SLOVO O ISUSOVOJ MOLITVI[1

]

Počinjem ovo slovo o Isusovoj molitvi i odmah prizivam sveblagog i svemogućeg Isusa da pritekne u pomoć mom ograničenom umu. Počinjem ovo slovo o Isusovoj molitvi i sećam se Simeonovih reči o Gospodu: Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti. Kao što je Gospod bio i jeste istinski znak, znak protiv koga će se govoriti, predmet neslaganja i sporenja između onih koji su poznali i onih koji nisu poznali Gospoda, tako i moljenje Njegovim svesvetim imenom predstavlja u pravom smislu veliki i divni znak, i kao takvo ono je od određenog vremena postalo predmet neslaganja i sporenja između onih koji se takvim moljenjem zanimaju i onih koji se njime ne zanimaju. Sa pravom jedan otac[2] primećuje da taj način moljenja odbacuju jedino oni koji ne poznaju takav način moljenja, a razlog odbacivanja su predubeđenja i lažna mišljenja o njemu. Ne obazirući se na povike predubeđenja i neznanja, u nadi na Božiju milost i pomoć, predlažemo ljubljenim ocima i braći naše ubogo slovo o Isusovoj molitvi na osnovu Svetog pisma, crkvenog predanja i svetootačkih dela, u kojima je izloženo učenje o toj svesvetoj i svesilnoj molitvi.
Neka budu neme usne lažljive, koje govore na pravednika i na veličanstveno ime njegovo bezakonje, u oholosti svojoj, svojim velikim neznanjem i sa njim sjedinjenom porugom nad čudom Božijim. Razmotrivši veličinu Isusovog imena i spasonosnu silu moljenja njime, uzviknimo u duhovnoj radosti i divljenju: Kako je veliko mnoštvo dobrote Tvoje, Gospode, koju si pripremio onima koji Te se boje, koju činiš onima koji se uzdaju u Tebe, pred sinovima čovečijim.[3] Jedni (se hvale) kolima, a drugi konjima - na telesnom i sujetnom umovanju svome - a mi ćemo se prostodušno i sa dečijom verom veličati Imenom Gospoda Boga našega.[4] Isusova molitva se izgovara ovako: Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog. Ona se prvobitno izgovarala bez reči grešnog; ta reč je kasnije dodata. "Ta reč sadrži u sebi priznanje i ispovedanje pada" napominje prepodobni Nil Sorski, "ta reč nama priliči, a Bogu prija zato što On zapoveda da mu molitve upućujemo iz priznanja i ispovedanja svoje grešnosti."*5+ Pokazujući blagost prema slabosti onih koji tek počinju da se zanimaju Isusovom molitvom, sveti oci dozvoljavaju početnicima da nekad govore: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnog, a nekad: Sine Božiji, pomiluj me grešnog. Uostalom, ovo je samo dopuštenje i znak milosti, a nikako ne naredba ili uredba koju treba neizostavno ispunjavati. Mnogo je bolje da izgovaramo uvek jednoobraznu, celovitu, nepromenjenu molitvu, jer tada promene i vođenje računa o promenama neće zauzimati um i odvlačiti njegovu pažnju. Čak ni onaj koji radi sopstvene slabosti ima potrebu za promenom ne sme to često da dopusti sebi. Na primer: do ručka može da se moli rečima: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnog, a posle ručka rečima: Sine Božiji, pomiluj me grešnog. Prepodobni Grigorije Sinait zabranjuje čestu promenu, i zato govori: "Ne može da pusti korenje drveće koje se često presađuje."*6]

Moljenje Isusovom molitvom je uredba Božija. Nju nisu ustanovili ni proroci, ni apostoli, ni anđeli - nju je ustanovio sam Sin Božiji i Bog. Posle Tajne večere, Gospod Isus Hristos je, pored ostalih najuzvišenijih, konačnih zapovesti, ustanovio da se molimo Njegovim imenom, dao nam je taj način moljenja kao novi, neobični, besceni dar. Apostoli su već donekle znali silu Isusovog imena: tim imenom isceljivali su neisceljive bolesti, a demone pokoravali, pobeđivali,

vezivali, progonili. Gospod zapoveda da u molitvama upotrebljavamo to najmoćnije, najdivnije ime, i obećava da će ono molitvu učiniti naročito delotvornom. I što god zaištete (od Oca) u ime moje - rekao je On apostolima - to ću učiniti, da se proslavi Otac u Sinu. Iako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti.*7+ Zaista, zaista vam kažem da što god zašitete od Oca u ime moje, daće vam. Do sada ne iskaste ništa u ime moje; ištite i dobićete, da radost vaša bude ispunjena.*8] O, kakav dar! On je zalog neprolaznih, nemerljivih blaga! On je istekao iz usta neograničenog Boga koji se obukao u ograničenu čovekovu prirodu i uzeo čovečije ime - Spasitelj.[9] To ime po svojoj spoljašnjosti jeste ograničeno, ali izobražava neograničeni predmet, Boga, pozajmljuje od Njega neograničeno, božansko dostojanstvo, Božija svojstva i silu. Davaoče bescenog, neprolaznog blaga! Kako mi ništavni, smrtni, grešni da primimo dar? Nisu za to sposobne ni naše ruke, ni um, ni srce. Nauči nas da poznamo, koliko možemo, i veličinu dara, i njegov značaj, i način primanja, i način upotrebe, da ne bismo pogrešno pristupili daru, da ne bismo bili izloženi kazni zbog bezumlja i drskosti, i da bismo zbog pravilnog poznanja i upotrebe dara primili od Tebe druge, jedino Tebi poznate darove koje si obećao. Iz Jevanđelja, Dela apostolskih i poslanica vidimo da su sveti apostoli imali neograničenu veru u ime Gospoda Isusa i neograničeno strahopoštovanje prema tom imenu. Imenom Gospoda Isusa oni su činili najneobičnija čuda. Nema primera iz koga bi se moglo naučiti kako su se oni molili imenom Gospoda, ali su se sigurno njime molili. Kako su mogli da se ne mole njime kada im je sam Gospod predao i zapovedio to moljenje, kada je zapovest dva puta ponovio i potvrdio? Ako Pismo ne govori o ovome, onda ne govori jedino zato što je to moljenje bilo u opštoj upotrebi i nije bilo potrebe da bude posebno uneto u Pismo upravo zato što je bilo poznato i uobičajeno. Tvrdnja da Isusova molitva jeste bila u opštoj upotrebi i opštepoznata jasno proizilazi iz odluke Crkve kojom se neukima nalaže da Isusovu molitvu koriste umesto svih drugih molitava.[10] Drevnost te uredbe je nesumnjiva. Kasnije je ona dopunjavana onako kako su se u Crkvi pojavljivale nove molitve. Sveti Vasilije Veliki je pismeno izložio molitveno pravilo za svoju pastvu, zbog čega neki upravo njemu pripisuju i samo uvođenje pravila. Ono ni u kom slučaju nije ni izum ni uredba velikog svetitelja; svetitelj je usmeno predanje samo zamenio pismenim, isto onako kako je liturgiju, najveći sveti čin - savršavan u Kesariji od apostolskih vremena, prenošen usmeno i po prejemstvu - napisao da bi ga zaštitio od neznabožačkog bogohuljenja. Monaško pravilo se sastoji najviše u Isusovoj molitvi. To pravilo se predaje u tom obliku svim monasima Pravoslavne Crkve;[11] u tom obliku anđeo ga je predao prepodobnom Pahomiju Velikom i monasima njegovog opštežića. Prepodobni je živeo u IV veku; u pravilu se govori o Isusovoj molitvi isto onako kako se govori o Molitvi Gospodnjoj, o pedesetom psalmu i o Simvolu vere - kao o onom što je opštepoznato i opšteprihvaćeno. Prepodobni Antonije Veliki, otac iz III i IV veka, nalaže svojim učenicima najrevnosnije vežbanje u Isusovoj molitvi, i govori o njoj kao o nečemu za šta nije potrebno nikakvo objašnjenje. Objašnjenje ove molitve počelo je da se pojavljuje kasnije u onoj meri u kojoj je živo poznanje o njoj postajalo sve oskudnije. Podrobnije učenje o Isusovoj molitvi izložili su oci XIV i XV veka, kada je vežbanje u njoj počelo skoro da pada u zaborav čak i među monasima. Nama poznati istorijski spomenici ranog hrišćanstva ne govore posebno o molitvi imenom Gospodnjim: pominju je jedino u izlaganju nečeg drugog. Životopis svetog Ignjatija Bogonosca, episkopa antiohijskog, koji je završio svoj život mučeničkom smrću u Rimu, za

vreme cara Trajana, beleži sledeće: "Dok su bezbožnici izvodili svetog pred zveri, da ga zveri pojedu, primetili su da on neprestano ima na ustima ime Isusa Hrista, pa su ga zapitali zašto neprestano pominje to ime. Sveti je odgovorio da je u njegovom u srcu napisano ime Isusa Hrista, i da ispoveda ustima Onoga kojeg uvek nosi u srcu. Zveri su pojele svetog: ostale su njegove kosti, a njegovo srce je, po Božijoj volji, ostalo netaknuto. Čim su nevernici našli srce, setili su se reči svetog Ignjatija, pa su, u želji da saznaju je li tačno ono što je svetitelj rekao, razrezali to srce na dva jednaka dela. Na oba dela razrezanog srca našli su natpis zlatnim slovima: Isus Hristos. Tako je sveti mučenik Ignjatije imenom i delom bio bogonosac, jer je uvek nosio u svom srcu Hrista Boga, čije je ime, kao prutićem, um ispisao razmišljanjem o Bogu." Bogonosac je bio učenik svetog apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova, i bio je udostojen da u svom detinjstvu vidi samog Gospoda Isusa Hrista. To je ono blaženo dete za koje Jevanđelje kaže da ga je Gospod postavio među apostole, koji su raspravljali o tome ko je najveći u Carstvu nebeskom, a zatim zagrlio, i rekao: Zaista vam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao djeca, nećete ući u Carstvo nebesko. Koji se, dakle, ponizi kao dijete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom.[12] Naravno, sveti Ignjatije je učio od svetog jevanđeliste i naučio se Isusovoj molitvi, i zanimao se njome u tom vremenu procvata hrišćanstva, kao i svi ostali hrišćani. Tada su se Isusovoj molitvi obučavali svi hrišćani, prvenstveno zato što je ta molitva izuzetno značajna, zatim zato što su rukopisne svete knjige retke i skupocene, zato što je mali broj ljudi bio pismen (većina apostola je bila neuka), zato što je Isusova molitva pogodna, dovoljna, i što ima neobično dejstvo i silu. "Veliko je i neizmerno ime Sina Božijeg", rekao je anđeo svetom Jermi, neposrednom učeniku apostola, "ono drži ceo svet." Čim je čuo ovo učenje, Jerma je upitao anđela: "Ako Sin Božiji drži sve stvoreno, podržava li one koji, otkako ih je On prizvao, nose Njegovo ime i hode u Njegovim zapovestima?" Anđeo je odgovorio: "On podržava one koji od sveg srca nose Njegovo ime. On sam je njihova osnova, i drži ih sa ljubavlju, zato što se oni ne stide da nose Njegovo ime."[13] U crkvenoj istoriji čitamo ovakvu priču: "Vojnik Neokora, Kartaginjanin, služio je u rimskom odredu zaduženom da brani Jerusalim u vreme kada je Gospod naš Isus Hristos dragovoljno pretrpeo stradanja i smrt radi iskupljenja ljudskog roda. Kada je video čuda koja su se dogodila za vreme smrti i vaskrsenja Gospoda, Neokora je poverovao u Gospoda i apostoli su ga krstili. Po završetku vojne službe, Neokora se vratio u Kartaginu i blago vere predao celoj svojoj porodici. Hrišćanstvo je primio i Kalistrat, unuk Neokorin. Kada je napunio potreban broj godina, Kalistrat je stupio u vojsku. Vojni odred u kome je služio činili su idolopoklonici. Oni su počeli da obraćaju naročitu pažnju na Kalistrata čim su primetili da se ne poklanja kumirima i da se noću, usamljen, dugo moli. Jednom prilikom su ga prisluškivali dok se molio, i kada su čuli da neprestano ponavlja ime Gospoda Isusa Hrista, izvestili su o tome svog zapovednika. Ispovedao je Isusa sveti Kalistrat nasamo i noću i danju, pred svima, i svoje ispovedanje zapečatio krvlju."*14] Pisac V veka, prepodobni Isihije Jerusalimski, već se žali da je vežbanje u Isusovoj molitvi veoma retko među monasima.[15+ Vremenom je vežbanje u Isusovoj molitvi postajalo sve ređe, i zato su sveti oci nastojali da ga podrže. Poslednji pisac o ovoj molitvi bio je blaženi starac, jeromonah Serafim Sarovski. Pouke ukrašene njegovim imenom nije pisao samo starac: u njima su zapisane i reči jednog monaha kojeg je starac poučavao; one su obeležene blagodatnim pomazanjem.*16] Danas su monasi gotovo prestali da se vežbaju u Isusovoj molitvi. Razlog ostavljanja je nemar, smatra prepodobni Isihije. Mora se priznati da je ova optužba istinita.

Blagodatna sila Isusove molitve sadržana je u samom božanskom imenu Bogočoveka, Gospoda našeg, Isusa Hrista. Iako nam brojna svedočanstva Svetog pisma javljaju veličinu Božijeg imena, značenje tog imena neobično jasno objasnio je sveti apostol Petar pred judejskim Sinedrionom, kada je Sinedrion ispitivao apostola kakvom silom ili u čije ime im je darovano da iscele hromog od rođenja? Tada Petar, ispunivši se Duha Svetoga, reče im: Knezovi narodni i starješine Izrailjeve, ako nas danas ispitujete zbog dobročinstva bolesnom čovjeku, kako on ozdravi, neka je na znanje svima vama, i svemu narodu Izrailjevu, da u ime Isusa Hrista Nazarećanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podiže iz mrtvih, njime stoji ovaj pred vama zdrav. On je kamen koji vi zidari odbaciste, a koji postade glava od ugla: i nema ni u jednome drugome spasenja. Jer nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima kojim bismo se mogli spasti.[17] Ovo svedočenje je svedočenje Svetog Duha: usta, jezik, glas apostola bili su samo oruđa Duha. I drugo oruđe Svetog Duha, apostol neznabožaca, proglašava sličnu objavu. Svaki - govori on - koji prizove Ime Gospodnje biće spasen.[18] Isus Hristos je unizio sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu. Zato i Njega Bog visoko uzdiže, i darova mu Ime kojeje iznad svakoga imena, da se u Ime Isusovo pokloni svako koljeno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom.[19] Čim je predvideo dalju budućnost, David, Isusov praotac po telu, opevao je veličinu Isusovog imena, živopisno izobrazio dejstvo tog imena, borbu posredstvom tog imena protiv vlasti greha, silu koju ono daje pri oslobađanju iz robovanja strastima i demonima, blagodatni trijumf onih koji su pobedu odneli pomoću Isusovog imena. Poslušajmo, poslušajmo bogonadahnutog Davida! Car prorok neobično jasno opisuje ono što će se zbiti za hiljadu godina: uspostavljanje duhovnog Hristovog carstva na zemlji, i govori da će se vlast Bogočoveka prostirati od mora do mora i od reka do krajeva vaseljene. I pokloniće se njemu svi carevi zemaljski, svi narodi njemu će služiti. I dragoceno je ime njegovo pred njima, i moliće se za njega svagda, vasceli dan njega će blagosiljati. Neka bude ime njegovo blagosloveno u vekove, pre sunca prebivaće ime njegovo; i blagosloviće se u njemu sva plemena zemaljska, svi narodi nazivaće ga blaženim. I blagosloveno Ime slave Njegove doveka i u vek veka, i ispuniće se slave Njegove sva zemlja.*20] Veliko služenje molitve, koja uvodi čoveka u najbliže zajedničarenje sa Bogom, pojavilo se na zemlji u najširim razmerama onda kada je Bogočovek pomirio čoveka sa Bogom. To služenje je obuhvatilo zemlju: nastanilo se u gradovima i selima, procvetalo u bezljudnim, dotad nenaseljenim pustinjama, zasijalo u mračnim pećinama, u klisurama, u provalijama i na planinskim vrhovima, u čestarima neprohodnih šuma. Ime Bogočoveka dobilo je u molitvenom služenju najvažniji značaj zato što to ime jeste ime Spasitelja ljudi, Tvorca ljudi i anđela, ime očovečenog Boga, Pobednika pobunjenih slugu i stvorenja - demona. Pred njim - našim Gospodom i Iskupiteljem - pred njim će pripasti Etiopljani, demoni, i neprijatelji njegovi, pali duhovi, prah će lizati.*21+ Gospode, Gospode naš, kako je divno Ime Tvoje po svoj zemlji! Jer se uzdiže veličanstvenost Tvoja iznad nebesa. Iz usta dece i odojčadi načinio si (Sebi) hvalu, nasuprot neprijatelja Tvojih, da satreš neprijatelja i osvetnika.*22] I zaista! veličina Isusovog imena nadmašuje moć razumevanja koju poseduju razumna bića na zemlji i na nebu: ono se nepojmljivo poima dečijom prostodušnošću i verom. Sa takvom istom nesebičnom nastrojenošću moramo pristupati moljenju Isusovim imenom i prebivati u tom moljenju; neprestano i revnosno moljenje mora biti slično neprestanoj težnji deteta za majčinim grudima: tada moljenje Isusovim imenom može da se završi potpunim uspehom, tada nevidljivi

i Imenom Gospodnjim branjah se od njih. Gospode. i pred anđelima psalmopevaću Ti. već da je prinese potpuno Bogu. svemogućeg i sveblagog Isusa. koji je do sada bio zatvoren za njega.[31] "Isusovim imenom bij neprijatelje: jačeg oružja ni na nebu ni na zemlji nema. Radi Isusovog imena. Gospode.[33] Kada Isusovim imenom pobedi i rastera neprijatelje. nužnu posledicu grešnog života. i planuše kao oganj u trnju. Neprijatelj je nazvan osvetnikom zato što on povremeno. i mač moj neće me spasiti. Bogom ćemo se hvaliti sav dan. um se priključuje blaženim duhovima. Neka je Ime Gospodnje blagosloveno od sada i doveka.narodima su nazvani glagoljivi i prefrigani demoni . jer nisi ostavio one koji Te traže. a malo pojanju psalama". savetuje prepodobni Grigorije Sinait.[34] Sveti David nabraja čudesna delovanja svetog i strašnog Imena*35] Isusovog. sačuvah zakon Tvoj. Jer se ne uzdam u luk svoj. govori David. Hvalite. traži u ime .okružiše me. jedino onaj koji se zbog neprestanog osećanja svoje ništavnosti neprestano prilepljuje molitvom uz Gospoda. Opkoliše me kao pčele saće. Ono deluje kao prijatni lek. U dan u koji Te prizovem. molite se revnosno i bez prestanka. i ispovedaću i slaviti Ime Tvoje radi milosti Tvoje i istine Tvoje. brzo me usliši.*29] "Noću mnogo vremena posvećuj molitvi. Jer si nas (Ti) spasao od tlačitelja naših. Da se ne vrati uniženi postiđen sa stajanja na svojoj molitvi. uzimanog u molitvi. i. noću se zanimao sećanjem na Boga veliki podvižnik molitve David: Opomenuh se u noći Imena Tvoga. jer si uslišio sve reči usta mojih.[25] molite se tako da se u vašim molitvama pokaže veličina Isusovog imena. iz svog blaženog opita. svi koji znaju Ime Tvoje.neprijatelji mogu biti zgaženi. i Imenom Gospodnjim branjah se od njih. Gospoda. ali je samo delovanje očigledno na osnovu stvarnog isceljenja. čiji način delovanja bolesnik ne poznaje i ne razume. David poziva sve hrišćane na to moljenje. Gospode. noć naročito doprinosi vežbanju u Isusovoj molitvi. i Imenom Tvojim uništićemo one koji ustaju na nas.[24] Prinesite Gospodu slavu Imenu Njegovom.Gospode Isuse. zato sveti David. umnožićeš me (i ohrabriti) u duši mojoj silom Tvojom. ulazi radi istinskog bogosluženja u hram srca. Zbog svoje tišine i mraka. i Ime ćemo Tvoje ispovedati i hvaliti doveka. i da vi Njegovom silom uđete u nerukotvoreni hram srca radi poklanjanja u duhu i istini. a ne stalno nastoji da od onih koji se mole oduzme posle molitve ono što su stekli tokom molitve. pojući tajanstveno: Ispovedaću i slaviti Tebe. i neka se uzdaju u Tebe. Od istoka sunca do zapada hvaljeno je Ime Gospodnje. Pokloniću se hramu svetome Tvome. hvalite Ime Gospodnje. i Imenom Gospodnjim branjah se od njih. poklonite se Gospodu u dvoru svetom Njegovom. pozivajući se na svetog Jovana Lestvičnika. i koji ne gleda na sujetnosti (idolske) i na manije lažne:*28] on neće pri svome moljenju obratiti pažnju na sablažnjivo dejstvo sujetnih briga i strasti koje pokušavaju da opogane i obeščaste molitvu. iznoseći pred Boga pustoš i jadno stanje duše svakog čoveka. neprijatelj naše izbosti rogovima.*26] Veličinu Isusovog imena sposoban je da otkrije u sebi jedino onaj koji je siromašan duhom. stekavši to raspoloženje u delatnosti narednog dana. svim srcem svojim. duhovnu pesmu. govori on. molite se u strahu i drhtanju pred veličinom Isusovog imena. noću sam podešavao svoju dušu na božansko raspoloženje. sluge. i mrzitelje naše posramio si. silazi čoveku pomoć od Boga i daruje mu otpuštenje grehova. Svi narodi . pojući novu. Zbog takvog značaja moljenja Isusovim imenom. nepokradenu zbog rasejanosti: siromah i ubogi hvaliće Ime Tvoje.*27+ Blažen je čovek kome je Ime Gospodnje nada njegova. jer si uzveličao iznad svega Ime sveto Tvoje.*30] U teškoj borbi protiv nevidljivih neprijatelja našeg spasenja najjače oružje je Isusova molitva.*23+ Za odlučujuću pobedu neophodna je neprestana molitva i neprekidna budnost nad sobom."[32] Tobom ćemo. konačno može biti slomljen neprijatelj i osvetnik. Opkolivši opkoliše me.

postaju sposobne da. Gospode. starci sa decom. ubeđen u to. Taj veo je nedokučivost Boga za sve stvorene umove. izbavi nas. koji izazivaju rasejanost. Gospode Bože moj.svih ljudi pomilovanje i govori: Pomozi nam. dovedene u čudesni sklad i saglasje. čim ih dotakne Božija blagodat. pred presto Božiji. momci i devojke. proizvode Bogu prijatne duhovne zvuke i glasove koji odlaze na nebo.knezovi su oni koji su dostigli značajno napredovanje. da se boji imena Tvoga.*39] i Njegovo ime je živo: ono oživotvorava one koji tim imenom vapiju izvoru života. Imena Tvoga radi. bez izuzetka: Carevi zemaljski i svi narodi. i slaviću Ime Tvoje doveka. zalog blažene večnosti. čuj reči usta mojih. Spasitelju naš.*40+ i nećemo odstupiti od Tebe. i Ime Tvoje prizivaćemo. i sve što je u meni Ime sveto Njegovo. tim svojstvima čovekove neporočne prirode. duhovno imanje i blago. jer je milost Tvoja velika na meni. jer si Ti. jer se uznese Ime Njega jedinoga. tačnije Sveti Duh ustima Davidovim. David se opet moli: Bože. u ime Gospoda. Da se obraduje srce moje. i izgradiće se gradovi Judeje.[46] Upravo tako! Pri obilnom dejstvu Isusove molitve u njoj učestvuju sve sile duše i samo telo. i sinovi Sionovi obradovaće se Caru svome. Blagodatno dejstvo Isusove molitve u hrišćaninu koji napreduje David prikazuje ovako: Blagoslovi dušo moja Gospoda.*42]Tada će čovek postati slobodan da peva Gospodu pesmu novu: on se isključuje iz onih koji su telesni i duševni. i koji ljube Ime Tvoje nastaniće se u njoj. Reči ovih stihova imaju sledeće značenje: narodi su svi hrišćani. nema u njoj mesta za tuđe misli i osećanja jer će Bog spasiti Sion. ali njihovo suštinsko značenje je duhovno. u Ime Tvoje spasi me. i pravi će se nastaniti pred licem Tvojim.[36] Radi imena Gospodnjeg naša molitva biva uslišena. neka hvale Ime Gospodnje. Do sada ga je Sveti Duh prizivao i poticao jedino na plač i pokajanje. Gospodu Isusu Hristu.*41] Kada silom i dejstvom Isusovog imena molitva bude uslišena. kada Božija pomoć siđe čoveku. i naslediće je (narod Tvoj). I nastaniće se tamo. Ostaće (car) doveka pred Bogom. kada bude isceljen i vraćen u neporočno prirodno stanje. dao si nasleđe onima koji se boje Imena Tvoga.*44] Pravedni će ispovedati i slaviti Ime Tvoje. i seme slugu Tvojih posedovaćeje (= Judeju). kada bude udostojen otpuštanja grehova. i izbavio si dušu moju od pakla najdubljega. jedino se bogougodnim mislima i osećanjima.*45] zato što um. uslišio molitve moje. Bože.*37] Silom Isusovog imena um se oslobađa od kolebanja. Umiljenje u srcu postaje tada toliko snažno da je nazvano ispovedanjem. Neka hvale Ime Njegovo u horu. Vežbanje u Isusovoj molitvi sveti David. a sada ga priziva: Neka se uzveseli Izrailj Stvoritelju svome. ulazi u mrak i ne vidi ništa. knezovi i sve sudije zemaljske. i stoji pred licem Božijim bez ikakve pomoći. daruje nam se spasenje. predlaže svim hrišćanima.[47] Bukvalno razumevanje stanja navedenih u ovim stihovima biće potpuno tačno. Dane na dane cara dodaćeš. ali su upoznati sa Božijim zakonom i mogu da razlikuju dobro od zla i da po uredbi i pravilu Božijeg . Bože. radi slave Imena Tvoga. Godine njegove kroz dane naraštaja i naraštaja. tada će nakon pokajanja. svim srcem svojim. a ostala svojstva duše dobijaju pravilnost revnosti. Gospod Isus Hristos je život. volja jača. carevi su oni hrišćani koji su udostojeni da dobiju savršenstvo. i silom Tvojom sudi mi. slabe i pogane molitvu. priključuje se onima koji su duhovni i hvali Gospodau crkvi prepodobnih. usliši molitvu moju. Mrak u mislima je onaj veo. i očisti grehe naše radi Imena Tvoga. Bože. čim otera neprijatelje. oživećeš nas. sudije su oni koji još nisu zadobili vlast nad sobom. ona zavesa kojom je pokriveno lice Božije. Gospode. dozvoljava da obitavaju u duši. uz bubanj i psaltir neka mu psalmopoju.*38] U ime Gospoda Isusa daruje se oživljenje duše koju je greh umrtvio. Ispovedaću Te i hvaliti. uslediti blagodatni darovi. kada neprijatelji budu odbijeni. kada njegov duh bude obnovljen u svojoj sili. i kada odstupe od njega. oživi me pravdom Tvojom.[43] zato što nakon obnovljenja duše sve njene sile.

neobične bolesti. shodno stepenu grešnosti. ali su se otuđili od Njega kroz sagrešenja. oni koji su se krstili u Hrista. Tako u čoveku može da živi jedan demon.[50] U tom stanju nalaze se manje ili više. Kada je Gospod zapretio nečistom duhu.*55+ U čoveku koji vodi rasejan život sila satane prebiva neprimećena i neshvaćena. To prebivanje je dvojako: jedno možemo nazvati čulnim."[56] To znači da strasti i demoni deluju zajednički: demoni deluju posredstvom strasti. koji su ponovo ušli.rekao je Spasitelj . starci sa decom su stepen delatnog napredovanja. "Imenom mojim izgoniće demone*48] oni koji veruju u Gospoda".vaskrsenje i život. a zatim tako snažno i dugo lomio dečaka da je dečak posle toga izgledao kao mrtav. Satana prebiva čulno u čoveku onda kada se nastani u njegovom telu. čudesnih svojstava. uz uslov da se život provodi u neprestanom i revnosnom pokajanju. od zlobe i žestine sa kojom je izašao. sa sedam drugih duhova gorih od sebe. ne padnimo zbog toga u .[49] to jest ovladao je njegovim razumom i voljom. Kada prilikom Isusove molitve primetimo da su strasti posebno uzrujane i uzavrele. jer.*53+ A znaci onima koji vjeruju biće ovi: imenom mojim izgoniće demone. nečisti duh ha odmah stade lomiti. Ja sam . Isusovo ime ima.*52] Ona ima svojstvo da oživljava one koje je greh umrtvio. koje se veoma razlikuje od blagodatnog napredovanja. i izgoni ih iz čoveka. posredstvom njih dovodi celog čoveka u strašno kolebanje. po knezu koji vlada u vazduhu.*54] Isusova molitva i otkriva prisustvo demona u čoveku. a drugo moralnim. ali i mnogi demoni. čineći volju tijela i pomisli. Najpre moramo reći nekoliko reči o prebivanju demona u ljudima. svojstvo i silu da izgoni demone. i bijasmo po prirodi djeca gnjeva kao i ostali. Kada je dečak video pred sobom Gospoda. živjeće. a onaj koji je uznet u blagodatno savršenstvo nazvan je carem. strasti sudemoni.[51+ Takvi duhovi. Tako sveti oci razumeju Hristove reči o tome da se đavo. izaziva u telu razne. među kojima i mi svi živjesmo nekada po željama tijela svoga. Pri tome se dešava nešto slično onome što se desilo pri izgonjenju nečistog duha iz dečaka. Na ovo svojstvo Isusovog imena moramo obratiti naročitu pažnju zato što ono ima izuzetno važan značaj za one koji se vežbaju u Isusovoj molitvi. ponovo se izgone Isusovom molitvom. vratio u duševni dom iz koga se Sveti Duh udaljio. rekao je Isus. posle preobražaja Gospodnjeg. devojke su pravedno srce. Ona podiže sve strasti u čoveku. Satana moralno prebiva u čovek onda kada čovek postane izvršilac volje đavola. koji vjeruje u mene ako i umre. onaj koji je dostigao savršenstvo u pobožnom delanju nazvan je starcem. u kojima nekada hodiste po duhu ovoga svijeta. Tako je u Judu Iskariotskoga ušao satana. i zapovedio mu da iziđe iz dečaka. Iz Jevanđelja vidimo da je Gospod isceljivao besomučne. U tom smislu treba razumeti reči prepodobnog Jovana Proroka: "Nama nemoćnima ostaje jedino da pribegavamo Isusovom imenu. po duhu koji sada dejstvuje u sinovima protivljenja. i Hristovi učenici isceljivali su besomučne tako što su izgonili demone imenom Gospodnjim. ona postaje zbunjena. To svojstvo objavio je sam Gospod.zakona prebivaju u dobru i odbacuju zlo. i muči i dušu i telo. no čim čuje da čovek u molitvi priziva ime Gospoda Isusa. sjedinio se sa njim u duhu. Preduzmimo za nas spasonosni podvig! Potrudimo se da Isusovom molitvom izgnamo duhove koji su ušli u nas zahvaljujući našem nemaru. Tada se čovek naziva besomučnim. toliko spremno za molitvu. i izlaze iz nas od prizivanja ovog imena. i padnuvši na zemlju dečak se valjaše i bacajući penu. U tom su stanju bili i u tom se stanju nalaze svi koji ne veruju u Hrista: i sveti apostol Pavle to govori hrišćanima koji su iz neznaboštva prešli u hrišćanstvo: I vas koji bijaste mrtvi zbog prijestupa i grijehova svojih. između ostalih nepojmljivih. povikao. duh je. mada i prvo ima svoju veoma značajnu cenu. ona ima svojstvo da izgoni demone. kako rekosmo.

da bi tako. koje neprestano rastu u tebi. nego da bi video strasno. srce prema zlim pomislima. i neka Gospod proguta srce. Ovo delo se. i jasno ukazano na oruđe delanja. smiri sebe tako što ćeš se. ime Gospoda Isusa Hrista će smiriti zmiju koja gospodari na poljima srca. pohvali se pred Bogom svojom čistotom. ni za dva dana . Sveti Jovan Zlatousti govori: "Sećanje na ime Gospoda našeg Isusa Hrista razdražuje neprijatelja na bitku. i neka ovo dvoje budu jedno. to jest obukao ga je u sam greh da čovek više ne bi video kako hoće. makar se nalazio i izvan molitvenog hrama. razbuktavaj ga stalno sećanjem na Gospoda Isusa. u svoju zarobljenu dušu. malo-pomalo. već se. uđi. Ako nameravamo da prečistimo zlato. a On je obećao da će nas osloboditi iz tog ropstva. Ako želiš da očistiš svoje srce. a dušuće spasiti i oživotvoriti. Ta molitva može da pokrene zmiju. nijedan njen deo . naprotiv. celokupno njeno biće. Ako ubiješ zmiju. i ne čini za jedan dan. robinju i slugu greha. Tako je isti taj sveti . moliti Bogu za svoje tajne. i razmotri do dna svoje misli i ispituj dubinu svojih pomisli: i ugledaćeš u nedrima svoje duše zmiju kako puže i gnezdi se i ubija otrovom delove tvoje duše. a nekad ne opominjemo. koji odiskona zarobljava čoveka. pa i zakratko dozvolimo da zgasne vatra u peći. i zlo. pomolimo se Bogu pogotovu zato što su oni koji su nas zarobili i koji nas drže u svojoj vlasti jači od nas. a ako je ne ubiješ. Ta molitva može da izobliči greh koji živi u nama. da bi čuo strasno. Srce je neizmerni bezdan. onda neradom uništavamo ono što mislimo da ćemo dobiti molitvom. malo-pomalo. obložio je i obukao njegovu dušu vlašću tame. obukao je čoveka u starog čoveka. Pomolimo se zato Bogu da svuče sa nas starog čoveka. um se čisto i neoprelešćeno moli ako prebiva u srcu. Prema tome. Taj zli gospodar obukao je u greh dušu. za revnosno moljenje imenom Gospoda Isusa.uninije i nedoumicu. potrebno je mnogo vremena i podviga da bi bio izgnan neprijatelj i da bi se nastanio Hristos. da bi njegove noge bile upravljene prema zlim delima. ponovo ćemo dobiti stvrdnut i neprečišćen materijal: ako se nekad opominjemo Boga. nepokornog Božijem zakonu. on nije ostavio na slobodi ni pomisli. zlo sagorelo u vatri sećanja na dobro. uostalom. nečistog.potrebne su godine i mnogo vremena. a zatim i dobro. Silazeći u dubinu srca. i da bi se duša potpuno vratila u svoju prirodnu svetlost sa velikom slavom. ruke prema činjenju bezakonja. Ta molitva može da pokrene svu silu neprijatelja u srcu. Ako neko želi da odbaci starog čoveka u sebi. a nekad ne moli: on mora neprestano da prebiva u molitvi tako što će čuvati um. neka srce proguta Gospoda. jer duša koja primorava sebe na Isusovu molitvu može da stekne tom molitvom sve. Taj zli neprijatelj je celog čoveka oskrnavio i izobličio dušu i telo."[58+ Isti ovaj veliki Božiji ugodnik govori: "Carstvo tame. Ona može da ugleda najpre zlo u unutrašnjosti svog srca.svu ju je zaodenuo u plašt tame. celu ju je zarobio u svoje carstvo. Neprestano prebivaj u imenu Gospoda Isusa. za dušu spasonosnu pouku: "Duša neće moći dovoljno da se raduje dobru pravednosti ako ne postrada mnogo zato što se nije oslobodila greha. to jest zli knez duhova. ohrabrimo i spremimo za podvig."[57+ Ovde je očito opisano ono delanje. da je pobedi i iskoreni. o kome govori i na koje poziva prepodobni Makarije Veliki u svom Prvom slovu: "Posredstvom pomisli. ta molitva može. jer smo dobili jasan znak da je Isusova molitva počela da deluje u nama. i dobro. Bogu neprijateljskog. Čoveku koji voli vrline svojstveno je da sećanjem na Boga stalno istrebljuje zemljanost srca. ni telo. jer On jedini može da oduzme od nas greh."[59+ Na osnovu ovakvih razmišljanja sveti oci daju onom koji se moli Isusovom molitvom sledeću. ta molitva može i da ga istrebi. opoganjenog. svu ju je opoganio. ni razum. slab i grešan. a može i da je smiri. i neka ti to bude jedino neprekinuto poučavanje i delo. neka zna da to ne može učiniti tako da se nekad moli. ko god ti bio.

Rečju zmije sveti oci označavaju nesumnjivo grešne poduhvate. Prepodobni Simeon Novi Bogoslov kaže da se "bitka vodi tokom vežbanja u Isusovoj molitvi. ni talasa! Vetrovima nazivam demonske pomisli i maštanja.*63] Trudbenik ne sme zbog ovoga da pada u uninije ili malodušnost. Isusova molitva deluje postepeno: ona najpre deluje na sami um. oštrija od svakoga dvosjekloga mača. čak i dobrim. počinju da ga uzbunjuju izvana. To je svojstveno savršenima i onima koji su se potpuno udaljili od svega i stalno prebivaju u paženju srca. i ništa vam neće nauditi. izvršili svoje služenje. Ulažući napore da se sjedini sa srcem. Iz oluje koja besni mi ćemo postojano. vežu ga oni koje je on bio vezao. Zato čovek ne može potpuno da se oslobodi bitke. sasvim suprotno. posredstvom maštanja. hrabro i sa suzama vapiti Gospodu Isusu Hristu: On će zapretiti vetrovima i talasima. da odasvud izgoni greh. kaže prepodobni Grigorije Sinait. Učenicima. posredstvom strasti izazivaju metež i buru u srcu. a rečju skorpije poduhvate spolja prikrivene neporočnošću. ni vetrova. satiru ga oni koje je on satirao.i pokorava se ljudima. a oni su se do sada pokoravali njemu. to jest Isus prodire sve do razdiobe duše i duha. radosnim što su zbacili vlast demona nad ljudima i što su ljudi zadobili vlast nad demonima. ona. Gospod je rekao: Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svu silu vražiju. i demoni nam se pokoravaju u ime tvoje. da ne obećava nikakvog ploda. posredstvom spoljašnjih osećanja. Strpljivi i revnosni trudbenik će sigurno naći zadovoljenje i utehu: obradovaće se bezmernom obilju takvih duhovnih darova koje u svom telesnom i duševnom stanju ne može čak ni da zamisli.*61] Mi se borimo za naše spasenje. a talasima metež strasti nadraženih pomislima i maštanjima. trudbenici Isusove molitve. a tako ćemo opitno saznati Isusovu svemoć. da svuda uništava vladavinu. počinje da deluje u svim delovima duše i tela. uticaj i otrov demona. ali im je ujedno ostavljena sloboda da pravilno upotrebljavaju tu vlast. Od naše pobede ili našeg poraza zavisi naša večna sudbina. a oživljavanje srca obeležava tako što se u njemu pojavljuje osećanje umiljenja i plača. na ogrubelost i zamrlost srca koje je nespremno da odmah podrži um.*68] Data im je vlast. ovo smo pomenuli da bismo ga upozorili i pozvali na oprez. i sudi namjere i pomisli srca. a sada čuje Isusovo ime . ali se Isusovim imenom troše i rastapaju. zanemare dar.*65] prodire tako što istrebljuje grešnost iz svih delova duše i tela. oni su se vratili i radosno saopštili Gospodu: Gospode. um najpre nailazi na neprozirni mrak. Duša tada boluje zato što je. ili da. Zato je u tom početnom delovanju Isusove molitve duša "neiskazivo slomljena i neizrecivo bolesna". čim vide da nemaju snagu da uzbune um u dubini. bolesna. Umu je potrebno dosta vremena da počne da oseća tišinu i tihovanje u sebi zato što demoni. i da im se dragovoljno pokore. Prodirući sve dublje. lukavi demoni ratuju i stvaraju veliko uznemirenje.'"[60] Ne bojte se. i zato odati dužno božansko poštovanje govoreći: Vaistinu si Ti Sin Božiji. kaže Pismo*64].*66] Kada su sedamdesetorica malih apostola."*62+ Može na početku izgledati da je i samo delanje neobično suvo. zglobova i srži.[67] O. i zato što rađa: jer je riječ Božija živa i djelotvorna. koji su po volji Božijoj bili poslani na propoved. . malo-pomalo.(Dijadoh) rekao: 'Molitva je istinska i neoprelešćena onda kada je um tokom molitve sjedinjen sa srcem. dovodi ga u stanje tišine i paženja. No demoni ne odustaju od bitke ni onda kada budu prognani i odstupe od srca: tada oni počnu da uzbunjuju um spolja. da staju na zmije i na skorpije. kao vosak u vatri. kako je ta radost bila istinska! Kako je bila osnovana! Više od pet hiljada godina vladao je đavo nad ljudima tako što ih je posredstvom greha učinio svojim robovima i svojim srodnicima. zatim počinje da prodire prema srcu tako što ga budi iz smrtnog sna. ne može da ne ratuje protiv lukavih duhova.

a oružje moljenje Isusovim imenom. izvor života. a takvi su bili Hristovi učenici. Da bismo bili Hristovi učenici. Gospode neba i zemlje. Osnova tvog podviga je blagodat svetog krštenja. i neizlečive bolesti da leči. u nama dostupnoj meri. i ne treba to da privlači na sebe svu pažnju. ona ga čuva u srcu. "Radujte se". nego Božijom blagodaću i sećanjem na Boga". obožuje. ona se neprestano naslađuje imenom voljenog.*69] Upotrebljavaj pravilno tu vlast. neuki. Obradujmo Boga trudom i napredovanjem u služenju kojem nas je poučio i koje nam je zapovedio. Kao deca prostodušno i puni poverenja primimo učenje o molitvi Isusovim imenom. jer kroz saznanje i razmišljanje o pobedi mogu da uđu u nas gordoumlje i uobraženost. darove. Da. Prebivanje umom i srcem na nebu i u Bogu . Imenom Gospoda Isusa Hrista zbila su se zapanjujuća čuda pred očima celog hrišćanskog sveta. otkriva da je Sin. ono daje život. odbijanje i satiranje neprijatelja. kao deca prostodušno i puni poverenja pristupimo vežbanju u toj molitvi: jedino Bog potpuno zna njenu tajnu i poučiće nas vežbanju u njoj. I okrenuvši se učenicima reče: Sve je meni predao Otac moj. a otkrio to bezazlenima. u našem vremenu. uzeti iz običnog naroda. uništi sve njegove uticaje na tebe. to je cilj molitve. ima u umu i na usnama. Čim je svojim učenicima darovao vlast da staju na zmije i skorpije. što je podsticalo da se u celoj hrišćanskoj zajednici gaji vera u neograničenu silu Isusovog imena. što si ovo sakrio od mudrih i razboritih. i da čini druga čuda. Ime Gospodnje je više od svakog imena. i niko ne zna koje Sin osim Oca. Isusova molitva uznosi sa zemlje na nebo svog trudbenika i pridružuje ga žiteljima neba. i demone da izgoni. Onima koji su već postali Njegovi učenici Gospod se obraća tako što im izlaže najveće tajne učenja. stiči duhovnu slobodu. i sa dečijom prostodušnošću i ljubavlju primiti Njegovo učenje. A i šta je to u poređenju sa onim šta se može učiniti Isusovim imenom!"*71+ Verujući rane Crkve imali su pred očima čuda. izvor radosti. neobrazovani. maštanjima i osećanjima. tačnije. "ali ne tome što vam se demoni pokoravaju: radujte se tome što vaša imena nisu napisana na nebu mastilom. pretapa. ono je Duh. ne manja od apostolskih. Gospod je dodao: Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju. marljivo i sa ognjenom revnošću heruvima i serafima vežbali u moljenju Isusovim imenom. moramo biti deca. koji se suprotstavljaju ostvarenju cilja. tek je drugostepena stvar.[70] Raduje se Gospod nedostižnom Božijom radošću kada vidi da ljudi napreduju. Isusovom molitvom. i da nezavisno od toga da li ga čovečanstvo prihvata ostaje iznad poimanja svih razumnih bića. menja. Iznad ljudskog poimanja je i Njegovo svesveto ime. govori blaženi Teofilakt. Oče.Vlast koju je Gospod dao sedamdesetorici svojih učenika data je i svim hrišćanima. Drukčije nije moglo ni biti. hrišćanine! Posecaj Isusovim imenom glave. prepodobni Varsanufije iznosi ovakvo mišljenje: "Znam jednog slugu Božijeg u našem rodu. Takva je ljubav! Ona se neprestano seća voljenog. i zato su se neprestano. u srcu plamenu ljubav prema Gospodu. to jest začetke greha u pomislima. objavljuje da se tajne hrišćanske vere ne otkrivaju mudrima i onima koje svet uzdiže već onima koje svet za decu drži. Jevanđelje dalje govori: U taj čas obradova se duhom Isus i reče: Hvalim te. .to je glavni plod. O toj sili. Već smo rekli da je Isusova molitva bila opšteprihvaćena u prvim vekovima hrišćanstva. a time bismo povodom same pobede doživeli strašni poraz. koja se veoma razvijala u Božijim svetiteljima. Oče. Hrišćani koji su napredovali shvatali su tu silu na osnovu svog napredovanja. u sećanju zavet Božiji. kako svedoči Onaj koji mu je dao dar. nego se radujte što su imena vaša napisana na nebesima. i u ovom blagoslovenom mestu koji i mrtve može da vaskrsava u ime Gospoda našeg Isusa Hrista.jer je tako bila volja tvoja. ono je izvor naslađivanja. ili. uništi u sebi vlast đavola nad sobom.

prepodobni Pahomije Veliki je živeo u Gornjem Egiptu. prepodobni Filotej Sinait. za duševne strasti i bolesti. ostavljaju razna psalmopojanja i počinju prvenstveno da se vežbaju u Isusovoj molitvi radi sile i hrane. iako je imao prirodu koju i mi imamo. Grigorije Sinait. i mnogi obični ljudi. Njihova dela su uglavnom smeštena u opširni zbornik asketskih pisaca. Ako su mnogi izgovarali to zaklinjanje i nisu se iscelili. pisac iz V veka. o Isusovoj molitvi su pisali i sledeći: prepodobni Isihije. sveti Jovan Zlatousti je živeo u Antiohiji i u Konstantinopolju. jeromonah Dorotej. Njime se ogradimo. jerusalimski prezviter. a čak isceljuje rane koje ona nanosi. istočna. Molitve Gospodnje. sveti Ignjatije Bogonosac je živeo u Antiohiji. Grigorije Palama. Monasi potčinjeni duhovnom rukovođenju prepodobnog Pahomija morali su svakog časa da savršavaju pravilo. a ne zbog nedelotvornosti izgovorenog. govori on. monaha i ave Nitrijske gore."[73+ Anđeo Božiji je predao molitveno pravilo prepodobnom Pahomiju Velikom radi brojnog monaštva koje je njemu bilo dato na upravljanje. učenik svetog Grigorija Bogoslova. Kalist i Ignjatije Ksantopul i mnogi drugi. Sveta. naročito monasima. arhimandrit Pajsije Veličkovski. monasi provodili život u tihovanju. sveti Jovan Zlatousti govori o njoj kao o nečemu što je opštepoznato. "imamo duhovna zaklinjanja: ime Gospoda našeg Isusa Hrista i silu krsnu. sveti Varsanufije Veliki u okolini Jerusalima. a Bogu se prestavio u Rimu. koji se već žali da monasi ostavljaju vežbanje u Isusovoj molitvi i trezvenost. čim napreduju u Isusovoj molitvi. Savetujući revnosno i neprestano vežbanje u Isusovoj molitvi. a mnogi su znatno duhovno napredovali. nego kao opštepoznato vežbanje. skitski i nitrijski monasi. sveti Vasilije Veliki u istočnom delu Male Azije. koje su ušle u opštu upotrebu. Mnogi su neumorno hodili za Hristom i bili uz Njega. veoma malo učeni. slično kao u Skitu.Neukima ono potpuno nadomešta molitve i pevanje psalama. Isusovo ime je strašno za demone. shimonah Vasilije Poljanomeruljski i jeromonah Serafim Sarovski.[75+ Od Božijih ugodnika pomenutih u tom Slovu. koje u njoj ima preizobilno. Iz ovoga se vidi da je moljenje Isusovom molitvom bilo u opštoj upotrebi u svim mestima vaseljenske Crkve. ali ne kao nešto novouvedeno. čak i potpuno neuki. pedesetog psalma. Teolipt Filadelfijski. a žena koja je dugo bolovala od točenja krvi isceljena je iako nije dodirnula njegovo telo već samo skute njegove haljine. Sva dela pomenutih otaca dostojna su velikog uvažavanja zbog toga što sva žive i odišu obiljem blagodati i duhovnog znanja. Njime se ukrasimo. sveti mučenik Kalistrat je rođen u Kartagini i živeo je u svom rodnom gradu. Od ruskih otaca o ovoj molitvi su pisali prepodobni Nil Sorski. ali nisu dobili koristi. Njime je i apostol Pavle postao velik. Ta odluka. u Kapadokiji. od ispunjenja pravila bili su oslobođeni oni koji su dostigli savršenstvo i s njim sjedinjenu neprestanu molitvu. To zaklinjanje izgoni aždaju iz njene jazbine i baca je u vatru. koja se nalazila nedaleko od Skita. isto kao i prepodobni Isaija. "I mi".[74+ I Isusovu molitvu i Molitvu Gospodnju pravilo smatra opštepoznatim molitvama. sveti Jovan Lestvičnik na Sinajskoj gori i jedno vreme u Donjem Egiptu. Sve je to očito iz dela i odluka svetih otaca. Pravilo koje su mu anđeli predali sastojalo se od Trisvete pesme. što se vidi i iz žitija prepodobnog Pamva. prešla je iz Grčke u Rusiju. blizu Aleksandrije. zajedno sa drugim predanjšuga Istočne crkve. učeni. napojili su se silom Isusove molitve za spasenje i večni život. Osim pomenutih otaca. onda je to zbog njihovog maloverja.[72+ predlaže je. Pravoslavna crkva predlaže svim neukima Isusovu molitvu umesto svih drugih molitava. Simvola vere i sto Isusovih molitava. u kojoj su. Prepodobni Varsanufije Veliki kazuje da su se monasi egipatskog Skita prvenstveno zanimali molitvom. živeli su u Donjem Egiptu. Simeon Novi Bogoslov. u Dobrotoljublje. koji su se vežbali u Isusovoj molitvi ili pisali o njoj. ali su nam dela .

pesnika. filosofa. i mnogo je tada bilo učitelja tog duhovnog podviga: zato su sveti oci tih vremena pišući o njemu objašnjavali samo neizrecivu duhovnu korist koju taj podvig donosi i nisu imali. Kada su neki oci videli da tih istinskih i neprelešćenih učitelja tog delanja ima sve manje. Zato nam je potreban učitelj koji bi nas izveo iz naše složenosti. među hiljadama monaha. iz naše prevejanosti. monah iz XIV veka. po mom mišljenju.ruskih otaca. Eto zašto na poprištu umnog delanja dete dostiže neobično napredovanje. Stigavši na Atonsku goru. kako on kaže. U XIV i XV vek spada većina dela o Isusovoj molitvi. pred kraj tog života neočekivano nađe negde u zabačenom mestu sasud koji je izabrao pravedni Bog. "svesveto delanje molitve uma sijalo je na mnogim mestima u kojima su prebivali sveti oci.*76] Takva je i njena namena. ne želimo da delujemo verom. Mnoge od tih knjiga su. puno premudrosti Svetog Duha. prepodobni Grigorije Sinait. svetih učitelja. ne podnosimo samoodbacivanje. a mudrac skreće sa puta i survava se u mračnu provaliju prelesti. "U drevnim vremenima" govori Pajsije Veličkovski. To je uređeno po naročitom Božijem promislu da božansko delanje ne bi palo u potpuni zaborav. ali mi smo postali toliko složeni da je ta prostodušnost za nas neosvojiva i nedostupna. Pisali su oni donekle i o tome. Tako je Zosima. "mnogi oci su izložili u knjigama sveto učenje. Starac je nazvao svoja dela prethodnicom. po Božijem dopuštenju. neretko govornika. A mi hoćemo da budemo umni. veoma retki. predgovorom. Dobro bi bilo da čitanje ove knjige bude uvod u čitanje grčkih pisaca. onda su. Izvanredna je knjiga prepodobnog Nila Sorskog. samo trojicu koji su imali neko znanje o umnom delanju. danas su oni toliko retki da bez suzdržavanja i straha da ćemo pogrešiti možemo reći da njih nema. ona se stalno poziva na njih i objašnjava ih. ali za one koji ga nemaju taj deo ostaje prikriven. našao je tamo.[77] Zbog takve potpune oskudice duhonosnih učitelja otačke knjige predstavljaju jedinstven izvor kome se glađu i žeđu izmučena duša može obratiti radi sticanja suštinski potrebnih znanja u duhovnom podvigu. U doba prepodobnog Nila Sorskog. priprema za čitanje i pravilno razumevanje tih dubokomisaonih. neke su Božijim nadgledanjem sačuvane da naših dana. podignuti . Upadljivo je da se vreme u kome je napisana većina tih knjiga o umnom delanju podudara sa vremenom velike oskudice umnog delanja u monaštvu."*78+ Za primanje najuzvišenijeg umnog delanja potrebna je dečija prostodušnost i vera. naročito o Isusovoj molitvi. o toj božanskoj molitvi uma na osnovu Svetog pisma Starog i Novog zaveta. zbog naših grehova uništili muhamedanci kad su osvojili Grčku. ili pripremom za čitanje grčkih otaca. kojeg su ljudi ponizili. iz našeg lukavstva. Sva dela svetih otaca o monaškom životu. tri veka pre nas. našao u zajordanskoj bezljudnoj pustinji veliku Mariju. zbog velike bliskosti sa vremenom u kome mi živimo. iscrpivši se dušom i telom u monaškom životu. bogatih duhovnim darovima. mrve sa duhovne trpeze otaca. hoćemo da oživimo svoje ja. neprocenjivo blago. izvan svakog očekivanja. današnje monahe. što je jasno onima koji imaju opitno znanje o podvigu. Naročitom milošću Božijom smatra se ako neko. potrebu da pišu o onom delu delanja koji priliči početnicima. iz našeg slavoljublja i naše uobraženosti u širinu i prostotu vere. Naročito dela starca Vasilija možemo i moramo smatrati prvom knjigom kojoj bi se u naše dane morao da obrati svaki onaj koji želi da se uspešno zanima Isusovom molitvom. nama ništavnima. dostupnija nego dela grčkih svetila. a Bog uzveličao i uzneo. "Potaknuti tajnim božanskim nadahnućem". Te knjige su najdragocenije nasleđe koje su sveti oci ostavili monaškom potomstvu. zbog naročite jasnosti i jednostavnosti izlaganja. živi sasudi Božije blagodati bili su krajnje retki. Te knjige su mrve koje su pale nama i čine naš deo. govori Pajsije Veličkovski. predstavljaju za nas.

Molitveno sveto dejstvo uma u srcu zahteva prethodno vežbanje u prvom načinu moljenja i zadovoljavajuće napredovanje u tom moljenju. Prebivanje u pokajanju je zalog spasenja. neka ne traži više stanje. kada se novopostriženom daju brojanice.'"*81+ No prepodobni Nil Sorski poučava da je "sećanje na Boga. radost. Sveti Simeon. zato što se ona često tvori samim umom. iznad svih delanja. Budimo zadovoljni tim stanjem. brate. zato što to traži drsko i gordo. Usliša Gospod moljenje moje. koje se. Ali tu nema protivurečja: tu se govori o najvišem stepenu Isusove molitve. Isuse Hriste. videli smo takođe da je sveta Crkva donela odluku da svi neuki i svi oni koji ne znaju Sveto pismo napamet mogu da koriste Isusovu molitvu umesto svih drugih molitava i psalmopojanja. naslađivanje. pomiluj me. čvrsto ubeđen da se ono i ne zadobija čovekovim naporom. Takvo traženje je pouzdan znak gordosti i uobraženosti. koja se otkrivaju tada kada Bog primi molitvu pokajanja. glava vrlina.[80+ pri postriženju u monaštvo. u njoj poznato vreme. i da im ona bude kao disanje. davanje darova su posledice pomirenja. Onoga koji bestidno i drsko hoće da stupi ka Bogu i besedi sa Njim čisto. a neprijatelji odstupe od duše."*82+ Površnom pogledu može izgledati da zavet prepodobnog Nila protivureči zakonodavstvu Svetog pisma. spoljašnjem i unutrašnjem tihovanju. Takvu pažljivu molitvu možemo da nazovemo i molitvom uma i molitvom srca. pokazuje osećanjem plača i suzama. sa najvećim paženjem na misli i reči molitve. Božija blagodat sama po sebi. to jest molitva uma. navikavanje na postupanje po . Nerazumno je tražiti ih pre pomirenja. svim monasima i mirjanima da u svako vreme i svakog časa izgovaraju tu svetu molitvu. kao ljubav Božija. no ne dozvoljava se svima da pristupe molitvenom svetom činu umom u kleti srca. a ne samo monasi koji žive u manastirima ili su zauzeti poslušanjima. sveti Nil zabranjuje da preuranjeno težimo uvođenju uma u srce. već da ga daruje Bog. Psalmist je rekao: Odstupite od mene svi koji činite bezakonje. osećanju sladosti i ostalih visokih molitvenih stanja. svetih otaca i predanju Crkve. ne tražimo više stanje. Na prvi način mogu i moraju da se zanimaju Isusovom molitvom i mirjani.Božijim Duhom i u nameri da istinsko učenje o početku te unutrašnje molitve ne presahne. zbog umiljenja. toga lako umrtvljavaju demoni. po njenoj dobroj volji prevodi podvižnika molitve iz prvog načina moljenja u drugi. Za zadobijanje duboke molitve srca potrebna je značajna priprema: ona obavezno podrazumeva dovoljno opitno izučavanje monaškog života. Oslanjajući se na učenje svih svetih otaca. Gospod molitvu moju primi. Sine Božiji. jer ovo je reč Božija: nju nosi na ustima svojim. kako se u njemu istinski i neprelešćeno moli. jer usliša Gospod glas plača mojega. kako um ulazi u srce.[83] Uteha. arhiepiskop solunski. zapoveda i daje savet arhijerejima i sveštenicima. i u revnosnim trudbenicima uvek uz učešće srca. Ako je Bogu blagougodno da ostavi podvižnika pri molitvi pokajanja. da se zanimaju sa strahom Božijim i verom. takvo traženje ne dovodi do napredovanja već do spoticanja i propasti. mač duhovni. Svi hrišćani mogu i moraju da se zanimaju Isusovom molitvom radi pokajanja i prizivanja Gospoda u pomoć. skrušenog duha. ako bude dopušteno. mnogo više nego što zaslužuje po svom dostojanstvu i stepenu svoje uređenosti. neka on i ostane pri njoj. izložili pismeno svoje mišljenje o samom načelu i o tome kako valja obučavati početnika. a u umu i srcu govori neprestano: Gospode. onaj koji vrši postriženje govori: "Primi."*79] Videli smo da sveti prorok David poziva sve Božije ljude bez izuzetka na moljenje Isusovim imenom. neka ga ne traži. koji se primorava da Boga nalazi u sebi.

radi njihovog istinskog smirenja. mada ih Bog uvek čuva od nje. da poslušnost rađa istinsko smirenje. Priprema mora da podrazumeva zadovoljavajuće izučavanje Novog zaveta i svetootačkih delao molitvi. "moramo činiti razborito. koje čekaju samovoljne.[84] i u našem svetom životu svakom poslu ima vreme: i tihovanju ima vreme. oni će upasti u prelest. i neprestanoj molitvi ima vreme. u pravo vreme.da se i istinski poslušnici. nakon koje sledi prelest. lukavo usmerene na njene trudbenike? Tako je strašna ta stvar. bez poslušnosti. veoma retki mirjani: to je izuzetak. koje su zadobijali Božijom blagodaću posredstvom svoje istinske poslušnosti. Ova poslednja priprema je tim potrebnija zbog činjenice da u nedostatku duhonosnih vođa naš jedini vođa moraju biti otačka dela i molitveni plač pred Bogom.Žarko želimo molitvu srca. navodeći reči iz Pisma. istinskim i iskusnim učiteljima tvorenja te molitve. Veoma duboku molitvu srca imali su sveti Andrej jurodivi i neki drugi. a smirenje čuva podvižnika u molitvi od svih prelesti. Ako se monasima zabranjuje preuranjena težnja prema molitvi koju um prinosi u domu srca. trezvenosti uma i tihovanju. nećemo pre vremena tražiti ono što dolazi u određeno vreme. samo svojom voljom. "No i sama ta dobra i divna delanja" govori prepodobni Nil Sorski. Uvrštavanje sebe u red tih izuzetnih ličnosti nije ništa drugo do samoobmanjivanje uobraženošću. U pismu starcu Teodosiju. Ima vreme i setvi trudova.kako molitva uma. to jest molitva koju um tvori neumetnički. dakle ljudima bez poslušnosti: ako jedino na osnovu samog čitanja takvih knjiga primoraju sebe na molitvu. tako i molitva koju um umetnički tvori u srcu . to jest molitva . koja nikako ne može da bude pravilo za sve. govori: Svakom poslu pod nebom ima vrijeme. a ne svim pravoslavnim hrišćanima. postoji i vreme mirnog govorenja."[85+ Naročito prepodobni Nil zabranjuje nerazumnu težnju ka otšelništvu. nakon dostizanja potrebnog stepena napredovanja. i to postupanjem po zapovestima. žarko želimo tihovanje u srcu. molitva počiva na tom uređivanju i ne može da ostane u duši ako se ne nalazi u takvom uređivanju. skrivena prelest pre otvorene prelesti. Izlažući učenje o ovoj molitvi. Još veća opasnost preti mirjanima. nećemo dobiti ništa ni u pravo vreme. uvek nalaze u strahu i trepetu zato što se boje i strepe da u takvoj molitvi ne postanu žrtva neke prelesti. isključivo priliče jedino monasima. da primoravaju sebe na tako strašno i užasno delo. to jest na takvu molitvu? Kako da izbegavaju mnoge i razne neprijateljske prelesti. Neće nas prelešćivati gordo usrđe. Kako mogu mirjani bez ikakvog poučavanja. Mirjani nikako ne mogu da zadobiju istinsku monašku poslušnost i potpuno odsecanje svoje volje i razuma.' I Lestvičnik. A kada se rasuđivanjem odredi vreme i mera dobrog delanja. to jest onoj molitvi koja se tvori umom u srcu.jevanđelskim zapovestima: sveta molitva se zasniva na uređivanju duše. i izuzetna retkost. tada ćemo imati neobičnu korist. kako govori Vasilije Veliki: 'Svakom delanju mora da prethodi rasuđivanje: bez rasuđivanja se i dobro delanje pretvara u zlo zato što je preuranjeno i neumereno. a takva težnja se skoro uvek javlja u ličnostima koje ne razumeju ni sebe ni monaštvo: upravo zato takav život prate najteža spoticanja i samoobmanjivanja. naročito one koje poučavaju istinskom poslušanju. paženju i molitvi uma. jer u nju upadaju svi koji samovoljno počinju podvig te molitve. Pajsije Veličkovski govori: "Otačke knjige. U suprotnom. tim više se ona zabranjuje mirjanima. i vreme žetvi klasova neizrecive blagodati. ne samo oni koji su odsekli nego i oni koji su potpuno umrtvili svoju volju i rasuđivanje pred svojim ocima. žarko želimo kelijno tihovanje bez izlaženja i životu bezljudnoj pustinji. jer to naročito doprinosi razvoju molitve srca i tihovanja u srcu. bogonosni oci tvrde da njen početak i nepokolebiva osnova jeste istinska poslušnost. i vreme nelicemernom služenju. Tu molitvu sveti oci su nazvali .

i da jasno naznačim kakav način vežbanja u molitvi i koji oblik molitve uma i molitve srca priliči svim hrišćanima. što je očito iz žitija svetog Grigorija Sinaita. ali ne svuda. potpuno bezopasan.kada odlete. Taj način on iznosi još jednom u zasebnom. ali i svi hrišćani. onaj način koji predlaže sveti Jovan Lestvičnik. Najbolji je. Ako se istrajno podvizavaš."*90] U Pouci o blaženoj i nezaboravnoj poslušnosti sveti Jovan Lestvičnik govori: "Neprekidno se bori sa mislima . U Pouci o svetoj i blaženoj molitvi sveti Jovan Lestvičnik govori: "Bori se da zaključaš svoju misao u reči molitve. doći će i tebi Onaj koji određuje granice moru ljudskog uma i reći će mu u molitvi tvojoj: Doći ćeš dovde. završetak molitve je otimanje uma ka Bogu. Ta molitva je kao sunce zasijala jedino među monasima. u mnogim mestima u Palestini. na Sinajskoj i Nitrijskoj gori. tamo gde je ona poput sunca sijala monasima. i nije našao na njoj nijednog koji je bar nešto znao o ovoj molitvi. a ko se njoj može naučiti bez umetnika. posebno među onima u Egiptu. tamo se Njemu sve pokorava. to jest bez iskusnog učitelja? Ta molitva je duhovni mač: Bog nam je darovao taj mač da njime posečemo neprijatelja naših duša. tamo je tvorenje te molitve čuvano kao velika i neizreciva tajna.*88] Duh je nemoguće vezati. za molitvu su saznali i monasi. i na mnogim drugim mestima. A tamo gde su i tvorili tu molitvu. ali se dobro osećaj kada ustrajno vraćaš um samom sebi. izložim učenje svetih otaca o umetnosti tvorenja Isusove molitve. uvedi je ponovo u reči molitve. čak neophodan za istinsku molitvu. No sada. Ponavljamo: najveća vrednost ovog načina je u tome što je pored sve svoje dovoljnosti i potpuno bezbedan. Nepostojanost je svojstvena ljudskom umu. Ne budi neraspoložen kada osetiš da si pokraden. kojom se uspinjemo sa zemlje na nebo: u Pouci o blaženoj i nezaboravnoj poslušnosti i u Pouci o molitvi. nakon štampanja otačkih knjiga. onda to znači da za tvorenje te molitve nisu znali ni monasi na mnogim drugim mestima. u Jerusalimu. poznata jedino Bogu i njenim trudbenicima. On je obišao svu Svetu (Atonsku) goru. a najbolji je zato što je veoma pogodan. I ako se desi da se usled detinjske slabosti tvoja misao umori i padne. izgovaranim glasno ili umom.umetnošću nad umetnostima. Zato se bojim i strepim da će zbog pomenutog razloga oni koji samovoljno. doličnu svim hrišćanima koji su pobožni i traže spasenje. i mirjanima i monasima. shodno svom oskudnom znanju i oskudnoj opitnosti. posle Pouke o sveštenom tihovanju tela i duše. Veliki učitelj monaštva na dva mesta govori o tom načinu u svojoj Lestvici. s tim što ga ovaj put iznosi monasima koji su napredovali. bez izuzetka. potreban. vraćaj ih sebi: Bog i ne zahteva od poslušnika potpuno pribranu molitvu. dakle onima koje su Božija dobra volja i Božija blagodat uvele u napredovanje. Već sama činjenica da on izlaže svoj način u učenju o poslušnosti opštežiteljnih monaha očigledno pokazuje da se taj način određuje i za monahe početnike."*87] Smatram svojom obavezom da ovde. a to jasno pokazuje da je taj način veoma dobar i za tihovatelje i za monahe koji su napredovali. i monasima početnicima. sredina je kada um prebiva u samim rečima. i dalje nećeš preći. bez imalo sumnje.*86] Iz ovoga je jasno sledeće: ako na tako Svetom mestu prepodobni Grigorije nije našao nijednog trudbenika molitve. bez učitelja stupaju u podvig te molitve upasti u prelest: neka Hristos Spasitelj svojom blagodaću izbavi od prelesti sve koje hoće da spasi. opširnijem učenju o molitvi. ali Onaj koji može sve da učvrsti može i um naš da učini postojanim. Tvorenje ove molitve je bilo potpuno nepoznato mirjanima. a gde je Sazdatelj duha."*91] Ovde je ."[89+ "Početak molitve je odbijanje pomisli u samom njihovom začetku. i kakav je način tvorenja svojstven onima koji su napredovali.

Sve se to dešava pod vođstvom Božije blagodati."*92+ Prema tome. kaže on. U tim blaženim vremenima. a to je očigledna i kod početnika neizbežna greška. Tu grešku uništava milost i pomoć Božija. kraj tog ulaza. uz neprestani podvig. O tome sveti pisac govori opet alegorijski i prikriveno u Pouci o pastiru[94]. onaj koji se bude molio na način koji predlaže Jovan Lestvičnik. "Jedno je". Među raitskim monasima. "često se obraćati srcu. molitvena tajna je prikrivena od radoznalosti i lakomislenosti u knjizi namenjenoj monasima. uz učešće srca. pa i da uznese trudbenika u blagodatno stanje. Šta više da poželimo? Ništa. ništa ne govori o molitvi koja se tvori umom u srcu?" Govori. Vazduh koji udišu njeni stanovnici jeste Svesveti Duh. u predvorju. i umom. u njemu. ispunjenu Božijom silom i blagodaću. za koje je blaženi Jovan i napisao "Lestvicu". Prva i druga . duhovne pouke. taj nastoji da očisti svoje srce neprestanim sećanjem na Boga. On govori ovako: "Pre svega. potrebna nam je duhovna sila da bismo one koje smo želeli da uvedemo u svetinju svetih i pokažemo im Hrista. taj će napredovati u molitvi i zato će zadobiti molitvu uma i srca. radost i veselje te zemlje je Hristos. koja je i napisala celu njegovu knjigu. koji počiva na njihovoj tajanstvenoj i skrivenoj trpezi . kaže prepodobni Marko. no ona se može odmah ispraviti vraćanjem misli u reči.naročito dok stoje tu.saopšten način kako se treba pažljivo moliti. u svoje vreme. drugo je uvoditi um u dom srca. Život. Kada je izložio potpuno tačno učenje. po njenoj dobroj volji i sudu. Misaona zemlja čoveka čiste duše nalazi se unutra. Ta zemlja je oblak slave Božije: čisti srcem će ući u nju da bi videli lice svog Gospoda i da bi njihove umove obasjala zraka Njegove svetlosti. časni oče. i čim primetimo da ih narod potiskuje i stiska sa ciljem da im zabrani da uđu tamo gde žele . i otuda prinositi tajanstvenu molitvu.[98+ Potrudi se da uđeš u klet koja je u tebi i videćeš nebesku klet. Neko će zapitati: "Zar tako veliki otac. koji prinosi Hristu slovesne žrtve. to je Jerusalim i Carstvo Božije. Zato je neko i rekao o toj navali: I bi preda mnom trud (i muka). u kojima je postojalo obilje živih sasuda blagodati. taj će se moliti i ustima. Tako je postupio sveti jer ga je vodila duhovna mudrost. da ih nosimo na ramenima dok ne prođu kroz ulazna vrata. Druto proizilazi iz prvog. mogli su da pribegavaju savetu monaha svi oni kojima je savet bio potreban. i oslobodimo od namera naroda. U pažljivoj molitvi srce ne može ni da učestvuje."*96+ "Onaj koji želi da vidi Gospoda u sebi. kada se paženje pojačava. i srcem. njegov knez i arhijerej. koje može da ispuni i najstrože zahteve. jer dobro znam da je tamo obično najveća navala i gužva. A ako su deca sasvim gola i nemoćna. što se i vidi iz navedenih reči velikog učitelja monaha. a da bi se ta šteta sprečila. napokon. koji je živeo u vreme u kome je umno delanje procvetalo. privući će u sebe Božiju blagodat. Težnja ka drugom pre sticanja prvog je nekorisna. Svetlost od Svetlosti Oca. kao decu. "Um koji se pribrano moli ograničava slobodu srcu. a drugo je posredstvom uma biti nadzornik srca. tokom paženja koje je molitva usvojila um silazi u srce radi najdubljeg svetog služenja. onda moramo da ih podignemo na ramena. procvetala je molitva uma pod rukovodstvom opitne. Sunce koje sija u toj zemlji jeste svetlost Svete Trojice. kakva može biti prelest? Jedino samo uvlačenje u rasejanost. a može biti i uzrok veoma velike štete. Ako se na taj način vežbamo u molitvi. skriveno unutra u vama[97].mogli da uzmemo za ruku. Lestvičnik se alegorijski izrazio o tome šta se dešava nakon što blagodat oseni molitvu. tada se saosećanje srca sa umom pretvara u sjedinjenje srca sa umom. Paženje uma pri molitvi privlači srce da saoseća sa njim.*95] i trud seže samo do ulaza. dok ne uđoh u Svetilište Božije. kako se treba moliti i glasno i samim umom."*93+ Jedno je moliti se pažljivo. ali toliko prikriveno da jedino oni koji su opitno upoznati sa delanjem molitve mogu da shvate o čemu je reč.

i svog uma. neprestano se obnavlja. gde se prinose duhovne žrtve Bogu. a ne Bogu. uvodio je svoje učenike u svetilište blagodatne molitve srca i u stanja koja ona stvara. na svakom mestu. Pomoli se da to razumemo i dostignemo i obradujemo se u Isusu Hristu. Pazi revnosno i razumno. gde se proliva časna krv jagnjeta. naglas."*104] Na najveće strahopoštovanje pred molitvenom svetom službom srca opominje nas njen veličanstveni opis iznet u delima svetih otaca. voljeni moj. jezikom i govorom. Hoćeš li da se naučiš molitvi uma i srca? Ja ću te naučiti. gordog.nego ja vas izabrah i postavih vas da vi idete i rod donosite. Pogruzi sebe u sebe od greha. Ne izabraste vi mene . govori jeromonah. a ne mnogogovorljivost. Lestvica prema Carstvu nebeskom je u tebi: ona je tajanstveno podignuta u tvojoj duši. i kretnje tela koje prljaju čoveka. poslušaj me."[109] .*100] A kada je to tada? Tada kada dođe Gospod naš. hromi koji seđaše pred Krasnim vratima hrama bude udostojen da čuje radosni glas: Ustani i hodi. prelazi u naviku i dejstvuje u svako doba. Neka se saberu u tu Vitezdu svi moralno hromi. neka učvrsti tvoju ljubav da služiš Njemu u svetosti i u pravdi u sve dane života svoga.[103] tada prestaju i bitke. sa strahom Božijim.[108] neprinuđeno. neporočnog i bezazlenog.*105] da se izlije na njih milost i blagodat Božija.[107] Sasvim je dobar način obučavanja Isusovoj molitvi koji predlaže jeromonah Dorotej.govori On svojim izabranicima . gde se prinosi ugojeno tele. koji prinosi i prima beskrvnu žrtvu. gubavi. tada pospanost uninija i lenjosti silazi sa očiju. hodi i skače. i svog srca. "Ko se moli ustima". tiho: Okusite i vidite da je dobar Gospod. tada mudre devojke pale svoje svetiljke[102+ i likuju sa ženikom u svetoj ložnici pevajući jednodušno. "a za dušu ne haje i srce ne čuva. tada se molitva glasom prekida i ona počinje da se izgovara šapatom. Paženje i skrušen duh je ona klet koja je data grešnicima pokajnicima da bude njihovo pristanište. datu nekom tihovatelju koji je bio pod njegovim rukovodstvom: "Jedino bezgrešni Bog. Samo Gospod. i jedino On. Molitva uma ne dozvoljava nepribranim i nečistim mislima da uđu u unutrašnju klet.[101] Tada hromi ulazi u svetilište. to jest ustima. Kada se usta. Čitamo sledeću njegovu pouku. molitvi pokajanja. U nju ćemo se sklanjati i zaključavati od greha. tamjan i smirna. Ja znam koje izabrah. Gospodu našem. samovoljnog.su jedno: jednim ulaskom stupićeš u obe. da se pribijaš i uvek budeš uz ono što grkljan oseća. taj se moli vazduhu. Spasitelj onih koje se uzdaju u Njega.rečju. u hramu i na žrtveniku unutrašnjeg čoveka. u ime Njegovo. ruski podvižnik i asketski pisac. da što god zaištete od Oca u ime moje da vam da. sebi samome. Moliti se moramo svim svojim usrđem: iz svoje duše. slepi i suvi . taj veliki Arhijerej. monah koji je dostigao najviši stepen duhovnog napredovanja. pred vratima hrama. pečati se riznica i više niko ne može da ukrade blago iz nje. jezik i osećanja nasite glasno izgovarane molitve. Tada se čovek budi iz sna nemara i neznanja. svom svojom snagom. svi koji čekaju da se voda zatalasa. Najpre treba da tvoriš Isusovu molitvu glasom. pri svakom poslu. jedinstveno po svojoj nepojmljivoj milosti. Ona je predvorje svetilišta. Tada molitva uma i srca počinje na mig. i sav njegov trud je uzaludan zato što Bog sluša um i revnost.[106] govori Spasitelj. To strahopoštovanje i sama razboritost zahtevaju od nas da se odreknemo preuranjenog. gde se razležu jednodušna klicanja svetih anđela:Tada će prineti na žrtvenik Tvoj teoce. kada. nerazumnog naprezanja da uđemo u tajanstveno svetilište. u vreme koje samo On zna. tada se u njega nastanjuje sveti mir Svete Trojice. daruje isceljenje i uvodi u svetilište. i hvali Boga. zlato. svi koji boluju od greha. I pobožnost i razboritost uče nas da prebivamo u pažljivoj molitvi. Posle toga moraš da se poučavaš umom. i naći ćeš tamo stepenike kojima se možeš uspeti na nebo. Blago čoveku koji se nada u Njega."*99+ Prepodobni Varsanufije.

čak i kada te neki brat pozove? Zaista ti kažem da praznoslovlje nije ništa drugo do lenjost. potvrđuje Serafim. izgovaraj ovu molitvu samim umom. U teorijski život mogu da stupe jedino oni koji su se očistili od strasti i potpuno obučili u delatnom životu. pomiluj me grešnog."*112+ Starac je ovu pouku dao monahu početniku koji provodi život u manastirskim trudovima.*113] i iz reči svetog Grigorija Bogoslova: u teorijski život mogu da stupe jedino oni koji su savršeni po svojoj opitnosti (u delatnom životu). "Tokom molitve" poučava starac. Dok sediš za trpezom ne gledaj koliko ko jede i ne osuđuj. "pazi na sebe. to jest sabiraj um i sjedinjuj ga sa dušom. neprestano moli rečima:Gospode Isuse Hriste. neprestano ćuti. Takvim vežbanjem možemo se približiti Bogu i sjediniti se sa Njim ako ne upadnemo u rasejanost i ako sačuvamo mirnu savest. jer će Boga vidjeti. Isak Sirijski kaže da nema drugog načina da se . Kada Gospod zagreje tvoje srce toplotom Svoje blagodati i kada te sjedini u jedan duh. telo i duša čisti. "dobijaju jedino oni koji imaju unutrašnje delanje i koji bdiju nad svojim dušama. a onda mu zabranio da preuranjeno i nerazumno teži teorijskom životu i molitvi saobraznoj takvom životu. a ne drsko i samovoljno. Ako ne razumeš samog sebe. delanje strpljivo.oholo napreže da ga dostigne pre vremena. Ni sa kim ne započinji razgovor.*111] A kada budeš imao u sebi tu duševnu hranu. već pazi na sebe i hrani dušu molitvom.*110+ Upravo to znače reči proroka Isaije: Probudite se i pjevajte. Sine Božiji. uz veliko ispitivanje Svetog pisma i pod rukovodstvom iskusnog starca. neka zna da ga đavo hvata u svoje mreže i da je postao njegov sluga. narav krotka.*115+ Ako smo istinski odlučili da služimo Bogu. dakle. ili više. siromaštvo istinsko i negramzivost pustinjačka. i pazi na svaku reč posebno. Pošto zbog svojih vrednosti nije tražio (uzvišeno duhovno stanje). Kao primer može da ti posluži Stefan Novi: njegova molitva je bila neprestana. onda moramo da se vežbamo u sećanju na Boga i u neprestanoj molitvi Gospodu Isusu Hristu tako što ćemo govoriti umom: Gospode Isuse Hriste. ponašaj se kao da to nisi ni čuo. i da učiš druge? Ćuti. po ranijem zajedničkom običaju u Sarovskoj pustinji.kaže Grigorije Sinait . duh milostiv. a nalazi satansku. Sine Božiji. jer je rosa svjetlosti Tvoja rosa. trud revnostan. Zapaženo je da usmerenje koje monah primi pri stupanju u manastir najčešće ostaje preovlađujuće u njemu tokom celog njegovog života. zašto onda da ideš po kelijama kod braće."*114+ Starac. naslađivaće te i hraniti. njegova poslušnost bila je bespogovorna. U tom slučaju budi gluv i nem. skrušenog srca i smireno. devstvenost neporočna. Na početku. a samim tim probija put ka teorijskom životu. a onda istrajava na zahtevu da su pažljivi život i neprestana molitva neophodni svim monasima. U teorijski život treba stupati sa strahom i trepetom. pa i samim poslušnicima početnicima. pomiluj me grešnog. a ne istinsku želju. "Ako želiš da prođeš duhovni život. što se može videti iz Svetog pisma: Blaženi čisti srcem. Ponavljamo: ako neko uobražava da će dostići uzvišeno stanje teorijskim životom. najpre odvraća od gordog stremljenja ka uzvišenim molitvenim stanjima. "Blagodatne darove". Zemlja povraća sjene. moraš početi od delatnog života pa tek onda preći na teorijski: bez delatnog života ne možeš ući u teorijski. možeš li onda da rasuđuješ o nečemu drugom.Blaženi starac jeromonah Serafim Sarovski zavetuje početnika da se. ali ujedno pazi da ne osuđuješ one koji razgovaraju ili one koji se smeju. koji počivate u prahu. dan-dva. tada će ta molitva početi da teče u tebi bez prestanka i uvek će biti sa tobom. usta ćutljiva. Delatni život čisti od grešnih strasti i podiže na stepen delatnog savršenstva. onaj koji je drzak i gord se . sećaj se uvek prisustva Boga i Njegovog imena. odvojeno. poučio ga vežbanju u molitvi koja priliči delatnom životu. Šta god o tebi govorili. srce smireno. to jest razgovor sa Gospodom. ako se takav može naći.

"Išti suzama" . Sveti Kalist. a u cilju najlakšeg izbegavanja rasejanosti i očuvanja pribranosti tokom molitve. da se ponaša kao stranac. gledaj kao da nisi ni video. uspešno i bogougodno mole. Molitva bez paženja je mrtva! Takva molitva je beskorisno. savetuje on. prima. kao u svoje forme. postaćeš znatno usredsređeniji. Način koji je predložio jeromonah Dorotej i način koji je predložio starac Serafim očigledno su isti kao i način koji je preložio sveti Jovan Lestvičnik. Serafim savetuje da tokom molitve u crkvi zatvore oči. ne govori i ne misli o njima.*119] Opit je odmah pokazao da ovaj način moljenja. a sve zato da bi tvoje sećanje i tvoja sila paženja uvek bili slobodni. i vaseljenska Crkva smatra da on jeste takav. manje ili više. a ujedno ćeš se neprimetno i postepeno obučiti u molitvi uma. svojstvenu svakome koji provodi delatni život. zbog kojih glava postaje puna praznih i sujetnih pomisli i sećanja. za Boga uvredljivo praznoslovlje! Onaj ko se pažljivo moli neizostavno se moli. uma i srca. Sveti Jovan pripada najstarijim i najvećim učiteljima monaštva.približimo Bogu osim kroz Neprestanu molitvu. Sav se predaj Isusovoj molitvi: ona će zadržati um da ne luta."[116+ Monasima i poslušnicima koji se dragovoljno zanimaju Isusovom molitvom. zahteva da reči izgovaramo lagano. i kada ideš. I kada razgovaraš. na ovaj način. taj je stekao molitvu usta. kucaj dugotrpljenjem: jer. i uvereni u to. zašto da dozvoli svojim mislima da besplodno lutaju kuda stignu i nanose štetu duši? A to se ne može izbeći ako um nije privezan za nešto. Taj način i ne može biti odbačen: odbaciti ovaj način moljenja značilo bi odbaciti iz molitve paženje. kasniji sveti pisci se pozivaju na njega kao na najpouzdanijeg učitelja. zapoveda da ne obraća pažnju na ono što rade drugi. i koji traži."traži poslušnošću. nalazi. i kada nešto . i kada sediš. ništa ne slušaj naročito brižno. a bez paženja molitva nije molitva. kao na živi sasud Svetog Duha: na osnovu toga. da ne gleda pažljivo u njih. slušaj kao da si u prolazu. kako onima koji žive u manastiru.*117] Duge molitve u manastiru su veoma prikladne za privikavanje početnika na Isusovu molitvu. po dušu štetno. otvoriće mu se". zapoveda da izbegava raspravljanja. tako i onima koji žive u svetu. posebno na početku. treba upravljati pogled u svete monahe. patrijarh konstantinopoljski. mnogo bolje ćeš paziti na ono što se čita i poje u crkvi. to ne možemo dostići pri brzom čitanju. jer i to čuva od rasejanosti i podstiče na molitvu. onda ne gledaj ni na šta uporno i dugo. A tada. i koji kuca. bez reči. čak i pri čitanju Pisma i otačkih knjiga. Onome koji želi da provodi pažljivi život Serafim zapoveda da ne obraća pažnju na glasove sa strane. da ne sudi. Onaj ko se priučio takvom načinu. Jedina razlika je u tome što je sveti Jovan Lestvičnik jasnije i određenije izložio svoj način.*118+ zato što takvo gledanje neizbežno ostavlja u duši neki utisak koji će izazivati rasejanost tako što će privlačiti pažnju na sebe i odvlačiti od molitve. Ako već prisustvuje molitvama. da ocima i braći koje sretne ukazuje poštovanje naklonima. da bi um uspevao da se smešta u reči. i da ih otvaraju jedino onda kada osete da su ih san i dremanje opteretili. Tom načinu moramo se priučavati kao da čitamo lagano. ovako razmišlja o molitvi: "Neprestana molitva se sastoji u neprestanom prizivanju imena Božijeg. Ako provodiš pažljivi život.govori on . Ako se pažnja umnoži i pojača tokom molitve. po slogovima. sposobni i spremni da prime božanske utiske. neizostavno će se pojaviti način moljenja koji predlaže sveti Jovan Lestvičnik. svima koji iskreno žele da se nelicemerno. svaki koji ište. dublji. mi predlažemo njegov način ljubljenim ocima i braći. Način svetog Jovana je veoma podesan i pri vežbanju u Isusovoj molitvi i pri kelijnom čitanju molitava. daleki od utisaka sveta.

i usta moja kazivaće hvalu Tvoju. plod usana koje ispovedaju Ime njegovo". kada se sve čovekove misli i osećanja sabiraju u jedno moljenje. Ne ostavljaj takođe ni čitanje. moraš uvek i na svakom mestu da prizivaš ime Božije. Dar se daje onome ko se smirio i ponizio pred veličinom dara. već su tokom celog dana izvršavali svoje pravilo: malo su se vežbali u psalmopojanju.*122] Jeromonahu koji ga je pitao kako se moramo moliti prepodobni Varsanufije Veliki je odgovorio: "Moramo se donekle vežbati u psalmopojanju. treba vremena i za to da bismo ispitivali i čuvali svoje pomisli. kako govori prorok David: Gospode. i kada se baviš bilo čim drugim. čak su se.[120] Tako propadaju neprijateljevi napadi na nas. Moramo čuvati oči. malo drugo . Molitva je savršena onda kada je izgovaramo Bogu a naš um pri tome ne skreće u rasejanost. malo su ispitivali pomisli. u velikoj meri čuva um od rasejanosti. koji jevanđelskim zapovestima obuzdava i umrtvljava u sebi telesno mudrovanje. po zapovesti Pisma: Molite se bez prestanka.i tako ćeš dan provesti ugađajući Bogu. A kada život stigne. taj jede mnogo i sa naslađivanjem. neočekivano i jedino po svojoj milosti. povrh toga. i uvek moramo gledati dole da bismo se sačuvali od rasejanosti i od neprijateljskih mreža. ni unutrašnju molitvu. kada oseti da naša volja slabi i da nastupa pomračenje uma. Naši savršeni oci nisu imali određena pravila. da ne bi sprečavala Božiju blagost da se nekada smiluje nad nama. taj je ne jede sa nasladom."*123] Prepodobni otac je tako razmišljao i poučavao brata baš zato što je bio u velikom molitvenom napredovanju.radiš. Život će sijati onoliko koliki je stepen umrtvljavanja. a ko svaki dan uzima jednu te istu hranu. Molitva glasom je preko potrebna baš onda kada neprijatelj pojača svoj napad. dar se daje onome ko stišava i umrtvljava u sebi telo i krv. Molitvu i psalmopojanje moramo činiti i umom i ustima. Ko za trpezom ima mnogo raznih jela. zabranjuje se ta težnja. da da dar onima što ne očekuju dara. rekao: Prinosimo Bogu žrtvu hvale. i neka. moliti se moramo ustima. Ako se ko nalazi na trgu. već delaj onoliko koliko ti Gospod daje. Neka svi monasi budu slični anđelima i arhanđelima. tojest. a sve su to činili sa strahom Božijim. Pažljiva molitva glasom je ujedno i molitva uma i molitva srca. on dovršava i . i o hrani starali. već ponekad možda oseća i odvratnost prema njoj. Našim ubogim slovom ne skrećemo i ne udaljavamo naše ljubljene oce i braću od molitvenog. i zato što čovek gordo misli da je sposoban za blagodatnu molitvu i da je dostojan nje. i kada jedeš. donekle se moliti ustima. zabranjuje se ta težnja zato što je njen uzrok neznanje ili nedovoljno znanje. kada smo sami. Moliti se m<l>amo srcem. Odvraćanje od preuranjenog. želimo od sveg srca da napreduju. pogrešnog. koja pomahnitalo navaljuje na vrata tajanstvenog Božijeg hrama. uzvišenog napredovanja . nemaju počinka ni danju ni noću od božanske ljubavi koja ih pokreće i zbog koje se bez prestanka i nezasito hrane slavoslovljenjem Boga. Malo jedno. Tako je i u našem slučaju. Opit će naučiti svakoga ko se vežba u molitvi da tiho izgovaranje Isusove molitve. drskog delovanja daje se upravo zato da bi se neizrecivo bogatstvo molitve srca dobilo u svoje vreme. vatrena težnja da se u sebi otkrije blagodatna molitva srca. i uopšte svih molitava. zabranjuje se ta težnja zato što se blagodatna molitva ne može otkriti u sebi isključivo sopstvenim naporima. Zabranjuje se nerazumna. onima koji su osudili sebe na večne kazne i tamnice pakla.naprotiv. koja svakog časa vreba da ga pokrade. otvori usne moje. da proglasi nedostojne dostojnima. kao i oni. taj ne mora da se moli ustima već samo mislima. malo su ustima čitali molitve. ili u društvu sa drugima. pokazujući da su usta potrebna. U psalmopojanju i u molitvi ustima ne sputavaj sebe. dar se daje onome ko se odrekao svoje volje i prepustio se Božijoj volji.*121] I apostol je.

sa paženjem. vraća sjaj oružju zarđalom na zemlji lenjosti. uredio i učvrstio. koje ona donosi po samoj svojoj prirodi.*131] Zajedno sa tobom.*136] "Čim je oganj došao u srce. sa strahom Božijim. ona je čuvanje uma. svemilostivi Bog. a kasnije ćeš. A ako ostaviš sve ostalo i zauzmeš se time. A kada je ona ustala i uznela se na nebo. "Od svoje mladosti".zaključuje dobrovoljno započeto umrtvljavanje."*134] "Duhovna budnost ili trezvenost je duhovna umetnost.najčešće se i ne može skinuti.[132+ oprašta onima koji plaču. ulaže želju za nasićenjem velikom žrtvom koju je prineo naš veliki Arhijerej. o kojoj je proroku otkriveno da ona čisti grehove i uzima bezakonja. vraća svetlost odeždama isprljanim pri robovanju varvarima. a ni o činjenici da im jadno. rekli su oci. gospodar neba i zemlje. ona Njime diše."*137+ Ove reči pripadaju sinajskoj svetiljci. koja. neobično uporni tražitelji uzvišenog molitvenog stanja. "da bolnim srcem zadobiješ toplinu i molitvu. Oživljeno srce privlači sebi um. Jovanu Lestvičniku. Pažljiva i smirena molitva donosi duhovno dejstvo i duhovnu toplotu.[135+ I ostali oci se slažu sa njime. i Bog će ti dati da ih uvek imaš. doneti i rod"." Tako je duhovnu budnost odredio sveti Isihije Jerusalimski. Brate! Ako tvoje srce ne bude danju i noću stradanjem tražilo Gospoda. kada traje dugo i usrdno.*128+ Ako hoćeš da se izbaviš iz zaborava i robovanja. koje vode u samoobmanu. darovaće blagodatnu molitvu onome ko je sebe pažljivom molitvom očistio i pripremio. u opštenje sa demonima i u robovanje njima. po sili mojoj. istinska molitva je dar Božiji. uvek budu obeleženi pečatom odbačenosti.[125+ Najpre stiči pažljivu molitvu: a Bog.[129] Brate! Izmoli blagost Onoga koji hoće da se svi ljudi spasu i da dođu u poznanje istine. kada Bog zapovedi. daleko od svake pomisli. ulaže mržnju prema odvratnim strvinama kojima se varvari hrane. poveravao je on prepodobnom . vođeni gordošću i samovoljom. Njemu se ispoveda. a to dvoje oživljava srce.*126+ Onome ko se moli skrušenog duha. uz Božiju pomoć potpuno izbavlja čoveka od grešnih dela i strasnih pomisli i reči. ispravlja um. Gospod. došao je na zemlju da bi spustio na nju taj oganj. ubistveno robuje. uvek i bez prekida i neprestano priziva Isusa Hrista. Upravo ta žrtva. postaje hram blagodatne molitve*127] i riznica duhovnih darova. A taj oganj se stiče težnjom ka Bogu. Zašto? Zato što gordost i uobraženost. tome sam Bog daje postepeno napredovanje u molitvi. "Zaodeni se najpre lišćem. on je obnovio molitvu. krotkima daje milost. Očigledno je da sveti govori na osnovu svog blaženog iskustva. neprestano. Neoprezni. Sina Božijeg i Boga. govore veliki podvižnici i učitelji molitve. to možeš dostići jedino ako stekneš u sebi duhovni oganj: zaborav i robovanje iščezavaju jedino od njegove toplote. Zaborav ih izgoni. Slično se desilo i sa prepodobnim Maksimo Kapsokalivitom. jer On daje blagodat svima koji je traže sa trudom i usrđem. na jevanđelskim zapovestima u svoje vreme utemeljio.*130] da bi ti On darovao duhovnu budnost koja pali duhovni oganj. Ona prosvetljuje oči. ona je paženje na sebe koje. Duhovna budnost je tihovanje srca. ne daju mu da dopre do svesti o svom žalosnom opštenju sa demonima.[124+ Taj pečat se veoma teško skida .*133] pojavljuje se u dostojnima i kroz nju oni nasleđuju večni život. ne daju čoveku da vidi nepravilnosti i opasnosti svog položaja. Čim dođe. Njime hrabro ustaje na neprijatelje. "Potrudi se". progoni san slabosti i nemara. ona će te naučiti istini. koji im i sledi po odredbama duhovnog zakona. a sam zaborav nastaje zbog nemara. moliću se i ja da ti Bog daruje tu budnost. dostignućeš ono stanje koje Pismo određuje rečima: Otpočinite i poznajte da sam ja Bog. onda ne možeš napredovati. u ime Oca i Sina i Svetog Duha. tada je oganj sišao u odaju duše. Učitelj molitve je Bog.

nalazimo u veoma teškom položaju kada treba da odaberemo ona delanja i stanja koja nama odgovaraju. Majku Božiju. u Njen hram i revnosno sam joj se molio za to. Dela svetih otaca možemo uporediti sa apotekom: u njoj ima mnogo lekova. napisanom za veoma naprednog . i ako se još. prosvećuje zato što su dostigli savršenstvo. počeo da celivam njen lik sa strahopoštovanjem. ali taj izbor može biti poguban. neočekivano. imam neprestano u sebi. smirene. "imao sam veliku veru u moju Gospođu. pažljive. a drugi izlaze obasjani svetlošću i obučeni u dvostruku odeću. zbog našeg neznanja. i najednom sam osetio da je u moje grudi upala toplota. ali bolesniku neupućenom u veštinu lečenja i bez rukovodstva lekara biće veoma teško da izabere lek za svoju bolest. Pre prelaska na opisivanje onog načina koji sveti oci predlažu skoro isključivo tihovateljima. odeću smirenja i radosti. opisao je zatvornik Grigorije Zadonski na osnovu sopstvenog opita. Lek je sam po sebi lekovit. Neophodna je molitva druge vrste. i površno se upoznali sa predloženim delanjima. duša prepodobnog bila je pripremljena za dobijanje dara molitve posredstvom revnosne. U svom delu. Blagodatna molitva nije ostala u prepodobnom bez svojih uobičajenih posledica. Mnogi tu teškoću nisu shvatili zato što su površno čitali dela svetih otaca. "jedne spaljuje zato što nisu dovoljno čisti.[139+ No pre toga njemu je bio poslan Božiji dar pokajanja. a druge. potpuno nepoznatih i nesvojstvenih telesnom i duševnom stanju. i to ona koja nije opržila unutrašnjost. i ako se uzda u samog sebe. srednjih i savršenih. svog srca. u kojima su izneta razna delanja i stanja početnika. lek može biti i nekoristan. on će na brzinu doneti odluku da sam izabere i uzima lek. naprotiv. po običaju. Učenje o molitvi u otačkim knjigama koje su do nas došle jeste izloženo i celovito i jasno. a ne duhovno. i čovek ulazi na vrata Božijeg svetilišta. bez vidljivog sadejstva blagodati. i moj um je počeo da se naslađuje sećanjem na mog Isusa i Majku Božiju. već je nasladila i orosila moju dušu i pobudila u njoj umiljenje. Neizrecivo je srećan onaj koji ovu teškoću shvati i oseti. U položaj sličan položaju tih bolesnika dovedeni smo i mi zato što nemamo duhovne rukovodioce koji bi nas vodili kroz dela svetih otaca o tajnom dejstvu molitve srca i o njenim posledicama."[141] Duhovnom molitvom nazvana je ovde molitva koju pokreće Božija blagodat. a telesnom molitvom molitva koju čovek tvori sopstvenim naporom.Grigoriju Sinaitu. Ako je bolesnik lakomislen.[138]Blagodatna molitva se pojavila iznenada. Stoga jedni odlaze sa molitve kao da izlaze iz užarene peći. Od tada je moje srce počelo da prebiva u molitvi. A oni koji odlaze sa molitve bez ijednoga od ova dva dejstva molili su se u stvari telesno. i osećaju da su se rasteretili od neke prljavštine i veštastva. kako tvrdi isti taj Jovan Lestvičnik. pa su onda primili na sebe delanje koje njima nije svojstveno i tako naneli sebi štetu. Jedan te isti oganj naziva se i ognjem koji spaljuje i svetlošću koja obasjava. ognja božanske ljubavi. osećamo potrebu da malo pripremimo čitaoca. budući da nema lekara. ali i veoma štetan. i sećanjem da Njega.[142+ Čime blagodatna molitva obeležava svoj dolazak? Svoj dolazak ona obeležava natprirodnim plačem. Jednom prilikom došao sam. Gospoda Isusa.*140] a samo telo bacio u iznemoglost. neprestane molitve. koji je unapred očistio srce za ljubav. da bi u svoje vreme bila darovana blagodatna molitva. u neiskazivom ispovedanju. govori sveti Jovan Lestvičnik. i molio sam joj se sa suzama da mi da blagodat molitve uma. Od tada se molitva nikada nije prekidala u mom srcu". kao dar od Boga. "Sveti i nadnebesni oganj". Pristupio sam njenoj ikoni. ali se mi. dar koji je dejstvovao kao oganj i istrebio sve što pogani dvorište svetog i silnog Gospoda. Obilno pojavljivanje duhovnog ognja u srcu. ne upozna dobro sa onim što piše u lekarskim knjigama. pred tim knjigama.

a sve u nadi daće dostići ono uzvišeno duhovno stanje o kome je čuo od Velikog Antonija. izmoljavajući neprestano Božiju pomoć molitvom i plačem. Veoma veliku štetu nanosi i samo čitanje otačkih knjiga ako taj koji čita ne razume to što čita. koje je video i osetio u Velikom Antoniju. tajanstveno učenje Duha.a onda propao zato što je to učenje nepravilno primenio u svom delovanju. na načine za koje nisu ni sazreli ni sposobni. To se desilo sirijskom monahu Malpatu. onda on napreduje neuporedivo sporije nego pod vođstvom duhonosnog učitelja. budući da ne nalazi rukovodioca. pa je. možemo se prihvatati i onih delanja koja vode savršenstvu.propada. Svako ko živi onaj život na koji je prizvan biće spasen."[144] Sveti oci opominju da su mnogi obmanuli sami sebe i ozledili svoj um upravo zato što su se od samog početka molili nepravilno. neka se duhovno raduje zato što je dobio suštinski korisno znanje. Veliki poduhvat doneo je veliku prelest. veliku štetu nanosi i opštenje sa najvećim ugodnicima Božijim ako taj koji sluša njihovo sveto učenje ne razume to što sluša. dakle. Jedan sveti monah je pričao da je dvadeset godina izučavao dela svetih otaca i da je pri tome vodio uobičajeni monaški život u opštežiću. verovatno. o viđenju.a samim tim i za isceljenje: Malpat je osnivač i glava jeresi evhita. Posledica toga bila je užasna samoobmana. za to je. delatno upozna ono što je teorijski upoznavao čitanjem i. moramo odbaciti same sebe. Zato se tim putem mora ići sasvim lagano. Propao je u vreme u kojem je. uz veliki oprez. ili neko drugi pod Njegovim uticajem. To učenje Malpat nije razumeo kako valja. sposobnih da rukovode i isceljuju.[143] sveti Grigorije Sinait govori: "Jedna stvar je tihovanje. uz odgovarajuću delatnost. Ako želimo temeljno da izučimo Pismo. kada vidim da živiš među njima. znalo se da je put unutrašnjeg monaštva . a druta opštežiće. Ovo je rečeno da nas opomene.*145+ Kakav žalostan događaj! Kakva žalosna pojava! Učenik velikog svetitelja je čuo učenje najvećeg među svetima.[147+ Ako je čitanje ono što vodi monaha. moramo živeti po jevanđelskim zapovestima. moramo ostaviti životne brige. Nakon temeljnog izučavanja Pisma. sveto. možemo primećivati i razumevati duhovno. Prateći starca. veseljima i nasladama. zbog siromaštva duhom. . molitvenog samovanja i tihovanja uma u srcu . potrebno dosta vremena. upravo zato što je bilo mnogo svetih. I dok su sijala nebrojena svetila. nakon tih dvadeset godina odlučio je da delatno upozna duboko monaško delanje. preuzeo na sebe izuzetno strogi podvig da prebiva u zatvoru. Izučavanje otačkih knjiga koje je Božiji promisao dao savremenom monaštvu da mu služe kao moralno rukovodstvo ni u kom slučaju nije neznačajan podvig. neka se potpuno sakrije od sveta u pobožni život i otide i sve što ima proda i kupi polje ono*146] na kome je skriveno spasenje i savršenstvo.okružen opasnostima: taj put je tim opasniji kada nastupi tamna noć. On je bio učenik prepodobnog Julijana. iz onoga što mu je samo to vreme omogućavalo. Da bismo izveli taj podvig. moramo imati čistotu uma i srca. bilo veoma malo onih koji su propali od prelesti. Zbog slabih se i bojim da pišem. o molitvi uma. jer jedino pomoću nje. a saobrazno stepenu očišćenja. Malpat je posetio prepodobnog Antonija Velikog i bio udostojen da čuje od njega najuzvišenije učenje o monaškom životu: o samoumrtvljavanju. o čistoti duše. Onaj ko je saznao da je u današnjem vremenu blago spasenja i hrišćanskog savršenstva sakriveno u rečima koje je izgovorio Sveti Duh. da i ne govorim o zabavama. ponet materijalnim žarom. da. a uobraženost koja je obuzela nesrećnikovu dušu učinila je tu dušu nepristupnom za pokajanje. dakle iz beseda sa ocima koji su napredovali.tihovatelja Longina. Magla i gusti oblaci su skrili nebeska svetila. to jest u Svetom pismu i delima svetih otaca.tajanstvenog. pipajući. jer svako ko zbog slušanja ili učenja prolazi kroz preteški podvig molitve . bez izlaženja.

i cela knjiga je namenjena monasima već spremnim za tihovanje. Uopšte. No nisu početnici jedini kojima je molitva srca teška: ona je teška i za one koji se dugo trude i još nisu primili i zadržali u srcu molitvenu sladost. Ona je sadržana u držanju uma u srcu. može da nam naškodi time što će nam saopštiti da treba da poznamo i poželimo za nas preuranjene i nemoguće podvige. on se tada moli bez truda i sa ljubavlju. predlažemo monahu koji želi da upozna unutrašnji molitveni podvig da prva njegova lektira budu pouke Serafima Sarovskog. kao i sam taj način. Opit pokazuje da je za slabe držanje uma u srcu veoma teško i neprikladno. ni o duhovnom. saobrazno svom uređenju i svojoj delatnosti. čak ni o korisnom. Sve je u njoj izloženo neobično jednostavno. taj plod dejstva blagodati. Prepodobni Nil zapoveda da zatvaramo um u srce. a telo i dušu treba držati u mirnom položaju."*148+ Da bismo se priučili načinu moljenja prepodobnog Nila Sorskog. izvan svih pomisli. znatno pomaže da dovedemo sebe u stanje tišine i da saberemo um da ne luta. Bez ovoga duhovno dejstvo ne može se pojaviti u nama: ono se pojavljuje tada kada utihnu sve kretnje i navale krvi. Prepodobni Nil zapoveda da ćutimo mislima. neprestano gledamo u dubinu srca i govorimo: Gospode Isuse Hriste. Tako je izložen i način vežbanja u Isusovoj molitvi. zato što u toj molitvi nije presudno važan podvig tela nego podvig duha. po mogućnosti. pa su zahvaljujući svom duhovnom napredovanju prešli sa telesnog podviga na duševni. prvenstveno na prepodobnog Grigorija Sinaita. "Postoji celo mnoštvo vrlinskih delanja". i sedeći. . nama potpuno nesvojstvenim delanjima i stanjima. i ležeći. Ta knjiga. da sebi ne dopuštamo da mislimo o bilo čemu grešnom i sujetnom.Svaki svetitelj je napisao svoja dela iz svog blagodatnog uređenja. molitva srca je izvor svih blaga. nemoćni mogu da se mole i ležeći. Ona može. da disanje ne bude često. Teško je naći pitanje o umnom delanju koje ona nije rešila. da raspali našu maštu. govori sveti Nil. tada ono privlači um sebi. Ne zanosimo se i ne oduševljavajmo se knjigom koju je napisao gotovo sam zanos. i iz svoje delatnosti. veoma je dobro da taj način sjedinimo sa načinom svetog Jovana Lestvičnika. ona napaja dušu. to jest nečesto i lagano disanje. pobožnosti i straha Božijeg. On zapoveda da. To znači da treba disati veoma tiho. Sa takvim stavom o otačkim knjigama. Okrenimo se knjizi onog svetog oca koji je po umerenosti svog napredovanja najbliži našem stanju. U predavanju svog načina prepodobni Nil se poziva na mnoge oce istočne i vaseljenske Crkve. Uostalom. kao vrtove. spolja gledano. pomiluj me grešnog. jasno i sasvim dovoljno. ali je duhovno neobično velika. Ne treba smetati s uma da je ovde reč o delanju monaha koji su uverljivim telesnim podvigom doveli svoje telesne želje u potrebni red. umesto bilo kakve misli. oni krepkog zdravlja i snage mogu se moliti stojeći i sedeći. jeste mala. Važno je da telo zauzima onaj položaj koji pruža duhu svu slobodu za ono dejstvo koje je njemu svojstveno. sve kretnje krvi treba zadržavati. Svetost ovih ličnosti i pravilnost njihovog učenja su nesumnjivi. baš zato što mu blagodat daje utehu. i da se molimo sasvim lagano. knjigom koja govori o visokim. A kada neko zadobije blagodat. i da. dok je čitamo. Opit će nas brzo naučiti da zadržavanje disanja. u položaju tišine. "no sva su ona posebna. Na to moramo obratiti posebnu pažnju. Sine Božiji. veseli se i postaje pribrano. zadržavamo disanje. i krajnje je teška za one koji se još nisu obučili za nju. shimonaha Vasilija. Nakon izučavanja ovih dela može se preći na knjigu prepodobnog Nila Sorskog. dela Pajsija Njameckog i dela njegovog prijatelja. Kada počne dejstvo molitve. Možemo se moliti i stojeći.

ali nisu tako razumljiva i jasna kao dela prepodobnog Nila Sorskog. a naročito duhovna naprednost pisca knjige. i uveče nemoj da ti počivaju ruke. da se stalna. često i u glavi. "Ako želimo da nepogrešivo nađemo istinu. zato što prelesti. pozivajući se na premudrog Solomona ."*152+ Predlažući povremeno moljenje i ustima. a i onoga kome je knjiga napisana."[151+ Pod početnicima ovde se podrazumevaju početnici u tihovanju. nama danas daleka. Potpuno je opravdano i praktično Sinaitovo mišljenje da trpljenje mora posebno da doprinosi molitvi. Prorok ovako govori: 'Spopašće nas bolovi kao porodilju. ovo ili ono. a drugi samim umom: ja predlažem i jedno i drugo. sveti Grigorije sjedinjuje svoj način sa načinom svetog Jovana Lestvičnika. potpuno nevidljivo. jer ono zagreva i veseli um. dostići ono molitveno stanje o kome govori Sinait. i traži u srcu Gospoda: Carstvo nebesko naslediće oni koji sebe primoravaju. zatim shvatanja tog vremena o raznim stvarima. U suštini. kao što i u molitvi moraš biti istrajan. Postarajmo se da u srcu bude delotvorno jedino dejstvo molitve. s tim što sveti Grigorije govori o njemu tako što ima u vidu određenu meru napredovanja. i ustima i umom. svedi um iz glave u srce i drži ga u njemu. Tada on ne primorava sebe na molitvu ustima i ne jača. da bi se telo malo odmorilo. i nikako ne dopuštajmo mašti da bude slobodna. naročito na početku podviga. govori Sinait. pomiluj me. to jest molitve.'[154] Obori glavu k zemlji i um sabiraj u srce . ne dozvoljavajmo mašti da ona izobrazi lik nekog svetog ili pak samu svetlost.*153+ i ne treba odmah da ustaješ čim kloneš duhom zbog velikih bolova. Carstvo . Način moljenja koji predlaže Sinait i način koji predlaže Nil gotovo su potpuno isti: prepodobni Nil iznosi učenje o molitvi na osnovu onoga što je čitao i učio iz Opgaitove knjige o molitvi. U početku je todejstvo slično ognju koji izbija iz srca. a tako prekidana molitva ne bi lišila onog časa u kome bi mogla biti uslišena: Jer ne znaš šta će biti bolje. čim sedneš na stoličicu."sjeme svoje. "onda se potrudimo da jedino što imamo bude dejstvo srca. Uza sve to. Kada se um privikne na delanje. da glas ne bi pomutio osećanja i pažnju uma i tako omeo molitvu. cela knjiga prepodobnog Grigorija Sinaita je za poučavanje tihovatelja.Dela prepodobnog Grigorija Sinaita imaju punu duhovnu vrednost. zato što je potpuno zadovoljan molitvom uma. "Na molitvi tihovatelj mora većinom da sedi. to je jedan te isti način. Nepokolebivo i revnosno trpi bolove u ramenima. a i na osnovu razgovora sa Sinaitovim učenicima."[150+ U svome učenju o tome da treba zadržavati disanje Sinait se poziva na prepodobnog Isaiju Otšelnika. Tada molitva donosi značajno smirenje i skrušenost zato što molitva u početnicima jeste stalno pokretno umno dejstvo Svetog Duha. jednostavno zato što je taj podvig težak. Na drugom mestu sveti Sinait kaže: "Jedni učitelji molitve predlažu da se molimo ustima.govori prepodobni Grigorije. u svoje vreme. valja se moliti bezglasno i pribrano. Božiju i čovečiju. visoku pedalj. i da je poznamo". Razlozi za to su način izlaganja. on napreduje i dobija od Duha snagu da se moli krepko i na sve načine. nekada i usta klonu: zato se moramo moliti i jednim i drugim. raspaljuje dušu na neizrecivu ljubav. a na kraju je slično miomirisnoj svetlosti. obično prelešćuju um neiskusnih takvim lažnim maštanjima. ponekad treba čak i da legne.*149] Od jutra. moljenja umom i stalnog udubljivanja uma u srce. Jovana Lestvičnika i Simeona Novog Bogoslova. A tvoje sedenje mora da protekne u trpljenju radi ispunjenja zaveta. da disanje ne bi bilo nepažljivo. pa sa velikim bolom u grudima. vođenim prilikom posete Istoku.ako se tvoje srce otvorilo i prizivaj u pomoć Gospoda Isusa. taj će. savij se u bolni položaj. ramenima i vratu neprestano moli umom ili dušom: Gospode Isuse Hriste. "Izjutra sij" . Onaj ko se revnosno moli na način koji predlaže Jovan Lestvičnik. Nekada um klone i nema snage za molitvu. Zadržavaj donekle i disanje.

"*156] Pod bolovima se ovde podrazumevaju pre svega skrušenost duha. Zbog onoga što molitva otkriva.svi su ti podvizi lažni i nekorisni. zbog osećaja robovanja palim duhovima. srce postaje toliko skrušeno da to izaziva u telu stradanja i bolove. a i izgleda. okusiti ceo plod. Stradanje duha prenosi se srcu i telu samim tim što su i srce i telo neraskidivo povezani sa duhom i prirodno i nužno učestvuju u stanjima duha. prepodobni je dodao: Ako se tvoje srce otvorilo. trudi se trpeći bol. kao žena kada rađa dete. ali neće požnjeti roda za netrpljenje bola. toliko veliko da joj i pripremljeni monasi moraju pristupati sa velikom pobožnošću. Čim je zapovedio da usredsređujemo um u srce."[161+ Učenje prepodobnog Sinaita o trpljenju bola i o tome da ono prati istinsko tihovateljevo delanje molitve uma može izgledati čudno. i nema isceljenja telu mome. Gospod je ukazao da se istinska revnost sastoji u trpljenju tih i njima sličnih bolova. kada govori: 'Trudi se.nebesko zadobijaju[155] samo oni koji sebe primoravaju i znaju da se ono s naporom osvaja.[162] U učenju svetog Grigorija o molitvi primetna je njegova osobenost: on upravlja um da se usredsređuje u srce. po Božijem sudu. Dar pažljive molitve obično prethodi naročitim nevoljama i duševnim potresima. i ne po sudu samog podvižnika. već i pažljivo čitanje dubokih otačkih spisa o molitvi. muž opitni u molitvenom podvigu . ali pošto se trude bez bola i toplog usrđa srca.govori David. mi potvrđujemo da bolove u glavi ne stvara samo tvorenje molitve uma. i zabranjuju je monasima početnicima i mirjanima zato što je za nju neophodno veliko pripremno obučavanje. Kada budemo odlazili iz ovog života. Svedok toga je onaj koji govori: 'Koliko god velike podvige činili u svom životu.' Ako. svi ćemo. i ako ne začnemo trpeći bolove. oni ostaju nepričasnici čistote i Svetog Duha. robovanja grehu i smrti. taj i ne zna da stradanja i bolovi postoje i da mogu da postoje. nema sumnje. "Nijedno delanje" govori prepodobni Grigorije. jer Carstvo nebesko se s naporom osvaja. u kome nema trpljenja bola ili truda nikada ne donosi ploda onome koji prolazi kroz njega. da bi uklonio od sebe bolove sujetnih trudova.*157+ ali ljudi snažnog telesnog sastava neizostavno moraju da pritesne svoje telo: ako ne pritesne svoje telo. koji svode naš duh u dubinu saznanja o svom siromaštvu i . Oni čije delanje odlikuje nemar i slabost očito misle da se mnogo trude. Sveti oci to nazivaju umetnošću tvorenja molitve. po proroku. a onaj ko ne poznaje molitveni podvig. Pozivajući takve da obrate pažnju na znanja stečena u opitima. zato što on nije upoznat sa opitima monaškog života.i skruših sedo kraja. savdan postiđen hodih. odbacivši težinu trpljenja bolova. dok nemoćni imaju tu žalost zbog samog osećanja i saznanja nemoći. kako si čuo. ako nemamo i srce koje trpi bol . rekao je Gospod. telesnom i duševnom razumu.[160+ naša bedra ne iznemažu iscrpljena u podvigu posta. Kod ljudi slabog tela skrušenost duha i plač potpuno zamenjuju telesni trud. rikah od uzdisanja srca moga. Jer se slabine moje ispuniše porugama.*158] Pod rečima: s naporom razumej telesno trpljenje bola u svemu. strahom Božijim i oprezom. tada se telo raspinje. i ako ne utvrdimo srce u bolu. samo srce u njima ne zadobija blaženu žalost. dakle zbog grešnosti. Kada se srce ispoveda Gospodu u svojoj grešnosti i u svom jadnom stanju. To znači: sjedinjenje uma i srca je dar Božije blagodati. onda nećemo roditi Duha spasenja na zemlji srca. "ni telesno ni duhovno. i daje se u svoje vreme. podnošenje bolova i stradanje zbog osećaja svoje grešnosti. već ćemo se samo (a to je dostojno sažaljenja i smeha) hvaliti. plač duha. Trpljenje i ostajanje u svakom delanju su roditelji duševnih i telesnih bolova. Mnogi su mnogo godina delali ili delaju ne trpeći bol. i podvižnici ga zadobijaju.'*159] Posvedočuje to i veliki Jefrem. Postradah . zbog osećaja večne smrti. a ne preuranjeno. misleći da ćemo biti nešto zato što smo u beskorisnoj pustinji i što u njoj slabo tihujemo.

tako i um ispunjava neizreciva sladost i veselje čim se sjedini sa dušom. kako rekosmo. tako što ga nauče. jesu pluća: Bog ih je stvorio retkim. da bismo se. Sine Božiji. tvorimo molitve. nauči svoj um da ne izlazi brzo otuda: on je u početku veoma potišten zato što je tamo zatvoren i stešnjen. monah koji je tihovao na svetoj Atonskoj gori. a ono će te naučiti onome što ne znaš. pomiluj me. Brate. um uviđa da je sve spoljašnje odvratno i mrsko. a u sebe uvuklo svežinu. i znaj da ćeš. odaj blagodarnost Bogu. kako smo i napisali. Sine Božiji. uz sadejstvo Božije. pomiluj me. Kada um uđe tamo. i igraj. zato što pruža umu i srcu znanja i utiske koji izviru iz Božijeg Duha dok sve ostale nauke pružaju tek ljudska znanja i utiske. Retki su nenaučeni koji pojačanim delanjem i vrelinom vere dobiju to delanje od Boga: ali retkost nije zakon.ništavnosti. Pokretač ovog mehanizma. savetujemo se. mi govorimo. A dok razgleda to Carstvo tamo. čim sedneš i sabereš svoj um. ne nečim drugim. Ako ni nakon takvog traženja ne nađeš učitelja. Kao što čoveka koji se nakon dugog odsustva vratio svojoj kući ispunjava radost što vidi ženu i decu. o brate. kako smo ti zapovedili. čak i svi. Umno delanje je najviša škola bogoslovlja. ti najpre prizovi Boga.*163+ Dar Božiji privlačimo smirenjem i vernošću Bogu. naći ono što tražiš. čim joj oduzmeš svaku pomisao . Vernost je uzrok čistote. i zato ona lako uvlače i izvlače svoj sadržaj. koja nam učitelj razobličava jer ih poznaje iz sopstvenog opita. uđeš umom u ono mesto u srcu koje sam ti pokazao.prepusti da govori: Gospode Isuse Hriste. Srce uvlači u sebe disanjem sveži vazduh i izbacuje topli: tako ono stalno održava sistem u koji je postavljeno da bi održalo život. takav. zato što je Carstvo nebesko unutra u nama. a onda se pomoli Bogu i postupaj onako kako ti kažem. Moraš da znaš i to da tvoj um ne treba da ćuti i besposliči dok se nalazi tamo: njegovo neprestano delanje i poučenje mora biti molitva: Gospode Isuse Hriste. Ova molitva ne da umu da se uzdigne. tada će ono što zatim sledi biti ispunjeno veseljem i radošću. sluga. ili. A ako i nakon mnogog truda. U grudima. tačnije. u onome što lukavi uvodi svojim zlim spletkama. poučavali u desnim i levim umanjenjima i preuznošenjima. I primoraj sebe da u grudima izgovaraš upravo to. dok naša usta ćute. Kada se pak navikne na zatvorenost i teskobu. Čistota i smirenje uručuju darove Duha.*164+ "To najviše od najviših delanja". čim se one pojave. a vernost Bogu pokazujemo revnosnim odbacivanjem svih grešnih pomisli. uvedi svoj um u put kojim vazduh ulazi kroz nozdrve u srce. Toj slovesnosti. a ne nešto drugo. dakle. ako hoćeš . skrušenog duha i sa suzama. "zadobijaju mnogi. Istinskog učitelja moramo da tražimo da bismo se njegovim poukama učili i poučavali u onome što se dešava prilikom vežbanja u paženju. psalmopojanje. čini ga nepristupnim i nedodirljivim za napade neprijatelja. dovedi disanje u izuzetno tihe kretnje i prisili svoj um da siđe sa udahnutim vazduhom u srce. siromašan. i proslavi. vodi ga u svakodnevno napredovanje u ljubavi i želji prema Bogu. on neće poželeti da luta vani. Znaš da se slovesnost svakog čoveka nalazi u njegovim grudima. Ako nema nama poznatog učitelja. onda čini ovo što ti kažem. On pouzdano pokazuje taj umni put. On sa pravom naziva molitveno delanje umetnošću nad umetnostima i naukom nad naukama. baš zato što .to možeš da učiniš. Postupaj tako neko vreme i time ćeš sigurno otvoriti sebi ulaz u srce. Ono je oruđe života i telesne toplote. I tako. a dišemo srcem. moramo svesrdno da ga tražimo. Umetnost tvorenja molitve uma izložio je neobično jasno i potpuno blaženi Nikifor. Znaš da udišemo vazduh. i mi pod njegovim rukovodstvom mnogo zgodnije idemo tim putem. govori veliki učitelj tihovanja. i traži ga čistom molitvom. Ako odmah nakon toga. Srce uvlači u sebe vazduh da bi disanjem ispustilo iz sebe svoju toplotu. i uvek se drži toga delanja. ne uđeš u klet srca.

Sveti Kalist Ksantopul je bio učenik prepodobnog Grigorija Sinaita. radost."*165+ Ovde prvo moramo obratiti pažnju na uređenje blaženog oca i na uređenje koje je on video u monahu kojeg je poučavao. kao da iz njega proizilazi celokupno napredovanje molitve. Onaj ko počinje da provodi život u tihovanju. a ako hoćeš i razno delanje. taj treba da se zanima Isusovom molitvom onako kako predlaže blaženi Nikifor: tihim. poražen padom. unapred su određeni i pravilno ustanovljeni zato što još . savetujemo se. koji su se dugo vremena zanimali moljenjem na način svetog Jovana Lestvičnika. imaju veoma retki. Život u tihovanju počeo je da provodi kasnije. u početku se obučavao monaškom životu u opštežiću. i nikako ga ne treba mešati sa samim dejstvom molitve. Blaženi Nikifor ovako poučava tog monaha: "Znaš da se slovesnost svakog čoveka nalazi u njegovim grudima. Njihova knjiga je namenjena isključivo tihovateljima. U molitvenom napredovanju dejstvuju sila i blagodat Božija.priliči onim monasima koji su potpuno izučili pravilo monaškog života. ovde nazvan slovesnošću. prelazimo na to delo. mi ih odbacujemo čim zadobijemo napredovanje. sa mnogo željenim i sladosnim paženjem.[166+ Veoma je važno da znamo značenje koje sveti učitelji molitve uma daju predloženom mehanizmu: on je materijalno. oni koji su veoma napredovali. na osnovu pozivanja na žitije svetog Save. Polaganje nade u ta pomoćna sredstva veoma je opasno: to survava u materijalističko. a time i jedino istinsko. niti mu pridavati posebnu važnost. monasima koji mogu da se bore protiv neprijateljskih pomisli i čuvaju svoj um.smo to saznali iz opita. Duh onih ljudi koji ostaju u svom običnom stanju. posredstvom isto toliko tihog disanja. Obojica su dostigli veliko molitveno napredovanje. brate: svaka umetnost i svako pravilo. Gospodu našem." Jasan osećaj sile slovesnosti u grudima. dok usta ćute. Izvanredan je način koji predlaže blaženi Nikifor. mir i ostale: pomoću njih će ono ispuniti sve tvoje prozbe Hristu Isusu. i budi se za njih jedino onda kada se um trajno i pojačano zauzme da ga pobuđuje životvornim Isusovim imenom. nepravilno shvatanje molitve i odvlači od razumevanja onoga što je duhovno. one čine sve: pomoćna sredstva ostaju pomoćna sredstva. kada je sazreo za takav život. To je jasno iz onih članaka njegovog slova koji prethode izlaganju umetnosti tvorenja molitve: iz njih se. Sveta braća Ksantopul govore: "I ovo znaj. pomoćno sredstvo. vidi da poučavanje tihovanju srca . kažu oni. i zatvorenih usta. i koliko god nam bila potrebna zbog naše nemoći. Mehanizmu blaženog Nikifora oni dodaju da u ovom načinu moljenja usta moraju biti zatvorena. Posedovao je i obrazovanje ovoga sveta. dakle iz sna koji je skoro isto što i smrt: takav duh nije sposoban za duhovna vežbanja koja smo ovde naveli. Onaj ko razume stvar. neprestanim uvođenjem Isusove molitve u srce. dakle oni koji su u znatnoj meri zadobili pribranost i veoma pažljivom molitvom pobudili duh. Molitvi uma naučio se dok je bio u poslušanju manastirskog kuvara. mi govorimo. spava tako duboko da ne može da se probudi iz tog sna. jer su nepotrebna i suvišna.radi koga se i saobrazno kome se daje i spoljašnje tihovanje po telu . Tamo. Tek u poodmaklim godinama sveti Kalist je unapređen u čin konstantinopoljskog patrijarha. Lažno razumevanje molitve uvek donosi ili neplodnost ili ono vežbanje u njoj koje je veoma štetno po dušu. A pristupiće ti. i ceo zbor vrlina: ljubav. taj vidi u njegovom izlaganju i onu postepenost s kojom moramo da ushodimo i to da zadobijanje tog načina jeste dar Božiji. što se jasno vidi iz njegove knjige. kroz nozdrve. Pošto su Kalist i Ignjatije Ksantopul veoma detaljno objasnili taj način u delu o molitvi i tihovanju. Sveti Ignjatije je bio njegov najbliži prijatelj i učesnik u monaškim podvizima. tvorimo molitve i psalmopojanje. osećaj da se tamo mogu tvoriti molitve i psalmopoji. da obilno pomaže umu. Monahovao je na Atonskoj gori.

odbačeno kod onoga kod koga sam temelj nije dobro postavljen.*171+ Sveta braća Ksantopul strogo zabranjuju preuranjeno stremljenje ka onome što. u crkvi je stajao iza stuba. posredstvom udisanja. delimično može biti nečista i rasejana zbog pomisli i sećanja koji su ustali protiv njoj postavljene zabrane da misli o ranije učinjenom i da se seća ranije učinjenog . i raznovrsno. a zatim tihovanje. u svoju keliju primao je jedino u krajnjoj nuždi. i neprestano se moli. Oni žele da monah deluje po ustanovljenom monaškom poretku. od tog života njihov um je počeo da oseća nekretanje ili pribranost: tada su se oni udaljili u samoću pustinje."*170+ Pre svih blagodatnih darova. čistoj i pribranoj molitvi . a tamo su se bavili delanjem u unutrašnjem čoveku i dostigli viđenje umom. za vraćanje misli samoj sebi i pažnji. skoro nemoguće.a danas mora biti priznat za najbolji. ono pomaže da se um uvodi u srce disanjem kroz nos. smirenjem. Tome donekle pomaže i prirodno umeće. Delanje je ushođenje ka viđenju.koje su postavili oci tvoji. Gospod naš Isus Hristos i prizivanje u srce Njegovog svetog imena sa verom daruju pribranost umu. Ne pomiči stare međe . onda ćeš vremenom staviti slavni krov na započetu građevinu duha. a poslušnost je ushođenje ka tihovanju. i drugo slično tome.[167] Od prebivanja u izloženoj umetnosti srca.*175+ Potpuno tihovanje u naše vreme sasvim je teško. prostim. "Ako i ti". ili. uostalom. čisto i istinski. i suprotno ovome: sve je lepo i dobro uređeno kod onoga koji je dobro postavio temelj.nismo dostigli stanje u kome možemo da se molimo u srcu čisto i pribrano. pribranim. i pri tome to vežbanje u molitvi pomagati delatnim ispunjavanjem jevanđelskih zapovesti. . malodušno. i sjedinjujemo se neposredno.[173] Ako postaviš dobar temelj na početku. kako rekosmo.podvižnik stiče naviku da se moli bez prisile. prirodnim umećem disanja na nos ili sedenjem tokom vežbanja u molitvi na tihom i mračnom mestu. Taj otac je stalno čuvao ćutanje.[172+ teško jednomu. A nakon dobijanja dara pribranosti dozvoljeno je spominjati i tihovanje. čas u monaškoj zajednici. čistim. prebivali su povremeno čas u tihovanju. i vere punim prizivanjem Gospoda našeg Isusa Hrista. A kada se to desi. onda sledi mudro ustanovljene zakone. istinske ili kratkotrajne. sa ljubavlju prebiva u srcu. i jednodušnim. mada nekad ima i slučajeva suprotnih ovome. Sve je.kaže Pismo . dakle stanje u kome se sam um stalno obraća sebi. Tako su postupili sveti Vasilije Veliki i sveti Grigorije Bogoslov. baš zato što je u duši bio veliki tihovatelj. Naročito se poslednji nikada nije usamljivao u tihovanje primetno ljudima. nije išao po kelijama kod braće. Nikandar Babajevski. tada ostavljamo mnogo i različito.kaže sveti Isak Sirijski . ima da se dogodi u svoje određeno vreme."[168] Podvig molitve uma i srca "ispravlja se umom kojeg je osenila Božija blagodat. što je isto. Ignjatije Nikoforovski. milošću i blagodaću Gospoda našeg Isusa Hrista. po zakonima koje je predala Božija blagodat. Način tihovanja kojim se rukovodio prepodobni Arsenije Veliki uvek je bio odličan . ali čvrste i suštinske. koje vodi ka nebu. Serafim Sarovski. tome pomaže i sedenje u tihom i neosvetljenom mestu. a ne samim. korisno vežbati se u Isusovoj molitvi u monaškoj zajednici. monasi koji su veoma napredovali u molitvi uma. sa Jedinim.koja. s tim što su prolazili i molitvu saobraznu tom stanju. i najpre radosno zavoli poslušnost. iznad reči. pribrano. govore oni. Sveti oci su to izumeli samo kao neko pomoćno sredstvo za sabiranje misli iz uobičajene nepribranosti. sa Jedinstvenim i Onim koji sjedinjuje. a onda opet odleti).*169+ srdačnim. "želiš da se obučiš tihovanju."*174] Uglavnom se smatra da je do sticanja pribranosti.najpre zanimali ispunjavanjem onih zapovesti koje se odnose na one koji žive u ljudskoj zajednici. Oni su se . po duhovnom sistemu monaškog života. to jest da doseže takvo stanje u kome um prebiva u srcu (i tako prevazilazi ono stanje u kome se um uvodi u srce prisilno.

i da onih koji nisu padali u zanos naprosto nema. danas jedino preostalo sredstvo rukovođenja. biti pričasnici.' Sveti Varsanufije govori: Ako unutrašnje delanje ne pomogne čoveku. da se to sada jedino sredstvo rukovođenja ne bi pretvorilo u sredstvo nepravilne delatnosti i iz nje proisteklog rastrojstva. onoga koji je pao u zanos podstiču na još veći zanos. donosi čistotu. iskrivljuje ga. a čistota istinsko tihovanje srca. ni da ih leči. U ostalim svetootačkim delima izloženo je isto ovo učenje. kako govori apostol: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u nečemu niste valjani. i tako će svetlošću svojih misli svakoga časa videti Boga. rekao je sveti Isak Sirijski. Pogubni zanos neopitni učitelji često smatraju velikim napredovanjem. on ga sve više skreće sa istinskog pravca. Sveti Isak govori: 'Onaj koji želi da vidi Gospoda. Dok je bilo blagodatnih učitelja. jednaki i saobrazni podvizi. gde živi Hristos. govori sveti Jovan Lestvičnik o izboru učitelja. Naša sloboda. No danas nema ko ni da zapazi zanose. po sili. "Veliko je zlo". već pre svega istinski smirenoumne podvižnike koji po načinu i mestu podviga odgovaraju našoj bolesti. udaljavao se od svih odnosa koji su mogli da naruše njegovo paženje. da je veoma malo onih koji su odbacili svoj zanos. onda je njegov spoljašnji trud uzaludan. "prenositi bilo koje uzvišeno učenje nekome ko je još početnik i ko je po duhovnom uzrastu dete. izopačuje. iako ih radoznalost vuče da čitaju ta dela. ni sa malo truda i vremena. mora biti posebno ograničena. Prevashodstvu dara i blagodati. "Ne treba". kao u ogledalu. i čovek postaje hram Božiji. takvo tihovanje donosi smirenje."'*178] Mislimo da ovi izvodi iz dela svetih otaca dovoljno objašnjavaju delanje Isusove molitve. "Stalno moljenje u srcu" govore oni. "da tražimo učitelje koji imaju dar proroštva. zbog ovakvog današnjeg vremena. dotle su zanosi početnika lako zapažani i lečeni. da bi. Unutrašnje delanje. Možemo potpuno tačno reći da se većina nalazi u raznom zanosu. pun čistote i blagodati.*176] Sveti Isak Sirijski veoma pohvaljuje način života i tihovanja kojim je prepodobni Arsenije dostigao veliko napredovanje i predlaže da podražavamo taj veoma podesni. duševnog i telesnog podviga. moraju biti. mada se i to retko dešava po nedokučivom proviđenju Božijem: ono zahteva i mnogo vremena. i sa suzama izliva svoje moljenje pred Njegovom dobrotom. moramo da čitamo sa posebnim oprezom i razborito. nadamo se. sjedinjeno sa bolom srca. i mnogo truda. čiji ćemo.' Prepodobni Jovan Karpatski govori: 'Treba mnogo vremena i podviga u molitvama da bi se u nepomutivom ustrojstvu uma našlo neko drugo nebo srca.nije pisao i nije primao pisma. da je za dostizanje pribrane molitve srca potrebno i mnogo vremena i mnogo napora. telesni i duševni čovek ga razume onako kako odgovara njegovom stanju. saglasno sa mišljenjem ostalih svetih otaca. tada On izgoni demone i strasti. Blažen je onaj koji gleda Gospoda u unutrašnjoj riznici srca. A kada se useli Bog. "ne postiže se ni jednostavno. po tajanstvenom svetom učenju. i ako nastavi da deluje na monaha.*177] U zaključku naših izvoda iz dela Kalista i Ignjatija Ksantopula navešćemo njihovo opitno mišljenje. Ako zanos ne bude primećen. ili prozorljivosti."*180] I kada sluša duhovno slovo. mudri i veoma plodni način. sledi njegov . nego one koji su najbliže našem stanju i izlažu delanje koje nama odgovara. neprijatelj bio izgnan sa polja srca. ni kako bilo. Zbog toga otačke knjige."[179+ Isto moramo da kažemo i o knjigama: nikako ne treba da biramo knjige koje su najuzvišenije. ushićenje. cilj njegovog života i svih njegovih delanja bio je čuvanje paženja. iako to čitanje stvara nasladu. osvećen i osvetljen. i da bi se u njemu nastanio Hristos. taj se trudi da umešno očisti svoje srce sećanjem na Boga. a smirenje čini čoveka stanom Božijim. Smatramo preko potrebnim da našim ljubljenim ocima i braći ponovimo upozorenje da ne teže čitanju otačkih dela o monaškim uzvišenim delanjima i stanjima.

*181] Gospod je ovo rekao o delanjima vrline. i mjehovi propadnu. ali pošto skoro celokupno vreme istinski podvižnik posvećuje molitvi. Time se ne odbacuje stajanje. Jedan monah koga je starac dobro poznavao mu je govorio: "Oče. ispunjene osećanjem pokajanja. koji je sedeo kraj puta i vikao Gospodu: Sine Davidov Isuse. bačen u protivprirodno stanje. da bi se ugledali na slepog siromaha iz Jevanđelja. Brojanice obično imaju sto zrna. A kada dostigne veliki stepen paženja na molitvi. stupio u tihovanje od svoje mladosti. zatim postupaju po tom objašnjenju. i oboje se sačuva. jer to čuva um od rasejanosti i pomaže umu da se usredsređuje u srce. kakve je činio blaženi mladić Georgije o kome govori sveti Simeon Novi Bogoslov u Slovu o veri. koja se nalazi u grudima. Brojanicama se broje pokloni. Kada se vratio u Rusiju nastanio se u privremeni opštežiteljni manastir. pošto pravilo tvorenja Isusove molitve podrazumeva sto molitava. izmučen. Neki starac je dostigao hrišćansko savršenstvo." Starcu je bio nepoznat opšti monaški put. Navešćemo glavne. Nije greh samo ono što je pogubno: pogubno je i samo dobro kada ga činimo u nevreme i u pogrešnoj meri. odgovaram iz svog stanja. sedeći. 5) Monasi savetuju tihovatelje da im kelija bude donekle tamna. i bio uslišan i pomilovan. zato što pažljiva molitva zahteva miran položaj. lagane. doprinosi osećanju sile slovesnosti. na štetu i propast duše. ti govoriš braći o delanjima i stanjima koja nisu dostupna njihovom shvatanju i uređenju. a drugo. monah više ne mora da brojanicama broji koliko je izgovorio molitava jer tada sva pažnja prelazi na molitvu. Mnoga braća su videla u starcu nesumnjive znake svetosti pa su mu se obratila za savet. u zemunici. da njeni prozori budu zatvoreni. Osim pomenutih pomoćnih sredstava. u šumi. i kada me pitaju. Starac je davao savete iz svog uređenja i ozleđivao duše braće. Najpre je tihovao u Rusiji.[182] 3) Korisno je da u crkvi i uopšte tokom Isusove molitve oči budu zatvorene. to jest biće besplodna. i da iz tog jadnog stanja vapi svemilostivom i svemogućem Isusu. obnovitelju ljudske prirode: pomiluj me. a lestvica sto stupnjeva. po naročitom proviđenju Božijem. i sama će propasti. tako što je. vežbaju u Isusovoj molitvi. Niska stolica takođe izobražava đubrište. dobija lažni pravac. Nego se sipa vino novo u mjehove nove. a vino se prolije. unakažen.izopačeni smisao. Niska stolica je veoma podesna za vežbanje u Isusovoj molitvi. 6) Tihovatelje savetuju da sede na niskoj stolici. odobreno mu je da se . izbačen iz prirodnog stanja. na kome je sedeo Jov kada ga je sotona udario zlim prištom od pete do temena. 1) Brojanice ili lestvica. Niti se sipa vino novo u mjehove stare. uprkos pravilima. i tako nanose sebi štetu. drži se uporno tog pravca kao da je baš taj pravac dat svetim slovom. nije pogubna samo glad: poguban je i višak hrane. a zatim na Atonskoj gori. koja obavezno moraju biti usklađena sa stanjem delatelja: u protivnom. izvan grada. 4) Držanje leve ruke na grudima. monasi koriste brojanice i dok se. ona će pogubiti delatnika. inače se prodru mjehovi. malo iznad leve sise. prvo.*184] Monah mora da vidi da je zbog greha obogaljen. suprotno svojoj nameni. postoje i razna druga pomoćna sredstva koja pomažu početnicima u vežbanju u Isusovoj molitvi. onda oni objasne sebi tvoje reči na svoj način. i kvalitet hrane koji ne odgovara uzrastu i telesnom sastavu. 2) Veoma je korisno da se Isusovoj molitvi učimo uz velike i male poklone." Starac je odgovorio sa svetom prostotom: "I sam vidim! A šta da radim? Za mene su svi viši od mene. pomiluj me![183].

Opit pokazuje da su se neki. u očajanje.njome bavi i sedeći. misleći da je ona uzrok tog zla. Što podvižnik više prisiljava i napreže svoje telo. Uopšte. uništava uobražavanjem.*185] Isceljenje se zadobija smirenjem i verom. naći će u njoj prijatnost. nešto. gde. zato što hladna voda povećava vrelinu. a to je početak samoobmanjivanja. pa počne da stvara sebi nasladu. već. Starci su bili užasnuti lukavstvima đavola kada su čuli da se pri prizivanju Isusovog imena pojavilo veliko raspaljivanje. To je telesna toplota. u uninije. i ne shvatajući šta se dešava sa njima. Ta toplota je direktna posledica takvog podviga:[187] svaki deo ljudskog tela se zagreva kada ga trljamo. neuke upotrebe materijalnih pomoćnih sredstava. spustili odar na kome je uzeti ležao. Toplota koja je izazvana pojačanim materijalnim podvigom takođe je materijalna. umna delanja izazivaju vrelinu kod ljudi određene telesne građe. ta strašna prelest nije ništa drugo do priliv krvi. a zato i o sebi. Taj priliv možemo lako isceliti za dva-tri dana tako što na upaljenim mestima držimo peškire natopljene mlakom vodom. nasladu. upetljava.[188+ Čim oseti tu toplotu. čim su došli u to stanje. mnogo je bliže prelesti kada podvižnik osetivši u srcu ili u grudima toplotu od krvi pomisli o njoj. Predostrožnost je neophodna zato što ta toplota. 7) Podvižnici umnog delanja ponekad imaju potrebu da pomognu sebi tako što se polivaju hladnom vodom ili tako što nakvašene peškire stavljaju na mesto priliva krvi. Mnogo je opasnije. Suština delanja je u Gospodu i u Njegovom imenu. a i da bi se sprečio njen prekomerni pad. pa su tim stradalnicima zabranili vežbanje u Isusovoj molitvi. neopitni podvižnik će sigurno pomisliti nešto o njoj. a mnogim drugim podvižnicima pričali su taj slučaj kao očiglednu tešku posledicu vežbanja u Isusovoj molitvi. obmanjuje. da sebe pomračuje. Mnogi su poverovali u to samo zato što su uvažavali znamenito ime staraca. Oni su u tome prepoznali strašnu prelest. treba preduzeti posebne mere predostrožnosti čim se ona pojavi. nikako ne sme biti hladna. Tako i mora da bude. Toplota počinje da dejstvuje u srcu ako molitvu srca želimo da pojačamo na neki naročit materijalni način. čak i želja. i ako ne budu davali potrebni značaj duhovnim pomoćnim sredstvima. koja je zapravo toplota krvi. ako im budu pridavali prekomerni značaj. ne treba vršiti preveliki pritisak na um da uđe u srce. Naročito bolesni i veoma stari moraju da paze da njihov telesni podvig ne bude prekomeran. treba da se vrši . treba tiho zadržati disanje.*186] Takvu vrelinu sigurno će osećati oni koji budu veoma prisiljavali sebe da sjedine um i srce materijalnim pomoćnim sredstvima. Tada se pojavljuje telesna želja. Svesni svog jadnog stanja. dali u zbunjenost.*189+ Ništa posebno ne treba misliti o toj toploti. probili su krov kuće u kojoj je bio Hristos. poverovali su u to mišljenje misleći da je ono rezultat samog opita. naprotiv. svojstvena tim delovima tela u stanju zagrevanja. zbog toga. time se toplota krvi povećava. a ponekad i ležeći. toplota pale prirode. oni su pribegli znamenitim starcima da bi tražili od njih savete kako da leče svoje duše rastrzane nevoljom i nedoumicom. ne treba mučiti srce. Takvu vrelinu osećao je prepodobni ava Dorotej dok se bavio naukama i zato se rashlađivao vodom. truditi se da molitva dejstvuje u samom vrhu srca. dovela na meru. i uzeti je isceljen. Da bi se ta toplota smanjila. i srce se zagreva ako se neprestano i dugo napreže. toplota krvi. Voda mora biti mlaka. naprotiv. po učenju otaca. do kojeg dolazi usled pojačane. šireći se svim delovima grudi veoma lako može da se spusti i zagreje donji deo utrobe. da ne iscrpljuje njihovu snagu i da im ne oduzima mogućnost da se bave duševnim podvigom. prebiva slovesna sila. ne treba izazivati u njemu vrelinu preteranim zadržavanjem disanja i naprezanjem srca. Međutim. To posvedočuje i jevanđelska priča o isceljenju uzetoga: pošto nisu mogli da se približe Hristu od okupljenog naroda. i gde.

i noge. Tada se i sam molitveni čin potpuno menja: molitva postaje prirodna. Ako uz sebe imamo opitnog učitelja. onaj koji ga tako zadobije vidi u dobijanju jedino Božiju milost. nemajući učitelja. neki su te posledice pripisali samoj svesvetoj Isusovoj molitvi. Duhovno napredovanje nema ni kraja ni granice. i krila. Živite po jevanđelskim zapovestima. ne može da ne vidi sam mehanički način koji je upotrebio. beznačajno nadanje u bilo šta izvan Boga može da zaustavi napredovanje. onda je upotreba materijalnih pomoćnih sredstava malo opasna.[190+ Predlažem ocima i braći ubogi savet i molim ih da ne odbace moj ubogi savet: ne prisiljavajte sebe da pre vremena otkrijete u sebi molitveno dejstvo srca. rukovođen delima svetih otaca. Oni koji poseduju neka znanja teško mogu da detaljno i temeljno predvide i odgovorima preduhitre sva pitanja potpunog neznanja: u čemu neznanje vidi mrak. ali nisu dali preciznu pouku u kom delu srca ona treba da se vrši. Dejstvo molitve srca otkriće vam se samo po sebi. bavite se pažljivo Isusovom molitvom na način koji predlaže sveti Jovan Lestvičnik. prisutna u otačkim delima. inače smeštena u grudima.bogosluženje. kasnije su poslužila kao uzrok značajne nedoumice i pogrešnog vežbanja u molitvi kod onih koji. tanana. tada će materijalna toplota krvi potpuno da iščezne. a ako se rukovodimo jedino knjigama. već. Ono je bolje od svih drugih dejstava u svakom smislu: ono je mnogo obilnije. Kada Božija blagodat oseni molitveni podvig i počne da sjedinjuje um i srce. To dejstvo. Može li šta biti žalosnije. ne može da mu ne pridaje naročitu važnost. ali ne može da ne vidi svoj podvig.1 Od onih koji su sa velikom revnošću koristili materijalna pomoćna sredstva napredovanje su dostigli retki. Čim su videli štetne posledice nerazboritog podviga. Potreban je. nisu . naročito danas kada je gotovo nemoguće sresti dobrog učitelja tih predmeta. dostižemo prevashodno tako što materijalnim pomoćnim sredstvima pojačano prisiljavamo sebe. Božiji dar. a sve zato što su imali samo površno i nejasno mišljenje o Isusovoj molitvi i o okolnostima koje su je pratile.tako o toj molitvi govori prepodobni Maksim Kapsokalivit na osnovu sopstvenog opita. To je na osetljivom unutrašnjem putu značajan nedostatak. Sveti Nikifor govori o slovesnosti kao o nečem poznatom: kada se slovesnost. Ništavno. "Hristos je za vernika sve". značajna prepreka za razvoj duhovnog napredovanja. i neka cilj vaše molitve bude pokajanje. vuče nas da neizrecivo ljubimo Boga i ljude . pokrene da učestvuje u molitvi. verovatno zato što tada nije postojala potreba za takvom poukom. deluje kao lekovito. pipajući. orošava. jadnije od ove hule. toplota koja ne izaziva nikakvo raspaljivanje. izabere od njih ono što njemu odgovara. pipajući. u tome za znanje nema ničeg nejasnog. veoma je potreban razboriti oprez. Tada se u srcu pojavljuje druga toplota. ali u vreme koje je poznato jedino Bogu. ove prelesti? Sveti oci su učili molitvi srca. značajno spoticanje. osvežava. nematerijalna. probija u riznicu duhovnih znanja. i da sam. duhovno pomazanje. odmah za njom pokreće se i srce da i ono učestvuje u molitvi. u kome je vera u Boga i vođa. a ne neznanju i nerazboritosti. potpuno slobodna i laka. onda je ona veoma opasna: zbog neznanja i nerazboritosti ona nosi u sebi veliku mogućnost pada u prelest i u druge vrste duševnog i telesnog rastrojstva. ono je potpuno sigurno od prelesti i drugih ozleđivanja. a onaj koji ga je dostigao uz pojačanu upotrebu materijalnih pomoćnih sredstava vidi dar Božiji. sjedinjujte molitvu sa suzama. naprotiv. kada podvižniku nema druge nego da se sam. duhovna. Neodređena ukazivanja na srce. rekao je sveti Marko. a rastrojili su se i ozledili mnogi. koje nam sam prst Božiji otkriva svojim dodirom.

temeljno izučili otačka dela. predstavlja sredstvo za prebivanje u neprestanom jedinstvu sa Bogom i za neprestano odbijanje neprijateljskih napada. Shimonah Vasilije i starac Pajsije Veličkovski pričaju da su mnogi njihovi savremenici ozledili sebe zato što su zloupotrebljavali materijalna pomoćna sredstva. ovako raspoređene: u grudima i u gornjem delu srca nalazi se slovesna sila. s tim što su svu nadu položili na materijalna pomoćna sredstva za molitvu. pa onda neznanje zloupotrebi materijalno pomoćno sredstvo. iako se raspoloženje za vežbanje u Isusovoj molitvi potpuno smanjilo. a ona čini duh sposobnim da se sjedini sa umom koji se moli. ili prirodna požuda. u donjem je sila želje. i druga slična svojstva: potrebno je da se dejstva ovih svojstava sjedine sa dejstvom uma. Molitva srca je rezultat sjedinjenja uma i duha. Svu svoju pažnju trudbenik molitve mora da obrati na ovo. koja se pri vrhu širi. koje je razjedinio pad. ima ih i danas. Tome donekle doprinosi i umetnost upućivanja uma ka slovesnosti i ka gornjim delovima srca. a time otkucaji srca postaju jači . a Isusovoj molitvi pripiše ono što se mora pripisati zloupotrebi. i zato što sećanje na Boga. slovesna sila. za to on upotrebljava prelesti sveta i odvlači od istinskog dobra ka prividnim. zaključavanjem uma u reči molitve. Kakva čudna pojava! Podvižnik se naoko zanima molitvom. ljubavi prema Bogu i bližnjem. Đavo naročito proganja one koji se vežbaju u moljenju imenom Gospoda Isusa. napokon. i zato misle da se srce nalazi tamo gde čuju njegove otkucaje. Isusova molitva naročito. i nikako ne sme da dozvoljava sebi . "sadržana je u njegovom nastojanju da našu misao odvrati od sećanja na Boga i od ljubavi prema Njemu. Posledica neuke upotrebe materijalnog pomoćnog sredstva je veoma snažno raspaljivanje telesne želje. Mnogi nemaju nikakvog znanja o ustrojstvu srca. a i sama po sebi. Oni samovoljno pristupaju vežbanju u molitvi srca . shimonah Vasilije tvrdi da su tri sile duše. a iskrenost svoje dobre volje trudbenik dokazuje time što će isceljenje dobiti neprestanim prebivanjem u molitvi. samovolje. u taj deo srca. samim tim što se nalazi blizu polnih organa. "Sav podvig i sva revnost našeg neprijatelja" govori prepodobni Makarije Veliki. a pri dnu sužava. Onaj ko nastoji da pokrene i uzbudi donji deo srca. Jasno objašnjenje ovoga postalo je preka potreba. krotosti. Upražnjavanje Isusove molitve je naročito mrsko đavolu zato što molitva najspasonosnije deluje na našu dušu. Čovečije srce ima oblik dutuljaste kesice. uvode ga u srce. pokreće te organe. Suvišno naprezanje pri upotrebi tog materijalnog pomoćnog sredstva je štetno zato što izaziva materijalnu toplotu: za toplotu tela i krvi nema mesta u molitvi. dovode taj deo do telesne uzrujanosti."[192+ Zato svako ko je posvetio sebe istinskom služenju Bogu neprestanom Isusovom molitvom mora naročito da čuva sebe od rasejanosti misli. preuranjene i gorde revnosti. a ona. spoljašnjom i unutrašnjom delatnošću po jevanđelskim zapovestima. pa su na osnovu površnog i na brzinu i čitanjem formiranog mišljen>a odlučili da se zanimaju umetnošću molitve srca.ne znajući da time prizivaju i sebi nameću nepravilno stanje i prelest. a sjedinjuje ih blagodat iskupljenja. u srednjem delu je sila revnosti. potpune oskudice opitnih učitelja. njegov donji deo se spušta do krajeva rebara i slobodan je. koju bi moralo da umrtvljava. Takvi primeri nužno postoje zato što su neizbežna posledica neznanja. Sjedinjenje je delo prsta Božijeg. Pozivajući se na svetog Teofilakta i druge oce. smirenja. U čovečijem duhu skupljena su osećanja savesti. uobraženosti. nesuštinskim dobrima. sila revnosti i sila želje. ili duh čovekov. taj pokreće silu požude. treperenja tog dela nazivamo kucanjem srca. a to zanimanje izaziva pohotu.[191] I kasnije često srećemo primere rastrojstva zbog takvog postupanja. jedinog koji može da isceli ranu pada.usmeravaju dah. Njegov gornji deo je smešten naspram leve sise i pričvršćen je.

književnici i fariseji. koji su učinili zločin nad zločinima . glavni delatnici demoni: oni koriste kao svoje oruđe kako one ljude čija se delatnost ni u čemu ne razlikuje od demonske. ali nisu dovoljno pažljivi prema sebi.[194+ U svim demonskim bitkama osećaj zbunjenosti uvek je siguran znak približavanja palih duhova. a ne razumiju ni šta govore ni šta tvrde. Posebnim nevoljama i gonjenjima istinskog."*193+ Svaki delatnik molitve brzo će opitno upoznati da demoni vode bitku baš tim redom. nalaze da je njihovo ponašanje neobično. maštanjima. već treba da smatramo da smo nemoćni za odnose sa neprijateljskim duhovima i nedostojni za odnose sa svetim duhovima. Najužasniji primer kakvom strašnom mržnjom prema Bogu. sablažnjuju na duhovne delatnike. tako i one koji ne shvataju demonske bitke i zato lako postaju oruđa demona. poučava i teši Serafim. "Lukavi demoni". pretrpeo je mnoge neprijatnosti zbog neznanja i telesnog pogleda na monaštvo svoje sabraće: oni koji telesno čitaju Zakon Božiji misle da ga treba ispunjavati spoljašnjim delima. ljudi. blaženi starac Serafim Sarovski. kao u pristanište.misaono praznoslovlje. govori prepodobni Nil Sinajski.*197] "Dok prolazimo put unutrašnjeg misaonog života". ne smemo da ga napuštamo čak ni onda kada nas ljudi. no koji provode spoljašnji život i ne poznaju duhovni.bogoubistvo. sećanjem na najpotrebnije predmete. raznih bojazni i drugim oblicima neverovanja.*195] Podvižnicima koji se usamljeno i pojačano mole demoni se pojavljuju u obliku čudovišta. u obliku sablažnjivih predmeta. prilepljeni uz spoljašnjost i čulnost. a prema svim pojavama uopšte treba biti sumnjičav. bogougodnog podvižnika molitve izlažu njegova braća. ne sme da obraća pažnju na misli i maštanja koji se pojavljuju. mučenika.[198] Božiji promisao je upotrebio prepodobnog Grigorija Sinaita u XIV veku kao oruđe za obnavljanje . Veliki trudbenik Isusove molitve. naizgled duhovnim razmišljanjima. izazivanjem brige. bez unutrašnjeg podviga. pogađaju svojim suprotnim mišljenjem u samo srce i na svaki način se trude da nas odvuku od prolaženja unutrašnjeg puta tako što nam postavljaju na njemu razne prepreke. a čak i one oprezne koji shvataju lukavstva neprijatelja. Nikakva suprotna mišljenja ni otpori na tom putu ne smeju da nas pokolebaju: u tom slučaju treba da se utvrdimo u Reči Božijoj: I ne bojte se čega se on boji. i ne plašite se. verujući da se Isus neumorno stara o onom svom slugi koji svojim neumornim sećanjem na Hrista dokazuje da se neprestano nalazi uz Njega. I u tome su. pa time dozvoljavaju da budu obmanuti. tako što ga okružuju klevetama. čak i onda kada njihovo dejstvo izgleda sasvim pravedno. da se potpuno predamo Njegovoj volji i molimo za Njegovu pomoć: na takve pojave ne treba da obraćamo pažnju. i stalno mora da se vraća moljenju Isusovim imenom. kako smo već rekli. "ne smemo da slabimo. jer sa nama je Bog Gospoda Boga našega svetite u srdačnom sećanju na Njegovo božansko ime. priređuju im razne uvrede i mučenja. napastima. Demoni iskušavaju pomislima. naša prva obaveza je da pribegnemo Bogu. prema Reči Božijoj. prema Duhu Božijem mogu da se zaraze ljudi čija se nastrojenost ni u čemu ne razlikuje od nastrojenosti demona predstavljaju judejski prvosveštenici. i nesrećama. ipak retkim. U takvim slučajevima. osuđuju ih i kude. i On neka vam je strah i bojazan". ne treba da ulazimo u odnos i razgovor sa njima. "noću nastoje da uzbunjuju duhovnog delatnika kroz same sebe. crpeći pouku i utehu iz svog duhovnog opita. ponekad u obliku svetlih anđela. a danju kroz ljude. prepodobnih i samog Hrista: ne treba se bojati demonskih pretnji.[196+ Čak se i oni monasi koji su dobronamerni. starci. Sveti Simeon Novi Bogoslov govori da po nagovoru demona monasi koji provode licemerni život zavide istinskim podvižnicima pobožnosti i čine sve da ih rastroje i isteraju iz obitelji.

[200+ Berže.*199+ Opisujući Varlaamovo delovanje. on se odrekao latinstva. Serafim Sarovski: "Da bismo primili i ugledali u srcu Hristovu svetlost. skoro zaboravljenog među monasima. Kada je dobio što je želeo. Preosvećeni Inokentije u svojoj Crkvenoj istoriji priča da je kalabrijski monah Varlaam u XV veku stigao u Solun. koje mu je darovao. pomoćno sredstvo. grad na istoku Grčkog carstva. tobože poučava da svoje oči i svoju misao okrenemo prema sredini stomaka. bez pravilne upotrebe razuma shvatio otkriveno. i tako dalje. još čudnije izgleda samo umno delanje. da zadržavamo disanje. a ne osuđivanja odvratimo pažnju od njihovih besmislica. ostavio u mnogim Grcima koji su bili površni hrišćani poverenje u svoje učenje. latini ne prežu da hule i na blagodatna stanja izazvana molitvom. usredsređuje celokupno delanje umne molitve u materijalno pomoćno sredstvo. poveo je raspravu sa Varlaamom i silom Božije blagodati pobedio ga. sedeći u uglu kelije. atonski monah i veliki trudbenik umne molitve. koje oci. Fleri pravi izvode o mehanizmu iz Slova o tri načina moljenja svetog Simeona Novog Bogoslova. i poslao ga na Atonsku goru da svoje znanje. i tvrdi da Simeon. Da bi došli u stanje ushićenja. i da duhovna viđenja nisu ništa drugo do materijalna viđenja. Prepustimo Božijem sudu klevete i hule jeretika. oni su upravljali oči u pupak i pri tome zadržavali disanje. a onda je lukavo naveo jednog atonskog pustinjaka da mu otkrije umetnost vežbanja u Isusovoj molitvi. drugi veoma umni i učeni pisac. prenosi doduše pobožnim. Napisao je nekoliko dela u kojima je dokazivao ispravnost Istočne Crkve. bez obzira na svoju zemaljsku učenost. koje se nalazi u Dobrotoljublju. čovečiji duh upravo tada potpuno pomahnitalo pokazuje mržnju prema Duhu Božijem. čak da ga sruši. koliko možemo. nazivaju samo jednim pomoćnim sredstvom. i tako dalje. kao i Varlaam. Varlaam i njegove hule predate su anatemi. Da bi učinio nešto u korist Zapadne crkve. i da bismo jasno pokazali kako telesni i duševni razum nepravilno shvata sve duhovno. da bi pokolebao celu Crkvu. a pod velom pravoslavlja. Sveti Grigorije Palama. Da bi to i ostvario. U Konstantinopolju je povodom toga sazvan sabor. i tako izopačuje to delanje. sa osećanjem plača. preneo ga na Zapad. Varlaam je uobrazio da materijalno. čini samu suštinu stvari. izopačuje zbog mraka pada u kome se nalazi. naročito onom zaraženom uobraženošću i otrovom jeresi. čak nosom. kako smo videli. ne prežu da hule i na dejstvo Svetog Duha. onda je jasno zašto im je učenje prepodobnog o duhovnom podvigu bilo veoma čudno. Telesnom i duševnom razumu. i zašto su se u početku snažno usprotivili takvom učenju. i time zaslužio pohvalu i poverenje cara Kantakuzena. tojest prema pupku. i površno. Da bismo to objasnili.umnog delanja. a tamo su njegove hule i besmislene klevete prihvaćene kao ispovedanje istine. Izvestio je cara o tome da je otkrio jednu veliku zabludu.[201+ Izopačujući način moljenja umnih delatelja Istočne crkve i huleći na njega. a pošto je znao da je grčko monaštvo glavno pojačanje Crkve. iznećemo ovde ukratko klevete i zle reči o umnom delanju koje su izneli latinski monah Varlaam i neki zapadni pisci. moramo. istoričar Fleri. govori da su grčki monasi sagledatelji od silnih naprezanja u sagledavanju pomerili pameću i upali u fanatizam (prelest). a pošto su takvi podvižnici pridali telesnom podvigu značaj koji mu inače ne pripada. A pošto je stupio u opštenje sa satanom. ali ubeđenim da se Bogu služi jedino telesno. Varlaam se vratio u Kalabriju i latinstvo. revnosnim i razumnim podvižnicima. hteo je da ga oslabi. a tada im se činilo da vide blistavu svetlost. vidljiva samim telesnim očima. poslušajmo šta o viđenju Hristove svetlosti govori naš blaženi trudbenik Isusove molitve. Teško bi bilo poverovati da je umni i učeni Fleri napisao ovakvu besmislicu da ona nije zapisana na stranicama njegove istorije. izrazio je želju da provodi najstroži monaški život.da odvučemo sebe od vidljivih . kako ga.

XVIII stoleća napisao svitak o molitvi uma. tada. onima koji stanje pada proglašavaju i uzdižu u stanje najvišeg napredovanja. Ona je sredstvo sjedinjenja čovekovog duha sa Božijim duhom. zato što. zbog filosofovih razvratnih reči došli su do takvog bezumlja da su otačke knjige koje su imali privezali za cigle i bacili u reku. huljenja koja celomudreno ljudsko uho ne može da podnese. i ovde bogougodno provode pustinjski život. koja donosi blagodatne darove. i zato je naročito čudna i mrska onima koji su skloni tome da njihov duh prebiva u zboru palih. Kada takvim vežbanjem zadržimo um u srcu. pa se namerio da izloži te hule pismeno. on je pokrenuo tako neobično velike progone revnitelja te molitve da su neki od njih ostavili sve i prebegli kod nas.predmeta. Povrh toga. Drugi. pogođen Božijom kaznom."*205+ Ovo učenje Makarija Velikog potvrđuju i svi sveti oci Istočne crkve. kako govori prorok Malahija: A vama koji se bojite imena mojega. Starac Pajsije Veličkovski je krajem prošlog. dobrim delima i verom u Onoga koji je raspet radi nas.*204] Prepodobni Makarije Veliki detaljno i veoma jasno izlaže učenje o toj svetlosti u Sedmom slovu i kaže: "Ta svetlost je suštinsko sijanje sile Svetog Duha u duši. koji su opitno poznali hrišćansko savršenstvo i prikazali ga u svojim delima svojstvenim toj neizrecivoj tajni tako što su ga izobrazili u materijalnom svetu. ali on nije za to okrivio samovolju i neiskusno poučavanje: ne. odvraća od nas Božiju milost. on je hulio na tu svetu molitvu. hulio na nju. mada ujedno deluje na telesne oči. moramo da očistimo dušu pokajanjem. Bogu neprijateljskih duhova. čovek nalazi u imenu koje priziva nasladu.Veoma je korisno da znamo da plod čiste pribrane molitve uvek bude obnavljanje prirode. što se i desilo svetom apostolu Pavlu. i to je preseklo njegov bogoborački poduhvat. tada će zasijati Hristova svetlost i obasjati hram duše svojim božanskim sijanjem. Zato svi oci veoma kratko govore o darovima blagodati. moramo da zatvorimo telesne oči. i ne stideći se ljudi." Koliko god telesni i duševni razum bio bogat premudrošću sveta. granuće sunce pravde. govori Pajsije u pismu starcu Teodosiju. očišćene pokajanjem i osvetljene sijanjem Duha. nesvesnih svog pada. i u njemu opovrgao sve ono što je jedan sujetni filosof. Podvig molitve zahteva temeljnu obuku."*203] Iz ovoga se vidi da je ta svetlost. on veoma divlje i nedobronamerno gleda na molitvu uma. a veoma podrobno o sticanju čiste molitve. na podsticaje samog đavola. poznate po tome što su hulili na tu molitvu. Pajsijev savremenik. no tada je oslepeo. suprotno shvatanju Varlaama Kalabrijskog i latina. odbačenih. Ne bojeći se Boga. Njegove hule su postale toliko snažne da su neki starci zabranili čitanje otačkih knjiga i zapretili da neće dati blagoslov za čitanje. on je podigao strašna i sramna huljenja na tu svetu molitvu. a i zato što ih je vodio neuki i toj molitvi neiskusni učitelj.[202] Ta svetlost je ujedno i život po jevanđelskim rečima: U njemu bješe život. kao svojstva obnovljene prirode. iz Mošenskih gora. video je da su neki revnitelji nakon te molitve upali u neku prelest zbog svoje samovolje.[206] "Ovih dana". a ne materijalna. slaboumni. i život bješe svjetlost u ljudima. da se obnovljena priroda snabdeva i ukrašava darovima Božije blagodati. duhovna. Riječ o . i istinski poznaje Bog dušom dostojnom i koja ljubi. a ona stvara želju da traži najvišu svetlost. a da je težnja ka preuranjenom zadobijanju tih darova krajnje štetna i vodi jedino ka prelesti. hulio da je prevazišao i stare tri puta proklete jeretike Varlaama i Akindina. na njene revnitelje i delatelje. i tamo da prizivamo ime Gospoda našeg Isusa Hrista. "jedan monah. monah. da pogruzimo um u srce. na poticaj uobraženosti. a blagodatni darovi dolaze sami po sebi. Filosofu nije bilo dosta da huli samo usmeno. da ona otvara duševne oči da sagledavamo njima. toliko je. sujetni filosof. kroz nju se otkriva svako znanje. po meri revnosti i vreline duha prema Ljubljenome.

ali istinski hrišćani naizgled slabim i maloznačnim podvigom molitve uma zadobijaju Hrista. i time hranimo unutrašnjeg fariseja!"*211] Neka odstupi od nepravde svaki koji priziva ime Gospodnje.*210+ Ovde je dovoljno da kažemo da se oni koji iz tih razloga odbacuju vežbanje u Isusovoj molitvi zanimaju isključivo molitvom usta. tropara i kanona. Ulazeći u sasud po meri njegove čistote. Ova zapovest se odnosi na sve hrišćane. Odbacimo maštanja i sujetne pomisli. a i zbog toga što se. objavljena svim ljudima kroz usta apostola.*208] Ludost je što su naši učenjaci. a sila Božija nama koji se spasavamo. drže samog psalmopojanja. pogrešno misle da umno delanje priliči jedino bestrasnim i svetim ljudima. i onda se potpuno predamo našem radosnom mišljenju da radimo nešto veliko i tešimo sebe samim brojem molitava. ako je ono rasejano. a potrebni su zato da bi sasud postao dostojan stan duhovnog blaga. Oni ne shvataju da su nam takvo moljenje pevanjem oci predali samo za jedno određeno vreme. zbog prelesti koja ponekad usledi nakon umnog podviga. razdražljivosti i drugih naših strasti. Božiju silu i Božiju premudrost. zbog nemoći i detinjske slabosti našeg uma. ono samo počinje da dejstvuje u njemu i vrši ono dalje čišćenje za koje sopstveni čovekovi napori nisu dovoljni. Stalno i mnogo psalmopojanje veoma često rađa sumnju i sve što uz nju ide. a ona se dobija prvenstveno od molitve uma. zbog slavoljublja. "bez opitnog umnog delanja. Ima li šta detinjastije od onoga kada pročitamo ustima našu spoljašnju molitvu. neka nam pravilo bude da se umereno i stalno uzdržavamo u hrani i piću. Ako u psalmopojanju koje se vrši glasno. nema pažnje. pod kojom prikrivamo prazne besede i zanimanja koja pustoše dušu. Neosnovanost ovih dokaza razmotrili smo na odgovarajućem mestu.[212] zapoveda apostol.[209] Duhovni prijatelj starca Pajsija Veličkovskog pominje i druge njemu savremene monahe koji su odbacivali vežbanje u Isusovoj molitvi iz tri razloga: prvo. šale. ne dostižući ni u njoj potrebno napredovanje. zato što su smatrali da je to vežbanje svojstveno jedino svetim i bestrasnim ljudima. spavajmo onoliko koliko je potrebno. a pročitavši o toj molitvi jedino u delima zapadnih pisaca.*207] Jelini koji nisu poznali hrišćanstvo i Jelini koji su se vratili od hrišćanstva ka jelinstvu traže u molitvi uma mudrost saobraznu svom nastrojenju i nalaze ludost. čak i od nasićenja. Ako su neprijatelji još oko nas. zlopamćenja. oni ni u molitvi ustima ne mogu da zadobiju potrebnu pažnju. ustima. a naše mnoštvo misli. Čim odbacuju opitno poznanje umne molitve. smeh. površno. ona ostaje ludost kada je um javlja srcu i celokupnom biću starog čoveka. silno . i donosi rod saobrazan tom delovanju. zbog potpune oskudice učitelja tog delanja. svesvete svetinje. oni počivaju u tom svom spoljašnjem moljenju. Povucimo se od prezasićenja. zbog nerazumne brige. odbacimo praznoslovlje. ponovili hule i besmislice tih pisaca.krstu. a naročito na one koji su se namerili da se vežbaju u neprestanom moljenju imenom Gospoda Isusa. što je neodvojivo od telesnih delatnika koji ne vode računa o umu. Jer je ludost Božija mudrija od ljudi. nemajući pojma o molitvi uma po predanju Pravoslavne Crkve. Sa punoćom vere položimo sve na Gospoda. treće. "Mnogi". odrecimo se naslađivanja ukusnim jelima i pićima. ludost je onima koji ginu. a ne da do smrti ostajemo u psalmopojanju. hule. Zbog toga. naša prazna maštanja zamenimo neprekidnom molitvom Gospodu Isusu. govori shimonah Vasilije. nastale u nama zbog našeg neverovanja. i slabost je Božija jača od ljudi. po spoljašnjoj navici. onda ono deluje na dušu veoma slabo. ne previše. drugo. prekinimo nepotrebne izlaske iz kelije kod braće i primanje braće u keliju pod izgovorom ljubavi. Prečisto Isusovo ime ne podnosi da ostaje u nečistoti: ono zahteva da se iz duševnog sasuda izbaci i da bude izbacivano sve nečisto. da se malopomalo obučavamo i ushodimo na stepen umnog delanja.

pomislima i osećanjima koji izviru iz tih zapovesti. iz sve duše: Gospode Isuse Hriste. nikakvu zapovest. Ako budeš živeo na taj način. onom tihom. čak ne može ni da se ostvari. Obuzdavaj i umrtvljuj sve svoje kretnje svojstvene paloj čovekovoj prirodi. govori starac Serafim. neprestano ćemo se sećati Njega. samom Njegovom srcu.[216] to jest mnoge sujetne. Ne ostavljaj bez pažnje ni najmanju crtu iz Jevanđelja. to jest srce sa svojim pomislima i željama. koliko god ona spolja izgledala malo važna. izučavaj u njemu volju Gospoda i Spasa svoga. Kada osetiš u sebi ta svojstva dejstvom Božije blagodati. Prvo bez poslednjeg je mrtvo. ali silnom sladošću koja uništava raspoloženje srca prema svim zemaljskim nasladama. Neka ćuti u tebi sve tvoje staro! Neka dejstvuje u tebi jedino Isus svojim najsvetijim zapovestima. zato što ta molitva stanuje i počiva u umu i srcu. Takva molitva ima neobičnu silu: ona je potpuno duhovna. onda ćemo se ustremiti prema Njemu celim našim bićem. koje se mora očistiti posredstvom paženja. Jevanđelje čitaj što je moguće češće. u kakve god spoljašnje okolnosti ga stavio nedokučivi Božiji promisao. više od života. Upravi sve svoje postupke. a ako nam bude dopušteno da uđemo u unutrašnju Carevu odaju. nasladićeš se onom neprolaznom sladošću koja ne pripada ovome svetu i veku. koje su često veoma razvijene kod neznabožaca i jeretika. suštinski uslov napredovanja u Isusovoj molitvi je prebivanje u zapovestima Gospoda Isusa. Ako se duhom sjedinimo sa Njim. neprestano ostajati u jedinstvu sa Njim po duhu. ostaćete u ljubavi mojoj. Kada se nasladiš Isusovim svojstvima zavolećeš Hrista i poželećeš da On potpuno obitava u tebi. i kada ih iz toga osećanja opitno upoznaš. nezavisno od toga da li prebivaš u bezljudnoj pustinji ili u vrevi društvene zajednice. Šta znači ostajati u ljubavi prema Gospodu? To znači: neprestano se sećati Boga. kakvu mogu da prime i iznesu misao obuhvatniju od misli o Hristovom pomilovanju grešnih? Postavi sebi za jedini cilj života ispunjenje Isusove volje u svakoj okolnosti. više od svog spokojstva i svoje udobnosti. ne samo grešne nego i one naizgled dobre. i sva tvoja dela biće podjednako dostojna neba. upravi po njima svoje reči. Ako zapovijesti moje držite. I sve one. iz same dubine duše.i poznaćeš Hristova svojstva. Sine Božiji.*214] ako budemo nepokolebivo ispunjavali zapovesti Gospodnje. izgovara se neposredno na samo Carevo uho. Vežbanje u Isusovoj molitvi. "ovde je potrebna zato što je ovo more.[213] rekao je On svojim učenicima.*215] Život po jevanđelskim zapovestima je jedini istinski izvor duhovnog napredovanja. celokupno svoje ponašanje po zapovestima Gospoda Isusa. . "Pobožna opreznost". ali samo u onom umu i srcu koji su obnovljeni tako što su poznali. više od svoje duše. neizostavno će procvetati u tebi Isusova molitva. vapimo Caru careva onako kako vapiju uvređeni i ugnjeteni iz mase naroda. vapiti iz punoće ubeđenja.Isusova molitva zameniće ti sve ostale molitve. zahteva neprekidno straženje nad sobom. nastoj da činiš jedino ona dela koja su blagougodna Isusu.plačimo. probali i ispunili dobru i ugodnu i savršenu volju Božiju. Neophodni. a koje su udaljene od jevanđelskih vrlina onoliko koliko je zapad udaljen od istoka. bez Njega u sebi smatraćeš da propadaš i da si propao. onda ćemo se našim duhom sjediniti sa Njim. veliko i prostrano: tamo su gmizavci kojima broja nema. Zavoli Isusovu volju više od želja svoga tela. izvor dostupan svakome ko iskreno želi da napreduje. po samom svojstvu tog vežbanja. Tada ćeš neprestano vapiti. pomiluj me grešnog. prinosimo mu žalbe i molimo za Njegovu milost u najvećoj tišini i smirenju. Ostanite u ljubavi mojoj. upravi po njima svoje misli i svoja osećanja . koliko god ona bila važna ili beznačajna.

kao što smo ranije rekli. Na njima ne treba zadržavati posebnu pažnju. tada se iz njega jasnije zapaža i jasnije ispunjava Božija volja. po mogućnosti. da bi moja veza sa svetom bila prekinuta. njima ne treba pridavati prekomerni značaj. da bismo se lakše priučili Isusovoj molitvi. ući u Carstvo nebesko. najtananije i nevidljivo delanje uma u dubini srca. i ne sadrže u sebi ništa naročito. moramo biti obrađeni jevanđelskim zapovestima. tada se posebno snažno budi glad i žeđ za Božijom pravdom. Sve prepreke za duhovno napredovanje nalaze se u nama. koji je neograničenu Božiju prirodu nepojmljivo prikrio ograničenom čovečijom prirodom. da on snažno deluje na mene kroz moja osećanja. Kada prisustvujem bogosluženju. Bogočovek. i one će me odvući od molitve čim ih otvorim i čim predmeti koje vidim istog časa počnu da ostavljaju trag na . prebiva u neprestanoj umrtvljenosti. Milostivi oci vide da želim da se zauzmem Isusovom molitvom. da ga ne zanese neka raspaljenost krvi. imena. ljudskom umu jedva shvatljive mreže mnogolikih prelesti i maštanja. mračnu keliju u kojoj ću se moliti. i vrhunac ispravljanja. govori starac Pajsije. tako saobrazno tome nevidljivi neprijatelj razapinje protiv nje nevidljive. da telesno mudrovanje posredstvom neke zle zamisli ne istisne duhovno mudrovanje. da smo dvodušni.[218+ Kada se javi osećanje tog tihog i tankog glasa. Nikakva spoljašnja pomoćna sredstva ne bi bila potrebna da smo živeli onako kako treba živeti. kao što su onima koje bole noge potrebne štake ili štap. jedinog pod nebom koje treba da nas spasi. vide da sam potpuno živ za svet. da nas je greh ozledio. onda to samo pokazuje da je naša dobra volja slaba. ništavna. i da bi mi udubljivanje u sebe bilo olakšano. izvor vrlina.nepravilne i nečiste pomisli. jer su moje oči žive za stvari.tamo će ući onaj koji tvori volju Oca mojega koji je na nebesima[220] Za one koji su napredovali nisu potrebna nikakva spoljašnja pomoćna sredstva: usred bučnog mnoštva sveta oni prebivaju u tihovanju. kome se poklanjamo. To nije sve: neprestano moramo da pazimo da um i srce prebivaju u Isusovoj volji i da slede Njegove svete zapovesti. "najviši monaški podvig. Da bismo postali sposobni za otkrivanje tog dejstva u nama. da. i zato su nam preko potrebna spoljašnja pomoćna sredstva. i zato mi savetuju da uđem u samotnu. tanane. oci savetuju da zatvorim oči da bih se sačuvao od rasejanosti. po određenju otaca. Zbog naše detinjaste slabosti sveti oci saopštavaju neka pomoćna sredstva."*217] Neprestano moramo paziti na sebe da se kojim slučajem ne potkrade greh i opustoši dušu. tada podvižnik postaje potpuno svestan svoje ništavnosti i sa suzama i novim naporom nastoji da otkrije u sebi tu istinu najpažljivijom i najpobožnijom molitvom. u nama samima! A ako nešto izvana dejstvuje kao prepreka. Ta pomoćna sredstva nisu ništa drugo do pomoćna sredstva. i koji iz ograničene čovečije prirode projavljuje dejstva neograničenog Boga. Sva sila i sve dejstvo Isusove molitve izviru iz svemogućeg Isusovog imena. u nekom tihom i tankom glasu. Oni savetuju da za vreme vežbanja u Isusovoj molitvi sedim na niskoj stolici da bih time svoje telo doveo u položaj siromašnog čoveka koji traži milostinju i da bih lakše osetio ništavnost svog života. i kada se za vreme bogosluženja zanimam Isusovom molitvom. "Kao što je ta božanska molitva". Gospode. ni u ono koje se otkriva u nama za vreme našeg zemaljskog života . plodovi zlih duhova. kako je Gospod i rekao: Neće svaki koji mi govori: Gospode. ni u ono koje nas očekuje po blaženom upokojenju. da bi tako mojaosećanja došla u nedejstvo."*219] Drugi osnov za moljenje Isusovim imenom umesto ovog postavljenog ne može se postaviti: taj osnov je sam Gospod naš Isus Hristos. Naš život je oslabljen: dobra volja je klimava.

koje se sastoji u naročitom blaženom nastrojenju srca. gluvi. vratili. Zauzmimo se Isusovom molitvom i neka to zauzimanje prožme nesebičnost. čak štetan. potrudimo se da postupimo krajnje oprezno i razborito. Ne položimo našu nadu ni na njih ni na količinu našeg delanja. na kome prineta žrtva molitve ushodi Bogu. kao što dete odbacuje pelene čim poodraste. Prepustimo samom Gospodu da našu pažljivu molitvu ustima pretvori u molitvu uma. ni na korist svoju i svojih bližnjih. iako su po svemu bolji od nas. Zaključavanjem uma u reči molitve pokazujemo da na te reči pazimo najviše što možemo. Oni koji su napredovali odbacuju materijalna pomoćna sredstva baš kao što čovek odbacuje štake čim prestane da hramlje. potpuna predanost Božijoj volji. Ta pomoćna sredstva mogu biti upotrebljena na korist. nedostojni duhovnih naslada i viđenja. Ponavljamo: moramo znati da sva mehanička pomoćna sredstva nisu ništa drugo do pomoćna sredstva koja su nam postala korisna zbog naše slabosti. izdvaja od naše braće i posvedočuje da smo baš mi izabranici Božiji? Ne bi li taj dar za nas postao uzrok strašne duševne nesreće? Potrudimo se da se usavršimo u smirenju. Svima i svakome suštinski je korisno da obučavanje u moljenju imenom Gospoda Isusa počne izgovaranjem Isusove molitve ustima. neki duhovni dar koji nas. nada u premudrost. svemoć te svete volje. da nam tako ne bi bila pokradena nada u Gospoda. ispunjeni smrdljivim strastima. postajemo gordi. ono će ih upotrebiti da porazi samo sebe. ni da porazi nevidljive neprijatelje: ne. viđenja: mi smo grešnici. jednostavna i iskrena namera. svome sinu. veličamo sami sebe. da se ne bi ispostavilo da svu nadu polažemo na sebe ili na bilo šta drugo materijalno i sujetno. Pažljivom molitvom tražimo da okrenemo poglede uma na same sebe da bismo otkrili u sebi svoju grešnost. i nastaje u srcu od ispunjenja jevanđelskih zapovesti. Daleki od duhovnih darova. On će to svakako i učiniti čim vidi da smo se ispunjavanjem jevanđelskih zapovesti kolikotoliko očistili. Delatnici molitve su našli i mnoga druga spoljašnja pomoćna sredstva koja materijalno pomažu duhovni podvig. stanimo u mislima pred Gospoda našeg Isusa Hrista kao gubavi. hromi. i tako će ispuniti sebe pogubnim preuznošenjem. ali pri tome moraju biti prilagođena duševnim i telesnim svojstvima svakog pojedinca: neki mehanički način koji veoma dobro odgovara jednom podvižniku drugome može biti nekoristan. oduzeti.mom umu. a bez paženja molitva je kao telo bez duše. iz srca kojeg je slomila bolest zbog naše . da ga zanesu maštanja o sebi. cilj da se pokajemo. i da pri tome um zaključava u reči molitve. neodređena revnost koja se neopitnima predstavlja kao vrlina. Razboriti roditelj neće dati oštri mač detetu. da nas ne zanosi prazna radoznalost. Ne tražimo naslade. Obraćaćemo se pre svega najjednostavnijim i najsmirenijim načinima zato što su najbezbedniji. Dete nije u stanju da upotrebi mač protiv neprijatelja. srca i duše. pogubnim prezirom prema bližnjima. Smirenje je onaj jedini sasud u koji prst Božiji stavlja blagodatne darove. ne prestajemo da osuđujemo i ponižavamo bližnje. Kada biramo mehaničke načine. blagost. Smirenje je onaj jedini žrtvenik na kome nam je duhovnim zakonom dozvoljeno da prinosimo žrtvu molitve. Kada je otkrijemo. besomučni. plačni molitveni vapaj počnimo pred Njim iz siromaštva našeg duha. a koju su sveti oci nazvali gordom drskošću. slepi. Dete je zbog svog duhovnog uzrasta nesposobno za duhovne darove. ono neće upotrebiti te darove ni u slavu Božiju. sad već posednike tog dara. ono će se igrati sa groznim mačem i njime lako probosti samo sebe. nesposobni za njih zbog toga što u nama još živi stari čovek. vera u Boga. bezumnim raspaljivanjem. kao što se sa izgrađene kuće skidaju skele pomoću kojih je ona pravljena. odnegovali. A šta bi tek bilo da nam je povereno neko duhovno bogatstvo. dolazi pred Njega.

Sine Božiji. obiman i neiskaziv. Takav. neka se oblači u kratku ali mnogoznačnu molitvu: Gospode Isuse Hriste. Neka taj vapaj bude beskrajno obiman! Neka se pokaže da nijedna mnogorečitost i nijedna raznovrsnost reči nije sposobna da ga izrazi. Amin. neka se neprestano oblači. .grešnosti. pomiluj me grešnog.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful