Elektronski fakultet u Nisu Mikroprocesorski sistemi

RAZVOJNI SISTEM ZA MIKROKONTROLER PIC 16F877A

Mentor: Prof.Dr Mile Stojcev

Studenti: Branislav Dimirijevic, Slobodan Aleksic, Ivan Antic

Sadrzaj:
UVOD-----------------------------------------------------------------------------------1.MIKROKONTROLERI------------------------------------------------------------1.1 Mikroprocesori u odnosu na mikrokontrolere-------------------------------1.2 Mikroprocesori------------------------------------------------------------------1.3 Mikrokontroleri ----------------------------------------------------------------1.4 Razlika izmedju mikroprocesora i mikrokontrolera------------------------1.5 Terminologija-------------------------------------------------------------------1.6 Mikroracunar--------------------------------------------------------------------1.7 Ostala kola za podrsku rada sistema----------------------------------------- 1.8 Mikrokontroler PIC16F877A--------------------------------------------------1.9 Osnovne karakteristike mikrokontrolera PIC16F877A--------------------1.10 Kratak opis mikrokontrolera PIC16F877A---------------------------------1.11 Raspored nozica ---------------------------------------------------------- ----1.12 Generator takta (Oscilator)----------------------------------------------- ---1.13 Takt/Instrukcijski ciklus------------------------------------------------------1.14 Reset-----------------------------------------------------------------------------1.15 Watchdog timer----------------------------------------------------------------1.16 Prekidi---------------------------------------------------------------------------1.17 U/I portovi----------------------------------------------------------------------1.18 A/D konverzija-----------------------------------------------------------------1.19 Strujna,naponska i temperaturna ogranicenja------------------------------1.20 Organizacija memorije--------------------------------------------------------1.21 Tajmeri -------------------------------------------------------------------------1.22 CCP moduli --------------------------------------------------------------------1.23 Ostale periferne jedinice------------------------------------------------------1.24 Set instrukcija mikrokontrolera PIC16F877A-----------------------------2.HARDVERSKA STRUKTURA RAZVOJNOG SISTEMA------------------2.1 Programator---------------------------------------------------------------------2.2 Modifikovani Tait programator-----------------------------------------------2.3 Mikrokontrolerski sistem-------------------------------------------------------2.4 Tasteri-----------------------------------------------------------------------------2.5 Led--------------------------------------------------------------------------------2.6 Max232---------------------------------------------------------------------------2.7 Deo za ispravljanje i stabilizaciju napona------------------------------------2.8 Deo za analogno-digitalnu konverziju----------------------------------------2.9 Deo za povezivanje LCD-a----------------------------------------------------2.10 Povezivanje kola za reset i oscilatora---------------------------------------2.11 Fizicki izgled stampanih plocica---------------------------------------------2.12 Tabelarni prikaz komponenata sa vrednostima koriscenih za razvojni sistem---------------------------------------------------------------------------------3.PRATECI SOFTVER ZA PC I DEMO PROGRAMI-------------------------4 5 5 5 7 8 8 9 10 10 11 11 13 14 16 17 22 22 24 31 32 33 37 37 38 39 60 60 63 63 64 65 67 67 68 68 73 73 75 78

2

3.1 Instalacija softvera--------------------------------------------------------------3.2 Kreiranje aplikacija na programskom jeziku C za mikrokontroler PIC16F877A-------------------------------------------------------------------------3.3 Tipovi podataka-----------------------------------------------------------------3.4 Prekidi----------------------------------------------------------------------------3.5 Primena programskog jezika C (primeri) -----------------------------------3.6 Upisivanje parametara u DATA EEPROM----------------------------------3.7 Opcije za optimizaciju kôda pri kompajliranju -----------------------------3.8 Program za ukljucivanje i iskljucivanje LED-------------------------------3.9 Program koji upravlja radom LCD-a-----------------------------------------3.10 Program za komunikaciju razvojnog sistema sa racunarom-------------ZAKLJUCAK-------------------------------------------------------------------------DODATAK-----------------------------------------------------------------------------

78 105 106 107 108 110 111 111 116 120 125 126

3

male dimenzije i nisku cenu. ali permanentnim ispitivanjem smo se uverili da i ovo nase resenje daje dobre rezultate. To nas je podstaklo da odaberemo zadatak koji zahteva realizaciju razvojnog sistema sa LED indikatorima. vezan devetopinskim kablom. Ova arhitektura karakterise se manjim skupom instrukcija koje se brze izvsavaju od instrukcija kod CISC arhitekture. Po zavrsetku programiranja na monitoru racunara dobijamo informaciju da je zahtevano ucitavanje programa u mikrokontroler zavrseno i tada mozemo poceti sa radom. kako se do njega dolazi. Tu cemo se potruditi da kroz primere objasnimo kako se koristiti razvojni sistem i kako funkcionise sam mikrokontroler. Pritiskom svakog tastera izvrsava se razlicita sekvenca programa koja se nalazi u mikokontroleru. malih je dimenzija i mala je potrosnja energije. mozemo posmatrati brojac na monitoru racunara i resetovati ga sa Reset tastera na nasem sistemu. za komunikaciju sa racunarom. na primer.a ostali su tasteri za odabir režima rada. stampanja plocica. preko projektovanja plocica u programskom paketu “Protel” . Zahvaljuci cinjenici da mikrokontroler PIC16F877A firme Microchip pretstavlja integraciju centralne procesorke jedinice (CPU). LCD-om i komunikaciju s racunarom. Naravno. Komunikacija korisnika sa ovim sistemom omogucena je sa 7 tastera od kojih je jedan Reset taster. ne zahteva se slozeni eksterni hardver da bi se realizovao mikroračunarski sistem.UVOD Sistem oplemenjen mikrokontrolerom u potpunosti zamenjuje coveka. centralana komponenta naseg sistema je mikrokontroler PIC16F877A. Razvojni sistem je. Tu ga prihvata programator koji puni mikrokontrler zahtevanim programom. LCD-a na kome se ispisuje tekst koji. pre svega. Cilj nam je bio da od svih ideja odaberemo onu pravu koja podrazumeva. koji softver se koristi u te svrhe. korisnik prethodno definise u programu i komunikacija sa racunarom gde. PIC16F877A ima tipicnu RISC arhtekturu. U daljem tekstu cemo se truditi da detaljnije opisemo svaki deo sistema i da pokazemo kako citav sistem radi. 4 . lemljenja komponenata na ploce. jedostavnost. Ovaj mikrokontroler je izradjen u CMOS tehnologiji sa ugradjenom FLASH i EEPROM memorijom za memorisanje programa i podataka.takodje. Korisnik od sistema moze da dobija informacije o njegovom radu na tri nacina: preko LED indikatora koji se pali onako kako je to korisnik unapred programski definisao u odredjenom modu rada. a u trecem delu cemo detaljno opisati kako se kreira program na racunaru koji treba loadovati (ucitati) u PIC.trud i pozrtvovanje pocev od idejnog resenja zadatka. Program napravljen na racunaru se uz pomoc adekvatnog softvera (mi smo koristili IC-Prog) i 25-to pinskog kabla prenosi u nas razvojni sistem. testiranja i usavrsavanja citavog sistema. Drugi deo ce sadrzati hardverski opis citavog sistema. U prvom poglavlju reci cemo nesto vise o samom mikrokontroleru PIC 16F877A. kako se on instalira i kako ga treba podesiti na racunaru. memorije i periferija. Realizacija ovakvog sistema zahtevala je veliku upornost. U ovom trenutku smo svesni da je resenje moglo da bude efikasnije.

). SP. Mikrokontroleri 1.1. kola za taktovanje i sinhronizaciju i kola koja se koriste za prihvatanje zahteva za prekid. sadrzi CPU. CPU cine sledeci blokovi: ALU. 5 . A/D i D/A konvertore i dr. odredjeni broj radnih registara.2 Mikroprocesori Na slici 1. PC. Sl.1 koja predstavlja jedan detaljan blok dijagram mikroracunarskog sistema.tajmeri. mikrokontroler.2 prikazan je blok dijagram mikroprocesora. na jedinstvenom cipu. Dok je mikroprocesor (CPU) na jedinstvenom cipu sam.1 Mikroprocesori u odnosu na mikrokontrolere Da bi ukazali na to kakva razlika postoji izmedju mikroprocesora i mikrokontrolera analiziracemo sliku 1. logika za prihvatanje prekida.1 Detaljni blok dijagram mikroracunarskog sistema 1.1. RAM i ROM memoriju i ostale ulazno-izlazno orijentisane gradivne blokove (paralelni i serijski interfejsi .

). mis i CRT displej tada se taj ''mali racunar'' moze koristiti za razlicite aplikacije opste namene. TFT. Kada se u sistem instaliraju i uredjaji za masovno memorisanje (hard disk. oscilator.Sl. A/D i D/A konvertori i drugo. LED i dr. odredjeni broj ulaznoizlaznih uredjaja. kao i tastatura. kakvi su paralelni i serijski portovi za podatke. kao i brojaci/tajmeri ciji je zadatak da oslobode CPU od obavljanja U/I aktivnosti. Programi koje koristi 6 . CD drajver). Osnovna namena CPU-a je da pribavlja podatke. RAM memorijske dekodere. cesto se javlja i potreba da se ugrade i kontroleri prekida.2 Blok dijagram mikroprocesora(CPU-a) Da bi se kompletirao mikroracunarski sistem pored mikroprocesora potrebno je dodati ROM. DMA kontroleri.1. Pored ulazno-izlaznih uredjaja specijalne namene. obavlja izracunavanja nad podacima i memorise rezultate izracunavanja na disku kao i da za potrbe korisnika prikaze te rezultate na displeju (CRT.

Mikrokontroler u toku svog rada koristi fiksni program koji je smesten u ROM-u i koji se ne menja u toku zivotnog veka sistema. i upravlja svojim okruzenjem na osnovu rezultata izracunavanja.). ROM. Deo programa.3 Mikrokontroleri Blok dijagram mikrokontrolera prikazan je na slici 1. Kao i mikroprocesor. najcesce malog obima. SP. obavlja ogranicenu obradu nad tim podacima.1.3 Blok dijagram mikrokontrolera 7 . se obicno smesta i u ROM-u. Sl. PC.mikroprocesor memorisani su na disku odakle se citaju i smestaju u RAM. koji pribavlja podatke. generatore takta i dr. 1.3. koji sadrzi sve gradivne blokove CPU-a (ALU. i mikrokontroler je uredjaj opste namene. Mikrokontroler je u sustini pravi ''mali racunar'' na cipu. registre i dr. ali takodje i RAM. paralelne i seriske U/I portove.

Mikroprocesori su najcesce CISC tipa. Bez softvera mikrokontroler nije upotrebljiv. Programator – uredjaj koji omogucava da program bude upisan u memoriju mikrokontlolera. Mikrokontroler moze da funkcionise kao racunar bez dodataka spoljnih gradivnih blokova (memorije i U/I uredjaja). 1. mikroprocesori koriste jedan ili dva tipa instrukcija. Softver – informacije koje su mokrokontroleru potrebne za rad. U/I je neophodan u vecini slucajeva da omoguci mikrokontroleru da komunicira. Za manipulisanje sa podacima tipa bit. U nasem projektu smo koristili TAIT programator i softver za njega Icprog.5 Terminologija Kako bi opis mikrokontrolera bio jasni dacemo. Ovaj softver kreira onaj koji odredjuje kako ce mikrokontroler raditi. Za kopiranje podataka iz spoljne memorije u CPU koriste veci broj op-kôdova. dok je kod mikrokontrolera taj broj veci. Paskal. Basic. pri cemu je arihitektura i skup instrukcija projektovan za manipulisanje podacima obima bajt ili bit.ili dvo-bajtnih instrukcija koje se koriste za pribavljanje programa i podataka iz interne memorije. Nabrojimo samo neke koji se najcesce koriste: AllPIC programator. Mikrokontroler komunicira sa spoljnim svetom (pribavlja i predaje podatke) preko svojih pinova.4 Razlike izmedju mikroprocesora i mikrokontrolera Razlike su brojne ali one koje su najvaznije su sledece: 1. Mikroprocesori su projektovani za brzi prenos podataka iz programa sa spoljno adresiranih lokacija u cip. dok operativnost mikroprocesora bez spoljne memorije i U/I podsistema nije moguca. dok mikrokontroleri jedan ili dva. Ovi programatori u stanju su da programiraju pored PIC mikrokontrolera i dosta drugih tipova kola slicnih funkcionalnosti (sto zavisi uglavnom od tipa programatora).Mikrokontroler koristi ogranicen skup jedno. Postoje razni programatori za PIC mikrokontrolere. TAIT programator. 8 . odnosno izlazni. PONY programator. dok se kod mikrokontrolera brzi prenos bitova obavlja u okviru cipa. upravlja ili cita informacije. Asembler. 2. Nesto vise o ovom programatoru recicemo kasnije. 1. 3. Veliki broj ulazno-izlaznih pinova mikrokontrolera se moze koristiti za vise namena sto se softverski definise. kao sto su recimo Atmel mikrokontroleri ili serijski EEPROM. Softver se moze kreirati u raznim jezicima kao sto su: C. pre svega. objasnjenja za neke osnovne termine koje cemo koristiti u daljem tekstu: U/I pin – spoljni pin prema spoljasnjem svetu koji se moze konfigurisati kao ulazni. 4.

HEX zavisno od direktive u asembleru. Sl. tada se on naziva mikroprocesor. Na slici 1.1. Objektna datoteka – ovo je datoteka koju generise asembler / kompajler.6 Mikroracunar Mikroracunar je sastavljen od tri osnovna dela: Procesor (CPU). Ekstenzija ove datoteke je . Kada na jedinstvenom cipu postoji mikroprocesor. U/I podsistem i memoriski podsistem.. Mi cemo u nasem projeku i za nas programator koristiti datoteke sa ekstenzijom . 1. i ograniceni iznos memorije i ulaza –izlaza tada se to integrisano kolo naziva mikrokontroler.4 Tipican mikroracunarski sistem 9 .Izvorna datoteka – program napisan u asemblerskom jeziku koji mi razumemo. od osnovnog pa do jako slozenog. Ovde spadaju greske od jednostavnih u kucanju do pogresnog koriscenja sintakse jezika. Svaki deo moze varirati u kompleksnosti. Izvorna datoteka se mora prvo obraditi (iskompajlirati) kako bi je mikrokontroler razumeo. Bagovi – greske koje mi kreiramo nenemerno u toku pisaja programa. MPASM je najnovija verzija asemblera firme Microchip koji podrzava celu PIC familiju. Asembler / kompajler – softverki paket koji prevodi izvornu datoteku u objektnu. Vecinu ovih gresaka ce pronaci kompajler.4 prikazan je jedan tipican mikroracunarski sistem.OBJ ili .HEX. Ako je procesor realizovan na jedninstvenom cipu. Provera gresaka je vec ugradjena i ona je veoma korisna mogućst u trazenju gresaka u programu posto se greske markiraju za vreme procesa asembliranja.

moze biti izveden kao ispravljacka jedinica. • memorijama razlicitog tipa(EEPROM. autonomna bateriska ili kombinacija. Sistem za napajanje. U ovom poglavlju cemo se truditi da detaljnije opisemo ovo integrisano kolo. Ulaz/Izlaz (U/I) – cine ga blokovi koji mogu da obavljaju digitalne. kao prekidacki regulator tipa DC-DC konvertor( konverzije tipa AC-DC-DC) ili neka kombinacija. 8 ili16-bitna procesorska jedinica. do tri tajmera. Oscilator moze biti napravljen od diskretnih elemenata ili kao gotov modul. PIC familija mikrokontrolera podrzava rad sa: • velikim brojem U/I uredjaja(paralelni portovi. watch-dog timer i U/I. 1. EEPROM i FLASH tipa ili bilo koja njihova kombinacija.Ukazimo sada u kratkim crtama na strukturu i funkcije koje obavljaju osnovni gradivni blokovi mikroracunarskog sistema: Centralna procesorska jedinica (CPU) – srce sistema i moze biti realizovana kao 4. Jedinica za napajanje moze biti izvedena kao linearna (konvertor je tipa AC-DC). oscilator.8 Mikrokontroler PIC16F877A Kao sto je u uvodu naglaseno centralna komponenta naseg sistema je mikrokontoler PIC16F877A firme Microchip.ROM) 10 . memoriju. I pored prednosti koje se nude integracijom postoji jedan ozbiljan nedostatak koji se ogleda u malom iznosu implementirane memorije (reda kB) i relativno skromnim mogucnostima ulazno-izlaznog podsistema (dva do tri paralelna porta. Preko ulazno-izlaznog podsistema mikrokontroler komunicira sa spoljnim svetom. 1.). Mikrokontroleri imaju integrisane sve gore pobrojane gradivne blokove: CPU. EPROM.7 Ostala kola za podrsku rada sistema Oscilator –je taktni generator mikroracunar. Njegova uloga je da sinhrono pobudjuje sva kola u okviru mikroracunarskog sistema.koristi se kod sistema za rad u realnom vremenu da obavesti procesor o tome da je istekao krajnji rok izvrsenja zadatka ili da aktivira procesor iz stanja HALT u slucaju ako se rad procesora zaustavi kada se procita neki pogresan op-kod ili dr.serijski portovi. Pas-cuvar (watchdog timer).jedan do dva UART-a.RAM. ROM. Memorija se koristiti za cuvanje programa i podataka. Memorija – moze biti RAM. jedan ADC).FLASH. analogne i specijalne funkcije.LCD i dr. integrisni su unutar samog cipa.

E Tri tajmera: -Timer0: 8-bitni tajmer/brojac dogadjaja -Timer1: 16-bit tajmer/brojac dogadjaja -Timer2: 8-bit tajmer/brojac dogadjaja 10-to bitni 8-kanalni Analogno-Digitalni (A/D) konvertor Seriska komunikacija: MSSP. 20µA pri naponu od 3V i radnom taktu od 32kHz 3. <0.6 mA pri naponu od 3V i radnoj frekvenciji od 4 MHz 2. dok je programski kôd 14-bitni.C.9 Osnovne karakteristike mikrokontrolera PIC16F877A: • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Visoko performansni RISC CPU 35 instrukcija obima jedne reci Radna frekvencija . Arhitektura poseduje odvojene magistrale za podatke i programski kôd. kada je fref = 20 MHz Op-kôd obima14bita Harverski magacin sa osam nivoa Tri nacina adresiranja: -direktno -indirektno -relativno Programska memorija kapaciteta 8 kx14-bitnih reci realizovane u FLASH tehnologiji Memorije za podatke tipa RAM kapaciteta 368x8 bita Memorije za podatke EEPROM tipa kapaciteta 256x8 bita Prekidi ( do 14 izvora prekida) U/I portovi: A.5V Mala potrosnja energije: 1.reset pri ukljucenju napajanja(POR) Power-up timer-unosenje kasnjenja nakon ukljucenja napajanja (PWRT) Oscillator Start-up Timer-unosenje kasnjenja nakon stabilizovanja radne frekvencije oscilatora(OST) Sleep -rezim rada za stednju energije Watchdog timer sa sopstvenim integrisanim RC oscilatorom za nezavisni rad Izbor tipa oscilatora Mala potrosnja. Dakle. ako koristimo oscilator 11 .velika brzina rada Radni napon od 2V do 5.fref = DC-20 MHz Trajanje taktnog intervala tcpu = 200 ns.B.D.USART Paralelna komunikacija: PSP Power-on Reset. Obim podataka je 8-bitni. Sve insrukcije su istog obima (osim instrukcija grananja) i izvsavaju se za cetiri taktna intervala.1. Moguce je protocno izvrsenje (pipelining).10 Kratak opis mikrokontrolera PIC16F877A Kao sto smo vec naglasili mikrokontroler PIC16F877A poseduje tipcnu RISC arhitekturu. <1µA u standby nacinu rada 1.

USART. tajmeri..1.5 Blok dijagram mikrokontrolera PIC16F877A 12 . Sa blok dijagrama (slika 1..) Sl.. od 20 MHz dobijamo da ciklus instrukcuije traje 200 ns. A/D konvertor.npr.5) mogu se uociti sledeci gradivni blokovi: • Flash programska memorija – 8 kiloreci obima 14 bita • RAM (File Registers) – 368 bajtova • Aritmetičko-logička jedinica (ALU) • Akumulator (Working Register) • Hardverski magacin (Stack) organizivan u 8 nivoa • EEPROM memorija podataka obima 256 bajtova • Razne periferne jedinice (portovi.

ADC. Standardno se koristi kao Reset.1.6 prikazan je raspored nozica kod 40-to pinskog DIP pakovanja: Sl. Pin 1 (MCLR/VPP) ima dvostruku ulogu. Ostalih 33 pina prestavljaju U/I linije. serijske komunikacije). Osim opste namene vecina pinova ima i specificnu namenu koju dobija u slucaju koriscenja nekih specijalnih periferija mikrokontrolera (brojaca. 13 . One su grupisane u pet portova (PORTA-PORTE) i svaki od njih mozemo konfigurisati kao ulazni ili izlazni. Nozice OSC1 i OSC2 (pinovi 13 i 14) sluze za priklucivanje oscilatorskih komponeti (RC-kolo ili kvarc).1.11 Raspored nozica Jezgro mikrokontrolera PIC16F887A pakuje se u 40-pinsko DIP pakovanje ili u 44-pinska kucista QFP i PLCC tipa.6 Raspored nozica mikrokontrolera PIC16F877A • • • • Napajanje od +5V se dovodi na pinove VDD (11 i 32) a masa na pinove VSS (12 i 31). a u procesu programiranja kao pin za dovodjenje visokog napona (13V). Na slici 1.

Ova varijanta oscilatora moze se koristiti u aplikacijama gde se precizna procena vremenskih intervala ne zahteva. Najednostavnija varijanta je RC oscilator(slika 1. vrednosti Rext i Cext . Van ovog opsega rad oscilatora postaje nestabilan i osetljiv na spoljne uticaje. treba da su jednaki.1.kao i radne temperature. Sl.7).1.8 Nacin povezivanja XT oscilatora Preporuka proizvodjaca za vrednosti C1 i C2 kod nekih konfiguracija je: 14 . Sl. Cext se moze i izostaviti.1.8). Rext treba da je u granicama od 5k do 100k.12 Generator takta (Oscilator) Moguce su cetri varijante u konfiguraciji oscilatora: LP Low Power Crystal XT Crystal / Resonator HS High Speed Crystal / Resonator RC Resistor/Capacitor Kontroler moze da radi i na 32 kHz i tada ima jako malu potrosnju. ali zbog stabilnosti se preporucuje 20pF.7 Nacin povezivanja RC oscilatora Frekfencja oscilovanja zavisi od napona napajanja. Kod vremenski kriticnih aplikacija treba ugradjivati kvarcni oscilator ili keramicki rezonator. Na OSC2/CLKOUT generise se taktni impuls cija je perioda cetiri puta veca od periode oscilatora. Vrednosti kondenzatora C1 i C2 (slika 1.

0 MHz 4.Tabela 1.11).0 MHz Tabela 1.9.1.0 MHz 8. Oscilatoru treba neko vreme ΔT da se stabilizira na potrebnu frekvenciju i amplitudu 15 .1 LP 32 kHz 200 kHz Tabela 1.0MHz 68-100pF 15-33pF XT 100-150pF 47-100pF 15-33pF 15-33 HS 15-33pF 15-33pF 15-33pF Rezonator Rezonator Kristal Kristal Kristal Rezonator Rezonator Rezonator Kristal Kristal Kristal Kristal Kristal Moguce je i da se oscilacije dovode iz nekog spoljnjeg izvora kao sto je prikazano na slici 1.3 4.Nacin povezivanja spoljnjeg oscilatora Najcesce se koristi spoljni kristalni oscilator (XT) radne frekvencije 4MHz.10) i kako izgleda oblik signala generisan iz oscilatora u trenutku ukljucenja (slika 1.9: Sl. Bice prikazano kako se spaja kristalni oscilator sa mikrokontrolerom (slika 1.2 100 kHz 455 kHz 2.0 MHz 10.

12a).11 Oblik signala pri ukljucenju 1. Sl. a u toku Q3 se izvrsava instrukcija pribavljena u TCY0.10 Spajanje kristalnog oscilatora oscilatora Sl.Q3 i Q4.Sl. U toku intervala Q2 dekodira se instrukcija pribavljena u TCY1.Q2. U toku taktnog impulsa Q1 instrukcijskog ciklusa TYC2.1. prebacuje se u instrukciski registar.1.13 Takt/instrukciski ciklus Takt koji se dovodi na nozice oscilatora OSC1 u mikrokontroleru se deli na cetiri vremenski nepreklapajuca taktna signala nazvana Q1. Uzmimo za primer instrukciski ciklus TCY2 (slika 1. Skup ovih signala cine jedan instrukciski ciklus(slika 1. stanje programskog brojaca (PC) se uvecava za 1 i pribavlja naredna instrukciju iz programske memorije.Vremenski dijagram 16 .12a). U cetvrtom taktu Q4 instrukciskog ciklusa TCY2 se. U zavisnosti od trenutka generisanja u okviru ciklusa instrukcija taktni signali Q1-Q4 se koriste za sledece namene: • Q1-pribavljanje instrukcije iz programske memorije • Q2-dekodiranje naredbe iz prethodnog instrukciskog ciklusa • Q3-izvrsenje naredbe iz prethodna dva instrukciska ciklusa • Q4-prenos op-kôda naredbe pozvane u Q1 u instrukcijski registar. instrukcija pribavljena u toku Q1.12 Vremenski dijagram i protocnost kod izvrsavanja instrukcije a).1.

a izvrsava instrukcija na labeli 4 koja je sa stanovista procesora i programa operacija tipa NOP. Napomenimo da je instrukcija sa labele 3 tipa bezuslovno grananje tako da. Neka je protocni sistem inicijalno prazan. Nakon izvrsenja instrukcije CALL SUB_1 vrednost programskog brojaca se postavlja na adresu insrukcije koja se nalazi na labeli 5. Ako se mikrokontroler “zakoci” . U toku TCY2 pribavlja se instrukcija sa labele 3 koja je tipa CALL SUB_1 i pretstavlja poziv potprograma 1. BIT3 i izvrsava insrukcija sa labele 3.12 b) Protocnost kod izvrsenja sekvence instrukcije Na slici 1.Sl 1. u principu.14 Reset Reset sluzi da bi sve registre mikrokontrolera doveli u pocetni polozaj. U toku TCY3 pribavlja se instrukcija sa labele 4 tipa BSF PORTA. efekat izvrsenja instrukcije sa labele 4 ne treba da bude vidljiv. porebno ju je preko otpornika povezati na pol napajanja Vdd (slika 1. Prvi se odnosi na pribvljanje. treba ga resetovati.ili smo ga tek ukljucili. U toku TCY1 izvrsava se instrukcija sa labele 1 i pribavlja instrukcija sa labele 2 tipa MOVWF PORTB. a drugi na izvrsenje.12b prikazan je protocni nacin izvrsenja sekvence od 5 instrukcija. 1. Da bi sprecili slucajno dovodjenje “0” na MCLR nozicu. ona treba da pretstavlja neku operaciju tipa NOP (da ne menja statusne markere procesora kao i stanja procesora).12b postoje dva stepena u protocnoj obradi. U toku TCY0 pribavlja se instrukcija sa labele 1 tipa MOVLW 55h. U TCY5 pribavlja se druga naredba potprograma i izvrsava prava. Kao sto se vidi sa slika 1.13) 17 .tj. i izvrsava se instrukcija sa labele 2. U toku TCY4 pribavlja se instrukcija sa labele 5 tipa Instruction @ address SUB_1 (prva naredba potprograma).

2 – 1. Ukoliko je porast napona napajnja spor neophodno je na MCLR postaviti spoljnje kolo za reset. Povezivanje kola za reset Postoji vise vrste reseta kod PIC16F877A mikrokontrolera: • Power-on reset (POR) • MCLR Reset pri normalnom radu • MCLR Reset prilikom SLEEP rezima rada • WDT Reset pri normalnom radu • WDT Wake-up (budjenje iz SLEEP rezima rada) • Brown-out Reset (BOR) Power-on reset (POR) impuls se generise u samom kolu kada se detektuje porast napona napajanja (oko 1. 1.1. Sema kola za POR reset je prikazana na slici 1.1.13.Sl. Sl.7 V).10).14. Da bi se POR iskoristio dovoljno je MCLR nozicu prikljuciti na Vdd direktno ili preko otpornika (sl.14 Spoljasnje kolo za reset 18 .

Za situacije kada je moguca pojava BROWN-OUT-a (privremeni pad napona ispod Vmin) prebno je napraviti spoljnje Brown-out reset kolo. Za to vreme ce kontroler biti je u Reset stanju. Sl.1. Sl.Interno POR kolo nece generisati Reset signal kad napon napajanja padne ispod minimuma.sto je prikazano na slici 1.4).Kolo za BROWN-OUT reset Varijanta 1 Kolo ce generisati Reset impuls kada napon bude ispod (Vz + 0.15. Za ovaj vremenski period se obezbedjuje da napon napajanja dostigne nominalnu vrednost.1. PWRT se taktuje internim RC oscilator.Tajmeru PWRT se dozvoljava rad setovanjem PWRTE bita koji pripada konfiguracionoj reci u fazi programiranja cipa.16. Ovo obezbedjuje da 19 .7) V Vz – napon na Zener diodi.15. Kolo za BROWN-OUT reset Varijanta 2 Uslov da tranzistor iskljuci je: Vdd ∗ R1 < 0 .7 V R2 + R1 Power-up Timer (PWRT) generise impuls fiksne sirine (nominalno 72 msec) od pojave impulsa POR-a. Oscilator Start-up Timer (OST) obezbedjuje kasnjenje od 1024 taktnih intervala nakon isteka kvazistabilne periode PWRT-a (vidi tabelu 1.

OST se aktivira samo kod XT.4 Power-up Konfiguracija PWRT omogucen PWRT Budjenje iz oscilatora onemogucen SLEEP rezima rada XT. Stanje nekih registara ostaje nedifinisano. HS. Mikrokontroler PIC16F877A ima implementiran dvo-bitni statusni registar nazvan PCON (Power Control Register). zbog kojeg se takodje može aktivirati Reset. Drugi bit (BOR)kada je setovan ukazuje da je aktivan Brown-out stanja (nepropisana naponska stajna u napajanju mikrokontrolera). LP 72 ms + 1024 1024 Tosc 1024 Tosc Tosc RC 72 ms - Stanja na kojima se postavljaju interni registri CPU-a nakon Reseta zavisi od vrste Reseta i rezima rada u kojima se nalazi procesor (Sleep i normalni). neki zadrzavaju svoje stanje. Tabela 1. Tabela 1. Prvi bit nazvan POR setuje se kada se aktivira Power-on-Reset a resetuje se kada je se aktivira neki drugi Reset.6). a ostali se postavljaju u unapred definisana stanja (vidi Tabele 1.5: Postavljanje registara nakon reseta Program Counter Power-on reset (POR) 000h MCLR reset pri 000h normalnom radu MCLR reset prilikom 000h SLEEP rezima rada WDT Reset pri 000h normalnom radu WDT Wake-up (budjenje iz SLEEP PC+1 rezima rada) Interapt 004h STATUS reg. 0001 1xxx 000u uuuu 0001 0uuu 0000 1uuu uuu0 0uuu uuu1 0uuu 20 . i • budjenju iz SLEEP rezima rada. LP i HS rezima rada i to pri: • POR.kristalni oscilator ili rezonator startuju stabilnom frekvencijom.5 i 1.

---xxxx xxxx 0000 0000 0001 1xxx xxxx xxxx ---x xxxx xxxx xxxx xxxx xxxx xxxx xxxx ---0 0000 0000 000x ---.------0 0000 0000 000x Legenda: x – Nepoznato stanje u – Nepromenjeno stanje q – Stanje zavisi od uslova ..------u uuuu uuuu uuuu Registar Power-on reset 00h 01h 02h 03h 04h 05h 06h 08h 09h 0Ah 0Bh 80h 81h 82h 83h 84h 85h 86h 88h 89h 8Ah 8Bh INDF TMR0 PCL STATUS FSR PORTA PORTB EEDATA EEADR PCLATH INTCON INDF OPTION PCL STATUS FSR TRISA TRISB EECON1 EECON2 PCLATH INTCON ---.---1111 1111 0000 0000 000q quuu uuuu uuuu ---1 1111 1111 1111 ---0 q000 ---.Tabela 1.Ne postoji fizicki cita se kao 0 21 .6 MCLR reset pri: -normalnom radu -SLEEP mod WDT reset pri normalnom radu ---.---uuuu uuuu PC+1 uuuq quuu uuuu uuuu ---u uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu ---u uuuu uuuu uuuu ---.---uuuu uuuu PC+1 uuuq uuuu uuuu uuuu ---u uuuu uuuu uuuu ---0 uuuu ---.---1111 1111 0000 0000 0001 1xxx xxxx xxxx ---1 1111 1111 1111 ---0 x000 ---.------0 0000 0000 000u Budjenje iz SLEEP -interapt -WDT time out ---.---uuuu uuuu 0000 0000 000q quuu uuuu uuuu ---u uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu ---0 0000 0000 000u ---.

Struktura Reset logike za PIC 16F877A data je na slici 1.3 s. Ukoliko je potrebno duze vreme moze se WDT-u pridruziti preskaler sa faktorom deljenja do 1:128. Svaki prekid nema sopstveni vektor-broj. povezan na OSC1/CLKIN i OSC2/CLKOUT pinove. Tada se programskim 22 .15 Watchdog timer Watchdog timer (WDT) taktuje se nezavisanim RC oscilatorom koji radi cak i kad je zaustavljen rad glavnog oscilatora.17: Sl. Postoji ukupno 14 izvora pekida.Kada se prihvati zahtev za prekid izvrsenje prekidnog programa pocinje od adrese 0x0004. Instrukcije CLRWDT i SLEEP resetuju WDT. TO’ bit u STATUS registru ce biti 0 nakon isteka WDT. neki su interni. 1. Nominalno vreme WDT-a je 18 ms bez uptrebe preskalera. prilikom normalnog rada. tako se vreme moze produziti do 2. Ovo vreme moze da varira od kola do kola zbog temperature i slicno. Iskljucivanje WDT-a se vrsi resetovanjem WDTE bita u konfiguracionoj reci. u SLEEP rezimu rada. Prekoracenje intervala brojanja WDT-a.17 Blok dijagram Reseta 1. Ako je kontroler bio u SLEEP rezimu rada prekoracenje tajmera ce probuditi kontroler i program ce nastaviti sa normalnim radom.16 Prekidi Mikrokontroler PIC16F877A podrzava tehniku rada sa prekidima (interrupts).1. a drugi su eksterni. izaziva RESET kontrolera.

Upravljacki registar INTCON se koristi za maskiranje prekida.Povratak iz prekidnog programa se vrsi instrukcijom RETFIE. Pregled sadrzaja marker bitova kojim se generise zahtev za prekid je definisan na slici 1. pun • TXIF (PIR1:4) marker koji pokazuje da je bafer za slanje podataka koji koristi USART prazan • SSPIF (PIR1:3) marker koji se koristi za rad sinhronog serijskog porta • CCP1IF (PIR1:2) marker koji koristi CCP1 blok • TMR2IF (PIR1:1) marker koji setije Timer2 kada dodje do prkoracenja • TMR1IF (PIR1:0) marker koji setije Timer2 kada dodje do prkoracenja • EEIF (PIR2:4) marker koji se setuje kada se zavrsi upis u interni EEPROM • BCLIF (PIR2:3) marker koji koji korist SSP blok kada je konfigurisan da radi u I2C master rezimu rada • CCP2IF (PIR2:0) marker koji koristi CCP2 blok.Kada se ustanovi koji je od uredjaja generisao zahtev za prekid prelazi se na izvrsenje odgovarajuce rutine za obradu tog prekida. RB7 • PSPIF (PIR1:7) PSP marker bit koji se koristi u opreciji citanja i upisa na PORTD kada je on konfigurisan kao PSP • ADIF (PIR1:6) marker koji se koristi za vreme analogno-digitalne konverzije • RCIF (PIR1:5) marker koji oznacava da je prijemni bafer koji koji koristi USART blok. ovom registru pripadaju i markeri prekida (interrupt-flags) i bitovi koji dozvoljavaju prekid koji izaziva tajmer0. Na sledecoj slici (sl. a po izvrsenju servis rutine potrebno ih je soſtverski resetovati. RB6. Povratna adresa prekinutog programana cuva se automatski u hardverski magacin. Osim ova tri osnovna prekida postoji jos 11 periferijskih prekida.putem testira stanje markera koji se postavljaju kada se aktivira odgovarajuci prekid (interrupt flags polling).u registrima PIR1 i PIR2.18. Ovi se flegovi setuju cim se ispuni uslov interapta bez obzira na stanje njihovog bita omogucenja. Pored bita za dozvolu rada svih prekida General Interrupt Enable (GIE) i bita za dozvolu rada prekida generisanih os strane periferija (PEIE). Bitovi za njihovo omogucenje nalaze se u registrima PIE1 i PIE2. a korespodentni flegovi. 1. Znacenje pojedinih markera je sledece: • T0IF (INTCON:2) setuje se na prekoracenje Timer0 • INTF (INTCON:1) setuje se u slucaju da nastupi spoljni prekid na pinu RBO/INT • RBIF (INTCON:0) setuje se kada se dogodi promena stanja na nekom od pinova RB4. spoljasnji prekid na pinu RB0/INT i prekida porta B na promenu stanja. RB5.18) prikazana je logicka sema svih interrupt-a sa tabelom u kojoj su oni pobrojani: 23 .

Odredjeni pinovi U/I portova u zavisnosti od rezima rada mogu da imaju fiksne ili promenljive funkcije.17 U/I Portovi Za vezu mikrokontrolera sa spoljnim svetom zaduzeni su ulazno/izlazni portovi. Npr. a njegovo citanje rezultirace citanjem logickih stanja direktno sa pinova. PORTB. u suprotnom pin je izlazni. na primer. Upis u neki od tih registara inicirace upis u lec tog porta. Svaki port poseduje odgovarajuci registar podataka (PORTX) preko kojeg se programski pristupa U/I pinovima. Ukoliko se setuje bit RBIE u registru INTCON. prva 2 bita budu ulazna. Port B se od ostalih razlikuje posebnom opcijom koju nude cetiri MSB. 24 . PORTC. Razlicitog su obima. Sve instrukcije upisivanja su tzv. a jedinica kao ulazni. izvrsi modifikacija. Ako postavimo TRIS na 1 pin je ulazni. TRISA je direkcioni registar koji odredjuje smer pinova na portu. Konfiguracija smera prenosa na odgovarajucoj bit poziciji porta vrsi se upisom konfiguracione reci u pripadajuci TRIS registar pri cemu nula konfigurise pin kao izlazni.1. read-modify-write instrukcije. svaka promena stanja na ovim pinovima generisace prekid mikrokontrolera. To znaci da se pri upisu u port prvo ocitaju stanja pinova. a potom ispravljena vrednost upise u lec porta. a ostala tri porta su osmopinski. Moguce je podeliti port A. PORTD i PORTE. tako da. Nema velike razlike u elektricnoj konstrukciji navedenih pet portova.18 Sema logike za prihvatanje zahteva za prekid i sadrzaj 1. ceo port A je izlazni.a ostala 4 izlazna (TRISA=0b110000). PORTA sest. ako je TRISA=0b111111 ceo port A je ulazni.Sl. a ako je TRISA=0b000000. Port A Port A je 6-to bitni bidirekcioni port i sadrzi pinove od RA0 do RA5. Ima ih pet i oznaceni kao PORTA. PORTE cine tri pina.

A/D konvertor je 10-to bitni sa 8 ulaznih kanala. Na slici 1.21 dat je tabelarni prikaz funkcija pojedinih pinova porta A i registri koji se koriste za konfigurisanje porta: Sl. jer se u ove svrhe korite i svi pinovi na portu E (i pinovi porta A od RA0 do RA3 i pin RA5).1. Pri tome mora se voditi racuna o strujnom ogranicenju pina o cemu ce biti kasnije reci.20 bice prikazan blok dijagram porta A: Sl. sto se odradjuje selekcijom bita T0SE u registru OPTION.20 Pin RA4 na portu A Pin RA4 je izlaz sa otvorenim drejnom pa se zahteva od projektanta da veze otpornik odgovarajuce vrednosti za pozitivan napon.1. Timer0 moze da se okida preko ovog pina na rastucu ili opadajucu ivicu ulaznog signala.1. Ceo port A ima mogucnost analogno-digitalne konverzije i prvenstveno se korisi u te svrhe.Na slikama 1.19 Port A od RA0 do RA3 i RA5 Sl.19 i 1.21 tabelarni prikaz registara za konfigurisanje porta A 25 . Pin RA4 moze da se izkoristi za ulaznu frekvenciju timer0.

Vrednost na pinovima se poredi sa starom vrednoscu uhvacenoj kod zadnjeg citanja porta B. Ovaj interapt moze probuditi kontroler iz SLEEP rezim rada.22 Struktura pinova od RB0 do RB3 Sl. Korisnik moze u rutini za obradu prekida ponistiti prekid sledecim postupcima: • Citanjem ili pisanjem u PORTB. Na slikama 1.22 i 1. Sl.23 prikazana je struktura PORTB. Neslaganje na portu B ce nastaviti da setuje RBIF.1. Ovi otpornici se mogu ukljuciti jednim kontrolnim bitom.Port B Port B je 8-mo bitni bidirekcioni port. To se radi stavljanjem RBPU' bita na ‘0’. Otpornici su iskljuceni kod Power-on-reset-a. Da bi promena na U/I pinu bila prepoznata sirina impusa mora da bude majmanje koliko i jedan masinski ciklus (4 * Fosc). Svi pinovi imaju odgovarajuce bitove u TRISB registru kojim moze da se pinovi konfigurisu kao izlazni ili kao ulazni. Pull-up otpornici se automatski iskljucuju kad se pin konfigurise kao izlazni. Cetri pina na PORTB (RB7-RB4) imaju mogucnost generisanja interapta. ‘0’ u TRISB registru prosledjuje sadrzaj bita iz izlaznog (latch) registra na pin i on radi kao izlazni.1. Svi pinovi u PORTB imaju pull-up otpornike. Samo pinovi definisani kao ulazni mogu prouzrokovati interapt. ‘1’ u nekom bitu u TRISB registru stavlja odgovarajuci pin u stanje visoke impedanse i on radi kao ulazni pin. • Resetovanjem flag bita RBIF. Citanje PORTB-a ce prekinuti neslaganje i uslov za interapt i omoguciti resetovanje bita RBIF Kombinacija interapta na promennu stanja PORTB i pull up otpornika se moze iskoristiti za jednostavan interfejs za tastaturu. Nad ovim vrednostima se vrsi OR operacija da bi se generisao interapt na promenu stanaja na PORTB.23 Struktura pinova od RB4 do RB7 26 . Ovo ce ukloniti neslaganje na portu i uslov za interapt.

Ovaj port je poseban sto na pinovima RC6 i RC7 ima ugradjen USART modul koji sluzi za serisku komunikaciju (npr.Na slici 1.27. Sa racunarom). Pin RB0 ima mogucnost da izazove prekid mikrokontrolera.24 su prikazane tabele sa funkcijama pojedinih pinova i registara koji se koriste za konfigurisanje porta B. Na kraju interapt rutine potrebno je u programu resetovati INTF bit u INTCON registru.24 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTB. Port C Port C je 8-mo bitni bidirekcioni port. Ako je ovaj interapt omogucen (setovan bit 4 (INTE) u INTCON registru) i na RB0/INT pinu se pojavi odgovarajuca ivica (definisana INTEDG bitom OPTION registra) nastupice interapt. 27 . Sl. Na slikama 1.26 su prikazane blok seme PORTC. a funkcionalna tabela registara koji se koriste za konfigurisanje samog porta data je na slici 1.1. Prilikom koriscenja modula za serisku komunikaciju potrebno je softverski konfigurisati pinove RC6 i RC7 tako da budu u funkciji USART modula.25 i 1. kako bi naredni interapt bio moguc.

26.1.25.1.Sl.27 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTC 28 .Struktura pinova od RC3 i RC4 Sl. Struktura pinova od RC0 do RC2 i od RC5 do RC7 Sl.1.

29 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTD 29 . Struktura porta D Sl. U tom rezimu rada ulazni bafer je TTL tipa.Port D Port D je 8-mo bitni bidirekcioni port.1.29 je prikazana blok sema PORTD i funkcionalna tabela registara koji se koriste za konfigurisanje samog porta. Sl. Ovaj port se moze konfigurisati kao 8-mo bitni paralelni mikroprocesorski port (parallel slave port-PSP). podesavanjem konfigurisuceg bita PSPMOTE (TRISC<4>).28 i 1. Na slikama 1.28.1.

Na slikama 1.31 prikazana je strukturna blok sema PORTE i tabelarni prikaz registara koji sluze za konfigurisanje. sto je vec pomenuto.1. Pinovi se mogu konfigurisati kao digitalni ili analogni.30 i 1.Svaki pin porta E moze da se konfigurise softverski kao ulazni ili izlazni. Ulazni bafer je Schmitt Trigger tipa.30 Struktura porta E Sl. Sl.kao i u slucaju porta A.31 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje porta 30 .Ima mogucnost A/D konverzije.1.Port E Port E je sirine 3 bita.

1. Kao sto smo vec napomenuli PORTA i PORTE imaju mogucnost A/D konverzije sto podrazumeva da se mogu konfigurisati kao analogni ili digitalni. Registar ADCON0 sluzi za podesavanje A/D konverzije: frekvencije semplovanja A/D konvertora. Sl. Da bi to uradili potrbno je da pravilno podesimo registre ADCON0 i ADCON1. Registrom ADCON1 (na slici 1. pocetak A/D konverzije i ukljucuje se modul za A/D konverziju. tesko je upravljati bilo kojim procesom bez digitalizacije analognih velicina.32 je prikazan je registar ADCON0. Modul za A/D konverziju se bazira na A/D konvertor sa sukcesivni aproksimacijama. Ako zelimo da koristimo A/D konverziju moramo ukljuciti modul za tu svrhu i podesiti ga na nacin koji nam najvise odgovara. Na slici 1.18 A/D konverzija S obzirom na kontinualnost pojava u spoljasnjem svetu.33) odredjujemo ulogu pojedinih pinova (analogni ili digitalni). kanal koji se koristi za A/D konverziju.1. Zato u nastavku dajemo prikaz tih registara i prikaz tabele koji su potrebni za konfigurisanje.32 Registar za podesavanje A/D konverzije 31 .

naponskih i temperaturnih ogranicenja mikrokontrolera i pojedinih portova.naponska i temperaturna ogranicenja U tabeli 1.Sl.3V do(Vdd+0.3) -65 do +150ºC -0. Tabela 1.7 dat je pregled strujnih.5V 0 do +14V 0 do +8.33 Podesavanje tipa kanala (analogni/digitalni) 1.19 Strujna.5 V 32 .naponska i temperaturna ogranicenja mikrokontrolera Radna temperatura ambijenta Napon na pojedinim pinovima u odnosu na Vss (bez Vdd.3V do +7. MCLR i RA4) Temperatura cuvanja mikrokontrolera Napon Vdd u odnosu na Vss Napon na MCLR u odnosu na Vss Napon na RA4 u odnosu na Vss -55 do +125ºC -0.7: Strujna.1.

Organizcija programske memorije PIC16F877A imaju 13-bitni programski brojac (PC) koji je u mogucnosti da adresira memorijski prostor od 8k programskih reci od 14 bita.20mA +/. Mapa programske memorije i magacin prikazani su na slici 1. adresa sledece instrukcije se stavlja na magacin. Programska memorija 2.C. 33 .B.C.D i E) 1W 300mA 250mA +/.20 Organizacija memorije Strukturu memorije ovog mikrokontrolera cine tri odvojena bloka: 1.D i E) Maksimalna struja koju moze port da da (port A. Interapt vektor je 0x0004. Programski se ne moze utvrditi da li je doslo do prepunjeja steka. Reset vektor je 0x0000 i od njega pocinje izvrsavanje programa. niti se u njega moze upisivati.34. sto znaci da se u njega mogu staviti osam razlicitih adresa. Memorija podataka 3. a da se upisom devete brise prva i tako redom. Stack pointer se ne moze citati.Ukupna disipacija Maksimalna izlazna struja na pinu Vss Maksimalna ulazna struja na pinu Vdd Ulazna struja kroz klamp diode IIK (VI < 0 ili VI > VDD) Izlazna struja kroz klamp diode IOK (VO < 0 or VO > VDD) Maksimalna struja koju moze da primi jedan pin Maksimalna struja koju moze da da svaki pin Maksimalna struja koju moze port da primi(port A.20mA 25mA 25mA 200mA 200mA 1. koji se satoji od osam 13-bitnih registara.B. Magacin radi na principu ciklicnog bafera. EEPROM memorija podataka Odvojeno od nabrojanoh memorijskih blokova egzistira zasebna struktura magacina (Stack). Prilikom izvrsenja instrukcije CALL ili prilikom poziva prekida mikrokontrolera.

Sl.34 Mapa programske memorije i stack Organizacija memorije podataka Memorija za podatke je izdeljena u vise celina–banki (banks). a sastoji se od registara opste namene (General Purpose Registers) i registara specijalne funkcije (Special Function Registers).1.Sl.35. STATUS registru postoje dva bita RP1 i RP0 koji sluze za odabir zeljene banke podataka po principu prikazanom na slici 1.1.Nacin kodovanja Bank 34 .35. tzv. U jednom od specijalnih registara.

To je registar koji se moze i upisivati i iscitavati. reset status mikrokontrolera i sadrzi bite za selekciju banki internog RAM-a.36. STATUS registar je veoma bitan i zato je predvidjeno da se moze adresirati iz bilo koje banke. usko povezani sa funkcionisanjem CPU. 35 . Ostali registri su vezani za periferne module i sluze njihovom upravljanju i kontroli statusa. a ostatak prostora popunjavaju registri opste namene implementirani kao staticki RAM. koji sluze za indirektno adresiranje memorije podataka. Rec je o 13-bitnom registru. i za omogucavanje Pull-up otpornika na portu B. Od navedenih flegova posebno treba izdvojiti Zero bit (Z) koji se postavlja kad je rezultat aritmeticke operacije jednak nuli i bit prenosa/pozajmice Carry (C). Nekoliko specijalnih registara su registri jezgra. selekciju ivice okidanja eksternog interapta.Svaka banka moze da sadrzi do 128 registara (0x7F). Težih pet bita programskog brojaca smesteni su u izolovani registar PCH kojem se pristupa samo preko leca PCLATH mapiranom u internom RAM-u na adresi 0x0A. Mapa registara mikrokontrolera PIC16F877 prikazana je na slici 1. Simbolicko ime nizeg bajta je PCL. Programski brojač (PC) odredjuje adresu instrukcije u programskom flesu koja ce sledeca biti pribavljena. Kada je rec o registrima jezgra ne treba zaboraviti par FSR (File Select Register) i INDF (Indirect File). Bilo koja instrukcija koja se obraca INDF registru ustvari indirektno pristupa onoj lokaciji internog RAM-a cija je adresa trenutno u registru FSR. Neki specijalni registri koji se cesto koriste mapirani su u sve banke da bi se omogućio brzi pristup i redukcija kôda. za upravljanje tajmerom0. Nize lokacije u banci zauzimaju specijalni regisri. Registar OPTION_REG se koristi za konfiguraciju preskalera za tajmer 0 ili Watchdog. On pokazuje status aritmeticko-logicke jedinice.

Sl.1.36 Mapa registra PIC16F877 36 .

Moguce je podesiti da se brojac inkrementira na rastucu ili opadajucu ivicu spoljnjeg signala. spoljasnji takt ili spoljasnji kristal. U rezimu rada Capture kada se desi dogadjaj na pinu RC2/CCP1 16bitna vrednost tajmera 1 preslikava se u registre CCPR1H:CCPR1L. U rezimu rada PWM (Pulse Width Modulation) pin RC2/CCP1 proizvodi sirinskoimpulsni modulisani signal rezolucije do 10 bita. 37 . Ima tri izvora takta: sistemski sat (Fosc/4). Tajmer2 je 8-bitni tajmer sa programabilnim preskalerom i postskalerom. potreban je CCP modulu prilikom generisanja PWM signala i modulu za sinhronu serijsku komunikaciju (SSP) kao Baud Rate generator. Ova memorija sadrzi 256 bajtova. Kada se vrednost brojaca izjednaci sa vrednoscu upisanom u registar PR2. treba ih prethodno zapisati u interni EEPROM. 1:2. Kada dodje do izjednacenja moguce je da se pin RC2/CCP1 setuje. I u ovom slucaju se setuje interapt fleg CCP1IF. 1. U kombinaciji sa modulom tajmera 0 moze se koristiti programabilni preskaler (delilac frekvencije) sa odnosima deljenja od 1:2 do 1:256. Pojednostavljeni blok-dijagram PWM modula dat je na slici 1. resetuje ili ostane nepromenjen. Tajmer1 je 16-bitni i takodje je osposobljen da radi kao brojac ili merac vremena. Medjutim.Interni EEPROM za podatke Ako je potrebno neke podatke sacuvati i po ukidanju napajanja mikrokontrolera. Moze biti tajmer/brojac opste namene. Izvor takta za tajmer0 moze biti bilo interni sistemski sat (Fosc/4).37. sto se ranije podesi odgovarajućim konfiguracionim bajtom upisanim u registar CCP1CON. bilo spoljni generator takta spojen na pin RA4/T0CKI. U rezumu rada Compare 16-bitna vrednost registra CCPR1 se stalno poredi sa vrijednoscu para registara tajmera1. U kooperaciji sa tajmerom 2 koristi se registar PR2 (Period Register). generise se odgovarajuci interapt. PIC16F877A poseduje dva ovakva modula koji mu pomazu da se lakse nosi sa raznim zahtevima real-time aplikacija. Kada je preskaler u upotrebi maksimalna frekvencija eksternog izvora iznosi 50 MHz sto je vece od maksimalne frekvencije samog mikrokontrolera. 1.2) i svaki ima svoje specificnosti. Ugradjena su tri tajmerska modula (TMR 0. Poseduju ga svi nizi PICmicro™ procesori i ovde je zadrzana kompatibilnost s njima. a postoji i asinhroni nacin rada koji omogucuje da se brojac inkrementira i u sleep rezimu.22 CCP moduli CCP je skracenica za Compare/Capture/PWM. Tajmer0 je jednostavni 8-bitni brojač koji generise interapt pri prelasku sa 0xFF na 0x00 (overflow). Ukoliko deljenje nije potrebno preskaler se dodeli watchdog tajmeru.1. Brojac eksternih dogadjaja moze se sinhronizovati sa internim oscilatorom.21 Tajmeri Ove se periferije koriste za merenje vremena i brojanje eksternih dogadjaja. Da bi ova operacija bila uspesna tajmer1 mora raditi u tajmerskom rezimu ili rezimu sinhronizovanog brojanja. Istovremeno se setuje korespondentni interapt fleg u registru PIR1. Preskaliranje je upotrebljivo sa vrednostima deljenja 1:1. 1:4 i 1:8.

Sl.1.37 Pojednostavljeni blok-dijagram PWM modula Period PWM signala odredjuje se upisom u PR2 registar po formuli: PWM_perid = [(PR2)+1]*4*Tosc*TMR2_preskajler Vreme ispune (Duty Cycle Time) menja se upisom u registar CCPR1L i dva bita registra CCP1CON (biti 5 i 4). Time je omogucena maksimalno 10-bitna rezolucija PWM izlaza. Formula za proracun je: PWM_Duty_Cycle = (CCPR1L:CCP1CON<5:4>)*Tosc*TMR2_preskajler 1.23 Ostale periferne jedinice Mikrokontroler PIC16F877 poseduje jos nekoliko korisnih periferijskih modula koji ce u ovom odjeljku biti samo kratko spomenuti. Mikrokontroler obicno nije usamljen, nego je deo mreze uredjaja koji trebaju medjusobno komunicirati i razmenjivati podatke. U tu svrhu, on je opremljen sa tri hardverska komunikaciona modula. Prvi od njih je SSP modul (Synchronous Serial Port), koji sluzi za komunikaciju sa serijskim EEPROM-ima, pomerackim registrima, displej-drajverima, itd. Ovaj modul moze raditi u jednom od dva rezima: 1. Serial Peripheral Interface (SPI) 2. Inter-Integrated Circuit (I2C) Drugi serijski komunikacioni modul je USART (Universal Synchronous Asynchronous Receiver Transmiter).On uglavnom sluzi za povezivanje sa personalnim racunarom, ali to nije njegova jedina mogucnost primene. USART se moze konfigurisati u neki od sledecih modova rada:

38

1. Asinhroni rad (full duplex) 2. Sinhroni master rad (half duplex) 3. Sinhroni slave rad (half duplex) Osim serijskih, postoji i jedan paralelni komunikacioni modul. Rec je o modulu PSP (Parallel Slave Port). On sluzi da se PIC16F877 direktno poveze na 8-bitnu magistralu podataka drugog mikroprocesora. Eksterni procesor tada koristeci linije Read (RD) i Write (WR) moze citati i upisivati PORTD registar kao svaki drugi 8-bitni lec.

1.24 Set instrukcija mikrokontrolera PIC16F877A U tabelei 1.8 dat je prikaz instrukcija mikrokontrolera PIC16F877A. Tabela 1.8: Set instrukcija PIC16F877A Instrukcija instr ADDWF f, d add W and f ANDWF f, d AND W with f CLRF f Clear f CLRW Clear W COMF f, d Complement f DECF f, d Decrement f Decrement f, Skip DECFSZ f, d if 0 INCF f, d Increment f Increment f, Skip INCFSZ f, d if 0 Inclusive OR W IORWF f, d with f MOVF f, d Move f MOVWF f Move W to f NOP Operation Rotate left f RLF f, d through carry Rotate right f RRF f, d through carry SUBWF f, d Subtract W from f SWAPF f, d Swap nibles in f Exclusive OR W XORWF f, d with f BCF f, b Bit Clear f BSF f, b Bit Set f

flegovi C,DC,Z Z Z Z Z Z Z Z Z C C C,DC,Z Z -

trajanje 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

39

BTFSC f, b BTFSS f, b ADDLW k ANDLW k CALL k CLRWDT GOTO IORLW k MOVLW k RETFIE RETLW k RETURN SLEEP SUBLW k XORLW k k

Bit Test f, Skip if Clear Bit Test f, Skip if Set Add literal and W AND literal with W Call subrutine Clear Watchdog Timer Go to address Inclusive OR literal with W Move literal to W Return from interrupt Return with literal in W Return from subroutine Go into stanby mode Subtract W from literal Exclusive OR literal with W

C,DC,Z Z TO’, PD’ Z TO, PD C,DC,Z Z

1/2 1/2 1 1 2 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1

1. ADDWF f,d Operandi: f (0 - 255) d (0 - 1) Operacija: (W) + (f) →(dest) Dodaje sadrzaj registra W sadrzaju registra 'f'. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. Primer: Pre instrukcije: W= 0x17 FSR = 0xC2 ADDWF FSR, 0

40

4.(Na izlazu nam treba x0xx00xxb) MOWLW 10110011b . 1 Pre instrukcije: W = 10110011b PORTB = 01100110b Posle instrukcije: W = 10110011b 41 .127) d (0 . ANDWF f.d Operandi: f (0 .AND. bez obzira na mjihovo renutno stanje. Primer 1: ANDWF FSR. 1 Pre instrukcije: W= 0x17 FSR = 0xC2 Posle instrukcije: W = 0x17 FSR = 0x02 Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 0 a da pritom ostali zadrze svoje stanje.3 i 6 bit.u bitove koje gasimo ide 0 ANDWF POTRB. Ostali bitovi (0.5.Posle instrukcije W= 0xD9 FSR = 0xC2 2.7) treba da zadrze njihovo trenutno stanje.1. Recimo u PORTB treba ugasiti 2. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. (f) → (dest) Logicki AND sa sadrzajima reistra W i 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W.1) Operacija: (W) .

COMF f.PORTB = 00100010b 3.d Operandi: Operacija: f (0 .1) (f) → (dest) CLRW CLRF FLAG_REG Pravi komplement sadrzaja registra 'f'. 42 . CLRF f Operandi: f (0 . CLRW Operandi: nema Operacija: 00h → (W) Brise sadrzaj registra W i setuje Z.flag Primer: Pre instrukcije: W = 0x5A Posle instrukcije W = 0x00 Z=1 5. Primer: Pre instrukcije: FLAG_REG = 0x5A Posle instrukcije: FLAG_REG = 0x00 Z=1 4.127) d (0 .127) Operacija: 00h → (f) Brise sadrzaj registra 'f' i setuje Z flag.

Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'.1 43 . Primer: Pre instrukcije: REG1 = 0x13 Posle instrukcije REG1 = 0x13 W = 0xEC odnosno REG1 = 0b00010011 W = 0b11101100 COMF REG1.127) d (0 . Primer: Pre instrukcije: CNT = 0x01 Z =0 Posle instrukcije CNT = 0x00 Z =1 7.127) d (0 .1) Operacija: (f) .1) DECF CNT.0 6. d Operandi: f (0 .1 → (dest) Umanjuje zadrzaj registra 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registat W.Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registat W. DECF f. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'. DECFSZ f.d Operandi: f (0 .

1 44 .Operacija: (f) . Ako je rezultat 0.1 → (dest). Umesto nje se izvrsava NOP. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registat W. Primer: Pre instrukcije: CNT = 0xFF INCF CNT.127) d (0 . preskace se operacija koja neposredno sledi.1 Ako je CNT = 0 PC = adresa DALJE Ako je CNT <> 0 PC = adresa OVDE + 1 8.1) (f) + 1 → (dest) Uvecava sadrzaj registra 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Primer: OVDE GOTO DALJE DECFSZ PETLJA ------CNT. Instrukcija traje 2 ciklusa. preskoci ako je rezultat 0 Umanjuje sadrzaj registra 'f'. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. 1 Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije CNT = CNT . Operacija se koristi za uslovno granjane programa. d Operandi: Operacija: f (0 . INCF f. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'.

Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Primer: OVDE GOTO DALJE INCFSZ PETLJA ------CNT.127) d (0 .d Operandi: f (0 . IORWF f. 1 Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije: CNT = CNT + 1 Ako je CNT = 0: PC = adresa DALJE Ako je CNT <> 0: PC = adresa OVDE + 1 10.d Operandi: f (0 .127) d (0 .1) 45 . Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. preskace se operacija koja neposredno sledi.Ako je rezultat 0.Z=0 Posle instrukcije CNT = 0x00 Z =1 9.1) Operacija: (f) + 1 → (dest). Umesto nje se izvrsava NOP. Operacija se korist za uslovno granjane programa. Instrukcija traje 2 ciklusa. preskoci ako je rezultat 0 Uvecava sadrzaj registra 'f'. INCFSZ f.

Ostali bitovi (0.5. (f) → (dest) Logicki OR sa sadrzajima reistra W i 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Recimo u PORTB treba ugasiti 2.u bitove koje palimo ide 1 ANDWF POTRB. Ovo moze da se koristi kao test sadrzaja registra jer ce status Z biti normalno opsluzen.4.3 i 6 bit. Ako je 'd'= 1 rezultat ce biti smesten u taj isti registar 'f'.d Operandi: Operacija : f (0 .1 Pre instrukcije: W = 01001100b PORTB = 01100110b Posle instrukcije: W = 01001100b PORTB = 01110110b 11.7) treba da zadrze svoje trenutno stanje. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W.0 46 . Primer: IORWF RESULT.OR. MOVF f.1) (f) → (dest) Sadrzaj registra 'f' ce biti stavljen u odredisni registar.127) d (0 . (Na izlazu nam treba x1xx11xxb) MOWLW 01001100b .1.Operacija: (W) . Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'. Primer: Posle instrukcije: MOVF FSR. bez obzira na njihovo renutno stanje.0 Pre instrukcije: W = 0x91 RESULT = 0x13 Posle instrukcije: W = 0x13 RESULT = 0x93 Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 1 a da pritom ostali zadrze svoje stanje.

Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. 12. RLF f.0 Operacija: Rotira sardrzaj registra u levo. d Operandi: f (0 .127) (W) → (f) Sadrzaj registra W ce biti stavljen u registar 'f'. i po potrebi setuje C bit u statusnom registru. Primer: Pre instrukcije: OPTION = 0xFF W = 0x4F Posle instrukcije: OPTION = 0x4F W = 0x4F 13. MOVWF f Operandi: Operacija: f (0 .1) NOP MOVWF OPTION. Primer: 14. NOP Operandi: Nema Operacija: Nema Kontroler jednostavno ne radi nista. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'.127) d (0 .W ce imati vrednist FSR registra. 47 . jer ova instrukcija traje jedan masinski ciklus. osim sto trosi vreme.

1) RRF REG1.127) d (0 . RRF f.0 48 .Primer: Pre instrukcije: RLF REG1. Primer: Pre instrukcije: REG1 = 1110 0110 C=0 Posle instrukcije: REG1 = 1110 0110 W = 0111 0011 C =0 16. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W.127) d (0 . SUBWF f. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. i po potrebi setuje C bit u statusnom registru. d Operandi: f (0 .1) Operacija: Rotira sardrzaj registra u desno. d Operandi: f (0 .0 REG1 = 1110 0110 C =0 Posle instrukcije REG1 = 1110 0110 W = 1100 1100 C=1 15.

Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'. Primer 1: Pre instrukcije: REG1 = 3 W=2 C=? Posle instrukcije: REG1 = 1 W=2 C = 1 .Operacija: (f) .1 49 . rezultat je nula Primer 3: Pre instrukcije: REG1 = 1 W=2 C=? Posle instrukcije REG1 = FF W=2 C = 0 .(W) → (dest) Oduzima sadrzaj registra W od sadrzaja 'f' registra i zavisno od rezultata setuje C bit u statusnom registru. rezultat je pozitivan Primer 2: Pre instrukcije: REG1 = 2 W=2 C=? Posle instrukcije REG1 = 0 W=2 C = 1 . rezultat je negativan SUBWF REG1.Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W.

17.Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Primer: Pre instrukcije: W = B5 RESULT = AF Posle instrukcije: W = B5 RESULT = 1A XORWF REG.XOR. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'.127) d (0 . (f) → (dest) SWAPF REG1. (f <7:4>) → (dest <3:0>) Visi i nizi nibl u registru 'f' ce zameniti mesta. d Operandi: Operacija: f (0 .1) (W) . d Operandi: f (0 . SWAPF f. XORWF f. Primer: Pre instrukcije: REG1 = A5 Posle instrukcije: REG1 = A5 W = 5A 18.0 Logicki ekskluzivni OR sa sadrzajima reistra W i 'f'Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'.127) d (0 .1) Operacija: (f <3:0>) → (dest <7:4>).1 50 .

7) 0 → (f<b>) Resetuje bit 'b' u registru 'f'. b Operandi: Operacija: f (0 . BTFSC f. b Operandi: Operacija: f (0 .7) 1 → (f<b>) BCF FLAG_REG. BCF f. 7 51 .7) Preskoci ako je (f<b>) = 0.19. BSF f. Primer: Pre instrukcije: FLAG_REG = 0A Posle instrukcije FLAG_REG = 8A 21. b Operandi: Operacija: f (0 .127) b (0 .127) b (0 . 7 Setuje bit 'b' u registru 'f'.127) b (0 . Primer: Pre instrukcije: FLAG_REG = C7 Posle instrukcije: FLAG_REG = 47 20. BSF FLAG_REG.

Umesto nje se izvrsava NOP i u tom slucaju instrukcija traje dva ciklusa.Ako je bit 'b' setovan.1 GOTO RUTINA1 --- Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije Ako je FLAG<1> = 0 PC = adresa NASTAVI Ako je FLAG<1> = 1 PC = adresa NIJE 22. BTFSS f.Ako je bit 'b' nula. Ako je bit 'b' u registru 'f' setovan tada ce naredna instrukcija biti preskocena.1 GOTO RUTINA1 --- Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije: Ako je FLAG<1> = 0 PC = adresa NIJE 52 .7) Operacija: Preskoci ako je (f<b>) = 1. Primer: OVDE NIJE NASTAVI BTFSC FLAG. instrukcija koja neposredno sledi se ne izvrsava.127) b (0 . Primer: OVDE NIJE NASTAVI BTFSC FLAG. Umesto nje se izvrsava NOP i u tom slucaju instrukcija traje dva ciklusa. b Operandi: f (0 . instrukcija koja neposredno sledi se ne izvrsava.Ako je bit 'b' u registru 'f' nula tada ce naredna instrukcija biti preskocena.

Primer: ADDLW Pre instrukcije: W = A3 Posle instrukcije: W = 03 Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 0 a da pritom ostali zadrze svoje stanje. Primer: ADDLW 15 Pre instrukcije: W = 10 Posle instrukcije W = 25 24.255) (W) + k → (W) Sadrzaju registra W bice dodata osmobitna vrednost literala 'k'. ADDLW k Operandi: Operacija: k (0 .AND. i rezultat ce biti smesten u registar W. i rezultat ce biti smesten u registar W.AND. 5F 53 .255) Operacija: (W) . (k) → (W) Sa sadrzajem registra W i osmobitnom vrednosti literala 'k' bice izvrseno logicko .Ako je FLAG<1> = 1 PC = adresa NASTAVI 23. ANDLW k perandi: k (0 .

CALL k Operandi: Operacija: k (0 .Jedanaest bitova direktne adrese smestaju se u PC<10:0> a visi bitovi PC-a se ucitavaju iz PCLATH. Ova instrukcija traje dva ciklusa.6. Takodje resetuje preskaler za WDT isetuje bitove TO' i PD'. Primer: OVDE CALL TAMO Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije PC = adresa TAMO TOS = adresa OVDE 26.Recimo u PORTB treba ugasiti 1. u bitove koje gasimo ide 0 Pre instrukcije: W = 11101001b Posle instrukcije: W = 10100001b 25. bez obzira na njihovo renutno stanje. (PCLATH<4:3>) → (PC<12:11>) Poziv podprograma. Ostali bitovi (0. Najpre se adresa povratka (PC+1) smesta na stek.2047) (PC) + 1 → TOS k → (PC<10:0>).2. CLRWDT Operandi: Operacija: nema 00h → WDT 0 → WDT preskaler 1 →TO 1 → PD Resetuje watchdog tajmer.3.7) treba da zadrze svoje trenutno stanje. 54 . (Na izlazu nam treba x0xx00xxb) ANDLF 10110011b .4 i 5 bit.

2047) k → (PC<10:0>) (PCLATH<4:3>) → (PC<12:11>) Naredba bezuslovnog skoka (granjanja).255) (W) . IORLW k Operandi: Operacija: k (0 .OR. Primer: IORLW Pre instrukcije: W = 9A 35 55 . GOTO k Operandi: Operacija: k (0 . Instrukcija traje dva ciklusa.OR. Primer: GOTO TAMO Posle instrukcije PC = adresa TAMO 28.Primer: CLRWDT Pre instrukcije: WDT = ? Posle instrukcije WDT = 0 WDT preskaler = 0 TO' = 1 PD' = 1 27. i rezultat ce biti smesten u registar W. (k) → (W) Sa sadrzajem registra W i osmobitnom vrednosti literala 'k' bice izvrseno logicko . visi bitovi PC-a ce biti upisani iz PCLATCH<4:3>. Jedanaest bitova adrese neposredno iza instrukcije bice upisano u PC<10:0>.

Ostali bitovi (0. Primer: RETFIE Posle instrukcije 56 .255) (k) → (W) Osmobitna vrednost 'k' bice smestena u registar W.7) treba da zadrze svoje trenutno stanje.6.Posle instrukcije W = BF Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 1 a da pritom ostali zadrze svoje stanje.3.2. RETFIE Operandi: Operacija: nema TOS → (PC) 1 → GIE Uzima se vrednost sa vrha steka (TOS) i stavlja u PC. (Na izlazu nam treba x1xx11xxb) IORLF 01001100b . Instrukcija traje dva ciklusa.4 i 5 bit. u bitove koje gasimo ide 1 Pre instrukcije: W = 00110110b Posle instrukcije: W = 01111110b 29. Recimo u PORTB treba ugasiti 1. bez obzira na njihovo renutno stanje. Primer: MOVLW Posle instrukcije W = 5A 5A 30. MOVLW k Operandi: Operacija: k (0 . Dalji interapt je omogucen automatskim setovanjem bita GIE (Global Interapt Enable).

Primer: CALL TABELa .W sada zahtevanu ima vrednost iz -. RETLW k Operandi: Operacija: k (0 .PC = TOS GIE = 1 31.tabele TABELA ADDWF PC .W = offset RETLW k1 . RETURN Operandi: Operacija: nema TOS → (PC) Povratak iz podprograma.Pocetak tabele RETLW k2 RETLW k3 RETLW k4 Pre instrukcije W = 04 Posle instrukcije W = k4 32. Primer: RETURN Posle instrukcije PC = TOS 57 . Uzima se vrednost sa vrha steka (TOS) i stavlja u PC.W sadrzi offset vrednost tabele -. PC uzima vrednost sa vrha steka (adresa povratka) Instrukcija traje dva ciklusa. Instrukcija traje dva ciklusa.255) k→W TOS → (PC) Registar W uzima osmobitnu vrednost literala 'k'.

rezultat je pozitivan Pre instrukcije: W=2 C=? 58 .33.k → (W) Od sadrzaja registra W bice oduzeta osmobitna vrednost literala 'k'. Watchdog Timer i njegov preskaler se resetuju i procesor ide u SLEEP mod sa zaustavljenim oscilatorom. SLEEP Operandi: Operacija: nema 00h → WDT 0→WDT preskaler 1 → TO’ 0 → PD’ Power down bit (PD’) se resetuje.255) d (0 . Setuje se bit Time-out (TO’). Primer: SUBLW 02 Pre instrukcije: W=1 C=? Posle instrukcije W=1 C = 1 .i rezultat ce biti smesten u registar W.7) (W) . SUBLW k Operandi: Operacija: k (0 . Primer: SLEEP 34.

(k) → (W) Sa sadrzajem registra W i osmobitnom vrednosti literala 'k' bice izvrseno logicko . XORLW k Operandi: Operacija: k (0 .Posle instrukcije W=0 C = 1 .XOR. i rezultat ce biti smesten u registar W.XOR.255) (W) . rezultat je negativan 35. Primer: XORLW Pre instrukcije: W = B5 Posle instrukcije W = 1A AF 59 . rezultat je nula Pre instrukcije: W=3 C=? Posle instrukcije W = FF C = 0 .

2.1.1 Programator Za programator je iskoriscen dobro poznati i vec provereni TAIT programator. lemjenja i testiranja). Ovaj razvojni sistem mozemo grubo podeliti u dva dela: 1.2. Njega karekterise relativna jednostavost. Sema Tait programatora 60 . relativno mala cena izrade. a zatim se program serijskom komunikacijom prenosi do programatora. 2.1. Na mestima gde je bilo potrebno prikazan je detaljan proracun za pojedine komponente. Nakon programiranja kontroler je sposoban da izvrsava odgovarjuci program. mogucnost da radi kao „programator u kolu“ (In Circuit Serial Programmer-ICSP ) i standardne komponte koje koristi. Sema ovog programatora data je na slici 2. Mikrokontrolerski sistem-predstavlja srce sistema i definisano je hardverom tipicnim za aplikaciju. kompajlira i debagira u host-u tipa PC masina. Krakteristike komponenata date su u Dodatku . 2. Kreirani program se prethodno unosi. kako same seme tako i proces izrade (od projektovanja stampane plocice pa do samog kraja. Sl. kao i detaljan prikaz svih delova koji cine razvojni sistem.Hardverska struktura razvojnog sistema U ovom delu je detaljno opisana hardverska struktura razvojnog sistem. Programator-gradivni blok koji se koristi za punjenje kreiranog programa.

1 mozemo uociti dva glavna dela programatora: deo za napajanje i logika koje se koristi za programiranje. a drugu liniju po kojoj se prenose podaci.3.1 se koristi kao prekidac.Na semi sa slike 2. cime je obezbedjeno da napon na pinu OUT bude 13.2) koji na pinu GND ima povezane dve diode prema masi. Na hostu je instaliran softver nazvan ICPROG cijim se pokretanjem vrsi programiranje kontrolera. dok stabilizator 7812 obezbedujuje potrebne napone za programiranje. 61 . To znaci da imamo jednu liniju kojom se prenosi taktni signal. Programator se povezuje preko LTP porta na host. Za programiranje mikrokontrolera potreban je napon od 12V do 14V koji se dovodi na pinu MCLR. Tranzistor Q2 na slici 2. 2.2V . a kada je ustanju OFF napon na pinu MCLR je 0 V. Ovaj napon se generise na izlazu stabilizatora 7812 (slika 2.2 Sema za dobijanje potrebnih napona Nacin povezivanja programatora u rezimu rada In Circuit Serial Programmer je prikazan na slici 2. Deo za napajanje se sastoji od dva linearna stabilizatora napona: LM7805 i LM7812. Kolo SN 74LS07 je sestostruki bafer sa otvorenim kolektorom. Komunikacija izmedju PC-racunara i programatora je serijska i sinhronizovana sa bitskom brzinom. dok PNP traznistor BC557 ima ulogu prekidaca napona za programiranje. Stabilizator 7805 se koristi za napajanje mikrokontrolera i dela logickih kola. Sl. Logiku programatora cini kolo SN 74LS07 i tranzistor BC557. Kada je u stanju ON tada je napon na pinu MCLR 13 V.

Povezivanje programatora Elementi sa sl.1 dati su u dodatku( slike od D.2. 62 . Pin 4 ( PGD) sluzi za punjenje programa u mikrokontroler i on je povezan na pin 40 (RB7/PGD).3. Logicka sema. C1.7 ).3. kao i elektricne karakteristike logickog kola U3 sa slike 2. Sastavni deo programatora je konektor. Preko pina 5 (PGC) dovode se taktni impulsi za programiranje mikrokontrolera na pinu 39 (RB6/PGC). tablica istinitosti.2.1 do D. Ovaj uslov je ostvaren inverznom polarizacijom diode D2. kao i 12 i 31 direktno povezani na napon napajanja od 5 V ( VDD) i zajednicki kraj (VSS). Za vreme programiranja. vidi sliku 2. respektivno. na pinu MCLR potrebno je dovesti napon oko 13V. izgled i fizicke dimenzije kucista. raspored pinova na kucistu. Otpornici R2 i R3 sluze da ogranice struju programiranja. Sa ovog konektora ne koriste se pinovi 2 i 3 jer su pinovi mikrokontrolera 11 i 32.3. D1 se koriste da se obezbedi reset mikrokontrolera. R1.Sl.

) prikazan je deo seme reazvojnog sistema koji sluzi za programiranje mikrokontrolera (deo TAIT programatora) i nacin povezivanja sa ostalim delovima sistema. LCD modul se sastji od LCD-a baziranog na cip-setu HD44780.2. RB1. Oscilator koriscen u konkretnom slucaju je kvarcni rezonator frekfencije oscilovanja 4MHz. Za komunikaciju sistema sa PC masinom iskoricen je blok MAX232.4. Kolo za reset ima ulogu da resetuje mikrokontroler ako je to potrebno.5. Sl. Programator se vezuje za PC masinu pomocu 25pinskog kapla na LTP port.2. koje ima ulogu da obezbedi potrebne naponske nivo za serijsku komunikaciju. Blok za serijsku komunikaciju se pomocu 9-pinskog kabla 63 . RB4. RB5). Modifikovani Tait programator 2. Sasravni deo razvojnog sistema je i programator.3 Mikrokontrolerski sistem Na slici (sl.4. Radi se o TAIT programatoru o kome je bilo reci u prethodnom odeljku. RB2. Kada je neki od pinova na visokom nivou (5 V) svetlece dioda koja je vezana sa njim. RB3.2.2.2 Modifikovani Tait programator Na slici (sl. Srce ovog bloka je integrisano kolo MAX232.) prikazana je blok sema razvojnog sistema. Mrezu tastera cine sest tastera vezanih za pinove porta B (RB0. LED mreza za indikaciju stanja pinova sastoji se od LED dioda vezanih na pojedinim pinovima.

na +5V. Pritisak tastature registruje se promenom stanja na bilo kom ulazu porta B..) skiciran je nacin povezivanja tastera sa mikrokontrolerom. a kad se pritisne na logickoj nuli. Na slici (sl. prikazani na slici 2. x=1. je na logickoj jedinici.2. od RB0 do RB5. Sl.6. T1. Kada taster nije pritisnut ulazni pin porta B..2.5.vezuje sa COM port PC masine..4 Tasteri Mikroprekidaci. 64 .6 se koriste za realizaciju tastature. U konkretnoj realizaciji tasteri su povezani na deo porta B.7. Blok sema razvojnog sistema 2. na taj nacin sto se po automatizmu generise zahtev za prekid. D1 je sotki dioda i ima ulogu za vreme programiranja. RBx..T7.. Sa ciljem da se ogranici struja kontakata prekidaca svaki od tastera povezan je preko otpornika Rx.. pa time ne postoji potreba za programskim testiranjem rada tastature. Pinovi RB6 i RB7 su iskorisceni za programiranje.x=1....5.

Tako da na deo PORTA (od RA1 do RA6) su vezane crvene LED. 65 . Iz kataloskih podataka (koji su dati u Dodatku slika D.6.14) date su elektricne. zute i zelene boje. R. 2. Otpornici se proracunavaju na sledeci nacin: R≥ VDD 5V = = 100 Ω Itas 50mA Gde je: VDD – napon napajanja. Ova vrednost je uzeta da bi smanjili potrosnju sistema. U konkretnom resenju koriscen je otpornik od 4k7 sto je znatno veci od proracunatog. za deo PORTC (od RC0 do RC5) zute.13 ) vidi se da je maksimalna struja 50mA. Za svaki port na cijem je izlazu vezana LED koriscena je posebna boja diode. U Dodatku (slika D.Sl. cija se vrednost odredjuje na sledeci nacin.) potrebno je poznavati maksimalu struju koja moze da se propusti kroz taster. Svaka od dioda je preko odgovarajuceg otpornika povezana na +5 V. mehanicke i opticke karakteristike dioda.6. Ostali podaci nisu od velikog znacaja jer koristimo nizak napon napajanja.2.5 LED LED (LED-Light Emmiting Diode) koje su koriscene su crvene. na osnovu kataloskih podataka. Sve diode su precnika 3mm i difuznog su tipa. Kao sto se vidi iz proracuna otpornik treba da je veci od 100Ω. Nacin povezivanja tastera sa mikrokontrolerom Za proracun otpornika koji se vezuju izmedju napona napajanja i tastera (slika 2.otpornost otpornika vezakog izmedju 5 V napajanja i tastera Itas – maksimalna dozvoljena struja kroz taster. za odgovarajuci osvetljaj. Struja LED-a. iznosi 10mA. za PORTE zelene i za deo PORTD (RD0 i RD1) crvene. jer u ovom slucaju kroz tastere protice struja od 1mA.

c)Proracun za zute LED: Ry = VDD . Nacin povezivanja LED dioda na drugim portovima je identican.1V = = 290Ω Rg = If 10mA Gde su: VDD – napon napajanja Uf – napon na diodi If .7.7V = = 330Ω If 10mA Gde su: VDD – napon napajanja Uf – napon na diodi If .struja kroz diodu Uzimamo proracunatu vrednost za otpornost. Na slici 2.2. je postoji u nizu E24.Uf 5V .struja kroz diodu Uzimamo vrednost za otpornik 270Ω. Sl. prikazan je nacin povezivanja LED-a na portu C.1V = = 290Ω If 10mA Gde su: VDD – napon napajanja Uf – napon na diodi If .struja kroz diodu Uzimamo vrednost za otpornik 270Ω.2.2.7.1. jer tacna vrednost ne postoji u E24 nizu.a)Proracun za crvene LED: Rr = VDD .Uf 5V . jer tacna vrednost ne postoji u E24 nizu. Nacin povezivanja LED za port C 66 .Uf 5V . b)Proracun za zelene LED: VDD .

Kolo se napaja jednostrukim naponom od 5 V. Na izlazu stabilizatora dobija se stabilisani napon od 13. Stabilisani napon od 13. Sl 2.6 Max232 MAX232 se koristi za povezivanje razvojnog sistema sa racunarom po standardu RS232C. U Dodatku (slike D.2 V. 67 . Veza razvojnog sistema sa PCijem je dupleks tipa. Nestabilizovani napon od 18 V se dovodi na ulaz linijskog stabilizatora 7812.8.15 do D.. Podaci od PC masine ka razvojnom sistemu se vode preko drajverskog stepena koji povezuje pinove 11 i 14 (T1IN i T1OUT-slika 2. Napon napajanja od +5 V se dobija na izlazu linearnog stabilizatora 7805. S obzirom da prenos podataka ne prati i prenos taktnih impulsa komunikacija je asinhrona serijska.2. U Dodatku (slike D.8).19 do D. U konkretnoj realizaciji iskorisceno je pakovanje DIP16.21) prikazani su tehnicki detalji usmeraca i stabilizatora.2 V se koristi za programiranje mikrokontrolera. Povezivanje MAX232 saistemom 2. Nakon toga vrsi dvostruko ispravljanje pomocu Grecovog ispravljaca (B1/80).8). Pomocu transformatora T1 mrezni napon od 220 V se transformise u AC napon amplitude 12 V. a napon od 5 V za napajanje logike.7 Deo za ispravljanje i stabilizaciju napona Struktura bloka za napajanje prikazana je na slici 2.9.18) su dati tehnicki podaci koji se odnose na kolo MAX232. a od razvojnog sistema ka PC masini preko drajverskog stepena 12 i 13 (R1OUT i R1IN-slika 2.

Sl. ali najveci procenat se bazira na istom cip-setu tipa Hitachi HD44780.Povezivanje je ostvareno preko pina konektora J5.10. Transformator je postavljen na drugoj plocici radi povecanja sigurnosti. 2. mada moze da se iskoristi i transformator od 15V. Transformator 2.) je prikazan usmeracki deo razvojnog sistema.9. bez obzira na tip ili proizvidjaca. Iz tog razloga displeji koji su kompatibilni sa HD44780 mogu koristiti iste softverske rutine. Transformator bi trebalo da je dimenzionisan za snagu od nekih 6VA. Preporucljivo je da se koristi transformator od 12V na sekundaru. U konkretnom resenju za povezivnje LCD-a koriscena su sledeca tri konektora: 68 . kao i razne specijalne znake.9.2.2.Sl. Postoje razliciti tipovi alfanumerickih LCD displeja. Usmeracki deo razvojnog sistema Na slici (sl. Na njegovim izlazima imamo napone od 13 i 5V (VDD). 2.8 Deo za analogno-digitalnu konverziju U konkretnoj realizaciji izvrseno je samo prosledjivanje naponskih nivoa sa spoljneg ulaza na pin RA0.9 Deo za povezivanje LCD-a Siroku primenu u savremenim mikrokontrolerskim sistemima postigli su LCD displeji koji pored prikaza numerickih karaktera imaju u sebi implementiran ceo ASCII alfabet.

Nacin povezivanja LCD displeja na napajanje i interfejsa.11. 2. LCD_DATA1. za regulaciju osvetljaja prikazan je na slici na slici sl. Regulacija osvetljaja LCD displeja ostvarena je preko potenciometra R24 nominalne vrednosti 10k.2.1. 3. konektor kojim se predaju komande LCD-u. Format prikaza karaktera je programabilan i definise se na pocetku prikaza informacije u redu. 69 . paralelnim pristupom 8-mo bitnog podatkana nozicama od D7 do D14 (vidi sliku 2. Povezivanje LCD displeja na napajanje i interfejsa za regulaciju osvetljaja LCD displej je formata 2x16 karaktera.13). LCD displej je instaliran na gornjrm desnom uglu osnovne ploce.: Sl. LCD_NAP. Pristup displeju radi upisa karaktera ostvaruje se preko 14-to pinskog konektora. Svaki karakter moze da prikaze maksimalno 7x9 osnovnih elemenata.12 i 2. LCD_DATA. konekor za napajanje. konektor za prenos podtaka.2.11.

Sa mikrokontrolerom LCD displej komunicira preko sledece dve magistrale: 70 .13.12.2. Sl.13.2. Raspored i funkcije pinova konektora LCD-a Ukazacemo sada na princip rada LCD displeja. Fizicki izgled organizacije prikaza LCD-a i adresne organizacije memorije za prikaz Funkcija i namena svakog od pina na konektoru LCD displeja je definisana na slici 2.Sl.

Ako se LCD koristi samo za prikaz poruka. prikazane su adrese vidljivih lokacija na LCD displeju. R\W i E. a nevidljivo 24. pri cemu se pocetna adresa prikaza definise komandom za prikaz u fazi inicijalizacije. a ukupno je vidljivo 16 karaktera. preko ovih linija mikrokontroler moze da upisuje u ili cita podatke iz LCD displeja jednosmerne upravljacke magistrale – cine je linije RS. Treba pri ovome naglasiti da se cetvorobitni rezim komuniciranja definise odgovarajucom komandom u fazi inicijalizacije. Naime. D0 do D7. Na ovaj nacin umesto da se povezivanje ostvari sa 11.2.• • dvosmerne magistrala za podatke. i to tako sto se prvo prenosi MS a nakon toga LS nibl. Na slici 2. U svakoj lokaciji se memorise po jedan karakter. Internu memoriju LCD displeja koja se koristi za prikaz karaktera cine dva reda od po 40 lokacija(vidi sliku 2. 71 . Sadrzaj CGRAM-a je moguce softverski menjati. umesto da se vrsi istovremeni prenos svih osam bitova karaktera prenos se ostvaruje na nivou niblova. U konkretnoj realizaciji koriscen je PORT D i to tako da su za prenos podataka iskorisceni pinovi od RD4 do RD7. kada je RS =1 registrima za podatke nazvanih DDRAM-a (Display Data Ram) i CGRAM-a (Character Generator Ram). Sl. Signalom RS definise se kom se registru vrsi pristup.12. Na slici 2. je pikazno povezivanje LCD-a sa PIC16F877A u 4-bitnom rezimu komuniciranja. realizuje se sa 7 linija. CGRAM prikazuje karaktere na displeju u matricno tackastoj formi. To znaci da je moguce ostvariti horizontalno pomeranje informacija u toku prikaza. pin RW se može povezati na masu i broj potrebnih pinova je tako smanjen na 6. Signal R\W definise operaciju citanja ili upisa (R\W=1 obavlja se operacija citanja. Upisom u DDRAM podaci se prikazuju na ekranu LCD-a. u suprotnom je upis).15. Dvoredni smart LCD U cilju ustede broja pinova kojim se LCD displej povezuje na mikrokontroler projektanti cesto koriste cetvorobitni rezim rada komuniciranja.14). Signal E kada je aktivan (E=1) dozvoljava rad displeja.14. tako da se mogu prikazati forme karaktera kreiranih po zelji korisnika. a za upravljanje radom displeja pinovi RD2 i RD3. a kada je RS=0 pristupa se komandnom registru.

pa kao takva podrzava odredjeni skup komandi.Sl. Nacin povezivanja LCD-a i mikrokontrolera LCD displej je programibilna periferija. Spisak komandi i funkcije koje obavljaju te komande prikazan je na slici 2.2. Tabela instrukcija LCD-a 72 .15. Sl.16.2.16.

18 do 2. Nacin povezivanja mikrokontrolera Kondezator C1 ima ulogu da filtrira napon na pinu MCLR za vreme rada kontrolera.24 prikazan je oblik stampanih plocica razvojnog sistema projektovanih u programskom paketu '' Protel 99SE'' . koje se odnosi na povezivanje kristalnog oscilatora.10 Povezivanje kola za reset i oscilatora Strukturu kola za reset cine pasivni elementi R1 i C1 cija je vremenska konstanta tako izabrana da obezbedi korektni start programa nakon ukljucenja sistema na napajanje. Frekvencija oscilatora je 4 MHz. postovane su preporuke firme Microchip.17.2. 73 . da ne dodje do nezeljenog resetovanja mikokontrolera usled postojanja VF smetnji na vodovima za napajanje. 2. U konkretnom resenju. Uloga tastera T1 je da obezbedi manuelni reset za slucaj da mikrokontroler iz odredjenih razloga blokira rad u toku izvrsenja programa. tj.17. Nacin povezovanja kola oscilatora je prikazan na slici 2.2. Sl.11 Fizicki izgled stampanih plocica Na slikama 2.

2. Izgled stampane plocice sa raspodelom elemenata-pogled odozgo 74 .18. .2.Sl.19. Izgled stampane plocice sa raspodelom elemenata-pogled odozgo Sl.

2.20.12 Tabelarni prikaz komponenata sa vrednostima koriscenih pri realizaciji razvojnog sistema Spisak ugradjenih elemenata koriscenih u razvojnom sistemu dat je u tabeli 2.Sl. . Izgled stampane plocice napajanja sa raspodelom veza-pogled odozgo 2.1: Spisak komponenata Oznaka komponente Naziv komponente R1 Otpornik 1/4W R2 Otpornik 1/4W R3 Otpornik 1/4W R4 Otpornik 1/4W R5 Otpornik 1/4W R6 Otpornik 1/4W R7 Otpornik 1/4W R8 Otpornik 1/4W R9 Otpornik 1/4W R10 Otpornik 1/4W R11 Otpornik 1/4W Vrednost komponente 4k7 4k7 4k7 4k7 4k7 4k7 4k7 270Ω 270Ω 270Ω 270Ω 75 .1 Tabela 2.

R12 R13 R14 R15 R16 R17 R18 R19 R20 R21 R22 R23 R24 R25 R26 R27 R28 R29 R30 C1 C2 C3 C4 C5 C6 C7 C8 C9 C10 D1 D2 D3 D4 D5 D6 D7 D8 D9 D10 Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Potenciometar Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Blok kondenzator Keramicki kondenzator Keramicki kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm 270Ω 270Ω 270Ω 270Ω 270Ω 330Ω 330Ω 330Ω 330Ω 330Ω 330Ω 330Ω 10k 1k 1k 1k 10k 10k 100k 100nF 27pF 27pF 10μF 10μF 10μF 10μF 470μF 100μF 100μF Zuta Zuta Zuta Crvena Crvena Zelena Zelena Zelena Zelena Zelena 76 .

D11 D12 D13 D14 D15 D16 D17 D18 D19 D20 D21 D22 Q1 Q2 Q3 Q4 J3 J4 J6 J7 J11 TS OSC T1 T2 T3 T4 T5 T6 T7 LCD Kabl Kabl Kabl LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm Dioda GREC L7812CV TS7805 Dioda Dioda Mikrokontroler MAX232 PNP Tranzistor TTL Bafer D9 PCB Konektor Konektor D25 PCB Konektor Muska kontaktna letvica Konektor Transformator 6VA Oscilator Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Hitachi HD44780 25-pinski 1:1 9-pinski 1:1 Za Napajanje Crvena Zelena Crvena Crvena Crvena Crvena BAT42 1A 1A 1A 1N4148 1N4148 PIC16F877A BC557 SN 74LS07 Zenski Dvopinski Zenski Dvopinska 220V 220/15V 400mA 4MHz Musko/Muski Musko/Zenski - 77 .

EXE). Nakon ovoga se generise sledeci prozir: 78 .3. koja se nalazi na prilozenom disku u sklopu ovog rada ( u folderu MPLAB_IDE pokrenuti aplikaciju MPLAB v6.1 Istalacija softvera Za kreiranje programa na HLL-u C koristicemo programski paket Hi-Tech. jer se kasnije Hi-Tech integrise u MPLAB programski paket.41. Pre istalacije ovog programskog paketa potrebno je istalirati MPLAB.Prateci softver za PC i demo programi 3. su sledeci: 1. Koraci koje treba preuzeti da bi se instalirao paket Hi. Za nastavak istalacije potreban je jednostruki klik levim tasterom na polje NEXT . Instalacija MPLAB-a pocinje pokretanjem aplikacije MPLAB v6.Tech i kreirala aplikacija na programskom jeziku C. Po pokretanju aplikacije na monitoru se generise prozor: 2.41.

Klikom na taster (polje) Browse bira se direktorijum gde se instalira MPLAB. a zatim klikom na polje NEXT nastavlja se instalacija. Cekira se polje ''I ACCEPT'' i klikom misa na polje ''NEXT'' sledi nastavak nstalacije i generise se prikaz sledeceg oblika 4. 79 .3.

5. Odabiramo jednu od ponudjenih opcija(npr. Bira se da li zeli precica (shortcut) na radnoj povrsini (desktop). Yes). a zatim treba kliknuti na NEXT. 80 . 6. a zatim sledi klik na taster NEXT. Aplikacija nas pita da li zelimo da napravimo precicu u start meniju.

Ako je korisnik spreman za instalaciju to potvrdjuje tasterom NEXT pa se dobija sledeci prozor: 8. a zatim se pojavljuje prozor prikazan na sledecoj slici: 81 .7. Potrebno je sacekati odredjeni vremenski period da se zavrsi instalacija.

nakon citanje poruke koja seodnosi na USB Driver Installition Please read treba kliknuti na NEXT. Za nastavak instalacije (posle odabira yes ili no) kliknuti na NEXT. 10. 82 .9.

nakon citanje poruke koja seodnosi na Driver Installition You MUST read treba kliknuti na NEXT.11. nakon citanje poruke koja seodnosi na USB Driver Installition Please read treba kliknuti na CONTINUE. 83 . 12.

13. 14. 15. 84 . Za kraj instalacije kliknuti na FINISH. nakon citanje poruke koja seodnosi na USB Driver Installition Please read treba kliknuti na CONTINUE. Pozeljno je u ovom trenutku restartovati racunar.

Da bi se obavila ova aktivnost potrebno je preuzeti sledece korake: 1. Po pokretanju aplikacije na monitoru dobijamo sledeci prozor: 2.05_lite pokrenuti aplikaciju picclite. Instalacija pocinje pokretanjem aplikacije picclite-setup koja se nalazi na prilizenom disku (u folderu Hi-Tech_PICC_v8. 85 .Nakon instalacije paketa MPLAB potrebno je instalirati programski paket Hi-Tech i integrisati ga u MPLAB. Klikom na NEXT nastavlja se instalacija.exe).

U generisanom prozoru nude se uslovi koriscenja licenciranog softvera. 86 . 4. Da bi se nastavilo sa instalacijom treba kliknuti na NEXT. Klikom na YES nastavlja se proces instalacije.3.

a zatim klikom na polje NEXT nastavlja se instalacija 6. Klikom na taster (polje) Browse bira se direktorijum gde se instalira HiTech.5. Za nastvak istalacije potreno je kliknuti na polje NEXT 87 .

.7. 88 . 8. u ovom trenutku potrebno je scekat izvesni vremenski period da se zavrsi istalacija Hi-Tech. Odgovorom na YES na generisnom prozoru izvrsice se integracija HiTech u MPLAB razvojnom okuzenju.

Za nastavak kliknuti na OK. 10. 89 .9. Kliknuti na NEXT za nastavak.

90 .11. Sada je potrebno podesiti MPLAB tako da koristi Hi-Tech kompajler u procesu kompajliranja. 1. Klikom na Project → Project Wizard pojavice se novi prozor na monitoru. Klikom na ikonu MPLAB koja se nalazi na radnoj povrsini pokrece se kompajler i generise se prozor Sada je potrebno podesiti MPLAB tako da koristi Hi-Tech kompajler u procesu kompajliranja. Klikom na YES zavrsavamo instalaciju Hi-Tech i po automatizmu se restaruje racunar.

3. 4.2. U polju Device potrebo je odabrati PIC16F877A. 91 . U polju Actiive Toolsuite potrebno je odabrati opciju HI-TECH Toolsuite.a zatim kliknuti na polje NEXT. Za natavak kliknuti na NEXT.

U polju Poject Name potrebno je upisat ime projekta.5. Kliknuti NEXT za nastavak instalacije. 6. 92 . a zatim u polju Project Directory odabrati direktorijum gde cemo smestiti prethodno napisani kôd.

7. Na ovom prozoru treba odabrati folder u kojoj se nalazi napisan nas program koji zelimo da kompajliramo. Klikom na potrebni fajl. stikliranjem polja ispred imena odabranog fajla i klikom na NEXT generise se prozir: 93 . pa zatim na ADD .

Klikom na FINISH zavrsavaju se potrebna podesavanja i generise se prozor: 94 .8.

ako je napisani program ispravan.9. 10. dobijamo sledeci prozor. 95 . Kompajliranje se ukljucuje klikom na Projekt→Build All. Nakon toga. ili pritiskom tastera Ctrl+F10. U potprozoru koji se nalazi na sedini glavnog prozora nalazi se listing napisanog programa koji moze da se dodatno edituje ili ako je sve u redu da se pokrene proces kompajliranja.

Nakon toga na monitoru se generise prozor: 2. 1. Rezultat kompajliranja je HEX fajl koji se kasnije da ucitava u Ic-Prog. a zatim kliknuti na polje OK.exe). Nakon nekoliko upozorenja ( jer u ovom trenutku jos nije ukljucen odgovrajuci drajver) na koje treba odgovoriti sa OK generisace se prozor: 96 . Kada ovo zavrsimo potrebo je instalirati programski paket Ic-Prog.11. Potrebno je izvrsiti podesavanja kao na prilozenoj slici. 3. Za nastavak instalacije kliknuti OK. Instalacija pocinje pokretanjem aplikacije icprog (u folderu ic prog pokrenuti aplikaciju icprog. 12. U slucaju da ima greske u programu kompajler ce dati detaljno obavestenje o gresci.

4. Za ukljucivanje drajver potrebno je uraditi: Odabrati settings→optionns (kao na slici) 97 .

Nakon toga se generise prozor sa pitanje da li se zeli resetovati aplikacija. potrbno je podesiti Ic-Prog kao na prilozenoj slici. koji je potreban za rad IC-Prog pod OS XP. a zatim kliknuti na polje OK: 6. 98 .Potrbno je kliknuti na polje Yes. Da bi ukljucili drajver.5.

To mozemo da uradimo tako sto cemo kliknuti Settings→Device→ Microchip PIC→More→More→PIC16F877A. 9.7. Kada se program resetovao potrbno je odabrati mikrokontoler PIC16F877A. 8. Nakon toga se generise prozor kao na sledecoj slici: 99 . Treba sacekati da se program resetuje i potvrdno odgovoriti na postavljeno pitanje na pitanje.

To mozeme da se uradi klikom na: File→Open File.10. 100 ... Sada je potrbno ucitati HEX fajl koji se dobija kompajliranjem programa. 11. Nakon toga se generise prozor kao na sledecoj slici na kome je potrebno selektovati zeljeni HEX fajl i kliknuti na polje OK. (kao na sledecoj slici).

Na njemu se moze videti hexadecimalni sadrzaj iskompajliranog programa. na monitoru ce se generisti prozor. 101 . ako vec nisu programski podesena.12. U nasem slucaju potrbno je samo iskljuciti fleg ''CP''. Potrbno je na njemu podesiti tip oscilatora i fuses podesavanja. Kada se prethodna procedura.

Loadovanje se pokrece klikom na: Command→Program All (kao na prilozenoj slici): 102 . Pre pocetka loadovanja prozor bi trebalo da izgleda kao na prilozenoj slici: 14.13.

15. Zatim pocinje proces loadovanja i prozor izgleda kao na prilozenoj slici: 103 . 16. Na prozoru koji ce se pojaviti treba kliknuti Yes za nastavak.

Potrebno uraditi: Settings→Hardware ( ili pritiskom na taster F3) kao na slici: 104 . 18. Napomena: Posle svakog pokretanja programa Ic-Prog potrebno je izvrsiti pocetna podesavanja. otkloniti je i ponoviti proces loadovanja.17. ukoliko nije bilo greski. Ako je proces loadovanja prosao uspesno preostaje samo ispitivanje programa na razvojnom sistemu. U slucaju da je doslo do greske program ce dati detaljne informisati o gresci. Tada je potrebno kliknuti OK. proram ce generisati prozor sa obavestenjem da je proces zavrsen. Posle toga je potrbno utvrditi gde je greska. Nakon zavrsetka loadovanja.

velicinu memorije za program. U daljem tekstu nastojacemo da objasnimo nacim programiranja na konkretnim primerima. Kao prvo moramo da poznajemo dovoljno dobro arhitekturu kontrolera ( registre. 3.). itd. a usput cemo i reci nesto o njima. tako da sada necemo da se zadrzavamo na njih.2 Kreiranje aplikacija na programskom jeziku C za mikrokontroler PIC16F877A Kako je mikrokontroler bez softvera samo obican komad plastike. a to su: 105 .Nakon toga dobijamo sledeci prozor: Sada je potrebno decekirati. Programski jezik C je dosta mocan i fleksibilan jezik. Na disku koji cemo priloziti uz ovu dokumetciju naci ce se izmedju ostalog i ti potrogrami. Pored njih tu su i hardverska ogranicenja razvojnog sisstema. na ovom mestu cemo dati nekoliko mogucih softverskih resenja za nas razvojni sistem i tako kompletirati iskoristivu celinu. a odmah zatim cekirati polje ''Invert MCLR'' i kliknuti OK. ali ima i neke svoje specificnosti. O ovim ogranicenjima bilo je reci u prethodnim odeljcima. velicinu memorije za smestaj podataka. U toku pisaanja programa bice korisceni neki standardni potprogrami koji se lako mogu naci na Internetu. metala i prociscenog peska. Neke osnovne napomene Razvojni sistem ima neka svoja ogranicenja koja moramo da ispostujemo prilikom programiranja mikrokontrolera. Programiranje mikrokontrolera je dosta slicno standarnom programiranju. Posle toga nastaviljamo sa normalnim radom.

kod PORTA . nismo ih iskoristili kao ulazne nego su ostali slobodni (koriste se u procesu programiranja). da generisu prekid. RD5. Za pinove RD0 i RD1 su vezane LED za indikaciju stanja. 3.1: Tipovi podataka u programskom jeziku C Tip character integer float double Znacenje Karakter podataka Neoznaceni celi brojevi Brojevi u pokretnom zarezu Brojevi u pokretnom zarezu dvostruke preciznosti Kljucna rec char int float double 106 .RA5 su povezani na LED. float. respektivno. Konfigurise se kao izlazni TRISE={0b000}. void. Ovaj port se kofigurise upisom komandne reci 0x3f u registar TRISB. integer.1 pokazuje znacenje osnovnih tipova podataka i modifikovanih tipova: Tabela 3. pa se zbog toga ovi pinovi moraju programski konfigurisati kao izlazni. i njega je potrebo konfigurisati kao ulazni upisom komandne 0b000001 reci u registar TRISA. Ovaj port se konfigurise kao izlazni TRISD={0x00}.1. RD3 vezuje se za E pin. a pinove RC0-RC5 je potrebno rucno konfiguristi kao izlazne. RD7 su iskorisceni za prenos podataka). PORTD je predvidjen za povezivanje LCD displeja i LED indikaciju. pinovi RA1. a RD4. Pinovi RC0-RC5 su povezani na LED diode. Ova mogucnost se pokazala kao veoma korisna pri analizi tastera pa smo se zbog toga opredelili da to iskoristimo. a zatim aktivira modul za komunikaciju sa racunarom. 4. Pinovi RB6 i RB7 iako imaju mogucnost. kao sto smo vec rekli. 3. pa je zato njih potrebno analizirati softverski (najcesce primenom Timer0). unsigned.3 Tipovi podataka C programski jezik podrzava pet osnovnih tipova podataka (character. tako da je vreme trajanja instukcijskog ciklusa 1us. Aktiviranjem USART modula po programskom automatizmu pinovi RC6 i RC7 se konfigurisu ka RxD i TxD. Nije greska ako se inicjalizira registar TRISC na vrednost 0x00. Za pobudu oscilatora koriscen je kvarcni oscilator od 4MHz. 2. long. short). RD6. double) i cetiri modifikovana tipa podataka(signed. 5. PORTE je ceo iskoriscen za LED indikaciju. Tabela 3. a preko pinova RC6 i RC7 povezano je kolo MAX232. Pinovi od RB0 do RB3 nemaju ovu mogucnost. PORTB je predvidjen kao ulazni port zbog toga sto ima mogucnost da generise prekid usled promene stanja na nekim od njegovih pinova (pinovi od RB4 do RB7). PORTC je predvidjen za komunikaciju sistema sa racunarom i za LED indikaciju stanja na pojedinim pinovima. RA0 je predvidjen kao ulaz za analogno-digitalnu konverziju. LCD modul je povezan na pinove od RD2 do RD7 ( RD2 se vezuje na RS pin displeja.

Kada se javi prekid.4E-38 do 3.void signed unsigned long short Bez vrednosti Pozitivni ili negativni brojevi Samo pozitivni brojevi Duzi opseg broja Kraci opseg broja void signed unsigned long short Svakpm tipu podatka odgovara odredjeni opseg kod prezentacije brojeva.4 Prekidi Prekidi mogu se inicirati od strane velikog broja razlicitih internih ili eksternih izvora u odnosu na PICmicroMCU. 107 .1.4E+38 3. Tabela 3.2: Opseg vrednosti tipova podataka Tip short short int int char unsigned unsigned int signed signed int long long int signed long float Obim u bitovima 1 1 8 8 8 16 8 8 16 16 16 32 Opseg 0 ili1 0 ili 1 0 do 255 0 do 255 0 do 255 0 do 65535 -128 do 127 -128 do 127 0 do 65535 0 do 65535 -32768 do 32767 3. Ovaj opseg se moze menjati u zavisnosti od koriscenog modifikatora.2 prikazuje moguci opseg vrednosti za sve kombinacije osnovnih tipova podataka i modifikatora Tabela 3. PIC hardver sledi fiksni model ponasanja prikazan na slici 3.

upravljane radom AD konvertora itd..1 Algoritam izvrsenja programa pri nastanku prekida Hardver je u potpunost pod PICmicroMCU kontrolom. a softver je u celini odgovornost projektanata. USB. rutina za indetifikacuju izvora prekida na osnovu dodeljenog prioriteta odredjuje koji ce se prekid prvo obraditi. pa ce za bilo kakvu dodatnu periferiju je potrebno kreirati odgovarajuce funkcije i procedure. 108 . I2C.Biblioteke koje se isporucuju zajedno sa kompajlerima spadaju u osnovne. Za razliku od Hi-Tech kompajlera. U slucaju vise prekida. kao i dodatne funkcije koje implementiraju odredjene tipove algoritama za manipulaciju nad podacima kao sto su CRC8. 3. Napomena: Obratite paznju da je C jezik ''case-sensitive'' pa nije sve jedno da li se koriste mala ili velika slova!!! Primer: ako deklarisete promenljivu unsigned char bRojAC. Baziran je na DOS aplikaciji koja se poziva iz komandne linije. RTC. GLCD. LCD. Pokusaj da je koristite kao brojac=0.. izazvace gresku. Kada se desi prekid. prvi korak je da se testira i odredi izvor prekida.HI-Tech kompajler spada u profesionalne alate i namenjen je najzahtevnijim korisnicima. takodje sadrzi i veliki broj biblioteka za rad sa razlicitim periferijama (SPI. CCS PCW kompajler sadrzi u sebi kompletno IDE okruzenje.5 Primena programskog jezika C (primeri) Jedni od najpoznatijih ANSI C kompajlera koji su namenjeni Microchip PIC mikrokontrolerima su svakako Hi-Tech PICC i CCS PCW kompajleri.).ali zahvaljujuci MPLAB integraciji moze se dobiti zadovoljvajuce IDE okruzenje. Pravilno je bRojAC=0.Sl. CRC16. 3.

itd.DISABLED Oscilator .DISABLED Pravljenje ALIAS-a ulazno/izlaznih pinova Jako korisna mogucnost C jezika je definisanje logickih imena ulazno/izlaznim pinovima.''fuses'' podesavanja __CONFIG (LVPDIS&XT&PROTECT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS).ENABLED Watchdog Timer(WDT) .XT Protect(zastiti mikrokontroler od citanja) . je da se portabilnost ovako pisanog kôda znacajno uproscava. ukoliko na pinu PORTC.DISABLED In-Circuit Debugger . a druga mozda jos bitnija.ENABLED Power-up Timer(PWT) .0). // PORTBIT(PORTC. ovo se bezbolno moze izvrsiti izmenom u samoj definiciji bez da se pretrazuje ceo kôd kako bi se izvrsile promene na svim mestima gde se taj pin upotrebljava. Primera radi. #define PORTBIT(adr. Kada se ovako izgenerisani HEX fajl ucita u program programatora (recimo u Ic-Prog ) programator ce automatski podesiti podesavanja koji tip oscilatora koristimo.0 imamo povezan taster. Prva pogodnost ovakvog pristupa je sto se na ovaj nacin jednostavnije mogu pamtiti imena pinova i njihova funkcija.2). taj pin mozemo nazvati Taster1. ukoliko je iz nekog razloga potrebno u toku razvoja prebaciti neki izlazni uredjaj na neki drugi pin od planiranog. // PORTBIT(PORTC. da li ce mikrokontroler biti zasticen od citanja ili ne.bit) //pinovi static bit Taster1 static bit Taster2 static bit Taster3 ((unsigned)(&adr)*8+(bit)) @ @ @ PORTBIT(PORTC. // 109 . Konkretna primena ove olaksice data je u sledecem primeru: Napomena: Ne sme se zaboraviti obavezno podesavanje smerova pinova koji se koriste u odgovarajucim TRIS registrima. U konkretnom primeru je podeseno sledece: Low Voltage In-Circuit Serial Programming .1). bez da se preterano zalazi u analizu. Ovom direktivom omogucavamo da kompajler umetne u HEX datoteku i ''fuses'' podesavanja shodno potrebama programera. da li ce ''watch-dog''(WDT) tajmer biti aktivan ili ne.Naime. Dole navedeni kôd je jasan sam po sebi i moze se usvojiti kao takav.

2). // 3.'B'.'0'.'e'. __EEPROM_DATA('v'.'T'.1).6 Upisivanje parametra u DATA EEPROM Ponekad je jako zgodno da parametre ili info-tekst upisemo u interni DATA EEPROM mikrokontrolera vec pri samom pisanju programa (npr.'0'.'-'. U datom primeru u EEPROM memoriju mikrokontrolera od adrese 0 redom bice upisan ''tekst'' kao na sledecoj slici: Sl 3. koji su sastavni deo Hi-Tech PICC kompajlera.'0'.'r'.'R'.'-'.'.'2'. Default vrednosti parametara). Pozeljno je uvek koristiti optimizaciju.'_'. // PORTBIT(PORTB.'6').'1'.'. __EEPROM_DATA('s'.'e'.'1').'0').'C'.'p'. Optimizacija se ukljucuje navodjenjem parametara u komandnoj liniji pri pozivu kompajlera: -0 (ukljucuje post-pass optimizaciju).static bit static bit static bit LED0 LED1 LED2 @ @ @ PORTBIT(PORTB.'D'. ukoliko kôd radi kako je specificirano 110 .7 Opcije za optimizaciju kôda pri kompajliranju Prilikom kompajliranja kôda Hi-Tech kompajler moze primeniti vise modela optimizacije.Ukoliko je ukljucen neki od metoda optimizacije dobija se povecanje brzine izvrsavanja kôda. To je najlakse izvesti uz pomoc makroa __EEPROM_DATA( ). // PORTBIT(PORTB. kao i smanjenje objektnog (HEX) kôda.0).2 Izgled Ic-prog-a 3. __EEPROM_DATA('L'. i –Zg (ukljucuje Global optimizaciju).

obavezno je koriscenje maksimalne optimizacije kako bi generisani kôd rutine Delay bio odgovarajuceg trajanja. Sl 3. Ukljucivanje optimizacije Hi-Tech kompajlera u MPLAB razvojnom okruzenju se izvodi na sledeci nacin: u meniju Project>Build options.zahtevima.8 Program za iskljucivanje i ukljucivanje LED Svrha ovog programa je upoznavanje sa nekim osnovnim naredbama programskog jezika C. potrebno je odabrati Project.3 Izgled prozora na kome je ukljucena maksimalna optimizacija 3.. U tabu PICC Compiler treba stiklirati Use alternate settings i zatim u praznom polju upisati -0 –Zg (ako vec nije bilo upisano). Program je dosta jednostavan i lak za razumevanje.4..h> //ukljucujemo ovu bibliotrku jer se u njoj nalaze osnovne rutine koje su potrebne za vreme programiranja.. Potrebno je uvek napisati ovu liniju!// 111 . U primerima koji su navedeni. Listing programa sa komentarom je prikazan na slici 3. Ukljucivanje optimizacije Hi-Tech kompajlera prikazana je na slici3. #include<pic. Iskoriscena je mogucnost koja postoji u radu sa portom B. Ujedno je primenjena i softverska analiza stanja tastera koriscenjem Timer 0.3. u zavisnosti od toga koji je taster pritisnut. a ima zadatak da. Naime pinovi RB4 do RB7 mogu da generisu prekid ( samo ako smo prethono to omogucili konfigurisanjem odgovarajuceg flag-a) kada se desi promena stanja na odgovarajucem pinu. Zatim se klikne na OK. ukljuci neki pin odgovrajuceg porta ili da ukljucuje LED nekim unapred definisanim redosledom.

2). static bit led2 @ PORTBIT(PORTD. // iskljucujemo sve prekide// if(!ts1) //da li je pin RB5 na logicku nulu. 1). 0). } RBIF=0. ako jeste onda je pretisnut neki taster vezan na nekom pinu od RB4 do RB7 pa je kontroler generisao prekid.#include "delay. ako jeste promenjiva j dobija vtrednost 0// { i=0. k=0. 3).c" //potprogram koji unosi kasnjenje. static bit ts6 @ PORTBIT(PORTB. //promenjive koje koristimo u programu #define PORTBIT(adr. static bit led1 @ PORTBIT(PORTD. 0). ako jeste promenjiva i dobija vtrednost 0// { i=1. k=0. 5).// { GIE=0. 112 . j=0. //resetujemo RBIF// GIE=1. //davanje imena pojedinim pinovima. } if(!ts2) //da li je pin RB4 na logicku nulu. o njemu bice reci kasnije// __CONFIG(LVPDIS&XT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS). j=1. 4).j. Ovaj deo je standardan i sam po sebi diviljno jasan// void interrupt tas(void) //pocetak prekidne rutine za skeniranje tastera// { if(RBIF) //pitamo da li je RBIF=1. 1). static bit ts5 @ PORTBIT(PORTB.k. static bit ts4 @ PORTBIT(PORTB. static bit ts3 @ PORTBIT(PORTB. bit) ((unsigned)(&adr)*8+(bit)) static bit ts1 @ PORTBIT(PORTB. //dozvoljavamo omogucene prekide// } if(T0IF) //da ji je omogucen prekid koji izaziva tajmer0// { GIE=0. //pinRB5 ima simbolicko ime ts1// static bit ts2 @ PORTBIT(PORTB. //podesavanje PIC-a// int i.

//iskljucujemo datu diodu// PORTC=0b10101010. //definisemo PORTE kao izlazni// TRISA=0b000001. DelayMs(250). ako jeste promenjiva k dobija vtrednost 0// { i=0. osim RA0 koji je analogni ulaz// T0IE=1. //gasimo PORTE// PORTA=0b000000. //definisemo PORTD kao izlazni// TRISB=0x3f. //omogucavamo prekid koji izaziva promena stanja na pinovima RA4 do RA7// GIE=1. //omogucavamo dozvoljene prekide// while(1) //beskonacna petlja// { if(i==1) { led2=1. //resetujemo fleg T0IF// GIE=1. //podesavamo vrednost preskajlera za tajmer0// ADCON1=0b10001110. //gasimo PORTA// PORTC=0x00. j=0. //omogucavamo prekid koji izaziva tajmer0// RBIE=1. //definisemo PORTD kao izlazni// PORTE=0b000. //definisemo PORTA kao digitalni. //ukljucujemo datu diodu// DelayMs(250). DelayMs(250). DelayMs(250). k=1. //gasimo PORTC// PORTD=0x00. } T0IF=0. //definisemo PORTA kao izlazni. sem pina RA0 koji je ulazni// TRISC=0x00. // definisemo PORTB kao ulazni. //kasnjenje od 250ms// DelayMs(250). osim RA6 i RA7 koje stavljamo kao izlazne jer ih i ne koristimo// TRISE=0b000.if(!ts3) //da li je pin RB3 na logicku nulu. //gasimo PORTD OPTION=0b00000011. led2=0. 113 . //ukljucujemo svaku drugu diodu porta C// DelayMs(250). } } //zavsavamo prekidnu rutinu// void main(void) //pocetak glavnog programa// { TRISD=0x00.

} } //kraj beskonacne petlje// } //kraj programa// Sl 3.h" void DelayMs(unsigned char cnt) { #if XTAL_FREQ <= 2MHZ 114 .4 Listing programa za ukljucivanje LED U programu sa slike 3. DelayMs(250). DelayMs(250). PORTA=0b000000. PORTE=0b101.c. Potprogram "delay.5. Listing potprograma je dat na slici 3.DelayMs(250). } if(j==1) { PORTC=0x00. DelayMs(250). PORTA=0b101010.c" #include "delay. DelayMs(250). On ima zadatak da unese kasnjenje u izvrsenju programa izrazeno u milisekundama. PORTA=0b101010. DelayMs(250). DelayMs(250). PORTA=0x00000. PORTC=0x00. DelayMs(250). DelayMs(250). //iskljucujemo PORTC// PORTE=0b101. DelayMs(250). DelayMs(250).4 koriscen je bibliotecni potprogram delay. PORTE=0x00. DelayMs(250). DelayMs(250). } if(k==1) { PORTC=0x00. DelayMs(250). PORTE=0b000.

#ifndef DelayUs #ifndef XTAL_FREQ #define XTAL_FREQ #endif #define #define MHZ *1000 KHZ *1 4MHZ #if XTAL_FREQ >= 12MHZ #define DelayUs(x) { unsigned char _dcnt. do { i = 4. do { DelayUs(250). Promenjiva cnt je neoznacena 16-bitna vrednost. } while(--cnt).5 Listing biblioteckog potprograma delay. } #else #define DelayUs(x) { unsigned char _dcnt.h. while(--_dcnt != 0) continue.do { DelayUs(996).6. #endif #if XTAL_FREQ > 2MHZ unsigned char i. U ovom potrogramu je iskoriscena bibliotecki potprogram delay. pa nije podrebno dodatno komentarisati. } while(--cnt). while(--_dcnt != 0) continue. _dcnt= (x)/(12MHZ/(XTAL_FREQ))|1. #endif } Sl 3. } while(--i).c Potprogram je dovoljno jasan. _dcnt = (x)*((XTAL_FREQ)/12MHZ). } 115 . Moze se pomenuti samo to da pri kompajliranju programa mora biti ukljucena maksimalna optimizacuja. a njegov listig prikazan je na slici 3.

'0'. } /////////////////////////////////////////////////////// /////////////////////////// MAIN ////////////////////// 116 . '6'). 3.'. DelayMs(250). 'D'.6 Listing biblioteckog potprograma delay. 'p'. '1'). iz razloga sto LCD displej. kao i svaka periferija manipulisu samo sa zapisima u ASCII formatu. 'e'.h> #include "delay.h 3. 'T'. #include <pic. Zadatak programa je da broji od 0 do 999 i rezultat prikaze na LCD displeju. #endif Sl. 'r'. //upisujemo podatke u EEPROM // GLOBALNE Promenljive unsigned int brojac. 'B'. '0'. __EEPROM_DATA('v'.#endif extern void DelayMs(unsigned char).c" #include "lcd. DelayMs(250). 'C'. '0'). Ovde je iskoriscen i interni EEPROM mikrokontrolera za zapis nekih informacija koje se koriste u svrhu evidencije. '1'. '2'. DelayMs(250).c" __CONFIG(LVPDIS&XT&PROTECT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS) konfigurisemo PIC // __EEPROM_DATA('L'. 'e'. Pored ostalog ovde treba da se obavi konverzija dekadnog broja u niz ASCII cifara.9 Program koji upravlja radom LCD-a Ovaj program je malo slozeniji od prethodnog. '_'. void Delay_1s() // procedura koja unosi kasnjenje { // od 1 sekunde DelayMs(250). '-'. '. '0'. '-'. 'R'. __EEPROM_DATA('s'.

com. #include <pic.void main(void) { TRISD=0x00. // 117 . // uvecavamo brojac za 1 if(brojac > 999) brojac = 0. bit) ((unsigned)(&adr)*8+(bit)) // LCD static bit LCD_E @ PORTBIT(PORTD. red . // pozicioniraj se u prvoj koloni . 1). Napomena: Ovaj potprogram moze da se upotrbi samo za LCD-ove koji su formata 2X16 karaktera i kompatibilni su sa displejom baziranim na cip-setu HD44780. 1).prvi red lcd_puts("LCD Test"). GIE=0. brojac = 0.7 koriscen je potprogram lcd. // definisemo brojanje i prikaz na priblizno 1sekundu brojac++. 0). // iskljucujemo sve interapte lcd_init(). // konvertujemo dekadni broj u STRING } } Sl 3.11. // ispisi na LCD-u tekst while(1) // beskonacna petlja { Delay_1s(). Potprogram je preuzet sa http://www.c je ugradjena rutina za konverziju decimalnog broja u niz ASCII karaktera.c koji ima ulogu da upravlja radom LCD-a.h> #define LCD_DATA PORTD #define PORTBIT(adr. 3). // pozicioniramo se (2. U potprogramu lcd.drugi red lcd_puts("Brojac:"). a dodatno je prosiren komentarom. PORTD=0x00. kol) lcd_dec2str3(brojac).7 Listing programa za upravljanje LCD-om U programu sa slike 3. // Inicializacija LCD displej // resetujemo promenljivu brojac // ovde pravimo masku naseg prikaza na displej lcd_gotoxy(0.htsoft. // pozicioniraj se u prvoj koloni . // ispisi na LCD-u tekst lcd_gotoxy(0. // ogranicavamo brojac do maximalnih 999 lcd_gotoxy(10.

LCD_RS = 0. LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | ((ins << 4) & 0xf0). // // koliko * 8 // ovde definisi specijalne karaktere #define SPECIJALNI_KARAKTERI 64 //----------------------------------------------------------// Procedure za kontrolu LCD-a HD44780 16x2 //----------------------------------------------------------#define LCD_STROBE() LCD_E = 1. #define lcd_putch(x) lcd_data(x) #define lcd_goto(x) lcd_cmd(0x80+(x)). DelayUs(40). LCD_STROBE(). LCD_STROBE(). LCD_STROBE(). DelayMs(2). DelayMs(2). DelayUs(40). LCD_E = 0 #define lcd_cursor(x) lcd_cmd(((x)&0x7F)|0x80) #define lcd_clear() lcd_cmd(0x01). // podaci DelayUs(40). #define lcd_gotoxy(x. // COMMAND LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | (ins & 0xf0). LCD_STROBE(). } /* ispisi string na LCD-u */ void lcd_puts(const char * s) { while(*s) lcd_data(*s++). } 118 . #define lcd_cursor_right() lcd_cmd(0x14) #define lcd_cursor_left() lcd_cmd(0x10) #define lcd_display_shift() lcd_cmd(0x1C) #define lcd_home() lcd_cmd(0x02). /* posalji komandu LCD-u */ void lcd_cmd(unsigned char ins) { LCD_RS = 0.y) lcd_cmd(0x80+x+(0x40*y)). } /* posalji podatak LCD-u */ void lcd_data(unsigned char ins) { LCD_RS = 1. // podaci LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | (ins & 0xf0). 2).static bit LCD_RS @ PORTBIT(PORTD.DelayUs(40). LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | ((ins << 4) & 0xf0).

LCD_STROBE(). LCD_STROBE(). DelayUs(160). lcd_cmd(0x20+0x08). DelayUs(160). Blink = Off lcd_clear(). // {8 bit interfejs/i cekaj 160uS} LCD_DATA = (LCD_DATA & 0b00001111) | 0x30. LCD_STROBE(). DelayMs(5). } else lcd_puts("Err"). LCD_STROBE(). y=x/10. x-=(y*100).c 119 .// *----------------------------------------// * Konverzija decimalnih brojeva u string // u opsegu od 0 do 999 // *----------------------------------------*/ void lcd_dec2str3(unsigned int x) { unsigned int y. lcd_putch(x+0x30).8 Listing potprograma lcd. lcd_putch(y+0x30). // {4 bit interfejs} LCD_DATA = (LCD_DATA & 0b00001111) | 0x20. DelayUs(160). // Display = On. lcd_home(). lcd_putch(y+0x30). 5x7 lcd_cmd(0x06). // {8 bit interfejs/i cekaj 160uS} LCD_DATA = (LCD_DATA & 0b00001111) | 0x30. } Sl 3. // 4bit. } /* inicijalizacija LCD-a */ void lcd_init() { // {8 bit interfejs/i cekaj 5ms} LCD_DATA = (LCD_DATA & 0b00001111) | 0x30. // incrementiraj poziciju. iskljuci pomeranje displeja lcd_cmd(0x0C). x-=(y*10). if (x<1000) { y=x/100. 2 reda. Cursor = Off.

3.10 Program za komunikaciju razvojnog sistema sa racunarom Ovaj program ima za cilj da broji od 0 do 99 i da rezultat prikaze na racunaru. Program nema neku prakticnu svrhu, kao ni prethodni, vec mu je jedini cilj edukacija. Pokazuje kako se vrsi podesavanje USART modula mikrokontrolera. Brzina prenosa podataka dosta zavisi od izabranog oscilatora, o cemu je bilo reci u prethodnim odeljcima. Veoma lako moze da se promeni i da se koristi kao potprogram u nekim slozenijim programima. Komunikacija je asinhrona serijska bez koriscenja prekidnih rutina.

#include <pic.h> #include "delay.c" __CONFIG(LVPDIS&XT&PROTECT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS); // konfigurisemo PIC __EEPROM_DATA('R', 'S', '2', '3', '2', '_', '_', '_'); __EEPROM_DATA('v', 'e', 'r', '-', '1', '.', '0', '0'); __EEPROM_DATA('j', 'u', 'n', '-', '2', '0', '0', '6'); PIC_CLK 4000000 // frekvencija XTAL-a BAUD 19200 // RS232 baud rate DIVIDER ((PIC_CLK/(16UL * BAUD) -1)) // interni HIGH_SPEED 1 // interno podesavanje RS232 registara

#define #define #define proracun #define

// PROMENLJIVE unsigned char brojac; unsigned char primljeni_podatak; // PROCEDURE void Delay_1s() // procedura koja unosi kasnjenje { // od 1 sekunde DelayMs(250); DelayMs(250); DelayMs(250); DelayMs(250); } // slanje jednog karaktera void RS232_putch(unsigned char c) { while(!TXIF); //prelazi u '1' kada je prazan TXREG = c; DelayUs(60);

120

} // prijem jednog karaktera unsigned char RS232_getch() { if(RCIF) //prelazi u '1' kada je prun { RCIF = 0; return RCREG; } CREN = 0; //ukoliko je doslo do greske obrisi je CREN = 1; //enable reception return 255; // ako nema podatka primljenog } // slanje stringa void RS232_putst(register const char *str) { while((*str)!=0) { RS232_putch(*str); if (*str==13) RS232_putch(10); if (*str==10) RS232_putch(13); str++; } } // *----------------------------------------// * Konverzija decimalnih brojeva u string // u opsegu od 0..99 za RS232 komunikaciju // *----------------------------------------*/ void RS232_dec2str2(unsigned int x) { unsigned int y; if (x<100) { y=x/10;RS232_putch(y+0x30);x-=(y*10); RS232_putch(x+0x30); } else RS232_putst("Err"); } void main(void) { TRISA = 0b11111111; TRISB = 0b00000000; TRISC = 0b11111111; ADCON1 = 0b10000111; // Set up A/D as Right justified,

121

// (5 analog channels = digital inputs xxxx 011x) GIE = 0; // SERIAL PORT SETUP SPBRG = DIVIDER; BRGH = HIGH_SPEED; //data rate for sending SYNC = 0; //asynchronous SPEN = 1; //enable serial port pins CREN = 1; //enable reception SREN = 0; //no effect TXIE = 0; //disable tx interrupts RCIE = 0; //disable rx interrupts TX9 = 0; //8-bit transmission RX9 = 0; //8-bit reception TXEN = 0; //reset transmitter TXEN = 1; //enable the transmitter while(1) // beskonacna petlja { Delay_1s(); RS232_putst("Trenutno stanje brojaca je: "); RS232_dec2str2(brojac); RS232_putch(13); // ADCII znak (Return) za sledeci red if(++brojac > 99) brojac = 0; // ukoliko sa PC racunara dodje komanda R ili r resetuj brojac primljeni_podatak = RS232_getch();
if((primljeni_podatak=='R')||(primljeni_podatak == 'r')) brojac=0;

} } Sl 3.9 Listim programa za komunikaciju PC masine sa razvojnim sistemom Na slici 3.10 je dat oblik potprograma koji moze da koristi kod kreiranja nekih slozenijih programa. U njemu je sadrzana konverzija decimalnog broja u niz ASCII karaktera, kao i predaja i prijem podataka ka/iz serijskog porta.

#include <pic.h> #include „delay.c“ // slanje jednog karaktera void RS232_putch(unsigned char c) { while(!TXIF); //prelazi u ’1’ kada je prazan TXREG = c; DelayUs(60); }

122

// prijem jednog karaktera unsigned char RS232_getch() { if(RCIF) //prelazi u ’1’ kada je pun { RCIF = 0; return RCREG; } CREN = 0; //ukoliko je doslo do greske obrisi je CREN = 1; //enable reception return 255; // ako nema podatka primljenog } // slanje stringa void RS232_putst(register const char *str) { while((*str)!=0) { RS232_putch(*str); if (*str==13) RS232_putch(10); //prelaz u novi red if (*str==10) RS232_putch(13); //vrati se na pocetak reda str++; } } // *----------------------------------------// * Konverzija decimalnih brojeva u string // u opsegu od 0..99 za RS232 komunikaciju // *----------------------------------------*/ void RS232_dec2str2(unsigned int x) { unsigned int y; if (x<100) { y=x/10;RS232_putch(y+0x30);x-=(y*10); RS232_putch(x+0x30); } else RS232_putst(„Err“); } Sl 3.10 Listing potprograma za komunikaciju razvojnog sistema sa PC masinom S obzirom da je u predlogu ostvaruje serijska komunikacija izmedju mikrokontrolera i PC masine, potrebno je da na PC racunaru postoji neki terminal program koji podrzava ovaj tip komunikacije. Jedan tipican usluzni program ovog tipa je ''Terminal_v1.9b'', koji je zapisan na prilozenom disku (u folderu RS232_Terminal pokrenuti aplikaciju Terminal_v1.9b.exe). Pre pocetka komunikacije neophodno je definisati parametre serijskog prenos podataka (bitska brzina, broj bitova po karakteru, parnost, broj stop bitova, tip handshake, kao i

123

Ukoliko je sve u redu i COM port uspesno inicijalizovan potrebno je kliknuti na dugme [Connect].komunikacioni port po se predaju i primaju podaci). 124 . a u prozoru terminala bi trebao da se pojavi rezultat izvrsenja programa.

Slobodan Aleksic. gde smo slikovito opisali kako se i kojim redosledom softver instalira i listing samih programa koje smo dali i time kompletirali razvojni sistem. Pre svega ''PIC16F87X Data Sheet'' iz koje smo koristili detalje koji se odnose na tehnicke karateristike mikrokontrolera. Od velike koristi nam je bila literatura koju smo uspeli da nadjemo surfujuci po Internetu. nimalo nije bilo jednostavno opistai citav razvojni sistem i objasniti sve njegove delove. U drugom delu opisana je hardverska struktura sistema zasnonovana na mikrokontroleru PIC16F877A. Ivan Antic 125 .Zakljucak Kao i realizacija prakticnog dela naseg zadatka. S postovanjem: Branislav Dimitrijevic.. Moramo pomenuti nekoliko skripti i diplomskih radova koji su na Internetu postavile nase kolege i njihovi nastavnici sa tehnickih fakulteta bivse Jugoslavije. U trecem delu smo integrisali potreban softver za punjenje programa u mikrokontroler. To je bila i tema prvog poglavlja ovog rada.

Sl D. a ostali pinovi sluze kao ulazni i izlazni pinovi pojedinih kola unutar cipa.1 Logicka sema i funkcionalna tabela logickog kola 74ls07 Ovo kolo se pakuje u 14-pinsko DIP pakovanje kao na slici.2 Raspored pinova na kucistu logickog kola 74LS07 (pogled odozgo) 126 . Naponi napajanja se dovode na nozice 14 i 7.Dodatak 1 Sl.D.

nivoi.Sl.D.4 Vreme uspona i vreme opadanja logickih nivoa Sl.3 Logicka sema bafera Sl.D.potrosnja struje i radna temperatura kola) 127 .5 Elektricne karakteristike logickog kola 74ls07 (napon napajanja.D.

D.Sl.6 Elektricne osobine logickog kola 74ls07 (strujna i naponska ogranicenja) Sl.D.7 Fizicke dimenzije logickog kola 74ls07 128 .

fizicke dimenzije i elektricne karakteristike tranzistora BC557 date su na slikama od D8 do D12.temperaturna i ogranicenja snage tranzistora BC557 129 . izgled kucista.strujna .D.D. Sl.9 Naponska.Raspred nozica.8 Raspored nozica tranzistora BC557 Sl.

11 Zavisnost parametra hfe od struje kolektora 130 .D.10 Elektricne karakteristike tranzistora BC557 Sl.Sl.D.

Sl.12 Fizicke dimenzije tranzistora BC557 131 .D.

Na slici (sl.D.D.13) prikazan je njihov izgled i njihovi tehnicki podaci: Sl.13 Tehnicki podaci i izgled tastera 132 .

D.14 Tehnicki parametri i fizicki izgled koriscenih dioda Sl.D.15 Propagaciono vreme pri slanju i prijemu za MAX232 133 .Sl.

Sl.D.17 Elektricne karakteristike MAX232 134 .D.16 Logicka sema i fizicki izgled MAX232 Sl.

D.19 Parametri usmeraca 135 .D.Sl.18 Elektricne karakteristike maks 232 Sl.

D.Sl.20 Fizicki izgled usmeraca Sl.21 Fizicki izgled stabilizatora 136 .D.

Dodatak 2 Fizicki izgled razvojnog sistema 137 .

elektroakustika. smer telekomunikacije.. projektovanje telekomunikacionih sistema. Dimitrijevic. Intresovanja: Mikroracunarski sistemi. godine u Surdulici. obrada i digitalni prenos analognih signala. na kome i danas uspesno studira. smer za telekomunikacije. kablovska televizija.. U toku studiranja izradio je par projekata medju kojima je i ovaj. Osnovnu skolu i Gimnaziju zavrsio u rodnom gradu.. Aleksic. gde je zavrsio osnovnu skolu i gimnaziju. 1982. rodjen 04.02. Student je pete godine. projektovanje telekomunikacionih sistema… Ivan S.godine na smeru telekomunikacije. 05. godine u Vranju. web programiranje. satelitske kimunikacije. Upisuje 2002. Interesovanja: mikroprocesorki i mikrokontrolerski sistemi. godine na Elektronskom fakultetu u Nisu. rodjen 05. mobilne telekomunikacije. Studije upisao 2001. rodjen 21. 138 .Elektronski fakultet u Nisu je upisao 2002.Branislav R. godine Elektronski fakultet u Nisu.1983. Antic.. Interesovanja: Primena mikroracunara u kolima sa pokretnim LED displejom. Slobodan P. U istom mestu zavrsio je srednju tehnicku skolu na smeru automatika.05. godine u Prokuplju.1983.