Elektronski fakultet u Nisu Mikroprocesorski sistemi

RAZVOJNI SISTEM ZA MIKROKONTROLER PIC 16F877A

Mentor: Prof.Dr Mile Stojcev

Studenti: Branislav Dimirijevic, Slobodan Aleksic, Ivan Antic

Sadrzaj:
UVOD-----------------------------------------------------------------------------------1.MIKROKONTROLERI------------------------------------------------------------1.1 Mikroprocesori u odnosu na mikrokontrolere-------------------------------1.2 Mikroprocesori------------------------------------------------------------------1.3 Mikrokontroleri ----------------------------------------------------------------1.4 Razlika izmedju mikroprocesora i mikrokontrolera------------------------1.5 Terminologija-------------------------------------------------------------------1.6 Mikroracunar--------------------------------------------------------------------1.7 Ostala kola za podrsku rada sistema----------------------------------------- 1.8 Mikrokontroler PIC16F877A--------------------------------------------------1.9 Osnovne karakteristike mikrokontrolera PIC16F877A--------------------1.10 Kratak opis mikrokontrolera PIC16F877A---------------------------------1.11 Raspored nozica ---------------------------------------------------------- ----1.12 Generator takta (Oscilator)----------------------------------------------- ---1.13 Takt/Instrukcijski ciklus------------------------------------------------------1.14 Reset-----------------------------------------------------------------------------1.15 Watchdog timer----------------------------------------------------------------1.16 Prekidi---------------------------------------------------------------------------1.17 U/I portovi----------------------------------------------------------------------1.18 A/D konverzija-----------------------------------------------------------------1.19 Strujna,naponska i temperaturna ogranicenja------------------------------1.20 Organizacija memorije--------------------------------------------------------1.21 Tajmeri -------------------------------------------------------------------------1.22 CCP moduli --------------------------------------------------------------------1.23 Ostale periferne jedinice------------------------------------------------------1.24 Set instrukcija mikrokontrolera PIC16F877A-----------------------------2.HARDVERSKA STRUKTURA RAZVOJNOG SISTEMA------------------2.1 Programator---------------------------------------------------------------------2.2 Modifikovani Tait programator-----------------------------------------------2.3 Mikrokontrolerski sistem-------------------------------------------------------2.4 Tasteri-----------------------------------------------------------------------------2.5 Led--------------------------------------------------------------------------------2.6 Max232---------------------------------------------------------------------------2.7 Deo za ispravljanje i stabilizaciju napona------------------------------------2.8 Deo za analogno-digitalnu konverziju----------------------------------------2.9 Deo za povezivanje LCD-a----------------------------------------------------2.10 Povezivanje kola za reset i oscilatora---------------------------------------2.11 Fizicki izgled stampanih plocica---------------------------------------------2.12 Tabelarni prikaz komponenata sa vrednostima koriscenih za razvojni sistem---------------------------------------------------------------------------------3.PRATECI SOFTVER ZA PC I DEMO PROGRAMI-------------------------4 5 5 5 7 8 8 9 10 10 11 11 13 14 16 17 22 22 24 31 32 33 37 37 38 39 60 60 63 63 64 65 67 67 68 68 73 73 75 78

2

3.1 Instalacija softvera--------------------------------------------------------------3.2 Kreiranje aplikacija na programskom jeziku C za mikrokontroler PIC16F877A-------------------------------------------------------------------------3.3 Tipovi podataka-----------------------------------------------------------------3.4 Prekidi----------------------------------------------------------------------------3.5 Primena programskog jezika C (primeri) -----------------------------------3.6 Upisivanje parametara u DATA EEPROM----------------------------------3.7 Opcije za optimizaciju kôda pri kompajliranju -----------------------------3.8 Program za ukljucivanje i iskljucivanje LED-------------------------------3.9 Program koji upravlja radom LCD-a-----------------------------------------3.10 Program za komunikaciju razvojnog sistema sa racunarom-------------ZAKLJUCAK-------------------------------------------------------------------------DODATAK-----------------------------------------------------------------------------

78 105 106 107 108 110 111 111 116 120 125 126

3

PIC16F877A ima tipicnu RISC arhtekturu. malih je dimenzija i mala je potrosnja energije. U prvom poglavlju reci cemo nesto vise o samom mikrokontroleru PIC 16F877A. ali permanentnim ispitivanjem smo se uverili da i ovo nase resenje daje dobre rezultate. Naravno. Drugi deo ce sadrzati hardverski opis citavog sistema. U daljem tekstu cemo se truditi da detaljnije opisemo svaki deo sistema i da pokazemo kako citav sistem radi. Komunikacija korisnika sa ovim sistemom omogucena je sa 7 tastera od kojih je jedan Reset taster. koji softver se koristi u te svrhe. na primer. Program napravljen na racunaru se uz pomoc adekvatnog softvera (mi smo koristili IC-Prog) i 25-to pinskog kabla prenosi u nas razvojni sistem. kako se do njega dolazi. Korisnik od sistema moze da dobija informacije o njegovom radu na tri nacina: preko LED indikatora koji se pali onako kako je to korisnik unapred programski definisao u odredjenom modu rada. LCD-a na kome se ispisuje tekst koji.trud i pozrtvovanje pocev od idejnog resenja zadatka. a u trecem delu cemo detaljno opisati kako se kreira program na racunaru koji treba loadovati (ucitati) u PIC. male dimenzije i nisku cenu.takodje. ne zahteva se slozeni eksterni hardver da bi se realizovao mikroračunarski sistem. LCD-om i komunikaciju s racunarom. kako se on instalira i kako ga treba podesiti na racunaru. Cilj nam je bio da od svih ideja odaberemo onu pravu koja podrazumeva. testiranja i usavrsavanja citavog sistema. Tu cemo se potruditi da kroz primere objasnimo kako se koristiti razvojni sistem i kako funkcionise sam mikrokontroler. centralana komponenta naseg sistema je mikrokontroler PIC16F877A. vezan devetopinskim kablom. Tu ga prihvata programator koji puni mikrokontrler zahtevanim programom.UVOD Sistem oplemenjen mikrokontrolerom u potpunosti zamenjuje coveka. Ova arhitektura karakterise se manjim skupom instrukcija koje se brze izvsavaju od instrukcija kod CISC arhitekture. za komunikaciju sa racunarom. Realizacija ovakvog sistema zahtevala je veliku upornost. 4 .a ostali su tasteri za odabir režima rada. Ovaj mikrokontroler je izradjen u CMOS tehnologiji sa ugradjenom FLASH i EEPROM memorijom za memorisanje programa i podataka. Zahvaljuci cinjenici da mikrokontroler PIC16F877A firme Microchip pretstavlja integraciju centralne procesorke jedinice (CPU). jedostavnost. Razvojni sistem je. pre svega. To nas je podstaklo da odaberemo zadatak koji zahteva realizaciju razvojnog sistema sa LED indikatorima. lemljenja komponenata na ploce. memorije i periferija. mozemo posmatrati brojac na monitoru racunara i resetovati ga sa Reset tastera na nasem sistemu. korisnik prethodno definise u programu i komunikacija sa racunarom gde. U ovom trenutku smo svesni da je resenje moglo da bude efikasnije. Pritiskom svakog tastera izvrsava se razlicita sekvenca programa koja se nalazi u mikokontroleru. stampanja plocica. preko projektovanja plocica u programskom paketu “Protel” . Po zavrsetku programiranja na monitoru racunara dobijamo informaciju da je zahtevano ucitavanje programa u mikrokontroler zavrseno i tada mozemo poceti sa radom.

odredjeni broj radnih registara. kola za taktovanje i sinhronizaciju i kola koja se koriste za prihvatanje zahteva za prekid. sadrzi CPU.1 Mikroprocesori u odnosu na mikrokontrolere Da bi ukazali na to kakva razlika postoji izmedju mikroprocesora i mikrokontrolera analiziracemo sliku 1. PC.1 koja predstavlja jedan detaljan blok dijagram mikroracunarskog sistema. logika za prihvatanje prekida. mikrokontroler.2 Mikroprocesori Na slici 1.2 prikazan je blok dijagram mikroprocesora.1.1 Detaljni blok dijagram mikroracunarskog sistema 1. SP. 5 .1. na jedinstvenom cipu. CPU cine sledeci blokovi: ALU. Mikrokontroleri 1. RAM i ROM memoriju i ostale ulazno-izlazno orijentisane gradivne blokove (paralelni i serijski interfejsi . Dok je mikroprocesor (CPU) na jedinstvenom cipu sam. A/D i D/A konvertore i dr.).tajmeri. Sl.

Programi koje koristi 6 . cesto se javlja i potreba da se ugrade i kontroleri prekida. TFT. Osnovna namena CPU-a je da pribavlja podatke. mis i CRT displej tada se taj ''mali racunar'' moze koristiti za razlicite aplikacije opste namene. kao i tastatura. CD drajver). DMA kontroleri. oscilator. RAM memorijske dekodere. kao i brojaci/tajmeri ciji je zadatak da oslobode CPU od obavljanja U/I aktivnosti. Kada se u sistem instaliraju i uredjaji za masovno memorisanje (hard disk. Pored ulazno-izlaznih uredjaja specijalne namene. LED i dr.). odredjeni broj ulaznoizlaznih uredjaja.2 Blok dijagram mikroprocesora(CPU-a) Da bi se kompletirao mikroracunarski sistem pored mikroprocesora potrebno je dodati ROM.Sl. kakvi su paralelni i serijski portovi za podatke. A/D i D/A konvertori i drugo.1. obavlja izracunavanja nad podacima i memorise rezultate izracunavanja na disku kao i da za potrbe korisnika prikaze te rezultate na displeju (CRT.

generatore takta i dr. Mikrokontroler u toku svog rada koristi fiksni program koji je smesten u ROM-u i koji se ne menja u toku zivotnog veka sistema. koji sadrzi sve gradivne blokove CPU-a (ALU. Kao i mikroprocesor. koji pribavlja podatke. SP.3 Mikrokontroleri Blok dijagram mikrokontrolera prikazan je na slici 1. paralelne i seriske U/I portove. i mikrokontroler je uredjaj opste namene. Sl.3 Blok dijagram mikrokontrolera 7 . PC. se obicno smesta i u ROM-u.1.mikroprocesor memorisani su na disku odakle se citaju i smestaju u RAM. najcesce malog obima. 1. registre i dr. obavlja ogranicenu obradu nad tim podacima.3. Mikrokontroler je u sustini pravi ''mali racunar'' na cipu. ROM. Deo programa. i upravlja svojim okruzenjem na osnovu rezultata izracunavanja. ali takodje i RAM.).

5 Terminologija Kako bi opis mikrokontrolera bio jasni dacemo. Ovi programatori u stanju su da programiraju pored PIC mikrokontrolera i dosta drugih tipova kola slicnih funkcionalnosti (sto zavisi uglavnom od tipa programatora).Mikrokontroler koristi ogranicen skup jedno. 4. Softver se moze kreirati u raznim jezicima kao sto su: C. Mikrokontroler moze da funkcionise kao racunar bez dodataka spoljnih gradivnih blokova (memorije i U/I uredjaja). pre svega. Programator – uredjaj koji omogucava da program bude upisan u memoriju mikrokontlolera. 8 . Asembler. PONY programator. Postoje razni programatori za PIC mikrokontrolere. U nasem projektu smo koristili TAIT programator i softver za njega Icprog. 2. mikroprocesori koriste jedan ili dva tipa instrukcija.4 Razlike izmedju mikroprocesora i mikrokontrolera Razlike su brojne ali one koje su najvaznije su sledece: 1. Veliki broj ulazno-izlaznih pinova mikrokontrolera se moze koristiti za vise namena sto se softverski definise.ili dvo-bajtnih instrukcija koje se koriste za pribavljanje programa i podataka iz interne memorije. TAIT programator. Ovaj softver kreira onaj koji odredjuje kako ce mikrokontroler raditi. Mikroprocesori su najcesce CISC tipa. Za kopiranje podataka iz spoljne memorije u CPU koriste veci broj op-kôdova. kao sto su recimo Atmel mikrokontroleri ili serijski EEPROM. dok mikrokontroleri jedan ili dva. 1. dok se kod mikrokontrolera brzi prenos bitova obavlja u okviru cipa. pri cemu je arihitektura i skup instrukcija projektovan za manipulisanje podacima obima bajt ili bit. U/I je neophodan u vecini slucajeva da omoguci mikrokontroleru da komunicira. Paskal. Softver – informacije koje su mokrokontroleru potrebne za rad. Mikroprocesori su projektovani za brzi prenos podataka iz programa sa spoljno adresiranih lokacija u cip. 3. 1. odnosno izlazni. Bez softvera mikrokontroler nije upotrebljiv. dok operativnost mikroprocesora bez spoljne memorije i U/I podsistema nije moguca. Nesto vise o ovom programatoru recicemo kasnije. Basic. dok je kod mikrokontrolera taj broj veci. Nabrojimo samo neke koji se najcesce koriste: AllPIC programator. objasnjenja za neke osnovne termine koje cemo koristiti u daljem tekstu: U/I pin – spoljni pin prema spoljasnjem svetu koji se moze konfigurisati kao ulazni. Za manipulisanje sa podacima tipa bit. Mikrokontroler komunicira sa spoljnim svetom (pribavlja i predaje podatke) preko svojih pinova. upravlja ili cita informacije.

Vecinu ovih gresaka ce pronaci kompajler.4 prikazan je jedan tipican mikroracunarski sistem.6 Mikroracunar Mikroracunar je sastavljen od tri osnovna dela: Procesor (CPU). Kada na jedinstvenom cipu postoji mikroprocesor. tada se on naziva mikroprocesor. Ovde spadaju greske od jednostavnih u kucanju do pogresnog koriscenja sintakse jezika. Mi cemo u nasem projeku i za nas programator koristiti datoteke sa ekstenzijom . Objektna datoteka – ovo je datoteka koju generise asembler / kompajler. Sl.HEX. Ekstenzija ove datoteke je . MPASM je najnovija verzija asemblera firme Microchip koji podrzava celu PIC familiju.1.4 Tipican mikroracunarski sistem 9 . 1. i ograniceni iznos memorije i ulaza –izlaza tada se to integrisano kolo naziva mikrokontroler. Svaki deo moze varirati u kompleksnosti. Ako je procesor realizovan na jedninstvenom cipu. Na slici 1.HEX zavisno od direktive u asembleru. U/I podsistem i memoriski podsistem. Izvorna datoteka se mora prvo obraditi (iskompajlirati) kako bi je mikrokontroler razumeo.. Bagovi – greske koje mi kreiramo nenemerno u toku pisaja programa.Izvorna datoteka – program napisan u asemblerskom jeziku koji mi razumemo.OBJ ili . Provera gresaka je vec ugradjena i ona je veoma korisna mogućst u trazenju gresaka u programu posto se greske markiraju za vreme procesa asembliranja. od osnovnog pa do jako slozenog. Asembler / kompajler – softverki paket koji prevodi izvornu datoteku u objektnu.

moze biti izveden kao ispravljacka jedinica.FLASH. 1. Pas-cuvar (watchdog timer). jedan ADC). 1.Ukazimo sada u kratkim crtama na strukturu i funkcije koje obavljaju osnovni gradivni blokovi mikroracunarskog sistema: Centralna procesorska jedinica (CPU) – srce sistema i moze biti realizovana kao 4. Ulaz/Izlaz (U/I) – cine ga blokovi koji mogu da obavljaju digitalne. ROM. EEPROM i FLASH tipa ili bilo koja njihova kombinacija.serijski portovi. Jedinica za napajanje moze biti izvedena kao linearna (konvertor je tipa AC-DC). Memorija se koristiti za cuvanje programa i podataka. Mikrokontroleri imaju integrisane sve gore pobrojane gradivne blokove: CPU. Sistem za napajanje. kao prekidacki regulator tipa DC-DC konvertor( konverzije tipa AC-DC-DC) ili neka kombinacija.RAM. • memorijama razlicitog tipa(EEPROM.LCD i dr. do tri tajmera. autonomna bateriska ili kombinacija. integrisni su unutar samog cipa. I pored prednosti koje se nude integracijom postoji jedan ozbiljan nedostatak koji se ogleda u malom iznosu implementirane memorije (reda kB) i relativno skromnim mogucnostima ulazno-izlaznog podsistema (dva do tri paralelna porta. memoriju. EPROM. U ovom poglavlju cemo se truditi da detaljnije opisemo ovo integrisano kolo. Njegova uloga je da sinhrono pobudjuje sva kola u okviru mikroracunarskog sistema.jedan do dva UART-a. Oscilator moze biti napravljen od diskretnih elemenata ili kao gotov modul.koristi se kod sistema za rad u realnom vremenu da obavesti procesor o tome da je istekao krajnji rok izvrsenja zadatka ili da aktivira procesor iz stanja HALT u slucaju ako se rad procesora zaustavi kada se procita neki pogresan op-kod ili dr. PIC familija mikrokontrolera podrzava rad sa: • velikim brojem U/I uredjaja(paralelni portovi.7 Ostala kola za podrsku rada sistema Oscilator –je taktni generator mikroracunar. Preko ulazno-izlaznog podsistema mikrokontroler komunicira sa spoljnim svetom. 8 ili16-bitna procesorska jedinica.).8 Mikrokontroler PIC16F877A Kao sto je u uvodu naglaseno centralna komponenta naseg sistema je mikrokontoler PIC16F877A firme Microchip. Memorija – moze biti RAM. oscilator. watch-dog timer i U/I. analogne i specijalne funkcije.ROM) 10 .

Arhitektura poseduje odvojene magistrale za podatke i programski kôd. ako koristimo oscilator 11 . 20µA pri naponu od 3V i radnom taktu od 32kHz 3. Moguce je protocno izvrsenje (pipelining).5V Mala potrosnja energije: 1. <0.B. Obim podataka je 8-bitni.velika brzina rada Radni napon od 2V do 5.reset pri ukljucenju napajanja(POR) Power-up timer-unosenje kasnjenja nakon ukljucenja napajanja (PWRT) Oscillator Start-up Timer-unosenje kasnjenja nakon stabilizovanja radne frekvencije oscilatora(OST) Sleep -rezim rada za stednju energije Watchdog timer sa sopstvenim integrisanim RC oscilatorom za nezavisni rad Izbor tipa oscilatora Mala potrosnja. kada je fref = 20 MHz Op-kôd obima14bita Harverski magacin sa osam nivoa Tri nacina adresiranja: -direktno -indirektno -relativno Programska memorija kapaciteta 8 kx14-bitnih reci realizovane u FLASH tehnologiji Memorije za podatke tipa RAM kapaciteta 368x8 bita Memorije za podatke EEPROM tipa kapaciteta 256x8 bita Prekidi ( do 14 izvora prekida) U/I portovi: A.1.E Tri tajmera: -Timer0: 8-bitni tajmer/brojac dogadjaja -Timer1: 16-bit tajmer/brojac dogadjaja -Timer2: 8-bit tajmer/brojac dogadjaja 10-to bitni 8-kanalni Analogno-Digitalni (A/D) konvertor Seriska komunikacija: MSSP.USART Paralelna komunikacija: PSP Power-on Reset.fref = DC-20 MHz Trajanje taktnog intervala tcpu = 200 ns. <1µA u standby nacinu rada 1. Sve insrukcije su istog obima (osim instrukcija grananja) i izvsavaju se za cetiri taktna intervala. Dakle.C.D. dok je programski kôd 14-bitni.10 Kratak opis mikrokontrolera PIC16F877A Kao sto smo vec naglasili mikrokontroler PIC16F877A poseduje tipcnu RISC arhitekturu.6 mA pri naponu od 3V i radnoj frekvenciji od 4 MHz 2.9 Osnovne karakteristike mikrokontrolera PIC16F877A: • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Visoko performansni RISC CPU 35 instrukcija obima jedne reci Radna frekvencija .

. USART.npr.1. Sa blok dijagrama (slika 1. tajmeri.. A/D konvertor. od 20 MHz dobijamo da ciklus instrukcuije traje 200 ns.5) mogu se uociti sledeci gradivni blokovi: • Flash programska memorija – 8 kiloreci obima 14 bita • RAM (File Registers) – 368 bajtova • Aritmetičko-logička jedinica (ALU) • Akumulator (Working Register) • Hardverski magacin (Stack) organizivan u 8 nivoa • EEPROM memorija podataka obima 256 bajtova • Razne periferne jedinice (portovi..) Sl.5 Blok dijagram mikrokontrolera PIC16F877A 12 .

13 . Osim opste namene vecina pinova ima i specificnu namenu koju dobija u slucaju koriscenja nekih specijalnih periferija mikrokontrolera (brojaca.1. serijske komunikacije). Standardno se koristi kao Reset. ADC. One su grupisane u pet portova (PORTA-PORTE) i svaki od njih mozemo konfigurisati kao ulazni ili izlazni. Na slici 1. Pin 1 (MCLR/VPP) ima dvostruku ulogu.11 Raspored nozica Jezgro mikrokontrolera PIC16F887A pakuje se u 40-pinsko DIP pakovanje ili u 44-pinska kucista QFP i PLCC tipa. a u procesu programiranja kao pin za dovodjenje visokog napona (13V). Ostalih 33 pina prestavljaju U/I linije. Nozice OSC1 i OSC2 (pinovi 13 i 14) sluze za priklucivanje oscilatorskih komponeti (RC-kolo ili kvarc).6 prikazan je raspored nozica kod 40-to pinskog DIP pakovanja: Sl.6 Raspored nozica mikrokontrolera PIC16F877A • • • • Napajanje od +5V se dovodi na pinove VDD (11 i 32) a masa na pinove VSS (12 i 31).1.

Ova varijanta oscilatora moze se koristiti u aplikacijama gde se precizna procena vremenskih intervala ne zahteva.kao i radne temperature.8 Nacin povezivanja XT oscilatora Preporuka proizvodjaca za vrednosti C1 i C2 kod nekih konfiguracija je: 14 . Na OSC2/CLKOUT generise se taktni impuls cija je perioda cetiri puta veca od periode oscilatora.7).12 Generator takta (Oscilator) Moguce su cetri varijante u konfiguraciji oscilatora: LP Low Power Crystal XT Crystal / Resonator HS High Speed Crystal / Resonator RC Resistor/Capacitor Kontroler moze da radi i na 32 kHz i tada ima jako malu potrosnju. ali zbog stabilnosti se preporucuje 20pF.1. treba da su jednaki. Van ovog opsega rad oscilatora postaje nestabilan i osetljiv na spoljne uticaje.1.1. Kod vremenski kriticnih aplikacija treba ugradjivati kvarcni oscilator ili keramicki rezonator. vrednosti Rext i Cext .7 Nacin povezivanja RC oscilatora Frekfencja oscilovanja zavisi od napona napajanja. Sl.8). Sl. Rext treba da je u granicama od 5k do 100k. Vrednosti kondenzatora C1 i C2 (slika 1. Najednostavnija varijanta je RC oscilator(slika 1. Cext se moze i izostaviti.

10) i kako izgleda oblik signala generisan iz oscilatora u trenutku ukljucenja (slika 1.0 MHz 10.0 MHz Tabela 1. Bice prikazano kako se spaja kristalni oscilator sa mikrokontrolerom (slika 1.1.11).0 MHz 4.0 MHz 8.Nacin povezivanja spoljnjeg oscilatora Najcesce se koristi spoljni kristalni oscilator (XT) radne frekvencije 4MHz.1 LP 32 kHz 200 kHz Tabela 1.2 100 kHz 455 kHz 2.0MHz 68-100pF 15-33pF XT 100-150pF 47-100pF 15-33pF 15-33 HS 15-33pF 15-33pF 15-33pF Rezonator Rezonator Kristal Kristal Kristal Rezonator Rezonator Rezonator Kristal Kristal Kristal Kristal Kristal Moguce je i da se oscilacije dovode iz nekog spoljnjeg izvora kao sto je prikazano na slici 1. Oscilatoru treba neko vreme ΔT da se stabilizira na potrebnu frekvenciju i amplitudu 15 .9.3 4.Tabela 1.9: Sl.

1.Q3 i Q4. Uzmimo za primer instrukciski ciklus TCY2 (slika 1. U toku taktnog impulsa Q1 instrukcijskog ciklusa TYC2.Vremenski dijagram 16 . U cetvrtom taktu Q4 instrukciskog ciklusa TCY2 se. U toku intervala Q2 dekodira se instrukcija pribavljena u TCY1.Sl. U zavisnosti od trenutka generisanja u okviru ciklusa instrukcija taktni signali Q1-Q4 se koriste za sledece namene: • Q1-pribavljanje instrukcije iz programske memorije • Q2-dekodiranje naredbe iz prethodnog instrukciskog ciklusa • Q3-izvrsenje naredbe iz prethodna dva instrukciska ciklusa • Q4-prenos op-kôda naredbe pozvane u Q1 u instrukcijski registar.12a). a u toku Q3 se izvrsava instrukcija pribavljena u TCY0. instrukcija pribavljena u toku Q1. prebacuje se u instrukciski registar.11 Oblik signala pri ukljucenju 1. Sl.13 Takt/instrukciski ciklus Takt koji se dovodi na nozice oscilatora OSC1 u mikrokontroleru se deli na cetiri vremenski nepreklapajuca taktna signala nazvana Q1.Q2.12 Vremenski dijagram i protocnost kod izvrsavanja instrukcije a).1.1. Skup ovih signala cine jedan instrukciski ciklus(slika 1. stanje programskog brojaca (PC) se uvecava za 1 i pribavlja naredna instrukciju iz programske memorije.12a).10 Spajanje kristalnog oscilatora oscilatora Sl.

12b prikazan je protocni nacin izvrsenja sekvence od 5 instrukcija. 1. Prvi se odnosi na pribvljanje. u principu. Neka je protocni sistem inicijalno prazan. porebno ju je preko otpornika povezati na pol napajanja Vdd (slika 1. U TCY5 pribavlja se druga naredba potprograma i izvrsava prava.ili smo ga tek ukljucili. Ako se mikrokontroler “zakoci” .tj. BIT3 i izvrsava insrukcija sa labele 3. Kao sto se vidi sa slika 1. i izvrsava se instrukcija sa labele 2. ona treba da pretstavlja neku operaciju tipa NOP (da ne menja statusne markere procesora kao i stanja procesora). U toku TCY0 pribavlja se instrukcija sa labele 1 tipa MOVLW 55h. a drugi na izvrsenje. U toku TCY3 pribavlja se instrukcija sa labele 4 tipa BSF PORTA.14 Reset Reset sluzi da bi sve registre mikrokontrolera doveli u pocetni polozaj. U toku TCY4 pribavlja se instrukcija sa labele 5 tipa Instruction @ address SUB_1 (prva naredba potprograma). Nakon izvrsenja instrukcije CALL SUB_1 vrednost programskog brojaca se postavlja na adresu insrukcije koja se nalazi na labeli 5.12 b) Protocnost kod izvrsenja sekvence instrukcije Na slici 1.13) 17 . U toku TCY2 pribavlja se instrukcija sa labele 3 koja je tipa CALL SUB_1 i pretstavlja poziv potprograma 1. Da bi sprecili slucajno dovodjenje “0” na MCLR nozicu. efekat izvrsenja instrukcije sa labele 4 ne treba da bude vidljiv. a izvrsava instrukcija na labeli 4 koja je sa stanovista procesora i programa operacija tipa NOP. treba ga resetovati.Sl 1.12b postoje dva stepena u protocnoj obradi. Napomenimo da je instrukcija sa labele 3 tipa bezuslovno grananje tako da. U toku TCY1 izvrsava se instrukcija sa labele 1 i pribavlja instrukcija sa labele 2 tipa MOVWF PORTB.

14 Spoljasnje kolo za reset 18 .7 V).Sl.10). Ukoliko je porast napona napajnja spor neophodno je na MCLR postaviti spoljnje kolo za reset.2 – 1. Povezivanje kola za reset Postoji vise vrste reseta kod PIC16F877A mikrokontrolera: • Power-on reset (POR) • MCLR Reset pri normalnom radu • MCLR Reset prilikom SLEEP rezima rada • WDT Reset pri normalnom radu • WDT Wake-up (budjenje iz SLEEP rezima rada) • Brown-out Reset (BOR) Power-on reset (POR) impuls se generise u samom kolu kada se detektuje porast napona napajanja (oko 1. Sema kola za POR reset je prikazana na slici 1.1.1. Da bi se POR iskoristio dovoljno je MCLR nozicu prikljuciti na Vdd direktno ili preko otpornika (sl.13. Sl.14. 1.

Sl.Interno POR kolo nece generisati Reset signal kad napon napajanja padne ispod minimuma. Ovo obezbedjuje da 19 .16.15.Tajmeru PWRT se dozvoljava rad setovanjem PWRTE bita koji pripada konfiguracionoj reci u fazi programiranja cipa. Kolo za BROWN-OUT reset Varijanta 2 Uslov da tranzistor iskljuci je: Vdd ∗ R1 < 0 . Sl. Za situacije kada je moguca pojava BROWN-OUT-a (privremeni pad napona ispod Vmin) prebno je napraviti spoljnje Brown-out reset kolo.15.7 V R2 + R1 Power-up Timer (PWRT) generise impuls fiksne sirine (nominalno 72 msec) od pojave impulsa POR-a.7) V Vz – napon na Zener diodi.1.4).sto je prikazano na slici 1. PWRT se taktuje internim RC oscilator. Za ovaj vremenski period se obezbedjuje da napon napajanja dostigne nominalnu vrednost.Kolo za BROWN-OUT reset Varijanta 1 Kolo ce generisati Reset impuls kada napon bude ispod (Vz + 0. Oscilator Start-up Timer (OST) obezbedjuje kasnjenje od 1024 taktnih intervala nakon isteka kvazistabilne periode PWRT-a (vidi tabelu 1.1. Za to vreme ce kontroler biti je u Reset stanju.

neki zadrzavaju svoje stanje. OST se aktivira samo kod XT.kristalni oscilator ili rezonator startuju stabilnom frekvencijom. Drugi bit (BOR)kada je setovan ukazuje da je aktivan Brown-out stanja (nepropisana naponska stajna u napajanju mikrokontrolera).6). i • budjenju iz SLEEP rezima rada. Tabela 1. HS. Prvi bit nazvan POR setuje se kada se aktivira Power-on-Reset a resetuje se kada je se aktivira neki drugi Reset. Mikrokontroler PIC16F877A ima implementiran dvo-bitni statusni registar nazvan PCON (Power Control Register). 0001 1xxx 000u uuuu 0001 0uuu 0000 1uuu uuu0 0uuu uuu1 0uuu 20 . Tabela 1.4 Power-up Konfiguracija PWRT omogucen PWRT Budjenje iz oscilatora onemogucen SLEEP rezima rada XT. Stanje nekih registara ostaje nedifinisano. a ostali se postavljaju u unapred definisana stanja (vidi Tabele 1. LP 72 ms + 1024 1024 Tosc 1024 Tosc Tosc RC 72 ms - Stanja na kojima se postavljaju interni registri CPU-a nakon Reseta zavisi od vrste Reseta i rezima rada u kojima se nalazi procesor (Sleep i normalni).5 i 1. LP i HS rezima rada i to pri: • POR.5: Postavljanje registara nakon reseta Program Counter Power-on reset (POR) 000h MCLR reset pri 000h normalnom radu MCLR reset prilikom 000h SLEEP rezima rada WDT Reset pri 000h normalnom radu WDT Wake-up (budjenje iz SLEEP PC+1 rezima rada) Interapt 004h STATUS reg. zbog kojeg se takodje može aktivirati Reset.

------0 0000 0000 000x Legenda: x – Nepoznato stanje u – Nepromenjeno stanje q – Stanje zavisi od uslova .---uuuu uuuu 0000 0000 000q quuu uuuu uuuu ---u uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu ---0 0000 0000 000u ---.------0 0000 0000 000u Budjenje iz SLEEP -interapt -WDT time out ---.---1111 1111 0000 0000 000q quuu uuuu uuuu ---1 1111 1111 1111 ---0 q000 ---..---uuuu uuuu PC+1 uuuq quuu uuuu uuuu ---u uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu ---u uuuu uuuu uuuu ---.---xxxx xxxx 0000 0000 0001 1xxx xxxx xxxx ---x xxxx xxxx xxxx xxxx xxxx xxxx xxxx ---0 0000 0000 000x ---.Ne postoji fizicki cita se kao 0 21 .---1111 1111 0000 0000 0001 1xxx xxxx xxxx ---1 1111 1111 1111 ---0 x000 ---.---uuuu uuuu PC+1 uuuq uuuu uuuu uuuu ---u uuuu uuuu uuuu ---0 uuuu ---.6 MCLR reset pri: -normalnom radu -SLEEP mod WDT reset pri normalnom radu ---.------u uuuu uuuu uuuu Registar Power-on reset 00h 01h 02h 03h 04h 05h 06h 08h 09h 0Ah 0Bh 80h 81h 82h 83h 84h 85h 86h 88h 89h 8Ah 8Bh INDF TMR0 PCL STATUS FSR PORTA PORTB EEDATA EEADR PCLATH INTCON INDF OPTION PCL STATUS FSR TRISA TRISB EECON1 EECON2 PCLATH INTCON ---.Tabela 1.

prilikom normalnog rada.17: Sl.1. izaziva RESET kontrolera. Tada se programskim 22 .3 s. u SLEEP rezimu rada. Iskljucivanje WDT-a se vrsi resetovanjem WDTE bita u konfiguracionoj reci.Struktura Reset logike za PIC 16F877A data je na slici 1. a drugi su eksterni. Postoji ukupno 14 izvora pekida. Instrukcije CLRWDT i SLEEP resetuju WDT. tako se vreme moze produziti do 2. Ukoliko je potrebno duze vreme moze se WDT-u pridruziti preskaler sa faktorom deljenja do 1:128.17 Blok dijagram Reseta 1.15 Watchdog timer Watchdog timer (WDT) taktuje se nezavisanim RC oscilatorom koji radi cak i kad je zaustavljen rad glavnog oscilatora. TO’ bit u STATUS registru ce biti 0 nakon isteka WDT. Ako je kontroler bio u SLEEP rezimu rada prekoracenje tajmera ce probuditi kontroler i program ce nastaviti sa normalnim radom. povezan na OSC1/CLKIN i OSC2/CLKOUT pinove.16 Prekidi Mikrokontroler PIC16F877A podrzava tehniku rada sa prekidima (interrupts). Prekoracenje intervala brojanja WDT-a.Kada se prihvati zahtev za prekid izvrsenje prekidnog programa pocinje od adrese 0x0004. neki su interni. Ovo vreme moze da varira od kola do kola zbog temperature i slicno. Nominalno vreme WDT-a je 18 ms bez uptrebe preskalera. 1. Svaki prekid nema sopstveni vektor-broj.

Pregled sadrzaja marker bitova kojim se generise zahtev za prekid je definisan na slici 1.Povratak iz prekidnog programa se vrsi instrukcijom RETFIE. Na sledecoj slici (sl.putem testira stanje markera koji se postavljaju kada se aktivira odgovarajuci prekid (interrupt flags polling). Povratna adresa prekinutog programana cuva se automatski u hardverski magacin. RB6. RB7 • PSPIF (PIR1:7) PSP marker bit koji se koristi u opreciji citanja i upisa na PORTD kada je on konfigurisan kao PSP • ADIF (PIR1:6) marker koji se koristi za vreme analogno-digitalne konverzije • RCIF (PIR1:5) marker koji oznacava da je prijemni bafer koji koji koristi USART blok. 1. Bitovi za njihovo omogucenje nalaze se u registrima PIE1 i PIE2. pun • TXIF (PIR1:4) marker koji pokazuje da je bafer za slanje podataka koji koristi USART prazan • SSPIF (PIR1:3) marker koji se koristi za rad sinhronog serijskog porta • CCP1IF (PIR1:2) marker koji koristi CCP1 blok • TMR2IF (PIR1:1) marker koji setije Timer2 kada dodje do prkoracenja • TMR1IF (PIR1:0) marker koji setije Timer2 kada dodje do prkoracenja • EEIF (PIR2:4) marker koji se setuje kada se zavrsi upis u interni EEPROM • BCLIF (PIR2:3) marker koji koji korist SSP blok kada je konfigurisan da radi u I2C master rezimu rada • CCP2IF (PIR2:0) marker koji koristi CCP2 blok.18) prikazana je logicka sema svih interrupt-a sa tabelom u kojoj su oni pobrojani: 23 . ovom registru pripadaju i markeri prekida (interrupt-flags) i bitovi koji dozvoljavaju prekid koji izaziva tajmer0. Ovi se flegovi setuju cim se ispuni uslov interapta bez obzira na stanje njihovog bita omogucenja. spoljasnji prekid na pinu RB0/INT i prekida porta B na promenu stanja. Upravljacki registar INTCON se koristi za maskiranje prekida. Osim ova tri osnovna prekida postoji jos 11 periferijskih prekida. a po izvrsenju servis rutine potrebno ih je soſtverski resetovati. Pored bita za dozvolu rada svih prekida General Interrupt Enable (GIE) i bita za dozvolu rada prekida generisanih os strane periferija (PEIE). RB5.Kada se ustanovi koji je od uredjaja generisao zahtev za prekid prelazi se na izvrsenje odgovarajuce rutine za obradu tog prekida. a korespodentni flegovi.u registrima PIR1 i PIR2. Znacenje pojedinih markera je sledece: • T0IF (INTCON:2) setuje se na prekoracenje Timer0 • INTF (INTCON:1) setuje se u slucaju da nastupi spoljni prekid na pinu RBO/INT • RBIF (INTCON:0) setuje se kada se dogodi promena stanja na nekom od pinova RB4.18.

PORTB. Konfiguracija smera prenosa na odgovarajucoj bit poziciji porta vrsi se upisom konfiguracione reci u pripadajuci TRIS registar pri cemu nula konfigurise pin kao izlazni. a jedinica kao ulazni. ako je TRISA=0b111111 ceo port A je ulazni.1. svaka promena stanja na ovim pinovima generisace prekid mikrokontrolera.17 U/I Portovi Za vezu mikrokontrolera sa spoljnim svetom zaduzeni su ulazno/izlazni portovi.Sl. Ukoliko se setuje bit RBIE u registru INTCON. Razlicitog su obima. read-modify-write instrukcije. Port B se od ostalih razlikuje posebnom opcijom koju nude cetiri MSB. PORTD i PORTE. Upis u neki od tih registara inicirace upis u lec tog porta. izvrsi modifikacija. tako da. a ako je TRISA=0b000000. 24 . To znaci da se pri upisu u port prvo ocitaju stanja pinova. na primer. ceo port A je izlazni. prva 2 bita budu ulazna. u suprotnom pin je izlazni. Moguce je podeliti port A. Svaki port poseduje odgovarajuci registar podataka (PORTX) preko kojeg se programski pristupa U/I pinovima. a potom ispravljena vrednost upise u lec porta. PORTA sest. Npr. Ima ih pet i oznaceni kao PORTA. Nema velike razlike u elektricnoj konstrukciji navedenih pet portova. Port A Port A je 6-to bitni bidirekcioni port i sadrzi pinove od RA0 do RA5.18 Sema logike za prihvatanje zahteva za prekid i sadrzaj 1. PORTE cine tri pina. a ostala tri porta su osmopinski. Sve instrukcije upisivanja su tzv. PORTC. Ako postavimo TRIS na 1 pin je ulazni.a ostala 4 izlazna (TRISA=0b110000). Odredjeni pinovi U/I portova u zavisnosti od rezima rada mogu da imaju fiksne ili promenljive funkcije. TRISA je direkcioni registar koji odredjuje smer pinova na portu. a njegovo citanje rezultirace citanjem logickih stanja direktno sa pinova.

Na slikama 1.19 i 1.21 tabelarni prikaz registara za konfigurisanje porta A 25 . sto se odradjuje selekcijom bita T0SE u registru OPTION. Pri tome mora se voditi racuna o strujnom ogranicenju pina o cemu ce biti kasnije reci.19 Port A od RA0 do RA3 i RA5 Sl.1.1.20 Pin RA4 na portu A Pin RA4 je izlaz sa otvorenim drejnom pa se zahteva od projektanta da veze otpornik odgovarajuce vrednosti za pozitivan napon. Pin RA4 moze da se izkoristi za ulaznu frekvenciju timer0.20 bice prikazan blok dijagram porta A: Sl. Ceo port A ima mogucnost analogno-digitalne konverzije i prvenstveno se korisi u te svrhe. A/D konvertor je 10-to bitni sa 8 ulaznih kanala. jer se u ove svrhe korite i svi pinovi na portu E (i pinovi porta A od RA0 do RA3 i pin RA5). Na slici 1. Timer0 moze da se okida preko ovog pina na rastucu ili opadajucu ivicu ulaznog signala.1.21 dat je tabelarni prikaz funkcija pojedinih pinova porta A i registri koji se koriste za konfigurisanje porta: Sl.

Citanje PORTB-a ce prekinuti neslaganje i uslov za interapt i omoguciti resetovanje bita RBIF Kombinacija interapta na promennu stanja PORTB i pull up otpornika se moze iskoristiti za jednostavan interfejs za tastaturu. Ovaj interapt moze probuditi kontroler iz SLEEP rezim rada. Otpornici su iskljuceni kod Power-on-reset-a.23 Struktura pinova od RB4 do RB7 26 . Da bi promena na U/I pinu bila prepoznata sirina impusa mora da bude majmanje koliko i jedan masinski ciklus (4 * Fosc). Sl. ‘0’ u TRISB registru prosledjuje sadrzaj bita iz izlaznog (latch) registra na pin i on radi kao izlazni. Pull-up otpornici se automatski iskljucuju kad se pin konfigurise kao izlazni. Neslaganje na portu B ce nastaviti da setuje RBIF. Nad ovim vrednostima se vrsi OR operacija da bi se generisao interapt na promenu stanaja na PORTB.22 Struktura pinova od RB0 do RB3 Sl. ‘1’ u nekom bitu u TRISB registru stavlja odgovarajuci pin u stanje visoke impedanse i on radi kao ulazni pin.1. Na slikama 1. Ovo ce ukloniti neslaganje na portu i uslov za interapt. Svi pinovi imaju odgovarajuce bitove u TRISB registru kojim moze da se pinovi konfigurisu kao izlazni ili kao ulazni.22 i 1. Ovi otpornici se mogu ukljuciti jednim kontrolnim bitom. Korisnik moze u rutini za obradu prekida ponistiti prekid sledecim postupcima: • Citanjem ili pisanjem u PORTB. Cetri pina na PORTB (RB7-RB4) imaju mogucnost generisanja interapta. Svi pinovi u PORTB imaju pull-up otpornike.1. To se radi stavljanjem RBPU' bita na ‘0’. Vrednost na pinovima se poredi sa starom vrednoscu uhvacenoj kod zadnjeg citanja porta B. • Resetovanjem flag bita RBIF. Samo pinovi definisani kao ulazni mogu prouzrokovati interapt.Port B Port B je 8-mo bitni bidirekcioni port.23 prikazana je struktura PORTB.

Na kraju interapt rutine potrebno je u programu resetovati INTF bit u INTCON registru. Sa racunarom). 27 . kako bi naredni interapt bio moguc.Na slici 1. Pin RB0 ima mogucnost da izazove prekid mikrokontrolera.24 su prikazane tabele sa funkcijama pojedinih pinova i registara koji se koriste za konfigurisanje porta B.25 i 1. Port C Port C je 8-mo bitni bidirekcioni port. a funkcionalna tabela registara koji se koriste za konfigurisanje samog porta data je na slici 1. Na slikama 1. Ovaj port je poseban sto na pinovima RC6 i RC7 ima ugradjen USART modul koji sluzi za serisku komunikaciju (npr.1.26 su prikazane blok seme PORTC. Sl.27. Ako je ovaj interapt omogucen (setovan bit 4 (INTE) u INTCON registru) i na RB0/INT pinu se pojavi odgovarajuca ivica (definisana INTEDG bitom OPTION registra) nastupice interapt.24 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTB. Prilikom koriscenja modula za serisku komunikaciju potrebno je softverski konfigurisati pinove RC6 i RC7 tako da budu u funkciji USART modula.

Struktura pinova od RC3 i RC4 Sl.Sl.1.1.27 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTC 28 .26.25. Struktura pinova od RC0 do RC2 i od RC5 do RC7 Sl.1.

1.28. U tom rezimu rada ulazni bafer je TTL tipa.Port D Port D je 8-mo bitni bidirekcioni port. Sl. Ovaj port se moze konfigurisati kao 8-mo bitni paralelni mikroprocesorski port (parallel slave port-PSP). Na slikama 1. podesavanjem konfigurisuceg bita PSPMOTE (TRISC<4>).28 i 1.29 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTD 29 . Struktura porta D Sl.1.29 je prikazana blok sema PORTD i funkcionalna tabela registara koji se koriste za konfigurisanje samog porta.

kao i u slucaju porta A. Sl.31 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje porta 30 .1. sto je vec pomenuto.Svaki pin porta E moze da se konfigurise softverski kao ulazni ili izlazni.30 i 1. Ulazni bafer je Schmitt Trigger tipa. Na slikama 1.Ima mogucnost A/D konverzije.Port E Port E je sirine 3 bita. Pinovi se mogu konfigurisati kao digitalni ili analogni.1.31 prikazana je strukturna blok sema PORTE i tabelarni prikaz registara koji sluze za konfigurisanje.30 Struktura porta E Sl.

Sl. Registrom ADCON1 (na slici 1. Da bi to uradili potrbno je da pravilno podesimo registre ADCON0 i ADCON1. tesko je upravljati bilo kojim procesom bez digitalizacije analognih velicina. Modul za A/D konverziju se bazira na A/D konvertor sa sukcesivni aproksimacijama.1.18 A/D konverzija S obzirom na kontinualnost pojava u spoljasnjem svetu. Zato u nastavku dajemo prikaz tih registara i prikaz tabele koji su potrebni za konfigurisanje. kanal koji se koristi za A/D konverziju.32 je prikazan je registar ADCON0. Kao sto smo vec napomenuli PORTA i PORTE imaju mogucnost A/D konverzije sto podrazumeva da se mogu konfigurisati kao analogni ili digitalni. pocetak A/D konverzije i ukljucuje se modul za A/D konverziju. Registar ADCON0 sluzi za podesavanje A/D konverzije: frekvencije semplovanja A/D konvertora.1. Na slici 1.33) odredjujemo ulogu pojedinih pinova (analogni ili digitalni).32 Registar za podesavanje A/D konverzije 31 . Ako zelimo da koristimo A/D konverziju moramo ukljuciti modul za tu svrhu i podesiti ga na nacin koji nam najvise odgovara.

19 Strujna.33 Podesavanje tipa kanala (analogni/digitalni) 1.5 V 32 .naponska i temperaturna ogranicenja mikrokontrolera Radna temperatura ambijenta Napon na pojedinim pinovima u odnosu na Vss (bez Vdd.7 dat je pregled strujnih.3V do +7.7: Strujna.3) -65 do +150ºC -0.3V do(Vdd+0. MCLR i RA4) Temperatura cuvanja mikrokontrolera Napon Vdd u odnosu na Vss Napon na MCLR u odnosu na Vss Napon na RA4 u odnosu na Vss -55 do +125ºC -0.naponska i temperaturna ogranicenja U tabeli 1. Tabela 1.Sl.5V 0 do +14V 0 do +8.1. naponskih i temperaturnih ogranicenja mikrokontrolera i pojedinih portova.

EEPROM memorija podataka Odvojeno od nabrojanoh memorijskih blokova egzistira zasebna struktura magacina (Stack). sto znaci da se u njega mogu staviti osam razlicitih adresa.34. adresa sledece instrukcije se stavlja na magacin. Mapa programske memorije i magacin prikazani su na slici 1. Stack pointer se ne moze citati. Reset vektor je 0x0000 i od njega pocinje izvrsavanje programa. 33 .B. Programska memorija 2. Magacin radi na principu ciklicnog bafera.D i E) 1W 300mA 250mA +/. Prilikom izvrsenja instrukcije CALL ili prilikom poziva prekida mikrokontrolera. Interapt vektor je 0x0004.Ukupna disipacija Maksimalna izlazna struja na pinu Vss Maksimalna ulazna struja na pinu Vdd Ulazna struja kroz klamp diode IIK (VI < 0 ili VI > VDD) Izlazna struja kroz klamp diode IOK (VO < 0 or VO > VDD) Maksimalna struja koju moze da primi jedan pin Maksimalna struja koju moze da da svaki pin Maksimalna struja koju moze port da primi(port A.20 Organizacija memorije Strukturu memorije ovog mikrokontrolera cine tri odvojena bloka: 1. niti se u njega moze upisivati. a da se upisom devete brise prva i tako redom.D i E) Maksimalna struja koju moze port da da (port A. Organizcija programske memorije PIC16F877A imaju 13-bitni programski brojac (PC) koji je u mogucnosti da adresira memorijski prostor od 8k programskih reci od 14 bita.C. Programski se ne moze utvrditi da li je doslo do prepunjeja steka.B.20mA +/. Memorija podataka 3. koji se satoji od osam 13-bitnih registara.20mA 25mA 25mA 200mA 200mA 1.C.

U jednom od specijalnih registara.1.35.Nacin kodovanja Bank 34 .1. tzv.35. Sl. STATUS registru postoje dva bita RP1 i RP0 koji sluze za odabir zeljene banke podataka po principu prikazanom na slici 1.34 Mapa programske memorije i stack Organizacija memorije podataka Memorija za podatke je izdeljena u vise celina–banki (banks). a sastoji se od registara opste namene (General Purpose Registers) i registara specijalne funkcije (Special Function Registers).Sl.

On pokazuje status aritmeticko-logicke jedinice. Težih pet bita programskog brojaca smesteni su u izolovani registar PCH kojem se pristupa samo preko leca PCLATH mapiranom u internom RAM-u na adresi 0x0A. reset status mikrokontrolera i sadrzi bite za selekciju banki internog RAM-a. Simbolicko ime nizeg bajta je PCL. Kada je rec o registrima jezgra ne treba zaboraviti par FSR (File Select Register) i INDF (Indirect File). STATUS registar je veoma bitan i zato je predvidjeno da se moze adresirati iz bilo koje banke. i za omogucavanje Pull-up otpornika na portu B. Nize lokacije u banci zauzimaju specijalni regisri. Bilo koja instrukcija koja se obraca INDF registru ustvari indirektno pristupa onoj lokaciji internog RAM-a cija je adresa trenutno u registru FSR. 35 . Neki specijalni registri koji se cesto koriste mapirani su u sve banke da bi se omogućio brzi pristup i redukcija kôda. a ostatak prostora popunjavaju registri opste namene implementirani kao staticki RAM. koji sluze za indirektno adresiranje memorije podataka. Mapa registara mikrokontrolera PIC16F877 prikazana je na slici 1. selekciju ivice okidanja eksternog interapta. za upravljanje tajmerom0. Programski brojač (PC) odredjuje adresu instrukcije u programskom flesu koja ce sledeca biti pribavljena. usko povezani sa funkcionisanjem CPU. Ostali registri su vezani za periferne module i sluze njihovom upravljanju i kontroli statusa. Nekoliko specijalnih registara su registri jezgra. Registar OPTION_REG se koristi za konfiguraciju preskalera za tajmer 0 ili Watchdog.Svaka banka moze da sadrzi do 128 registara (0x7F).36. Od navedenih flegova posebno treba izdvojiti Zero bit (Z) koji se postavlja kad je rezultat aritmeticke operacije jednak nuli i bit prenosa/pozajmice Carry (C). Rec je o 13-bitnom registru. To je registar koji se moze i upisivati i iscitavati.

Sl.1.36 Mapa registra PIC16F877 36 .

Brojac eksternih dogadjaja moze se sinhronizovati sa internim oscilatorom.21 Tajmeri Ove se periferije koriste za merenje vremena i brojanje eksternih dogadjaja. sto se ranije podesi odgovarajućim konfiguracionim bajtom upisanim u registar CCP1CON. treba ih prethodno zapisati u interni EEPROM. bilo spoljni generator takta spojen na pin RA4/T0CKI. U rezimu rada Capture kada se desi dogadjaj na pinu RC2/CCP1 16bitna vrednost tajmera 1 preslikava se u registre CCPR1H:CCPR1L. generise se odgovarajuci interapt. 37 . potreban je CCP modulu prilikom generisanja PWM signala i modulu za sinhronu serijsku komunikaciju (SSP) kao Baud Rate generator. Preskaliranje je upotrebljivo sa vrednostima deljenja 1:1. U rezimu rada PWM (Pulse Width Modulation) pin RC2/CCP1 proizvodi sirinskoimpulsni modulisani signal rezolucije do 10 bita. Pojednostavljeni blok-dijagram PWM modula dat je na slici 1. resetuje ili ostane nepromenjen. Tajmer1 je 16-bitni i takodje je osposobljen da radi kao brojac ili merac vremena. U kombinaciji sa modulom tajmera 0 moze se koristiti programabilni preskaler (delilac frekvencije) sa odnosima deljenja od 1:2 do 1:256. 1:2. Ukoliko deljenje nije potrebno preskaler se dodeli watchdog tajmeru. Tajmer2 je 8-bitni tajmer sa programabilnim preskalerom i postskalerom. U kooperaciji sa tajmerom 2 koristi se registar PR2 (Period Register). Moze biti tajmer/brojac opste namene. 1. Da bi ova operacija bila uspesna tajmer1 mora raditi u tajmerskom rezimu ili rezimu sinhronizovanog brojanja.1. Kada dodje do izjednacenja moguce je da se pin RC2/CCP1 setuje. Kada je preskaler u upotrebi maksimalna frekvencija eksternog izvora iznosi 50 MHz sto je vece od maksimalne frekvencije samog mikrokontrolera.22 CCP moduli CCP je skracenica za Compare/Capture/PWM. Ima tri izvora takta: sistemski sat (Fosc/4). 1:4 i 1:8. Ova memorija sadrzi 256 bajtova. U rezumu rada Compare 16-bitna vrednost registra CCPR1 se stalno poredi sa vrijednoscu para registara tajmera1.Interni EEPROM za podatke Ako je potrebno neke podatke sacuvati i po ukidanju napajanja mikrokontrolera.37.2) i svaki ima svoje specificnosti. Ugradjena su tri tajmerska modula (TMR 0. spoljasnji takt ili spoljasnji kristal. Medjutim. PIC16F877A poseduje dva ovakva modula koji mu pomazu da se lakse nosi sa raznim zahtevima real-time aplikacija. a postoji i asinhroni nacin rada koji omogucuje da se brojac inkrementira i u sleep rezimu. Istovremeno se setuje korespondentni interapt fleg u registru PIR1. Poseduju ga svi nizi PICmicro™ procesori i ovde je zadrzana kompatibilnost s njima. Moguce je podesiti da se brojac inkrementira na rastucu ili opadajucu ivicu spoljnjeg signala. Kada se vrednost brojaca izjednaci sa vrednoscu upisanom u registar PR2. Izvor takta za tajmer0 moze biti bilo interni sistemski sat (Fosc/4). 1. I u ovom slucaju se setuje interapt fleg CCP1IF. Tajmer0 je jednostavni 8-bitni brojač koji generise interapt pri prelasku sa 0xFF na 0x00 (overflow).

Sl.1.37 Pojednostavljeni blok-dijagram PWM modula Period PWM signala odredjuje se upisom u PR2 registar po formuli: PWM_perid = [(PR2)+1]*4*Tosc*TMR2_preskajler Vreme ispune (Duty Cycle Time) menja se upisom u registar CCPR1L i dva bita registra CCP1CON (biti 5 i 4). Time je omogucena maksimalno 10-bitna rezolucija PWM izlaza. Formula za proracun je: PWM_Duty_Cycle = (CCPR1L:CCP1CON<5:4>)*Tosc*TMR2_preskajler 1.23 Ostale periferne jedinice Mikrokontroler PIC16F877 poseduje jos nekoliko korisnih periferijskih modula koji ce u ovom odjeljku biti samo kratko spomenuti. Mikrokontroler obicno nije usamljen, nego je deo mreze uredjaja koji trebaju medjusobno komunicirati i razmenjivati podatke. U tu svrhu, on je opremljen sa tri hardverska komunikaciona modula. Prvi od njih je SSP modul (Synchronous Serial Port), koji sluzi za komunikaciju sa serijskim EEPROM-ima, pomerackim registrima, displej-drajverima, itd. Ovaj modul moze raditi u jednom od dva rezima: 1. Serial Peripheral Interface (SPI) 2. Inter-Integrated Circuit (I2C) Drugi serijski komunikacioni modul je USART (Universal Synchronous Asynchronous Receiver Transmiter).On uglavnom sluzi za povezivanje sa personalnim racunarom, ali to nije njegova jedina mogucnost primene. USART se moze konfigurisati u neki od sledecih modova rada:

38

1. Asinhroni rad (full duplex) 2. Sinhroni master rad (half duplex) 3. Sinhroni slave rad (half duplex) Osim serijskih, postoji i jedan paralelni komunikacioni modul. Rec je o modulu PSP (Parallel Slave Port). On sluzi da se PIC16F877 direktno poveze na 8-bitnu magistralu podataka drugog mikroprocesora. Eksterni procesor tada koristeci linije Read (RD) i Write (WR) moze citati i upisivati PORTD registar kao svaki drugi 8-bitni lec.

1.24 Set instrukcija mikrokontrolera PIC16F877A U tabelei 1.8 dat je prikaz instrukcija mikrokontrolera PIC16F877A. Tabela 1.8: Set instrukcija PIC16F877A Instrukcija instr ADDWF f, d add W and f ANDWF f, d AND W with f CLRF f Clear f CLRW Clear W COMF f, d Complement f DECF f, d Decrement f Decrement f, Skip DECFSZ f, d if 0 INCF f, d Increment f Increment f, Skip INCFSZ f, d if 0 Inclusive OR W IORWF f, d with f MOVF f, d Move f MOVWF f Move W to f NOP Operation Rotate left f RLF f, d through carry Rotate right f RRF f, d through carry SUBWF f, d Subtract W from f SWAPF f, d Swap nibles in f Exclusive OR W XORWF f, d with f BCF f, b Bit Clear f BSF f, b Bit Set f

flegovi C,DC,Z Z Z Z Z Z Z Z Z C C C,DC,Z Z -

trajanje 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

39

BTFSC f, b BTFSS f, b ADDLW k ANDLW k CALL k CLRWDT GOTO IORLW k MOVLW k RETFIE RETLW k RETURN SLEEP SUBLW k XORLW k k

Bit Test f, Skip if Clear Bit Test f, Skip if Set Add literal and W AND literal with W Call subrutine Clear Watchdog Timer Go to address Inclusive OR literal with W Move literal to W Return from interrupt Return with literal in W Return from subroutine Go into stanby mode Subtract W from literal Exclusive OR literal with W

C,DC,Z Z TO’, PD’ Z TO, PD C,DC,Z Z

1/2 1/2 1 1 2 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1

1. ADDWF f,d Operandi: f (0 - 255) d (0 - 1) Operacija: (W) + (f) →(dest) Dodaje sadrzaj registra W sadrzaju registra 'f'. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. Primer: Pre instrukcije: W= 0x17 FSR = 0xC2 ADDWF FSR, 0

40

bez obzira na mjihovo renutno stanje. (f) → (dest) Logicki AND sa sadrzajima reistra W i 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W.Posle instrukcije W= 0xD9 FSR = 0xC2 2. Primer 1: ANDWF FSR.AND.3 i 6 bit.d Operandi: f (0 . ANDWF f.1.u bitove koje gasimo ide 0 ANDWF POTRB.127) d (0 . Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. 1 Pre instrukcije: W = 10110011b PORTB = 01100110b Posle instrukcije: W = 10110011b 41 .4.5.1) Operacija: (W) . 1 Pre instrukcije: W= 0x17 FSR = 0xC2 Posle instrukcije: W = 0x17 FSR = 0x02 Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 0 a da pritom ostali zadrze svoje stanje. Recimo u PORTB treba ugasiti 2. Ostali bitovi (0.(Na izlazu nam treba x0xx00xxb) MOWLW 10110011b .7) treba da zadrze njihovo trenutno stanje.

COMF f. Primer: Pre instrukcije: FLAG_REG = 0x5A Posle instrukcije: FLAG_REG = 0x00 Z=1 4.127) d (0 . 42 . CLRW Operandi: nema Operacija: 00h → (W) Brise sadrzaj registra W i setuje Z.d Operandi: Operacija: f (0 .PORTB = 00100010b 3.127) Operacija: 00h → (f) Brise sadrzaj registra 'f' i setuje Z flag.1) (f) → (dest) CLRW CLRF FLAG_REG Pravi komplement sadrzaja registra 'f'. CLRF f Operandi: f (0 .flag Primer: Pre instrukcije: W = 0x5A Posle instrukcije W = 0x00 Z=1 5.

127) d (0 . DECF f. Primer: Pre instrukcije: CNT = 0x01 Z =0 Posle instrukcije CNT = 0x00 Z =1 7. Primer: Pre instrukcije: REG1 = 0x13 Posle instrukcije REG1 = 0x13 W = 0xEC odnosno REG1 = 0b00010011 W = 0b11101100 COMF REG1. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'.1) DECF CNT.1 43 .1) Operacija: (f) .d Operandi: f (0 .0 6. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'.1 → (dest) Umanjuje zadrzaj registra 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registat W.Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registat W. d Operandi: f (0 . DECFSZ f.127) d (0 .

1 44 . preskace se operacija koja neposredno sledi.1 Ako je CNT = 0 PC = adresa DALJE Ako je CNT <> 0 PC = adresa OVDE + 1 8. Primer: OVDE GOTO DALJE DECFSZ PETLJA ------CNT. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registat W.Operacija: (f) . Primer: Pre instrukcije: CNT = 0xFF INCF CNT. preskoci ako je rezultat 0 Umanjuje sadrzaj registra 'f'.1 → (dest). Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. INCF f.127) d (0 . Umesto nje se izvrsava NOP. Instrukcija traje 2 ciklusa. Operacija se koristi za uslovno granjane programa. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. 1 Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije CNT = CNT .1) (f) + 1 → (dest) Uvecava sadrzaj registra 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je rezultat 0. d Operandi: Operacija: f (0 .

preskoci ako je rezultat 0 Uvecava sadrzaj registra 'f'.Ako je rezultat 0.d Operandi: f (0 . Operacija se korist za uslovno granjane programa.1) 45 . Instrukcija traje 2 ciklusa.127) d (0 . Umesto nje se izvrsava NOP. preskace se operacija koja neposredno sledi. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W.127) d (0 . Primer: OVDE GOTO DALJE INCFSZ PETLJA ------CNT. IORWF f.1) Operacija: (f) + 1 → (dest).d Operandi: f (0 . INCFSZ f.Z=0 Posle instrukcije CNT = 0x00 Z =1 9. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. 1 Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije: CNT = CNT + 1 Ako je CNT = 0: PC = adresa DALJE Ako je CNT <> 0: PC = adresa OVDE + 1 10.

Recimo u PORTB treba ugasiti 2. bez obzira na njihovo renutno stanje.d Operandi: Operacija : f (0 . Ostali bitovi (0.3 i 6 bit. Ovo moze da se koristi kao test sadrzaja registra jer ce status Z biti normalno opsluzen. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'.4. (Na izlazu nam treba x1xx11xxb) MOWLW 01001100b .1. Primer: IORWF RESULT. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat ce biti smesten u taj isti registar 'f'.127) d (0 .1 Pre instrukcije: W = 01001100b PORTB = 01100110b Posle instrukcije: W = 01001100b PORTB = 01110110b 11.5.7) treba da zadrze svoje trenutno stanje. (f) → (dest) Logicki OR sa sadrzajima reistra W i 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. MOVF f.OR.u bitove koje palimo ide 1 ANDWF POTRB.1) (f) → (dest) Sadrzaj registra 'f' ce biti stavljen u odredisni registar.Operacija: (W) . Primer: Posle instrukcije: MOVF FSR.0 46 .0 Pre instrukcije: W = 0x91 RESULT = 0x13 Posle instrukcije: W = 0x13 RESULT = 0x93 Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 1 a da pritom ostali zadrze svoje stanje.

NOP Operandi: Nema Operacija: Nema Kontroler jednostavno ne radi nista.W ce imati vrednist FSR registra. 12. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. 47 . Primer: Pre instrukcije: OPTION = 0xFF W = 0x4F Posle instrukcije: OPTION = 0x4F W = 0x4F 13. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W.0 Operacija: Rotira sardrzaj registra u levo. Primer: 14.1) NOP MOVWF OPTION. d Operandi: f (0 . jer ova instrukcija traje jedan masinski ciklus. i po potrebi setuje C bit u statusnom registru. MOVWF f Operandi: Operacija: f (0 . RLF f.127) d (0 .127) (W) → (f) Sadrzaj registra W ce biti stavljen u registar 'f'. osim sto trosi vreme.

Primer: Pre instrukcije: RLF REG1. Primer: Pre instrukcije: REG1 = 1110 0110 C=0 Posle instrukcije: REG1 = 1110 0110 W = 0111 0011 C =0 16.0 48 .1) Operacija: Rotira sardrzaj registra u desno.127) d (0 .127) d (0 . SUBWF f. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. i po potrebi setuje C bit u statusnom registru. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'.0 REG1 = 1110 0110 C =0 Posle instrukcije REG1 = 1110 0110 W = 1100 1100 C=1 15.1) RRF REG1. RRF f. d Operandi: f (0 . d Operandi: f (0 .

rezultat je pozitivan Primer 2: Pre instrukcije: REG1 = 2 W=2 C=? Posle instrukcije REG1 = 0 W=2 C = 1 . Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'. rezultat je nula Primer 3: Pre instrukcije: REG1 = 1 W=2 C=? Posle instrukcije REG1 = FF W=2 C = 0 .(W) → (dest) Oduzima sadrzaj registra W od sadrzaja 'f' registra i zavisno od rezultata setuje C bit u statusnom registru. Primer 1: Pre instrukcije: REG1 = 3 W=2 C=? Posle instrukcije: REG1 = 1 W=2 C = 1 .1 49 . rezultat je negativan SUBWF REG1.Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W.Operacija: (f) .

XOR.17. (f) → (dest) SWAPF REG1. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'.1 50 .0 Logicki ekskluzivni OR sa sadrzajima reistra W i 'f'Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W.Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. d Operandi: f (0 . SWAPF f.127) d (0 . (f <7:4>) → (dest <3:0>) Visi i nizi nibl u registru 'f' ce zameniti mesta. Primer: Pre instrukcije: REG1 = A5 Posle instrukcije: REG1 = A5 W = 5A 18.1) Operacija: (f <3:0>) → (dest <7:4>). d Operandi: Operacija: f (0 .1) (W) . XORWF f. Primer: Pre instrukcije: W = B5 RESULT = AF Posle instrukcije: W = B5 RESULT = 1A XORWF REG.127) d (0 .

7 51 . 7 Setuje bit 'b' u registru 'f'. Primer: Pre instrukcije: FLAG_REG = 0A Posle instrukcije FLAG_REG = 8A 21.127) b (0 . BTFSC f.7) Preskoci ako je (f<b>) = 0.127) b (0 . Primer: Pre instrukcije: FLAG_REG = C7 Posle instrukcije: FLAG_REG = 47 20.7) 0 → (f<b>) Resetuje bit 'b' u registru 'f'. BSF f.127) b (0 . b Operandi: Operacija: f (0 .7) 1 → (f<b>) BCF FLAG_REG.19. b Operandi: Operacija: f (0 . BCF f. BSF FLAG_REG. b Operandi: Operacija: f (0 .

Ako je bit 'b' setovan. BTFSS f.1 GOTO RUTINA1 --- Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije Ako je FLAG<1> = 0 PC = adresa NASTAVI Ako je FLAG<1> = 1 PC = adresa NIJE 22. Umesto nje se izvrsava NOP i u tom slucaju instrukcija traje dva ciklusa. Ako je bit 'b' u registru 'f' setovan tada ce naredna instrukcija biti preskocena.127) b (0 .1 GOTO RUTINA1 --- Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije: Ako je FLAG<1> = 0 PC = adresa NIJE 52 . b Operandi: f (0 . instrukcija koja neposredno sledi se ne izvrsava. Primer: OVDE NIJE NASTAVI BTFSC FLAG.Ako je bit 'b' nula.7) Operacija: Preskoci ako je (f<b>) = 1. Umesto nje se izvrsava NOP i u tom slucaju instrukcija traje dva ciklusa. Primer: OVDE NIJE NASTAVI BTFSC FLAG.Ako je bit 'b' u registru 'f' nula tada ce naredna instrukcija biti preskocena. instrukcija koja neposredno sledi se ne izvrsava.

AND. ANDLW k perandi: k (0 . Primer: ADDLW 15 Pre instrukcije: W = 10 Posle instrukcije W = 25 24.Ako je FLAG<1> = 1 PC = adresa NASTAVI 23. i rezultat ce biti smesten u registar W. 5F 53 . Primer: ADDLW Pre instrukcije: W = A3 Posle instrukcije: W = 03 Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 0 a da pritom ostali zadrze svoje stanje. i rezultat ce biti smesten u registar W.AND. ADDLW k Operandi: Operacija: k (0 . (k) → (W) Sa sadrzajem registra W i osmobitnom vrednosti literala 'k' bice izvrseno logicko .255) (W) + k → (W) Sadrzaju registra W bice dodata osmobitna vrednost literala 'k'.255) Operacija: (W) .

4 i 5 bit. Takodje resetuje preskaler za WDT isetuje bitove TO' i PD'. bez obzira na njihovo renutno stanje. Ostali bitovi (0.2. Primer: OVDE CALL TAMO Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije PC = adresa TAMO TOS = adresa OVDE 26.Recimo u PORTB treba ugasiti 1. Najpre se adresa povratka (PC+1) smesta na stek. 54 . Ova instrukcija traje dva ciklusa.Jedanaest bitova direktne adrese smestaju se u PC<10:0> a visi bitovi PC-a se ucitavaju iz PCLATH.3.7) treba da zadrze svoje trenutno stanje.6.2047) (PC) + 1 → TOS k → (PC<10:0>). CALL k Operandi: Operacija: k (0 . u bitove koje gasimo ide 0 Pre instrukcije: W = 11101001b Posle instrukcije: W = 10100001b 25. CLRWDT Operandi: Operacija: nema 00h → WDT 0 → WDT preskaler 1 →TO 1 → PD Resetuje watchdog tajmer. (PCLATH<4:3>) → (PC<12:11>) Poziv podprograma. (Na izlazu nam treba x0xx00xxb) ANDLF 10110011b .

Primer: GOTO TAMO Posle instrukcije PC = adresa TAMO 28.OR. Jedanaest bitova adrese neposredno iza instrukcije bice upisano u PC<10:0>. IORLW k Operandi: Operacija: k (0 .Primer: CLRWDT Pre instrukcije: WDT = ? Posle instrukcije WDT = 0 WDT preskaler = 0 TO' = 1 PD' = 1 27. Instrukcija traje dva ciklusa. i rezultat ce biti smesten u registar W. Primer: IORLW Pre instrukcije: W = 9A 35 55 . GOTO k Operandi: Operacija: k (0 . (k) → (W) Sa sadrzajem registra W i osmobitnom vrednosti literala 'k' bice izvrseno logicko .2047) k → (PC<10:0>) (PCLATH<4:3>) → (PC<12:11>) Naredba bezuslovnog skoka (granjanja).255) (W) .OR. visi bitovi PC-a ce biti upisani iz PCLATCH<4:3>.

Recimo u PORTB treba ugasiti 1.255) (k) → (W) Osmobitna vrednost 'k' bice smestena u registar W. Dalji interapt je omogucen automatskim setovanjem bita GIE (Global Interapt Enable). Ostali bitovi (0.7) treba da zadrze svoje trenutno stanje.2.Posle instrukcije W = BF Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 1 a da pritom ostali zadrze svoje stanje. Primer: MOVLW Posle instrukcije W = 5A 5A 30. (Na izlazu nam treba x1xx11xxb) IORLF 01001100b .6. Instrukcija traje dva ciklusa.4 i 5 bit. Primer: RETFIE Posle instrukcije 56 . RETFIE Operandi: Operacija: nema TOS → (PC) 1 → GIE Uzima se vrednost sa vrha steka (TOS) i stavlja u PC. u bitove koje gasimo ide 1 Pre instrukcije: W = 00110110b Posle instrukcije: W = 01111110b 29. bez obzira na njihovo renutno stanje. MOVLW k Operandi: Operacija: k (0 .3.

tabele TABELA ADDWF PC . Instrukcija traje dva ciklusa. RETURN Operandi: Operacija: nema TOS → (PC) Povratak iz podprograma. RETLW k Operandi: Operacija: k (0 . Primer: RETURN Posle instrukcije PC = TOS 57 . Uzima se vrednost sa vrha steka (TOS) i stavlja u PC.PC = TOS GIE = 1 31.W = offset RETLW k1 .W sada zahtevanu ima vrednost iz -.Pocetak tabele RETLW k2 RETLW k3 RETLW k4 Pre instrukcije W = 04 Posle instrukcije W = k4 32. Primer: CALL TABELa .W sadrzi offset vrednost tabele -. PC uzima vrednost sa vrha steka (adresa povratka) Instrukcija traje dva ciklusa.255) k→W TOS → (PC) Registar W uzima osmobitnu vrednost literala 'k'.

SUBLW k Operandi: Operacija: k (0 .i rezultat ce biti smesten u registar W. SLEEP Operandi: Operacija: nema 00h → WDT 0→WDT preskaler 1 → TO’ 0 → PD’ Power down bit (PD’) se resetuje.255) d (0 . rezultat je pozitivan Pre instrukcije: W=2 C=? 58 . Watchdog Timer i njegov preskaler se resetuju i procesor ide u SLEEP mod sa zaustavljenim oscilatorom. Setuje se bit Time-out (TO’).7) (W) .k → (W) Od sadrzaja registra W bice oduzeta osmobitna vrednost literala 'k'. Primer: SLEEP 34. Primer: SUBLW 02 Pre instrukcije: W=1 C=? Posle instrukcije W=1 C = 1 .33.

XOR.255) (W) . Primer: XORLW Pre instrukcije: W = B5 Posle instrukcije W = 1A AF 59 . rezultat je negativan 35.Posle instrukcije W=0 C = 1 . i rezultat ce biti smesten u registar W.XOR. rezultat je nula Pre instrukcije: W=3 C=? Posle instrukcije W = FF C = 0 . (k) → (W) Sa sadrzajem registra W i osmobitnom vrednosti literala 'k' bice izvrseno logicko . XORLW k Operandi: Operacija: k (0 .

Njega karekterise relativna jednostavost. 2. Kreirani program se prethodno unosi. lemjenja i testiranja). Nakon programiranja kontroler je sposoban da izvrsava odgovarjuci program. kompajlira i debagira u host-u tipa PC masina. 2. kao i detaljan prikaz svih delova koji cine razvojni sistem. kako same seme tako i proces izrade (od projektovanja stampane plocice pa do samog kraja. Na mestima gde je bilo potrebno prikazan je detaljan proracun za pojedine komponente. Sema Tait programatora 60 . mogucnost da radi kao „programator u kolu“ (In Circuit Serial Programmer-ICSP ) i standardne komponte koje koristi.1. relativno mala cena izrade.Hardverska struktura razvojnog sistema U ovom delu je detaljno opisana hardverska struktura razvojnog sistem. a zatim se program serijskom komunikacijom prenosi do programatora. Ovaj razvojni sistem mozemo grubo podeliti u dva dela: 1.2. Mikrokontrolerski sistem-predstavlja srce sistema i definisano je hardverom tipicnim za aplikaciju. Sl.1 Programator Za programator je iskoriscen dobro poznati i vec provereni TAIT programator. Sema ovog programatora data je na slici 2.1.2. Krakteristike komponenata date su u Dodatku . Programator-gradivni blok koji se koristi za punjenje kreiranog programa.

3.1 mozemo uociti dva glavna dela programatora: deo za napajanje i logika koje se koristi za programiranje. dok stabilizator 7812 obezbedujuje potrebne napone za programiranje. Deo za napajanje se sastoji od dva linearna stabilizatora napona: LM7805 i LM7812. Programator se povezuje preko LTP porta na host. Kolo SN 74LS07 je sestostruki bafer sa otvorenim kolektorom.2 Sema za dobijanje potrebnih napona Nacin povezivanja programatora u rezimu rada In Circuit Serial Programmer je prikazan na slici 2. Sl. Komunikacija izmedju PC-racunara i programatora je serijska i sinhronizovana sa bitskom brzinom. a kada je ustanju OFF napon na pinu MCLR je 0 V. cime je obezbedjeno da napon na pinu OUT bude 13. Tranzistor Q2 na slici 2.2) koji na pinu GND ima povezane dve diode prema masi. Kada je u stanju ON tada je napon na pinu MCLR 13 V. Za programiranje mikrokontrolera potreban je napon od 12V do 14V koji se dovodi na pinu MCLR. Na hostu je instaliran softver nazvan ICPROG cijim se pokretanjem vrsi programiranje kontrolera. Ovaj napon se generise na izlazu stabilizatora 7812 (slika 2.1 se koristi kao prekidac. Stabilizator 7805 se koristi za napajanje mikrokontrolera i dela logickih kola.Na semi sa slike 2. a drugu liniju po kojoj se prenose podaci.2V . dok PNP traznistor BC557 ima ulogu prekidaca napona za programiranje. 61 . 2. Logiku programatora cini kolo SN 74LS07 i tranzistor BC557. To znaci da imamo jednu liniju kojom se prenosi taktni signal.

kao i 12 i 31 direktno povezani na napon napajanja od 5 V ( VDD) i zajednicki kraj (VSS).7 ). Povezivanje programatora Elementi sa sl. D1 se koriste da se obezbedi reset mikrokontrolera. respektivno. raspored pinova na kucistu. R1.1 dati su u dodatku( slike od D.2. na pinu MCLR potrebno je dovesti napon oko 13V. Otpornici R2 i R3 sluze da ogranice struju programiranja.2.Sl. tablica istinitosti. Sastavni deo programatora je konektor. C1. Ovaj uslov je ostvaren inverznom polarizacijom diode D2. izgled i fizicke dimenzije kucista.3. Logicka sema. Za vreme programiranja. Sa ovog konektora ne koriste se pinovi 2 i 3 jer su pinovi mikrokontrolera 11 i 32.1 do D. 62 . kao i elektricne karakteristike logickog kola U3 sa slike 2.3. Pin 4 ( PGD) sluzi za punjenje programa u mikrokontroler i on je povezan na pin 40 (RB7/PGD).3. Preko pina 5 (PGC) dovode se taktni impulsi za programiranje mikrokontrolera na pinu 39 (RB6/PGC). vidi sliku 2.

Radi se o TAIT programatoru o kome je bilo reci u prethodnom odeljku. RB1.4.3 Mikrokontrolerski sistem Na slici (sl.4. Kolo za reset ima ulogu da resetuje mikrokontroler ako je to potrebno. RB4.) prikazana je blok sema razvojnog sistema. RB3. Srce ovog bloka je integrisano kolo MAX232. Kada je neki od pinova na visokom nivou (5 V) svetlece dioda koja je vezana sa njim.2 Modifikovani Tait programator Na slici (sl. LED mreza za indikaciju stanja pinova sastoji se od LED dioda vezanih na pojedinim pinovima.) prikazan je deo seme reazvojnog sistema koji sluzi za programiranje mikrokontrolera (deo TAIT programatora) i nacin povezivanja sa ostalim delovima sistema. Blok za serijsku komunikaciju se pomocu 9-pinskog kabla 63 .2. Sl.5. Sasravni deo razvojnog sistema je i programator.2.2. koje ima ulogu da obezbedi potrebne naponske nivo za serijsku komunikaciju. Programator se vezuje za PC masinu pomocu 25pinskog kapla na LTP port. RB5). LCD modul se sastji od LCD-a baziranog na cip-setu HD44780.2. Oscilator koriscen u konkretnom slucaju je kvarcni rezonator frekfencije oscilovanja 4MHz. RB2. Za komunikaciju sistema sa PC masinom iskoricen je blok MAX232. Mrezu tastera cine sest tastera vezanih za pinove porta B (RB0. Modifikovani Tait programator 2.

5.T7.) skiciran je nacin povezivanja tastera sa mikrokontrolerom.. na +5V. Sl.2.. Pritisak tastature registruje se promenom stanja na bilo kom ulazu porta B. a kad se pritisne na logickoj nuli. je na logickoj jedinici. RBx. od RB0 do RB5. U konkretnoj realizaciji tasteri su povezani na deo porta B. 64 ..6 se koriste za realizaciju tastature.. Sa ciljem da se ogranici struja kontakata prekidaca svaki od tastera povezan je preko otpornika Rx. pa time ne postoji potreba za programskim testiranjem rada tastature.5.6.4 Tasteri Mikroprekidaci. T1. Na slici (sl. x=1.x=1.7... prikazani na slici 2. na taj nacin sto se po automatizmu generise zahtev za prekid.vezuje sa COM port PC masine. Pinovi RB6 i RB7 su iskorisceni za programiranje. Kada taster nije pritisnut ulazni pin porta B.. D1 je sotki dioda i ima ulogu za vreme programiranja...2. Blok sema razvojnog sistema 2.

za PORTE zelene i za deo PORTD (RD0 i RD1) crvene. Za svaki port na cijem je izlazu vezana LED koriscena je posebna boja diode. Iz kataloskih podataka (koji su dati u Dodatku slika D. Ova vrednost je uzeta da bi smanjili potrosnju sistema. R. 65 . za odgovarajuci osvetljaj. Tako da na deo PORTA (od RA1 do RA6) su vezane crvene LED. iznosi 10mA. U Dodatku (slika D. Svaka od dioda je preko odgovarajuceg otpornika povezana na +5 V.otpornost otpornika vezakog izmedju 5 V napajanja i tastera Itas – maksimalna dozvoljena struja kroz taster. Struja LED-a. Otpornici se proracunavaju na sledeci nacin: R≥ VDD 5V = = 100 Ω Itas 50mA Gde je: VDD – napon napajanja.6. cija se vrednost odredjuje na sledeci nacin. za deo PORTC (od RC0 do RC5) zute. Sve diode su precnika 3mm i difuznog su tipa. mehanicke i opticke karakteristike dioda.2. 2. U konkretnom resenju koriscen je otpornik od 4k7 sto je znatno veci od proracunatog. na osnovu kataloskih podataka. Kao sto se vidi iz proracuna otpornik treba da je veci od 100Ω.Sl.) potrebno je poznavati maksimalu struju koja moze da se propusti kroz taster.5 LED LED (LED-Light Emmiting Diode) koje su koriscene su crvene.6. Ostali podaci nisu od velikog znacaja jer koristimo nizak napon napajanja. Nacin povezivanja tastera sa mikrokontrolerom Za proracun otpornika koji se vezuju izmedju napona napajanja i tastera (slika 2. zute i zelene boje. jer u ovom slucaju kroz tastere protice struja od 1mA.13 ) vidi se da je maksimalna struja 50mA.14) date su elektricne.

Uf 5V . b)Proracun za zelene LED: VDD .1V = = 290Ω If 10mA Gde su: VDD – napon napajanja Uf – napon na diodi If . prikazan je nacin povezivanja LED-a na portu C.struja kroz diodu Uzimamo vrednost za otpornik 270Ω.2.1V = = 290Ω Rg = If 10mA Gde su: VDD – napon napajanja Uf – napon na diodi If .7V = = 330Ω If 10mA Gde su: VDD – napon napajanja Uf – napon na diodi If . Na slici 2.7.a)Proracun za crvene LED: Rr = VDD . jer tacna vrednost ne postoji u E24 nizu.struja kroz diodu Uzimamo proracunatu vrednost za otpornost.2. jer tacna vrednost ne postoji u E24 nizu.struja kroz diodu Uzimamo vrednost za otpornik 270Ω. Nacin povezivanja LED za port C 66 .1.7. je postoji u nizu E24. c)Proracun za zute LED: Ry = VDD .Uf 5V . Nacin povezivanja LED dioda na drugim portovima je identican.Uf 5V . Sl.2.

8. Nakon toga vrsi dvostruko ispravljanje pomocu Grecovog ispravljaca (B1/80).21) prikazani su tehnicki detalji usmeraca i stabilizatora. Povezivanje MAX232 saistemom 2. U Dodatku (slike D.7 Deo za ispravljanje i stabilizaciju napona Struktura bloka za napajanje prikazana je na slici 2. a od razvojnog sistema ka PC masini preko drajverskog stepena 12 i 13 (R1OUT i R1IN-slika 2. Veza razvojnog sistema sa PCijem je dupleks tipa.18) su dati tehnicki podaci koji se odnose na kolo MAX232.. U konkretnoj realizaciji iskorisceno je pakovanje DIP16.8). a napon od 5 V za napajanje logike.6 Max232 MAX232 se koristi za povezivanje razvojnog sistema sa racunarom po standardu RS232C. Na izlazu stabilizatora dobija se stabilisani napon od 13. U Dodatku (slike D.9. Podaci od PC masine ka razvojnom sistemu se vode preko drajverskog stepena koji povezuje pinove 11 i 14 (T1IN i T1OUT-slika 2. Sl 2.2.2 V. Pomocu transformatora T1 mrezni napon od 220 V se transformise u AC napon amplitude 12 V. Napon napajanja od +5 V se dobija na izlazu linearnog stabilizatora 7805. S obzirom da prenos podataka ne prati i prenos taktnih impulsa komunikacija je asinhrona serijska. Kolo se napaja jednostrukim naponom od 5 V. 67 .2 V se koristi za programiranje mikrokontrolera.19 do D. Stabilisani napon od 13. Nestabilizovani napon od 18 V se dovodi na ulaz linijskog stabilizatora 7812.15 do D.8).

Sl.10. 2.9. Transformator 2.9.) je prikazan usmeracki deo razvojnog sistema.Povezivanje je ostvareno preko pina konektora J5. 2. Transformator bi trebalo da je dimenzionisan za snagu od nekih 6VA.8 Deo za analogno-digitalnu konverziju U konkretnoj realizaciji izvrseno je samo prosledjivanje naponskih nivoa sa spoljneg ulaza na pin RA0. Iz tog razloga displeji koji su kompatibilni sa HD44780 mogu koristiti iste softverske rutine. Transformator je postavljen na drugoj plocici radi povecanja sigurnosti. Usmeracki deo razvojnog sistema Na slici (sl.9 Deo za povezivanje LCD-a Siroku primenu u savremenim mikrokontrolerskim sistemima postigli su LCD displeji koji pored prikaza numerickih karaktera imaju u sebi implementiran ceo ASCII alfabet.2. Postoje razliciti tipovi alfanumerickih LCD displeja. mada moze da se iskoristi i transformator od 15V. U konkretnom resenju za povezivnje LCD-a koriscena su sledeca tri konektora: 68 . Na njegovim izlazima imamo napone od 13 i 5V (VDD). Preporucljivo je da se koristi transformator od 12V na sekundaru.2. ali najveci procenat se bazira na istom cip-setu tipa Hitachi HD44780. Sl. kao i razne specijalne znake. bez obzira na tip ili proizvidjaca.

LCD_NAP.2. 69 . za regulaciju osvetljaja prikazan je na slici na slici sl. 2.1.: Sl. konekor za napajanje. Format prikaza karaktera je programabilan i definise se na pocetku prikaza informacije u redu.11. Povezivanje LCD displeja na napajanje i interfejsa za regulaciju osvetljaja LCD displej je formata 2x16 karaktera. paralelnim pristupom 8-mo bitnog podatkana nozicama od D7 do D14 (vidi sliku 2.2. Nacin povezivanja LCD displeja na napajanje i interfejsa. konektor kojim se predaju komande LCD-u. Svaki karakter moze da prikaze maksimalno 7x9 osnovnih elemenata.13). konektor za prenos podtaka. LCD_DATA1. Regulacija osvetljaja LCD displeja ostvarena je preko potenciometra R24 nominalne vrednosti 10k.12 i 2. Pristup displeju radi upisa karaktera ostvaruje se preko 14-to pinskog konektora. 3. LCD displej je instaliran na gornjrm desnom uglu osnovne ploce. LCD_DATA.11.

Sl.2.12.13. Sa mikrokontrolerom LCD displej komunicira preko sledece dve magistrale: 70 . Fizicki izgled organizacije prikaza LCD-a i adresne organizacije memorije za prikaz Funkcija i namena svakog od pina na konektoru LCD displeja je definisana na slici 2.Sl.2.13. Raspored i funkcije pinova konektora LCD-a Ukazacemo sada na princip rada LCD displeja.

Ako se LCD koristi samo za prikaz poruka. D0 do D7. Upisom u DDRAM podaci se prikazuju na ekranu LCD-a. 71 . pin RW se može povezati na masu i broj potrebnih pinova je tako smanjen na 6. a kada je RS=0 pristupa se komandnom registru.14). U konkretnoj realizaciji koriscen je PORT D i to tako da su za prenos podataka iskorisceni pinovi od RD4 do RD7. Treba pri ovome naglasiti da se cetvorobitni rezim komuniciranja definise odgovarajucom komandom u fazi inicijalizacije.2. Sadrzaj CGRAM-a je moguce softverski menjati. u suprotnom je upis). Na slici 2. R\W i E. tako da se mogu prikazati forme karaktera kreiranih po zelji korisnika.• • dvosmerne magistrala za podatke. Signal E kada je aktivan (E=1) dozvoljava rad displeja. U svakoj lokaciji se memorise po jedan karakter. Signal R\W definise operaciju citanja ili upisa (R\W=1 obavlja se operacija citanja. pri cemu se pocetna adresa prikaza definise komandom za prikaz u fazi inicijalizacije. a ukupno je vidljivo 16 karaktera. a za upravljanje radom displeja pinovi RD2 i RD3. prikazane su adrese vidljivih lokacija na LCD displeju. preko ovih linija mikrokontroler moze da upisuje u ili cita podatke iz LCD displeja jednosmerne upravljacke magistrale – cine je linije RS. umesto da se vrsi istovremeni prenos svih osam bitova karaktera prenos se ostvaruje na nivou niblova. Sl. kada je RS =1 registrima za podatke nazvanih DDRAM-a (Display Data Ram) i CGRAM-a (Character Generator Ram). Na ovaj nacin umesto da se povezivanje ostvari sa 11. To znaci da je moguce ostvariti horizontalno pomeranje informacija u toku prikaza. i to tako sto se prvo prenosi MS a nakon toga LS nibl. Naime. Na slici 2.15. realizuje se sa 7 linija. je pikazno povezivanje LCD-a sa PIC16F877A u 4-bitnom rezimu komuniciranja. a nevidljivo 24. Dvoredni smart LCD U cilju ustede broja pinova kojim se LCD displej povezuje na mikrokontroler projektanti cesto koriste cetvorobitni rezim rada komuniciranja. Internu memoriju LCD displeja koja se koristi za prikaz karaktera cine dva reda od po 40 lokacija(vidi sliku 2.14. Signalom RS definise se kom se registru vrsi pristup.12. CGRAM prikazuje karaktere na displeju u matricno tackastoj formi.

Sl. Spisak komandi i funkcije koje obavljaju te komande prikazan je na slici 2. Nacin povezivanja LCD-a i mikrokontrolera LCD displej je programibilna periferija. Tabela instrukcija LCD-a 72 .16.2.2.16.Sl.15. pa kao takva podrzava odredjeni skup komandi.

Sl.10 Povezivanje kola za reset i oscilatora Strukturu kola za reset cine pasivni elementi R1 i C1 cija je vremenska konstanta tako izabrana da obezbedi korektni start programa nakon ukljucenja sistema na napajanje.2.11 Fizicki izgled stampanih plocica Na slikama 2. 2. U konkretnom resenju. 73 . Uloga tastera T1 je da obezbedi manuelni reset za slucaj da mikrokontroler iz odredjenih razloga blokira rad u toku izvrsenja programa. postovane su preporuke firme Microchip.18 do 2.17. Nacin povezivanja mikrokontrolera Kondezator C1 ima ulogu da filtrira napon na pinu MCLR za vreme rada kontrolera. Frekvencija oscilatora je 4 MHz. koje se odnosi na povezivanje kristalnog oscilatora.24 prikazan je oblik stampanih plocica razvojnog sistema projektovanih u programskom paketu '' Protel 99SE'' .2. Nacin povezovanja kola oscilatora je prikazan na slici 2. tj.17. da ne dodje do nezeljenog resetovanja mikokontrolera usled postojanja VF smetnji na vodovima za napajanje.

2.Sl.19.2.18. Izgled stampane plocice sa raspodelom elemenata-pogled odozgo 74 . Izgled stampane plocice sa raspodelom elemenata-pogled odozgo Sl. .

Izgled stampane plocice napajanja sa raspodelom veza-pogled odozgo 2.1 Tabela 2.2.1: Spisak komponenata Oznaka komponente Naziv komponente R1 Otpornik 1/4W R2 Otpornik 1/4W R3 Otpornik 1/4W R4 Otpornik 1/4W R5 Otpornik 1/4W R6 Otpornik 1/4W R7 Otpornik 1/4W R8 Otpornik 1/4W R9 Otpornik 1/4W R10 Otpornik 1/4W R11 Otpornik 1/4W Vrednost komponente 4k7 4k7 4k7 4k7 4k7 4k7 4k7 270Ω 270Ω 270Ω 270Ω 75 .20.Sl. .12 Tabelarni prikaz komponenata sa vrednostima koriscenih pri realizaciji razvojnog sistema Spisak ugradjenih elemenata koriscenih u razvojnom sistemu dat je u tabeli 2.

R12 R13 R14 R15 R16 R17 R18 R19 R20 R21 R22 R23 R24 R25 R26 R27 R28 R29 R30 C1 C2 C3 C4 C5 C6 C7 C8 C9 C10 D1 D2 D3 D4 D5 D6 D7 D8 D9 D10 Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Potenciometar Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Blok kondenzator Keramicki kondenzator Keramicki kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm 270Ω 270Ω 270Ω 270Ω 270Ω 330Ω 330Ω 330Ω 330Ω 330Ω 330Ω 330Ω 10k 1k 1k 1k 10k 10k 100k 100nF 27pF 27pF 10μF 10μF 10μF 10μF 470μF 100μF 100μF Zuta Zuta Zuta Crvena Crvena Zelena Zelena Zelena Zelena Zelena 76 .

D11 D12 D13 D14 D15 D16 D17 D18 D19 D20 D21 D22 Q1 Q2 Q3 Q4 J3 J4 J6 J7 J11 TS OSC T1 T2 T3 T4 T5 T6 T7 LCD Kabl Kabl Kabl LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm Dioda GREC L7812CV TS7805 Dioda Dioda Mikrokontroler MAX232 PNP Tranzistor TTL Bafer D9 PCB Konektor Konektor D25 PCB Konektor Muska kontaktna letvica Konektor Transformator 6VA Oscilator Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Hitachi HD44780 25-pinski 1:1 9-pinski 1:1 Za Napajanje Crvena Zelena Crvena Crvena Crvena Crvena BAT42 1A 1A 1A 1N4148 1N4148 PIC16F877A BC557 SN 74LS07 Zenski Dvopinski Zenski Dvopinska 220V 220/15V 400mA 4MHz Musko/Muski Musko/Zenski - 77 .

EXE).3. koja se nalazi na prilozenom disku u sklopu ovog rada ( u folderu MPLAB_IDE pokrenuti aplikaciju MPLAB v6.41.Tech i kreirala aplikacija na programskom jeziku C.1 Istalacija softvera Za kreiranje programa na HLL-u C koristicemo programski paket Hi-Tech. Pre istalacije ovog programskog paketa potrebno je istalirati MPLAB. jer se kasnije Hi-Tech integrise u MPLAB programski paket. Instalacija MPLAB-a pocinje pokretanjem aplikacije MPLAB v6. Nakon ovoga se generise sledeci prozir: 78 . Koraci koje treba preuzeti da bi se instalirao paket Hi.41. Za nastavak istalacije potreban je jednostruki klik levim tasterom na polje NEXT . su sledeci: 1. Po pokretanju aplikacije na monitoru se generise prozor: 2.Prateci softver za PC i demo programi 3.

3. Cekira se polje ''I ACCEPT'' i klikom misa na polje ''NEXT'' sledi nastavak nstalacije i generise se prikaz sledeceg oblika 4. Klikom na taster (polje) Browse bira se direktorijum gde se instalira MPLAB. a zatim klikom na polje NEXT nastavlja se instalacija. 79 .

5. Aplikacija nas pita da li zelimo da napravimo precicu u start meniju. Yes). 6. 80 . a zatim treba kliknuti na NEXT. Bira se da li zeli precica (shortcut) na radnoj povrsini (desktop). Odabiramo jednu od ponudjenih opcija(npr. a zatim sledi klik na taster NEXT.

a zatim se pojavljuje prozor prikazan na sledecoj slici: 81 .7. Ako je korisnik spreman za instalaciju to potvrdjuje tasterom NEXT pa se dobija sledeci prozor: 8. Potrebno je sacekati odredjeni vremenski period da se zavrsi instalacija.

nakon citanje poruke koja seodnosi na USB Driver Installition Please read treba kliknuti na NEXT. 10. 82 . Za nastavak instalacije (posle odabira yes ili no) kliknuti na NEXT.9.

83 . nakon citanje poruke koja seodnosi na USB Driver Installition Please read treba kliknuti na CONTINUE. 12.11. nakon citanje poruke koja seodnosi na Driver Installition You MUST read treba kliknuti na NEXT.

15. nakon citanje poruke koja seodnosi na USB Driver Installition Please read treba kliknuti na CONTINUE.13. Za kraj instalacije kliknuti na FINISH. Pozeljno je u ovom trenutku restartovati racunar. 84 . 14.

Da bi se obavila ova aktivnost potrebno je preuzeti sledece korake: 1. Klikom na NEXT nastavlja se instalacija.exe). Instalacija pocinje pokretanjem aplikacije picclite-setup koja se nalazi na prilizenom disku (u folderu Hi-Tech_PICC_v8.Nakon instalacije paketa MPLAB potrebno je instalirati programski paket Hi-Tech i integrisati ga u MPLAB.05_lite pokrenuti aplikaciju picclite. 85 . Po pokretanju aplikacije na monitoru dobijamo sledeci prozor: 2.

Klikom na YES nastavlja se proces instalacije. U generisanom prozoru nude se uslovi koriscenja licenciranog softvera. Da bi se nastavilo sa instalacijom treba kliknuti na NEXT.3. 86 . 4.

Klikom na taster (polje) Browse bira se direktorijum gde se instalira HiTech. a zatim klikom na polje NEXT nastavlja se instalacija 6. Za nastvak istalacije potreno je kliknuti na polje NEXT 87 .5.

7. u ovom trenutku potrebno je scekat izvesni vremenski period da se zavrsi istalacija Hi-Tech. 88 . 8. Odgovorom na YES na generisnom prozoru izvrsice se integracija HiTech u MPLAB razvojnom okuzenju..

9. 10. Za nastavak kliknuti na OK. Kliknuti na NEXT za nastavak. 89 .

Klikom na Project → Project Wizard pojavice se novi prozor na monitoru. Klikom na YES zavrsavamo instalaciju Hi-Tech i po automatizmu se restaruje racunar. Klikom na ikonu MPLAB koja se nalazi na radnoj povrsini pokrece se kompajler i generise se prozor Sada je potrebno podesiti MPLAB tako da koristi Hi-Tech kompajler u procesu kompajliranja.11. 90 . 1. Sada je potrebno podesiti MPLAB tako da koristi Hi-Tech kompajler u procesu kompajliranja.

U polju Device potrebo je odabrati PIC16F877A.2. 4. Za natavak kliknuti na NEXT.a zatim kliknuti na polje NEXT. 3. U polju Actiive Toolsuite potrebno je odabrati opciju HI-TECH Toolsuite. 91 .

92 . a zatim u polju Project Directory odabrati direktorijum gde cemo smestiti prethodno napisani kôd. U polju Poject Name potrebno je upisat ime projekta.5. Kliknuti NEXT za nastavak instalacije. 6.

Klikom na potrebni fajl. stikliranjem polja ispred imena odabranog fajla i klikom na NEXT generise se prozir: 93 . pa zatim na ADD . Na ovom prozoru treba odabrati folder u kojoj se nalazi napisan nas program koji zelimo da kompajliramo.7.

8. Klikom na FINISH zavrsavaju se potrebna podesavanja i generise se prozor: 94 .

9. ili pritiskom tastera Ctrl+F10. 95 . U potprozoru koji se nalazi na sedini glavnog prozora nalazi se listing napisanog programa koji moze da se dodatno edituje ili ako je sve u redu da se pokrene proces kompajliranja. dobijamo sledeci prozor. Nakon toga. Kompajliranje se ukljucuje klikom na Projekt→Build All. 10. ako je napisani program ispravan.

a zatim kliknuti na polje OK. 1. U slucaju da ima greske u programu kompajler ce dati detaljno obavestenje o gresci.exe). Nakon toga na monitoru se generise prozor: 2. 3. Kada ovo zavrsimo potrebo je instalirati programski paket Ic-Prog. Instalacija pocinje pokretanjem aplikacije icprog (u folderu ic prog pokrenuti aplikaciju icprog. Nakon nekoliko upozorenja ( jer u ovom trenutku jos nije ukljucen odgovrajuci drajver) na koje treba odgovoriti sa OK generisace se prozor: 96 . Rezultat kompajliranja je HEX fajl koji se kasnije da ucitava u Ic-Prog. Za nastavak instalacije kliknuti OK. Potrebno je izvrsiti podesavanja kao na prilozenoj slici.11. 12.

4. Za ukljucivanje drajver potrebno je uraditi: Odabrati settings→optionns (kao na slici) 97 .

Nakon toga se generise prozor sa pitanje da li se zeli resetovati aplikacija. a zatim kliknuti na polje OK: 6. koji je potreban za rad IC-Prog pod OS XP. Da bi ukljucili drajver.Potrbno je kliknuti na polje Yes. potrbno je podesiti Ic-Prog kao na prilozenoj slici.5. 98 .

7. 9. Nakon toga se generise prozor kao na sledecoj slici: 99 . 8. To mozemo da uradimo tako sto cemo kliknuti Settings→Device→ Microchip PIC→More→More→PIC16F877A. Kada se program resetovao potrbno je odabrati mikrokontoler PIC16F877A. Treba sacekati da se program resetuje i potvrdno odgovoriti na postavljeno pitanje na pitanje.

To mozeme da se uradi klikom na: File→Open File. 100 . (kao na sledecoj slici).. Sada je potrbno ucitati HEX fajl koji se dobija kompajliranjem programa.10. Nakon toga se generise prozor kao na sledecoj slici na kome je potrebno selektovati zeljeni HEX fajl i kliknuti na polje OK.. 11.

12. Potrbno je na njemu podesiti tip oscilatora i fuses podesavanja. 101 . na monitoru ce se generisti prozor. ako vec nisu programski podesena. Na njemu se moze videti hexadecimalni sadrzaj iskompajliranog programa. U nasem slucaju potrbno je samo iskljuciti fleg ''CP''. Kada se prethodna procedura.

Loadovanje se pokrece klikom na: Command→Program All (kao na prilozenoj slici): 102 . Pre pocetka loadovanja prozor bi trebalo da izgleda kao na prilozenoj slici: 14.13.

Zatim pocinje proces loadovanja i prozor izgleda kao na prilozenoj slici: 103 .15. 16. Na prozoru koji ce se pojaviti treba kliknuti Yes za nastavak.

ukoliko nije bilo greski. Ako je proces loadovanja prosao uspesno preostaje samo ispitivanje programa na razvojnom sistemu. otkloniti je i ponoviti proces loadovanja. Nakon zavrsetka loadovanja. Posle toga je potrbno utvrditi gde je greska. Potrebno uraditi: Settings→Hardware ( ili pritiskom na taster F3) kao na slici: 104 . Napomena: Posle svakog pokretanja programa Ic-Prog potrebno je izvrsiti pocetna podesavanja. 18. U slucaju da je doslo do greske program ce dati detaljne informisati o gresci.17. proram ce generisati prozor sa obavestenjem da je proces zavrsen. Tada je potrebno kliknuti OK.

itd. U daljem tekstu nastojacemo da objasnimo nacim programiranja na konkretnim primerima. na ovom mestu cemo dati nekoliko mogucih softverskih resenja za nas razvojni sistem i tako kompletirati iskoristivu celinu. Kao prvo moramo da poznajemo dovoljno dobro arhitekturu kontrolera ( registre. ali ima i neke svoje specificnosti. Neke osnovne napomene Razvojni sistem ima neka svoja ogranicenja koja moramo da ispostujemo prilikom programiranja mikrokontrolera. U toku pisaanja programa bice korisceni neki standardni potprogrami koji se lako mogu naci na Internetu. Pored njih tu su i hardverska ogranicenja razvojnog sisstema. velicinu memorije za program. velicinu memorije za smestaj podataka. a odmah zatim cekirati polje ''Invert MCLR'' i kliknuti OK. Posle toga nastaviljamo sa normalnim radom. a to su: 105 .2 Kreiranje aplikacija na programskom jeziku C za mikrokontroler PIC16F877A Kako je mikrokontroler bez softvera samo obican komad plastike.Nakon toga dobijamo sledeci prozor: Sada je potrebno decekirati. Na disku koji cemo priloziti uz ovu dokumetciju naci ce se izmedju ostalog i ti potrogrami. 3. O ovim ogranicenjima bilo je reci u prethodnim odeljcima. tako da sada necemo da se zadrzavamo na njih.). a usput cemo i reci nesto o njima. Programski jezik C je dosta mocan i fleksibilan jezik. Programiranje mikrokontrolera je dosta slicno standarnom programiranju. metala i prociscenog peska.

pinovi RA1. a pinove RC0-RC5 je potrebno rucno konfiguristi kao izlazne. Pinovi RC0-RC5 su povezani na LED diode. tako da je vreme trajanja instukcijskog ciklusa 1us. a zatim aktivira modul za komunikaciju sa racunarom. da generisu prekid. unsigned. 2. Nije greska ako se inicjalizira registar TRISC na vrednost 0x00. double) i cetiri modifikovana tipa podataka(signed. PORTB je predvidjen kao ulazni port zbog toga sto ima mogucnost da generise prekid usled promene stanja na nekim od njegovih pinova (pinovi od RB4 do RB7). i njega je potrebo konfigurisati kao ulazni upisom komandne 0b000001 reci u registar TRISA. void. nismo ih iskoristili kao ulazne nego su ostali slobodni (koriste se u procesu programiranja). Za pinove RD0 i RD1 su vezane LED za indikaciju stanja. respektivno. RD5. 4. RD6. PORTE je ceo iskoriscen za LED indikaciju. integer. Ovaj port se kofigurise upisom komandne reci 0x3f u registar TRISB. a preko pinova RC6 i RC7 povezano je kolo MAX232.1. Pinovi od RB0 do RB3 nemaju ovu mogucnost. pa je zato njih potrebno analizirati softverski (najcesce primenom Timer0). RD7 su iskorisceni za prenos podataka). Ova mogucnost se pokazala kao veoma korisna pri analizi tastera pa smo se zbog toga opredelili da to iskoristimo. short). Ovaj port se konfigurise kao izlazni TRISD={0x00}. pa se zbog toga ovi pinovi moraju programski konfigurisati kao izlazni.RA5 su povezani na LED. 3. Aktiviranjem USART modula po programskom automatizmu pinovi RC6 i RC7 se konfigurisu ka RxD i TxD. Za pobudu oscilatora koriscen je kvarcni oscilator od 4MHz. float. a RD4. LCD modul je povezan na pinove od RD2 do RD7 ( RD2 se vezuje na RS pin displeja. kao sto smo vec rekli. PORTD je predvidjen za povezivanje LCD displeja i LED indikaciju. Konfigurise se kao izlazni TRISE={0b000}. long. RD3 vezuje se za E pin. Tabela 3. kod PORTA .1 pokazuje znacenje osnovnih tipova podataka i modifikovanih tipova: Tabela 3.3 Tipovi podataka C programski jezik podrzava pet osnovnih tipova podataka (character. 3.1: Tipovi podataka u programskom jeziku C Tip character integer float double Znacenje Karakter podataka Neoznaceni celi brojevi Brojevi u pokretnom zarezu Brojevi u pokretnom zarezu dvostruke preciznosti Kljucna rec char int float double 106 . 5. PORTC je predvidjen za komunikaciju sistema sa racunarom i za LED indikaciju stanja na pojedinim pinovima. RA0 je predvidjen kao ulaz za analogno-digitalnu konverziju. Pinovi RB6 i RB7 iako imaju mogucnost.

Ovaj opseg se moze menjati u zavisnosti od koriscenog modifikatora.1.void signed unsigned long short Bez vrednosti Pozitivni ili negativni brojevi Samo pozitivni brojevi Duzi opseg broja Kraci opseg broja void signed unsigned long short Svakpm tipu podatka odgovara odredjeni opseg kod prezentacije brojeva.4E+38 3.2: Opseg vrednosti tipova podataka Tip short short int int char unsigned unsigned int signed signed int long long int signed long float Obim u bitovima 1 1 8 8 8 16 8 8 16 16 16 32 Opseg 0 ili1 0 ili 1 0 do 255 0 do 255 0 do 255 0 do 65535 -128 do 127 -128 do 127 0 do 65535 0 do 65535 -32768 do 32767 3. 107 .2 prikazuje moguci opseg vrednosti za sve kombinacije osnovnih tipova podataka i modifikatora Tabela 3. Tabela 3.4 Prekidi Prekidi mogu se inicirati od strane velikog broja razlicitih internih ili eksternih izvora u odnosu na PICmicroMCU.4E-38 do 3. Kada se javi prekid. PIC hardver sledi fiksni model ponasanja prikazan na slici 3.

RTC.Sl. CCS PCW kompajler sadrzi u sebi kompletno IDE okruzenje. LCD. upravljane radom AD konvertora itd.Biblioteke koje se isporucuju zajedno sa kompajlerima spadaju u osnovne. a softver je u celini odgovornost projektanata.5 Primena programskog jezika C (primeri) Jedni od najpoznatijih ANSI C kompajlera koji su namenjeni Microchip PIC mikrokontrolerima su svakako Hi-Tech PICC i CCS PCW kompajleri. U slucaju vise prekida.ali zahvaljujuci MPLAB integraciji moze se dobiti zadovoljvajuce IDE okruzenje.1 Algoritam izvrsenja programa pri nastanku prekida Hardver je u potpunost pod PICmicroMCU kontrolom. kao i dodatne funkcije koje implementiraju odredjene tipove algoritama za manipulaciju nad podacima kao sto su CRC8. Kada se desi prekid.. 3. Pravilno je bRojAC=0. GLCD. 3. USB.HI-Tech kompajler spada u profesionalne alate i namenjen je najzahtevnijim korisnicima. 108 . Pokusaj da je koristite kao brojac=0. CRC16. Napomena: Obratite paznju da je C jezik ''case-sensitive'' pa nije sve jedno da li se koriste mala ili velika slova!!! Primer: ako deklarisete promenljivu unsigned char bRojAC. Baziran je na DOS aplikaciji koja se poziva iz komandne linije. Za razliku od Hi-Tech kompajlera. izazvace gresku. takodje sadrzi i veliki broj biblioteka za rad sa razlicitim periferijama (SPI. prvi korak je da se testira i odredi izvor prekida.).. pa ce za bilo kakvu dodatnu periferiju je potrebno kreirati odgovarajuce funkcije i procedure. rutina za indetifikacuju izvora prekida na osnovu dodeljenog prioriteta odredjuje koji ce se prekid prvo obraditi. I2C.

bit) //pinovi static bit Taster1 static bit Taster2 static bit Taster3 ((unsigned)(&adr)*8+(bit)) @ @ @ PORTBIT(PORTC. bez da se preterano zalazi u analizu. Ovom direktivom omogucavamo da kompajler umetne u HEX datoteku i ''fuses'' podesavanja shodno potrebama programera. // PORTBIT(PORTC.XT Protect(zastiti mikrokontroler od citanja) .ENABLED Power-up Timer(PWT) .1).0).DISABLED In-Circuit Debugger . Primera radi. Prva pogodnost ovakvog pristupa je sto se na ovaj nacin jednostavnije mogu pamtiti imena pinova i njihova funkcija.ENABLED Watchdog Timer(WDT) .Naime. da li ce ''watch-dog''(WDT) tajmer biti aktivan ili ne.DISABLED Oscilator .DISABLED Pravljenje ALIAS-a ulazno/izlaznih pinova Jako korisna mogucnost C jezika je definisanje logickih imena ulazno/izlaznim pinovima. ovo se bezbolno moze izvrsiti izmenom u samoj definiciji bez da se pretrazuje ceo kôd kako bi se izvrsile promene na svim mestima gde se taj pin upotrebljava. Kada se ovako izgenerisani HEX fajl ucita u program programatora (recimo u Ic-Prog ) programator ce automatski podesiti podesavanja koji tip oscilatora koristimo. // PORTBIT(PORTC. itd. taj pin mozemo nazvati Taster1. // 109 . Konkretna primena ove olaksice data je u sledecem primeru: Napomena: Ne sme se zaboraviti obavezno podesavanje smerova pinova koji se koriste u odgovarajucim TRIS registrima.''fuses'' podesavanja __CONFIG (LVPDIS&XT&PROTECT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS).2). Dole navedeni kôd je jasan sam po sebi i moze se usvojiti kao takav.0 imamo povezan taster. da li ce mikrokontroler biti zasticen od citanja ili ne. je da se portabilnost ovako pisanog kôda znacajno uproscava. U konkretnom primeru je podeseno sledece: Low Voltage In-Circuit Serial Programming . ukoliko je iz nekog razloga potrebno u toku razvoja prebaciti neki izlazni uredjaj na neki drugi pin od planiranog. #define PORTBIT(adr. ukoliko na pinu PORTC. a druga mozda jos bitnija.

'r'.'e'.static bit static bit static bit LED0 LED1 LED2 @ @ @ PORTBIT(PORTB.0).'6').'D'.'0').'. ukoliko kôd radi kako je specificirano 110 . __EEPROM_DATA('s'.'T'.'B'.Ukoliko je ukljucen neki od metoda optimizacije dobija se povecanje brzine izvrsavanja kôda. To je najlakse izvesti uz pomoc makroa __EEPROM_DATA( ).'2'. // 3. __EEPROM_DATA('v'.2 Izgled Ic-prog-a 3. // PORTBIT(PORTB. i –Zg (ukljucuje Global optimizaciju).1).'C'.'-'. kao i smanjenje objektnog (HEX) kôda.'p'.'e'.'0'.'0'. U datom primeru u EEPROM memoriju mikrokontrolera od adrese 0 redom bice upisan ''tekst'' kao na sledecoj slici: Sl 3.'1'. koji su sastavni deo Hi-Tech PICC kompajlera.2). // PORTBIT(PORTB.'. Optimizacija se ukljucuje navodjenjem parametara u komandnoj liniji pri pozivu kompajlera: -0 (ukljucuje post-pass optimizaciju).'1').'0'.6 Upisivanje parametra u DATA EEPROM Ponekad je jako zgodno da parametre ili info-tekst upisemo u interni DATA EEPROM mikrokontrolera vec pri samom pisanju programa (npr.'-'.'_'.'R'. Pozeljno je uvek koristiti optimizaciju.7 Opcije za optimizaciju kôda pri kompajliranju Prilikom kompajliranja kôda Hi-Tech kompajler moze primeniti vise modela optimizacije. __EEPROM_DATA('L'. Default vrednosti parametara).

8 Program za iskljucivanje i ukljucivanje LED Svrha ovog programa je upoznavanje sa nekim osnovnim naredbama programskog jezika C.3.h> //ukljucujemo ovu bibliotrku jer se u njoj nalaze osnovne rutine koje su potrebne za vreme programiranja. U tabu PICC Compiler treba stiklirati Use alternate settings i zatim u praznom polju upisati -0 –Zg (ako vec nije bilo upisano). Iskoriscena je mogucnost koja postoji u radu sa portom B. Program je dosta jednostavan i lak za razumevanje. potrebno je odabrati Project. u zavisnosti od toga koji je taster pritisnut.. Naime pinovi RB4 do RB7 mogu da generisu prekid ( samo ako smo prethono to omogucili konfigurisanjem odgovarajuceg flag-a) kada se desi promena stanja na odgovarajucem pinu.4.3 Izgled prozora na kome je ukljucena maksimalna optimizacija 3. Ukljucivanje optimizacije Hi-Tech kompajlera prikazana je na slici3. #include<pic. U primerima koji su navedeni... Ujedno je primenjena i softverska analiza stanja tastera koriscenjem Timer 0. Listing programa sa komentarom je prikazan na slici 3. ukljuci neki pin odgovrajuceg porta ili da ukljucuje LED nekim unapred definisanim redosledom. obavezno je koriscenje maksimalne optimizacije kako bi generisani kôd rutine Delay bio odgovarajuceg trajanja. Ukljucivanje optimizacije Hi-Tech kompajlera u MPLAB razvojnom okruzenju se izvodi na sledeci nacin: u meniju Project>Build options. Zatim se klikne na OK. Potrebno je uvek napisati ovu liniju!// 111 .zahtevima. a ima zadatak da. Sl 3.

c" //potprogram koji unosi kasnjenje. static bit led1 @ PORTBIT(PORTD. j=1.k. j=0. static bit ts3 @ PORTBIT(PORTB. ako jeste promenjiva j dobija vtrednost 0// { i=0. Ovaj deo je standardan i sam po sebi diviljno jasan// void interrupt tas(void) //pocetak prekidne rutine za skeniranje tastera// { if(RBIF) //pitamo da li je RBIF=1. // iskljucujemo sve prekide// if(!ts1) //da li je pin RB5 na logicku nulu. //promenjive koje koristimo u programu #define PORTBIT(adr. //pinRB5 ima simbolicko ime ts1// static bit ts2 @ PORTBIT(PORTB. static bit ts4 @ PORTBIT(PORTB. //dozvoljavamo omogucene prekide// } if(T0IF) //da ji je omogucen prekid koji izaziva tajmer0// { GIE=0. 1). static bit ts5 @ PORTBIT(PORTB. static bit ts6 @ PORTBIT(PORTB. static bit led2 @ PORTBIT(PORTD. 2). k=0. 0). //podesavanje PIC-a// int i. } RBIF=0. 5). bit) ((unsigned)(&adr)*8+(bit)) static bit ts1 @ PORTBIT(PORTB.#include "delay.// { GIE=0. //resetujemo RBIF// GIE=1. o njemu bice reci kasnije// __CONFIG(LVPDIS&XT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS). //davanje imena pojedinim pinovima. 3). 112 . 1). ako jeste onda je pretisnut neki taster vezan na nekom pinu od RB4 do RB7 pa je kontroler generisao prekid. 0). } if(!ts2) //da li je pin RB4 na logicku nulu. 4). ako jeste promenjiva i dobija vtrednost 0// { i=1. k=0.j.

//omogucavamo dozvoljene prekide// while(1) //beskonacna petlja// { if(i==1) { led2=1. //gasimo PORTE// PORTA=0b000000. osim RA6 i RA7 koje stavljamo kao izlazne jer ih i ne koristimo// TRISE=0b000. //gasimo PORTA// PORTC=0x00. DelayMs(250). //omogucavamo prekid koji izaziva tajmer0// RBIE=1. //omogucavamo prekid koji izaziva promena stanja na pinovima RA4 do RA7// GIE=1. //kasnjenje od 250ms// DelayMs(250). //ukljucujemo svaku drugu diodu porta C// DelayMs(250). osim RA0 koji je analogni ulaz// T0IE=1. k=1. // definisemo PORTB kao ulazni. //ukljucujemo datu diodu// DelayMs(250). led2=0. //resetujemo fleg T0IF// GIE=1. //definisemo PORTA kao izlazni. sem pina RA0 koji je ulazni// TRISC=0x00. DelayMs(250). } } //zavsavamo prekidnu rutinu// void main(void) //pocetak glavnog programa// { TRISD=0x00. DelayMs(250). } T0IF=0. //definisemo PORTE kao izlazni// TRISA=0b000001. //iskljucujemo datu diodu// PORTC=0b10101010. j=0. //gasimo PORTD OPTION=0b00000011.if(!ts3) //da li je pin RB3 na logicku nulu. //definisemo PORTD kao izlazni// PORTE=0b000. ako jeste promenjiva k dobija vtrednost 0// { i=0. //gasimo PORTC// PORTD=0x00. 113 . //definisemo PORTA kao digitalni. //definisemo PORTD kao izlazni// TRISB=0x3f. //podesavamo vrednost preskajlera za tajmer0// ADCON1=0b10001110.

Listing potprograma je dat na slici 3. DelayMs(250).h" void DelayMs(unsigned char cnt) { #if XTAL_FREQ <= 2MHZ 114 .c" #include "delay. DelayMs(250). DelayMs(250). DelayMs(250).4 koriscen je bibliotecni potprogram delay. PORTE=0b101. //iskljucujemo PORTC// PORTE=0b101. } if(k==1) { PORTC=0x00. } } //kraj beskonacne petlje// } //kraj programa// Sl 3. Potprogram "delay. PORTA=0b101010.c. DelayMs(250). On ima zadatak da unese kasnjenje u izvrsenju programa izrazeno u milisekundama. DelayMs(250). DelayMs(250). PORTA=0b101010. DelayMs(250). PORTC=0x00. PORTE=0b000. DelayMs(250). DelayMs(250). } if(j==1) { PORTC=0x00. PORTA=0b000000.4 Listing programa za ukljucivanje LED U programu sa slike 3. DelayMs(250). PORTE=0x00. DelayMs(250). PORTA=0x00000. DelayMs(250).5.DelayMs(250).

Moze se pomenuti samo to da pri kompajliranju programa mora biti ukljucena maksimalna optimizacuja. #endif } Sl 3. do { DelayUs(250). _dcnt= (x)/(12MHZ/(XTAL_FREQ))|1. do { i = 4. Promenjiva cnt je neoznacena 16-bitna vrednost. #endif #if XTAL_FREQ > 2MHZ unsigned char i. } 115 .6. while(--_dcnt != 0) continue.do { DelayUs(996). } while(--cnt). pa nije podrebno dodatno komentarisati. #ifndef DelayUs #ifndef XTAL_FREQ #define XTAL_FREQ #endif #define #define MHZ *1000 KHZ *1 4MHZ #if XTAL_FREQ >= 12MHZ #define DelayUs(x) { unsigned char _dcnt. _dcnt = (x)*((XTAL_FREQ)/12MHZ).h. while(--_dcnt != 0) continue. } while(--i). a njegov listig prikazan je na slici 3. } #else #define DelayUs(x) { unsigned char _dcnt.c Potprogram je dovoljno jasan. } while(--cnt). U ovom potrogramu je iskoriscena bibliotecki potprogram delay.5 Listing biblioteckog potprograma delay.

'B'. #include <pic. __EEPROM_DATA('v'.'. 'T'. #endif Sl. //upisujemo podatke u EEPROM // GLOBALNE Promenljive unsigned int brojac.#endif extern void DelayMs(unsigned char).h> #include "delay. '0'. '-'. 'e'. DelayMs(250). 'r'. 'e'. '_'. '0'). } /////////////////////////////////////////////////////// /////////////////////////// MAIN ////////////////////// 116 . iz razloga sto LCD displej. '-'. void Delay_1s() // procedura koja unosi kasnjenje { // od 1 sekunde DelayMs(250).9 Program koji upravlja radom LCD-a Ovaj program je malo slozeniji od prethodnog.c" #include "lcd. kao i svaka periferija manipulisu samo sa zapisima u ASCII formatu.h 3.c" __CONFIG(LVPDIS&XT&PROTECT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS) konfigurisemo PIC // __EEPROM_DATA('L'. 'R'. 'C'. DelayMs(250). '0'. '2'. __EEPROM_DATA('s'. Ovde je iskoriscen i interni EEPROM mikrokontrolera za zapis nekih informacija koje se koriste u svrhu evidencije. 'p'.6 Listing biblioteckog potprograma delay. '6'). '0'. Zadatak programa je da broji od 0 do 999 i rezultat prikaze na LCD displeju. '1'). '1'. 'D'. 3. Pored ostalog ovde treba da se obavi konverzija dekadnog broja u niz ASCII cifara. '. DelayMs(250).

// pozicioniramo se (2. kol) lcd_dec2str3(brojac). 1). // pozicioniraj se u prvoj koloni . // pozicioniraj se u prvoj koloni . // definisemo brojanje i prikaz na priblizno 1sekundu brojac++.h> #define LCD_DATA PORTD #define PORTBIT(adr. // Inicializacija LCD displej // resetujemo promenljivu brojac // ovde pravimo masku naseg prikaza na displej lcd_gotoxy(0. Napomena: Ovaj potprogram moze da se upotrbi samo za LCD-ove koji su formata 2X16 karaktera i kompatibilni su sa displejom baziranim na cip-setu HD44780. // ispisi na LCD-u tekst while(1) // beskonacna petlja { Delay_1s(). 3). U potprogramu lcd. 0). #include <pic. // konvertujemo dekadni broj u STRING } } Sl 3. // ogranicavamo brojac do maximalnih 999 lcd_gotoxy(10.11. // iskljucujemo sve interapte lcd_init(). red . Potprogram je preuzet sa http://www. GIE=0. a dodatno je prosiren komentarom.c je ugradjena rutina za konverziju decimalnog broja u niz ASCII karaktera. // 117 .7 koriscen je potprogram lcd.drugi red lcd_puts("Brojac:").com. PORTD=0x00. 1). // uvecavamo brojac za 1 if(brojac > 999) brojac = 0.c koji ima ulogu da upravlja radom LCD-a. // ispisi na LCD-u tekst lcd_gotoxy(0.prvi red lcd_puts("LCD Test"). bit) ((unsigned)(&adr)*8+(bit)) // LCD static bit LCD_E @ PORTBIT(PORTD.void main(void) { TRISD=0x00.htsoft. brojac = 0.7 Listing programa za upravljanje LCD-om U programu sa slike 3.

/* posalji komandu LCD-u */ void lcd_cmd(unsigned char ins) { LCD_RS = 0. DelayMs(2).DelayUs(40). LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | ((ins << 4) & 0xf0). #define lcd_cursor_right() lcd_cmd(0x14) #define lcd_cursor_left() lcd_cmd(0x10) #define lcd_display_shift() lcd_cmd(0x1C) #define lcd_home() lcd_cmd(0x02). #define lcd_putch(x) lcd_data(x) #define lcd_goto(x) lcd_cmd(0x80+(x)). // COMMAND LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | (ins & 0xf0). DelayMs(2). // podaci LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | (ins & 0xf0). } /* ispisi string na LCD-u */ void lcd_puts(const char * s) { while(*s) lcd_data(*s++). DelayUs(40). // // koliko * 8 // ovde definisi specijalne karaktere #define SPECIJALNI_KARAKTERI 64 //----------------------------------------------------------// Procedure za kontrolu LCD-a HD44780 16x2 //----------------------------------------------------------#define LCD_STROBE() LCD_E = 1. LCD_RS = 0. LCD_E = 0 #define lcd_cursor(x) lcd_cmd(((x)&0x7F)|0x80) #define lcd_clear() lcd_cmd(0x01). LCD_STROBE(). LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | ((ins << 4) & 0xf0).static bit LCD_RS @ PORTBIT(PORTD. #define lcd_gotoxy(x. DelayUs(40). } /* posalji podatak LCD-u */ void lcd_data(unsigned char ins) { LCD_RS = 1.y) lcd_cmd(0x80+x+(0x40*y)). LCD_STROBE(). // podaci DelayUs(40). LCD_STROBE(). 2). LCD_STROBE(). } 118 .

iskljuci pomeranje displeja lcd_cmd(0x0C). LCD_STROBE(). // {8 bit interfejs/i cekaj 160uS} LCD_DATA = (LCD_DATA & 0b00001111) | 0x30. LCD_STROBE(). // {8 bit interfejs/i cekaj 160uS} LCD_DATA = (LCD_DATA & 0b00001111) | 0x30. Cursor = Off. 5x7 lcd_cmd(0x06). DelayUs(160). // incrementiraj poziciju. 2 reda. lcd_putch(y+0x30). } /* inicijalizacija LCD-a */ void lcd_init() { // {8 bit interfejs/i cekaj 5ms} LCD_DATA = (LCD_DATA & 0b00001111) | 0x30. // Display = On.// *----------------------------------------// * Konverzija decimalnih brojeva u string // u opsegu od 0 do 999 // *----------------------------------------*/ void lcd_dec2str3(unsigned int x) { unsigned int y. // 4bit. if (x<1000) { y=x/100. DelayUs(160). lcd_putch(y+0x30). LCD_STROBE(). // {4 bit interfejs} LCD_DATA = (LCD_DATA & 0b00001111) | 0x20. } Sl 3. x-=(y*100). lcd_putch(x+0x30). Blink = Off lcd_clear(). DelayMs(5). DelayUs(160). } else lcd_puts("Err"). LCD_STROBE().8 Listing potprograma lcd.c 119 . lcd_home(). lcd_cmd(0x20+0x08). y=x/10. x-=(y*10).

3.10 Program za komunikaciju razvojnog sistema sa racunarom Ovaj program ima za cilj da broji od 0 do 99 i da rezultat prikaze na racunaru. Program nema neku prakticnu svrhu, kao ni prethodni, vec mu je jedini cilj edukacija. Pokazuje kako se vrsi podesavanje USART modula mikrokontrolera. Brzina prenosa podataka dosta zavisi od izabranog oscilatora, o cemu je bilo reci u prethodnim odeljcima. Veoma lako moze da se promeni i da se koristi kao potprogram u nekim slozenijim programima. Komunikacija je asinhrona serijska bez koriscenja prekidnih rutina.

#include <pic.h> #include "delay.c" __CONFIG(LVPDIS&XT&PROTECT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS); // konfigurisemo PIC __EEPROM_DATA('R', 'S', '2', '3', '2', '_', '_', '_'); __EEPROM_DATA('v', 'e', 'r', '-', '1', '.', '0', '0'); __EEPROM_DATA('j', 'u', 'n', '-', '2', '0', '0', '6'); PIC_CLK 4000000 // frekvencija XTAL-a BAUD 19200 // RS232 baud rate DIVIDER ((PIC_CLK/(16UL * BAUD) -1)) // interni HIGH_SPEED 1 // interno podesavanje RS232 registara

#define #define #define proracun #define

// PROMENLJIVE unsigned char brojac; unsigned char primljeni_podatak; // PROCEDURE void Delay_1s() // procedura koja unosi kasnjenje { // od 1 sekunde DelayMs(250); DelayMs(250); DelayMs(250); DelayMs(250); } // slanje jednog karaktera void RS232_putch(unsigned char c) { while(!TXIF); //prelazi u '1' kada je prazan TXREG = c; DelayUs(60);

120

} // prijem jednog karaktera unsigned char RS232_getch() { if(RCIF) //prelazi u '1' kada je prun { RCIF = 0; return RCREG; } CREN = 0; //ukoliko je doslo do greske obrisi je CREN = 1; //enable reception return 255; // ako nema podatka primljenog } // slanje stringa void RS232_putst(register const char *str) { while((*str)!=0) { RS232_putch(*str); if (*str==13) RS232_putch(10); if (*str==10) RS232_putch(13); str++; } } // *----------------------------------------// * Konverzija decimalnih brojeva u string // u opsegu od 0..99 za RS232 komunikaciju // *----------------------------------------*/ void RS232_dec2str2(unsigned int x) { unsigned int y; if (x<100) { y=x/10;RS232_putch(y+0x30);x-=(y*10); RS232_putch(x+0x30); } else RS232_putst("Err"); } void main(void) { TRISA = 0b11111111; TRISB = 0b00000000; TRISC = 0b11111111; ADCON1 = 0b10000111; // Set up A/D as Right justified,

121

// (5 analog channels = digital inputs xxxx 011x) GIE = 0; // SERIAL PORT SETUP SPBRG = DIVIDER; BRGH = HIGH_SPEED; //data rate for sending SYNC = 0; //asynchronous SPEN = 1; //enable serial port pins CREN = 1; //enable reception SREN = 0; //no effect TXIE = 0; //disable tx interrupts RCIE = 0; //disable rx interrupts TX9 = 0; //8-bit transmission RX9 = 0; //8-bit reception TXEN = 0; //reset transmitter TXEN = 1; //enable the transmitter while(1) // beskonacna petlja { Delay_1s(); RS232_putst("Trenutno stanje brojaca je: "); RS232_dec2str2(brojac); RS232_putch(13); // ADCII znak (Return) za sledeci red if(++brojac > 99) brojac = 0; // ukoliko sa PC racunara dodje komanda R ili r resetuj brojac primljeni_podatak = RS232_getch();
if((primljeni_podatak=='R')||(primljeni_podatak == 'r')) brojac=0;

} } Sl 3.9 Listim programa za komunikaciju PC masine sa razvojnim sistemom Na slici 3.10 je dat oblik potprograma koji moze da koristi kod kreiranja nekih slozenijih programa. U njemu je sadrzana konverzija decimalnog broja u niz ASCII karaktera, kao i predaja i prijem podataka ka/iz serijskog porta.

#include <pic.h> #include „delay.c“ // slanje jednog karaktera void RS232_putch(unsigned char c) { while(!TXIF); //prelazi u ’1’ kada je prazan TXREG = c; DelayUs(60); }

122

// prijem jednog karaktera unsigned char RS232_getch() { if(RCIF) //prelazi u ’1’ kada je pun { RCIF = 0; return RCREG; } CREN = 0; //ukoliko je doslo do greske obrisi je CREN = 1; //enable reception return 255; // ako nema podatka primljenog } // slanje stringa void RS232_putst(register const char *str) { while((*str)!=0) { RS232_putch(*str); if (*str==13) RS232_putch(10); //prelaz u novi red if (*str==10) RS232_putch(13); //vrati se na pocetak reda str++; } } // *----------------------------------------// * Konverzija decimalnih brojeva u string // u opsegu od 0..99 za RS232 komunikaciju // *----------------------------------------*/ void RS232_dec2str2(unsigned int x) { unsigned int y; if (x<100) { y=x/10;RS232_putch(y+0x30);x-=(y*10); RS232_putch(x+0x30); } else RS232_putst(„Err“); } Sl 3.10 Listing potprograma za komunikaciju razvojnog sistema sa PC masinom S obzirom da je u predlogu ostvaruje serijska komunikacija izmedju mikrokontrolera i PC masine, potrebno je da na PC racunaru postoji neki terminal program koji podrzava ovaj tip komunikacije. Jedan tipican usluzni program ovog tipa je ''Terminal_v1.9b'', koji je zapisan na prilozenom disku (u folderu RS232_Terminal pokrenuti aplikaciju Terminal_v1.9b.exe). Pre pocetka komunikacije neophodno je definisati parametre serijskog prenos podataka (bitska brzina, broj bitova po karakteru, parnost, broj stop bitova, tip handshake, kao i

123

Ukoliko je sve u redu i COM port uspesno inicijalizovan potrebno je kliknuti na dugme [Connect]. a u prozoru terminala bi trebao da se pojavi rezultat izvrsenja programa. 124 .komunikacioni port po se predaju i primaju podaci).

. gde smo slikovito opisali kako se i kojim redosledom softver instalira i listing samih programa koje smo dali i time kompletirali razvojni sistem. Ivan Antic 125 . To je bila i tema prvog poglavlja ovog rada. Od velike koristi nam je bila literatura koju smo uspeli da nadjemo surfujuci po Internetu. Slobodan Aleksic. Pre svega ''PIC16F87X Data Sheet'' iz koje smo koristili detalje koji se odnose na tehnicke karateristike mikrokontrolera. Moramo pomenuti nekoliko skripti i diplomskih radova koji su na Internetu postavile nase kolege i njihovi nastavnici sa tehnickih fakulteta bivse Jugoslavije. U trecem delu smo integrisali potreban softver za punjenje programa u mikrokontroler.Zakljucak Kao i realizacija prakticnog dela naseg zadatka. S postovanjem: Branislav Dimitrijevic. nimalo nije bilo jednostavno opistai citav razvojni sistem i objasniti sve njegove delove. U drugom delu opisana je hardverska struktura sistema zasnonovana na mikrokontroleru PIC16F877A.

2 Raspored pinova na kucistu logickog kola 74LS07 (pogled odozgo) 126 .D.1 Logicka sema i funkcionalna tabela logickog kola 74ls07 Ovo kolo se pakuje u 14-pinsko DIP pakovanje kao na slici. Naponi napajanja se dovode na nozice 14 i 7.Dodatak 1 Sl. Sl D. a ostali pinovi sluze kao ulazni i izlazni pinovi pojedinih kola unutar cipa.

potrosnja struje i radna temperatura kola) 127 .nivoi.4 Vreme uspona i vreme opadanja logickih nivoa Sl.Sl.D.D.D.5 Elektricne karakteristike logickog kola 74ls07 (napon napajanja.3 Logicka sema bafera Sl.

Sl.6 Elektricne osobine logickog kola 74ls07 (strujna i naponska ogranicenja) Sl.7 Fizicke dimenzije logickog kola 74ls07 128 .D.D.

izgled kucista.9 Naponska.temperaturna i ogranicenja snage tranzistora BC557 129 . Sl.strujna .8 Raspored nozica tranzistora BC557 Sl.D. fizicke dimenzije i elektricne karakteristike tranzistora BC557 date su na slikama od D8 do D12.D.Raspred nozica.

10 Elektricne karakteristike tranzistora BC557 Sl.D.Sl.D.11 Zavisnost parametra hfe od struje kolektora 130 .

D.Sl.12 Fizicke dimenzije tranzistora BC557 131 .

Na slici (sl.D.D.13) prikazan je njihov izgled i njihovi tehnicki podaci: Sl.13 Tehnicki podaci i izgled tastera 132 .

D.Sl.15 Propagaciono vreme pri slanju i prijemu za MAX232 133 .D.14 Tehnicki parametri i fizicki izgled koriscenih dioda Sl.

D.17 Elektricne karakteristike MAX232 134 .Sl.D.16 Logicka sema i fizicki izgled MAX232 Sl.

Sl.18 Elektricne karakteristike maks 232 Sl.D.19 Parametri usmeraca 135 .D.

D.21 Fizicki izgled stabilizatora 136 .Sl.20 Fizicki izgled usmeraca Sl.D.

Dodatak 2 Fizicki izgled razvojnog sistema 137 .

. satelitske kimunikacije. Aleksic. godine u Surdulici. Dimitrijevic. Interesovanja: Primena mikroracunara u kolima sa pokretnim LED displejom.1983. projektovanje telekomunikacionih sistema. U toku studiranja izradio je par projekata medju kojima je i ovaj. rodjen 04. smer za telekomunikacije.02.Branislav R. kablovska televizija. Studije upisao 2001.1983. 138 . gde je zavrsio osnovnu skolu i gimnaziju. U istom mestu zavrsio je srednju tehnicku skolu na smeru automatika. Student je pete godine.. Antic. Osnovnu skolu i Gimnaziju zavrsio u rodnom gradu. Slobodan P. projektovanje telekomunikacionih sistema… Ivan S. godine u Vranju. 1982. Upisuje 2002. godine na Elektronskom fakultetu u Nisu. smer telekomunikacije.. web programiranje. rodjen 21.. na kome i danas uspesno studira.Elektronski fakultet u Nisu je upisao 2002. obrada i digitalni prenos analognih signala. Intresovanja: Mikroracunarski sistemi. Interesovanja: mikroprocesorki i mikrokontrolerski sistemi. elektroakustika. 05. godine u Prokuplju. rodjen 05.05.godine na smeru telekomunikacije. mobilne telekomunikacije. godine Elektronski fakultet u Nisu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful