Elektronski fakultet u Nisu Mikroprocesorski sistemi

RAZVOJNI SISTEM ZA MIKROKONTROLER PIC 16F877A

Mentor: Prof.Dr Mile Stojcev

Studenti: Branislav Dimirijevic, Slobodan Aleksic, Ivan Antic

Sadrzaj:
UVOD-----------------------------------------------------------------------------------1.MIKROKONTROLERI------------------------------------------------------------1.1 Mikroprocesori u odnosu na mikrokontrolere-------------------------------1.2 Mikroprocesori------------------------------------------------------------------1.3 Mikrokontroleri ----------------------------------------------------------------1.4 Razlika izmedju mikroprocesora i mikrokontrolera------------------------1.5 Terminologija-------------------------------------------------------------------1.6 Mikroracunar--------------------------------------------------------------------1.7 Ostala kola za podrsku rada sistema----------------------------------------- 1.8 Mikrokontroler PIC16F877A--------------------------------------------------1.9 Osnovne karakteristike mikrokontrolera PIC16F877A--------------------1.10 Kratak opis mikrokontrolera PIC16F877A---------------------------------1.11 Raspored nozica ---------------------------------------------------------- ----1.12 Generator takta (Oscilator)----------------------------------------------- ---1.13 Takt/Instrukcijski ciklus------------------------------------------------------1.14 Reset-----------------------------------------------------------------------------1.15 Watchdog timer----------------------------------------------------------------1.16 Prekidi---------------------------------------------------------------------------1.17 U/I portovi----------------------------------------------------------------------1.18 A/D konverzija-----------------------------------------------------------------1.19 Strujna,naponska i temperaturna ogranicenja------------------------------1.20 Organizacija memorije--------------------------------------------------------1.21 Tajmeri -------------------------------------------------------------------------1.22 CCP moduli --------------------------------------------------------------------1.23 Ostale periferne jedinice------------------------------------------------------1.24 Set instrukcija mikrokontrolera PIC16F877A-----------------------------2.HARDVERSKA STRUKTURA RAZVOJNOG SISTEMA------------------2.1 Programator---------------------------------------------------------------------2.2 Modifikovani Tait programator-----------------------------------------------2.3 Mikrokontrolerski sistem-------------------------------------------------------2.4 Tasteri-----------------------------------------------------------------------------2.5 Led--------------------------------------------------------------------------------2.6 Max232---------------------------------------------------------------------------2.7 Deo za ispravljanje i stabilizaciju napona------------------------------------2.8 Deo za analogno-digitalnu konverziju----------------------------------------2.9 Deo za povezivanje LCD-a----------------------------------------------------2.10 Povezivanje kola za reset i oscilatora---------------------------------------2.11 Fizicki izgled stampanih plocica---------------------------------------------2.12 Tabelarni prikaz komponenata sa vrednostima koriscenih za razvojni sistem---------------------------------------------------------------------------------3.PRATECI SOFTVER ZA PC I DEMO PROGRAMI-------------------------4 5 5 5 7 8 8 9 10 10 11 11 13 14 16 17 22 22 24 31 32 33 37 37 38 39 60 60 63 63 64 65 67 67 68 68 73 73 75 78

2

3.1 Instalacija softvera--------------------------------------------------------------3.2 Kreiranje aplikacija na programskom jeziku C za mikrokontroler PIC16F877A-------------------------------------------------------------------------3.3 Tipovi podataka-----------------------------------------------------------------3.4 Prekidi----------------------------------------------------------------------------3.5 Primena programskog jezika C (primeri) -----------------------------------3.6 Upisivanje parametara u DATA EEPROM----------------------------------3.7 Opcije za optimizaciju kôda pri kompajliranju -----------------------------3.8 Program za ukljucivanje i iskljucivanje LED-------------------------------3.9 Program koji upravlja radom LCD-a-----------------------------------------3.10 Program za komunikaciju razvojnog sistema sa racunarom-------------ZAKLJUCAK-------------------------------------------------------------------------DODATAK-----------------------------------------------------------------------------

78 105 106 107 108 110 111 111 116 120 125 126

3

testiranja i usavrsavanja citavog sistema. korisnik prethodno definise u programu i komunikacija sa racunarom gde. LCD-om i komunikaciju s racunarom. male dimenzije i nisku cenu. Realizacija ovakvog sistema zahtevala je veliku upornost. lemljenja komponenata na ploce. jedostavnost.trud i pozrtvovanje pocev od idejnog resenja zadatka. ne zahteva se slozeni eksterni hardver da bi se realizovao mikroračunarski sistem. Razvojni sistem je. kako se do njega dolazi. malih je dimenzija i mala je potrosnja energije.takodje. vezan devetopinskim kablom. centralana komponenta naseg sistema je mikrokontroler PIC16F877A. Drugi deo ce sadrzati hardverski opis citavog sistema. pre svega. 4 . Komunikacija korisnika sa ovim sistemom omogucena je sa 7 tastera od kojih je jedan Reset taster.a ostali su tasteri za odabir režima rada. Naravno. preko projektovanja plocica u programskom paketu “Protel” . Cilj nam je bio da od svih ideja odaberemo onu pravu koja podrazumeva. stampanja plocica. Ovaj mikrokontroler je izradjen u CMOS tehnologiji sa ugradjenom FLASH i EEPROM memorijom za memorisanje programa i podataka. Po zavrsetku programiranja na monitoru racunara dobijamo informaciju da je zahtevano ucitavanje programa u mikrokontroler zavrseno i tada mozemo poceti sa radom. za komunikaciju sa racunarom. memorije i periferija. mozemo posmatrati brojac na monitoru racunara i resetovati ga sa Reset tastera na nasem sistemu. Program napravljen na racunaru se uz pomoc adekvatnog softvera (mi smo koristili IC-Prog) i 25-to pinskog kabla prenosi u nas razvojni sistem. a u trecem delu cemo detaljno opisati kako se kreira program na racunaru koji treba loadovati (ucitati) u PIC. kako se on instalira i kako ga treba podesiti na racunaru. koji softver se koristi u te svrhe. na primer. PIC16F877A ima tipicnu RISC arhtekturu. Ova arhitektura karakterise se manjim skupom instrukcija koje se brze izvsavaju od instrukcija kod CISC arhitekture. Tu cemo se potruditi da kroz primere objasnimo kako se koristiti razvojni sistem i kako funkcionise sam mikrokontroler. Korisnik od sistema moze da dobija informacije o njegovom radu na tri nacina: preko LED indikatora koji se pali onako kako je to korisnik unapred programski definisao u odredjenom modu rada. U daljem tekstu cemo se truditi da detaljnije opisemo svaki deo sistema i da pokazemo kako citav sistem radi. Pritiskom svakog tastera izvrsava se razlicita sekvenca programa koja se nalazi u mikokontroleru. ali permanentnim ispitivanjem smo se uverili da i ovo nase resenje daje dobre rezultate. U prvom poglavlju reci cemo nesto vise o samom mikrokontroleru PIC 16F877A.UVOD Sistem oplemenjen mikrokontrolerom u potpunosti zamenjuje coveka. Tu ga prihvata programator koji puni mikrokontrler zahtevanim programom. LCD-a na kome se ispisuje tekst koji. U ovom trenutku smo svesni da je resenje moglo da bude efikasnije. To nas je podstaklo da odaberemo zadatak koji zahteva realizaciju razvojnog sistema sa LED indikatorima. Zahvaljuci cinjenici da mikrokontroler PIC16F877A firme Microchip pretstavlja integraciju centralne procesorke jedinice (CPU).

odredjeni broj radnih registara. A/D i D/A konvertore i dr.2 Mikroprocesori Na slici 1.tajmeri. kola za taktovanje i sinhronizaciju i kola koja se koriste za prihvatanje zahteva za prekid. SP. na jedinstvenom cipu.1 koja predstavlja jedan detaljan blok dijagram mikroracunarskog sistema.1 Detaljni blok dijagram mikroracunarskog sistema 1. Dok je mikroprocesor (CPU) na jedinstvenom cipu sam. Mikrokontroleri 1.).1.1 Mikroprocesori u odnosu na mikrokontrolere Da bi ukazali na to kakva razlika postoji izmedju mikroprocesora i mikrokontrolera analiziracemo sliku 1. Sl. CPU cine sledeci blokovi: ALU.2 prikazan je blok dijagram mikroprocesora. PC. RAM i ROM memoriju i ostale ulazno-izlazno orijentisane gradivne blokove (paralelni i serijski interfejsi . sadrzi CPU. logika za prihvatanje prekida. 5 . mikrokontroler.1.

obavlja izracunavanja nad podacima i memorise rezultate izracunavanja na disku kao i da za potrbe korisnika prikaze te rezultate na displeju (CRT. odredjeni broj ulaznoizlaznih uredjaja.2 Blok dijagram mikroprocesora(CPU-a) Da bi se kompletirao mikroracunarski sistem pored mikroprocesora potrebno je dodati ROM.1. RAM memorijske dekodere. kakvi su paralelni i serijski portovi za podatke. A/D i D/A konvertori i drugo.). mis i CRT displej tada se taj ''mali racunar'' moze koristiti za razlicite aplikacije opste namene. cesto se javlja i potreba da se ugrade i kontroleri prekida.Sl. Pored ulazno-izlaznih uredjaja specijalne namene. kao i tastatura. CD drajver). kao i brojaci/tajmeri ciji je zadatak da oslobode CPU od obavljanja U/I aktivnosti. LED i dr. Programi koje koristi 6 . TFT. Kada se u sistem instaliraju i uredjaji za masovno memorisanje (hard disk. oscilator. DMA kontroleri. Osnovna namena CPU-a je da pribavlja podatke.

ROM.1. Mikrokontroler u toku svog rada koristi fiksni program koji je smesten u ROM-u i koji se ne menja u toku zivotnog veka sistema.mikroprocesor memorisani su na disku odakle se citaju i smestaju u RAM. generatore takta i dr. Sl. PC. SP. 1. Deo programa. se obicno smesta i u ROM-u. registre i dr. obavlja ogranicenu obradu nad tim podacima. Kao i mikroprocesor.3. najcesce malog obima. ali takodje i RAM. koji sadrzi sve gradivne blokove CPU-a (ALU. paralelne i seriske U/I portove. koji pribavlja podatke. i upravlja svojim okruzenjem na osnovu rezultata izracunavanja.3 Blok dijagram mikrokontrolera 7 . i mikrokontroler je uredjaj opste namene. Mikrokontroler je u sustini pravi ''mali racunar'' na cipu.3 Mikrokontroleri Blok dijagram mikrokontrolera prikazan je na slici 1.).

Ovaj softver kreira onaj koji odredjuje kako ce mikrokontroler raditi. Veliki broj ulazno-izlaznih pinova mikrokontrolera se moze koristiti za vise namena sto se softverski definise. kao sto su recimo Atmel mikrokontroleri ili serijski EEPROM.5 Terminologija Kako bi opis mikrokontrolera bio jasni dacemo. TAIT programator. Mikroprocesori su najcesce CISC tipa. Programator – uredjaj koji omogucava da program bude upisan u memoriju mikrokontlolera. dok operativnost mikroprocesora bez spoljne memorije i U/I podsistema nije moguca. dok se kod mikrokontrolera brzi prenos bitova obavlja u okviru cipa. U/I je neophodan u vecini slucajeva da omoguci mikrokontroleru da komunicira. 8 . pre svega. pri cemu je arihitektura i skup instrukcija projektovan za manipulisanje podacima obima bajt ili bit. 1. Basic.Mikrokontroler koristi ogranicen skup jedno. Mikrokontroler komunicira sa spoljnim svetom (pribavlja i predaje podatke) preko svojih pinova. Za manipulisanje sa podacima tipa bit. Asembler. Paskal. Mikroprocesori su projektovani za brzi prenos podataka iz programa sa spoljno adresiranih lokacija u cip. upravlja ili cita informacije. PONY programator. Mikrokontroler moze da funkcionise kao racunar bez dodataka spoljnih gradivnih blokova (memorije i U/I uredjaja). 3. dok mikrokontroleri jedan ili dva. Nabrojimo samo neke koji se najcesce koriste: AllPIC programator. Softver – informacije koje su mokrokontroleru potrebne za rad. Za kopiranje podataka iz spoljne memorije u CPU koriste veci broj op-kôdova.4 Razlike izmedju mikroprocesora i mikrokontrolera Razlike su brojne ali one koje su najvaznije su sledece: 1. Bez softvera mikrokontroler nije upotrebljiv. objasnjenja za neke osnovne termine koje cemo koristiti u daljem tekstu: U/I pin – spoljni pin prema spoljasnjem svetu koji se moze konfigurisati kao ulazni. Ovi programatori u stanju su da programiraju pored PIC mikrokontrolera i dosta drugih tipova kola slicnih funkcionalnosti (sto zavisi uglavnom od tipa programatora). U nasem projektu smo koristili TAIT programator i softver za njega Icprog. 4. 1. Postoje razni programatori za PIC mikrokontrolere. Softver se moze kreirati u raznim jezicima kao sto su: C. odnosno izlazni. dok je kod mikrokontrolera taj broj veci.ili dvo-bajtnih instrukcija koje se koriste za pribavljanje programa i podataka iz interne memorije. Nesto vise o ovom programatoru recicemo kasnije. 2. mikroprocesori koriste jedan ili dva tipa instrukcija.

Ako je procesor realizovan na jedninstvenom cipu. Kada na jedinstvenom cipu postoji mikroprocesor. Vecinu ovih gresaka ce pronaci kompajler. Provera gresaka je vec ugradjena i ona je veoma korisna mogućst u trazenju gresaka u programu posto se greske markiraju za vreme procesa asembliranja.HEX. U/I podsistem i memoriski podsistem.4 Tipican mikroracunarski sistem 9 . Izvorna datoteka se mora prvo obraditi (iskompajlirati) kako bi je mikrokontroler razumeo. Bagovi – greske koje mi kreiramo nenemerno u toku pisaja programa.Izvorna datoteka – program napisan u asemblerskom jeziku koji mi razumemo.1.. Sl.OBJ ili . tada se on naziva mikroprocesor.6 Mikroracunar Mikroracunar je sastavljen od tri osnovna dela: Procesor (CPU). i ograniceni iznos memorije i ulaza –izlaza tada se to integrisano kolo naziva mikrokontroler. MPASM je najnovija verzija asemblera firme Microchip koji podrzava celu PIC familiju. Asembler / kompajler – softverki paket koji prevodi izvornu datoteku u objektnu. Svaki deo moze varirati u kompleksnosti. Na slici 1.HEX zavisno od direktive u asembleru. od osnovnog pa do jako slozenog. Ovde spadaju greske od jednostavnih u kucanju do pogresnog koriscenja sintakse jezika. 1. Mi cemo u nasem projeku i za nas programator koristiti datoteke sa ekstenzijom . Ekstenzija ove datoteke je . Objektna datoteka – ovo je datoteka koju generise asembler / kompajler.4 prikazan je jedan tipican mikroracunarski sistem.

1. • memorijama razlicitog tipa(EEPROM. I pored prednosti koje se nude integracijom postoji jedan ozbiljan nedostatak koji se ogleda u malom iznosu implementirane memorije (reda kB) i relativno skromnim mogucnostima ulazno-izlaznog podsistema (dva do tri paralelna porta. Memorija – moze biti RAM. autonomna bateriska ili kombinacija.Ukazimo sada u kratkim crtama na strukturu i funkcije koje obavljaju osnovni gradivni blokovi mikroracunarskog sistema: Centralna procesorska jedinica (CPU) – srce sistema i moze biti realizovana kao 4.). EEPROM i FLASH tipa ili bilo koja njihova kombinacija. Pas-cuvar (watchdog timer). 1.serijski portovi.RAM.koristi se kod sistema za rad u realnom vremenu da obavesti procesor o tome da je istekao krajnji rok izvrsenja zadatka ili da aktivira procesor iz stanja HALT u slucaju ako se rad procesora zaustavi kada se procita neki pogresan op-kod ili dr. Ulaz/Izlaz (U/I) – cine ga blokovi koji mogu da obavljaju digitalne. analogne i specijalne funkcije.LCD i dr. memoriju. Oscilator moze biti napravljen od diskretnih elemenata ili kao gotov modul. ROM. integrisni su unutar samog cipa.moze biti izveden kao ispravljacka jedinica. 8 ili16-bitna procesorska jedinica. Mikrokontroleri imaju integrisane sve gore pobrojane gradivne blokove: CPU. do tri tajmera. PIC familija mikrokontrolera podrzava rad sa: • velikim brojem U/I uredjaja(paralelni portovi. jedan ADC). watch-dog timer i U/I. Njegova uloga je da sinhrono pobudjuje sva kola u okviru mikroracunarskog sistema. Sistem za napajanje.jedan do dva UART-a.ROM) 10 . Jedinica za napajanje moze biti izvedena kao linearna (konvertor je tipa AC-DC). U ovom poglavlju cemo se truditi da detaljnije opisemo ovo integrisano kolo. Memorija se koristiti za cuvanje programa i podataka.8 Mikrokontroler PIC16F877A Kao sto je u uvodu naglaseno centralna komponenta naseg sistema je mikrokontoler PIC16F877A firme Microchip. EPROM. Preko ulazno-izlaznog podsistema mikrokontroler komunicira sa spoljnim svetom.FLASH. kao prekidacki regulator tipa DC-DC konvertor( konverzije tipa AC-DC-DC) ili neka kombinacija.7 Ostala kola za podrsku rada sistema Oscilator –je taktni generator mikroracunar. oscilator.

dok je programski kôd 14-bitni. <0.10 Kratak opis mikrokontrolera PIC16F877A Kao sto smo vec naglasili mikrokontroler PIC16F877A poseduje tipcnu RISC arhitekturu.D.5V Mala potrosnja energije: 1. 20µA pri naponu od 3V i radnom taktu od 32kHz 3. kada je fref = 20 MHz Op-kôd obima14bita Harverski magacin sa osam nivoa Tri nacina adresiranja: -direktno -indirektno -relativno Programska memorija kapaciteta 8 kx14-bitnih reci realizovane u FLASH tehnologiji Memorije za podatke tipa RAM kapaciteta 368x8 bita Memorije za podatke EEPROM tipa kapaciteta 256x8 bita Prekidi ( do 14 izvora prekida) U/I portovi: A. ako koristimo oscilator 11 .9 Osnovne karakteristike mikrokontrolera PIC16F877A: • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Visoko performansni RISC CPU 35 instrukcija obima jedne reci Radna frekvencija . Arhitektura poseduje odvojene magistrale za podatke i programski kôd. <1µA u standby nacinu rada 1.reset pri ukljucenju napajanja(POR) Power-up timer-unosenje kasnjenja nakon ukljucenja napajanja (PWRT) Oscillator Start-up Timer-unosenje kasnjenja nakon stabilizovanja radne frekvencije oscilatora(OST) Sleep -rezim rada za stednju energije Watchdog timer sa sopstvenim integrisanim RC oscilatorom za nezavisni rad Izbor tipa oscilatora Mala potrosnja.6 mA pri naponu od 3V i radnoj frekvenciji od 4 MHz 2. Obim podataka je 8-bitni.USART Paralelna komunikacija: PSP Power-on Reset.B.1. Dakle. Moguce je protocno izvrsenje (pipelining). Sve insrukcije su istog obima (osim instrukcija grananja) i izvsavaju se za cetiri taktna intervala.C.E Tri tajmera: -Timer0: 8-bitni tajmer/brojac dogadjaja -Timer1: 16-bit tajmer/brojac dogadjaja -Timer2: 8-bit tajmer/brojac dogadjaja 10-to bitni 8-kanalni Analogno-Digitalni (A/D) konvertor Seriska komunikacija: MSSP.velika brzina rada Radni napon od 2V do 5.fref = DC-20 MHz Trajanje taktnog intervala tcpu = 200 ns.

5) mogu se uociti sledeci gradivni blokovi: • Flash programska memorija – 8 kiloreci obima 14 bita • RAM (File Registers) – 368 bajtova • Aritmetičko-logička jedinica (ALU) • Akumulator (Working Register) • Hardverski magacin (Stack) organizivan u 8 nivoa • EEPROM memorija podataka obima 256 bajtova • Razne periferne jedinice (portovi. USART.) Sl.. A/D konvertor. Sa blok dijagrama (slika 1.1. tajmeri. od 20 MHz dobijamo da ciklus instrukcuije traje 200 ns.5 Blok dijagram mikrokontrolera PIC16F877A 12 .npr...

Standardno se koristi kao Reset. a u procesu programiranja kao pin za dovodjenje visokog napona (13V). serijske komunikacije). Na slici 1. Nozice OSC1 i OSC2 (pinovi 13 i 14) sluze za priklucivanje oscilatorskih komponeti (RC-kolo ili kvarc). One su grupisane u pet portova (PORTA-PORTE) i svaki od njih mozemo konfigurisati kao ulazni ili izlazni.6 Raspored nozica mikrokontrolera PIC16F877A • • • • Napajanje od +5V se dovodi na pinove VDD (11 i 32) a masa na pinove VSS (12 i 31).1. ADC. Pin 1 (MCLR/VPP) ima dvostruku ulogu. 13 .11 Raspored nozica Jezgro mikrokontrolera PIC16F887A pakuje se u 40-pinsko DIP pakovanje ili u 44-pinska kucista QFP i PLCC tipa.6 prikazan je raspored nozica kod 40-to pinskog DIP pakovanja: Sl. Ostalih 33 pina prestavljaju U/I linije.1. Osim opste namene vecina pinova ima i specificnu namenu koju dobija u slucaju koriscenja nekih specijalnih periferija mikrokontrolera (brojaca.

Sl. Cext se moze i izostaviti. Van ovog opsega rad oscilatora postaje nestabilan i osetljiv na spoljne uticaje.kao i radne temperature. Sl.1. vrednosti Rext i Cext . Kod vremenski kriticnih aplikacija treba ugradjivati kvarcni oscilator ili keramicki rezonator.12 Generator takta (Oscilator) Moguce su cetri varijante u konfiguraciji oscilatora: LP Low Power Crystal XT Crystal / Resonator HS High Speed Crystal / Resonator RC Resistor/Capacitor Kontroler moze da radi i na 32 kHz i tada ima jako malu potrosnju.1.7 Nacin povezivanja RC oscilatora Frekfencja oscilovanja zavisi od napona napajanja.1. Na OSC2/CLKOUT generise se taktni impuls cija je perioda cetiri puta veca od periode oscilatora. Najednostavnija varijanta je RC oscilator(slika 1.Ova varijanta oscilatora moze se koristiti u aplikacijama gde se precizna procena vremenskih intervala ne zahteva. Rext treba da je u granicama od 5k do 100k. Vrednosti kondenzatora C1 i C2 (slika 1.8 Nacin povezivanja XT oscilatora Preporuka proizvodjaca za vrednosti C1 i C2 kod nekih konfiguracija je: 14 .7). treba da su jednaki. ali zbog stabilnosti se preporucuje 20pF.8).

0 MHz Tabela 1.1 LP 32 kHz 200 kHz Tabela 1.0 MHz 4.0 MHz 10.11). Bice prikazano kako se spaja kristalni oscilator sa mikrokontrolerom (slika 1.1.3 4.2 100 kHz 455 kHz 2.10) i kako izgleda oblik signala generisan iz oscilatora u trenutku ukljucenja (slika 1. Oscilatoru treba neko vreme ΔT da se stabilizira na potrebnu frekvenciju i amplitudu 15 .9.Nacin povezivanja spoljnjeg oscilatora Najcesce se koristi spoljni kristalni oscilator (XT) radne frekvencije 4MHz.0 MHz 8.Tabela 1.9: Sl.0MHz 68-100pF 15-33pF XT 100-150pF 47-100pF 15-33pF 15-33 HS 15-33pF 15-33pF 15-33pF Rezonator Rezonator Kristal Kristal Kristal Rezonator Rezonator Rezonator Kristal Kristal Kristal Kristal Kristal Moguce je i da se oscilacije dovode iz nekog spoljnjeg izvora kao sto je prikazano na slici 1.

U zavisnosti od trenutka generisanja u okviru ciklusa instrukcija taktni signali Q1-Q4 se koriste za sledece namene: • Q1-pribavljanje instrukcije iz programske memorije • Q2-dekodiranje naredbe iz prethodnog instrukciskog ciklusa • Q3-izvrsenje naredbe iz prethodna dva instrukciska ciklusa • Q4-prenos op-kôda naredbe pozvane u Q1 u instrukcijski registar.12a). U toku intervala Q2 dekodira se instrukcija pribavljena u TCY1. Skup ovih signala cine jedan instrukciski ciklus(slika 1.12 Vremenski dijagram i protocnost kod izvrsavanja instrukcije a).1. prebacuje se u instrukciski registar. Sl.Q2.10 Spajanje kristalnog oscilatora oscilatora Sl.Vremenski dijagram 16 .12a).1.1. stanje programskog brojaca (PC) se uvecava za 1 i pribavlja naredna instrukciju iz programske memorije.Q3 i Q4. a u toku Q3 se izvrsava instrukcija pribavljena u TCY0. U toku taktnog impulsa Q1 instrukcijskog ciklusa TYC2. instrukcija pribavljena u toku Q1.Sl. U cetvrtom taktu Q4 instrukciskog ciklusa TCY2 se.11 Oblik signala pri ukljucenju 1.13 Takt/instrukciski ciklus Takt koji se dovodi na nozice oscilatora OSC1 u mikrokontroleru se deli na cetiri vremenski nepreklapajuca taktna signala nazvana Q1. Uzmimo za primer instrukciski ciklus TCY2 (slika 1.

Sl 1. Nakon izvrsenja instrukcije CALL SUB_1 vrednost programskog brojaca se postavlja na adresu insrukcije koja se nalazi na labeli 5.13) 17 .12b postoje dva stepena u protocnoj obradi. treba ga resetovati. u principu. Napomenimo da je instrukcija sa labele 3 tipa bezuslovno grananje tako da. U toku TCY3 pribavlja se instrukcija sa labele 4 tipa BSF PORTA. i izvrsava se instrukcija sa labele 2. Kao sto se vidi sa slika 1. U toku TCY2 pribavlja se instrukcija sa labele 3 koja je tipa CALL SUB_1 i pretstavlja poziv potprograma 1. porebno ju je preko otpornika povezati na pol napajanja Vdd (slika 1. Neka je protocni sistem inicijalno prazan. ona treba da pretstavlja neku operaciju tipa NOP (da ne menja statusne markere procesora kao i stanja procesora). a drugi na izvrsenje. a izvrsava instrukcija na labeli 4 koja je sa stanovista procesora i programa operacija tipa NOP. efekat izvrsenja instrukcije sa labele 4 ne treba da bude vidljiv.12b prikazan je protocni nacin izvrsenja sekvence od 5 instrukcija. 1. U toku TCY1 izvrsava se instrukcija sa labele 1 i pribavlja instrukcija sa labele 2 tipa MOVWF PORTB.12 b) Protocnost kod izvrsenja sekvence instrukcije Na slici 1. Ako se mikrokontroler “zakoci” .tj. U toku TCY0 pribavlja se instrukcija sa labele 1 tipa MOVLW 55h. U toku TCY4 pribavlja se instrukcija sa labele 5 tipa Instruction @ address SUB_1 (prva naredba potprograma). Prvi se odnosi na pribvljanje. Da bi sprecili slucajno dovodjenje “0” na MCLR nozicu.14 Reset Reset sluzi da bi sve registre mikrokontrolera doveli u pocetni polozaj. BIT3 i izvrsava insrukcija sa labele 3.ili smo ga tek ukljucili. U TCY5 pribavlja se druga naredba potprograma i izvrsava prava.

Sl.1. Sl.1. 1.7 V).2 – 1. Sema kola za POR reset je prikazana na slici 1. Povezivanje kola za reset Postoji vise vrste reseta kod PIC16F877A mikrokontrolera: • Power-on reset (POR) • MCLR Reset pri normalnom radu • MCLR Reset prilikom SLEEP rezima rada • WDT Reset pri normalnom radu • WDT Wake-up (budjenje iz SLEEP rezima rada) • Brown-out Reset (BOR) Power-on reset (POR) impuls se generise u samom kolu kada se detektuje porast napona napajanja (oko 1.10). Ukoliko je porast napona napajnja spor neophodno je na MCLR postaviti spoljnje kolo za reset. Da bi se POR iskoristio dovoljno je MCLR nozicu prikljuciti na Vdd direktno ili preko otpornika (sl.14 Spoljasnje kolo za reset 18 .14.13.

1. Ovo obezbedjuje da 19 . Za to vreme ce kontroler biti je u Reset stanju. Oscilator Start-up Timer (OST) obezbedjuje kasnjenje od 1024 taktnih intervala nakon isteka kvazistabilne periode PWRT-a (vidi tabelu 1.4).7) V Vz – napon na Zener diodi.16.15. Sl.15.Tajmeru PWRT se dozvoljava rad setovanjem PWRTE bita koji pripada konfiguracionoj reci u fazi programiranja cipa.7 V R2 + R1 Power-up Timer (PWRT) generise impuls fiksne sirine (nominalno 72 msec) od pojave impulsa POR-a.Kolo za BROWN-OUT reset Varijanta 1 Kolo ce generisati Reset impuls kada napon bude ispod (Vz + 0.1.Interno POR kolo nece generisati Reset signal kad napon napajanja padne ispod minimuma.sto je prikazano na slici 1. Kolo za BROWN-OUT reset Varijanta 2 Uslov da tranzistor iskljuci je: Vdd ∗ R1 < 0 . Za situacije kada je moguca pojava BROWN-OUT-a (privremeni pad napona ispod Vmin) prebno je napraviti spoljnje Brown-out reset kolo. Sl. Za ovaj vremenski period se obezbedjuje da napon napajanja dostigne nominalnu vrednost. PWRT se taktuje internim RC oscilator.

LP i HS rezima rada i to pri: • POR. a ostali se postavljaju u unapred definisana stanja (vidi Tabele 1.6). LP 72 ms + 1024 1024 Tosc 1024 Tosc Tosc RC 72 ms - Stanja na kojima se postavljaju interni registri CPU-a nakon Reseta zavisi od vrste Reseta i rezima rada u kojima se nalazi procesor (Sleep i normalni). HS. neki zadrzavaju svoje stanje. Tabela 1. Mikrokontroler PIC16F877A ima implementiran dvo-bitni statusni registar nazvan PCON (Power Control Register). Drugi bit (BOR)kada je setovan ukazuje da je aktivan Brown-out stanja (nepropisana naponska stajna u napajanju mikrokontrolera). OST se aktivira samo kod XT.4 Power-up Konfiguracija PWRT omogucen PWRT Budjenje iz oscilatora onemogucen SLEEP rezima rada XT. Stanje nekih registara ostaje nedifinisano.5: Postavljanje registara nakon reseta Program Counter Power-on reset (POR) 000h MCLR reset pri 000h normalnom radu MCLR reset prilikom 000h SLEEP rezima rada WDT Reset pri 000h normalnom radu WDT Wake-up (budjenje iz SLEEP PC+1 rezima rada) Interapt 004h STATUS reg.5 i 1. Prvi bit nazvan POR setuje se kada se aktivira Power-on-Reset a resetuje se kada je se aktivira neki drugi Reset. i • budjenju iz SLEEP rezima rada.kristalni oscilator ili rezonator startuju stabilnom frekvencijom. 0001 1xxx 000u uuuu 0001 0uuu 0000 1uuu uuu0 0uuu uuu1 0uuu 20 . Tabela 1. zbog kojeg se takodje može aktivirati Reset.

Ne postoji fizicki cita se kao 0 21 .---uuuu uuuu PC+1 uuuq uuuu uuuu uuuu ---u uuuu uuuu uuuu ---0 uuuu ---.------0 0000 0000 000u Budjenje iz SLEEP -interapt -WDT time out ---..------0 0000 0000 000x Legenda: x – Nepoznato stanje u – Nepromenjeno stanje q – Stanje zavisi od uslova .------u uuuu uuuu uuuu Registar Power-on reset 00h 01h 02h 03h 04h 05h 06h 08h 09h 0Ah 0Bh 80h 81h 82h 83h 84h 85h 86h 88h 89h 8Ah 8Bh INDF TMR0 PCL STATUS FSR PORTA PORTB EEDATA EEADR PCLATH INTCON INDF OPTION PCL STATUS FSR TRISA TRISB EECON1 EECON2 PCLATH INTCON ---.---xxxx xxxx 0000 0000 0001 1xxx xxxx xxxx ---x xxxx xxxx xxxx xxxx xxxx xxxx xxxx ---0 0000 0000 000x ---.Tabela 1.---1111 1111 0000 0000 0001 1xxx xxxx xxxx ---1 1111 1111 1111 ---0 x000 ---.6 MCLR reset pri: -normalnom radu -SLEEP mod WDT reset pri normalnom radu ---.---uuuu uuuu 0000 0000 000q quuu uuuu uuuu ---u uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu ---0 0000 0000 000u ---.---1111 1111 0000 0000 000q quuu uuuu uuuu ---1 1111 1111 1111 ---0 q000 ---.---uuuu uuuu PC+1 uuuq quuu uuuu uuuu ---u uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu ---u uuuu uuuu uuuu ---.

izaziva RESET kontrolera. 1. neki su interni. tako se vreme moze produziti do 2.Kada se prihvati zahtev za prekid izvrsenje prekidnog programa pocinje od adrese 0x0004. Tada se programskim 22 . Iskljucivanje WDT-a se vrsi resetovanjem WDTE bita u konfiguracionoj reci.15 Watchdog timer Watchdog timer (WDT) taktuje se nezavisanim RC oscilatorom koji radi cak i kad je zaustavljen rad glavnog oscilatora.Struktura Reset logike za PIC 16F877A data je na slici 1. u SLEEP rezimu rada. TO’ bit u STATUS registru ce biti 0 nakon isteka WDT. Prekoracenje intervala brojanja WDT-a. Instrukcije CLRWDT i SLEEP resetuju WDT.1. Svaki prekid nema sopstveni vektor-broj.3 s. Ovo vreme moze da varira od kola do kola zbog temperature i slicno.17 Blok dijagram Reseta 1. Nominalno vreme WDT-a je 18 ms bez uptrebe preskalera. povezan na OSC1/CLKIN i OSC2/CLKOUT pinove. Ako je kontroler bio u SLEEP rezimu rada prekoracenje tajmera ce probuditi kontroler i program ce nastaviti sa normalnim radom. Postoji ukupno 14 izvora pekida.17: Sl.16 Prekidi Mikrokontroler PIC16F877A podrzava tehniku rada sa prekidima (interrupts). Ukoliko je potrebno duze vreme moze se WDT-u pridruziti preskaler sa faktorom deljenja do 1:128. a drugi su eksterni. prilikom normalnog rada.

spoljasnji prekid na pinu RB0/INT i prekida porta B na promenu stanja. pun • TXIF (PIR1:4) marker koji pokazuje da je bafer za slanje podataka koji koristi USART prazan • SSPIF (PIR1:3) marker koji se koristi za rad sinhronog serijskog porta • CCP1IF (PIR1:2) marker koji koristi CCP1 blok • TMR2IF (PIR1:1) marker koji setije Timer2 kada dodje do prkoracenja • TMR1IF (PIR1:0) marker koji setije Timer2 kada dodje do prkoracenja • EEIF (PIR2:4) marker koji se setuje kada se zavrsi upis u interni EEPROM • BCLIF (PIR2:3) marker koji koji korist SSP blok kada je konfigurisan da radi u I2C master rezimu rada • CCP2IF (PIR2:0) marker koji koristi CCP2 blok. Znacenje pojedinih markera je sledece: • T0IF (INTCON:2) setuje se na prekoracenje Timer0 • INTF (INTCON:1) setuje se u slucaju da nastupi spoljni prekid na pinu RBO/INT • RBIF (INTCON:0) setuje se kada se dogodi promena stanja na nekom od pinova RB4. Bitovi za njihovo omogucenje nalaze se u registrima PIE1 i PIE2. RB7 • PSPIF (PIR1:7) PSP marker bit koji se koristi u opreciji citanja i upisa na PORTD kada je on konfigurisan kao PSP • ADIF (PIR1:6) marker koji se koristi za vreme analogno-digitalne konverzije • RCIF (PIR1:5) marker koji oznacava da je prijemni bafer koji koji koristi USART blok. Pregled sadrzaja marker bitova kojim se generise zahtev za prekid je definisan na slici 1. ovom registru pripadaju i markeri prekida (interrupt-flags) i bitovi koji dozvoljavaju prekid koji izaziva tajmer0. Upravljacki registar INTCON se koristi za maskiranje prekida. RB5. Povratna adresa prekinutog programana cuva se automatski u hardverski magacin. a po izvrsenju servis rutine potrebno ih je soſtverski resetovati. Ovi se flegovi setuju cim se ispuni uslov interapta bez obzira na stanje njihovog bita omogucenja. Na sledecoj slici (sl.18. Osim ova tri osnovna prekida postoji jos 11 periferijskih prekida. Pored bita za dozvolu rada svih prekida General Interrupt Enable (GIE) i bita za dozvolu rada prekida generisanih os strane periferija (PEIE). RB6.Kada se ustanovi koji je od uredjaja generisao zahtev za prekid prelazi se na izvrsenje odgovarajuce rutine za obradu tog prekida. a korespodentni flegovi. 1.u registrima PIR1 i PIR2.putem testira stanje markera koji se postavljaju kada se aktivira odgovarajuci prekid (interrupt flags polling).Povratak iz prekidnog programa se vrsi instrukcijom RETFIE.18) prikazana je logicka sema svih interrupt-a sa tabelom u kojoj su oni pobrojani: 23 .

TRISA je direkcioni registar koji odredjuje smer pinova na portu. PORTC. PORTE cine tri pina. Port A Port A je 6-to bitni bidirekcioni port i sadrzi pinove od RA0 do RA5. Ima ih pet i oznaceni kao PORTA. na primer. a njegovo citanje rezultirace citanjem logickih stanja direktno sa pinova. Razlicitog su obima. read-modify-write instrukcije.1. izvrsi modifikacija.18 Sema logike za prihvatanje zahteva za prekid i sadrzaj 1. Port B se od ostalih razlikuje posebnom opcijom koju nude cetiri MSB. tako da. a potom ispravljena vrednost upise u lec porta. Sve instrukcije upisivanja su tzv. Konfiguracija smera prenosa na odgovarajucoj bit poziciji porta vrsi se upisom konfiguracione reci u pripadajuci TRIS registar pri cemu nula konfigurise pin kao izlazni. Moguce je podeliti port A. Upis u neki od tih registara inicirace upis u lec tog porta. a ako je TRISA=0b000000. PORTA sest. Nema velike razlike u elektricnoj konstrukciji navedenih pet portova.17 U/I Portovi Za vezu mikrokontrolera sa spoljnim svetom zaduzeni su ulazno/izlazni portovi. svaka promena stanja na ovim pinovima generisace prekid mikrokontrolera. To znaci da se pri upisu u port prvo ocitaju stanja pinova. a ostala tri porta su osmopinski.a ostala 4 izlazna (TRISA=0b110000). u suprotnom pin je izlazni. Npr. Svaki port poseduje odgovarajuci registar podataka (PORTX) preko kojeg se programski pristupa U/I pinovima. PORTD i PORTE. ceo port A je izlazni.Sl. Ukoliko se setuje bit RBIE u registru INTCON. PORTB. Odredjeni pinovi U/I portova u zavisnosti od rezima rada mogu da imaju fiksne ili promenljive funkcije. ako je TRISA=0b111111 ceo port A je ulazni. Ako postavimo TRIS na 1 pin je ulazni. a jedinica kao ulazni. prva 2 bita budu ulazna. 24 .

1.Na slikama 1.20 Pin RA4 na portu A Pin RA4 je izlaz sa otvorenim drejnom pa se zahteva od projektanta da veze otpornik odgovarajuce vrednosti za pozitivan napon. Ceo port A ima mogucnost analogno-digitalne konverzije i prvenstveno se korisi u te svrhe. A/D konvertor je 10-to bitni sa 8 ulaznih kanala. Pin RA4 moze da se izkoristi za ulaznu frekvenciju timer0. Na slici 1. Pri tome mora se voditi racuna o strujnom ogranicenju pina o cemu ce biti kasnije reci.1.19 Port A od RA0 do RA3 i RA5 Sl. jer se u ove svrhe korite i svi pinovi na portu E (i pinovi porta A od RA0 do RA3 i pin RA5).19 i 1. Timer0 moze da se okida preko ovog pina na rastucu ili opadajucu ivicu ulaznog signala. sto se odradjuje selekcijom bita T0SE u registru OPTION.20 bice prikazan blok dijagram porta A: Sl.21 dat je tabelarni prikaz funkcija pojedinih pinova porta A i registri koji se koriste za konfigurisanje porta: Sl.21 tabelarni prikaz registara za konfigurisanje porta A 25 .1.

Vrednost na pinovima se poredi sa starom vrednoscu uhvacenoj kod zadnjeg citanja porta B.23 Struktura pinova od RB4 do RB7 26 . Neslaganje na portu B ce nastaviti da setuje RBIF. Svi pinovi imaju odgovarajuce bitove u TRISB registru kojim moze da se pinovi konfigurisu kao izlazni ili kao ulazni. Samo pinovi definisani kao ulazni mogu prouzrokovati interapt.22 i 1. Ovo ce ukloniti neslaganje na portu i uslov za interapt. Korisnik moze u rutini za obradu prekida ponistiti prekid sledecim postupcima: • Citanjem ili pisanjem u PORTB. To se radi stavljanjem RBPU' bita na ‘0’. Na slikama 1. ‘0’ u TRISB registru prosledjuje sadrzaj bita iz izlaznog (latch) registra na pin i on radi kao izlazni. Citanje PORTB-a ce prekinuti neslaganje i uslov za interapt i omoguciti resetovanje bita RBIF Kombinacija interapta na promennu stanja PORTB i pull up otpornika se moze iskoristiti za jednostavan interfejs za tastaturu.Port B Port B je 8-mo bitni bidirekcioni port. Ovi otpornici se mogu ukljuciti jednim kontrolnim bitom. Otpornici su iskljuceni kod Power-on-reset-a. Cetri pina na PORTB (RB7-RB4) imaju mogucnost generisanja interapta.1. Nad ovim vrednostima se vrsi OR operacija da bi se generisao interapt na promenu stanaja na PORTB. ‘1’ u nekom bitu u TRISB registru stavlja odgovarajuci pin u stanje visoke impedanse i on radi kao ulazni pin. Pull-up otpornici se automatski iskljucuju kad se pin konfigurise kao izlazni.22 Struktura pinova od RB0 do RB3 Sl.1. Ovaj interapt moze probuditi kontroler iz SLEEP rezim rada.23 prikazana je struktura PORTB. Svi pinovi u PORTB imaju pull-up otpornike. Sl. • Resetovanjem flag bita RBIF. Da bi promena na U/I pinu bila prepoznata sirina impusa mora da bude majmanje koliko i jedan masinski ciklus (4 * Fosc).

27. Sa racunarom). kako bi naredni interapt bio moguc.1. Pin RB0 ima mogucnost da izazove prekid mikrokontrolera. a funkcionalna tabela registara koji se koriste za konfigurisanje samog porta data je na slici 1.24 su prikazane tabele sa funkcijama pojedinih pinova i registara koji se koriste za konfigurisanje porta B. Sl. 27 . Prilikom koriscenja modula za serisku komunikaciju potrebno je softverski konfigurisati pinove RC6 i RC7 tako da budu u funkciji USART modula. Port C Port C je 8-mo bitni bidirekcioni port. Ovaj port je poseban sto na pinovima RC6 i RC7 ima ugradjen USART modul koji sluzi za serisku komunikaciju (npr.26 su prikazane blok seme PORTC. Na kraju interapt rutine potrebno je u programu resetovati INTF bit u INTCON registru.24 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTB. Na slikama 1.25 i 1.Na slici 1. Ako je ovaj interapt omogucen (setovan bit 4 (INTE) u INTCON registru) i na RB0/INT pinu se pojavi odgovarajuca ivica (definisana INTEDG bitom OPTION registra) nastupice interapt.

Struktura pinova od RC0 do RC2 i od RC5 do RC7 Sl.25.1.1.26.Sl.1.27 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTC 28 .Struktura pinova od RC3 i RC4 Sl.

1. podesavanjem konfigurisuceg bita PSPMOTE (TRISC<4>). Sl.Port D Port D je 8-mo bitni bidirekcioni port. Na slikama 1. Struktura porta D Sl.28.29 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTD 29 . U tom rezimu rada ulazni bafer je TTL tipa. Ovaj port se moze konfigurisati kao 8-mo bitni paralelni mikroprocesorski port (parallel slave port-PSP).29 je prikazana blok sema PORTD i funkcionalna tabela registara koji se koriste za konfigurisanje samog porta.1.28 i 1.

sto je vec pomenuto.1.31 prikazana je strukturna blok sema PORTE i tabelarni prikaz registara koji sluze za konfigurisanje.kao i u slucaju porta A.Ima mogucnost A/D konverzije.31 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje porta 30 . Na slikama 1.30 i 1. Ulazni bafer je Schmitt Trigger tipa.Svaki pin porta E moze da se konfigurise softverski kao ulazni ili izlazni.Port E Port E je sirine 3 bita. Sl. Pinovi se mogu konfigurisati kao digitalni ili analogni.1.30 Struktura porta E Sl.

kanal koji se koristi za A/D konverziju. Registrom ADCON1 (na slici 1. Kao sto smo vec napomenuli PORTA i PORTE imaju mogucnost A/D konverzije sto podrazumeva da se mogu konfigurisati kao analogni ili digitalni.32 Registar za podesavanje A/D konverzije 31 .33) odredjujemo ulogu pojedinih pinova (analogni ili digitalni). Da bi to uradili potrbno je da pravilno podesimo registre ADCON0 i ADCON1. Na slici 1. Sl. Modul za A/D konverziju se bazira na A/D konvertor sa sukcesivni aproksimacijama. Zato u nastavku dajemo prikaz tih registara i prikaz tabele koji su potrebni za konfigurisanje. Registar ADCON0 sluzi za podesavanje A/D konverzije: frekvencije semplovanja A/D konvertora.32 je prikazan je registar ADCON0. pocetak A/D konverzije i ukljucuje se modul za A/D konverziju. tesko je upravljati bilo kojim procesom bez digitalizacije analognih velicina.1.18 A/D konverzija S obzirom na kontinualnost pojava u spoljasnjem svetu. Ako zelimo da koristimo A/D konverziju moramo ukljuciti modul za tu svrhu i podesiti ga na nacin koji nam najvise odgovara.1.

naponskih i temperaturnih ogranicenja mikrokontrolera i pojedinih portova.5 V 32 .33 Podesavanje tipa kanala (analogni/digitalni) 1. Tabela 1.3V do +7.5V 0 do +14V 0 do +8.19 Strujna.Sl. MCLR i RA4) Temperatura cuvanja mikrokontrolera Napon Vdd u odnosu na Vss Napon na MCLR u odnosu na Vss Napon na RA4 u odnosu na Vss -55 do +125ºC -0.1.7 dat je pregled strujnih.7: Strujna.3) -65 do +150ºC -0.naponska i temperaturna ogranicenja mikrokontrolera Radna temperatura ambijenta Napon na pojedinim pinovima u odnosu na Vss (bez Vdd.naponska i temperaturna ogranicenja U tabeli 1.3V do(Vdd+0.

Prilikom izvrsenja instrukcije CALL ili prilikom poziva prekida mikrokontrolera. Programski se ne moze utvrditi da li je doslo do prepunjeja steka. adresa sledece instrukcije se stavlja na magacin.34. niti se u njega moze upisivati. Magacin radi na principu ciklicnog bafera.B. 33 .20mA 25mA 25mA 200mA 200mA 1.B. Mapa programske memorije i magacin prikazani su na slici 1.C. a da se upisom devete brise prva i tako redom. Stack pointer se ne moze citati. Reset vektor je 0x0000 i od njega pocinje izvrsavanje programa.D i E) Maksimalna struja koju moze port da da (port A. sto znaci da se u njega mogu staviti osam razlicitih adresa. Interapt vektor je 0x0004.20mA +/. Organizcija programske memorije PIC16F877A imaju 13-bitni programski brojac (PC) koji je u mogucnosti da adresira memorijski prostor od 8k programskih reci od 14 bita. Programska memorija 2.D i E) 1W 300mA 250mA +/. koji se satoji od osam 13-bitnih registara. Memorija podataka 3.Ukupna disipacija Maksimalna izlazna struja na pinu Vss Maksimalna ulazna struja na pinu Vdd Ulazna struja kroz klamp diode IIK (VI < 0 ili VI > VDD) Izlazna struja kroz klamp diode IOK (VO < 0 or VO > VDD) Maksimalna struja koju moze da primi jedan pin Maksimalna struja koju moze da da svaki pin Maksimalna struja koju moze port da primi(port A.C.20 Organizacija memorije Strukturu memorije ovog mikrokontrolera cine tri odvojena bloka: 1. EEPROM memorija podataka Odvojeno od nabrojanoh memorijskih blokova egzistira zasebna struktura magacina (Stack).

tzv.35. U jednom od specijalnih registara. Sl.Sl. STATUS registru postoje dva bita RP1 i RP0 koji sluze za odabir zeljene banke podataka po principu prikazanom na slici 1.35.Nacin kodovanja Bank 34 .34 Mapa programske memorije i stack Organizacija memorije podataka Memorija za podatke je izdeljena u vise celina–banki (banks).1. a sastoji se od registara opste namene (General Purpose Registers) i registara specijalne funkcije (Special Function Registers).1.

Simbolicko ime nizeg bajta je PCL.Svaka banka moze da sadrzi do 128 registara (0x7F). 35 . STATUS registar je veoma bitan i zato je predvidjeno da se moze adresirati iz bilo koje banke. a ostatak prostora popunjavaju registri opste namene implementirani kao staticki RAM. Ostali registri su vezani za periferne module i sluze njihovom upravljanju i kontroli statusa. Programski brojač (PC) odredjuje adresu instrukcije u programskom flesu koja ce sledeca biti pribavljena. To je registar koji se moze i upisivati i iscitavati. Registar OPTION_REG se koristi za konfiguraciju preskalera za tajmer 0 ili Watchdog. On pokazuje status aritmeticko-logicke jedinice.36. za upravljanje tajmerom0. Nize lokacije u banci zauzimaju specijalni regisri. koji sluze za indirektno adresiranje memorije podataka. Nekoliko specijalnih registara su registri jezgra. Mapa registara mikrokontrolera PIC16F877 prikazana je na slici 1. i za omogucavanje Pull-up otpornika na portu B. Bilo koja instrukcija koja se obraca INDF registru ustvari indirektno pristupa onoj lokaciji internog RAM-a cija je adresa trenutno u registru FSR. Težih pet bita programskog brojaca smesteni su u izolovani registar PCH kojem se pristupa samo preko leca PCLATH mapiranom u internom RAM-u na adresi 0x0A. Kada je rec o registrima jezgra ne treba zaboraviti par FSR (File Select Register) i INDF (Indirect File). Neki specijalni registri koji se cesto koriste mapirani su u sve banke da bi se omogućio brzi pristup i redukcija kôda. selekciju ivice okidanja eksternog interapta. Od navedenih flegova posebno treba izdvojiti Zero bit (Z) koji se postavlja kad je rezultat aritmeticke operacije jednak nuli i bit prenosa/pozajmice Carry (C). Rec je o 13-bitnom registru. usko povezani sa funkcionisanjem CPU. reset status mikrokontrolera i sadrzi bite za selekciju banki internog RAM-a.

Sl.36 Mapa registra PIC16F877 36 .1.

Moze biti tajmer/brojac opste namene. Ukoliko deljenje nije potrebno preskaler se dodeli watchdog tajmeru.1. Moguce je podesiti da se brojac inkrementira na rastucu ili opadajucu ivicu spoljnjeg signala. Kada dodje do izjednacenja moguce je da se pin RC2/CCP1 setuje. sto se ranije podesi odgovarajućim konfiguracionim bajtom upisanim u registar CCP1CON. Izvor takta za tajmer0 moze biti bilo interni sistemski sat (Fosc/4). a postoji i asinhroni nacin rada koji omogucuje da se brojac inkrementira i u sleep rezimu. Istovremeno se setuje korespondentni interapt fleg u registru PIR1. U rezimu rada Capture kada se desi dogadjaj na pinu RC2/CCP1 16bitna vrednost tajmera 1 preslikava se u registre CCPR1H:CCPR1L. U kombinaciji sa modulom tajmera 0 moze se koristiti programabilni preskaler (delilac frekvencije) sa odnosima deljenja od 1:2 do 1:256. spoljasnji takt ili spoljasnji kristal. Tajmer2 je 8-bitni tajmer sa programabilnim preskalerom i postskalerom. U rezimu rada PWM (Pulse Width Modulation) pin RC2/CCP1 proizvodi sirinskoimpulsni modulisani signal rezolucije do 10 bita. I u ovom slucaju se setuje interapt fleg CCP1IF.2) i svaki ima svoje specificnosti. Kada je preskaler u upotrebi maksimalna frekvencija eksternog izvora iznosi 50 MHz sto je vece od maksimalne frekvencije samog mikrokontrolera.21 Tajmeri Ove se periferije koriste za merenje vremena i brojanje eksternih dogadjaja. Ugradjena su tri tajmerska modula (TMR 0. U kooperaciji sa tajmerom 2 koristi se registar PR2 (Period Register). Kada se vrednost brojaca izjednaci sa vrednoscu upisanom u registar PR2. treba ih prethodno zapisati u interni EEPROM. Medjutim.Interni EEPROM za podatke Ako je potrebno neke podatke sacuvati i po ukidanju napajanja mikrokontrolera. 1. Pojednostavljeni blok-dijagram PWM modula dat je na slici 1.37. Tajmer1 je 16-bitni i takodje je osposobljen da radi kao brojac ili merac vremena. PIC16F877A poseduje dva ovakva modula koji mu pomazu da se lakse nosi sa raznim zahtevima real-time aplikacija. potreban je CCP modulu prilikom generisanja PWM signala i modulu za sinhronu serijsku komunikaciju (SSP) kao Baud Rate generator. 1:4 i 1:8. Da bi ova operacija bila uspesna tajmer1 mora raditi u tajmerskom rezimu ili rezimu sinhronizovanog brojanja. Ova memorija sadrzi 256 bajtova. 1. generise se odgovarajuci interapt. resetuje ili ostane nepromenjen. bilo spoljni generator takta spojen na pin RA4/T0CKI.22 CCP moduli CCP je skracenica za Compare/Capture/PWM. 37 . Brojac eksternih dogadjaja moze se sinhronizovati sa internim oscilatorom. U rezumu rada Compare 16-bitna vrednost registra CCPR1 se stalno poredi sa vrijednoscu para registara tajmera1. Tajmer0 je jednostavni 8-bitni brojač koji generise interapt pri prelasku sa 0xFF na 0x00 (overflow). Ima tri izvora takta: sistemski sat (Fosc/4). Preskaliranje je upotrebljivo sa vrednostima deljenja 1:1. Poseduju ga svi nizi PICmicro™ procesori i ovde je zadrzana kompatibilnost s njima. 1:2.

Sl.1.37 Pojednostavljeni blok-dijagram PWM modula Period PWM signala odredjuje se upisom u PR2 registar po formuli: PWM_perid = [(PR2)+1]*4*Tosc*TMR2_preskajler Vreme ispune (Duty Cycle Time) menja se upisom u registar CCPR1L i dva bita registra CCP1CON (biti 5 i 4). Time je omogucena maksimalno 10-bitna rezolucija PWM izlaza. Formula za proracun je: PWM_Duty_Cycle = (CCPR1L:CCP1CON<5:4>)*Tosc*TMR2_preskajler 1.23 Ostale periferne jedinice Mikrokontroler PIC16F877 poseduje jos nekoliko korisnih periferijskih modula koji ce u ovom odjeljku biti samo kratko spomenuti. Mikrokontroler obicno nije usamljen, nego je deo mreze uredjaja koji trebaju medjusobno komunicirati i razmenjivati podatke. U tu svrhu, on je opremljen sa tri hardverska komunikaciona modula. Prvi od njih je SSP modul (Synchronous Serial Port), koji sluzi za komunikaciju sa serijskim EEPROM-ima, pomerackim registrima, displej-drajverima, itd. Ovaj modul moze raditi u jednom od dva rezima: 1. Serial Peripheral Interface (SPI) 2. Inter-Integrated Circuit (I2C) Drugi serijski komunikacioni modul je USART (Universal Synchronous Asynchronous Receiver Transmiter).On uglavnom sluzi za povezivanje sa personalnim racunarom, ali to nije njegova jedina mogucnost primene. USART se moze konfigurisati u neki od sledecih modova rada:

38

1. Asinhroni rad (full duplex) 2. Sinhroni master rad (half duplex) 3. Sinhroni slave rad (half duplex) Osim serijskih, postoji i jedan paralelni komunikacioni modul. Rec je o modulu PSP (Parallel Slave Port). On sluzi da se PIC16F877 direktno poveze na 8-bitnu magistralu podataka drugog mikroprocesora. Eksterni procesor tada koristeci linije Read (RD) i Write (WR) moze citati i upisivati PORTD registar kao svaki drugi 8-bitni lec.

1.24 Set instrukcija mikrokontrolera PIC16F877A U tabelei 1.8 dat je prikaz instrukcija mikrokontrolera PIC16F877A. Tabela 1.8: Set instrukcija PIC16F877A Instrukcija instr ADDWF f, d add W and f ANDWF f, d AND W with f CLRF f Clear f CLRW Clear W COMF f, d Complement f DECF f, d Decrement f Decrement f, Skip DECFSZ f, d if 0 INCF f, d Increment f Increment f, Skip INCFSZ f, d if 0 Inclusive OR W IORWF f, d with f MOVF f, d Move f MOVWF f Move W to f NOP Operation Rotate left f RLF f, d through carry Rotate right f RRF f, d through carry SUBWF f, d Subtract W from f SWAPF f, d Swap nibles in f Exclusive OR W XORWF f, d with f BCF f, b Bit Clear f BSF f, b Bit Set f

flegovi C,DC,Z Z Z Z Z Z Z Z Z C C C,DC,Z Z -

trajanje 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

39

BTFSC f, b BTFSS f, b ADDLW k ANDLW k CALL k CLRWDT GOTO IORLW k MOVLW k RETFIE RETLW k RETURN SLEEP SUBLW k XORLW k k

Bit Test f, Skip if Clear Bit Test f, Skip if Set Add literal and W AND literal with W Call subrutine Clear Watchdog Timer Go to address Inclusive OR literal with W Move literal to W Return from interrupt Return with literal in W Return from subroutine Go into stanby mode Subtract W from literal Exclusive OR literal with W

C,DC,Z Z TO’, PD’ Z TO, PD C,DC,Z Z

1/2 1/2 1 1 2 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1

1. ADDWF f,d Operandi: f (0 - 255) d (0 - 1) Operacija: (W) + (f) →(dest) Dodaje sadrzaj registra W sadrzaju registra 'f'. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. Primer: Pre instrukcije: W= 0x17 FSR = 0xC2 ADDWF FSR, 0

40

7) treba da zadrze njihovo trenutno stanje.Posle instrukcije W= 0xD9 FSR = 0xC2 2. ANDWF f. bez obzira na mjihovo renutno stanje. Recimo u PORTB treba ugasiti 2. 1 Pre instrukcije: W= 0x17 FSR = 0xC2 Posle instrukcije: W = 0x17 FSR = 0x02 Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 0 a da pritom ostali zadrze svoje stanje. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. Primer 1: ANDWF FSR.u bitove koje gasimo ide 0 ANDWF POTRB.1) Operacija: (W) .3 i 6 bit.(Na izlazu nam treba x0xx00xxb) MOWLW 10110011b .5.d Operandi: f (0 . (f) → (dest) Logicki AND sa sadrzajima reistra W i 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W.4.127) d (0 . Ostali bitovi (0. 1 Pre instrukcije: W = 10110011b PORTB = 01100110b Posle instrukcije: W = 10110011b 41 .1.AND.

COMF f. Primer: Pre instrukcije: FLAG_REG = 0x5A Posle instrukcije: FLAG_REG = 0x00 Z=1 4.flag Primer: Pre instrukcije: W = 0x5A Posle instrukcije W = 0x00 Z=1 5.1) (f) → (dest) CLRW CLRF FLAG_REG Pravi komplement sadrzaja registra 'f'. CLRF f Operandi: f (0 .d Operandi: Operacija: f (0 .PORTB = 00100010b 3.127) d (0 . 42 . CLRW Operandi: nema Operacija: 00h → (W) Brise sadrzaj registra W i setuje Z.127) Operacija: 00h → (f) Brise sadrzaj registra 'f' i setuje Z flag.

0 6.1) DECF CNT. DECFSZ f.127) d (0 .1) Operacija: (f) .d Operandi: f (0 .127) d (0 .1 43 . Primer: Pre instrukcije: CNT = 0x01 Z =0 Posle instrukcije CNT = 0x00 Z =1 7. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'.1 → (dest) Umanjuje zadrzaj registra 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registat W. Primer: Pre instrukcije: REG1 = 0x13 Posle instrukcije REG1 = 0x13 W = 0xEC odnosno REG1 = 0b00010011 W = 0b11101100 COMF REG1. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'. d Operandi: f (0 .Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registat W. DECF f.

1 → (dest).1 Ako je CNT = 0 PC = adresa DALJE Ako je CNT <> 0 PC = adresa OVDE + 1 8. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'.127) d (0 .Operacija: (f) . Umesto nje se izvrsava NOP. preskace se operacija koja neposredno sledi. 1 Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije CNT = CNT . Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registat W.1 44 .1) (f) + 1 → (dest) Uvecava sadrzaj registra 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. INCF f. d Operandi: Operacija: f (0 . preskoci ako je rezultat 0 Umanjuje sadrzaj registra 'f'. Instrukcija traje 2 ciklusa. Operacija se koristi za uslovno granjane programa. Primer: OVDE GOTO DALJE DECFSZ PETLJA ------CNT. Ako je rezultat 0. Primer: Pre instrukcije: CNT = 0xFF INCF CNT.

Operacija se korist za uslovno granjane programa.Z=0 Posle instrukcije CNT = 0x00 Z =1 9. 1 Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije: CNT = CNT + 1 Ako je CNT = 0: PC = adresa DALJE Ako je CNT <> 0: PC = adresa OVDE + 1 10. Umesto nje se izvrsava NOP. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W.d Operandi: f (0 . INCFSZ f. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'.127) d (0 .127) d (0 . Primer: OVDE GOTO DALJE INCFSZ PETLJA ------CNT. IORWF f.Ako je rezultat 0.1) 45 . Instrukcija traje 2 ciklusa.d Operandi: f (0 .1) Operacija: (f) + 1 → (dest). preskoci ako je rezultat 0 Uvecava sadrzaj registra 'f'. preskace se operacija koja neposredno sledi.

u bitove koje palimo ide 1 ANDWF POTRB. bez obzira na njihovo renutno stanje. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'.3 i 6 bit.d Operandi: Operacija : f (0 . Ako je 'd'= 1 rezultat ce biti smesten u taj isti registar 'f'.7) treba da zadrze svoje trenutno stanje. Primer: Posle instrukcije: MOVF FSR.1) (f) → (dest) Sadrzaj registra 'f' ce biti stavljen u odredisni registar. (Na izlazu nam treba x1xx11xxb) MOWLW 01001100b . Primer: IORWF RESULT.1. Ovo moze da se koristi kao test sadrzaja registra jer ce status Z biti normalno opsluzen.0 Pre instrukcije: W = 0x91 RESULT = 0x13 Posle instrukcije: W = 0x13 RESULT = 0x93 Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 1 a da pritom ostali zadrze svoje stanje. (f) → (dest) Logicki OR sa sadrzajima reistra W i 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Recimo u PORTB treba ugasiti 2.0 46 . MOVF f.Operacija: (W) .4.1 Pre instrukcije: W = 01001100b PORTB = 01100110b Posle instrukcije: W = 01001100b PORTB = 01110110b 11.OR. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W.5.127) d (0 . Ostali bitovi (0.

Primer: 14. jer ova instrukcija traje jedan masinski ciklus. NOP Operandi: Nema Operacija: Nema Kontroler jednostavno ne radi nista.127) (W) → (f) Sadrzaj registra W ce biti stavljen u registar 'f'. d Operandi: f (0 . RLF f.W ce imati vrednist FSR registra. osim sto trosi vreme. Primer: Pre instrukcije: OPTION = 0xFF W = 0x4F Posle instrukcije: OPTION = 0x4F W = 0x4F 13.1) NOP MOVWF OPTION. MOVWF f Operandi: Operacija: f (0 . 12. i po potrebi setuje C bit u statusnom registru. 47 .0 Operacija: Rotira sardrzaj registra u levo.127) d (0 . Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'.

RRF f.1) RRF REG1. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. SUBWF f.1) Operacija: Rotira sardrzaj registra u desno.127) d (0 .Primer: Pre instrukcije: RLF REG1. i po potrebi setuje C bit u statusnom registru. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'.0 48 .0 REG1 = 1110 0110 C =0 Posle instrukcije REG1 = 1110 0110 W = 1100 1100 C=1 15.127) d (0 . Primer: Pre instrukcije: REG1 = 1110 0110 C=0 Posle instrukcije: REG1 = 1110 0110 W = 0111 0011 C =0 16. d Operandi: f (0 . d Operandi: f (0 .

1 49 . Primer 1: Pre instrukcije: REG1 = 3 W=2 C=? Posle instrukcije: REG1 = 1 W=2 C = 1 . rezultat je negativan SUBWF REG1. rezultat je nula Primer 3: Pre instrukcije: REG1 = 1 W=2 C=? Posle instrukcije REG1 = FF W=2 C = 0 . rezultat je pozitivan Primer 2: Pre instrukcije: REG1 = 2 W=2 C=? Posle instrukcije REG1 = 0 W=2 C = 1 .Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'.Operacija: (f) .(W) → (dest) Oduzima sadrzaj registra W od sadrzaja 'f' registra i zavisno od rezultata setuje C bit u statusnom registru.

Primer: Pre instrukcije: REG1 = A5 Posle instrukcije: REG1 = A5 W = 5A 18.1) (W) .17.127) d (0 .Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. d Operandi: Operacija: f (0 .0 Logicki ekskluzivni OR sa sadrzajima reistra W i 'f'Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Primer: Pre instrukcije: W = B5 RESULT = AF Posle instrukcije: W = B5 RESULT = 1A XORWF REG. d Operandi: f (0 . XORWF f. (f) → (dest) SWAPF REG1. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'.127) d (0 .1) Operacija: (f <3:0>) → (dest <7:4>).1 50 . SWAPF f. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'.XOR. (f <7:4>) → (dest <3:0>) Visi i nizi nibl u registru 'f' ce zameniti mesta.

BSF f.7) 1 → (f<b>) BCF FLAG_REG. BSF FLAG_REG. BTFSC f. BCF f. Primer: Pre instrukcije: FLAG_REG = 0A Posle instrukcije FLAG_REG = 8A 21. b Operandi: Operacija: f (0 .127) b (0 .127) b (0 . 7 Setuje bit 'b' u registru 'f'. b Operandi: Operacija: f (0 . b Operandi: Operacija: f (0 .127) b (0 . 7 51 .19.7) 0 → (f<b>) Resetuje bit 'b' u registru 'f'. Primer: Pre instrukcije: FLAG_REG = C7 Posle instrukcije: FLAG_REG = 47 20.7) Preskoci ako je (f<b>) = 0.

BTFSS f.Ako je bit 'b' nula. Primer: OVDE NIJE NASTAVI BTFSC FLAG. Umesto nje se izvrsava NOP i u tom slucaju instrukcija traje dva ciklusa. instrukcija koja neposredno sledi se ne izvrsava. Umesto nje se izvrsava NOP i u tom slucaju instrukcija traje dva ciklusa. Ako je bit 'b' u registru 'f' setovan tada ce naredna instrukcija biti preskocena.1 GOTO RUTINA1 --- Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije: Ako je FLAG<1> = 0 PC = adresa NIJE 52 .Ako je bit 'b' u registru 'f' nula tada ce naredna instrukcija biti preskocena. Primer: OVDE NIJE NASTAVI BTFSC FLAG.1 GOTO RUTINA1 --- Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije Ako je FLAG<1> = 0 PC = adresa NASTAVI Ako je FLAG<1> = 1 PC = adresa NIJE 22. b Operandi: f (0 .127) b (0 .7) Operacija: Preskoci ako je (f<b>) = 1. instrukcija koja neposredno sledi se ne izvrsava.Ako je bit 'b' setovan.

AND. Primer: ADDLW 15 Pre instrukcije: W = 10 Posle instrukcije W = 25 24. Primer: ADDLW Pre instrukcije: W = A3 Posle instrukcije: W = 03 Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 0 a da pritom ostali zadrze svoje stanje. ADDLW k Operandi: Operacija: k (0 . 5F 53 .255) Operacija: (W) . (k) → (W) Sa sadrzajem registra W i osmobitnom vrednosti literala 'k' bice izvrseno logicko . i rezultat ce biti smesten u registar W.255) (W) + k → (W) Sadrzaju registra W bice dodata osmobitna vrednost literala 'k'. i rezultat ce biti smesten u registar W.AND. ANDLW k perandi: k (0 .Ako je FLAG<1> = 1 PC = adresa NASTAVI 23.

(Na izlazu nam treba x0xx00xxb) ANDLF 10110011b .4 i 5 bit. (PCLATH<4:3>) → (PC<12:11>) Poziv podprograma.6. CLRWDT Operandi: Operacija: nema 00h → WDT 0 → WDT preskaler 1 →TO 1 → PD Resetuje watchdog tajmer. Ostali bitovi (0.Jedanaest bitova direktne adrese smestaju se u PC<10:0> a visi bitovi PC-a se ucitavaju iz PCLATH.Recimo u PORTB treba ugasiti 1.2. 54 . CALL k Operandi: Operacija: k (0 .7) treba da zadrze svoje trenutno stanje. Najpre se adresa povratka (PC+1) smesta na stek. bez obzira na njihovo renutno stanje. Takodje resetuje preskaler za WDT isetuje bitove TO' i PD'. u bitove koje gasimo ide 0 Pre instrukcije: W = 11101001b Posle instrukcije: W = 10100001b 25.2047) (PC) + 1 → TOS k → (PC<10:0>). Primer: OVDE CALL TAMO Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije PC = adresa TAMO TOS = adresa OVDE 26.3. Ova instrukcija traje dva ciklusa.

(k) → (W) Sa sadrzajem registra W i osmobitnom vrednosti literala 'k' bice izvrseno logicko . i rezultat ce biti smesten u registar W. Instrukcija traje dva ciklusa.Primer: CLRWDT Pre instrukcije: WDT = ? Posle instrukcije WDT = 0 WDT preskaler = 0 TO' = 1 PD' = 1 27. Primer: IORLW Pre instrukcije: W = 9A 35 55 . Primer: GOTO TAMO Posle instrukcije PC = adresa TAMO 28.255) (W) .2047) k → (PC<10:0>) (PCLATH<4:3>) → (PC<12:11>) Naredba bezuslovnog skoka (granjanja).OR. GOTO k Operandi: Operacija: k (0 . visi bitovi PC-a ce biti upisani iz PCLATCH<4:3>.OR. Jedanaest bitova adrese neposredno iza instrukcije bice upisano u PC<10:0>. IORLW k Operandi: Operacija: k (0 .

Ostali bitovi (0. Primer: MOVLW Posle instrukcije W = 5A 5A 30. Instrukcija traje dva ciklusa.6.3.255) (k) → (W) Osmobitna vrednost 'k' bice smestena u registar W.4 i 5 bit.2.Posle instrukcije W = BF Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 1 a da pritom ostali zadrze svoje stanje. (Na izlazu nam treba x1xx11xxb) IORLF 01001100b . Dalji interapt je omogucen automatskim setovanjem bita GIE (Global Interapt Enable).7) treba da zadrze svoje trenutno stanje. Recimo u PORTB treba ugasiti 1. MOVLW k Operandi: Operacija: k (0 . Primer: RETFIE Posle instrukcije 56 . u bitove koje gasimo ide 1 Pre instrukcije: W = 00110110b Posle instrukcije: W = 01111110b 29. bez obzira na njihovo renutno stanje. RETFIE Operandi: Operacija: nema TOS → (PC) 1 → GIE Uzima se vrednost sa vrha steka (TOS) i stavlja u PC.

PC = TOS GIE = 1 31.255) k→W TOS → (PC) Registar W uzima osmobitnu vrednost literala 'k'. PC uzima vrednost sa vrha steka (adresa povratka) Instrukcija traje dva ciklusa. RETURN Operandi: Operacija: nema TOS → (PC) Povratak iz podprograma. RETLW k Operandi: Operacija: k (0 . Uzima se vrednost sa vrha steka (TOS) i stavlja u PC. Instrukcija traje dva ciklusa. Primer: RETURN Posle instrukcije PC = TOS 57 .W sadrzi offset vrednost tabele -.tabele TABELA ADDWF PC . Primer: CALL TABELa .W = offset RETLW k1 .Pocetak tabele RETLW k2 RETLW k3 RETLW k4 Pre instrukcije W = 04 Posle instrukcije W = k4 32.W sada zahtevanu ima vrednost iz -.

SUBLW k Operandi: Operacija: k (0 . Primer: SUBLW 02 Pre instrukcije: W=1 C=? Posle instrukcije W=1 C = 1 . SLEEP Operandi: Operacija: nema 00h → WDT 0→WDT preskaler 1 → TO’ 0 → PD’ Power down bit (PD’) se resetuje.255) d (0 .33.i rezultat ce biti smesten u registar W.k → (W) Od sadrzaja registra W bice oduzeta osmobitna vrednost literala 'k'. rezultat je pozitivan Pre instrukcije: W=2 C=? 58 . Setuje se bit Time-out (TO’).7) (W) . Primer: SLEEP 34. Watchdog Timer i njegov preskaler se resetuju i procesor ide u SLEEP mod sa zaustavljenim oscilatorom.

(k) → (W) Sa sadrzajem registra W i osmobitnom vrednosti literala 'k' bice izvrseno logicko . rezultat je nula Pre instrukcije: W=3 C=? Posle instrukcije W = FF C = 0 .XOR.255) (W) . i rezultat ce biti smesten u registar W.XOR. Primer: XORLW Pre instrukcije: W = B5 Posle instrukcije W = 1A AF 59 . rezultat je negativan 35.Posle instrukcije W=0 C = 1 . XORLW k Operandi: Operacija: k (0 .

Kreirani program se prethodno unosi. Krakteristike komponenata date su u Dodatku . 2. relativno mala cena izrade.2.Hardverska struktura razvojnog sistema U ovom delu je detaljno opisana hardverska struktura razvojnog sistem. Sema Tait programatora 60 . kako same seme tako i proces izrade (od projektovanja stampane plocice pa do samog kraja. Nakon programiranja kontroler je sposoban da izvrsava odgovarjuci program. Na mestima gde je bilo potrebno prikazan je detaljan proracun za pojedine komponente.2. a zatim se program serijskom komunikacijom prenosi do programatora. kompajlira i debagira u host-u tipa PC masina. mogucnost da radi kao „programator u kolu“ (In Circuit Serial Programmer-ICSP ) i standardne komponte koje koristi. lemjenja i testiranja). 2. Ovaj razvojni sistem mozemo grubo podeliti u dva dela: 1. Sema ovog programatora data je na slici 2.1 Programator Za programator je iskoriscen dobro poznati i vec provereni TAIT programator. kao i detaljan prikaz svih delova koji cine razvojni sistem. Mikrokontrolerski sistem-predstavlja srce sistema i definisano je hardverom tipicnim za aplikaciju. Sl.1. Njega karekterise relativna jednostavost.1. Programator-gradivni blok koji se koristi za punjenje kreiranog programa.

Na hostu je instaliran softver nazvan ICPROG cijim se pokretanjem vrsi programiranje kontrolera. 61 .1 se koristi kao prekidac. a drugu liniju po kojoj se prenose podaci. Stabilizator 7805 se koristi za napajanje mikrokontrolera i dela logickih kola. Programator se povezuje preko LTP porta na host. Komunikacija izmedju PC-racunara i programatora je serijska i sinhronizovana sa bitskom brzinom.2V . Tranzistor Q2 na slici 2. a kada je ustanju OFF napon na pinu MCLR je 0 V. dok PNP traznistor BC557 ima ulogu prekidaca napona za programiranje.Na semi sa slike 2. To znaci da imamo jednu liniju kojom se prenosi taktni signal.2 Sema za dobijanje potrebnih napona Nacin povezivanja programatora u rezimu rada In Circuit Serial Programmer je prikazan na slici 2.2) koji na pinu GND ima povezane dve diode prema masi. Kada je u stanju ON tada je napon na pinu MCLR 13 V. Kolo SN 74LS07 je sestostruki bafer sa otvorenim kolektorom. Sl. cime je obezbedjeno da napon na pinu OUT bude 13. Logiku programatora cini kolo SN 74LS07 i tranzistor BC557. Ovaj napon se generise na izlazu stabilizatora 7812 (slika 2. Deo za napajanje se sastoji od dva linearna stabilizatora napona: LM7805 i LM7812.1 mozemo uociti dva glavna dela programatora: deo za napajanje i logika koje se koristi za programiranje.3. Za programiranje mikrokontrolera potreban je napon od 12V do 14V koji se dovodi na pinu MCLR. 2. dok stabilizator 7812 obezbedujuje potrebne napone za programiranje.

1 dati su u dodatku( slike od D. Sastavni deo programatora je konektor.Sl.3. Za vreme programiranja. Sa ovog konektora ne koriste se pinovi 2 i 3 jer su pinovi mikrokontrolera 11 i 32. izgled i fizicke dimenzije kucista. respektivno.3. tablica istinitosti.3. Logicka sema. Preko pina 5 (PGC) dovode se taktni impulsi za programiranje mikrokontrolera na pinu 39 (RB6/PGC). D1 se koriste da se obezbedi reset mikrokontrolera. R1.2.1 do D. kao i 12 i 31 direktno povezani na napon napajanja od 5 V ( VDD) i zajednicki kraj (VSS). na pinu MCLR potrebno je dovesti napon oko 13V. vidi sliku 2. Povezivanje programatora Elementi sa sl.2. Otpornici R2 i R3 sluze da ogranice struju programiranja. C1. Ovaj uslov je ostvaren inverznom polarizacijom diode D2. 62 . kao i elektricne karakteristike logickog kola U3 sa slike 2. Pin 4 ( PGD) sluzi za punjenje programa u mikrokontroler i on je povezan na pin 40 (RB7/PGD).7 ). raspored pinova na kucistu.

RB2.4. Srce ovog bloka je integrisano kolo MAX232. Radi se o TAIT programatoru o kome je bilo reci u prethodnom odeljku. LED mreza za indikaciju stanja pinova sastoji se od LED dioda vezanih na pojedinim pinovima. RB3. Kolo za reset ima ulogu da resetuje mikrokontroler ako je to potrebno. Sl.2 Modifikovani Tait programator Na slici (sl. Modifikovani Tait programator 2.) prikazana je blok sema razvojnog sistema. Programator se vezuje za PC masinu pomocu 25pinskog kapla na LTP port. LCD modul se sastji od LCD-a baziranog na cip-setu HD44780.2.4.) prikazan je deo seme reazvojnog sistema koji sluzi za programiranje mikrokontrolera (deo TAIT programatora) i nacin povezivanja sa ostalim delovima sistema. RB5).2. RB4. Kada je neki od pinova na visokom nivou (5 V) svetlece dioda koja je vezana sa njim.2. RB1.3 Mikrokontrolerski sistem Na slici (sl. Mrezu tastera cine sest tastera vezanih za pinove porta B (RB0. Blok za serijsku komunikaciju se pomocu 9-pinskog kabla 63 .2. Oscilator koriscen u konkretnom slucaju je kvarcni rezonator frekfencije oscilovanja 4MHz. koje ima ulogu da obezbedi potrebne naponske nivo za serijsku komunikaciju. Za komunikaciju sistema sa PC masinom iskoricen je blok MAX232. Sasravni deo razvojnog sistema je i programator.5.

Kada taster nije pritisnut ulazni pin porta B. x=1. na +5V. od RB0 do RB5. je na logickoj jedinici. U konkretnoj realizaciji tasteri su povezani na deo porta B.2. RBx. Na slici (sl.T7. a kad se pritisne na logickoj nuli.4 Tasteri Mikroprekidaci..5. na taj nacin sto se po automatizmu generise zahtev za prekid..5.x=1..) skiciran je nacin povezivanja tastera sa mikrokontrolerom. T1.7. Pinovi RB6 i RB7 su iskorisceni za programiranje. Blok sema razvojnog sistema 2.2. D1 je sotki dioda i ima ulogu za vreme programiranja..vezuje sa COM port PC masine. Pritisak tastature registruje se promenom stanja na bilo kom ulazu porta B. prikazani na slici 2.6 se koriste za realizaciju tastature... Sa ciljem da se ogranici struja kontakata prekidaca svaki od tastera povezan je preko otpornika Rx. Sl.6.... pa time ne postoji potreba za programskim testiranjem rada tastature. 64 .

2. Tako da na deo PORTA (od RA1 do RA6) su vezane crvene LED. jer u ovom slucaju kroz tastere protice struja od 1mA.otpornost otpornika vezakog izmedju 5 V napajanja i tastera Itas – maksimalna dozvoljena struja kroz taster.) potrebno je poznavati maksimalu struju koja moze da se propusti kroz taster. Za svaki port na cijem je izlazu vezana LED koriscena je posebna boja diode. iznosi 10mA.6. Otpornici se proracunavaju na sledeci nacin: R≥ VDD 5V = = 100 Ω Itas 50mA Gde je: VDD – napon napajanja.6. U Dodatku (slika D. Struja LED-a. Svaka od dioda je preko odgovarajuceg otpornika povezana na +5 V. zute i zelene boje. za odgovarajuci osvetljaj. Nacin povezivanja tastera sa mikrokontrolerom Za proracun otpornika koji se vezuju izmedju napona napajanja i tastera (slika 2. za PORTE zelene i za deo PORTD (RD0 i RD1) crvene. 65 . U konkretnom resenju koriscen je otpornik od 4k7 sto je znatno veci od proracunatog. Sve diode su precnika 3mm i difuznog su tipa. na osnovu kataloskih podataka.14) date su elektricne. cija se vrednost odredjuje na sledeci nacin.Sl.13 ) vidi se da je maksimalna struja 50mA. R. za deo PORTC (od RC0 do RC5) zute. mehanicke i opticke karakteristike dioda. Ova vrednost je uzeta da bi smanjili potrosnju sistema. Iz kataloskih podataka (koji su dati u Dodatku slika D.2. Kao sto se vidi iz proracuna otpornik treba da je veci od 100Ω.5 LED LED (LED-Light Emmiting Diode) koje su koriscene su crvene. Ostali podaci nisu od velikog znacaja jer koristimo nizak napon napajanja.

2.struja kroz diodu Uzimamo proracunatu vrednost za otpornost.2.struja kroz diodu Uzimamo vrednost za otpornik 270Ω.Uf 5V .7V = = 330Ω If 10mA Gde su: VDD – napon napajanja Uf – napon na diodi If .1V = = 290Ω Rg = If 10mA Gde su: VDD – napon napajanja Uf – napon na diodi If .Uf 5V .7.2. c)Proracun za zute LED: Ry = VDD .a)Proracun za crvene LED: Rr = VDD .struja kroz diodu Uzimamo vrednost za otpornik 270Ω. jer tacna vrednost ne postoji u E24 nizu.Uf 5V . b)Proracun za zelene LED: VDD . Sl. prikazan je nacin povezivanja LED-a na portu C.1.7. Nacin povezivanja LED za port C 66 . je postoji u nizu E24. Nacin povezivanja LED dioda na drugim portovima je identican. Na slici 2.1V = = 290Ω If 10mA Gde su: VDD – napon napajanja Uf – napon na diodi If . jer tacna vrednost ne postoji u E24 nizu.

Kolo se napaja jednostrukim naponom od 5 V. Stabilisani napon od 13.2 V se koristi za programiranje mikrokontrolera.8). Na izlazu stabilizatora dobija se stabilisani napon od 13.8. U Dodatku (slike D. Napon napajanja od +5 V se dobija na izlazu linearnog stabilizatora 7805. a od razvojnog sistema ka PC masini preko drajverskog stepena 12 i 13 (R1OUT i R1IN-slika 2.15 do D..2. Sl 2.2 V. Povezivanje MAX232 saistemom 2.19 do D. Nestabilizovani napon od 18 V se dovodi na ulaz linijskog stabilizatora 7812.9. U Dodatku (slike D.21) prikazani su tehnicki detalji usmeraca i stabilizatora. a napon od 5 V za napajanje logike. 67 .8). Veza razvojnog sistema sa PCijem je dupleks tipa.18) su dati tehnicki podaci koji se odnose na kolo MAX232. Nakon toga vrsi dvostruko ispravljanje pomocu Grecovog ispravljaca (B1/80). Pomocu transformatora T1 mrezni napon od 220 V se transformise u AC napon amplitude 12 V. U konkretnoj realizaciji iskorisceno je pakovanje DIP16.7 Deo za ispravljanje i stabilizaciju napona Struktura bloka za napajanje prikazana je na slici 2. Podaci od PC masine ka razvojnom sistemu se vode preko drajverskog stepena koji povezuje pinove 11 i 14 (T1IN i T1OUT-slika 2. S obzirom da prenos podataka ne prati i prenos taktnih impulsa komunikacija je asinhrona serijska.6 Max232 MAX232 se koristi za povezivanje razvojnog sistema sa racunarom po standardu RS232C.

9 Deo za povezivanje LCD-a Siroku primenu u savremenim mikrokontrolerskim sistemima postigli su LCD displeji koji pored prikaza numerickih karaktera imaju u sebi implementiran ceo ASCII alfabet. ali najveci procenat se bazira na istom cip-setu tipa Hitachi HD44780. 2. Preporucljivo je da se koristi transformator od 12V na sekundaru.) je prikazan usmeracki deo razvojnog sistema. mada moze da se iskoristi i transformator od 15V.Povezivanje je ostvareno preko pina konektora J5. bez obzira na tip ili proizvidjaca. Transformator je postavljen na drugoj plocici radi povecanja sigurnosti.2. kao i razne specijalne znake. Transformator 2. Iz tog razloga displeji koji su kompatibilni sa HD44780 mogu koristiti iste softverske rutine. Postoje razliciti tipovi alfanumerickih LCD displeja.9.10. Transformator bi trebalo da je dimenzionisan za snagu od nekih 6VA.Sl.9.2. Na njegovim izlazima imamo napone od 13 i 5V (VDD). U konkretnom resenju za povezivnje LCD-a koriscena su sledeca tri konektora: 68 .8 Deo za analogno-digitalnu konverziju U konkretnoj realizaciji izvrseno je samo prosledjivanje naponskih nivoa sa spoljneg ulaza na pin RA0. 2. Usmeracki deo razvojnog sistema Na slici (sl. Sl.

2.: Sl.1.2.11. Svaki karakter moze da prikaze maksimalno 7x9 osnovnih elemenata. Nacin povezivanja LCD displeja na napajanje i interfejsa. paralelnim pristupom 8-mo bitnog podatkana nozicama od D7 do D14 (vidi sliku 2. LCD displej je instaliran na gornjrm desnom uglu osnovne ploce. Povezivanje LCD displeja na napajanje i interfejsa za regulaciju osvetljaja LCD displej je formata 2x16 karaktera. Pristup displeju radi upisa karaktera ostvaruje se preko 14-to pinskog konektora. Regulacija osvetljaja LCD displeja ostvarena je preko potenciometra R24 nominalne vrednosti 10k. 69 . LCD_DATA1. konektor za prenos podtaka.11. za regulaciju osvetljaja prikazan je na slici na slici sl. 3.12 i 2. konektor kojim se predaju komande LCD-u. konekor za napajanje. LCD_NAP. Format prikaza karaktera je programabilan i definise se na pocetku prikaza informacije u redu.13). 2. LCD_DATA.

13.Sl.13.12.2. Sl. Fizicki izgled organizacije prikaza LCD-a i adresne organizacije memorije za prikaz Funkcija i namena svakog od pina na konektoru LCD displeja je definisana na slici 2. Raspored i funkcije pinova konektora LCD-a Ukazacemo sada na princip rada LCD displeja. Sa mikrokontrolerom LCD displej komunicira preko sledece dve magistrale: 70 .2.

tako da se mogu prikazati forme karaktera kreiranih po zelji korisnika. Upisom u DDRAM podaci se prikazuju na ekranu LCD-a. Sl. Signal R\W definise operaciju citanja ili upisa (R\W=1 obavlja se operacija citanja. Na ovaj nacin umesto da se povezivanje ostvari sa 11. realizuje se sa 7 linija. preko ovih linija mikrokontroler moze da upisuje u ili cita podatke iz LCD displeja jednosmerne upravljacke magistrale – cine je linije RS. R\W i E. 71 . D0 do D7. Internu memoriju LCD displeja koja se koristi za prikaz karaktera cine dva reda od po 40 lokacija(vidi sliku 2.12. pri cemu se pocetna adresa prikaza definise komandom za prikaz u fazi inicijalizacije.• • dvosmerne magistrala za podatke.15. Na slici 2. Na slici 2. u suprotnom je upis).14. Signalom RS definise se kom se registru vrsi pristup. Signal E kada je aktivan (E=1) dozvoljava rad displeja. pin RW se može povezati na masu i broj potrebnih pinova je tako smanjen na 6.2. Naime. i to tako sto se prvo prenosi MS a nakon toga LS nibl. Sadrzaj CGRAM-a je moguce softverski menjati. prikazane su adrese vidljivih lokacija na LCD displeju. Ako se LCD koristi samo za prikaz poruka. Treba pri ovome naglasiti da se cetvorobitni rezim komuniciranja definise odgovarajucom komandom u fazi inicijalizacije. Dvoredni smart LCD U cilju ustede broja pinova kojim se LCD displej povezuje na mikrokontroler projektanti cesto koriste cetvorobitni rezim rada komuniciranja. a ukupno je vidljivo 16 karaktera. kada je RS =1 registrima za podatke nazvanih DDRAM-a (Display Data Ram) i CGRAM-a (Character Generator Ram). a nevidljivo 24. umesto da se vrsi istovremeni prenos svih osam bitova karaktera prenos se ostvaruje na nivou niblova. U konkretnoj realizaciji koriscen je PORT D i to tako da su za prenos podataka iskorisceni pinovi od RD4 do RD7. a za upravljanje radom displeja pinovi RD2 i RD3. To znaci da je moguce ostvariti horizontalno pomeranje informacija u toku prikaza.14). a kada je RS=0 pristupa se komandnom registru. U svakoj lokaciji se memorise po jedan karakter. je pikazno povezivanje LCD-a sa PIC16F877A u 4-bitnom rezimu komuniciranja. CGRAM prikazuje karaktere na displeju u matricno tackastoj formi.

2. Spisak komandi i funkcije koje obavljaju te komande prikazan je na slici 2.Sl. Nacin povezivanja LCD-a i mikrokontrolera LCD displej je programibilna periferija. Sl. pa kao takva podrzava odredjeni skup komandi.16.16.2. Tabela instrukcija LCD-a 72 .15.

Nacin povezovanja kola oscilatora je prikazan na slici 2. da ne dodje do nezeljenog resetovanja mikokontrolera usled postojanja VF smetnji na vodovima za napajanje.17. Nacin povezivanja mikrokontrolera Kondezator C1 ima ulogu da filtrira napon na pinu MCLR za vreme rada kontrolera.24 prikazan je oblik stampanih plocica razvojnog sistema projektovanih u programskom paketu '' Protel 99SE'' .11 Fizicki izgled stampanih plocica Na slikama 2.2.2. koje se odnosi na povezivanje kristalnog oscilatora.10 Povezivanje kola za reset i oscilatora Strukturu kola za reset cine pasivni elementi R1 i C1 cija je vremenska konstanta tako izabrana da obezbedi korektni start programa nakon ukljucenja sistema na napajanje. Uloga tastera T1 je da obezbedi manuelni reset za slucaj da mikrokontroler iz odredjenih razloga blokira rad u toku izvrsenja programa.18 do 2.17. Sl. 2. postovane su preporuke firme Microchip. U konkretnom resenju. Frekvencija oscilatora je 4 MHz. tj. 73 .

Izgled stampane plocice sa raspodelom elemenata-pogled odozgo Sl.19.Sl.2.18. .2. Izgled stampane plocice sa raspodelom elemenata-pogled odozgo 74 .

2. Izgled stampane plocice napajanja sa raspodelom veza-pogled odozgo 2. .1: Spisak komponenata Oznaka komponente Naziv komponente R1 Otpornik 1/4W R2 Otpornik 1/4W R3 Otpornik 1/4W R4 Otpornik 1/4W R5 Otpornik 1/4W R6 Otpornik 1/4W R7 Otpornik 1/4W R8 Otpornik 1/4W R9 Otpornik 1/4W R10 Otpornik 1/4W R11 Otpornik 1/4W Vrednost komponente 4k7 4k7 4k7 4k7 4k7 4k7 4k7 270Ω 270Ω 270Ω 270Ω 75 .Sl.12 Tabelarni prikaz komponenata sa vrednostima koriscenih pri realizaciji razvojnog sistema Spisak ugradjenih elemenata koriscenih u razvojnom sistemu dat je u tabeli 2.20.1 Tabela 2.

R12 R13 R14 R15 R16 R17 R18 R19 R20 R21 R22 R23 R24 R25 R26 R27 R28 R29 R30 C1 C2 C3 C4 C5 C6 C7 C8 C9 C10 D1 D2 D3 D4 D5 D6 D7 D8 D9 D10 Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Potenciometar Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Blok kondenzator Keramicki kondenzator Keramicki kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm 270Ω 270Ω 270Ω 270Ω 270Ω 330Ω 330Ω 330Ω 330Ω 330Ω 330Ω 330Ω 10k 1k 1k 1k 10k 10k 100k 100nF 27pF 27pF 10μF 10μF 10μF 10μF 470μF 100μF 100μF Zuta Zuta Zuta Crvena Crvena Zelena Zelena Zelena Zelena Zelena 76 .

D11 D12 D13 D14 D15 D16 D17 D18 D19 D20 D21 D22 Q1 Q2 Q3 Q4 J3 J4 J6 J7 J11 TS OSC T1 T2 T3 T4 T5 T6 T7 LCD Kabl Kabl Kabl LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm Dioda GREC L7812CV TS7805 Dioda Dioda Mikrokontroler MAX232 PNP Tranzistor TTL Bafer D9 PCB Konektor Konektor D25 PCB Konektor Muska kontaktna letvica Konektor Transformator 6VA Oscilator Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Hitachi HD44780 25-pinski 1:1 9-pinski 1:1 Za Napajanje Crvena Zelena Crvena Crvena Crvena Crvena BAT42 1A 1A 1A 1N4148 1N4148 PIC16F877A BC557 SN 74LS07 Zenski Dvopinski Zenski Dvopinska 220V 220/15V 400mA 4MHz Musko/Muski Musko/Zenski - 77 .

Pre istalacije ovog programskog paketa potrebno je istalirati MPLAB. jer se kasnije Hi-Tech integrise u MPLAB programski paket.41. Nakon ovoga se generise sledeci prozir: 78 . Za nastavak istalacije potreban je jednostruki klik levim tasterom na polje NEXT .EXE).Prateci softver za PC i demo programi 3.Tech i kreirala aplikacija na programskom jeziku C. su sledeci: 1.1 Istalacija softvera Za kreiranje programa na HLL-u C koristicemo programski paket Hi-Tech. koja se nalazi na prilozenom disku u sklopu ovog rada ( u folderu MPLAB_IDE pokrenuti aplikaciju MPLAB v6.3. Po pokretanju aplikacije na monitoru se generise prozor: 2.41. Instalacija MPLAB-a pocinje pokretanjem aplikacije MPLAB v6. Koraci koje treba preuzeti da bi se instalirao paket Hi.

a zatim klikom na polje NEXT nastavlja se instalacija. 79 . Cekira se polje ''I ACCEPT'' i klikom misa na polje ''NEXT'' sledi nastavak nstalacije i generise se prikaz sledeceg oblika 4. Klikom na taster (polje) Browse bira se direktorijum gde se instalira MPLAB.3.

Aplikacija nas pita da li zelimo da napravimo precicu u start meniju. 80 .5. Odabiramo jednu od ponudjenih opcija(npr. 6. a zatim sledi klik na taster NEXT. Yes). a zatim treba kliknuti na NEXT. Bira se da li zeli precica (shortcut) na radnoj povrsini (desktop).

Potrebno je sacekati odredjeni vremenski period da se zavrsi instalacija.7. Ako je korisnik spreman za instalaciju to potvrdjuje tasterom NEXT pa se dobija sledeci prozor: 8. a zatim se pojavljuje prozor prikazan na sledecoj slici: 81 .

Za nastavak instalacije (posle odabira yes ili no) kliknuti na NEXT.9. 82 . nakon citanje poruke koja seodnosi na USB Driver Installition Please read treba kliknuti na NEXT. 10.

nakon citanje poruke koja seodnosi na USB Driver Installition Please read treba kliknuti na CONTINUE. 12.11. 83 . nakon citanje poruke koja seodnosi na Driver Installition You MUST read treba kliknuti na NEXT.

84 . 15.13. Pozeljno je u ovom trenutku restartovati racunar. Za kraj instalacije kliknuti na FINISH. nakon citanje poruke koja seodnosi na USB Driver Installition Please read treba kliknuti na CONTINUE. 14.

Po pokretanju aplikacije na monitoru dobijamo sledeci prozor: 2.Nakon instalacije paketa MPLAB potrebno je instalirati programski paket Hi-Tech i integrisati ga u MPLAB. Instalacija pocinje pokretanjem aplikacije picclite-setup koja se nalazi na prilizenom disku (u folderu Hi-Tech_PICC_v8.05_lite pokrenuti aplikaciju picclite. 85 .exe). Da bi se obavila ova aktivnost potrebno je preuzeti sledece korake: 1. Klikom na NEXT nastavlja se instalacija.

Klikom na YES nastavlja se proces instalacije. U generisanom prozoru nude se uslovi koriscenja licenciranog softvera. Da bi se nastavilo sa instalacijom treba kliknuti na NEXT. 86 . 4.3.

5. a zatim klikom na polje NEXT nastavlja se instalacija 6. Za nastvak istalacije potreno je kliknuti na polje NEXT 87 . Klikom na taster (polje) Browse bira se direktorijum gde se instalira HiTech.

88 .7. 8.. u ovom trenutku potrebno je scekat izvesni vremenski period da se zavrsi istalacija Hi-Tech. Odgovorom na YES na generisnom prozoru izvrsice se integracija HiTech u MPLAB razvojnom okuzenju.

Za nastavak kliknuti na OK. Kliknuti na NEXT za nastavak. 10. 89 .9.

1.11. Klikom na Project → Project Wizard pojavice se novi prozor na monitoru. Klikom na YES zavrsavamo instalaciju Hi-Tech i po automatizmu se restaruje racunar. 90 . Klikom na ikonu MPLAB koja se nalazi na radnoj povrsini pokrece se kompajler i generise se prozor Sada je potrebno podesiti MPLAB tako da koristi Hi-Tech kompajler u procesu kompajliranja. Sada je potrebno podesiti MPLAB tako da koristi Hi-Tech kompajler u procesu kompajliranja.

Za natavak kliknuti na NEXT.2. 91 . U polju Actiive Toolsuite potrebno je odabrati opciju HI-TECH Toolsuite.a zatim kliknuti na polje NEXT. 4. 3. U polju Device potrebo je odabrati PIC16F877A.

a zatim u polju Project Directory odabrati direktorijum gde cemo smestiti prethodno napisani kôd. U polju Poject Name potrebno je upisat ime projekta. 6. Kliknuti NEXT za nastavak instalacije. 92 .5.

stikliranjem polja ispred imena odabranog fajla i klikom na NEXT generise se prozir: 93 . Klikom na potrebni fajl.7. pa zatim na ADD . Na ovom prozoru treba odabrati folder u kojoj se nalazi napisan nas program koji zelimo da kompajliramo.

8. Klikom na FINISH zavrsavaju se potrebna podesavanja i generise se prozor: 94 .

Nakon toga. 95 . dobijamo sledeci prozor. 10. U potprozoru koji se nalazi na sedini glavnog prozora nalazi se listing napisanog programa koji moze da se dodatno edituje ili ako je sve u redu da se pokrene proces kompajliranja. ili pritiskom tastera Ctrl+F10. Kompajliranje se ukljucuje klikom na Projekt→Build All.9. ako je napisani program ispravan.

Potrebno je izvrsiti podesavanja kao na prilozenoj slici. 12.11. Instalacija pocinje pokretanjem aplikacije icprog (u folderu ic prog pokrenuti aplikaciju icprog.exe). Za nastavak instalacije kliknuti OK. 3. 1. Kada ovo zavrsimo potrebo je instalirati programski paket Ic-Prog. Rezultat kompajliranja je HEX fajl koji se kasnije da ucitava u Ic-Prog. a zatim kliknuti na polje OK. U slucaju da ima greske u programu kompajler ce dati detaljno obavestenje o gresci. Nakon toga na monitoru se generise prozor: 2. Nakon nekoliko upozorenja ( jer u ovom trenutku jos nije ukljucen odgovrajuci drajver) na koje treba odgovoriti sa OK generisace se prozor: 96 .

Za ukljucivanje drajver potrebno je uraditi: Odabrati settings→optionns (kao na slici) 97 .4.

a zatim kliknuti na polje OK: 6.5. Da bi ukljucili drajver. koji je potreban za rad IC-Prog pod OS XP. Nakon toga se generise prozor sa pitanje da li se zeli resetovati aplikacija. potrbno je podesiti Ic-Prog kao na prilozenoj slici. 98 .Potrbno je kliknuti na polje Yes.

To mozemo da uradimo tako sto cemo kliknuti Settings→Device→ Microchip PIC→More→More→PIC16F877A. Treba sacekati da se program resetuje i potvrdno odgovoriti na postavljeno pitanje na pitanje. Nakon toga se generise prozor kao na sledecoj slici: 99 . 9. Kada se program resetovao potrbno je odabrati mikrokontoler PIC16F877A. 8.7.

To mozeme da se uradi klikom na: File→Open File.. Nakon toga se generise prozor kao na sledecoj slici na kome je potrebno selektovati zeljeni HEX fajl i kliknuti na polje OK.. Sada je potrbno ucitati HEX fajl koji se dobija kompajliranjem programa.10. 11. (kao na sledecoj slici). 100 .

Potrbno je na njemu podesiti tip oscilatora i fuses podesavanja. Kada se prethodna procedura.12. Na njemu se moze videti hexadecimalni sadrzaj iskompajliranog programa. U nasem slucaju potrbno je samo iskljuciti fleg ''CP''. na monitoru ce se generisti prozor. 101 . ako vec nisu programski podesena.

13. Loadovanje se pokrece klikom na: Command→Program All (kao na prilozenoj slici): 102 . Pre pocetka loadovanja prozor bi trebalo da izgleda kao na prilozenoj slici: 14.

Na prozoru koji ce se pojaviti treba kliknuti Yes za nastavak. Zatim pocinje proces loadovanja i prozor izgleda kao na prilozenoj slici: 103 .15. 16.

Tada je potrebno kliknuti OK. otkloniti je i ponoviti proces loadovanja.17. Ako je proces loadovanja prosao uspesno preostaje samo ispitivanje programa na razvojnom sistemu. Nakon zavrsetka loadovanja. ukoliko nije bilo greski. proram ce generisati prozor sa obavestenjem da je proces zavrsen. U slucaju da je doslo do greske program ce dati detaljne informisati o gresci. 18. Posle toga je potrbno utvrditi gde je greska. Potrebno uraditi: Settings→Hardware ( ili pritiskom na taster F3) kao na slici: 104 . Napomena: Posle svakog pokretanja programa Ic-Prog potrebno je izvrsiti pocetna podesavanja.

Programski jezik C je dosta mocan i fleksibilan jezik. 3. a usput cemo i reci nesto o njima. ali ima i neke svoje specificnosti.Nakon toga dobijamo sledeci prozor: Sada je potrebno decekirati. Posle toga nastaviljamo sa normalnim radom. O ovim ogranicenjima bilo je reci u prethodnim odeljcima. metala i prociscenog peska. Programiranje mikrokontrolera je dosta slicno standarnom programiranju. Na disku koji cemo priloziti uz ovu dokumetciju naci ce se izmedju ostalog i ti potrogrami. itd. U daljem tekstu nastojacemo da objasnimo nacim programiranja na konkretnim primerima. velicinu memorije za program. U toku pisaanja programa bice korisceni neki standardni potprogrami koji se lako mogu naci na Internetu. Neke osnovne napomene Razvojni sistem ima neka svoja ogranicenja koja moramo da ispostujemo prilikom programiranja mikrokontrolera. a to su: 105 . Pored njih tu su i hardverska ogranicenja razvojnog sisstema.2 Kreiranje aplikacija na programskom jeziku C za mikrokontroler PIC16F877A Kako je mikrokontroler bez softvera samo obican komad plastike. tako da sada necemo da se zadrzavamo na njih.). Kao prvo moramo da poznajemo dovoljno dobro arhitekturu kontrolera ( registre. na ovom mestu cemo dati nekoliko mogucih softverskih resenja za nas razvojni sistem i tako kompletirati iskoristivu celinu. velicinu memorije za smestaj podataka. a odmah zatim cekirati polje ''Invert MCLR'' i kliknuti OK.

short). void. integer. kao sto smo vec rekli. a pinove RC0-RC5 je potrebno rucno konfiguristi kao izlazne. Ovaj port se konfigurise kao izlazni TRISD={0x00}. long. unsigned. Za pinove RD0 i RD1 su vezane LED za indikaciju stanja. Pinovi RC0-RC5 su povezani na LED diode. Tabela 3.1: Tipovi podataka u programskom jeziku C Tip character integer float double Znacenje Karakter podataka Neoznaceni celi brojevi Brojevi u pokretnom zarezu Brojevi u pokretnom zarezu dvostruke preciznosti Kljucna rec char int float double 106 . nismo ih iskoristili kao ulazne nego su ostali slobodni (koriste se u procesu programiranja). tako da je vreme trajanja instukcijskog ciklusa 1us. PORTD je predvidjen za povezivanje LCD displeja i LED indikaciju.1. a RD4. RD3 vezuje se za E pin. 4. Pinovi od RB0 do RB3 nemaju ovu mogucnost.3 Tipovi podataka C programski jezik podrzava pet osnovnih tipova podataka (character. RA0 je predvidjen kao ulaz za analogno-digitalnu konverziju. RD7 su iskorisceni za prenos podataka).1 pokazuje znacenje osnovnih tipova podataka i modifikovanih tipova: Tabela 3. Ova mogucnost se pokazala kao veoma korisna pri analizi tastera pa smo se zbog toga opredelili da to iskoristimo. RD6. 2. a zatim aktivira modul za komunikaciju sa racunarom. pa se zbog toga ovi pinovi moraju programski konfigurisati kao izlazni. double) i cetiri modifikovana tipa podataka(signed. respektivno. pa je zato njih potrebno analizirati softverski (najcesce primenom Timer0). Konfigurise se kao izlazni TRISE={0b000}. Aktiviranjem USART modula po programskom automatizmu pinovi RC6 i RC7 se konfigurisu ka RxD i TxD. i njega je potrebo konfigurisati kao ulazni upisom komandne 0b000001 reci u registar TRISA. PORTE je ceo iskoriscen za LED indikaciju. Ovaj port se kofigurise upisom komandne reci 0x3f u registar TRISB. da generisu prekid. RD5. a preko pinova RC6 i RC7 povezano je kolo MAX232. float. Nije greska ako se inicjalizira registar TRISC na vrednost 0x00. pinovi RA1. kod PORTA . Pinovi RB6 i RB7 iako imaju mogucnost.RA5 su povezani na LED. 5. 3. PORTB je predvidjen kao ulazni port zbog toga sto ima mogucnost da generise prekid usled promene stanja na nekim od njegovih pinova (pinovi od RB4 do RB7). PORTC je predvidjen za komunikaciju sistema sa racunarom i za LED indikaciju stanja na pojedinim pinovima. LCD modul je povezan na pinove od RD2 do RD7 ( RD2 se vezuje na RS pin displeja. Za pobudu oscilatora koriscen je kvarcni oscilator od 4MHz. 3.

2 prikazuje moguci opseg vrednosti za sve kombinacije osnovnih tipova podataka i modifikatora Tabela 3.1.2: Opseg vrednosti tipova podataka Tip short short int int char unsigned unsigned int signed signed int long long int signed long float Obim u bitovima 1 1 8 8 8 16 8 8 16 16 16 32 Opseg 0 ili1 0 ili 1 0 do 255 0 do 255 0 do 255 0 do 65535 -128 do 127 -128 do 127 0 do 65535 0 do 65535 -32768 do 32767 3.4E+38 3.void signed unsigned long short Bez vrednosti Pozitivni ili negativni brojevi Samo pozitivni brojevi Duzi opseg broja Kraci opseg broja void signed unsigned long short Svakpm tipu podatka odgovara odredjeni opseg kod prezentacije brojeva. Tabela 3.4E-38 do 3. Kada se javi prekid. Ovaj opseg se moze menjati u zavisnosti od koriscenog modifikatora. 107 . PIC hardver sledi fiksni model ponasanja prikazan na slici 3.4 Prekidi Prekidi mogu se inicirati od strane velikog broja razlicitih internih ili eksternih izvora u odnosu na PICmicroMCU.

CRC16. pa ce za bilo kakvu dodatnu periferiju je potrebno kreirati odgovarajuce funkcije i procedure. GLCD. Baziran je na DOS aplikaciji koja se poziva iz komandne linije.HI-Tech kompajler spada u profesionalne alate i namenjen je najzahtevnijim korisnicima.1 Algoritam izvrsenja programa pri nastanku prekida Hardver je u potpunost pod PICmicroMCU kontrolom. upravljane radom AD konvertora itd. CCS PCW kompajler sadrzi u sebi kompletno IDE okruzenje.. 3.Sl. takodje sadrzi i veliki broj biblioteka za rad sa razlicitim periferijama (SPI. I2C. Kada se desi prekid. 108 . a softver je u celini odgovornost projektanata. kao i dodatne funkcije koje implementiraju odredjene tipove algoritama za manipulaciju nad podacima kao sto su CRC8.5 Primena programskog jezika C (primeri) Jedni od najpoznatijih ANSI C kompajlera koji su namenjeni Microchip PIC mikrokontrolerima su svakako Hi-Tech PICC i CCS PCW kompajleri.Biblioteke koje se isporucuju zajedno sa kompajlerima spadaju u osnovne.). Pokusaj da je koristite kao brojac=0. Pravilno je bRojAC=0. Za razliku od Hi-Tech kompajlera. Napomena: Obratite paznju da je C jezik ''case-sensitive'' pa nije sve jedno da li se koriste mala ili velika slova!!! Primer: ako deklarisete promenljivu unsigned char bRojAC. prvi korak je da se testira i odredi izvor prekida.. 3. LCD.ali zahvaljujuci MPLAB integraciji moze se dobiti zadovoljvajuce IDE okruzenje. izazvace gresku. U slucaju vise prekida. RTC. rutina za indetifikacuju izvora prekida na osnovu dodeljenog prioriteta odredjuje koji ce se prekid prvo obraditi. USB.

#define PORTBIT(adr. // PORTBIT(PORTC. ukoliko je iz nekog razloga potrebno u toku razvoja prebaciti neki izlazni uredjaj na neki drugi pin od planiranog. da li ce ''watch-dog''(WDT) tajmer biti aktivan ili ne. taj pin mozemo nazvati Taster1.ENABLED Power-up Timer(PWT) . Kada se ovako izgenerisani HEX fajl ucita u program programatora (recimo u Ic-Prog ) programator ce automatski podesiti podesavanja koji tip oscilatora koristimo.0 imamo povezan taster. // PORTBIT(PORTC. Ovom direktivom omogucavamo da kompajler umetne u HEX datoteku i ''fuses'' podesavanja shodno potrebama programera. U konkretnom primeru je podeseno sledece: Low Voltage In-Circuit Serial Programming .0).DISABLED Pravljenje ALIAS-a ulazno/izlaznih pinova Jako korisna mogucnost C jezika je definisanje logickih imena ulazno/izlaznim pinovima. bez da se preterano zalazi u analizu. ovo se bezbolno moze izvrsiti izmenom u samoj definiciji bez da se pretrazuje ceo kôd kako bi se izvrsile promene na svim mestima gde se taj pin upotrebljava. da li ce mikrokontroler biti zasticen od citanja ili ne. a druga mozda jos bitnija.DISABLED Oscilator .Naime. je da se portabilnost ovako pisanog kôda znacajno uproscava. ukoliko na pinu PORTC.2).XT Protect(zastiti mikrokontroler od citanja) .1).''fuses'' podesavanja __CONFIG (LVPDIS&XT&PROTECT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS). Primera radi.DISABLED In-Circuit Debugger . Prva pogodnost ovakvog pristupa je sto se na ovaj nacin jednostavnije mogu pamtiti imena pinova i njihova funkcija. // 109 . Konkretna primena ove olaksice data je u sledecem primeru: Napomena: Ne sme se zaboraviti obavezno podesavanje smerova pinova koji se koriste u odgovarajucim TRIS registrima.bit) //pinovi static bit Taster1 static bit Taster2 static bit Taster3 ((unsigned)(&adr)*8+(bit)) @ @ @ PORTBIT(PORTC. itd.ENABLED Watchdog Timer(WDT) . Dole navedeni kôd je jasan sam po sebi i moze se usvojiti kao takav.

'.'e'. Optimizacija se ukljucuje navodjenjem parametara u komandnoj liniji pri pozivu kompajlera: -0 (ukljucuje post-pass optimizaciju). kao i smanjenje objektnog (HEX) kôda.'-'. // 3.'-'.6 Upisivanje parametra u DATA EEPROM Ponekad je jako zgodno da parametre ili info-tekst upisemo u interni DATA EEPROM mikrokontrolera vec pri samom pisanju programa (npr.'2'.2). Default vrednosti parametara).1).'p'.'6').'0'.'0'). U datom primeru u EEPROM memoriju mikrokontrolera od adrese 0 redom bice upisan ''tekst'' kao na sledecoj slici: Sl 3.'B'.'. __EEPROM_DATA('v'.'0'.'e'.'C'. // PORTBIT(PORTB.'R'. // PORTBIT(PORTB.'1').2 Izgled Ic-prog-a 3.'D'.'1'.'T'. ukoliko kôd radi kako je specificirano 110 .'0'.7 Opcije za optimizaciju kôda pri kompajliranju Prilikom kompajliranja kôda Hi-Tech kompajler moze primeniti vise modela optimizacije. Pozeljno je uvek koristiti optimizaciju. __EEPROM_DATA('L'.0). i –Zg (ukljucuje Global optimizaciju).'r'.'_'.static bit static bit static bit LED0 LED1 LED2 @ @ @ PORTBIT(PORTB.Ukoliko je ukljucen neki od metoda optimizacije dobija se povecanje brzine izvrsavanja kôda. __EEPROM_DATA('s'. koji su sastavni deo Hi-Tech PICC kompajlera. To je najlakse izvesti uz pomoc makroa __EEPROM_DATA( ).

Ujedno je primenjena i softverska analiza stanja tastera koriscenjem Timer 0. potrebno je odabrati Project.3 Izgled prozora na kome je ukljucena maksimalna optimizacija 3. Iskoriscena je mogucnost koja postoji u radu sa portom B. a ima zadatak da.3. Listing programa sa komentarom je prikazan na slici 3. Program je dosta jednostavan i lak za razumevanje. ukljuci neki pin odgovrajuceg porta ili da ukljucuje LED nekim unapred definisanim redosledom. U primerima koji su navedeni.. #include<pic. Naime pinovi RB4 do RB7 mogu da generisu prekid ( samo ako smo prethono to omogucili konfigurisanjem odgovarajuceg flag-a) kada se desi promena stanja na odgovarajucem pinu. u zavisnosti od toga koji je taster pritisnut.. Ukljucivanje optimizacije Hi-Tech kompajlera u MPLAB razvojnom okruzenju se izvodi na sledeci nacin: u meniju Project>Build options.zahtevima. Sl 3. Potrebno je uvek napisati ovu liniju!// 111 . Zatim se klikne na OK.h> //ukljucujemo ovu bibliotrku jer se u njoj nalaze osnovne rutine koje su potrebne za vreme programiranja.4. U tabu PICC Compiler treba stiklirati Use alternate settings i zatim u praznom polju upisati -0 –Zg (ako vec nije bilo upisano)..8 Program za iskljucivanje i ukljucivanje LED Svrha ovog programa je upoznavanje sa nekim osnovnim naredbama programskog jezika C. obavezno je koriscenje maksimalne optimizacije kako bi generisani kôd rutine Delay bio odgovarajuceg trajanja. Ukljucivanje optimizacije Hi-Tech kompajlera prikazana je na slici3.

//promenjive koje koristimo u programu #define PORTBIT(adr. bit) ((unsigned)(&adr)*8+(bit)) static bit ts1 @ PORTBIT(PORTB. } if(!ts2) //da li je pin RB4 na logicku nulu. ako jeste onda je pretisnut neki taster vezan na nekom pinu od RB4 do RB7 pa je kontroler generisao prekid.j. o njemu bice reci kasnije// __CONFIG(LVPDIS&XT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS). //davanje imena pojedinim pinovima. Ovaj deo je standardan i sam po sebi diviljno jasan// void interrupt tas(void) //pocetak prekidne rutine za skeniranje tastera// { if(RBIF) //pitamo da li je RBIF=1. static bit led2 @ PORTBIT(PORTD.c" //potprogram koji unosi kasnjenje. 0). 1). ako jeste promenjiva i dobija vtrednost 0// { i=1.#include "delay. //dozvoljavamo omogucene prekide// } if(T0IF) //da ji je omogucen prekid koji izaziva tajmer0// { GIE=0. ako jeste promenjiva j dobija vtrednost 0// { i=0. 4). static bit led1 @ PORTBIT(PORTD. 2). static bit ts6 @ PORTBIT(PORTB. 112 . 5). //resetujemo RBIF// GIE=1. k=0. static bit ts5 @ PORTBIT(PORTB. static bit ts4 @ PORTBIT(PORTB. //podesavanje PIC-a// int i. j=1. // iskljucujemo sve prekide// if(!ts1) //da li je pin RB5 na logicku nulu. j=0. 3). //pinRB5 ima simbolicko ime ts1// static bit ts2 @ PORTBIT(PORTB. k=0. } RBIF=0.// { GIE=0. 0). static bit ts3 @ PORTBIT(PORTB. 1).k.

} } //zavsavamo prekidnu rutinu// void main(void) //pocetak glavnog programa// { TRISD=0x00. //omogucavamo prekid koji izaziva promena stanja na pinovima RA4 do RA7// GIE=1. led2=0. //definisemo PORTD kao izlazni// PORTE=0b000. 113 . //omogucavamo prekid koji izaziva tajmer0// RBIE=1. //gasimo PORTD OPTION=0b00000011. //gasimo PORTA// PORTC=0x00. k=1. //ukljucujemo svaku drugu diodu porta C// DelayMs(250). DelayMs(250). } T0IF=0.if(!ts3) //da li je pin RB3 na logicku nulu. ako jeste promenjiva k dobija vtrednost 0// { i=0. osim RA6 i RA7 koje stavljamo kao izlazne jer ih i ne koristimo// TRISE=0b000. //definisemo PORTA kao digitalni. //podesavamo vrednost preskajlera za tajmer0// ADCON1=0b10001110. //definisemo PORTA kao izlazni. //kasnjenje od 250ms// DelayMs(250). //ukljucujemo datu diodu// DelayMs(250). // definisemo PORTB kao ulazni. //iskljucujemo datu diodu// PORTC=0b10101010. sem pina RA0 koji je ulazni// TRISC=0x00. j=0. DelayMs(250). //definisemo PORTD kao izlazni// TRISB=0x3f. DelayMs(250). //gasimo PORTE// PORTA=0b000000. //definisemo PORTE kao izlazni// TRISA=0b000001. osim RA0 koji je analogni ulaz// T0IE=1. //omogucavamo dozvoljene prekide// while(1) //beskonacna petlja// { if(i==1) { led2=1. //gasimo PORTC// PORTD=0x00. //resetujemo fleg T0IF// GIE=1.

4 Listing programa za ukljucivanje LED U programu sa slike 3.h" void DelayMs(unsigned char cnt) { #if XTAL_FREQ <= 2MHZ 114 . DelayMs(250).5. PORTE=0b000. PORTC=0x00. PORTE=0x00. DelayMs(250). } if(j==1) { PORTC=0x00. PORTA=0b101010. DelayMs(250).DelayMs(250). Listing potprograma je dat na slici 3. On ima zadatak da unese kasnjenje u izvrsenju programa izrazeno u milisekundama. DelayMs(250). DelayMs(250). PORTA=0b101010. DelayMs(250). } if(k==1) { PORTC=0x00.c. DelayMs(250). DelayMs(250). DelayMs(250). DelayMs(250). DelayMs(250). //iskljucujemo PORTC// PORTE=0b101. DelayMs(250). DelayMs(250). PORTE=0b101. } } //kraj beskonacne petlje// } //kraj programa// Sl 3.4 koriscen je bibliotecni potprogram delay.c" #include "delay. Potprogram "delay. PORTA=0b000000. PORTA=0x00000.

} while(--i). pa nije podrebno dodatno komentarisati.c Potprogram je dovoljno jasan. } while(--cnt). _dcnt= (x)/(12MHZ/(XTAL_FREQ))|1. } while(--cnt). } #else #define DelayUs(x) { unsigned char _dcnt. U ovom potrogramu je iskoriscena bibliotecki potprogram delay. } 115 . #ifndef DelayUs #ifndef XTAL_FREQ #define XTAL_FREQ #endif #define #define MHZ *1000 KHZ *1 4MHZ #if XTAL_FREQ >= 12MHZ #define DelayUs(x) { unsigned char _dcnt. while(--_dcnt != 0) continue. #endif } Sl 3. #endif #if XTAL_FREQ > 2MHZ unsigned char i.do { DelayUs(996). while(--_dcnt != 0) continue. Moze se pomenuti samo to da pri kompajliranju programa mora biti ukljucena maksimalna optimizacuja.h.6.5 Listing biblioteckog potprograma delay. _dcnt = (x)*((XTAL_FREQ)/12MHZ). Promenjiva cnt je neoznacena 16-bitna vrednost. do { DelayUs(250). do { i = 4. a njegov listig prikazan je na slici 3.

'0'. kao i svaka periferija manipulisu samo sa zapisima u ASCII formatu. '0'. Pored ostalog ovde treba da se obavi konverzija dekadnog broja u niz ASCII cifara. __EEPROM_DATA('v'. Zadatak programa je da broji od 0 do 999 i rezultat prikaze na LCD displeju. 'e'.6 Listing biblioteckog potprograma delay. DelayMs(250). '2'. 'D'. '1'). __EEPROM_DATA('s'. '_'. '-'. DelayMs(250). 'T'. '1'.c" __CONFIG(LVPDIS&XT&PROTECT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS) konfigurisemo PIC // __EEPROM_DATA('L'. //upisujemo podatke u EEPROM // GLOBALNE Promenljive unsigned int brojac. '-'. 'e'. 'C'.h 3.'. DelayMs(250).h> #include "delay. 'r'.#endif extern void DelayMs(unsigned char). iz razloga sto LCD displej.9 Program koji upravlja radom LCD-a Ovaj program je malo slozeniji od prethodnog. '. 3.c" #include "lcd. 'B'. '0'. } /////////////////////////////////////////////////////// /////////////////////////// MAIN ////////////////////// 116 . Ovde je iskoriscen i interni EEPROM mikrokontrolera za zapis nekih informacija koje se koriste u svrhu evidencije. #include <pic. 'p'. #endif Sl. 'R'. '6'). void Delay_1s() // procedura koja unosi kasnjenje { // od 1 sekunde DelayMs(250). '0').

c koji ima ulogu da upravlja radom LCD-a. // ogranicavamo brojac do maximalnih 999 lcd_gotoxy(10. a dodatno je prosiren komentarom. // Inicializacija LCD displej // resetujemo promenljivu brojac // ovde pravimo masku naseg prikaza na displej lcd_gotoxy(0. U potprogramu lcd.drugi red lcd_puts("Brojac:").h> #define LCD_DATA PORTD #define PORTBIT(adr. // pozicioniraj se u prvoj koloni . Napomena: Ovaj potprogram moze da se upotrbi samo za LCD-ove koji su formata 2X16 karaktera i kompatibilni su sa displejom baziranim na cip-setu HD44780. PORTD=0x00. Potprogram je preuzet sa http://www.c je ugradjena rutina za konverziju decimalnog broja u niz ASCII karaktera.7 koriscen je potprogram lcd. // uvecavamo brojac za 1 if(brojac > 999) brojac = 0. red . #include <pic. bit) ((unsigned)(&adr)*8+(bit)) // LCD static bit LCD_E @ PORTBIT(PORTD. 1).com. // iskljucujemo sve interapte lcd_init().void main(void) { TRISD=0x00. // ispisi na LCD-u tekst lcd_gotoxy(0. // pozicioniramo se (2. 3). GIE=0.htsoft. // 117 .11. // konvertujemo dekadni broj u STRING } } Sl 3. // definisemo brojanje i prikaz na priblizno 1sekundu brojac++. 0). // ispisi na LCD-u tekst while(1) // beskonacna petlja { Delay_1s(). // pozicioniraj se u prvoj koloni . kol) lcd_dec2str3(brojac).prvi red lcd_puts("LCD Test"). 1). brojac = 0.7 Listing programa za upravljanje LCD-om U programu sa slike 3.

DelayMs(2). LCD_STROBE(). /* posalji komandu LCD-u */ void lcd_cmd(unsigned char ins) { LCD_RS = 0. DelayMs(2). LCD_STROBE(). // podaci LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | (ins & 0xf0). #define lcd_putch(x) lcd_data(x) #define lcd_goto(x) lcd_cmd(0x80+(x)). } /* ispisi string na LCD-u */ void lcd_puts(const char * s) { while(*s) lcd_data(*s++). // // koliko * 8 // ovde definisi specijalne karaktere #define SPECIJALNI_KARAKTERI 64 //----------------------------------------------------------// Procedure za kontrolu LCD-a HD44780 16x2 //----------------------------------------------------------#define LCD_STROBE() LCD_E = 1.DelayUs(40). DelayUs(40). LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | ((ins << 4) & 0xf0). // podaci DelayUs(40).static bit LCD_RS @ PORTBIT(PORTD. #define lcd_cursor_right() lcd_cmd(0x14) #define lcd_cursor_left() lcd_cmd(0x10) #define lcd_display_shift() lcd_cmd(0x1C) #define lcd_home() lcd_cmd(0x02). } 118 . LCD_RS = 0. DelayUs(40). LCD_E = 0 #define lcd_cursor(x) lcd_cmd(((x)&0x7F)|0x80) #define lcd_clear() lcd_cmd(0x01).y) lcd_cmd(0x80+x+(0x40*y)). } /* posalji podatak LCD-u */ void lcd_data(unsigned char ins) { LCD_RS = 1. LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | ((ins << 4) & 0xf0). LCD_STROBE(). 2). // COMMAND LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | (ins & 0xf0). LCD_STROBE(). #define lcd_gotoxy(x.

lcd_cmd(0x20+0x08). 2 reda. x-=(y*100). LCD_STROBE(). Cursor = Off. 5x7 lcd_cmd(0x06).8 Listing potprograma lcd. if (x<1000) { y=x/100. lcd_putch(y+0x30). // {8 bit interfejs/i cekaj 160uS} LCD_DATA = (LCD_DATA & 0b00001111) | 0x30.c 119 . // {4 bit interfejs} LCD_DATA = (LCD_DATA & 0b00001111) | 0x20. lcd_putch(x+0x30).// *----------------------------------------// * Konverzija decimalnih brojeva u string // u opsegu od 0 do 999 // *----------------------------------------*/ void lcd_dec2str3(unsigned int x) { unsigned int y. // incrementiraj poziciju. LCD_STROBE(). x-=(y*10). DelayUs(160). Blink = Off lcd_clear(). lcd_putch(y+0x30). LCD_STROBE(). DelayMs(5). } else lcd_puts("Err"). } /* inicijalizacija LCD-a */ void lcd_init() { // {8 bit interfejs/i cekaj 5ms} LCD_DATA = (LCD_DATA & 0b00001111) | 0x30. // Display = On. y=x/10. DelayUs(160). lcd_home(). DelayUs(160). LCD_STROBE(). // {8 bit interfejs/i cekaj 160uS} LCD_DATA = (LCD_DATA & 0b00001111) | 0x30. iskljuci pomeranje displeja lcd_cmd(0x0C). } Sl 3. // 4bit.

3.10 Program za komunikaciju razvojnog sistema sa racunarom Ovaj program ima za cilj da broji od 0 do 99 i da rezultat prikaze na racunaru. Program nema neku prakticnu svrhu, kao ni prethodni, vec mu je jedini cilj edukacija. Pokazuje kako se vrsi podesavanje USART modula mikrokontrolera. Brzina prenosa podataka dosta zavisi od izabranog oscilatora, o cemu je bilo reci u prethodnim odeljcima. Veoma lako moze da se promeni i da se koristi kao potprogram u nekim slozenijim programima. Komunikacija je asinhrona serijska bez koriscenja prekidnih rutina.

#include <pic.h> #include "delay.c" __CONFIG(LVPDIS&XT&PROTECT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS); // konfigurisemo PIC __EEPROM_DATA('R', 'S', '2', '3', '2', '_', '_', '_'); __EEPROM_DATA('v', 'e', 'r', '-', '1', '.', '0', '0'); __EEPROM_DATA('j', 'u', 'n', '-', '2', '0', '0', '6'); PIC_CLK 4000000 // frekvencija XTAL-a BAUD 19200 // RS232 baud rate DIVIDER ((PIC_CLK/(16UL * BAUD) -1)) // interni HIGH_SPEED 1 // interno podesavanje RS232 registara

#define #define #define proracun #define

// PROMENLJIVE unsigned char brojac; unsigned char primljeni_podatak; // PROCEDURE void Delay_1s() // procedura koja unosi kasnjenje { // od 1 sekunde DelayMs(250); DelayMs(250); DelayMs(250); DelayMs(250); } // slanje jednog karaktera void RS232_putch(unsigned char c) { while(!TXIF); //prelazi u '1' kada je prazan TXREG = c; DelayUs(60);

120

} // prijem jednog karaktera unsigned char RS232_getch() { if(RCIF) //prelazi u '1' kada je prun { RCIF = 0; return RCREG; } CREN = 0; //ukoliko je doslo do greske obrisi je CREN = 1; //enable reception return 255; // ako nema podatka primljenog } // slanje stringa void RS232_putst(register const char *str) { while((*str)!=0) { RS232_putch(*str); if (*str==13) RS232_putch(10); if (*str==10) RS232_putch(13); str++; } } // *----------------------------------------// * Konverzija decimalnih brojeva u string // u opsegu od 0..99 za RS232 komunikaciju // *----------------------------------------*/ void RS232_dec2str2(unsigned int x) { unsigned int y; if (x<100) { y=x/10;RS232_putch(y+0x30);x-=(y*10); RS232_putch(x+0x30); } else RS232_putst("Err"); } void main(void) { TRISA = 0b11111111; TRISB = 0b00000000; TRISC = 0b11111111; ADCON1 = 0b10000111; // Set up A/D as Right justified,

121

// (5 analog channels = digital inputs xxxx 011x) GIE = 0; // SERIAL PORT SETUP SPBRG = DIVIDER; BRGH = HIGH_SPEED; //data rate for sending SYNC = 0; //asynchronous SPEN = 1; //enable serial port pins CREN = 1; //enable reception SREN = 0; //no effect TXIE = 0; //disable tx interrupts RCIE = 0; //disable rx interrupts TX9 = 0; //8-bit transmission RX9 = 0; //8-bit reception TXEN = 0; //reset transmitter TXEN = 1; //enable the transmitter while(1) // beskonacna petlja { Delay_1s(); RS232_putst("Trenutno stanje brojaca je: "); RS232_dec2str2(brojac); RS232_putch(13); // ADCII znak (Return) za sledeci red if(++brojac > 99) brojac = 0; // ukoliko sa PC racunara dodje komanda R ili r resetuj brojac primljeni_podatak = RS232_getch();
if((primljeni_podatak=='R')||(primljeni_podatak == 'r')) brojac=0;

} } Sl 3.9 Listim programa za komunikaciju PC masine sa razvojnim sistemom Na slici 3.10 je dat oblik potprograma koji moze da koristi kod kreiranja nekih slozenijih programa. U njemu je sadrzana konverzija decimalnog broja u niz ASCII karaktera, kao i predaja i prijem podataka ka/iz serijskog porta.

#include <pic.h> #include „delay.c“ // slanje jednog karaktera void RS232_putch(unsigned char c) { while(!TXIF); //prelazi u ’1’ kada je prazan TXREG = c; DelayUs(60); }

122

// prijem jednog karaktera unsigned char RS232_getch() { if(RCIF) //prelazi u ’1’ kada je pun { RCIF = 0; return RCREG; } CREN = 0; //ukoliko je doslo do greske obrisi je CREN = 1; //enable reception return 255; // ako nema podatka primljenog } // slanje stringa void RS232_putst(register const char *str) { while((*str)!=0) { RS232_putch(*str); if (*str==13) RS232_putch(10); //prelaz u novi red if (*str==10) RS232_putch(13); //vrati se na pocetak reda str++; } } // *----------------------------------------// * Konverzija decimalnih brojeva u string // u opsegu od 0..99 za RS232 komunikaciju // *----------------------------------------*/ void RS232_dec2str2(unsigned int x) { unsigned int y; if (x<100) { y=x/10;RS232_putch(y+0x30);x-=(y*10); RS232_putch(x+0x30); } else RS232_putst(„Err“); } Sl 3.10 Listing potprograma za komunikaciju razvojnog sistema sa PC masinom S obzirom da je u predlogu ostvaruje serijska komunikacija izmedju mikrokontrolera i PC masine, potrebno je da na PC racunaru postoji neki terminal program koji podrzava ovaj tip komunikacije. Jedan tipican usluzni program ovog tipa je ''Terminal_v1.9b'', koji je zapisan na prilozenom disku (u folderu RS232_Terminal pokrenuti aplikaciju Terminal_v1.9b.exe). Pre pocetka komunikacije neophodno je definisati parametre serijskog prenos podataka (bitska brzina, broj bitova po karakteru, parnost, broj stop bitova, tip handshake, kao i

123

a u prozoru terminala bi trebao da se pojavi rezultat izvrsenja programa. Ukoliko je sve u redu i COM port uspesno inicijalizovan potrebno je kliknuti na dugme [Connect].komunikacioni port po se predaju i primaju podaci). 124 .

Od velike koristi nam je bila literatura koju smo uspeli da nadjemo surfujuci po Internetu. To je bila i tema prvog poglavlja ovog rada. U drugom delu opisana je hardverska struktura sistema zasnonovana na mikrokontroleru PIC16F877A. Moramo pomenuti nekoliko skripti i diplomskih radova koji su na Internetu postavile nase kolege i njihovi nastavnici sa tehnickih fakulteta bivse Jugoslavije.. nimalo nije bilo jednostavno opistai citav razvojni sistem i objasniti sve njegove delove.Zakljucak Kao i realizacija prakticnog dela naseg zadatka. S postovanjem: Branislav Dimitrijevic. U trecem delu smo integrisali potreban softver za punjenje programa u mikrokontroler. gde smo slikovito opisali kako se i kojim redosledom softver instalira i listing samih programa koje smo dali i time kompletirali razvojni sistem. Pre svega ''PIC16F87X Data Sheet'' iz koje smo koristili detalje koji se odnose na tehnicke karateristike mikrokontrolera. Ivan Antic 125 . Slobodan Aleksic.

Dodatak 1 Sl. Sl D.1 Logicka sema i funkcionalna tabela logickog kola 74ls07 Ovo kolo se pakuje u 14-pinsko DIP pakovanje kao na slici.D. Naponi napajanja se dovode na nozice 14 i 7. a ostali pinovi sluze kao ulazni i izlazni pinovi pojedinih kola unutar cipa.2 Raspored pinova na kucistu logickog kola 74LS07 (pogled odozgo) 126 .

4 Vreme uspona i vreme opadanja logickih nivoa Sl.D.nivoi.D.D.potrosnja struje i radna temperatura kola) 127 .3 Logicka sema bafera Sl.Sl.5 Elektricne karakteristike logickog kola 74ls07 (napon napajanja.

D.7 Fizicke dimenzije logickog kola 74ls07 128 .6 Elektricne osobine logickog kola 74ls07 (strujna i naponska ogranicenja) Sl.D.Sl.

izgled kucista. Sl.D.temperaturna i ogranicenja snage tranzistora BC557 129 .strujna . fizicke dimenzije i elektricne karakteristike tranzistora BC557 date su na slikama od D8 do D12.9 Naponska.8 Raspored nozica tranzistora BC557 Sl.Raspred nozica.D.

D.Sl.D.11 Zavisnost parametra hfe od struje kolektora 130 .10 Elektricne karakteristike tranzistora BC557 Sl.

D.Sl.12 Fizicke dimenzije tranzistora BC557 131 .

Na slici (sl.D.D.13) prikazan je njihov izgled i njihovi tehnicki podaci: Sl.13 Tehnicki podaci i izgled tastera 132 .

14 Tehnicki parametri i fizicki izgled koriscenih dioda Sl.15 Propagaciono vreme pri slanju i prijemu za MAX232 133 .Sl.D.D.

17 Elektricne karakteristike MAX232 134 .Sl.D.16 Logicka sema i fizicki izgled MAX232 Sl.D.

D.19 Parametri usmeraca 135 .Sl.D.18 Elektricne karakteristike maks 232 Sl.

Sl.D.21 Fizicki izgled stabilizatora 136 .D.20 Fizicki izgled usmeraca Sl.

Dodatak 2 Fizicki izgled razvojnog sistema 137 .

godine Elektronski fakultet u Nisu. godine u Vranju.Elektronski fakultet u Nisu je upisao 2002. rodjen 04. Aleksic. 05. 138 . na kome i danas uspesno studira. projektovanje telekomunikacionih sistema.05. kablovska televizija. Studije upisao 2001. mobilne telekomunikacije. Antic. Student je pete godine.. web programiranje. Upisuje 2002.. smer za telekomunikacije. godine u Prokuplju. projektovanje telekomunikacionih sistema… Ivan S. U toku studiranja izradio je par projekata medju kojima je i ovaj.1983. rodjen 05.godine na smeru telekomunikacije. rodjen 21... satelitske kimunikacije. obrada i digitalni prenos analognih signala. godine u Surdulici. smer telekomunikacije. Interesovanja: Primena mikroracunara u kolima sa pokretnim LED displejom. Intresovanja: Mikroracunarski sistemi. Dimitrijevic. godine na Elektronskom fakultetu u Nisu. elektroakustika. Osnovnu skolu i Gimnaziju zavrsio u rodnom gradu. U istom mestu zavrsio je srednju tehnicku skolu na smeru automatika. Slobodan P. gde je zavrsio osnovnu skolu i gimnaziju. 1982.Branislav R.02. Interesovanja: mikroprocesorki i mikrokontrolerski sistemi.1983.