Elektronski fakultet u Nisu Mikroprocesorski sistemi

RAZVOJNI SISTEM ZA MIKROKONTROLER PIC 16F877A

Mentor: Prof.Dr Mile Stojcev

Studenti: Branislav Dimirijevic, Slobodan Aleksic, Ivan Antic

Sadrzaj:
UVOD-----------------------------------------------------------------------------------1.MIKROKONTROLERI------------------------------------------------------------1.1 Mikroprocesori u odnosu na mikrokontrolere-------------------------------1.2 Mikroprocesori------------------------------------------------------------------1.3 Mikrokontroleri ----------------------------------------------------------------1.4 Razlika izmedju mikroprocesora i mikrokontrolera------------------------1.5 Terminologija-------------------------------------------------------------------1.6 Mikroracunar--------------------------------------------------------------------1.7 Ostala kola za podrsku rada sistema----------------------------------------- 1.8 Mikrokontroler PIC16F877A--------------------------------------------------1.9 Osnovne karakteristike mikrokontrolera PIC16F877A--------------------1.10 Kratak opis mikrokontrolera PIC16F877A---------------------------------1.11 Raspored nozica ---------------------------------------------------------- ----1.12 Generator takta (Oscilator)----------------------------------------------- ---1.13 Takt/Instrukcijski ciklus------------------------------------------------------1.14 Reset-----------------------------------------------------------------------------1.15 Watchdog timer----------------------------------------------------------------1.16 Prekidi---------------------------------------------------------------------------1.17 U/I portovi----------------------------------------------------------------------1.18 A/D konverzija-----------------------------------------------------------------1.19 Strujna,naponska i temperaturna ogranicenja------------------------------1.20 Organizacija memorije--------------------------------------------------------1.21 Tajmeri -------------------------------------------------------------------------1.22 CCP moduli --------------------------------------------------------------------1.23 Ostale periferne jedinice------------------------------------------------------1.24 Set instrukcija mikrokontrolera PIC16F877A-----------------------------2.HARDVERSKA STRUKTURA RAZVOJNOG SISTEMA------------------2.1 Programator---------------------------------------------------------------------2.2 Modifikovani Tait programator-----------------------------------------------2.3 Mikrokontrolerski sistem-------------------------------------------------------2.4 Tasteri-----------------------------------------------------------------------------2.5 Led--------------------------------------------------------------------------------2.6 Max232---------------------------------------------------------------------------2.7 Deo za ispravljanje i stabilizaciju napona------------------------------------2.8 Deo za analogno-digitalnu konverziju----------------------------------------2.9 Deo za povezivanje LCD-a----------------------------------------------------2.10 Povezivanje kola za reset i oscilatora---------------------------------------2.11 Fizicki izgled stampanih plocica---------------------------------------------2.12 Tabelarni prikaz komponenata sa vrednostima koriscenih za razvojni sistem---------------------------------------------------------------------------------3.PRATECI SOFTVER ZA PC I DEMO PROGRAMI-------------------------4 5 5 5 7 8 8 9 10 10 11 11 13 14 16 17 22 22 24 31 32 33 37 37 38 39 60 60 63 63 64 65 67 67 68 68 73 73 75 78

2

3.1 Instalacija softvera--------------------------------------------------------------3.2 Kreiranje aplikacija na programskom jeziku C za mikrokontroler PIC16F877A-------------------------------------------------------------------------3.3 Tipovi podataka-----------------------------------------------------------------3.4 Prekidi----------------------------------------------------------------------------3.5 Primena programskog jezika C (primeri) -----------------------------------3.6 Upisivanje parametara u DATA EEPROM----------------------------------3.7 Opcije za optimizaciju kôda pri kompajliranju -----------------------------3.8 Program za ukljucivanje i iskljucivanje LED-------------------------------3.9 Program koji upravlja radom LCD-a-----------------------------------------3.10 Program za komunikaciju razvojnog sistema sa racunarom-------------ZAKLJUCAK-------------------------------------------------------------------------DODATAK-----------------------------------------------------------------------------

78 105 106 107 108 110 111 111 116 120 125 126

3

a u trecem delu cemo detaljno opisati kako se kreira program na racunaru koji treba loadovati (ucitati) u PIC. LCD-a na kome se ispisuje tekst koji. kako se do njega dolazi. ne zahteva se slozeni eksterni hardver da bi se realizovao mikroračunarski sistem. Ovaj mikrokontroler je izradjen u CMOS tehnologiji sa ugradjenom FLASH i EEPROM memorijom za memorisanje programa i podataka. na primer. Ova arhitektura karakterise se manjim skupom instrukcija koje se brze izvsavaju od instrukcija kod CISC arhitekture.a ostali su tasteri za odabir režima rada. Razvojni sistem je.takodje. LCD-om i komunikaciju s racunarom. Realizacija ovakvog sistema zahtevala je veliku upornost. Drugi deo ce sadrzati hardverski opis citavog sistema. PIC16F877A ima tipicnu RISC arhtekturu. vezan devetopinskim kablom. stampanja plocica. U ovom trenutku smo svesni da je resenje moglo da bude efikasnije. Korisnik od sistema moze da dobija informacije o njegovom radu na tri nacina: preko LED indikatora koji se pali onako kako je to korisnik unapred programski definisao u odredjenom modu rada. malih je dimenzija i mala je potrosnja energije. Po zavrsetku programiranja na monitoru racunara dobijamo informaciju da je zahtevano ucitavanje programa u mikrokontroler zavrseno i tada mozemo poceti sa radom. kako se on instalira i kako ga treba podesiti na racunaru. Tu cemo se potruditi da kroz primere objasnimo kako se koristiti razvojni sistem i kako funkcionise sam mikrokontroler. Zahvaljuci cinjenici da mikrokontroler PIC16F877A firme Microchip pretstavlja integraciju centralne procesorke jedinice (CPU). lemljenja komponenata na ploce. U prvom poglavlju reci cemo nesto vise o samom mikrokontroleru PIC 16F877A. male dimenzije i nisku cenu. testiranja i usavrsavanja citavog sistema. mozemo posmatrati brojac na monitoru racunara i resetovati ga sa Reset tastera na nasem sistemu. jedostavnost. memorije i periferija. Pritiskom svakog tastera izvrsava se razlicita sekvenca programa koja se nalazi u mikokontroleru. koji softver se koristi u te svrhe. korisnik prethodno definise u programu i komunikacija sa racunarom gde. ali permanentnim ispitivanjem smo se uverili da i ovo nase resenje daje dobre rezultate. za komunikaciju sa racunarom. Naravno.UVOD Sistem oplemenjen mikrokontrolerom u potpunosti zamenjuje coveka. 4 . pre svega. Tu ga prihvata programator koji puni mikrokontrler zahtevanim programom. centralana komponenta naseg sistema je mikrokontroler PIC16F877A. U daljem tekstu cemo se truditi da detaljnije opisemo svaki deo sistema i da pokazemo kako citav sistem radi. Program napravljen na racunaru se uz pomoc adekvatnog softvera (mi smo koristili IC-Prog) i 25-to pinskog kabla prenosi u nas razvojni sistem. Komunikacija korisnika sa ovim sistemom omogucena je sa 7 tastera od kojih je jedan Reset taster. To nas je podstaklo da odaberemo zadatak koji zahteva realizaciju razvojnog sistema sa LED indikatorima. Cilj nam je bio da od svih ideja odaberemo onu pravu koja podrazumeva.trud i pozrtvovanje pocev od idejnog resenja zadatka. preko projektovanja plocica u programskom paketu “Protel” .

tajmeri.1 Mikroprocesori u odnosu na mikrokontrolere Da bi ukazali na to kakva razlika postoji izmedju mikroprocesora i mikrokontrolera analiziracemo sliku 1.). Dok je mikroprocesor (CPU) na jedinstvenom cipu sam.1.1 Detaljni blok dijagram mikroracunarskog sistema 1. PC.1. CPU cine sledeci blokovi: ALU. kola za taktovanje i sinhronizaciju i kola koja se koriste za prihvatanje zahteva za prekid. A/D i D/A konvertore i dr. logika za prihvatanje prekida. sadrzi CPU. RAM i ROM memoriju i ostale ulazno-izlazno orijentisane gradivne blokove (paralelni i serijski interfejsi .1 koja predstavlja jedan detaljan blok dijagram mikroracunarskog sistema.2 Mikroprocesori Na slici 1. Sl. odredjeni broj radnih registara.2 prikazan je blok dijagram mikroprocesora. mikrokontroler. SP. na jedinstvenom cipu. Mikrokontroleri 1. 5 .

kao i brojaci/tajmeri ciji je zadatak da oslobode CPU od obavljanja U/I aktivnosti.1. kao i tastatura. Programi koje koristi 6 . kakvi su paralelni i serijski portovi za podatke. Osnovna namena CPU-a je da pribavlja podatke.).2 Blok dijagram mikroprocesora(CPU-a) Da bi se kompletirao mikroracunarski sistem pored mikroprocesora potrebno je dodati ROM.Sl. obavlja izracunavanja nad podacima i memorise rezultate izracunavanja na disku kao i da za potrbe korisnika prikaze te rezultate na displeju (CRT. A/D i D/A konvertori i drugo. odredjeni broj ulaznoizlaznih uredjaja. TFT. CD drajver). oscilator. cesto se javlja i potreba da se ugrade i kontroleri prekida. Kada se u sistem instaliraju i uredjaji za masovno memorisanje (hard disk. RAM memorijske dekodere. LED i dr. Pored ulazno-izlaznih uredjaja specijalne namene. mis i CRT displej tada se taj ''mali racunar'' moze koristiti za razlicite aplikacije opste namene. DMA kontroleri.

3 Mikrokontroleri Blok dijagram mikrokontrolera prikazan je na slici 1. registre i dr. i upravlja svojim okruzenjem na osnovu rezultata izracunavanja. se obicno smesta i u ROM-u.3 Blok dijagram mikrokontrolera 7 . Mikrokontroler u toku svog rada koristi fiksni program koji je smesten u ROM-u i koji se ne menja u toku zivotnog veka sistema. Deo programa. obavlja ogranicenu obradu nad tim podacima.). ROM. najcesce malog obima. Sl. Mikrokontroler je u sustini pravi ''mali racunar'' na cipu. paralelne i seriske U/I portove. koji pribavlja podatke.1. i mikrokontroler je uredjaj opste namene. koji sadrzi sve gradivne blokove CPU-a (ALU. generatore takta i dr. ali takodje i RAM.3.mikroprocesor memorisani su na disku odakle se citaju i smestaju u RAM. 1. SP. PC. Kao i mikroprocesor.

dok je kod mikrokontrolera taj broj veci. Softver – informacije koje su mokrokontroleru potrebne za rad. Za manipulisanje sa podacima tipa bit. Programator – uredjaj koji omogucava da program bude upisan u memoriju mikrokontlolera. Softver se moze kreirati u raznim jezicima kao sto su: C. Paskal. 1. mikroprocesori koriste jedan ili dva tipa instrukcija.ili dvo-bajtnih instrukcija koje se koriste za pribavljanje programa i podataka iz interne memorije. TAIT programator. odnosno izlazni.Mikrokontroler koristi ogranicen skup jedno. Za kopiranje podataka iz spoljne memorije u CPU koriste veci broj op-kôdova. Nesto vise o ovom programatoru recicemo kasnije. dok operativnost mikroprocesora bez spoljne memorije i U/I podsistema nije moguca. Asembler. dok se kod mikrokontrolera brzi prenos bitova obavlja u okviru cipa. Veliki broj ulazno-izlaznih pinova mikrokontrolera se moze koristiti za vise namena sto se softverski definise.5 Terminologija Kako bi opis mikrokontrolera bio jasni dacemo. PONY programator. dok mikrokontroleri jedan ili dva.4 Razlike izmedju mikroprocesora i mikrokontrolera Razlike su brojne ali one koje su najvaznije su sledece: 1. Nabrojimo samo neke koji se najcesce koriste: AllPIC programator. 4. Bez softvera mikrokontroler nije upotrebljiv. upravlja ili cita informacije. 2. Basic. U nasem projektu smo koristili TAIT programator i softver za njega Icprog. objasnjenja za neke osnovne termine koje cemo koristiti u daljem tekstu: U/I pin – spoljni pin prema spoljasnjem svetu koji se moze konfigurisati kao ulazni. Mikroprocesori su najcesce CISC tipa. U/I je neophodan u vecini slucajeva da omoguci mikrokontroleru da komunicira. kao sto su recimo Atmel mikrokontroleri ili serijski EEPROM. Mikrokontroler moze da funkcionise kao racunar bez dodataka spoljnih gradivnih blokova (memorije i U/I uredjaja). Postoje razni programatori za PIC mikrokontrolere. Mikroprocesori su projektovani za brzi prenos podataka iz programa sa spoljno adresiranih lokacija u cip. 1. pri cemu je arihitektura i skup instrukcija projektovan za manipulisanje podacima obima bajt ili bit. pre svega. 3. Mikrokontroler komunicira sa spoljnim svetom (pribavlja i predaje podatke) preko svojih pinova. 8 . Ovaj softver kreira onaj koji odredjuje kako ce mikrokontroler raditi. Ovi programatori u stanju su da programiraju pored PIC mikrokontrolera i dosta drugih tipova kola slicnih funkcionalnosti (sto zavisi uglavnom od tipa programatora).

MPASM je najnovija verzija asemblera firme Microchip koji podrzava celu PIC familiju.HEX zavisno od direktive u asembleru. Mi cemo u nasem projeku i za nas programator koristiti datoteke sa ekstenzijom .HEX. Kada na jedinstvenom cipu postoji mikroprocesor. Ovde spadaju greske od jednostavnih u kucanju do pogresnog koriscenja sintakse jezika. Bagovi – greske koje mi kreiramo nenemerno u toku pisaja programa. 1. Vecinu ovih gresaka ce pronaci kompajler. U/I podsistem i memoriski podsistem. Izvorna datoteka se mora prvo obraditi (iskompajlirati) kako bi je mikrokontroler razumeo.Izvorna datoteka – program napisan u asemblerskom jeziku koji mi razumemo.4 prikazan je jedan tipican mikroracunarski sistem.. Provera gresaka je vec ugradjena i ona je veoma korisna mogućst u trazenju gresaka u programu posto se greske markiraju za vreme procesa asembliranja. Na slici 1. od osnovnog pa do jako slozenog. Sl. tada se on naziva mikroprocesor.OBJ ili .6 Mikroracunar Mikroracunar je sastavljen od tri osnovna dela: Procesor (CPU). Ekstenzija ove datoteke je . Ako je procesor realizovan na jedninstvenom cipu.4 Tipican mikroracunarski sistem 9 .1. Objektna datoteka – ovo je datoteka koju generise asembler / kompajler. i ograniceni iznos memorije i ulaza –izlaza tada se to integrisano kolo naziva mikrokontroler. Asembler / kompajler – softverki paket koji prevodi izvornu datoteku u objektnu. Svaki deo moze varirati u kompleksnosti.

RAM. do tri tajmera. U ovom poglavlju cemo se truditi da detaljnije opisemo ovo integrisano kolo.8 Mikrokontroler PIC16F877A Kao sto je u uvodu naglaseno centralna komponenta naseg sistema je mikrokontoler PIC16F877A firme Microchip. Pas-cuvar (watchdog timer). analogne i specijalne funkcije. • memorijama razlicitog tipa(EEPROM. 1. autonomna bateriska ili kombinacija.).koristi se kod sistema za rad u realnom vremenu da obavesti procesor o tome da je istekao krajnji rok izvrsenja zadatka ili da aktivira procesor iz stanja HALT u slucaju ako se rad procesora zaustavi kada se procita neki pogresan op-kod ili dr. Jedinica za napajanje moze biti izvedena kao linearna (konvertor je tipa AC-DC). Mikrokontroleri imaju integrisane sve gore pobrojane gradivne blokove: CPU. EEPROM i FLASH tipa ili bilo koja njihova kombinacija.7 Ostala kola za podrsku rada sistema Oscilator –je taktni generator mikroracunar. Ulaz/Izlaz (U/I) – cine ga blokovi koji mogu da obavljaju digitalne. ROM. Memorija – moze biti RAM. Oscilator moze biti napravljen od diskretnih elemenata ili kao gotov modul. Preko ulazno-izlaznog podsistema mikrokontroler komunicira sa spoljnim svetom.Ukazimo sada u kratkim crtama na strukturu i funkcije koje obavljaju osnovni gradivni blokovi mikroracunarskog sistema: Centralna procesorska jedinica (CPU) – srce sistema i moze biti realizovana kao 4. watch-dog timer i U/I.FLASH. Memorija se koristiti za cuvanje programa i podataka. memoriju.ROM) 10 . Njegova uloga je da sinhrono pobudjuje sva kola u okviru mikroracunarskog sistema. oscilator. 8 ili16-bitna procesorska jedinica. 1. EPROM. kao prekidacki regulator tipa DC-DC konvertor( konverzije tipa AC-DC-DC) ili neka kombinacija. Sistem za napajanje.serijski portovi. jedan ADC).jedan do dva UART-a. PIC familija mikrokontrolera podrzava rad sa: • velikim brojem U/I uredjaja(paralelni portovi.LCD i dr. I pored prednosti koje se nude integracijom postoji jedan ozbiljan nedostatak koji se ogleda u malom iznosu implementirane memorije (reda kB) i relativno skromnim mogucnostima ulazno-izlaznog podsistema (dva do tri paralelna porta.moze biti izveden kao ispravljacka jedinica. integrisni su unutar samog cipa.

1. Arhitektura poseduje odvojene magistrale za podatke i programski kôd. ako koristimo oscilator 11 .reset pri ukljucenju napajanja(POR) Power-up timer-unosenje kasnjenja nakon ukljucenja napajanja (PWRT) Oscillator Start-up Timer-unosenje kasnjenja nakon stabilizovanja radne frekvencije oscilatora(OST) Sleep -rezim rada za stednju energije Watchdog timer sa sopstvenim integrisanim RC oscilatorom za nezavisni rad Izbor tipa oscilatora Mala potrosnja.5V Mala potrosnja energije: 1.velika brzina rada Radni napon od 2V do 5. kada je fref = 20 MHz Op-kôd obima14bita Harverski magacin sa osam nivoa Tri nacina adresiranja: -direktno -indirektno -relativno Programska memorija kapaciteta 8 kx14-bitnih reci realizovane u FLASH tehnologiji Memorije za podatke tipa RAM kapaciteta 368x8 bita Memorije za podatke EEPROM tipa kapaciteta 256x8 bita Prekidi ( do 14 izvora prekida) U/I portovi: A. <1µA u standby nacinu rada 1.B.fref = DC-20 MHz Trajanje taktnog intervala tcpu = 200 ns. Dakle.E Tri tajmera: -Timer0: 8-bitni tajmer/brojac dogadjaja -Timer1: 16-bit tajmer/brojac dogadjaja -Timer2: 8-bit tajmer/brojac dogadjaja 10-to bitni 8-kanalni Analogno-Digitalni (A/D) konvertor Seriska komunikacija: MSSP. Moguce je protocno izvrsenje (pipelining). Obim podataka je 8-bitni. dok je programski kôd 14-bitni. <0.10 Kratak opis mikrokontrolera PIC16F877A Kao sto smo vec naglasili mikrokontroler PIC16F877A poseduje tipcnu RISC arhitekturu.USART Paralelna komunikacija: PSP Power-on Reset.D. Sve insrukcije su istog obima (osim instrukcija grananja) i izvsavaju se za cetiri taktna intervala. 20µA pri naponu od 3V i radnom taktu od 32kHz 3.6 mA pri naponu od 3V i radnoj frekvenciji od 4 MHz 2.9 Osnovne karakteristike mikrokontrolera PIC16F877A: • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Visoko performansni RISC CPU 35 instrukcija obima jedne reci Radna frekvencija .C.

A/D konvertor.5) mogu se uociti sledeci gradivni blokovi: • Flash programska memorija – 8 kiloreci obima 14 bita • RAM (File Registers) – 368 bajtova • Aritmetičko-logička jedinica (ALU) • Akumulator (Working Register) • Hardverski magacin (Stack) organizivan u 8 nivoa • EEPROM memorija podataka obima 256 bajtova • Razne periferne jedinice (portovi.) Sl. od 20 MHz dobijamo da ciklus instrukcuije traje 200 ns. USART.npr. Sa blok dijagrama (slika 1..1.. tajmeri..5 Blok dijagram mikrokontrolera PIC16F877A 12 .

ADC. Ostalih 33 pina prestavljaju U/I linije.1.6 Raspored nozica mikrokontrolera PIC16F877A • • • • Napajanje od +5V se dovodi na pinove VDD (11 i 32) a masa na pinove VSS (12 i 31). Na slici 1.6 prikazan je raspored nozica kod 40-to pinskog DIP pakovanja: Sl. serijske komunikacije).1. Osim opste namene vecina pinova ima i specificnu namenu koju dobija u slucaju koriscenja nekih specijalnih periferija mikrokontrolera (brojaca. One su grupisane u pet portova (PORTA-PORTE) i svaki od njih mozemo konfigurisati kao ulazni ili izlazni. Standardno se koristi kao Reset. a u procesu programiranja kao pin za dovodjenje visokog napona (13V). Nozice OSC1 i OSC2 (pinovi 13 i 14) sluze za priklucivanje oscilatorskih komponeti (RC-kolo ili kvarc). 13 . Pin 1 (MCLR/VPP) ima dvostruku ulogu.11 Raspored nozica Jezgro mikrokontrolera PIC16F887A pakuje se u 40-pinsko DIP pakovanje ili u 44-pinska kucista QFP i PLCC tipa.

kao i radne temperature.12 Generator takta (Oscilator) Moguce su cetri varijante u konfiguraciji oscilatora: LP Low Power Crystal XT Crystal / Resonator HS High Speed Crystal / Resonator RC Resistor/Capacitor Kontroler moze da radi i na 32 kHz i tada ima jako malu potrosnju. treba da su jednaki. Vrednosti kondenzatora C1 i C2 (slika 1.7 Nacin povezivanja RC oscilatora Frekfencja oscilovanja zavisi od napona napajanja. Sl. Najednostavnija varijanta je RC oscilator(slika 1.8 Nacin povezivanja XT oscilatora Preporuka proizvodjaca za vrednosti C1 i C2 kod nekih konfiguracija je: 14 .1.1. Van ovog opsega rad oscilatora postaje nestabilan i osetljiv na spoljne uticaje.1. Kod vremenski kriticnih aplikacija treba ugradjivati kvarcni oscilator ili keramicki rezonator.Ova varijanta oscilatora moze se koristiti u aplikacijama gde se precizna procena vremenskih intervala ne zahteva. ali zbog stabilnosti se preporucuje 20pF. Sl. vrednosti Rext i Cext .7). Rext treba da je u granicama od 5k do 100k.8). Cext se moze i izostaviti. Na OSC2/CLKOUT generise se taktni impuls cija je perioda cetiri puta veca od periode oscilatora.

1.0 MHz 10.Nacin povezivanja spoljnjeg oscilatora Najcesce se koristi spoljni kristalni oscilator (XT) radne frekvencije 4MHz.0 MHz 4.Tabela 1.9. Bice prikazano kako se spaja kristalni oscilator sa mikrokontrolerom (slika 1. Oscilatoru treba neko vreme ΔT da se stabilizira na potrebnu frekvenciju i amplitudu 15 .0 MHz 8.0MHz 68-100pF 15-33pF XT 100-150pF 47-100pF 15-33pF 15-33 HS 15-33pF 15-33pF 15-33pF Rezonator Rezonator Kristal Kristal Kristal Rezonator Rezonator Rezonator Kristal Kristal Kristal Kristal Kristal Moguce je i da se oscilacije dovode iz nekog spoljnjeg izvora kao sto je prikazano na slici 1.11).0 MHz Tabela 1.2 100 kHz 455 kHz 2.9: Sl.10) i kako izgleda oblik signala generisan iz oscilatora u trenutku ukljucenja (slika 1.1 LP 32 kHz 200 kHz Tabela 1.3 4.

instrukcija pribavljena u toku Q1.11 Oblik signala pri ukljucenju 1.Q3 i Q4. Uzmimo za primer instrukciski ciklus TCY2 (slika 1.Sl.1.10 Spajanje kristalnog oscilatora oscilatora Sl. prebacuje se u instrukciski registar. Skup ovih signala cine jedan instrukciski ciklus(slika 1.Vremenski dijagram 16 .13 Takt/instrukciski ciklus Takt koji se dovodi na nozice oscilatora OSC1 u mikrokontroleru se deli na cetiri vremenski nepreklapajuca taktna signala nazvana Q1. U zavisnosti od trenutka generisanja u okviru ciklusa instrukcija taktni signali Q1-Q4 se koriste za sledece namene: • Q1-pribavljanje instrukcije iz programske memorije • Q2-dekodiranje naredbe iz prethodnog instrukciskog ciklusa • Q3-izvrsenje naredbe iz prethodna dva instrukciska ciklusa • Q4-prenos op-kôda naredbe pozvane u Q1 u instrukcijski registar. U cetvrtom taktu Q4 instrukciskog ciklusa TCY2 se.12a).1. U toku intervala Q2 dekodira se instrukcija pribavljena u TCY1. Sl. a u toku Q3 se izvrsava instrukcija pribavljena u TCY0. U toku taktnog impulsa Q1 instrukcijskog ciklusa TYC2.1.12 Vremenski dijagram i protocnost kod izvrsavanja instrukcije a).12a).Q2. stanje programskog brojaca (PC) se uvecava za 1 i pribavlja naredna instrukciju iz programske memorije.

12b prikazan je protocni nacin izvrsenja sekvence od 5 instrukcija.tj.13) 17 . 1. U toku TCY2 pribavlja se instrukcija sa labele 3 koja je tipa CALL SUB_1 i pretstavlja poziv potprograma 1. u principu. U toku TCY0 pribavlja se instrukcija sa labele 1 tipa MOVLW 55h.12b postoje dva stepena u protocnoj obradi. Ako se mikrokontroler “zakoci” . Neka je protocni sistem inicijalno prazan. Kao sto se vidi sa slika 1. Prvi se odnosi na pribvljanje. Da bi sprecili slucajno dovodjenje “0” na MCLR nozicu. a drugi na izvrsenje.ili smo ga tek ukljucili.14 Reset Reset sluzi da bi sve registre mikrokontrolera doveli u pocetni polozaj. U toku TCY1 izvrsava se instrukcija sa labele 1 i pribavlja instrukcija sa labele 2 tipa MOVWF PORTB. U toku TCY3 pribavlja se instrukcija sa labele 4 tipa BSF PORTA. Napomenimo da je instrukcija sa labele 3 tipa bezuslovno grananje tako da. U TCY5 pribavlja se druga naredba potprograma i izvrsava prava. i izvrsava se instrukcija sa labele 2.12 b) Protocnost kod izvrsenja sekvence instrukcije Na slici 1. treba ga resetovati. BIT3 i izvrsava insrukcija sa labele 3. Nakon izvrsenja instrukcije CALL SUB_1 vrednost programskog brojaca se postavlja na adresu insrukcije koja se nalazi na labeli 5.Sl 1. porebno ju je preko otpornika povezati na pol napajanja Vdd (slika 1. a izvrsava instrukcija na labeli 4 koja je sa stanovista procesora i programa operacija tipa NOP. efekat izvrsenja instrukcije sa labele 4 ne treba da bude vidljiv. ona treba da pretstavlja neku operaciju tipa NOP (da ne menja statusne markere procesora kao i stanja procesora). U toku TCY4 pribavlja se instrukcija sa labele 5 tipa Instruction @ address SUB_1 (prva naredba potprograma).

Povezivanje kola za reset Postoji vise vrste reseta kod PIC16F877A mikrokontrolera: • Power-on reset (POR) • MCLR Reset pri normalnom radu • MCLR Reset prilikom SLEEP rezima rada • WDT Reset pri normalnom radu • WDT Wake-up (budjenje iz SLEEP rezima rada) • Brown-out Reset (BOR) Power-on reset (POR) impuls se generise u samom kolu kada se detektuje porast napona napajanja (oko 1. Da bi se POR iskoristio dovoljno je MCLR nozicu prikljuciti na Vdd direktno ili preko otpornika (sl. Sl.7 V).10).14 Spoljasnje kolo za reset 18 .13. Sema kola za POR reset je prikazana na slici 1.Sl.14.2 – 1. Ukoliko je porast napona napajnja spor neophodno je na MCLR postaviti spoljnje kolo za reset.1.1. 1.

Za situacije kada je moguca pojava BROWN-OUT-a (privremeni pad napona ispod Vmin) prebno je napraviti spoljnje Brown-out reset kolo.4). Kolo za BROWN-OUT reset Varijanta 2 Uslov da tranzistor iskljuci je: Vdd ∗ R1 < 0 . Sl.1.Tajmeru PWRT se dozvoljava rad setovanjem PWRTE bita koji pripada konfiguracionoj reci u fazi programiranja cipa.sto je prikazano na slici 1.1.16.15.Kolo za BROWN-OUT reset Varijanta 1 Kolo ce generisati Reset impuls kada napon bude ispod (Vz + 0. Ovo obezbedjuje da 19 . Za to vreme ce kontroler biti je u Reset stanju.Interno POR kolo nece generisati Reset signal kad napon napajanja padne ispod minimuma. Oscilator Start-up Timer (OST) obezbedjuje kasnjenje od 1024 taktnih intervala nakon isteka kvazistabilne periode PWRT-a (vidi tabelu 1. PWRT se taktuje internim RC oscilator.15.7 V R2 + R1 Power-up Timer (PWRT) generise impuls fiksne sirine (nominalno 72 msec) od pojave impulsa POR-a.7) V Vz – napon na Zener diodi. Za ovaj vremenski period se obezbedjuje da napon napajanja dostigne nominalnu vrednost. Sl.

4 Power-up Konfiguracija PWRT omogucen PWRT Budjenje iz oscilatora onemogucen SLEEP rezima rada XT. Tabela 1. HS. Drugi bit (BOR)kada je setovan ukazuje da je aktivan Brown-out stanja (nepropisana naponska stajna u napajanju mikrokontrolera). LP i HS rezima rada i to pri: • POR. LP 72 ms + 1024 1024 Tosc 1024 Tosc Tosc RC 72 ms - Stanja na kojima se postavljaju interni registri CPU-a nakon Reseta zavisi od vrste Reseta i rezima rada u kojima se nalazi procesor (Sleep i normalni).kristalni oscilator ili rezonator startuju stabilnom frekvencijom.6). OST se aktivira samo kod XT. a ostali se postavljaju u unapred definisana stanja (vidi Tabele 1. Prvi bit nazvan POR setuje se kada se aktivira Power-on-Reset a resetuje se kada je se aktivira neki drugi Reset.5: Postavljanje registara nakon reseta Program Counter Power-on reset (POR) 000h MCLR reset pri 000h normalnom radu MCLR reset prilikom 000h SLEEP rezima rada WDT Reset pri 000h normalnom radu WDT Wake-up (budjenje iz SLEEP PC+1 rezima rada) Interapt 004h STATUS reg. Mikrokontroler PIC16F877A ima implementiran dvo-bitni statusni registar nazvan PCON (Power Control Register). neki zadrzavaju svoje stanje. Tabela 1. i • budjenju iz SLEEP rezima rada. zbog kojeg se takodje može aktivirati Reset. Stanje nekih registara ostaje nedifinisano.5 i 1. 0001 1xxx 000u uuuu 0001 0uuu 0000 1uuu uuu0 0uuu uuu1 0uuu 20 .

------0 0000 0000 000u Budjenje iz SLEEP -interapt -WDT time out ---.---uuuu uuuu 0000 0000 000q quuu uuuu uuuu ---u uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu ---0 0000 0000 000u ---.6 MCLR reset pri: -normalnom radu -SLEEP mod WDT reset pri normalnom radu ---.---1111 1111 0000 0000 000q quuu uuuu uuuu ---1 1111 1111 1111 ---0 q000 ---.---xxxx xxxx 0000 0000 0001 1xxx xxxx xxxx ---x xxxx xxxx xxxx xxxx xxxx xxxx xxxx ---0 0000 0000 000x ---.------u uuuu uuuu uuuu Registar Power-on reset 00h 01h 02h 03h 04h 05h 06h 08h 09h 0Ah 0Bh 80h 81h 82h 83h 84h 85h 86h 88h 89h 8Ah 8Bh INDF TMR0 PCL STATUS FSR PORTA PORTB EEDATA EEADR PCLATH INTCON INDF OPTION PCL STATUS FSR TRISA TRISB EECON1 EECON2 PCLATH INTCON ---.Ne postoji fizicki cita se kao 0 21 .Tabela 1.---uuuu uuuu PC+1 uuuq quuu uuuu uuuu ---u uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu ---u uuuu uuuu uuuu ---.---uuuu uuuu PC+1 uuuq uuuu uuuu uuuu ---u uuuu uuuu uuuu ---0 uuuu ---.------0 0000 0000 000x Legenda: x – Nepoznato stanje u – Nepromenjeno stanje q – Stanje zavisi od uslova .---1111 1111 0000 0000 0001 1xxx xxxx xxxx ---1 1111 1111 1111 ---0 x000 ---..

a drugi su eksterni.3 s.1. prilikom normalnog rada. TO’ bit u STATUS registru ce biti 0 nakon isteka WDT. Ukoliko je potrebno duze vreme moze se WDT-u pridruziti preskaler sa faktorom deljenja do 1:128. 1. Ako je kontroler bio u SLEEP rezimu rada prekoracenje tajmera ce probuditi kontroler i program ce nastaviti sa normalnim radom.Kada se prihvati zahtev za prekid izvrsenje prekidnog programa pocinje od adrese 0x0004.17: Sl. Ovo vreme moze da varira od kola do kola zbog temperature i slicno. tako se vreme moze produziti do 2. neki su interni. izaziva RESET kontrolera. povezan na OSC1/CLKIN i OSC2/CLKOUT pinove. Nominalno vreme WDT-a je 18 ms bez uptrebe preskalera. Instrukcije CLRWDT i SLEEP resetuju WDT. Postoji ukupno 14 izvora pekida.16 Prekidi Mikrokontroler PIC16F877A podrzava tehniku rada sa prekidima (interrupts).Struktura Reset logike za PIC 16F877A data je na slici 1. Prekoracenje intervala brojanja WDT-a. Tada se programskim 22 . u SLEEP rezimu rada.15 Watchdog timer Watchdog timer (WDT) taktuje se nezavisanim RC oscilatorom koji radi cak i kad je zaustavljen rad glavnog oscilatora. Iskljucivanje WDT-a se vrsi resetovanjem WDTE bita u konfiguracionoj reci.17 Blok dijagram Reseta 1. Svaki prekid nema sopstveni vektor-broj.

pun • TXIF (PIR1:4) marker koji pokazuje da je bafer za slanje podataka koji koristi USART prazan • SSPIF (PIR1:3) marker koji se koristi za rad sinhronog serijskog porta • CCP1IF (PIR1:2) marker koji koristi CCP1 blok • TMR2IF (PIR1:1) marker koji setije Timer2 kada dodje do prkoracenja • TMR1IF (PIR1:0) marker koji setije Timer2 kada dodje do prkoracenja • EEIF (PIR2:4) marker koji se setuje kada se zavrsi upis u interni EEPROM • BCLIF (PIR2:3) marker koji koji korist SSP blok kada je konfigurisan da radi u I2C master rezimu rada • CCP2IF (PIR2:0) marker koji koristi CCP2 blok. Upravljacki registar INTCON se koristi za maskiranje prekida. RB7 • PSPIF (PIR1:7) PSP marker bit koji se koristi u opreciji citanja i upisa na PORTD kada je on konfigurisan kao PSP • ADIF (PIR1:6) marker koji se koristi za vreme analogno-digitalne konverzije • RCIF (PIR1:5) marker koji oznacava da je prijemni bafer koji koji koristi USART blok. RB5. Osim ova tri osnovna prekida postoji jos 11 periferijskih prekida.u registrima PIR1 i PIR2. Na sledecoj slici (sl. ovom registru pripadaju i markeri prekida (interrupt-flags) i bitovi koji dozvoljavaju prekid koji izaziva tajmer0. Povratna adresa prekinutog programana cuva se automatski u hardverski magacin.putem testira stanje markera koji se postavljaju kada se aktivira odgovarajuci prekid (interrupt flags polling). Pregled sadrzaja marker bitova kojim se generise zahtev za prekid je definisan na slici 1.Kada se ustanovi koji je od uredjaja generisao zahtev za prekid prelazi se na izvrsenje odgovarajuce rutine za obradu tog prekida. a korespodentni flegovi. Znacenje pojedinih markera je sledece: • T0IF (INTCON:2) setuje se na prekoracenje Timer0 • INTF (INTCON:1) setuje se u slucaju da nastupi spoljni prekid na pinu RBO/INT • RBIF (INTCON:0) setuje se kada se dogodi promena stanja na nekom od pinova RB4. a po izvrsenju servis rutine potrebno ih je soſtverski resetovati.18. Pored bita za dozvolu rada svih prekida General Interrupt Enable (GIE) i bita za dozvolu rada prekida generisanih os strane periferija (PEIE).18) prikazana je logicka sema svih interrupt-a sa tabelom u kojoj su oni pobrojani: 23 . Ovi se flegovi setuju cim se ispuni uslov interapta bez obzira na stanje njihovog bita omogucenja. Bitovi za njihovo omogucenje nalaze se u registrima PIE1 i PIE2. RB6. 1. spoljasnji prekid na pinu RB0/INT i prekida porta B na promenu stanja.Povratak iz prekidnog programa se vrsi instrukcijom RETFIE.

a jedinica kao ulazni. izvrsi modifikacija. Moguce je podeliti port A. Svaki port poseduje odgovarajuci registar podataka (PORTX) preko kojeg se programski pristupa U/I pinovima. a njegovo citanje rezultirace citanjem logickih stanja direktno sa pinova. Konfiguracija smera prenosa na odgovarajucoj bit poziciji porta vrsi se upisom konfiguracione reci u pripadajuci TRIS registar pri cemu nula konfigurise pin kao izlazni. Ako postavimo TRIS na 1 pin je ulazni. a ostala tri porta su osmopinski. prva 2 bita budu ulazna.17 U/I Portovi Za vezu mikrokontrolera sa spoljnim svetom zaduzeni su ulazno/izlazni portovi. PORTA sest. Odredjeni pinovi U/I portova u zavisnosti od rezima rada mogu da imaju fiksne ili promenljive funkcije. Ukoliko se setuje bit RBIE u registru INTCON. na primer.a ostala 4 izlazna (TRISA=0b110000).Sl. Nema velike razlike u elektricnoj konstrukciji navedenih pet portova. To znaci da se pri upisu u port prvo ocitaju stanja pinova. Upis u neki od tih registara inicirace upis u lec tog porta. Port A Port A je 6-to bitni bidirekcioni port i sadrzi pinove od RA0 do RA5. Razlicitog su obima. PORTD i PORTE.18 Sema logike za prihvatanje zahteva za prekid i sadrzaj 1. PORTB.1. Sve instrukcije upisivanja su tzv. Npr. Port B se od ostalih razlikuje posebnom opcijom koju nude cetiri MSB. svaka promena stanja na ovim pinovima generisace prekid mikrokontrolera. ako je TRISA=0b111111 ceo port A je ulazni. read-modify-write instrukcije. tako da. ceo port A je izlazni. u suprotnom pin je izlazni. a ako je TRISA=0b000000. Ima ih pet i oznaceni kao PORTA. a potom ispravljena vrednost upise u lec porta. PORTC. 24 . TRISA je direkcioni registar koji odredjuje smer pinova na portu. PORTE cine tri pina.

19 i 1. Ceo port A ima mogucnost analogno-digitalne konverzije i prvenstveno se korisi u te svrhe.Na slikama 1. jer se u ove svrhe korite i svi pinovi na portu E (i pinovi porta A od RA0 do RA3 i pin RA5). Timer0 moze da se okida preko ovog pina na rastucu ili opadajucu ivicu ulaznog signala.20 bice prikazan blok dijagram porta A: Sl. sto se odradjuje selekcijom bita T0SE u registru OPTION.1. Pin RA4 moze da se izkoristi za ulaznu frekvenciju timer0.21 tabelarni prikaz registara za konfigurisanje porta A 25 .21 dat je tabelarni prikaz funkcija pojedinih pinova porta A i registri koji se koriste za konfigurisanje porta: Sl.1.20 Pin RA4 na portu A Pin RA4 je izlaz sa otvorenim drejnom pa se zahteva od projektanta da veze otpornik odgovarajuce vrednosti za pozitivan napon. Pri tome mora se voditi racuna o strujnom ogranicenju pina o cemu ce biti kasnije reci.19 Port A od RA0 do RA3 i RA5 Sl. Na slici 1.1. A/D konvertor je 10-to bitni sa 8 ulaznih kanala.

‘0’ u TRISB registru prosledjuje sadrzaj bita iz izlaznog (latch) registra na pin i on radi kao izlazni. Ovo ce ukloniti neslaganje na portu i uslov za interapt.Port B Port B je 8-mo bitni bidirekcioni port. To se radi stavljanjem RBPU' bita na ‘0’. Ovaj interapt moze probuditi kontroler iz SLEEP rezim rada.23 prikazana je struktura PORTB.1. Pull-up otpornici se automatski iskljucuju kad se pin konfigurise kao izlazni. Svi pinovi imaju odgovarajuce bitove u TRISB registru kojim moze da se pinovi konfigurisu kao izlazni ili kao ulazni. Nad ovim vrednostima se vrsi OR operacija da bi se generisao interapt na promenu stanaja na PORTB. • Resetovanjem flag bita RBIF.22 Struktura pinova od RB0 do RB3 Sl. Neslaganje na portu B ce nastaviti da setuje RBIF. Samo pinovi definisani kao ulazni mogu prouzrokovati interapt.22 i 1. Otpornici su iskljuceni kod Power-on-reset-a. ‘1’ u nekom bitu u TRISB registru stavlja odgovarajuci pin u stanje visoke impedanse i on radi kao ulazni pin. Cetri pina na PORTB (RB7-RB4) imaju mogucnost generisanja interapta. Ovi otpornici se mogu ukljuciti jednim kontrolnim bitom. Citanje PORTB-a ce prekinuti neslaganje i uslov za interapt i omoguciti resetovanje bita RBIF Kombinacija interapta na promennu stanja PORTB i pull up otpornika se moze iskoristiti za jednostavan interfejs za tastaturu. Korisnik moze u rutini za obradu prekida ponistiti prekid sledecim postupcima: • Citanjem ili pisanjem u PORTB. Vrednost na pinovima se poredi sa starom vrednoscu uhvacenoj kod zadnjeg citanja porta B. Sl. Na slikama 1. Da bi promena na U/I pinu bila prepoznata sirina impusa mora da bude majmanje koliko i jedan masinski ciklus (4 * Fosc).23 Struktura pinova od RB4 do RB7 26 .1. Svi pinovi u PORTB imaju pull-up otpornike.

27. Pin RB0 ima mogucnost da izazove prekid mikrokontrolera. Ovaj port je poseban sto na pinovima RC6 i RC7 ima ugradjen USART modul koji sluzi za serisku komunikaciju (npr. Ako je ovaj interapt omogucen (setovan bit 4 (INTE) u INTCON registru) i na RB0/INT pinu se pojavi odgovarajuca ivica (definisana INTEDG bitom OPTION registra) nastupice interapt. Port C Port C je 8-mo bitni bidirekcioni port.26 su prikazane blok seme PORTC. Na kraju interapt rutine potrebno je u programu resetovati INTF bit u INTCON registru. Sa racunarom). 27 . Na slikama 1. kako bi naredni interapt bio moguc.24 su prikazane tabele sa funkcijama pojedinih pinova i registara koji se koriste za konfigurisanje porta B.1.Na slici 1. a funkcionalna tabela registara koji se koriste za konfigurisanje samog porta data je na slici 1. Sl. Prilikom koriscenja modula za serisku komunikaciju potrebno je softverski konfigurisati pinove RC6 i RC7 tako da budu u funkciji USART modula.24 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTB.25 i 1.

27 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTC 28 .1.26.25.1.Sl. Struktura pinova od RC0 do RC2 i od RC5 do RC7 Sl.1.Struktura pinova od RC3 i RC4 Sl.

Port D Port D je 8-mo bitni bidirekcioni port.1.29 je prikazana blok sema PORTD i funkcionalna tabela registara koji se koriste za konfigurisanje samog porta.1.29 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTD 29 .28. Na slikama 1. podesavanjem konfigurisuceg bita PSPMOTE (TRISC<4>).28 i 1. Ovaj port se moze konfigurisati kao 8-mo bitni paralelni mikroprocesorski port (parallel slave port-PSP). Sl. Struktura porta D Sl. U tom rezimu rada ulazni bafer je TTL tipa.

31 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje porta 30 . Pinovi se mogu konfigurisati kao digitalni ili analogni. Na slikama 1.31 prikazana je strukturna blok sema PORTE i tabelarni prikaz registara koji sluze za konfigurisanje.30 i 1. Sl.Port E Port E je sirine 3 bita. Ulazni bafer je Schmitt Trigger tipa.30 Struktura porta E Sl. sto je vec pomenuto.Svaki pin porta E moze da se konfigurise softverski kao ulazni ili izlazni.1.Ima mogucnost A/D konverzije.1.kao i u slucaju porta A.

Ako zelimo da koristimo A/D konverziju moramo ukljuciti modul za tu svrhu i podesiti ga na nacin koji nam najvise odgovara.33) odredjujemo ulogu pojedinih pinova (analogni ili digitalni). pocetak A/D konverzije i ukljucuje se modul za A/D konverziju.1. Da bi to uradili potrbno je da pravilno podesimo registre ADCON0 i ADCON1. Zato u nastavku dajemo prikaz tih registara i prikaz tabele koji su potrebni za konfigurisanje. kanal koji se koristi za A/D konverziju. Kao sto smo vec napomenuli PORTA i PORTE imaju mogucnost A/D konverzije sto podrazumeva da se mogu konfigurisati kao analogni ili digitalni. Na slici 1. Sl.1.32 je prikazan je registar ADCON0.18 A/D konverzija S obzirom na kontinualnost pojava u spoljasnjem svetu. Registar ADCON0 sluzi za podesavanje A/D konverzije: frekvencije semplovanja A/D konvertora. Modul za A/D konverziju se bazira na A/D konvertor sa sukcesivni aproksimacijama. Registrom ADCON1 (na slici 1. tesko je upravljati bilo kojim procesom bez digitalizacije analognih velicina.32 Registar za podesavanje A/D konverzije 31 .

naponska i temperaturna ogranicenja U tabeli 1. Tabela 1.7 dat je pregled strujnih.3V do(Vdd+0. naponskih i temperaturnih ogranicenja mikrokontrolera i pojedinih portova.Sl.19 Strujna.5 V 32 .3V do +7.5V 0 do +14V 0 do +8.3) -65 do +150ºC -0. MCLR i RA4) Temperatura cuvanja mikrokontrolera Napon Vdd u odnosu na Vss Napon na MCLR u odnosu na Vss Napon na RA4 u odnosu na Vss -55 do +125ºC -0.33 Podesavanje tipa kanala (analogni/digitalni) 1.1.naponska i temperaturna ogranicenja mikrokontrolera Radna temperatura ambijenta Napon na pojedinim pinovima u odnosu na Vss (bez Vdd.7: Strujna.

koji se satoji od osam 13-bitnih registara. Reset vektor je 0x0000 i od njega pocinje izvrsavanje programa.20 Organizacija memorije Strukturu memorije ovog mikrokontrolera cine tri odvojena bloka: 1. Interapt vektor je 0x0004. Magacin radi na principu ciklicnog bafera.Ukupna disipacija Maksimalna izlazna struja na pinu Vss Maksimalna ulazna struja na pinu Vdd Ulazna struja kroz klamp diode IIK (VI < 0 ili VI > VDD) Izlazna struja kroz klamp diode IOK (VO < 0 or VO > VDD) Maksimalna struja koju moze da primi jedan pin Maksimalna struja koju moze da da svaki pin Maksimalna struja koju moze port da primi(port A. a da se upisom devete brise prva i tako redom.20mA +/.C.20mA 25mA 25mA 200mA 200mA 1. Organizcija programske memorije PIC16F877A imaju 13-bitni programski brojac (PC) koji je u mogucnosti da adresira memorijski prostor od 8k programskih reci od 14 bita. EEPROM memorija podataka Odvojeno od nabrojanoh memorijskih blokova egzistira zasebna struktura magacina (Stack). niti se u njega moze upisivati.34.B.D i E) 1W 300mA 250mA +/. sto znaci da se u njega mogu staviti osam razlicitih adresa. Memorija podataka 3. Stack pointer se ne moze citati.B. Mapa programske memorije i magacin prikazani su na slici 1. Prilikom izvrsenja instrukcije CALL ili prilikom poziva prekida mikrokontrolera. adresa sledece instrukcije se stavlja na magacin. 33 . Programska memorija 2.D i E) Maksimalna struja koju moze port da da (port A. Programski se ne moze utvrditi da li je doslo do prepunjeja steka.C.

35.1. tzv.Nacin kodovanja Bank 34 .Sl. STATUS registru postoje dva bita RP1 i RP0 koji sluze za odabir zeljene banke podataka po principu prikazanom na slici 1. U jednom od specijalnih registara. a sastoji se od registara opste namene (General Purpose Registers) i registara specijalne funkcije (Special Function Registers).35.1.34 Mapa programske memorije i stack Organizacija memorije podataka Memorija za podatke je izdeljena u vise celina–banki (banks). Sl.

Kada je rec o registrima jezgra ne treba zaboraviti par FSR (File Select Register) i INDF (Indirect File). Mapa registara mikrokontrolera PIC16F877 prikazana je na slici 1. STATUS registar je veoma bitan i zato je predvidjeno da se moze adresirati iz bilo koje banke. Bilo koja instrukcija koja se obraca INDF registru ustvari indirektno pristupa onoj lokaciji internog RAM-a cija je adresa trenutno u registru FSR. za upravljanje tajmerom0. 35 .36. Neki specijalni registri koji se cesto koriste mapirani su u sve banke da bi se omogućio brzi pristup i redukcija kôda. To je registar koji se moze i upisivati i iscitavati.Svaka banka moze da sadrzi do 128 registara (0x7F). On pokazuje status aritmeticko-logicke jedinice. reset status mikrokontrolera i sadrzi bite za selekciju banki internog RAM-a. koji sluze za indirektno adresiranje memorije podataka. Nekoliko specijalnih registara su registri jezgra. usko povezani sa funkcionisanjem CPU. Programski brojač (PC) odredjuje adresu instrukcije u programskom flesu koja ce sledeca biti pribavljena. selekciju ivice okidanja eksternog interapta. Ostali registri su vezani za periferne module i sluze njihovom upravljanju i kontroli statusa. Simbolicko ime nizeg bajta je PCL. Rec je o 13-bitnom registru. Registar OPTION_REG se koristi za konfiguraciju preskalera za tajmer 0 ili Watchdog. Težih pet bita programskog brojaca smesteni su u izolovani registar PCH kojem se pristupa samo preko leca PCLATH mapiranom u internom RAM-u na adresi 0x0A. i za omogucavanje Pull-up otpornika na portu B. Od navedenih flegova posebno treba izdvojiti Zero bit (Z) koji se postavlja kad je rezultat aritmeticke operacije jednak nuli i bit prenosa/pozajmice Carry (C). Nize lokacije u banci zauzimaju specijalni regisri. a ostatak prostora popunjavaju registri opste namene implementirani kao staticki RAM.

Sl.36 Mapa registra PIC16F877 36 .1.

treba ih prethodno zapisati u interni EEPROM. Moze biti tajmer/brojac opste namene. Pojednostavljeni blok-dijagram PWM modula dat je na slici 1. Ova memorija sadrzi 256 bajtova. I u ovom slucaju se setuje interapt fleg CCP1IF.Interni EEPROM za podatke Ako je potrebno neke podatke sacuvati i po ukidanju napajanja mikrokontrolera. sto se ranije podesi odgovarajućim konfiguracionim bajtom upisanim u registar CCP1CON. Kada se vrednost brojaca izjednaci sa vrednoscu upisanom u registar PR2. potreban je CCP modulu prilikom generisanja PWM signala i modulu za sinhronu serijsku komunikaciju (SSP) kao Baud Rate generator. Kada je preskaler u upotrebi maksimalna frekvencija eksternog izvora iznosi 50 MHz sto je vece od maksimalne frekvencije samog mikrokontrolera.37. Ugradjena su tri tajmerska modula (TMR 0. 1:4 i 1:8.2) i svaki ima svoje specificnosti. U rezimu rada Capture kada se desi dogadjaj na pinu RC2/CCP1 16bitna vrednost tajmera 1 preslikava se u registre CCPR1H:CCPR1L. Brojac eksternih dogadjaja moze se sinhronizovati sa internim oscilatorom. Poseduju ga svi nizi PICmicro™ procesori i ovde je zadrzana kompatibilnost s njima. PIC16F877A poseduje dva ovakva modula koji mu pomazu da se lakse nosi sa raznim zahtevima real-time aplikacija. bilo spoljni generator takta spojen na pin RA4/T0CKI. Istovremeno se setuje korespondentni interapt fleg u registru PIR1. U rezimu rada PWM (Pulse Width Modulation) pin RC2/CCP1 proizvodi sirinskoimpulsni modulisani signal rezolucije do 10 bita. a postoji i asinhroni nacin rada koji omogucuje da se brojac inkrementira i u sleep rezimu. Moguce je podesiti da se brojac inkrementira na rastucu ili opadajucu ivicu spoljnjeg signala.22 CCP moduli CCP je skracenica za Compare/Capture/PWM. U rezumu rada Compare 16-bitna vrednost registra CCPR1 se stalno poredi sa vrijednoscu para registara tajmera1. Izvor takta za tajmer0 moze biti bilo interni sistemski sat (Fosc/4). Kada dodje do izjednacenja moguce je da se pin RC2/CCP1 setuje. 1.1. 1. Ukoliko deljenje nije potrebno preskaler se dodeli watchdog tajmeru. U kombinaciji sa modulom tajmera 0 moze se koristiti programabilni preskaler (delilac frekvencije) sa odnosima deljenja od 1:2 do 1:256. Ima tri izvora takta: sistemski sat (Fosc/4). Da bi ova operacija bila uspesna tajmer1 mora raditi u tajmerskom rezimu ili rezimu sinhronizovanog brojanja. Preskaliranje je upotrebljivo sa vrednostima deljenja 1:1. generise se odgovarajuci interapt. 37 . Tajmer2 je 8-bitni tajmer sa programabilnim preskalerom i postskalerom. Tajmer0 je jednostavni 8-bitni brojač koji generise interapt pri prelasku sa 0xFF na 0x00 (overflow). spoljasnji takt ili spoljasnji kristal. Tajmer1 je 16-bitni i takodje je osposobljen da radi kao brojac ili merac vremena. Medjutim. 1:2. U kooperaciji sa tajmerom 2 koristi se registar PR2 (Period Register).21 Tajmeri Ove se periferije koriste za merenje vremena i brojanje eksternih dogadjaja. resetuje ili ostane nepromenjen.

Sl.1.37 Pojednostavljeni blok-dijagram PWM modula Period PWM signala odredjuje se upisom u PR2 registar po formuli: PWM_perid = [(PR2)+1]*4*Tosc*TMR2_preskajler Vreme ispune (Duty Cycle Time) menja se upisom u registar CCPR1L i dva bita registra CCP1CON (biti 5 i 4). Time je omogucena maksimalno 10-bitna rezolucija PWM izlaza. Formula za proracun je: PWM_Duty_Cycle = (CCPR1L:CCP1CON<5:4>)*Tosc*TMR2_preskajler 1.23 Ostale periferne jedinice Mikrokontroler PIC16F877 poseduje jos nekoliko korisnih periferijskih modula koji ce u ovom odjeljku biti samo kratko spomenuti. Mikrokontroler obicno nije usamljen, nego je deo mreze uredjaja koji trebaju medjusobno komunicirati i razmenjivati podatke. U tu svrhu, on je opremljen sa tri hardverska komunikaciona modula. Prvi od njih je SSP modul (Synchronous Serial Port), koji sluzi za komunikaciju sa serijskim EEPROM-ima, pomerackim registrima, displej-drajverima, itd. Ovaj modul moze raditi u jednom od dva rezima: 1. Serial Peripheral Interface (SPI) 2. Inter-Integrated Circuit (I2C) Drugi serijski komunikacioni modul je USART (Universal Synchronous Asynchronous Receiver Transmiter).On uglavnom sluzi za povezivanje sa personalnim racunarom, ali to nije njegova jedina mogucnost primene. USART se moze konfigurisati u neki od sledecih modova rada:

38

1. Asinhroni rad (full duplex) 2. Sinhroni master rad (half duplex) 3. Sinhroni slave rad (half duplex) Osim serijskih, postoji i jedan paralelni komunikacioni modul. Rec je o modulu PSP (Parallel Slave Port). On sluzi da se PIC16F877 direktno poveze na 8-bitnu magistralu podataka drugog mikroprocesora. Eksterni procesor tada koristeci linije Read (RD) i Write (WR) moze citati i upisivati PORTD registar kao svaki drugi 8-bitni lec.

1.24 Set instrukcija mikrokontrolera PIC16F877A U tabelei 1.8 dat je prikaz instrukcija mikrokontrolera PIC16F877A. Tabela 1.8: Set instrukcija PIC16F877A Instrukcija instr ADDWF f, d add W and f ANDWF f, d AND W with f CLRF f Clear f CLRW Clear W COMF f, d Complement f DECF f, d Decrement f Decrement f, Skip DECFSZ f, d if 0 INCF f, d Increment f Increment f, Skip INCFSZ f, d if 0 Inclusive OR W IORWF f, d with f MOVF f, d Move f MOVWF f Move W to f NOP Operation Rotate left f RLF f, d through carry Rotate right f RRF f, d through carry SUBWF f, d Subtract W from f SWAPF f, d Swap nibles in f Exclusive OR W XORWF f, d with f BCF f, b Bit Clear f BSF f, b Bit Set f

flegovi C,DC,Z Z Z Z Z Z Z Z Z C C C,DC,Z Z -

trajanje 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

39

BTFSC f, b BTFSS f, b ADDLW k ANDLW k CALL k CLRWDT GOTO IORLW k MOVLW k RETFIE RETLW k RETURN SLEEP SUBLW k XORLW k k

Bit Test f, Skip if Clear Bit Test f, Skip if Set Add literal and W AND literal with W Call subrutine Clear Watchdog Timer Go to address Inclusive OR literal with W Move literal to W Return from interrupt Return with literal in W Return from subroutine Go into stanby mode Subtract W from literal Exclusive OR literal with W

C,DC,Z Z TO’, PD’ Z TO, PD C,DC,Z Z

1/2 1/2 1 1 2 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1

1. ADDWF f,d Operandi: f (0 - 255) d (0 - 1) Operacija: (W) + (f) →(dest) Dodaje sadrzaj registra W sadrzaju registra 'f'. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. Primer: Pre instrukcije: W= 0x17 FSR = 0xC2 ADDWF FSR, 0

40

ANDWF f.127) d (0 . Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'.1.Posle instrukcije W= 0xD9 FSR = 0xC2 2. Recimo u PORTB treba ugasiti 2.4. Primer 1: ANDWF FSR. Ostali bitovi (0.5. bez obzira na mjihovo renutno stanje.(Na izlazu nam treba x0xx00xxb) MOWLW 10110011b . (f) → (dest) Logicki AND sa sadrzajima reistra W i 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W.3 i 6 bit. 1 Pre instrukcije: W= 0x17 FSR = 0xC2 Posle instrukcije: W = 0x17 FSR = 0x02 Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 0 a da pritom ostali zadrze svoje stanje.u bitove koje gasimo ide 0 ANDWF POTRB.1) Operacija: (W) .7) treba da zadrze njihovo trenutno stanje. 1 Pre instrukcije: W = 10110011b PORTB = 01100110b Posle instrukcije: W = 10110011b 41 .AND.d Operandi: f (0 .

CLRF f Operandi: f (0 .flag Primer: Pre instrukcije: W = 0x5A Posle instrukcije W = 0x00 Z=1 5.127) Operacija: 00h → (f) Brise sadrzaj registra 'f' i setuje Z flag. Primer: Pre instrukcije: FLAG_REG = 0x5A Posle instrukcije: FLAG_REG = 0x00 Z=1 4.127) d (0 . COMF f. 42 .1) (f) → (dest) CLRW CLRF FLAG_REG Pravi komplement sadrzaja registra 'f'.d Operandi: Operacija: f (0 .PORTB = 00100010b 3. CLRW Operandi: nema Operacija: 00h → (W) Brise sadrzaj registra W i setuje Z.

Primer: Pre instrukcije: REG1 = 0x13 Posle instrukcije REG1 = 0x13 W = 0xEC odnosno REG1 = 0b00010011 W = 0b11101100 COMF REG1.127) d (0 .1) Operacija: (f) . Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. d Operandi: f (0 .Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registat W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'. DECFSZ f. DECF f.d Operandi: f (0 .1) DECF CNT. Primer: Pre instrukcije: CNT = 0x01 Z =0 Posle instrukcije CNT = 0x00 Z =1 7.1 43 .1 → (dest) Umanjuje zadrzaj registra 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registat W.0 6.127) d (0 .

Primer: OVDE GOTO DALJE DECFSZ PETLJA ------CNT. Primer: Pre instrukcije: CNT = 0xFF INCF CNT. Operacija se koristi za uslovno granjane programa. INCF f. Instrukcija traje 2 ciklusa.Operacija: (f) . 1 Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije CNT = CNT .127) d (0 . Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'.1 44 . preskace se operacija koja neposredno sledi. Ako je rezultat 0. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'.1 → (dest).1 Ako je CNT = 0 PC = adresa DALJE Ako je CNT <> 0 PC = adresa OVDE + 1 8. Umesto nje se izvrsava NOP. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registat W. d Operandi: Operacija: f (0 .1) (f) + 1 → (dest) Uvecava sadrzaj registra 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. preskoci ako je rezultat 0 Umanjuje sadrzaj registra 'f'.

d Operandi: f (0 .1) 45 .127) d (0 . Operacija se korist za uslovno granjane programa. 1 Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije: CNT = CNT + 1 Ako je CNT = 0: PC = adresa DALJE Ako je CNT <> 0: PC = adresa OVDE + 1 10. preskace se operacija koja neposredno sledi. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. INCFSZ f. Instrukcija traje 2 ciklusa. Umesto nje se izvrsava NOP.d Operandi: f (0 .Ako je rezultat 0. IORWF f. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'.127) d (0 . Primer: OVDE GOTO DALJE INCFSZ PETLJA ------CNT.1) Operacija: (f) + 1 → (dest).Z=0 Posle instrukcije CNT = 0x00 Z =1 9. preskoci ako je rezultat 0 Uvecava sadrzaj registra 'f'.

127) d (0 . MOVF f.1.u bitove koje palimo ide 1 ANDWF POTRB. (f) → (dest) Logicki OR sa sadrzajima reistra W i 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ostali bitovi (0. Ako je 'd'= 1 rezultat ce biti smesten u taj isti registar 'f'. Recimo u PORTB treba ugasiti 2.0 46 . Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'.7) treba da zadrze svoje trenutno stanje. Primer: Posle instrukcije: MOVF FSR.1 Pre instrukcije: W = 01001100b PORTB = 01100110b Posle instrukcije: W = 01001100b PORTB = 01110110b 11. Ovo moze da se koristi kao test sadrzaja registra jer ce status Z biti normalno opsluzen. Primer: IORWF RESULT.4.1) (f) → (dest) Sadrzaj registra 'f' ce biti stavljen u odredisni registar.d Operandi: Operacija : f (0 . (Na izlazu nam treba x1xx11xxb) MOWLW 01001100b .3 i 6 bit. bez obzira na njihovo renutno stanje. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W.5.0 Pre instrukcije: W = 0x91 RESULT = 0x13 Posle instrukcije: W = 0x13 RESULT = 0x93 Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 1 a da pritom ostali zadrze svoje stanje.Operacija: (W) .OR.

Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. Primer: 14. jer ova instrukcija traje jedan masinski ciklus. MOVWF f Operandi: Operacija: f (0 . Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. 12. d Operandi: f (0 .127) (W) → (f) Sadrzaj registra W ce biti stavljen u registar 'f'. i po potrebi setuje C bit u statusnom registru. RLF f. 47 .0 Operacija: Rotira sardrzaj registra u levo.1) NOP MOVWF OPTION.W ce imati vrednist FSR registra. Primer: Pre instrukcije: OPTION = 0xFF W = 0x4F Posle instrukcije: OPTION = 0x4F W = 0x4F 13. osim sto trosi vreme. NOP Operandi: Nema Operacija: Nema Kontroler jednostavno ne radi nista.127) d (0 .

RRF f. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. d Operandi: f (0 .0 REG1 = 1110 0110 C =0 Posle instrukcije REG1 = 1110 0110 W = 1100 1100 C=1 15. d Operandi: f (0 . i po potrebi setuje C bit u statusnom registru. SUBWF f.Primer: Pre instrukcije: RLF REG1. Primer: Pre instrukcije: REG1 = 1110 0110 C=0 Posle instrukcije: REG1 = 1110 0110 W = 0111 0011 C =0 16. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'.1) RRF REG1.127) d (0 .127) d (0 .0 48 .1) Operacija: Rotira sardrzaj registra u desno.

rezultat je negativan SUBWF REG1.1 49 .Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W.(W) → (dest) Oduzima sadrzaj registra W od sadrzaja 'f' registra i zavisno od rezultata setuje C bit u statusnom registru. rezultat je nula Primer 3: Pre instrukcije: REG1 = 1 W=2 C=? Posle instrukcije REG1 = FF W=2 C = 0 .Operacija: (f) . Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'. rezultat je pozitivan Primer 2: Pre instrukcije: REG1 = 2 W=2 C=? Posle instrukcije REG1 = 0 W=2 C = 1 . Primer 1: Pre instrukcije: REG1 = 3 W=2 C=? Posle instrukcije: REG1 = 1 W=2 C = 1 .

(f <7:4>) → (dest <3:0>) Visi i nizi nibl u registru 'f' ce zameniti mesta.127) d (0 .Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. XORWF f. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'. d Operandi: Operacija: f (0 .1 50 .127) d (0 .1) Operacija: (f <3:0>) → (dest <7:4>).XOR. Primer: Pre instrukcije: REG1 = A5 Posle instrukcije: REG1 = A5 W = 5A 18. (f) → (dest) SWAPF REG1.17. SWAPF f.0 Logicki ekskluzivni OR sa sadrzajima reistra W i 'f'Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Primer: Pre instrukcije: W = B5 RESULT = AF Posle instrukcije: W = B5 RESULT = 1A XORWF REG.1) (W) . Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'. d Operandi: f (0 .

127) b (0 . Primer: Pre instrukcije: FLAG_REG = 0A Posle instrukcije FLAG_REG = 8A 21. b Operandi: Operacija: f (0 .19. b Operandi: Operacija: f (0 . BCF f.7) Preskoci ako je (f<b>) = 0. BSF FLAG_REG. Primer: Pre instrukcije: FLAG_REG = C7 Posle instrukcije: FLAG_REG = 47 20.127) b (0 . BSF f. b Operandi: Operacija: f (0 .7) 0 → (f<b>) Resetuje bit 'b' u registru 'f'. BTFSC f. 7 51 . 7 Setuje bit 'b' u registru 'f'.7) 1 → (f<b>) BCF FLAG_REG.127) b (0 .

Primer: OVDE NIJE NASTAVI BTFSC FLAG. Umesto nje se izvrsava NOP i u tom slucaju instrukcija traje dva ciklusa.7) Operacija: Preskoci ako je (f<b>) = 1. instrukcija koja neposredno sledi se ne izvrsava.Ako je bit 'b' nula.1 GOTO RUTINA1 --- Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije: Ako je FLAG<1> = 0 PC = adresa NIJE 52 . Primer: OVDE NIJE NASTAVI BTFSC FLAG.127) b (0 .1 GOTO RUTINA1 --- Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije Ako je FLAG<1> = 0 PC = adresa NASTAVI Ako je FLAG<1> = 1 PC = adresa NIJE 22. Ako je bit 'b' u registru 'f' setovan tada ce naredna instrukcija biti preskocena. BTFSS f.Ako je bit 'b' setovan. instrukcija koja neposredno sledi se ne izvrsava. Umesto nje se izvrsava NOP i u tom slucaju instrukcija traje dva ciklusa.Ako je bit 'b' u registru 'f' nula tada ce naredna instrukcija biti preskocena. b Operandi: f (0 .

5F 53 .Ako je FLAG<1> = 1 PC = adresa NASTAVI 23. Primer: ADDLW 15 Pre instrukcije: W = 10 Posle instrukcije W = 25 24. ANDLW k perandi: k (0 . ADDLW k Operandi: Operacija: k (0 . i rezultat ce biti smesten u registar W.AND. i rezultat ce biti smesten u registar W.255) (W) + k → (W) Sadrzaju registra W bice dodata osmobitna vrednost literala 'k'. (k) → (W) Sa sadrzajem registra W i osmobitnom vrednosti literala 'k' bice izvrseno logicko .AND.255) Operacija: (W) . Primer: ADDLW Pre instrukcije: W = A3 Posle instrukcije: W = 03 Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 0 a da pritom ostali zadrze svoje stanje.

Najpre se adresa povratka (PC+1) smesta na stek. Ova instrukcija traje dva ciklusa.4 i 5 bit. CALL k Operandi: Operacija: k (0 .2047) (PC) + 1 → TOS k → (PC<10:0>).6. CLRWDT Operandi: Operacija: nema 00h → WDT 0 → WDT preskaler 1 →TO 1 → PD Resetuje watchdog tajmer.7) treba da zadrze svoje trenutno stanje.3. Ostali bitovi (0. Primer: OVDE CALL TAMO Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije PC = adresa TAMO TOS = adresa OVDE 26. (Na izlazu nam treba x0xx00xxb) ANDLF 10110011b . bez obzira na njihovo renutno stanje.Jedanaest bitova direktne adrese smestaju se u PC<10:0> a visi bitovi PC-a se ucitavaju iz PCLATH. Takodje resetuje preskaler za WDT isetuje bitove TO' i PD'. u bitove koje gasimo ide 0 Pre instrukcije: W = 11101001b Posle instrukcije: W = 10100001b 25.Recimo u PORTB treba ugasiti 1.2. (PCLATH<4:3>) → (PC<12:11>) Poziv podprograma. 54 .

GOTO k Operandi: Operacija: k (0 .2047) k → (PC<10:0>) (PCLATH<4:3>) → (PC<12:11>) Naredba bezuslovnog skoka (granjanja).OR. (k) → (W) Sa sadrzajem registra W i osmobitnom vrednosti literala 'k' bice izvrseno logicko . Primer: GOTO TAMO Posle instrukcije PC = adresa TAMO 28.OR.255) (W) . visi bitovi PC-a ce biti upisani iz PCLATCH<4:3>. Jedanaest bitova adrese neposredno iza instrukcije bice upisano u PC<10:0>. IORLW k Operandi: Operacija: k (0 .Primer: CLRWDT Pre instrukcije: WDT = ? Posle instrukcije WDT = 0 WDT preskaler = 0 TO' = 1 PD' = 1 27. Primer: IORLW Pre instrukcije: W = 9A 35 55 . Instrukcija traje dva ciklusa. i rezultat ce biti smesten u registar W.

7) treba da zadrze svoje trenutno stanje. bez obzira na njihovo renutno stanje. (Na izlazu nam treba x1xx11xxb) IORLF 01001100b . Ostali bitovi (0. Primer: RETFIE Posle instrukcije 56 .3.2. RETFIE Operandi: Operacija: nema TOS → (PC) 1 → GIE Uzima se vrednost sa vrha steka (TOS) i stavlja u PC. Recimo u PORTB treba ugasiti 1. Dalji interapt je omogucen automatskim setovanjem bita GIE (Global Interapt Enable). MOVLW k Operandi: Operacija: k (0 .4 i 5 bit.Posle instrukcije W = BF Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 1 a da pritom ostali zadrze svoje stanje.6.255) (k) → (W) Osmobitna vrednost 'k' bice smestena u registar W. Instrukcija traje dva ciklusa. Primer: MOVLW Posle instrukcije W = 5A 5A 30. u bitove koje gasimo ide 1 Pre instrukcije: W = 00110110b Posle instrukcije: W = 01111110b 29.

PC = TOS GIE = 1 31. Primer: RETURN Posle instrukcije PC = TOS 57 .255) k→W TOS → (PC) Registar W uzima osmobitnu vrednost literala 'k'.Pocetak tabele RETLW k2 RETLW k3 RETLW k4 Pre instrukcije W = 04 Posle instrukcije W = k4 32. Instrukcija traje dva ciklusa. PC uzima vrednost sa vrha steka (adresa povratka) Instrukcija traje dva ciklusa.W sada zahtevanu ima vrednost iz -.tabele TABELA ADDWF PC .W sadrzi offset vrednost tabele -. RETLW k Operandi: Operacija: k (0 . RETURN Operandi: Operacija: nema TOS → (PC) Povratak iz podprograma. Primer: CALL TABELa . Uzima se vrednost sa vrha steka (TOS) i stavlja u PC.W = offset RETLW k1 .

Primer: SLEEP 34.k → (W) Od sadrzaja registra W bice oduzeta osmobitna vrednost literala 'k'. Primer: SUBLW 02 Pre instrukcije: W=1 C=? Posle instrukcije W=1 C = 1 .i rezultat ce biti smesten u registar W.255) d (0 . Setuje se bit Time-out (TO’).33. rezultat je pozitivan Pre instrukcije: W=2 C=? 58 . SUBLW k Operandi: Operacija: k (0 . SLEEP Operandi: Operacija: nema 00h → WDT 0→WDT preskaler 1 → TO’ 0 → PD’ Power down bit (PD’) se resetuje. Watchdog Timer i njegov preskaler se resetuju i procesor ide u SLEEP mod sa zaustavljenim oscilatorom.7) (W) .

i rezultat ce biti smesten u registar W.Posle instrukcije W=0 C = 1 .XOR. rezultat je nula Pre instrukcije: W=3 C=? Posle instrukcije W = FF C = 0 . XORLW k Operandi: Operacija: k (0 . rezultat je negativan 35. Primer: XORLW Pre instrukcije: W = B5 Posle instrukcije W = 1A AF 59 .255) (W) . (k) → (W) Sa sadrzajem registra W i osmobitnom vrednosti literala 'k' bice izvrseno logicko .XOR.

a zatim se program serijskom komunikacijom prenosi do programatora.1 Programator Za programator je iskoriscen dobro poznati i vec provereni TAIT programator.Hardverska struktura razvojnog sistema U ovom delu je detaljno opisana hardverska struktura razvojnog sistem. lemjenja i testiranja). Programator-gradivni blok koji se koristi za punjenje kreiranog programa. Kreirani program se prethodno unosi. Sema Tait programatora 60 .1.2. Na mestima gde je bilo potrebno prikazan je detaljan proracun za pojedine komponente. Ovaj razvojni sistem mozemo grubo podeliti u dva dela: 1. relativno mala cena izrade. Njega karekterise relativna jednostavost. Mikrokontrolerski sistem-predstavlja srce sistema i definisano je hardverom tipicnim za aplikaciju. Krakteristike komponenata date su u Dodatku . Sl.2. 2. kako same seme tako i proces izrade (od projektovanja stampane plocice pa do samog kraja. mogucnost da radi kao „programator u kolu“ (In Circuit Serial Programmer-ICSP ) i standardne komponte koje koristi. 2. kao i detaljan prikaz svih delova koji cine razvojni sistem.1. kompajlira i debagira u host-u tipa PC masina. Sema ovog programatora data je na slici 2. Nakon programiranja kontroler je sposoban da izvrsava odgovarjuci program.

Za programiranje mikrokontrolera potreban je napon od 12V do 14V koji se dovodi na pinu MCLR. To znaci da imamo jednu liniju kojom se prenosi taktni signal. cime je obezbedjeno da napon na pinu OUT bude 13.Na semi sa slike 2.2) koji na pinu GND ima povezane dve diode prema masi. Programator se povezuje preko LTP porta na host. Tranzistor Q2 na slici 2. Stabilizator 7805 se koristi za napajanje mikrokontrolera i dela logickih kola. Komunikacija izmedju PC-racunara i programatora je serijska i sinhronizovana sa bitskom brzinom. 61 .2V .1 mozemo uociti dva glavna dela programatora: deo za napajanje i logika koje se koristi za programiranje. Na hostu je instaliran softver nazvan ICPROG cijim se pokretanjem vrsi programiranje kontrolera. dok PNP traznistor BC557 ima ulogu prekidaca napona za programiranje. a drugu liniju po kojoj se prenose podaci. 2. Ovaj napon se generise na izlazu stabilizatora 7812 (slika 2.3. a kada je ustanju OFF napon na pinu MCLR je 0 V. dok stabilizator 7812 obezbedujuje potrebne napone za programiranje. Logiku programatora cini kolo SN 74LS07 i tranzistor BC557. Kolo SN 74LS07 je sestostruki bafer sa otvorenim kolektorom. Kada je u stanju ON tada je napon na pinu MCLR 13 V.1 se koristi kao prekidac. Sl.2 Sema za dobijanje potrebnih napona Nacin povezivanja programatora u rezimu rada In Circuit Serial Programmer je prikazan na slici 2. Deo za napajanje se sastoji od dva linearna stabilizatora napona: LM7805 i LM7812.

tablica istinitosti. izgled i fizicke dimenzije kucista.2. Otpornici R2 i R3 sluze da ogranice struju programiranja. Preko pina 5 (PGC) dovode se taktni impulsi za programiranje mikrokontrolera na pinu 39 (RB6/PGC). kao i 12 i 31 direktno povezani na napon napajanja od 5 V ( VDD) i zajednicki kraj (VSS). kao i elektricne karakteristike logickog kola U3 sa slike 2.7 ). D1 se koriste da se obezbedi reset mikrokontrolera. Logicka sema. na pinu MCLR potrebno je dovesti napon oko 13V.3. 62 . Za vreme programiranja.1 do D. respektivno. Pin 4 ( PGD) sluzi za punjenje programa u mikrokontroler i on je povezan na pin 40 (RB7/PGD).Sl.1 dati su u dodatku( slike od D. vidi sliku 2.3. raspored pinova na kucistu. Sa ovog konektora ne koriste se pinovi 2 i 3 jer su pinovi mikrokontrolera 11 i 32. R1.2. Sastavni deo programatora je konektor.3. Ovaj uslov je ostvaren inverznom polarizacijom diode D2. C1. Povezivanje programatora Elementi sa sl.

Sl. RB5).2.4. Mrezu tastera cine sest tastera vezanih za pinove porta B (RB0.) prikazana je blok sema razvojnog sistema.) prikazan je deo seme reazvojnog sistema koji sluzi za programiranje mikrokontrolera (deo TAIT programatora) i nacin povezivanja sa ostalim delovima sistema. Za komunikaciju sistema sa PC masinom iskoricen je blok MAX232.3 Mikrokontrolerski sistem Na slici (sl. RB4. Modifikovani Tait programator 2.2.4. RB2. Srce ovog bloka je integrisano kolo MAX232. koje ima ulogu da obezbedi potrebne naponske nivo za serijsku komunikaciju. LCD modul se sastji od LCD-a baziranog na cip-setu HD44780. LED mreza za indikaciju stanja pinova sastoji se od LED dioda vezanih na pojedinim pinovima. Kolo za reset ima ulogu da resetuje mikrokontroler ako je to potrebno. Sasravni deo razvojnog sistema je i programator. RB1. Kada je neki od pinova na visokom nivou (5 V) svetlece dioda koja je vezana sa njim. Oscilator koriscen u konkretnom slucaju je kvarcni rezonator frekfencije oscilovanja 4MHz. Programator se vezuje za PC masinu pomocu 25pinskog kapla na LTP port. Blok za serijsku komunikaciju se pomocu 9-pinskog kabla 63 .2. RB3.2 Modifikovani Tait programator Na slici (sl.5.2. Radi se o TAIT programatoru o kome je bilo reci u prethodnom odeljku.

5..2. od RB0 do RB5.. na +5V.T7. T1.6.2..4 Tasteri Mikroprekidaci. prikazani na slici 2.. Sa ciljem da se ogranici struja kontakata prekidaca svaki od tastera povezan je preko otpornika Rx.5. x=1... Pinovi RB6 i RB7 su iskorisceni za programiranje.vezuje sa COM port PC masine.6 se koriste za realizaciju tastature. 64 .) skiciran je nacin povezivanja tastera sa mikrokontrolerom. Na slici (sl. Kada taster nije pritisnut ulazni pin porta B..7. Pritisak tastature registruje se promenom stanja na bilo kom ulazu porta B. RBx. pa time ne postoji potreba za programskim testiranjem rada tastature. D1 je sotki dioda i ima ulogu za vreme programiranja. na taj nacin sto se po automatizmu generise zahtev za prekid. Blok sema razvojnog sistema 2.. Sl. U konkretnoj realizaciji tasteri su povezani na deo porta B. a kad se pritisne na logickoj nuli. je na logickoj jedinici.x=1..

Tako da na deo PORTA (od RA1 do RA6) su vezane crvene LED. Struja LED-a. cija se vrednost odredjuje na sledeci nacin.13 ) vidi se da je maksimalna struja 50mA. jer u ovom slucaju kroz tastere protice struja od 1mA. za odgovarajuci osvetljaj. iznosi 10mA. U Dodatku (slika D.otpornost otpornika vezakog izmedju 5 V napajanja i tastera Itas – maksimalna dozvoljena struja kroz taster. mehanicke i opticke karakteristike dioda. na osnovu kataloskih podataka.6.Sl.5 LED LED (LED-Light Emmiting Diode) koje su koriscene su crvene. Iz kataloskih podataka (koji su dati u Dodatku slika D. Ostali podaci nisu od velikog znacaja jer koristimo nizak napon napajanja. 2. Za svaki port na cijem je izlazu vezana LED koriscena je posebna boja diode. Nacin povezivanja tastera sa mikrokontrolerom Za proracun otpornika koji se vezuju izmedju napona napajanja i tastera (slika 2. za PORTE zelene i za deo PORTD (RD0 i RD1) crvene.) potrebno je poznavati maksimalu struju koja moze da se propusti kroz taster. Ova vrednost je uzeta da bi smanjili potrosnju sistema.2. Svaka od dioda je preko odgovarajuceg otpornika povezana na +5 V. U konkretnom resenju koriscen je otpornik od 4k7 sto je znatno veci od proracunatog. R. Otpornici se proracunavaju na sledeci nacin: R≥ VDD 5V = = 100 Ω Itas 50mA Gde je: VDD – napon napajanja. za deo PORTC (od RC0 do RC5) zute.14) date su elektricne. Sve diode su precnika 3mm i difuznog su tipa. zute i zelene boje. Kao sto se vidi iz proracuna otpornik treba da je veci od 100Ω. 65 .6.

7V = = 330Ω If 10mA Gde su: VDD – napon napajanja Uf – napon na diodi If .a)Proracun za crvene LED: Rr = VDD .7. c)Proracun za zute LED: Ry = VDD .7.struja kroz diodu Uzimamo vrednost za otpornik 270Ω.struja kroz diodu Uzimamo vrednost za otpornik 270Ω. jer tacna vrednost ne postoji u E24 nizu. Sl.Uf 5V . Nacin povezivanja LED za port C 66 . prikazan je nacin povezivanja LED-a na portu C. je postoji u nizu E24. jer tacna vrednost ne postoji u E24 nizu. b)Proracun za zelene LED: VDD . Nacin povezivanja LED dioda na drugim portovima je identican.1.2.Uf 5V .2.1V = = 290Ω If 10mA Gde su: VDD – napon napajanja Uf – napon na diodi If . Na slici 2.1V = = 290Ω Rg = If 10mA Gde su: VDD – napon napajanja Uf – napon na diodi If .2.struja kroz diodu Uzimamo proracunatu vrednost za otpornost.Uf 5V .

67 . a od razvojnog sistema ka PC masini preko drajverskog stepena 12 i 13 (R1OUT i R1IN-slika 2.21) prikazani su tehnicki detalji usmeraca i stabilizatora.8.2. U Dodatku (slike D. Nestabilizovani napon od 18 V se dovodi na ulaz linijskog stabilizatora 7812. U konkretnoj realizaciji iskorisceno je pakovanje DIP16.18) su dati tehnicki podaci koji se odnose na kolo MAX232.15 do D. Napon napajanja od +5 V se dobija na izlazu linearnog stabilizatora 7805. U Dodatku (slike D. Sl 2. Nakon toga vrsi dvostruko ispravljanje pomocu Grecovog ispravljaca (B1/80).. Kolo se napaja jednostrukim naponom od 5 V. a napon od 5 V za napajanje logike. Pomocu transformatora T1 mrezni napon od 220 V se transformise u AC napon amplitude 12 V. Stabilisani napon od 13. Na izlazu stabilizatora dobija se stabilisani napon od 13. Podaci od PC masine ka razvojnom sistemu se vode preko drajverskog stepena koji povezuje pinove 11 i 14 (T1IN i T1OUT-slika 2.2 V.19 do D. Povezivanje MAX232 saistemom 2.8).8). S obzirom da prenos podataka ne prati i prenos taktnih impulsa komunikacija je asinhrona serijska. Veza razvojnog sistema sa PCijem je dupleks tipa.7 Deo za ispravljanje i stabilizaciju napona Struktura bloka za napajanje prikazana je na slici 2.9.6 Max232 MAX232 se koristi za povezivanje razvojnog sistema sa racunarom po standardu RS232C.2 V se koristi za programiranje mikrokontrolera.

Transformator bi trebalo da je dimenzionisan za snagu od nekih 6VA. mada moze da se iskoristi i transformator od 15V. ali najveci procenat se bazira na istom cip-setu tipa Hitachi HD44780.8 Deo za analogno-digitalnu konverziju U konkretnoj realizaciji izvrseno je samo prosledjivanje naponskih nivoa sa spoljneg ulaza na pin RA0.2. 2. U konkretnom resenju za povezivnje LCD-a koriscena su sledeca tri konektora: 68 .Povezivanje je ostvareno preko pina konektora J5.) je prikazan usmeracki deo razvojnog sistema.Sl. Iz tog razloga displeji koji su kompatibilni sa HD44780 mogu koristiti iste softverske rutine. bez obzira na tip ili proizvidjaca. Transformator je postavljen na drugoj plocici radi povecanja sigurnosti.9. 2. Postoje razliciti tipovi alfanumerickih LCD displeja. Na njegovim izlazima imamo napone od 13 i 5V (VDD). Transformator 2.2. kao i razne specijalne znake.9 Deo za povezivanje LCD-a Siroku primenu u savremenim mikrokontrolerskim sistemima postigli su LCD displeji koji pored prikaza numerickih karaktera imaju u sebi implementiran ceo ASCII alfabet. Sl. Usmeracki deo razvojnog sistema Na slici (sl.10. Preporucljivo je da se koristi transformator od 12V na sekundaru.9.

Pristup displeju radi upisa karaktera ostvaruje se preko 14-to pinskog konektora.: Sl. LCD displej je instaliran na gornjrm desnom uglu osnovne ploce. Svaki karakter moze da prikaze maksimalno 7x9 osnovnih elemenata.11. konektor za prenos podtaka.13). paralelnim pristupom 8-mo bitnog podatkana nozicama od D7 do D14 (vidi sliku 2. 69 . 2.1. Regulacija osvetljaja LCD displeja ostvarena je preko potenciometra R24 nominalne vrednosti 10k.12 i 2. za regulaciju osvetljaja prikazan je na slici na slici sl. LCD_DATA.11. Nacin povezivanja LCD displeja na napajanje i interfejsa. LCD_NAP.2. konekor za napajanje. 3. LCD_DATA1. Povezivanje LCD displeja na napajanje i interfejsa za regulaciju osvetljaja LCD displej je formata 2x16 karaktera. Format prikaza karaktera je programabilan i definise se na pocetku prikaza informacije u redu. konektor kojim se predaju komande LCD-u.2.

2. Fizicki izgled organizacije prikaza LCD-a i adresne organizacije memorije za prikaz Funkcija i namena svakog od pina na konektoru LCD displeja je definisana na slici 2.Sl.2. Raspored i funkcije pinova konektora LCD-a Ukazacemo sada na princip rada LCD displeja.13.13. Sl.12. Sa mikrokontrolerom LCD displej komunicira preko sledece dve magistrale: 70 .

Dvoredni smart LCD U cilju ustede broja pinova kojim se LCD displej povezuje na mikrokontroler projektanti cesto koriste cetvorobitni rezim rada komuniciranja. D0 do D7. Na slici 2.• • dvosmerne magistrala za podatke. pri cemu se pocetna adresa prikaza definise komandom za prikaz u fazi inicijalizacije.14. prikazane su adrese vidljivih lokacija na LCD displeju. U konkretnoj realizaciji koriscen je PORT D i to tako da su za prenos podataka iskorisceni pinovi od RD4 do RD7.14). Upisom u DDRAM podaci se prikazuju na ekranu LCD-a. preko ovih linija mikrokontroler moze da upisuje u ili cita podatke iz LCD displeja jednosmerne upravljacke magistrale – cine je linije RS. Internu memoriju LCD displeja koja se koristi za prikaz karaktera cine dva reda od po 40 lokacija(vidi sliku 2. To znaci da je moguce ostvariti horizontalno pomeranje informacija u toku prikaza.2. realizuje se sa 7 linija. 71 . je pikazno povezivanje LCD-a sa PIC16F877A u 4-bitnom rezimu komuniciranja. U svakoj lokaciji se memorise po jedan karakter. R\W i E. umesto da se vrsi istovremeni prenos svih osam bitova karaktera prenos se ostvaruje na nivou niblova. a za upravljanje radom displeja pinovi RD2 i RD3. Na slici 2. Signal E kada je aktivan (E=1) dozvoljava rad displeja. a ukupno je vidljivo 16 karaktera. pin RW se može povezati na masu i broj potrebnih pinova je tako smanjen na 6.15. tako da se mogu prikazati forme karaktera kreiranih po zelji korisnika. Sl.12. a nevidljivo 24. Naime. Signalom RS definise se kom se registru vrsi pristup. kada je RS =1 registrima za podatke nazvanih DDRAM-a (Display Data Ram) i CGRAM-a (Character Generator Ram). a kada je RS=0 pristupa se komandnom registru. i to tako sto se prvo prenosi MS a nakon toga LS nibl. Sadrzaj CGRAM-a je moguce softverski menjati. Treba pri ovome naglasiti da se cetvorobitni rezim komuniciranja definise odgovarajucom komandom u fazi inicijalizacije. Signal R\W definise operaciju citanja ili upisa (R\W=1 obavlja se operacija citanja. CGRAM prikazuje karaktere na displeju u matricno tackastoj formi. u suprotnom je upis). Na ovaj nacin umesto da se povezivanje ostvari sa 11. Ako se LCD koristi samo za prikaz poruka.

Spisak komandi i funkcije koje obavljaju te komande prikazan je na slici 2. Tabela instrukcija LCD-a 72 .16.Sl.2. Sl.16. Nacin povezivanja LCD-a i mikrokontrolera LCD displej je programibilna periferija. pa kao takva podrzava odredjeni skup komandi.15.2.

2.2. Sl. Nacin povezovanja kola oscilatora je prikazan na slici 2. tj.10 Povezivanje kola za reset i oscilatora Strukturu kola za reset cine pasivni elementi R1 i C1 cija je vremenska konstanta tako izabrana da obezbedi korektni start programa nakon ukljucenja sistema na napajanje. koje se odnosi na povezivanje kristalnog oscilatora.17.17. 2. Nacin povezivanja mikrokontrolera Kondezator C1 ima ulogu da filtrira napon na pinu MCLR za vreme rada kontrolera.18 do 2. Uloga tastera T1 je da obezbedi manuelni reset za slucaj da mikrokontroler iz odredjenih razloga blokira rad u toku izvrsenja programa.11 Fizicki izgled stampanih plocica Na slikama 2. U konkretnom resenju. Frekvencija oscilatora je 4 MHz. 73 . postovane su preporuke firme Microchip. da ne dodje do nezeljenog resetovanja mikokontrolera usled postojanja VF smetnji na vodovima za napajanje.24 prikazan je oblik stampanih plocica razvojnog sistema projektovanih u programskom paketu '' Protel 99SE'' .

19. .2.18. Izgled stampane plocice sa raspodelom elemenata-pogled odozgo Sl.Sl. Izgled stampane plocice sa raspodelom elemenata-pogled odozgo 74 .2.

Izgled stampane plocice napajanja sa raspodelom veza-pogled odozgo 2.1 Tabela 2.20.2.Sl.1: Spisak komponenata Oznaka komponente Naziv komponente R1 Otpornik 1/4W R2 Otpornik 1/4W R3 Otpornik 1/4W R4 Otpornik 1/4W R5 Otpornik 1/4W R6 Otpornik 1/4W R7 Otpornik 1/4W R8 Otpornik 1/4W R9 Otpornik 1/4W R10 Otpornik 1/4W R11 Otpornik 1/4W Vrednost komponente 4k7 4k7 4k7 4k7 4k7 4k7 4k7 270Ω 270Ω 270Ω 270Ω 75 . .12 Tabelarni prikaz komponenata sa vrednostima koriscenih pri realizaciji razvojnog sistema Spisak ugradjenih elemenata koriscenih u razvojnom sistemu dat je u tabeli 2.

R12 R13 R14 R15 R16 R17 R18 R19 R20 R21 R22 R23 R24 R25 R26 R27 R28 R29 R30 C1 C2 C3 C4 C5 C6 C7 C8 C9 C10 D1 D2 D3 D4 D5 D6 D7 D8 D9 D10 Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Potenciometar Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Blok kondenzator Keramicki kondenzator Keramicki kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm 270Ω 270Ω 270Ω 270Ω 270Ω 330Ω 330Ω 330Ω 330Ω 330Ω 330Ω 330Ω 10k 1k 1k 1k 10k 10k 100k 100nF 27pF 27pF 10μF 10μF 10μF 10μF 470μF 100μF 100μF Zuta Zuta Zuta Crvena Crvena Zelena Zelena Zelena Zelena Zelena 76 .

D11 D12 D13 D14 D15 D16 D17 D18 D19 D20 D21 D22 Q1 Q2 Q3 Q4 J3 J4 J6 J7 J11 TS OSC T1 T2 T3 T4 T5 T6 T7 LCD Kabl Kabl Kabl LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm Dioda GREC L7812CV TS7805 Dioda Dioda Mikrokontroler MAX232 PNP Tranzistor TTL Bafer D9 PCB Konektor Konektor D25 PCB Konektor Muska kontaktna letvica Konektor Transformator 6VA Oscilator Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Hitachi HD44780 25-pinski 1:1 9-pinski 1:1 Za Napajanje Crvena Zelena Crvena Crvena Crvena Crvena BAT42 1A 1A 1A 1N4148 1N4148 PIC16F877A BC557 SN 74LS07 Zenski Dvopinski Zenski Dvopinska 220V 220/15V 400mA 4MHz Musko/Muski Musko/Zenski - 77 .

Po pokretanju aplikacije na monitoru se generise prozor: 2. Za nastavak istalacije potreban je jednostruki klik levim tasterom na polje NEXT . Pre istalacije ovog programskog paketa potrebno je istalirati MPLAB. Instalacija MPLAB-a pocinje pokretanjem aplikacije MPLAB v6.Prateci softver za PC i demo programi 3.41.41. jer se kasnije Hi-Tech integrise u MPLAB programski paket. Nakon ovoga se generise sledeci prozir: 78 . Koraci koje treba preuzeti da bi se instalirao paket Hi.EXE).3. su sledeci: 1.Tech i kreirala aplikacija na programskom jeziku C.1 Istalacija softvera Za kreiranje programa na HLL-u C koristicemo programski paket Hi-Tech. koja se nalazi na prilozenom disku u sklopu ovog rada ( u folderu MPLAB_IDE pokrenuti aplikaciju MPLAB v6.

3. Cekira se polje ''I ACCEPT'' i klikom misa na polje ''NEXT'' sledi nastavak nstalacije i generise se prikaz sledeceg oblika 4. a zatim klikom na polje NEXT nastavlja se instalacija. Klikom na taster (polje) Browse bira se direktorijum gde se instalira MPLAB. 79 .

a zatim sledi klik na taster NEXT. a zatim treba kliknuti na NEXT. Bira se da li zeli precica (shortcut) na radnoj povrsini (desktop). 80 .5. Yes). 6. Aplikacija nas pita da li zelimo da napravimo precicu u start meniju. Odabiramo jednu od ponudjenih opcija(npr.

Ako je korisnik spreman za instalaciju to potvrdjuje tasterom NEXT pa se dobija sledeci prozor: 8. a zatim se pojavljuje prozor prikazan na sledecoj slici: 81 . Potrebno je sacekati odredjeni vremenski period da se zavrsi instalacija.7.

82 . nakon citanje poruke koja seodnosi na USB Driver Installition Please read treba kliknuti na NEXT.9. Za nastavak instalacije (posle odabira yes ili no) kliknuti na NEXT. 10.

83 . 12. nakon citanje poruke koja seodnosi na Driver Installition You MUST read treba kliknuti na NEXT. nakon citanje poruke koja seodnosi na USB Driver Installition Please read treba kliknuti na CONTINUE.11.

13. 84 . 15. 14. nakon citanje poruke koja seodnosi na USB Driver Installition Please read treba kliknuti na CONTINUE. Za kraj instalacije kliknuti na FINISH. Pozeljno je u ovom trenutku restartovati racunar.

85 .05_lite pokrenuti aplikaciju picclite.exe). Klikom na NEXT nastavlja se instalacija. Po pokretanju aplikacije na monitoru dobijamo sledeci prozor: 2. Instalacija pocinje pokretanjem aplikacije picclite-setup koja se nalazi na prilizenom disku (u folderu Hi-Tech_PICC_v8.Nakon instalacije paketa MPLAB potrebno je instalirati programski paket Hi-Tech i integrisati ga u MPLAB. Da bi se obavila ova aktivnost potrebno je preuzeti sledece korake: 1.

Klikom na YES nastavlja se proces instalacije. 4.3. U generisanom prozoru nude se uslovi koriscenja licenciranog softvera. Da bi se nastavilo sa instalacijom treba kliknuti na NEXT. 86 .

Klikom na taster (polje) Browse bira se direktorijum gde se instalira HiTech.5. Za nastvak istalacije potreno je kliknuti na polje NEXT 87 . a zatim klikom na polje NEXT nastavlja se instalacija 6.

88 .7. Odgovorom na YES na generisnom prozoru izvrsice se integracija HiTech u MPLAB razvojnom okuzenju.. u ovom trenutku potrebno je scekat izvesni vremenski period da se zavrsi istalacija Hi-Tech. 8.

89 . Za nastavak kliknuti na OK. Kliknuti na NEXT za nastavak. 10.9.

Klikom na YES zavrsavamo instalaciju Hi-Tech i po automatizmu se restaruje racunar.11. Sada je potrebno podesiti MPLAB tako da koristi Hi-Tech kompajler u procesu kompajliranja. 90 . 1. Klikom na Project → Project Wizard pojavice se novi prozor na monitoru. Klikom na ikonu MPLAB koja se nalazi na radnoj povrsini pokrece se kompajler i generise se prozor Sada je potrebno podesiti MPLAB tako da koristi Hi-Tech kompajler u procesu kompajliranja.

91 . Za natavak kliknuti na NEXT.2. 4. U polju Device potrebo je odabrati PIC16F877A.a zatim kliknuti na polje NEXT. 3. U polju Actiive Toolsuite potrebno je odabrati opciju HI-TECH Toolsuite.

5. 6. 92 . a zatim u polju Project Directory odabrati direktorijum gde cemo smestiti prethodno napisani kôd. Kliknuti NEXT za nastavak instalacije. U polju Poject Name potrebno je upisat ime projekta.

Klikom na potrebni fajl.7. pa zatim na ADD . stikliranjem polja ispred imena odabranog fajla i klikom na NEXT generise se prozir: 93 . Na ovom prozoru treba odabrati folder u kojoj se nalazi napisan nas program koji zelimo da kompajliramo.

8. Klikom na FINISH zavrsavaju se potrebna podesavanja i generise se prozor: 94 .

U potprozoru koji se nalazi na sedini glavnog prozora nalazi se listing napisanog programa koji moze da se dodatno edituje ili ako je sve u redu da se pokrene proces kompajliranja. dobijamo sledeci prozor. ako je napisani program ispravan. Nakon toga. Kompajliranje se ukljucuje klikom na Projekt→Build All. 10. 95 . ili pritiskom tastera Ctrl+F10.9.

Za nastavak instalacije kliknuti OK. 1. Instalacija pocinje pokretanjem aplikacije icprog (u folderu ic prog pokrenuti aplikaciju icprog.exe). Rezultat kompajliranja je HEX fajl koji se kasnije da ucitava u Ic-Prog.11. 12. a zatim kliknuti na polje OK. 3. Kada ovo zavrsimo potrebo je instalirati programski paket Ic-Prog. U slucaju da ima greske u programu kompajler ce dati detaljno obavestenje o gresci. Potrebno je izvrsiti podesavanja kao na prilozenoj slici. Nakon toga na monitoru se generise prozor: 2. Nakon nekoliko upozorenja ( jer u ovom trenutku jos nije ukljucen odgovrajuci drajver) na koje treba odgovoriti sa OK generisace se prozor: 96 .

Za ukljucivanje drajver potrebno je uraditi: Odabrati settings→optionns (kao na slici) 97 .4.

98 . Da bi ukljucili drajver. Nakon toga se generise prozor sa pitanje da li se zeli resetovati aplikacija. potrbno je podesiti Ic-Prog kao na prilozenoj slici.Potrbno je kliknuti na polje Yes.5. koji je potreban za rad IC-Prog pod OS XP. a zatim kliknuti na polje OK: 6.

Kada se program resetovao potrbno je odabrati mikrokontoler PIC16F877A. To mozemo da uradimo tako sto cemo kliknuti Settings→Device→ Microchip PIC→More→More→PIC16F877A. Treba sacekati da se program resetuje i potvrdno odgovoriti na postavljeno pitanje na pitanje. Nakon toga se generise prozor kao na sledecoj slici: 99 . 8. 9.7.

10.. (kao na sledecoj slici). To mozeme da se uradi klikom na: File→Open File.. 100 . Sada je potrbno ucitati HEX fajl koji se dobija kompajliranjem programa. Nakon toga se generise prozor kao na sledecoj slici na kome je potrebno selektovati zeljeni HEX fajl i kliknuti na polje OK. 11.

ako vec nisu programski podesena. na monitoru ce se generisti prozor. Potrbno je na njemu podesiti tip oscilatora i fuses podesavanja.12. Kada se prethodna procedura. 101 . Na njemu se moze videti hexadecimalni sadrzaj iskompajliranog programa. U nasem slucaju potrbno je samo iskljuciti fleg ''CP''.

Loadovanje se pokrece klikom na: Command→Program All (kao na prilozenoj slici): 102 . Pre pocetka loadovanja prozor bi trebalo da izgleda kao na prilozenoj slici: 14.13.

16. Zatim pocinje proces loadovanja i prozor izgleda kao na prilozenoj slici: 103 . Na prozoru koji ce se pojaviti treba kliknuti Yes za nastavak.15.

Ako je proces loadovanja prosao uspesno preostaje samo ispitivanje programa na razvojnom sistemu. Nakon zavrsetka loadovanja. Napomena: Posle svakog pokretanja programa Ic-Prog potrebno je izvrsiti pocetna podesavanja. Posle toga je potrbno utvrditi gde je greska. U slucaju da je doslo do greske program ce dati detaljne informisati o gresci. otkloniti je i ponoviti proces loadovanja. Tada je potrebno kliknuti OK. ukoliko nije bilo greski.17. 18. proram ce generisati prozor sa obavestenjem da je proces zavrsen. Potrebno uraditi: Settings→Hardware ( ili pritiskom na taster F3) kao na slici: 104 .

a odmah zatim cekirati polje ''Invert MCLR'' i kliknuti OK. ali ima i neke svoje specificnosti. velicinu memorije za program. velicinu memorije za smestaj podataka. Programski jezik C je dosta mocan i fleksibilan jezik.Nakon toga dobijamo sledeci prozor: Sada je potrebno decekirati. 3. a to su: 105 . Programiranje mikrokontrolera je dosta slicno standarnom programiranju. U daljem tekstu nastojacemo da objasnimo nacim programiranja na konkretnim primerima. Pored njih tu su i hardverska ogranicenja razvojnog sisstema. O ovim ogranicenjima bilo je reci u prethodnim odeljcima. Kao prvo moramo da poznajemo dovoljno dobro arhitekturu kontrolera ( registre. a usput cemo i reci nesto o njima. metala i prociscenog peska. U toku pisaanja programa bice korisceni neki standardni potprogrami koji se lako mogu naci na Internetu. Neke osnovne napomene Razvojni sistem ima neka svoja ogranicenja koja moramo da ispostujemo prilikom programiranja mikrokontrolera. tako da sada necemo da se zadrzavamo na njih. itd. na ovom mestu cemo dati nekoliko mogucih softverskih resenja za nas razvojni sistem i tako kompletirati iskoristivu celinu.2 Kreiranje aplikacija na programskom jeziku C za mikrokontroler PIC16F877A Kako je mikrokontroler bez softvera samo obican komad plastike. Posle toga nastaviljamo sa normalnim radom. Na disku koji cemo priloziti uz ovu dokumetciju naci ce se izmedju ostalog i ti potrogrami.).

1: Tipovi podataka u programskom jeziku C Tip character integer float double Znacenje Karakter podataka Neoznaceni celi brojevi Brojevi u pokretnom zarezu Brojevi u pokretnom zarezu dvostruke preciznosti Kljucna rec char int float double 106 . short). a zatim aktivira modul za komunikaciju sa racunarom. a RD4. RD6. RD3 vezuje se za E pin. kod PORTA . pa se zbog toga ovi pinovi moraju programski konfigurisati kao izlazni. 2. LCD modul je povezan na pinove od RD2 do RD7 ( RD2 se vezuje na RS pin displeja. PORTD je predvidjen za povezivanje LCD displeja i LED indikaciju. pinovi RA1. Pinovi RC0-RC5 su povezani na LED diode. Pinovi od RB0 do RB3 nemaju ovu mogucnost. 5. Za pobudu oscilatora koriscen je kvarcni oscilator od 4MHz. RA0 je predvidjen kao ulaz za analogno-digitalnu konverziju. 3. pa je zato njih potrebno analizirati softverski (najcesce primenom Timer0). integer. PORTB je predvidjen kao ulazni port zbog toga sto ima mogucnost da generise prekid usled promene stanja na nekim od njegovih pinova (pinovi od RB4 do RB7). da generisu prekid. RD5. nismo ih iskoristili kao ulazne nego su ostali slobodni (koriste se u procesu programiranja). Ovaj port se kofigurise upisom komandne reci 0x3f u registar TRISB. Konfigurise se kao izlazni TRISE={0b000}. double) i cetiri modifikovana tipa podataka(signed.RA5 su povezani na LED. Za pinove RD0 i RD1 su vezane LED za indikaciju stanja. a preko pinova RC6 i RC7 povezano je kolo MAX232. RD7 su iskorisceni za prenos podataka). long. unsigned.1. tako da je vreme trajanja instukcijskog ciklusa 1us. Aktiviranjem USART modula po programskom automatizmu pinovi RC6 i RC7 se konfigurisu ka RxD i TxD. Tabela 3. 3. float. 4. Ova mogucnost se pokazala kao veoma korisna pri analizi tastera pa smo se zbog toga opredelili da to iskoristimo. PORTC je predvidjen za komunikaciju sistema sa racunarom i za LED indikaciju stanja na pojedinim pinovima. PORTE je ceo iskoriscen za LED indikaciju. Pinovi RB6 i RB7 iako imaju mogucnost.1 pokazuje znacenje osnovnih tipova podataka i modifikovanih tipova: Tabela 3. Nije greska ako se inicjalizira registar TRISC na vrednost 0x00. void. Ovaj port se konfigurise kao izlazni TRISD={0x00}. respektivno.3 Tipovi podataka C programski jezik podrzava pet osnovnih tipova podataka (character. kao sto smo vec rekli. a pinove RC0-RC5 je potrebno rucno konfiguristi kao izlazne. i njega je potrebo konfigurisati kao ulazni upisom komandne 0b000001 reci u registar TRISA.

PIC hardver sledi fiksni model ponasanja prikazan na slici 3.4E-38 do 3. Tabela 3. Kada se javi prekid. 107 .4 Prekidi Prekidi mogu se inicirati od strane velikog broja razlicitih internih ili eksternih izvora u odnosu na PICmicroMCU.4E+38 3.2 prikazuje moguci opseg vrednosti za sve kombinacije osnovnih tipova podataka i modifikatora Tabela 3.1. Ovaj opseg se moze menjati u zavisnosti od koriscenog modifikatora.2: Opseg vrednosti tipova podataka Tip short short int int char unsigned unsigned int signed signed int long long int signed long float Obim u bitovima 1 1 8 8 8 16 8 8 16 16 16 32 Opseg 0 ili1 0 ili 1 0 do 255 0 do 255 0 do 255 0 do 65535 -128 do 127 -128 do 127 0 do 65535 0 do 65535 -32768 do 32767 3.void signed unsigned long short Bez vrednosti Pozitivni ili negativni brojevi Samo pozitivni brojevi Duzi opseg broja Kraci opseg broja void signed unsigned long short Svakpm tipu podatka odgovara odredjeni opseg kod prezentacije brojeva.

CRC16. izazvace gresku.. pa ce za bilo kakvu dodatnu periferiju je potrebno kreirati odgovarajuce funkcije i procedure. Baziran je na DOS aplikaciji koja se poziva iz komandne linije. Pokusaj da je koristite kao brojac=0. RTC. I2C. rutina za indetifikacuju izvora prekida na osnovu dodeljenog prioriteta odredjuje koji ce se prekid prvo obraditi. kao i dodatne funkcije koje implementiraju odredjene tipove algoritama za manipulaciju nad podacima kao sto su CRC8.Sl.5 Primena programskog jezika C (primeri) Jedni od najpoznatijih ANSI C kompajlera koji su namenjeni Microchip PIC mikrokontrolerima su svakako Hi-Tech PICC i CCS PCW kompajleri. 3. prvi korak je da se testira i odredi izvor prekida. Napomena: Obratite paznju da je C jezik ''case-sensitive'' pa nije sve jedno da li se koriste mala ili velika slova!!! Primer: ako deklarisete promenljivu unsigned char bRojAC.). GLCD.1 Algoritam izvrsenja programa pri nastanku prekida Hardver je u potpunost pod PICmicroMCU kontrolom. CCS PCW kompajler sadrzi u sebi kompletno IDE okruzenje. upravljane radom AD konvertora itd.. Pravilno je bRojAC=0.Biblioteke koje se isporucuju zajedno sa kompajlerima spadaju u osnovne. USB. Za razliku od Hi-Tech kompajlera. a softver je u celini odgovornost projektanata. LCD. 3. 108 . Kada se desi prekid. takodje sadrzi i veliki broj biblioteka za rad sa razlicitim periferijama (SPI. U slucaju vise prekida.ali zahvaljujuci MPLAB integraciji moze se dobiti zadovoljvajuce IDE okruzenje.HI-Tech kompajler spada u profesionalne alate i namenjen je najzahtevnijim korisnicima.

XT Protect(zastiti mikrokontroler od citanja) . je da se portabilnost ovako pisanog kôda znacajno uproscava.bit) //pinovi static bit Taster1 static bit Taster2 static bit Taster3 ((unsigned)(&adr)*8+(bit)) @ @ @ PORTBIT(PORTC.DISABLED Pravljenje ALIAS-a ulazno/izlaznih pinova Jako korisna mogucnost C jezika je definisanje logickih imena ulazno/izlaznim pinovima.''fuses'' podesavanja __CONFIG (LVPDIS&XT&PROTECT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS).ENABLED Power-up Timer(PWT) . Dole navedeni kôd je jasan sam po sebi i moze se usvojiti kao takav. // PORTBIT(PORTC. Prva pogodnost ovakvog pristupa je sto se na ovaj nacin jednostavnije mogu pamtiti imena pinova i njihova funkcija.0 imamo povezan taster. #define PORTBIT(adr. ukoliko je iz nekog razloga potrebno u toku razvoja prebaciti neki izlazni uredjaj na neki drugi pin od planiranog. itd. da li ce ''watch-dog''(WDT) tajmer biti aktivan ili ne.Naime. Primera radi. Kada se ovako izgenerisani HEX fajl ucita u program programatora (recimo u Ic-Prog ) programator ce automatski podesiti podesavanja koji tip oscilatora koristimo.0).DISABLED Oscilator .DISABLED In-Circuit Debugger . da li ce mikrokontroler biti zasticen od citanja ili ne. bez da se preterano zalazi u analizu. U konkretnom primeru je podeseno sledece: Low Voltage In-Circuit Serial Programming . // PORTBIT(PORTC.ENABLED Watchdog Timer(WDT) .1). // 109 . Ovom direktivom omogucavamo da kompajler umetne u HEX datoteku i ''fuses'' podesavanja shodno potrebama programera. Konkretna primena ove olaksice data je u sledecem primeru: Napomena: Ne sme se zaboraviti obavezno podesavanje smerova pinova koji se koriste u odgovarajucim TRIS registrima. ukoliko na pinu PORTC. taj pin mozemo nazvati Taster1.2). ovo se bezbolno moze izvrsiti izmenom u samoj definiciji bez da se pretrazuje ceo kôd kako bi se izvrsile promene na svim mestima gde se taj pin upotrebljava. a druga mozda jos bitnija.

ukoliko kôd radi kako je specificirano 110 . // 3.'-'.'.'R'.'.'2'.'e'.'0'.0).'0'.'p'.'0'. __EEPROM_DATA('L'. // PORTBIT(PORTB.static bit static bit static bit LED0 LED1 LED2 @ @ @ PORTBIT(PORTB. koji su sastavni deo Hi-Tech PICC kompajlera.'T'.'B'. __EEPROM_DATA('s'.'_'. Optimizacija se ukljucuje navodjenjem parametara u komandnoj liniji pri pozivu kompajlera: -0 (ukljucuje post-pass optimizaciju).'6').'0').1).'e'.'1'). Pozeljno je uvek koristiti optimizaciju.6 Upisivanje parametra u DATA EEPROM Ponekad je jako zgodno da parametre ili info-tekst upisemo u interni DATA EEPROM mikrokontrolera vec pri samom pisanju programa (npr. __EEPROM_DATA('v'.'-'.2 Izgled Ic-prog-a 3. // PORTBIT(PORTB. Default vrednosti parametara).'r'.7 Opcije za optimizaciju kôda pri kompajliranju Prilikom kompajliranja kôda Hi-Tech kompajler moze primeniti vise modela optimizacije.'C'.2). U datom primeru u EEPROM memoriju mikrokontrolera od adrese 0 redom bice upisan ''tekst'' kao na sledecoj slici: Sl 3. To je najlakse izvesti uz pomoc makroa __EEPROM_DATA( ).'1'.Ukoliko je ukljucen neki od metoda optimizacije dobija se povecanje brzine izvrsavanja kôda. i –Zg (ukljucuje Global optimizaciju).'D'. kao i smanjenje objektnog (HEX) kôda.

U primerima koji su navedeni. obavezno je koriscenje maksimalne optimizacije kako bi generisani kôd rutine Delay bio odgovarajuceg trajanja.3. Zatim se klikne na OK. #include<pic. U tabu PICC Compiler treba stiklirati Use alternate settings i zatim u praznom polju upisati -0 –Zg (ako vec nije bilo upisano)... Sl 3. Iskoriscena je mogucnost koja postoji u radu sa portom B. Ukljucivanje optimizacije Hi-Tech kompajlera prikazana je na slici3. potrebno je odabrati Project..3 Izgled prozora na kome je ukljucena maksimalna optimizacija 3. Ujedno je primenjena i softverska analiza stanja tastera koriscenjem Timer 0. a ima zadatak da.4. u zavisnosti od toga koji je taster pritisnut. Potrebno je uvek napisati ovu liniju!// 111 . ukljuci neki pin odgovrajuceg porta ili da ukljucuje LED nekim unapred definisanim redosledom. Naime pinovi RB4 do RB7 mogu da generisu prekid ( samo ako smo prethono to omogucili konfigurisanjem odgovarajuceg flag-a) kada se desi promena stanja na odgovarajucem pinu. Program je dosta jednostavan i lak za razumevanje.h> //ukljucujemo ovu bibliotrku jer se u njoj nalaze osnovne rutine koje su potrebne za vreme programiranja.8 Program za iskljucivanje i ukljucivanje LED Svrha ovog programa je upoznavanje sa nekim osnovnim naredbama programskog jezika C. Listing programa sa komentarom je prikazan na slici 3. Ukljucivanje optimizacije Hi-Tech kompajlera u MPLAB razvojnom okruzenju se izvodi na sledeci nacin: u meniju Project>Build options.zahtevima.

} RBIF=0. //davanje imena pojedinim pinovima. //resetujemo RBIF// GIE=1. static bit ts6 @ PORTBIT(PORTB. ako jeste onda je pretisnut neki taster vezan na nekom pinu od RB4 do RB7 pa je kontroler generisao prekid. //pinRB5 ima simbolicko ime ts1// static bit ts2 @ PORTBIT(PORTB. ako jeste promenjiva j dobija vtrednost 0// { i=0. j=0.j.// { GIE=0. k=0. // iskljucujemo sve prekide// if(!ts1) //da li je pin RB5 na logicku nulu. 0). 1). 1). } if(!ts2) //da li je pin RB4 na logicku nulu. 112 . static bit ts5 @ PORTBIT(PORTB. 2). //podesavanje PIC-a// int i. bit) ((unsigned)(&adr)*8+(bit)) static bit ts1 @ PORTBIT(PORTB. o njemu bice reci kasnije// __CONFIG(LVPDIS&XT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS). static bit ts4 @ PORTBIT(PORTB. j=1.k. static bit led1 @ PORTBIT(PORTD. static bit led2 @ PORTBIT(PORTD. //promenjive koje koristimo u programu #define PORTBIT(adr. 0). //dozvoljavamo omogucene prekide// } if(T0IF) //da ji je omogucen prekid koji izaziva tajmer0// { GIE=0. 5).#include "delay. Ovaj deo je standardan i sam po sebi diviljno jasan// void interrupt tas(void) //pocetak prekidne rutine za skeniranje tastera// { if(RBIF) //pitamo da li je RBIF=1. static bit ts3 @ PORTBIT(PORTB. 4).c" //potprogram koji unosi kasnjenje. k=0. ako jeste promenjiva i dobija vtrednost 0// { i=1. 3).

//definisemo PORTD kao izlazni// PORTE=0b000. //gasimo PORTE// PORTA=0b000000. } } //zavsavamo prekidnu rutinu// void main(void) //pocetak glavnog programa// { TRISD=0x00. osim RA6 i RA7 koje stavljamo kao izlazne jer ih i ne koristimo// TRISE=0b000. sem pina RA0 koji je ulazni// TRISC=0x00. //definisemo PORTA kao izlazni. ako jeste promenjiva k dobija vtrednost 0// { i=0. //omogucavamo prekid koji izaziva promena stanja na pinovima RA4 do RA7// GIE=1. //omogucavamo prekid koji izaziva tajmer0// RBIE=1. j=0.if(!ts3) //da li je pin RB3 na logicku nulu. //gasimo PORTC// PORTD=0x00. //resetujemo fleg T0IF// GIE=1. //ukljucujemo svaku drugu diodu porta C// DelayMs(250). osim RA0 koji je analogni ulaz// T0IE=1. led2=0. } T0IF=0. //ukljucujemo datu diodu// DelayMs(250). //definisemo PORTD kao izlazni// TRISB=0x3f. DelayMs(250). //definisemo PORTE kao izlazni// TRISA=0b000001. DelayMs(250). //omogucavamo dozvoljene prekide// while(1) //beskonacna petlja// { if(i==1) { led2=1. //podesavamo vrednost preskajlera za tajmer0// ADCON1=0b10001110. // definisemo PORTB kao ulazni. //iskljucujemo datu diodu// PORTC=0b10101010. k=1. //gasimo PORTA// PORTC=0x00. //gasimo PORTD OPTION=0b00000011. DelayMs(250). //kasnjenje od 250ms// DelayMs(250). //definisemo PORTA kao digitalni. 113 .

DelayMs(250). Potprogram "delay. PORTE=0b101. On ima zadatak da unese kasnjenje u izvrsenju programa izrazeno u milisekundama. Listing potprograma je dat na slici 3. PORTA=0x00000. PORTA=0b101010.5. DelayMs(250). } if(j==1) { PORTC=0x00. DelayMs(250).c" #include "delay. DelayMs(250). PORTA=0b000000. DelayMs(250). DelayMs(250).h" void DelayMs(unsigned char cnt) { #if XTAL_FREQ <= 2MHZ 114 . DelayMs(250). PORTE=0b000. PORTE=0x00. PORTA=0b101010.4 koriscen je bibliotecni potprogram delay.4 Listing programa za ukljucivanje LED U programu sa slike 3. //iskljucujemo PORTC// PORTE=0b101. } } //kraj beskonacne petlje// } //kraj programa// Sl 3. DelayMs(250). } if(k==1) { PORTC=0x00. DelayMs(250). DelayMs(250).DelayMs(250). DelayMs(250).c. PORTC=0x00. DelayMs(250). DelayMs(250).

#endif } Sl 3.h. while(--_dcnt != 0) continue. Promenjiva cnt je neoznacena 16-bitna vrednost. #ifndef DelayUs #ifndef XTAL_FREQ #define XTAL_FREQ #endif #define #define MHZ *1000 KHZ *1 4MHZ #if XTAL_FREQ >= 12MHZ #define DelayUs(x) { unsigned char _dcnt. do { i = 4. Moze se pomenuti samo to da pri kompajliranju programa mora biti ukljucena maksimalna optimizacuja. pa nije podrebno dodatno komentarisati. #endif #if XTAL_FREQ > 2MHZ unsigned char i.do { DelayUs(996). } #else #define DelayUs(x) { unsigned char _dcnt. while(--_dcnt != 0) continue. } 115 .5 Listing biblioteckog potprograma delay. _dcnt= (x)/(12MHZ/(XTAL_FREQ))|1.c Potprogram je dovoljno jasan. do { DelayUs(250).6. U ovom potrogramu je iskoriscena bibliotecki potprogram delay. } while(--cnt). a njegov listig prikazan je na slici 3. } while(--cnt). _dcnt = (x)*((XTAL_FREQ)/12MHZ). } while(--i).

'e'.#endif extern void DelayMs(unsigned char).h 3. } /////////////////////////////////////////////////////// /////////////////////////// MAIN ////////////////////// 116 . '0'. //upisujemo podatke u EEPROM // GLOBALNE Promenljive unsigned int brojac. Ovde je iskoriscen i interni EEPROM mikrokontrolera za zapis nekih informacija koje se koriste u svrhu evidencije. 3. '0'). '1'). __EEPROM_DATA('v'. '1'.c" __CONFIG(LVPDIS&XT&PROTECT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS) konfigurisemo PIC // __EEPROM_DATA('L'. __EEPROM_DATA('s'. '2'. '-'.c" #include "lcd. DelayMs(250). kao i svaka periferija manipulisu samo sa zapisima u ASCII formatu. '0'. #endif Sl. 'D'. '6').h> #include "delay. iz razloga sto LCD displej.'. 'p'. '-'. '. 'R'. 'C'. '_'.6 Listing biblioteckog potprograma delay. Zadatak programa je da broji od 0 do 999 i rezultat prikaze na LCD displeju. 'e'. '0'. void Delay_1s() // procedura koja unosi kasnjenje { // od 1 sekunde DelayMs(250). DelayMs(250).9 Program koji upravlja radom LCD-a Ovaj program je malo slozeniji od prethodnog. Pored ostalog ovde treba da se obavi konverzija dekadnog broja u niz ASCII cifara. 'B'. 'T'. DelayMs(250). #include <pic. 'r'.

U potprogramu lcd. // iskljucujemo sve interapte lcd_init(). Potprogram je preuzet sa http://www.11. 0). // 117 . // ogranicavamo brojac do maximalnih 999 lcd_gotoxy(10.htsoft.7 koriscen je potprogram lcd. // pozicioniraj se u prvoj koloni . a dodatno je prosiren komentarom. // Inicializacija LCD displej // resetujemo promenljivu brojac // ovde pravimo masku naseg prikaza na displej lcd_gotoxy(0. 3).7 Listing programa za upravljanje LCD-om U programu sa slike 3.prvi red lcd_puts("LCD Test"). Napomena: Ovaj potprogram moze da se upotrbi samo za LCD-ove koji su formata 2X16 karaktera i kompatibilni su sa displejom baziranim na cip-setu HD44780. 1). // uvecavamo brojac za 1 if(brojac > 999) brojac = 0. #include <pic. // ispisi na LCD-u tekst while(1) // beskonacna petlja { Delay_1s(). // pozicioniraj se u prvoj koloni .c koji ima ulogu da upravlja radom LCD-a. 1). GIE=0.drugi red lcd_puts("Brojac:").c je ugradjena rutina za konverziju decimalnog broja u niz ASCII karaktera. brojac = 0. // pozicioniramo se (2.com. red . PORTD=0x00. kol) lcd_dec2str3(brojac). // konvertujemo dekadni broj u STRING } } Sl 3.h> #define LCD_DATA PORTD #define PORTBIT(adr. bit) ((unsigned)(&adr)*8+(bit)) // LCD static bit LCD_E @ PORTBIT(PORTD. // ispisi na LCD-u tekst lcd_gotoxy(0.void main(void) { TRISD=0x00. // definisemo brojanje i prikaz na priblizno 1sekundu brojac++.

LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | ((ins << 4) & 0xf0). LCD_STROBE(). LCD_STROBE(). DelayUs(40).y) lcd_cmd(0x80+x+(0x40*y)). // COMMAND LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | (ins & 0xf0). } /* posalji podatak LCD-u */ void lcd_data(unsigned char ins) { LCD_RS = 1. LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | ((ins << 4) & 0xf0). LCD_STROBE(). #define lcd_putch(x) lcd_data(x) #define lcd_goto(x) lcd_cmd(0x80+(x)). DelayMs(2). } 118 . #define lcd_gotoxy(x. // // koliko * 8 // ovde definisi specijalne karaktere #define SPECIJALNI_KARAKTERI 64 //----------------------------------------------------------// Procedure za kontrolu LCD-a HD44780 16x2 //----------------------------------------------------------#define LCD_STROBE() LCD_E = 1. } /* ispisi string na LCD-u */ void lcd_puts(const char * s) { while(*s) lcd_data(*s++). LCD_STROBE(). LCD_E = 0 #define lcd_cursor(x) lcd_cmd(((x)&0x7F)|0x80) #define lcd_clear() lcd_cmd(0x01). // podaci DelayUs(40). 2). DelayMs(2). #define lcd_cursor_right() lcd_cmd(0x14) #define lcd_cursor_left() lcd_cmd(0x10) #define lcd_display_shift() lcd_cmd(0x1C) #define lcd_home() lcd_cmd(0x02).static bit LCD_RS @ PORTBIT(PORTD.DelayUs(40). /* posalji komandu LCD-u */ void lcd_cmd(unsigned char ins) { LCD_RS = 0. // podaci LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | (ins & 0xf0). LCD_RS = 0. DelayUs(40).

5x7 lcd_cmd(0x06). y=x/10. // {8 bit interfejs/i cekaj 160uS} LCD_DATA = (LCD_DATA & 0b00001111) | 0x30. lcd_putch(y+0x30). // 4bit. } Sl 3. Cursor = Off. LCD_STROBE(). lcd_putch(y+0x30). LCD_STROBE().8 Listing potprograma lcd. // incrementiraj poziciju.// *----------------------------------------// * Konverzija decimalnih brojeva u string // u opsegu od 0 do 999 // *----------------------------------------*/ void lcd_dec2str3(unsigned int x) { unsigned int y. if (x<1000) { y=x/100. DelayMs(5). x-=(y*10). lcd_putch(x+0x30). } else lcd_puts("Err"). 2 reda. DelayUs(160). // Display = On. lcd_home().c 119 . DelayUs(160). LCD_STROBE(). Blink = Off lcd_clear(). lcd_cmd(0x20+0x08). } /* inicijalizacija LCD-a */ void lcd_init() { // {8 bit interfejs/i cekaj 5ms} LCD_DATA = (LCD_DATA & 0b00001111) | 0x30. // {4 bit interfejs} LCD_DATA = (LCD_DATA & 0b00001111) | 0x20. // {8 bit interfejs/i cekaj 160uS} LCD_DATA = (LCD_DATA & 0b00001111) | 0x30. iskljuci pomeranje displeja lcd_cmd(0x0C). DelayUs(160). x-=(y*100). LCD_STROBE().

3.10 Program za komunikaciju razvojnog sistema sa racunarom Ovaj program ima za cilj da broji od 0 do 99 i da rezultat prikaze na racunaru. Program nema neku prakticnu svrhu, kao ni prethodni, vec mu je jedini cilj edukacija. Pokazuje kako se vrsi podesavanje USART modula mikrokontrolera. Brzina prenosa podataka dosta zavisi od izabranog oscilatora, o cemu je bilo reci u prethodnim odeljcima. Veoma lako moze da se promeni i da se koristi kao potprogram u nekim slozenijim programima. Komunikacija je asinhrona serijska bez koriscenja prekidnih rutina.

#include <pic.h> #include "delay.c" __CONFIG(LVPDIS&XT&PROTECT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS); // konfigurisemo PIC __EEPROM_DATA('R', 'S', '2', '3', '2', '_', '_', '_'); __EEPROM_DATA('v', 'e', 'r', '-', '1', '.', '0', '0'); __EEPROM_DATA('j', 'u', 'n', '-', '2', '0', '0', '6'); PIC_CLK 4000000 // frekvencija XTAL-a BAUD 19200 // RS232 baud rate DIVIDER ((PIC_CLK/(16UL * BAUD) -1)) // interni HIGH_SPEED 1 // interno podesavanje RS232 registara

#define #define #define proracun #define

// PROMENLJIVE unsigned char brojac; unsigned char primljeni_podatak; // PROCEDURE void Delay_1s() // procedura koja unosi kasnjenje { // od 1 sekunde DelayMs(250); DelayMs(250); DelayMs(250); DelayMs(250); } // slanje jednog karaktera void RS232_putch(unsigned char c) { while(!TXIF); //prelazi u '1' kada je prazan TXREG = c; DelayUs(60);

120

} // prijem jednog karaktera unsigned char RS232_getch() { if(RCIF) //prelazi u '1' kada je prun { RCIF = 0; return RCREG; } CREN = 0; //ukoliko je doslo do greske obrisi je CREN = 1; //enable reception return 255; // ako nema podatka primljenog } // slanje stringa void RS232_putst(register const char *str) { while((*str)!=0) { RS232_putch(*str); if (*str==13) RS232_putch(10); if (*str==10) RS232_putch(13); str++; } } // *----------------------------------------// * Konverzija decimalnih brojeva u string // u opsegu od 0..99 za RS232 komunikaciju // *----------------------------------------*/ void RS232_dec2str2(unsigned int x) { unsigned int y; if (x<100) { y=x/10;RS232_putch(y+0x30);x-=(y*10); RS232_putch(x+0x30); } else RS232_putst("Err"); } void main(void) { TRISA = 0b11111111; TRISB = 0b00000000; TRISC = 0b11111111; ADCON1 = 0b10000111; // Set up A/D as Right justified,

121

// (5 analog channels = digital inputs xxxx 011x) GIE = 0; // SERIAL PORT SETUP SPBRG = DIVIDER; BRGH = HIGH_SPEED; //data rate for sending SYNC = 0; //asynchronous SPEN = 1; //enable serial port pins CREN = 1; //enable reception SREN = 0; //no effect TXIE = 0; //disable tx interrupts RCIE = 0; //disable rx interrupts TX9 = 0; //8-bit transmission RX9 = 0; //8-bit reception TXEN = 0; //reset transmitter TXEN = 1; //enable the transmitter while(1) // beskonacna petlja { Delay_1s(); RS232_putst("Trenutno stanje brojaca je: "); RS232_dec2str2(brojac); RS232_putch(13); // ADCII znak (Return) za sledeci red if(++brojac > 99) brojac = 0; // ukoliko sa PC racunara dodje komanda R ili r resetuj brojac primljeni_podatak = RS232_getch();
if((primljeni_podatak=='R')||(primljeni_podatak == 'r')) brojac=0;

} } Sl 3.9 Listim programa za komunikaciju PC masine sa razvojnim sistemom Na slici 3.10 je dat oblik potprograma koji moze da koristi kod kreiranja nekih slozenijih programa. U njemu je sadrzana konverzija decimalnog broja u niz ASCII karaktera, kao i predaja i prijem podataka ka/iz serijskog porta.

#include <pic.h> #include „delay.c“ // slanje jednog karaktera void RS232_putch(unsigned char c) { while(!TXIF); //prelazi u ’1’ kada je prazan TXREG = c; DelayUs(60); }

122

// prijem jednog karaktera unsigned char RS232_getch() { if(RCIF) //prelazi u ’1’ kada je pun { RCIF = 0; return RCREG; } CREN = 0; //ukoliko je doslo do greske obrisi je CREN = 1; //enable reception return 255; // ako nema podatka primljenog } // slanje stringa void RS232_putst(register const char *str) { while((*str)!=0) { RS232_putch(*str); if (*str==13) RS232_putch(10); //prelaz u novi red if (*str==10) RS232_putch(13); //vrati se na pocetak reda str++; } } // *----------------------------------------// * Konverzija decimalnih brojeva u string // u opsegu od 0..99 za RS232 komunikaciju // *----------------------------------------*/ void RS232_dec2str2(unsigned int x) { unsigned int y; if (x<100) { y=x/10;RS232_putch(y+0x30);x-=(y*10); RS232_putch(x+0x30); } else RS232_putst(„Err“); } Sl 3.10 Listing potprograma za komunikaciju razvojnog sistema sa PC masinom S obzirom da je u predlogu ostvaruje serijska komunikacija izmedju mikrokontrolera i PC masine, potrebno je da na PC racunaru postoji neki terminal program koji podrzava ovaj tip komunikacije. Jedan tipican usluzni program ovog tipa je ''Terminal_v1.9b'', koji je zapisan na prilozenom disku (u folderu RS232_Terminal pokrenuti aplikaciju Terminal_v1.9b.exe). Pre pocetka komunikacije neophodno je definisati parametre serijskog prenos podataka (bitska brzina, broj bitova po karakteru, parnost, broj stop bitova, tip handshake, kao i

123

komunikacioni port po se predaju i primaju podaci). 124 . Ukoliko je sve u redu i COM port uspesno inicijalizovan potrebno je kliknuti na dugme [Connect]. a u prozoru terminala bi trebao da se pojavi rezultat izvrsenja programa.

To je bila i tema prvog poglavlja ovog rada. nimalo nije bilo jednostavno opistai citav razvojni sistem i objasniti sve njegove delove. Moramo pomenuti nekoliko skripti i diplomskih radova koji su na Internetu postavile nase kolege i njihovi nastavnici sa tehnickih fakulteta bivse Jugoslavije. S postovanjem: Branislav Dimitrijevic. gde smo slikovito opisali kako se i kojim redosledom softver instalira i listing samih programa koje smo dali i time kompletirali razvojni sistem. U drugom delu opisana je hardverska struktura sistema zasnonovana na mikrokontroleru PIC16F877A.. Ivan Antic 125 . Slobodan Aleksic.Zakljucak Kao i realizacija prakticnog dela naseg zadatka. Pre svega ''PIC16F87X Data Sheet'' iz koje smo koristili detalje koji se odnose na tehnicke karateristike mikrokontrolera. Od velike koristi nam je bila literatura koju smo uspeli da nadjemo surfujuci po Internetu. U trecem delu smo integrisali potreban softver za punjenje programa u mikrokontroler.

D.1 Logicka sema i funkcionalna tabela logickog kola 74ls07 Ovo kolo se pakuje u 14-pinsko DIP pakovanje kao na slici. Sl D.2 Raspored pinova na kucistu logickog kola 74LS07 (pogled odozgo) 126 .Dodatak 1 Sl. a ostali pinovi sluze kao ulazni i izlazni pinovi pojedinih kola unutar cipa. Naponi napajanja se dovode na nozice 14 i 7.

5 Elektricne karakteristike logickog kola 74ls07 (napon napajanja.4 Vreme uspona i vreme opadanja logickih nivoa Sl.3 Logicka sema bafera Sl.potrosnja struje i radna temperatura kola) 127 .D.nivoi.Sl.D.D.

Sl.7 Fizicke dimenzije logickog kola 74ls07 128 .D.6 Elektricne osobine logickog kola 74ls07 (strujna i naponska ogranicenja) Sl.D.

strujna .8 Raspored nozica tranzistora BC557 Sl.D.temperaturna i ogranicenja snage tranzistora BC557 129 .9 Naponska. fizicke dimenzije i elektricne karakteristike tranzistora BC557 date su na slikama od D8 do D12. izgled kucista.D.Raspred nozica. Sl.

10 Elektricne karakteristike tranzistora BC557 Sl.Sl.11 Zavisnost parametra hfe od struje kolektora 130 .D.D.

12 Fizicke dimenzije tranzistora BC557 131 .D.Sl.

Na slici (sl.13 Tehnicki podaci i izgled tastera 132 .13) prikazan je njihov izgled i njihovi tehnicki podaci: Sl.D.D.

D.D.14 Tehnicki parametri i fizicki izgled koriscenih dioda Sl.Sl.15 Propagaciono vreme pri slanju i prijemu za MAX232 133 .

16 Logicka sema i fizicki izgled MAX232 Sl.D.D.Sl.17 Elektricne karakteristike MAX232 134 .

Sl.D.18 Elektricne karakteristike maks 232 Sl.D.19 Parametri usmeraca 135 .

21 Fizicki izgled stabilizatora 136 .Sl.D.D.20 Fizicki izgled usmeraca Sl.

Dodatak 2 Fizicki izgled razvojnog sistema 137 .

. obrada i digitalni prenos analognih signala. godine u Surdulici.Elektronski fakultet u Nisu je upisao 2002.1983.. rodjen 21.. Student je pete godine. projektovanje telekomunikacionih sistema… Ivan S. rodjen 04. Osnovnu skolu i Gimnaziju zavrsio u rodnom gradu. Aleksic. Intresovanja: Mikroracunarski sistemi. Dimitrijevic. na kome i danas uspesno studira. Interesovanja: mikroprocesorki i mikrokontrolerski sistemi.Branislav R. satelitske kimunikacije. smer telekomunikacije.. kablovska televizija.1983. U toku studiranja izradio je par projekata medju kojima je i ovaj. U istom mestu zavrsio je srednju tehnicku skolu na smeru automatika. godine Elektronski fakultet u Nisu. web programiranje. 05.02. projektovanje telekomunikacionih sistema. Antic. Interesovanja: Primena mikroracunara u kolima sa pokretnim LED displejom. godine u Vranju. Studije upisao 2001. Slobodan P. godine u Prokuplju. 138 . godine na Elektronskom fakultetu u Nisu. rodjen 05.godine na smeru telekomunikacije. elektroakustika. smer za telekomunikacije. gde je zavrsio osnovnu skolu i gimnaziju.05. Upisuje 2002. mobilne telekomunikacije. 1982.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful