SLOVO O ISUSOVOJ MOLITVI[1]

Poinjem ovo slovo o Isusovoj molitvi i odmah prizivam sveblagog i svemogueg Isusa da pritekne u pomo mom ogranienom umu. Poinjem ovo slovo o Isusovoj molitvi i seam se Simeonovih rei o Gospodu: Gle, ovaj lei da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga e se govoriti. Kao to je Gospod bio i jeste istinski znak, znak protiv koga e se govoriti, predmet neslaganja i sporenja izmeu onih koji su poznali i onih koji nisu poznali Gospoda, tako i moljenje Njegovim svesvetim imenom predstavlja u pravom smislu veliki i divni znak, i kao takvo ono je od odreenog vremena postalo predmet neslaganja i sporenja izmeu onih koji se takvim moljenjem zanimaju i onih koji se njime ne zanimaju. Sa pravom jedan otac[2] primeuje da taj nain moljenja odbacuju jedino oni koji ne poznaju takav nain moljenja, a razlog odbacivanja su predubeenja i lana miljenja o njemu. Ne obazirui se na povike predubeenja i neznanja, u nadi na Boiju milost i pomo, predlaemo ljubljenim ocima i brai nae ubogo slovo o Isusovoj molitvi na osnovu Svetog pisma, crkvenog predanja i svetootakih dela, u kojima je izloeno uenje o toj svesvetoj i svesilnoj molitvi.
Neka budu neme usne laljive, koje govore na pravednika i na velianstveno ime njegovo bezakonje, u oholosti svojoj, svojim velikim neznanjem i sa njim sjedinjenom porugom nad udom Boijim. Razmotrivi veliinu Isusovog imena i spasonosnu silu moljenja njime, uzviknimo u duhovnoj radosti i divljenju: Kako je veliko mnotvo dobrote Tvoje, Gospode, koju si pripremio onima koji Te se boje, koju ini onima koji se uzdaju u Tebe, pred sinovima oveijim.[3] Jedni (se hvale) kolima, a drugi konjima - na telesnom i sujetnom umovanju svome - a mi emo se prostoduno i sa deijom verom veliati Imenom Gospoda Boga naega.[4] Isusova molitva se izgovara ovako: Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me grenog. Ona se prvobitno izgovarala bez rei grenog; ta re je kasnije dodata. "Ta re sadri u sebi priznanje i ispovedanje pada" napominje prepodobni Nil Sorski, "ta re nama prilii, a Bogu prija zato to On zapoveda da mu molitve upuujemo iz priznanja i ispovedanja svoje grenosti."*5+ Pokazujui blagost prema slabosti onih koji tek poinju da se zanimaju Isusovom molitvom, sveti oci dozvoljavaju poetnicima da nekad govore: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grenog, a nekad: Sine Boiji, pomiluj me grenog. Uostalom, ovo je samo doputenje i znak milosti, a nikako ne naredba ili uredba koju treba neizostavno ispunjavati. Mnogo je bolje da izgovaramo uvek jednoobraznu, celovitu, nepromenjenu molitvu, jer tada promene i voenje rauna o promenama nee zauzimati um i odvlaiti njegovu panju. ak ni onaj koji radi sopstvene slabosti ima potrebu za promenom ne sme to esto da dopusti sebi. Na primer: do ruka moe da se moli reima: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grenog, a posle ruka reima: Sine Boiji, pomiluj me grenog. Prepodobni Grigorije Sinait zabranjuje estu promenu, i zato govori: "Ne moe da pusti korenje drvee koje se esto presauje."*6]

Moljenje Isusovom molitvom je uredba Boija. Nju nisu ustanovili ni proroci, ni apostoli, ni aneli - nju je ustanovio sam Sin Boiji i Bog. Posle Tajne veere, Gospod Isus Hristos je, pored ostalih najuzvienijih, konanih zapovesti, ustanovio da se molimo Njegovim imenom, dao nam je taj nain moljenja kao novi, neobini, besceni dar. Apostoli su ve donekle znali silu Isusovog imena: tim imenom isceljivali su neisceljive bolesti, a demone pokoravali, pobeivali,

vezivali, progonili. Gospod zapoveda da u molitvama upotrebljavamo to najmonije, najdivnije ime, i obeava da e ono molitvu uiniti naroito delotvornom. I to god zaitete (od Oca) u ime moje - rekao je On apostolima - to u uiniti, da se proslavi Otac u Sinu. Iako ta zaitete u ime moje, ja u uiniti.*7+ Zaista, zaista vam kaem da to god zaitete od Oca u ime moje, dae vam. Do sada ne iskaste nita u ime moje; itite i dobiete, da radost vaa bude ispunjena.*8] O, kakav dar! On je zalog neprolaznih, nemerljivih blaga! On je istekao iz usta neogranienog Boga koji se obukao u ogranienu ovekovu prirodu i uzeo oveije ime - Spasitelj.[9] To ime po svojoj spoljanjosti jeste ogranieno, ali izobraava neogranieni predmet, Boga, pozajmljuje od Njega neogranieno, boansko dostojanstvo, Boija svojstva i silu. Davaoe bescenog, neprolaznog blaga! Kako mi nitavni, smrtni, greni da primimo dar? Nisu za to sposobne ni nae ruke, ni um, ni srce. Naui nas da poznamo, koliko moemo, i veliinu dara, i njegov znaaj, i nain primanja, i nain upotrebe, da ne bismo pogreno pristupili daru, da ne bismo bili izloeni kazni zbog bezumlja i drskosti, i da bismo zbog pravilnog poznanja i upotrebe dara primili od Tebe druge, jedino Tebi poznate darove koje si obeao. Iz Jevanelja, Dela apostolskih i poslanica vidimo da su sveti apostoli imali neogranienu veru u ime Gospoda Isusa i neogranieno strahopotovanje prema tom imenu. Imenom Gospoda Isusa oni su inili najneobinija uda. Nema primera iz koga bi se moglo nauiti kako su se oni molili imenom Gospoda, ali su se sigurno njime molili. Kako su mogli da se ne mole njime kada im je sam Gospod predao i zapovedio to moljenje, kada je zapovest dva puta ponovio i potvrdio? Ako Pismo ne govori o ovome, onda ne govori jedino zato to je to moljenje bilo u optoj upotrebi i nije bilo potrebe da bude posebno uneto u Pismo upravo zato to je bilo poznato i uobiajeno. Tvrdnja da Isusova molitva jeste bila u optoj upotrebi i optepoznata jasno proizilazi iz odluke Crkve kojom se neukima nalae da Isusovu molitvu koriste umesto svih drugih molitava.[10] Drevnost te uredbe je nesumnjiva. Kasnije je ona dopunjavana onako kako su se u Crkvi pojavljivale nove molitve. Sveti Vasilije Veliki je pismeno izloio molitveno pravilo za svoju pastvu, zbog ega neki upravo njemu pripisuju i samo uvoenje pravila. Ono ni u kom sluaju nije ni izum ni uredba velikog svetitelja; svetitelj je usmeno predanje samo zamenio pismenim, isto onako kako je liturgiju, najvei sveti in - savravan u Kesariji od apostolskih vremena, prenoen usmeno i po prejemstvu - napisao da bi ga zatitio od neznaboakog bogohuljenja. Monako pravilo se sastoji najvie u Isusovoj molitvi. To pravilo se predaje u tom obliku svim monasima Pravoslavne Crkve;[11] u tom obliku aneo ga je predao prepodobnom Pahomiju Velikom i monasima njegovog opteia. Prepodobni je iveo u IV veku; u pravilu se govori o Isusovoj molitvi isto onako kako se govori o Molitvi Gospodnjoj, o pedesetom psalmu i o Simvolu vere - kao o onom to je optepoznato i opteprihvaeno. Prepodobni Antonije Veliki, otac iz III i IV veka, nalae svojim uenicima najrevnosnije vebanje u Isusovoj molitvi, i govori o njoj kao o neemu za ta nije potrebno nikakvo objanjenje. Objanjenje ove molitve poelo je da se pojavljuje kasnije u onoj meri u kojoj je ivo poznanje o njoj postajalo sve oskudnije. Podrobnije uenje o Isusovoj molitvi izloili su oci XIV i XV veka, kada je vebanje u njoj poelo skoro da pada u zaborav ak i meu monasima. Nama poznati istorijski spomenici ranog hrianstva ne govore posebno o molitvi imenom Gospodnjim: pominju je jedino u izlaganju neeg drugog. ivotopis svetog Ignjatija Bogonosca, episkopa antiohijskog, koji je zavrio svoj ivot muenikom smru u Rimu, za

vreme cara Trajana, belei sledee: "Dok su bezbonici izvodili svetog pred zveri, da ga zveri pojedu, primetili su da on neprestano ima na ustima ime Isusa Hrista, pa su ga zapitali zato neprestano pominje to ime. Sveti je odgovorio da je u njegovom u srcu napisano ime Isusa Hrista, i da ispoveda ustima Onoga kojeg uvek nosi u srcu. Zveri su pojele svetog: ostale su njegove kosti, a njegovo srce je, po Boijoj volji, ostalo netaknuto. im su nevernici nali srce, setili su se rei svetog Ignjatija, pa su, u elji da saznaju je li tano ono to je svetitelj rekao, razrezali to srce na dva jednaka dela. Na oba dela razrezanog srca nali su natpis zlatnim slovima: Isus Hristos. Tako je sveti muenik Ignjatije imenom i delom bio bogonosac, jer je uvek nosio u svom srcu Hrista Boga, ije je ime, kao prutiem, um ispisao razmiljanjem o Bogu." Bogonosac je bio uenik svetog apostola i jevaneliste Jovana Bogoslova, i bio je udostojen da u svom detinjstvu vidi samog Gospoda Isusa Hrista. To je ono blaeno dete za koje Jevanelje kae da ga je Gospod postavio meu apostole, koji su raspravljali o tome ko je najvei u Carstvu nebeskom, a zatim zagrlio, i rekao: Zaista vam kaem, ako se ne obratite i ne budete kao djeca, neete ui u Carstvo nebesko. Koji se, dakle, ponizi kao dijete ovo, onaj je najvei u Carstvu nebeskom.[12] Naravno, sveti Ignjatije je uio od svetog jevaneliste i nauio se Isusovoj molitvi, i zanimao se njome u tom vremenu procvata hrianstva, kao i svi ostali hriani. Tada su se Isusovoj molitvi obuavali svi hriani, prvenstveno zato to je ta molitva izuzetno znaajna, zatim zato to su rukopisne svete knjige retke i skupocene, zato to je mali broj ljudi bio pismen (veina apostola je bila neuka), zato to je Isusova molitva pogodna, dovoljna, i to ima neobino dejstvo i silu. "Veliko je i neizmerno ime Sina Boijeg", rekao je aneo svetom Jermi, neposrednom ueniku apostola, "ono dri ceo svet." im je uo ovo uenje, Jerma je upitao anela: "Ako Sin Boiji dri sve stvoreno, podrava li one koji, otkako ih je On prizvao, nose Njegovo ime i hode u Njegovim zapovestima?" Aneo je odgovorio: "On podrava one koji od sveg srca nose Njegovo ime. On sam je njihova osnova, i dri ih sa ljubavlju, zato to se oni ne stide da nose Njegovo ime."[13] U crkvenoj istoriji itamo ovakvu priu: "Vojnik Neokora, Kartaginjanin, sluio je u rimskom odredu zaduenom da brani Jerusalim u vreme kada je Gospod na Isus Hristos dragovoljno pretrpeo stradanja i smrt radi iskupljenja ljudskog roda. Kada je video uda koja su se dogodila za vreme smrti i vaskrsenja Gospoda, Neokora je poverovao u Gospoda i apostoli su ga krstili. Po zavretku vojne slube, Neokora se vratio u Kartaginu i blago vere predao celoj svojoj porodici. Hrianstvo je primio i Kalistrat, unuk Neokorin. Kada je napunio potreban broj godina, Kalistrat je stupio u vojsku. Vojni odred u kome je sluio inili su idolopoklonici. Oni su poeli da obraaju naroitu panju na Kalistrata im su primetili da se ne poklanja kumirima i da se nou, usamljen, dugo moli. Jednom prilikom su ga prislukivali dok se molio, i kada su uli da neprestano ponavlja ime Gospoda Isusa Hrista, izvestili su o tome svog zapovednika. Ispovedao je Isusa sveti Kalistrat nasamo i nou i danju, pred svima, i svoje ispovedanje zapeatio krvlju."*14] Pisac V veka, prepodobni Isihije Jerusalimski, ve se ali da je vebanje u Isusovoj molitvi veoma retko meu monasima.[15+ Vremenom je vebanje u Isusovoj molitvi postajalo sve ree, i zato su sveti oci nastojali da ga podre. Poslednji pisac o ovoj molitvi bio je blaeni starac, jeromonah Serafim Sarovski. Pouke ukraene njegovim imenom nije pisao samo starac: u njima su zapisane i rei jednog monaha kojeg je starac pouavao; one su obeleene blagodatnim pomazanjem.*16] Danas su monasi gotovo prestali da se vebaju u Isusovoj molitvi. Razlog ostavljanja je nemar, smatra prepodobni Isihije. Mora se priznati da je ova optuba istinita.

Blagodatna sila Isusove molitve sadrana je u samom boanskom imenu Bogooveka, Gospoda naeg, Isusa Hrista. Iako nam brojna svedoanstva Svetog pisma javljaju veliinu Boijeg imena, znaenje tog imena neobino jasno objasnio je sveti apostol Petar pred judejskim Sinedrionom, kada je Sinedrion ispitivao apostola kakvom silom ili u ije ime im je darovano da iscele hromog od roenja? Tada Petar, ispunivi se Duha Svetoga, ree im: Knezovi narodni i starjeine Izrailjeve, ako nas danas ispitujete zbog dobroinstva bolesnom ovjeku, kako on ozdravi, neka je na znanje svima vama, i svemu narodu Izrailjevu, da u ime Isusa Hrista Nazareanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podie iz mrtvih, njime stoji ovaj pred vama zdrav. On je kamen koji vi zidari odbaciste, a koji postade glava od ugla: i nema ni u jednome drugome spasenja. Jer nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima kojim bismo se mogli spasti.[17] Ovo svedoenje je svedoenje Svetog Duha: usta, jezik, glas apostola bili su samo orua Duha. I drugo orue Svetog Duha, apostol neznaboaca, proglaava slinu objavu. Svaki - govori on - koji prizove Ime Gospodnje bie spasen.[18] Isus Hristos je unizio sebe i bio posluan do smrti, i to do smrti na krstu. Zato i Njega Bog visoko uzdie, i darova mu Ime kojeje iznad svakoga imena, da se u Ime Isusovo pokloni svako koljeno to je na nebesima i na zemlji i pod zemljom.[19] im je predvideo dalju budunost, David, Isusov praotac po telu, opevao je veliinu Isusovog imena, ivopisno izobrazio dejstvo tog imena, borbu posredstvom tog imena protiv vlasti greha, silu koju ono daje pri oslobaanju iz robovanja strastima i demonima, blagodatni trijumf onih koji su pobedu odneli pomou Isusovog imena. Posluajmo, posluajmo bogonadahnutog Davida! Car prorok neobino jasno opisuje ono to e se zbiti za hiljadu godina: uspostavljanje duhovnog Hristovog carstva na zemlji, i govori da e se vlast Bogooveka prostirati od mora do mora i od reka do krajeva vaseljene. I poklonie se njemu svi carevi zemaljski, svi narodi njemu e sluiti. I dragoceno je ime njegovo pred njima, i molie se za njega svagda, vasceli dan njega e blagosiljati. Neka bude ime njegovo blagosloveno u vekove, pre sunca prebivae ime njegovo; i blagoslovie se u njemu sva plemena zemaljska, svi narodi nazivae ga blaenim. I blagosloveno Ime slave Njegove doveka i u vek veka, i ispunie se slave Njegove sva zemlja.*20] Veliko sluenje molitve, koja uvodi oveka u najblie zajedniarenje sa Bogom, pojavilo se na zemlji u najirim razmerama onda kada je Bogoovek pomirio oveka sa Bogom. To sluenje je obuhvatilo zemlju: nastanilo se u gradovima i selima, procvetalo u bezljudnim, dotad nenaseljenim pustinjama, zasijalo u mranim peinama, u klisurama, u provalijama i na planinskim vrhovima, u estarima neprohodnih uma. Ime Bogooveka dobilo je u molitvenom sluenju najvaniji znaaj zato to to ime jeste ime Spasitelja ljudi, Tvorca ljudi i anela, ime ooveenog Boga, Pobednika pobunjenih slugu i stvorenja - demona. Pred njim - naim Gospodom i Iskupiteljem - pred njim e pripasti Etiopljani, demoni, i neprijatelji njegovi, pali duhovi, prah e lizati.*21+ Gospode, Gospode na, kako je divno Ime Tvoje po svoj zemlji! Jer se uzdie velianstvenost Tvoja iznad nebesa. Iz usta dece i odojadi nainio si (Sebi) hvalu, nasuprot neprijatelja Tvojih, da satre neprijatelja i osvetnika.*22] I zaista! veliina Isusovog imena nadmauje mo razumevanja koju poseduju razumna bia na zemlji i na nebu: ono se nepojmljivo poima deijom prostodunou i verom. Sa takvom istom nesebinom nastrojenou moramo pristupati moljenju Isusovim imenom i prebivati u tom moljenju; neprestano i revnosno moljenje mora biti slino neprestanoj tenji deteta za majinim grudima: tada moljenje Isusovim imenom moe da se zavri potpunim uspehom, tada nevidljivi

neprijatelji mogu biti zgaeni, konano moe biti slomljen neprijatelj i osvetnik. Neprijatelj je nazvan osvetnikom zato to on povremeno, a ne stalno nastoji da od onih koji se mole oduzme posle molitve ono to su stekli tokom molitve.*23+ Za odluujuu pobedu neophodna je neprestana molitva i neprekidna budnost nad sobom. Zbog takvog znaaja moljenja Isusovim imenom, David poziva sve hriane na to moljenje. Hvalite, sluge, Gospoda; hvalite Ime Gospodnje. Neka je Ime Gospodnje blagosloveno od sada i doveka. Od istoka sunca do zapada hvaljeno je Ime Gospodnje.[24] Prinesite Gospodu slavu Imenu Njegovom; poklonite se Gospodu u dvoru svetom Njegovom;[25] molite se tako da se u vaim molitvama pokae veliina Isusovog imena, i da vi Njegovom silom uete u nerukotvoreni hram srca radi poklanjanja u duhu i istini; molite se revnosno i bez prestanka, molite se u strahu i drhtanju pred veliinom Isusovog imena, i neka se uzdaju u Tebe, svemogueg i sveblagog Isusa, svi koji znaju Ime Tvoje, iz svog blaenog opita, jer nisi ostavio one koji Te trae, Gospode.*26] Veliinu Isusovog imena sposoban je da otkrije u sebi jedino onaj koji je siromaan duhom, jedino onaj koji se zbog neprestanog oseanja svoje nitavnosti neprestano prilepljuje molitvom uz Gospoda. Da se ne vrati unieni postien sa stajanja na svojoj molitvi, ve da je prinese potpuno Bogu, nepokradenu zbog rasejanosti: siromah i ubogi hvalie Ime Tvoje.*27+ Blaen je ovek kome je Ime Gospodnje nada njegova, i koji ne gleda na sujetnosti (idolske) i na manije lane:*28] on nee pri svome moljenju obratiti panju na sablanjivo dejstvo sujetnih briga i strasti koje pokuavaju da opogane i obeaste molitvu. Zbog svoje tiine i mraka, no naroito doprinosi vebanju u Isusovoj molitvi; nou se zanimao seanjem na Boga veliki podvinik molitve David: Opomenuh se u noi Imena Tvoga, Gospode, govori on; nou sam podeavao svoju duu na boansko raspoloenje, i, stekavi to raspoloenje u delatnosti narednog dana, sauvah zakon Tvoj.*29] "Nou mnogo vremena posveuj molitvi, a malo pojanju psalama", savetuje prepodobni Grigorije Sinait, pozivajui se na svetog Jovana Lestvinika.*30] U tekoj borbi protiv nevidljivih neprijatelja naeg spasenja najjae oruje je Isusova molitva. Svi narodi - narodima su nazvani glagoljivi i prefrigani demoni - okruie me, govori David, i Imenom Gospodnjim branjah se od njih. Opkolivi opkolie me, i Imenom Gospodnjim branjah se od njih. Opkolie me kao pele sae, i planue kao oganj u trnju, i Imenom Gospodnjim branjah se od njih.[31] "Isusovim imenom bij neprijatelje: jaeg oruja ni na nebu ni na zemlji nema."[32] Tobom emo,Gospode Isuse, neprijatelj nae izbosti rogovima, i Imenom Tvojim unitiemo one koji ustaju na nas. Jer se ne uzdam u luk svoj, i ma moj nee me spasiti. Jer si nas (Ti) spasao od tlaitelja naih, i mrzitelje nae posramio si. Bogom emo se hvaliti sav dan, i Ime emo Tvoje ispovedati i hvaliti doveka.[33] Kada Isusovim imenom pobedi i rastera neprijatelje, um se prikljuuje blaenim duhovima, ulazi radi istinskog bogosluenja u hram srca, koji je do sada bio zatvoren za njega, pojui novu, duhovnu pesmu, pojui tajanstveno: Ispovedau i slaviti Tebe, Gospode, svim srcem svojim, jer si usliio sve rei usta mojih, i pred anelima psalmopevau Ti. Pokloniu se hramu svetome Tvome, i ispovedau i slaviti Ime Tvoje radi milosti Tvoje i istine Tvoje, jer si uzveliao iznad svega Ime sveto Tvoje. U dan u koji Te prizovem, brzo me uslii; umnoie me (i ohrabriti) u dui mojoj silom Tvojom.[34] Sveti David nabraja udesna delovanja svetog i stranog Imena*35] Isusovog. Ono deluje kao prijatni lek, iji nain delovanja bolesnik ne poznaje i ne razume, ali je samo delovanje oigledno na osnovu stvarnog isceljenja. Radi Isusovog imena, uzimanog u molitvi, silazi oveku pomo od Boga i daruje mu otputenje grehova; zato sveti David, iznosei pred Boga pusto i jadno stanje due svakog oveka, nunu posledicu grenog ivota, trai u ime

svih ljudi pomilovanje i govori: Pomozi nam, Boe, Spasitelju na; radi slave Imena Tvoga, Gospode, izbavi nas; i oisti grehe nae radi Imena Tvoga.[36] Radi imena Gospodnjeg naa molitva biva usliena, daruje nam se spasenje; ubeen u to, David se opet moli: Boe, u Ime Tvoje spasi me, i silom Tvojom sudi mi. Boe, uslii molitvu moju, uj rei usta mojih.*37] Silom Isusovog imena um se oslobaa od kolebanja, volja jaa, a ostala svojstva due dobijaju pravilnost revnosti; jedino se bogougodnim mislima i oseanjima, tim svojstvima ovekove neporone prirode, dozvoljava da obitavaju u dui; nema u njoj mesta za tue misli i oseanja jer e Bog spasiti Sion, i izgradie se gradovi Judeje. I nastanie se tamo, i nasledie je (narod Tvoj); i seme slugu Tvojih posedovaeje (= Judeju), i koji ljube Ime Tvoje nastanie se u njoj.*38] U ime Gospoda Isusa daruje se oivljenje due koju je greh umrtvio. Gospod Isus Hristos je ivot,*39] i Njegovo ime je ivo: ono oivotvorava one koji tim imenom vapiju izvoru ivota, Gospodu Isusu Hristu. Imena Tvoga radi, Gospode, oivi me pravdom Tvojom;*40+ i neemo odstupiti od Tebe, oivee nas, i Ime Tvoje prizivaemo.*41] Kada silom i dejstvom Isusovog imena molitva bude usliena, kada Boija pomo sie oveku, kada neprijatelji budu odbijeni, i kada odstupe od njega, kada bude udostojen otputanja grehova, kada bude isceljen i vraen u neporono prirodno stanje, kada njegov duh bude obnovljen u svojoj sili, tada e nakon pokajanja, u ime Gospoda, uslediti blagodatni darovi, duhovno imanje i blago, zalog blaene venosti, jer si Ti, Boe, usliio molitve moje; dao si naslee onima koji se boje Imena Tvoga. Dane na dane cara dodae, Godine njegove kroz dane narataja i narataja. Ostae (car) doveka pred Bogom.*42]Tada e ovek postati slobodan da peva Gospodu pesmu novu: on se iskljuuje iz onih koji su telesni i duevni, prikljuuje se onima koji su duhovni i hvali Gospodau crkvi prepodobnih. Do sada ga je Sveti Duh prizivao i poticao jedino na pla i pokajanje, a sada ga priziva: Neka se uzveseli Izrailj Stvoritelju svome, i sinovi Sionovi obradovae se Caru svome. Neka hvale Ime Njegovo u horu, uz bubanj i psaltir neka mu psalmopoju,[43] zato to nakon obnovljenja due sve njene sile, dovedene u udesni sklad i saglasje, postaju sposobne da, im ih dotakne Boija blagodat, proizvode Bogu prijatne duhovne zvuke i glasove koji odlaze na nebo, pred presto Boiji. Da se obraduje srce moje, da se boji imena Tvoga. Ispovedau Te i hvaliti, Gospode Boe moj, svim srcem svojim, i slaviu Ime Tvoje doveka, jer je milost Tvoja velika na meni, i izbavio si duu moju od pakla najdubljega.*44] Pravedni e ispovedati i slaviti Ime Tvoje, i pravi e se nastaniti pred licem Tvojim,*45] zato to um, im otera neprijatelje, koji izazivaju rasejanost, slabe i pogane molitvu, ulazi u mrak i ne vidi nita, i stoji pred licem Boijim bez ikakve pomoi. Mrak u mislima je onaj veo, ona zavesa kojom je pokriveno lice Boije. Taj veo je nedokuivost Boga za sve stvorene umove. Umiljenje u srcu postaje tada toliko snano da je nazvano ispovedanjem. Blagodatno dejstvo Isusove molitve u hrianinu koji napreduje David prikazuje ovako: Blagoslovi duo moja Gospoda, i sve to je u meni Ime sveto Njegovo.[46] Upravo tako! Pri obilnom dejstvu Isusove molitve u njoj uestvuju sve sile due i samo telo. Vebanje u Isusovoj molitvi sveti David, tanije Sveti Duh ustima Davidovim, predlae svim hrianima, bez izuzetka: Carevi zemaljski i svi narodi, knezovi i sve sudije zemaljske, momci i devojke, starci sa decom, neka hvale Ime Gospodnje, jer se uznese Ime Njega jedinoga.[47] Bukvalno razumevanje stanja navedenih u ovim stihovima bie potpuno tano, ali njihovo sutinsko znaenje je duhovno. Rei ovih stihova imaju sledee znaenje: narodi su svi hriani, carevi su oni hriani koji su udostojeni da dobiju savrenstvo,knezovi su oni koji su dostigli znaajno napredovanje, sudije su oni koji jo nisu zadobili vlast nad sobom, ali su upoznati sa Boijim zakonom i mogu da razlikuju dobro od zla i da po uredbi i pravilu Boijeg

zakona prebivaju u dobru i odbacuju zlo, devojke su pravedno srce, toliko spremno za molitvu, starci sa decom su stepen delatnog napredovanja, koje se veoma razlikuje od blagodatnog napredovanja, mada i prvo ima svoju veoma znaajnu cenu; onaj koji je dostigao savrenstvo u pobonom delanju nazvan je starcem, a onaj koji je uznet u blagodatno savrenstvo nazvan je carem. Isusovo ime ima, izmeu ostalih nepojmljivih, udesnih svojstava, svojstvo i silu da izgoni demone. To svojstvo objavio je sam Gospod. "Imenom mojim izgonie demone*48] oni koji veruju u Gospoda", rekao je Isus. Na ovo svojstvo Isusovog imena moramo obratiti naroitu panju zato to ono ima izuzetno vaan znaaj za one koji se vebaju u Isusovoj molitvi. Najpre moramo rei nekoliko rei o prebivanju demona u ljudima. To prebivanje je dvojako: jedno moemo nazvati ulnim, a drugo moralnim. Satana prebiva ulno u oveku onda kada se nastani u njegovom telu, i mui i duu i telo. Tako u oveku moe da ivi jedan demon, ali i mnogi demoni. Tada se ovek naziva besomunim. Iz Jevanelja vidimo da je Gospod isceljivao besomune; i Hristovi uenici isceljivali su besomune tako to su izgonili demone imenom Gospodnjim. Satana moralno prebiva u ovek onda kada ovek postane izvrilac volje avola. Tako je u Judu Iskariotskoga uao satana,[49] to jest ovladao je njegovim razumom i voljom, sjedinio se sa njim u duhu. U tom su stanju bili i u tom se stanju nalaze svi koji ne veruju u Hrista: i sveti apostol Pavle to govori hrianima koji su iz neznabotva preli u hrianstvo: I vas koji bijaste mrtvi zbog prijestupa i grijehova svojih, u kojima nekada hodiste po duhu ovoga svijeta, po knezu koji vlada u vazduhu, po duhu koji sada dejstvuje u sinovima protivljenja, meu kojima i mi svi ivjesmo nekada po eljama tijela svoga, inei volju tijela i pomisli, i bijasmo po prirodi djeca gnjeva kao i ostali.[50] U tom stanju nalaze se manje ili vie, shodno stepenu grenosti, oni koji su se krstili u Hrista, ali su se otuili od Njega kroz sagreenja. Tako sveti oci razumeju Hristove rei o tome da se avo, sa sedam drugih duhova gorih od sebe, vratio u duevni dom iz koga se Sveti Duh udaljio.[51+ Takvi duhovi, koji su ponovo uli, ponovo se izgone Isusovom molitvom, uz uslov da se ivot provodi u neprestanom i revnosnom pokajanju. Preduzmimo za nas spasonosni podvig! Potrudimo se da Isusovom molitvom izgnamo duhove koji su uli u nas zahvaljujui naem nemaru.*52] Ona ima svojstvo da oivljava one koje je greh umrtvio, ona ima svojstvo da izgoni demone. Ja sam - rekao je Spasitelj - vaskrsenje i ivot; koji vjeruje u mene ako i umre, ivjee.*53+ A znaci onima koji vjeruju bie ovi: imenom mojim izgonie demone.*54] Isusova molitva i otkriva prisustvo demona u oveku, i izgoni ih iz oveka. Pri tome se deava neto slino onome to se desilo pri izgonjenju neistog duha iz deaka, posle preobraaja Gospodnjeg. Kada je deak video pred sobom Gospoda, neisti duh ha odmah stade lomiti; i padnuvi na zemlju deak se valjae i bacajui penu. Kada je Gospod zapretio neistom duhu, i zapovedio mu da izie iz deaka, duh je, od zlobe i estine sa kojom je izaao, povikao, a zatim tako snano i dugo lomio deaka da je deak posle toga izgledao kao mrtav.*55+ U oveku koji vodi rasejan ivot sila satane prebiva neprimeena i neshvaena, no im uje da ovek u molitvi priziva ime Gospoda Isusa, ona postaje zbunjena. Ona podie sve strasti u oveku, posredstvom njih dovodi celog oveka u strano kolebanje, izaziva u telu razne, neobine bolesti. U tom smislu treba razumeti rei prepodobnog Jovana Proroka: "Nama nemonima ostaje jedino da pribegavamo Isusovom imenu, jer, kako rekosmo, strasti sudemoni, i izlaze iz nas od prizivanja ovog imena."[56] To znai da strasti i demoni deluju zajedniki: demoni deluju posredstvom strasti. Kada prilikom Isusove molitve primetimo da su strasti posebno uzrujane i uzavrele, ne padnimo zbog toga u

uninije i nedoumicu, ve se, naprotiv, ohrabrimo i spremimo za podvig, za revnosno moljenje imenom Gospoda Isusa, jer smo dobili jasan znak da je Isusova molitva poela da deluje u nama. Sveti Jovan Zlatousti govori: "Seanje na ime Gospoda naeg Isusa Hrista razdrauje neprijatelja na bitku, jer dua koja primorava sebe na Isusovu molitvu moe da stekne tom molitvom sve, i zlo, i dobro. Ona moe da ugleda najpre zlo u unutranjosti svog srca, a zatim i dobro. Ta molitva moe da pokrene zmiju, a moe i da je smiri. Ta molitva moe da izoblii greh koji ivi u nama, ta molitva moe i da ga istrebi. Ta molitva moe da pokrene svu silu neprijatelja u srcu, ta molitva moe, malo-pomalo, da je pobedi i iskoreni. Silazei u dubinu srca, ime Gospoda Isusa Hrista e smiriti zmiju koja gospodari na poljima srca, a duue spasiti i oivotvoriti. Neprestano prebivaj u imenu Gospoda Isusa, neka srce proguta Gospoda, i neka Gospod proguta srce, i neka ovo dvoje budu jedno. Ovo delo se, uostalom, i ne ini za jedan dan, ni za dva dana - potrebne su godine i mnogo vremena; potrebno je mnogo vremena i podviga da bi bio izgnan neprijatelj i da bi se nastanio Hristos."[57+ Ovde je oito opisano ono delanje, i jasno ukazano na orue delanja, o kome govori i na koje poziva prepodobni Makarije Veliki u svom Prvom slovu: "Posredstvom pomisli, koje neprestano rastu u tebi, ui, ko god ti bio, u svoju zarobljenu duu, robinju i slugu greha, i razmotri do dna svoje misli i ispituj dubinu svojih pomisli: i ugledae u nedrima svoje due zmiju kako pue i gnezdi se i ubija otrovom delove tvoje due. Srce je neizmerni bezdan. Ako ubije zmiju, pohvali se pred Bogom svojom istotom; a ako je ne ubije, smiri sebe tako to e se, slab i grean, moliti Bogu za svoje tajne."[58+ Isti ovaj veliki Boiji ugodnik govori: "Carstvo tame, to jest zli knez duhova, koji odiskona zarobljava oveka, obloio je i obukao njegovu duu vlau tame. Taj zli gospodar obukao je u greh duu, celokupno njeno bie, svu ju je opoganio, celu ju je zarobio u svoje carstvo; on nije ostavio na slobodi ni pomisli, ni razum, ni telo, nijedan njen deo - svu ju je zaodenuo u plat tame. Taj zli neprijatelj je celog oveka oskrnavio i izobliio duu i telo; obukao je oveka u starog oveka, opoganjenog, neistog, Bogu neprijateljskog, nepokornog Boijem zakonu, to jest obukao ga je u sam greh da ovek vie ne bi video kako hoe, nego da bi video strasno, da bi uo strasno, da bi njegove noge bile upravljene prema zlim delima, ruke prema injenju bezakonja, srce prema zlim pomislima. Pomolimo se zato Bogu da svue sa nas starog oveka, jer On jedini moe da oduzme od nas greh, pomolimo se Bogu pogotovu zato to su oni koji su nas zarobili i koji nas dre u svojoj vlasti jai od nas, a On je obeao da e nas osloboditi iz tog ropstva."[59+ Na osnovu ovakvih razmiljanja sveti oci daju onom koji se moli Isusovom molitvom sledeu, za duu spasonosnu pouku: "Dua nee moi dovoljno da se raduje dobru pravednosti ako ne postrada mnogo zato to se nije oslobodila greha. Ako eli da oisti svoje srce, razbuktavaj ga stalno seanjem na Gospoda Isusa, i neka ti to bude jedino neprekinuto pouavanje i delo. Ako neko eli da odbaci starog oveka u sebi, neka zna da to ne moe uiniti tako da se nekad moli, a nekad ne moli: on mora neprestano da prebiva u molitvi tako to e uvati um, makar se nalazio i izvan molitvenog hrama. Ako nameravamo da preistimo zlato, pa i zakratko dozvolimo da zgasne vatra u pei, ponovo emo dobiti stvrdnut i nepreien materijal: ako se nekad opominjemo Boga, a nekad ne opominjemo, onda neradom unitavamo ono to mislimo da emo dobiti molitvom. oveku koji voli vrline svojstveno je da seanjem na Boga stalno istrebljuje zemljanost srca, da bi tako, malo-pomalo, zlo sagorelo u vatri seanja na dobro, i da bi se dua potpuno vratila u svoju prirodnu svetlost sa velikom slavom. Prema tome, um se isto i neopreleeno moli ako prebiva u srcu. Tako je isti taj sveti

(Dijadoh) rekao: 'Molitva je istinska i neopreleena onda kada je um tokom molitve sjedinjen sa srcem.'"[60] Ne bojte se, trudbenici Isusove molitve, ni vetrova, ni talasa! Vetrovima nazivam demonske pomisli i matanja, a talasima mete strasti nadraenih pomislima i matanjima. Iz oluje koja besni mi emo postojano, hrabro i sa suzama vapiti Gospodu Isusu Hristu: On e zapretiti vetrovima i talasima, a tako emo opitno saznati Isusovu svemo, i zato odati duno boansko potovanje govorei: Vaistinu si Ti Sin Boiji.*61] Mi se borimo za nae spasenje. Od nae pobede ili naeg poraza zavisi naa vena sudbina. Prepodobni Simeon Novi Bogoslov kae da se "bitka vodi tokom vebanja u Isusovoj molitvi; lukavi demoni ratuju i stvaraju veliko uznemirenje, posredstvom strasti izazivaju mete i buru u srcu, ali se Isusovim imenom troe i rastapaju, kao vosak u vatri. No demoni ne odustaju od bitke ni onda kada budu prognani i odstupe od srca: tada oni ponu da uzbunjuju um spolja, posredstvom spoljanjih oseanja. Umu je potrebno dosta vremena da pone da osea tiinu i tihovanje u sebi zato to demoni, im vide da nemaju snagu da uzbune um u dubini, poinju da ga uzbunjuju izvana, posredstvom matanja. Zato ovek ne moe potpuno da se oslobodi bitke, ne moe da ne ratuje protiv lukavih duhova. To je svojstveno savrenima i onima koji su se potpuno udaljili od svega i stalno prebivaju u paenju srca."*62+ Moe na poetku izgledati da je i samo delanje neobino suvo, da ne obeava nikakvog ploda. Ulaui napore da se sjedini sa srcem, um najpre nailazi na neprozirni mrak, na ogrubelost i zamrlost srca koje je nespremno da odmah podri um.*63] Trudbenik ne sme zbog ovoga da pada u uninije ili malodunost; ovo smo pomenuli da bismo ga upozorili i pozvali na oprez. Strpljivi i revnosni trudbenik e sigurno nai zadovoljenje i utehu: obradovae se bezmernom obilju takvih duhovnih darova koje u svom telesnom i duevnom stanju ne moe ak ni da zamisli. Isusova molitva deluje postepeno: ona najpre deluje na sami um, dovodi ga u stanje tiine i paenja, zatim poinje da prodire prema srcu tako to ga budi iz smrtnog sna, a oivljavanje srca obeleava tako to se u njemu pojavljuje oseanje umiljenja i plaa. Prodirui sve dublje, ona, malo-pomalo, poinje da deluje u svim delovima due i tela, da odasvud izgoni greh, da svuda unitava vladavinu, uticaj i otrov demona. Zato je u tom poetnom delovanju Isusove molitve dua "neiskazivo slomljena i neizrecivo bolesna", kae prepodobni Grigorije Sinait. Dua tada boluje zato to je, kae Pismo*64], bolesna, i zato to raa: jer je rije Boija iva i djelotvorna, otrija od svakoga dvosjekloga maa, to jest Isus prodire sve do razdiobe due i duha, zglobova i sri, i sudi namjere i pomisli srca,*65] prodire tako to istrebljuje grenost iz svih delova due i tela.*66] Kada su sedamdesetorica malih apostola, koji su po volji Boijoj bili poslani na propoved, izvrili svoje sluenje, oni su se vratili i radosno saoptili Gospodu: Gospode, i demoni nam se pokoravaju u ime tvoje.[67] O, kako je ta radost bila istinska! Kako je bila osnovana! Vie od pet hiljada godina vladao je avo nad ljudima tako to ih je posredstvom greha uinio svojim robovima i svojim srodnicima, a sada uje Isusovo ime - i pokorava se ljudima, a oni su se do sada pokoravali njemu, veu ga oni koje je on bio vezao, satiru ga oni koje je on satirao. Uenicima, radosnim to su zbacili vlast demona nad ljudima i to su ljudi zadobili vlast nad demonima, Gospod je rekao: Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svu silu vraiju, i nita vam nee nauditi.*68] Data im je vlast, ali im je ujedno ostavljena sloboda da pravilno upotrebljavaju tu vlast, da staju na zmije i na skorpije, ili da, sasvim suprotno, zanemare dar, i da im se dragovoljno pokore. Reju zmije sveti oci oznaavaju nesumnjivo grene poduhvate, a reju skorpije poduhvate spolja prikrivene neporonou, ak i dobrim.

Vlast koju je Gospod dao sedamdesetorici svojih uenika data je i svim hrianima.*69] Upotrebljavaj pravilno tu vlast, hrianine! Posecaj Isusovim imenom glave, to jest zaetke greha u pomislima, matanjima i oseanjima; uniti u sebi vlast avola nad sobom; uniti sve njegove uticaje na tebe; stii duhovnu slobodu. Osnova tvog podviga je blagodat svetog krtenja, a oruje moljenje Isusovim imenom. im je svojim uenicima darovao vlast da staju na zmije i skorpije, Gospod je dodao: Ali se tome ne radujte to vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte to su imena vaa napisana na nebesima. "Radujte se", govori blaeni Teofilakt, "ali ne tome to vam se demoni pokoravaju: radujte se tome to vaa imena nisu napisana na nebu mastilom, nego Boijom blagodau i seanjem na Boga", Isusovom molitvom. Isusova molitva uznosi sa zemlje na nebo svog trudbenika i pridruuje ga iteljima neba. Prebivanje umom i srcem na nebu i u Bogu - to je glavni plod, to je cilj molitve; odbijanje i satiranje neprijatelja, koji se suprotstavljaju ostvarenju cilja, tek je drugostepena stvar, i ne treba to da privlai na sebe svu panju, jer kroz saznanje i razmiljanje o pobedi mogu da uu u nas gordoumlje i uobraenost, a time bismo povodom same pobede doiveli strani poraz. Jevanelje dalje govori: U taj as obradova se duhom Isus i ree: Hvalim te, Oe, Gospode neba i zemlje, to si ovo sakrio od mudrih i razboritih, a otkrio to bezazlenima. Da, Oe,jer je tako bila volja tvoja. I okrenuvi se uenicima ree: Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna koje Sin osim Oca.[70] Raduje se Gospod nedostinom Boijom radou kada vidi da ljudi napreduju; objavljuje da se tajne hrianske vere ne otkrivaju mudrima i onima koje svet uzdie ve onima koje svet za decu dri, a takvi su bili Hristovi uenici, uzeti iz obinog naroda, neuki, neobrazovani. Da bismo bili Hristovi uenici, moramo biti deca, i sa deijom prostodunou i ljubavlju primiti Njegovo uenje. Onima koji su ve postali Njegovi uenici Gospod se obraa tako to im izlae najvee tajne uenja, otkriva da je Sin, i da nezavisno od toga da li ga oveanstvo prihvata ostaje iznad poimanja svih razumnih bia. Iznad ljudskog poimanja je i Njegovo svesveto ime. Kao deca prostoduno i puni poverenja primimo uenje o molitvi Isusovim imenom; kao deca prostoduno i puni poverenja pristupimo vebanju u toj molitvi: jedino Bog potpuno zna njenu tajnu i pouie nas vebanju u njoj, u nama dostupnoj meri. Obradujmo Boga trudom i napredovanjem u sluenju kojem nas je pouio i koje nam je zapovedio. Ve smo rekli da je Isusova molitva bila opteprihvaena u prvim vekovima hrianstva. Drukije nije moglo ni biti. Imenom Gospoda Isusa Hrista zbila su se zapanjujua uda pred oima celog hrianskog sveta, to je podsticalo da se u celoj hrianskoj zajednici gaji vera u neogranienu silu Isusovog imena. Hriani koji su napredovali shvatali su tu silu na osnovu svog napredovanja. O toj sili, koja se veoma razvijala u Boijim svetiteljima, prepodobni Varsanufije iznosi ovakvo miljenje: "Znam jednog slugu Boijeg u naem rodu, u naem vremenu, i u ovom blagoslovenom mestu koji i mrtve moe da vaskrsava u ime Gospoda naeg Isusa Hrista, i demone da izgoni, i neizleive bolesti da lei, i da ini druga uda, ne manja od apostolskih, kako svedoi Onaj koji mu je dao dar, ili, tanije, darove. A i ta je to u poreenju sa onim ta se moe uiniti Isusovim imenom!"*71+ Verujui rane Crkve imali su pred oima uda, u seanju zavet Boiji, u srcu plamenu ljubav prema Gospodu, i zato su se neprestano, marljivo i sa ognjenom revnou heruvima i serafima vebali u moljenju Isusovim imenom. Takva je ljubav! Ona se neprestano sea voljenog, ona se neprestano naslauje imenom voljenog, ona ga uva u srcu, ima u umu i na usnama. Ime Gospodnje je vie od svakog imena; ono je izvor naslaivanja, izvor radosti, izvor ivota; ono je Duh, ono daje ivot, menja, pretapa, obouje.

Neukima ono potpuno nadometa molitve i pevanje psalama; ueni, im napreduju u Isusovoj molitvi, ostavljaju razna psalmopojanja i poinju prvenstveno da se vebaju u Isusovoj molitvi radi sile i hrane, koje u njoj ima preizobilno. Sve je to oito iz dela i odluka svetih otaca. Sveta, istona, Pravoslavna crkva predlae svim neukima Isusovu molitvu umesto svih drugih molitava,[72+ predlae je, ali ne kao neto novouvedeno, nego kao optepoznato vebanje. Ta odluka, zajedno sa drugim predanjuga Istone crkve, prela je iz Grke u Rusiju, i mnogi obini ljudi, veoma malo ueni, ak i potpuno neuki, napojili su se silom Isusove molitve za spasenje i veni ivot, a mnogi su znatno duhovno napredovali. Savetujui revnosno i neprestano vebanje u Isusovoj molitvi, naroito monasima, sveti Jovan Zlatousti govori o njoj kao o neemu to je optepoznato. "I mi", govori on, "imamo duhovna zaklinjanja: ime Gospoda naeg Isusa Hrista i silu krsnu. To zaklinjanje izgoni adaju iz njene jazbine i baca je u vatru, a ak isceljuje rane koje ona nanosi. Ako su mnogi izgovarali to zaklinjanje i nisu se iscelili, onda je to zbog njihovog maloverja, a ne zbog nedelotvornosti izgovorenog. Mnogi su neumorno hodili za Hristom i bili uz Njega, ali nisu dobili koristi, a ena koja je dugo bolovala od toenja krvi isceljena je iako nije dodirnula njegovo telo ve samo skute njegove haljine. Isusovo ime je strano za demone, za duevne strasti i bolesti. Njime se ukrasimo, Njime se ogradimo. Njime je i apostol Pavle postao velik, iako je imao prirodu koju i mi imamo."[73+ Aneo Boiji je predao molitveno pravilo prepodobnom Pahomiju Velikom radi brojnog monatva koje je njemu bilo dato na upravljanje. Monasi potinjeni duhovnom rukovoenju prepodobnog Pahomija morali su svakog asa da savravaju pravilo; od ispunjenja pravila bili su osloboeni oni koji su dostigli savrenstvo i s njim sjedinjenu neprestanu molitvu. Pravilo koje su mu aneli predali sastojalo se od Trisvete pesme, Molitve Gospodnje, pedesetog psalma, Simvola vere i sto Isusovih molitava.[74+ I Isusovu molitvu i Molitvu Gospodnju pravilo smatra optepoznatim molitvama, koje su ule u optu upotrebu. Prepodobni Varsanufije Veliki kazuje da su se monasi egipatskog Skita prvenstveno zanimali molitvom, to se vidi i iz itija prepodobnog Pamva, monaha i ave Nitrijske gore, koja se nalazila nedaleko od Skita, u kojoj su, slino kao u Skitu, monasi provodili ivot u tihovanju.[75+ Od Boijih ugodnika pomenutih u tom Slovu, koji su se vebali u Isusovoj molitvi ili pisali o njoj, sveti Ignjatije Bogonosac je iveo u Antiohiji, a Bogu se prestavio u Rimu; sveti muenik Kalistrat je roen u Kartagini i iveo je u svom rodnom gradu; prepodobni Pahomije Veliki je iveo u Gornjem Egiptu; skitski i nitrijski monasi, isto kao i prepodobni Isaija, iveli su u Donjem Egiptu; sveti Jovan Zlatousti je iveo u Antiohiji i u Konstantinopolju; sveti Vasilije Veliki u istonom delu Male Azije, u Kapadokiji; sveti Varsanufije Veliki u okolini Jerusalima; sveti Jovan Lestvinik na Sinajskoj gori i jedno vreme u Donjem Egiptu, blizu Aleksandrije. Iz ovoga se vidi da je moljenje Isusovom molitvom bilo u optoj upotrebi u svim mestima vaseljenske Crkve. Osim pomenutih otaca, o Isusovoj molitvi su pisali i sledei: prepodobni Isihije, jerusalimski prezviter, uenik svetog Grigorija Bogoslova, pisac iz V veka, koji se ve ali da monasi ostavljaju vebanje u Isusovoj molitvi i trezvenost; prepodobni Filotej Sinait, Simeon Novi Bogoslov, Grigorije Sinait, Teolipt Filadelfijski, Grigorije Palama, Kalist i Ignjatije Ksantopul i mnogi drugi. Njihova dela su uglavnom smetena u opirni zbornik asketskih pisaca, u Dobrotoljublje. Od ruskih otaca o ovoj molitvi su pisali prepodobni Nil Sorski, jeromonah Dorotej, arhimandrit Pajsije Velikovski, shimonah Vasilije Poljanomeruljski i jeromonah Serafim Sarovski. Sva dela pomenutih otaca dostojna su velikog uvaavanja zbog toga to sva ive i odiu obiljem blagodati i duhovnog znanja, ali su nam dela

ruskih otaca, zbog naroite jasnosti i jednostavnosti izlaganja, zbog velike bliskosti sa vremenom u kome mi ivimo, dostupnija nego dela grkih svetila. Naroito dela starca Vasilija moemo i moramo smatrati prvom knjigom kojoj bi se u nae dane morao da obrati svaki onaj koji eli da se uspeno zanima Isusovom molitvom.*76] Takva je i njena namena. Starac je nazvao svoja dela prethodnicom, predgovorom, ili pripremom za itanje grkih otaca. Izvanredna je knjiga prepodobnog Nila Sorskog. Dobro bi bilo da itanje ove knjige bude uvod u itanje grkih pisaca; ona se stalno poziva na njih i objanjava ih, priprema za itanje i pravilno razumevanje tih dubokomisaonih, svetih uitelja, neretko govornika, filosofa, pesnika. Sva dela svetih otaca o monakom ivotu, naroito o Isusovoj molitvi, predstavljaju za nas, dananje monahe, neprocenjivo blago. U doba prepodobnog Nila Sorskog, tri veka pre nas, ivi sasudi Boije blagodati bili su krajnje retki, veoma retki, kako on kae; danas su oni toliko retki da bez suzdravanja i straha da emo pogreiti moemo rei da njih nema. Naroitom milou Boijom smatra se ako neko, iscrpivi se duom i telom u monakom ivotu, pred kraj tog ivota neoekivano nae negde u zabaenom mestu sasud koji je izabrao pravedni Bog, kojeg su ljudi ponizili, a Bog uzveliao i uzneo. Tako je Zosima, izvan svakog oekivanja, naao u zajordanskoj bezljudnoj pustinji veliku Mariju.[77] Zbog takve potpune oskudice duhonosnih uitelja otake knjige predstavljaju jedinstven izvor kome se glau i eu izmuena dua moe obratiti radi sticanja sutinski potrebnih znanja u duhovnom podvigu. Te knjige su najdragocenije naslee koje su sveti oci ostavili monakom potomstvu, nama nitavnima. Te knjige su mrve koje su pale nama i ine na deo, mrve sa duhovne trpeze otaca, bogatih duhovnim darovima. Upadljivo je da se vreme u kome je napisana veina tih knjiga o umnom delanju podudara sa vremenom velike oskudice umnog delanja u monatvu. Stigavi na Atonsku goru, prepodobni Grigorije Sinait, monah iz XIV veka, naao je tamo, meu hiljadama monaha, samo trojicu koji su imali neko znanje o umnom delanju. U XIV i XV vek spada veina dela o Isusovoj molitvi. "Potaknuti tajnim boanskim nadahnuem", govori Pajsije Velikovski, "mnogi oci su izloili u knjigama sveto uenje, puno premudrosti Svetog Duha, o toj boanskoj molitvi uma na osnovu Svetog pisma Starog i Novog zaveta. To je ureeno po naroitom Boijem promislu da boansko delanje ne bi palo u potpuni zaborav. Mnoge od tih knjiga su, po Boijem doputenju, zbog naih grehova unitili muhamedanci kad su osvojili Grku; neke su Boijim nadgledanjem sauvane da naih dana."*78+ Za primanje najuzvienijeg umnog delanja potrebna je deija prostodunost i vera, ali mi smo postali toliko sloeni da je ta prostodunost za nas neosvojiva i nedostupna. A mi hoemo da budemo umni, hoemo da oivimo svoje ja, ne podnosimo samoodbacivanje, ne elimo da delujemo verom. Zato nam je potreban uitelj koji bi nas izveo iz nae sloenosti, iz naeg lukavstva, iz nae prevejanosti, iz naeg slavoljublja i nae uobraenosti u irinu i prostotu vere. Eto zato na popritu umnog delanja dete dostie neobino napredovanje, a mudrac skree sa puta i survava se u mranu provaliju prelesti. "U drevnim vremenima" govori Pajsije Velikovski, "svesveto delanje molitve uma sijalo je na mnogim mestima u kojima su prebivali sveti oci, i mnogo je tada bilo uitelja tog duhovnog podviga: zato su sveti oci tih vremena piui o njemu objanjavali samo neizrecivu duhovnu korist koju taj podvig donosi i nisu imali, po mom miljenju, potrebu da piu o onom delu delanja koji prilii poetnicima. Pisali su oni donekle i o tome, to je jasno onima koji imaju opitno znanje o podvigu, ali za one koji ga nemaju taj deo ostaje prikriven. Kada su neki oci videli da tih istinskih i nepreleenih uitelja tog delanja ima sve manje, onda su, podignuti

Boijim Duhom i u nameri da istinsko uenje o poetku te unutranje molitve ne presahne, izloili pismeno svoje miljenje o samom naelu i o tome kako valja obuavati poetnika, kako um ulazi u srce, kako se u njemu istinski i nepreleeno moli."*79] Videli smo da sveti prorok David poziva sve Boije ljude bez izuzetka na moljenje Isusovim imenom; videli smo takoe da je sveta Crkva donela odluku da svi neuki i svi oni koji ne znaju Sveto pismo napamet mogu da koriste Isusovu molitvu umesto svih drugih molitava i psalmopojanja. Sveti Simeon, arhiepiskop solunski, zapoveda i daje savet arhijerejima i svetenicima, svim monasima i mirjanima da u svako vreme i svakog asa izgovaraju tu svetu molitvu, i da im ona bude kao disanje;[80+ pri postrienju u monatvo, kada se novopostrienom daju brojanice, onaj koji vri postrienje govori: "Primi, brate, ma duhovni, jer ovo je re Boija: nju nosi na ustima svojim, a u umu i srcu govori neprestano: Gospode, Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me.'"*81+ No prepodobni Nil Sorski pouava da je "seanje na Boga, to jest molitva uma, iznad svih delanja, glava vrlina, kao ljubav Boija. Onoga koji bestidno i drsko hoe da stupi ka Bogu i besedi sa Njim isto, koji se primorava da Boga nalazi u sebi, toga lako umrtvljavaju demoni, ako bude doputeno, zato to to trai drsko i gordo, mnogo vie nego to zasluuje po svom dostojanstvu i stepenu svoje ureenosti."*82+ Povrnom pogledu moe izgledati da zavet prepodobnog Nila protivurei zakonodavstvu Svetog pisma, svetih otaca i predanju Crkve. Ali tu nema protivureja: tu se govori o najviem stepenu Isusove molitve. Svi hriani mogu i moraju da se zanimaju Isusovom molitvom radi pokajanja i prizivanja Gospoda u pomo, da se zanimaju sa strahom Boijim i verom, sa najveim paenjem na misli i rei molitve, skruenog duha; no ne dozvoljava se svima da pristupe molitvenom svetom inu umom u kleti srca. Na prvi nain mogu i moraju da se zanimaju Isusovom molitvom i mirjani, a ne samo monasi koji ive u manastirima ili su zauzeti posluanjima. Takvu paljivu molitvu moemo da nazovemo i molitvom uma i molitvom srca, zato to se ona esto tvori samim umom, i u revnosnim trudbenicima uvek uz uee srca, koje se, zbog umiljenja, pokazuje oseanjem plaa i suzama. Molitveno sveto dejstvo uma u srcu zahteva prethodno vebanje u prvom nainu moljenja i zadovoljavajue napredovanje u tom moljenju. Boija blagodat sama po sebi, u njoj poznato vreme, po njenoj dobroj volji prevodi podvinika molitve iz prvog naina moljenja u drugi. Ako je Bogu blagougodno da ostavi podvinika pri molitvi pokajanja, neka on i ostane pri njoj, neka ne trai vie stanje, neka ga ne trai, vrsto ubeen da se ono i ne zadobija ovekovim naporom, ve da ga daruje Bog. Prebivanje u pokajanju je zalog spasenja. Budimo zadovoljni tim stanjem; ne traimo vie stanje. Takvo traenje je pouzdan znak gordosti i uobraenosti; takvo traenje ne dovodi do napredovanja ve do spoticanja i propasti. Oslanjajui se na uenje svih svetih otaca, sveti Nil zabranjuje da preuranjeno teimo uvoenju uma u srce, spoljanjem i unutranjem tihovanju, oseanju sladosti i ostalih visokih molitvenih stanja, koja se otkrivaju tada kada Bog primi molitvu pokajanja, a neprijatelji odstupe od due. Psalmist je rekao: Odstupite od mene svi koji inite bezakonje, jer uslia Gospod glas plaa mojega. Uslia Gospod moljenje moje, Gospod molitvu moju primi.[83] Uteha, radost, naslaivanje, davanje darova su posledice pomirenja. Nerazumno je traiti ih pre pomirenja. Za zadobijanje duboke molitve srca potrebna je znaajna priprema: ona obavezno podrazumeva dovoljno opitno izuavanje monakog ivota, navikavanje na postupanje po

jevanelskim zapovestima: sveta molitva se zasniva na ureivanju due, i to postupanjem po zapovestima, molitva poiva na tom ureivanju i ne moe da ostane u dui ako se ne nalazi u takvom ureivanju. Priprema mora da podrazumeva zadovoljavajue izuavanje Novog zaveta i svetootakih delao molitvi. Ova poslednja priprema je tim potrebnija zbog injenice da u nedostatku duhonosnih voa na jedini voa moraju biti otaka dela i molitveni pla pred Bogom.arko elimo molitvu srca, arko elimo tihovanje u srcu, arko elimo kelijno tihovanje bez izlaenja i ivotu bezljudnoj pustinji, jer to naroito doprinosi razvoju molitve srca i tihovanja u srcu. "No i sama ta dobra i divna delanja" govori prepodobni Nil Sorski, "moramo initi razborito, u pravo vreme, nakon dostizanja potrebnog stepena napredovanja, kako govori Vasilije Veliki: 'Svakom delanju mora da prethodi rasuivanje: bez rasuivanja se i dobro delanje pretvara u zlo zato to je preuranjeno i neumereno. A kada se rasuivanjem odredi vreme i mera dobrog delanja, tada emo imati neobinu korist.' I Lestvinik, navodei rei iz Pisma, govori: Svakom poslu pod nebom ima vrijeme;[84] i u naem svetom ivotu svakom poslu ima vreme: i tihovanju ima vreme, postoji i vreme mirnog govorenja; i neprestanoj molitvi ima vreme, i vreme nelicemernom sluenju. Nee nas preleivati gordo usre, neemo pre vremena traiti ono to dolazi u odreeno vreme. U suprotnom, neemo dobiti nita ni u pravo vreme. Ima vreme i setvi trudova, i vreme etvi klasova neizrecive blagodati."[85+ Naroito prepodobni Nil zabranjuje nerazumnu tenju ka otelnitvu, a takva tenja se skoro uvek javlja u linostima koje ne razumeju ni sebe ni monatvo: upravo zato takav ivot prate najtea spoticanja i samoobmanjivanja. Ako se monasima zabranjuje preuranjena tenja prema molitvi koju um prinosi u domu srca, tim vie se ona zabranjuje mirjanima. Veoma duboku molitvu srca imali su sveti Andrej jurodivi i neki drugi, veoma retki mirjani: to je izuzetak, i izuzetna retkost, koja nikako ne moe da bude pravilo za sve. Uvrtavanje sebe u red tih izuzetnih linosti nije nita drugo do samoobmanjivanje uobraenou, skrivena prelest pre otvorene prelesti. U pismu starcu Teodosiju, Pajsije Velikovski govori: "Otake knjige, naroito one koje pouavaju istinskom posluanju, trezvenosti uma i tihovanju, paenju i molitvi uma, to jest onoj molitvi koja se tvori umom u srcu, iskljuivo prilie jedino monasima, a ne svim pravoslavnim hrianima. Izlaui uenje o ovoj molitvi, bogonosni oci tvrde da njen poetak i nepokolebiva osnova jeste istinska poslunost, da poslunost raa istinsko smirenje, a smirenje uva podvinika u molitvi od svih prelesti, koje ekaju samovoljne. Mirjani nikako ne mogu da zadobiju istinsku monaku poslunost i potpuno odsecanje svoje volje i razuma. Kako mogu mirjani bez ikakvog pouavanja, bez poslunosti, samo svojom voljom, nakon koje sledi prelest, da primoravaju sebe na tako strano i uasno delo, to jest na takvu molitvu? Kako da izbegavaju mnoge i razne neprijateljske prelesti, lukavo usmerene na njene trudbenike? Tako je strana ta stvar, to jest molitva - kako molitva uma, to jest molitva koju um tvori neumetniki, tako i molitva koju um umetniki tvori u srcu - da se i istinski poslunici, ne samo oni koji su odsekli nego i oni koji su potpuno umrtvili svoju volju i rasuivanje pred svojim ocima, istinskim i iskusnim uiteljima tvorenja te molitve, uvek nalaze u strahu i trepetu zato to se boje i strepe da u takvoj molitvi ne postanu rtva neke prelesti, mada ih Bog uvek uva od nje, radi njihovog istinskog smirenja, koje su zadobijali Boijom blagodau posredstvom svoje istinske poslunosti. Jo vea opasnost preti mirjanima, dakle ljudima bez poslunosti: ako jedino na osnovu samog itanja takvih knjiga primoraju sebe na molitvu, oni e upasti u prelest, jer u nju upadaju svi koji samovoljno poinju podvig te molitve. Tu molitvu sveti oci su nazvali

umetnou nad umetnostima, a ko se njoj moe nauiti bez umetnika, to jest bez iskusnog uitelja? Ta molitva je duhovni ma: Bog nam je darovao taj ma da njime poseemo neprijatelja naih dua. Ta molitva je kao sunce zasijala jedino meu monasima, posebno meu onima u Egiptu, u Jerusalimu, na Sinajskoj i Nitrijskoj gori, u mnogim mestima u Palestini, i na mnogim drugim mestima, ali ne svuda, to je oito iz itija svetog Grigorija Sinaita. On je obiao svu Svetu (Atonsku) goru, i nije naao na njoj nijednog koji je bar neto znao o ovoj molitvi.*86] Iz ovoga je jasno sledee: ako na tako Svetom mestu prepodobni Grigorije nije naao nijednog trudbenika molitve, onda to znai da za tvorenje te molitve nisu znali ni monasi na mnogim drugim mestima. A tamo gde su i tvorili tu molitvu, tamo gde je ona poput sunca sijala monasima, tamo je tvorenje te molitve uvano kao velika i neizreciva tajna, poznata jedino Bogu i njenim trudbenicima. Tvorenje ove molitve je bilo potpuno nepoznato mirjanima. No sada, nakon tampanja otakih knjiga, za molitvu su saznali i monasi, ali i svi hriani. Zato se bojim i strepim da e zbog pomenutog razloga oni koji samovoljno, bez uitelja stupaju u podvig te molitve upasti u prelest: neka Hristos Spasitelj svojom blagodau izbavi od prelesti sve koje hoe da spasi."*87] Smatram svojom obavezom da ovde, shodno svom oskudnom znanju i oskudnoj opitnosti, izloim uenje svetih otaca o umetnosti tvorenja Isusove molitve, i da jasno naznaim kakav nain vebanja u molitvi i koji oblik molitve uma i molitve srca prilii svim hrianima, bez izuzetka, i monasima poetnicima, i kakav je nain tvorenja svojstven onima koji su napredovali, dakle onima koje su Boija dobra volja i Boija blagodat uvele u napredovanje. Najbolji je, bez imalo sumnje, onaj nain koji predlae sveti Jovan Lestvinik, a najbolji je zato to je veoma pogodan, potpuno bezopasan, potreban, ak neophodan za istinsku molitvu, dolinu svim hrianima koji su poboni i trae spasenje, i mirjanima i monasima. Veliki uitelj monatva na dva mesta govori o tom nainu u svojoj Lestvici, kojom se uspinjemo sa zemlje na nebo: u Pouci o blaenoj i nezaboravnoj poslunosti i u Pouci o molitvi. Ve sama injenica da on izlae svoj nain u uenju o poslunosti opteiteljnih monaha oigledno pokazuje da se taj nain odreuje i za monahe poetnike. Taj nain on iznosi jo jednom u zasebnom, opirnijem uenju o molitvi, posle Pouke o svetenom tihovanju tela i due, s tim to ga ovaj put iznosi monasima koji su napredovali, a to jasno pokazuje da je taj nain veoma dobar i za tihovatelje i za monahe koji su napredovali. Ponavljamo: najvea vrednost ovog naina je u tome to je pored sve svoje dovoljnosti i potpuno bezbedan. U Pouci o svetoj i blaenoj molitvi sveti Jovan Lestvinik govori: "Bori se da zakljua svoju misao u rei molitve. I ako se desi da se usled detinjske slabosti tvoja misao umori i padne, uvedi je ponovo u rei molitve. Nepostojanost je svojstvena ljudskom umu, ali Onaj koji moe sve da uvrsti moe i um na da uini postojanim. Ako se istrajno podvizava, doi e i tebi Onaj koji odreuje granice moru ljudskog uma i rei e mu u molitvi tvojoj: Doi e dovde, i dalje nee prei.*88] Duh je nemogue vezati, a gde je Sazdatelj duha, tamo se Njemu sve pokorava."[89+ "Poetak molitve je odbijanje pomisli u samom njihovom zaetku; sredina je kada um prebiva u samim reima, izgovaranim glasno ili umom; zavretak molitve je otimanje uma ka Bogu."*90] U Pouci o blaenoj i nezaboravnoj poslunosti sveti Jovan Lestvinik govori: "Neprekidno se bori sa mislima - kada odlete, vraaj ih sebi: Bog i ne zahteva od poslunika potpuno pribranu molitvu. Ne budi neraspoloen kada oseti da si pokraden, ali se dobro oseaj kada ustrajno vraa um samom sebi."*91] Ovde je

saopten nain kako se treba paljivo moliti, kako se treba moliti i glasno i samim umom. U paljivoj molitvi srce ne moe ni da uestvuje, kae prepodobni Marko. "Um koji se pribrano moli ograniava slobodu srcu."*92+ Prema tome, onaj koji se bude molio na nain koji predlae Jovan Lestvinik, taj e se moliti i ustima, i umom, i srcem; taj e napredovati u molitvi i zato e zadobiti molitvu uma i srca, privui e u sebe Boiju blagodat, to se i vidi iz navedenih rei velikog uitelja monaha. ta vie da poelimo? Nita. Ako se na taj nain vebamo u molitvi, kakva moe biti prelest? Jedino samo uvlaenje u rasejanost, a to je oigledna i kod poetnika neizbena greka, no ona se moe odmah ispraviti vraanjem misli u rei. Tu greku unitava milost i pomo Boija, u svoje vreme, uz neprestani podvig. Neko e zapitati: "Zar tako veliki otac, koji je iveo u vreme u kome je umno delanje procvetalo, nita ne govori o molitvi koja se tvori umom u srcu?" Govori, ali toliko prikriveno da jedino oni koji su opitno upoznati sa delanjem molitve mogu da shvate o emu je re. Tako je postupio sveti jer ga je vodila duhovna mudrost, koja je i napisala celu njegovu knjigu. Kada je izloio potpuno tano uenje, koje moe da ispuni i najstroe zahteve, pa i da uznese trudbenika u blagodatno stanje, Lestvinik se alegorijski izrazio o tome ta se deava nakon to blagodat oseni molitvu. "Jedno je", kae on, "esto se obraati srcu, a drugo je posredstvom uma biti nadzornik srca, njegov knez i arhijerej, koji prinosi Hristu slovesne rtve."*93+ Jedno je moliti se paljivo, uz uee srca, drugo je uvoditi um u dom srca, i otuda prinositi tajanstvenu molitvu, ispunjenu Boijom silom i blagodau. Druto proizilazi iz prvog. Paenje uma pri molitvi privlai srce da saosea sa njim; kada se paenje pojaava, tada se saoseanje srca sa umom pretvara u sjedinjenje srca sa umom; napokon, tokom paenja koje je molitva usvojila um silazi u srce radi najdubljeg svetog sluenja. Sve se to deava pod vostvom Boije blagodati, po njenoj dobroj volji i sudu. Tenja ka drugom pre sticanja prvog je nekorisna, a moe biti i uzrok veoma velike tete; a da bi se ta teta spreila, molitvena tajna je prikrivena od radoznalosti i lakomislenosti u knjizi namenjenoj monasima. U tim blaenim vremenima, u kojima je postojalo obilje ivih sasuda blagodati, mogli su da pribegavaju savetu monaha svi oni kojima je savet bio potreban. Meu raitskim monasima, za koje je blaeni Jovan i napisao "Lestvicu", procvetala je molitva uma pod rukovodstvom opitne, duhovne pouke. O tome sveti pisac govori opet alegorijski i prikriveno u Pouci o pastiru[94]. On govori ovako: "Pre svega, asni oe, potrebna nam je duhovna sila da bismo one koje smo eleli da uvedemo u svetinju svetih i pokaemo im Hrista, koji poiva na njihovoj tajanstvenoj i skrivenoj trpezi - naroito dok stoje tu, u predvorju, kraj tog ulaza, i im primetimo da ih narod potiskuje i stiska sa ciljem da im zabrani da uu tamo gde ele - mogli da uzmemo za ruku, kao decu, i oslobodimo od namera naroda. A ako su deca sasvim gola i nemona, onda moramo da ih podignemo na ramena, da ih nosimo na ramenima dok ne prou kroz ulazna vrata, jer dobro znam da je tamo obino najvea navala i guva. Zato je neko i rekao o toj navali: I bi preda mnom trud (i muka), dok ne uoh u Svetilite Boije,*95] i trud see samo do ulaza."*96+ "Onaj koji eli da vidi Gospoda u sebi, taj nastoji da oisti svoje srce neprestanim seanjem na Boga. Misaona zemlja oveka iste due nalazi se unutra, u njemu. Sunce koje sija u toj zemlji jeste svetlost Svete Trojice. Vazduh koji udiu njeni stanovnici jeste Svesveti Duh. ivot, radost i veselje te zemlje je Hristos, Svetlost od Svetlosti Oca; to je Jerusalim i Carstvo Boije, skriveno unutra u vama[97]. Ta zemlja je oblak slave Boije: isti srcem e ui u nju da bi videli lice svog Gospoda i da bi njihove umove obasjala zraka Njegove svetlosti.[98+ Potrudi se da ue u klet koja je u tebi i videe nebesku klet. Prva i druga

su jedno: jednim ulaskom stupie u obe. Lestvica prema Carstvu nebeskom je u tebi: ona je tajanstveno podignuta u tvojoj dui. Pogruzi sebe u sebe od greha, i nai e tamo stepenike kojima se moe uspeti na nebo."*99+ Prepodobni Varsanufije, monah koji je dostigao najvii stepen duhovnog napredovanja, uvodio je svoje uenike u svetilite blagodatne molitve srca i u stanja koja ona stvara. itamo sledeu njegovu pouku, datu nekom tihovatelju koji je bio pod njegovim rukovodstvom: "Jedino bezgreni Bog, Spasitelj onih koje se uzdaju u Njega, neka uvrsti tvoju ljubav da slui Njemu u svetosti i u pravdi u sve dane ivota svoga, u hramu i na rtveniku unutranjeg oveka, gde se prinose duhovne rtve Bogu, zlato, tamjan i smirna, gde se prinosi ugojeno tele, gde se proliva asna krv jagnjeta, neporonog i bezazlenog, gde se razleu jednoduna klicanja svetih anela:Tada e prineti na rtvenik Tvoj teoce.*100] A kada je to tada? Tada kada doe Gospod na, taj veliki Arhijerej, koji prinosi i prima beskrvnu rtvu, kada, u ime Njegovo, hromi koji seae pred Krasnim vratima hrama bude udostojen da uje radosni glas: Ustani i hodi.[101] Tada hromi ulazi u svetilite, hodi i skae, i hvali Boga. Tada se ovek budi iz sna nemara i neznanja, tada pospanost uninija i lenjosti silazi sa oiju, tada mudre devojke pale svoje svetiljke[102+ i likuju sa enikom u svetoj lonici pevajui jednoduno, tiho: Okusite i vidite da je dobar Gospod. Blago oveku koji se nada u Njega,[103] tada prestaju i bitke, i kretnje tela koje prljaju oveka, tada se u njega nastanjuje sveti mir Svete Trojice, peati se riznica i vie niko ne moe da ukrade blago iz nje. Pomoli se da to razumemo i dostignemo i obradujemo se u Isusu Hristu, Gospodu naem."*104] Na najvee strahopotovanje pred molitvenom svetom slubom srca opominje nas njen velianstveni opis iznet u delima svetih otaca. To strahopotovanje i sama razboritost zahtevaju od nas da se odreknemo preuranjenog, samovoljnog, gordog, nerazumnog naprezanja da uemo u tajanstveno svetilite. I pobonost i razboritost ue nas da prebivamo u paljivoj molitvi, molitvi pokajanja, pred vratima hrama. Paenje i skruen duh je ona klet koja je data grenicima pokajnicima da bude njihovo pristanite. Ona je predvorje svetilita. U nju emo se sklanjati i zakljuavati od greha. Neka se saberu u tu Vitezdu svi moralno hromi, gubavi, slepi i suvi - reju, svi koji boluju od greha, svi koji ekaju da se voda zatalasa,*105] da se izlije na njih milost i blagodat Boija. Samo Gospod, i jedino On, u vreme koje samo On zna, daruje isceljenje i uvodi u svetilite, jedinstveno po svojoj nepojmljivoj milosti. Ja znam koje izabrah,[106] govori Spasitelj. Ne izabraste vi mene - govori On svojim izabranicima - nego ja vas izabrah i postavih vas da vi idete i rod donosite; da to god zaitete od Oca u ime moje da vam da.[107] Sasvim je dobar nain obuavanja Isusovoj molitvi koji predlae jeromonah Dorotej, ruski podvinik i asketski pisac. "Ko se moli ustima", govori jeromonah, "a za duu ne haje i srce ne uva, taj se moli vazduhu, a ne Bogu, i sav njegov trud je uzaludan zato to Bog slua um i revnost, a ne mnogogovorljivost. Moliti se moramo svim svojim usrem: iz svoje due, i svog uma, i svog srca, sa strahom Boijim, svom svojom snagom. Molitva uma ne dozvoljava nepribranim i neistim mislima da uu u unutranju klet. Hoe li da se naui molitvi uma i srca? Ja u te nauiti. Pazi revnosno i razumno, posluaj me, voljeni moj. Najpre treba da tvori Isusovu molitvu glasom, to jest ustima, jezikom i govorom, naglas, sebi samome. Kada se usta, jezik i oseanja nasite glasno izgovarane molitve, tada se molitva glasom prekida i ona poinje da se izgovara apatom. Posle toga mora da se pouava umom, da se pribija i uvek bude uz ono to grkljan osea. Tada molitva uma i srca poinje na mig,[108] neprinueno, neprestano se obnavlja, prelazi u naviku i dejstvuje u svako doba, pri svakom poslu, na svakom mestu."[109]

Blaeni starac jeromonah Serafim Sarovski zavetuje poetnika da se, po ranijem zajednikom obiaju u Sarovskoj pustinji, neprestano moli reima:Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me grenog. "Tokom molitve" pouava starac, "pazi na sebe, to jest sabiraj um i sjedinjuj ga sa duom. Na poetku, dan-dva, ili vie, izgovaraj ovu molitvu samim umom, odvojeno, i pazi na svaku re posebno. Kada Gospod zagreje tvoje srce toplotom Svoje blagodati i kada te sjedini u jedan duh, tada e ta molitva poeti da tee u tebi bez prestanka i uvek e biti sa tobom, naslaivae te i hraniti.*110+ Upravo to znae rei proroka Isaije: Probudite se i pjevajte, koji poivate u prahu, jer je rosa svjetlosti Tvoja rosa. Zemlja povraa sjene.*111] A kada bude imao u sebi tu duevnu hranu, to jest razgovor sa Gospodom, zato onda da ide po kelijama kod brae, ak i kada te neki brat pozove? Zaista ti kaem da praznoslovlje nije nita drugo do lenjost. Ako ne razume samog sebe, moe li onda da rasuuje o neemu drugom, i da ui druge? uti, neprestano uti, seaj se uvek prisustva Boga i Njegovog imena. Ni sa kim ne zapoinji razgovor, ali ujedno pazi da ne osuuje one koji razgovaraju ili one koji se smeju. U tom sluaju budi gluv i nem. ta god o tebi govorili, ponaaj se kao da to nisi ni uo. Kao primer moe da ti poslui Stefan Novi: njegova molitva je bila neprestana, narav krotka, usta utljiva, srce smireno, duh milostiv, telo i dua isti, devstvenost neporona, siromatvo istinsko i negramzivost pustinjaka; njegova poslunost bila je bespogovorna, delanje strpljivo, trud revnostan. Dok sedi za trpezom ne gledaj koliko ko jede i ne osuuj, ve pazi na sebe i hrani duu molitvom."*112+ Starac je ovu pouku dao monahu poetniku koji provodi ivot u manastirskim trudovima, pouio ga vebanju u molitvi koja prilii delatnom ivotu, a onda mu zabranio da preuranjeno i nerazumno tei teorijskom ivotu i molitvi saobraznoj takvom ivotu. "Ako eli da proe duhovni ivot, mora poeti od delatnog ivota pa tek onda prei na teorijski: bez delatnog ivota ne moe ui u teorijski. Delatni ivot isti od grenih strasti i podie na stepen delatnog savrenstva, a samim tim probija put ka teorijskom ivotu. U teorijski ivot mogu da stupe jedino oni koji su se oistili od strasti i potpuno obuili u delatnom ivotu, to se moe videti iz Svetog pisma: Blaeni isti srcem, jer e Boga vidjeti,*113] i iz rei svetog Grigorija Bogoslova: u teorijski ivot mogu da stupe jedino oni koji su savreni po svojoj opitnosti (u delatnom ivotu). U teorijski ivot treba stupati sa strahom i trepetom, skruenog srca i smireno, uz veliko ispitivanje Svetog pisma i pod rukovodstvom iskusnog starca, ako se takav moe nai, a ne drsko i samovoljno. Poto zbog svojih vrednosti nije traio (uzvieno duhovno stanje), onaj koji je drzak i gord se - kae Grigorije Sinait - oholo napree da ga dostigne pre vremena. Ponavljamo: ako neko uobraava da e dostii uzvieno stanje teorijskim ivotom, a nalazi satansku, a ne istinsku elju, neka zna da ga avo hvata u svoje mree i da je postao njegov sluga."*114+ Starac, dakle, najpre odvraa od gordog stremljenja ka uzvienim molitvenim stanjima, a onda istrajava na zahtevu da su paljivi ivot i neprestana molitva neophodni svim monasima, pa i samim poslunicima poetnicima. Zapaeno je da usmerenje koje monah primi pri stupanju u manastir najee ostaje preovlaujue u njemu tokom celog njegovog ivota. "Blagodatne darove", potvruje Serafim, "dobijaju jedino oni koji imaju unutranje delanje i koji bdiju nad svojim duama.*115+ Ako smo istinski odluili da sluimo Bogu, onda moramo da se vebamo u seanju na Boga i u neprestanoj molitvi Gospodu Isusu Hristu tako to emo govoriti umom: Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me grenog. Takvim vebanjem moemo se pribliiti Bogu i sjediniti se sa Njim ako ne upadnemo u rasejanost i ako sauvamo mirnu savest. Isak Sirijski kae da nema drugog naina da se

pribliimo Bogu osim kroz Neprestanu molitvu."[116+ Monasima i poslunicima koji se dragovoljno zanimaju Isusovom molitvom, a u cilju najlakeg izbegavanja rasejanosti i ouvanja pribranosti tokom molitve, Serafim savetuje da tokom molitve u crkvi zatvore oi, i da ih otvaraju jedino onda kada osete da su ih san i dremanje opteretili. A tada, savetuje on, treba upravljati pogled u svete monahe, jer i to uva od rasejanosti i podstie na molitvu.*117] Duge molitve u manastiru su veoma prikladne za privikavanje poetnika na Isusovu molitvu. Ako ve prisustvuje molitvama, zato da dozvoli svojim mislima da besplodno lutaju kuda stignu i nanose tetu dui? A to se ne moe izbei ako um nije privezan za neto. Sav se predaj Isusovoj molitvi: ona e zadrati um da ne luta; postae znatno usredsreeniji, dublji; mnogo bolje e paziti na ono to se ita i poje u crkvi, a ujedno e se neprimetno i postepeno obuiti u molitvi uma. Onome koji eli da provodi paljivi ivot Serafim zapoveda da ne obraa panju na glasove sa strane, zbog kojih glava postaje puna praznih i sujetnih pomisli i seanja; zapoveda da ne obraa panju na ono to rade drugi, da ne sudi, ne govori i ne misli o njima; zapoveda da izbegava raspravljanja, da se ponaa kao stranac, da ocima i brai koje sretne ukazuje potovanje naklonima, bez rei, da ne gleda paljivo u njih,*118+ zato to takvo gledanje neizbeno ostavlja u dui neki utisak koji e izazivati rasejanost tako to e privlaiti panju na sebe i odvlaiti od molitve. Ako provodi paljivi ivot, onda ne gledaj ni na ta uporno i dugo, nita ne sluaj naroito brino, gledaj kao da nisi ni video, sluaj kao da si u prolazu, a sve zato da bi tvoje seanje i tvoja sila paenja uvek bili slobodni, daleki od utisaka sveta, sposobni i spremni da prime boanske utiske. Nain koji je predloio jeromonah Dorotej i nain koji je predloio starac Serafim oigledno su isti kao i nain koji je preloio sveti Jovan Lestvinik. Jedina razlika je u tome to je sveti Jovan Lestvinik jasnije i odreenije izloio svoj nain. Sveti Jovan pripada najstarijim i najveim uiteljima monatva, i vaseljenska Crkva smatra da on jeste takav; kasniji sveti pisci se pozivaju na njega kao na najpouzdanijeg uitelja, kao na ivi sasud Svetog Duha: na osnovu toga, i uvereni u to, mi predlaemo njegov nain ljubljenim ocima i brai, kako onima koji ive u manastiru, tako i onima koji ive u svetu, svima koji iskreno ele da se nelicemerno, uspeno i bogougodno mole. Taj nain i ne moe biti odbaen: odbaciti ovaj nain moljenja znailo bi odbaciti iz molitve paenje, a bez paenja molitva nije molitva. Molitva bez paenja je mrtva! Takva molitva je beskorisno, po duu tetno, za Boga uvredljivo praznoslovlje! Onaj ko se paljivo moli neizostavno se moli, manje ili vie, na ovaj nain. Ako se panja umnoi i pojaa tokom molitve, neizostavno e se pojaviti nain moljenja koji predlae sveti Jovan Lestvinik. "Iti suzama" - govori on - "trai poslunou, kucaj dugotrpljenjem: jer, svaki koji ite, prima; i koji trai, nalazi, i koji kuca, otvorie mu se".*119] Opit je odmah pokazao da ovaj nain moljenja, posebno na poetku, zahteva da rei izgovaramo lagano, da bi um uspevao da se smeta u rei, kao u svoje forme; to ne moemo dostii pri brzom itanju. Nain svetog Jovana je veoma podesan i pri vebanju u Isusovoj molitvi i pri kelijnom itanju molitava, ak i pri itanju Pisma i otakih knjiga. Tom nainu moramo se priuavati kao da itamo lagano, po slogovima. Onaj ko se priuio takvom nainu, taj je stekao molitvu usta, uma i srca, svojstvenu svakome koji provodi delatni ivot. Sveti Kalist, patrijarh konstantinopoljski, ovako razmilja o molitvi: "Neprestana molitva se sastoji u neprestanom prizivanju imena Boijeg. I kada razgovara, i kada sedi, i kada ide, i kada neto

radi, i kada jede, i kada se bavi bilo im drugim, mora uvek i na svakom mestu da priziva ime Boije, po zapovesti Pisma: Molite se bez prestanka.[120] Tako propadaju neprijateljevi napadi na nas. Moliti se m<l>amo srcem, moliti se moramo ustima, kada smo sami. Ako se ko nalazi na trgu, ili u drutvu sa drugima, taj ne mora da se moli ustima ve samo mislima. Moramo uvati oi, i uvek moramo gledati dole da bismo se sauvali od rasejanosti i od neprijateljskih mrea. Molitva je savrena onda kada je izgovaramo Bogu a na um pri tome ne skree u rasejanost, kada se sve ovekove misli i oseanja sabiraju u jedno moljenje. Molitvu i psalmopojanje moramo initi i umom i ustima, kako govori prorok David: Gospode, otvori usne moje, i usta moja kazivae hvalu Tvoju.*121] I apostol je, pokazujui da su usta potrebna, rekao: Prinosimo Bogu rtvu hvale, tojest, plod usana koje ispovedaju Ime njegovo".*122] Jeromonahu koji ga je pitao kako se moramo moliti prepodobni Varsanufije Veliki je odgovorio: "Moramo se donekle vebati u psalmopojanju, donekle se moliti ustima; treba vremena i za to da bismo ispitivali i uvali svoje pomisli. Ko za trpezom ima mnogo raznih jela, taj jede mnogo i sa naslaivanjem, a ko svaki dan uzima jednu te istu hranu, taj je ne jede sa nasladom, ve ponekad moda osea i odvratnost prema njoj. Tako je i u naem sluaju. U psalmopojanju i u molitvi ustima ne sputavaj sebe, ve delaj onoliko koliko ti Gospod daje. Ne ostavljaj takoe ni itanje, ni unutranju molitvu. Malo jedno, malo drugo - i tako e dan provesti ugaajui Bogu. Nai savreni oci nisu imali odreena pravila, ve su tokom celog dana izvravali svoje pravilo: malo su se vebali u psalmopojanju, malo su ustima itali molitve, malo su ispitivali pomisli, ak su se, povrh toga, i o hrani starali, a sve su to inili sa strahom Boijim."*123] Prepodobni otac je tako razmiljao i pouavao brata ba zato to je bio u velikom molitvenom napredovanju. Opit e nauiti svakoga ko se veba u molitvi da tiho izgovaranje Isusove molitve, i uopte svih molitava, u velikoj meri uva um od rasejanosti, koja svakog asa vreba da ga pokrade. Molitva glasom je preko potrebna ba onda kada neprijatelj pojaa svoj napad, kada oseti da naa volja slabi i da nastupa pomraenje uma. Paljiva molitva glasom je ujedno i molitva uma i molitva srca. Naim ubogim slovom ne skreemo i ne udaljavamo nae ljubljene oce i brau od molitvenog, uzvienog napredovanja - naprotiv, elimo od sveg srca da napreduju. Neka svi monasi budu slini anelima i arhanelima, i neka, kao i oni, nemaju poinka ni danju ni nou od boanske ljubavi koja ih pokree i zbog koje se bez prestanka i nezasito hrane slavoslovljenjem Boga. Odvraanje od preuranjenog, pogrenog, drskog delovanja daje se upravo zato da bi se neizrecivo bogatstvo molitve srca dobilo u svoje vreme. Zabranjuje se nerazumna, vatrena tenja da se u sebi otkrije blagodatna molitva srca; zabranjuje se ta tenja zato to je njen uzrok neznanje ili nedovoljno znanje, i zato to ovek gordo misli da je sposoban za blagodatnu molitvu i da je dostojan nje; zabranjuje se ta tenja zato to se blagodatna molitva ne moe otkriti u sebi iskljuivo sopstvenim naporima; zabranjuje se ta tenja, koja pomahnitalo navaljuje na vrata tajanstvenog Boijeg hrama, da ne bi spreavala Boiju blagost da se nekada smiluje nad nama, da proglasi nedostojne dostojnima, da da dar onima to ne oekuju dara, onima koji su osudili sebe na vene kazne i tamnice pakla. Dar se daje onome ko se smirio i ponizio pred veliinom dara; dar se daje onome ko se odrekao svoje volje i prepustio se Boijoj volji; dar se daje onome ko stiava i umrtvljava u sebi telo i krv, koji jevanelskim zapovestima obuzdava i umrtvljava u sebi telesno mudrovanje. ivot e sijati onoliko koliki je stepen umrtvljavanja. A kada ivot stigne, neoekivano i jedino po svojoj milosti, on dovrava i

zakljuuje dobrovoljno zapoeto umrtvljavanje. Neoprezni, neobino uporni traitelji uzvienog molitvenog stanja, voeni gordou i samovoljom, uvek budu obeleeni peatom odbaenosti, koji im i sledi po odredbama duhovnog zakona.[124+ Taj peat se veoma teko skida - najee se i ne moe skinuti. Zato? Zato to gordost i uobraenost, koje vode u samoobmanu, u optenje sa demonima i u robovanje njima, ne daju oveku da vidi nepravilnosti i opasnosti svog poloaja, ne daju mu da dopre do svesti o svom alosnom optenju sa demonima, a ni o injenici da im jadno, ubistveno robuje. "Zaodeni se najpre liem, a kasnije e, kada Bog zapovedi, doneti i rod", rekli su oci.[125+ Najpre stii paljivu molitvu: a Bog, svemilostivi Bog, darovae blagodatnu molitvu onome ko je sebe paljivom molitvom oistio i pripremio, na jevanelskim zapovestima u svoje vreme utemeljio, uredio i uvrstio. Uitelj molitve je Bog; istinska molitva je dar Boiji.*126+ Onome ko se moli skruenog duha, neprestano, sa strahom Boijim, sa paenjem, tome sam Bog daje postepeno napredovanje u molitvi. Paljiva i smirena molitva donosi duhovno dejstvo i duhovnu toplotu, a to dvoje oivljava srce. Oivljeno srce privlai sebi um, postaje hram blagodatne molitve*127] i riznica duhovnih darova, koje ona donosi po samoj svojoj prirodi. "Potrudi se", govore veliki podvinici i uitelji molitve, "da bolnim srcem zadobije toplinu i molitvu, i Bog e ti dati da ih uvek ima. Zaborav ih izgoni, a sam zaborav nastaje zbog nemara.*128+ Ako hoe da se izbavi iz zaborava i robovanja, to moe dostii jedino ako stekne u sebi duhovni oganj: zaborav i robovanje iezavaju jedino od njegove toplote. A taj oganj se stie tenjom ka Bogu. Brate! Ako tvoje srce ne bude danju i nou stradanjem trailo Gospoda, onda ne moe napredovati. A ako ostavi sve ostalo i zauzme se time, dostignue ono stanje koje Pismo odreuje reima: Otpoinite i poznajte da sam ja Bog.[129] Brate! Izmoli blagost Onoga koji hoe da se svi ljudi spasu i da dou u poznanje istine,*130] da bi ti On darovao duhovnu budnost koja pali duhovni oganj. Gospod, gospodar neba i zemlje, doao je na zemlju da bi spustio na nju taj oganj.*131] Zajedno sa tobom, po sili mojoj, moliu se i ja da ti Bog daruje tu budnost, jer On daje blagodat svima koji je trae sa trudom i usrem. im doe, ona e te nauiti istini. Ona prosvetljuje oi, ispravlja um, progoni san slabosti i nemara, vraa sjaj oruju zaralom na zemlji lenjosti, vraa svetlost odedama isprljanim pri robovanju varvarima, ulae mrnju prema odvratnim strvinama kojima se varvari hrane, ulae elju za nasienjem velikom rtvom koju je prineo na veliki Arhijerej. Upravo ta rtva, o kojoj je proroku otkriveno da ona isti grehove i uzima bezakonja,[132+ oprata onima koji plau, krotkima daje milost,*133] pojavljuje se u dostojnima i kroz nju oni nasleuju veni ivot, u ime Oca i Sina i Svetog Duha."*134] "Duhovna budnost ili trezvenost je duhovna umetnost, koja, kada traje dugo i usrdno, uz Boiju pomo potpuno izbavlja oveka od grenih dela i strasnih pomisli i rei. Duhovna budnost je tihovanje srca, ona je uvanje uma, ona je paenje na sebe koje, daleko od svake pomisli, uvek i bez prekida i neprestano priziva Isusa Hrista, Sina Boijeg i Boga; ona Njime die, Njime hrabro ustaje na neprijatelje, Njemu se ispoveda." Tako je duhovnu budnost odredio sveti Isihije Jerusalimski.[135+ I ostali oci se slau sa njime.*136] "im je oganj doao u srce, on je obnovio molitvu. A kada je ona ustala i uznela se na nebo, tada je oganj siao u odaju due."*137+ Ove rei pripadaju sinajskoj svetiljci, Jovanu Lestviniku. Oigledno je da sveti govori na osnovu svog blaenog iskustva. Slino se desilo i sa prepodobnim Maksimo Kapsokalivitom. "Od svoje mladosti", poveravao je on prepodobnom

Grigoriju Sinaitu, "imao sam veliku veru u moju Gospou, Majku Boiju, i molio sam joj se sa suzama da mi da blagodat molitve uma. Jednom prilikom doao sam, po obiaju, u Njen hram i revnosno sam joj se molio za to. Pristupio sam njenoj ikoni, poeo da celivam njen lik sa strahopotovanjem, i najednom sam osetio da je u moje grudi upala toplota, i to ona koja nije oprila unutranjost, ve je nasladila i orosila moju duu i pobudila u njoj umiljenje. Od tada je moje srce poelo da prebiva u molitvi, i moj um je poeo da se naslauje seanjem na mog Isusa i Majku Boiju, i seanjem da Njega, Gospoda Isusa, imam neprestano u sebi. Od tada se molitva nikada nije prekidala u mom srcu".[138]Blagodatna molitva se pojavila iznenada, neoekivano, kao dar od Boga; dua prepodobnog bila je pripremljena za dobijanje dara molitve posredstvom revnosne, paljive, smirene, neprestane molitve. Blagodatna molitva nije ostala u prepodobnom bez svojih uobiajenih posledica, potpuno nepoznatih i nesvojstvenih telesnom i duevnom stanju. Obilno pojavljivanje duhovnog ognja u srcu, ognja boanske ljubavi, opisao je zatvornik Grigorije Zadonski na osnovu sopstvenog opita.[139+ No pre toga njemu je bio poslan Boiji dar pokajanja, koji je unapred oistio srce za ljubav, dar koji je dejstvovao kao oganj i istrebio sve to pogani dvorite svetog i silnog Gospoda,*140] a samo telo bacio u iznemoglost. "Sveti i nadnebesni oganj", govori sveti Jovan Lestvinik, "jedne spaljuje zato to nisu dovoljno isti, a druge, naprotiv, prosveuje zato to su dostigli savrenstvo. Jedan te isti oganj naziva se i ognjem koji spaljuje i svetlou koja obasjava. Stoga jedni odlaze sa molitve kao da izlaze iz uarene pei, i oseaju da su se rasteretili od neke prljavtine i vetastva, a drugi izlaze obasjani svetlou i obueni u dvostruku odeu, odeu smirenja i radosti. A oni koji odlaze sa molitve bez ijednoga od ova dva dejstva molili su se u stvari telesno, a ne duhovno."[141] Duhovnom molitvom nazvana je ovde molitva koju pokree Boija blagodat, a telesnom molitvom molitva koju ovek tvori sopstvenim naporom, bez vidljivog sadejstva blagodati. Neophodna je molitva druge vrste, kako tvrdi isti taj Jovan Lestvinik, da bi u svoje vreme bila darovana blagodatna molitva.[142+ ime blagodatna molitva obeleava svoj dolazak? Svoj dolazak ona obeleava natprirodnim plaem, i ovek ulazi na vrata Boijeg svetilita, svog srca, u neiskazivom ispovedanju. Pre prelaska na opisivanje onog naina koji sveti oci predlau skoro iskljuivo tihovateljima, oseamo potrebu da malo pripremimo itaoca. Dela svetih otaca moemo uporediti sa apotekom: u njoj ima mnogo lekova, ali bolesniku neupuenom u vetinu leenja i bez rukovodstva lekara bie veoma teko da izabere lek za svoju bolest. Ako je bolesnik lakomislen, i ako se uzda u samog sebe, i ako se jo, budui da nema lekara, ne upozna dobro sa onim to pie u lekarskim knjigama, on e na brzinu doneti odluku da sam izabere i uzima lek, ali taj izbor moe biti poguban. Lek je sam po sebi lekovit, lek moe biti i nekoristan, ali i veoma tetan. U poloaj slian poloaju tih bolesnika dovedeni smo i mi zato to nemamo duhovne rukovodioce koji bi nas vodili kroz dela svetih otaca o tajnom dejstvu molitve srca i o njenim posledicama. Uenje o molitvi u otakim knjigama koje su do nas dole jeste izloeno i celovito i jasno, ali se mi, zbog naeg neznanja, pred tim knjigama, u kojima su izneta razna delanja i stanja poetnika, srednjih i savrenih, nalazimo u veoma tekom poloaju kada treba da odaberemo ona delanja i stanja koja nama odgovaraju. Neizrecivo je srean onaj koji ovu tekou shvati i oseti. Mnogi tu tekou nisu shvatili zato to su povrno itali dela svetih otaca, i povrno se upoznali sa predloenim delanjima, pa su onda primili na sebe delanje koje njima nije svojstveno i tako naneli sebi tetu. U svom delu, napisanom za veoma naprednog

tihovatelja Longina,[143] sveti Grigorije Sinait govori: "Jedna stvar je tihovanje, a druta opteie. Svako ko ivi onaj ivot na koji je prizvan bie spasen. Zbog slabih se i bojim da piem, kada vidim da ivi meu njima, jer svako ko zbog sluanja ili uenja prolazi kroz preteki podvig molitve - propada, budui da ne nalazi rukovodioca."[144] Sveti oci opominju da su mnogi obmanuli sami sebe i ozledili svoj um upravo zato to su se od samog poetka molili nepravilno, na naine za koje nisu ni sazreli ni sposobni. Veoma veliku tetu nanosi i samo itanje otakih knjiga ako taj koji ita ne razume to to ita, veliku tetu nanosi i optenje sa najveim ugodnicima Boijim ako taj koji slua njihovo sveto uenje ne razume to to slua. To se desilo sirijskom monahu Malpatu. On je bio uenik prepodobnog Julijana. Pratei starca, Malpat je posetio prepodobnog Antonija Velikog i bio udostojen da uje od njega najuzvienije uenje o monakom ivotu: o samoumrtvljavanju, o molitvi uma, o istoti due, o vienju. To uenje Malpat nije razumeo kako valja, pa je, ponet materijalnim arom, preuzeo na sebe izuzetno strogi podvig da prebiva u zatvoru, bez izlaenja, a sve u nadi dae dostii ono uzvieno duhovno stanje o kome je uo od Velikog Antonija, koje je video i osetio u Velikom Antoniju. Posledica toga bila je uasna samoobmana. Veliki poduhvat doneo je veliku prelest, a uobraenost koja je obuzela nesrenikovu duu uinila je tu duu nepristupnom za pokajanje,a samim tim i za isceljenje: Malpat je osniva i glava jeresi evhita.*145+ Kakav alostan dogaaj! Kakva alosna pojava! Uenik velikog svetitelja je uo uenje najveeg meu svetima,a onda propao zato to je to uenje nepravilno primenio u svom delovanju. Propao je u vreme u kojem je, upravo zato to je bilo mnogo svetih, sposobnih da rukovode i isceljuju, bilo veoma malo onih koji su propali od prelesti. Ovo je reeno da nas opomene. I dok su sijala nebrojena svetila, znalo se da je put unutranjeg monatva - tajanstvenog, molitvenog samovanja i tihovanja uma u srcu - okruen opasnostima: taj put je tim opasniji kada nastupi tamna no. Magla i gusti oblaci su skrili nebeska svetila. Zato se tim putem mora ii sasvim lagano, pipajui. Izuavanje otakih knjiga koje je Boiji promisao dao savremenom monatvu da mu slue kao moralno rukovodstvo ni u kom sluaju nije neznaajan podvig. Da bismo izveli taj podvig, moramo odbaciti same sebe, moramo ostaviti ivotne brige, da i ne govorim o zabavama, veseljima i nasladama; moramo iveti po jevanelskim zapovestima, moramo imati istotu uma i srca, jer jedino pomou nje, a saobrazno stepenu oienja, moemo primeivati i razumevati duhovno, sveto, tajanstveno uenje Duha. Onaj ko je saznao da je u dananjem vremenu blago spasenja i hrianskog savrenstva sakriveno u reima koje je izgovorio Sveti Duh, ili neko drugi pod Njegovim uticajem, to jest u Svetom pismu i delima svetih otaca, neka se duhovno raduje zato to je dobio sutinski korisno znanje, neka se potpuno sakrije od sveta u poboni ivot i otide i sve to ima proda i kupi polje ono*146] na kome je skriveno spasenje i savrenstvo. Ako elimo temeljno da izuimo Pismo, za to je, uz odgovarajuu delatnost, potrebno dosta vremena. Nakon temeljnog izuavanja Pisma, uz veliki oprez, izmoljavajui neprestano Boiju pomo molitvom i plaem, zbog siromatva duhom, moemo se prihvatati i onih delanja koja vode savrenstvu. Jedan sveti monah je priao da je dvadeset godina izuavao dela svetih otaca i da je pri tome vodio uobiajeni monaki ivot u opteiu; nakon tih dvadeset godina odluio je da delatno upozna duboko monako delanje, da, dakle, delatno upozna ono to je teorijski upoznavao itanjem i, verovatno, iz onoga to mu je samo to vreme omoguavalo, dakle iz beseda sa ocima koji su napredovali.[147+ Ako je itanje ono to vodi monaha, onda on napreduje neuporedivo sporije nego pod vostvom duhonosnog uitelja.

Svaki svetitelj je napisao svoja dela iz svog blagodatnog ureenja, i iz svoje delatnosti, saobrazno svom ureenju i svojoj delatnosti. Na to moramo obratiti posebnu panju. Ne zanosimo se i ne oduevljavajmo se knjigom koju je napisao gotovo sam zanos, knjigom koja govori o visokim, nama potpuno nesvojstvenim delanjima i stanjima. Ona moe, dok je itamo, da raspali nau matu, moe da nam nakodi time to e nam saoptiti da treba da poznamo i poelimo za nas preuranjene i nemogue podvige. Okrenimo se knjizi onog svetog oca koji je po umerenosti svog napredovanja najblii naem stanju. Sa takvim stavom o otakim knjigama, predlaemo monahu koji eli da upozna unutranji molitveni podvig da prva njegova lektira budu pouke Serafima Sarovskog, dela Pajsija Njameckog i dela njegovog prijatelja, shimonaha Vasilija. Svetost ovih linosti i pravilnost njihovog uenja su nesumnjivi. Nakon izuavanja ovih dela moe se prei na knjigu prepodobnog Nila Sorskog. Ta knjiga, spolja gledano, jeste mala, ali je duhovno neobino velika. Teko je nai pitanje o umnom delanju koje ona nije reila. Sve je u njoj izloeno neobino jednostavno, jasno i sasvim dovoljno. Tako je izloen i nain vebanja u Isusovoj molitvi. Uostalom, kao i sam taj nain, i cela knjiga je namenjena monasima ve spremnim za tihovanje. Prepodobni Nil zapoveda da utimo mislima, da sebi ne doputamo da mislimo o bilo emu grenom i sujetnom, ak ni o korisnom, ni o duhovnom. On zapoveda da, umesto bilo kakve misli, neprestano gledamo u dubinu srca i govorimo: Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me grenog. Moemo se moliti i stojei, i sedei, i leei; oni krepkog zdravlja i snage mogu se moliti stojei i sedei, nemoni mogu da se mole i leei, zato to u toj molitvi nije presudno vaan podvig tela nego podvig duha. Vano je da telo zauzima onaj poloaj koji prua duhu svu slobodu za ono dejstvo koje je njemu svojstveno. Ne treba smetati s uma da je ovde re o delanju monaha koji su uverljivim telesnim podvigom doveli svoje telesne elje u potrebni red, pa su zahvaljujui svom duhovnom napredovanju preli sa telesnog podviga na duevni. Prepodobni Nil zapoveda da zatvaramo um u srce, i da, po mogunosti, zadravamo disanje, da disanje ne bude esto. To znai da treba disati veoma tiho. Uopte, sve kretnje krvi treba zadravati, a telo i duu treba drati u mirnom poloaju, u poloaju tiine, pobonosti i straha Boijeg. Bez ovoga duhovno dejstvo ne moe se pojaviti u nama: ono se pojavljuje tada kada utihnu sve kretnje i navale krvi. Opit e nas brzo nauiti da zadravanje disanja, to jest neesto i lagano disanje, znatno pomae da dovedemo sebe u stanje tiine i da saberemo um da ne luta. "Postoji celo mnotvo vrlinskih delanja", govori sveti Nil, "no sva su ona posebna; molitva srca je izvor svih blaga; ona napaja duu, kao vrtove. Ona je sadrana u dranju uma u srcu, izvan svih pomisli, i krajnje je teka za one koji se jo nisu obuili za nju. No nisu poetnici jedini kojima je molitva srca teka: ona je teka i za one koji se dugo trude i jo nisu primili i zadrali u srcu molitvenu sladost, taj plod dejstva blagodati. Opit pokazuje da je za slabe dranje uma u srcu veoma teko i neprikladno. A kada neko zadobije blagodat, on se tada moli bez truda i sa ljubavlju, ba zato to mu blagodat daje utehu. Kada pone dejstvo molitve, tada ono privlai um sebi, veseli se i postaje pribrano."*148+ Da bismo se priuili nainu moljenja prepodobnog Nila Sorskog, veoma je dobro da taj nain sjedinimo sa nainom svetog Jovana Lestvinika, i da se molimo sasvim lagano. U predavanju svog naina prepodobni Nil se poziva na mnoge oce istone i vaseljenske Crkve, prvenstveno na prepodobnog Grigorija Sinaita.

Dela prepodobnog Grigorija Sinaita imaju punu duhovnu vrednost, ali nisu tako razumljiva i jasna kao dela prepodobnog Nila Sorskog. Razlozi za to su nain izlaganja, zatim shvatanja tog vremena o raznim stvarima, nama danas daleka, a naroito duhovna naprednost pisca knjige, a i onoga kome je knjiga napisana. Nain moljenja koji predlae Sinait i nain koji predlae Nil gotovo su potpuno isti: prepodobni Nil iznosi uenje o molitvi na osnovu onoga to je itao i uio iz Opgaitove knjige o molitvi, a i na osnovu razgovora sa Sinaitovim uenicima, voenim prilikom posete Istoku. "Izjutra sij" - govori prepodobni Grigorije, pozivajui se na premudrog Solomona - "sjeme svoje, to jest molitve, i uvee nemoj da ti poivaju ruke, da se stalna, a tako prekidana molitva ne bi liila onog asa u kome bi mogla biti usliena: Jer ne zna ta e biti bolje, ovo ili ono.*149] Od jutra, im sedne na stoliicu, visoku pedalj, svedi um iz glave u srce i dri ga u njemu, savij se u bolni poloaj, pa sa velikim bolom u grudima, ramenima i vratu neprestano moli umom ili duom: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me. Zadravaj donekle i disanje, da disanje ne bi bilo nepaljivo."[150+ U svome uenju o tome da treba zadravati disanje Sinait se poziva na prepodobnog Isaiju Otelnika, Jovana Lestvinika i Simeona Novog Bogoslova. "Ako elimo da nepogreivo naemo istinu, i da je poznamo", govori Sinait, "onda se potrudimo da jedino to imamo bude dejstvo srca, potpuno nevidljivo, i nikako ne doputajmo mati da bude slobodna, ne dozvoljavajmo mati da ona izobrazi lik nekog svetog ili pak samu svetlost, zato to prelesti, naroito na poetku podviga, obino preleuju um neiskusnih takvim lanim matanjima. Postarajmo se da u srcu bude delotvorno jedino dejstvo molitve, jer ono zagreva i veseli um, raspaljuje duu na neizrecivu ljubav, Boiju i oveiju. Tada molitva donosi znaajno smirenje i skruenost zato to molitva u poetnicima jeste stalno pokretno umno dejstvo Svetog Duha. U poetku je todejstvo slino ognju koji izbija iz srca, a na kraju je slino miomirisnoj svetlosti."[151+ Pod poetnicima ovde se podrazumevaju poetnici u tihovanju; cela knjiga prepodobnog Grigorija Sinaita je za pouavanje tihovatelja. Na drugom mestu sveti Sinait kae: "Jedni uitelji molitve predlau da se molimo ustima, a drugi samim umom: ja predlaem i jedno i drugo. Nekada um klone i nema snage za molitvu, nekada i usta klonu: zato se moramo moliti i jednim i drugim, i ustima i umom. Uza sve to, valja se moliti bezglasno i pribrano, da glas ne bi pomutio oseanja i panju uma i tako omeo molitvu. Kada se um privikne na delanje, on napreduje i dobija od Duha snagu da se moli krepko i na sve naine. Tada on ne primorava sebe na molitvu ustima i ne jaa, zato to je potpuno zadovoljan molitvom uma."*152+ Predlaui povremeno moljenje i ustima, sveti Grigorije sjedinjuje svoj nain sa nainom svetog Jovana Lestvinika. U sutini, to je jedan te isti nain, s tim to sveti Grigorije govori o njemu tako to ima u vidu odreenu meru napredovanja. Onaj ko se revnosno moli na nain koji predlae Jovan Lestvinik, taj e, u svoje vreme, dostii ono molitveno stanje o kome govori Sinait. Potpuno je opravdano i praktino Sinaitovo miljenje da trpljenje mora posebno da doprinosi molitvi. "Na molitvi tihovatelj mora veinom da sedi, jednostavno zato to je taj podvig teak, ponekad treba ak i da legne, da bi se telo malo odmorilo. A tvoje sedenje mora da protekne u trpljenju radi ispunjenja zaveta, kao to i u molitvi mora biti istrajan,*153+ i ne treba odmah da ustaje im klone duhom zbog velikih bolova, moljenja umom i stalnog udubljivanja uma u srce. Prorok ovako govori: 'Spopae nas bolovi kao porodilju.'[154] Obori glavu k zemlji i um sabiraj u srce - ako se tvoje srce otvorilo i prizivaj u pomo Gospoda Isusa. Nepokolebivo i revnosno trpi bolove u ramenima, esto i u glavi, i trai u srcu Gospoda: Carstvo nebesko nasledie oni koji sebe primoravaju, Carstvo

nebesko zadobijaju[155] samo oni koji sebe primoravaju i znaju da se ono s naporom osvaja. Gospod je ukazao da se istinska revnost sastoji u trpljenju tih i njima slinih bolova. Trpljenje i ostajanje u svakom delanju su roditelji duevnih i telesnih bolova."*156] Pod bolovima se ovde podrazumevaju pre svega skruenost duha, pla duha, podnoenje bolova i stradanje zbog oseaja svoje grenosti, zbog oseaja vene smrti, zbog oseaja robovanja palim duhovima. Stradanje duha prenosi se srcu i telu samim tim to su i srce i telo neraskidivo povezani sa duhom i prirodno i nuno uestvuju u stanjima duha. Kod ljudi slabog tela skruenost duha i pla potpuno zamenjuju telesni trud;*157+ ali ljudi snanog telesnog sastava neizostavno moraju da pritesne svoje telo: ako ne pritesne svoje telo, samo srce u njima ne zadobija blaenu alost; dok nemoni imaju tu alost zbog samog oseanja i saznanja nemoi. "Nijedno delanje" govori prepodobni Grigorije, "ni telesno ni duhovno, u kome nema trpljenja bola ili truda nikada ne donosi ploda onome koji prolazi kroz njega, jer Carstvo nebesko se s naporom osvaja, rekao je Gospod, i podvinici ga zadobijaju.*158] Pod reima: s naporom razumej telesno trpljenje bola u svemu. Mnogi su mnogo godina delali ili delaju ne trpei bol, ali poto se trude bez bola i toplog usra srca, odbacivi teinu trpljenja bolova, oni ostaju nepriasnici istote i Svetog Duha. Oni ije delanje odlikuje nemar i slabost oito misle da se mnogo trude, ali nee ponjeti roda za netrpljenje bola. Svedok toga je onaj koji govori: 'Koliko god velike podvige inili u svom ivotu, ako nemamo i srce koje trpi bol - svi su ti podvizi lani i nekorisni.'*159] Posvedouje to i veliki Jefrem, kada govori: 'Trudi se, trudi se trpei bol, da bi uklonio od sebe bolove sujetnih trudova.' Ako, po proroku,[160+ naa bedra ne iznemau iscrpljena u podvigu posta, i ako ne zanemo trpei bolove, kao ena kada raa dete, i ako ne utvrdimo srce u bolu, onda neemo roditi Duha spasenja na zemlji srca, kako si uo, ve emo se samo (a to je dostojno saaljenja i smeha) hvaliti, mislei da emo biti neto zato to smo u beskorisnoj pustinji i to u njoj slabo tihujemo. Kada budemo odlazili iz ovog ivota, svi emo, nema sumnje, okusiti ceo plod."[161+ Uenje prepodobnog Sinaita o trpljenju bola i o tome da ono prati istinsko tihovateljevo delanje molitve uma moe izgledati udno, a i izgleda, telesnom i duevnom razumu, zato to on nije upoznat sa opitima monakog ivota. Pozivajui takve da obrate panju na znanja steena u opitima, mi potvrujemo da bolove u glavi ne stvara samo tvorenje molitve uma, ve i paljivo itanje dubokih otakih spisa o molitvi. Zbog onoga to molitva otkriva, dakle zbog grenosti, robovanja grehu i smrti, srce postaje toliko skrueno da to izaziva u telu stradanja i bolove, a onaj ko ne poznaje molitveni podvig, taj i ne zna da stradanja i bolovi postoje i da mogu da postoje. Kada se srce ispoveda Gospodu u svojoj grenosti i u svom jadnom stanju, tada se telo raspinje. Postradah - govori David, mu opitni u molitvenom podvigu - i skruih sedo kraja, savdan postien hodih. Jer se slabine moje ispunie porugama, i nema isceljenja telu mome; rikah od uzdisanja srca moga.[162] U uenju svetog Grigorija o molitvi primetna je njegova osobenost: on upravlja um da se usredsreuje u srce. Sveti oci to nazivaju umetnou tvorenja molitve, i zabranjuju je monasima poetnicima i mirjanima zato to je za nju neophodno veliko pripremno obuavanje, toliko veliko da joj i pripremljeni monasi moraju pristupati sa velikom pobonou, strahom Boijim i oprezom. im je zapovedio da usredsreujemo um u srce, prepodobni je dodao: Ako se tvoje srce otvorilo. To znai: sjedinjenje uma i srca je dar Boije blagodati, i daje se u svoje vreme, po Boijem sudu, a ne preuranjeno, i ne po sudu samog podvinika. Dar paljive molitve obino prethodi naroitim nevoljama i duevnim potresima, koji svode na duh u dubinu saznanja o svom siromatvu i

nitavnosti.*163+ Dar Boiji privlaimo smirenjem i vernou Bogu, a vernost Bogu pokazujemo revnosnim odbacivanjem svih grenih pomisli, im se one pojave. Vernost je uzrok istote. istota i smirenje uruuju darove Duha. Umetnost tvorenja molitve uma izloio je neobino jasno i potpuno blaeni Nikifor, monah koji je tihovao na svetoj Atonskoj gori. On sa pravom naziva molitveno delanje umetnou nad umetnostima i naukom nad naukama, zato to prua umu i srcu znanja i utiske koji izviru iz Boijeg Duha dok sve ostale nauke pruaju tek ljudska znanja i utiske. Umno delanje je najvia kola bogoslovlja.*164+ "To najvie od najviih delanja", govori veliki uitelj tihovanja, "zadobijaju mnogi, ak i svi, tako to ga naue. Retki su nenaueni koji pojaanim delanjem i vrelinom vere dobiju to delanje od Boga: ali retkost nije zakon. Istinskog uitelja moramo da traimo da bismo se njegovim poukama uili i pouavali u onome to se deava prilikom vebanja u paenju, u onome to lukavi uvodi svojim zlim spletkama, da bismo se, dakle, pouavali u desnim i levim umanjenjima i preuznoenjima, koja nam uitelj razobliava jer ih poznaje iz sopstvenog opita. On pouzdano pokazuje taj umni put, i mi pod njegovim rukovodstvom mnogo zgodnije idemo tim putem. Ako nema nama poznatog uitelja, moramo svesrdno da ga traimo. Ako ni nakon takvog traenja ne nae uitelja, ti najpre prizovi Boga, takav, siromaan, skruenog duha i sa suzama, a onda se pomoli Bogu i postupaj onako kako ti kaem. Zna da udiemo vazduh; a diemo srcem, ne neim drugim. Ono je orue ivota i telesne toplote. Srce uvlai u sebe vazduh da bi disanjem ispustilo iz sebe svoju toplotu, a u sebe uvuklo sveinu. Pokreta ovog mehanizma, ili, tanije, sluga, jesu plua: Bog ih je stvorio retkim, i zato ona lako uvlae i izvlae svoj sadraj. Srce uvlai u sebe disanjem svei vazduh i izbacuje topli: tako ono stalno odrava sistem u koji je postavljeno da bi odralo ivot. I tako, im sedne i sabere svoj um, uvedi svoj um u put kojim vazduh ulazi kroz nozdrve u srce; dovedi disanje u izuzetno tihe kretnje i prisili svoj um da sie sa udahnutim vazduhom u srce. Kada um ue tamo, tada e ono to zatim sledi biti ispunjeno veseljem i radou. Kao to oveka koji se nakon dugog odsustva vratio svojoj kui ispunjava radost to vidi enu i decu, tako i um ispunjava neizreciva sladost i veselje im se sjedini sa duom. Brate, naui svoj um da ne izlazi brzo otuda: on je u poetku veoma potiten zato to je tamo zatvoren i stenjen. Kada se pak navikne na zatvorenost i teskobu, on nee poeleti da luta vani, zato to je Carstvo nebesko unutra u nama. A dok razgleda to Carstvo tamo, i trai ga istom molitvom, um uvia da je sve spoljanje odvratno i mrsko. Ako odmah nakon toga, kako rekosmo, ue umom u ono mesto u srcu koje sam ti pokazao, odaj blagodarnost Bogu, i proslavi, i igraj, i uvek se dri toga delanja, a ono e te nauiti onome to ne zna. Mora da zna i to da tvoj um ne treba da uti i besposlii dok se nalazi tamo: njegovo neprestano delanje i pouenje mora biti molitva: Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me. Ova molitva ne da umu da se uzdigne, ini ga nepristupnim i nedodirljivim za napade neprijatelja, vodi ga u svakodnevno napredovanje u ljubavi i elji prema Bogu. A ako i nakon mnogog truda, o brate, ne ue u klet srca, kako smo ti zapovedili, onda ini ovo to ti kaem, i znaj da e, uz sadejstvo Boije, nai ono to trai. Zna da se slovesnost svakog oveka nalazi u njegovim grudima. U grudima, dok naa usta ute, mi govorimo, savetujemo se, tvorimo molitve, psalmopojanje. Toj slovesnosti, im joj oduzme svaku pomisao - to moe da uini, ako hoe - prepusti da govori: Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me. I primoraj sebe da u grudima izgovara upravo to, a ne neto drugo. Postupaj tako neko vreme i time e sigurno otvoriti sebi ulaz u srce, kako smo i napisali, ba zato to

smo to saznali iz opita. A pristupie ti, sa mnogo eljenim i sladosnim paenjem, i ceo zbor vrlina: ljubav, radost, mir i ostale: pomou njih e ono ispuniti sve tvoje prozbe Hristu Isusu, Gospodu naem."*165+ Ovde prvo moramo obratiti panju na ureenje blaenog oca i na ureenje koje je on video u monahu kojeg je pouavao. To je jasno iz onih lanaka njegovog slova koji prethode izlaganju umetnosti tvorenja molitve: iz njih se, na osnovu pozivanja na itije svetog Save, vidi da pouavanje tihovanju srca - radi koga se i saobrazno kome se daje i spoljanje tihovanje po telu - prilii onim monasima koji su potpuno izuili pravilo monakog ivota, monasima koji mogu da se bore protiv neprijateljskih pomisli i uvaju svoj um. Blaeni Nikifor ovako pouava tog monaha: "Zna da se slovesnost svakog oveka nalazi u njegovim grudima. Tamo, dok usta ute, mi govorimo, savetujemo se, tvorimo molitve i psalmopojanje." Jasan oseaj sile slovesnosti u grudima, oseaj da se tamo mogu tvoriti molitve i psalmopoji, imaju veoma retki, oni koji su veoma napredovali, koji su se dugo vremena zanimali moljenjem na nain svetog Jovana Lestvinika, dakle oni koji su u znatnoj meri zadobili pribranost i veoma paljivom molitvom pobudili duh, ovde nazvan slovesnou, da obilno pomae umu. Duh onih ljudi koji ostaju u svom obinom stanju, poraen padom, spava tako duboko da ne moe da se probudi iz tog sna, dakle iz sna koji je skoro isto to i smrt: takav duh nije sposoban za duhovna vebanja koja smo ovde naveli, i budi se za njih jedino onda kada se um trajno i pojaano zauzme da ga pobuuje ivotvornim Isusovim imenom. Izvanredan je nain koji predlae blaeni Nikifor. Onaj ko razume stvar, taj vidi u njegovom izlaganju i onu postepenost s kojom moramo da ushodimo i to da zadobijanje tog naina jeste dar Boiji. Poto su Kalist i Ignjatije Ksantopul veoma detaljno objasnili taj nain u delu o molitvi i tihovanju, prelazimo na to delo. Sveti Kalist Ksantopul je bio uenik prepodobnog Grigorija Sinaita. Monahovao je na Atonskoj gori; u poetku se obuavao monakom ivotu u opteiu. ivot u tihovanju poeo je da provodi kasnije, kada je sazreo za takav ivot. Molitvi uma nauio se dok je bio u posluanju manastirskog kuvara. Posedovao je i obrazovanje ovoga sveta, to se jasno vidi iz njegove knjige. Tek u poodmaklim godinama sveti Kalist je unapreen u in konstantinopoljskog patrijarha. Sveti Ignjatije je bio njegov najblii prijatelj i uesnik u monakim podvizima. Obojica su dostigli veliko molitveno napredovanje. Njihova knjiga je namenjena iskljuivo tihovateljima. Mehanizmu blaenog Nikifora oni dodaju da u ovom nainu moljenja usta moraju biti zatvorena. Onaj ko poinje da provodi ivot u tihovanju, kau oni, taj treba da se zanima Isusovom molitvom onako kako predlae blaeni Nikifor: tihim, neprestanim uvoenjem Isusove molitve u srce, posredstvom isto toliko tihog disanja, kroz nozdrve, i zatvorenih usta.[166+ Veoma je vano da znamo znaenje koje sveti uitelji molitve uma daju predloenom mehanizmu: on je materijalno, pomono sredstvo, i nikako ga ne treba meati sa samim dejstvom molitve, niti mu pridavati posebnu vanost, kao da iz njega proizilazi celokupno napredovanje molitve. U molitvenom napredovanju dejstvuju sila i blagodat Boija; one ine sve: pomona sredstva ostaju pomona sredstva, i koliko god nam bila potrebna zbog nae nemoi, mi ih odbacujemo im zadobijemo napredovanje, jer su nepotrebna i suvina. Polaganje nade u ta pomona sredstva veoma je opasno: to survava u materijalistiko, nepravilno shvatanje molitve i odvlai od razumevanja onoga to je duhovno, a time i jedino istinsko. Lano razumevanje molitve uvek donosi ili neplodnost ili ono vebanje u njoj koje je veoma tetno po duu. Sveta braa Ksantopul govore: "I ovo znaj, brate: svaka umetnost i svako pravilo, a ako hoe i razno delanje, unapred su odreeni i pravilno ustanovljeni zato to jo

nismo dostigli stanje u kome moemo da se molimo u srcu isto i pribrano. A kada se to desi, milou i blagodau Gospoda naeg Isusa Hrista, tada ostavljamo mnogo i razliito, i raznovrsno, i sjedinjujemo se neposredno, iznad rei, sa Jedinim, sa Jedinstvenim i Onim koji sjedinjuje.[167] Od prebivanja u izloenoj umetnosti srca, istoj i pribranoj molitvi - koja, uostalom, delimino moe biti neista i rasejana zbog pomisli i seanja koji su ustali protiv njoj postavljene zabrane da misli o ranije uinjenom i da se sea ranije uinjenog - podvinik stie naviku da se moli bez prisile, pribrano, isto i istinski, to jest da dosee takvo stanje u kome um prebiva u srcu (i tako prevazilazi ono stanje u kome se um uvodi u srce prisilno, maloduno, posredstvom udisanja, a onda opet odleti), dakle stanje u kome se sam um stalno obraa sebi, sa ljubavlju prebiva u srcu, i neprestano se moli."[168] Podvig molitve uma i srca "ispravlja se umom kojeg je osenila Boija blagodat, i jednodunim,*169+ srdanim, istim, pribranim, i vere punim prizivanjem Gospoda naeg Isusa Hrista, a ne samim, prostim, prirodnim umeem disanja na nos ili sedenjem tokom vebanja u molitvi na tihom i mranom mestu. Sveti oci su to izumeli samo kao neko pomono sredstvo za sabiranje misli iz uobiajene nepribranosti, za vraanje misli samoj sebi i panji."*170+ Pre svih blagodatnih darova, Gospod na Isus Hristos i prizivanje u srce Njegovog svetog imena sa verom daruju pribranost umu. Tome donekle pomae i prirodno umee; ono pomae da se um uvodi u srce disanjem kroz nos; tome pomae i sedenje u tihom i neosvetljenom mestu, i drugo slino tome.*171+ Sveta braa Ksantopul strogo zabranjuju preuranjeno stremljenje ka onome to, po duhovnom sistemu monakog ivota, ima da se dogodi u svoje odreeno vreme. Oni ele da monah deluje po ustanovljenom monakom poretku, po zakonima koje je predala Boija blagodat. "Ako i ti", govore oni, "eli da se obui tihovanju, koje vodi ka nebu, onda sledi mudro ustanovljene zakone, i najpre radosno zavoli poslunost, a zatim tihovanje. Delanje je ushoenje ka vienju, a poslunost je ushoenje ka tihovanju. Ne pomii stare mee - kae Pismo - koje su postavili oci tvoji;[172+ teko jednomu.[173] Ako postavi dobar temelj na poetku, onda e vremenom staviti slavni krov na zapoetu graevinu duha. Sve je, kako rekosmo, odbaeno kod onoga kod koga sam temelj nije dobro postavljen, i suprotno ovome: sve je lepo i dobro ureeno kod onoga koji je dobro postavio temelj, mada nekad ima i sluajeva suprotnih ovome."*174] Uglavnom se smatra da je do sticanja pribranosti, istinske ili kratkotrajne, ali vrste i sutinske, korisno vebati se u Isusovoj molitvi u monakoj zajednici, i pri tome to vebanje u molitvi pomagati delatnim ispunjavanjem jevanelskih zapovesti, ili, to je isto, smirenjem. A nakon dobijanja dara pribranosti dozvoljeno je spominjati i tihovanje. Tako su postupili sveti Vasilije Veliki i sveti Grigorije Bogoslov. Oni su se - kae sveti Isak Sirijski - najpre zanimali ispunjavanjem onih zapovesti koje se odnose na one koji ive u ljudskoj zajednici, s tim to su prolazili i molitvu saobraznu tom stanju; od tog ivota njihov um je poeo da osea nekretanje ili pribranost: tada su se oni udaljili u samou pustinje, a tamo su se bavili delanjem u unutranjem oveku i dostigli vienje umom.*175+ Potpuno tihovanje u nae vreme sasvim je teko, skoro nemogue. Serafim Sarovski, Ignjatije Nikoforovski, Nikandar Babajevski, monasi koji su veoma napredovali u molitvi uma, prebivali su povremeno as u tihovanju, as u monakoj zajednici. Naroito se poslednji nikada nije usamljivao u tihovanje primetno ljudima, ba zato to je u dui bio veliki tihovatelj. Nain tihovanja kojim se rukovodio prepodobni Arsenije Veliki uvek je bio odlian - a danas mora biti priznat za najbolji. Taj otac je stalno uvao utanje, nije iao po kelijama kod brae, u svoju keliju primao je jedino u krajnjoj nudi, u crkvi je stajao iza stuba,

nije pisao i nije primao pisma, udaljavao se od svih odnosa koji su mogli da narue njegovo paenje, cilj njegovog ivota i svih njegovih delanja bio je uvanje paenja.*176] Sveti Isak Sirijski veoma pohvaljuje nain ivota i tihovanja kojim je prepodobni Arsenije dostigao veliko napredovanje i predlae da podraavamo taj veoma podesni, mudri i veoma plodni nain.*177] U zakljuku naih izvoda iz dela Kalista i Ignjatija Ksantopula naveemo njihovo opitno miljenje, saglasno sa miljenjem ostalih svetih otaca, da je za dostizanje pribrane molitve srca potrebno i mnogo vremena i mnogo napora. "Stalno moljenje u srcu" govore oni, "ne postie se ni jednostavno, ni kako bilo, ni sa malo truda i vremena, mada se i to retko deava po nedokuivom provienju Boijem: ono zahteva i mnogo vremena, i mnogo truda, duevnog i telesnog podviga. Prevashodstvu dara i blagodati, iji emo, nadamo se, biti priasnici, moraju biti, po sili, jednaki i saobrazni podvizi, da bi, po tajanstvenom svetom uenju, neprijatelj bio izgnan sa polja srca, i da bi se u njemu nastanio Hristos. Sveti Isak govori: 'Onaj koji eli da vidi Gospoda, taj se trudi da umeno oisti svoje srce seanjem na Boga, i tako e svetlou svojih misli svakoga asa videti Boga.' Sveti Varsanufije govori: Ako unutranje delanje ne pomogne oveku, onda je njegov spoljanji trud uzaludan. Unutranje delanje, sjedinjeno sa bolom srca, donosi istotu, a istota istinsko tihovanje srca; takvo tihovanje donosi smirenje, a smirenje ini oveka stanom Boijim. A kada se useli Bog, tada On izgoni demone i strasti, i ovek postaje hram Boiji, osveen i osvetljen, pun istote i blagodati. Blaen je onaj koji gleda Gospoda u unutranjoj riznici srca, kao u ogledalu, i sa suzama izliva svoje moljenje pred Njegovom dobrotom.' Prepodobni Jovan Karpatski govori: 'Treba mnogo vremena i podviga u molitvama da bi se u nepomutivom ustrojstvu uma nalo neko drugo nebo srca, gde ivi Hristos, kako govori apostol: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u neemu niste valjani."'*178] Mislimo da ovi izvodi iz dela svetih otaca dovoljno objanjavaju delanje Isusove molitve. U ostalim svetootakim delima izloeno je isto ovo uenje. Smatramo preko potrebnim da naim ljubljenim ocima i brai ponovimo upozorenje da ne tee itanju otakih dela o monakim uzvienim delanjima i stanjima, iako ih radoznalost vue da itaju ta dela, iako to itanje stvara nasladu, ushienje. Naa sloboda, zbog ovakvog dananjeg vremena, mora biti posebno ograniena. Dok je bilo blagodatnih uitelja, dotle su zanosi poetnika lako zapaani i leeni. No danas nema ko ni da zapazi zanose, ni da ih lei. Pogubni zanos neopitni uitelji esto smatraju velikim napredovanjem; onoga koji je pao u zanos podstiu na jo vei zanos. Ako zanos ne bude primeen, i ako nastavi da deluje na monaha, on ga sve vie skree sa istinskog pravca. Moemo potpuno tano rei da se veina nalazi u raznom zanosu, da je veoma malo onih koji su odbacili svoj zanos, i da onih koji nisu padali u zanos naprosto nema. Zbog toga otake knjige, danas jedino preostalo sredstvo rukovoenja, moramo da itamo sa posebnim oprezom i razborito, da se to sada jedino sredstvo rukovoenja ne bi pretvorilo u sredstvo nepravilne delatnosti i iz nje proisteklog rastrojstva. "Ne treba", govori sveti Jovan Lestvinik o izboru uitelja, "da traimo uitelje koji imaju dar prorotva, ili prozorljivosti, ve pre svega istinski smirenoumne podvinike koji po nainu i mestu podviga odgovaraju naoj bolesti."[179+ Isto moramo da kaemo i o knjigama: nikako ne treba da biramo knjige koje su najuzvienije, nego one koji su najblie naem stanju i izlau delanje koje nama odgovara. "Veliko je zlo", rekao je sveti Isak Sirijski, "prenositi bilo koje uzvieno uenje nekome ko je jo poetnik i ko je po duhovnom uzrastu dete."*180] I kada slua duhovno slovo, telesni i duevni ovek ga razume onako kako odgovara njegovom stanju, iskrivljuje ga, izopauje, sledi njegov

izopaeni smisao, dobija lani pravac, dri se uporno tog pravca kao da je ba taj pravac dat svetim slovom. Neki starac je dostigao hriansko savrenstvo, po naroitom provienju Boijem, tako to je, uprkos pravilima, stupio u tihovanje od svoje mladosti. Najpre je tihovao u Rusiji, u umi, u zemunici, a zatim na Atonskoj gori. Kada se vratio u Rusiju nastanio se u privremeni opteiteljni manastir. Mnoga braa su videla u starcu nesumnjive znake svetosti pa su mu se obratila za savet. Starac je davao savete iz svog ureenja i ozleivao due brae. Jedan monah koga je starac dobro poznavao mu je govorio: "Oe, ti govori brai o delanjima i stanjima koja nisu dostupna njihovom shvatanju i ureenju, onda oni objasne sebi tvoje rei na svoj nain, zatim postupaju po tom objanjenju, i tako nanose sebi tetu." Starac je odgovorio sa svetom prostotom: "I sam vidim! A ta da radim? Za mene su svi vii od mene, i kada me pitaju, odgovaram iz svog stanja." Starcu je bio nepoznat opti monaki put. Nije greh samo ono to je pogubno: pogubno je i samo dobro kada ga inimo u nevreme i u pogrenoj meri; nije pogubna samo glad: poguban je i viak hrane, i kvalitet hrane koji ne odgovara uzrastu i telesnom sastavu. Niti se sipa vino novo u mjehove stare; inae se prodru mjehovi, a vino se prolije, i mjehovi propadnu. Nego se sipa vino novo u mjehove nove, i oboje se sauva.*181] Gospod je ovo rekao o delanjima vrline, koja obavezno moraju biti usklaena sa stanjem delatelja: u protivnom, ona e pogubiti delatnika, i sama e propasti, to jest bie besplodna, na tetu i propast due, suprotno svojoj nameni. Osim pomenutih pomonih sredstava, postoje i razna druga pomona sredstva koja pomau poetnicima u vebanju u Isusovoj molitvi. Naveemo glavne. 1) Brojanice ili lestvica. Brojanice obino imaju sto zrna, a lestvica sto stupnjeva, poto pravilo tvorenja Isusove molitve podrazumeva sto molitava. Brojanicama se broje pokloni; monasi koriste brojanice i dok se, sedei, vebaju u Isusovoj molitvi. A kada dostigne veliki stepen paenja na molitvi, monah vie ne mora da brojanicama broji koliko je izgovorio molitava jer tada sva panja prelazi na molitvu. 2) Veoma je korisno da se Isusovoj molitvi uimo uz velike i male poklone, lagane, ispunjene oseanjem pokajanja, kakve je inio blaeni mladi Georgije o kome govori sveti Simeon Novi Bogoslov u Slovu o veri.[182] 3) Korisno je da u crkvi i uopte tokom Isusove molitve oi budu zatvorene. 4) Dranje leve ruke na grudima, malo iznad leve sise, doprinosi oseanju sile slovesnosti, koja se nalazi u grudima. 5) Monasi savetuju tihovatelje da im kelija bude donekle tamna, da njeni prozori budu zatvoreni, jer to uva um od rasejanosti i pomae umu da se usredsreuje u srce. 6) Tihovatelje savetuju da sede na niskoj stolici, prvo, zato to paljiva molitva zahteva miran poloaj, a drugo, da bi se ugledali na slepog siromaha iz Jevanelja, koji je sedeo kraj puta i vikao Gospodu: Sine Davidov Isuse, pomiluj me![183], i bio uslian i pomilovan. Niska stolica takoe izobraava ubrite, izvan grada, na kome je sedeo Jov kada ga je sotona udario zlim pritom od pete do temena.*184] Monah mora da vidi da je zbog greha obogaljen, unakaen, izmuen, izbaen iz prirodnog stanja, baen u protivprirodno stanje, i da iz tog jadnog stanja vapi svemilostivom i svemoguem Isusu, obnovitelju ljudske prirode: pomiluj me. Niska stolica je veoma podesna za vebanje u Isusovoj molitvi. Time se ne odbacuje stajanje; ali poto skoro celokupno vreme istinski podvinik posveuje molitvi, odobreno mu je da se

njome bavi i sedei, a ponekad i leei. Naroito bolesni i veoma stari moraju da paze da njihov telesni podvig ne bude prekomeran, da ne iscrpljuje njihovu snagu i da im ne oduzima mogunost da se bave duevnim podvigom. Sutina delanja je u Gospodu i u Njegovom imenu. To posvedouje i jevanelska pria o isceljenju uzetoga: poto nisu mogli da se priblie Hristu od okupljenog naroda, probili su krov kue u kojoj je bio Hristos, spustili odar na kome je uzeti leao, i uzeti je isceljen.*185] Isceljenje se zadobija smirenjem i verom. 7) Podvinici umnog delanja ponekad imaju potrebu da pomognu sebi tako to se polivaju hladnom vodom ili tako to nakvaene pekire stavljaju na mesto priliva krvi. Voda mora biti mlaka, nikako ne sme biti hladna, zato to hladna voda poveava vrelinu. Uopte, umna delanja izazivaju vrelinu kod ljudi odreene telesne grae. Takvu vrelinu oseao je prepodobni ava Dorotej dok se bavio naukama i zato se rashlaivao vodom.*186] Takvu vrelinu sigurno e oseati oni koji budu veoma prisiljavali sebe da sjedine um i srce materijalnim pomonim sredstvima, ako im budu pridavali prekomerni znaaj, i ako ne budu davali potrebni znaaj duhovnim pomonim sredstvima. Toplota poinje da dejstvuje u srcu ako molitvu srca elimo da pojaamo na neki naroit materijalni nain. Ta toplota je direktna posledica takvog podviga:[187] svaki deo ljudskog tela se zagreva kada ga trljamo; i srce se zagreva ako se neprestano i dugo napree. Toplota koja je izazvana pojaanim materijalnim podvigom takoe je materijalna. To je telesna toplota, toplota krvi, toplota pale prirode.[188+ im oseti tu toplotu, neopitni podvinik e sigurno pomisliti neto o njoj, nai e u njoj prijatnost, nasladu, a to je poetak samoobmanjivanja.*189+ Nita posebno ne treba misliti o toj toploti; naprotiv, treba preduzeti posebne mere predostronosti im se ona pojavi. Predostronost je neophodna zato to ta toplota, koja je zapravo toplota krvi, irei se svim delovima grudi veoma lako moe da se spusti i zagreje donji deo utrobe. Tada se pojavljuje telesna elja, svojstvena tim delovima tela u stanju zagrevanja. Opit pokazuje da su se neki, im su doli u to stanje, i ne shvatajui ta se deava sa njima, dali u zbunjenost, u uninije, u oajanje. Svesni svog jadnog stanja, oni su pribegli znamenitim starcima da bi traili od njih savete kako da lee svoje due rastrzane nevoljom i nedoumicom. Starci su bili uasnuti lukavstvima avola kada su uli da se pri prizivanju Isusovog imena pojavilo veliko raspaljivanje, ak i elja. Oni su u tome prepoznali stranu prelest, pa su tim stradalnicima zabranili vebanje u Isusovoj molitvi, mislei da je ona uzrok tog zla, a mnogim drugim podvinicima priali su taj sluaj kao oiglednu teku posledicu vebanja u Isusovoj molitvi. Mnogi su poverovali u to samo zato to su uvaavali znamenito ime staraca, poverovali su u to miljenje mislei da je ono rezultat samog opita. Meutim, ta strana prelest nije nita drugo do priliv krvi, do kojeg dolazi usled pojaane, neuke upotrebe materijalnih pomonih sredstava. Taj priliv moemo lako isceliti za dva-tri dana tako to na upaljenim mestima drimo pekire natopljene mlakom vodom. Mnogo je opasnije, mnogo je blie prelesti kada podvinik osetivi u srcu ili u grudima toplotu od krvi pomisli o njoj, a zato i o sebi, neto, pa pone da stvara sebi nasladu, da sebe pomrauje, obmanjuje, upetljava, unitava uobraavanjem. to podvinik vie prisiljava i napree svoje telo, time se toplota krvi poveava. Tako i mora da bude. Da bi se ta toplota smanjila, dovela na meru, a i da bi se spreio njen prekomerni pad, ne treba vriti preveliki pritisak na um da ue u srce, ne treba muiti srce, ne treba izazivati u njemu vrelinu preteranim zadravanjem disanja i naprezanjem srca, ve, naprotiv, treba tiho zadrati disanje, truditi se da molitva dejstvuje u samom vrhu srca, gde, po uenju otaca, prebiva slovesna sila, i gde, zbog toga, treba da se vri

bogosluenje. Kada Boija blagodat oseni molitveni podvig i pone da sjedinjuje um i srce, tada e materijalna toplota krvi potpuno da iezne. Tada se i sam molitveni in potpuno menja: molitva postaje prirodna, potpuno slobodna i laka. Tada se u srcu pojavljuje druga toplota, tanana, nematerijalna, duhovna, toplota koja ne izaziva nikakvo raspaljivanje, ve, naprotiv, osveava, oroava, deluje kao lekovito, duhovno pomazanje, vue nas da neizrecivo ljubimo Boga i ljude - tako o toj molitvi govori prepodobni Maksim Kapsokalivit na osnovu sopstvenog opita.[190+ Predlaem ocima i brai ubogi savet i molim ih da ne odbace moj ubogi savet: ne prisiljavajte sebe da pre vremena otkrijete u sebi molitveno dejstvo srca. Potreban je, veoma je potreban razboriti oprez, naroito danas kada je gotovo nemogue sresti dobrog uitelja tih predmeta, kada podviniku nema druge nego da se sam, pipajui, rukovoen delima svetih otaca, probija u riznicu duhovnih znanja, i da sam, pipajui, izabere od njih ono to njemu odgovara. ivite po jevanelskim zapovestima, bavite se paljivo Isusovom molitvom na nain koji predlae sveti Jovan Lestvinik, sjedinjujte molitvu sa suzama, i neka cilj vae molitve bude pokajanje. Dejstvo molitve srca otkrie vam se samo po sebi, ali u vreme koje je poznato jedino Bogu. To dejstvo, koje nam sam prst Boiji otkriva svojim dodirom, dostiemo prevashodno tako to materijalnim pomonim sredstvima pojaano prisiljavamo sebe. Ono je bolje od svih drugih dejstava u svakom smislu: ono je mnogo obilnije, ono je potpuno sigurno od prelesti i drugih ozleivanja; onaj koji ga tako zadobije vidi u dobijanju jedino Boiju milost, Boiji dar, a onaj koji ga je dostigao uz pojaanu upotrebu materijalnih pomonih sredstava vidi dar Boiji, ali ne moe da ne vidi svoj podvig, ne moe da ne vidi sam mehaniki nain koji je upotrebio, ne moe da mu ne pridaje naroitu vanost. To je na osetljivom unutranjem putu znaajan nedostatak, znaajno spoticanje, znaajna prepreka za razvoj duhovnog napredovanja. Duhovno napredovanje nema ni kraja ni granice. Nitavno, beznaajno nadanje u bilo ta izvan Boga moe da zaustavi napredovanje, u kome je vera u Boga i voa, i noge, i krila. "Hristos je za vernika sve", rekao je sveti Marko.1 Od onih koji su sa velikom revnou koristili materijalna pomona sredstva napredovanje su dostigli retki, a rastrojili su se i ozledili mnogi. Ako uz sebe imamo opitnog uitelja, onda je upotreba materijalnih pomonih sredstava malo opasna; a ako se rukovodimo jedino knjigama, onda je ona veoma opasna: zbog neznanja i nerazboritosti ona nosi u sebi veliku mogunost pada u prelest i u druge vrste duevnog i telesnog rastrojstva. im su videli tetne posledice nerazboritog podviga, neki su te posledice pripisali samoj svesvetoj Isusovoj molitvi, a ne neznanju i nerazboritosti, a sve zato to su imali samo povrno i nejasno miljenje o Isusovoj molitvi i o okolnostima koje su je pratile. Moe li ta biti alosnije, jadnije od ove hule, ove prelesti? Sveti oci su uili molitvi srca, ali nisu dali preciznu pouku u kom delu srca ona treba da se vri, verovatno zato to tada nije postojala potreba za takvom poukom. Sveti Nikifor govori o slovesnosti kao o neem poznatom: kada se slovesnost, inae smetena u grudima, pokrene da uestvuje u molitvi, odmah za njom pokree se i srce da i ono uestvuje u molitvi. Oni koji poseduju neka znanja teko mogu da detaljno i temeljno predvide i odgovorima preduhitre sva pitanja potpunog neznanja: u emu neznanje vidi mrak, u tome za znanje nema nieg nejasnog. Neodreena ukazivanja na srce, prisutna u otakim delima, kasnije su posluila kao uzrok znaajne nedoumice i pogrenog vebanja u molitvi kod onih koji, nemajui uitelja, nisu

temeljno izuili otaka dela, pa su na osnovu povrnog i na brzinu i itanjem formiranog miljen>a odluili da se zanimaju umetnou molitve srca, s tim to su svu nadu poloili na materijalna pomona sredstva za molitvu. Jasno objanjenje ovoga postalo je preka potreba. oveije srce ima oblik dutuljaste kesice, koja se pri vrhu iri, a pri dnu suava. Njegov gornji deo je smeten naspram leve sise i privren je, njegov donji deo se sputa do krajeva rebara i slobodan je; treperenja tog dela nazivamo kucanjem srca. Mnogi nemaju nikakvog znanja o ustrojstvu srca, i zato misle da se srce nalazi tamo gde uju njegove otkucaje. Oni samovoljno pristupaju vebanju u molitvi srca - usmeravaju dah, uvode ga u srce, u taj deo srca, dovode taj deo do telesne uzrujanosti, a time otkucaji srca postaju jai - ne znajui da time prizivaju i sebi nameu nepravilno stanje i prelest. Shimonah Vasilije i starac Pajsije Velikovski priaju da su mnogi njihovi savremenici ozledili sebe zato to su zloupotrebljavali materijalna pomona sredstva.[191] I kasnije esto sreemo primere rastrojstva zbog takvog postupanja; ima ih i danas, iako se raspoloenje za vebanje u Isusovoj molitvi potpuno smanjilo. Takvi primeri nuno postoje zato to su neizbena posledica neznanja, samovolje, uobraenosti, preuranjene i gorde revnosti, napokon, potpune oskudice opitnih uitelja. Pozivajui se na svetog Teofilakta i druge oce, shimonah Vasilije tvrdi da su tri sile due, slovesna sila, sila revnosti i sila elje, ovako rasporeene: u grudima i u gornjem delu srca nalazi se slovesna sila, ili duh ovekov, u srednjem delu je sila revnosti, u donjem je sila elje, ili prirodna pouda. Onaj ko nastoji da pokrene i uzbudi donji deo srca, taj pokree silu poude, a ona, samim tim to se nalazi blizu polnih organa, a i sama po sebi, pokree te organe. Posledica neuke upotrebe materijalnog pomonog sredstva je veoma snano raspaljivanje telesne elje. Kakva udna pojava! Podvinik se naoko zanima molitvom, a to zanimanje izaziva pohotu, koju bi moralo da umrtvljava, pa onda neznanje zloupotrebi materijalno pomono sredstvo, a Isusovoj molitvi pripie ono to se mora pripisati zloupotrebi. Molitva srca je rezultat sjedinjenja uma i duha, koje je razjedinio pad, a sjedinjuje ih blagodat iskupljenja. U oveijem duhu skupljena su oseanja savesti, smirenja, krotosti, ljubavi prema Bogu i blinjem, i druga slina svojstva: potrebno je da se dejstva ovih svojstava sjedine sa dejstvom uma. Svu svoju panju trudbenik molitve mora da obrati na ovo. Sjedinjenje je delo prsta Boijeg, jedinog koji moe da isceli ranu pada; a iskrenost svoje dobre volje trudbenik dokazuje time to e isceljenje dobiti neprestanim prebivanjem u molitvi, zakljuavanjem uma u rei molitve, spoljanjom i unutranjom delatnou po jevanelskim zapovestima, a ona ini duh sposobnim da se sjedini sa umom koji se moli. Tome donekle doprinosi i umetnost upuivanja uma ka slovesnosti i ka gornjim delovima srca. Suvino naprezanje pri upotrebi tog materijalnog pomonog sredstva je tetno zato to izaziva materijalnu toplotu: za toplotu tela i krvi nema mesta u molitvi. Upranjavanje Isusove molitve je naroito mrsko avolu zato to molitva najspasonosnije deluje na nau duu, i zato to seanje na Boga, Isusova molitva naroito, predstavlja sredstvo za prebivanje u neprestanom jedinstvu sa Bogom i za neprestano odbijanje neprijateljskih napada. avo naroito proganja one koji se vebaju u moljenju imenom Gospoda Isusa. "Sav podvig i sva revnost naeg neprijatelja" govori prepodobni Makarije Veliki, "sadrana je u njegovom nastojanju da nau misao odvrati od seanja na Boga i od ljubavi prema Njemu; za to on upotrebljava prelesti sveta i odvlai od istinskog dobra ka prividnim, nesutinskim dobrima."[192+ Zato svako ko je posvetio sebe istinskom sluenju Bogu neprestanom Isusovom molitvom mora naroito da uva sebe od rasejanosti misli, i nikako ne sme da dozvoljava sebi

misaono praznoslovlje, ne sme da obraa panju na misli i matanja koji se pojavljuju, i stalno mora da se vraa moljenju Isusovim imenom, kao u pristanite, verujui da se Isus neumorno stara o onom svom slugi koji svojim neumornim seanjem na Hrista dokazuje da se neprestano nalazi uz Njega. "Lukavi demoni", govori prepodobni Nil Sinajski, "nou nastoje da uzbunjuju duhovnog delatnika kroz same sebe, a danju kroz ljude, tako to ga okruuju klevetama, napastima, i nesreama."*193+ Svaki delatnik molitve brzo e opitno upoznati da demoni vode bitku ba tim redom. Demoni iskuavaju pomislima, matanjima, seanjem na najpotrebnije predmete, naizgled duhovnim razmiljanjima, izazivanjem brige, raznih bojazni i drugim oblicima neverovanja.[194+ U svim demonskim bitkama oseaj zbunjenosti uvek je siguran znak pribliavanja palih duhova, ak i onda kada njihovo dejstvo izgleda sasvim pravedno.*195] Podvinicima koji se usamljeno i pojaano mole demoni se pojavljuju u obliku udovita, u obliku sablanjivih predmeta, ponekad u obliku svetlih anela, muenika, prepodobnih i samog Hrista: ne treba se bojati demonskih pretnji, a prema svim pojavama uopte treba biti sumnjiav. U takvim sluajevima, ipak retkim, naa prva obaveza je da pribegnemo Bogu, da se potpuno predamo Njegovoj volji i molimo za Njegovu pomo: na takve pojave ne treba da obraamo panju, ne treba da ulazimo u odnos i razgovor sa njima, ve treba da smatramo da smo nemoni za odnose sa neprijateljskim duhovima i nedostojni za odnose sa svetim duhovima. Posebnim nevoljama i gonjenjima istinskog, bogougodnog podvinika molitve izlau njegova braa, ljudi. I u tome su, kako smo ve rekli, glavni delatnici demoni: oni koriste kao svoje orue kako one ljude ija se delatnost ni u emu ne razlikuje od demonske, tako i one koji ne shvataju demonske bitke i zato lako postaju orua demona, a ak i one oprezne koji shvataju lukavstva neprijatelja, ali nisu dovoljno paljivi prema sebi, pa time dozvoljavaju da budu obmanuti. Najuasniji primer kakvom stranom mrnjom prema Bogu, prema Rei Boijoj, prema Duhu Boijem mogu da se zaraze ljudi ija se nastrojenost ni u emu ne razlikuje od nastrojenosti demona predstavljaju judejski prvosvetenici, starci, knjievnici i fariseji, koji su uinili zloin nad zloinima - bogoubistvo. Sveti Simeon Novi Bogoslov govori da po nagovoru demona monasi koji provode licemerni ivot zavide istinskim podvinicima pobonosti i ine sve da ih rastroje i isteraju iz obitelji.[196+ ak se i oni monasi koji su dobronamerni, no koji provode spoljanji ivot i ne poznaju duhovni, sablanjuju na duhovne delatnike, nalaze da je njihovo ponaanje neobino, osuuju ih i kude, prireuju im razne uvrede i muenja. Veliki trudbenik Isusove molitve, blaeni starac Serafim Sarovski, pretrpeo je mnoge neprijatnosti zbog neznanja i telesnog pogleda na monatvo svoje sabrae: oni koji telesno itaju Zakon Boiji misle da ga treba ispunjavati spoljanjim delima, bez unutranjeg podviga, a ne razumiju ni ta govore ni ta tvrde.*197] "Dok prolazimo put unutranjeg misaonog ivota", pouava i tei Serafim, crpei pouku i utehu iz svog duhovnog opita, "ne smemo da slabimo, ne smemo da ga naputamo ak ni onda kada nas ljudi, prilepljeni uz spoljanjost i ulnost, pogaaju svojim suprotnim miljenjem u samo srce i na svaki nain se trude da nas odvuku od prolaenja unutranjeg puta tako to nam postavljaju na njemu razne prepreke. Nikakva suprotna miljenja ni otpori na tom putu ne smeju da nas pokolebaju: u tom sluaju treba da se utvrdimo u Rei Boijoj: I ne bojte se ega se on boji, i ne plaite se, jer sa nama je Bog Gospoda Boga naega svetite u srdanom seanju na Njegovo boansko ime, i On neka vam je strah i bojazan".[198] Boiji promisao je upotrebio prepodobnog Grigorija Sinaita u XIV veku kao orue za obnavljanje

umnog delanja, skoro zaboravljenog meu monasima, i poslao ga na Atonsku goru da svoje znanje, koje mu je darovao, prenosi dodue pobonim, revnosnim i razumnim podvinicima, ali ubeenim da se Bogu slui jedino telesno; a poto su takvi podvinici pridali telesnom podvigu znaaj koji mu inae ne pripada, onda je jasno zato im je uenje prepodobnog o duhovnom podvigu bilo veoma udno, i zato su se u poetku snano usprotivili takvom uenju. Telesnom i duevnom razumu, naroito onom zaraenom uobraenou i otrovom jeresi, jo udnije izgleda samo umno delanje. A poto je stupio u optenje sa satanom, oveiji duh upravo tada potpuno pomahnitalo pokazuje mrnju prema Duhu Boijem. Da bismo to objasnili, i da bismo jasno pokazali kako telesni i duevni razum nepravilno shvata sve duhovno, kako ga, bez obzira na svoju zemaljsku uenost, izopauje zbog mraka pada u kome se nalazi, izneemo ovde ukratko klevete i zle rei o umnom delanju koje su izneli latinski monah Varlaam i neki zapadni pisci. Preosveeni Inokentije u svojoj Crkvenoj istoriji pria da je kalabrijski monah Varlaam u XV veku stigao u Solun, grad na istoku Grkog carstva. Da bi uinio neto u korist Zapadne crkve, a pod velom pravoslavlja, on se odrekao latinstva. Napisao je nekoliko dela u kojima je dokazivao ispravnost Istone Crkve, i time zasluio pohvalu i poverenje cara Kantakuzena; a poto je znao da je grko monatvo glavno pojaanje Crkve, hteo je da ga oslabi, ak da ga srui, da bi pokolebao celu Crkvu. Da bi to i ostvario, izrazio je elju da provodi najstroi monaki ivot, a onda je lukavo naveo jednog atonskog pustinjaka da mu otkrije umetnost vebanja u Isusovoj molitvi. Kada je dobio to je eleo, i povrno, bez pravilne upotrebe razuma shvatio otkriveno, Varlaam je uobrazio da materijalno, pomono sredstvo, koje oci, kako smo videli, nazivaju samo jednim pomonim sredstvom, ini samu sutinu stvari, i da duhovna vienja nisu nita drugo do materijalna vienja, vidljiva samim telesnim oima. Izvestio je cara o tome da je otkrio jednu veliku zabludu. U Konstantinopolju je povodom toga sazvan sabor. Sveti Grigorije Palama, atonski monah i veliki trudbenik umne molitve, poveo je raspravu sa Varlaamom i silom Boije blagodati pobedio ga. Varlaam i njegove hule predate su anatemi. Varlaam se vratio u Kalabriju i latinstvo, ostavio u mnogim Grcima koji su bili povrni hriani poverenje u svoje uenje, preneo ga na Zapad, a tamo su njegove hule i besmislene klevete prihvaene kao ispovedanje istine.*199+ Opisujui Varlaamovo delovanje, istoriar Fleri, kao i Varlaam, usredsreuje celokupno delanje umne molitve u materijalno pomono sredstvo, i tako izopauje to delanje. Fleri pravi izvode o mehanizmu iz Slova o tri naina moljenja svetog Simeona Novog Bogoslova, koje se nalazi u Dobrotoljublju, i tvrdi da Simeon, sedei u uglu kelije, toboe pouava da svoje oi i svoju misao okrenemo prema sredini stomaka, tojest prema pupku, da zadravamo disanje, ak nosom, i tako dalje. Teko bi bilo poverovati da je umni i ueni Fleri napisao ovakvu besmislicu da ona nije zapisana na stranicama njegove istorije.[200+ Bere, drugi veoma umni i ueni pisac, govori da su grki monasi sagledatelji od silnih naprezanja u sagledavanju pomerili pameu i upali u fanatizam (prelest). Da bi doli u stanje ushienja, oni su upravljali oi u pupak i pri tome zadravali disanje, a tada im se inilo da vide blistavu svetlost, i tako dalje.[201+ Izopaujui nain moljenja umnih delatelja Istone crkve i hulei na njega, latini ne preu da hule i na blagodatna stanja izazvana molitvom, ne preu da hule i na dejstvo Svetog Duha. Prepustimo Boijem sudu klevete i hule jeretika; sa oseanjem plaa, a ne osuivanja odvratimo panju od njihovih besmislica; posluajmo ta o vienju Hristove svetlosti govori na blaeni trudbenik Isusove molitve, Serafim Sarovski: "Da bismo primili i ugledali u srcu Hristovu svetlost, moramo, koliko moemo,da odvuemo sebe od vidljivih

predmeta; moramo da oistimo duu pokajanjem, dobrim delima i verom u Onoga koji je raspet radi nas, moramo da zatvorimo telesne oi, da pogruzimo um u srce, i tamo da prizivamo ime Gospoda naeg Isusa Hrista; tada, po meri revnosti i vreline duha prema Ljubljenome, ovek nalazi u imenu koje priziva nasladu, a ona stvara elju da trai najviu svetlost. Kada takvim vebanjem zadrimo um u srcu, tada e zasijati Hristova svetlost i obasjati hram due svojim boanskim sijanjem, kako govori prorok Malahija: A vama koji se bojite imena mojega, granue sunce pravde.[202] Ta svetlost je ujedno i ivot po jevanelskim reima: U njemu bjee ivot, i ivot bjee svjetlost u ljudima."*203] Iz ovoga se vidi da je ta svetlost, suprotno shvatanju Varlaama Kalabrijskog i latina, duhovna, a ne materijalna, da ona otvara duevne oi da sagledavamo njima, mada ujedno deluje na telesne oi, to se i desilo svetom apostolu Pavlu.*204] Prepodobni Makarije Veliki detaljno i veoma jasno izlae uenje o toj svetlosti u Sedmom slovu i kae: "Ta svetlost je sutinsko sijanje sile Svetog Duha u dui; kroz nju se otkriva svako znanje, i istinski poznaje Bog duom dostojnom i koja ljubi."*205+ Ovo uenje Makarija Velikog potvruju i svi sveti oci Istone crkve, koji su opitno poznali hriansko savrenstvo i prikazali ga u svojim delima svojstvenim toj neizrecivoj tajni tako to su ga izobrazili u materijalnom svetu.Veoma je korisno da znamo da plod iste pribrane molitve uvek bude obnavljanje prirode, da se obnovljena priroda snabdeva i ukraava darovima Boije blagodati, a da je tenja ka preuranjenom zadobijanju tih darova krajnje tetna i vodi jedino ka prelesti, zato to, na poticaj uobraenosti, odvraa od nas Boiju milost. Zato svi oci veoma kratko govore o darovima blagodati, a veoma podrobno o sticanju iste molitve, koja donosi blagodatne darove. Podvig molitve zahteva temeljnu obuku, a blagodatni darovi dolaze sami po sebi, kao svojstva obnovljene prirode, oiene pokajanjem i osvetljene sijanjem Duha. Starac Pajsije Velikovski je krajem prolog, XVIII stolea napisao svitak o molitvi uma, i u njemu opovrgao sve ono to je jedan sujetni filosof, monah, iz Moenskih gora, Pajsijev savremenik, hulio na nju.[206] "Ovih dana", govori Pajsije u pismu starcu Teodosiju, "jedan monah, sujetni filosof, video je da su neki revnitelji nakon te molitve upali u neku prelest zbog svoje samovolje, a i zato to ih je vodio neuki i toj molitvi neiskusni uitelj, ali on nije za to okrivio samovolju i neiskusno pouavanje: ne, on je hulio na tu svetu molitvu, toliko je, na podsticaje samog avola, hulio da je prevaziao i stare tri puta proklete jeretike Varlaama i Akindina, poznate po tome to su hulili na tu molitvu. Ne bojei se Boga, i ne stidei se ljudi, on je podigao strana i sramna huljenja na tu svetu molitvu, na njene revnitelje i delatelje, huljenja koja celomudreno ljudsko uho ne moe da podnese. Povrh toga, on je pokrenuo tako neobino velike progone revnitelja te molitve da su neki od njih ostavili sve i prebegli kod nas, i ovde bogougodno provode pustinjski ivot. Drugi, slaboumni, zbog filosofovih razvratnih rei doli su do takvog bezumlja da su otake knjige koje su imali privezali za cigle i bacili u reku. Njegove hule su postale toliko snane da su neki starci zabranili itanje otakih knjiga i zapretili da nee dati blagoslov za itanje. Filosofu nije bilo dosta da huli samo usmeno, pa se namerio da izloi te hule pismeno, no tada je oslepeo, pogoen Boijom kaznom, i to je preseklo njegov bogoboraki poduhvat." Koliko god telesni i duevni razum bio bogat premudrou sveta, on veoma divlje i nedobronamerno gleda na molitvu uma. Ona je sredstvo sjedinjenja ovekovog duha sa Boijim duhom, i zato je naroito udna i mrska onima koji su skloni tome da njihov duh prebiva u zboru palih, odbaenih, Bogu neprijateljskih duhova, nesvesnih svog pada, onima koji stanje pada proglaavaju i uzdiu u stanje najvieg napredovanja. Rije o

krstu, objavljena svim ljudima kroz usta apostola, ludost je onima koji ginu, ona ostaje ludost kada je um javlja srcu i celokupnom biu starog oveka, a sila Boija nama koji se spasavamo.*207] Jelini koji nisu poznali hrianstvo i Jelini koji su se vratili od hrianstva ka jelinstvu trae u molitvi uma mudrost saobraznu svom nastrojenju i nalaze ludost; ali istinski hriani naizgled slabim i maloznanim podvigom molitve uma zadobijaju Hrista, Boiju silu i Boiju premudrost. Jer je ludost Boija mudrija od ljudi, i slabost je Boija jaa od ljudi.*208] Ludost je to su nai uenjaci, nemajui pojma o molitvi uma po predanju Pravoslavne Crkve, a proitavi o toj molitvi jedino u delima zapadnih pisaca, ponovili hule i besmislice tih pisaca.[209] Duhovni prijatelj starca Pajsija Velikovskog pominje i druge njemu savremene monahe koji su odbacivali vebanje u Isusovoj molitvi iz tri razloga: prvo, zato to su smatrali da je to vebanje svojstveno jedino svetim i bestrasnim ljudima; drugo, zbog potpune oskudice uitelja tog delanja; tree, zbog prelesti koja ponekad usledi nakon umnog podviga. Neosnovanost ovih dokaza razmotrili smo na odgovarajuem mestu.*210+ Ovde je dovoljno da kaemo da se oni koji iz tih razloga odbacuju vebanje u Isusovoj molitvi zanimaju iskljuivo molitvom usta, ne dostiui ni u njoj potrebno napredovanje. im odbacuju opitno poznanje umne molitve, oni ni u molitvi ustima ne mogu da zadobiju potrebnu panju, a ona se dobija prvenstveno od molitve uma. Ako u psalmopojanju koje se vri glasno, ustima, nema panje, ako je ono rasejano, to je neodvojivo od telesnih delatnika koji ne vode rauna o umu, onda ono deluje na duu veoma slabo, povrno, i donosi rod saobrazan tom delovanju. Stalno i mnogo psalmopojanje veoma esto raa sumnju i sve to uz nju ide. "Mnogi", govori shimonah Vasilije, "bez opitnog umnog delanja, pogreno misle da umno delanje prilii jedino bestrasnim i svetim ljudima. Zbog toga, a i zbog toga to se, po spoljanjoj navici, dre samog psalmopojanja, tropara i kanona, oni poivaju u tom svom spoljanjem moljenju. Oni ne shvataju da su nam takvo moljenje pevanjem oci predali samo za jedno odreeno vreme, zbog nemoi i detinjske slabosti naeg uma, da se malopomalo obuavamo i ushodimo na stepen umnog delanja, a ne da do smrti ostajemo u psalmopojanju. Ima li ta detinjastije od onoga kada proitamo ustima nau spoljanju molitvu, i onda se potpuno predamo naem radosnom miljenju da radimo neto veliko i teimo sebe samim brojem molitava, i time hranimo unutranjeg fariseja!"*211] Neka odstupi od nepravde svaki koji priziva ime Gospodnje,[212] zapoveda apostol. Ova zapovest se odnosi na sve hriane, a naroito na one koji su se namerili da se vebaju u neprestanom moljenju imenom Gospoda Isusa. Preisto Isusovo ime ne podnosi da ostaje u neistoti: ono zahteva da se iz duevnog sasuda izbaci i da bude izbacivano sve neisto. Ulazei u sasud po meri njegove istote, ono samo poinje da dejstvuje u njemu i vri ono dalje ienje za koje sopstveni ovekovi napori nisu dovoljni, a potrebni su zato da bi sasud postao dostojan stan duhovnog blaga, svesvete svetinje. Povucimo se od prezasienja, ak i od nasienja; neka nam pravilo bude da se umereno i stalno uzdravamo u hrani i piu; odrecimo se naslaivanja ukusnim jelima i piima, spavajmo onoliko koliko je potrebno, ne previe, odbacimo praznoslovlje, smeh, ale, hule; prekinimo nepotrebne izlaske iz kelije kod brae i primanje brae u keliju pod izgovorom ljubavi, pod kojom prikrivamo prazne besede i zanimanja koja pustoe duu. Odbacimo matanja i sujetne pomisli, nastale u nama zbog naeg neverovanja, zbog nerazumne brige, zbog slavoljublja, zlopamenja, razdraljivosti i drugih naih strasti. Sa punoom vere poloimo sve na Gospoda, a nae mnotvo misli, naa prazna matanja zamenimo neprekidnom molitvom Gospodu Isusu. Ako su neprijatelji jo oko nas, silno

plaimo, vapimo Caru careva onako kako vapiju uvreeni i ugnjeteni iz mase naroda; a ako nam bude doputeno da uemo u unutranju Carevu odaju, prinosimo mu albe i molimo za Njegovu milost u najveoj tiini i smirenju, iz same dubine due. Takva molitva ima neobinu silu: ona je potpuno duhovna, izgovara se neposredno na samo Carevo uho, samom Njegovom srcu. Neophodni, sutinski uslov napredovanja u Isusovoj molitvi je prebivanje u zapovestima Gospoda Isusa. Ostanite u ljubavi mojoj,[213] rekao je On svojim uenicima. ta znai ostajati u ljubavi prema Gospodu? To znai: neprestano se seati Boga, neprestano ostajati u jedinstvu sa Njim po duhu. Prvo bez poslednjeg je mrtvo, ak ne moe ni da se ostvari. Ako zapovijesti moje drite, ostaete u ljubavi mojoj;*214] ako budemo nepokolebivo ispunjavali zapovesti Gospodnje, onda emo se naim duhom sjediniti sa Njim. Ako se duhom sjedinimo sa Njim, onda emo se ustremiti prema Njemu celim naim biem, neprestano emo se seati Njega. Upravi sve svoje postupke, celokupno svoje ponaanje po zapovestima Gospoda Isusa, upravi po njima svoje rei, upravi po njima svoje misli i svoja oseanja - i poznae Hristova svojstva. Kada oseti u sebi ta svojstva dejstvom Boije blagodati, i kada ih iz toga oseanja opitno upozna, nasladie se onom neprolaznom sladou koja ne pripada ovome svetu i veku, onom tihom, ali silnom sladou koja unitava raspoloenje srca prema svim zemaljskim nasladama. Kada se nasladi Isusovim svojstvima zavolee Hrista i poelee da On potpuno obitava u tebi; bez Njega u sebi smatrae da propada i da si propao. Tada e neprestano vapiti, vapiti iz punoe ubeenja, iz sve due: Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me grenog.Isusova molitva zamenie ti sve ostale molitve. I sve one, kakvu mogu da prime i iznesu misao obuhvatniju od misli o Hristovom pomilovanju grenih? Postavi sebi za jedini cilj ivota ispunjenje Isusove volje u svakoj okolnosti, koliko god ona bila vana ili beznaajna; nastoj da ini jedino ona dela koja su blagougodna Isusu, i sva tvoja dela bie podjednako dostojna neba. Zavoli Isusovu volju vie od elja svoga tela, vie od svog spokojstva i svoje udobnosti, vie od ivota, vie od svoje due. Jevanelje itaj to je mogue ee, izuavaj u njemu volju Gospoda i Spasa svoga. Ne ostavljaj bez panje ni najmanju crtu iz Jevanelja, nikakvu zapovest, koliko god ona spolja izgledala malo vana. Obuzdavaj i umrtvljuj sve svoje kretnje svojstvene paloj ovekovoj prirodi, ne samo grene nego i one naizgled dobre, koje su esto veoma razvijene kod neznaboaca i jeretika, a koje su udaljene od jevanelskih vrlina onoliko koliko je zapad udaljen od istoka. Neka uti u tebi sve tvoje staro! Neka dejstvuje u tebi jedino Isus svojim najsvetijim zapovestima, pomislima i oseanjima koji izviru iz tih zapovesti. Ako bude iveo na taj nain, neizostavno e procvetati u tebi Isusova molitva, nezavisno od toga da li prebiva u bezljudnoj pustinji ili u vrevi drutvene zajednice, zato to ta molitva stanuje i poiva u umu i srcu, ali samo u onom umu i srcu koji su obnovljeni tako to su poznali, probali i ispunili dobru i ugodnu i savrenu volju Boiju.*215] ivot po jevanelskim zapovestima je jedini istinski izvor duhovnog napredovanja, izvor dostupan svakome ko iskreno eli da napreduje, u kakve god spoljanje okolnosti ga stavio nedokuivi Boiji promisao. Vebanje u Isusovoj molitvi, po samom svojstvu tog vebanja, zahteva neprekidno straenje nad sobom. "Pobona opreznost", govori starac Serafim, "ovde je potrebna zato to je ovo more, to jest srce sa svojim pomislima i eljama, koje se mora oistiti posredstvom paenja, veliko i prostrano: tamo su gmizavci kojima broja nema,[216] to jest mnoge sujetne,

nepravilne i neiste pomisli, plodovi zlih duhova."*217] Neprestano moramo paziti na sebe da se kojim sluajem ne potkrade greh i opustoi duu. To nije sve: neprestano moramo da pazimo da um i srce prebivaju u Isusovoj volji i da slede Njegove svete zapovesti, da telesno mudrovanje posredstvom neke zle zamisli ne istisne duhovno mudrovanje, da ga ne zanese neka raspaljenost krvi, da, po mogunosti, prebiva u neprestanoj umrtvljenosti, u nekom tihom i tankom glasu.[218+ Kada se javi oseanje tog tihog i tankog glasa, tada se iz njega jasnije zapaa i jasnije ispunjava Boija volja, tada se posebno snano budi glad i e za Boijom pravdom, tada podvinik postaje potpuno svestan svoje nitavnosti i sa suzama i novim naporom nastoji da otkrije u sebi tu istinu najpaljivijom i najpobonijom molitvom. "Kao to je ta boanska molitva", govori starac Pajsije, "najvii monaki podvig, po odreenju otaca, i vrhunac ispravljanja, izvor vrlina, najtananije i nevidljivo delanje uma u dubini srca, tako saobrazno tome nevidljivi neprijatelj razapinje protiv nje nevidljive, tanane, ljudskom umu jedva shvatljive mree mnogolikih prelesti i matanja."*219] Drugi osnov za moljenje Isusovim imenom umesto ovog postavljenog ne moe se postaviti: taj osnov je sam Gospod na Isus Hristos, Bogoovek, koji je neogranienu Boiju prirodu nepojmljivo prikrio ogranienom oveijom prirodom, i koji iz ograniene oveije prirode projavljuje dejstva neogranienog Boga. Zbog nae detinjaste slabosti sveti oci saoptavaju neka pomona sredstva, kao to smo ranije rekli, da bismo se lake priuili Isusovoj molitvi. Ta pomona sredstva nisu nita drugo do pomona sredstva, i ne sadre u sebi nita naroito. Na njima ne treba zadravati posebnu panju, njima ne treba pridavati prekomerni znaaj. Sva sila i sve dejstvo Isusove molitve izviru iz svemogueg Isusovog imena, kome se poklanjamo, imena, jedinog pod nebom koje treba da nas spasi. Da bismo postali sposobni za otkrivanje tog dejstva u nama, moramo biti obraeni jevanelskim zapovestima, kako je Gospod i rekao: Nee svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ui u Carstvo nebesko, ni u ono koje nas oekuje po blaenom upokojenju, ni u ono koje se otkriva u nama za vreme naeg zemaljskog ivota - tamo e ui onaj koji tvori volju Oca mojega koji je na nebesima[220] Za one koji su napredovali nisu potrebna nikakva spoljanja pomona sredstva: usred bunog mnotva sveta oni prebivaju u tihovanju. Sve prepreke za duhovno napredovanje nalaze se u nama, u nama samima! A ako neto izvana dejstvuje kao prepreka, onda to samo pokazuje da je naa dobra volja slaba, da smo dvoduni, da nas je greh ozledio. Nikakva spoljanja pomona sredstva ne bi bila potrebna da smo iveli onako kako treba iveti. Na ivot je oslabljen: dobra volja je klimava, nitavna, i zato su nam preko potrebna spoljanja pomona sredstva, kao to su onima koje bole noge potrebne take ili tap. Milostivi oci vide da elim da se zauzmem Isusovom molitvom, vide da sam potpuno iv za svet, da on snano deluje na mene kroz moja oseanja, i zato mi savetuju da uem u samotnu, mranu keliju u kojoj u se moliti, da bi tako mojaoseanja dola u nedejstvo, da bi moja veza sa svetom bila prekinuta, i da bi mi udubljivanje u sebe bilo olakano. Oni savetuju da za vreme vebanja u Isusovoj molitvi sedim na niskoj stolici da bih time svoje telo doveo u poloaj siromanog oveka koji trai milostinju i da bih lake osetio nitavnost svog ivota. Kada prisustvujem bogosluenju, i kada se za vreme bogosluenja zanimam Isusovom molitvom, oci savetuju da zatvorim oi da bih se sauvao od rasejanosti, jer su moje oi ive za stvari, i one e me odvui od molitve im ih otvorim i im predmeti koje vidim istog asa ponu da ostavljaju trag na

mom umu. Delatnici molitve su nali i mnoga druga spoljanja pomona sredstva koja materijalno pomau duhovni podvig. Ta pomona sredstva mogu biti upotrebljena na korist, ali pri tome moraju biti prilagoena duevnim i telesnim svojstvima svakog pojedinca: neki mehaniki nain koji veoma dobro odgovara jednom podviniku drugome moe biti nekoristan, ak tetan. Oni koji su napredovali odbacuju materijalna pomona sredstva ba kao to ovek odbacuje take im prestane da hramlje, kao to dete odbacuje pelene im poodraste, kao to se sa izgraene kue skidaju skele pomou kojih je ona pravljena. Svima i svakome sutinski je korisno da obuavanje u moljenju imenom Gospoda Isusa pone izgovaranjem Isusove molitve ustima, i da pri tome um zakljuava u rei molitve. Zakljuavanjem uma u rei molitve pokazujemo da na te rei pazimo najvie to moemo, a bez paenja molitva je kao telo bez due. Prepustimo samom Gospodu da nau paljivu molitvu ustima pretvori u molitvu uma, srca i due. On e to svakako i uiniti im vidi da smo se ispunjavanjem jevanelskih zapovesti kolikotoliko oistili, odnegovali, vratili. Razboriti roditelj nee dati otri ma detetu, svome sinu. Dete nije u stanju da upotrebi ma protiv neprijatelja; ono e se igrati sa groznim maem i njime lako probosti samo sebe. Dete je zbog svog duhovnog uzrasta nesposobno za duhovne darove; ono nee upotrebiti te darove ni u slavu Boiju, ni na korist svoju i svojih blinjih, ni da porazi nevidljive neprijatelje: ne, ono e ih upotrebiti da porazi samo sebe, da ga zanesu matanja o sebi, i tako e ispuniti sebe pogubnim preuznoenjem, pogubnim prezirom prema blinjima. Daleki od duhovnih darova, ispunjeni smrdljivim strastima, postajemo gordi, veliamo sami sebe, ne prestajemo da osuujemo i poniavamo blinje, iako su po svemu bolji od nas. A ta bi tek bilo da nam je povereno neko duhovno bogatstvo, neki duhovni dar koji nas, sad ve posednike tog dara, izdvaja od nae brae i posvedouje da smo ba mi izabranici Boiji? Ne bi li taj dar za nas postao uzrok strane duevne nesree? Potrudimo se da se usavrimo u smirenju, koje se sastoji u naroitom blaenom nastrojenju srca, i nastaje u srcu od ispunjenja jevanelskih zapovesti. Smirenje je onaj jedini rtvenik na kome nam je duhovnim zakonom dozvoljeno da prinosimo rtvu molitve, na kome prineta rtva molitve ushodi Bogu, dolazi pred Njega. Smirenje je onaj jedini sasud u koji prst Boiji stavlja blagodatne darove. Zauzmimo se Isusovom molitvom i neka to zauzimanje prome nesebinost, jednostavna i iskrena namera, cilj da se pokajemo, vera u Boga, potpuna predanost Boijoj volji, nada u premudrost, blagost, svemo te svete volje. Kada biramo mehanike naine, potrudimo se da postupimo krajnje oprezno i razborito, da nas ne zanosi prazna radoznalost, neodreena revnost koja se neopitnima predstavlja kao vrlina, a koju su sveti oci nazvali gordom drskou, bezumnim raspaljivanjem. Obraaemo se pre svega najjednostavnijim i najsmirenijim nainima zato to su najbezbedniji. Ponavljamo: moramo znati da sva mehanika pomona sredstva nisu nita drugo do pomona sredstva koja su nam postala korisna zbog nae slabosti. Ne poloimo nau nadu ni na njih ni na koliinu naeg delanja, da nam tako ne bi bila pokradena nada u Gospoda, da se ne bi ispostavilo da svu nadu polaemo na sebe ili na bilo ta drugo materijalno i sujetno. Ne traimo naslade, vienja: mi smo grenici, nedostojni duhovnih naslada i vienja, nesposobni za njih zbog toga to u nama jo ivi stari ovek. Paljivom molitvom traimo da okrenemo poglede uma na same sebe da bismo otkrili u sebi svoju grenost. Kada je otkrijemo, stanimo u mislima pred Gospoda naeg Isusa Hrista kao gubavi, slepi, gluvi, hromi, oduzeti, besomuni; plani molitveni vapaj ponimo pred Njim iz siromatva naeg duha, iz srca kojeg je slomila bolest zbog nae

grenosti. Neka taj vapaj bude beskrajno obiman! Neka se pokae da nijedna mnogoreitost i nijedna raznovrsnost rei nije sposobna da ga izrazi. Takav, obiman i neiskaziv, neka se neprestano oblai, neka se oblai u kratku ali mnogoznanu molitvu: Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me grenog. Amin.