SLOVO O ISUSOVOJ MOLITVI[1

]

Počinjem ovo slovo o Isusovoj molitvi i odmah prizivam sveblagog i svemogućeg Isusa da pritekne u pomoć mom ograničenom umu. Počinjem ovo slovo o Isusovoj molitvi i sećam se Simeonovih reči o Gospodu: Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti. Kao što je Gospod bio i jeste istinski znak, znak protiv koga će se govoriti, predmet neslaganja i sporenja između onih koji su poznali i onih koji nisu poznali Gospoda, tako i moljenje Njegovim svesvetim imenom predstavlja u pravom smislu veliki i divni znak, i kao takvo ono je od određenog vremena postalo predmet neslaganja i sporenja između onih koji se takvim moljenjem zanimaju i onih koji se njime ne zanimaju. Sa pravom jedan otac[2] primećuje da taj način moljenja odbacuju jedino oni koji ne poznaju takav način moljenja, a razlog odbacivanja su predubeđenja i lažna mišljenja o njemu. Ne obazirući se na povike predubeđenja i neznanja, u nadi na Božiju milost i pomoć, predlažemo ljubljenim ocima i braći naše ubogo slovo o Isusovoj molitvi na osnovu Svetog pisma, crkvenog predanja i svetootačkih dela, u kojima je izloženo učenje o toj svesvetoj i svesilnoj molitvi.
Neka budu neme usne lažljive, koje govore na pravednika i na veličanstveno ime njegovo bezakonje, u oholosti svojoj, svojim velikim neznanjem i sa njim sjedinjenom porugom nad čudom Božijim. Razmotrivši veličinu Isusovog imena i spasonosnu silu moljenja njime, uzviknimo u duhovnoj radosti i divljenju: Kako je veliko mnoštvo dobrote Tvoje, Gospode, koju si pripremio onima koji Te se boje, koju činiš onima koji se uzdaju u Tebe, pred sinovima čovečijim.[3] Jedni (se hvale) kolima, a drugi konjima - na telesnom i sujetnom umovanju svome - a mi ćemo se prostodušno i sa dečijom verom veličati Imenom Gospoda Boga našega.[4] Isusova molitva se izgovara ovako: Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog. Ona se prvobitno izgovarala bez reči grešnog; ta reč je kasnije dodata. "Ta reč sadrži u sebi priznanje i ispovedanje pada" napominje prepodobni Nil Sorski, "ta reč nama priliči, a Bogu prija zato što On zapoveda da mu molitve upućujemo iz priznanja i ispovedanja svoje grešnosti."*5+ Pokazujući blagost prema slabosti onih koji tek počinju da se zanimaju Isusovom molitvom, sveti oci dozvoljavaju početnicima da nekad govore: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnog, a nekad: Sine Božiji, pomiluj me grešnog. Uostalom, ovo je samo dopuštenje i znak milosti, a nikako ne naredba ili uredba koju treba neizostavno ispunjavati. Mnogo je bolje da izgovaramo uvek jednoobraznu, celovitu, nepromenjenu molitvu, jer tada promene i vođenje računa o promenama neće zauzimati um i odvlačiti njegovu pažnju. Čak ni onaj koji radi sopstvene slabosti ima potrebu za promenom ne sme to često da dopusti sebi. Na primer: do ručka može da se moli rečima: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnog, a posle ručka rečima: Sine Božiji, pomiluj me grešnog. Prepodobni Grigorije Sinait zabranjuje čestu promenu, i zato govori: "Ne može da pusti korenje drveće koje se često presađuje."*6]

Moljenje Isusovom molitvom je uredba Božija. Nju nisu ustanovili ni proroci, ni apostoli, ni anđeli - nju je ustanovio sam Sin Božiji i Bog. Posle Tajne večere, Gospod Isus Hristos je, pored ostalih najuzvišenijih, konačnih zapovesti, ustanovio da se molimo Njegovim imenom, dao nam je taj način moljenja kao novi, neobični, besceni dar. Apostoli su već donekle znali silu Isusovog imena: tim imenom isceljivali su neisceljive bolesti, a demone pokoravali, pobeđivali,

vezivali, progonili. Gospod zapoveda da u molitvama upotrebljavamo to najmoćnije, najdivnije ime, i obećava da će ono molitvu učiniti naročito delotvornom. I što god zaištete (od Oca) u ime moje - rekao je On apostolima - to ću učiniti, da se proslavi Otac u Sinu. Iako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti.*7+ Zaista, zaista vam kažem da što god zašitete od Oca u ime moje, daće vam. Do sada ne iskaste ništa u ime moje; ištite i dobićete, da radost vaša bude ispunjena.*8] O, kakav dar! On je zalog neprolaznih, nemerljivih blaga! On je istekao iz usta neograničenog Boga koji se obukao u ograničenu čovekovu prirodu i uzeo čovečije ime - Spasitelj.[9] To ime po svojoj spoljašnjosti jeste ograničeno, ali izobražava neograničeni predmet, Boga, pozajmljuje od Njega neograničeno, božansko dostojanstvo, Božija svojstva i silu. Davaoče bescenog, neprolaznog blaga! Kako mi ništavni, smrtni, grešni da primimo dar? Nisu za to sposobne ni naše ruke, ni um, ni srce. Nauči nas da poznamo, koliko možemo, i veličinu dara, i njegov značaj, i način primanja, i način upotrebe, da ne bismo pogrešno pristupili daru, da ne bismo bili izloženi kazni zbog bezumlja i drskosti, i da bismo zbog pravilnog poznanja i upotrebe dara primili od Tebe druge, jedino Tebi poznate darove koje si obećao. Iz Jevanđelja, Dela apostolskih i poslanica vidimo da su sveti apostoli imali neograničenu veru u ime Gospoda Isusa i neograničeno strahopoštovanje prema tom imenu. Imenom Gospoda Isusa oni su činili najneobičnija čuda. Nema primera iz koga bi se moglo naučiti kako su se oni molili imenom Gospoda, ali su se sigurno njime molili. Kako su mogli da se ne mole njime kada im je sam Gospod predao i zapovedio to moljenje, kada je zapovest dva puta ponovio i potvrdio? Ako Pismo ne govori o ovome, onda ne govori jedino zato što je to moljenje bilo u opštoj upotrebi i nije bilo potrebe da bude posebno uneto u Pismo upravo zato što je bilo poznato i uobičajeno. Tvrdnja da Isusova molitva jeste bila u opštoj upotrebi i opštepoznata jasno proizilazi iz odluke Crkve kojom se neukima nalaže da Isusovu molitvu koriste umesto svih drugih molitava.[10] Drevnost te uredbe je nesumnjiva. Kasnije je ona dopunjavana onako kako su se u Crkvi pojavljivale nove molitve. Sveti Vasilije Veliki je pismeno izložio molitveno pravilo za svoju pastvu, zbog čega neki upravo njemu pripisuju i samo uvođenje pravila. Ono ni u kom slučaju nije ni izum ni uredba velikog svetitelja; svetitelj je usmeno predanje samo zamenio pismenim, isto onako kako je liturgiju, najveći sveti čin - savršavan u Kesariji od apostolskih vremena, prenošen usmeno i po prejemstvu - napisao da bi ga zaštitio od neznabožačkog bogohuljenja. Monaško pravilo se sastoji najviše u Isusovoj molitvi. To pravilo se predaje u tom obliku svim monasima Pravoslavne Crkve;[11] u tom obliku anđeo ga je predao prepodobnom Pahomiju Velikom i monasima njegovog opštežića. Prepodobni je živeo u IV veku; u pravilu se govori o Isusovoj molitvi isto onako kako se govori o Molitvi Gospodnjoj, o pedesetom psalmu i o Simvolu vere - kao o onom što je opštepoznato i opšteprihvaćeno. Prepodobni Antonije Veliki, otac iz III i IV veka, nalaže svojim učenicima najrevnosnije vežbanje u Isusovoj molitvi, i govori o njoj kao o nečemu za šta nije potrebno nikakvo objašnjenje. Objašnjenje ove molitve počelo je da se pojavljuje kasnije u onoj meri u kojoj je živo poznanje o njoj postajalo sve oskudnije. Podrobnije učenje o Isusovoj molitvi izložili su oci XIV i XV veka, kada je vežbanje u njoj počelo skoro da pada u zaborav čak i među monasima. Nama poznati istorijski spomenici ranog hrišćanstva ne govore posebno o molitvi imenom Gospodnjim: pominju je jedino u izlaganju nečeg drugog. Životopis svetog Ignjatija Bogonosca, episkopa antiohijskog, koji je završio svoj život mučeničkom smrću u Rimu, za

vreme cara Trajana, beleži sledeće: "Dok su bezbožnici izvodili svetog pred zveri, da ga zveri pojedu, primetili su da on neprestano ima na ustima ime Isusa Hrista, pa su ga zapitali zašto neprestano pominje to ime. Sveti je odgovorio da je u njegovom u srcu napisano ime Isusa Hrista, i da ispoveda ustima Onoga kojeg uvek nosi u srcu. Zveri su pojele svetog: ostale su njegove kosti, a njegovo srce je, po Božijoj volji, ostalo netaknuto. Čim su nevernici našli srce, setili su se reči svetog Ignjatija, pa su, u želji da saznaju je li tačno ono što je svetitelj rekao, razrezali to srce na dva jednaka dela. Na oba dela razrezanog srca našli su natpis zlatnim slovima: Isus Hristos. Tako je sveti mučenik Ignjatije imenom i delom bio bogonosac, jer je uvek nosio u svom srcu Hrista Boga, čije je ime, kao prutićem, um ispisao razmišljanjem o Bogu." Bogonosac je bio učenik svetog apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova, i bio je udostojen da u svom detinjstvu vidi samog Gospoda Isusa Hrista. To je ono blaženo dete za koje Jevanđelje kaže da ga je Gospod postavio među apostole, koji su raspravljali o tome ko je najveći u Carstvu nebeskom, a zatim zagrlio, i rekao: Zaista vam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao djeca, nećete ući u Carstvo nebesko. Koji se, dakle, ponizi kao dijete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom.[12] Naravno, sveti Ignjatije je učio od svetog jevanđeliste i naučio se Isusovoj molitvi, i zanimao se njome u tom vremenu procvata hrišćanstva, kao i svi ostali hrišćani. Tada su se Isusovoj molitvi obučavali svi hrišćani, prvenstveno zato što je ta molitva izuzetno značajna, zatim zato što su rukopisne svete knjige retke i skupocene, zato što je mali broj ljudi bio pismen (većina apostola je bila neuka), zato što je Isusova molitva pogodna, dovoljna, i što ima neobično dejstvo i silu. "Veliko je i neizmerno ime Sina Božijeg", rekao je anđeo svetom Jermi, neposrednom učeniku apostola, "ono drži ceo svet." Čim je čuo ovo učenje, Jerma je upitao anđela: "Ako Sin Božiji drži sve stvoreno, podržava li one koji, otkako ih je On prizvao, nose Njegovo ime i hode u Njegovim zapovestima?" Anđeo je odgovorio: "On podržava one koji od sveg srca nose Njegovo ime. On sam je njihova osnova, i drži ih sa ljubavlju, zato što se oni ne stide da nose Njegovo ime."[13] U crkvenoj istoriji čitamo ovakvu priču: "Vojnik Neokora, Kartaginjanin, služio je u rimskom odredu zaduženom da brani Jerusalim u vreme kada je Gospod naš Isus Hristos dragovoljno pretrpeo stradanja i smrt radi iskupljenja ljudskog roda. Kada je video čuda koja su se dogodila za vreme smrti i vaskrsenja Gospoda, Neokora je poverovao u Gospoda i apostoli su ga krstili. Po završetku vojne službe, Neokora se vratio u Kartaginu i blago vere predao celoj svojoj porodici. Hrišćanstvo je primio i Kalistrat, unuk Neokorin. Kada je napunio potreban broj godina, Kalistrat je stupio u vojsku. Vojni odred u kome je služio činili su idolopoklonici. Oni su počeli da obraćaju naročitu pažnju na Kalistrata čim su primetili da se ne poklanja kumirima i da se noću, usamljen, dugo moli. Jednom prilikom su ga prisluškivali dok se molio, i kada su čuli da neprestano ponavlja ime Gospoda Isusa Hrista, izvestili su o tome svog zapovednika. Ispovedao je Isusa sveti Kalistrat nasamo i noću i danju, pred svima, i svoje ispovedanje zapečatio krvlju."*14] Pisac V veka, prepodobni Isihije Jerusalimski, već se žali da je vežbanje u Isusovoj molitvi veoma retko među monasima.[15+ Vremenom je vežbanje u Isusovoj molitvi postajalo sve ređe, i zato su sveti oci nastojali da ga podrže. Poslednji pisac o ovoj molitvi bio je blaženi starac, jeromonah Serafim Sarovski. Pouke ukrašene njegovim imenom nije pisao samo starac: u njima su zapisane i reči jednog monaha kojeg je starac poučavao; one su obeležene blagodatnim pomazanjem.*16] Danas su monasi gotovo prestali da se vežbaju u Isusovoj molitvi. Razlog ostavljanja je nemar, smatra prepodobni Isihije. Mora se priznati da je ova optužba istinita.

Blagodatna sila Isusove molitve sadržana je u samom božanskom imenu Bogočoveka, Gospoda našeg, Isusa Hrista. Iako nam brojna svedočanstva Svetog pisma javljaju veličinu Božijeg imena, značenje tog imena neobično jasno objasnio je sveti apostol Petar pred judejskim Sinedrionom, kada je Sinedrion ispitivao apostola kakvom silom ili u čije ime im je darovano da iscele hromog od rođenja? Tada Petar, ispunivši se Duha Svetoga, reče im: Knezovi narodni i starješine Izrailjeve, ako nas danas ispitujete zbog dobročinstva bolesnom čovjeku, kako on ozdravi, neka je na znanje svima vama, i svemu narodu Izrailjevu, da u ime Isusa Hrista Nazarećanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podiže iz mrtvih, njime stoji ovaj pred vama zdrav. On je kamen koji vi zidari odbaciste, a koji postade glava od ugla: i nema ni u jednome drugome spasenja. Jer nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima kojim bismo se mogli spasti.[17] Ovo svedočenje je svedočenje Svetog Duha: usta, jezik, glas apostola bili su samo oruđa Duha. I drugo oruđe Svetog Duha, apostol neznabožaca, proglašava sličnu objavu. Svaki - govori on - koji prizove Ime Gospodnje biće spasen.[18] Isus Hristos je unizio sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu. Zato i Njega Bog visoko uzdiže, i darova mu Ime kojeje iznad svakoga imena, da se u Ime Isusovo pokloni svako koljeno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom.[19] Čim je predvideo dalju budućnost, David, Isusov praotac po telu, opevao je veličinu Isusovog imena, živopisno izobrazio dejstvo tog imena, borbu posredstvom tog imena protiv vlasti greha, silu koju ono daje pri oslobađanju iz robovanja strastima i demonima, blagodatni trijumf onih koji su pobedu odneli pomoću Isusovog imena. Poslušajmo, poslušajmo bogonadahnutog Davida! Car prorok neobično jasno opisuje ono što će se zbiti za hiljadu godina: uspostavljanje duhovnog Hristovog carstva na zemlji, i govori da će se vlast Bogočoveka prostirati od mora do mora i od reka do krajeva vaseljene. I pokloniće se njemu svi carevi zemaljski, svi narodi njemu će služiti. I dragoceno je ime njegovo pred njima, i moliće se za njega svagda, vasceli dan njega će blagosiljati. Neka bude ime njegovo blagosloveno u vekove, pre sunca prebivaće ime njegovo; i blagosloviće se u njemu sva plemena zemaljska, svi narodi nazivaće ga blaženim. I blagosloveno Ime slave Njegove doveka i u vek veka, i ispuniće se slave Njegove sva zemlja.*20] Veliko služenje molitve, koja uvodi čoveka u najbliže zajedničarenje sa Bogom, pojavilo se na zemlji u najširim razmerama onda kada je Bogočovek pomirio čoveka sa Bogom. To služenje je obuhvatilo zemlju: nastanilo se u gradovima i selima, procvetalo u bezljudnim, dotad nenaseljenim pustinjama, zasijalo u mračnim pećinama, u klisurama, u provalijama i na planinskim vrhovima, u čestarima neprohodnih šuma. Ime Bogočoveka dobilo je u molitvenom služenju najvažniji značaj zato što to ime jeste ime Spasitelja ljudi, Tvorca ljudi i anđela, ime očovečenog Boga, Pobednika pobunjenih slugu i stvorenja - demona. Pred njim - našim Gospodom i Iskupiteljem - pred njim će pripasti Etiopljani, demoni, i neprijatelji njegovi, pali duhovi, prah će lizati.*21+ Gospode, Gospode naš, kako je divno Ime Tvoje po svoj zemlji! Jer se uzdiže veličanstvenost Tvoja iznad nebesa. Iz usta dece i odojčadi načinio si (Sebi) hvalu, nasuprot neprijatelja Tvojih, da satreš neprijatelja i osvetnika.*22] I zaista! veličina Isusovog imena nadmašuje moć razumevanja koju poseduju razumna bića na zemlji i na nebu: ono se nepojmljivo poima dečijom prostodušnošću i verom. Sa takvom istom nesebičnom nastrojenošću moramo pristupati moljenju Isusovim imenom i prebivati u tom moljenju; neprestano i revnosno moljenje mora biti slično neprestanoj težnji deteta za majčinim grudima: tada moljenje Isusovim imenom može da se završi potpunim uspehom, tada nevidljivi

sluge.[25] molite se tako da se u vašim molitvama pokaže veličina Isusovog imena. i ispovedaću i slaviti Ime Tvoje radi milosti Tvoje i istine Tvoje.[34] Sveti David nabraja čudesna delovanja svetog i strašnog Imena*35] Isusovog. i Imenom Gospodnjim branjah se od njih. molite se u strahu i drhtanju pred veličinom Isusovog imena. U dan u koji Te prizovem. i koji ne gleda na sujetnosti (idolske) i na manije lažne:*28] on neće pri svome moljenju obratiti pažnju na sablažnjivo dejstvo sujetnih briga i strasti koje pokušavaju da opogane i obeščaste molitvu. čiji način delovanja bolesnik ne poznaje i ne razume. um se priključuje blaženim duhovima. i Imenom Gospodnjim branjah se od njih. pojući novu. Gospode. sačuvah zakon Tvoj. ali je samo delovanje očigledno na osnovu stvarnog isceljenja. Da se ne vrati uniženi postiđen sa stajanja na svojoj molitvi. Opkolivši opkoliše me. Radi Isusovog imena. svemogućeg i sveblagog Isusa. i Imenom Gospodnjim branjah se od njih. Opkoliše me kao pčele saće. jedino onaj koji se zbog neprestanog osećanja svoje ništavnosti neprestano prilepljuje molitvom uz Gospoda. Jer se ne uzdam u luk svoj. noću se zanimao sećanjem na Boga veliki podvižnik molitve David: Opomenuh se u noći Imena Tvoga.Gospode Isuse. govori David. zato sveti David.*30] U teškoj borbi protiv nevidljivih neprijatelja našeg spasenja najjače oružje je Isusova molitva. jer si uslišio sve reči usta mojih. i Imenom Tvojim uništićemo one koji ustaju na nas. uzimanog u molitvi. jer nisi ostavio one koji Te traže. pojući tajanstveno: Ispovedaću i slaviti Tebe. Svi narodi . i Ime ćemo Tvoje ispovedati i hvaliti doveka. Neka je Ime Gospodnje blagosloveno od sada i doveka. Zbog takvog značaja moljenja Isusovim imenom. umnožićeš me (i ohrabriti) u duši mojoj silom Tvojom. Ono deluje kao prijatni lek. konačno može biti slomljen neprijatelj i osvetnik. i. Zbog svoje tišine i mraka. neprijatelj naše izbosti rogovima. noć naročito doprinosi vežbanju u Isusovoj molitvi. ulazi radi istinskog bogosluženja u hram srca. i pred anđelima psalmopevaću Ti. savetuje prepodobni Grigorije Sinait. pozivajući se na svetog Jovana Lestvičnika.[24] Prinesite Gospodu slavu Imenu Njegovom. iznoseći pred Boga pustoš i jadno stanje duše svakog čoveka. svim srcem svojim. duhovnu pesmu. silazi čoveku pomoć od Boga i daruje mu otpuštenje grehova.neprijatelji mogu biti zgaženi.okružiše me. i mrzitelje naše posramio si. nepokradenu zbog rasejanosti: siromah i ubogi hvaliće Ime Tvoje. Neprijatelj je nazvan osvetnikom zato što on povremeno. nužnu posledicu grešnog života. i planuše kao oganj u trnju.*23+ Za odlučujuću pobedu neophodna je neprestana molitva i neprekidna budnost nad sobom. Hvalite.*27+ Blažen je čovek kome je Ime Gospodnje nada njegova. Pokloniću se hramu svetome Tvome. traži u ime . David poziva sve hrišćane na to moljenje. iz svog blaženog opita. stekavši to raspoloženje u delatnosti narednog dana. Jer si nas (Ti) spasao od tlačitelja naših.[33] Kada Isusovim imenom pobedi i rastera neprijatelje. koji je do sada bio zatvoren za njega. hvalite Ime Gospodnje. noću sam podešavao svoju dušu na božansko raspoloženje.narodima su nazvani glagoljivi i prefrigani demoni .*26] Veličinu Isusovog imena sposoban je da otkrije u sebi jedino onaj koji je siromašan duhom. i da vi Njegovom silom uđete u nerukotvoreni hram srca radi poklanjanja u duhu i istini."[32] Tobom ćemo. poklonite se Gospodu u dvoru svetom Njegovom. a malo pojanju psalama". govori on. već da je prinese potpuno Bogu. a ne stalno nastoji da od onih koji se mole oduzme posle molitve ono što su stekli tokom molitve. Gospode. Gospode.[31] "Isusovim imenom bij neprijatelje: jačeg oružja ni na nebu ni na zemlji nema. i neka se uzdaju u Tebe. jer si uzveličao iznad svega Ime sveto Tvoje. brzo me usliši. molite se revnosno i bez prestanka. svi koji znaju Ime Tvoje. Bogom ćemo se hvaliti sav dan. i mač moj neće me spasiti. Gospoda.*29] "Noću mnogo vremena posvećuj molitvi. Od istoka sunca do zapada hvaljeno je Ime Gospodnje.

sudije su oni koji još nisu zadobili vlast nad sobom. Bože. i stoji pred licem Božijim bez ikakve pomoći.*37] Silom Isusovog imena um se oslobađa od kolebanja. Blagodatno dejstvo Isusove molitve u hrišćaninu koji napreduje David prikazuje ovako: Blagoslovi dušo moja Gospoda. a sada ga priziva: Neka se uzveseli Izrailj Stvoritelju svome. i koji ljube Ime Tvoje nastaniće se u njoj.[43] zato što nakon obnovljenja duše sve njene sile. i naslediće je (narod Tvoj).[46] Upravo tako! Pri obilnom dejstvu Isusove molitve u njoj učestvuju sve sile duše i samo telo. Ispovedaću Te i hvaliti. Spasitelju naš.*42]Tada će čovek postati slobodan da peva Gospodu pesmu novu: on se isključuje iz onih koji su telesni i duševni. kada Božija pomoć siđe čoveku. Vežbanje u Isusovoj molitvi sveti David. proizvode Bogu prijatne duhovne zvuke i glasove koji odlaze na nebo. ulazi u mrak i ne vidi ništa.*38] U ime Gospoda Isusa daruje se oživljenje duše koju je greh umrtvio. uslišio molitve moje. i kada odstupe od njega. kada bude isceljen i vraćen u neporočno prirodno stanje. a ostala svojstva duše dobijaju pravilnost revnosti. uz bubanj i psaltir neka mu psalmopoju.*44] Pravedni će ispovedati i slaviti Ime Tvoje. Imena Tvoga radi. radi slave Imena Tvoga. i pravi će se nastaniti pred licem Tvojim. jedino se bogougodnim mislima i osećanjima. Bože. Gospodu Isusu Hristu.*40+ i nećemo odstupiti od Tebe. Godine njegove kroz dane naraštaja i naraštaja. zalog blažene večnosti. svim srcem svojim. I nastaniće se tamo. duhovno imanje i blago. i sinovi Sionovi obradovaće se Caru svome. kada njegov duh bude obnovljen u svojoj sili. i očisti grehe naše radi Imena Tvoga. uslediti blagodatni darovi. i silom Tvojom sudi mi. neka hvale Ime Gospodnje. usliši molitvu moju. Bože. Ostaće (car) doveka pred Bogom.svih ljudi pomilovanje i govori: Pomozi nam. momci i devojke. jer se uznese Ime Njega jedinoga. čim otera neprijatelje. u Ime Tvoje spasi me. i seme slugu Tvojih posedovaćeje (= Judeju). kada bude udostojen otpuštanja grehova. i Ime Tvoje prizivaćemo. predlaže svim hrišćanima.*45] zato što um. kada neprijatelji budu odbijeni. i slaviću Ime Tvoje doveka. dovedene u čudesni sklad i saglasje. i izgradiće se gradovi Judeje. ona zavesa kojom je pokriveno lice Božije. i izbavio si dušu moju od pakla najdubljega. jer si Ti. izbavi nas. volja jača.[36] Radi imena Gospodnjeg naša molitva biva uslišena. Reči ovih stihova imaju sledeće značenje: narodi su svi hrišćani. knezovi i sve sudije zemaljske. postaju sposobne da. čuj reči usta mojih. tada će nakon pokajanja. Neka hvale Ime Njegovo u horu.[47] Bukvalno razumevanje stanja navedenih u ovim stihovima biće potpuno tačno. oživećeš nas. Gospode. carevi su oni hrišćani koji su udostojeni da dobiju savršenstvo. ubeđen u to. jer je milost Tvoja velika na meni. tim svojstvima čovekove neporočne prirode.knezovi su oni koji su dostigli značajno napredovanje. bez izuzetka: Carevi zemaljski i svi narodi. Mrak u mislima je onaj veo. Da se obraduje srce moje. Gospode.*41] Kada silom i dejstvom Isusovog imena molitva bude uslišena. koji izazivaju rasejanost. slabe i pogane molitvu. starci sa decom.*39] i Njegovo ime je živo: ono oživotvorava one koji tim imenom vapiju izvoru života. priključuje se onima koji su duhovni i hvali Gospodau crkvi prepodobnih. daruje nam se spasenje. da se boji imena Tvoga. tačnije Sveti Duh ustima Davidovim. i sve što je u meni Ime sveto Njegovo. pred presto Božiji. Dane na dane cara dodaćeš. dozvoljava da obitavaju u duši. David se opet moli: Bože. čim ih dotakne Božija blagodat. Gospod Isus Hristos je život. ali njihovo suštinsko značenje je duhovno. dao si nasleđe onima koji se boje Imena Tvoga. Taj veo je nedokučivost Boga za sve stvorene umove. u ime Gospoda. Umiljenje u srcu postaje tada toliko snažno da je nazvano ispovedanjem. ali su upoznati sa Božijim zakonom i mogu da razlikuju dobro od zla i da po uredbi i pravilu Božijeg . oživi me pravdom Tvojom. nema u njoj mesta za tuđe misli i osećanja jer će Bog spasiti Sion. Do sada ga je Sveti Duh prizivao i poticao jedino na plač i pokajanje. Gospode Bože moj.

izaziva u telu razne. Ona podiže sve strasti u čoveku. u kojima nekada hodiste po duhu ovoga svijeta. od zlobe i žestine sa kojom je izašao. Ja sam . po knezu koji vlada u vazduhu.*53+ A znaci onima koji vjeruju biće ovi: imenom mojim izgoniće demone. strasti sudemoni. među kojima i mi svi živjesmo nekada po željama tijela svoga. Preduzmimo za nas spasonosni podvig! Potrudimo se da Isusovom molitvom izgnamo duhove koji su ušli u nas zahvaljujući našem nemaru. koji vjeruje u mene ako i umre. čudesnih svojstava. To prebivanje je dvojako: jedno možemo nazvati čulnim. To svojstvo objavio je sam Gospod. Satana moralno prebiva u čovek onda kada čovek postane izvršilac volje đavola. Kada prilikom Isusove molitve primetimo da su strasti posebno uzrujane i uzavrele. a drugo moralnim.vaskrsenje i život. i padnuvši na zemlju dečak se valjaše i bacajući penu."[56] To znači da strasti i demoni deluju zajednički: demoni deluju posredstvom strasti. povikao.[49] to jest ovladao je njegovim razumom i voljom. jer. Iz Jevanđelja vidimo da je Gospod isceljivao besomučne. Kada je Gospod zapretio nečistom duhu. ali i mnogi demoni.[51+ Takvi duhovi. Satana prebiva čulno u čoveku onda kada se nastani u njegovom telu. koji su ponovo ušli. a zatim tako snažno i dugo lomio dečaka da je dečak posle toga izgledao kao mrtav. kako rekosmo. ona postaje zbunjena. rekao je Isus.*52] Ona ima svojstvo da oživljava one koje je greh umrtvio. uz uslov da se život provodi u neprestanom i revnosnom pokajanju.zakona prebivaju u dobru i odbacuju zlo. "Imenom mojim izgoniće demone*48] oni koji veruju u Gospoda". koje se veoma razlikuje od blagodatnog napredovanja. ona ima svojstvo da izgoni demone. no čim čuje da čovek u molitvi priziva ime Gospoda Isusa. ali su se otuđili od Njega kroz sagrešenja. svojstvo i silu da izgoni demone. duh je. sjedinio se sa njim u duhu. po duhu koji sada dejstvuje u sinovima protivljenja. živjeće. Tako u čoveku može da živi jedan demon. između ostalih nepojmljivih.*54] Isusova molitva i otkriva prisustvo demona u čoveku. starci sa decom su stepen delatnog napredovanja. Na ovo svojstvo Isusovog imena moramo obratiti naročitu pažnju zato što ono ima izuzetno važan značaj za one koji se vežbaju u Isusovoj molitvi. neobične bolesti. U tom smislu treba razumeti reči prepodobnog Jovana Proroka: "Nama nemoćnima ostaje jedino da pribegavamo Isusovom imenu.[50] U tom stanju nalaze se manje ili više. onaj koji je dostigao savršenstvo u pobožnom delanju nazvan je starcem. i bijasmo po prirodi djeca gnjeva kao i ostali. ponovo se izgone Isusovom molitvom. ne padnimo zbog toga u .*55+ U čoveku koji vodi rasejan život sila satane prebiva neprimećena i neshvaćena. toliko spremno za molitvu. oni koji su se krstili u Hrista. Tako sveti oci razumeju Hristove reči o tome da se đavo. U tom su stanju bili i u tom se stanju nalaze svi koji ne veruju u Hrista: i sveti apostol Pavle to govori hrišćanima koji su iz neznaboštva prešli u hrišćanstvo: I vas koji bijaste mrtvi zbog prijestupa i grijehova svojih. i zapovedio mu da iziđe iz dečaka. i muči i dušu i telo.rekao je Spasitelj . Tada se čovek naziva besomučnim. devojke su pravedno srce. sa sedam drugih duhova gorih od sebe. shodno stepenu grešnosti. a onaj koji je uznet u blagodatno savršenstvo nazvan je carem. i izlaze iz nas od prizivanja ovog imena. posle preobražaja Gospodnjeg. Isusovo ime ima. Kada je dečak video pred sobom Gospoda. mada i prvo ima svoju veoma značajnu cenu. posredstvom njih dovodi celog čoveka u strašno kolebanje. čineći volju tijela i pomisli. nečisti duh ha odmah stade lomiti. vratio u duševni dom iz koga se Sveti Duh udaljio. Tako je u Judu Iskariotskoga ušao satana. i Hristovi učenici isceljivali su besomučne tako što su izgonili demone imenom Gospodnjim. i izgoni ih iz čoveka. Najpre moramo reći nekoliko reči o prebivanju demona u ljudima. Pri tome se dešava nešto slično onome što se desilo pri izgonjenju nečistog duha iz dečaka.

ruke prema činjenju bezakonja. ta molitva može i da ga istrebi.uninije i nedoumicu. on nije ostavio na slobodi ni pomisli. zlo sagorelo u vatri sećanja na dobro. da bi čuo strasno. jer smo dobili jasan znak da je Isusova molitva počela da deluje u nama. nečistog. pa i zakratko dozvolimo da zgasne vatra u peći. i neka ti to bude jedino neprekinuto poučavanje i delo. Taj zli neprijatelj je celog čoveka oskrnavio i izobličio dušu i telo. i neka ovo dvoje budu jedno. nijedan njen deo . Bogu neprijateljskog. Prema tome. neka zna da to ne može učiniti tako da se nekad moli. uostalom. Ona može da ugleda najpre zlo u unutrašnjosti svog srca. Ta molitva može da izobliči greh koji živi u nama. pomolimo se Bogu pogotovu zato što su oni koji su nas zarobili i koji nas drže u svojoj vlasti jači od nas. moliti Bogu za svoje tajne. ta molitva može. Silazeći u dubinu srca. za revnosno moljenje imenom Gospoda Isusa. a On je obećao da će nas osloboditi iz tog ropstva. Sveti Jovan Zlatousti govori: "Sećanje na ime Gospoda našeg Isusa Hrista razdražuje neprijatelja na bitku. Ta molitva može da pokrene svu silu neprijatelja u srcu. makar se nalazio i izvan molitvenog hrama. Srce je neizmerni bezdan. za dušu spasonosnu pouku: "Duša neće moći dovoljno da se raduje dobru pravednosti ako ne postrada mnogo zato što se nije oslobodila greha. ime Gospoda Isusa Hrista će smiriti zmiju koja gospodari na poljima srca. jer On jedini može da oduzme od nas greh. neka srce proguta Gospoda."[57+ Ovde je očito opisano ono delanje. Ako želiš da očistiš svoje srce. već se. celu ju je zarobio u svoje carstvo. nego da bi video strasno. da bi tako. malo-pomalo. o kome govori i na koje poziva prepodobni Makarije Veliki u svom Prvom slovu: "Posredstvom pomisli. Neprestano prebivaj u imenu Gospoda Isusa.svu ju je zaodenuo u plašt tame. potrebno je mnogo vremena i podviga da bi bio izgnan neprijatelj i da bi se nastanio Hristos. malo-pomalo. Pomolimo se zato Bogu da svuče sa nas starog čoveka. Taj zli gospodar obukao je u greh dušu. Ako neko želi da odbaci starog čoveka u sebi. celokupno njeno biće. um se čisto i neoprelešćeno moli ako prebiva u srcu. Tako je isti taj sveti . i jasno ukazano na oruđe delanja. Ta molitva može da pokrene zmiju. i dobro. a ako je ne ubiješ. opoganjenog. razbuktavaj ga stalno sećanjem na Gospoda Isusa.potrebne su godine i mnogo vremena. ni telo. koji odiskona zarobljava čoveka. onda neradom uništavamo ono što mislimo da ćemo dobiti molitvom. i ne čini za jedan dan. obložio je i obukao njegovu dušu vlašću tame. u svoju zarobljenu dušu. ponovo ćemo dobiti stvrdnut i neprečišćen materijal: ako se nekad opominjemo Boga. svu ju je opoganio. a zatim i dobro. i razmotri do dna svoje misli i ispituj dubinu svojih pomisli: i ugledaćeš u nedrima svoje duše zmiju kako puže i gnezdi se i ubija otrovom delove tvoje duše. slab i grešan. nepokornog Božijem zakonu. to jest obukao ga je u sam greh da čovek više ne bi video kako hoće. Čoveku koji voli vrline svojstveno je da sećanjem na Boga stalno istrebljuje zemljanost srca. Ako ubiješ zmiju. pohvali se pred Bogom svojom čistotom. koje neprestano rastu u tebi."[58+ Isti ovaj veliki Božiji ugodnik govori: "Carstvo tame. Ovo delo se. i da bi se duša potpuno vratila u svoju prirodnu svetlost sa velikom slavom. srce prema zlim pomislima. da je pobedi i iskoreni. da bi njegove noge bile upravljene prema zlim delima. Ako nameravamo da prečistimo zlato. ko god ti bio."[59+ Na osnovu ovakvih razmišljanja sveti oci daju onom koji se moli Isusovom molitvom sledeću. a nekad ne opominjemo. ni za dva dana . ohrabrimo i spremimo za podvig. to jest zli knez duhova. i zlo. a dušuće spasiti i oživotvoriti. smiri sebe tako što ćeš se. obukao je čoveka u starog čoveka. uđi. naprotiv. jer duša koja primorava sebe na Isusovu molitvu može da stekne tom molitvom sve. ni razum. robinju i slugu greha. a može i da je smiri. a nekad ne moli: on mora neprestano da prebiva u molitvi tako što će čuvati um. i neka Gospod proguta srce.

oštrija od svakoga dvosjekloga mača. i zato što rađa: jer je riječ Božija živa i djelotvorna. Strpljivi i revnosni trudbenik će sigurno naći zadovoljenje i utehu: obradovaće se bezmernom obilju takvih duhovnih darova koje u svom telesnom i duševnom stanju ne može čak ni da zamisli. i demoni nam se pokoravaju u ime tvoje. i ništa vam neće nauditi. bolesna. a rečju skorpije poduhvate spolja prikrivene neporočnošću. zatim počinje da prodire prema srcu tako što ga budi iz smrtnog sna. Zato je u tom početnom delovanju Isusove molitve duša "neiskazivo slomljena i neizrecivo bolesna". trudbenici Isusove molitve. ne može da ne ratuje protiv lukavih duhova. počinje da deluje u svim delovima duše i tela. kako je ta radost bila istinska! Kako je bila osnovana! Više od pet hiljada godina vladao je đavo nad ljudima tako što ih je posredstvom greha učinio svojim robovima i svojim srodnicima.*63] Trudbenik ne sme zbog ovoga da pada u uninije ili malodušnost.[67] O. uticaj i otrov demona. ili da. Gospod je rekao: Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svu silu vražiju.i pokorava se ljudima."*62+ Može na početku izgledati da je i samo delanje neobično suvo. to jest Isus prodire sve do razdiobe duše i duha. malo-pomalo. Duša tada boluje zato što je. i zato odati dužno božansko poštovanje govoreći: Vaistinu si Ti Sin Božiji. da odasvud izgoni greh. čim vide da nemaju snagu da uzbune um u dubini. Zato čovek ne može potpuno da se oslobodi bitke. zglobova i srži. ovo smo pomenuli da bismo ga upozorili i pozvali na oprez. na ogrubelost i zamrlost srca koje je nespremno da odmah podrži um. ona. ni talasa! Vetrovima nazivam demonske pomisli i maštanja. oni su se vratili i radosno saopštili Gospodu: Gospode. a talasima metež strasti nadraženih pomislima i maštanjima. No demoni ne odustaju od bitke ni onda kada budu prognani i odstupe od srca: tada oni počnu da uzbunjuju um spolja. kaže prepodobni Grigorije Sinait. da svuda uništava vladavinu. kao vosak u vatri.(Dijadoh) rekao: 'Molitva je istinska i neoprelešćena onda kada je um tokom molitve sjedinjen sa srcem. vežu ga oni koje je on bio vezao. dovodi ga u stanje tišine i paženja. počinju da ga uzbunjuju izvana. . Ulažući napore da se sjedini sa srcem. i sudi namjere i pomisli srca. Isusova molitva deluje postepeno: ona najpre deluje na sami um. radosnim što su zbacili vlast demona nad ljudima i što su ljudi zadobili vlast nad demonima. a oživljavanje srca obeležava tako što se u njemu pojavljuje osećanje umiljenja i plača. da ne obećava nikakvog ploda. koji su po volji Božijoj bili poslani na propoved. To je svojstveno savršenima i onima koji su se potpuno udaljili od svega i stalno prebivaju u paženju srca. Od naše pobede ili našeg poraza zavisi naša večna sudbina. posredstvom strasti izazivaju metež i buru u srcu. ali im je ujedno ostavljena sloboda da pravilno upotrebljavaju tu vlast. lukavi demoni ratuju i stvaraju veliko uznemirenje. da staju na zmije i na skorpije. posredstvom maštanja. Umu je potrebno dosta vremena da počne da oseća tišinu i tihovanje u sebi zato što demoni. a tako ćemo opitno saznati Isusovu svemoć. ali se Isusovim imenom troše i rastapaju. ni vetrova. izvršili svoje služenje. Iz oluje koja besni mi ćemo postojano. i da im se dragovoljno pokore. um najpre nailazi na neprozirni mrak. Prodirući sve dublje.*65] prodire tako što istrebljuje grešnost iz svih delova duše i tela. kaže Pismo*64]. a sada čuje Isusovo ime .*68] Data im je vlast.*66] Kada su sedamdesetorica malih apostola.*61] Mi se borimo za naše spasenje. zanemare dar. satiru ga oni koje je on satirao. čak i dobrim. a oni su se do sada pokoravali njemu. Prepodobni Simeon Novi Bogoslov kaže da se "bitka vodi tokom vežbanja u Isusovoj molitvi. posredstvom spoljašnjih osećanja. hrabro i sa suzama vapiti Gospodu Isusu Hristu: On će zapretiti vetrovima i talasima. sasvim suprotno.'"[60] Ne bojte se. Rečju zmije sveti oci označavaju nesumnjivo grešne poduhvate. Učenicima.

ili. a otkrio to bezazlenima.[70] Raduje se Gospod nedostižnom Božijom radošću kada vidi da ljudi napreduju. Prebivanje umom i srcem na nebu i u Bogu .*69] Upotrebljavaj pravilno tu vlast. uništi u sebi vlast đavola nad sobom. Iznad ljudskog poimanja je i Njegovo svesveto ime. Gospode neba i zemlje. to jest začetke greha u pomislima. u našem vremenu. Onima koji su već postali Njegovi učenici Gospod se obraća tako što im izlaže najveće tajne učenja. Da. marljivo i sa ognjenom revnošću heruvima i serafima vežbali u moljenju Isusovim imenom. ono daje život.to je glavni plod. Već smo rekli da je Isusova molitva bila opšteprihvaćena u prvim vekovima hrišćanstva. neuki. "Radujte se". što si ovo sakrio od mudrih i razboritih. Gospod je dodao: Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju. objavljuje da se tajne hrišćanske vere ne otkrivaju mudrima i onima koje svet uzdiže već onima koje svet za decu drži. Ime Gospodnje je više od svakog imena. I okrenuvši se učenicima reče: Sve je meni predao Otac moj. i u ovom blagoslovenom mestu koji i mrtve može da vaskrsava u ime Gospoda našeg Isusa Hrista. Imenom Gospoda Isusa Hrista zbila su se zapanjujuća čuda pred očima celog hrišćanskog sveta. prepodobni Varsanufije iznosi ovakvo mišljenje: "Znam jednog slugu Božijeg u našem rodu. . O toj sili. i zato su se neprestano. i sa dečijom prostodušnošću i ljubavlju primiti Njegovo učenje. kako svedoči Onaj koji mu je dao dar. koja se veoma razvijala u Božijim svetiteljima. tačnije. moramo biti deca. Čim je svojim učenicima darovao vlast da staju na zmije i skorpije. ono je Duh. u srcu plamenu ljubav prema Gospodu. i da nezavisno od toga da li ga čovečanstvo prihvata ostaje iznad poimanja svih razumnih bića. Drukčije nije moglo ni biti. i neizlečive bolesti da leči. tek je drugostepena stvar. što je podsticalo da se u celoj hrišćanskoj zajednici gaji vera u neograničenu silu Isusovog imena. Isusovom molitvom. Takva je ljubav! Ona se neprestano seća voljenog. Oče. a takvi su bili Hristovi učenici. to je cilj molitve. i da čini druga čuda. Da bismo bili Hristovi učenici. Osnova tvog podviga je blagodat svetog krštenja. u sećanju zavet Božiji. neobrazovani. obožuje. a time bismo povodom same pobede doživeli strašni poraz. i niko ne zna koje Sin osim Oca. Hrišćani koji su napredovali shvatali su tu silu na osnovu svog napredovanja. ima u umu i na usnama. darove. Obradujmo Boga trudom i napredovanjem u služenju kojem nas je poučio i koje nam je zapovedio. Jevanđelje dalje govori: U taj čas obradova se duhom Isus i reče: Hvalim te. u nama dostupnoj meri. A i šta je to u poređenju sa onim šta se može učiniti Isusovim imenom!"*71+ Verujući rane Crkve imali su pred očima čuda. ono je izvor naslađivanja. odbijanje i satiranje neprijatelja. "ali ne tome što vam se demoni pokoravaju: radujte se tome što vaša imena nisu napisana na nebu mastilom. izvor života. uzeti iz običnog naroda.jer je tako bila volja tvoja. a oružje moljenje Isusovim imenom. kao deca prostodušno i puni poverenja pristupimo vežbanju u toj molitvi: jedino Bog potpuno zna njenu tajnu i poučiće nas vežbanju u njoj. izvor radosti. stiči duhovnu slobodu. maštanjima i osećanjima. ona ga čuva u srcu. uništi sve njegove uticaje na tebe.Vlast koju je Gospod dao sedamdesetorici svojih učenika data je i svim hrišćanima. menja. nego se radujte što su imena vaša napisana na nebesima. i ne treba to da privlači na sebe svu pažnju. Kao deca prostodušno i puni poverenja primimo učenje o molitvi Isusovim imenom. jer kroz saznanje i razmišljanje o pobedi mogu da uđu u nas gordoumlje i uobraženost. Oče. otkriva da je Sin. ona se neprestano naslađuje imenom voljenog. pretapa. govori blaženi Teofilakt. ne manja od apostolskih. koji se suprotstavljaju ostvarenju cilja. hrišćanine! Posecaj Isusovim imenom glave. Isusova molitva uznosi sa zemlje na nebo svog trudbenika i pridružuje ga žiteljima neba. i demone da izgoni. nego Božijom blagodaću i sećanjem na Boga".

što se vidi i iz žitija prepodobnog Pamva. sveti Jovan Lestvičnik na Sinajskoj gori i jedno vreme u Donjem Egiptu. koji su se vežbali u Isusovoj molitvi ili pisali o njoj. sveti Jovan Zlatousti govori o njoj kao o nečemu što je opštepoznato. monaha i ave Nitrijske gore. Grigorije Palama. govori on. Sva dela pomenutih otaca dostojna su velikog uvažavanja zbog toga što sva žive i odišu obiljem blagodati i duhovnog znanja. Osim pomenutih otaca. a ne zbog nedelotvornosti izgovorenog. pisac iz V veka. ali ne kao nešto novouvedeno. arhimandrit Pajsije Veličkovski. Isusovo ime je strašno za demone. koje u njoj ima preizobilno. Sveta. Grigorije Sinait. čim napreduju u Isusovoj molitvi. napojili su se silom Isusove molitve za spasenje i večni život. u Dobrotoljublje.[74+ I Isusovu molitvu i Molitvu Gospodnju pravilo smatra opštepoznatim molitvama. sveti Varsanufije Veliki u okolini Jerusalima. sveti Ignjatije Bogonosac je živeo u Antiohiji. Sve je to očito iz dela i odluka svetih otaca. koja se nalazila nedaleko od Skita. naročito monasima. "imamo duhovna zaklinjanja: ime Gospoda našeg Isusa Hrista i silu krsnu. istočna. koji se već žali da monasi ostavljaju vežbanje u Isusovoj molitvi i trezvenost. sveti Jovan Zlatousti je živeo u Antiohiji i u Konstantinopolju. Simvola vere i sto Isusovih molitava. Ako su mnogi izgovarali to zaklinjanje i nisu se iscelili. sveti mučenik Kalistrat je rođen u Kartagini i živeo je u svom rodnom gradu. Savetujući revnosno i neprestano vežbanje u Isusovoj molitvi. Njime se ukrasimo. u kojoj su. Njime je i apostol Pavle postao velik. a Bogu se prestavio u Rimu. i mnogi obični ljudi. skitski i nitrijski monasi. Monasi potčinjeni duhovnom rukovođenju prepodobnog Pahomija morali su svakog časa da savršavaju pravilo. zajedno sa drugim predanjšuga Istočne crkve. učeni. Pravoslavna crkva predlaže svim neukima Isusovu molitvu umesto svih drugih molitava. ali su nam dela . Ta odluka. koje su ušle u opštu upotrebu. a mnogi su znatno duhovno napredovali. shimonah Vasilije Poljanomeruljski i jeromonah Serafim Sarovski. čak i potpuno neuki. jeromonah Dorotej. To zaklinjanje izgoni aždaju iz njene jazbine i baca je u vatru."[73+ Anđeo Božiji je predao molitveno pravilo prepodobnom Pahomiju Velikom radi brojnog monaštva koje je njemu bilo dato na upravljanje. o Isusovoj molitvi su pisali i sledeći: prepodobni Isihije. Iz ovoga se vidi da je moljenje Isusovom molitvom bilo u opštoj upotrebi u svim mestima vaseljenske Crkve. pedesetog psalma. blizu Aleksandrije. Njime se ogradimo. Njihova dela su uglavnom smeštena u opširni zbornik asketskih pisaca. Teolipt Filadelfijski. jerusalimski prezviter. Od ruskih otaca o ovoj molitvi su pisali prepodobni Nil Sorski. monasi provodili život u tihovanju. ostavljaju razna psalmopojanja i počinju prvenstveno da se vežbaju u Isusovoj molitvi radi sile i hrane. prepodobni Pahomije Veliki je živeo u Gornjem Egiptu. Kalist i Ignjatije Ksantopul i mnogi drugi. a čak isceljuje rane koje ona nanosi. Prepodobni Varsanufije Veliki kazuje da su se monasi egipatskog Skita prvenstveno zanimali molitvom. "I mi". a žena koja je dugo bolovala od točenja krvi isceljena je iako nije dodirnula njegovo telo već samo skute njegove haljine. za duševne strasti i bolesti. prepodobni Filotej Sinait. ali nisu dobili koristi.Neukima ono potpuno nadomešta molitve i pevanje psalama. Mnogi su neumorno hodili za Hristom i bili uz Njega. isto kao i prepodobni Isaija. učenik svetog Grigorija Bogoslova. slično kao u Skitu. onda je to zbog njihovog maloverja. prešla je iz Grčke u Rusiju.[72+ predlaže je. sveti Vasilije Veliki u istočnom delu Male Azije.[75+ Od Božijih ugodnika pomenutih u tom Slovu. u Kapadokiji. nego kao opštepoznato vežbanje. živeli su u Donjem Egiptu. veoma malo učeni. od ispunjenja pravila bili su oslobođeni oni koji su dostigli savršenstvo i s njim sjedinjenu neprestanu molitvu. Molitve Gospodnje. Simeon Novi Bogoslov. Pravilo koje su mu anđeli predali sastojalo se od Trisvete pesme. iako je imao prirodu koju i mi imamo.

tri veka pre nas. neprocenjivo blago. potrebu da pišu o onom delu delanja koji priliči početnicima. danas su oni toliko retki da bez suzdržavanja i straha da ćemo pogrešiti možemo reći da njih nema.*76] Takva je i njena namena. Izvanredna je knjiga prepodobnog Nila Sorskog. govori Pajsije Veličkovski. puno premudrosti Svetog Duha. Starac je nazvao svoja dela prethodnicom. po Božijem dopuštenju. Te knjige su mrve koje su pale nama i čine naš deo. neretko govornika. Pisali su oni donekle i o tome. A mi hoćemo da budemo umni. a mudrac skreće sa puta i survava se u mračnu provaliju prelesti. ali za one koji ga nemaju taj deo ostaje prikriven. o toj božanskoj molitvi uma na osnovu Svetog pisma Starog i Novog zaveta. Eto zašto na poprištu umnog delanja dete dostiže neobično napredovanje. veoma retki. izvan svakog očekivanja. bogatih duhovnim darovima. Naročito dela starca Vasilija možemo i moramo smatrati prvom knjigom kojoj bi se u naše dane morao da obrati svaki onaj koji želi da se uspešno zanima Isusovom molitvom. zbog velike bliskosti sa vremenom u kome mi živimo. pred kraj tog života neočekivano nađe negde u zabačenom mestu sasud koji je izabrao pravedni Bog. Te knjige su najdragocenije nasleđe koje su sveti oci ostavili monaškom potomstvu. predgovorom. i mnogo je tada bilo učitelja tog duhovnog podviga: zato su sveti oci tih vremena pišući o njemu objašnjavali samo neizrecivu duhovnu korist koju taj podvig donosi i nisu imali. ne želimo da delujemo verom. To je uređeno po naročitom Božijem promislu da božansko delanje ne bi palo u potpuni zaborav. "U drevnim vremenima" govori Pajsije Veličkovski. pesnika. samo trojicu koji su imali neko znanje o umnom delanju. ili pripremom za čitanje grčkih otaca. Zato nam je potreban učitelj koji bi nas izveo iz naše složenosti. iz naše prevejanosti. podignuti . prepodobni Grigorije Sinait. mrve sa duhovne trpeze otaca."*78+ Za primanje najuzvišenijeg umnog delanja potrebna je dečija prostodušnost i vera. nama ništavnima. "mnogi oci su izložili u knjigama sveto učenje. U XIV i XV vek spada većina dela o Isusovoj molitvi. ne podnosimo samoodbacivanje.[77] Zbog takve potpune oskudice duhonosnih učitelja otačke knjige predstavljaju jedinstven izvor kome se glađu i žeđu izmučena duša može obratiti radi sticanja suštinski potrebnih znanja u duhovnom podvigu. iscrpivši se dušom i telom u monaškom životu. Sva dela svetih otaca o monaškom životu. onda su. zbog naročite jasnosti i jednostavnosti izlaganja. naročito o Isusovoj molitvi. iz našeg lukavstva. hoćemo da oživimo svoje ja. našao u zajordanskoj bezljudnoj pustinji veliku Mariju. U doba prepodobnog Nila Sorskog. našao je tamo. Naročitom milošću Božijom smatra se ako neko. Tako je Zosima. dostupnija nego dela grčkih svetila. neke su Božijim nadgledanjem sačuvane da naših dana. živi sasudi Božije blagodati bili su krajnje retki. među hiljadama monaha. "Potaknuti tajnim božanskim nadahnućem". kojeg su ljudi ponizili. Upadljivo je da se vreme u kome je napisana većina tih knjiga o umnom delanju podudara sa vremenom velike oskudice umnog delanja u monaštvu. Mnoge od tih knjiga su. predstavljaju za nas. današnje monahe. iz našeg slavoljublja i naše uobraženosti u širinu i prostotu vere. monah iz XIV veka. po mom mišljenju. filosofa. ali mi smo postali toliko složeni da je ta prostodušnost za nas neosvojiva i nedostupna. ona se stalno poziva na njih i objašnjava ih. a Bog uzveličao i uzneo. priprema za čitanje i pravilno razumevanje tih dubokomisaonih.ruskih otaca. "svesveto delanje molitve uma sijalo je na mnogim mestima u kojima su prebivali sveti oci. kako on kaže. Dobro bi bilo da čitanje ove knjige bude uvod u čitanje grčkih pisaca. svetih učitelja. zbog naših grehova uništili muhamedanci kad su osvojili Grčku. Kada su neki oci videli da tih istinskih i neprelešćenih učitelja tog delanja ima sve manje. Stigavši na Atonsku goru. što je jasno onima koji imaju opitno znanje o podvigu.

Usliša Gospod moljenje moje. no ne dozvoljava se svima da pristupe molitvenom svetom činu umom u kleti srca. Psalmist je rekao: Odstupite od mene svi koji činite bezakonje. a u umu i srcu govori neprestano: Gospode. Za zadobijanje duboke molitve srca potrebna je značajna priprema: ona obavezno podrazumeva dovoljno opitno izučavanje monaškog života. da se zanimaju sa strahom Božijim i verom. čvrsto ubeđen da se ono i ne zadobija čovekovim naporom. koji se primorava da Boga nalazi u sebi. radost. Božija blagodat sama po sebi. pokazuje osećanjem plača i suzama. u njoj poznato vreme. i u revnosnim trudbenicima uvek uz učešće srca. brate. Gospod molitvu moju primi. mač duhovni. sveti Nil zabranjuje da preuranjeno težimo uvođenju uma u srce. takvo traženje ne dovodi do napredovanja već do spoticanja i propasti. glava vrlina. Takvu pažljivu molitvu možemo da nazovemo i molitvom uma i molitvom srca.[83] Uteha. koje se. onaj koji vrši postriženje govori: "Primi. iznad svih delanja. Sine Božiji. ne tražimo više stanje. Prebivanje u pokajanju je zalog spasenja. izložili pismeno svoje mišljenje o samom načelu i o tome kako valja obučavati početnika. pomiluj me."*82+ Površnom pogledu može izgledati da zavet prepodobnog Nila protivureči zakonodavstvu Svetog pisma. Ako je Bogu blagougodno da ostavi podvižnika pri molitvi pokajanja.'"*81+ No prepodobni Nil Sorski poučava da je "sećanje na Boga. neka ga ne traži. naslađivanje. videli smo takođe da je sveta Crkva donela odluku da svi neuki i svi oni koji ne znaju Sveto pismo napamet mogu da koriste Isusovu molitvu umesto svih drugih molitava i psalmopojanja.[80+ pri postriženju u monaštvo. skrušenog duha. mnogo više nego što zaslužuje po svom dostojanstvu i stepenu svoje uređenosti.Božijim Duhom i u nameri da istinsko učenje o početku te unutrašnje molitve ne presahne. Svi hrišćani mogu i moraju da se zanimaju Isusovom molitvom radi pokajanja i prizivanja Gospoda u pomoć. spoljašnjem i unutrašnjem tihovanju. Sveti Simeon. zato što se ona često tvori samim umom. davanje darova su posledice pomirenja. Na prvi način mogu i moraju da se zanimaju Isusovom molitvom i mirjani. Budimo zadovoljni tim stanjem. Oslanjajući se na učenje svih svetih otaca. to jest molitva uma. zato što to traži drsko i gordo. ako bude dopušteno. Onoga koji bestidno i drsko hoće da stupi ka Bogu i besedi sa Njim čisto. a neprijatelji odstupe od duše. arhiepiskop solunski. jer ovo je reč Božija: nju nosi na ustima svojim. a ne samo monasi koji žive u manastirima ili su zauzeti poslušanjima. Takvo traženje je pouzdan znak gordosti i uobraženosti. neka ne traži više stanje. navikavanje na postupanje po . zbog umiljenja. neka on i ostane pri njoj."*79] Videli smo da sveti prorok David poziva sve Božije ljude bez izuzetka na moljenje Isusovim imenom. toga lako umrtvljavaju demoni. zapoveda i daje savet arhijerejima i sveštenicima. koja se otkrivaju tada kada Bog primi molitvu pokajanja. sa najvećim paženjem na misli i reči molitve. kako se u njemu istinski i neprelešćeno moli. i da im ona bude kao disanje. osećanju sladosti i ostalih visokih molitvenih stanja. Ali tu nema protivurečja: tu se govori o najvišem stepenu Isusove molitve. po njenoj dobroj volji prevodi podvižnika molitve iz prvog načina moljenja u drugi. svim monasima i mirjanima da u svako vreme i svakog časa izgovaraju tu svetu molitvu. kao ljubav Božija. svetih otaca i predanju Crkve. Isuse Hriste. kada se novopostriženom daju brojanice. već da ga daruje Bog. jer usliša Gospod glas plača mojega. Nerazumno je tražiti ih pre pomirenja. kako um ulazi u srce. Molitveno sveto dejstvo uma u srcu zahteva prethodno vežbanje u prvom načinu moljenja i zadovoljavajuće napredovanje u tom moljenju.

[84] i u našem svetom životu svakom poslu ima vreme: i tihovanju ima vreme. A kada se rasuđivanjem odredi vreme i mera dobrog delanja. koja nikako ne može da bude pravilo za sve. to jest molitva koju um tvori neumetnički.jevanđelskim zapovestima: sveta molitva se zasniva na uređivanju duše. postoji i vreme mirnog govorenja. Neće nas prelešćivati gordo usrđe. tim više se ona zabranjuje mirjanima. ne samo oni koji su odsekli nego i oni koji su potpuno umrtvili svoju volju i rasuđivanje pred svojim ocima. bogonosni oci tvrde da njen početak i nepokolebiva osnova jeste istinska poslušnost. jer to naročito doprinosi razvoju molitve srca i tihovanja u srcu. Ako se monasima zabranjuje preuranjena težnja prema molitvi koju um prinosi u domu srca. Izlažući učenje o ovoj molitvi. da poslušnost rađa istinsko smirenje. tako i molitva koju um umetnički tvori u srcu . U pismu starcu Teodosiju. dakle ljudima bez poslušnosti: ako jedino na osnovu samog čitanja takvih knjiga primoraju sebe na molitvu. jer u nju upadaju svi koji samovoljno počinju podvig te molitve."[85+ Naročito prepodobni Nil zabranjuje nerazumnu težnju ka otšelništvu.kako molitva uma. skrivena prelest pre otvorene prelesti. Još veća opasnost preti mirjanima. veoma retki mirjani: to je izuzetak. nakon dostizanja potrebnog stepena napredovanja.' I Lestvičnik. molitva počiva na tom uređivanju i ne može da ostane u duši ako se ne nalazi u takvom uređivanju. oni će upasti u prelest. a smirenje čuva podvižnika u molitvi od svih prelesti. isključivo priliče jedino monasima. Mirjani nikako ne mogu da zadobiju istinsku monašku poslušnost i potpuno odsecanje svoje volje i razuma.da se i istinski poslušnici. i vreme žetvi klasova neizrecive blagodati. žarko želimo kelijno tihovanje bez izlaženja i životu bezljudnoj pustinji. istinskim i iskusnim učiteljima tvorenja te molitve. žarko želimo tihovanje u srcu. kako govori Vasilije Veliki: 'Svakom delanju mora da prethodi rasuđivanje: bez rasuđivanja se i dobro delanje pretvara u zlo zato što je preuranjeno i neumereno. da primoravaju sebe na tako strašno i užasno delo. u pravo vreme. koje su zadobijali Božijom blagodaću posredstvom svoje istinske poslušnosti. Kako mogu mirjani bez ikakvog poučavanja. a ne svim pravoslavnim hrišćanima. mada ih Bog uvek čuva od nje.Žarko želimo molitvu srca. trezvenosti uma i tihovanju. koje čekaju samovoljne. radi njihovog istinskog smirenja. navodeći reči iz Pisma. lukavo usmerene na njene trudbenike? Tako je strašna ta stvar. "No i sama ta dobra i divna delanja" govori prepodobni Nil Sorski. to jest molitva . i vreme nelicemernom služenju. tada ćemo imati neobičnu korist. U suprotnom. "moramo činiti razborito. i izuzetna retkost. paženju i molitvi uma. i neprestanoj molitvi ima vreme. Veoma duboku molitvu srca imali su sveti Andrej jurodivi i neki drugi. to jest onoj molitvi koja se tvori umom u srcu. bez poslušnosti. nakon koje sledi prelest. samo svojom voljom. Ima vreme i setvi trudova. uvek nalaze u strahu i trepetu zato što se boje i strepe da u takvoj molitvi ne postanu žrtva neke prelesti. to jest na takvu molitvu? Kako da izbegavaju mnoge i razne neprijateljske prelesti. Pajsije Veličkovski govori: "Otačke knjige. i to postupanjem po zapovestima. a takva težnja se skoro uvek javlja u ličnostima koje ne razumeju ni sebe ni monaštvo: upravo zato takav život prate najteža spoticanja i samoobmanjivanja. Ova poslednja priprema je tim potrebnija zbog činjenice da u nedostatku duhonosnih vođa naš jedini vođa moraju biti otačka dela i molitveni plač pred Bogom. naročito one koje poučavaju istinskom poslušanju. govori: Svakom poslu pod nebom ima vrijeme. Tu molitvu sveti oci su nazvali . Uvrštavanje sebe u red tih izuzetnih ličnosti nije ništa drugo do samoobmanjivanje uobraženošću. nećemo pre vremena tražiti ono što dolazi u određeno vreme. Priprema mora da podrazumeva zadovoljavajuće izučavanje Novog zaveta i svetootačkih delao molitvi. nećemo dobiti ništa ni u pravo vreme.

posebno među onima u Egiptu. Već sama činjenica da on izlaže svoj način u učenju o poslušnosti opštežiteljnih monaha očigledno pokazuje da se taj način određuje i za monahe početnike. Taj način on iznosi još jednom u zasebnom. tamo je tvorenje te molitve čuvano kao velika i neizreciva tajna. a to jasno pokazuje da je taj način veoma dobar i za tihovatelje i za monahe koji su napredovali."*91] Ovde je ."*87] Smatram svojom obavezom da ovde. i na mnogim drugim mestima. posle Pouke o sveštenom tihovanju tela i duše. Veliki učitelj monaštva na dva mesta govori o tom načinu u svojoj Lestvici. u Jerusalimu. uvedi je ponovo u reči molitve. ali Onaj koji može sve da učvrsti može i um naš da učini postojanim.*88] Duh je nemoguće vezati. doličnu svim hrišćanima koji su pobožni i traže spasenje. ali ne svuda. doći će i tebi Onaj koji određuje granice moru ljudskog uma i reći će mu u molitvi tvojoj: Doći ćeš dovde.*86] Iz ovoga je jasno sledeće: ako na tako Svetom mestu prepodobni Grigorije nije našao nijednog trudbenika molitve. a ko se njoj može naučiti bez umetnika. i da jasno naznačim kakav način vežbanja u molitvi i koji oblik molitve uma i molitve srca priliči svim hrišćanima. bez izuzetka. završetak molitve je otimanje uma ka Bogu. onaj način koji predlaže sveti Jovan Lestvičnik. izložim učenje svetih otaca o umetnosti tvorenja Isusove molitve. bez učitelja stupaju u podvig te molitve upasti u prelest: neka Hristos Spasitelj svojom blagodaću izbavi od prelesti sve koje hoće da spasi.umetnošću nad umetnostima. i nije našao na njoj nijednog koji je bar nešto znao o ovoj molitvi."[89+ "Početak molitve je odbijanje pomisli u samom njihovom začetku. Zato se bojim i strepim da će zbog pomenutog razloga oni koji samovoljno. On je obišao svu Svetu (Atonsku) goru. No sada. kojom se uspinjemo sa zemlje na nebo: u Pouci o blaženoj i nezaboravnoj poslušnosti i u Pouci o molitvi. što je očito iz žitija svetog Grigorija Sinaita. Tvorenje ove molitve je bilo potpuno nepoznato mirjanima. s tim što ga ovaj put iznosi monasima koji su napredovali. Najbolji je. i dalje nećeš preći. a gde je Sazdatelj duha. Ta molitva je kao sunce zasijala jedino među monasima. A tamo gde su i tvorili tu molitvu. na Sinajskoj i Nitrijskoj gori. poznata jedino Bogu i njenim trudbenicima. Ako se istrajno podvizavaš.kada odlete. a najbolji je zato što je veoma pogodan. čak neophodan za istinsku molitvu. Nepostojanost je svojstvena ljudskom umu. za molitvu su saznali i monasi. potpuno bezopasan. potreban. shodno svom oskudnom znanju i oskudnoj opitnosti. to jest bez iskusnog učitelja? Ta molitva je duhovni mač: Bog nam je darovao taj mač da njime posečemo neprijatelja naših duša. u mnogim mestima u Palestini."*90] U Pouci o blaženoj i nezaboravnoj poslušnosti sveti Jovan Lestvičnik govori: "Neprekidno se bori sa mislima . Ponavljamo: najveća vrednost ovog načina je u tome što je pored sve svoje dovoljnosti i potpuno bezbedan. sredina je kada um prebiva u samim rečima. tamo gde je ona poput sunca sijala monasima. i monasima početnicima. opširnijem učenju o molitvi. vraćaj ih sebi: Bog i ne zahteva od poslušnika potpuno pribranu molitvu. nakon štampanja otačkih knjiga. U Pouci o svetoj i blaženoj molitvi sveti Jovan Lestvičnik govori: "Bori se da zaključaš svoju misao u reči molitve. i mirjanima i monasima. tamo se Njemu sve pokorava. i kakav je način tvorenja svojstven onima koji su napredovali. I ako se desi da se usled detinjske slabosti tvoja misao umori i padne. ali se dobro osećaj kada ustrajno vraćaš um samom sebi. ali i svi hrišćani. izgovaranim glasno ili umom. dakle onima koje su Božija dobra volja i Božija blagodat uvele u napredovanje. bez imalo sumnje. onda to znači da za tvorenje te molitve nisu znali ni monasi na mnogim drugim mestima. Ne budi neraspoložen kada osetiš da si pokraden.

da ih nosimo na ramenima dok ne prođu kroz ulazna vrata. duhovne pouke. tada se saosećanje srca sa umom pretvara u sjedinjenje srca sa umom. i čim primetimo da ih narod potiskuje i stiska sa ciljem da im zabrani da uđu tamo gde žele . Druto proizilazi iz prvog. Svetlost od Svetlosti Oca. Paženje uma pri molitvi privlači srce da saoseća sa njim. "Jedno je". taj će se moliti i ustima. Šta više da poželimo? Ništa. koji prinosi Hristu slovesne žrtve. molitvena tajna je prikrivena od radoznalosti i lakomislenosti u knjizi namenjenoj monasima. i otuda prinositi tajanstvenu molitvu. "Um koji se pribrano moli ograničava slobodu srcu. Misaona zemlja čoveka čiste duše nalazi se unutra. kakva može biti prelest? Jedino samo uvlačenje u rasejanost. U pažljivoj molitvi srce ne može ni da učestvuje. i srcem. ispunjenu Božijom silom i blagodaću. a da bi se ta šteta sprečila. Vazduh koji udišu njeni stanovnici jeste Svesveti Duh. a drugo je posredstvom uma biti nadzornik srca. Među raitskim monasima. radost i veselje te zemlje je Hristos. a može biti i uzrok veoma velike štete. napokon. Ako se na taj način vežbamo u molitvi. jer dobro znam da je tamo obično najveća navala i gužva. Ta zemlja je oblak slave Božije: čisti srcem će ući u nju da bi videli lice svog Gospoda i da bi njihove umove obasjala zraka Njegove svetlosti. Lestvičnik se alegorijski izrazio o tome šta se dešava nakon što blagodat oseni molitvu. uz neprestani podvig. onaj koji se bude molio na način koji predlaže Jovan Lestvičnik. ništa ne govori o molitvi koja se tvori umom u srcu?" Govori. i umom. mogli su da pribegavaju savetu monaha svi oni kojima je savet bio potreban. a to je očigledna i kod početnika neizbežna greška."*93+ Jedno je moliti se pažljivo. Prva i druga . časni oče. kaže prepodobni Marko."*96+ "Onaj koji želi da vidi Gospoda u sebi. tokom paženja koje je molitva usvojila um silazi u srce radi najdubljeg svetog služenja.naročito dok stoje tu. no ona se može odmah ispraviti vraćanjem misli u reči.[98+ Potrudi se da uđeš u klet koja je u tebi i videćeš nebesku klet. kada se paženje pojačava. uz učešće srca. Život. Sunce koje sija u toj zemlji jeste svetlost Svete Trojice.*95] i trud seže samo do ulaza. O tome sveti pisac govori opet alegorijski i prikriveno u Pouci o pastiru[94]. potrebna nam je duhovna sila da bismo one koje smo želeli da uvedemo u svetinju svetih i pokažemo im Hrista. "često se obraćati srcu. u kojima je postojalo obilje živih sasuda blagodati. pa i da uznese trudbenika u blagodatno stanje. Zato je neko i rekao o toj navali: I bi preda mnom trud (i muka). to je Jerusalim i Carstvo Božije.mogli da uzmemo za ruku. taj nastoji da očisti svoje srce neprestanim sećanjem na Boga. Neko će zapitati: "Zar tako veliki otac. Težnja ka drugom pre sticanja prvog je nekorisna. U tim blaženim vremenima. za koje je blaženi Jovan i napisao "Lestvicu". kao decu. koji počiva na njihovoj tajanstvenoj i skrivenoj trpezi . taj će napredovati u molitvi i zato će zadobiti molitvu uma i srca. procvetala je molitva uma pod rukovodstvom opitne. po njenoj dobroj volji i sudu. kraj tog ulaza. skriveno unutra u vama[97]. kako se treba moliti i glasno i samim umom. dok ne uđoh u Svetilište Božije. onda moramo da ih podignemo na ramena. Tako je postupio sveti jer ga je vodila duhovna mudrost. u predvorju. A ako su deca sasvim gola i nemoćna. u njemu. ali toliko prikriveno da jedino oni koji su opitno upoznati sa delanjem molitve mogu da shvate o čemu je reč. Sve se to dešava pod vođstvom Božije blagodati. njegov knez i arhijerej."*92+ Prema tome. On govori ovako: "Pre svega. koji je živeo u vreme u kome je umno delanje procvetalo. Tu grešku uništava milost i pomoć Božija. drugo je uvoditi um u dom srca. kaže on. privući će u sebe Božiju blagodat. u svoje vreme. što se i vidi iz navedenih reči velikog učitelja monaha. i oslobodimo od namera naroda. Kada je izložio potpuno tačno učenje. koja je i napisala celu njegovu knjigu.saopšten način kako se treba pažljivo moliti. koje može da ispuni i najstrože zahteve.

Ona je predvorje svetilišta.[107] Sasvim je dobar način obučavanja Isusovoj molitvi koji predlaže jeromonah Dorotej. hromi koji seđaše pred Krasnim vratima hrama bude udostojen da čuje radosni glas: Ustani i hodi.[103] tada prestaju i bitke.govori On svojim izabranicima .su jedno: jednim ulaskom stupićeš u obe. gordog. Blago čoveku koji se nada u Njega. poslušaj me. koji prinosi i prima beskrvnu žrtvu. Spasitelj onih koje se uzdaju u Njega. neporočnog i bezazlenog. svi koji čekaju da se voda zatalasa. Posle toga moraš da se poučavaš umom. Lestvica prema Carstvu nebeskom je u tebi: ona je tajanstveno podignuta u tvojoj duši. Ja znam koje izabrah. prelazi u naviku i dejstvuje u svako doba. Tada se čovek budi iz sna nemara i neznanja. U nju ćemo se sklanjati i zaključavati od greha. Tada molitva uma i srca počinje na mig. Samo Gospod. pred vratima hrama. "Ko se moli ustima". i naći ćeš tamo stepenike kojima se možeš uspeti na nebo. tada se molitva glasom prekida i ona počinje da se izgovara šapatom. voljeni moj. i sav njegov trud je uzaludan zato što Bog sluša um i revnost. svi koji boluju od greha. a ne Bogu. Pogruzi sebe u sebe od greha. i jedino On. Najpre treba da tvoriš Isusovu molitvu glasom. neprestano se obnavlja.*100] A kada je to tada? Tada kada dođe Gospod naš. a ne mnogogovorljivost. zlato.*105] da se izlije na njih milost i blagodat Božija. monah koji je dostigao najviši stepen duhovnog napredovanja. sebi samome. jedinstveno po svojoj nepojmljivoj milosti. Hoćeš li da se naučiš molitvi uma i srca? Ja ću te naučiti."[109] . govori jeromonah.[101] Tada hromi ulazi u svetilište. Moliti se moramo svim svojim usrđem: iz svoje duše. ruski podvižnik i asketski pisac. nerazumnog naprezanja da uđemo u tajanstveno svetilište. da se pribijaš i uvek budeš uz ono što grkljan oseća. i svog srca. u ime Njegovo. i kretnje tela koje prljaju čoveka. hodi i skače. I pobožnost i razboritost uče nas da prebivamo u pažljivoj molitvi. i svog uma. "a za dušu ne haje i srce ne čuva. To strahopoštovanje i sama razboritost zahtevaju od nas da se odreknemo preuranjenog. gde se proliva časna krv jagnjeta. Čitamo sledeću njegovu pouku. datu nekom tihovatelju koji je bio pod njegovim rukovodstvom: "Jedino bezgrešni Bog. Molitva uma ne dozvoljava nepribranim i nečistim mislima da uđu u unutrašnju klet. taj se moli vazduhu. gde se prinose duhovne žrtve Bogu. pečati se riznica i više niko ne može da ukrade blago iz nje. Paženje i skrušen duh je ona klet koja je data grešnicima pokajnicima da bude njihovo pristanište. na svakom mestu. gde se prinosi ugojeno tele. gubavi. taj veliki Arhijerej. neka učvrsti tvoju ljubav da služiš Njemu u svetosti i u pravdi u sve dane života svoga."*104] Na najveće strahopoštovanje pred molitvenom svetom službom srca opominje nas njen veličanstveni opis iznet u delima svetih otaca. daruje isceljenje i uvodi u svetilište. jezikom i govorom. Pomoli se da to razumemo i dostignemo i obradujemo se u Isusu Hristu. tiho: Okusite i vidite da je dobar Gospod. pri svakom poslu. uvodio je svoje učenike u svetilište blagodatne molitve srca i u stanja koja ona stvara. naglas. molitvi pokajanja. svom svojom snagom. u hramu i na žrtveniku unutrašnjeg čoveka. tamjan i smirna. sa strahom Božijim. tada se u njega nastanjuje sveti mir Svete Trojice. Kada se usta. jezik i osećanja nasite glasno izgovarane molitve. Ne izabraste vi mene . i hvali Boga. tada mudre devojke pale svoje svetiljke[102+ i likuju sa ženikom u svetoj ložnici pevajući jednodušno. samovoljnog. u vreme koje samo On zna. kada.[108] neprinuđeno.[106] govori Spasitelj."*99+ Prepodobni Varsanufije. to jest ustima. Gospodu našem. gde se razležu jednodušna klicanja svetih anđela:Tada će prineti na žrtvenik Tvoj teoce. Pazi revnosno i razumno. tada pospanost uninija i lenjosti silazi sa očiju.rečju. da što god zaištete od Oca u ime moje da vam da.nego ja vas izabrah i postavih vas da vi idete i rod donosite. Neka se saberu u tu Vitezdu svi moralno hromi. slepi i suvi .

i da učiš druge? Ćuti. ali ujedno pazi da ne osuđuješ one koji razgovaraju ili one koji se smeju.oholo napreže da ga dostigne pre vremena. odvojeno. Ni sa kim ne započinji razgovor. dakle. Na početku. delanje strpljivo. Isak Sirijski kaže da nema drugog načina da se . izgovaraj ovu molitvu samim umom. što se može videti iz Svetog pisma: Blaženi čisti srcem. "Blagodatne darove".Blaženi starac jeromonah Serafim Sarovski zavetuje početnika da se. neprestano ćuti. čak i kada te neki brat pozove? Zaista ti kažem da praznoslovlje nije ništa drugo do lenjost. Takvim vežbanjem možemo se približiti Bogu i sjediniti se sa Njim ako ne upadnemo u rasejanost i ako sačuvamo mirnu savest. a samim tim probija put ka teorijskom životu. njegova poslušnost bila je bespogovorna. to jest razgovor sa Gospodom. tada će ta molitva početi da teče u tebi bez prestanka i uvek će biti sa tobom. onaj koji je drzak i gord se . moraš početi od delatnog života pa tek onda preći na teorijski: bez delatnog života ne možeš ući u teorijski."*112+ Starac je ovu pouku dao monahu početniku koji provodi život u manastirskim trudovima. telo i duša čisti.kaže Grigorije Sinait . dan-dva. sećaj se uvek prisustva Boga i Njegovog imena. duh milostiv. U teorijski život treba stupati sa strahom i trepetom. "dobijaju jedino oni koji imaju unutrašnje delanje i koji bdiju nad svojim dušama. po ranijem zajedničkom običaju u Sarovskoj pustinji. "Ako želiš da prođeš duhovni život. Kao primer može da ti posluži Stefan Novi: njegova molitva je bila neprestana. pomiluj me grešnog. i pazi na svaku reč posebno.*111] A kada budeš imao u sebi tu duševnu hranu. a onda istrajava na zahtevu da su pažljivi život i neprestana molitva neophodni svim monasima. U teorijski život mogu da stupe jedino oni koji su se očistili od strasti i potpuno obučili u delatnom životu. Ako ne razumeš samog sebe. najpre odvraća od gordog stremljenja ka uzvišenim molitvenim stanjima. neka zna da ga đavo hvata u svoje mreže i da je postao njegov sluga. siromaštvo istinsko i negramzivost pustinjačka. Šta god o tebi govorili. neprestano moli rečima:Gospode Isuse Hriste. možeš li onda da rasuđuješ o nečemu drugom. a nalazi satansku. onda moramo da se vežbamo u sećanju na Boga i u neprestanoj molitvi Gospodu Isusu Hristu tako što ćemo govoriti umom: Gospode Isuse Hriste. jer je rosa svjetlosti Tvoja rosa. "pazi na sebe. već pazi na sebe i hrani dušu molitvom. uz veliko ispitivanje Svetog pisma i pod rukovodstvom iskusnog starca. naslađivaće te i hraniti.*115+ Ako smo istinski odlučili da služimo Bogu. Sine Božiji.*110+ Upravo to znače reči proroka Isaije: Probudite se i pjevajte. Zapaženo je da usmerenje koje monah primi pri stupanju u manastir najčešće ostaje preovlađujuće u njemu tokom celog njegovog života. skrušenog srca i smireno.*113] i iz reči svetog Grigorija Bogoslova: u teorijski život mogu da stupe jedino oni koji su savršeni po svojoj opitnosti (u delatnom životu). U tom slučaju budi gluv i nem. Ponavljamo: ako neko uobražava da će dostići uzvišeno stanje teorijskim životom. srce smireno. potvrđuje Serafim. usta ćutljiva. pa i samim poslušnicima početnicima. ako se takav može naći. Dok sediš za trpezom ne gledaj koliko ko jede i ne osuđuj. jer će Boga vidjeti. trud revnostan. "Tokom molitve" poučava starac. ili više. Zemlja povraća sjene. a onda mu zabranio da preuranjeno i nerazumno teži teorijskom životu i molitvi saobraznoj takvom životu. to jest sabiraj um i sjedinjuj ga sa dušom. a ne drsko i samovoljno. Sine Božiji. Pošto zbog svojih vrednosti nije tražio (uzvišeno duhovno stanje). devstvenost neporočna. zašto onda da ideš po kelijama kod braće. Kada Gospod zagreje tvoje srce toplotom Svoje blagodati i kada te sjedini u jedan duh. poučio ga vežbanju u molitvi koja priliči delatnom životu. ponašaj se kao da to nisi ni čuo. koji počivate u prahu."*114+ Starac. pomiluj me grešnog. Delatni život čisti od grešnih strasti i podiže na stepen delatnog savršenstva. narav krotka. a ne istinsku želju.

da se ponaša kao stranac. daleki od utisaka sveta. savetuje on. zašto da dozvoli svojim mislima da besplodno lutaju kuda stignu i nanose štetu duši? A to se ne može izbeći ako um nije privezan za nešto. Način koji je predložio jeromonah Dorotej i način koji je predložio starac Serafim očigledno su isti kao i način koji je preložio sveti Jovan Lestvičnik. za Boga uvredljivo praznoslovlje! Onaj ko se pažljivo moli neizostavno se moli. i da ih otvaraju jedino onda kada osete da su ih san i dremanje opteretili. mnogo bolje ćeš paziti na ono što se čita i poje u crkvi. manje ili više. zapoveda da izbegava raspravljanja. ništa ne slušaj naročito brižno. po dušu štetno.govori on . treba upravljati pogled u svete monahe. i koji kuca. a u cilju najlakšeg izbegavanja rasejanosti i očuvanja pribranosti tokom molitve. uspešno i bogougodno mole. i kada sediš. slušaj kao da si u prolazu. Ako provodiš pažljivi život. Sav se predaj Isusovoj molitvi: ona će zadržati um da ne luta. neizostavno će se pojaviti način moljenja koji predlaže sveti Jovan Lestvičnik. prima. po slogovima. kao u svoje forme. Način svetog Jovana je veoma podesan i pri vežbanju u Isusovoj molitvi i pri kelijnom čitanju molitava. a bez paženja molitva nije molitva. svima koji iskreno žele da se nelicemerno. sposobni i spremni da prime božanske utiske. da ocima i braći koje sretne ukazuje poštovanje naklonima. čak i pri čitanju Pisma i otačkih knjiga. taj je stekao molitvu usta. i kada ideš. svaki koji ište. Sveti Kalist. Jedina razlika je u tome što je sveti Jovan Lestvičnik jasnije i određenije izložio svoj način. i vaseljenska Crkva smatra da on jeste takav."[116+ Monasima i poslušnicima koji se dragovoljno zanimaju Isusovom molitvom. Ako već prisustvuje molitvama. jer i to čuva od rasejanosti i podstiče na molitvu. "Išti suzama" . i uvereni u to. i koji traži. A tada. patrijarh konstantinopoljski. Ako se pažnja umnoži i pojača tokom molitve. Tom načinu moramo se priučavati kao da čitamo lagano. a sve zato da bi tvoje sećanje i tvoja sila paženja uvek bili slobodni. Sveti Jovan pripada najstarijim i najvećim učiteljima monaštva."traži poslušnošću. da ne gleda pažljivo u njih. onda ne gledaj ni na šta uporno i dugo. Onome koji želi da provodi pažljivi život Serafim zapoveda da ne obraća pažnju na glasove sa strane. tako i onima koji žive u svetu.*118+ zato što takvo gledanje neizbežno ostavlja u duši neki utisak koji će izazivati rasejanost tako što će privlačiti pažnju na sebe i odvlačiti od molitve. mi predlažemo njegov način ljubljenim ocima i braći. kucaj dugotrpljenjem: jer. Molitva bez paženja je mrtva! Takva molitva je beskorisno.*119] Opit je odmah pokazao da ovaj način moljenja. ne govori i ne misli o njima. Taj način i ne može biti odbačen: odbaciti ovaj način moljenja značilo bi odbaciti iz molitve paženje. to ne možemo dostići pri brzom čitanju. kasniji sveti pisci se pozivaju na njega kao na najpouzdanijeg učitelja. i kada nešto . Serafim savetuje da tokom molitve u crkvi zatvore oči. kao na živi sasud Svetog Duha: na osnovu toga. bez reči. kako onima koji žive u manastiru. posebno na početku. da ne sudi. postaćeš znatno usredsređeniji. otvoriće mu se". I kada razgovaraš. uma i srca.približimo Bogu osim kroz Neprestanu molitvu.*117] Duge molitve u manastiru su veoma prikladne za privikavanje početnika na Isusovu molitvu. zbog kojih glava postaje puna praznih i sujetnih pomisli i sećanja. zahteva da reči izgovaramo lagano. a ujedno ćeš se neprimetno i postepeno obučiti u molitvi uma. svojstvenu svakome koji provodi delatni život. Onaj ko se priučio takvom načinu. zapoveda da ne obraća pažnju na ono što rade drugi. dublji. na ovaj način. da bi um uspevao da se smešta u reči. ovako razmišlja o molitvi: "Neprestana molitva se sastoji u neprestanom prizivanju imena Božijeg. gledaj kao da nisi ni video. nalazi.

treba vremena i za to da bismo ispitivali i čuvali svoje pomisli. i uvek moramo gledati dole da bismo se sačuvali od rasejanosti i od neprijateljskih mreža. drskog delovanja daje se upravo zato da bi se neizrecivo bogatstvo molitve srca dobilo u svoje vreme. Molitvu i psalmopojanje moramo činiti i umom i ustima. Odvraćanje od preuranjenog.*121] I apostol je. donekle se moliti ustima. vatrena težnja da se u sebi otkrije blagodatna molitva srca. Malo jedno. zabranjuje se ta težnja zato što se blagodatna molitva ne može otkriti u sebi isključivo sopstvenim naporima. Pažljiva molitva glasom je ujedno i molitva uma i molitva srca. otvori usne moje. onima koji su osudili sebe na večne kazne i tamnice pakla. U psalmopojanju i u molitvi ustima ne sputavaj sebe.radiš. da proglasi nedostojne dostojnima. kada se sve čovekove misli i osećanja sabiraju u jedno moljenje. Život će sijati onoliko koliki je stepen umrtvljavanja. po zapovesti Pisma: Molite se bez prestanka. Moliti se m<l>amo srcem. kada oseti da naša volja slabi i da nastupa pomračenje uma. moraš uvek i na svakom mestu da prizivaš ime Božije. Naši savršeni oci nisu imali određena pravila. zabranjuje se ta težnja zato što je njen uzrok neznanje ili nedovoljno znanje. i usta moja kazivaće hvalu Tvoju. uzvišenog napredovanja . rekao: Prinosimo Bogu žrtvu hvale. koja svakog časa vreba da ga pokrade. kao i oni. on dovršava i . a ko svaki dan uzima jednu te istu hranu. neočekivano i jedino po svojoj milosti. da ne bi sprečavala Božiju blagost da se nekada smiluje nad nama. već delaj onoliko koliko ti Gospod daje. zabranjuje se ta težnja. koja pomahnitalo navaljuje na vrata tajanstvenog Božijeg hrama."*123] Prepodobni otac je tako razmišljao i poučavao brata baš zato što je bio u velikom molitvenom napredovanju. Dar se daje onome ko se smirio i ponizio pred veličinom dara. taj jede mnogo i sa naslađivanjem.i tako ćeš dan provesti ugađajući Bogu. Ko za trpezom ima mnogo raznih jela. plod usana koje ispovedaju Ime njegovo". kada smo sami. a sve su to činili sa strahom Božijim. nemaju počinka ni danju ni noću od božanske ljubavi koja ih pokreće i zbog koje se bez prestanka i nezasito hrane slavoslovljenjem Boga. dar se daje onome ko stišava i umrtvljava u sebi telo i krv. ni unutrašnju molitvu. taj je ne jede sa nasladom. želimo od sveg srca da napreduju. dar se daje onome ko se odrekao svoje volje i prepustio se Božijoj volji. povrh toga. A kada život stigne. Našim ubogim slovom ne skrećemo i ne udaljavamo naše ljubljene oce i braću od molitvenog. već su tokom celog dana izvršavali svoje pravilo: malo su se vežbali u psalmopojanju. i o hrani starali. malo su ustima čitali molitve. i kada se baviš bilo čim drugim. i uopšte svih molitava. koji jevanđelskim zapovestima obuzdava i umrtvljava u sebi telesno mudrovanje. i neka. Moramo čuvati oči. i zato što čovek gordo misli da je sposoban za blagodatnu molitvu i da je dostojan nje. moliti se moramo ustima. Neka svi monasi budu slični anđelima i arhanđelima. pogrešnog. u velikoj meri čuva um od rasejanosti. kako govori prorok David: Gospode. čak su se. i kada jedeš. Ne ostavljaj takođe ni čitanje. Opit će naučiti svakoga ko se vežba u molitvi da tiho izgovaranje Isusove molitve. da da dar onima što ne očekuju dara. Molitva glasom je preko potrebna baš onda kada neprijatelj pojača svoj napad. Zabranjuje se nerazumna. ili u društvu sa drugima.naprotiv. Tako je i u našem slučaju. malo drugo . Ako se ko nalazi na trgu. Molitva je savršena onda kada je izgovaramo Bogu a naš um pri tome ne skreće u rasejanost.[120] Tako propadaju neprijateljevi napadi na nas. tojest.*122] Jeromonahu koji ga je pitao kako se moramo moliti prepodobni Varsanufije Veliki je odgovorio: "Moramo se donekle vežbati u psalmopojanju. pokazujući da su usta potrebna. taj ne mora da se moli ustima već samo mislima. malo su ispitivali pomisli. već ponekad možda oseća i odvratnost prema njoj.

[135+ I ostali oci se slažu sa njime. došao je na zemlju da bi spustio na nju taj oganj. svemilostivi Bog. koje ona donosi po samoj svojoj prirodi. neprestano. Pažljiva i smirena molitva donosi duhovno dejstvo i duhovnu toplotu. ubistveno robuje."*137+ Ove reči pripadaju sinajskoj svetiljci. uvek i bez prekida i neprestano priziva Isusa Hrista.[132+ oprašta onima koji plaču. ulaže želju za nasićenjem velikom žrtvom koju je prineo naš veliki Arhijerej. Očigledno je da sveti govori na osnovu svog blaženog iskustva.*136] "Čim je oganj došao u srce.zaključuje dobrovoljno započeto umrtvljavanje. postaje hram blagodatne molitve*127] i riznica duhovnih darova. neobično uporni tražitelji uzvišenog molitvenog stanja. daleko od svake pomisli. Gospod.*130] da bi ti On darovao duhovnu budnost koja pali duhovni oganj.[125+ Najpre stiči pažljivu molitvu: a Bog. ona će te naučiti istini. tada je oganj sišao u odaju duše. uredio i učvrstio. progoni san slabosti i nemara. ne daju mu da dopre do svesti o svom žalosnom opštenju sa demonima. a sam zaborav nastaje zbog nemara. on je obnovio molitvu. a ni o činjenici da im jadno. A ako ostaviš sve ostalo i zauzmeš se time. Učitelj molitve je Bog. A kada je ona ustala i uznela se na nebo. govore veliki podvižnici i učitelji molitve. vođeni gordošću i samovoljom. Ona prosvetljuje oči. doneti i rod". ona Njime diše. sa strahom Božijim. poveravao je on prepodobnom . po sili mojoj. na jevanđelskim zapovestima u svoje vreme utemeljio. uvek budu obeleženi pečatom odbačenosti. "da bolnim srcem zadobiješ toplinu i molitvu. moliću se i ja da ti Bog daruje tu budnost. Duhovna budnost je tihovanje srca. koje vode u samoobmanu. koja. Njime hrabro ustaje na neprijatelje. istinska molitva je dar Božiji. vraća svetlost odeždama isprljanim pri robovanju varvarima. uz Božiju pomoć potpuno izbavlja čoveka od grešnih dela i strasnih pomisli i reči. darovaće blagodatnu molitvu onome ko je sebe pažljivom molitvom očistio i pripremio. Neoprezni. Čim dođe. vraća sjaj oružju zarđalom na zemlji lenjosti.*128+ Ako hoćeš da se izbaviš iz zaborava i robovanja. Upravo ta žrtva. u ime Oca i Sina i Svetog Duha.*131] Zajedno sa tobom. Oživljeno srce privlači sebi um."*134] "Duhovna budnost ili trezvenost je duhovna umetnost.*133] pojavljuje se u dostojnima i kroz nju oni nasleđuju večni život. A taj oganj se stiče težnjom ka Bogu. ispravlja um. "Od svoje mladosti".*126+ Onome ko se moli skrušenog duha. koji im i sledi po odredbama duhovnog zakona. Zašto? Zato što gordost i uobraženost. a to dvoje oživljava srce.[129] Brate! Izmoli blagost Onoga koji hoće da se svi ljudi spasu i da dođu u poznanje istine. "Zaodeni se najpre lišćem.[124+ Taj pečat se veoma teško skida . tome sam Bog daje postepeno napredovanje u molitvi. kada traje dugo i usrdno. Sina Božijeg i Boga. ne daju čoveku da vidi nepravilnosti i opasnosti svog položaja. gospodar neba i zemlje. ona je paženje na sebe koje. Jovanu Lestvičniku. kada Bog zapovedi. i Bog će ti dati da ih uvek imaš. Brate! Ako tvoje srce ne bude danju i noću stradanjem tražilo Gospoda. to možeš dostići jedino ako stekneš u sebi duhovni oganj: zaborav i robovanje iščezavaju jedino od njegove toplote. krotkima daje milost. Slično se desilo i sa prepodobnim Maksimo Kapsokalivitom. dostignućeš ono stanje koje Pismo određuje rečima: Otpočinite i poznajte da sam ja Bog. "Potrudi se". rekli su oci. o kojoj je proroku otkriveno da ona čisti grehove i uzima bezakonja. a kasnije ćeš.najčešće se i ne može skinuti. onda ne možeš napredovati." Tako je duhovnu budnost odredio sveti Isihije Jerusalimski. sa paženjem. jer On daje blagodat svima koji je traže sa trudom i usrđem. Njemu se ispoveda. Zaborav ih izgoni. ulaže mržnju prema odvratnim strvinama kojima se varvari hrane. u opštenje sa demonima i u robovanje njima. ona je čuvanje uma.

a drugi izlaze obasjani svetlošću i obučeni u dvostruku odeću. i ako se još. Stoga jedni odlaze sa molitve kao da izlaze iz užarene peći. Od tada se molitva nikada nije prekidala u mom srcu". pa su onda primili na sebe delanje koje njima nije svojstveno i tako naneli sebi štetu. smirene. i to ona koja nije opržila unutrašnjost. naprotiv. u Njen hram i revnosno sam joj se molio za to.Grigoriju Sinaitu. ognja božanske ljubavi.[139+ No pre toga njemu je bio poslan Božiji dar pokajanja. a druge. Lek je sam po sebi lekovit. Jednom prilikom došao sam. potpuno nepoznatih i nesvojstvenih telesnom i duševnom stanju. u neiskazivom ispovedanju. da bi u svoje vreme bila darovana blagodatna molitva. Učenje o molitvi u otačkim knjigama koje su do nas došle jeste izloženo i celovito i jasno. Gospoda Isusa. "jedne spaljuje zato što nisu dovoljno čisti. svog srca. napisanom za veoma naprednog . a ne duhovno. Od tada je moje srce počelo da prebiva u molitvi. Blagodatna molitva nije ostala u prepodobnom bez svojih uobičajenih posledica. Obilno pojavljivanje duhovnog ognja u srcu. i najednom sam osetio da je u moje grudi upala toplota. a telesnom molitvom molitva koju čovek tvori sopstvenim naporom. ali bolesniku neupućenom u veštinu lečenja i bez rukovodstva lekara biće veoma teško da izabere lek za svoju bolest. i osećaju da su se rasteretili od neke prljavštine i veštastva. već je nasladila i orosila moju dušu i pobudila u njoj umiljenje. dar koji je dejstvovao kao oganj i istrebio sve što pogani dvorište svetog i silnog Gospoda. neočekivano. ali se mi."[141] Duhovnom molitvom nazvana je ovde molitva koju pokreće Božija blagodat. kako tvrdi isti taj Jovan Lestvičnik. i moj um je počeo da se naslađuje sećanjem na mog Isusa i Majku Božiju. počeo da celivam njen lik sa strahopoštovanjem. u kojima su izneta razna delanja i stanja početnika. i molio sam joj se sa suzama da mi da blagodat molitve uma. Pristupio sam njenoj ikoni. neprestane molitve. ne upozna dobro sa onim što piše u lekarskim knjigama. Dela svetih otaca možemo uporediti sa apotekom: u njoj ima mnogo lekova. imam neprestano u sebi. pažljive.[138]Blagodatna molitva se pojavila iznenada. ali taj izbor može biti poguban.[142+ Čime blagodatna molitva obeležava svoj dolazak? Svoj dolazak ona obeležava natprirodnim plačem. govori sveti Jovan Lestvičnik. i ako se uzda u samog sebe. lek može biti i nekoristan. Jedan te isti oganj naziva se i ognjem koji spaljuje i svetlošću koja obasjava. budući da nema lekara. osećamo potrebu da malo pripremimo čitaoca. on će na brzinu doneti odluku da sam izabere i uzima lek. Majku Božiju. Ako je bolesnik lakomislen. opisao je zatvornik Grigorije Zadonski na osnovu sopstvenog opita. i čovek ulazi na vrata Božijeg svetilišta. "imao sam veliku veru u moju Gospođu. Neizrecivo je srećan onaj koji ovu teškoću shvati i oseti. nalazimo u veoma teškom položaju kada treba da odaberemo ona delanja i stanja koja nama odgovaraju.*140] a samo telo bacio u iznemoglost. i sećanjem da Njega. odeću smirenja i radosti. A oni koji odlaze sa molitve bez ijednoga od ova dva dejstva molili su se u stvari telesno. Pre prelaska na opisivanje onog načina koji sveti oci predlažu skoro isključivo tihovateljima. pred tim knjigama. duša prepodobnog bila je pripremljena za dobijanje dara molitve posredstvom revnosne. zbog našeg neznanja. prosvećuje zato što su dostigli savršenstvo. Neophodna je molitva druge vrste. srednjih i savršenih. ali i veoma štetan. U položaj sličan položaju tih bolesnika dovedeni smo i mi zato što nemamo duhovne rukovodioce koji bi nas vodili kroz dela svetih otaca o tajnom dejstvu molitve srca i o njenim posledicama. po običaju. "Sveti i nadnebesni oganj". bez vidljivog sadejstva blagodati. i površno se upoznali sa predloženim delanjima. koji je unapred očistio srce za ljubav. Mnogi tu teškoću nisu shvatili zato što su površno čitali dela svetih otaca. U svom delu. kao dar od Boga.

preuzeo na sebe izuzetno strogi podvig da prebiva u zatvoru. možemo se prihvatati i onih delanja koja vode savršenstvu. budući da ne nalazi rukovodioca. dakle. na načine za koje nisu ni sazreli ni sposobni. zbog siromaštva duhom. a saobrazno stepenu očišćenja. moramo ostaviti životne brige.a onda propao zato što je to učenje nepravilno primenio u svom delovanju. a sve u nadi daće dostići ono uzvišeno duhovno stanje o kome je čuo od Velikog Antonija. kada vidim da živiš među njima. Posledica toga bila je užasna samoobmana. Zbog slabih se i bojim da pišem. moramo živeti po jevanđelskim zapovestima. izmoljavajući neprestano Božiju pomoć molitvom i plačem."[144] Sveti oci opominju da su mnogi obmanuli sami sebe i ozledili svoj um upravo zato što su se od samog početka molili nepravilno. bilo veoma malo onih koji su propali od prelesti. da i ne govorim o zabavama. ili neko drugi pod Njegovim uticajem. iz onoga što mu je samo to vreme omogućavalo. za to je. potrebno dosta vremena. ponet materijalnim žarom.[147+ Ako je čitanje ono što vodi monaha. On je bio učenik prepodobnog Julijana.[143] sveti Grigorije Sinait govori: "Jedna stvar je tihovanje. jer svako ko zbog slušanja ili učenja prolazi kroz preteški podvig molitve . sveto. delatno upozna ono što je teorijski upoznavao čitanjem i. možemo primećivati i razumevati duhovno. a druta opštežiće. Da bismo izveli taj podvig. molitvenog samovanja i tihovanja uma u srcu . I dok su sijala nebrojena svetila. neka se duhovno raduje zato što je dobio suštinski korisno znanje. verovatno. uz odgovarajuću delatnost. Magla i gusti oblaci su skrili nebeska svetila.tihovatelja Longina. o čistoti duše. koje je video i osetio u Velikom Antoniju. . moramo imati čistotu uma i srca. pipajući. Zato se tim putem mora ići sasvim lagano. Propao je u vreme u kojem je. To učenje Malpat nije razumeo kako valja.*145+ Kakav žalostan događaj! Kakva žalosna pojava! Učenik velikog svetitelja je čuo učenje najvećeg među svetima. sposobnih da rukovode i isceljuju. nakon tih dvadeset godina odlučio je da delatno upozna duboko monaško delanje. Veoma veliku štetu nanosi i samo čitanje otačkih knjiga ako taj koji čita ne razume to što čita. neka se potpuno sakrije od sveta u pobožni život i otide i sve što ima proda i kupi polje ono*146] na kome je skriveno spasenje i savršenstvo. Malpat je posetio prepodobnog Antonija Velikog i bio udostojen da čuje od njega najuzvišenije učenje o monaškom životu: o samoumrtvljavanju.propada. Svako ko živi onaj život na koji je prizvan biće spasen. pa je. Ako želimo temeljno da izučimo Pismo. Ovo je rečeno da nas opomene. Nakon temeljnog izučavanja Pisma. Veliki poduhvat doneo je veliku prelest. veliku štetu nanosi i opštenje sa najvećim ugodnicima Božijim ako taj koji sluša njihovo sveto učenje ne razume to što sluša. moramo odbaciti same sebe. bez izlaženja. o viđenju. upravo zato što je bilo mnogo svetih. da. o molitvi uma.okružen opasnostima: taj put je tim opasniji kada nastupi tamna noć. jer jedino pomoću nje. tajanstveno učenje Duha. Onaj ko je saznao da je u današnjem vremenu blago spasenja i hrišćanskog savršenstva sakriveno u rečima koje je izgovorio Sveti Duh. To se desilo sirijskom monahu Malpatu. znalo se da je put unutrašnjeg monaštva . Izučavanje otačkih knjiga koje je Božiji promisao dao savremenom monaštvu da mu služe kao moralno rukovodstvo ni u kom slučaju nije neznačajan podvig. uz veliki oprez.a samim tim i za isceljenje: Malpat je osnivač i glava jeresi evhita. dakle iz beseda sa ocima koji su napredovali. onda on napreduje neuporedivo sporije nego pod vođstvom duhonosnog učitelja. a uobraženost koja je obuzela nesrećnikovu dušu učinila je tu dušu nepristupnom za pokajanje. veseljima i nasladama. Jedan sveti monah je pričao da je dvadeset godina izučavao dela svetih otaca i da je pri tome vodio uobičajeni monaški život u opštežiću. Prateći starca. to jest u Svetom pismu i delima svetih otaca.tajanstvenog.

No nisu početnici jedini kojima je molitva srca teška: ona je teška i za one koji se dugo trude i još nisu primili i zadržali u srcu molitvenu sladost. dela Pajsija Njameckog i dela njegovog prijatelja. i da se molimo sasvim lagano. taj plod dejstva blagodati. kao i sam taj način. znatno pomaže da dovedemo sebe u stanje tišine i da saberemo um da ne luta. Kada počne dejstvo molitve. . u položaju tišine. Sine Božiji. neprestano gledamo u dubinu srca i govorimo: Gospode Isuse Hriste. Opit će nas brzo naučiti da zadržavanje disanja. Uostalom. i da. ona napaja dušu. i iz svoje delatnosti. umesto bilo kakve misli. da raspali našu maštu. Tako je izložen i način vežbanja u Isusovoj molitvi. može da nam naškodi time što će nam saopštiti da treba da poznamo i poželimo za nas preuranjene i nemoguće podvige. i cela knjiga je namenjena monasima već spremnim za tihovanje. zadržavamo disanje. Na to moramo obratiti posebnu pažnju. i sedeći. pomiluj me grešnog. oni krepkog zdravlja i snage mogu se moliti stojeći i sedeći. Okrenimo se knjizi onog svetog oca koji je po umerenosti svog napredovanja najbliži našem stanju. predlažemo monahu koji želi da upozna unutrašnji molitveni podvig da prva njegova lektira budu pouke Serafima Sarovskog. pa su zahvaljujući svom duhovnom napredovanju prešli sa telesnog podviga na duševni. Ne zanosimo se i ne oduševljavajmo se knjigom koju je napisao gotovo sam zanos. Bez ovoga duhovno dejstvo ne može se pojaviti u nama: ono se pojavljuje tada kada utihnu sve kretnje i navale krvi. Ona je sadržana u držanju uma u srcu. Možemo se moliti i stojeći. pobožnosti i straha Božijeg. veoma je dobro da taj način sjedinimo sa načinom svetog Jovana Lestvičnika. Ona može.Svaki svetitelj je napisao svoja dela iz svog blagodatnog uređenja. prvenstveno na prepodobnog Grigorija Sinaita. zato što u toj molitvi nije presudno važan podvig tela nego podvig duha. to jest nečesto i lagano disanje. spolja gledano. On zapoveda da. To znači da treba disati veoma tiho. baš zato što mu blagodat daje utehu. dok je čitamo. Ta knjiga. Nakon izučavanja ovih dela može se preći na knjigu prepodobnog Nila Sorskog. nama potpuno nesvojstvenim delanjima i stanjima. A kada neko zadobije blagodat. nemoćni mogu da se mole i ležeći. izvan svih pomisli. jeste mala. čak ni o korisnom. "no sva su ona posebna. veseli se i postaje pribrano. po mogućnosti. U predavanju svog načina prepodobni Nil se poziva na mnoge oce istočne i vaseljenske Crkve. Važno je da telo zauzima onaj položaj koji pruža duhu svu slobodu za ono dejstvo koje je njemu svojstveno. saobrazno svom uređenju i svojoj delatnosti. i ležeći. ni o duhovnom. jasno i sasvim dovoljno. a telo i dušu treba držati u mirnom položaju. Svetost ovih ličnosti i pravilnost njihovog učenja su nesumnjivi. kao vrtove. Sve je u njoj izloženo neobično jednostavno. Sa takvim stavom o otačkim knjigama. ali je duhovno neobično velika. on se tada moli bez truda i sa ljubavlju. Prepodobni Nil zapoveda da ćutimo mislima. Teško je naći pitanje o umnom delanju koje ona nije rešila. Opit pokazuje da je za slabe držanje uma u srcu veoma teško i neprikladno. tada ono privlači um sebi."*148+ Da bismo se priučili načinu moljenja prepodobnog Nila Sorskog. Uopšte. da disanje ne bude često. molitva srca je izvor svih blaga. knjigom koja govori o visokim. govori sveti Nil. da sebi ne dopuštamo da mislimo o bilo čemu grešnom i sujetnom. sve kretnje krvi treba zadržavati. shimonaha Vasilija. "Postoji celo mnoštvo vrlinskih delanja". Ne treba smetati s uma da je ovde reč o delanju monaha koji su uverljivim telesnim podvigom doveli svoje telesne želje u potrebni red. i krajnje je teška za one koji se još nisu obučili za nju. Prepodobni Nil zapoveda da zatvaramo um u srce.

*153+ i ne treba odmah da ustaješ čim kloneš duhom zbog velikih bolova. nekada i usta klonu: zato se moramo moliti i jednim i drugim. a drugi samim umom: ja predlažem i jedno i drugo. Prorok ovako govori: 'Spopašće nas bolovi kao porodilju. da bi se telo malo odmorilo. čim sedneš na stoličicu. "onda se potrudimo da jedino što imamo bude dejstvo srca. Nekada um klone i nema snage za molitvu. s tim što sveti Grigorije govori o njemu tako što ima u vidu određenu meru napredovanja. zatim shvatanja tog vremena o raznim stvarima."[151+ Pod početnicima ovde se podrazumevaju početnici u tihovanju. a i na osnovu razgovora sa Sinaitovim učenicima. i traži u srcu Gospoda: Carstvo nebesko naslediće oni koji sebe primoravaju. sveti Grigorije sjedinjuje svoj način sa načinom svetog Jovana Lestvičnika.Dela prepodobnog Grigorija Sinaita imaju punu duhovnu vrednost.govori prepodobni Grigorije. jer ono zagreva i veseli um."[150+ U svome učenju o tome da treba zadržavati disanje Sinait se poziva na prepodobnog Isaiju Otšelnika. a na kraju je slično miomirisnoj svetlosti. "Ako želimo da nepogrešivo nađemo istinu. da glas ne bi pomutio osećanja i pažnju uma i tako omeo molitvu.ako se tvoje srce otvorilo i prizivaj u pomoć Gospoda Isusa. potpuno nevidljivo. Razlozi za to su način izlaganja. da se stalna. to je jedan te isti način. kao što i u molitvi moraš biti istrajan. pa sa velikim bolom u grudima. ne dozvoljavajmo mašti da ona izobrazi lik nekog svetog ili pak samu svetlost. obično prelešćuju um neiskusnih takvim lažnim maštanjima. u svoje vreme."*152+ Predlažući povremeno moljenje i ustima. i ustima i umom. visoku pedalj. svedi um iz glave u srce i drži ga u njemu.*149] Od jutra. U početku je todejstvo slično ognju koji izbija iz srca. ramenima i vratu neprestano moli umom ili dušom: Gospode Isuse Hriste. pomiluj me."sjeme svoje. raspaljuje dušu na neizrecivu ljubav. i nikako ne dopuštajmo mašti da bude slobodna. on napreduje i dobija od Duha snagu da se moli krepko i na sve načine. taj će. da disanje ne bi bilo nepažljivo. Uza sve to. A tvoje sedenje mora da protekne u trpljenju radi ispunjenja zaveta. U suštini. Jovana Lestvičnika i Simeona Novog Bogoslova. često i u glavi. ali nisu tako razumljiva i jasna kao dela prepodobnog Nila Sorskog. "Na molitvi tihovatelj mora većinom da sedi. to jest molitve. govori Sinait. vođenim prilikom posete Istoku. i uveče nemoj da ti počivaju ruke. i da je poznamo". Potpuno je opravdano i praktično Sinaitovo mišljenje da trpljenje mora posebno da doprinosi molitvi. nama danas daleka. Način moljenja koji predlaže Sinait i način koji predlaže Nil gotovo su potpuno isti: prepodobni Nil iznosi učenje o molitvi na osnovu onoga što je čitao i učio iz Opgaitove knjige o molitvi. ponekad treba čak i da legne. zato što je potpuno zadovoljan molitvom uma. Nepokolebivo i revnosno trpi bolove u ramenima. a tako prekidana molitva ne bi lišila onog časa u kome bi mogla biti uslišena: Jer ne znaš šta će biti bolje. Na drugom mestu sveti Sinait kaže: "Jedni učitelji molitve predlažu da se molimo ustima. Božiju i čovečiju. a i onoga kome je knjiga napisana. valja se moliti bezglasno i pribrano. moljenja umom i stalnog udubljivanja uma u srce. dostići ono molitveno stanje o kome govori Sinait. savij se u bolni položaj. zato što prelesti. Zadržavaj donekle i disanje. Postarajmo se da u srcu bude delotvorno jedino dejstvo molitve. Kada se um privikne na delanje. a naročito duhovna naprednost pisca knjige. ovo ili ono. "Izjutra sij" . Onaj ko se revnosno moli na način koji predlaže Jovan Lestvičnik. Tada on ne primorava sebe na molitvu ustima i ne jača. Tada molitva donosi značajno smirenje i skrušenost zato što molitva u početnicima jeste stalno pokretno umno dejstvo Svetog Duha. cela knjiga prepodobnog Grigorija Sinaita je za poučavanje tihovatelja. jednostavno zato što je taj podvig težak.'[154] Obori glavu k zemlji i um sabiraj u srce . Carstvo . pozivajući se na premudrog Solomona . naročito na početku podviga.

ali pošto se trude bez bola i toplog usrđa srca. svi ćemo. okusiti ceo plod. koji svode naš duh u dubinu saznanja o svom siromaštvu i .i skruših sedo kraja.' Ako. i daje se u svoje vreme. dok nemoćni imaju tu žalost zbog samog osećanja i saznanja nemoći. i ako ne začnemo trpeći bolove. Kada budemo odlazili iz ovog života. savdan postiđen hodih. Postradah . da bi uklonio od sebe bolove sujetnih trudova.[162] U učenju svetog Grigorija o molitvi primetna je njegova osobenost: on upravlja um da se usredsređuje u srce. taj i ne zna da stradanja i bolovi postoje i da mogu da postoje.svi su ti podvizi lažni i nekorisni. Zbog onoga što molitva otkriva. "ni telesno ni duhovno. plač duha. i ako ne utvrdimo srce u bolu. prepodobni je dodao: Ako se tvoje srce otvorilo.'*159] Posvedočuje to i veliki Jefrem. jer Carstvo nebesko se s naporom osvaja. rekao je Gospod. Jer se slabine moje ispuniše porugama."[161+ Učenje prepodobnog Sinaita o trpljenju bola i o tome da ono prati istinsko tihovateljevo delanje molitve uma može izgledati čudno. To znači: sjedinjenje uma i srca je dar Božije blagodati. mi potvrđujemo da bolove u glavi ne stvara samo tvorenje molitve uma. Pozivajući takve da obrate pažnju na znanja stečena u opitima.[160+ naša bedra ne iznemažu iscrpljena u podvigu posta. dakle zbog grešnosti.govori David. kao žena kada rađa dete. Oni čije delanje odlikuje nemar i slabost očito misle da se mnogo trude. i ne po sudu samog podvižnika. a i izgleda. Dar pažljive molitve obično prethodi naročitim nevoljama i duševnim potresima. već ćemo se samo (a to je dostojno sažaljenja i smeha) hvaliti. a ne preuranjeno. srce postaje toliko skrušeno da to izaziva u telu stradanja i bolove. zato što on nije upoznat sa opitima monaškog života. Kada se srce ispoveda Gospodu u svojoj grešnosti i u svom jadnom stanju. u kome nema trpljenja bola ili truda nikada ne donosi ploda onome koji prolazi kroz njega. misleći da ćemo biti nešto zato što smo u beskorisnoj pustinji i što u njoj slabo tihujemo. a onaj ko ne poznaje molitveni podvig."*156] Pod bolovima se ovde podrazumevaju pre svega skrušenost duha. Stradanje duha prenosi se srcu i telu samim tim što su i srce i telo neraskidivo povezani sa duhom i prirodno i nužno učestvuju u stanjima duha.nebesko zadobijaju[155] samo oni koji sebe primoravaju i znaju da se ono s naporom osvaja. nema sumnje. robovanja grehu i smrti. muž opitni u molitvenom podvigu . odbacivši težinu trpljenja bolova. kada govori: 'Trudi se.*158] Pod rečima: s naporom razumej telesno trpljenje bola u svemu. podnošenje bolova i stradanje zbog osećaja svoje grešnosti. zbog osećaja robovanja palim duhovima. zbog osećaja večne smrti. i zabranjuju je monasima početnicima i mirjanima zato što je za nju neophodno veliko pripremno obučavanje. kako si čuo. Sveti oci to nazivaju umetnošću tvorenja molitve. toliko veliko da joj i pripremljeni monasi moraju pristupati sa velikom pobožnošću. "Nijedno delanje" govori prepodobni Grigorije. Svedok toga je onaj koji govori: 'Koliko god velike podvige činili u svom životu. oni ostaju nepričasnici čistote i Svetog Duha. Mnogi su mnogo godina delali ili delaju ne trpeći bol. samo srce u njima ne zadobija blaženu žalost. po Božijem sudu. telesnom i duševnom razumu. trudi se trpeći bol. Gospod je ukazao da se istinska revnost sastoji u trpljenju tih i njima sličnih bolova. Kod ljudi slabog tela skrušenost duha i plač potpuno zamenjuju telesni trud. rikah od uzdisanja srca moga. strahom Božijim i oprezom. onda nećemo roditi Duha spasenja na zemlji srca. po proroku. već i pažljivo čitanje dubokih otačkih spisa o molitvi. tada se telo raspinje. ako nemamo i srce koje trpi bol . i nema isceljenja telu mome. Čim je zapovedio da usredsređujemo um u srce. i podvižnici ga zadobijaju. Trpljenje i ostajanje u svakom delanju su roditelji duševnih i telesnih bolova.*157+ ali ljudi snažnog telesnog sastava neizostavno moraju da pritesne svoje telo: ako ne pritesne svoje telo. ali neće požnjeti roda za netrpljenje bola.

Ako ni nakon takvog traženja ne nađeš učitelja. Znaš da udišemo vazduh. Pokretač ovog mehanizma. psalmopojanje. Srce uvlači u sebe disanjem sveži vazduh i izbacuje topli: tako ono stalno održava sistem u koji je postavljeno da bi održalo život. govori veliki učitelj tihovanja. koja nam učitelj razobličava jer ih poznaje iz sopstvenog opita. uz sadejstvo Božije. dovedi disanje u izuzetno tihe kretnje i prisili svoj um da siđe sa udahnutim vazduhom u srce. Čistota i smirenje uručuju darove Duha.ništavnosti. on neće poželeti da luta vani. jesu pluća: Bog ih je stvorio retkim. A dok razgleda to Carstvo tamo. Moraš da znaš i to da tvoj um ne treba da ćuti i besposliči dok se nalazi tamo: njegovo neprestano delanje i poučenje mora biti molitva: Gospode Isuse Hriste. i zato ona lako uvlače i izvlače svoj sadržaj. Vernost je uzrok čistote. čim se one pojave. dok naša usta ćute. onda čini ovo što ti kažem. mi govorimo. takav. On pouzdano pokazuje taj umni put. ne nečim drugim. siromašan. i proslavi. Umno delanje je najviša škola bogoslovlja. Ono je oruđe života i telesne toplote. čim joj oduzmeš svaku pomisao . i igraj. zato što je Carstvo nebesko unutra u nama. i znaj da ćeš. Toj slovesnosti. kako smo i napisali. dakle. um uviđa da je sve spoljašnje odvratno i mrsko. i mi pod njegovim rukovodstvom mnogo zgodnije idemo tim putem. tada će ono što zatim sledi biti ispunjeno veseljem i radošću. uvedi svoj um u put kojim vazduh ulazi kroz nozdrve u srce. sluga. "zadobijaju mnogi. u onome što lukavi uvodi svojim zlim spletkama. Umetnost tvorenja molitve uma izložio je neobično jasno i potpuno blaženi Nikifor. odaj blagodarnost Bogu. A ako i nakon mnogog truda. skrušenog duha i sa suzama. zato što pruža umu i srcu znanja i utiske koji izviru iz Božijeg Duha dok sve ostale nauke pružaju tek ljudska znanja i utiske. I primoraj sebe da u grudima izgovaraš upravo to. Sine Božiji. ako hoćeš . a ne nešto drugo. a u sebe uvuklo svežinu.to možeš da učiniš. kako rekosmo. Ako nema nama poznatog učitelja. i traži ga čistom molitvom. ili. savetujemo se. tako što ga nauče. tvorimo molitve. Znaš da se slovesnost svakog čoveka nalazi u njegovim grudima. ne uđeš u klet srca. a vernost Bogu pokazujemo revnosnim odbacivanjem svih grešnih pomisli. pomiluj me. ti najpre prizovi Boga. Kao što čoveka koji se nakon dugog odsustva vratio svojoj kući ispunjava radost što vidi ženu i decu. U grudima. Ako odmah nakon toga. Srce uvlači u sebe vazduh da bi disanjem ispustilo iz sebe svoju toplotu. čak i svi. čini ga nepristupnim i nedodirljivim za napade neprijatelja. a dišemo srcem. o brate. nauči svoj um da ne izlazi brzo otuda: on je u početku veoma potišten zato što je tamo zatvoren i stešnjen. moramo svesrdno da ga tražimo. tako i um ispunjava neizreciva sladost i veselje čim se sjedini sa dušom. a ono će te naučiti onome što ne znaš.prepusti da govori: Gospode Isuse Hriste. pomiluj me. I tako. a onda se pomoli Bogu i postupaj onako kako ti kažem. monah koji je tihovao na svetoj Atonskoj gori. Brate. Kada um uđe tamo. vodi ga u svakodnevno napredovanje u ljubavi i želji prema Bogu. čim sedneš i sabereš svoj um. poučavali u desnim i levim umanjenjima i preuznošenjima. baš zato što . uđeš umom u ono mesto u srcu koje sam ti pokazao. i uvek se drži toga delanja. naći ono što tražiš. tačnije. Istinskog učitelja moramo da tražimo da bismo se njegovim poukama učili i poučavali u onome što se dešava prilikom vežbanja u paženju. On sa pravom naziva molitveno delanje umetnošću nad umetnostima i naukom nad naukama. da bismo se.*164+ "To najviše od najviših delanja".*163+ Dar Božiji privlačimo smirenjem i vernošću Bogu. Ova molitva ne da umu da se uzdigne. Retki su nenaučeni koji pojačanim delanjem i vrelinom vere dobiju to delanje od Boga: ali retkost nije zakon. kako smo ti zapovedili. Kada se pak navikne na zatvorenost i teskobu. Postupaj tako neko vreme i time ćeš sigurno otvoriti sebi ulaz u srce. Sine Božiji.

da obilno pomaže umu. Molitvi uma naučio se dok je bio u poslušanju manastirskog kuvara. taj treba da se zanima Isusovom molitvom onako kako predlaže blaženi Nikifor: tihim. spava tako duboko da ne može da se probudi iz tog sna. Izvanredan je način koji predlaže blaženi Nikifor. sa mnogo željenim i sladosnim paženjem. mi govorimo. u početku se obučavao monaškom životu u opštežiću. Monahovao je na Atonskoj gori. neprestanim uvođenjem Isusove molitve u srce. Polaganje nade u ta pomoćna sredstva veoma je opasno: to survava u materijalističko. prelazimo na to delo. što se jasno vidi iz njegove knjige. a ako hoćeš i razno delanje.radi koga se i saobrazno kome se daje i spoljašnje tihovanje po telu . Tek u poodmaklim godinama sveti Kalist je unapređen u čin konstantinopoljskog patrijarha. tvorimo molitve i psalmopojanje. kada je sazreo za takav život. jer su nepotrebna i suvišna. Mehanizmu blaženog Nikifora oni dodaju da u ovom načinu moljenja usta moraju biti zatvorena. kažu oni. radost. U molitvenom napredovanju dejstvuju sila i blagodat Božija. Njihova knjiga je namenjena isključivo tihovateljima. Duh onih ljudi koji ostaju u svom običnom stanju. vidi da poučavanje tihovanju srca . savetujemo se. one čine sve: pomoćna sredstva ostaju pomoćna sredstva. osećaj da se tamo mogu tvoriti molitve i psalmopoji. Obojica su dostigli veliko molitveno napredovanje. dakle oni koji su u znatnoj meri zadobili pribranost i veoma pažljivom molitvom pobudili duh. Onaj ko razume stvar. A pristupiće ti. niti mu pridavati posebnu važnost.smo to saznali iz opita. ovde nazvan slovesnošću. imaju veoma retki.priliči onim monasima koji su potpuno izučili pravilo monaškog života. Sveti Kalist Ksantopul je bio učenik prepodobnog Grigorija Sinaita. i nikako ga ne treba mešati sa samim dejstvom molitve. To je jasno iz onih članaka njegovog slova koji prethode izlaganju umetnosti tvorenja molitve: iz njih se. poražen padom. i ceo zbor vrlina: ljubav. Tamo. Posedovao je i obrazovanje ovoga sveta." Jasan osećaj sile slovesnosti u grudima. mir i ostale: pomoću njih će ono ispuniti sve tvoje prozbe Hristu Isusu. brate: svaka umetnost i svako pravilo. i koliko god nam bila potrebna zbog naše nemoći. Onaj ko počinje da provodi život u tihovanju. posredstvom isto toliko tihog disanja. kroz nozdrve. koji su se dugo vremena zanimali moljenjem na način svetog Jovana Lestvičnika. na osnovu pozivanja na žitije svetog Save. monasima koji mogu da se bore protiv neprijateljskih pomisli i čuvaju svoj um. dakle iz sna koji je skoro isto što i smrt: takav duh nije sposoban za duhovna vežbanja koja smo ovde naveli. Život u tihovanju počeo je da provodi kasnije. Sveti Ignjatije je bio njegov najbliži prijatelj i učesnik u monaškim podvizima. kao da iz njega proizilazi celokupno napredovanje molitve. oni koji su veoma napredovali. nepravilno shvatanje molitve i odvlači od razumevanja onoga što je duhovno. unapred su određeni i pravilno ustanovljeni zato što još . taj vidi u njegovom izlaganju i onu postepenost s kojom moramo da ushodimo i to da zadobijanje tog načina jeste dar Božiji. pomoćno sredstvo.[166+ Veoma je važno da znamo značenje koje sveti učitelji molitve uma daju predloženom mehanizmu: on je materijalno."*165+ Ovde prvo moramo obratiti pažnju na uređenje blaženog oca i na uređenje koje je on video u monahu kojeg je poučavao. Pošto su Kalist i Ignjatije Ksantopul veoma detaljno objasnili taj način u delu o molitvi i tihovanju. i zatvorenih usta. mi ih odbacujemo čim zadobijemo napredovanje. Blaženi Nikifor ovako poučava tog monaha: "Znaš da se slovesnost svakog čoveka nalazi u njegovim grudima. Gospodu našem. Lažno razumevanje molitve uvek donosi ili neplodnost ili ono vežbanje u njoj koje je veoma štetno po dušu. a time i jedino istinsko. dok usta ćute. Sveta braća Ksantopul govore: "I ovo znaj. i budi se za njih jedino onda kada se um trajno i pojačano zauzme da ga pobuđuje životvornim Isusovim imenom.

onda ćeš vremenom staviti slavni krov na započetu građevinu duha. Sveti oci su to izumeli samo kao neko pomoćno sredstvo za sabiranje misli iz uobičajene nepribranosti. prirodnim umećem disanja na nos ili sedenjem tokom vežbanja u molitvi na tihom i mračnom mestu. a ne samim. čistoj i pribranoj molitvi . smirenjem. "želiš da se obučiš tihovanju. čisto i istinski. i jednodušnim.[172+ teško jednomu. milošću i blagodaću Gospoda našeg Isusa Hrista.koje su postavili oci tvoji. Način tihovanja kojim se rukovodio prepodobni Arsenije Veliki uvek je bio odličan ."*170+ Pre svih blagodatnih darova.podvižnik stiče naviku da se moli bez prisile. ima da se dogodi u svoje određeno vreme. Ignjatije Nikoforovski.kaže Pismo .*175+ Potpuno tihovanje u naše vreme sasvim je teško. s tim što su prolazili i molitvu saobraznu tom stanju. što je isto.koja. sa ljubavlju prebiva u srcu. a zatim tihovanje. monasi koji su veoma napredovali u molitvi uma. prebivali su povremeno čas u tihovanju.a danas mora biti priznat za najbolji.najpre zanimali ispunjavanjem onih zapovesti koje se odnose na one koji žive u ljudskoj zajednici. i neprestano se moli.*169+ srdačnim. sa Jedinstvenim i Onim koji sjedinjuje. Tako su postupili sveti Vasilije Veliki i sveti Grigorije Bogoslov. čistim. govore oni. u svoju keliju primao je jedino u krajnjoj nuždi. .nismo dostigli stanje u kome možemo da se molimo u srcu čisto i pribrano. dakle stanje u kome se sam um stalno obraća sebi. korisno vežbati se u Isusovoj molitvi u monaškoj zajednici. kako rekosmo. Sve je. i vere punim prizivanjem Gospoda našeg Isusa Hrista.[173] Ako postaviš dobar temelj na početku. i drugo slično tome. tada ostavljamo mnogo i različito. skoro nemoguće. baš zato što je u duši bio veliki tihovatelj. po zakonima koje je predala Božija blagodat. Oni su se . tome pomaže i sedenje u tihom i neosvetljenom mestu. i pri tome to vežbanje u molitvi pomagati delatnim ispunjavanjem jevanđelskih zapovesti. mada nekad ima i slučajeva suprotnih ovome. za vraćanje misli samoj sebi i pažnji. posredstvom udisanja."*174] Uglavnom se smatra da je do sticanja pribranosti. Taj otac je stalno čuvao ćutanje. u crkvi je stajao iza stuba. Delanje je ushođenje ka viđenju. iznad reči. a tamo su se bavili delanjem u unutrašnjem čoveku i dostigli viđenje umom. Gospod naš Isus Hristos i prizivanje u srce Njegovog svetog imena sa verom daruju pribranost umu. delimično može biti nečista i rasejana zbog pomisli i sećanja koji su ustali protiv njoj postavljene zabrane da misli o ranije učinjenom i da se seća ranije učinjenog . Oni žele da monah deluje po ustanovljenom monaškom poretku. malodušno. ili. a onda opet odleti). nije išao po kelijama kod braće. Ne pomiči stare međe . ali čvrste i suštinske. pribranim. A nakon dobijanja dara pribranosti dozvoljeno je spominjati i tihovanje. Tome donekle pomaže i prirodno umeće. onda sledi mudro ustanovljene zakone. od tog života njihov um je počeo da oseća nekretanje ili pribranost: tada su se oni udaljili u samoću pustinje. po duhovnom sistemu monaškog života.[167] Od prebivanja u izloženoj umetnosti srca.kaže sveti Isak Sirijski . A kada se to desi. i sjedinjujemo se neposredno. sa Jedinim. i najpre radosno zavoli poslušnost. Serafim Sarovski. a poslušnost je ushođenje ka tihovanju. i suprotno ovome: sve je lepo i dobro uređeno kod onoga koji je dobro postavio temelj. to jest da doseže takvo stanje u kome um prebiva u srcu (i tako prevazilazi ono stanje u kome se um uvodi u srce prisilno.*171+ Sveta braća Ksantopul strogo zabranjuju preuranjeno stremljenje ka onome što. uostalom. ono pomaže da se um uvodi u srce disanjem kroz nos. Nikandar Babajevski. Naročito se poslednji nikada nije usamljivao u tihovanje primetno ljudima. pribrano."[168] Podvig molitve uma i srca "ispravlja se umom kojeg je osenila Božija blagodat. istinske ili kratkotrajne. i raznovrsno. koje vodi ka nebu. odbačeno kod onoga kod koga sam temelj nije dobro postavljen. "Ako i ti". čas u monaškoj zajednici. prostim.

osvećen i osvetljen. nego one koji su najbliže našem stanju i izlažu delanje koje nama odgovara. duševnog i telesnog podviga.*176] Sveti Isak Sirijski veoma pohvaljuje način života i tihovanja kojim je prepodobni Arsenije dostigao veliko napredovanje i predlaže da podražavamo taj veoma podesni. i mnogo truda. moramo da čitamo sa posebnim oprezom i razborito. ni da ih leči."[179+ Isto moramo da kažemo i o knjigama: nikako ne treba da biramo knjige koje su najuzvišenije.*177] U zaključku naših izvoda iz dela Kalista i Ignjatija Ksantopula navešćemo njihovo opitno mišljenje.' Sveti Varsanufije govori: Ako unutrašnje delanje ne pomogne čoveku.nije pisao i nije primao pisma. ni sa malo truda i vremena. telesni i duševni čovek ga razume onako kako odgovara njegovom stanju. da bi. i ako nastavi da deluje na monaha. cilj njegovog života i svih njegovih delanja bio je čuvanje paženja. i tako će svetlošću svojih misli svakoga časa videti Boga. čiji ćemo. i da bi se u njemu nastanio Hristos. on ga sve više skreće sa istinskog pravca. donosi čistotu. Zbog toga otačke knjige. a čistota istinsko tihovanje srca. po sili. "prenositi bilo koje uzvišeno učenje nekome ko je još početnik i ko je po duhovnom uzrastu dete. kako govori apostol: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u nečemu niste valjani."'*178] Mislimo da ovi izvodi iz dela svetih otaca dovoljno objašnjavaju delanje Isusove molitve.' Prepodobni Jovan Karpatski govori: 'Treba mnogo vremena i podviga u molitvama da bi se u nepomutivom ustrojstvu uma našlo neko drugo nebo srca. nadamo se. jednaki i saobrazni podvizi. Naša sloboda. danas jedino preostalo sredstvo rukovođenja. Unutrašnje delanje. Smatramo preko potrebnim da našim ljubljenim ocima i braći ponovimo upozorenje da ne teže čitanju otačkih dela o monaškim uzvišenim delanjima i stanjima. Prevashodstvu dara i blagodati. Blažen je onaj koji gleda Gospoda u unutrašnjoj riznici srca. A kada se useli Bog. saglasno sa mišljenjem ostalih svetih otaca. dotle su zanosi početnika lako zapažani i lečeni. onoga koji je pao u zanos podstiču na još veći zanos. biti pričasnici. ili prozorljivosti. da se to sada jedino sredstvo rukovođenja ne bi pretvorilo u sredstvo nepravilne delatnosti i iz nje proisteklog rastrojstva. i sa suzama izliva svoje moljenje pred Njegovom dobrotom. Sveti Isak govori: 'Onaj koji želi da vidi Gospoda. i da onih koji nisu padali u zanos naprosto nema. onda je njegov spoljašnji trud uzaludan. iako to čitanje stvara nasladu. iako ih radoznalost vuče da čitaju ta dela. ni kako bilo. tada On izgoni demone i strasti. rekao je sveti Isak Sirijski. "Ne treba". po tajanstvenom svetom učenju. mora biti posebno ograničena. Ako zanos ne bude primećen. gde živi Hristos. "ne postiže se ni jednostavno."*180] I kada sluša duhovno slovo. da je veoma malo onih koji su odbacili svoj zanos. U ostalim svetootačkim delima izloženo je isto ovo učenje. govori sveti Jovan Lestvičnik o izboru učitelja. neprijatelj bio izgnan sa polja srca. moraju biti. da je za dostizanje pribrane molitve srca potrebno i mnogo vremena i mnogo napora. ushićenje. Pogubni zanos neopitni učitelji često smatraju velikim napredovanjem. No danas nema ko ni da zapazi zanose. udaljavao se od svih odnosa koji su mogli da naruše njegovo paženje. "Veliko je zlo". takvo tihovanje donosi smirenje. Možemo potpuno tačno reći da se većina nalazi u raznom zanosu. zbog ovakvog današnjeg vremena. a smirenje čini čoveka stanom Božijim. sledi njegov . mada se i to retko dešava po nedokučivom proviđenju Božijem: ono zahteva i mnogo vremena. pun čistote i blagodati. sjedinjeno sa bolom srca. već pre svega istinski smirenoumne podvižnike koji po načinu i mestu podviga odgovaraju našoj bolesti. Dok je bilo blagodatnih učitelja. mudri i veoma plodni način. taj se trudi da umešno očisti svoje srce sećanjem na Boga. i čovek postaje hram Božiji. kao u ogledalu. "da tražimo učitelje koji imaju dar proroštva. iskrivljuje ga. izopačuje. "Stalno moljenje u srcu" govore oni.

i oboje se sačuva. izmučen. suprotno svojoj nameni. odobreno mu je da se . na kome je sedeo Jov kada ga je sotona udario zlim prištom od pete do temena. prvo. 4) Držanje leve ruke na grudima. u zemunici. Neki starac je dostigao hrišćansko savršenstvo. Kada se vratio u Rusiju nastanio se u privremeni opštežiteljni manastir. malo iznad leve sise. ali pošto skoro celokupno vreme istinski podvižnik posvećuje molitvi. Najpre je tihovao u Rusiji. lagane. i sama će propasti. po naročitom proviđenju Božijem. doprinosi osećanju sile slovesnosti. onda oni objasne sebi tvoje reči na svoj način. A kada dostigne veliki stepen paženja na molitvi. 1) Brojanice ili lestvica.izopačeni smisao. u šumi. nije pogubna samo glad: poguban je i višak hrane. na štetu i propast duše.*184] Monah mora da vidi da je zbog greha obogaljen. i bio uslišan i pomilovan. Nije greh samo ono što je pogubno: pogubno je i samo dobro kada ga činimo u nevreme i u pogrešnoj meri. postoje i razna druga pomoćna sredstva koja pomažu početnicima u vežbanju u Isusovoj molitvi. Brojanice obično imaju sto zrna. drži se uporno tog pravca kao da je baš taj pravac dat svetim slovom. Niska stolica takođe izobražava đubrište. i tako nanose sebi štetu. koja obavezno moraju biti usklađena sa stanjem delatelja: u protivnom. i kada me pitaju. pomiluj me![183]. jer to čuva um od rasejanosti i pomaže umu da se usredsređuje u srce. a drugo. stupio u tihovanje od svoje mladosti. unakažen." Starac je odgovorio sa svetom prostotom: "I sam vidim! A šta da radim? Za mene su svi viši od mene. Nego se sipa vino novo u mjehove nove. Osim pomenutih pomoćnih sredstava. koji je sedeo kraj puta i vikao Gospodu: Sine Davidov Isuse. Niska stolica je veoma podesna za vežbanje u Isusovoj molitvi. ti govoriš braći o delanjima i stanjima koja nisu dostupna njihovom shvatanju i uređenju. sedeći. Navešćemo glavne. Starac je davao savete iz svog uređenja i ozleđivao duše braće. tako što je. dobija lažni pravac. da bi se ugledali na slepog siromaha iz Jevanđelja. koja se nalazi u grudima. to jest biće besplodna. ispunjene osećanjem pokajanja. Mnoga braća su videla u starcu nesumnjive znake svetosti pa su mu se obratila za savet. i da iz tog jadnog stanja vapi svemilostivom i svemogućem Isusu. odgovaram iz svog stanja. Niti se sipa vino novo u mjehove stare. inače se prodru mjehovi. 5) Monasi savetuju tihovatelje da im kelija bude donekle tamna. izvan grada. i kvalitet hrane koji ne odgovara uzrastu i telesnom sastavu. 2) Veoma je korisno da se Isusovoj molitvi učimo uz velike i male poklone. zato što pažljiva molitva zahteva miran položaj. ona će pogubiti delatnika. kakve je činio blaženi mladić Georgije o kome govori sveti Simeon Novi Bogoslov u Slovu o veri. 6) Tihovatelje savetuju da sede na niskoj stolici. Jedan monah koga je starac dobro poznavao mu je govorio: "Oče. obnovitelju ljudske prirode: pomiluj me. pošto pravilo tvorenja Isusove molitve podrazumeva sto molitava." Starcu je bio nepoznat opšti monaški put. da njeni prozori budu zatvoreni. bačen u protivprirodno stanje.*181] Gospod je ovo rekao o delanjima vrline. monasi koriste brojanice i dok se. i mjehovi propadnu. Brojanicama se broje pokloni. vežbaju u Isusovoj molitvi. a lestvica sto stupnjeva. monah više ne mora da brojanicama broji koliko je izgovorio molitava jer tada sva pažnja prelazi na molitvu. a vino se prolije. uprkos pravilima.[182] 3) Korisno je da u crkvi i uopšte tokom Isusove molitve oči budu zatvorene. a zatim na Atonskoj gori. zatim postupaju po tom objašnjenju. Time se ne odbacuje stajanje. izbačen iz prirodnog stanja.

i uzeti je isceljen. šireći se svim delovima grudi veoma lako može da se spusti i zagreje donji deo utrobe. dovela na meru. treba tiho zadržati disanje.*185] Isceljenje se zadobija smirenjem i verom.[188+ Čim oseti tu toplotu. ne treba vršiti preveliki pritisak na um da uđe u srce. To je telesna toplota. u uninije. naprotiv. To posvedočuje i jevanđelska priča o isceljenju uzetoga: pošto nisu mogli da se približe Hristu od okupljenog naroda. Takvu vrelinu osećao je prepodobni ava Dorotej dok se bavio naukama i zato se rashlađivao vodom. ta strašna prelest nije ništa drugo do priliv krvi. Mnogo je opasnije. po učenju otaca. koja je zapravo toplota krvi. Uopšte. Tada se pojavljuje telesna želja. Ta toplota je direktna posledica takvog podviga:[187] svaki deo ljudskog tela se zagreva kada ga trljamo. Tako i mora da bude.*189+ Ništa posebno ne treba misliti o toj toploti. ako im budu pridavali prekomerni značaj. probili su krov kuće u kojoj je bio Hristos. čak i želja. i srce se zagreva ako se neprestano i dugo napreže.*186] Takvu vrelinu sigurno će osećati oni koji budu veoma prisiljavali sebe da sjedine um i srce materijalnim pomoćnim sredstvima. da ne iscrpljuje njihovu snagu i da im ne oduzima mogućnost da se bave duševnim podvigom. nikako ne sme biti hladna.njome bavi i sedeći. naći će u njoj prijatnost. prebiva slovesna sila. Starci su bili užasnuti lukavstvima đavola kada su čuli da se pri prizivanju Isusovog imena pojavilo veliko raspaljivanje. neuke upotrebe materijalnih pomoćnih sredstava. a ponekad i ležeći. Svesni svog jadnog stanja. već. nešto. čim su došli u to stanje. toplota krvi. i ako ne budu davali potrebni značaj duhovnim pomoćnim sredstvima. pa počne da stvara sebi nasladu. Suština delanja je u Gospodu i u Njegovom imenu. pa su tim stradalnicima zabranili vežbanje u Isusovoj molitvi. a mnogim drugim podvižnicima pričali su taj slučaj kao očiglednu tešku posledicu vežbanja u Isusovoj molitvi. oni su pribegli znamenitim starcima da bi tražili od njih savete kako da leče svoje duše rastrzane nevoljom i nedoumicom. uništava uobražavanjem. treba preduzeti posebne mere predostrožnosti čim se ona pojavi. Predostrožnost je neophodna zato što ta toplota. gde. svojstvena tim delovima tela u stanju zagrevanja. ne treba izazivati u njemu vrelinu preteranim zadržavanjem disanja i naprezanjem srca. da sebe pomračuje. naprotiv. Voda mora biti mlaka. umna delanja izazivaju vrelinu kod ljudi određene telesne građe. zato što hladna voda povećava vrelinu. dali u zbunjenost. Opit pokazuje da su se neki. Taj priliv možemo lako isceliti za dva-tri dana tako što na upaljenim mestima držimo peškire natopljene mlakom vodom. i ne shvatajući šta se dešava sa njima. misleći da je ona uzrok tog zla. treba da se vrši . poverovali su u to mišljenje misleći da je ono rezultat samog opita. i gde. 7) Podvižnici umnog delanja ponekad imaju potrebu da pomognu sebi tako što se polivaju hladnom vodom ili tako što nakvašene peškire stavljaju na mesto priliva krvi. a to je početak samoobmanjivanja. mnogo je bliže prelesti kada podvižnik osetivši u srcu ili u grudima toplotu od krvi pomisli o njoj. nasladu. obmanjuje. neopitni podvižnik će sigurno pomisliti nešto o njoj. Naročito bolesni i veoma stari moraju da paze da njihov telesni podvig ne bude prekomeran. Toplota koja je izazvana pojačanim materijalnim podvigom takođe je materijalna. Što podvižnik više prisiljava i napreže svoje telo. do kojeg dolazi usled pojačane. time se toplota krvi povećava. spustili odar na kome je uzeti ležao. a zato i o sebi. Da bi se ta toplota smanjila. upetljava. a i da bi se sprečio njen prekomerni pad. toplota pale prirode. Mnogi su poverovali u to samo zato što su uvažavali znamenito ime staraca. u očajanje. Oni su u tome prepoznali strašnu prelest. Toplota počinje da dejstvuje u srcu ako molitvu srca želimo da pojačamo na neki naročit materijalni način. ne treba mučiti srce. zbog toga. Međutim. truditi se da molitva dejstvuje u samom vrhu srca.

tada će materijalna toplota krvi potpuno da iščezne. u kome je vera u Boga i vođa. koje nam sam prst Božiji otkriva svojim dodirom.1 Od onih koji su sa velikom revnošću koristili materijalna pomoćna sredstva napredovanje su dostigli retki. Oni koji poseduju neka znanja teško mogu da detaljno i temeljno predvide i odgovorima preduhitre sva pitanja potpunog neznanja: u čemu neznanje vidi mrak. kasnije su poslužila kao uzrok značajne nedoumice i pogrešnog vežbanja u molitvi kod onih koji.bogosluženje. deluje kao lekovito. inače smeštena u grudima. i da sam. ali nisu dali preciznu pouku u kom delu srca ona treba da se vrši. "Hristos je za vernika sve". orošava. Tada se i sam molitveni čin potpuno menja: molitva postaje prirodna. Tada se u srcu pojavljuje druga toplota. vuče nas da neizrecivo ljubimo Boga i ljude . onda je ona veoma opasna: zbog neznanja i nerazboritosti ona nosi u sebi veliku mogućnost pada u prelest i u druge vrste duševnog i telesnog rastrojstva. Može li šta biti žalosnije. verovatno zato što tada nije postojala potreba za takvom poukom. Ako uz sebe imamo opitnog učitelja. rukovođen delima svetih otaca. nisu . pipajući. beznačajno nadanje u bilo šta izvan Boga može da zaustavi napredovanje. toplota koja ne izaziva nikakvo raspaljivanje. ne može da mu ne pridaje naročitu važnost. a ne neznanju i nerazboritosti. veoma je potreban razboriti oprez. Duhovno napredovanje nema ni kraja ni granice. pipajući. Čim su videli štetne posledice nerazboritog podviga. duhovna. naprotiv. Dejstvo molitve srca otkriće vam se samo po sebi. ove prelesti? Sveti oci su učili molitvi srca. Ništavno. onda je upotreba materijalnih pomoćnih sredstava malo opasna. nemajući učitelja. onaj koji ga tako zadobije vidi u dobijanju jedino Božiju milost. kada podvižniku nema druge nego da se sam. a onaj koji ga je dostigao uz pojačanu upotrebu materijalnih pomoćnih sredstava vidi dar Božiji. Kada Božija blagodat oseni molitveni podvig i počne da sjedinjuje um i srce. tanana. To dejstvo. probija u riznicu duhovnih znanja. To je na osetljivom unutrašnjem putu značajan nedostatak. prisutna u otačkim delima. neki su te posledice pripisali samoj svesvetoj Isusovoj molitvi. nematerijalna. a sve zato što su imali samo površno i nejasno mišljenje o Isusovoj molitvi i o okolnostima koje su je pratile. i neka cilj vaše molitve bude pokajanje. već. Neodređena ukazivanja na srce.[190+ Predlažem ocima i braći ubogi savet i molim ih da ne odbace moj ubogi savet: ne prisiljavajte sebe da pre vremena otkrijete u sebi molitveno dejstvo srca. potpuno slobodna i laka. sjedinjujte molitvu sa suzama. značajno spoticanje. naročito danas kada je gotovo nemoguće sresti dobrog učitelja tih predmeta. duhovno pomazanje. pokrene da učestvuje u molitvi. a rastrojili su se i ozledili mnogi. odmah za njom pokreće se i srce da i ono učestvuje u molitvi. i krila. izabere od njih ono što njemu odgovara. Ono je bolje od svih drugih dejstava u svakom smislu: ono je mnogo obilnije. dostižemo prevashodno tako što materijalnim pomoćnim sredstvima pojačano prisiljavamo sebe. jadnije od ove hule. u tome za znanje nema ničeg nejasnog. ali ne može da ne vidi svoj podvig. a ako se rukovodimo jedino knjigama. ali u vreme koje je poznato jedino Bogu. bavite se pažljivo Isusovom molitvom na način koji predlaže sveti Jovan Lestvičnik. ono je potpuno sigurno od prelesti i drugih ozleđivanja. ne može da ne vidi sam mehanički način koji je upotrebio. Božiji dar. značajna prepreka za razvoj duhovnog napredovanja. rekao je sveti Marko.tako o toj molitvi govori prepodobni Maksim Kapsokalivit na osnovu sopstvenog opita. Živite po jevanđelskim zapovestima. Potreban je. Sveti Nikifor govori o slovesnosti kao o nečem poznatom: kada se slovesnost. i noge. osvežava.

Mnogi nemaju nikakvog znanja o ustrojstvu srca. Tome donekle doprinosi i umetnost upućivanja uma ka slovesnosti i ka gornjim delovima srca. a pri dnu sužava. jedinog koji može da isceli ranu pada. sila revnosti i sila želje. u srednjem delu je sila revnosti. uvode ga u srce. ima ih i danas. Čovečije srce ima oblik dutuljaste kesice. spoljašnjom i unutrašnjom delatnošću po jevanđelskim zapovestima. preuranjene i gorde revnosti. ljubavi prema Bogu i bližnjem. shimonah Vasilije tvrdi da su tri sile duše. pa onda neznanje zloupotrebi materijalno pomoćno sredstvo. Đavo naročito proganja one koji se vežbaju u moljenju imenom Gospoda Isusa. Suvišno naprezanje pri upotrebi tog materijalnog pomoćnog sredstva je štetno zato što izaziva materijalnu toplotu: za toplotu tela i krvi nema mesta u molitvi. koju bi moralo da umrtvljava. smirenja. Posledica neuke upotrebe materijalnog pomoćnog sredstva je veoma snažno raspaljivanje telesne želje. Upražnjavanje Isusove molitve je naročito mrsko đavolu zato što molitva najspasonosnije deluje na našu dušu. njegov donji deo se spušta do krajeva rebara i slobodan je. i zato što sećanje na Boga. u donjem je sila želje. ovako raspoređene: u grudima i u gornjem delu srca nalazi se slovesna sila. nesuštinskim dobrima. koje je razjedinio pad. a to zanimanje izaziva pohotu. U čovečijem duhu skupljena su osećanja savesti. Svu svoju pažnju trudbenik molitve mora da obrati na ovo. Molitva srca je rezultat sjedinjenja uma i duha. a ona čini duh sposobnim da se sjedini sa umom koji se moli. treperenja tog dela nazivamo kucanjem srca.[191] I kasnije često srećemo primere rastrojstva zbog takvog postupanja. uobraženosti. u taj deo srca. Isusova molitva naročito."[192+ Zato svako ko je posvetio sebe istinskom služenju Bogu neprestanom Isusovom molitvom mora naročito da čuva sebe od rasejanosti misli. samim tim što se nalazi blizu polnih organa. pokreće te organe. krotosti. Onaj ko nastoji da pokrene i uzbudi donji deo srca. predstavlja sredstvo za prebivanje u neprestanom jedinstvu sa Bogom i za neprestano odbijanje neprijateljskih napada. potpune oskudice opitnih učitelja. Shimonah Vasilije i starac Pajsije Veličkovski pričaju da su mnogi njihovi savremenici ozledili sebe zato što su zloupotrebljavali materijalna pomoćna sredstva. Pozivajući se na svetog Teofilakta i druge oce. a time otkucaji srca postaju jači . s tim što su svu nadu položili na materijalna pomoćna sredstva za molitvu. "Sav podvig i sva revnost našeg neprijatelja" govori prepodobni Makarije Veliki. i zato misle da se srce nalazi tamo gde čuju njegove otkucaje. koja se pri vrhu širi. napokon. iako se raspoloženje za vežbanje u Isusovoj molitvi potpuno smanjilo. samovolje. ili duh čovekov. a Isusovoj molitvi pripiše ono što se mora pripisati zloupotrebi. a i sama po sebi.temeljno izučili otačka dela. a ona. pa su na osnovu površnog i na brzinu i čitanjem formiranog mišljen>a odlučili da se zanimaju umetnošću molitve srca. i druga slična svojstva: potrebno je da se dejstva ovih svojstava sjedine sa dejstvom uma. a sjedinjuje ih blagodat iskupljenja. taj pokreće silu požude.usmeravaju dah. Oni samovoljno pristupaju vežbanju u molitvi srca . Njegov gornji deo je smešten naspram leve sise i pričvršćen je. Sjedinjenje je delo prsta Božijeg.ne znajući da time prizivaju i sebi nameću nepravilno stanje i prelest. a iskrenost svoje dobre volje trudbenik dokazuje time što će isceljenje dobiti neprestanim prebivanjem u molitvi. za to on upotrebljava prelesti sveta i odvlači od istinskog dobra ka prividnim. ili prirodna požuda. i nikako ne sme da dozvoljava sebi . Kakva čudna pojava! Podvižnik se naoko zanima molitvom. Takvi primeri nužno postoje zato što su neizbežna posledica neznanja. slovesna sila. "sadržana je u njegovom nastojanju da našu misao odvrati od sećanja na Boga i od ljubavi prema Njemu. dovode taj deo do telesne uzrujanosti. Jasno objašnjenje ovoga postalo je preka potreba. zaključavanjem uma u reči molitve.

poučava i teši Serafim. sećanjem na najpotrebnije predmete. Posebnim nevoljama i gonjenjima istinskog. čak i onda kada njihovo dejstvo izgleda sasvim pravedno. Najužasniji primer kakvom strašnom mržnjom prema Bogu. verujući da se Isus neumorno stara o onom svom slugi koji svojim neumornim sećanjem na Hrista dokazuje da se neprestano nalazi uz Njega. no koji provode spoljašnji život i ne poznaju duhovni.bogoubistvo. kako smo već rekli. prepodobnih i samog Hrista: ne treba se bojati demonskih pretnji. ne sme da obraća pažnju na misli i maštanja koji se pojavljuju. a ne razumiju ni šta govore ni šta tvrde. U takvim slučajevima. i ne plašite se. Demoni iskušavaju pomislima. prilepljeni uz spoljašnjost i čulnost. ljudi. kao u pristanište. ipak retkim. crpeći pouku i utehu iz svog duhovnog opita. "Lukavi demoni". prema Duhu Božijem mogu da se zaraze ljudi čija se nastrojenost ni u čemu ne razlikuje od nastrojenosti demona predstavljaju judejski prvosveštenici. pretrpeo je mnoge neprijatnosti zbog neznanja i telesnog pogleda na monaštvo svoje sabraće: oni koji telesno čitaju Zakon Božiji misle da ga treba ispunjavati spoljašnjim delima. Veliki trudbenik Isusove molitve. glavni delatnici demoni: oni koriste kao svoje oruđe kako one ljude čija se delatnost ni u čemu ne razlikuje od demonske.*195] Podvižnicima koji se usamljeno i pojačano mole demoni se pojavljuju u obliku čudovišta. I u tome su. mučenika. pa time dozvoljavaju da budu obmanuti.[194+ U svim demonskim bitkama osećaj zbunjenosti uvek je siguran znak približavanja palih duhova. blaženi starac Serafim Sarovski. i nesrećama. bez unutrašnjeg podviga. napastima. maštanjima. govori prepodobni Nil Sinajski. osuđuju ih i kude. ponekad u obliku svetlih anđela. starci. raznih bojazni i drugim oblicima neverovanja. koji su učinili zločin nad zločinima . jer sa nama je Bog Gospoda Boga našega svetite u srdačnom sećanju na Njegovo božansko ime. bogougodnog podvižnika molitve izlažu njegova braća. ne smemo da ga napuštamo čak ni onda kada nas ljudi. "noću nastoje da uzbunjuju duhovnog delatnika kroz same sebe.misaono praznoslovlje. a čak i one oprezne koji shvataju lukavstva neprijatelja. a danju kroz ljude. ne treba da ulazimo u odnos i razgovor sa njima. priređuju im razne uvrede i mučenja. i stalno mora da se vraća moljenju Isusovim imenom. "ne smemo da slabimo.[196+ Čak se i oni monasi koji su dobronamerni. u obliku sablažnjivih predmeta. književnici i fariseji. a prema svim pojavama uopšte treba biti sumnjičav.[198] Božiji promisao je upotrebio prepodobnog Grigorija Sinaita u XIV veku kao oruđe za obnavljanje . tako i one koji ne shvataju demonske bitke i zato lako postaju oruđa demona. već treba da smatramo da smo nemoćni za odnose sa neprijateljskim duhovima i nedostojni za odnose sa svetim duhovima. prema Reči Božijoj. Nikakva suprotna mišljenja ni otpori na tom putu ne smeju da nas pokolebaju: u tom slučaju treba da se utvrdimo u Reči Božijoj: I ne bojte se čega se on boji.*197] "Dok prolazimo put unutrašnjeg misaonog života". nalaze da je njihovo ponašanje neobično. Sveti Simeon Novi Bogoslov govori da po nagovoru demona monasi koji provode licemerni život zavide istinskim podvižnicima pobožnosti i čine sve da ih rastroje i isteraju iz obitelji. sablažnjuju na duhovne delatnike. i On neka vam je strah i bojazan". naizgled duhovnim razmišljanjima. naša prva obaveza je da pribegnemo Bogu. ali nisu dovoljno pažljivi prema sebi. da se potpuno predamo Njegovoj volji i molimo za Njegovu pomoć: na takve pojave ne treba da obraćamo pažnju. tako što ga okružuju klevetama. pogađaju svojim suprotnim mišljenjem u samo srce i na svaki način se trude da nas odvuku od prolaženja unutrašnjeg puta tako što nam postavljaju na njemu razne prepreke. izazivanjem brige."*193+ Svaki delatnik molitve brzo će opitno upoznati da demoni vode bitku baš tim redom.

tojest prema pupku. poveo je raspravu sa Varlaamom i silom Božije blagodati pobedio ga. skoro zaboravljenog među monasima. Serafim Sarovski: "Da bismo primili i ugledali u srcu Hristovu svetlost. Izvestio je cara o tome da je otkrio jednu veliku zabludu. moramo. atonski monah i veliki trudbenik umne molitve. izopačuje zbog mraka pada u kome se nalazi.[201+ Izopačujući način moljenja umnih delatelja Istočne crkve i huleći na njega. ali ubeđenim da se Bogu služi jedino telesno. usredsređuje celokupno delanje umne molitve u materijalno pomoćno sredstvo. čak da ga sruši. Varlaam se vratio u Kalabriju i latinstvo. nazivaju samo jednim pomoćnim sredstvom. a pod velom pravoslavlja. i zašto su se u početku snažno usprotivili takvom učenju.*199+ Opisujući Varlaamovo delovanje. i površno. bez obzira na svoju zemaljsku učenost. a pošto su takvi podvižnici pridali telesnom podvigu značaj koji mu inače ne pripada. oni su upravljali oči u pupak i pri tome zadržavali disanje. čovečiji duh upravo tada potpuno pomahnitalo pokazuje mržnju prema Duhu Božijem. Kada je dobio što je želeo. ne prežu da hule i na dejstvo Svetog Duha. a ne osuđivanja odvratimo pažnju od njihovih besmislica. Varlaam i njegove hule predate su anatemi. Da bi to i ostvario. i time zaslužio pohvalu i poverenje cara Kantakuzena. a onda je lukavo naveo jednog atonskog pustinjaka da mu otkrije umetnost vežbanja u Isusovoj molitvi. grad na istoku Grčkog carstva. U Konstantinopolju je povodom toga sazvan sabor. kako smo videli. i tako dalje. onda je jasno zašto im je učenje prepodobnog o duhovnom podvigu bilo veoma čudno. Varlaam je uobrazio da materijalno. naročito onom zaraženom uobraženošću i otrovom jeresi. bez pravilne upotrebe razuma shvatio otkriveno. koje mu je darovao. koje se nalazi u Dobrotoljublju. poslušajmo šta o viđenju Hristove svetlosti govori naš blaženi trudbenik Isusove molitve. Preosvećeni Inokentije u svojoj Crkvenoj istoriji priča da je kalabrijski monah Varlaam u XV veku stigao u Solun. istoričar Fleri. Telesnom i duševnom razumu. vidljiva samim telesnim očima. latini ne prežu da hule i na blagodatna stanja izazvana molitvom. revnosnim i razumnim podvižnicima. čini samu suštinu stvari.umnog delanja. pomoćno sredstvo. a tamo su njegove hule i besmislene klevete prihvaćene kao ispovedanje istine. a pošto je znao da je grčko monaštvo glavno pojačanje Crkve. Fleri pravi izvode o mehanizmu iz Slova o tri načina moljenja svetog Simeona Novog Bogoslova. koje oci. koliko možemo. Prepustimo Božijem sudu klevete i hule jeretika. Da bi došli u stanje ushićenja. drugi veoma umni i učeni pisac. ostavio u mnogim Grcima koji su bili površni hrišćani poverenje u svoje učenje. kao i Varlaam. da zadržavamo disanje. hteo je da ga oslabi. a tada im se činilo da vide blistavu svetlost.[200+ Berže. govori da su grčki monasi sagledatelji od silnih naprezanja u sagledavanju pomerili pameću i upali u fanatizam (prelest). i tako dalje. Sveti Grigorije Palama. sa osećanjem plača. A pošto je stupio u opštenje sa satanom. Da bi učinio nešto u korist Zapadne crkve. i poslao ga na Atonsku goru da svoje znanje. on se odrekao latinstva. sedeći u uglu kelije. kako ga. čak nosom. Da bismo to objasnili. i da bismo jasno pokazali kako telesni i duševni razum nepravilno shvata sve duhovno. i tako izopačuje to delanje. Teško bi bilo poverovati da je umni i učeni Fleri napisao ovakvu besmislicu da ona nije zapisana na stranicama njegove istorije. izrazio je želju da provodi najstroži monaški život. prenosi doduše pobožnim. i tvrdi da Simeon.da odvučemo sebe od vidljivih . preneo ga na Zapad. iznećemo ovde ukratko klevete i zle reči o umnom delanju koje su izneli latinski monah Varlaam i neki zapadni pisci. da bi pokolebao celu Crkvu. i da duhovna viđenja nisu ništa drugo do materijalna viđenja. tobože poučava da svoje oči i svoju misao okrenemo prema sredini stomaka. još čudnije izgleda samo umno delanje. Napisao je nekoliko dela u kojima je dokazivao ispravnost Istočne Crkve.

i u njemu opovrgao sve ono što je jedan sujetni filosof.Veoma je korisno da znamo da plod čiste pribrane molitve uvek bude obnavljanje prirode. video je da su neki revnitelji nakon te molitve upali u neku prelest zbog svoje samovolje. na njene revnitelje i delatelje."*205+ Ovo učenje Makarija Velikog potvrđuju i svi sveti oci Istočne crkve. odbačenih. koja donosi blagodatne darove. i istinski poznaje Bog dušom dostojnom i koja ljubi. monah. da se obnovljena priroda snabdeva i ukrašava darovima Božije blagodati.*204] Prepodobni Makarije Veliki detaljno i veoma jasno izlaže učenje o toj svetlosti u Sedmom slovu i kaže: "Ta svetlost je suštinsko sijanje sile Svetog Duha u duši. govori Pajsije u pismu starcu Teodosiju. toliko je. Kada takvim vežbanjem zadržimo um u srcu. kako govori prorok Malahija: A vama koji se bojite imena mojega. Povrh toga. mada ujedno deluje na telesne oči. hulio da je prevazišao i stare tri puta proklete jeretike Varlaama i Akindina. moramo da očistimo dušu pokajanjem. onima koji stanje pada proglašavaju i uzdižu u stanje najvišeg napredovanja. odvraća od nas Božiju milost. Riječ o . on je pokrenuo tako neobično velike progone revnitelja te molitve da su neki od njih ostavili sve i prebegli kod nas. Drugi. po meri revnosti i vreline duha prema Ljubljenome. na podsticaje samog đavola. a i zato što ih je vodio neuki i toj molitvi neiskusni učitelj.predmeta. koji su opitno poznali hrišćansko savršenstvo i prikazali ga u svojim delima svojstvenim toj neizrecivoj tajni tako što su ga izobrazili u materijalnom svetu. Pajsijev savremenik. zato što.[206] "Ovih dana". kroz nju se otkriva svako znanje. tada. pa se namerio da izloži te hule pismeno. moramo da zatvorimo telesne oči. "jedan monah. Starac Pajsije Veličkovski je krajem prošlog. iz Mošenskih gora. i život bješe svjetlost u ljudima." Koliko god telesni i duševni razum bio bogat premudrošću sveta. a ne materijalna. slaboumni. što se i desilo svetom apostolu Pavlu. suprotno shvatanju Varlaama Kalabrijskog i latina. očišćene pokajanjem i osvetljene sijanjem Duha. i ovde bogougodno provode pustinjski život. sujetni filosof. XVIII stoleća napisao svitak o molitvi uma. tada će zasijati Hristova svetlost i obasjati hram duše svojim božanskim sijanjem. poznate po tome što su hulili na tu molitvu. i ne stideći se ljudi. no tada je oslepeo. Bogu neprijateljskih duhova. kao svojstva obnovljene prirode. Podvig molitve zahteva temeljnu obuku. Ona je sredstvo sjedinjenja čovekovog duha sa Božijim duhom. ali on nije za to okrivio samovolju i neiskusno poučavanje: ne. čovek nalazi u imenu koje priziva nasladu. a ona stvara želju da traži najvišu svetlost. dobrim delima i verom u Onoga koji je raspet radi nas. a blagodatni darovi dolaze sami po sebi. hulio na nju. Filosofu nije bilo dosta da huli samo usmeno. Ne bojeći se Boga. duhovna. on veoma divlje i nedobronamerno gleda na molitvu uma. a veoma podrobno o sticanju čiste molitve. on je podigao strašna i sramna huljenja na tu svetu molitvu.[202] Ta svetlost je ujedno i život po jevanđelskim rečima: U njemu bješe život. pogođen Božijom kaznom. on je hulio na tu svetu molitvu. i zato je naročito čudna i mrska onima koji su skloni tome da njihov duh prebiva u zboru palih. da pogruzimo um u srce. i to je preseklo njegov bogoborački poduhvat. Zato svi oci veoma kratko govore o darovima blagodati. nesvesnih svog pada. Njegove hule su postale toliko snažne da su neki starci zabranili čitanje otačkih knjiga i zapretili da neće dati blagoslov za čitanje. i tamo da prizivamo ime Gospoda našeg Isusa Hrista. na poticaj uobraženosti. huljenja koja celomudreno ljudsko uho ne može da podnese."*203] Iz ovoga se vidi da je ta svetlost. granuće sunce pravde. a da je težnja ka preuranjenom zadobijanju tih darova krajnje štetna i vodi jedino ka prelesti. zbog filosofovih razvratnih reči došli su do takvog bezumlja da su otačke knjige koje su imali privezali za cigle i bacili u reku. da ona otvara duševne oči da sagledavamo njima.

i slabost je Božija jača od ljudi. naša prazna maštanja zamenimo neprekidnom molitvom Gospodu Isusu. zbog nerazumne brige. Božiju silu i Božiju premudrost.*208] Ludost je što su naši učenjaci. ponovili hule i besmislice tih pisaca. drugo. šale. nema pažnje. Zbog toga. Sa punoćom vere položimo sve na Gospoda. a sila Božija nama koji se spasavamo. ne previše. Neosnovanost ovih dokaza razmotrili smo na odgovarajućem mestu. Ako su neprijatelji još oko nas.krstu. i time hranimo unutrašnjeg fariseja!"*211] Neka odstupi od nepravde svaki koji priziva ime Gospodnje. nastale u nama zbog našeg neverovanja. da se malopomalo obučavamo i ushodimo na stepen umnog delanja. i donosi rod saobrazan tom delovanju. a ne da do smrti ostajemo u psalmopojanju. ona ostaje ludost kada je um javlja srcu i celokupnom biću starog čoveka. odbacimo praznoslovlje. a naročito na one koji su se namerili da se vežbaju u neprestanom moljenju imenom Gospoda Isusa. Ima li šta detinjastije od onoga kada pročitamo ustima našu spoljašnju molitvu. hule. zbog potpune oskudice učitelja tog delanja. "bez opitnog umnog delanja. zlopamćenja. Ako u psalmopojanju koje se vrši glasno. ali istinski hrišćani naizgled slabim i maloznačnim podvigom molitve uma zadobijaju Hrista. površno. drže samog psalmopojanja. a naše mnoštvo misli. što je neodvojivo od telesnih delatnika koji ne vode računa o umu. razdražljivosti i drugih naših strasti. ono samo počinje da dejstvuje u njemu i vrši ono dalje čišćenje za koje sopstveni čovekovi napori nisu dovoljni. odrecimo se naslađivanja ukusnim jelima i pićima. a i zbog toga što se. smeh. Ulazeći u sasud po meri njegove čistote. Čim odbacuju opitno poznanje umne molitve. čak i od nasićenja. oni počivaju u tom svom spoljašnjem moljenju. Prečisto Isusovo ime ne podnosi da ostaje u nečistoti: ono zahteva da se iz duševnog sasuda izbaci i da bude izbacivano sve nečisto. prekinimo nepotrebne izlaske iz kelije kod braće i primanje braće u keliju pod izgovorom ljubavi. nemajući pojma o molitvi uma po predanju Pravoslavne Crkve. a potrebni su zato da bi sasud postao dostojan stan duhovnog blaga. Stalno i mnogo psalmopojanje veoma često rađa sumnju i sve što uz nju ide.*210+ Ovde je dovoljno da kažemo da se oni koji iz tih razloga odbacuju vežbanje u Isusovoj molitvi zanimaju isključivo molitvom usta. ustima. i onda se potpuno predamo našem radosnom mišljenju da radimo nešto veliko i tešimo sebe samim brojem molitava. tropara i kanona. treće. svesvete svetinje. objavljena svim ljudima kroz usta apostola. "Mnogi". silno . neka nam pravilo bude da se umereno i stalno uzdržavamo u hrani i piću. zbog nemoći i detinjske slabosti našeg uma. pogrešno misle da umno delanje priliči jedino bestrasnim i svetim ljudima. ne dostižući ni u njoj potrebno napredovanje.[209] Duhovni prijatelj starca Pajsija Veličkovskog pominje i druge njemu savremene monahe koji su odbacivali vežbanje u Isusovoj molitvi iz tri razloga: prvo. pod kojom prikrivamo prazne besede i zanimanja koja pustoše dušu. a ona se dobija prvenstveno od molitve uma.[212] zapoveda apostol.*207] Jelini koji nisu poznali hrišćanstvo i Jelini koji su se vratili od hrišćanstva ka jelinstvu traže u molitvi uma mudrost saobraznu svom nastrojenju i nalaze ludost. zbog slavoljublja. Oni ne shvataju da su nam takvo moljenje pevanjem oci predali samo za jedno određeno vreme. onda ono deluje na dušu veoma slabo. po spoljašnjoj navici. spavajmo onoliko koliko je potrebno. Jer je ludost Božija mudrija od ljudi. a pročitavši o toj molitvi jedino u delima zapadnih pisaca. ludost je onima koji ginu. zbog prelesti koja ponekad usledi nakon umnog podviga. oni ni u molitvi ustima ne mogu da zadobiju potrebnu pažnju. Ova zapovest se odnosi na sve hrišćane. govori shimonah Vasilije. Odbacimo maštanja i sujetne pomisli. zato što su smatrali da je to vežbanje svojstveno jedino svetim i bestrasnim ljudima. Povucimo se od prezasićenja. ako je ono rasejano.

Kada osetiš u sebi ta svojstva dejstvom Božije blagodati. Sine Božiji. Ako se duhom sjedinimo sa Njim. Upravi sve svoje postupke. nasladićeš se onom neprolaznom sladošću koja ne pripada ovome svetu i veku. suštinski uslov napredovanja u Isusovoj molitvi je prebivanje u zapovestima Gospoda Isusa. govori starac Serafim. celokupno svoje ponašanje po zapovestima Gospoda Isusa. "Pobožna opreznost". Zavoli Isusovu volju više od želja svoga tela. onom tihom. više od svoje duše. to jest srce sa svojim pomislima i željama. neizostavno će procvetati u tebi Isusova molitva. nikakvu zapovest. Prvo bez poslednjeg je mrtvo. a koje su udaljene od jevanđelskih vrlina onoliko koliko je zapad udaljen od istoka.i poznaćeš Hristova svojstva. Obuzdavaj i umrtvljuj sve svoje kretnje svojstvene paloj čovekovoj prirodi. "ovde je potrebna zato što je ovo more. nastoj da činiš jedino ona dela koja su blagougodna Isusu. koje se mora očistiti posredstvom paženja. veliko i prostrano: tamo su gmizavci kojima broja nema. pomislima i osećanjima koji izviru iz tih zapovesti. upravi po njima svoje reči. zato što ta molitva stanuje i počiva u umu i srcu. Takva molitva ima neobičnu silu: ona je potpuno duhovna. onda ćemo se našim duhom sjediniti sa Njim. više od svog spokojstva i svoje udobnosti. kakvu mogu da prime i iznesu misao obuhvatniju od misli o Hristovom pomilovanju grešnih? Postavi sebi za jedini cilj života ispunjenje Isusove volje u svakoj okolnosti. I sve one. ali samo u onom umu i srcu koji su obnovljeni tako što su poznali. ali silnom sladošću koja uništava raspoloženje srca prema svim zemaljskim nasladama. Tada ćeš neprestano vapiti. probali i ispunili dobru i ugodnu i savršenu volju Božiju. ostaćete u ljubavi mojoj. prinosimo mu žalbe i molimo za Njegovu milost u najvećoj tišini i smirenju. iz same dubine duše. Neophodni. .Isusova molitva zameniće ti sve ostale molitve. izvor dostupan svakome ko iskreno želi da napreduje. Ako zapovijesti moje držite. vapimo Caru careva onako kako vapiju uvređeni i ugnjeteni iz mase naroda. Ako budeš živeo na taj način. i sva tvoja dela biće podjednako dostojna neba. koliko god ona bila važna ili beznačajna. onda ćemo se ustremiti prema Njemu celim našim bićem. čak ne može ni da se ostvari. Ostanite u ljubavi mojoj. neprestano ćemo se sećati Njega. neprestano ostajati u jedinstvu sa Njim po duhu. Ne ostavljaj bez pažnje ni najmanju crtu iz Jevanđelja. koliko god ona spolja izgledala malo važna. Jevanđelje čitaj što je moguće češće. upravi po njima svoje misli i svoja osećanja . po samom svojstvu tog vežbanja. i kada ih iz toga osećanja opitno upoznaš.plačimo. nezavisno od toga da li prebivaš u bezljudnoj pustinji ili u vrevi društvene zajednice. zahteva neprekidno straženje nad sobom. u kakve god spoljašnje okolnosti ga stavio nedokučivi Božiji promisao. izučavaj u njemu volju Gospoda i Spasa svoga.*214] ako budemo nepokolebivo ispunjavali zapovesti Gospodnje. Vežbanje u Isusovoj molitvi. Neka ćuti u tebi sve tvoje staro! Neka dejstvuje u tebi jedino Isus svojim najsvetijim zapovestima. izgovara se neposredno na samo Carevo uho. samom Njegovom srcu. Kada se nasladiš Isusovim svojstvima zavolećeš Hrista i poželećeš da On potpuno obitava u tebi.*215] Život po jevanđelskim zapovestima je jedini istinski izvor duhovnog napredovanja. iz sve duše: Gospode Isuse Hriste. a ako nam bude dopušteno da uđemo u unutrašnju Carevu odaju. bez Njega u sebi smatraćeš da propadaš i da si propao. vapiti iz punoće ubeđenja. pomiluj me grešnog. ne samo grešne nego i one naizgled dobre.[216] to jest mnoge sujetne. više od života.[213] rekao je On svojim učenicima. Šta znači ostajati u ljubavi prema Gospodu? To znači: neprestano se sećati Boga. koje su često veoma razvijene kod neznabožaca i jeretika.

govori starac Pajsije. da on snažno deluje na mene kroz moja osećanja. da smo dvodušni. kako je Gospod i rekao: Neće svaki koji mi govori: Gospode. kome se poklanjamo. Oni savetuju da za vreme vežbanja u Isusovoj molitvi sedim na niskoj stolici da bih time svoje telo doveo u položaj siromašnog čoveka koji traži milostinju i da bih lakše osetio ništavnost svog života. da bismo se lakše priučili Isusovoj molitvi. ništavna. "najviši monaški podvig. Naš život je oslabljen: dobra volja je klimava. i zato su nam preko potrebna spoljašnja pomoćna sredstva. Da bismo postali sposobni za otkrivanje tog dejstva u nama. da. po određenju otaca.tamo će ući onaj koji tvori volju Oca mojega koji je na nebesima[220] Za one koji su napredovali nisu potrebna nikakva spoljašnja pomoćna sredstva: usred bučnog mnoštva sveta oni prebivaju u tihovanju.[218+ Kada se javi osećanje tog tihog i tankog glasa. moramo biti obrađeni jevanđelskim zapovestima. Nikakva spoljašnja pomoćna sredstva ne bi bila potrebna da smo živeli onako kako treba živeti. tada podvižnik postaje potpuno svestan svoje ništavnosti i sa suzama i novim naporom nastoji da otkrije u sebi tu istinu najpažljivijom i najpobožnijom molitvom. kao što smo ranije rekli. jedinog pod nebom koje treba da nas spasi.nepravilne i nečiste pomisli. Kada prisustvujem bogosluženju. u nama samima! A ako nešto izvana dejstvuje kao prepreka. ni u ono koje se otkriva u nama za vreme našeg zemaljskog života . i vrhunac ispravljanja. Gospode. mračnu keliju u kojoj ću se moliti. tako saobrazno tome nevidljivi neprijatelj razapinje protiv nje nevidljive. ni u ono koje nas očekuje po blaženom upokojenju. prebiva u neprestanoj umrtvljenosti. plodovi zlih duhova. tada se iz njega jasnije zapaža i jasnije ispunjava Božija volja. da nas je greh ozledio."*219] Drugi osnov za moljenje Isusovim imenom umesto ovog postavljenog ne može se postaviti: taj osnov je sam Gospod naš Isus Hristos. po mogućnosti. da ga ne zanese neka raspaljenost krvi. i da bi mi udubljivanje u sebe bilo olakšano. da bi tako mojaosećanja došla u nedejstvo. tanane. njima ne treba pridavati prekomerni značaj. Bogočovek. onda to samo pokazuje da je naša dobra volja slaba. Sve prepreke za duhovno napredovanje nalaze se u nama. da bi moja veza sa svetom bila prekinuta. najtananije i nevidljivo delanje uma u dubini srca. i one će me odvući od molitve čim ih otvorim i čim predmeti koje vidim istog časa počnu da ostavljaju trag na . Na njima ne treba zadržavati posebnu pažnju. oci savetuju da zatvorim oči da bih se sačuvao od rasejanosti. Milostivi oci vide da želim da se zauzmem Isusovom molitvom. i zato mi savetuju da uđem u samotnu. ući u Carstvo nebesko. To nije sve: neprestano moramo da pazimo da um i srce prebivaju u Isusovoj volji i da slede Njegove svete zapovesti. i ne sadrže u sebi ništa naročito. da telesno mudrovanje posredstvom neke zle zamisli ne istisne duhovno mudrovanje. jer su moje oči žive za stvari. koji je neograničenu Božiju prirodu nepojmljivo prikrio ograničenom čovečijom prirodom. Ta pomoćna sredstva nisu ništa drugo do pomoćna sredstva. imena. izvor vrlina. kao što su onima koje bole noge potrebne štake ili štap. tada se posebno snažno budi glad i žeđ za Božijom pravdom. "Kao što je ta božanska molitva". ljudskom umu jedva shvatljive mreže mnogolikih prelesti i maštanja. vide da sam potpuno živ za svet. Zbog naše detinjaste slabosti sveti oci saopštavaju neka pomoćna sredstva. u nekom tihom i tankom glasu. Sva sila i sve dejstvo Isusove molitve izviru iz svemogućeg Isusovog imena."*217] Neprestano moramo paziti na sebe da se kojim slučajem ne potkrade greh i opustoši dušu. i koji iz ograničene čovečije prirode projavljuje dejstva neograničenog Boga. i kada se za vreme bogosluženja zanimam Isusovom molitvom.

cilj da se pokajemo. On će to svakako i učiniti čim vidi da smo se ispunjavanjem jevanđelskih zapovesti kolikotoliko očistili. ali pri tome moraju biti prilagođena duševnim i telesnim svojstvima svakog pojedinca: neki mehanički način koji veoma dobro odgovara jednom podvižniku drugome može biti nekoristan. veličamo sami sebe. Zauzmimo se Isusovom molitvom i neka to zauzimanje prožme nesebičnost. Delatnici molitve su našli i mnoga druga spoljašnja pomoćna sredstva koja materijalno pomažu duhovni podvig. Ta pomoćna sredstva mogu biti upotrebljena na korist. Kada je otkrijemo. Ponavljamo: moramo znati da sva mehanička pomoćna sredstva nisu ništa drugo do pomoćna sredstva koja su nam postala korisna zbog naše slabosti. ne prestajemo da osuđujemo i ponižavamo bližnje. nedostojni duhovnih naslada i viđenja. da ga zanesu maštanja o sebi. ono neće upotrebiti te darove ni u slavu Božiju. izdvaja od naše braće i posvedočuje da smo baš mi izabranici Božiji? Ne bi li taj dar za nas postao uzrok strašne duševne nesreće? Potrudimo se da se usavršimo u smirenju. kao što se sa izgrađene kuće skidaju skele pomoću kojih je ona pravljena. svome sinu. Oni koji su napredovali odbacuju materijalna pomoćna sredstva baš kao što čovek odbacuje štake čim prestane da hramlje. stanimo u mislima pred Gospoda našeg Isusa Hrista kao gubavi. nesposobni za njih zbog toga što u nama još živi stari čovek. potpuna predanost Božijoj volji. A šta bi tek bilo da nam je povereno neko duhovno bogatstvo. kao što dete odbacuje pelene čim poodraste. Prepustimo samom Gospodu da našu pažljivu molitvu ustima pretvori u molitvu uma. iako su po svemu bolji od nas. a bez paženja molitva je kao telo bez duše. a koju su sveti oci nazvali gordom drskošću. Pažljivom molitvom tražimo da okrenemo poglede uma na same sebe da bismo otkrili u sebi svoju grešnost. bezumnim raspaljivanjem. neki duhovni dar koji nas. Daleki od duhovnih darova. na kome prineta žrtva molitve ushodi Bogu. da nam tako ne bi bila pokradena nada u Gospoda. Smirenje je onaj jedini žrtvenik na kome nam je duhovnim zakonom dozvoljeno da prinosimo žrtvu molitve. dolazi pred Njega. Razboriti roditelj neće dati oštri mač detetu. Smirenje je onaj jedini sasud u koji prst Božiji stavlja blagodatne darove. i tako će ispuniti sebe pogubnim preuznošenjem. potrudimo se da postupimo krajnje oprezno i razborito. iz srca kojeg je slomila bolest zbog naše . plačni molitveni vapaj počnimo pred Njim iz siromaštva našeg duha. da se ne bi ispostavilo da svu nadu polažemo na sebe ili na bilo šta drugo materijalno i sujetno. viđenja: mi smo grešnici. Zaključavanjem uma u reči molitve pokazujemo da na te reči pazimo najviše što možemo. jednostavna i iskrena namera. sad već posednike tog dara. oduzeti. vera u Boga. i da pri tome um zaključava u reči molitve. pogubnim prezirom prema bližnjima. i nastaje u srcu od ispunjenja jevanđelskih zapovesti. Dete je zbog svog duhovnog uzrasta nesposobno za duhovne darove.mom umu. blagost. nada u premudrost. Kada biramo mehaničke načine. ni da porazi nevidljive neprijatelje: ne. Obraćaćemo se pre svega najjednostavnijim i najsmirenijim načinima zato što su najbezbedniji. hromi. koje se sastoji u naročitom blaženom nastrojenju srca. slepi. neodređena revnost koja se neopitnima predstavlja kao vrlina. Svima i svakome suštinski je korisno da obučavanje u moljenju imenom Gospoda Isusa počne izgovaranjem Isusove molitve ustima. ono će ih upotrebiti da porazi samo sebe. ni na korist svoju i svojih bližnjih. Ne položimo našu nadu ni na njih ni na količinu našeg delanja. besomučni. svemoć te svete volje. da nas ne zanosi prazna radoznalost. odnegovali. Dete nije u stanju da upotrebi mač protiv neprijatelja. vratili. srca i duše. postajemo gordi. gluvi. ispunjeni smrdljivim strastima. čak štetan. ono će se igrati sa groznim mačem i njime lako probosti samo sebe. Ne tražimo naslade.

Sine Božiji.grešnosti. pomiluj me grešnog. Amin. Neka taj vapaj bude beskrajno obiman! Neka se pokaže da nijedna mnogorečitost i nijedna raznovrsnost reči nije sposobna da ga izrazi. neka se oblači u kratku ali mnogoznačnu molitvu: Gospode Isuse Hriste. neka se neprestano oblači. obiman i neiskaziv. . Takav.