SLOVO O ISUSOVOJ MOLITVI[1

]

Počinjem ovo slovo o Isusovoj molitvi i odmah prizivam sveblagog i svemogućeg Isusa da pritekne u pomoć mom ograničenom umu. Počinjem ovo slovo o Isusovoj molitvi i sećam se Simeonovih reči o Gospodu: Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti. Kao što je Gospod bio i jeste istinski znak, znak protiv koga će se govoriti, predmet neslaganja i sporenja između onih koji su poznali i onih koji nisu poznali Gospoda, tako i moljenje Njegovim svesvetim imenom predstavlja u pravom smislu veliki i divni znak, i kao takvo ono je od određenog vremena postalo predmet neslaganja i sporenja između onih koji se takvim moljenjem zanimaju i onih koji se njime ne zanimaju. Sa pravom jedan otac[2] primećuje da taj način moljenja odbacuju jedino oni koji ne poznaju takav način moljenja, a razlog odbacivanja su predubeđenja i lažna mišljenja o njemu. Ne obazirući se na povike predubeđenja i neznanja, u nadi na Božiju milost i pomoć, predlažemo ljubljenim ocima i braći naše ubogo slovo o Isusovoj molitvi na osnovu Svetog pisma, crkvenog predanja i svetootačkih dela, u kojima je izloženo učenje o toj svesvetoj i svesilnoj molitvi.
Neka budu neme usne lažljive, koje govore na pravednika i na veličanstveno ime njegovo bezakonje, u oholosti svojoj, svojim velikim neznanjem i sa njim sjedinjenom porugom nad čudom Božijim. Razmotrivši veličinu Isusovog imena i spasonosnu silu moljenja njime, uzviknimo u duhovnoj radosti i divljenju: Kako je veliko mnoštvo dobrote Tvoje, Gospode, koju si pripremio onima koji Te se boje, koju činiš onima koji se uzdaju u Tebe, pred sinovima čovečijim.[3] Jedni (se hvale) kolima, a drugi konjima - na telesnom i sujetnom umovanju svome - a mi ćemo se prostodušno i sa dečijom verom veličati Imenom Gospoda Boga našega.[4] Isusova molitva se izgovara ovako: Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog. Ona se prvobitno izgovarala bez reči grešnog; ta reč je kasnije dodata. "Ta reč sadrži u sebi priznanje i ispovedanje pada" napominje prepodobni Nil Sorski, "ta reč nama priliči, a Bogu prija zato što On zapoveda da mu molitve upućujemo iz priznanja i ispovedanja svoje grešnosti."*5+ Pokazujući blagost prema slabosti onih koji tek počinju da se zanimaju Isusovom molitvom, sveti oci dozvoljavaju početnicima da nekad govore: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnog, a nekad: Sine Božiji, pomiluj me grešnog. Uostalom, ovo je samo dopuštenje i znak milosti, a nikako ne naredba ili uredba koju treba neizostavno ispunjavati. Mnogo je bolje da izgovaramo uvek jednoobraznu, celovitu, nepromenjenu molitvu, jer tada promene i vođenje računa o promenama neće zauzimati um i odvlačiti njegovu pažnju. Čak ni onaj koji radi sopstvene slabosti ima potrebu za promenom ne sme to često da dopusti sebi. Na primer: do ručka može da se moli rečima: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnog, a posle ručka rečima: Sine Božiji, pomiluj me grešnog. Prepodobni Grigorije Sinait zabranjuje čestu promenu, i zato govori: "Ne može da pusti korenje drveće koje se često presađuje."*6]

Moljenje Isusovom molitvom je uredba Božija. Nju nisu ustanovili ni proroci, ni apostoli, ni anđeli - nju je ustanovio sam Sin Božiji i Bog. Posle Tajne večere, Gospod Isus Hristos je, pored ostalih najuzvišenijih, konačnih zapovesti, ustanovio da se molimo Njegovim imenom, dao nam je taj način moljenja kao novi, neobični, besceni dar. Apostoli su već donekle znali silu Isusovog imena: tim imenom isceljivali su neisceljive bolesti, a demone pokoravali, pobeđivali,

vezivali, progonili. Gospod zapoveda da u molitvama upotrebljavamo to najmoćnije, najdivnije ime, i obećava da će ono molitvu učiniti naročito delotvornom. I što god zaištete (od Oca) u ime moje - rekao je On apostolima - to ću učiniti, da se proslavi Otac u Sinu. Iako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti.*7+ Zaista, zaista vam kažem da što god zašitete od Oca u ime moje, daće vam. Do sada ne iskaste ništa u ime moje; ištite i dobićete, da radost vaša bude ispunjena.*8] O, kakav dar! On je zalog neprolaznih, nemerljivih blaga! On je istekao iz usta neograničenog Boga koji se obukao u ograničenu čovekovu prirodu i uzeo čovečije ime - Spasitelj.[9] To ime po svojoj spoljašnjosti jeste ograničeno, ali izobražava neograničeni predmet, Boga, pozajmljuje od Njega neograničeno, božansko dostojanstvo, Božija svojstva i silu. Davaoče bescenog, neprolaznog blaga! Kako mi ništavni, smrtni, grešni da primimo dar? Nisu za to sposobne ni naše ruke, ni um, ni srce. Nauči nas da poznamo, koliko možemo, i veličinu dara, i njegov značaj, i način primanja, i način upotrebe, da ne bismo pogrešno pristupili daru, da ne bismo bili izloženi kazni zbog bezumlja i drskosti, i da bismo zbog pravilnog poznanja i upotrebe dara primili od Tebe druge, jedino Tebi poznate darove koje si obećao. Iz Jevanđelja, Dela apostolskih i poslanica vidimo da su sveti apostoli imali neograničenu veru u ime Gospoda Isusa i neograničeno strahopoštovanje prema tom imenu. Imenom Gospoda Isusa oni su činili najneobičnija čuda. Nema primera iz koga bi se moglo naučiti kako su se oni molili imenom Gospoda, ali su se sigurno njime molili. Kako su mogli da se ne mole njime kada im je sam Gospod predao i zapovedio to moljenje, kada je zapovest dva puta ponovio i potvrdio? Ako Pismo ne govori o ovome, onda ne govori jedino zato što je to moljenje bilo u opštoj upotrebi i nije bilo potrebe da bude posebno uneto u Pismo upravo zato što je bilo poznato i uobičajeno. Tvrdnja da Isusova molitva jeste bila u opštoj upotrebi i opštepoznata jasno proizilazi iz odluke Crkve kojom se neukima nalaže da Isusovu molitvu koriste umesto svih drugih molitava.[10] Drevnost te uredbe je nesumnjiva. Kasnije je ona dopunjavana onako kako su se u Crkvi pojavljivale nove molitve. Sveti Vasilije Veliki je pismeno izložio molitveno pravilo za svoju pastvu, zbog čega neki upravo njemu pripisuju i samo uvođenje pravila. Ono ni u kom slučaju nije ni izum ni uredba velikog svetitelja; svetitelj je usmeno predanje samo zamenio pismenim, isto onako kako je liturgiju, najveći sveti čin - savršavan u Kesariji od apostolskih vremena, prenošen usmeno i po prejemstvu - napisao da bi ga zaštitio od neznabožačkog bogohuljenja. Monaško pravilo se sastoji najviše u Isusovoj molitvi. To pravilo se predaje u tom obliku svim monasima Pravoslavne Crkve;[11] u tom obliku anđeo ga je predao prepodobnom Pahomiju Velikom i monasima njegovog opštežića. Prepodobni je živeo u IV veku; u pravilu se govori o Isusovoj molitvi isto onako kako se govori o Molitvi Gospodnjoj, o pedesetom psalmu i o Simvolu vere - kao o onom što je opštepoznato i opšteprihvaćeno. Prepodobni Antonije Veliki, otac iz III i IV veka, nalaže svojim učenicima najrevnosnije vežbanje u Isusovoj molitvi, i govori o njoj kao o nečemu za šta nije potrebno nikakvo objašnjenje. Objašnjenje ove molitve počelo je da se pojavljuje kasnije u onoj meri u kojoj je živo poznanje o njoj postajalo sve oskudnije. Podrobnije učenje o Isusovoj molitvi izložili su oci XIV i XV veka, kada je vežbanje u njoj počelo skoro da pada u zaborav čak i među monasima. Nama poznati istorijski spomenici ranog hrišćanstva ne govore posebno o molitvi imenom Gospodnjim: pominju je jedino u izlaganju nečeg drugog. Životopis svetog Ignjatija Bogonosca, episkopa antiohijskog, koji je završio svoj život mučeničkom smrću u Rimu, za

vreme cara Trajana, beleži sledeće: "Dok su bezbožnici izvodili svetog pred zveri, da ga zveri pojedu, primetili su da on neprestano ima na ustima ime Isusa Hrista, pa su ga zapitali zašto neprestano pominje to ime. Sveti je odgovorio da je u njegovom u srcu napisano ime Isusa Hrista, i da ispoveda ustima Onoga kojeg uvek nosi u srcu. Zveri su pojele svetog: ostale su njegove kosti, a njegovo srce je, po Božijoj volji, ostalo netaknuto. Čim su nevernici našli srce, setili su se reči svetog Ignjatija, pa su, u želji da saznaju je li tačno ono što je svetitelj rekao, razrezali to srce na dva jednaka dela. Na oba dela razrezanog srca našli su natpis zlatnim slovima: Isus Hristos. Tako je sveti mučenik Ignjatije imenom i delom bio bogonosac, jer je uvek nosio u svom srcu Hrista Boga, čije je ime, kao prutićem, um ispisao razmišljanjem o Bogu." Bogonosac je bio učenik svetog apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova, i bio je udostojen da u svom detinjstvu vidi samog Gospoda Isusa Hrista. To je ono blaženo dete za koje Jevanđelje kaže da ga je Gospod postavio među apostole, koji su raspravljali o tome ko je najveći u Carstvu nebeskom, a zatim zagrlio, i rekao: Zaista vam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao djeca, nećete ući u Carstvo nebesko. Koji se, dakle, ponizi kao dijete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom.[12] Naravno, sveti Ignjatije je učio od svetog jevanđeliste i naučio se Isusovoj molitvi, i zanimao se njome u tom vremenu procvata hrišćanstva, kao i svi ostali hrišćani. Tada su se Isusovoj molitvi obučavali svi hrišćani, prvenstveno zato što je ta molitva izuzetno značajna, zatim zato što su rukopisne svete knjige retke i skupocene, zato što je mali broj ljudi bio pismen (većina apostola je bila neuka), zato što je Isusova molitva pogodna, dovoljna, i što ima neobično dejstvo i silu. "Veliko je i neizmerno ime Sina Božijeg", rekao je anđeo svetom Jermi, neposrednom učeniku apostola, "ono drži ceo svet." Čim je čuo ovo učenje, Jerma je upitao anđela: "Ako Sin Božiji drži sve stvoreno, podržava li one koji, otkako ih je On prizvao, nose Njegovo ime i hode u Njegovim zapovestima?" Anđeo je odgovorio: "On podržava one koji od sveg srca nose Njegovo ime. On sam je njihova osnova, i drži ih sa ljubavlju, zato što se oni ne stide da nose Njegovo ime."[13] U crkvenoj istoriji čitamo ovakvu priču: "Vojnik Neokora, Kartaginjanin, služio je u rimskom odredu zaduženom da brani Jerusalim u vreme kada je Gospod naš Isus Hristos dragovoljno pretrpeo stradanja i smrt radi iskupljenja ljudskog roda. Kada je video čuda koja su se dogodila za vreme smrti i vaskrsenja Gospoda, Neokora je poverovao u Gospoda i apostoli su ga krstili. Po završetku vojne službe, Neokora se vratio u Kartaginu i blago vere predao celoj svojoj porodici. Hrišćanstvo je primio i Kalistrat, unuk Neokorin. Kada je napunio potreban broj godina, Kalistrat je stupio u vojsku. Vojni odred u kome je služio činili su idolopoklonici. Oni su počeli da obraćaju naročitu pažnju na Kalistrata čim su primetili da se ne poklanja kumirima i da se noću, usamljen, dugo moli. Jednom prilikom su ga prisluškivali dok se molio, i kada su čuli da neprestano ponavlja ime Gospoda Isusa Hrista, izvestili su o tome svog zapovednika. Ispovedao je Isusa sveti Kalistrat nasamo i noću i danju, pred svima, i svoje ispovedanje zapečatio krvlju."*14] Pisac V veka, prepodobni Isihije Jerusalimski, već se žali da je vežbanje u Isusovoj molitvi veoma retko među monasima.[15+ Vremenom je vežbanje u Isusovoj molitvi postajalo sve ređe, i zato su sveti oci nastojali da ga podrže. Poslednji pisac o ovoj molitvi bio je blaženi starac, jeromonah Serafim Sarovski. Pouke ukrašene njegovim imenom nije pisao samo starac: u njima su zapisane i reči jednog monaha kojeg je starac poučavao; one su obeležene blagodatnim pomazanjem.*16] Danas su monasi gotovo prestali da se vežbaju u Isusovoj molitvi. Razlog ostavljanja je nemar, smatra prepodobni Isihije. Mora se priznati da je ova optužba istinita.

Blagodatna sila Isusove molitve sadržana je u samom božanskom imenu Bogočoveka, Gospoda našeg, Isusa Hrista. Iako nam brojna svedočanstva Svetog pisma javljaju veličinu Božijeg imena, značenje tog imena neobično jasno objasnio je sveti apostol Petar pred judejskim Sinedrionom, kada je Sinedrion ispitivao apostola kakvom silom ili u čije ime im je darovano da iscele hromog od rođenja? Tada Petar, ispunivši se Duha Svetoga, reče im: Knezovi narodni i starješine Izrailjeve, ako nas danas ispitujete zbog dobročinstva bolesnom čovjeku, kako on ozdravi, neka je na znanje svima vama, i svemu narodu Izrailjevu, da u ime Isusa Hrista Nazarećanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podiže iz mrtvih, njime stoji ovaj pred vama zdrav. On je kamen koji vi zidari odbaciste, a koji postade glava od ugla: i nema ni u jednome drugome spasenja. Jer nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima kojim bismo se mogli spasti.[17] Ovo svedočenje je svedočenje Svetog Duha: usta, jezik, glas apostola bili su samo oruđa Duha. I drugo oruđe Svetog Duha, apostol neznabožaca, proglašava sličnu objavu. Svaki - govori on - koji prizove Ime Gospodnje biće spasen.[18] Isus Hristos je unizio sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu. Zato i Njega Bog visoko uzdiže, i darova mu Ime kojeje iznad svakoga imena, da se u Ime Isusovo pokloni svako koljeno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom.[19] Čim je predvideo dalju budućnost, David, Isusov praotac po telu, opevao je veličinu Isusovog imena, živopisno izobrazio dejstvo tog imena, borbu posredstvom tog imena protiv vlasti greha, silu koju ono daje pri oslobađanju iz robovanja strastima i demonima, blagodatni trijumf onih koji su pobedu odneli pomoću Isusovog imena. Poslušajmo, poslušajmo bogonadahnutog Davida! Car prorok neobično jasno opisuje ono što će se zbiti za hiljadu godina: uspostavljanje duhovnog Hristovog carstva na zemlji, i govori da će se vlast Bogočoveka prostirati od mora do mora i od reka do krajeva vaseljene. I pokloniće se njemu svi carevi zemaljski, svi narodi njemu će služiti. I dragoceno je ime njegovo pred njima, i moliće se za njega svagda, vasceli dan njega će blagosiljati. Neka bude ime njegovo blagosloveno u vekove, pre sunca prebivaće ime njegovo; i blagosloviće se u njemu sva plemena zemaljska, svi narodi nazivaće ga blaženim. I blagosloveno Ime slave Njegove doveka i u vek veka, i ispuniće se slave Njegove sva zemlja.*20] Veliko služenje molitve, koja uvodi čoveka u najbliže zajedničarenje sa Bogom, pojavilo se na zemlji u najširim razmerama onda kada je Bogočovek pomirio čoveka sa Bogom. To služenje je obuhvatilo zemlju: nastanilo se u gradovima i selima, procvetalo u bezljudnim, dotad nenaseljenim pustinjama, zasijalo u mračnim pećinama, u klisurama, u provalijama i na planinskim vrhovima, u čestarima neprohodnih šuma. Ime Bogočoveka dobilo je u molitvenom služenju najvažniji značaj zato što to ime jeste ime Spasitelja ljudi, Tvorca ljudi i anđela, ime očovečenog Boga, Pobednika pobunjenih slugu i stvorenja - demona. Pred njim - našim Gospodom i Iskupiteljem - pred njim će pripasti Etiopljani, demoni, i neprijatelji njegovi, pali duhovi, prah će lizati.*21+ Gospode, Gospode naš, kako je divno Ime Tvoje po svoj zemlji! Jer se uzdiže veličanstvenost Tvoja iznad nebesa. Iz usta dece i odojčadi načinio si (Sebi) hvalu, nasuprot neprijatelja Tvojih, da satreš neprijatelja i osvetnika.*22] I zaista! veličina Isusovog imena nadmašuje moć razumevanja koju poseduju razumna bića na zemlji i na nebu: ono se nepojmljivo poima dečijom prostodušnošću i verom. Sa takvom istom nesebičnom nastrojenošću moramo pristupati moljenju Isusovim imenom i prebivati u tom moljenju; neprestano i revnosno moljenje mora biti slično neprestanoj težnji deteta za majčinim grudima: tada moljenje Isusovim imenom može da se završi potpunim uspehom, tada nevidljivi

i mrzitelje naše posramio si. neprijatelj naše izbosti rogovima. savetuje prepodobni Grigorije Sinait. već da je prinese potpuno Bogu. iznoseći pred Boga pustoš i jadno stanje duše svakog čoveka."[32] Tobom ćemo. i Ime ćemo Tvoje ispovedati i hvaliti doveka.okružiše me. nužnu posledicu grešnog života. i Imenom Gospodnjim branjah se od njih. Jer se ne uzdam u luk svoj. i pred anđelima psalmopevaću Ti. iz svog blaženog opita. Pokloniću se hramu svetome Tvome.[25] molite se tako da se u vašim molitvama pokaže veličina Isusovog imena. ulazi radi istinskog bogosluženja u hram srca. konačno može biti slomljen neprijatelj i osvetnik. Svi narodi . hvalite Ime Gospodnje. i Imenom Gospodnjim branjah se od njih. pozivajući se na svetog Jovana Lestvičnika.[24] Prinesite Gospodu slavu Imenu Njegovom. sluge. U dan u koji Te prizovem. stekavši to raspoloženje u delatnosti narednog dana. koji je do sada bio zatvoren za njega. sačuvah zakon Tvoj.[31] "Isusovim imenom bij neprijatelje: jačeg oružja ni na nebu ni na zemlji nema. David poziva sve hrišćane na to moljenje. i Imenom Tvojim uništićemo one koji ustaju na nas. pojući novu. i. jedino onaj koji se zbog neprestanog osećanja svoje ništavnosti neprestano prilepljuje molitvom uz Gospoda. traži u ime . poklonite se Gospodu u dvoru svetom Njegovom. Opkolivši opkoliše me. jer nisi ostavio one koji Te traže. svi koji znaju Ime Tvoje. Gospoda.narodima su nazvani glagoljivi i prefrigani demoni . svemogućeg i sveblagog Isusa. Gospode. pojući tajanstveno: Ispovedaću i slaviti Tebe. čiji način delovanja bolesnik ne poznaje i ne razume. Neka je Ime Gospodnje blagosloveno od sada i doveka. silazi čoveku pomoć od Boga i daruje mu otpuštenje grehova. ali je samo delovanje očigledno na osnovu stvarnog isceljenja.*26] Veličinu Isusovog imena sposoban je da otkrije u sebi jedino onaj koji je siromašan duhom. Radi Isusovog imena.[33] Kada Isusovim imenom pobedi i rastera neprijatelje. i neka se uzdaju u Tebe. Zbog takvog značaja moljenja Isusovim imenom. i Imenom Gospodnjim branjah se od njih. Neprijatelj je nazvan osvetnikom zato što on povremeno. Gospode. i planuše kao oganj u trnju.Gospode Isuse. jer si uslišio sve reči usta mojih. molite se u strahu i drhtanju pred veličinom Isusovog imena. i ispovedaću i slaviti Ime Tvoje radi milosti Tvoje i istine Tvoje. i koji ne gleda na sujetnosti (idolske) i na manije lažne:*28] on neće pri svome moljenju obratiti pažnju na sablažnjivo dejstvo sujetnih briga i strasti koje pokušavaju da opogane i obeščaste molitvu. jer si uzveličao iznad svega Ime sveto Tvoje.*23+ Za odlučujuću pobedu neophodna je neprestana molitva i neprekidna budnost nad sobom. uzimanog u molitvi. zato sveti David. i mač moj neće me spasiti. Da se ne vrati uniženi postiđen sa stajanja na svojoj molitvi. govori on. umnožićeš me (i ohrabriti) u duši mojoj silom Tvojom. noću se zanimao sećanjem na Boga veliki podvižnik molitve David: Opomenuh se u noći Imena Tvoga. Jer si nas (Ti) spasao od tlačitelja naših. a ne stalno nastoji da od onih koji se mole oduzme posle molitve ono što su stekli tokom molitve. brzo me usliši.*30] U teškoj borbi protiv nevidljivih neprijatelja našeg spasenja najjače oružje je Isusova molitva. Od istoka sunca do zapada hvaljeno je Ime Gospodnje. um se priključuje blaženim duhovima.*29] "Noću mnogo vremena posvećuj molitvi. nepokradenu zbog rasejanosti: siromah i ubogi hvaliće Ime Tvoje. noću sam podešavao svoju dušu na božansko raspoloženje.neprijatelji mogu biti zgaženi. Gospode. Zbog svoje tišine i mraka. svim srcem svojim. duhovnu pesmu.*27+ Blažen je čovek kome je Ime Gospodnje nada njegova. noć naročito doprinosi vežbanju u Isusovoj molitvi. Opkoliše me kao pčele saće. govori David. Hvalite. Bogom ćemo se hvaliti sav dan. molite se revnosno i bez prestanka. i da vi Njegovom silom uđete u nerukotvoreni hram srca radi poklanjanja u duhu i istini. a malo pojanju psalama".[34] Sveti David nabraja čudesna delovanja svetog i strašnog Imena*35] Isusovog. Ono deluje kao prijatni lek.

Gospode Bože moj. i naslediće je (narod Tvoj). knezovi i sve sudije zemaljske. uslediti blagodatni darovi. i očisti grehe naše radi Imena Tvoga. duhovno imanje i blago.*41] Kada silom i dejstvom Isusovog imena molitva bude uslišena. ali su upoznati sa Božijim zakonom i mogu da razlikuju dobro od zla i da po uredbi i pravilu Božijeg . tim svojstvima čovekove neporočne prirode.*42]Tada će čovek postati slobodan da peva Gospodu pesmu novu: on se isključuje iz onih koji su telesni i duševni. postaju sposobne da.[36] Radi imena Gospodnjeg naša molitva biva uslišena. Taj veo je nedokučivost Boga za sve stvorene umove. proizvode Bogu prijatne duhovne zvuke i glasove koji odlaze na nebo. neka hvale Ime Gospodnje. čuj reči usta mojih. Godine njegove kroz dane naraštaja i naraštaja. ona zavesa kojom je pokriveno lice Božije. ulazi u mrak i ne vidi ništa. Bože.*37] Silom Isusovog imena um se oslobađa od kolebanja. carevi su oni hrišćani koji su udostojeni da dobiju savršenstvo.[46] Upravo tako! Pri obilnom dejstvu Isusove molitve u njoj učestvuju sve sile duše i samo telo. i sinovi Sionovi obradovaće se Caru svome. sudije su oni koji još nisu zadobili vlast nad sobom. Vežbanje u Isusovoj molitvi sveti David. uz bubanj i psaltir neka mu psalmopoju. radi slave Imena Tvoga. da se boji imena Tvoga. i koji ljube Ime Tvoje nastaniće se u njoj. Bože. usliši molitvu moju. izbavi nas. bez izuzetka: Carevi zemaljski i svi narodi. uslišio molitve moje. i stoji pred licem Božijim bez ikakve pomoći. i pravi će se nastaniti pred licem Tvojim. koji izazivaju rasejanost. i izbavio si dušu moju od pakla najdubljega. daruje nam se spasenje. dao si nasleđe onima koji se boje Imena Tvoga. dozvoljava da obitavaju u duši. oživećeš nas.*45] zato što um. i seme slugu Tvojih posedovaćeje (= Judeju). i izgradiće se gradovi Judeje. Dane na dane cara dodaćeš.*38] U ime Gospoda Isusa daruje se oživljenje duše koju je greh umrtvio. jer se uznese Ime Njega jedinoga. Ostaće (car) doveka pred Bogom. svim srcem svojim. Do sada ga je Sveti Duh prizivao i poticao jedino na plač i pokajanje. kada neprijatelji budu odbijeni. jer si Ti. i silom Tvojom sudi mi. pred presto Božiji. momci i devojke. zalog blažene večnosti. oživi me pravdom Tvojom.knezovi su oni koji su dostigli značajno napredovanje. Reči ovih stihova imaju sledeće značenje: narodi su svi hrišćani. Gospod Isus Hristos je život. kada njegov duh bude obnovljen u svojoj sili. David se opet moli: Bože. slabe i pogane molitvu. nema u njoj mesta za tuđe misli i osećanja jer će Bog spasiti Sion. u ime Gospoda.*40+ i nećemo odstupiti od Tebe. kada Božija pomoć siđe čoveku. starci sa decom. i kada odstupe od njega.*44] Pravedni će ispovedati i slaviti Ime Tvoje. Neka hvale Ime Njegovo u horu. volja jača. Gospode. jedino se bogougodnim mislima i osećanjima. Bože. Spasitelju naš. I nastaniće se tamo. i Ime Tvoje prizivaćemo.*39] i Njegovo ime je živo: ono oživotvorava one koji tim imenom vapiju izvoru života. Da se obraduje srce moje. i sve što je u meni Ime sveto Njegovo. Blagodatno dejstvo Isusove molitve u hrišćaninu koji napreduje David prikazuje ovako: Blagoslovi dušo moja Gospoda. kada bude isceljen i vraćen u neporočno prirodno stanje. Mrak u mislima je onaj veo. a ostala svojstva duše dobijaju pravilnost revnosti.svih ljudi pomilovanje i govori: Pomozi nam. Gospode.[43] zato što nakon obnovljenja duše sve njene sile. tada će nakon pokajanja. Umiljenje u srcu postaje tada toliko snažno da je nazvano ispovedanjem. a sada ga priziva: Neka se uzveseli Izrailj Stvoritelju svome. Imena Tvoga radi. dovedene u čudesni sklad i saglasje. Ispovedaću Te i hvaliti.[47] Bukvalno razumevanje stanja navedenih u ovim stihovima biće potpuno tačno. i slaviću Ime Tvoje doveka. predlaže svim hrišćanima. čim ih dotakne Božija blagodat. priključuje se onima koji su duhovni i hvali Gospodau crkvi prepodobnih. čim otera neprijatelje. ali njihovo suštinsko značenje je duhovno. u Ime Tvoje spasi me. Gospodu Isusu Hristu. tačnije Sveti Duh ustima Davidovim. ubeđen u to. jer je milost Tvoja velika na meni. kada bude udostojen otpuštanja grehova.

sjedinio se sa njim u duhu. po duhu koji sada dejstvuje u sinovima protivljenja. živjeće. duh je. ona ima svojstvo da izgoni demone. po knezu koji vlada u vazduhu.*55+ U čoveku koji vodi rasejan život sila satane prebiva neprimećena i neshvaćena. koje se veoma razlikuje od blagodatnog napredovanja.[50] U tom stanju nalaze se manje ili više. Tako sveti oci razumeju Hristove reči o tome da se đavo. Kada prilikom Isusove molitve primetimo da su strasti posebno uzrujane i uzavrele. i izlaze iz nas od prizivanja ovog imena. Kada je Gospod zapretio nečistom duhu. svojstvo i silu da izgoni demone. Iz Jevanđelja vidimo da je Gospod isceljivao besomučne. Tada se čovek naziva besomučnim.vaskrsenje i život. U tom smislu treba razumeti reči prepodobnog Jovana Proroka: "Nama nemoćnima ostaje jedino da pribegavamo Isusovom imenu."[56] To znači da strasti i demoni deluju zajednički: demoni deluju posredstvom strasti. čineći volju tijela i pomisli.*53+ A znaci onima koji vjeruju biće ovi: imenom mojim izgoniće demone. Isusovo ime ima. uz uslov da se život provodi u neprestanom i revnosnom pokajanju. posle preobražaja Gospodnjeg. posredstvom njih dovodi celog čoveka u strašno kolebanje. Satana prebiva čulno u čoveku onda kada se nastani u njegovom telu. no čim čuje da čovek u molitvi priziva ime Gospoda Isusa. vratio u duševni dom iz koga se Sveti Duh udaljio. Najpre moramo reći nekoliko reči o prebivanju demona u ljudima. od zlobe i žestine sa kojom je izašao.*52] Ona ima svojstvo da oživljava one koje je greh umrtvio. shodno stepenu grešnosti. i izgoni ih iz čoveka. Preduzmimo za nas spasonosni podvig! Potrudimo se da Isusovom molitvom izgnamo duhove koji su ušli u nas zahvaljujući našem nemaru. i muči i dušu i telo. povikao. u kojima nekada hodiste po duhu ovoga svijeta. i zapovedio mu da iziđe iz dečaka. U tom su stanju bili i u tom se stanju nalaze svi koji ne veruju u Hrista: i sveti apostol Pavle to govori hrišćanima koji su iz neznaboštva prešli u hrišćanstvo: I vas koji bijaste mrtvi zbog prijestupa i grijehova svojih. oni koji su se krstili u Hrista. Tako je u Judu Iskariotskoga ušao satana. ali i mnogi demoni. onaj koji je dostigao savršenstvo u pobožnom delanju nazvan je starcem. jer. strasti sudemoni. ali su se otuđili od Njega kroz sagrešenja. izaziva u telu razne. sa sedam drugih duhova gorih od sebe. rekao je Isus.*54] Isusova molitva i otkriva prisustvo demona u čoveku. starci sa decom su stepen delatnog napredovanja. Ja sam . Na ovo svojstvo Isusovog imena moramo obratiti naročitu pažnju zato što ono ima izuzetno važan značaj za one koji se vežbaju u Isusovoj molitvi. Ona podiže sve strasti u čoveku. To svojstvo objavio je sam Gospod. Kada je dečak video pred sobom Gospoda. Tako u čoveku može da živi jedan demon. a onaj koji je uznet u blagodatno savršenstvo nazvan je carem. a drugo moralnim. i padnuvši na zemlju dečak se valjaše i bacajući penu. "Imenom mojim izgoniće demone*48] oni koji veruju u Gospoda". među kojima i mi svi živjesmo nekada po željama tijela svoga. To prebivanje je dvojako: jedno možemo nazvati čulnim. ne padnimo zbog toga u . i Hristovi učenici isceljivali su besomučne tako što su izgonili demone imenom Gospodnjim. toliko spremno za molitvu. i bijasmo po prirodi djeca gnjeva kao i ostali.rekao je Spasitelj . devojke su pravedno srce. između ostalih nepojmljivih. a zatim tako snažno i dugo lomio dečaka da je dečak posle toga izgledao kao mrtav.[51+ Takvi duhovi. neobične bolesti. koji vjeruje u mene ako i umre. kako rekosmo. ponovo se izgone Isusovom molitvom. čudesnih svojstava. koji su ponovo ušli. Pri tome se dešava nešto slično onome što se desilo pri izgonjenju nečistog duha iz dečaka. nečisti duh ha odmah stade lomiti. Satana moralno prebiva u čovek onda kada čovek postane izvršilac volje đavola. ona postaje zbunjena. mada i prvo ima svoju veoma značajnu cenu.zakona prebivaju u dobru i odbacuju zlo.[49] to jest ovladao je njegovim razumom i voljom.

već se. Taj zli gospodar obukao je u greh dušu. Neprestano prebivaj u imenu Gospoda Isusa. i neka ti to bude jedino neprekinuto poučavanje i delo. da bi tako. i zlo. Ako želiš da očistiš svoje srce. koje neprestano rastu u tebi. razbuktavaj ga stalno sećanjem na Gospoda Isusa. Bogu neprijateljskog. ni telo. onda neradom uništavamo ono što mislimo da ćemo dobiti molitvom. ime Gospoda Isusa Hrista će smiriti zmiju koja gospodari na poljima srca."[59+ Na osnovu ovakvih razmišljanja sveti oci daju onom koji se moli Isusovom molitvom sledeću. uđi. Ako neko želi da odbaci starog čoveka u sebi.uninije i nedoumicu. Ovo delo se. a nekad ne opominjemo. to jest zli knez duhova. da bi njegove noge bile upravljene prema zlim delima. nijedan njen deo . ohrabrimo i spremimo za podvig. opoganjenog. pa i zakratko dozvolimo da zgasne vatra u peći. Srce je neizmerni bezdan. ni za dva dana . celu ju je zarobio u svoje carstvo. smiri sebe tako što ćeš se. u svoju zarobljenu dušu."[58+ Isti ovaj veliki Božiji ugodnik govori: "Carstvo tame. za revnosno moljenje imenom Gospoda Isusa. a dušuće spasiti i oživotvoriti. a zatim i dobro. malo-pomalo. pomolimo se Bogu pogotovu zato što su oni koji su nas zarobili i koji nas drže u svojoj vlasti jači od nas. obložio je i obukao njegovu dušu vlašću tame. ta molitva može i da ga istrebi. i da bi se duša potpuno vratila u svoju prirodnu svetlost sa velikom slavom. celokupno njeno biće. a On je obećao da će nas osloboditi iz tog ropstva. on nije ostavio na slobodi ni pomisli. a ako je ne ubiješ. robinju i slugu greha. makar se nalazio i izvan molitvenog hrama.svu ju je zaodenuo u plašt tame. i neka ovo dvoje budu jedno."[57+ Ovde je očito opisano ono delanje. Silazeći u dubinu srca. a nekad ne moli: on mora neprestano da prebiva u molitvi tako što će čuvati um. obukao je čoveka u starog čoveka. zlo sagorelo u vatri sećanja na dobro. to jest obukao ga je u sam greh da čovek više ne bi video kako hoće. neka srce proguta Gospoda. nego da bi video strasno. jer duša koja primorava sebe na Isusovu molitvu može da stekne tom molitvom sve. svu ju je opoganio. Pomolimo se zato Bogu da svuče sa nas starog čoveka. ni razum. da je pobedi i iskoreni. Čoveku koji voli vrline svojstveno je da sećanjem na Boga stalno istrebljuje zemljanost srca. ta molitva može. koji odiskona zarobljava čoveka. Tako je isti taj sveti . Ako ubiješ zmiju. i neka Gospod proguta srce. potrebno je mnogo vremena i podviga da bi bio izgnan neprijatelj i da bi se nastanio Hristos. uostalom. neka zna da to ne može učiniti tako da se nekad moli. naprotiv. Ako nameravamo da prečistimo zlato. jer On jedini može da oduzme od nas greh. Taj zli neprijatelj je celog čoveka oskrnavio i izobličio dušu i telo. a može i da je smiri. i ne čini za jedan dan. Prema tome. pohvali se pred Bogom svojom čistotom. nepokornog Božijem zakonu. Ona može da ugleda najpre zlo u unutrašnjosti svog srca. Ta molitva može da izobliči greh koji živi u nama. Ta molitva može da pokrene zmiju. nečistog. moliti Bogu za svoje tajne. slab i grešan. i dobro. srce prema zlim pomislima. um se čisto i neoprelešćeno moli ako prebiva u srcu. i jasno ukazano na oruđe delanja. ponovo ćemo dobiti stvrdnut i neprečišćen materijal: ako se nekad opominjemo Boga. ko god ti bio. Ta molitva može da pokrene svu silu neprijatelja u srcu. o kome govori i na koje poziva prepodobni Makarije Veliki u svom Prvom slovu: "Posredstvom pomisli. ruke prema činjenju bezakonja.potrebne su godine i mnogo vremena. Sveti Jovan Zlatousti govori: "Sećanje na ime Gospoda našeg Isusa Hrista razdražuje neprijatelja na bitku. malo-pomalo. za dušu spasonosnu pouku: "Duša neće moći dovoljno da se raduje dobru pravednosti ako ne postrada mnogo zato što se nije oslobodila greha. da bi čuo strasno. i razmotri do dna svoje misli i ispituj dubinu svojih pomisli: i ugledaćeš u nedrima svoje duše zmiju kako puže i gnezdi se i ubija otrovom delove tvoje duše. jer smo dobili jasan znak da je Isusova molitva počela da deluje u nama.

ni talasa! Vetrovima nazivam demonske pomisli i maštanja. vežu ga oni koje je on bio vezao. da svuda uništava vladavinu. da ne obećava nikakvog ploda. kao vosak u vatri.[67] O.(Dijadoh) rekao: 'Molitva je istinska i neoprelešćena onda kada je um tokom molitve sjedinjen sa srcem. sasvim suprotno. dovodi ga u stanje tišine i paženja. izvršili svoje služenje. Duša tada boluje zato što je. No demoni ne odustaju od bitke ni onda kada budu prognani i odstupe od srca: tada oni počnu da uzbunjuju um spolja. i da im se dragovoljno pokore. trudbenici Isusove molitve.i pokorava se ljudima.'"[60] Ne bojte se. a tako ćemo opitno saznati Isusovu svemoć. čak i dobrim. To je svojstveno savršenima i onima koji su se potpuno udaljili od svega i stalno prebivaju u paženju srca. Umu je potrebno dosta vremena da počne da oseća tišinu i tihovanje u sebi zato što demoni. ona. da staju na zmije i na skorpije. . lukavi demoni ratuju i stvaraju veliko uznemirenje. radosnim što su zbacili vlast demona nad ljudima i što su ljudi zadobili vlast nad demonima. čim vide da nemaju snagu da uzbune um u dubini. Rečju zmije sveti oci označavaju nesumnjivo grešne poduhvate. ili da. i sudi namjere i pomisli srca. ne može da ne ratuje protiv lukavih duhova. ovo smo pomenuli da bismo ga upozorili i pozvali na oprez. na ogrubelost i zamrlost srca koje je nespremno da odmah podrži um. ni vetrova. Zato je u tom početnom delovanju Isusove molitve duša "neiskazivo slomljena i neizrecivo bolesna". i zato odati dužno božansko poštovanje govoreći: Vaistinu si Ti Sin Božiji. ali se Isusovim imenom troše i rastapaju. da odasvud izgoni greh. oni su se vratili i radosno saopštili Gospodu: Gospode. to jest Isus prodire sve do razdiobe duše i duha. Od naše pobede ili našeg poraza zavisi naša večna sudbina. malo-pomalo. počinje da deluje u svim delovima duše i tela. posredstvom maštanja. kako je ta radost bila istinska! Kako je bila osnovana! Više od pet hiljada godina vladao je đavo nad ljudima tako što ih je posredstvom greha učinio svojim robovima i svojim srodnicima. zglobova i srži. a oni su se do sada pokoravali njemu.*66] Kada su sedamdesetorica malih apostola.*61] Mi se borimo za naše spasenje. zanemare dar. a sada čuje Isusovo ime ."*62+ Može na početku izgledati da je i samo delanje neobično suvo. Iz oluje koja besni mi ćemo postojano. Strpljivi i revnosni trudbenik će sigurno naći zadovoljenje i utehu: obradovaće se bezmernom obilju takvih duhovnih darova koje u svom telesnom i duševnom stanju ne može čak ni da zamisli. Gospod je rekao: Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svu silu vražiju. a oživljavanje srca obeležava tako što se u njemu pojavljuje osećanje umiljenja i plača. i zato što rađa: jer je riječ Božija živa i djelotvorna. Učenicima. počinju da ga uzbunjuju izvana. bolesna. kaže Pismo*64]. Isusova molitva deluje postepeno: ona najpre deluje na sami um. um najpre nailazi na neprozirni mrak. uticaj i otrov demona. Ulažući napore da se sjedini sa srcem. a rečju skorpije poduhvate spolja prikrivene neporočnošću. koji su po volji Božijoj bili poslani na propoved. a talasima metež strasti nadraženih pomislima i maštanjima. Prodirući sve dublje. oštrija od svakoga dvosjekloga mača. Zato čovek ne može potpuno da se oslobodi bitke.*65] prodire tako što istrebljuje grešnost iz svih delova duše i tela. kaže prepodobni Grigorije Sinait. satiru ga oni koje je on satirao. i demoni nam se pokoravaju u ime tvoje. Prepodobni Simeon Novi Bogoslov kaže da se "bitka vodi tokom vežbanja u Isusovoj molitvi. hrabro i sa suzama vapiti Gospodu Isusu Hristu: On će zapretiti vetrovima i talasima. posredstvom spoljašnjih osećanja. i ništa vam neće nauditi.*63] Trudbenik ne sme zbog ovoga da pada u uninije ili malodušnost. zatim počinje da prodire prema srcu tako što ga budi iz smrtnog sna. posredstvom strasti izazivaju metež i buru u srcu. ali im je ujedno ostavljena sloboda da pravilno upotrebljavaju tu vlast.*68] Data im je vlast.

ili. ona ga čuva u srcu. i neizlečive bolesti da leči. Isusovom molitvom. Drukčije nije moglo ni biti. maštanjima i osećanjima.Vlast koju je Gospod dao sedamdesetorici svojih učenika data je i svim hrišćanima. jer kroz saznanje i razmišljanje o pobedi mogu da uđu u nas gordoumlje i uobraženost. "Radujte se". nego se radujte što su imena vaša napisana na nebesima. prepodobni Varsanufije iznosi ovakvo mišljenje: "Znam jednog slugu Božijeg u našem rodu. Već smo rekli da je Isusova molitva bila opšteprihvaćena u prvim vekovima hrišćanstva. govori blaženi Teofilakt. hrišćanine! Posecaj Isusovim imenom glave.jer je tako bila volja tvoja. odbijanje i satiranje neprijatelja. pretapa. Gospod je dodao: Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju. Ime Gospodnje je više od svakog imena. u sećanju zavet Božiji. a oružje moljenje Isusovim imenom. ima u umu i na usnama. Onima koji su već postali Njegovi učenici Gospod se obraća tako što im izlaže najveće tajne učenja.to je glavni plod.[70] Raduje se Gospod nedostižnom Božijom radošću kada vidi da ljudi napreduju. Osnova tvog podviga je blagodat svetog krštenja. ona se neprestano naslađuje imenom voljenog. Oče. Iznad ljudskog poimanja je i Njegovo svesveto ime. i niko ne zna koje Sin osim Oca. "ali ne tome što vam se demoni pokoravaju: radujte se tome što vaša imena nisu napisana na nebu mastilom. koja se veoma razvijala u Božijim svetiteljima. otkriva da je Sin. a otkrio to bezazlenima. kao deca prostodušno i puni poverenja pristupimo vežbanju u toj molitvi: jedino Bog potpuno zna njenu tajnu i poučiće nas vežbanju u njoj. Gospode neba i zemlje. i sa dečijom prostodušnošću i ljubavlju primiti Njegovo učenje. Čim je svojim učenicima darovao vlast da staju na zmije i skorpije. i zato su se neprestano. . marljivo i sa ognjenom revnošću heruvima i serafima vežbali u moljenju Isusovim imenom. obožuje. darove. stiči duhovnu slobodu. Jevanđelje dalje govori: U taj čas obradova se duhom Isus i reče: Hvalim te. I okrenuvši se učenicima reče: Sve je meni predao Otac moj. u našem vremenu. neuki. Hrišćani koji su napredovali shvatali su tu silu na osnovu svog napredovanja. Imenom Gospoda Isusa Hrista zbila su se zapanjujuća čuda pred očima celog hrišćanskog sveta. a takvi su bili Hristovi učenici. ono je izvor naslađivanja. Da. Oče. to jest začetke greha u pomislima. Prebivanje umom i srcem na nebu i u Bogu . objavljuje da se tajne hrišćanske vere ne otkrivaju mudrima i onima koje svet uzdiže već onima koje svet za decu drži.*69] Upotrebljavaj pravilno tu vlast. ono je Duh. i da čini druga čuda. u nama dostupnoj meri. uzeti iz običnog naroda. uništi u sebi vlast đavola nad sobom. izvor radosti. tačnije. i u ovom blagoslovenom mestu koji i mrtve može da vaskrsava u ime Gospoda našeg Isusa Hrista. A i šta je to u poređenju sa onim šta se može učiniti Isusovim imenom!"*71+ Verujući rane Crkve imali su pred očima čuda. i ne treba to da privlači na sebe svu pažnju. moramo biti deca. što si ovo sakrio od mudrih i razboritih. Obradujmo Boga trudom i napredovanjem u služenju kojem nas je poučio i koje nam je zapovedio. izvor života. Takva je ljubav! Ona se neprestano seća voljenog. Kao deca prostodušno i puni poverenja primimo učenje o molitvi Isusovim imenom. u srcu plamenu ljubav prema Gospodu. Da bismo bili Hristovi učenici. kako svedoči Onaj koji mu je dao dar. i demone da izgoni. nego Božijom blagodaću i sećanjem na Boga". uništi sve njegove uticaje na tebe. ne manja od apostolskih. što je podsticalo da se u celoj hrišćanskoj zajednici gaji vera u neograničenu silu Isusovog imena. a time bismo povodom same pobede doživeli strašni poraz. tek je drugostepena stvar. i da nezavisno od toga da li ga čovečanstvo prihvata ostaje iznad poimanja svih razumnih bića. menja. koji se suprotstavljaju ostvarenju cilja. to je cilj molitve. Isusova molitva uznosi sa zemlje na nebo svog trudbenika i pridružuje ga žiteljima neba. neobrazovani. ono daje život. O toj sili.

Neukima ono potpuno nadomešta molitve i pevanje psalama. i mnogi obični ljudi. Kalist i Ignjatije Ksantopul i mnogi drugi. Njime se ogradimo. Njime je i apostol Pavle postao velik."[73+ Anđeo Božiji je predao molitveno pravilo prepodobnom Pahomiju Velikom radi brojnog monaštva koje je njemu bilo dato na upravljanje. ali ne kao nešto novouvedeno. učeni. Monasi potčinjeni duhovnom rukovođenju prepodobnog Pahomija morali su svakog časa da savršavaju pravilo. o Isusovoj molitvi su pisali i sledeći: prepodobni Isihije. "I mi". onda je to zbog njihovog maloverja. učenik svetog Grigorija Bogoslova. a mnogi su znatno duhovno napredovali. Sveta. veoma malo učeni. jeromonah Dorotej. slično kao u Skitu. iako je imao prirodu koju i mi imamo. Simeon Novi Bogoslov.[74+ I Isusovu molitvu i Molitvu Gospodnju pravilo smatra opštepoznatim molitvama. pedesetog psalma. shimonah Vasilije Poljanomeruljski i jeromonah Serafim Sarovski. To zaklinjanje izgoni aždaju iz njene jazbine i baca je u vatru. koje su ušle u opštu upotrebu. od ispunjenja pravila bili su oslobođeni oni koji su dostigli savršenstvo i s njim sjedinjenu neprestanu molitvu. "imamo duhovna zaklinjanja: ime Gospoda našeg Isusa Hrista i silu krsnu. jerusalimski prezviter. Iz ovoga se vidi da je moljenje Isusovom molitvom bilo u opštoj upotrebi u svim mestima vaseljenske Crkve. sveti Vasilije Veliki u istočnom delu Male Azije. sveti mučenik Kalistrat je rođen u Kartagini i živeo je u svom rodnom gradu. monaha i ave Nitrijske gore. Prepodobni Varsanufije Veliki kazuje da su se monasi egipatskog Skita prvenstveno zanimali molitvom. Sva dela pomenutih otaca dostojna su velikog uvažavanja zbog toga što sva žive i odišu obiljem blagodati i duhovnog znanja. u kojoj su. a čak isceljuje rane koje ona nanosi. Molitve Gospodnje. arhimandrit Pajsije Veličkovski. živeli su u Donjem Egiptu.[75+ Od Božijih ugodnika pomenutih u tom Slovu. Mnogi su neumorno hodili za Hristom i bili uz Njega. a ne zbog nedelotvornosti izgovorenog. što se vidi i iz žitija prepodobnog Pamva.[72+ predlaže je. Pravoslavna crkva predlaže svim neukima Isusovu molitvu umesto svih drugih molitava. Njime se ukrasimo. Teolipt Filadelfijski. koji se već žali da monasi ostavljaju vežbanje u Isusovoj molitvi i trezvenost. monasi provodili život u tihovanju. nego kao opštepoznato vežbanje. sveti Jovan Zlatousti je živeo u Antiohiji i u Konstantinopolju. napojili su se silom Isusove molitve za spasenje i večni život. koje u njoj ima preizobilno. skitski i nitrijski monasi. prešla je iz Grčke u Rusiju. čim napreduju u Isusovoj molitvi. Osim pomenutih otaca. isto kao i prepodobni Isaija. prepodobni Pahomije Veliki je živeo u Gornjem Egiptu. Ako su mnogi izgovarali to zaklinjanje i nisu se iscelili. naročito monasima. koja se nalazila nedaleko od Skita. u Kapadokiji. blizu Aleksandrije. sveti Jovan Zlatousti govori o njoj kao o nečemu što je opštepoznato. Isusovo ime je strašno za demone. sveti Jovan Lestvičnik na Sinajskoj gori i jedno vreme u Donjem Egiptu. istočna. Grigorije Palama. Pravilo koje su mu anđeli predali sastojalo se od Trisvete pesme. a žena koja je dugo bolovala od točenja krvi isceljena je iako nije dodirnula njegovo telo već samo skute njegove haljine. Sve je to očito iz dela i odluka svetih otaca. zajedno sa drugim predanjšuga Istočne crkve. u Dobrotoljublje. prepodobni Filotej Sinait. koji su se vežbali u Isusovoj molitvi ili pisali o njoj. Njihova dela su uglavnom smeštena u opširni zbornik asketskih pisaca. ali nisu dobili koristi. a Bogu se prestavio u Rimu. čak i potpuno neuki. za duševne strasti i bolesti. ali su nam dela . sveti Varsanufije Veliki u okolini Jerusalima. pisac iz V veka. sveti Ignjatije Bogonosac je živeo u Antiohiji. ostavljaju razna psalmopojanja i počinju prvenstveno da se vežbaju u Isusovoj molitvi radi sile i hrane. Savetujući revnosno i neprestano vežbanje u Isusovoj molitvi. Od ruskih otaca o ovoj molitvi su pisali prepodobni Nil Sorski. Ta odluka. Simvola vere i sto Isusovih molitava. Grigorije Sinait. govori on.

po Božijem dopuštenju. "Potaknuti tajnim božanskim nadahnućem". dostupnija nego dela grčkih svetila. filosofa. Mnoge od tih knjiga su. izvan svakog očekivanja. našao u zajordanskoj bezljudnoj pustinji veliku Mariju. neprocenjivo blago. samo trojicu koji su imali neko znanje o umnom delanju. ali za one koji ga nemaju taj deo ostaje prikriven. puno premudrosti Svetog Duha. "mnogi oci su izložili u knjigama sveto učenje. Naročitom milošću Božijom smatra se ako neko. ali mi smo postali toliko složeni da je ta prostodušnost za nas neosvojiva i nedostupna. nama ništavnima.ruskih otaca. Sva dela svetih otaca o monaškom životu. zbog velike bliskosti sa vremenom u kome mi živimo. predstavljaju za nas. "svesveto delanje molitve uma sijalo je na mnogim mestima u kojima su prebivali sveti oci. Upadljivo je da se vreme u kome je napisana većina tih knjiga o umnom delanju podudara sa vremenom velike oskudice umnog delanja u monaštvu. potrebu da pišu o onom delu delanja koji priliči početnicima. Stigavši na Atonsku goru. onda su. Eto zašto na poprištu umnog delanja dete dostiže neobično napredovanje. iz našeg slavoljublja i naše uobraženosti u širinu i prostotu vere. veoma retki. Te knjige su mrve koje su pale nama i čine naš deo. živi sasudi Božije blagodati bili su krajnje retki. danas su oni toliko retki da bez suzdržavanja i straha da ćemo pogrešiti možemo reći da njih nema. što je jasno onima koji imaju opitno znanje o podvigu. Izvanredna je knjiga prepodobnog Nila Sorskog. po mom mišljenju. bogatih duhovnim darovima."*78+ Za primanje najuzvišenijeg umnog delanja potrebna je dečija prostodušnost i vera. naročito o Isusovoj molitvi. ili pripremom za čitanje grčkih otaca. Kada su neki oci videli da tih istinskih i neprelešćenih učitelja tog delanja ima sve manje. a mudrac skreće sa puta i survava se u mračnu provaliju prelesti. A mi hoćemo da budemo umni. ne podnosimo samoodbacivanje. pesnika. ona se stalno poziva na njih i objašnjava ih. i mnogo je tada bilo učitelja tog duhovnog podviga: zato su sveti oci tih vremena pišući o njemu objašnjavali samo neizrecivu duhovnu korist koju taj podvig donosi i nisu imali. mrve sa duhovne trpeze otaca. prepodobni Grigorije Sinait. Dobro bi bilo da čitanje ove knjige bude uvod u čitanje grčkih pisaca. Zato nam je potreban učitelj koji bi nas izveo iz naše složenosti. kako on kaže. To je uređeno po naročitom Božijem promislu da božansko delanje ne bi palo u potpuni zaborav. hoćemo da oživimo svoje ja. predgovorom. neretko govornika. govori Pajsije Veličkovski. U doba prepodobnog Nila Sorskog. iscrpivši se dušom i telom u monaškom životu. kojeg su ljudi ponizili. priprema za čitanje i pravilno razumevanje tih dubokomisaonih. "U drevnim vremenima" govori Pajsije Veličkovski. tri veka pre nas.[77] Zbog takve potpune oskudice duhonosnih učitelja otačke knjige predstavljaju jedinstven izvor kome se glađu i žeđu izmučena duša može obratiti radi sticanja suštinski potrebnih znanja u duhovnom podvigu. našao je tamo. pred kraj tog života neočekivano nađe negde u zabačenom mestu sasud koji je izabrao pravedni Bog. Pisali su oni donekle i o tome. a Bog uzveličao i uzneo. U XIV i XV vek spada većina dela o Isusovoj molitvi. zbog naših grehova uništili muhamedanci kad su osvojili Grčku. Starac je nazvao svoja dela prethodnicom. svetih učitelja.*76] Takva je i njena namena. podignuti . među hiljadama monaha. Naročito dela starca Vasilija možemo i moramo smatrati prvom knjigom kojoj bi se u naše dane morao da obrati svaki onaj koji želi da se uspešno zanima Isusovom molitvom. iz naše prevejanosti. o toj božanskoj molitvi uma na osnovu Svetog pisma Starog i Novog zaveta. Te knjige su najdragocenije nasleđe koje su sveti oci ostavili monaškom potomstvu. ne želimo da delujemo verom. današnje monahe. Tako je Zosima. iz našeg lukavstva. monah iz XIV veka. neke su Božijim nadgledanjem sačuvane da naših dana. zbog naročite jasnosti i jednostavnosti izlaganja.

Svi hrišćani mogu i moraju da se zanimaju Isusovom molitvom radi pokajanja i prizivanja Gospoda u pomoć. Sine Božiji.[80+ pri postriženju u monaštvo. Na prvi način mogu i moraju da se zanimaju Isusovom molitvom i mirjani. Budimo zadovoljni tim stanjem. naslađivanje. skrušenog duha. Takvo traženje je pouzdan znak gordosti i uobraženosti. mač duhovni. neka on i ostane pri njoj. kako um ulazi u srce. svim monasima i mirjanima da u svako vreme i svakog časa izgovaraju tu svetu molitvu. sa najvećim paženjem na misli i reči molitve. pokazuje osećanjem plača i suzama. spoljašnjem i unutrašnjem tihovanju."*82+ Površnom pogledu može izgledati da zavet prepodobnog Nila protivureči zakonodavstvu Svetog pisma. svetih otaca i predanju Crkve. koje se. ne tražimo više stanje. onaj koji vrši postriženje govori: "Primi. neka ga ne traži. a u umu i srcu govori neprestano: Gospode. Ali tu nema protivurečja: tu se govori o najvišem stepenu Isusove molitve. to jest molitva uma. videli smo takođe da je sveta Crkva donela odluku da svi neuki i svi oni koji ne znaju Sveto pismo napamet mogu da koriste Isusovu molitvu umesto svih drugih molitava i psalmopojanja. zato što se ona često tvori samim umom. Ako je Bogu blagougodno da ostavi podvižnika pri molitvi pokajanja. glava vrlina. Isuse Hriste. da se zanimaju sa strahom Božijim i verom. a ne samo monasi koji žive u manastirima ili su zauzeti poslušanjima. Usliša Gospod moljenje moje. toga lako umrtvljavaju demoni. Božija blagodat sama po sebi. u njoj poznato vreme. Oslanjajući se na učenje svih svetih otaca. jer ovo je reč Božija: nju nosi na ustima svojim. i u revnosnim trudbenicima uvek uz učešće srca. Sveti Simeon. neka ne traži više stanje. sveti Nil zabranjuje da preuranjeno težimo uvođenju uma u srce."*79] Videli smo da sveti prorok David poziva sve Božije ljude bez izuzetka na moljenje Isusovim imenom. Psalmist je rekao: Odstupite od mene svi koji činite bezakonje.'"*81+ No prepodobni Nil Sorski poučava da je "sećanje na Boga. koja se otkrivaju tada kada Bog primi molitvu pokajanja. Za zadobijanje duboke molitve srca potrebna je značajna priprema: ona obavezno podrazumeva dovoljno opitno izučavanje monaškog života.Božijim Duhom i u nameri da istinsko učenje o početku te unutrašnje molitve ne presahne. zato što to traži drsko i gordo. Onoga koji bestidno i drsko hoće da stupi ka Bogu i besedi sa Njim čisto. zapoveda i daje savet arhijerejima i sveštenicima. kada se novopostriženom daju brojanice. kao ljubav Božija. davanje darova su posledice pomirenja. ako bude dopušteno. mnogo više nego što zaslužuje po svom dostojanstvu i stepenu svoje uređenosti. izložili pismeno svoje mišljenje o samom načelu i o tome kako valja obučavati početnika. kako se u njemu istinski i neprelešćeno moli. radost. brate. Prebivanje u pokajanju je zalog spasenja. no ne dozvoljava se svima da pristupe molitvenom svetom činu umom u kleti srca. pomiluj me. čvrsto ubeđen da se ono i ne zadobija čovekovim naporom. jer usliša Gospod glas plača mojega. Takvu pažljivu molitvu možemo da nazovemo i molitvom uma i molitvom srca. iznad svih delanja. Gospod molitvu moju primi. takvo traženje ne dovodi do napredovanja već do spoticanja i propasti. Nerazumno je tražiti ih pre pomirenja. Molitveno sveto dejstvo uma u srcu zahteva prethodno vežbanje u prvom načinu moljenja i zadovoljavajuće napredovanje u tom moljenju. osećanju sladosti i ostalih visokih molitvenih stanja. zbog umiljenja.[83] Uteha. i da im ona bude kao disanje. a neprijatelji odstupe od duše. već da ga daruje Bog. navikavanje na postupanje po . koji se primorava da Boga nalazi u sebi. po njenoj dobroj volji prevodi podvižnika molitve iz prvog načina moljenja u drugi. arhiepiskop solunski.

Priprema mora da podrazumeva zadovoljavajuće izučavanje Novog zaveta i svetootačkih delao molitvi.[84] i u našem svetom životu svakom poslu ima vreme: i tihovanju ima vreme. skrivena prelest pre otvorene prelesti. i neprestanoj molitvi ima vreme. da poslušnost rađa istinsko smirenje. "No i sama ta dobra i divna delanja" govori prepodobni Nil Sorski. Kako mogu mirjani bez ikakvog poučavanja. nećemo dobiti ništa ni u pravo vreme. tada ćemo imati neobičnu korist. u pravo vreme. dakle ljudima bez poslušnosti: ako jedino na osnovu samog čitanja takvih knjiga primoraju sebe na molitvu. istinskim i iskusnim učiteljima tvorenja te molitve. Tu molitvu sveti oci su nazvali . veoma retki mirjani: to je izuzetak. Još veća opasnost preti mirjanima. to jest molitva . nećemo pre vremena tražiti ono što dolazi u određeno vreme.kako molitva uma.jevanđelskim zapovestima: sveta molitva se zasniva na uređivanju duše. to jest molitva koju um tvori neumetnički. Ako se monasima zabranjuje preuranjena težnja prema molitvi koju um prinosi u domu srca. da primoravaju sebe na tako strašno i užasno delo. nakon dostizanja potrebnog stepena napredovanja. to jest onoj molitvi koja se tvori umom u srcu. Neće nas prelešćivati gordo usrđe. kako govori Vasilije Veliki: 'Svakom delanju mora da prethodi rasuđivanje: bez rasuđivanja se i dobro delanje pretvara u zlo zato što je preuranjeno i neumereno. molitva počiva na tom uređivanju i ne može da ostane u duši ako se ne nalazi u takvom uređivanju. a ne svim pravoslavnim hrišćanima. Ova poslednja priprema je tim potrebnija zbog činjenice da u nedostatku duhonosnih vođa naš jedini vođa moraju biti otačka dela i molitveni plač pred Bogom. navodeći reči iz Pisma. tako i molitva koju um umetnički tvori u srcu . uvek nalaze u strahu i trepetu zato što se boje i strepe da u takvoj molitvi ne postanu žrtva neke prelesti. govori: Svakom poslu pod nebom ima vrijeme.Žarko želimo molitvu srca. i vreme nelicemernom služenju.' I Lestvičnik. "moramo činiti razborito. i vreme žetvi klasova neizrecive blagodati. trezvenosti uma i tihovanju. Pajsije Veličkovski govori: "Otačke knjige. koja nikako ne može da bude pravilo za sve. to jest na takvu molitvu? Kako da izbegavaju mnoge i razne neprijateljske prelesti. Ima vreme i setvi trudova. A kada se rasuđivanjem odredi vreme i mera dobrog delanja. oni će upasti u prelest. jer to naročito doprinosi razvoju molitve srca i tihovanja u srcu. U suprotnom. a smirenje čuva podvižnika u molitvi od svih prelesti. Izlažući učenje o ovoj molitvi. i izuzetna retkost. tim više se ona zabranjuje mirjanima. ne samo oni koji su odsekli nego i oni koji su potpuno umrtvili svoju volju i rasuđivanje pred svojim ocima. Mirjani nikako ne mogu da zadobiju istinsku monašku poslušnost i potpuno odsecanje svoje volje i razuma. U pismu starcu Teodosiju. i to postupanjem po zapovestima. koje su zadobijali Božijom blagodaću posredstvom svoje istinske poslušnosti. radi njihovog istinskog smirenja. paženju i molitvi uma. samo svojom voljom. naročito one koje poučavaju istinskom poslušanju. nakon koje sledi prelest. isključivo priliče jedino monasima. bez poslušnosti. bogonosni oci tvrde da njen početak i nepokolebiva osnova jeste istinska poslušnost. lukavo usmerene na njene trudbenike? Tako je strašna ta stvar. mada ih Bog uvek čuva od nje. postoji i vreme mirnog govorenja. žarko želimo kelijno tihovanje bez izlaženja i životu bezljudnoj pustinji. jer u nju upadaju svi koji samovoljno počinju podvig te molitve. žarko želimo tihovanje u srcu. a takva težnja se skoro uvek javlja u ličnostima koje ne razumeju ni sebe ni monaštvo: upravo zato takav život prate najteža spoticanja i samoobmanjivanja."[85+ Naročito prepodobni Nil zabranjuje nerazumnu težnju ka otšelništvu. Veoma duboku molitvu srca imali su sveti Andrej jurodivi i neki drugi.da se i istinski poslušnici. koje čekaju samovoljne. Uvrštavanje sebe u red tih izuzetnih ličnosti nije ništa drugo do samoobmanjivanje uobraženošću.

bez izuzetka. i nije našao na njoj nijednog koji je bar nešto znao o ovoj molitvi."*87] Smatram svojom obavezom da ovde. A tamo gde su i tvorili tu molitvu. i na mnogim drugim mestima. i kakav je način tvorenja svojstven onima koji su napredovali. Ne budi neraspoložen kada osetiš da si pokraden. i monasima početnicima. Već sama činjenica da on izlaže svoj način u učenju o poslušnosti opštežiteljnih monaha očigledno pokazuje da se taj način određuje i za monahe početnike. ali Onaj koji može sve da učvrsti može i um naš da učini postojanim. a to jasno pokazuje da je taj način veoma dobar i za tihovatelje i za monahe koji su napredovali. Zato se bojim i strepim da će zbog pomenutog razloga oni koji samovoljno.kada odlete. a gde je Sazdatelj duha."*91] Ovde je . za molitvu su saznali i monasi. posebno među onima u Egiptu.*88] Duh je nemoguće vezati. dakle onima koje su Božija dobra volja i Božija blagodat uvele u napredovanje. na Sinajskoj i Nitrijskoj gori. izložim učenje svetih otaca o umetnosti tvorenja Isusove molitve. U Pouci o svetoj i blaženoj molitvi sveti Jovan Lestvičnik govori: "Bori se da zaključaš svoju misao u reči molitve. onaj način koji predlaže sveti Jovan Lestvičnik. Ponavljamo: najveća vrednost ovog načina je u tome što je pored sve svoje dovoljnosti i potpuno bezbedan. ali ne svuda. nakon štampanja otačkih knjiga. tamo se Njemu sve pokorava. poznata jedino Bogu i njenim trudbenicima.umetnošću nad umetnostima. s tim što ga ovaj put iznosi monasima koji su napredovali. i da jasno naznačim kakav način vežbanja u molitvi i koji oblik molitve uma i molitve srca priliči svim hrišćanima. a ko se njoj može naučiti bez umetnika."*90] U Pouci o blaženoj i nezaboravnoj poslušnosti sveti Jovan Lestvičnik govori: "Neprekidno se bori sa mislima . završetak molitve je otimanje uma ka Bogu. doći će i tebi Onaj koji određuje granice moru ljudskog uma i reći će mu u molitvi tvojoj: Doći ćeš dovde. potreban. Taj način on iznosi još jednom u zasebnom. ali i svi hrišćani. bez imalo sumnje. Najbolji je."[89+ "Početak molitve je odbijanje pomisli u samom njihovom začetku.*86] Iz ovoga je jasno sledeće: ako na tako Svetom mestu prepodobni Grigorije nije našao nijednog trudbenika molitve. sredina je kada um prebiva u samim rečima. u mnogim mestima u Palestini. I ako se desi da se usled detinjske slabosti tvoja misao umori i padne. opširnijem učenju o molitvi. što je očito iz žitija svetog Grigorija Sinaita. posle Pouke o sveštenom tihovanju tela i duše. Veliki učitelj monaštva na dva mesta govori o tom načinu u svojoj Lestvici. i dalje nećeš preći. uvedi je ponovo u reči molitve. vraćaj ih sebi: Bog i ne zahteva od poslušnika potpuno pribranu molitvu. izgovaranim glasno ili umom. i mirjanima i monasima. ali se dobro osećaj kada ustrajno vraćaš um samom sebi. potpuno bezopasan. kojom se uspinjemo sa zemlje na nebo: u Pouci o blaženoj i nezaboravnoj poslušnosti i u Pouci o molitvi. No sada. Tvorenje ove molitve je bilo potpuno nepoznato mirjanima. a najbolji je zato što je veoma pogodan. u Jerusalimu. shodno svom oskudnom znanju i oskudnoj opitnosti. bez učitelja stupaju u podvig te molitve upasti u prelest: neka Hristos Spasitelj svojom blagodaću izbavi od prelesti sve koje hoće da spasi. Ta molitva je kao sunce zasijala jedino među monasima. On je obišao svu Svetu (Atonsku) goru. Nepostojanost je svojstvena ljudskom umu. to jest bez iskusnog učitelja? Ta molitva je duhovni mač: Bog nam je darovao taj mač da njime posečemo neprijatelja naših duša. doličnu svim hrišćanima koji su pobožni i traže spasenje. tamo je tvorenje te molitve čuvano kao velika i neizreciva tajna. Ako se istrajno podvizavaš. onda to znači da za tvorenje te molitve nisu znali ni monasi na mnogim drugim mestima. čak neophodan za istinsku molitvu. tamo gde je ona poput sunca sijala monasima.

skriveno unutra u vama[97]. Sve se to dešava pod vođstvom Božije blagodati. Šta više da poželimo? Ništa. ali toliko prikriveno da jedino oni koji su opitno upoznati sa delanjem molitve mogu da shvate o čemu je reč. U pažljivoj molitvi srce ne može ni da učestvuje. no ona se može odmah ispraviti vraćanjem misli u reči. Ako se na taj način vežbamo u molitvi. taj će napredovati u molitvi i zato će zadobiti molitvu uma i srca. kada se paženje pojačava. Težnja ka drugom pre sticanja prvog je nekorisna. Druto proizilazi iz prvog. a to je očigledna i kod početnika neizbežna greška. uz učešće srca. tokom paženja koje je molitva usvojila um silazi u srce radi najdubljeg svetog služenja. da ih nosimo na ramenima dok ne prođu kroz ulazna vrata. ništa ne govori o molitvi koja se tvori umom u srcu?" Govori. i čim primetimo da ih narod potiskuje i stiska sa ciljem da im zabrani da uđu tamo gde žele . kakva može biti prelest? Jedino samo uvlačenje u rasejanost. ispunjenu Božijom silom i blagodaću. koje može da ispuni i najstrože zahteve. Kada je izložio potpuno tačno učenje. njegov knez i arhijerej. kraj tog ulaza. "često se obraćati srcu. Tu grešku uništava milost i pomoć Božija. a da bi se ta šteta sprečila. privući će u sebe Božiju blagodat. koja je i napisala celu njegovu knjigu. On govori ovako: "Pre svega. Vazduh koji udišu njeni stanovnici jeste Svesveti Duh. "Um koji se pribrano moli ograničava slobodu srcu. tada se saosećanje srca sa umom pretvara u sjedinjenje srca sa umom. a može biti i uzrok veoma velike štete. u svoje vreme. kao decu. a drugo je posredstvom uma biti nadzornik srca. Život. napokon. u njemu. Sunce koje sija u toj zemlji jeste svetlost Svete Trojice. pa i da uznese trudbenika u blagodatno stanje. O tome sveti pisac govori opet alegorijski i prikriveno u Pouci o pastiru[94]. mogli su da pribegavaju savetu monaha svi oni kojima je savet bio potreban. onda moramo da ih podignemo na ramena. kaže on. koji je živeo u vreme u kome je umno delanje procvetalo."*92+ Prema tome. Lestvičnik se alegorijski izrazio o tome šta se dešava nakon što blagodat oseni molitvu.mogli da uzmemo za ruku. i umom. u predvorju. Misaona zemlja čoveka čiste duše nalazi se unutra. Tako je postupio sveti jer ga je vodila duhovna mudrost. u kojima je postojalo obilje živih sasuda blagodati. dok ne uđoh u Svetilište Božije. taj će se moliti i ustima. potrebna nam je duhovna sila da bismo one koje smo želeli da uvedemo u svetinju svetih i pokažemo im Hrista. molitvena tajna je prikrivena od radoznalosti i lakomislenosti u knjizi namenjenoj monasima. "Jedno je".*95] i trud seže samo do ulaza. časni oče. koji prinosi Hristu slovesne žrtve. Zato je neko i rekao o toj navali: I bi preda mnom trud (i muka). i otuda prinositi tajanstvenu molitvu. Paženje uma pri molitvi privlači srce da saoseća sa njim."*93+ Jedno je moliti se pažljivo. drugo je uvoditi um u dom srca. koji počiva na njihovoj tajanstvenoj i skrivenoj trpezi . procvetala je molitva uma pod rukovodstvom opitne. radost i veselje te zemlje je Hristos. duhovne pouke. Neko će zapitati: "Zar tako veliki otac. A ako su deca sasvim gola i nemoćna. Svetlost od Svetlosti Oca. po njenoj dobroj volji i sudu. Među raitskim monasima. taj nastoji da očisti svoje srce neprestanim sećanjem na Boga."*96+ "Onaj koji želi da vidi Gospoda u sebi. onaj koji se bude molio na način koji predlaže Jovan Lestvičnik. U tim blaženim vremenima. Ta zemlja je oblak slave Božije: čisti srcem će ući u nju da bi videli lice svog Gospoda i da bi njihove umove obasjala zraka Njegove svetlosti.naročito dok stoje tu. kako se treba moliti i glasno i samim umom. jer dobro znam da je tamo obično najveća navala i gužva. što se i vidi iz navedenih reči velikog učitelja monaha. za koje je blaženi Jovan i napisao "Lestvicu".[98+ Potrudi se da uđeš u klet koja je u tebi i videćeš nebesku klet. kaže prepodobni Marko.saopšten način kako se treba pažljivo moliti. i oslobodimo od namera naroda. Prva i druga . uz neprestani podvig. i srcem. to je Jerusalim i Carstvo Božije.

monah koji je dostigao najviši stepen duhovnog napredovanja. da što god zaištete od Oca u ime moje da vam da.su jedno: jednim ulaskom stupićeš u obe. govori jeromonah. neka učvrsti tvoju ljubav da služiš Njemu u svetosti i u pravdi u sve dane života svoga. u ime Njegovo. Gospodu našem. hodi i skače. gubavi. i hvali Boga. u hramu i na žrtveniku unutrašnjeg čoveka. pred vratima hrama. Čitamo sledeću njegovu pouku. svom svojom snagom. naglas.rečju. koji prinosi i prima beskrvnu žrtvu. u vreme koje samo On zna. to jest ustima. Tada molitva uma i srca počinje na mig. i svog srca. Ne izabraste vi mene . i sav njegov trud je uzaludan zato što Bog sluša um i revnost. ruski podvižnik i asketski pisac. tamjan i smirna. Pogruzi sebe u sebe od greha. pečati se riznica i više niko ne može da ukrade blago iz nje. gordog. i jedino On. na svakom mestu. taj se moli vazduhu. molitvi pokajanja. neporočnog i bezazlenog. slepi i suvi . a ne Bogu.*105] da se izlije na njih milost i blagodat Božija. pri svakom poslu. tiho: Okusite i vidite da je dobar Gospod. jezikom i govorom. Kada se usta. samovoljnog. tada se u njega nastanjuje sveti mir Svete Trojice. uvodio je svoje učenike u svetilište blagodatne molitve srca i u stanja koja ona stvara. Hoćeš li da se naučiš molitvi uma i srca? Ja ću te naučiti. tada pospanost uninija i lenjosti silazi sa očiju."[109] .[106] govori Spasitelj.[107] Sasvim je dobar način obučavanja Isusovoj molitvi koji predlaže jeromonah Dorotej. gde se prinosi ugojeno tele. da se pribijaš i uvek budeš uz ono što grkljan oseća. nerazumnog naprezanja da uđemo u tajanstveno svetilište. gde se prinose duhovne žrtve Bogu."*99+ Prepodobni Varsanufije. i naći ćeš tamo stepenike kojima se možeš uspeti na nebo. Lestvica prema Carstvu nebeskom je u tebi: ona je tajanstveno podignuta u tvojoj duši. Pomoli se da to razumemo i dostignemo i obradujemo se u Isusu Hristu. i svog uma. jedinstveno po svojoj nepojmljivoj milosti. Blago čoveku koji se nada u Njega. daruje isceljenje i uvodi u svetilište. gde se razležu jednodušna klicanja svetih anđela:Tada će prineti na žrtvenik Tvoj teoce. a ne mnogogovorljivost."*104] Na najveće strahopoštovanje pred molitvenom svetom službom srca opominje nas njen veličanstveni opis iznet u delima svetih otaca. Neka se saberu u tu Vitezdu svi moralno hromi. Paženje i skrušen duh je ona klet koja je data grešnicima pokajnicima da bude njihovo pristanište. prelazi u naviku i dejstvuje u svako doba. Moliti se moramo svim svojim usrđem: iz svoje duše. "Ko se moli ustima". neprestano se obnavlja. kada. "a za dušu ne haje i srce ne čuva.*100] A kada je to tada? Tada kada dođe Gospod naš. voljeni moj. Ona je predvorje svetilišta. gde se proliva časna krv jagnjeta.[103] tada prestaju i bitke. Molitva uma ne dozvoljava nepribranim i nečistim mislima da uđu u unutrašnju klet. Posle toga moraš da se poučavaš umom.[108] neprinuđeno. Tada se čovek budi iz sna nemara i neznanja.[101] Tada hromi ulazi u svetilište. sa strahom Božijim. svi koji čekaju da se voda zatalasa.govori On svojim izabranicima . Pazi revnosno i razumno. tada se molitva glasom prekida i ona počinje da se izgovara šapatom. Najpre treba da tvoriš Isusovu molitvu glasom. zlato. poslušaj me. jezik i osećanja nasite glasno izgovarane molitve. sebi samome. U nju ćemo se sklanjati i zaključavati od greha. taj veliki Arhijerej. I pobožnost i razboritost uče nas da prebivamo u pažljivoj molitvi. datu nekom tihovatelju koji je bio pod njegovim rukovodstvom: "Jedino bezgrešni Bog. i kretnje tela koje prljaju čoveka. To strahopoštovanje i sama razboritost zahtevaju od nas da se odreknemo preuranjenog. hromi koji seđaše pred Krasnim vratima hrama bude udostojen da čuje radosni glas: Ustani i hodi. Spasitelj onih koje se uzdaju u Njega. tada mudre devojke pale svoje svetiljke[102+ i likuju sa ženikom u svetoj ložnici pevajući jednodušno. Ja znam koje izabrah. svi koji boluju od greha.nego ja vas izabrah i postavih vas da vi idete i rod donosite. Samo Gospod.

i da učiš druge? Ćuti. zašto onda da ideš po kelijama kod braće. Na početku. U teorijski život mogu da stupe jedino oni koji su se očistili od strasti i potpuno obučili u delatnom životu. Šta god o tebi govorili. onaj koji je drzak i gord se . Ponavljamo: ako neko uobražava da će dostići uzvišeno stanje teorijskim životom. već pazi na sebe i hrani dušu molitvom. moraš početi od delatnog života pa tek onda preći na teorijski: bez delatnog života ne možeš ući u teorijski. a onda mu zabranio da preuranjeno i nerazumno teži teorijskom životu i molitvi saobraznoj takvom životu. poučio ga vežbanju u molitvi koja priliči delatnom životu. a samim tim probija put ka teorijskom životu. neka zna da ga đavo hvata u svoje mreže i da je postao njegov sluga. U teorijski život treba stupati sa strahom i trepetom. neprestano moli rečima:Gospode Isuse Hriste.*110+ Upravo to znače reči proroka Isaije: Probudite se i pjevajte. ponašaj se kao da to nisi ni čuo. Delatni život čisti od grešnih strasti i podiže na stepen delatnog savršenstva. "Blagodatne darove". delanje strpljivo.*113] i iz reči svetog Grigorija Bogoslova: u teorijski život mogu da stupe jedino oni koji su savršeni po svojoj opitnosti (u delatnom životu). a nalazi satansku. i pazi na svaku reč posebno. trud revnostan. U tom slučaju budi gluv i nem. Zapaženo je da usmerenje koje monah primi pri stupanju u manastir najčešće ostaje preovlađujuće u njemu tokom celog njegovog života. Sine Božiji. ili više. ali ujedno pazi da ne osuđuješ one koji razgovaraju ili one koji se smeju. odvojeno. "dobijaju jedino oni koji imaju unutrašnje delanje i koji bdiju nad svojim dušama. Ni sa kim ne započinji razgovor. pomiluj me grešnog. "Tokom molitve" poučava starac. siromaštvo istinsko i negramzivost pustinjačka. to jest sabiraj um i sjedinjuj ga sa dušom. skrušenog srca i smireno. a ne drsko i samovoljno. njegova poslušnost bila je bespogovorna. Sine Božiji. Isak Sirijski kaže da nema drugog načina da se .*115+ Ako smo istinski odlučili da služimo Bogu. Kao primer može da ti posluži Stefan Novi: njegova molitva je bila neprestana. Takvim vežbanjem možemo se približiti Bogu i sjediniti se sa Njim ako ne upadnemo u rasejanost i ako sačuvamo mirnu savest.Blaženi starac jeromonah Serafim Sarovski zavetuje početnika da se. a ne istinsku želju.*111] A kada budeš imao u sebi tu duševnu hranu. što se može videti iz Svetog pisma: Blaženi čisti srcem."*114+ Starac. po ranijem zajedničkom običaju u Sarovskoj pustinji. dan-dva. Dok sediš za trpezom ne gledaj koliko ko jede i ne osuđuj. ako se takav može naći.kaže Grigorije Sinait . narav krotka. Kada Gospod zagreje tvoje srce toplotom Svoje blagodati i kada te sjedini u jedan duh. pa i samim poslušnicima početnicima. srce smireno. čak i kada te neki brat pozove? Zaista ti kažem da praznoslovlje nije ništa drugo do lenjost. možeš li onda da rasuđuješ o nečemu drugom. sećaj se uvek prisustva Boga i Njegovog imena. "Ako želiš da prođeš duhovni život. naslađivaće te i hraniti. devstvenost neporočna. jer je rosa svjetlosti Tvoja rosa. usta ćutljiva. koji počivate u prahu.oholo napreže da ga dostigne pre vremena. to jest razgovor sa Gospodom. uz veliko ispitivanje Svetog pisma i pod rukovodstvom iskusnog starca. neprestano ćuti. najpre odvraća od gordog stremljenja ka uzvišenim molitvenim stanjima. tada će ta molitva početi da teče u tebi bez prestanka i uvek će biti sa tobom. pomiluj me grešnog. duh milostiv. Ako ne razumeš samog sebe. Pošto zbog svojih vrednosti nije tražio (uzvišeno duhovno stanje). izgovaraj ovu molitvu samim umom. onda moramo da se vežbamo u sećanju na Boga i u neprestanoj molitvi Gospodu Isusu Hristu tako što ćemo govoriti umom: Gospode Isuse Hriste. a onda istrajava na zahtevu da su pažljivi život i neprestana molitva neophodni svim monasima."*112+ Starac je ovu pouku dao monahu početniku koji provodi život u manastirskim trudovima. potvrđuje Serafim. jer će Boga vidjeti. "pazi na sebe. Zemlja povraća sjene. dakle. telo i duša čisti.

to ne možemo dostići pri brzom čitanju. i uvereni u to. Onome koji želi da provodi pažljivi život Serafim zapoveda da ne obraća pažnju na glasove sa strane. Serafim savetuje da tokom molitve u crkvi zatvore oči. mnogo bolje ćeš paziti na ono što se čita i poje u crkvi. a ujedno ćeš se neprimetno i postepeno obučiti u molitvi uma. Način svetog Jovana je veoma podesan i pri vežbanju u Isusovoj molitvi i pri kelijnom čitanju molitava. i kada nešto .*119] Opit je odmah pokazao da ovaj način moljenja. i koji kuca. uma i srca. da ne gleda pažljivo u njih. Sveti Kalist. svaki koji ište. kao u svoje forme. onda ne gledaj ni na šta uporno i dugo. dublji. Jedina razlika je u tome što je sveti Jovan Lestvičnik jasnije i određenije izložio svoj način. "Išti suzama" . kako onima koji žive u manastiru. jer i to čuva od rasejanosti i podstiče na molitvu. čak i pri čitanju Pisma i otačkih knjiga. zašto da dozvoli svojim mislima da besplodno lutaju kuda stignu i nanose štetu duši? A to se ne može izbeći ako um nije privezan za nešto. manje ili više. svima koji iskreno žele da se nelicemerno. tako i onima koji žive u svetu. i kada ideš. sposobni i spremni da prime božanske utiske. taj je stekao molitvu usta. neizostavno će se pojaviti način moljenja koji predlaže sveti Jovan Lestvičnik."traži poslušnošću. ovako razmišlja o molitvi: "Neprestana molitva se sastoji u neprestanom prizivanju imena Božijeg. daleki od utisaka sveta. postaćeš znatno usredsređeniji. a bez paženja molitva nije molitva. Molitva bez paženja je mrtva! Takva molitva je beskorisno. i koji traži. mi predlažemo njegov način ljubljenim ocima i braći.približimo Bogu osim kroz Neprestanu molitvu. a u cilju najlakšeg izbegavanja rasejanosti i očuvanja pribranosti tokom molitve. ništa ne slušaj naročito brižno. Taj način i ne može biti odbačen: odbaciti ovaj način moljenja značilo bi odbaciti iz molitve paženje."[116+ Monasima i poslušnicima koji se dragovoljno zanimaju Isusovom molitvom. da ocima i braći koje sretne ukazuje poštovanje naklonima. i vaseljenska Crkva smatra da on jeste takav. Ako se pažnja umnoži i pojača tokom molitve. Način koji je predložio jeromonah Dorotej i način koji je predložio starac Serafim očigledno su isti kao i način koji je preložio sveti Jovan Lestvičnik. uspešno i bogougodno mole. a sve zato da bi tvoje sećanje i tvoja sila paženja uvek bili slobodni. zapoveda da ne obraća pažnju na ono što rade drugi. zbog kojih glava postaje puna praznih i sujetnih pomisli i sećanja. nalazi. ne govori i ne misli o njima. Tom načinu moramo se priučavati kao da čitamo lagano. patrijarh konstantinopoljski. na ovaj način.govori on . da bi um uspevao da se smešta u reči. Onaj ko se priučio takvom načinu. bez reči. prima. i kada sediš. Sveti Jovan pripada najstarijim i najvećim učiteljima monaštva. gledaj kao da nisi ni video. savetuje on. I kada razgovaraš. treba upravljati pogled u svete monahe. po slogovima. kucaj dugotrpljenjem: jer. po dušu štetno. Ako provodiš pažljivi život. kao na živi sasud Svetog Duha: na osnovu toga. kasniji sveti pisci se pozivaju na njega kao na najpouzdanijeg učitelja. otvoriće mu se". da se ponaša kao stranac.*118+ zato što takvo gledanje neizbežno ostavlja u duši neki utisak koji će izazivati rasejanost tako što će privlačiti pažnju na sebe i odvlačiti od molitve. zahteva da reči izgovaramo lagano. slušaj kao da si u prolazu. posebno na početku. A tada. i da ih otvaraju jedino onda kada osete da su ih san i dremanje opteretili.*117] Duge molitve u manastiru su veoma prikladne za privikavanje početnika na Isusovu molitvu. svojstvenu svakome koji provodi delatni život. zapoveda da izbegava raspravljanja. Ako već prisustvuje molitvama. za Boga uvredljivo praznoslovlje! Onaj ko se pažljivo moli neizostavno se moli. Sav se predaj Isusovoj molitvi: ona će zadržati um da ne luta. da ne sudi.

želimo od sveg srca da napreduju. taj ne mora da se moli ustima već samo mislima. pokazujući da su usta potrebna. Naši savršeni oci nisu imali određena pravila.radiš. Molitvu i psalmopojanje moramo činiti i umom i ustima. a ko svaki dan uzima jednu te istu hranu.naprotiv. da da dar onima što ne očekuju dara. Život će sijati onoliko koliki je stepen umrtvljavanja. koji jevanđelskim zapovestima obuzdava i umrtvljava u sebi telesno mudrovanje. pogrešnog. i kada jedeš. Moramo čuvati oči. Pažljiva molitva glasom je ujedno i molitva uma i molitva srca. vatrena težnja da se u sebi otkrije blagodatna molitva srca. drskog delovanja daje se upravo zato da bi se neizrecivo bogatstvo molitve srca dobilo u svoje vreme. i o hrani starali. koja svakog časa vreba da ga pokrade. da ne bi sprečavala Božiju blagost da se nekada smiluje nad nama. Ako se ko nalazi na trgu. nemaju počinka ni danju ni noću od božanske ljubavi koja ih pokreće i zbog koje se bez prestanka i nezasito hrane slavoslovljenjem Boga. plod usana koje ispovedaju Ime njegovo". i zato što čovek gordo misli da je sposoban za blagodatnu molitvu i da je dostojan nje. uzvišenog napredovanja . moraš uvek i na svakom mestu da prizivaš ime Božije. treba vremena i za to da bismo ispitivali i čuvali svoje pomisli. otvori usne moje. zabranjuje se ta težnja zato što je njen uzrok neznanje ili nedovoljno znanje. dar se daje onome ko se odrekao svoje volje i prepustio se Božijoj volji.*122] Jeromonahu koji ga je pitao kako se moramo moliti prepodobni Varsanufije Veliki je odgovorio: "Moramo se donekle vežbati u psalmopojanju. malo drugo . kako govori prorok David: Gospode. kada oseti da naša volja slabi i da nastupa pomračenje uma. moliti se moramo ustima. Tako je i u našem slučaju. A kada život stigne. dar se daje onome ko stišava i umrtvljava u sebi telo i krv. Malo jedno. Molitva je savršena onda kada je izgovaramo Bogu a naš um pri tome ne skreće u rasejanost. i usta moja kazivaće hvalu Tvoju. Opit će naučiti svakoga ko se vežba u molitvi da tiho izgovaranje Isusove molitve. Molitva glasom je preko potrebna baš onda kada neprijatelj pojača svoj napad. već su tokom celog dana izvršavali svoje pravilo: malo su se vežbali u psalmopojanju. po zapovesti Pisma: Molite se bez prestanka."*123] Prepodobni otac je tako razmišljao i poučavao brata baš zato što je bio u velikom molitvenom napredovanju. u velikoj meri čuva um od rasejanosti. Dar se daje onome ko se smirio i ponizio pred veličinom dara. ili u društvu sa drugima. i kada se baviš bilo čim drugim. ni unutrašnju molitvu. zabranjuje se ta težnja zato što se blagodatna molitva ne može otkriti u sebi isključivo sopstvenim naporima. malo su ustima čitali molitve. već ponekad možda oseća i odvratnost prema njoj. kada smo sami.*121] I apostol je. povrh toga. tojest. Ko za trpezom ima mnogo raznih jela. kada se sve čovekove misli i osećanja sabiraju u jedno moljenje. Odvraćanje od preuranjenog. malo su ispitivali pomisli. Našim ubogim slovom ne skrećemo i ne udaljavamo naše ljubljene oce i braću od molitvenog. on dovršava i . donekle se moliti ustima. kao i oni. da proglasi nedostojne dostojnima. taj jede mnogo i sa naslađivanjem.[120] Tako propadaju neprijateljevi napadi na nas. a sve su to činili sa strahom Božijim. Neka svi monasi budu slični anđelima i arhanđelima.i tako ćeš dan provesti ugađajući Bogu. i neka. zabranjuje se ta težnja. čak su se. onima koji su osudili sebe na večne kazne i tamnice pakla. Moliti se m<l>amo srcem. već delaj onoliko koliko ti Gospod daje. i uopšte svih molitava. neočekivano i jedino po svojoj milosti. rekao: Prinosimo Bogu žrtvu hvale. Ne ostavljaj takođe ni čitanje. koja pomahnitalo navaljuje na vrata tajanstvenog Božijeg hrama. i uvek moramo gledati dole da bismo se sačuvali od rasejanosti i od neprijateljskih mreža. U psalmopojanju i u molitvi ustima ne sputavaj sebe. Zabranjuje se nerazumna. taj je ne jede sa nasladom.

progoni san slabosti i nemara. darovaće blagodatnu molitvu onome ko je sebe pažljivom molitvom očistio i pripremio. uvek i bez prekida i neprestano priziva Isusa Hrista. gospodar neba i zemlje. neprestano. ulaže mržnju prema odvratnim strvinama kojima se varvari hrane. o kojoj je proroku otkriveno da ona čisti grehove i uzima bezakonja. A kada je ona ustala i uznela se na nebo. koja. govore veliki podvižnici i učitelji molitve. sa strahom Božijim. Pažljiva i smirena molitva donosi duhovno dejstvo i duhovnu toplotu. on je obnovio molitvu. a ni o činjenici da im jadno. a kasnije ćeš."*134] "Duhovna budnost ili trezvenost je duhovna umetnost. rekli su oci.*128+ Ako hoćeš da se izbaviš iz zaborava i robovanja. uredio i učvrstio. kada Bog zapovedi.[124+ Taj pečat se veoma teško skida . Zašto? Zato što gordost i uobraženost. istinska molitva je dar Božiji. ubistveno robuje. a to dvoje oživljava srce. ispravlja um. tome sam Bog daje postepeno napredovanje u molitvi. jer On daje blagodat svima koji je traže sa trudom i usrđem. u ime Oca i Sina i Svetog Duha. Gospod. koje ona donosi po samoj svojoj prirodi. vraća sjaj oružju zarđalom na zemlji lenjosti. Ona prosvetljuje oči. Slično se desilo i sa prepodobnim Maksimo Kapsokalivitom. "Od svoje mladosti".[135+ I ostali oci se slažu sa njime.*130] da bi ti On darovao duhovnu budnost koja pali duhovni oganj.*133] pojavljuje se u dostojnima i kroz nju oni nasleđuju večni život. Neoprezni. i Bog će ti dati da ih uvek imaš. ona Njime diše. došao je na zemlju da bi spustio na nju taj oganj. vođeni gordošću i samovoljom. "da bolnim srcem zadobiješ toplinu i molitvu. doneti i rod". Duhovna budnost je tihovanje srca. ne daju mu da dopre do svesti o svom žalosnom opštenju sa demonima.najčešće se i ne može skinuti. Brate! Ako tvoje srce ne bude danju i noću stradanjem tražilo Gospoda. ona je paženje na sebe koje. Sina Božijeg i Boga. po sili mojoj. Očigledno je da sveti govori na osnovu svog blaženog iskustva. neobično uporni tražitelji uzvišenog molitvenog stanja. Oživljeno srce privlači sebi um. Jovanu Lestvičniku.*131] Zajedno sa tobom. kada traje dugo i usrdno. A ako ostaviš sve ostalo i zauzmeš se time. koje vode u samoobmanu. ulaže želju za nasićenjem velikom žrtvom koju je prineo naš veliki Arhijerej. ona će te naučiti istini. a sam zaborav nastaje zbog nemara. Njemu se ispoveda. tada je oganj sišao u odaju duše. sa paženjem. uvek budu obeleženi pečatom odbačenosti. Upravo ta žrtva. Zaborav ih izgoni.[125+ Najpre stiči pažljivu molitvu: a Bog. A taj oganj se stiče težnjom ka Bogu. ona je čuvanje uma. Čim dođe. Učitelj molitve je Bog. to možeš dostići jedino ako stekneš u sebi duhovni oganj: zaborav i robovanje iščezavaju jedino od njegove toplote. "Zaodeni se najpre lišćem.*126+ Onome ko se moli skrušenog duha. ne daju čoveku da vidi nepravilnosti i opasnosti svog položaja.*136] "Čim je oganj došao u srce. koji im i sledi po odredbama duhovnog zakona.[129] Brate! Izmoli blagost Onoga koji hoće da se svi ljudi spasu i da dođu u poznanje istine. Njime hrabro ustaje na neprijatelje. postaje hram blagodatne molitve*127] i riznica duhovnih darova."*137+ Ove reči pripadaju sinajskoj svetiljci. svemilostivi Bog.[132+ oprašta onima koji plaču. na jevanđelskim zapovestima u svoje vreme utemeljio." Tako je duhovnu budnost odredio sveti Isihije Jerusalimski. krotkima daje milost. "Potrudi se". onda ne možeš napredovati. daleko od svake pomisli. moliću se i ja da ti Bog daruje tu budnost. poveravao je on prepodobnom . vraća svetlost odeždama isprljanim pri robovanju varvarima. dostignućeš ono stanje koje Pismo određuje rečima: Otpočinite i poznajte da sam ja Bog. uz Božiju pomoć potpuno izbavlja čoveka od grešnih dela i strasnih pomisli i reči. u opštenje sa demonima i u robovanje njima.zaključuje dobrovoljno započeto umrtvljavanje.

Lek je sam po sebi lekovit. srednjih i savršenih. ali i veoma štetan. svog srca. A oni koji odlaze sa molitve bez ijednoga od ova dva dejstva molili su se u stvari telesno. počeo da celivam njen lik sa strahopoštovanjem. prosvećuje zato što su dostigli savršenstvo. već je nasladila i orosila moju dušu i pobudila u njoj umiljenje. Obilno pojavljivanje duhovnog ognja u srcu. koji je unapred očistio srce za ljubav.Grigoriju Sinaitu. Majku Božiju. opisao je zatvornik Grigorije Zadonski na osnovu sopstvenog opita. lek može biti i nekoristan. duša prepodobnog bila je pripremljena za dobijanje dara molitve posredstvom revnosne. osećamo potrebu da malo pripremimo čitaoca. i čovek ulazi na vrata Božijeg svetilišta. u kojima su izneta razna delanja i stanja početnika. a drugi izlaze obasjani svetlošću i obučeni u dvostruku odeću. Neophodna je molitva druge vrste. Jednom prilikom došao sam. bez vidljivog sadejstva blagodati. Pristupio sam njenoj ikoni. i molio sam joj se sa suzama da mi da blagodat molitve uma. neprestane molitve. U svom delu. Učenje o molitvi u otačkim knjigama koje su do nas došle jeste izloženo i celovito i jasno. Stoga jedni odlaze sa molitve kao da izlaze iz užarene peći. on će na brzinu doneti odluku da sam izabere i uzima lek. po običaju. "jedne spaljuje zato što nisu dovoljno čisti. i najednom sam osetio da je u moje grudi upala toplota.[139+ No pre toga njemu je bio poslan Božiji dar pokajanja.[138]Blagodatna molitva se pojavila iznenada. dar koji je dejstvovao kao oganj i istrebio sve što pogani dvorište svetog i silnog Gospoda. budući da nema lekara. a ne duhovno. i površno se upoznali sa predloženim delanjima. ali taj izbor može biti poguban. u neiskazivom ispovedanju. Od tada je moje srce počelo da prebiva u molitvi. nalazimo u veoma teškom položaju kada treba da odaberemo ona delanja i stanja koja nama odgovaraju. "Sveti i nadnebesni oganj". Neizrecivo je srećan onaj koji ovu teškoću shvati i oseti. da bi u svoje vreme bila darovana blagodatna molitva.*140] a samo telo bacio u iznemoglost. neočekivano. Mnogi tu teškoću nisu shvatili zato što su površno čitali dela svetih otaca. a druge. Od tada se molitva nikada nije prekidala u mom srcu". a telesnom molitvom molitva koju čovek tvori sopstvenim naporom. pred tim knjigama. Ako je bolesnik lakomislen. odeću smirenja i radosti. ognja božanske ljubavi. kao dar od Boga. U položaj sličan položaju tih bolesnika dovedeni smo i mi zato što nemamo duhovne rukovodioce koji bi nas vodili kroz dela svetih otaca o tajnom dejstvu molitve srca i o njenim posledicama. ne upozna dobro sa onim što piše u lekarskim knjigama. potpuno nepoznatih i nesvojstvenih telesnom i duševnom stanju. i to ona koja nije opržila unutrašnjost. smirene. "imao sam veliku veru u moju Gospođu. Blagodatna molitva nije ostala u prepodobnom bez svojih uobičajenih posledica. Jedan te isti oganj naziva se i ognjem koji spaljuje i svetlošću koja obasjava. i sećanjem da Njega. u Njen hram i revnosno sam joj se molio za to. i ako se još."[141] Duhovnom molitvom nazvana je ovde molitva koju pokreće Božija blagodat. napisanom za veoma naprednog . pa su onda primili na sebe delanje koje njima nije svojstveno i tako naneli sebi štetu. ali se mi. imam neprestano u sebi. Pre prelaska na opisivanje onog načina koji sveti oci predlažu skoro isključivo tihovateljima. ali bolesniku neupućenom u veštinu lečenja i bez rukovodstva lekara biće veoma teško da izabere lek za svoju bolest. i osećaju da su se rasteretili od neke prljavštine i veštastva. Gospoda Isusa. Dela svetih otaca možemo uporediti sa apotekom: u njoj ima mnogo lekova.[142+ Čime blagodatna molitva obeležava svoj dolazak? Svoj dolazak ona obeležava natprirodnim plačem. i moj um je počeo da se naslađuje sećanjem na mog Isusa i Majku Božiju. pažljive. govori sveti Jovan Lestvičnik. i ako se uzda u samog sebe. naprotiv. zbog našeg neznanja. kako tvrdi isti taj Jovan Lestvičnik.

I dok su sijala nebrojena svetila. Da bismo izveli taj podvig. moramo odbaciti same sebe.[147+ Ako je čitanje ono što vodi monaha. bez izlaženja. sposobnih da rukovode i isceljuju. neka se duhovno raduje zato što je dobio suštinski korisno znanje. moramo živeti po jevanđelskim zapovestima. možemo se prihvatati i onih delanja koja vode savršenstvu. To se desilo sirijskom monahu Malpatu.a onda propao zato što je to učenje nepravilno primenio u svom delovanju.*145+ Kakav žalostan događaj! Kakva žalosna pojava! Učenik velikog svetitelja je čuo učenje najvećeg među svetima. Posledica toga bila je užasna samoobmana."[144] Sveti oci opominju da su mnogi obmanuli sami sebe i ozledili svoj um upravo zato što su se od samog početka molili nepravilno. Veoma veliku štetu nanosi i samo čitanje otačkih knjiga ako taj koji čita ne razume to što čita. Malpat je posetio prepodobnog Antonija Velikog i bio udostojen da čuje od njega najuzvišenije učenje o monaškom životu: o samoumrtvljavanju. uz veliki oprez. Zbog slabih se i bojim da pišem. a saobrazno stepenu očišćenja. veseljima i nasladama. da. a uobraženost koja je obuzela nesrećnikovu dušu učinila je tu dušu nepristupnom za pokajanje. verovatno. onda on napreduje neuporedivo sporije nego pod vođstvom duhonosnog učitelja. jer svako ko zbog slušanja ili učenja prolazi kroz preteški podvig molitve . delatno upozna ono što je teorijski upoznavao čitanjem i. znalo se da je put unutrašnjeg monaštva . .[143] sveti Grigorije Sinait govori: "Jedna stvar je tihovanje. uz odgovarajuću delatnost. dakle iz beseda sa ocima koji su napredovali. za to je. Veliki poduhvat doneo je veliku prelest. Zato se tim putem mora ići sasvim lagano. na načine za koje nisu ni sazreli ni sposobni. možemo primećivati i razumevati duhovno. Svako ko živi onaj život na koji je prizvan biće spasen. Izučavanje otačkih knjiga koje je Božiji promisao dao savremenom monaštvu da mu služe kao moralno rukovodstvo ni u kom slučaju nije neznačajan podvig. budući da ne nalazi rukovodioca. a druta opštežiće. To učenje Malpat nije razumeo kako valja. to jest u Svetom pismu i delima svetih otaca. Propao je u vreme u kojem je. dakle.a samim tim i za isceljenje: Malpat je osnivač i glava jeresi evhita. sveto. o viđenju. upravo zato što je bilo mnogo svetih.propada. o molitvi uma. neka se potpuno sakrije od sveta u pobožni život i otide i sve što ima proda i kupi polje ono*146] na kome je skriveno spasenje i savršenstvo.tajanstvenog. potrebno dosta vremena.okružen opasnostima: taj put je tim opasniji kada nastupi tamna noć. izmoljavajući neprestano Božiju pomoć molitvom i plačem. jer jedino pomoću nje. nakon tih dvadeset godina odlučio je da delatno upozna duboko monaško delanje. pipajući. koje je video i osetio u Velikom Antoniju. Onaj ko je saznao da je u današnjem vremenu blago spasenja i hrišćanskog savršenstva sakriveno u rečima koje je izgovorio Sveti Duh. molitvenog samovanja i tihovanja uma u srcu . veliku štetu nanosi i opštenje sa najvećim ugodnicima Božijim ako taj koji sluša njihovo sveto učenje ne razume to što sluša. Prateći starca. tajanstveno učenje Duha. preuzeo na sebe izuzetno strogi podvig da prebiva u zatvoru. ponet materijalnim žarom. Ovo je rečeno da nas opomene. Ako želimo temeljno da izučimo Pismo. Nakon temeljnog izučavanja Pisma. da i ne govorim o zabavama. zbog siromaštva duhom. moramo imati čistotu uma i srca. ili neko drugi pod Njegovim uticajem. iz onoga što mu je samo to vreme omogućavalo. o čistoti duše. On je bio učenik prepodobnog Julijana.tihovatelja Longina. bilo veoma malo onih koji su propali od prelesti. pa je. moramo ostaviti životne brige. kada vidim da živiš među njima. Magla i gusti oblaci su skrili nebeska svetila. Jedan sveti monah je pričao da je dvadeset godina izučavao dela svetih otaca i da je pri tome vodio uobičajeni monaški život u opštežiću. a sve u nadi daće dostići ono uzvišeno duhovno stanje o kome je čuo od Velikog Antonija.

može da nam naškodi time što će nam saopštiti da treba da poznamo i poželimo za nas preuranjene i nemoguće podvige. nemoćni mogu da se mole i ležeći. To znači da treba disati veoma tiho. Opit će nas brzo naučiti da zadržavanje disanja. shimonaha Vasilija. pomiluj me grešnog. U predavanju svog načina prepodobni Nil se poziva na mnoge oce istočne i vaseljenske Crkve. i ležeći. ona napaja dušu. saobrazno svom uređenju i svojoj delatnosti. znatno pomaže da dovedemo sebe u stanje tišine i da saberemo um da ne luta. zadržavamo disanje. da sebi ne dopuštamo da mislimo o bilo čemu grešnom i sujetnom. i krajnje je teška za one koji se još nisu obučili za nju. dok je čitamo. "no sva su ona posebna. knjigom koja govori o visokim. Sa takvim stavom o otačkim knjigama. kao i sam taj način. da disanje ne bude često. umesto bilo kakve misli. Okrenimo se knjizi onog svetog oca koji je po umerenosti svog napredovanja najbliži našem stanju. sve kretnje krvi treba zadržavati. Prepodobni Nil zapoveda da ćutimo mislima. Ona je sadržana u držanju uma u srcu. Ne zanosimo se i ne oduševljavajmo se knjigom koju je napisao gotovo sam zanos. Ne treba smetati s uma da je ovde reč o delanju monaha koji su uverljivim telesnim podvigom doveli svoje telesne želje u potrebni red. govori sveti Nil. jasno i sasvim dovoljno. Na to moramo obratiti posebnu pažnju. Važno je da telo zauzima onaj položaj koji pruža duhu svu slobodu za ono dejstvo koje je njemu svojstveno. a telo i dušu treba držati u mirnom položaju. to jest nečesto i lagano disanje. kao vrtove. Sve je u njoj izloženo neobično jednostavno. prvenstveno na prepodobnog Grigorija Sinaita. po mogućnosti. i iz svoje delatnosti. molitva srca je izvor svih blaga. i da. Ona može. pa su zahvaljujući svom duhovnom napredovanju prešli sa telesnog podviga na duševni. da raspali našu maštu. Teško je naći pitanje o umnom delanju koje ona nije rešila."*148+ Da bismo se priučili načinu moljenja prepodobnog Nila Sorskog. zato što u toj molitvi nije presudno važan podvig tela nego podvig duha. Svetost ovih ličnosti i pravilnost njihovog učenja su nesumnjivi. tada ono privlači um sebi. jeste mala. i cela knjiga je namenjena monasima već spremnim za tihovanje. Bez ovoga duhovno dejstvo ne može se pojaviti u nama: ono se pojavljuje tada kada utihnu sve kretnje i navale krvi. u položaju tišine. i da se molimo sasvim lagano. on se tada moli bez truda i sa ljubavlju. No nisu početnici jedini kojima je molitva srca teška: ona je teška i za one koji se dugo trude i još nisu primili i zadržali u srcu molitvenu sladost. veseli se i postaje pribrano. nama potpuno nesvojstvenim delanjima i stanjima. Tako je izložen i način vežbanja u Isusovoj molitvi. On zapoveda da. ni o duhovnom. oni krepkog zdravlja i snage mogu se moliti stojeći i sedeći. Prepodobni Nil zapoveda da zatvaramo um u srce. baš zato što mu blagodat daje utehu. Možemo se moliti i stojeći. neprestano gledamo u dubinu srca i govorimo: Gospode Isuse Hriste. "Postoji celo mnoštvo vrlinskih delanja". veoma je dobro da taj način sjedinimo sa načinom svetog Jovana Lestvičnika. A kada neko zadobije blagodat. Ta knjiga. Uopšte. izvan svih pomisli. predlažemo monahu koji želi da upozna unutrašnji molitveni podvig da prva njegova lektira budu pouke Serafima Sarovskog. dela Pajsija Njameckog i dela njegovog prijatelja. Opit pokazuje da je za slabe držanje uma u srcu veoma teško i neprikladno. Uostalom. spolja gledano. taj plod dejstva blagodati. pobožnosti i straha Božijeg. .Svaki svetitelj je napisao svoja dela iz svog blagodatnog uređenja. ali je duhovno neobično velika. Nakon izučavanja ovih dela može se preći na knjigu prepodobnog Nila Sorskog. čak ni o korisnom. Sine Božiji. Kada počne dejstvo molitve. i sedeći.

"[150+ U svome učenju o tome da treba zadržavati disanje Sinait se poziva na prepodobnog Isaiju Otšelnika. naročito na početku podviga. da glas ne bi pomutio osećanja i pažnju uma i tako omeo molitvu. da se stalna. moljenja umom i stalnog udubljivanja uma u srce. ramenima i vratu neprestano moli umom ili dušom: Gospode Isuse Hriste. Potpuno je opravdano i praktično Sinaitovo mišljenje da trpljenje mora posebno da doprinosi molitvi. on napreduje i dobija od Duha snagu da se moli krepko i na sve načine.*149] Od jutra. a tako prekidana molitva ne bi lišila onog časa u kome bi mogla biti uslišena: Jer ne znaš šta će biti bolje. Nepokolebivo i revnosno trpi bolove u ramenima. ne dozvoljavajmo mašti da ona izobrazi lik nekog svetog ili pak samu svetlost. sveti Grigorije sjedinjuje svoj način sa načinom svetog Jovana Lestvičnika. Nekada um klone i nema snage za molitvu. "Izjutra sij" . u svoje vreme."*152+ Predlažući povremeno moljenje i ustima. potpuno nevidljivo. pozivajući se na premudrog Solomona .ako se tvoje srce otvorilo i prizivaj u pomoć Gospoda Isusa.Dela prepodobnog Grigorija Sinaita imaju punu duhovnu vrednost. jednostavno zato što je taj podvig težak. Prorok ovako govori: 'Spopašće nas bolovi kao porodilju. i ustima i umom. a naročito duhovna naprednost pisca knjige. savij se u bolni položaj. Uza sve to. "Ako želimo da nepogrešivo nađemo istinu. zato što prelesti. Carstvo . U početku je todejstvo slično ognju koji izbija iz srca. ponekad treba čak i da legne. Tada on ne primorava sebe na molitvu ustima i ne jača. i traži u srcu Gospoda: Carstvo nebesko naslediće oni koji sebe primoravaju. Razlozi za to su način izlaganja. to jest molitve. visoku pedalj. Način moljenja koji predlaže Sinait i način koji predlaže Nil gotovo su potpuno isti: prepodobni Nil iznosi učenje o molitvi na osnovu onoga što je čitao i učio iz Opgaitove knjige o molitvi. U suštini. A tvoje sedenje mora da protekne u trpljenju radi ispunjenja zaveta. da bi se telo malo odmorilo."[151+ Pod početnicima ovde se podrazumevaju početnici u tihovanju. "onda se potrudimo da jedino što imamo bude dejstvo srca. a drugi samim umom: ja predlažem i jedno i drugo. valja se moliti bezglasno i pribrano. raspaljuje dušu na neizrecivu ljubav. Tada molitva donosi značajno smirenje i skrušenost zato što molitva u početnicima jeste stalno pokretno umno dejstvo Svetog Duha. taj će. čim sedneš na stoličicu. govori Sinait. zatim shvatanja tog vremena o raznim stvarima. vođenim prilikom posete Istoku. Onaj ko se revnosno moli na način koji predlaže Jovan Lestvičnik. a i na osnovu razgovora sa Sinaitovim učenicima. ovo ili ono. često i u glavi. obično prelešćuju um neiskusnih takvim lažnim maštanjima. pomiluj me. pa sa velikim bolom u grudima. Jovana Lestvičnika i Simeona Novog Bogoslova. i da je poznamo". a na kraju je slično miomirisnoj svetlosti. s tim što sveti Grigorije govori o njemu tako što ima u vidu određenu meru napredovanja. cela knjiga prepodobnog Grigorija Sinaita je za poučavanje tihovatelja. svedi um iz glave u srce i drži ga u njemu. Na drugom mestu sveti Sinait kaže: "Jedni učitelji molitve predlažu da se molimo ustima. Kada se um privikne na delanje. a i onoga kome je knjiga napisana. nama danas daleka. jer ono zagreva i veseli um. i uveče nemoj da ti počivaju ruke. i nikako ne dopuštajmo mašti da bude slobodna. Božiju i čovečiju.govori prepodobni Grigorije. Postarajmo se da u srcu bude delotvorno jedino dejstvo molitve. kao što i u molitvi moraš biti istrajan.'[154] Obori glavu k zemlji i um sabiraj u srce . to je jedan te isti način. "Na molitvi tihovatelj mora većinom da sedi.*153+ i ne treba odmah da ustaješ čim kloneš duhom zbog velikih bolova."sjeme svoje. dostići ono molitveno stanje o kome govori Sinait. zato što je potpuno zadovoljan molitvom uma. da disanje ne bi bilo nepažljivo. nekada i usta klonu: zato se moramo moliti i jednim i drugim. ali nisu tako razumljiva i jasna kao dela prepodobnog Nila Sorskog. Zadržavaj donekle i disanje.

govori David. Čim je zapovedio da usredsređujemo um u srce. odbacivši težinu trpljenja bolova. zato što on nije upoznat sa opitima monaškog života. onda nećemo roditi Duha spasenja na zemlji srca. Gospod je ukazao da se istinska revnost sastoji u trpljenju tih i njima sličnih bolova. po Božijem sudu. "Nijedno delanje" govori prepodobni Grigorije. toliko veliko da joj i pripremljeni monasi moraju pristupati sa velikom pobožnošću. oni ostaju nepričasnici čistote i Svetog Duha. prepodobni je dodao: Ako se tvoje srce otvorilo. svi ćemo. rikah od uzdisanja srca moga. zbog osećaja večne smrti.*157+ ali ljudi snažnog telesnog sastava neizostavno moraju da pritesne svoje telo: ako ne pritesne svoje telo. kao žena kada rađa dete. a i izgleda. Svedok toga je onaj koji govori: 'Koliko god velike podvige činili u svom životu. plač duha. i podvižnici ga zadobijaju.*158] Pod rečima: s naporom razumej telesno trpljenje bola u svemu.nebesko zadobijaju[155] samo oni koji sebe primoravaju i znaju da se ono s naporom osvaja. dakle zbog grešnosti. a ne preuranjeno. Stradanje duha prenosi se srcu i telu samim tim što su i srce i telo neraskidivo povezani sa duhom i prirodno i nužno učestvuju u stanjima duha. taj i ne zna da stradanja i bolovi postoje i da mogu da postoje. Mnogi su mnogo godina delali ili delaju ne trpeći bol. kako si čuo. i ne po sudu samog podvižnika. Dar pažljive molitve obično prethodi naročitim nevoljama i duševnim potresima. misleći da ćemo biti nešto zato što smo u beskorisnoj pustinji i što u njoj slabo tihujemo. robovanja grehu i smrti. Kada budemo odlazili iz ovog života. To znači: sjedinjenje uma i srca je dar Božije blagodati. dok nemoćni imaju tu žalost zbog samog osećanja i saznanja nemoći. samo srce u njima ne zadobija blaženu žalost. već ćemo se samo (a to je dostojno sažaljenja i smeha) hvaliti. Kod ljudi slabog tela skrušenost duha i plač potpuno zamenjuju telesni trud.' Ako. Pozivajući takve da obrate pažnju na znanja stečena u opitima. Jer se slabine moje ispuniše porugama. Trpljenje i ostajanje u svakom delanju su roditelji duševnih i telesnih bolova. okusiti ceo plod. po proroku. da bi uklonio od sebe bolove sujetnih trudova. i nema isceljenja telu mome. Postradah . zbog osećaja robovanja palim duhovima. srce postaje toliko skrušeno da to izaziva u telu stradanja i bolove. Sveti oci to nazivaju umetnošću tvorenja molitve.[160+ naša bedra ne iznemažu iscrpljena u podvigu posta.i skruših sedo kraja. tada se telo raspinje. podnošenje bolova i stradanje zbog osećaja svoje grešnosti.'*159] Posvedočuje to i veliki Jefrem. i daje se u svoje vreme."[161+ Učenje prepodobnog Sinaita o trpljenju bola i o tome da ono prati istinsko tihovateljevo delanje molitve uma može izgledati čudno. Kada se srce ispoveda Gospodu u svojoj grešnosti i u svom jadnom stanju.svi su ti podvizi lažni i nekorisni. "ni telesno ni duhovno."*156] Pod bolovima se ovde podrazumevaju pre svega skrušenost duha. već i pažljivo čitanje dubokih otačkih spisa o molitvi. i ako ne začnemo trpeći bolove. savdan postiđen hodih. koji svode naš duh u dubinu saznanja o svom siromaštvu i . i ako ne utvrdimo srce u bolu. nema sumnje. kada govori: 'Trudi se. muž opitni u molitvenom podvigu . u kome nema trpljenja bola ili truda nikada ne donosi ploda onome koji prolazi kroz njega. rekao je Gospod. i zabranjuju je monasima početnicima i mirjanima zato što je za nju neophodno veliko pripremno obučavanje. strahom Božijim i oprezom.[162] U učenju svetog Grigorija o molitvi primetna je njegova osobenost: on upravlja um da se usredsređuje u srce. ali pošto se trude bez bola i toplog usrđa srca. telesnom i duševnom razumu. a onaj ko ne poznaje molitveni podvig. ako nemamo i srce koje trpi bol . mi potvrđujemo da bolove u glavi ne stvara samo tvorenje molitve uma. Zbog onoga što molitva otkriva. ali neće požnjeti roda za netrpljenje bola. trudi se trpeći bol. Oni čije delanje odlikuje nemar i slabost očito misle da se mnogo trude. jer Carstvo nebesko se s naporom osvaja.

Kada um uđe tamo. u onome što lukavi uvodi svojim zlim spletkama. čim joj oduzmeš svaku pomisao . i igraj. "zadobijaju mnogi. Srce uvlači u sebe disanjem sveži vazduh i izbacuje topli: tako ono stalno održava sistem u koji je postavljeno da bi održalo život. Znaš da se slovesnost svakog čoveka nalazi u njegovim grudima. siromašan. moramo svesrdno da ga tražimo. i znaj da ćeš. A ako i nakon mnogog truda.*163+ Dar Božiji privlačimo smirenjem i vernošću Bogu. poučavali u desnim i levim umanjenjima i preuznošenjima. kako smo i napisali. Kada se pak navikne na zatvorenost i teskobu. naći ono što tražiš. tako i um ispunjava neizreciva sladost i veselje čim se sjedini sa dušom. a onda se pomoli Bogu i postupaj onako kako ti kažem. Srce uvlači u sebe vazduh da bi disanjem ispustilo iz sebe svoju toplotu. Brate. čak i svi. Sine Božiji. dakle. psalmopojanje. ti najpre prizovi Boga. tako što ga nauče. monah koji je tihovao na svetoj Atonskoj gori. ne nečim drugim. i mi pod njegovim rukovodstvom mnogo zgodnije idemo tim putem. o brate. da bismo se. Istinskog učitelja moramo da tražimo da bismo se njegovim poukama učili i poučavali u onome što se dešava prilikom vežbanja u paženju. U grudima. Ova molitva ne da umu da se uzdigne. ne uđeš u klet srca. odaj blagodarnost Bogu. i proslavi. On pouzdano pokazuje taj umni put. pomiluj me. um uviđa da je sve spoljašnje odvratno i mrsko. Ono je oruđe života i telesne toplote. Postupaj tako neko vreme i time ćeš sigurno otvoriti sebi ulaz u srce. tačnije. zato što pruža umu i srcu znanja i utiske koji izviru iz Božijeg Duha dok sve ostale nauke pružaju tek ljudska znanja i utiske. Umno delanje je najviša škola bogoslovlja. pomiluj me. Ako ni nakon takvog traženja ne nađeš učitelja. a ono će te naučiti onome što ne znaš. i zato ona lako uvlače i izvlače svoj sadržaj. savetujemo se. vodi ga u svakodnevno napredovanje u ljubavi i želji prema Bogu. uvedi svoj um u put kojim vazduh ulazi kroz nozdrve u srce. mi govorimo. i traži ga čistom molitvom. Retki su nenaučeni koji pojačanim delanjem i vrelinom vere dobiju to delanje od Boga: ali retkost nije zakon. nauči svoj um da ne izlazi brzo otuda: on je u početku veoma potišten zato što je tamo zatvoren i stešnjen. Toj slovesnosti. kako smo ti zapovedili. tada će ono što zatim sledi biti ispunjeno veseljem i radošću. Moraš da znaš i to da tvoj um ne treba da ćuti i besposliči dok se nalazi tamo: njegovo neprestano delanje i poučenje mora biti molitva: Gospode Isuse Hriste. Ako nema nama poznatog učitelja. uđeš umom u ono mesto u srcu koje sam ti pokazao.*164+ "To najviše od najviših delanja". ako hoćeš . Ako odmah nakon toga. A dok razgleda to Carstvo tamo. takav. a dišemo srcem. čim sedneš i sabereš svoj um. a vernost Bogu pokazujemo revnosnim odbacivanjem svih grešnih pomisli. jesu pluća: Bog ih je stvorio retkim. I primoraj sebe da u grudima izgovaraš upravo to. on neće poželeti da luta vani. baš zato što . Kao što čoveka koji se nakon dugog odsustva vratio svojoj kući ispunjava radost što vidi ženu i decu. I tako. onda čini ovo što ti kažem. Čistota i smirenje uručuju darove Duha. On sa pravom naziva molitveno delanje umetnošću nad umetnostima i naukom nad naukama. koja nam učitelj razobličava jer ih poznaje iz sopstvenog opita. Znaš da udišemo vazduh. čini ga nepristupnim i nedodirljivim za napade neprijatelja. a u sebe uvuklo svežinu. uz sadejstvo Božije. dovedi disanje u izuzetno tihe kretnje i prisili svoj um da siđe sa udahnutim vazduhom u srce. dok naša usta ćute. govori veliki učitelj tihovanja. skrušenog duha i sa suzama. a ne nešto drugo.prepusti da govori: Gospode Isuse Hriste. Vernost je uzrok čistote. zato što je Carstvo nebesko unutra u nama. ili. i uvek se drži toga delanja. Umetnost tvorenja molitve uma izložio je neobično jasno i potpuno blaženi Nikifor. sluga. Sine Božiji. kako rekosmo.ništavnosti. tvorimo molitve.to možeš da učiniš. Pokretač ovog mehanizma. čim se one pojave.

U molitvenom napredovanju dejstvuju sila i blagodat Božija. radost. mi govorimo. koji su se dugo vremena zanimali moljenjem na način svetog Jovana Lestvičnika."*165+ Ovde prvo moramo obratiti pažnju na uređenje blaženog oca i na uređenje koje je on video u monahu kojeg je poučavao. Obojica su dostigli veliko molitveno napredovanje. kao da iz njega proizilazi celokupno napredovanje molitve. To je jasno iz onih članaka njegovog slova koji prethode izlaganju umetnosti tvorenja molitve: iz njih se. tvorimo molitve i psalmopojanje. niti mu pridavati posebnu važnost. a ako hoćeš i razno delanje. Pošto su Kalist i Ignjatije Ksantopul veoma detaljno objasnili taj način u delu o molitvi i tihovanju. Tamo. brate: svaka umetnost i svako pravilo. a time i jedino istinsko. Izvanredan je način koji predlaže blaženi Nikifor. Tek u poodmaklim godinama sveti Kalist je unapređen u čin konstantinopoljskog patrijarha. Polaganje nade u ta pomoćna sredstva veoma je opasno: to survava u materijalističko. Onaj ko počinje da provodi život u tihovanju. ovde nazvan slovesnošću. što se jasno vidi iz njegove knjige. A pristupiće ti. sa mnogo željenim i sladosnim paženjem. posredstvom isto toliko tihog disanja. taj vidi u njegovom izlaganju i onu postepenost s kojom moramo da ushodimo i to da zadobijanje tog načina jeste dar Božiji." Jasan osećaj sile slovesnosti u grudima. Molitvi uma naučio se dok je bio u poslušanju manastirskog kuvara. Duh onih ljudi koji ostaju u svom običnom stanju. Mehanizmu blaženog Nikifora oni dodaju da u ovom načinu moljenja usta moraju biti zatvorena. dakle iz sna koji je skoro isto što i smrt: takav duh nije sposoban za duhovna vežbanja koja smo ovde naveli.radi koga se i saobrazno kome se daje i spoljašnje tihovanje po telu . da obilno pomaže umu. pomoćno sredstvo. dok usta ćute. nepravilno shvatanje molitve i odvlači od razumevanja onoga što je duhovno. prelazimo na to delo. spava tako duboko da ne može da se probudi iz tog sna. Blaženi Nikifor ovako poučava tog monaha: "Znaš da se slovesnost svakog čoveka nalazi u njegovim grudima. Sveti Ignjatije je bio njegov najbliži prijatelj i učesnik u monaškim podvizima. monasima koji mogu da se bore protiv neprijateljskih pomisli i čuvaju svoj um. Lažno razumevanje molitve uvek donosi ili neplodnost ili ono vežbanje u njoj koje je veoma štetno po dušu. poražen padom. mir i ostale: pomoću njih će ono ispuniti sve tvoje prozbe Hristu Isusu. Monahovao je na Atonskoj gori. dakle oni koji su u znatnoj meri zadobili pribranost i veoma pažljivom molitvom pobudili duh. savetujemo se.[166+ Veoma je važno da znamo značenje koje sveti učitelji molitve uma daju predloženom mehanizmu: on je materijalno. Sveti Kalist Ksantopul je bio učenik prepodobnog Grigorija Sinaita. neprestanim uvođenjem Isusove molitve u srce. vidi da poučavanje tihovanju srca . Onaj ko razume stvar. taj treba da se zanima Isusovom molitvom onako kako predlaže blaženi Nikifor: tihim. mi ih odbacujemo čim zadobijemo napredovanje. one čine sve: pomoćna sredstva ostaju pomoćna sredstva. Posedovao je i obrazovanje ovoga sveta. osećaj da se tamo mogu tvoriti molitve i psalmopoji. oni koji su veoma napredovali. i koliko god nam bila potrebna zbog naše nemoći. i ceo zbor vrlina: ljubav. kažu oni. kroz nozdrve. Gospodu našem. unapred su određeni i pravilno ustanovljeni zato što još . kada je sazreo za takav život. Sveta braća Ksantopul govore: "I ovo znaj.priliči onim monasima koji su potpuno izučili pravilo monaškog života. u početku se obučavao monaškom životu u opštežiću. i zatvorenih usta.smo to saznali iz opita. Život u tihovanju počeo je da provodi kasnije. Njihova knjiga je namenjena isključivo tihovateljima. i nikako ga ne treba mešati sa samim dejstvom molitve. imaju veoma retki. i budi se za njih jedino onda kada se um trajno i pojačano zauzme da ga pobuđuje životvornim Isusovim imenom. jer su nepotrebna i suvišna. na osnovu pozivanja na žitije svetog Save.

Serafim Sarovski. Oni žele da monah deluje po ustanovljenom monaškom poretku.najpre zanimali ispunjavanjem onih zapovesti koje se odnose na one koji žive u ljudskoj zajednici. i suprotno ovome: sve je lepo i dobro uređeno kod onoga koji je dobro postavio temelj."*170+ Pre svih blagodatnih darova. po zakonima koje je predala Božija blagodat. i raznovrsno. iznad reči. A nakon dobijanja dara pribranosti dozvoljeno je spominjati i tihovanje.koje su postavili oci tvoji. čisto i istinski. to jest da doseže takvo stanje u kome um prebiva u srcu (i tako prevazilazi ono stanje u kome se um uvodi u srce prisilno. Tome donekle pomaže i prirodno umeće.a danas mora biti priznat za najbolji. uostalom. a tamo su se bavili delanjem u unutrašnjem čoveku i dostigli viđenje umom. ima da se dogodi u svoje određeno vreme. prirodnim umećem disanja na nos ili sedenjem tokom vežbanja u molitvi na tihom i mračnom mestu.*171+ Sveta braća Ksantopul strogo zabranjuju preuranjeno stremljenje ka onome što. delimično može biti nečista i rasejana zbog pomisli i sećanja koji su ustali protiv njoj postavljene zabrane da misli o ranije učinjenom i da se seća ranije učinjenog . Oni su se . korisno vežbati se u Isusovoj molitvi u monaškoj zajednici. A kada se to desi. čistoj i pribranoj molitvi . i sjedinjujemo se neposredno. ono pomaže da se um uvodi u srce disanjem kroz nos. dakle stanje u kome se sam um stalno obraća sebi. Sve je. Naročito se poslednji nikada nije usamljivao u tihovanje primetno ljudima.*169+ srdačnim. skoro nemoguće. sa Jedinim."*174] Uglavnom se smatra da je do sticanja pribranosti. i najpre radosno zavoli poslušnost. Delanje je ushođenje ka viđenju. posredstvom udisanja. odbačeno kod onoga kod koga sam temelj nije dobro postavljen."[168] Podvig molitve uma i srca "ispravlja se umom kojeg je osenila Božija blagodat.[173] Ako postaviš dobar temelj na početku. Nikandar Babajevski. čas u monaškoj zajednici. što je isto. i jednodušnim. govore oni. nije išao po kelijama kod braće. Taj otac je stalno čuvao ćutanje. po duhovnom sistemu monaškog života. i neprestano se moli. "želiš da se obučiš tihovanju. pribranim.[172+ teško jednomu.kaže sveti Isak Sirijski .[167] Od prebivanja u izloženoj umetnosti srca. Način tihovanja kojim se rukovodio prepodobni Arsenije Veliki uvek je bio odličan . sa Jedinstvenim i Onim koji sjedinjuje. a ne samim. a onda opet odleti). tome pomaže i sedenje u tihom i neosvetljenom mestu. . onda sledi mudro ustanovljene zakone. "Ako i ti". milošću i blagodaću Gospoda našeg Isusa Hrista. malodušno.koja. čistim. baš zato što je u duši bio veliki tihovatelj. prostim. pribrano. i vere punim prizivanjem Gospoda našeg Isusa Hrista. Ne pomiči stare međe .*175+ Potpuno tihovanje u naše vreme sasvim je teško. koje vodi ka nebu. od tog života njihov um je počeo da oseća nekretanje ili pribranost: tada su se oni udaljili u samoću pustinje. kako rekosmo. u svoju keliju primao je jedino u krajnjoj nuždi.kaže Pismo . u crkvi je stajao iza stuba. i pri tome to vežbanje u molitvi pomagati delatnim ispunjavanjem jevanđelskih zapovesti. ali čvrste i suštinske. a zatim tihovanje. sa ljubavlju prebiva u srcu. Tako su postupili sveti Vasilije Veliki i sveti Grigorije Bogoslov. s tim što su prolazili i molitvu saobraznu tom stanju. istinske ili kratkotrajne. a poslušnost je ushođenje ka tihovanju.nismo dostigli stanje u kome možemo da se molimo u srcu čisto i pribrano. Sveti oci su to izumeli samo kao neko pomoćno sredstvo za sabiranje misli iz uobičajene nepribranosti. i drugo slično tome. Gospod naš Isus Hristos i prizivanje u srce Njegovog svetog imena sa verom daruju pribranost umu. mada nekad ima i slučajeva suprotnih ovome. za vraćanje misli samoj sebi i pažnji.podvižnik stiče naviku da se moli bez prisile. tada ostavljamo mnogo i različito. onda ćeš vremenom staviti slavni krov na započetu građevinu duha. smirenjem. Ignjatije Nikoforovski. ili. prebivali su povremeno čas u tihovanju. monasi koji su veoma napredovali u molitvi uma.

"ne postiže se ni jednostavno. Prevashodstvu dara i blagodati. dotle su zanosi početnika lako zapažani i lečeni.*176] Sveti Isak Sirijski veoma pohvaljuje način života i tihovanja kojim je prepodobni Arsenije dostigao veliko napredovanje i predlaže da podražavamo taj veoma podesni. ni kako bilo. on ga sve više skreće sa istinskog pravca. biti pričasnici. iako to čitanje stvara nasladu. kako govori apostol: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u nečemu niste valjani. "prenositi bilo koje uzvišeno učenje nekome ko je još početnik i ko je po duhovnom uzrastu dete. ni sa malo truda i vremena. mada se i to retko dešava po nedokučivom proviđenju Božijem: ono zahteva i mnogo vremena. ni da ih leči. po sili. jednaki i saobrazni podvizi. U ostalim svetootačkim delima izloženo je isto ovo učenje. telesni i duševni čovek ga razume onako kako odgovara njegovom stanju. već pre svega istinski smirenoumne podvižnike koji po načinu i mestu podviga odgovaraju našoj bolesti.' Sveti Varsanufije govori: Ako unutrašnje delanje ne pomogne čoveku. sledi njegov . po tajanstvenom svetom učenju. ili prozorljivosti. govori sveti Jovan Lestvičnik o izboru učitelja. "Ne treba". da je za dostizanje pribrane molitve srca potrebno i mnogo vremena i mnogo napora. rekao je sveti Isak Sirijski. i mnogo truda. Naša sloboda.nije pisao i nije primao pisma. saglasno sa mišljenjem ostalih svetih otaca. duševnog i telesnog podviga."[179+ Isto moramo da kažemo i o knjigama: nikako ne treba da biramo knjige koje su najuzvišenije. tada On izgoni demone i strasti. i čovek postaje hram Božiji. Pogubni zanos neopitni učitelji često smatraju velikim napredovanjem. "Veliko je zlo". Možemo potpuno tačno reći da se većina nalazi u raznom zanosu. ushićenje. pun čistote i blagodati. moraju biti."'*178] Mislimo da ovi izvodi iz dela svetih otaca dovoljno objašnjavaju delanje Isusove molitve. iskrivljuje ga. Dok je bilo blagodatnih učitelja. zbog ovakvog današnjeg vremena. a smirenje čini čoveka stanom Božijim. moramo da čitamo sa posebnim oprezom i razborito. donosi čistotu. gde živi Hristos. da se to sada jedino sredstvo rukovođenja ne bi pretvorilo u sredstvo nepravilne delatnosti i iz nje proisteklog rastrojstva. neprijatelj bio izgnan sa polja srca. onoga koji je pao u zanos podstiču na još veći zanos. taj se trudi da umešno očisti svoje srce sećanjem na Boga. Zbog toga otačke knjige.' Prepodobni Jovan Karpatski govori: 'Treba mnogo vremena i podviga u molitvama da bi se u nepomutivom ustrojstvu uma našlo neko drugo nebo srca. cilj njegovog života i svih njegovih delanja bio je čuvanje paženja. mudri i veoma plodni način. takvo tihovanje donosi smirenje. iako ih radoznalost vuče da čitaju ta dela. No danas nema ko ni da zapazi zanose. nego one koji su najbliže našem stanju i izlažu delanje koje nama odgovara. Ako zanos ne bude primećen. Sveti Isak govori: 'Onaj koji želi da vidi Gospoda. da je veoma malo onih koji su odbacili svoj zanos."*180] I kada sluša duhovno slovo. da bi. Blažen je onaj koji gleda Gospoda u unutrašnjoj riznici srca. onda je njegov spoljašnji trud uzaludan. "da tražimo učitelje koji imaju dar proroštva. "Stalno moljenje u srcu" govore oni. izopačuje. sjedinjeno sa bolom srca. danas jedino preostalo sredstvo rukovođenja. Smatramo preko potrebnim da našim ljubljenim ocima i braći ponovimo upozorenje da ne teže čitanju otačkih dela o monaškim uzvišenim delanjima i stanjima. mora biti posebno ograničena. a čistota istinsko tihovanje srca. udaljavao se od svih odnosa koji su mogli da naruše njegovo paženje. i da bi se u njemu nastanio Hristos. A kada se useli Bog. i ako nastavi da deluje na monaha. kao u ogledalu. Unutrašnje delanje. čiji ćemo. i da onih koji nisu padali u zanos naprosto nema. i sa suzama izliva svoje moljenje pred Njegovom dobrotom. nadamo se. osvećen i osvetljen. i tako će svetlošću svojih misli svakoga časa videti Boga.*177] U zaključku naših izvoda iz dela Kalista i Ignjatija Ksantopula navešćemo njihovo opitno mišljenje.

zato što pažljiva molitva zahteva miran položaj. vežbaju u Isusovoj molitvi. Brojanicama se broje pokloni. Jedan monah koga je starac dobro poznavao mu je govorio: "Oče. Brojanice obično imaju sto zrna. obnovitelju ljudske prirode: pomiluj me. i tako nanose sebi štetu. a vino se prolije. Neki starac je dostigao hrišćansko savršenstvo. Nije greh samo ono što je pogubno: pogubno je i samo dobro kada ga činimo u nevreme i u pogrešnoj meri. drži se uporno tog pravca kao da je baš taj pravac dat svetim slovom. po naročitom proviđenju Božijem. Starac je davao savete iz svog uređenja i ozleđivao duše braće. i kvalitet hrane koji ne odgovara uzrastu i telesnom sastavu. a zatim na Atonskoj gori. a lestvica sto stupnjeva.[182] 3) Korisno je da u crkvi i uopšte tokom Isusove molitve oči budu zatvorene. odgovaram iz svog stanja. ona će pogubiti delatnika. 4) Držanje leve ruke na grudima. da njeni prozori budu zatvoreni. pošto pravilo tvorenja Isusove molitve podrazumeva sto molitava.izopačeni smisao. bačen u protivprirodno stanje. pomiluj me![183]. 5) Monasi savetuju tihovatelje da im kelija bude donekle tamna. nije pogubna samo glad: poguban je i višak hrane. dobija lažni pravac. i da iz tog jadnog stanja vapi svemilostivom i svemogućem Isusu. lagane.*184] Monah mora da vidi da je zbog greha obogaljen. i kada me pitaju. i oboje se sačuva." Starcu je bio nepoznat opšti monaški put. i mjehovi propadnu. Niti se sipa vino novo u mjehove stare. i bio uslišan i pomilovan. jer to čuva um od rasejanosti i pomaže umu da se usredsređuje u srce. u zemunici. Niska stolica takođe izobražava đubrište. Kada se vratio u Rusiju nastanio se u privremeni opštežiteljni manastir. unakažen. sedeći. onda oni objasne sebi tvoje reči na svoj način. Navešćemo glavne. izvan grada. a drugo. odobreno mu je da se . malo iznad leve sise. izbačen iz prirodnog stanja. inače se prodru mjehovi. 1) Brojanice ili lestvica. postoje i razna druga pomoćna sredstva koja pomažu početnicima u vežbanju u Isusovoj molitvi. ispunjene osećanjem pokajanja. stupio u tihovanje od svoje mladosti. ti govoriš braći o delanjima i stanjima koja nisu dostupna njihovom shvatanju i uređenju. 2) Veoma je korisno da se Isusovoj molitvi učimo uz velike i male poklone." Starac je odgovorio sa svetom prostotom: "I sam vidim! A šta da radim? Za mene su svi viši od mene. Time se ne odbacuje stajanje. to jest biće besplodna.*181] Gospod je ovo rekao o delanjima vrline. Niska stolica je veoma podesna za vežbanje u Isusovoj molitvi. uprkos pravilima. monasi koriste brojanice i dok se. na kome je sedeo Jov kada ga je sotona udario zlim prištom od pete do temena. zatim postupaju po tom objašnjenju. da bi se ugledali na slepog siromaha iz Jevanđelja. i sama će propasti. ali pošto skoro celokupno vreme istinski podvižnik posvećuje molitvi. 6) Tihovatelje savetuju da sede na niskoj stolici. doprinosi osećanju sile slovesnosti. monah više ne mora da brojanicama broji koliko je izgovorio molitava jer tada sva pažnja prelazi na molitvu. A kada dostigne veliki stepen paženja na molitvi. izmučen. tako što je. Mnoga braća su videla u starcu nesumnjive znake svetosti pa su mu se obratila za savet. Nego se sipa vino novo u mjehove nove. koja obavezno moraju biti usklađena sa stanjem delatelja: u protivnom. na štetu i propast duše. kakve je činio blaženi mladić Georgije o kome govori sveti Simeon Novi Bogoslov u Slovu o veri. koja se nalazi u grudima. u šumi. Osim pomenutih pomoćnih sredstava. Najpre je tihovao u Rusiji. suprotno svojoj nameni. prvo. koji je sedeo kraj puta i vikao Gospodu: Sine Davidov Isuse.

7) Podvižnici umnog delanja ponekad imaju potrebu da pomognu sebi tako što se polivaju hladnom vodom ili tako što nakvašene peškire stavljaju na mesto priliva krvi. obmanjuje. zbog toga. treba da se vrši . toplota krvi. mnogo je bliže prelesti kada podvižnik osetivši u srcu ili u grudima toplotu od krvi pomisli o njoj. spustili odar na kome je uzeti ležao. upetljava.*186] Takvu vrelinu sigurno će osećati oni koji budu veoma prisiljavali sebe da sjedine um i srce materijalnim pomoćnim sredstvima. naprotiv. neuke upotrebe materijalnih pomoćnih sredstava. dali u zbunjenost. nešto. a to je početak samoobmanjivanja. koja je zapravo toplota krvi. prebiva slovesna sila. treba tiho zadržati disanje. čak i želja.*185] Isceljenje se zadobija smirenjem i verom. po učenju otaca. ta strašna prelest nije ništa drugo do priliv krvi. Svesni svog jadnog stanja. šireći se svim delovima grudi veoma lako može da se spusti i zagreje donji deo utrobe. Međutim. Toplota koja je izazvana pojačanim materijalnim podvigom takođe je materijalna. čim su došli u to stanje. i gde. probili su krov kuće u kojoj je bio Hristos. poverovali su u to mišljenje misleći da je ono rezultat samog opita. Mnogi su poverovali u to samo zato što su uvažavali znamenito ime staraca. a mnogim drugim podvižnicima pričali su taj slučaj kao očiglednu tešku posledicu vežbanja u Isusovoj molitvi.njome bavi i sedeći. Starci su bili užasnuti lukavstvima đavola kada su čuli da se pri prizivanju Isusovog imena pojavilo veliko raspaljivanje. Taj priliv možemo lako isceliti za dva-tri dana tako što na upaljenim mestima držimo peškire natopljene mlakom vodom. Tako i mora da bude. oni su pribegli znamenitim starcima da bi tražili od njih savete kako da leče svoje duše rastrzane nevoljom i nedoumicom. Opit pokazuje da su se neki. pa počne da stvara sebi nasladu. da ne iscrpljuje njihovu snagu i da im ne oduzima mogućnost da se bave duševnim podvigom. i srce se zagreva ako se neprestano i dugo napreže. Voda mora biti mlaka. Da bi se ta toplota smanjila. a zato i o sebi. ne treba izazivati u njemu vrelinu preteranim zadržavanjem disanja i naprezanjem srca. Takvu vrelinu osećao je prepodobni ava Dorotej dok se bavio naukama i zato se rashlađivao vodom. neopitni podvižnik će sigurno pomisliti nešto o njoj. svojstvena tim delovima tela u stanju zagrevanja. Uopšte. i ne shvatajući šta se dešava sa njima. truditi se da molitva dejstvuje u samom vrhu srca. Naročito bolesni i veoma stari moraju da paze da njihov telesni podvig ne bude prekomeran. Suština delanja je u Gospodu i u Njegovom imenu. gde. pa su tim stradalnicima zabranili vežbanje u Isusovoj molitvi. To je telesna toplota. a i da bi se sprečio njen prekomerni pad. umna delanja izazivaju vrelinu kod ljudi određene telesne građe. misleći da je ona uzrok tog zla. naći će u njoj prijatnost. Predostrožnost je neophodna zato što ta toplota. ne treba mučiti srce. u uninije. dovela na meru.[188+ Čim oseti tu toplotu. Što podvižnik više prisiljava i napreže svoje telo. uništava uobražavanjem. ne treba vršiti preveliki pritisak na um da uđe u srce. treba preduzeti posebne mere predostrožnosti čim se ona pojavi. Ta toplota je direktna posledica takvog podviga:[187] svaki deo ljudskog tela se zagreva kada ga trljamo. toplota pale prirode. time se toplota krvi povećava. nikako ne sme biti hladna. i uzeti je isceljen. nasladu. ako im budu pridavali prekomerni značaj. Toplota počinje da dejstvuje u srcu ako molitvu srca želimo da pojačamo na neki naročit materijalni način. već. da sebe pomračuje. Oni su u tome prepoznali strašnu prelest. u očajanje. a ponekad i ležeći. Tada se pojavljuje telesna želja.*189+ Ništa posebno ne treba misliti o toj toploti. naprotiv. Mnogo je opasnije. To posvedočuje i jevanđelska priča o isceljenju uzetoga: pošto nisu mogli da se približe Hristu od okupljenog naroda. do kojeg dolazi usled pojačane. i ako ne budu davali potrebni značaj duhovnim pomoćnim sredstvima. zato što hladna voda povećava vrelinu.

rekao je sveti Marko. bavite se pažljivo Isusovom molitvom na način koji predlaže sveti Jovan Lestvičnik. ne može da ne vidi sam mehanički način koji je upotrebio. naročito danas kada je gotovo nemoguće sresti dobrog učitelja tih predmeta. sjedinjujte molitvu sa suzama. onda je ona veoma opasna: zbog neznanja i nerazboritosti ona nosi u sebi veliku mogućnost pada u prelest i u druge vrste duševnog i telesnog rastrojstva. značajno spoticanje. a ako se rukovodimo jedino knjigama. tanana. Tada se i sam molitveni čin potpuno menja: molitva postaje prirodna. To je na osetljivom unutrašnjem putu značajan nedostatak. nemajući učitelja. prisutna u otačkim delima. Ništavno. Može li šta biti žalosnije. To dejstvo. i neka cilj vaše molitve bude pokajanje. a rastrojili su se i ozledili mnogi. onda je upotreba materijalnih pomoćnih sredstava malo opasna. orošava. i noge. beznačajno nadanje u bilo šta izvan Boga može da zaustavi napredovanje. i da sam. veoma je potreban razboriti oprez. i krila. nisu . verovatno zato što tada nije postojala potreba za takvom poukom. u kome je vera u Boga i vođa. osvežava. potpuno slobodna i laka. dostižemo prevashodno tako što materijalnim pomoćnim sredstvima pojačano prisiljavamo sebe. pokrene da učestvuje u molitvi. jadnije od ove hule. inače smeštena u grudima. ono je potpuno sigurno od prelesti i drugih ozleđivanja. koje nam sam prst Božiji otkriva svojim dodirom. Kada Božija blagodat oseni molitveni podvig i počne da sjedinjuje um i srce. Božiji dar. duhovno pomazanje. neki su te posledice pripisali samoj svesvetoj Isusovoj molitvi. duhovna. ali u vreme koje je poznato jedino Bogu. kasnije su poslužila kao uzrok značajne nedoumice i pogrešnog vežbanja u molitvi kod onih koji. ali ne može da ne vidi svoj podvig.tako o toj molitvi govori prepodobni Maksim Kapsokalivit na osnovu sopstvenog opita. ne može da mu ne pridaje naročitu važnost. pipajući. "Hristos je za vernika sve".bogosluženje. a onaj koji ga je dostigao uz pojačanu upotrebu materijalnih pomoćnih sredstava vidi dar Božiji. ove prelesti? Sveti oci su učili molitvi srca. tada će materijalna toplota krvi potpuno da iščezne. Ono je bolje od svih drugih dejstava u svakom smislu: ono je mnogo obilnije. a sve zato što su imali samo površno i nejasno mišljenje o Isusovoj molitvi i o okolnostima koje su je pratile. Sveti Nikifor govori o slovesnosti kao o nečem poznatom: kada se slovesnost. Oni koji poseduju neka znanja teško mogu da detaljno i temeljno predvide i odgovorima preduhitre sva pitanja potpunog neznanja: u čemu neznanje vidi mrak. Tada se u srcu pojavljuje druga toplota. ali nisu dali preciznu pouku u kom delu srca ona treba da se vrši. Dejstvo molitve srca otkriće vam se samo po sebi. probija u riznicu duhovnih znanja. vuče nas da neizrecivo ljubimo Boga i ljude . izabere od njih ono što njemu odgovara. pipajući. već.[190+ Predlažem ocima i braći ubogi savet i molim ih da ne odbace moj ubogi savet: ne prisiljavajte sebe da pre vremena otkrijete u sebi molitveno dejstvo srca. a ne neznanju i nerazboritosti. rukovođen delima svetih otaca. Čim su videli štetne posledice nerazboritog podviga. značajna prepreka za razvoj duhovnog napredovanja. u tome za znanje nema ničeg nejasnog. kada podvižniku nema druge nego da se sam. Ako uz sebe imamo opitnog učitelja. onaj koji ga tako zadobije vidi u dobijanju jedino Božiju milost. naprotiv. Duhovno napredovanje nema ni kraja ni granice. Potreban je. Živite po jevanđelskim zapovestima. deluje kao lekovito.1 Od onih koji su sa velikom revnošću koristili materijalna pomoćna sredstva napredovanje su dostigli retki. toplota koja ne izaziva nikakvo raspaljivanje. nematerijalna. Neodređena ukazivanja na srce. odmah za njom pokreće se i srce da i ono učestvuje u molitvi.

a Isusovoj molitvi pripiše ono što se mora pripisati zloupotrebi. koja se pri vrhu širi. Oni samovoljno pristupaju vežbanju u molitvi srca . Njegov gornji deo je smešten naspram leve sise i pričvršćen je. Isusova molitva naročito. koje je razjedinio pad. uvode ga u srce. a pri dnu sužava.ne znajući da time prizivaju i sebi nameću nepravilno stanje i prelest. i zato što sećanje na Boga. ima ih i danas. U čovečijem duhu skupljena su osećanja savesti. Kakva čudna pojava! Podvižnik se naoko zanima molitvom. nesuštinskim dobrima. a i sama po sebi. pokreće te organe. Pozivajući se na svetog Teofilakta i druge oce. potpune oskudice opitnih učitelja. a ona. a to zanimanje izaziva pohotu. pa onda neznanje zloupotrebi materijalno pomoćno sredstvo. a iskrenost svoje dobre volje trudbenik dokazuje time što će isceljenje dobiti neprestanim prebivanjem u molitvi. Sjedinjenje je delo prsta Božijeg. jedinog koji može da isceli ranu pada. Takvi primeri nužno postoje zato što su neizbežna posledica neznanja.usmeravaju dah. Shimonah Vasilije i starac Pajsije Veličkovski pričaju da su mnogi njihovi savremenici ozledili sebe zato što su zloupotrebljavali materijalna pomoćna sredstva. pa su na osnovu površnog i na brzinu i čitanjem formiranog mišljen>a odlučili da se zanimaju umetnošću molitve srca.[191] I kasnije često srećemo primere rastrojstva zbog takvog postupanja. Đavo naročito proganja one koji se vežbaju u moljenju imenom Gospoda Isusa. Mnogi nemaju nikakvog znanja o ustrojstvu srca. Posledica neuke upotrebe materijalnog pomoćnog sredstva je veoma snažno raspaljivanje telesne želje. treperenja tog dela nazivamo kucanjem srca. a ona čini duh sposobnim da se sjedini sa umom koji se moli. u donjem je sila želje. preuranjene i gorde revnosti. a sjedinjuje ih blagodat iskupljenja. krotosti. Svu svoju pažnju trudbenik molitve mora da obrati na ovo. za to on upotrebljava prelesti sveta i odvlači od istinskog dobra ka prividnim. iako se raspoloženje za vežbanje u Isusovoj molitvi potpuno smanjilo. smirenja. Čovečije srce ima oblik dutuljaste kesice. a time otkucaji srca postaju jači . u srednjem delu je sila revnosti. i nikako ne sme da dozvoljava sebi ."[192+ Zato svako ko je posvetio sebe istinskom služenju Bogu neprestanom Isusovom molitvom mora naročito da čuva sebe od rasejanosti misli. slovesna sila. samovolje. Tome donekle doprinosi i umetnost upućivanja uma ka slovesnosti i ka gornjim delovima srca. "Sav podvig i sva revnost našeg neprijatelja" govori prepodobni Makarije Veliki. napokon. Jasno objašnjenje ovoga postalo je preka potreba.temeljno izučili otačka dela. njegov donji deo se spušta do krajeva rebara i slobodan je. koju bi moralo da umrtvljava. "sadržana je u njegovom nastojanju da našu misao odvrati od sećanja na Boga i od ljubavi prema Njemu. s tim što su svu nadu položili na materijalna pomoćna sredstva za molitvu. ili duh čovekov. shimonah Vasilije tvrdi da su tri sile duše. samim tim što se nalazi blizu polnih organa. predstavlja sredstvo za prebivanje u neprestanom jedinstvu sa Bogom i za neprestano odbijanje neprijateljskih napada. Onaj ko nastoji da pokrene i uzbudi donji deo srca. zaključavanjem uma u reči molitve. Molitva srca je rezultat sjedinjenja uma i duha. ovako raspoređene: u grudima i u gornjem delu srca nalazi se slovesna sila. i druga slična svojstva: potrebno je da se dejstva ovih svojstava sjedine sa dejstvom uma. dovode taj deo do telesne uzrujanosti. spoljašnjom i unutrašnjom delatnošću po jevanđelskim zapovestima. u taj deo srca. sila revnosti i sila želje. Upražnjavanje Isusove molitve je naročito mrsko đavolu zato što molitva najspasonosnije deluje na našu dušu. i zato misle da se srce nalazi tamo gde čuju njegove otkucaje. taj pokreće silu požude. uobraženosti. Suvišno naprezanje pri upotrebi tog materijalnog pomoćnog sredstva je štetno zato što izaziva materijalnu toplotu: za toplotu tela i krvi nema mesta u molitvi. ili prirodna požuda. ljubavi prema Bogu i bližnjem.

Najužasniji primer kakvom strašnom mržnjom prema Bogu. starci. "Lukavi demoni". poučava i teši Serafim. pa time dozvoljavaju da budu obmanuti. u obliku sablažnjivih predmeta. i nesrećama. osuđuju ih i kude. Demoni iskušavaju pomislima.*197] "Dok prolazimo put unutrašnjeg misaonog života". Veliki trudbenik Isusove molitve. sećanjem na najpotrebnije predmete. priređuju im razne uvrede i mučenja. Sveti Simeon Novi Bogoslov govori da po nagovoru demona monasi koji provode licemerni život zavide istinskim podvižnicima pobožnosti i čine sve da ih rastroje i isteraju iz obitelji. pogađaju svojim suprotnim mišljenjem u samo srce i na svaki način se trude da nas odvuku od prolaženja unutrašnjeg puta tako što nam postavljaju na njemu razne prepreke. naša prva obaveza je da pribegnemo Bogu. a čak i one oprezne koji shvataju lukavstva neprijatelja. pretrpeo je mnoge neprijatnosti zbog neznanja i telesnog pogleda na monaštvo svoje sabraće: oni koji telesno čitaju Zakon Božiji misle da ga treba ispunjavati spoljašnjim delima. a ne razumiju ni šta govore ni šta tvrde. i stalno mora da se vraća moljenju Isusovim imenom. napastima. i On neka vam je strah i bojazan". U takvim slučajevima. mučenika. Nikakva suprotna mišljenja ni otpori na tom putu ne smeju da nas pokolebaju: u tom slučaju treba da se utvrdimo u Reči Božijoj: I ne bojte se čega se on boji. ponekad u obliku svetlih anđela. već treba da smatramo da smo nemoćni za odnose sa neprijateljskim duhovima i nedostojni za odnose sa svetim duhovima.[196+ Čak se i oni monasi koji su dobronamerni. glavni delatnici demoni: oni koriste kao svoje oruđe kako one ljude čija se delatnost ni u čemu ne razlikuje od demonske. verujući da se Isus neumorno stara o onom svom slugi koji svojim neumornim sećanjem na Hrista dokazuje da se neprestano nalazi uz Njega. raznih bojazni i drugim oblicima neverovanja. blaženi starac Serafim Sarovski. I u tome su. tako što ga okružuju klevetama. prepodobnih i samog Hrista: ne treba se bojati demonskih pretnji. Posebnim nevoljama i gonjenjima istinskog. kao u pristanište. nalaze da je njihovo ponašanje neobično.[194+ U svim demonskim bitkama osećaj zbunjenosti uvek je siguran znak približavanja palih duhova. ali nisu dovoljno pažljivi prema sebi. prilepljeni uz spoljašnjost i čulnost. prema Reči Božijoj. čak i onda kada njihovo dejstvo izgleda sasvim pravedno. maštanjima. ljudi. ne treba da ulazimo u odnos i razgovor sa njima. i ne plašite se. ipak retkim. ne smemo da ga napuštamo čak ni onda kada nas ljudi. ne sme da obraća pažnju na misli i maštanja koji se pojavljuju. da se potpuno predamo Njegovoj volji i molimo za Njegovu pomoć: na takve pojave ne treba da obraćamo pažnju.*195] Podvižnicima koji se usamljeno i pojačano mole demoni se pojavljuju u obliku čudovišta.bogoubistvo. naizgled duhovnim razmišljanjima. bogougodnog podvižnika molitve izlažu njegova braća. govori prepodobni Nil Sinajski. koji su učinili zločin nad zločinima . književnici i fariseji. sablažnjuju na duhovne delatnike. izazivanjem brige. "noću nastoje da uzbunjuju duhovnog delatnika kroz same sebe. tako i one koji ne shvataju demonske bitke i zato lako postaju oruđa demona. no koji provode spoljašnji život i ne poznaju duhovni. a prema svim pojavama uopšte treba biti sumnjičav. crpeći pouku i utehu iz svog duhovnog opita."*193+ Svaki delatnik molitve brzo će opitno upoznati da demoni vode bitku baš tim redom. kako smo već rekli. bez unutrašnjeg podviga.[198] Božiji promisao je upotrebio prepodobnog Grigorija Sinaita u XIV veku kao oruđe za obnavljanje . a danju kroz ljude. jer sa nama je Bog Gospoda Boga našega svetite u srdačnom sećanju na Njegovo božansko ime. "ne smemo da slabimo. prema Duhu Božijem mogu da se zaraze ljudi čija se nastrojenost ni u čemu ne razlikuje od nastrojenosti demona predstavljaju judejski prvosveštenici.misaono praznoslovlje.

kako ga. bez obzira na svoju zemaljsku učenost. i zašto su se u početku snažno usprotivili takvom učenju.umnog delanja. tobože poučava da svoje oči i svoju misao okrenemo prema sredini stomaka. a ne osuđivanja odvratimo pažnju od njihovih besmislica. i tako dalje. čini samu suštinu stvari. čovečiji duh upravo tada potpuno pomahnitalo pokazuje mržnju prema Duhu Božijem. vidljiva samim telesnim očima. naročito onom zaraženom uobraženošću i otrovom jeresi. poveo je raspravu sa Varlaamom i silom Božije blagodati pobedio ga. oni su upravljali oči u pupak i pri tome zadržavali disanje. i površno. moramo. i da bismo jasno pokazali kako telesni i duševni razum nepravilno shvata sve duhovno. izopačuje zbog mraka pada u kome se nalazi. koliko možemo. Sveti Grigorije Palama. koje se nalazi u Dobrotoljublju.[200+ Berže. ostavio u mnogim Grcima koji su bili površni hrišćani poverenje u svoje učenje. sedeći u uglu kelije. Da bi to i ostvario. još čudnije izgleda samo umno delanje. on se odrekao latinstva. ne prežu da hule i na dejstvo Svetog Duha. čak nosom. Napisao je nekoliko dela u kojima je dokazivao ispravnost Istočne Crkve. Fleri pravi izvode o mehanizmu iz Slova o tri načina moljenja svetog Simeona Novog Bogoslova. A pošto je stupio u opštenje sa satanom. da bi pokolebao celu Crkvu. a tamo su njegove hule i besmislene klevete prihvaćene kao ispovedanje istine. istoričar Fleri. da zadržavamo disanje.[201+ Izopačujući način moljenja umnih delatelja Istočne crkve i huleći na njega. poslušajmo šta o viđenju Hristove svetlosti govori naš blaženi trudbenik Isusove molitve. pomoćno sredstvo. Kada je dobio što je želeo. revnosnim i razumnim podvižnicima. U Konstantinopolju je povodom toga sazvan sabor. Telesnom i duševnom razumu. a onda je lukavo naveo jednog atonskog pustinjaka da mu otkrije umetnost vežbanja u Isusovoj molitvi. izrazio je želju da provodi najstroži monaški život. kao i Varlaam. hteo je da ga oslabi. latini ne prežu da hule i na blagodatna stanja izazvana molitvom. Preosvećeni Inokentije u svojoj Crkvenoj istoriji priča da je kalabrijski monah Varlaam u XV veku stigao u Solun. Varlaam i njegove hule predate su anatemi. čak da ga sruši. prenosi doduše pobožnim. Teško bi bilo poverovati da je umni i učeni Fleri napisao ovakvu besmislicu da ona nije zapisana na stranicama njegove istorije. iznećemo ovde ukratko klevete i zle reči o umnom delanju koje su izneli latinski monah Varlaam i neki zapadni pisci. govori da su grčki monasi sagledatelji od silnih naprezanja u sagledavanju pomerili pameću i upali u fanatizam (prelest). skoro zaboravljenog među monasima. ali ubeđenim da se Bogu služi jedino telesno. atonski monah i veliki trudbenik umne molitve. a tada im se činilo da vide blistavu svetlost. Prepustimo Božijem sudu klevete i hule jeretika. a pošto su takvi podvižnici pridali telesnom podvigu značaj koji mu inače ne pripada. Da bi učinio nešto u korist Zapadne crkve. i tako dalje. kako smo videli. koje mu je darovao. a pod velom pravoslavlja. i tako izopačuje to delanje. Serafim Sarovski: "Da bismo primili i ugledali u srcu Hristovu svetlost. onda je jasno zašto im je učenje prepodobnog o duhovnom podvigu bilo veoma čudno. usredsređuje celokupno delanje umne molitve u materijalno pomoćno sredstvo. preneo ga na Zapad.*199+ Opisujući Varlaamovo delovanje. i time zaslužio pohvalu i poverenje cara Kantakuzena. sa osećanjem plača. Da bi došli u stanje ushićenja. i tvrdi da Simeon. a pošto je znao da je grčko monaštvo glavno pojačanje Crkve. grad na istoku Grčkog carstva. Da bismo to objasnili.da odvučemo sebe od vidljivih . bez pravilne upotrebe razuma shvatio otkriveno. koje oci. Varlaam se vratio u Kalabriju i latinstvo. tojest prema pupku. i poslao ga na Atonsku goru da svoje znanje. Varlaam je uobrazio da materijalno. drugi veoma umni i učeni pisac. nazivaju samo jednim pomoćnim sredstvom. i da duhovna viđenja nisu ništa drugo do materijalna viđenja. Izvestio je cara o tome da je otkrio jednu veliku zabludu.

a ona stvara želju da traži najvišu svetlost. XVIII stoleća napisao svitak o molitvi uma. zato što. a i zato što ih je vodio neuki i toj molitvi neiskusni učitelj. mada ujedno deluje na telesne oči. koji su opitno poznali hrišćansko savršenstvo i prikazali ga u svojim delima svojstvenim toj neizrecivoj tajni tako što su ga izobrazili u materijalnom svetu. a veoma podrobno o sticanju čiste molitve. hulio da je prevazišao i stare tri puta proklete jeretike Varlaama i Akindina. koja donosi blagodatne darove. video je da su neki revnitelji nakon te molitve upali u neku prelest zbog svoje samovolje. Njegove hule su postale toliko snažne da su neki starci zabranili čitanje otačkih knjiga i zapretili da neće dati blagoslov za čitanje. ali on nije za to okrivio samovolju i neiskusno poučavanje: ne.*204] Prepodobni Makarije Veliki detaljno i veoma jasno izlaže učenje o toj svetlosti u Sedmom slovu i kaže: "Ta svetlost je suštinsko sijanje sile Svetog Duha u duši. sujetni filosof. i istinski poznaje Bog dušom dostojnom i koja ljubi. da ona otvara duševne oči da sagledavamo njima. duhovna. očišćene pokajanjem i osvetljene sijanjem Duha. tada će zasijati Hristova svetlost i obasjati hram duše svojim božanskim sijanjem. na podsticaje samog đavola. govori Pajsije u pismu starcu Teodosiju. kako govori prorok Malahija: A vama koji se bojite imena mojega. Podvig molitve zahteva temeljnu obuku. moramo da zatvorimo telesne oči. a da je težnja ka preuranjenom zadobijanju tih darova krajnje štetna i vodi jedino ka prelesti. nesvesnih svog pada.[206] "Ovih dana". Riječ o . Kada takvim vežbanjem zadržimo um u srcu. Starac Pajsije Veličkovski je krajem prošlog. "jedan monah. onima koji stanje pada proglašavaju i uzdižu u stanje najvišeg napredovanja. i zato je naročito čudna i mrska onima koji su skloni tome da njihov duh prebiva u zboru palih. on je pokrenuo tako neobično velike progone revnitelja te molitve da su neki od njih ostavili sve i prebegli kod nas. pa se namerio da izloži te hule pismeno. da se obnovljena priroda snabdeva i ukrašava darovima Božije blagodati. no tada je oslepeo. dobrim delima i verom u Onoga koji je raspet radi nas. on je podigao strašna i sramna huljenja na tu svetu molitvu. iz Mošenskih gora." Koliko god telesni i duševni razum bio bogat premudrošću sveta. poznate po tome što su hulili na tu molitvu. a ne materijalna. odvraća od nas Božiju milost."*203] Iz ovoga se vidi da je ta svetlost. pogođen Božijom kaznom. hulio na nju. i život bješe svjetlost u ljudima. da pogruzimo um u srce. tada.predmeta. suprotno shvatanju Varlaama Kalabrijskog i latina.Veoma je korisno da znamo da plod čiste pribrane molitve uvek bude obnavljanje prirode. na njene revnitelje i delatelje. i to je preseklo njegov bogoborački poduhvat."*205+ Ovo učenje Makarija Velikog potvrđuju i svi sveti oci Istočne crkve. granuće sunce pravde. huljenja koja celomudreno ljudsko uho ne može da podnese. monah. i tamo da prizivamo ime Gospoda našeg Isusa Hrista. što se i desilo svetom apostolu Pavlu. Ne bojeći se Boga. moramo da očistimo dušu pokajanjem. kao svojstva obnovljene prirode. on je hulio na tu svetu molitvu. a blagodatni darovi dolaze sami po sebi. toliko je. kroz nju se otkriva svako znanje. Zato svi oci veoma kratko govore o darovima blagodati. Filosofu nije bilo dosta da huli samo usmeno. čovek nalazi u imenu koje priziva nasladu. Ona je sredstvo sjedinjenja čovekovog duha sa Božijim duhom. zbog filosofovih razvratnih reči došli su do takvog bezumlja da su otačke knjige koje su imali privezali za cigle i bacili u reku. na poticaj uobraženosti. i ne stideći se ljudi. i ovde bogougodno provode pustinjski život. Bogu neprijateljskih duhova. po meri revnosti i vreline duha prema Ljubljenome.[202] Ta svetlost je ujedno i život po jevanđelskim rečima: U njemu bješe život. Drugi. slaboumni. i u njemu opovrgao sve ono što je jedan sujetni filosof. Povrh toga. Pajsijev savremenik. on veoma divlje i nedobronamerno gleda na molitvu uma. odbačenih.

Jer je ludost Božija mudrija od ljudi. nastale u nama zbog našeg neverovanja. Ako u psalmopojanju koje se vrši glasno.*207] Jelini koji nisu poznali hrišćanstvo i Jelini koji su se vratili od hrišćanstva ka jelinstvu traže u molitvi uma mudrost saobraznu svom nastrojenju i nalaze ludost. da se malopomalo obučavamo i ushodimo na stepen umnog delanja. oni počivaju u tom svom spoljašnjem moljenju. silno . ali istinski hrišćani naizgled slabim i maloznačnim podvigom molitve uma zadobijaju Hrista. odrecimo se naslađivanja ukusnim jelima i pićima. površno. odbacimo praznoslovlje. nemajući pojma o molitvi uma po predanju Pravoslavne Crkve. naša prazna maštanja zamenimo neprekidnom molitvom Gospodu Isusu. objavljena svim ljudima kroz usta apostola. govori shimonah Vasilije. Ulazeći u sasud po meri njegove čistote. i donosi rod saobrazan tom delovanju. oni ni u molitvi ustima ne mogu da zadobiju potrebnu pažnju. i onda se potpuno predamo našem radosnom mišljenju da radimo nešto veliko i tešimo sebe samim brojem molitava.*210+ Ovde je dovoljno da kažemo da se oni koji iz tih razloga odbacuju vežbanje u Isusovoj molitvi zanimaju isključivo molitvom usta.[212] zapoveda apostol. "Mnogi". ako je ono rasejano. ustima. zbog prelesti koja ponekad usledi nakon umnog podviga. Ako su neprijatelji još oko nas.krstu. Ova zapovest se odnosi na sve hrišćane. i slabost je Božija jača od ljudi. ne previše. pogrešno misle da umno delanje priliči jedino bestrasnim i svetim ljudima. Odbacimo maštanja i sujetne pomisli. zlopamćenja. tropara i kanona. Stalno i mnogo psalmopojanje veoma često rađa sumnju i sve što uz nju ide. Povucimo se od prezasićenja. treće. Neosnovanost ovih dokaza razmotrili smo na odgovarajućem mestu. a sila Božija nama koji se spasavamo. a ona se dobija prvenstveno od molitve uma. i time hranimo unutrašnjeg fariseja!"*211] Neka odstupi od nepravde svaki koji priziva ime Gospodnje. prekinimo nepotrebne izlaske iz kelije kod braće i primanje braće u keliju pod izgovorom ljubavi. a ne da do smrti ostajemo u psalmopojanju. a naročito na one koji su se namerili da se vežbaju u neprestanom moljenju imenom Gospoda Isusa.*208] Ludost je što su naši učenjaci. onda ono deluje na dušu veoma slabo. svesvete svetinje. po spoljašnjoj navici. Prečisto Isusovo ime ne podnosi da ostaje u nečistoti: ono zahteva da se iz duševnog sasuda izbaci i da bude izbacivano sve nečisto. ne dostižući ni u njoj potrebno napredovanje. a i zbog toga što se. "bez opitnog umnog delanja. šale. Oni ne shvataju da su nam takvo moljenje pevanjem oci predali samo za jedno određeno vreme. a naše mnoštvo misli. zbog potpune oskudice učitelja tog delanja. ona ostaje ludost kada je um javlja srcu i celokupnom biću starog čoveka. nema pažnje. Božiju silu i Božiju premudrost. zbog nemoći i detinjske slabosti našeg uma. a potrebni su zato da bi sasud postao dostojan stan duhovnog blaga. ponovili hule i besmislice tih pisaca. Sa punoćom vere položimo sve na Gospoda. drugo. ludost je onima koji ginu. Čim odbacuju opitno poznanje umne molitve. Zbog toga. razdražljivosti i drugih naših strasti. drže samog psalmopojanja. neka nam pravilo bude da se umereno i stalno uzdržavamo u hrani i piću. čak i od nasićenja. što je neodvojivo od telesnih delatnika koji ne vode računa o umu. hule. zbog nerazumne brige. zbog slavoljublja. pod kojom prikrivamo prazne besede i zanimanja koja pustoše dušu. smeh. zato što su smatrali da je to vežbanje svojstveno jedino svetim i bestrasnim ljudima.[209] Duhovni prijatelj starca Pajsija Veličkovskog pominje i druge njemu savremene monahe koji su odbacivali vežbanje u Isusovoj molitvi iz tri razloga: prvo. spavajmo onoliko koliko je potrebno. a pročitavši o toj molitvi jedino u delima zapadnih pisaca. Ima li šta detinjastije od onoga kada pročitamo ustima našu spoljašnju molitvu. ono samo počinje da dejstvuje u njemu i vrši ono dalje čišćenje za koje sopstveni čovekovi napori nisu dovoljni.

po samom svojstvu tog vežbanja. bez Njega u sebi smatraćeš da propadaš i da si propao. suštinski uslov napredovanja u Isusovoj molitvi je prebivanje u zapovestima Gospoda Isusa. govori starac Serafim. pomiluj me grešnog. čak ne može ni da se ostvari. Kada osetiš u sebi ta svojstva dejstvom Božije blagodati. to jest srce sa svojim pomislima i željama. Ako se duhom sjedinimo sa Njim. koje se mora očistiti posredstvom paženja. zahteva neprekidno straženje nad sobom. zato što ta molitva stanuje i počiva u umu i srcu. izvor dostupan svakome ko iskreno želi da napreduje. ali silnom sladošću koja uništava raspoloženje srca prema svim zemaljskim nasladama. koliko god ona spolja izgledala malo važna. Ne ostavljaj bez pažnje ni najmanju crtu iz Jevanđelja. Takva molitva ima neobičnu silu: ona je potpuno duhovna. samom Njegovom srcu. iz same dubine duše. Neka ćuti u tebi sve tvoje staro! Neka dejstvuje u tebi jedino Isus svojim najsvetijim zapovestima. prinosimo mu žalbe i molimo za Njegovu milost u najvećoj tišini i smirenju.plačimo. koje su često veoma razvijene kod neznabožaca i jeretika. Neophodni. i sva tvoja dela biće podjednako dostojna neba. upravi po njima svoje misli i svoja osećanja . celokupno svoje ponašanje po zapovestima Gospoda Isusa. onda ćemo se našim duhom sjediniti sa Njim. vapimo Caru careva onako kako vapiju uvređeni i ugnjeteni iz mase naroda. . neprestano ćemo se sećati Njega. Kada se nasladiš Isusovim svojstvima zavolećeš Hrista i poželećeš da On potpuno obitava u tebi. "Pobožna opreznost". probali i ispunili dobru i ugodnu i savršenu volju Božiju. onom tihom.[213] rekao je On svojim učenicima. upravi po njima svoje reči. više od svoje duše. "ovde je potrebna zato što je ovo more. nasladićeš se onom neprolaznom sladošću koja ne pripada ovome svetu i veku. izgovara se neposredno na samo Carevo uho.*215] Život po jevanđelskim zapovestima je jedini istinski izvor duhovnog napredovanja. u kakve god spoljašnje okolnosti ga stavio nedokučivi Božiji promisao.*214] ako budemo nepokolebivo ispunjavali zapovesti Gospodnje. nezavisno od toga da li prebivaš u bezljudnoj pustinji ili u vrevi društvene zajednice. neprestano ostajati u jedinstvu sa Njim po duhu.i poznaćeš Hristova svojstva. Šta znači ostajati u ljubavi prema Gospodu? To znači: neprestano se sećati Boga. Obuzdavaj i umrtvljuj sve svoje kretnje svojstvene paloj čovekovoj prirodi. ne samo grešne nego i one naizgled dobre.Isusova molitva zameniće ti sve ostale molitve. ali samo u onom umu i srcu koji su obnovljeni tako što su poznali. a koje su udaljene od jevanđelskih vrlina onoliko koliko je zapad udaljen od istoka. kakvu mogu da prime i iznesu misao obuhvatniju od misli o Hristovom pomilovanju grešnih? Postavi sebi za jedini cilj života ispunjenje Isusove volje u svakoj okolnosti. koliko god ona bila važna ili beznačajna. više od svog spokojstva i svoje udobnosti. Ako zapovijesti moje držite. Sine Božiji. više od života. onda ćemo se ustremiti prema Njemu celim našim bićem. Zavoli Isusovu volju više od želja svoga tela. pomislima i osećanjima koji izviru iz tih zapovesti. Jevanđelje čitaj što je moguće češće. Ostanite u ljubavi mojoj. Tada ćeš neprestano vapiti. neizostavno će procvetati u tebi Isusova molitva. i kada ih iz toga osećanja opitno upoznaš. nastoj da činiš jedino ona dela koja su blagougodna Isusu. Vežbanje u Isusovoj molitvi. I sve one. nikakvu zapovest. a ako nam bude dopušteno da uđemo u unutrašnju Carevu odaju. iz sve duše: Gospode Isuse Hriste. Prvo bez poslednjeg je mrtvo. izučavaj u njemu volju Gospoda i Spasa svoga.[216] to jest mnoge sujetne. vapiti iz punoće ubeđenja. veliko i prostrano: tamo su gmizavci kojima broja nema. Ako budeš živeo na taj način. ostaćete u ljubavi mojoj. Upravi sve svoje postupke.

tako saobrazno tome nevidljivi neprijatelj razapinje protiv nje nevidljive. i kada se za vreme bogosluženja zanimam Isusovom molitvom. kao što smo ranije rekli. Milostivi oci vide da želim da se zauzmem Isusovom molitvom. da bismo se lakše priučili Isusovoj molitvi. kao što su onima koje bole noge potrebne štake ili štap. onda to samo pokazuje da je naša dobra volja slaba. Oni savetuju da za vreme vežbanja u Isusovoj molitvi sedim na niskoj stolici da bih time svoje telo doveo u položaj siromašnog čoveka koji traži milostinju i da bih lakše osetio ništavnost svog života. jedinog pod nebom koje treba da nas spasi. kako je Gospod i rekao: Neće svaki koji mi govori: Gospode. i da bi mi udubljivanje u sebe bilo olakšano. u nama samima! A ako nešto izvana dejstvuje kao prepreka. "najviši monaški podvig.tamo će ući onaj koji tvori volju Oca mojega koji je na nebesima[220] Za one koji su napredovali nisu potrebna nikakva spoljašnja pomoćna sredstva: usred bučnog mnoštva sveta oni prebivaju u tihovanju. Bogočovek. da bi tako mojaosećanja došla u nedejstvo. ni u ono koje nas očekuje po blaženom upokojenju."*217] Neprestano moramo paziti na sebe da se kojim slučajem ne potkrade greh i opustoši dušu. mračnu keliju u kojoj ću se moliti. tada se iz njega jasnije zapaža i jasnije ispunjava Božija volja. Nikakva spoljašnja pomoćna sredstva ne bi bila potrebna da smo živeli onako kako treba živeti. i zato mi savetuju da uđem u samotnu. tada podvižnik postaje potpuno svestan svoje ništavnosti i sa suzama i novim naporom nastoji da otkrije u sebi tu istinu najpažljivijom i najpobožnijom molitvom. koji je neograničenu Božiju prirodu nepojmljivo prikrio ograničenom čovečijom prirodom. "Kao što je ta božanska molitva". i vrhunac ispravljanja. govori starac Pajsije. prebiva u neprestanoj umrtvljenosti. njima ne treba pridavati prekomerni značaj. To nije sve: neprestano moramo da pazimo da um i srce prebivaju u Isusovoj volji i da slede Njegove svete zapovesti. i koji iz ograničene čovečije prirode projavljuje dejstva neograničenog Boga. Sve prepreke za duhovno napredovanje nalaze se u nama. i zato su nam preko potrebna spoljašnja pomoćna sredstva. plodovi zlih duhova. ljudskom umu jedva shvatljive mreže mnogolikih prelesti i maštanja. kome se poklanjamo. da nas je greh ozledio. da.[218+ Kada se javi osećanje tog tihog i tankog glasa. i ne sadrže u sebi ništa naročito.nepravilne i nečiste pomisli. Da bismo postali sposobni za otkrivanje tog dejstva u nama. Sva sila i sve dejstvo Isusove molitve izviru iz svemogućeg Isusovog imena. i one će me odvući od molitve čim ih otvorim i čim predmeti koje vidim istog časa počnu da ostavljaju trag na . vide da sam potpuno živ za svet. da on snažno deluje na mene kroz moja osećanja. ništavna. Ta pomoćna sredstva nisu ništa drugo do pomoćna sredstva. Kada prisustvujem bogosluženju. Zbog naše detinjaste slabosti sveti oci saopštavaju neka pomoćna sredstva. da smo dvodušni. da ga ne zanese neka raspaljenost krvi. po određenju otaca. ni u ono koje se otkriva u nama za vreme našeg zemaljskog života . tanane. oci savetuju da zatvorim oči da bih se sačuvao od rasejanosti. Na njima ne treba zadržavati posebnu pažnju. jer su moje oči žive za stvari."*219] Drugi osnov za moljenje Isusovim imenom umesto ovog postavljenog ne može se postaviti: taj osnov je sam Gospod naš Isus Hristos. po mogućnosti. tada se posebno snažno budi glad i žeđ za Božijom pravdom. da telesno mudrovanje posredstvom neke zle zamisli ne istisne duhovno mudrovanje. Gospode. ući u Carstvo nebesko. Naš život je oslabljen: dobra volja je klimava. moramo biti obrađeni jevanđelskim zapovestima. da bi moja veza sa svetom bila prekinuta. imena. izvor vrlina. najtananije i nevidljivo delanje uma u dubini srca. u nekom tihom i tankom glasu.

ali pri tome moraju biti prilagođena duševnim i telesnim svojstvima svakog pojedinca: neki mehanički način koji veoma dobro odgovara jednom podvižniku drugome može biti nekoristan. Svima i svakome suštinski je korisno da obučavanje u moljenju imenom Gospoda Isusa počne izgovaranjem Isusove molitve ustima. Zauzmimo se Isusovom molitvom i neka to zauzimanje prožme nesebičnost. besomučni. ispunjeni smrdljivim strastima. da ga zanesu maštanja o sebi. da se ne bi ispostavilo da svu nadu polažemo na sebe ili na bilo šta drugo materijalno i sujetno. a bez paženja molitva je kao telo bez duše. Delatnici molitve su našli i mnoga druga spoljašnja pomoćna sredstva koja materijalno pomažu duhovni podvig. vera u Boga. neki duhovni dar koji nas. jednostavna i iskrena namera. plačni molitveni vapaj počnimo pred Njim iz siromaštva našeg duha. Zaključavanjem uma u reči molitve pokazujemo da na te reči pazimo najviše što možemo. odnegovali. Kada biramo mehaničke načine. stanimo u mislima pred Gospoda našeg Isusa Hrista kao gubavi. bezumnim raspaljivanjem. Ponavljamo: moramo znati da sva mehanička pomoćna sredstva nisu ništa drugo do pomoćna sredstva koja su nam postala korisna zbog naše slabosti. Ne položimo našu nadu ni na njih ni na količinu našeg delanja. potpuna predanost Božijoj volji. svome sinu. ni na korist svoju i svojih bližnjih. i tako će ispuniti sebe pogubnim preuznošenjem. neodređena revnost koja se neopitnima predstavlja kao vrlina. Dete je zbog svog duhovnog uzrasta nesposobno za duhovne darove. Kada je otkrijemo. iako su po svemu bolji od nas. Ne tražimo naslade. koje se sastoji u naročitom blaženom nastrojenju srca. slepi. i nastaje u srcu od ispunjenja jevanđelskih zapovesti.mom umu. sad već posednike tog dara. ono neće upotrebiti te darove ni u slavu Božiju. viđenja: mi smo grešnici. i da pri tome um zaključava u reči molitve. ne prestajemo da osuđujemo i ponižavamo bližnje. čak štetan. Pažljivom molitvom tražimo da okrenemo poglede uma na same sebe da bismo otkrili u sebi svoju grešnost. izdvaja od naše braće i posvedočuje da smo baš mi izabranici Božiji? Ne bi li taj dar za nas postao uzrok strašne duševne nesreće? Potrudimo se da se usavršimo u smirenju. da nas ne zanosi prazna radoznalost. srca i duše. Prepustimo samom Gospodu da našu pažljivu molitvu ustima pretvori u molitvu uma. da nam tako ne bi bila pokradena nada u Gospoda. nada u premudrost. oduzeti. kao što dete odbacuje pelene čim poodraste. Dete nije u stanju da upotrebi mač protiv neprijatelja. potrudimo se da postupimo krajnje oprezno i razborito. iz srca kojeg je slomila bolest zbog naše . Razboriti roditelj neće dati oštri mač detetu. a koju su sveti oci nazvali gordom drskošću. pogubnim prezirom prema bližnjima. Ta pomoćna sredstva mogu biti upotrebljena na korist. dolazi pred Njega. Smirenje je onaj jedini žrtvenik na kome nam je duhovnim zakonom dozvoljeno da prinosimo žrtvu molitve. postajemo gordi. On će to svakako i učiniti čim vidi da smo se ispunjavanjem jevanđelskih zapovesti kolikotoliko očistili. Oni koji su napredovali odbacuju materijalna pomoćna sredstva baš kao što čovek odbacuje štake čim prestane da hramlje. hromi. ono će ih upotrebiti da porazi samo sebe. blagost. ni da porazi nevidljive neprijatelje: ne. svemoć te svete volje. nedostojni duhovnih naslada i viđenja. gluvi. na kome prineta žrtva molitve ushodi Bogu. Daleki od duhovnih darova. Smirenje je onaj jedini sasud u koji prst Božiji stavlja blagodatne darove. kao što se sa izgrađene kuće skidaju skele pomoću kojih je ona pravljena. nesposobni za njih zbog toga što u nama još živi stari čovek. cilj da se pokajemo. vratili. A šta bi tek bilo da nam je povereno neko duhovno bogatstvo. Obraćaćemo se pre svega najjednostavnijim i najsmirenijim načinima zato što su najbezbedniji. ono će se igrati sa groznim mačem i njime lako probosti samo sebe. veličamo sami sebe.

Neka taj vapaj bude beskrajno obiman! Neka se pokaže da nijedna mnogorečitost i nijedna raznovrsnost reči nije sposobna da ga izrazi. neka se neprestano oblači. Sine Božiji. pomiluj me grešnog. Takav.grešnosti. obiman i neiskaziv. neka se oblači u kratku ali mnogoznačnu molitvu: Gospode Isuse Hriste. . Amin.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful