Podvižnicima koji se usamljeno i pojačano mole demoni se pojavljuju u obliku čudovišta. bez unutrašnjeg podviga. napastima. izazivanjem brige. tako što ga okružuju klevetama. maštanjima. i nesrećama. u obliku sablažnjivih predmeta. ponekad u obliku svetlih anđela. sećanjem na najpotrebnije predmete. ne sme da obraća pažnju na misli i maštanja koji se pojavljuju. sablažnjuju na duhovne delatnike. ne smemo da ga napuštamo čak ni onda kada nas ljudi. nalaze da je njihovo ponašanje neobično. već treba da smatramo da smo nemoćni za odnose sa neprijateljskim duhovima i nedostojni za odnose sa svetim duhovima. kao u pristanište. prepodobnih i samog Hrista: ne treba se bojati demonskih pretnji. i stalno mora da se vraća moljenju Isusovim imenom.[198] Božiji promisao je upotrebio prepodobnog Grigorija Sinaita u XIV veku kao oruđe za obnavljanje . glavni delatnici demoni: oni koriste kao svoje oruđe kako one ljude čija se delatnost ni u čemu ne razlikuje od demonske. crpeći pouku i utehu iz svog duhovnog opita. a ne razumiju ni šta govore ni šta tvrde. Posebnim nevoljama i gonjenjima istinskog. "Lukavi demoni". I u tome su. pretrpeo je mnoge neprijatnosti zbog neznanja i telesnog pogleda na monaštvo svoje sabraće: oni koji telesno čitaju Zakon Božiji misle da ga treba ispunjavati spoljašnjim delima. ne treba da ulazimo u odnos i razgovor sa njima. U takvim slučajevima. poučava i teši Serafim. priređuju im razne uvrede i mučenja.misaono praznoslovlje. prema Duhu Božijem mogu da se zaraze ljudi čija se nastrojenost ni u čemu ne razlikuje od nastrojenosti demona predstavljaju judejski prvosveštenici.[196+ Čak se i oni monasi koji su dobronamerni. jer sa nama je Bog Gospoda Boga našega svetite u srdačnom sećanju na Njegovo božansko ime. a danju kroz ljude. ipak retkim. mučenika. bogougodnog podvižnika molitve izlažu njegova braća."*193+ Svaki delatnik molitve brzo će opitno upoznati da demoni vode bitku baš tim redom. pogađaju svojim suprotnim mišljenjem u samo srce i na svaki način se trude da nas odvuku od prolaženja unutrašnjeg puta tako što nam postavljaju na njemu razne prepreke. književnici i fariseji. no koji provode spoljašnji život i ne poznaju duhovni. osuđuju ih i kude. Najužasniji primer kakvom strašnom mržnjom prema Bogu. naizgled duhovnim razmišljanjima. a prema svim pojavama uopšte treba biti sumnjičav. ljudi. starci. "noću nastoje da uzbunjuju duhovnog delatnika kroz same sebe. "ne smemo da slabimo. da se potpuno predamo Njegovoj volji i molimo za Njegovu pomoć: na takve pojave ne treba da obraćamo pažnju. Demoni iskušavaju pomislima. naša prva obaveza je da pribegnemo Bogu. Nikakva suprotna mišljenja ni otpori na tom putu ne smeju da nas pokolebaju: u tom slučaju treba da se utvrdimo u Reči Božijoj: I ne bojte se čega se on boji. pa time dozvoljavaju da budu obmanuti.[194+ U svim demonskim bitkama osećaj zbunjenosti uvek je siguran znak približavanja palih duhova. Veliki trudbenik Isusove molitve. verujući da se Isus neumorno stara o onom svom slugi koji svojim neumornim sećanjem na Hrista dokazuje da se neprestano nalazi uz Njega. raznih bojazni i drugim oblicima neverovanja. kako smo već rekli. ali nisu dovoljno pažljivi prema sebi. i ne plašite se. tako i one koji ne shvataju demonske bitke i zato lako postaju oruđa demona. koji su učinili zločin nad zločinima . prilepljeni uz spoljašnjost i čulnost. blaženi starac Serafim Sarovski. prema Reči Božijoj. Sveti Simeon Novi Bogoslov govori da po nagovoru demona monasi koji provode licemerni život zavide istinskim podvižnicima pobožnosti i čine sve da ih rastroje i isteraju iz obitelji. čak i onda kada njihovo dejstvo izgleda sasvim pravedno. i On neka vam je strah i bojazan".*197] "Dok prolazimo put unutrašnjeg misaonog života". govori prepodobni Nil Sinajski.bogoubistvo.

Varlaam je uobrazio da materijalno. nazivaju samo jednim pomoćnim sredstvom. Da bi došli u stanje ushićenja. i površno. i zašto su se u početku snažno usprotivili takvom učenju. A pošto je stupio u opštenje sa satanom. kako smo videli. Varlaam i njegove hule predate su anatemi. bez obzira na svoju zemaljsku učenost. moramo. sa osećanjem plača. Varlaam se vratio u Kalabriju i latinstvo. pomoćno sredstvo. Da bi učinio nešto u korist Zapadne crkve. on se odrekao latinstva. sedeći u uglu kelije. skoro zaboravljenog među monasima. kako ga. Izvestio je cara o tome da je otkrio jednu veliku zabludu. koje mu je darovao. poveo je raspravu sa Varlaamom i silom Božije blagodati pobedio ga. a tamo su njegove hule i besmislene klevete prihvaćene kao ispovedanje istine. iznećemo ovde ukratko klevete i zle reči o umnom delanju koje su izneli latinski monah Varlaam i neki zapadni pisci. istoričar Fleri. onda je jasno zašto im je učenje prepodobnog o duhovnom podvigu bilo veoma čudno. revnosnim i razumnim podvižnicima. Da bi to i ostvario. govori da su grčki monasi sagledatelji od silnih naprezanja u sagledavanju pomerili pameću i upali u fanatizam (prelest). čovečiji duh upravo tada potpuno pomahnitalo pokazuje mržnju prema Duhu Božijem. atonski monah i veliki trudbenik umne molitve.umnog delanja. i poslao ga na Atonsku goru da svoje znanje. i tvrdi da Simeon.*199+ Opisujući Varlaamovo delovanje. izopačuje zbog mraka pada u kome se nalazi. i tako dalje. izrazio je želju da provodi najstroži monaški život. grad na istoku Grčkog carstva. a pod velom pravoslavlja. a onda je lukavo naveo jednog atonskog pustinjaka da mu otkrije umetnost vežbanja u Isusovoj molitvi. drugi veoma umni i učeni pisac. Serafim Sarovski: "Da bismo primili i ugledali u srcu Hristovu svetlost. tojest prema pupku. koje se nalazi u Dobrotoljublju. bez pravilne upotrebe razuma shvatio otkriveno. Napisao je nekoliko dela u kojima je dokazivao ispravnost Istočne Crkve. tobože poučava da svoje oči i svoju misao okrenemo prema sredini stomaka. da zadržavamo disanje. čak nosom. čini samu suštinu stvari.[200+ Berže. ali ubeđenim da se Bogu služi jedino telesno. a pošto je znao da je grčko monaštvo glavno pojačanje Crkve. Prepustimo Božijem sudu klevete i hule jeretika. preneo ga na Zapad. i da bismo jasno pokazali kako telesni i duševni razum nepravilno shvata sve duhovno. čak da ga sruši. poslušajmo šta o viđenju Hristove svetlosti govori naš blaženi trudbenik Isusove molitve. koliko možemo. Preosvećeni Inokentije u svojoj Crkvenoj istoriji priča da je kalabrijski monah Varlaam u XV veku stigao u Solun. U Konstantinopolju je povodom toga sazvan sabor. ostavio u mnogim Grcima koji su bili površni hrišćani poverenje u svoje učenje. da bi pokolebao celu Crkvu. a pošto su takvi podvižnici pridali telesnom podvigu značaj koji mu inače ne pripada. Kada je dobio što je želeo. vidljiva samim telesnim očima. Da bismo to objasnili. oni su upravljali oči u pupak i pri tome zadržavali disanje. i tako dalje. prenosi doduše pobožnim. hteo je da ga oslabi. latini ne prežu da hule i na blagodatna stanja izazvana molitvom. Telesnom i duševnom razumu. ne prežu da hule i na dejstvo Svetog Duha.da odvučemo sebe od vidljivih . a tada im se činilo da vide blistavu svetlost. Teško bi bilo poverovati da je umni i učeni Fleri napisao ovakvu besmislicu da ona nije zapisana na stranicama njegove istorije. još čudnije izgleda samo umno delanje. i tako izopačuje to delanje. usredsređuje celokupno delanje umne molitve u materijalno pomoćno sredstvo. i time zaslužio pohvalu i poverenje cara Kantakuzena. i da duhovna viđenja nisu ništa drugo do materijalna viđenja.[201+ Izopačujući način moljenja umnih delatelja Istočne crkve i huleći na njega. a ne osuđivanja odvratimo pažnju od njihovih besmislica. Fleri pravi izvode o mehanizmu iz Slova o tri načina moljenja svetog Simeona Novog Bogoslova. naročito onom zaraženom uobraženošću i otrovom jeresi. kao i Varlaam. koje oci. Sveti Grigorije Palama.

da se obnovljena priroda snabdeva i ukrašava darovima Božije blagodati. očišćene pokajanjem i osvetljene sijanjem Duha. on je pokrenuo tako neobično velike progone revnitelja te molitve da su neki od njih ostavili sve i prebegli kod nas. tada. a da je težnja ka preuranjenom zadobijanju tih darova krajnje štetna i vodi jedino ka prelesti.predmeta. no tada je oslepeo."*203] Iz ovoga se vidi da je ta svetlost. odvraća od nas Božiju milost. i u njemu opovrgao sve ono što je jedan sujetni filosof. koji su opitno poznali hrišćansko savršenstvo i prikazali ga u svojim delima svojstvenim toj neizrecivoj tajni tako što su ga izobrazili u materijalnom svetu. i zato je naročito čudna i mrska onima koji su skloni tome da njihov duh prebiva u zboru palih. kako govori prorok Malahija: A vama koji se bojite imena mojega. Riječ o . na poticaj uobraženosti. mada ujedno deluje na telesne oči.Veoma je korisno da znamo da plod čiste pribrane molitve uvek bude obnavljanje prirode. Njegove hule su postale toliko snažne da su neki starci zabranili čitanje otačkih knjiga i zapretili da neće dati blagoslov za čitanje. on veoma divlje i nedobronamerno gleda na molitvu uma. tada će zasijati Hristova svetlost i obasjati hram duše svojim božanskim sijanjem. dobrim delima i verom u Onoga koji je raspet radi nas. a ona stvara želju da traži najvišu svetlost. Podvig molitve zahteva temeljnu obuku. na njene revnitelje i delatelje. moramo da zatvorimo telesne oči. pa se namerio da izloži te hule pismeno." Koliko god telesni i duševni razum bio bogat premudrošću sveta. govori Pajsije u pismu starcu Teodosiju. i tamo da prizivamo ime Gospoda našeg Isusa Hrista. Povrh toga. na podsticaje samog đavola. a i zato što ih je vodio neuki i toj molitvi neiskusni učitelj. kroz nju se otkriva svako znanje. XVIII stoleća napisao svitak o molitvi uma. "jedan monah. i ne stideći se ljudi. po meri revnosti i vreline duha prema Ljubljenome. hulio na nju. zato što. slaboumni. suprotno shvatanju Varlaama Kalabrijskog i latina. zbog filosofovih razvratnih reči došli su do takvog bezumlja da su otačke knjige koje su imali privezali za cigle i bacili u reku. i ovde bogougodno provode pustinjski život. iz Mošenskih gora. Filosofu nije bilo dosta da huli samo usmeno. video je da su neki revnitelji nakon te molitve upali u neku prelest zbog svoje samovolje. toliko je. monah. moramo da očistimo dušu pokajanjem. duhovna. pogođen Božijom kaznom. odbačenih. Ne bojeći se Boga. čovek nalazi u imenu koje priziva nasladu. Bogu neprijateljskih duhova. onima koji stanje pada proglašavaju i uzdižu u stanje najvišeg napredovanja.[206] "Ovih dana". poznate po tome što su hulili na tu molitvu. on je podigao strašna i sramna huljenja na tu svetu molitvu. granuće sunce pravde. hulio da je prevazišao i stare tri puta proklete jeretike Varlaama i Akindina. a ne materijalna. Pajsijev savremenik. sujetni filosof. da pogruzimo um u srce.*204] Prepodobni Makarije Veliki detaljno i veoma jasno izlaže učenje o toj svetlosti u Sedmom slovu i kaže: "Ta svetlost je suštinsko sijanje sile Svetog Duha u duši. da ona otvara duševne oči da sagledavamo njima. i istinski poznaje Bog dušom dostojnom i koja ljubi.[202] Ta svetlost je ujedno i život po jevanđelskim rečima: U njemu bješe život. Drugi. Ona je sredstvo sjedinjenja čovekovog duha sa Božijim duhom. huljenja koja celomudreno ljudsko uho ne može da podnese. a blagodatni darovi dolaze sami po sebi. i život bješe svjetlost u ljudima. Zato svi oci veoma kratko govore o darovima blagodati. a veoma podrobno o sticanju čiste molitve. kao svojstva obnovljene prirode. i to je preseklo njegov bogoborački poduhvat. ali on nije za to okrivio samovolju i neiskusno poučavanje: ne."*205+ Ovo učenje Makarija Velikog potvrđuju i svi sveti oci Istočne crkve. Kada takvim vežbanjem zadržimo um u srcu. on je hulio na tu svetu molitvu. nesvesnih svog pada. što se i desilo svetom apostolu Pavlu. Starac Pajsije Veličkovski je krajem prošlog. koja donosi blagodatne darove.

objavljena svim ljudima kroz usta apostola. nema pažnje. a i zbog toga što se. "bez opitnog umnog delanja. a ona se dobija prvenstveno od molitve uma. Neosnovanost ovih dokaza razmotrili smo na odgovarajućem mestu. drugo. govori shimonah Vasilije.*207] Jelini koji nisu poznali hrišćanstvo i Jelini koji su se vratili od hrišćanstva ka jelinstvu traže u molitvi uma mudrost saobraznu svom nastrojenju i nalaze ludost. ono samo počinje da dejstvuje u njemu i vrši ono dalje čišćenje za koje sopstveni čovekovi napori nisu dovoljni. ona ostaje ludost kada je um javlja srcu i celokupnom biću starog čoveka. a naše mnoštvo misli. nemajući pojma o molitvi uma po predanju Pravoslavne Crkve. razdražljivosti i drugih naših strasti. ustima. drže samog psalmopojanja. Božiju silu i Božiju premudrost. što je neodvojivo od telesnih delatnika koji ne vode računa o umu. po spoljašnjoj navici. Zbog toga. nastale u nama zbog našeg neverovanja. šale. oni počivaju u tom svom spoljašnjem moljenju.[209] Duhovni prijatelj starca Pajsija Veličkovskog pominje i druge njemu savremene monahe koji su odbacivali vežbanje u Isusovoj molitvi iz tri razloga: prvo.[212] zapoveda apostol. čak i od nasićenja. odrecimo se naslađivanja ukusnim jelima i pićima. Čim odbacuju opitno poznanje umne molitve. a ne da do smrti ostajemo u psalmopojanju. a naročito na one koji su se namerili da se vežbaju u neprestanom moljenju imenom Gospoda Isusa. silno . ali istinski hrišćani naizgled slabim i maloznačnim podvigom molitve uma zadobijaju Hrista.*210+ Ovde je dovoljno da kažemo da se oni koji iz tih razloga odbacuju vežbanje u Isusovoj molitvi zanimaju isključivo molitvom usta.*208] Ludost je što su naši učenjaci. zbog nerazumne brige. zlopamćenja. zato što su smatrali da je to vežbanje svojstveno jedino svetim i bestrasnim ljudima. hule. Prečisto Isusovo ime ne podnosi da ostaje u nečistoti: ono zahteva da se iz duševnog sasuda izbaci i da bude izbacivano sve nečisto. površno. i time hranimo unutrašnjeg fariseja!"*211] Neka odstupi od nepravde svaki koji priziva ime Gospodnje. Povucimo se od prezasićenja. oni ni u molitvi ustima ne mogu da zadobiju potrebnu pažnju. a pročitavši o toj molitvi jedino u delima zapadnih pisaca. naša prazna maštanja zamenimo neprekidnom molitvom Gospodu Isusu. Ulazeći u sasud po meri njegove čistote. tropara i kanona. zbog potpune oskudice učitelja tog delanja. zbog nemoći i detinjske slabosti našeg uma. Ova zapovest se odnosi na sve hrišćane. zbog prelesti koja ponekad usledi nakon umnog podviga. ludost je onima koji ginu. onda ono deluje na dušu veoma slabo. Ima li šta detinjastije od onoga kada pročitamo ustima našu spoljašnju molitvu. neka nam pravilo bude da se umereno i stalno uzdržavamo u hrani i piću. a sila Božija nama koji se spasavamo. Sa punoćom vere položimo sve na Gospoda. odbacimo praznoslovlje. Ako u psalmopojanju koje se vrši glasno. Ako su neprijatelji još oko nas. Odbacimo maštanja i sujetne pomisli. i slabost je Božija jača od ljudi. ako je ono rasejano. pod kojom prikrivamo prazne besede i zanimanja koja pustoše dušu. zbog slavoljublja. ne dostižući ni u njoj potrebno napredovanje. ne previše. spavajmo onoliko koliko je potrebno. smeh. Jer je ludost Božija mudrija od ljudi.krstu. i donosi rod saobrazan tom delovanju. da se malopomalo obučavamo i ushodimo na stepen umnog delanja. a potrebni su zato da bi sasud postao dostojan stan duhovnog blaga. prekinimo nepotrebne izlaske iz kelije kod braće i primanje braće u keliju pod izgovorom ljubavi. treće. Stalno i mnogo psalmopojanje veoma često rađa sumnju i sve što uz nju ide. i onda se potpuno predamo našem radosnom mišljenju da radimo nešto veliko i tešimo sebe samim brojem molitava. svesvete svetinje. pogrešno misle da umno delanje priliči jedino bestrasnim i svetim ljudima. ponovili hule i besmislice tih pisaca. "Mnogi". Oni ne shvataju da su nam takvo moljenje pevanjem oci predali samo za jedno određeno vreme.

Šta znači ostajati u ljubavi prema Gospodu? To znači: neprestano se sećati Boga. izgovara se neposredno na samo Carevo uho. po samom svojstvu tog vežbanja. neizostavno će procvetati u tebi Isusova molitva.[216] to jest mnoge sujetne. . upravi po njima svoje misli i svoja osećanja . u kakve god spoljašnje okolnosti ga stavio nedokučivi Božiji promisao. kakvu mogu da prime i iznesu misao obuhvatniju od misli o Hristovom pomilovanju grešnih? Postavi sebi za jedini cilj života ispunjenje Isusove volje u svakoj okolnosti.[213] rekao je On svojim učenicima. Ostanite u ljubavi mojoj. koje se mora očistiti posredstvom paženja. ostaćete u ljubavi mojoj. zahteva neprekidno straženje nad sobom.*215] Život po jevanđelskim zapovestima je jedini istinski izvor duhovnog napredovanja. Tada ćeš neprestano vapiti. i sva tvoja dela biće podjednako dostojna neba. Ako zapovijesti moje držite. "ovde je potrebna zato što je ovo more. koliko god ona bila važna ili beznačajna. a koje su udaljene od jevanđelskih vrlina onoliko koliko je zapad udaljen od istoka. govori starac Serafim. iz sve duše: Gospode Isuse Hriste.Isusova molitva zameniće ti sve ostale molitve. nastoj da činiš jedino ona dela koja su blagougodna Isusu. neprestano ćemo se sećati Njega. veliko i prostrano: tamo su gmizavci kojima broja nema. Kada se nasladiš Isusovim svojstvima zavolećeš Hrista i poželećeš da On potpuno obitava u tebi. probali i ispunili dobru i ugodnu i savršenu volju Božiju. Vežbanje u Isusovoj molitvi. onda ćemo se našim duhom sjediniti sa Njim. prinosimo mu žalbe i molimo za Njegovu milost u najvećoj tišini i smirenju. nikakvu zapovest. Jevanđelje čitaj što je moguće češće. Neophodni. iz same dubine duše. i kada ih iz toga osećanja opitno upoznaš. koje su često veoma razvijene kod neznabožaca i jeretika. Ako budeš živeo na taj način. to jest srce sa svojim pomislima i željama. izučavaj u njemu volju Gospoda i Spasa svoga. zato što ta molitva stanuje i počiva u umu i srcu.i poznaćeš Hristova svojstva. ali silnom sladošću koja uništava raspoloženje srca prema svim zemaljskim nasladama. suštinski uslov napredovanja u Isusovoj molitvi je prebivanje u zapovestima Gospoda Isusa. Takva molitva ima neobičnu silu: ona je potpuno duhovna. Kada osetiš u sebi ta svojstva dejstvom Božije blagodati. samom Njegovom srcu. onda ćemo se ustremiti prema Njemu celim našim bićem. celokupno svoje ponašanje po zapovestima Gospoda Isusa. Obuzdavaj i umrtvljuj sve svoje kretnje svojstvene paloj čovekovoj prirodi. Neka ćuti u tebi sve tvoje staro! Neka dejstvuje u tebi jedino Isus svojim najsvetijim zapovestima. Prvo bez poslednjeg je mrtvo. nasladićeš se onom neprolaznom sladošću koja ne pripada ovome svetu i veku. Ako se duhom sjedinimo sa Njim. Zavoli Isusovu volju više od želja svoga tela. izvor dostupan svakome ko iskreno želi da napreduje. a ako nam bude dopušteno da uđemo u unutrašnju Carevu odaju. pomislima i osećanjima koji izviru iz tih zapovesti. onom tihom.plačimo. Upravi sve svoje postupke. vapimo Caru careva onako kako vapiju uvređeni i ugnjeteni iz mase naroda. više od života. više od svog spokojstva i svoje udobnosti. čak ne može ni da se ostvari. vapiti iz punoće ubeđenja. neprestano ostajati u jedinstvu sa Njim po duhu. upravi po njima svoje reči.*214] ako budemo nepokolebivo ispunjavali zapovesti Gospodnje. pomiluj me grešnog. koliko god ona spolja izgledala malo važna. ne samo grešne nego i one naizgled dobre. bez Njega u sebi smatraćeš da propadaš i da si propao. "Pobožna opreznost". I sve one. ali samo u onom umu i srcu koji su obnovljeni tako što su poznali. Ne ostavljaj bez pažnje ni najmanju crtu iz Jevanđelja. nezavisno od toga da li prebivaš u bezljudnoj pustinji ili u vrevi društvene zajednice. Sine Božiji. više od svoje duše.

Bogočovek. i ne sadrže u sebi ništa naročito. ništavna. i zato mi savetuju da uđem u samotnu. da bi moja veza sa svetom bila prekinuta. njima ne treba pridavati prekomerni značaj. tanane. da bi tako mojaosećanja došla u nedejstvo. i zato su nam preko potrebna spoljašnja pomoćna sredstva. tada se posebno snažno budi glad i žeđ za Božijom pravdom. da bismo se lakše priučili Isusovoj molitvi. po određenju otaca. koji je neograničenu Božiju prirodu nepojmljivo prikrio ograničenom čovečijom prirodom. ući u Carstvo nebesko. Na njima ne treba zadržavati posebnu pažnju. kao što smo ranije rekli. Zbog naše detinjaste slabosti sveti oci saopštavaju neka pomoćna sredstva. i da bi mi udubljivanje u sebe bilo olakšano. jer su moje oči žive za stvari. Milostivi oci vide da želim da se zauzmem Isusovom molitvom. tako saobrazno tome nevidljivi neprijatelj razapinje protiv nje nevidljive. prebiva u neprestanoj umrtvljenosti. imena. "Kao što je ta božanska molitva". i koji iz ograničene čovečije prirode projavljuje dejstva neograničenog Boga. jedinog pod nebom koje treba da nas spasi. Sve prepreke za duhovno napredovanje nalaze se u nama. u nama samima! A ako nešto izvana dejstvuje kao prepreka. da ga ne zanese neka raspaljenost krvi. izvor vrlina. da nas je greh ozledio. i kada se za vreme bogosluženja zanimam Isusovom molitvom. govori starac Pajsije. Sva sila i sve dejstvo Isusove molitve izviru iz svemogućeg Isusovog imena. Naš život je oslabljen: dobra volja je klimava. vide da sam potpuno živ za svet.nepravilne i nečiste pomisli. i one će me odvući od molitve čim ih otvorim i čim predmeti koje vidim istog časa počnu da ostavljaju trag na . u nekom tihom i tankom glasu. Ta pomoćna sredstva nisu ništa drugo do pomoćna sredstva. "najviši monaški podvig. onda to samo pokazuje da je naša dobra volja slaba. kako je Gospod i rekao: Neće svaki koji mi govori: Gospode. da."*217] Neprestano moramo paziti na sebe da se kojim slučajem ne potkrade greh i opustoši dušu. Nikakva spoljašnja pomoćna sredstva ne bi bila potrebna da smo živeli onako kako treba živeti. tada se iz njega jasnije zapaža i jasnije ispunjava Božija volja. ni u ono koje se otkriva u nama za vreme našeg zemaljskog života . da on snažno deluje na mene kroz moja osećanja. i vrhunac ispravljanja. Oni savetuju da za vreme vežbanja u Isusovoj molitvi sedim na niskoj stolici da bih time svoje telo doveo u položaj siromašnog čoveka koji traži milostinju i da bih lakše osetio ništavnost svog života.[218+ Kada se javi osećanje tog tihog i tankog glasa. da telesno mudrovanje posredstvom neke zle zamisli ne istisne duhovno mudrovanje. Gospode. ljudskom umu jedva shvatljive mreže mnogolikih prelesti i maštanja. kome se poklanjamo. kao što su onima koje bole noge potrebne štake ili štap. tada podvižnik postaje potpuno svestan svoje ništavnosti i sa suzama i novim naporom nastoji da otkrije u sebi tu istinu najpažljivijom i najpobožnijom molitvom. da smo dvodušni.tamo će ući onaj koji tvori volju Oca mojega koji je na nebesima[220] Za one koji su napredovali nisu potrebna nikakva spoljašnja pomoćna sredstva: usred bučnog mnoštva sveta oni prebivaju u tihovanju. To nije sve: neprestano moramo da pazimo da um i srce prebivaju u Isusovoj volji i da slede Njegove svete zapovesti. Kada prisustvujem bogosluženju. oci savetuju da zatvorim oči da bih se sačuvao od rasejanosti. najtananije i nevidljivo delanje uma u dubini srca. po mogućnosti. Da bismo postali sposobni za otkrivanje tog dejstva u nama. moramo biti obrađeni jevanđelskim zapovestima. mračnu keliju u kojoj ću se moliti. ni u ono koje nas očekuje po blaženom upokojenju. plodovi zlih duhova."*219] Drugi osnov za moljenje Isusovim imenom umesto ovog postavljenog ne može se postaviti: taj osnov je sam Gospod naš Isus Hristos.

dolazi pred Njega. na kome prineta žrtva molitve ushodi Bogu. ono će ih upotrebiti da porazi samo sebe. Pažljivom molitvom tražimo da okrenemo poglede uma na same sebe da bismo otkrili u sebi svoju grešnost. kao što se sa izgrađene kuće skidaju skele pomoću kojih je ona pravljena. ono će se igrati sa groznim mačem i njime lako probosti samo sebe. Kada biramo mehaničke načine. srca i duše. nedostojni duhovnih naslada i viđenja. neodređena revnost koja se neopitnima predstavlja kao vrlina. Oni koji su napredovali odbacuju materijalna pomoćna sredstva baš kao što čovek odbacuje štake čim prestane da hramlje. A šta bi tek bilo da nam je povereno neko duhovno bogatstvo. Kada je otkrijemo. On će to svakako i učiniti čim vidi da smo se ispunjavanjem jevanđelskih zapovesti kolikotoliko očistili. neki duhovni dar koji nas. izdvaja od naše braće i posvedočuje da smo baš mi izabranici Božiji? Ne bi li taj dar za nas postao uzrok strašne duševne nesreće? Potrudimo se da se usavršimo u smirenju. odnegovali. pogubnim prezirom prema bližnjima. cilj da se pokajemo. Ta pomoćna sredstva mogu biti upotrebljena na korist. Daleki od duhovnih darova. blagost. postajemo gordi. i nastaje u srcu od ispunjenja jevanđelskih zapovesti. svome sinu. ali pri tome moraju biti prilagođena duševnim i telesnim svojstvima svakog pojedinca: neki mehanički način koji veoma dobro odgovara jednom podvižniku drugome može biti nekoristan. bezumnim raspaljivanjem. gluvi. i da pri tome um zaključava u reči molitve. Ne položimo našu nadu ni na njih ni na količinu našeg delanja. ni na korist svoju i svojih bližnjih. i tako će ispuniti sebe pogubnim preuznošenjem. da ga zanesu maštanja o sebi. koje se sastoji u naročitom blaženom nastrojenju srca. oduzeti. Razboriti roditelj neće dati oštri mač detetu. da se ne bi ispostavilo da svu nadu polažemo na sebe ili na bilo šta drugo materijalno i sujetno. Prepustimo samom Gospodu da našu pažljivu molitvu ustima pretvori u molitvu uma.mom umu. Smirenje je onaj jedini žrtvenik na kome nam je duhovnim zakonom dozvoljeno da prinosimo žrtvu molitve. besomučni. hromi. potrudimo se da postupimo krajnje oprezno i razborito. Dete nije u stanju da upotrebi mač protiv neprijatelja. stanimo u mislima pred Gospoda našeg Isusa Hrista kao gubavi. Zaključavanjem uma u reči molitve pokazujemo da na te reči pazimo najviše što možemo. sad već posednike tog dara. vratili. nesposobni za njih zbog toga što u nama još živi stari čovek. Obraćaćemo se pre svega najjednostavnijim i najsmirenijim načinima zato što su najbezbedniji. Svima i svakome suštinski je korisno da obučavanje u moljenju imenom Gospoda Isusa počne izgovaranjem Isusove molitve ustima. svemoć te svete volje. plačni molitveni vapaj počnimo pred Njim iz siromaštva našeg duha. kao što dete odbacuje pelene čim poodraste. slepi. da nas ne zanosi prazna radoznalost. nada u premudrost. ispunjeni smrdljivim strastima. iz srca kojeg je slomila bolest zbog naše . čak štetan. jednostavna i iskrena namera. Dete je zbog svog duhovnog uzrasta nesposobno za duhovne darove. veličamo sami sebe. a bez paženja molitva je kao telo bez duše. iako su po svemu bolji od nas. Zauzmimo se Isusovom molitvom i neka to zauzimanje prožme nesebičnost. a koju su sveti oci nazvali gordom drskošću. potpuna predanost Božijoj volji. ne prestajemo da osuđujemo i ponižavamo bližnje. Delatnici molitve su našli i mnoga druga spoljašnja pomoćna sredstva koja materijalno pomažu duhovni podvig. ni da porazi nevidljive neprijatelje: ne. vera u Boga. ono neće upotrebiti te darove ni u slavu Božiju. Smirenje je onaj jedini sasud u koji prst Božiji stavlja blagodatne darove. viđenja: mi smo grešnici. Ponavljamo: moramo znati da sva mehanička pomoćna sredstva nisu ništa drugo do pomoćna sredstva koja su nam postala korisna zbog naše slabosti. Ne tražimo naslade. da nam tako ne bi bila pokradena nada u Gospoda.

Sine Božiji.grešnosti. pomiluj me grešnog. Takav. neka se oblači u kratku ali mnogoznačnu molitvu: Gospode Isuse Hriste. Amin. neka se neprestano oblači. obiman i neiskaziv. Neka taj vapaj bude beskrajno obiman! Neka se pokaže da nijedna mnogorečitost i nijedna raznovrsnost reči nije sposobna da ga izrazi. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful