Elektronski fakultet u Nisu Mikroprocesorski sistemi

RAZVOJNI SISTEM ZA MIKROKONTROLER PIC 16F877A

Mentor: Prof.Dr Mile Stojcev

Studenti: Branislav Dimirijevic, Slobodan Aleksic, Ivan Antic

Sadrzaj:
UVOD-----------------------------------------------------------------------------------1.MIKROKONTROLERI------------------------------------------------------------1.1 Mikroprocesori u odnosu na mikrokontrolere-------------------------------1.2 Mikroprocesori------------------------------------------------------------------1.3 Mikrokontroleri ----------------------------------------------------------------1.4 Razlika izmedju mikroprocesora i mikrokontrolera------------------------1.5 Terminologija-------------------------------------------------------------------1.6 Mikroracunar--------------------------------------------------------------------1.7 Ostala kola za podrsku rada sistema----------------------------------------- 1.8 Mikrokontroler PIC16F877A--------------------------------------------------1.9 Osnovne karakteristike mikrokontrolera PIC16F877A--------------------1.10 Kratak opis mikrokontrolera PIC16F877A---------------------------------1.11 Raspored nozica ---------------------------------------------------------- ----1.12 Generator takta (Oscilator)----------------------------------------------- ---1.13 Takt/Instrukcijski ciklus------------------------------------------------------1.14 Reset-----------------------------------------------------------------------------1.15 Watchdog timer----------------------------------------------------------------1.16 Prekidi---------------------------------------------------------------------------1.17 U/I portovi----------------------------------------------------------------------1.18 A/D konverzija-----------------------------------------------------------------1.19 Strujna,naponska i temperaturna ogranicenja------------------------------1.20 Organizacija memorije--------------------------------------------------------1.21 Tajmeri -------------------------------------------------------------------------1.22 CCP moduli --------------------------------------------------------------------1.23 Ostale periferne jedinice------------------------------------------------------1.24 Set instrukcija mikrokontrolera PIC16F877A-----------------------------2.HARDVERSKA STRUKTURA RAZVOJNOG SISTEMA------------------2.1 Programator---------------------------------------------------------------------2.2 Modifikovani Tait programator-----------------------------------------------2.3 Mikrokontrolerski sistem-------------------------------------------------------2.4 Tasteri-----------------------------------------------------------------------------2.5 Led--------------------------------------------------------------------------------2.6 Max232---------------------------------------------------------------------------2.7 Deo za ispravljanje i stabilizaciju napona------------------------------------2.8 Deo za analogno-digitalnu konverziju----------------------------------------2.9 Deo za povezivanje LCD-a----------------------------------------------------2.10 Povezivanje kola za reset i oscilatora---------------------------------------2.11 Fizicki izgled stampanih plocica---------------------------------------------2.12 Tabelarni prikaz komponenata sa vrednostima koriscenih za razvojni sistem---------------------------------------------------------------------------------3.PRATECI SOFTVER ZA PC I DEMO PROGRAMI-------------------------4 5 5 5 7 8 8 9 10 10 11 11 13 14 16 17 22 22 24 31 32 33 37 37 38 39 60 60 63 63 64 65 67 67 68 68 73 73 75 78

2

3.1 Instalacija softvera--------------------------------------------------------------3.2 Kreiranje aplikacija na programskom jeziku C za mikrokontroler PIC16F877A-------------------------------------------------------------------------3.3 Tipovi podataka-----------------------------------------------------------------3.4 Prekidi----------------------------------------------------------------------------3.5 Primena programskog jezika C (primeri) -----------------------------------3.6 Upisivanje parametara u DATA EEPROM----------------------------------3.7 Opcije za optimizaciju kôda pri kompajliranju -----------------------------3.8 Program za ukljucivanje i iskljucivanje LED-------------------------------3.9 Program koji upravlja radom LCD-a-----------------------------------------3.10 Program za komunikaciju razvojnog sistema sa racunarom-------------ZAKLJUCAK-------------------------------------------------------------------------DODATAK-----------------------------------------------------------------------------

78 105 106 107 108 110 111 111 116 120 125 126

3

PIC16F877A ima tipicnu RISC arhtekturu. ne zahteva se slozeni eksterni hardver da bi se realizovao mikroračunarski sistem. vezan devetopinskim kablom. LCD-om i komunikaciju s racunarom. kako se on instalira i kako ga treba podesiti na racunaru. jedostavnost. Naravno. Ova arhitektura karakterise se manjim skupom instrukcija koje se brze izvsavaju od instrukcija kod CISC arhitekture. na primer. Komunikacija korisnika sa ovim sistemom omogucena je sa 7 tastera od kojih je jedan Reset taster. U prvom poglavlju reci cemo nesto vise o samom mikrokontroleru PIC 16F877A. ali permanentnim ispitivanjem smo se uverili da i ovo nase resenje daje dobre rezultate. U daljem tekstu cemo se truditi da detaljnije opisemo svaki deo sistema i da pokazemo kako citav sistem radi. Realizacija ovakvog sistema zahtevala je veliku upornost. Pritiskom svakog tastera izvrsava se razlicita sekvenca programa koja se nalazi u mikokontroleru. Korisnik od sistema moze da dobija informacije o njegovom radu na tri nacina: preko LED indikatora koji se pali onako kako je to korisnik unapred programski definisao u odredjenom modu rada. Ovaj mikrokontroler je izradjen u CMOS tehnologiji sa ugradjenom FLASH i EEPROM memorijom za memorisanje programa i podataka.trud i pozrtvovanje pocev od idejnog resenja zadatka. LCD-a na kome se ispisuje tekst koji. kako se do njega dolazi. 4 . lemljenja komponenata na ploce.a ostali su tasteri za odabir režima rada. korisnik prethodno definise u programu i komunikacija sa racunarom gde. mozemo posmatrati brojac na monitoru racunara i resetovati ga sa Reset tastera na nasem sistemu. preko projektovanja plocica u programskom paketu “Protel” . Tu cemo se potruditi da kroz primere objasnimo kako se koristiti razvojni sistem i kako funkcionise sam mikrokontroler. Zahvaljuci cinjenici da mikrokontroler PIC16F877A firme Microchip pretstavlja integraciju centralne procesorke jedinice (CPU). Tu ga prihvata programator koji puni mikrokontrler zahtevanim programom. To nas je podstaklo da odaberemo zadatak koji zahteva realizaciju razvojnog sistema sa LED indikatorima. Cilj nam je bio da od svih ideja odaberemo onu pravu koja podrazumeva. stampanja plocica. malih je dimenzija i mala je potrosnja energije. memorije i periferija. Po zavrsetku programiranja na monitoru racunara dobijamo informaciju da je zahtevano ucitavanje programa u mikrokontroler zavrseno i tada mozemo poceti sa radom. za komunikaciju sa racunarom. centralana komponenta naseg sistema je mikrokontroler PIC16F877A. a u trecem delu cemo detaljno opisati kako se kreira program na racunaru koji treba loadovati (ucitati) u PIC. U ovom trenutku smo svesni da je resenje moglo da bude efikasnije. Drugi deo ce sadrzati hardverski opis citavog sistema. male dimenzije i nisku cenu. Program napravljen na racunaru se uz pomoc adekvatnog softvera (mi smo koristili IC-Prog) i 25-to pinskog kabla prenosi u nas razvojni sistem. Razvojni sistem je.takodje. testiranja i usavrsavanja citavog sistema.UVOD Sistem oplemenjen mikrokontrolerom u potpunosti zamenjuje coveka. koji softver se koristi u te svrhe. pre svega.

mikrokontroler. sadrzi CPU.2 prikazan je blok dijagram mikroprocesora. RAM i ROM memoriju i ostale ulazno-izlazno orijentisane gradivne blokove (paralelni i serijski interfejsi . na jedinstvenom cipu. Dok je mikroprocesor (CPU) na jedinstvenom cipu sam. CPU cine sledeci blokovi: ALU.1 koja predstavlja jedan detaljan blok dijagram mikroracunarskog sistema. kola za taktovanje i sinhronizaciju i kola koja se koriste za prihvatanje zahteva za prekid. A/D i D/A konvertore i dr.).1 Mikroprocesori u odnosu na mikrokontrolere Da bi ukazali na to kakva razlika postoji izmedju mikroprocesora i mikrokontrolera analiziracemo sliku 1.1.tajmeri.1. Sl. odredjeni broj radnih registara. PC. 5 . SP. Mikrokontroleri 1.2 Mikroprocesori Na slici 1. logika za prihvatanje prekida.1 Detaljni blok dijagram mikroracunarskog sistema 1.

kao i tastatura. Pored ulazno-izlaznih uredjaja specijalne namene.1. TFT. CD drajver). cesto se javlja i potreba da se ugrade i kontroleri prekida. Osnovna namena CPU-a je da pribavlja podatke. oscilator. DMA kontroleri. odredjeni broj ulaznoizlaznih uredjaja. Kada se u sistem instaliraju i uredjaji za masovno memorisanje (hard disk.2 Blok dijagram mikroprocesora(CPU-a) Da bi se kompletirao mikroracunarski sistem pored mikroprocesora potrebno je dodati ROM. kao i brojaci/tajmeri ciji je zadatak da oslobode CPU od obavljanja U/I aktivnosti. A/D i D/A konvertori i drugo.Sl. mis i CRT displej tada se taj ''mali racunar'' moze koristiti za razlicite aplikacije opste namene.). Programi koje koristi 6 . LED i dr. kakvi su paralelni i serijski portovi za podatke. RAM memorijske dekodere. obavlja izracunavanja nad podacima i memorise rezultate izracunavanja na disku kao i da za potrbe korisnika prikaze te rezultate na displeju (CRT.

). paralelne i seriske U/I portove. i upravlja svojim okruzenjem na osnovu rezultata izracunavanja. najcesce malog obima. Mikrokontroler je u sustini pravi ''mali racunar'' na cipu. se obicno smesta i u ROM-u. ROM. 1. Deo programa. SP.3 Mikrokontroleri Blok dijagram mikrokontrolera prikazan je na slici 1. Mikrokontroler u toku svog rada koristi fiksni program koji je smesten u ROM-u i koji se ne menja u toku zivotnog veka sistema. PC.3 Blok dijagram mikrokontrolera 7 . ali takodje i RAM.3. i mikrokontroler je uredjaj opste namene. obavlja ogranicenu obradu nad tim podacima.mikroprocesor memorisani su na disku odakle se citaju i smestaju u RAM. Kao i mikroprocesor. Sl.1. koji pribavlja podatke. registre i dr. generatore takta i dr. koji sadrzi sve gradivne blokove CPU-a (ALU.

Mikrokontroler komunicira sa spoljnim svetom (pribavlja i predaje podatke) preko svojih pinova. Ovaj softver kreira onaj koji odredjuje kako ce mikrokontroler raditi. 4. 2. PONY programator. dok je kod mikrokontrolera taj broj veci. Softver se moze kreirati u raznim jezicima kao sto su: C. Asembler.5 Terminologija Kako bi opis mikrokontrolera bio jasni dacemo. Postoje razni programatori za PIC mikrokontrolere. 1. Mikroprocesori su projektovani za brzi prenos podataka iz programa sa spoljno adresiranih lokacija u cip. 3. dok se kod mikrokontrolera brzi prenos bitova obavlja u okviru cipa. pre svega. upravlja ili cita informacije. dok mikrokontroleri jedan ili dva. dok operativnost mikroprocesora bez spoljne memorije i U/I podsistema nije moguca. Softver – informacije koje su mokrokontroleru potrebne za rad. U nasem projektu smo koristili TAIT programator i softver za njega Icprog. Programator – uredjaj koji omogucava da program bude upisan u memoriju mikrokontlolera. U/I je neophodan u vecini slucajeva da omoguci mikrokontroleru da komunicira. Za kopiranje podataka iz spoljne memorije u CPU koriste veci broj op-kôdova. Basic. Nabrojimo samo neke koji se najcesce koriste: AllPIC programator. Veliki broj ulazno-izlaznih pinova mikrokontrolera se moze koristiti za vise namena sto se softverski definise. mikroprocesori koriste jedan ili dva tipa instrukcija. odnosno izlazni. Mikroprocesori su najcesce CISC tipa. pri cemu je arihitektura i skup instrukcija projektovan za manipulisanje podacima obima bajt ili bit. TAIT programator.ili dvo-bajtnih instrukcija koje se koriste za pribavljanje programa i podataka iz interne memorije.Mikrokontroler koristi ogranicen skup jedno. 1.4 Razlike izmedju mikroprocesora i mikrokontrolera Razlike su brojne ali one koje su najvaznije su sledece: 1. kao sto su recimo Atmel mikrokontroleri ili serijski EEPROM. 8 . Mikrokontroler moze da funkcionise kao racunar bez dodataka spoljnih gradivnih blokova (memorije i U/I uredjaja). Nesto vise o ovom programatoru recicemo kasnije. Paskal. Ovi programatori u stanju su da programiraju pored PIC mikrokontrolera i dosta drugih tipova kola slicnih funkcionalnosti (sto zavisi uglavnom od tipa programatora). objasnjenja za neke osnovne termine koje cemo koristiti u daljem tekstu: U/I pin – spoljni pin prema spoljasnjem svetu koji se moze konfigurisati kao ulazni. Za manipulisanje sa podacima tipa bit. Bez softvera mikrokontroler nije upotrebljiv.

4 prikazan je jedan tipican mikroracunarski sistem. Na slici 1.1.Izvorna datoteka – program napisan u asemblerskom jeziku koji mi razumemo. 1. Objektna datoteka – ovo je datoteka koju generise asembler / kompajler.4 Tipican mikroracunarski sistem 9 . MPASM je najnovija verzija asemblera firme Microchip koji podrzava celu PIC familiju.OBJ ili . od osnovnog pa do jako slozenog. i ograniceni iznos memorije i ulaza –izlaza tada se to integrisano kolo naziva mikrokontroler. Svaki deo moze varirati u kompleksnosti. Asembler / kompajler – softverki paket koji prevodi izvornu datoteku u objektnu. Provera gresaka je vec ugradjena i ona je veoma korisna mogućst u trazenju gresaka u programu posto se greske markiraju za vreme procesa asembliranja. Sl. U/I podsistem i memoriski podsistem. Kada na jedinstvenom cipu postoji mikroprocesor. Ako je procesor realizovan na jedninstvenom cipu.HEX.. Vecinu ovih gresaka ce pronaci kompajler. tada se on naziva mikroprocesor. Izvorna datoteka se mora prvo obraditi (iskompajlirati) kako bi je mikrokontroler razumeo. Bagovi – greske koje mi kreiramo nenemerno u toku pisaja programa. Ovde spadaju greske od jednostavnih u kucanju do pogresnog koriscenja sintakse jezika. Ekstenzija ove datoteke je .6 Mikroracunar Mikroracunar je sastavljen od tri osnovna dela: Procesor (CPU).HEX zavisno od direktive u asembleru. Mi cemo u nasem projeku i za nas programator koristiti datoteke sa ekstenzijom .

jedan ADC). memoriju. kao prekidacki regulator tipa DC-DC konvertor( konverzije tipa AC-DC-DC) ili neka kombinacija. autonomna bateriska ili kombinacija. EPROM. • memorijama razlicitog tipa(EEPROM. 1. Njegova uloga je da sinhrono pobudjuje sva kola u okviru mikroracunarskog sistema. EEPROM i FLASH tipa ili bilo koja njihova kombinacija. U ovom poglavlju cemo se truditi da detaljnije opisemo ovo integrisano kolo. I pored prednosti koje se nude integracijom postoji jedan ozbiljan nedostatak koji se ogleda u malom iznosu implementirane memorije (reda kB) i relativno skromnim mogucnostima ulazno-izlaznog podsistema (dva do tri paralelna porta.moze biti izveden kao ispravljacka jedinica. Mikrokontroleri imaju integrisane sve gore pobrojane gradivne blokove: CPU. Preko ulazno-izlaznog podsistema mikrokontroler komunicira sa spoljnim svetom.). 8 ili16-bitna procesorska jedinica.FLASH.8 Mikrokontroler PIC16F877A Kao sto je u uvodu naglaseno centralna komponenta naseg sistema je mikrokontoler PIC16F877A firme Microchip. do tri tajmera. Memorija – moze biti RAM.jedan do dva UART-a. PIC familija mikrokontrolera podrzava rad sa: • velikim brojem U/I uredjaja(paralelni portovi. ROM. 1.7 Ostala kola za podrsku rada sistema Oscilator –je taktni generator mikroracunar. Jedinica za napajanje moze biti izvedena kao linearna (konvertor je tipa AC-DC). integrisni su unutar samog cipa.koristi se kod sistema za rad u realnom vremenu da obavesti procesor o tome da je istekao krajnji rok izvrsenja zadatka ili da aktivira procesor iz stanja HALT u slucaju ako se rad procesora zaustavi kada se procita neki pogresan op-kod ili dr.Ukazimo sada u kratkim crtama na strukturu i funkcije koje obavljaju osnovni gradivni blokovi mikroracunarskog sistema: Centralna procesorska jedinica (CPU) – srce sistema i moze biti realizovana kao 4.LCD i dr. oscilator. Sistem za napajanje. watch-dog timer i U/I.serijski portovi. Oscilator moze biti napravljen od diskretnih elemenata ili kao gotov modul. analogne i specijalne funkcije.RAM. Pas-cuvar (watchdog timer). Ulaz/Izlaz (U/I) – cine ga blokovi koji mogu da obavljaju digitalne. Memorija se koristiti za cuvanje programa i podataka.ROM) 10 .

5V Mala potrosnja energije: 1.B. dok je programski kôd 14-bitni.D.10 Kratak opis mikrokontrolera PIC16F877A Kao sto smo vec naglasili mikrokontroler PIC16F877A poseduje tipcnu RISC arhitekturu.velika brzina rada Radni napon od 2V do 5. Moguce je protocno izvrsenje (pipelining). 20µA pri naponu od 3V i radnom taktu od 32kHz 3. Sve insrukcije su istog obima (osim instrukcija grananja) i izvsavaju se za cetiri taktna intervala. kada je fref = 20 MHz Op-kôd obima14bita Harverski magacin sa osam nivoa Tri nacina adresiranja: -direktno -indirektno -relativno Programska memorija kapaciteta 8 kx14-bitnih reci realizovane u FLASH tehnologiji Memorije za podatke tipa RAM kapaciteta 368x8 bita Memorije za podatke EEPROM tipa kapaciteta 256x8 bita Prekidi ( do 14 izvora prekida) U/I portovi: A. Dakle. Obim podataka je 8-bitni. ako koristimo oscilator 11 .fref = DC-20 MHz Trajanje taktnog intervala tcpu = 200 ns. <0.reset pri ukljucenju napajanja(POR) Power-up timer-unosenje kasnjenja nakon ukljucenja napajanja (PWRT) Oscillator Start-up Timer-unosenje kasnjenja nakon stabilizovanja radne frekvencije oscilatora(OST) Sleep -rezim rada za stednju energije Watchdog timer sa sopstvenim integrisanim RC oscilatorom za nezavisni rad Izbor tipa oscilatora Mala potrosnja.C.USART Paralelna komunikacija: PSP Power-on Reset. Arhitektura poseduje odvojene magistrale za podatke i programski kôd.1. <1µA u standby nacinu rada 1.E Tri tajmera: -Timer0: 8-bitni tajmer/brojac dogadjaja -Timer1: 16-bit tajmer/brojac dogadjaja -Timer2: 8-bit tajmer/brojac dogadjaja 10-to bitni 8-kanalni Analogno-Digitalni (A/D) konvertor Seriska komunikacija: MSSP.6 mA pri naponu od 3V i radnoj frekvenciji od 4 MHz 2.9 Osnovne karakteristike mikrokontrolera PIC16F877A: • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Visoko performansni RISC CPU 35 instrukcija obima jedne reci Radna frekvencija .

Sa blok dijagrama (slika 1.npr. tajmeri.1. od 20 MHz dobijamo da ciklus instrukcuije traje 200 ns.. USART..) Sl.5) mogu se uociti sledeci gradivni blokovi: • Flash programska memorija – 8 kiloreci obima 14 bita • RAM (File Registers) – 368 bajtova • Aritmetičko-logička jedinica (ALU) • Akumulator (Working Register) • Hardverski magacin (Stack) organizivan u 8 nivoa • EEPROM memorija podataka obima 256 bajtova • Razne periferne jedinice (portovi..5 Blok dijagram mikrokontrolera PIC16F877A 12 . A/D konvertor.

13 . serijske komunikacije). a u procesu programiranja kao pin za dovodjenje visokog napona (13V).11 Raspored nozica Jezgro mikrokontrolera PIC16F887A pakuje se u 40-pinsko DIP pakovanje ili u 44-pinska kucista QFP i PLCC tipa. Standardno se koristi kao Reset. Osim opste namene vecina pinova ima i specificnu namenu koju dobija u slucaju koriscenja nekih specijalnih periferija mikrokontrolera (brojaca.6 Raspored nozica mikrokontrolera PIC16F877A • • • • Napajanje od +5V se dovodi na pinove VDD (11 i 32) a masa na pinove VSS (12 i 31). Na slici 1.1. One su grupisane u pet portova (PORTA-PORTE) i svaki od njih mozemo konfigurisati kao ulazni ili izlazni.6 prikazan je raspored nozica kod 40-to pinskog DIP pakovanja: Sl. ADC. Pin 1 (MCLR/VPP) ima dvostruku ulogu.1. Ostalih 33 pina prestavljaju U/I linije. Nozice OSC1 i OSC2 (pinovi 13 i 14) sluze za priklucivanje oscilatorskih komponeti (RC-kolo ili kvarc).

ali zbog stabilnosti se preporucuje 20pF. Rext treba da je u granicama od 5k do 100k. Vrednosti kondenzatora C1 i C2 (slika 1.7 Nacin povezivanja RC oscilatora Frekfencja oscilovanja zavisi od napona napajanja. Kod vremenski kriticnih aplikacija treba ugradjivati kvarcni oscilator ili keramicki rezonator.1. Van ovog opsega rad oscilatora postaje nestabilan i osetljiv na spoljne uticaje. treba da su jednaki.8 Nacin povezivanja XT oscilatora Preporuka proizvodjaca za vrednosti C1 i C2 kod nekih konfiguracija je: 14 .8).1. Najednostavnija varijanta je RC oscilator(slika 1.12 Generator takta (Oscilator) Moguce su cetri varijante u konfiguraciji oscilatora: LP Low Power Crystal XT Crystal / Resonator HS High Speed Crystal / Resonator RC Resistor/Capacitor Kontroler moze da radi i na 32 kHz i tada ima jako malu potrosnju. Sl.Ova varijanta oscilatora moze se koristiti u aplikacijama gde se precizna procena vremenskih intervala ne zahteva.1. Na OSC2/CLKOUT generise se taktni impuls cija je perioda cetiri puta veca od periode oscilatora. vrednosti Rext i Cext . Sl. Cext se moze i izostaviti.kao i radne temperature.7).

0 MHz Tabela 1.Tabela 1.11).0 MHz 4.3 4.0MHz 68-100pF 15-33pF XT 100-150pF 47-100pF 15-33pF 15-33 HS 15-33pF 15-33pF 15-33pF Rezonator Rezonator Kristal Kristal Kristal Rezonator Rezonator Rezonator Kristal Kristal Kristal Kristal Kristal Moguce je i da se oscilacije dovode iz nekog spoljnjeg izvora kao sto je prikazano na slici 1.2 100 kHz 455 kHz 2. Bice prikazano kako se spaja kristalni oscilator sa mikrokontrolerom (slika 1.9.10) i kako izgleda oblik signala generisan iz oscilatora u trenutku ukljucenja (slika 1.0 MHz 8. Oscilatoru treba neko vreme ΔT da se stabilizira na potrebnu frekvenciju i amplitudu 15 .Nacin povezivanja spoljnjeg oscilatora Najcesce se koristi spoljni kristalni oscilator (XT) radne frekvencije 4MHz.9: Sl.1.0 MHz 10.1 LP 32 kHz 200 kHz Tabela 1.

Q3 i Q4.Vremenski dijagram 16 .1. instrukcija pribavljena u toku Q1.1.11 Oblik signala pri ukljucenju 1. Uzmimo za primer instrukciski ciklus TCY2 (slika 1.12a). U toku intervala Q2 dekodira se instrukcija pribavljena u TCY1. U cetvrtom taktu Q4 instrukciskog ciklusa TCY2 se. Skup ovih signala cine jedan instrukciski ciklus(slika 1.Sl.1.13 Takt/instrukciski ciklus Takt koji se dovodi na nozice oscilatora OSC1 u mikrokontroleru se deli na cetiri vremenski nepreklapajuca taktna signala nazvana Q1. stanje programskog brojaca (PC) se uvecava za 1 i pribavlja naredna instrukciju iz programske memorije. U toku taktnog impulsa Q1 instrukcijskog ciklusa TYC2.Q2. U zavisnosti od trenutka generisanja u okviru ciklusa instrukcija taktni signali Q1-Q4 se koriste za sledece namene: • Q1-pribavljanje instrukcije iz programske memorije • Q2-dekodiranje naredbe iz prethodnog instrukciskog ciklusa • Q3-izvrsenje naredbe iz prethodna dva instrukciska ciklusa • Q4-prenos op-kôda naredbe pozvane u Q1 u instrukcijski registar.10 Spajanje kristalnog oscilatora oscilatora Sl.12a). Sl.12 Vremenski dijagram i protocnost kod izvrsavanja instrukcije a). prebacuje se u instrukciski registar. a u toku Q3 se izvrsava instrukcija pribavljena u TCY0.

Nakon izvrsenja instrukcije CALL SUB_1 vrednost programskog brojaca se postavlja na adresu insrukcije koja se nalazi na labeli 5. U TCY5 pribavlja se druga naredba potprograma i izvrsava prava.12b postoje dva stepena u protocnoj obradi. ona treba da pretstavlja neku operaciju tipa NOP (da ne menja statusne markere procesora kao i stanja procesora). U toku TCY2 pribavlja se instrukcija sa labele 3 koja je tipa CALL SUB_1 i pretstavlja poziv potprograma 1. treba ga resetovati. a izvrsava instrukcija na labeli 4 koja je sa stanovista procesora i programa operacija tipa NOP. U toku TCY1 izvrsava se instrukcija sa labele 1 i pribavlja instrukcija sa labele 2 tipa MOVWF PORTB. Da bi sprecili slucajno dovodjenje “0” na MCLR nozicu. U toku TCY4 pribavlja se instrukcija sa labele 5 tipa Instruction @ address SUB_1 (prva naredba potprograma). porebno ju je preko otpornika povezati na pol napajanja Vdd (slika 1.14 Reset Reset sluzi da bi sve registre mikrokontrolera doveli u pocetni polozaj. i izvrsava se instrukcija sa labele 2. u principu. Ako se mikrokontroler “zakoci” .12b prikazan je protocni nacin izvrsenja sekvence od 5 instrukcija. a drugi na izvrsenje. U toku TCY3 pribavlja se instrukcija sa labele 4 tipa BSF PORTA. Neka je protocni sistem inicijalno prazan. 1.tj. BIT3 i izvrsava insrukcija sa labele 3. Prvi se odnosi na pribvljanje.13) 17 . efekat izvrsenja instrukcije sa labele 4 ne treba da bude vidljiv. U toku TCY0 pribavlja se instrukcija sa labele 1 tipa MOVLW 55h.12 b) Protocnost kod izvrsenja sekvence instrukcije Na slici 1. Napomenimo da je instrukcija sa labele 3 tipa bezuslovno grananje tako da.ili smo ga tek ukljucili.Sl 1. Kao sto se vidi sa slika 1.

Sema kola za POR reset je prikazana na slici 1.1.13.10). Ukoliko je porast napona napajnja spor neophodno je na MCLR postaviti spoljnje kolo za reset. Povezivanje kola za reset Postoji vise vrste reseta kod PIC16F877A mikrokontrolera: • Power-on reset (POR) • MCLR Reset pri normalnom radu • MCLR Reset prilikom SLEEP rezima rada • WDT Reset pri normalnom radu • WDT Wake-up (budjenje iz SLEEP rezima rada) • Brown-out Reset (BOR) Power-on reset (POR) impuls se generise u samom kolu kada se detektuje porast napona napajanja (oko 1.2 – 1.7 V). 1.1. Da bi se POR iskoristio dovoljno je MCLR nozicu prikljuciti na Vdd direktno ili preko otpornika (sl.Sl.14. Sl.14 Spoljasnje kolo za reset 18 .

Oscilator Start-up Timer (OST) obezbedjuje kasnjenje od 1024 taktnih intervala nakon isteka kvazistabilne periode PWRT-a (vidi tabelu 1. Sl.Tajmeru PWRT se dozvoljava rad setovanjem PWRTE bita koji pripada konfiguracionoj reci u fazi programiranja cipa. Za situacije kada je moguca pojava BROWN-OUT-a (privremeni pad napona ispod Vmin) prebno je napraviti spoljnje Brown-out reset kolo.Interno POR kolo nece generisati Reset signal kad napon napajanja padne ispod minimuma. Sl.15.Kolo za BROWN-OUT reset Varijanta 1 Kolo ce generisati Reset impuls kada napon bude ispod (Vz + 0. PWRT se taktuje internim RC oscilator.7 V R2 + R1 Power-up Timer (PWRT) generise impuls fiksne sirine (nominalno 72 msec) od pojave impulsa POR-a.7) V Vz – napon na Zener diodi. Za ovaj vremenski period se obezbedjuje da napon napajanja dostigne nominalnu vrednost. Ovo obezbedjuje da 19 . Kolo za BROWN-OUT reset Varijanta 2 Uslov da tranzistor iskljuci je: Vdd ∗ R1 < 0 .1. Za to vreme ce kontroler biti je u Reset stanju.15.1.sto je prikazano na slici 1.4).16.

0001 1xxx 000u uuuu 0001 0uuu 0000 1uuu uuu0 0uuu uuu1 0uuu 20 .5 i 1. LP 72 ms + 1024 1024 Tosc 1024 Tosc Tosc RC 72 ms - Stanja na kojima se postavljaju interni registri CPU-a nakon Reseta zavisi od vrste Reseta i rezima rada u kojima se nalazi procesor (Sleep i normalni).5: Postavljanje registara nakon reseta Program Counter Power-on reset (POR) 000h MCLR reset pri 000h normalnom radu MCLR reset prilikom 000h SLEEP rezima rada WDT Reset pri 000h normalnom radu WDT Wake-up (budjenje iz SLEEP PC+1 rezima rada) Interapt 004h STATUS reg. Prvi bit nazvan POR setuje se kada se aktivira Power-on-Reset a resetuje se kada je se aktivira neki drugi Reset. Drugi bit (BOR)kada je setovan ukazuje da je aktivan Brown-out stanja (nepropisana naponska stajna u napajanju mikrokontrolera). Tabela 1. neki zadrzavaju svoje stanje. zbog kojeg se takodje može aktivirati Reset. Mikrokontroler PIC16F877A ima implementiran dvo-bitni statusni registar nazvan PCON (Power Control Register). Tabela 1.4 Power-up Konfiguracija PWRT omogucen PWRT Budjenje iz oscilatora onemogucen SLEEP rezima rada XT.kristalni oscilator ili rezonator startuju stabilnom frekvencijom. HS. LP i HS rezima rada i to pri: • POR. a ostali se postavljaju u unapred definisana stanja (vidi Tabele 1.6). OST se aktivira samo kod XT. Stanje nekih registara ostaje nedifinisano. i • budjenju iz SLEEP rezima rada.

.---uuuu uuuu 0000 0000 000q quuu uuuu uuuu ---u uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu ---0 0000 0000 000u ---.Ne postoji fizicki cita se kao 0 21 .------0 0000 0000 000u Budjenje iz SLEEP -interapt -WDT time out ---.---xxxx xxxx 0000 0000 0001 1xxx xxxx xxxx ---x xxxx xxxx xxxx xxxx xxxx xxxx xxxx ---0 0000 0000 000x ---.Tabela 1.---uuuu uuuu PC+1 uuuq uuuu uuuu uuuu ---u uuuu uuuu uuuu ---0 uuuu ---.------u uuuu uuuu uuuu Registar Power-on reset 00h 01h 02h 03h 04h 05h 06h 08h 09h 0Ah 0Bh 80h 81h 82h 83h 84h 85h 86h 88h 89h 8Ah 8Bh INDF TMR0 PCL STATUS FSR PORTA PORTB EEDATA EEADR PCLATH INTCON INDF OPTION PCL STATUS FSR TRISA TRISB EECON1 EECON2 PCLATH INTCON ---.------0 0000 0000 000x Legenda: x – Nepoznato stanje u – Nepromenjeno stanje q – Stanje zavisi od uslova .---1111 1111 0000 0000 000q quuu uuuu uuuu ---1 1111 1111 1111 ---0 q000 ---.---1111 1111 0000 0000 0001 1xxx xxxx xxxx ---1 1111 1111 1111 ---0 x000 ---.---uuuu uuuu PC+1 uuuq quuu uuuu uuuu ---u uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu uuuu ---u uuuu uuuu uuuu ---.6 MCLR reset pri: -normalnom radu -SLEEP mod WDT reset pri normalnom radu ---.

Struktura Reset logike za PIC 16F877A data je na slici 1. Postoji ukupno 14 izvora pekida. Ako je kontroler bio u SLEEP rezimu rada prekoracenje tajmera ce probuditi kontroler i program ce nastaviti sa normalnim radom. prilikom normalnog rada. Ovo vreme moze da varira od kola do kola zbog temperature i slicno.17: Sl. a drugi su eksterni. Instrukcije CLRWDT i SLEEP resetuju WDT.16 Prekidi Mikrokontroler PIC16F877A podrzava tehniku rada sa prekidima (interrupts).3 s. Svaki prekid nema sopstveni vektor-broj. Prekoracenje intervala brojanja WDT-a. TO’ bit u STATUS registru ce biti 0 nakon isteka WDT. povezan na OSC1/CLKIN i OSC2/CLKOUT pinove. 1. u SLEEP rezimu rada. izaziva RESET kontrolera. Ukoliko je potrebno duze vreme moze se WDT-u pridruziti preskaler sa faktorom deljenja do 1:128. neki su interni. Iskljucivanje WDT-a se vrsi resetovanjem WDTE bita u konfiguracionoj reci. tako se vreme moze produziti do 2.17 Blok dijagram Reseta 1.15 Watchdog timer Watchdog timer (WDT) taktuje se nezavisanim RC oscilatorom koji radi cak i kad je zaustavljen rad glavnog oscilatora. Tada se programskim 22 .1.Kada se prihvati zahtev za prekid izvrsenje prekidnog programa pocinje od adrese 0x0004. Nominalno vreme WDT-a je 18 ms bez uptrebe preskalera.

18) prikazana je logicka sema svih interrupt-a sa tabelom u kojoj su oni pobrojani: 23 .putem testira stanje markera koji se postavljaju kada se aktivira odgovarajuci prekid (interrupt flags polling). Pored bita za dozvolu rada svih prekida General Interrupt Enable (GIE) i bita za dozvolu rada prekida generisanih os strane periferija (PEIE). RB5. Znacenje pojedinih markera je sledece: • T0IF (INTCON:2) setuje se na prekoracenje Timer0 • INTF (INTCON:1) setuje se u slucaju da nastupi spoljni prekid na pinu RBO/INT • RBIF (INTCON:0) setuje se kada se dogodi promena stanja na nekom od pinova RB4. spoljasnji prekid na pinu RB0/INT i prekida porta B na promenu stanja. 1. RB7 • PSPIF (PIR1:7) PSP marker bit koji se koristi u opreciji citanja i upisa na PORTD kada je on konfigurisan kao PSP • ADIF (PIR1:6) marker koji se koristi za vreme analogno-digitalne konverzije • RCIF (PIR1:5) marker koji oznacava da je prijemni bafer koji koji koristi USART blok. Na sledecoj slici (sl. RB6. Ovi se flegovi setuju cim se ispuni uslov interapta bez obzira na stanje njihovog bita omogucenja. Upravljacki registar INTCON se koristi za maskiranje prekida. Osim ova tri osnovna prekida postoji jos 11 periferijskih prekida. Bitovi za njihovo omogucenje nalaze se u registrima PIE1 i PIE2. ovom registru pripadaju i markeri prekida (interrupt-flags) i bitovi koji dozvoljavaju prekid koji izaziva tajmer0. Povratna adresa prekinutog programana cuva se automatski u hardverski magacin. a po izvrsenju servis rutine potrebno ih je soſtverski resetovati. a korespodentni flegovi. Pregled sadrzaja marker bitova kojim se generise zahtev za prekid je definisan na slici 1.18.Kada se ustanovi koji je od uredjaja generisao zahtev za prekid prelazi se na izvrsenje odgovarajuce rutine za obradu tog prekida.u registrima PIR1 i PIR2. pun • TXIF (PIR1:4) marker koji pokazuje da je bafer za slanje podataka koji koristi USART prazan • SSPIF (PIR1:3) marker koji se koristi za rad sinhronog serijskog porta • CCP1IF (PIR1:2) marker koji koristi CCP1 blok • TMR2IF (PIR1:1) marker koji setije Timer2 kada dodje do prkoracenja • TMR1IF (PIR1:0) marker koji setije Timer2 kada dodje do prkoracenja • EEIF (PIR2:4) marker koji se setuje kada se zavrsi upis u interni EEPROM • BCLIF (PIR2:3) marker koji koji korist SSP blok kada je konfigurisan da radi u I2C master rezimu rada • CCP2IF (PIR2:0) marker koji koristi CCP2 blok.Povratak iz prekidnog programa se vrsi instrukcijom RETFIE.

a potom ispravljena vrednost upise u lec porta. PORTD i PORTE.17 U/I Portovi Za vezu mikrokontrolera sa spoljnim svetom zaduzeni su ulazno/izlazni portovi. Port B se od ostalih razlikuje posebnom opcijom koju nude cetiri MSB. Razlicitog su obima.Sl. Nema velike razlike u elektricnoj konstrukciji navedenih pet portova. Sve instrukcije upisivanja su tzv. PORTC. svaka promena stanja na ovim pinovima generisace prekid mikrokontrolera. Npr. Konfiguracija smera prenosa na odgovarajucoj bit poziciji porta vrsi se upisom konfiguracione reci u pripadajuci TRIS registar pri cemu nula konfigurise pin kao izlazni. Ako postavimo TRIS na 1 pin je ulazni. read-modify-write instrukcije. TRISA je direkcioni registar koji odredjuje smer pinova na portu. Ima ih pet i oznaceni kao PORTA. a ostala tri porta su osmopinski. a jedinica kao ulazni. ako je TRISA=0b111111 ceo port A je ulazni. To znaci da se pri upisu u port prvo ocitaju stanja pinova. Odredjeni pinovi U/I portova u zavisnosti od rezima rada mogu da imaju fiksne ili promenljive funkcije.1. Upis u neki od tih registara inicirace upis u lec tog porta. na primer. Port A Port A je 6-to bitni bidirekcioni port i sadrzi pinove od RA0 do RA5. ceo port A je izlazni. Ukoliko se setuje bit RBIE u registru INTCON. prva 2 bita budu ulazna. PORTE cine tri pina. a njegovo citanje rezultirace citanjem logickih stanja direktno sa pinova. Moguce je podeliti port A. u suprotnom pin je izlazni.a ostala 4 izlazna (TRISA=0b110000). PORTA sest. Svaki port poseduje odgovarajuci registar podataka (PORTX) preko kojeg se programski pristupa U/I pinovima.18 Sema logike za prihvatanje zahteva za prekid i sadrzaj 1. 24 . a ako je TRISA=0b000000. PORTB. tako da. izvrsi modifikacija.

20 bice prikazan blok dijagram porta A: Sl. A/D konvertor je 10-to bitni sa 8 ulaznih kanala.20 Pin RA4 na portu A Pin RA4 je izlaz sa otvorenim drejnom pa se zahteva od projektanta da veze otpornik odgovarajuce vrednosti za pozitivan napon.1. sto se odradjuje selekcijom bita T0SE u registru OPTION.1.1.19 Port A od RA0 do RA3 i RA5 Sl.21 tabelarni prikaz registara za konfigurisanje porta A 25 . Pri tome mora se voditi racuna o strujnom ogranicenju pina o cemu ce biti kasnije reci. Pin RA4 moze da se izkoristi za ulaznu frekvenciju timer0.19 i 1. Na slici 1. Ceo port A ima mogucnost analogno-digitalne konverzije i prvenstveno se korisi u te svrhe.Na slikama 1.21 dat je tabelarni prikaz funkcija pojedinih pinova porta A i registri koji se koriste za konfigurisanje porta: Sl. jer se u ove svrhe korite i svi pinovi na portu E (i pinovi porta A od RA0 do RA3 i pin RA5). Timer0 moze da se okida preko ovog pina na rastucu ili opadajucu ivicu ulaznog signala.

22 Struktura pinova od RB0 do RB3 Sl. • Resetovanjem flag bita RBIF.22 i 1. Samo pinovi definisani kao ulazni mogu prouzrokovati interapt.23 Struktura pinova od RB4 do RB7 26 . Nad ovim vrednostima se vrsi OR operacija da bi se generisao interapt na promenu stanaja na PORTB. Ovaj interapt moze probuditi kontroler iz SLEEP rezim rada. Ovo ce ukloniti neslaganje na portu i uslov za interapt. Da bi promena na U/I pinu bila prepoznata sirina impusa mora da bude majmanje koliko i jedan masinski ciklus (4 * Fosc).1. Korisnik moze u rutini za obradu prekida ponistiti prekid sledecim postupcima: • Citanjem ili pisanjem u PORTB. Otpornici su iskljuceni kod Power-on-reset-a. ‘0’ u TRISB registru prosledjuje sadrzaj bita iz izlaznog (latch) registra na pin i on radi kao izlazni.Port B Port B je 8-mo bitni bidirekcioni port. Na slikama 1. To se radi stavljanjem RBPU' bita na ‘0’. Vrednost na pinovima se poredi sa starom vrednoscu uhvacenoj kod zadnjeg citanja porta B.23 prikazana je struktura PORTB. Sl. Ovi otpornici se mogu ukljuciti jednim kontrolnim bitom. Neslaganje na portu B ce nastaviti da setuje RBIF. ‘1’ u nekom bitu u TRISB registru stavlja odgovarajuci pin u stanje visoke impedanse i on radi kao ulazni pin. Pull-up otpornici se automatski iskljucuju kad se pin konfigurise kao izlazni. Cetri pina na PORTB (RB7-RB4) imaju mogucnost generisanja interapta.1. Svi pinovi u PORTB imaju pull-up otpornike. Svi pinovi imaju odgovarajuce bitove u TRISB registru kojim moze da se pinovi konfigurisu kao izlazni ili kao ulazni. Citanje PORTB-a ce prekinuti neslaganje i uslov za interapt i omoguciti resetovanje bita RBIF Kombinacija interapta na promennu stanja PORTB i pull up otpornika se moze iskoristiti za jednostavan interfejs za tastaturu.

Na slikama 1. Sl. Na kraju interapt rutine potrebno je u programu resetovati INTF bit u INTCON registru. Pin RB0 ima mogucnost da izazove prekid mikrokontrolera.24 su prikazane tabele sa funkcijama pojedinih pinova i registara koji se koriste za konfigurisanje porta B. Port C Port C je 8-mo bitni bidirekcioni port. kako bi naredni interapt bio moguc.1.26 su prikazane blok seme PORTC.24 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTB. Ovaj port je poseban sto na pinovima RC6 i RC7 ima ugradjen USART modul koji sluzi za serisku komunikaciju (npr.Na slici 1.25 i 1. Prilikom koriscenja modula za serisku komunikaciju potrebno je softverski konfigurisati pinove RC6 i RC7 tako da budu u funkciji USART modula. 27 . Ako je ovaj interapt omogucen (setovan bit 4 (INTE) u INTCON registru) i na RB0/INT pinu se pojavi odgovarajuca ivica (definisana INTEDG bitom OPTION registra) nastupice interapt. a funkcionalna tabela registara koji se koriste za konfigurisanje samog porta data je na slici 1.27. Sa racunarom).

Sl. Struktura pinova od RC0 do RC2 i od RC5 do RC7 Sl.Struktura pinova od RC3 i RC4 Sl.25.1.1.26.1.27 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTC 28 .

Struktura porta D Sl. podesavanjem konfigurisuceg bita PSPMOTE (TRISC<4>). Ovaj port se moze konfigurisati kao 8-mo bitni paralelni mikroprocesorski port (parallel slave port-PSP).28.29 je prikazana blok sema PORTD i funkcionalna tabela registara koji se koriste za konfigurisanje samog porta.1. Na slikama 1. Sl.29 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTD 29 .Port D Port D je 8-mo bitni bidirekcioni port.28 i 1.1. U tom rezimu rada ulazni bafer je TTL tipa.

Pinovi se mogu konfigurisati kao digitalni ili analogni.30 Struktura porta E Sl. Na slikama 1.30 i 1.31 prikazana je strukturna blok sema PORTE i tabelarni prikaz registara koji sluze za konfigurisanje. Ulazni bafer je Schmitt Trigger tipa. sto je vec pomenuto.31 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje porta 30 .1. Sl.1.Ima mogucnost A/D konverzije.Svaki pin porta E moze da se konfigurise softverski kao ulazni ili izlazni.kao i u slucaju porta A.Port E Port E je sirine 3 bita.

32 je prikazan je registar ADCON0.32 Registar za podesavanje A/D konverzije 31 . Zato u nastavku dajemo prikaz tih registara i prikaz tabele koji su potrebni za konfigurisanje.1. Ako zelimo da koristimo A/D konverziju moramo ukljuciti modul za tu svrhu i podesiti ga na nacin koji nam najvise odgovara.1.33) odredjujemo ulogu pojedinih pinova (analogni ili digitalni). kanal koji se koristi za A/D konverziju. Modul za A/D konverziju se bazira na A/D konvertor sa sukcesivni aproksimacijama. Kao sto smo vec napomenuli PORTA i PORTE imaju mogucnost A/D konverzije sto podrazumeva da se mogu konfigurisati kao analogni ili digitalni. Da bi to uradili potrbno je da pravilno podesimo registre ADCON0 i ADCON1. Sl. Na slici 1. pocetak A/D konverzije i ukljucuje se modul za A/D konverziju. tesko je upravljati bilo kojim procesom bez digitalizacije analognih velicina.18 A/D konverzija S obzirom na kontinualnost pojava u spoljasnjem svetu. Registrom ADCON1 (na slici 1. Registar ADCON0 sluzi za podesavanje A/D konverzije: frekvencije semplovanja A/D konvertora.

Tabela 1. MCLR i RA4) Temperatura cuvanja mikrokontrolera Napon Vdd u odnosu na Vss Napon na MCLR u odnosu na Vss Napon na RA4 u odnosu na Vss -55 do +125ºC -0.5V 0 do +14V 0 do +8.3V do(Vdd+0.naponska i temperaturna ogranicenja mikrokontrolera Radna temperatura ambijenta Napon na pojedinim pinovima u odnosu na Vss (bez Vdd.7 dat je pregled strujnih.7: Strujna.3V do +7.19 Strujna.5 V 32 .naponska i temperaturna ogranicenja U tabeli 1.1. naponskih i temperaturnih ogranicenja mikrokontrolera i pojedinih portova.33 Podesavanje tipa kanala (analogni/digitalni) 1.3) -65 do +150ºC -0.Sl.

Stack pointer se ne moze citati.B.C. Magacin radi na principu ciklicnog bafera.20mA 25mA 25mA 200mA 200mA 1. Reset vektor je 0x0000 i od njega pocinje izvrsavanje programa. Organizcija programske memorije PIC16F877A imaju 13-bitni programski brojac (PC) koji je u mogucnosti da adresira memorijski prostor od 8k programskih reci od 14 bita. Programska memorija 2. Memorija podataka 3. 33 . niti se u njega moze upisivati. sto znaci da se u njega mogu staviti osam razlicitih adresa. Programski se ne moze utvrditi da li je doslo do prepunjeja steka. Prilikom izvrsenja instrukcije CALL ili prilikom poziva prekida mikrokontrolera. Mapa programske memorije i magacin prikazani su na slici 1.D i E) Maksimalna struja koju moze port da da (port A. adresa sledece instrukcije se stavlja na magacin.B.20mA +/. koji se satoji od osam 13-bitnih registara.34.D i E) 1W 300mA 250mA +/. EEPROM memorija podataka Odvojeno od nabrojanoh memorijskih blokova egzistira zasebna struktura magacina (Stack). Interapt vektor je 0x0004. a da se upisom devete brise prva i tako redom.Ukupna disipacija Maksimalna izlazna struja na pinu Vss Maksimalna ulazna struja na pinu Vdd Ulazna struja kroz klamp diode IIK (VI < 0 ili VI > VDD) Izlazna struja kroz klamp diode IOK (VO < 0 or VO > VDD) Maksimalna struja koju moze da primi jedan pin Maksimalna struja koju moze da da svaki pin Maksimalna struja koju moze port da primi(port A.C.20 Organizacija memorije Strukturu memorije ovog mikrokontrolera cine tri odvojena bloka: 1.

Sl.1.Nacin kodovanja Bank 34 .35. U jednom od specijalnih registara. a sastoji se od registara opste namene (General Purpose Registers) i registara specijalne funkcije (Special Function Registers).Sl.34 Mapa programske memorije i stack Organizacija memorije podataka Memorija za podatke je izdeljena u vise celina–banki (banks).1.35. STATUS registru postoje dva bita RP1 i RP0 koji sluze za odabir zeljene banke podataka po principu prikazanom na slici 1. tzv.

za upravljanje tajmerom0. Ostali registri su vezani za periferne module i sluze njihovom upravljanju i kontroli statusa. Mapa registara mikrokontrolera PIC16F877 prikazana je na slici 1. Bilo koja instrukcija koja se obraca INDF registru ustvari indirektno pristupa onoj lokaciji internog RAM-a cija je adresa trenutno u registru FSR. koji sluze za indirektno adresiranje memorije podataka. Kada je rec o registrima jezgra ne treba zaboraviti par FSR (File Select Register) i INDF (Indirect File). Registar OPTION_REG se koristi za konfiguraciju preskalera za tajmer 0 ili Watchdog. STATUS registar je veoma bitan i zato je predvidjeno da se moze adresirati iz bilo koje banke. To je registar koji se moze i upisivati i iscitavati. On pokazuje status aritmeticko-logicke jedinice. a ostatak prostora popunjavaju registri opste namene implementirani kao staticki RAM. Rec je o 13-bitnom registru. Težih pet bita programskog brojaca smesteni su u izolovani registar PCH kojem se pristupa samo preko leca PCLATH mapiranom u internom RAM-u na adresi 0x0A. Nekoliko specijalnih registara su registri jezgra. Neki specijalni registri koji se cesto koriste mapirani su u sve banke da bi se omogućio brzi pristup i redukcija kôda. i za omogucavanje Pull-up otpornika na portu B.36. Programski brojač (PC) odredjuje adresu instrukcije u programskom flesu koja ce sledeca biti pribavljena. 35 .Svaka banka moze da sadrzi do 128 registara (0x7F). reset status mikrokontrolera i sadrzi bite za selekciju banki internog RAM-a. usko povezani sa funkcionisanjem CPU. Nize lokacije u banci zauzimaju specijalni regisri. Od navedenih flegova posebno treba izdvojiti Zero bit (Z) koji se postavlja kad je rezultat aritmeticke operacije jednak nuli i bit prenosa/pozajmice Carry (C). selekciju ivice okidanja eksternog interapta. Simbolicko ime nizeg bajta je PCL.

36 Mapa registra PIC16F877 36 .1.Sl.

a postoji i asinhroni nacin rada koji omogucuje da se brojac inkrementira i u sleep rezimu. U rezumu rada Compare 16-bitna vrednost registra CCPR1 se stalno poredi sa vrijednoscu para registara tajmera1.Interni EEPROM za podatke Ako je potrebno neke podatke sacuvati i po ukidanju napajanja mikrokontrolera. Da bi ova operacija bila uspesna tajmer1 mora raditi u tajmerskom rezimu ili rezimu sinhronizovanog brojanja. Poseduju ga svi nizi PICmicro™ procesori i ovde je zadrzana kompatibilnost s njima. 1. resetuje ili ostane nepromenjen. Ugradjena su tri tajmerska modula (TMR 0. Istovremeno se setuje korespondentni interapt fleg u registru PIR1. generise se odgovarajuci interapt. U rezimu rada Capture kada se desi dogadjaj na pinu RC2/CCP1 16bitna vrednost tajmera 1 preslikava se u registre CCPR1H:CCPR1L. 1. spoljasnji takt ili spoljasnji kristal.22 CCP moduli CCP je skracenica za Compare/Capture/PWM. Medjutim. Ova memorija sadrzi 256 bajtova. U rezimu rada PWM (Pulse Width Modulation) pin RC2/CCP1 proizvodi sirinskoimpulsni modulisani signal rezolucije do 10 bita. sto se ranije podesi odgovarajućim konfiguracionim bajtom upisanim u registar CCP1CON. Tajmer0 je jednostavni 8-bitni brojač koji generise interapt pri prelasku sa 0xFF na 0x00 (overflow). potreban je CCP modulu prilikom generisanja PWM signala i modulu za sinhronu serijsku komunikaciju (SSP) kao Baud Rate generator.1. Kada se vrednost brojaca izjednaci sa vrednoscu upisanom u registar PR2. U kooperaciji sa tajmerom 2 koristi se registar PR2 (Period Register). Kada je preskaler u upotrebi maksimalna frekvencija eksternog izvora iznosi 50 MHz sto je vece od maksimalne frekvencije samog mikrokontrolera.21 Tajmeri Ove se periferije koriste za merenje vremena i brojanje eksternih dogadjaja. 1:4 i 1:8. I u ovom slucaju se setuje interapt fleg CCP1IF. Tajmer2 je 8-bitni tajmer sa programabilnim preskalerom i postskalerom. Kada dodje do izjednacenja moguce je da se pin RC2/CCP1 setuje. Pojednostavljeni blok-dijagram PWM modula dat je na slici 1. Preskaliranje je upotrebljivo sa vrednostima deljenja 1:1. treba ih prethodno zapisati u interni EEPROM.2) i svaki ima svoje specificnosti. bilo spoljni generator takta spojen na pin RA4/T0CKI.37. PIC16F877A poseduje dva ovakva modula koji mu pomazu da se lakse nosi sa raznim zahtevima real-time aplikacija. 1:2. Brojac eksternih dogadjaja moze se sinhronizovati sa internim oscilatorom. Ima tri izvora takta: sistemski sat (Fosc/4). Ukoliko deljenje nije potrebno preskaler se dodeli watchdog tajmeru. Tajmer1 je 16-bitni i takodje je osposobljen da radi kao brojac ili merac vremena. 37 . Moze biti tajmer/brojac opste namene. Moguce je podesiti da se brojac inkrementira na rastucu ili opadajucu ivicu spoljnjeg signala. U kombinaciji sa modulom tajmera 0 moze se koristiti programabilni preskaler (delilac frekvencije) sa odnosima deljenja od 1:2 do 1:256. Izvor takta za tajmer0 moze biti bilo interni sistemski sat (Fosc/4).

Sl.1.37 Pojednostavljeni blok-dijagram PWM modula Period PWM signala odredjuje se upisom u PR2 registar po formuli: PWM_perid = [(PR2)+1]*4*Tosc*TMR2_preskajler Vreme ispune (Duty Cycle Time) menja se upisom u registar CCPR1L i dva bita registra CCP1CON (biti 5 i 4). Time je omogucena maksimalno 10-bitna rezolucija PWM izlaza. Formula za proracun je: PWM_Duty_Cycle = (CCPR1L:CCP1CON<5:4>)*Tosc*TMR2_preskajler 1.23 Ostale periferne jedinice Mikrokontroler PIC16F877 poseduje jos nekoliko korisnih periferijskih modula koji ce u ovom odjeljku biti samo kratko spomenuti. Mikrokontroler obicno nije usamljen, nego je deo mreze uredjaja koji trebaju medjusobno komunicirati i razmenjivati podatke. U tu svrhu, on je opremljen sa tri hardverska komunikaciona modula. Prvi od njih je SSP modul (Synchronous Serial Port), koji sluzi za komunikaciju sa serijskim EEPROM-ima, pomerackim registrima, displej-drajverima, itd. Ovaj modul moze raditi u jednom od dva rezima: 1. Serial Peripheral Interface (SPI) 2. Inter-Integrated Circuit (I2C) Drugi serijski komunikacioni modul je USART (Universal Synchronous Asynchronous Receiver Transmiter).On uglavnom sluzi za povezivanje sa personalnim racunarom, ali to nije njegova jedina mogucnost primene. USART se moze konfigurisati u neki od sledecih modova rada:

38

1. Asinhroni rad (full duplex) 2. Sinhroni master rad (half duplex) 3. Sinhroni slave rad (half duplex) Osim serijskih, postoji i jedan paralelni komunikacioni modul. Rec je o modulu PSP (Parallel Slave Port). On sluzi da se PIC16F877 direktno poveze na 8-bitnu magistralu podataka drugog mikroprocesora. Eksterni procesor tada koristeci linije Read (RD) i Write (WR) moze citati i upisivati PORTD registar kao svaki drugi 8-bitni lec.

1.24 Set instrukcija mikrokontrolera PIC16F877A U tabelei 1.8 dat je prikaz instrukcija mikrokontrolera PIC16F877A. Tabela 1.8: Set instrukcija PIC16F877A Instrukcija instr ADDWF f, d add W and f ANDWF f, d AND W with f CLRF f Clear f CLRW Clear W COMF f, d Complement f DECF f, d Decrement f Decrement f, Skip DECFSZ f, d if 0 INCF f, d Increment f Increment f, Skip INCFSZ f, d if 0 Inclusive OR W IORWF f, d with f MOVF f, d Move f MOVWF f Move W to f NOP Operation Rotate left f RLF f, d through carry Rotate right f RRF f, d through carry SUBWF f, d Subtract W from f SWAPF f, d Swap nibles in f Exclusive OR W XORWF f, d with f BCF f, b Bit Clear f BSF f, b Bit Set f

flegovi C,DC,Z Z Z Z Z Z Z Z Z C C C,DC,Z Z -

trajanje 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

39

BTFSC f, b BTFSS f, b ADDLW k ANDLW k CALL k CLRWDT GOTO IORLW k MOVLW k RETFIE RETLW k RETURN SLEEP SUBLW k XORLW k k

Bit Test f, Skip if Clear Bit Test f, Skip if Set Add literal and W AND literal with W Call subrutine Clear Watchdog Timer Go to address Inclusive OR literal with W Move literal to W Return from interrupt Return with literal in W Return from subroutine Go into stanby mode Subtract W from literal Exclusive OR literal with W

C,DC,Z Z TO’, PD’ Z TO, PD C,DC,Z Z

1/2 1/2 1 1 2 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1

1. ADDWF f,d Operandi: f (0 - 255) d (0 - 1) Operacija: (W) + (f) →(dest) Dodaje sadrzaj registra W sadrzaju registra 'f'. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. Primer: Pre instrukcije: W= 0x17 FSR = 0xC2 ADDWF FSR, 0

40

3 i 6 bit.(Na izlazu nam treba x0xx00xxb) MOWLW 10110011b . ANDWF f.127) d (0 .4.5. Recimo u PORTB treba ugasiti 2. 1 Pre instrukcije: W = 10110011b PORTB = 01100110b Posle instrukcije: W = 10110011b 41 . (f) → (dest) Logicki AND sa sadrzajima reistra W i 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W.1. 1 Pre instrukcije: W= 0x17 FSR = 0xC2 Posle instrukcije: W = 0x17 FSR = 0x02 Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 0 a da pritom ostali zadrze svoje stanje. Ostali bitovi (0.Posle instrukcije W= 0xD9 FSR = 0xC2 2.7) treba da zadrze njihovo trenutno stanje.1) Operacija: (W) .u bitove koje gasimo ide 0 ANDWF POTRB. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. Primer 1: ANDWF FSR.d Operandi: f (0 . bez obzira na mjihovo renutno stanje.AND.

CLRF f Operandi: f (0 . Primer: Pre instrukcije: FLAG_REG = 0x5A Posle instrukcije: FLAG_REG = 0x00 Z=1 4. CLRW Operandi: nema Operacija: 00h → (W) Brise sadrzaj registra W i setuje Z. 42 .127) d (0 .127) Operacija: 00h → (f) Brise sadrzaj registra 'f' i setuje Z flag. COMF f.PORTB = 00100010b 3.flag Primer: Pre instrukcije: W = 0x5A Posle instrukcije W = 0x00 Z=1 5.1) (f) → (dest) CLRW CLRF FLAG_REG Pravi komplement sadrzaja registra 'f'.d Operandi: Operacija: f (0 .

Primer: Pre instrukcije: REG1 = 0x13 Posle instrukcije REG1 = 0x13 W = 0xEC odnosno REG1 = 0b00010011 W = 0b11101100 COMF REG1. Primer: Pre instrukcije: CNT = 0x01 Z =0 Posle instrukcije CNT = 0x00 Z =1 7.1) Operacija: (f) . DECFSZ f.Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registat W. d Operandi: f (0 .127) d (0 . Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'.0 6.1 → (dest) Umanjuje zadrzaj registra 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registat W.127) d (0 .d Operandi: f (0 .1 43 . DECF f. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'.1) DECF CNT.

1 Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije CNT = CNT .1 → (dest). Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. Umesto nje se izvrsava NOP.1) (f) + 1 → (dest) Uvecava sadrzaj registra 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W.Operacija: (f) . Primer: Pre instrukcije: CNT = 0xFF INCF CNT. preskace se operacija koja neposredno sledi. preskoci ako je rezultat 0 Umanjuje sadrzaj registra 'f'.1 Ako je CNT = 0 PC = adresa DALJE Ako je CNT <> 0 PC = adresa OVDE + 1 8. d Operandi: Operacija: f (0 . Primer: OVDE GOTO DALJE DECFSZ PETLJA ------CNT.127) d (0 .1 44 . Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registat W. Instrukcija traje 2 ciklusa. Ako je rezultat 0. Operacija se koristi za uslovno granjane programa. INCF f.

1) Operacija: (f) + 1 → (dest).d Operandi: f (0 . Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Umesto nje se izvrsava NOP. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. Operacija se korist za uslovno granjane programa.Ako je rezultat 0.127) d (0 .d Operandi: f (0 .1) 45 . preskoci ako je rezultat 0 Uvecava sadrzaj registra 'f'. 1 Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije: CNT = CNT + 1 Ako je CNT = 0: PC = adresa DALJE Ako je CNT <> 0: PC = adresa OVDE + 1 10.Z=0 Posle instrukcije CNT = 0x00 Z =1 9. Primer: OVDE GOTO DALJE INCFSZ PETLJA ------CNT. INCFSZ f. IORWF f. preskace se operacija koja neposredno sledi. Instrukcija traje 2 ciklusa.127) d (0 .

Ako je 'd'= 1 rezultat ce biti smesten u taj isti registar 'f'.127) d (0 . Ostali bitovi (0. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'.d Operandi: Operacija : f (0 .0 Pre instrukcije: W = 0x91 RESULT = 0x13 Posle instrukcije: W = 0x13 RESULT = 0x93 Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 1 a da pritom ostali zadrze svoje stanje. Primer: IORWF RESULT.4.1 Pre instrukcije: W = 01001100b PORTB = 01100110b Posle instrukcije: W = 01001100b PORTB = 01110110b 11. (f) → (dest) Logicki OR sa sadrzajima reistra W i 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ovo moze da se koristi kao test sadrzaja registra jer ce status Z biti normalno opsluzen.Operacija: (W) .0 46 .1) (f) → (dest) Sadrzaj registra 'f' ce biti stavljen u odredisni registar.1.u bitove koje palimo ide 1 ANDWF POTRB. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W.5.OR.3 i 6 bit. Recimo u PORTB treba ugasiti 2.7) treba da zadrze svoje trenutno stanje. Primer: Posle instrukcije: MOVF FSR. (Na izlazu nam treba x1xx11xxb) MOWLW 01001100b . bez obzira na njihovo renutno stanje. MOVF f.

0 Operacija: Rotira sardrzaj registra u levo. d Operandi: f (0 . MOVWF f Operandi: Operacija: f (0 . NOP Operandi: Nema Operacija: Nema Kontroler jednostavno ne radi nista. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. jer ova instrukcija traje jedan masinski ciklus. Primer: Pre instrukcije: OPTION = 0xFF W = 0x4F Posle instrukcije: OPTION = 0x4F W = 0x4F 13.127) (W) → (f) Sadrzaj registra W ce biti stavljen u registar 'f'. RLF f. osim sto trosi vreme. 12.W ce imati vrednist FSR registra. i po potrebi setuje C bit u statusnom registru.127) d (0 . Primer: 14.1) NOP MOVWF OPTION. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. 47 .

d Operandi: f (0 . i po potrebi setuje C bit u statusnom registru.Primer: Pre instrukcije: RLF REG1.0 48 .127) d (0 . Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. RRF f.0 REG1 = 1110 0110 C =0 Posle instrukcije REG1 = 1110 0110 W = 1100 1100 C=1 15. Primer: Pre instrukcije: REG1 = 1110 0110 C=0 Posle instrukcije: REG1 = 1110 0110 W = 0111 0011 C =0 16.1) RRF REG1. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. d Operandi: f (0 .1) Operacija: Rotira sardrzaj registra u desno. SUBWF f.127) d (0 .

Operacija: (f) . rezultat je pozitivan Primer 2: Pre instrukcije: REG1 = 2 W=2 C=? Posle instrukcije REG1 = 0 W=2 C = 1 . Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'.1 49 .Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W.(W) → (dest) Oduzima sadrzaj registra W od sadrzaja 'f' registra i zavisno od rezultata setuje C bit u statusnom registru. rezultat je negativan SUBWF REG1. Primer 1: Pre instrukcije: REG1 = 3 W=2 C=? Posle instrukcije: REG1 = 1 W=2 C = 1 . rezultat je nula Primer 3: Pre instrukcije: REG1 = 1 W=2 C=? Posle instrukcije REG1 = FF W=2 C = 0 .

127) d (0 . (f <7:4>) → (dest <3:0>) Visi i nizi nibl u registru 'f' ce zameniti mesta. d Operandi: Operacija: f (0 .1) Operacija: (f <3:0>) → (dest <7:4>). SWAPF f.1 50 . d Operandi: f (0 .1) (W) . Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'.127) d (0 . XORWF f.17. Primer: Pre instrukcije: W = B5 RESULT = AF Posle instrukcije: W = B5 RESULT = 1A XORWF REG. Primer: Pre instrukcije: REG1 = A5 Posle instrukcije: REG1 = A5 W = 5A 18.XOR. (f) → (dest) SWAPF REG1. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'.Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W.0 Logicki ekskluzivni OR sa sadrzajima reistra W i 'f'Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W.

b Operandi: Operacija: f (0 . BSF f. Primer: Pre instrukcije: FLAG_REG = 0A Posle instrukcije FLAG_REG = 8A 21.127) b (0 . b Operandi: Operacija: f (0 .127) b (0 .19.7) 0 → (f<b>) Resetuje bit 'b' u registru 'f'. 7 51 . b Operandi: Operacija: f (0 .7) Preskoci ako je (f<b>) = 0.127) b (0 . Primer: Pre instrukcije: FLAG_REG = C7 Posle instrukcije: FLAG_REG = 47 20.7) 1 → (f<b>) BCF FLAG_REG. BSF FLAG_REG. BCF f. BTFSC f. 7 Setuje bit 'b' u registru 'f'.

instrukcija koja neposredno sledi se ne izvrsava. Primer: OVDE NIJE NASTAVI BTFSC FLAG.1 GOTO RUTINA1 --- Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije Ako je FLAG<1> = 0 PC = adresa NASTAVI Ako je FLAG<1> = 1 PC = adresa NIJE 22. Umesto nje se izvrsava NOP i u tom slucaju instrukcija traje dva ciklusa.1 GOTO RUTINA1 --- Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije: Ako je FLAG<1> = 0 PC = adresa NIJE 52 .Ako je bit 'b' setovan. BTFSS f.Ako je bit 'b' u registru 'f' nula tada ce naredna instrukcija biti preskocena. Ako je bit 'b' u registru 'f' setovan tada ce naredna instrukcija biti preskocena. Umesto nje se izvrsava NOP i u tom slucaju instrukcija traje dva ciklusa. instrukcija koja neposredno sledi se ne izvrsava. Primer: OVDE NIJE NASTAVI BTFSC FLAG.Ako je bit 'b' nula.7) Operacija: Preskoci ako je (f<b>) = 1. b Operandi: f (0 .127) b (0 .

5F 53 . (k) → (W) Sa sadrzajem registra W i osmobitnom vrednosti literala 'k' bice izvrseno logicko . Primer: ADDLW 15 Pre instrukcije: W = 10 Posle instrukcije W = 25 24. i rezultat ce biti smesten u registar W.255) (W) + k → (W) Sadrzaju registra W bice dodata osmobitna vrednost literala 'k'.Ako je FLAG<1> = 1 PC = adresa NASTAVI 23. Primer: ADDLW Pre instrukcije: W = A3 Posle instrukcije: W = 03 Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 0 a da pritom ostali zadrze svoje stanje.AND. ADDLW k Operandi: Operacija: k (0 .AND.255) Operacija: (W) . ANDLW k perandi: k (0 . i rezultat ce biti smesten u registar W.

4 i 5 bit. Ostali bitovi (0. (Na izlazu nam treba x0xx00xxb) ANDLF 10110011b . Ova instrukcija traje dva ciklusa.3. Najpre se adresa povratka (PC+1) smesta na stek.Recimo u PORTB treba ugasiti 1.2. CLRWDT Operandi: Operacija: nema 00h → WDT 0 → WDT preskaler 1 →TO 1 → PD Resetuje watchdog tajmer. 54 .6. CALL k Operandi: Operacija: k (0 . u bitove koje gasimo ide 0 Pre instrukcije: W = 11101001b Posle instrukcije: W = 10100001b 25. Primer: OVDE CALL TAMO Pre instrukcije: PC = adresa OVDE Posle instrukcije PC = adresa TAMO TOS = adresa OVDE 26.Jedanaest bitova direktne adrese smestaju se u PC<10:0> a visi bitovi PC-a se ucitavaju iz PCLATH. Takodje resetuje preskaler za WDT isetuje bitove TO' i PD'. bez obzira na njihovo renutno stanje.7) treba da zadrze svoje trenutno stanje. (PCLATH<4:3>) → (PC<12:11>) Poziv podprograma.2047) (PC) + 1 → TOS k → (PC<10:0>).

Jedanaest bitova adrese neposredno iza instrukcije bice upisano u PC<10:0>.OR. (k) → (W) Sa sadrzajem registra W i osmobitnom vrednosti literala 'k' bice izvrseno logicko . IORLW k Operandi: Operacija: k (0 . i rezultat ce biti smesten u registar W. Instrukcija traje dva ciklusa.255) (W) . Primer: GOTO TAMO Posle instrukcije PC = adresa TAMO 28.2047) k → (PC<10:0>) (PCLATH<4:3>) → (PC<12:11>) Naredba bezuslovnog skoka (granjanja). visi bitovi PC-a ce biti upisani iz PCLATCH<4:3>.OR. GOTO k Operandi: Operacija: k (0 .Primer: CLRWDT Pre instrukcije: WDT = ? Posle instrukcije WDT = 0 WDT preskaler = 0 TO' = 1 PD' = 1 27. Primer: IORLW Pre instrukcije: W = 9A 35 55 .

255) (k) → (W) Osmobitna vrednost 'k' bice smestena u registar W. Primer: RETFIE Posle instrukcije 56 . Dalji interapt je omogucen automatskim setovanjem bita GIE (Global Interapt Enable).3. Primer: MOVLW Posle instrukcije W = 5A 5A 30. MOVLW k Operandi: Operacija: k (0 .6. Ostali bitovi (0. (Na izlazu nam treba x1xx11xxb) IORLF 01001100b . RETFIE Operandi: Operacija: nema TOS → (PC) 1 → GIE Uzima se vrednost sa vrha steka (TOS) i stavlja u PC. Recimo u PORTB treba ugasiti 1. bez obzira na njihovo renutno stanje.Posle instrukcije W = BF Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 1 a da pritom ostali zadrze svoje stanje. Instrukcija traje dva ciklusa.7) treba da zadrze svoje trenutno stanje.4 i 5 bit. u bitove koje gasimo ide 1 Pre instrukcije: W = 00110110b Posle instrukcije: W = 01111110b 29.2.

PC = TOS GIE = 1 31. Instrukcija traje dva ciklusa. Primer: CALL TABELa .W sadrzi offset vrednost tabele -.Pocetak tabele RETLW k2 RETLW k3 RETLW k4 Pre instrukcije W = 04 Posle instrukcije W = k4 32.tabele TABELA ADDWF PC . Primer: RETURN Posle instrukcije PC = TOS 57 .255) k→W TOS → (PC) Registar W uzima osmobitnu vrednost literala 'k'.W sada zahtevanu ima vrednost iz -. RETURN Operandi: Operacija: nema TOS → (PC) Povratak iz podprograma. PC uzima vrednost sa vrha steka (adresa povratka) Instrukcija traje dva ciklusa. Uzima se vrednost sa vrha steka (TOS) i stavlja u PC.W = offset RETLW k1 . RETLW k Operandi: Operacija: k (0 .

SUBLW k Operandi: Operacija: k (0 . rezultat je pozitivan Pre instrukcije: W=2 C=? 58 . Setuje se bit Time-out (TO’). Watchdog Timer i njegov preskaler se resetuju i procesor ide u SLEEP mod sa zaustavljenim oscilatorom.i rezultat ce biti smesten u registar W.255) d (0 .k → (W) Od sadrzaja registra W bice oduzeta osmobitna vrednost literala 'k'. Primer: SLEEP 34.33. Primer: SUBLW 02 Pre instrukcije: W=1 C=? Posle instrukcije W=1 C = 1 .7) (W) . SLEEP Operandi: Operacija: nema 00h → WDT 0→WDT preskaler 1 → TO’ 0 → PD’ Power down bit (PD’) se resetuje.

rezultat je nula Pre instrukcije: W=3 C=? Posle instrukcije W = FF C = 0 . Primer: XORLW Pre instrukcije: W = B5 Posle instrukcije W = 1A AF 59 .XOR. (k) → (W) Sa sadrzajem registra W i osmobitnom vrednosti literala 'k' bice izvrseno logicko .255) (W) . rezultat je negativan 35.Posle instrukcije W=0 C = 1 .XOR. XORLW k Operandi: Operacija: k (0 . i rezultat ce biti smesten u registar W.

2. Njega karekterise relativna jednostavost.1. 2. Sema ovog programatora data je na slici 2. Mikrokontrolerski sistem-predstavlja srce sistema i definisano je hardverom tipicnim za aplikaciju. Kreirani program se prethodno unosi.Hardverska struktura razvojnog sistema U ovom delu je detaljno opisana hardverska struktura razvojnog sistem. Krakteristike komponenata date su u Dodatku . a zatim se program serijskom komunikacijom prenosi do programatora. Sl. relativno mala cena izrade.1 Programator Za programator je iskoriscen dobro poznati i vec provereni TAIT programator. Programator-gradivni blok koji se koristi za punjenje kreiranog programa. Nakon programiranja kontroler je sposoban da izvrsava odgovarjuci program. Na mestima gde je bilo potrebno prikazan je detaljan proracun za pojedine komponente. kako same seme tako i proces izrade (od projektovanja stampane plocice pa do samog kraja. Sema Tait programatora 60 .1. 2. Ovaj razvojni sistem mozemo grubo podeliti u dva dela: 1.2. mogucnost da radi kao „programator u kolu“ (In Circuit Serial Programmer-ICSP ) i standardne komponte koje koristi. lemjenja i testiranja). kompajlira i debagira u host-u tipa PC masina. kao i detaljan prikaz svih delova koji cine razvojni sistem.

a kada je ustanju OFF napon na pinu MCLR je 0 V. Tranzistor Q2 na slici 2. cime je obezbedjeno da napon na pinu OUT bude 13. Kolo SN 74LS07 je sestostruki bafer sa otvorenim kolektorom.2 Sema za dobijanje potrebnih napona Nacin povezivanja programatora u rezimu rada In Circuit Serial Programmer je prikazan na slici 2. Stabilizator 7805 se koristi za napajanje mikrokontrolera i dela logickih kola. Programator se povezuje preko LTP porta na host.1 mozemo uociti dva glavna dela programatora: deo za napajanje i logika koje se koristi za programiranje. Ovaj napon se generise na izlazu stabilizatora 7812 (slika 2. Kada je u stanju ON tada je napon na pinu MCLR 13 V. 61 . 2. Na hostu je instaliran softver nazvan ICPROG cijim se pokretanjem vrsi programiranje kontrolera. To znaci da imamo jednu liniju kojom se prenosi taktni signal.Na semi sa slike 2. a drugu liniju po kojoj se prenose podaci.2) koji na pinu GND ima povezane dve diode prema masi.2V . Za programiranje mikrokontrolera potreban je napon od 12V do 14V koji se dovodi na pinu MCLR. Komunikacija izmedju PC-racunara i programatora je serijska i sinhronizovana sa bitskom brzinom. Deo za napajanje se sastoji od dva linearna stabilizatora napona: LM7805 i LM7812.1 se koristi kao prekidac. dok PNP traznistor BC557 ima ulogu prekidaca napona za programiranje. dok stabilizator 7812 obezbedujuje potrebne napone za programiranje.3. Sl. Logiku programatora cini kolo SN 74LS07 i tranzistor BC557.

62 . kao i elektricne karakteristike logickog kola U3 sa slike 2.1 do D. Sastavni deo programatora je konektor. C1. na pinu MCLR potrebno je dovesti napon oko 13V. Pin 4 ( PGD) sluzi za punjenje programa u mikrokontroler i on je povezan na pin 40 (RB7/PGD). raspored pinova na kucistu. Logicka sema.1 dati su u dodatku( slike od D. Preko pina 5 (PGC) dovode se taktni impulsi za programiranje mikrokontrolera na pinu 39 (RB6/PGC). Sa ovog konektora ne koriste se pinovi 2 i 3 jer su pinovi mikrokontrolera 11 i 32.3. Povezivanje programatora Elementi sa sl.2. izgled i fizicke dimenzije kucista. Otpornici R2 i R3 sluze da ogranice struju programiranja. vidi sliku 2.3. D1 se koriste da se obezbedi reset mikrokontrolera.Sl. tablica istinitosti. respektivno. Ovaj uslov je ostvaren inverznom polarizacijom diode D2.2.3. Za vreme programiranja. R1.7 ). kao i 12 i 31 direktno povezani na napon napajanja od 5 V ( VDD) i zajednicki kraj (VSS).

2 Modifikovani Tait programator Na slici (sl.5. RB4. Srce ovog bloka je integrisano kolo MAX232. LED mreza za indikaciju stanja pinova sastoji se od LED dioda vezanih na pojedinim pinovima.4. RB1.2.3 Mikrokontrolerski sistem Na slici (sl. Mrezu tastera cine sest tastera vezanih za pinove porta B (RB0. Programator se vezuje za PC masinu pomocu 25pinskog kapla na LTP port.2. Modifikovani Tait programator 2. RB3.) prikazan je deo seme reazvojnog sistema koji sluzi za programiranje mikrokontrolera (deo TAIT programatora) i nacin povezivanja sa ostalim delovima sistema. RB5). Kolo za reset ima ulogu da resetuje mikrokontroler ako je to potrebno.2. LCD modul se sastji od LCD-a baziranog na cip-setu HD44780. Kada je neki od pinova na visokom nivou (5 V) svetlece dioda koja je vezana sa njim.) prikazana je blok sema razvojnog sistema.2. koje ima ulogu da obezbedi potrebne naponske nivo za serijsku komunikaciju. Za komunikaciju sistema sa PC masinom iskoricen je blok MAX232. Sl. Sasravni deo razvojnog sistema je i programator. RB2.4. Blok za serijsku komunikaciju se pomocu 9-pinskog kabla 63 . Oscilator koriscen u konkretnom slucaju je kvarcni rezonator frekfencije oscilovanja 4MHz. Radi se o TAIT programatoru o kome je bilo reci u prethodnom odeljku.

na +5V.6. Sa ciljem da se ogranici struja kontakata prekidaca svaki od tastera povezan je preko otpornika Rx. Pritisak tastature registruje se promenom stanja na bilo kom ulazu porta B.4 Tasteri Mikroprekidaci. Sl. od RB0 do RB5. Na slici (sl.5. Pinovi RB6 i RB7 su iskorisceni za programiranje.. Kada taster nije pritisnut ulazni pin porta B.2. prikazani na slici 2.... D1 je sotki dioda i ima ulogu za vreme programiranja.T7...) skiciran je nacin povezivanja tastera sa mikrokontrolerom.. je na logickoj jedinici. U konkretnoj realizaciji tasteri su povezani na deo porta B. pa time ne postoji potreba za programskim testiranjem rada tastature.6 se koriste za realizaciju tastature.5.2. na taj nacin sto se po automatizmu generise zahtev za prekid. Blok sema razvojnog sistema 2.x=1.vezuje sa COM port PC masine. x=1... a kad se pritisne na logickoj nuli.7. 64 . T1. RBx.

na osnovu kataloskih podataka. Iz kataloskih podataka (koji su dati u Dodatku slika D. mehanicke i opticke karakteristike dioda. Ova vrednost je uzeta da bi smanjili potrosnju sistema. cija se vrednost odredjuje na sledeci nacin. iznosi 10mA. Sve diode su precnika 3mm i difuznog su tipa. Za svaki port na cijem je izlazu vezana LED koriscena je posebna boja diode. Tako da na deo PORTA (od RA1 do RA6) su vezane crvene LED.6. 65 . R.6.13 ) vidi se da je maksimalna struja 50mA. jer u ovom slucaju kroz tastere protice struja od 1mA.) potrebno je poznavati maksimalu struju koja moze da se propusti kroz taster.otpornost otpornika vezakog izmedju 5 V napajanja i tastera Itas – maksimalna dozvoljena struja kroz taster.5 LED LED (LED-Light Emmiting Diode) koje su koriscene su crvene.Sl. U konkretnom resenju koriscen je otpornik od 4k7 sto je znatno veci od proracunatog. Ostali podaci nisu od velikog znacaja jer koristimo nizak napon napajanja. Struja LED-a. Svaka od dioda je preko odgovarajuceg otpornika povezana na +5 V. 2. za PORTE zelene i za deo PORTD (RD0 i RD1) crvene. za odgovarajuci osvetljaj.14) date su elektricne. zute i zelene boje. za deo PORTC (od RC0 do RC5) zute. Nacin povezivanja tastera sa mikrokontrolerom Za proracun otpornika koji se vezuju izmedju napona napajanja i tastera (slika 2. Kao sto se vidi iz proracuna otpornik treba da je veci od 100Ω. U Dodatku (slika D.2. Otpornici se proracunavaju na sledeci nacin: R≥ VDD 5V = = 100 Ω Itas 50mA Gde je: VDD – napon napajanja.

Nacin povezivanja LED dioda na drugim portovima je identican.7V = = 330Ω If 10mA Gde su: VDD – napon napajanja Uf – napon na diodi If . jer tacna vrednost ne postoji u E24 nizu. Na slici 2.2.1. Sl.1V = = 290Ω If 10mA Gde su: VDD – napon napajanja Uf – napon na diodi If .2. prikazan je nacin povezivanja LED-a na portu C.a)Proracun za crvene LED: Rr = VDD .struja kroz diodu Uzimamo vrednost za otpornik 270Ω.Uf 5V .struja kroz diodu Uzimamo proracunatu vrednost za otpornost. b)Proracun za zelene LED: VDD .7.1V = = 290Ω Rg = If 10mA Gde su: VDD – napon napajanja Uf – napon na diodi If .struja kroz diodu Uzimamo vrednost za otpornik 270Ω. c)Proracun za zute LED: Ry = VDD .Uf 5V .2.Uf 5V . jer tacna vrednost ne postoji u E24 nizu. je postoji u nizu E24.7. Nacin povezivanja LED za port C 66 .

Sl 2.8). a napon od 5 V za napajanje logike. Povezivanje MAX232 saistemom 2.8. Podaci od PC masine ka razvojnom sistemu se vode preko drajverskog stepena koji povezuje pinove 11 i 14 (T1IN i T1OUT-slika 2. 67 . Veza razvojnog sistema sa PCijem je dupleks tipa. U Dodatku (slike D.6 Max232 MAX232 se koristi za povezivanje razvojnog sistema sa racunarom po standardu RS232C.2. Stabilisani napon od 13.. Nakon toga vrsi dvostruko ispravljanje pomocu Grecovog ispravljaca (B1/80). Kolo se napaja jednostrukim naponom od 5 V.18) su dati tehnicki podaci koji se odnose na kolo MAX232. Napon napajanja od +5 V se dobija na izlazu linearnog stabilizatora 7805.19 do D. S obzirom da prenos podataka ne prati i prenos taktnih impulsa komunikacija je asinhrona serijska.9. Nestabilizovani napon od 18 V se dovodi na ulaz linijskog stabilizatora 7812. Na izlazu stabilizatora dobija se stabilisani napon od 13. Pomocu transformatora T1 mrezni napon od 220 V se transformise u AC napon amplitude 12 V. a od razvojnog sistema ka PC masini preko drajverskog stepena 12 i 13 (R1OUT i R1IN-slika 2. U Dodatku (slike D. U konkretnoj realizaciji iskorisceno je pakovanje DIP16.15 do D.21) prikazani su tehnicki detalji usmeraca i stabilizatora.2 V.7 Deo za ispravljanje i stabilizaciju napona Struktura bloka za napajanje prikazana je na slici 2.8).2 V se koristi za programiranje mikrokontrolera.

Transformator 2. U konkretnom resenju za povezivnje LCD-a koriscena su sledeca tri konektora: 68 . Iz tog razloga displeji koji su kompatibilni sa HD44780 mogu koristiti iste softverske rutine.8 Deo za analogno-digitalnu konverziju U konkretnoj realizaciji izvrseno je samo prosledjivanje naponskih nivoa sa spoljneg ulaza na pin RA0. 2.9. Na njegovim izlazima imamo napone od 13 i 5V (VDD). Transformator bi trebalo da je dimenzionisan za snagu od nekih 6VA. Usmeracki deo razvojnog sistema Na slici (sl.10. mada moze da se iskoristi i transformator od 15V.2.) je prikazan usmeracki deo razvojnog sistema. kao i razne specijalne znake.Sl.9. Transformator je postavljen na drugoj plocici radi povecanja sigurnosti. ali najveci procenat se bazira na istom cip-setu tipa Hitachi HD44780. Preporucljivo je da se koristi transformator od 12V na sekundaru. Sl.2. 2. Postoje razliciti tipovi alfanumerickih LCD displeja.Povezivanje je ostvareno preko pina konektora J5. bez obzira na tip ili proizvidjaca.9 Deo za povezivanje LCD-a Siroku primenu u savremenim mikrokontrolerskim sistemima postigli su LCD displeji koji pored prikaza numerickih karaktera imaju u sebi implementiran ceo ASCII alfabet.

11. Pristup displeju radi upisa karaktera ostvaruje se preko 14-to pinskog konektora.11. LCD_DATA1.1. Regulacija osvetljaja LCD displeja ostvarena je preko potenciometra R24 nominalne vrednosti 10k. konektor za prenos podtaka. LCD_DATA. 3. konektor kojim se predaju komande LCD-u.: Sl. paralelnim pristupom 8-mo bitnog podatkana nozicama od D7 do D14 (vidi sliku 2. 2. za regulaciju osvetljaja prikazan je na slici na slici sl. Nacin povezivanja LCD displeja na napajanje i interfejsa.12 i 2. LCD_NAP. Svaki karakter moze da prikaze maksimalno 7x9 osnovnih elemenata. konekor za napajanje.2. LCD displej je instaliran na gornjrm desnom uglu osnovne ploce. Povezivanje LCD displeja na napajanje i interfejsa za regulaciju osvetljaja LCD displej je formata 2x16 karaktera.2.13). 69 . Format prikaza karaktera je programabilan i definise se na pocetku prikaza informacije u redu.

13. Fizicki izgled organizacije prikaza LCD-a i adresne organizacije memorije za prikaz Funkcija i namena svakog od pina na konektoru LCD displeja je definisana na slici 2. Sa mikrokontrolerom LCD displej komunicira preko sledece dve magistrale: 70 . Sl.13.2.2. Raspored i funkcije pinova konektora LCD-a Ukazacemo sada na princip rada LCD displeja.Sl.12.

Sl. je pikazno povezivanje LCD-a sa PIC16F877A u 4-bitnom rezimu komuniciranja. a za upravljanje radom displeja pinovi RD2 i RD3. a nevidljivo 24. Dvoredni smart LCD U cilju ustede broja pinova kojim se LCD displej povezuje na mikrokontroler projektanti cesto koriste cetvorobitni rezim rada komuniciranja. U svakoj lokaciji se memorise po jedan karakter. Na slici 2. Upisom u DDRAM podaci se prikazuju na ekranu LCD-a. To znaci da je moguce ostvariti horizontalno pomeranje informacija u toku prikaza.2. D0 do D7.12. Signalom RS definise se kom se registru vrsi pristup. Internu memoriju LCD displeja koja se koristi za prikaz karaktera cine dva reda od po 40 lokacija(vidi sliku 2. Na slici 2. realizuje se sa 7 linija. a ukupno je vidljivo 16 karaktera. 71 . CGRAM prikazuje karaktere na displeju u matricno tackastoj formi. Signal R\W definise operaciju citanja ili upisa (R\W=1 obavlja se operacija citanja. tako da se mogu prikazati forme karaktera kreiranih po zelji korisnika.14. Ako se LCD koristi samo za prikaz poruka. Na ovaj nacin umesto da se povezivanje ostvari sa 11. pri cemu se pocetna adresa prikaza definise komandom za prikaz u fazi inicijalizacije. umesto da se vrsi istovremeni prenos svih osam bitova karaktera prenos se ostvaruje na nivou niblova.• • dvosmerne magistrala za podatke. preko ovih linija mikrokontroler moze da upisuje u ili cita podatke iz LCD displeja jednosmerne upravljacke magistrale – cine je linije RS.14). Signal E kada je aktivan (E=1) dozvoljava rad displeja. R\W i E. a kada je RS=0 pristupa se komandnom registru. pin RW se može povezati na masu i broj potrebnih pinova je tako smanjen na 6. U konkretnoj realizaciji koriscen je PORT D i to tako da su za prenos podataka iskorisceni pinovi od RD4 do RD7. Naime. u suprotnom je upis). Treba pri ovome naglasiti da se cetvorobitni rezim komuniciranja definise odgovarajucom komandom u fazi inicijalizacije. prikazane su adrese vidljivih lokacija na LCD displeju. Sadrzaj CGRAM-a je moguce softverski menjati. kada je RS =1 registrima za podatke nazvanih DDRAM-a (Display Data Ram) i CGRAM-a (Character Generator Ram). i to tako sto se prvo prenosi MS a nakon toga LS nibl.15.

Sl. Sl. pa kao takva podrzava odredjeni skup komandi.2.15. Tabela instrukcija LCD-a 72 .2. Nacin povezivanja LCD-a i mikrokontrolera LCD displej je programibilna periferija. Spisak komandi i funkcije koje obavljaju te komande prikazan je na slici 2.16.16.

10 Povezivanje kola za reset i oscilatora Strukturu kola za reset cine pasivni elementi R1 i C1 cija je vremenska konstanta tako izabrana da obezbedi korektni start programa nakon ukljucenja sistema na napajanje.18 do 2.2. koje se odnosi na povezivanje kristalnog oscilatora.11 Fizicki izgled stampanih plocica Na slikama 2. Sl. Uloga tastera T1 je da obezbedi manuelni reset za slucaj da mikrokontroler iz odredjenih razloga blokira rad u toku izvrsenja programa. da ne dodje do nezeljenog resetovanja mikokontrolera usled postojanja VF smetnji na vodovima za napajanje. tj.17. U konkretnom resenju.17. Frekvencija oscilatora je 4 MHz. postovane su preporuke firme Microchip.2. 73 . Nacin povezivanja mikrokontrolera Kondezator C1 ima ulogu da filtrira napon na pinu MCLR za vreme rada kontrolera. 2.24 prikazan je oblik stampanih plocica razvojnog sistema projektovanih u programskom paketu '' Protel 99SE'' . Nacin povezovanja kola oscilatora je prikazan na slici 2.

19.2. Izgled stampane plocice sa raspodelom elemenata-pogled odozgo Sl.Sl.2.18. . Izgled stampane plocice sa raspodelom elemenata-pogled odozgo 74 .

Izgled stampane plocice napajanja sa raspodelom veza-pogled odozgo 2.Sl.20.1: Spisak komponenata Oznaka komponente Naziv komponente R1 Otpornik 1/4W R2 Otpornik 1/4W R3 Otpornik 1/4W R4 Otpornik 1/4W R5 Otpornik 1/4W R6 Otpornik 1/4W R7 Otpornik 1/4W R8 Otpornik 1/4W R9 Otpornik 1/4W R10 Otpornik 1/4W R11 Otpornik 1/4W Vrednost komponente 4k7 4k7 4k7 4k7 4k7 4k7 4k7 270Ω 270Ω 270Ω 270Ω 75 . .1 Tabela 2.2.12 Tabelarni prikaz komponenata sa vrednostima koriscenih pri realizaciji razvojnog sistema Spisak ugradjenih elemenata koriscenih u razvojnom sistemu dat je u tabeli 2.

R12 R13 R14 R15 R16 R17 R18 R19 R20 R21 R22 R23 R24 R25 R26 R27 R28 R29 R30 C1 C2 C3 C4 C5 C6 C7 C8 C9 C10 D1 D2 D3 D4 D5 D6 D7 D8 D9 D10 Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Potenciometar Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Otpornik 1/4W Blok kondenzator Keramicki kondenzator Keramicki kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator Elektrolitski kondenzator LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm 270Ω 270Ω 270Ω 270Ω 270Ω 330Ω 330Ω 330Ω 330Ω 330Ω 330Ω 330Ω 10k 1k 1k 1k 10k 10k 100k 100nF 27pF 27pF 10μF 10μF 10μF 10μF 470μF 100μF 100μF Zuta Zuta Zuta Crvena Crvena Zelena Zelena Zelena Zelena Zelena 76 .

D11 D12 D13 D14 D15 D16 D17 D18 D19 D20 D21 D22 Q1 Q2 Q3 Q4 J3 J4 J6 J7 J11 TS OSC T1 T2 T3 T4 T5 T6 T7 LCD Kabl Kabl Kabl LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm LED 3mm Dioda GREC L7812CV TS7805 Dioda Dioda Mikrokontroler MAX232 PNP Tranzistor TTL Bafer D9 PCB Konektor Konektor D25 PCB Konektor Muska kontaktna letvica Konektor Transformator 6VA Oscilator Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Mikroprekidac Hitachi HD44780 25-pinski 1:1 9-pinski 1:1 Za Napajanje Crvena Zelena Crvena Crvena Crvena Crvena BAT42 1A 1A 1A 1N4148 1N4148 PIC16F877A BC557 SN 74LS07 Zenski Dvopinski Zenski Dvopinska 220V 220/15V 400mA 4MHz Musko/Muski Musko/Zenski - 77 .

koja se nalazi na prilozenom disku u sklopu ovog rada ( u folderu MPLAB_IDE pokrenuti aplikaciju MPLAB v6.Tech i kreirala aplikacija na programskom jeziku C.41.Prateci softver za PC i demo programi 3.41. Po pokretanju aplikacije na monitoru se generise prozor: 2.3. Pre istalacije ovog programskog paketa potrebno je istalirati MPLAB.1 Istalacija softvera Za kreiranje programa na HLL-u C koristicemo programski paket Hi-Tech. jer se kasnije Hi-Tech integrise u MPLAB programski paket. Za nastavak istalacije potreban je jednostruki klik levim tasterom na polje NEXT . Instalacija MPLAB-a pocinje pokretanjem aplikacije MPLAB v6. Koraci koje treba preuzeti da bi se instalirao paket Hi. Nakon ovoga se generise sledeci prozir: 78 .EXE). su sledeci: 1.

3. a zatim klikom na polje NEXT nastavlja se instalacija. 79 . Klikom na taster (polje) Browse bira se direktorijum gde se instalira MPLAB. Cekira se polje ''I ACCEPT'' i klikom misa na polje ''NEXT'' sledi nastavak nstalacije i generise se prikaz sledeceg oblika 4.

Bira se da li zeli precica (shortcut) na radnoj povrsini (desktop). Aplikacija nas pita da li zelimo da napravimo precicu u start meniju. 80 .5. Yes). a zatim treba kliknuti na NEXT. a zatim sledi klik na taster NEXT. 6. Odabiramo jednu od ponudjenih opcija(npr.

Potrebno je sacekati odredjeni vremenski period da se zavrsi instalacija.7. a zatim se pojavljuje prozor prikazan na sledecoj slici: 81 . Ako je korisnik spreman za instalaciju to potvrdjuje tasterom NEXT pa se dobija sledeci prozor: 8.

82 . nakon citanje poruke koja seodnosi na USB Driver Installition Please read treba kliknuti na NEXT.9. Za nastavak instalacije (posle odabira yes ili no) kliknuti na NEXT. 10.

nakon citanje poruke koja seodnosi na Driver Installition You MUST read treba kliknuti na NEXT.11. 12. nakon citanje poruke koja seodnosi na USB Driver Installition Please read treba kliknuti na CONTINUE. 83 .

84 .13. 14. nakon citanje poruke koja seodnosi na USB Driver Installition Please read treba kliknuti na CONTINUE. Pozeljno je u ovom trenutku restartovati racunar. Za kraj instalacije kliknuti na FINISH. 15.

exe). Po pokretanju aplikacije na monitoru dobijamo sledeci prozor: 2. Instalacija pocinje pokretanjem aplikacije picclite-setup koja se nalazi na prilizenom disku (u folderu Hi-Tech_PICC_v8.Nakon instalacije paketa MPLAB potrebno je instalirati programski paket Hi-Tech i integrisati ga u MPLAB. Da bi se obavila ova aktivnost potrebno je preuzeti sledece korake: 1.05_lite pokrenuti aplikaciju picclite. Klikom na NEXT nastavlja se instalacija. 85 .

4. Da bi se nastavilo sa instalacijom treba kliknuti na NEXT.3. U generisanom prozoru nude se uslovi koriscenja licenciranog softvera. 86 . Klikom na YES nastavlja se proces instalacije.

Klikom na taster (polje) Browse bira se direktorijum gde se instalira HiTech. Za nastvak istalacije potreno je kliknuti na polje NEXT 87 .5. a zatim klikom na polje NEXT nastavlja se instalacija 6.

Odgovorom na YES na generisnom prozoru izvrsice se integracija HiTech u MPLAB razvojnom okuzenju. u ovom trenutku potrebno je scekat izvesni vremenski period da se zavrsi istalacija Hi-Tech.7.. 88 . 8.

Za nastavak kliknuti na OK. 10. Kliknuti na NEXT za nastavak. 89 .9.

Klikom na ikonu MPLAB koja se nalazi na radnoj povrsini pokrece se kompajler i generise se prozor Sada je potrebno podesiti MPLAB tako da koristi Hi-Tech kompajler u procesu kompajliranja. 1. Klikom na YES zavrsavamo instalaciju Hi-Tech i po automatizmu se restaruje racunar. 90 . Klikom na Project → Project Wizard pojavice se novi prozor na monitoru. Sada je potrebno podesiti MPLAB tako da koristi Hi-Tech kompajler u procesu kompajliranja.11.

a zatim kliknuti na polje NEXT. U polju Device potrebo je odabrati PIC16F877A. 4. 3. Za natavak kliknuti na NEXT. U polju Actiive Toolsuite potrebno je odabrati opciju HI-TECH Toolsuite. 91 .2.

a zatim u polju Project Directory odabrati direktorijum gde cemo smestiti prethodno napisani kôd. 6. 92 . Kliknuti NEXT za nastavak instalacije.5. U polju Poject Name potrebno je upisat ime projekta.

pa zatim na ADD .7. Klikom na potrebni fajl. Na ovom prozoru treba odabrati folder u kojoj se nalazi napisan nas program koji zelimo da kompajliramo. stikliranjem polja ispred imena odabranog fajla i klikom na NEXT generise se prozir: 93 .

8. Klikom na FINISH zavrsavaju se potrebna podesavanja i generise se prozor: 94 .

9. 95 . dobijamo sledeci prozor. 10. ili pritiskom tastera Ctrl+F10. Nakon toga. U potprozoru koji se nalazi na sedini glavnog prozora nalazi se listing napisanog programa koji moze da se dodatno edituje ili ako je sve u redu da se pokrene proces kompajliranja. Kompajliranje se ukljucuje klikom na Projekt→Build All. ako je napisani program ispravan.

Instalacija pocinje pokretanjem aplikacije icprog (u folderu ic prog pokrenuti aplikaciju icprog. 12. a zatim kliknuti na polje OK. U slucaju da ima greske u programu kompajler ce dati detaljno obavestenje o gresci. 1. Za nastavak instalacije kliknuti OK. Nakon nekoliko upozorenja ( jer u ovom trenutku jos nije ukljucen odgovrajuci drajver) na koje treba odgovoriti sa OK generisace se prozor: 96 . Rezultat kompajliranja je HEX fajl koji se kasnije da ucitava u Ic-Prog. Potrebno je izvrsiti podesavanja kao na prilozenoj slici.11. Kada ovo zavrsimo potrebo je instalirati programski paket Ic-Prog. Nakon toga na monitoru se generise prozor: 2. 3.exe).

4. Za ukljucivanje drajver potrebno je uraditi: Odabrati settings→optionns (kao na slici) 97 .

Nakon toga se generise prozor sa pitanje da li se zeli resetovati aplikacija. 98 . Da bi ukljucili drajver. koji je potreban za rad IC-Prog pod OS XP.5. potrbno je podesiti Ic-Prog kao na prilozenoj slici. a zatim kliknuti na polje OK: 6.Potrbno je kliknuti na polje Yes.

Nakon toga se generise prozor kao na sledecoj slici: 99 . Treba sacekati da se program resetuje i potvrdno odgovoriti na postavljeno pitanje na pitanje.7. 8. Kada se program resetovao potrbno je odabrati mikrokontoler PIC16F877A. To mozemo da uradimo tako sto cemo kliknuti Settings→Device→ Microchip PIC→More→More→PIC16F877A. 9.

Sada je potrbno ucitati HEX fajl koji se dobija kompajliranjem programa. To mozeme da se uradi klikom na: File→Open File.. 100 . (kao na sledecoj slici). 11.. Nakon toga se generise prozor kao na sledecoj slici na kome je potrebno selektovati zeljeni HEX fajl i kliknuti na polje OK.10.

na monitoru ce se generisti prozor. 101 . Potrbno je na njemu podesiti tip oscilatora i fuses podesavanja. ako vec nisu programski podesena. Kada se prethodna procedura. Na njemu se moze videti hexadecimalni sadrzaj iskompajliranog programa. U nasem slucaju potrbno je samo iskljuciti fleg ''CP''.12.

13. Loadovanje se pokrece klikom na: Command→Program All (kao na prilozenoj slici): 102 . Pre pocetka loadovanja prozor bi trebalo da izgleda kao na prilozenoj slici: 14.

16. Zatim pocinje proces loadovanja i prozor izgleda kao na prilozenoj slici: 103 . Na prozoru koji ce se pojaviti treba kliknuti Yes za nastavak.15.

Napomena: Posle svakog pokretanja programa Ic-Prog potrebno je izvrsiti pocetna podesavanja.17. proram ce generisati prozor sa obavestenjem da je proces zavrsen. U slucaju da je doslo do greske program ce dati detaljne informisati o gresci. Nakon zavrsetka loadovanja. Tada je potrebno kliknuti OK. Posle toga je potrbno utvrditi gde je greska. otkloniti je i ponoviti proces loadovanja. ukoliko nije bilo greski. 18. Ako je proces loadovanja prosao uspesno preostaje samo ispitivanje programa na razvojnom sistemu. Potrebno uraditi: Settings→Hardware ( ili pritiskom na taster F3) kao na slici: 104 .

a odmah zatim cekirati polje ''Invert MCLR'' i kliknuti OK. U daljem tekstu nastojacemo da objasnimo nacim programiranja na konkretnim primerima.Nakon toga dobijamo sledeci prozor: Sada je potrebno decekirati. Programski jezik C je dosta mocan i fleksibilan jezik. Pored njih tu su i hardverska ogranicenja razvojnog sisstema. Neke osnovne napomene Razvojni sistem ima neka svoja ogranicenja koja moramo da ispostujemo prilikom programiranja mikrokontrolera. metala i prociscenog peska. Posle toga nastaviljamo sa normalnim radom. velicinu memorije za smestaj podataka. Na disku koji cemo priloziti uz ovu dokumetciju naci ce se izmedju ostalog i ti potrogrami. na ovom mestu cemo dati nekoliko mogucih softverskih resenja za nas razvojni sistem i tako kompletirati iskoristivu celinu. O ovim ogranicenjima bilo je reci u prethodnim odeljcima. a usput cemo i reci nesto o njima. Programiranje mikrokontrolera je dosta slicno standarnom programiranju.). U toku pisaanja programa bice korisceni neki standardni potprogrami koji se lako mogu naci na Internetu. itd.2 Kreiranje aplikacija na programskom jeziku C za mikrokontroler PIC16F877A Kako je mikrokontroler bez softvera samo obican komad plastike. velicinu memorije za program. tako da sada necemo da se zadrzavamo na njih. 3. Kao prvo moramo da poznajemo dovoljno dobro arhitekturu kontrolera ( registre. a to su: 105 . ali ima i neke svoje specificnosti.

a preko pinova RC6 i RC7 povezano je kolo MAX232. da generisu prekid. PORTE je ceo iskoriscen za LED indikaciju. Pinovi RB6 i RB7 iako imaju mogucnost. unsigned. tako da je vreme trajanja instukcijskog ciklusa 1us. PORTB je predvidjen kao ulazni port zbog toga sto ima mogucnost da generise prekid usled promene stanja na nekim od njegovih pinova (pinovi od RB4 do RB7). i njega je potrebo konfigurisati kao ulazni upisom komandne 0b000001 reci u registar TRISA. float. PORTD je predvidjen za povezivanje LCD displeja i LED indikaciju. 5. RD5.1 pokazuje znacenje osnovnih tipova podataka i modifikovanih tipova: Tabela 3. Za pinove RD0 i RD1 su vezane LED za indikaciju stanja.1: Tipovi podataka u programskom jeziku C Tip character integer float double Znacenje Karakter podataka Neoznaceni celi brojevi Brojevi u pokretnom zarezu Brojevi u pokretnom zarezu dvostruke preciznosti Kljucna rec char int float double 106 . Nije greska ako se inicjalizira registar TRISC na vrednost 0x00. PORTC je predvidjen za komunikaciju sistema sa racunarom i za LED indikaciju stanja na pojedinim pinovima. 3. 4. short). RD7 su iskorisceni za prenos podataka). pa je zato njih potrebno analizirati softverski (najcesce primenom Timer0). LCD modul je povezan na pinove od RD2 do RD7 ( RD2 se vezuje na RS pin displeja. a RD4. pa se zbog toga ovi pinovi moraju programski konfigurisati kao izlazni. a pinove RC0-RC5 je potrebno rucno konfiguristi kao izlazne. Konfigurise se kao izlazni TRISE={0b000}. Ovaj port se kofigurise upisom komandne reci 0x3f u registar TRISB. kao sto smo vec rekli. 3. double) i cetiri modifikovana tipa podataka(signed. void. respektivno. integer. RD3 vezuje se za E pin. RD6. long. Tabela 3. nismo ih iskoristili kao ulazne nego su ostali slobodni (koriste se u procesu programiranja). pinovi RA1. Za pobudu oscilatora koriscen je kvarcni oscilator od 4MHz. Pinovi RC0-RC5 su povezani na LED diode. Pinovi od RB0 do RB3 nemaju ovu mogucnost. RA0 je predvidjen kao ulaz za analogno-digitalnu konverziju.1. 2.RA5 su povezani na LED.3 Tipovi podataka C programski jezik podrzava pet osnovnih tipova podataka (character. a zatim aktivira modul za komunikaciju sa racunarom. Aktiviranjem USART modula po programskom automatizmu pinovi RC6 i RC7 se konfigurisu ka RxD i TxD. Ovaj port se konfigurise kao izlazni TRISD={0x00}. kod PORTA . Ova mogucnost se pokazala kao veoma korisna pri analizi tastera pa smo se zbog toga opredelili da to iskoristimo.

Tabela 3.4E-38 do 3. 107 . Kada se javi prekid. PIC hardver sledi fiksni model ponasanja prikazan na slici 3.4 Prekidi Prekidi mogu se inicirati od strane velikog broja razlicitih internih ili eksternih izvora u odnosu na PICmicroMCU.4E+38 3.2 prikazuje moguci opseg vrednosti za sve kombinacije osnovnih tipova podataka i modifikatora Tabela 3. Ovaj opseg se moze menjati u zavisnosti od koriscenog modifikatora.2: Opseg vrednosti tipova podataka Tip short short int int char unsigned unsigned int signed signed int long long int signed long float Obim u bitovima 1 1 8 8 8 16 8 8 16 16 16 32 Opseg 0 ili1 0 ili 1 0 do 255 0 do 255 0 do 255 0 do 65535 -128 do 127 -128 do 127 0 do 65535 0 do 65535 -32768 do 32767 3.1.void signed unsigned long short Bez vrednosti Pozitivni ili negativni brojevi Samo pozitivni brojevi Duzi opseg broja Kraci opseg broja void signed unsigned long short Svakpm tipu podatka odgovara odredjeni opseg kod prezentacije brojeva.

U slucaju vise prekida.. pa ce za bilo kakvu dodatnu periferiju je potrebno kreirati odgovarajuce funkcije i procedure. USB. takodje sadrzi i veliki broj biblioteka za rad sa razlicitim periferijama (SPI. kao i dodatne funkcije koje implementiraju odredjene tipove algoritama za manipulaciju nad podacima kao sto su CRC8. Napomena: Obratite paznju da je C jezik ''case-sensitive'' pa nije sve jedno da li se koriste mala ili velika slova!!! Primer: ako deklarisete promenljivu unsigned char bRojAC. Za razliku od Hi-Tech kompajlera. a softver je u celini odgovornost projektanata.ali zahvaljujuci MPLAB integraciji moze se dobiti zadovoljvajuce IDE okruzenje. prvi korak je da se testira i odredi izvor prekida. LCD. Kada se desi prekid.. RTC. Pravilno je bRojAC=0.Sl.5 Primena programskog jezika C (primeri) Jedni od najpoznatijih ANSI C kompajlera koji su namenjeni Microchip PIC mikrokontrolerima su svakako Hi-Tech PICC i CCS PCW kompajleri. 108 .HI-Tech kompajler spada u profesionalne alate i namenjen je najzahtevnijim korisnicima. izazvace gresku.1 Algoritam izvrsenja programa pri nastanku prekida Hardver je u potpunost pod PICmicroMCU kontrolom. rutina za indetifikacuju izvora prekida na osnovu dodeljenog prioriteta odredjuje koji ce se prekid prvo obraditi.Biblioteke koje se isporucuju zajedno sa kompajlerima spadaju u osnovne. Baziran je na DOS aplikaciji koja se poziva iz komandne linije. CCS PCW kompajler sadrzi u sebi kompletno IDE okruzenje. Pokusaj da je koristite kao brojac=0. GLCD. CRC16. 3.). 3. upravljane radom AD konvertora itd. I2C.

2). #define PORTBIT(adr. Ovom direktivom omogucavamo da kompajler umetne u HEX datoteku i ''fuses'' podesavanja shodno potrebama programera.1).DISABLED Oscilator .XT Protect(zastiti mikrokontroler od citanja) . Primera radi. // 109 . ovo se bezbolno moze izvrsiti izmenom u samoj definiciji bez da se pretrazuje ceo kôd kako bi se izvrsile promene na svim mestima gde se taj pin upotrebljava. ukoliko na pinu PORTC.''fuses'' podesavanja __CONFIG (LVPDIS&XT&PROTECT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS). da li ce mikrokontroler biti zasticen od citanja ili ne.DISABLED Pravljenje ALIAS-a ulazno/izlaznih pinova Jako korisna mogucnost C jezika je definisanje logickih imena ulazno/izlaznim pinovima. U konkretnom primeru je podeseno sledece: Low Voltage In-Circuit Serial Programming . itd. ukoliko je iz nekog razloga potrebno u toku razvoja prebaciti neki izlazni uredjaj na neki drugi pin od planiranog. // PORTBIT(PORTC. da li ce ''watch-dog''(WDT) tajmer biti aktivan ili ne.Naime. Konkretna primena ove olaksice data je u sledecem primeru: Napomena: Ne sme se zaboraviti obavezno podesavanje smerova pinova koji se koriste u odgovarajucim TRIS registrima.bit) //pinovi static bit Taster1 static bit Taster2 static bit Taster3 ((unsigned)(&adr)*8+(bit)) @ @ @ PORTBIT(PORTC. Prva pogodnost ovakvog pristupa je sto se na ovaj nacin jednostavnije mogu pamtiti imena pinova i njihova funkcija.ENABLED Watchdog Timer(WDT) .0). bez da se preterano zalazi u analizu. Dole navedeni kôd je jasan sam po sebi i moze se usvojiti kao takav.0 imamo povezan taster. Kada se ovako izgenerisani HEX fajl ucita u program programatora (recimo u Ic-Prog ) programator ce automatski podesiti podesavanja koji tip oscilatora koristimo. je da se portabilnost ovako pisanog kôda znacajno uproscava. a druga mozda jos bitnija.ENABLED Power-up Timer(PWT) . taj pin mozemo nazvati Taster1.DISABLED In-Circuit Debugger . // PORTBIT(PORTC.

__EEPROM_DATA('v'. __EEPROM_DATA('s'. i –Zg (ukljucuje Global optimizaciju). Default vrednosti parametara).'D'.0).'6').'.2 Izgled Ic-prog-a 3.static bit static bit static bit LED0 LED1 LED2 @ @ @ PORTBIT(PORTB. // 3.'0'.'_'.7 Opcije za optimizaciju kôda pri kompajliranju Prilikom kompajliranja kôda Hi-Tech kompajler moze primeniti vise modela optimizacije. kao i smanjenje objektnog (HEX) kôda.'B'.2).'e'. Optimizacija se ukljucuje navodjenjem parametara u komandnoj liniji pri pozivu kompajlera: -0 (ukljucuje post-pass optimizaciju).'0'.'0'). Pozeljno je uvek koristiti optimizaciju. // PORTBIT(PORTB.'R'.'T'. To je najlakse izvesti uz pomoc makroa __EEPROM_DATA( ). koji su sastavni deo Hi-Tech PICC kompajlera.'C'.'1'.'2'.Ukoliko je ukljucen neki od metoda optimizacije dobija se povecanje brzine izvrsavanja kôda.'1'). __EEPROM_DATA('L'.6 Upisivanje parametra u DATA EEPROM Ponekad je jako zgodno da parametre ili info-tekst upisemo u interni DATA EEPROM mikrokontrolera vec pri samom pisanju programa (npr.1). U datom primeru u EEPROM memoriju mikrokontrolera od adrese 0 redom bice upisan ''tekst'' kao na sledecoj slici: Sl 3.'r'.'0'. // PORTBIT(PORTB. ukoliko kôd radi kako je specificirano 110 .'p'.'.'-'.'-'.'e'.

8 Program za iskljucivanje i ukljucivanje LED Svrha ovog programa je upoznavanje sa nekim osnovnim naredbama programskog jezika C. ukljuci neki pin odgovrajuceg porta ili da ukljucuje LED nekim unapred definisanim redosledom. #include<pic. Program je dosta jednostavan i lak za razumevanje. Ukljucivanje optimizacije Hi-Tech kompajlera u MPLAB razvojnom okruzenju se izvodi na sledeci nacin: u meniju Project>Build options.3... Sl 3.h> //ukljucujemo ovu bibliotrku jer se u njoj nalaze osnovne rutine koje su potrebne za vreme programiranja. U tabu PICC Compiler treba stiklirati Use alternate settings i zatim u praznom polju upisati -0 –Zg (ako vec nije bilo upisano). U primerima koji su navedeni. a ima zadatak da. obavezno je koriscenje maksimalne optimizacije kako bi generisani kôd rutine Delay bio odgovarajuceg trajanja. u zavisnosti od toga koji je taster pritisnut. potrebno je odabrati Project. Iskoriscena je mogucnost koja postoji u radu sa portom B.3 Izgled prozora na kome je ukljucena maksimalna optimizacija 3. Potrebno je uvek napisati ovu liniju!// 111 .zahtevima. Listing programa sa komentarom je prikazan na slici 3. Naime pinovi RB4 do RB7 mogu da generisu prekid ( samo ako smo prethono to omogucili konfigurisanjem odgovarajuceg flag-a) kada se desi promena stanja na odgovarajucem pinu.4. Ukljucivanje optimizacije Hi-Tech kompajlera prikazana je na slici3.. Ujedno je primenjena i softverska analiza stanja tastera koriscenjem Timer 0. Zatim se klikne na OK.

4). static bit ts3 @ PORTBIT(PORTB. k=0. 2). ako jeste onda je pretisnut neki taster vezan na nekom pinu od RB4 do RB7 pa je kontroler generisao prekid.j. 3). //podesavanje PIC-a// int i. Ovaj deo je standardan i sam po sebi diviljno jasan// void interrupt tas(void) //pocetak prekidne rutine za skeniranje tastera// { if(RBIF) //pitamo da li je RBIF=1. //resetujemo RBIF// GIE=1. static bit led2 @ PORTBIT(PORTD.c" //potprogram koji unosi kasnjenje. k=0. //pinRB5 ima simbolicko ime ts1// static bit ts2 @ PORTBIT(PORTB. } RBIF=0. j=1. static bit ts6 @ PORTBIT(PORTB. 0). static bit led1 @ PORTBIT(PORTD. //dozvoljavamo omogucene prekide// } if(T0IF) //da ji je omogucen prekid koji izaziva tajmer0// { GIE=0.// { GIE=0. bit) ((unsigned)(&adr)*8+(bit)) static bit ts1 @ PORTBIT(PORTB. static bit ts4 @ PORTBIT(PORTB. //davanje imena pojedinim pinovima. //promenjive koje koristimo u programu #define PORTBIT(adr. 112 . j=0. } if(!ts2) //da li je pin RB4 na logicku nulu.k. 5). o njemu bice reci kasnije// __CONFIG(LVPDIS&XT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS). 0). 1). 1).#include "delay. static bit ts5 @ PORTBIT(PORTB. // iskljucujemo sve prekide// if(!ts1) //da li je pin RB5 na logicku nulu. ako jeste promenjiva j dobija vtrednost 0// { i=0. ako jeste promenjiva i dobija vtrednost 0// { i=1.

113 . //podesavamo vrednost preskajlera za tajmer0// ADCON1=0b10001110. } } //zavsavamo prekidnu rutinu// void main(void) //pocetak glavnog programa// { TRISD=0x00. //definisemo PORTD kao izlazni// PORTE=0b000. //definisemo PORTA kao izlazni. j=0. //gasimo PORTA// PORTC=0x00. osim RA6 i RA7 koje stavljamo kao izlazne jer ih i ne koristimo// TRISE=0b000. led2=0. //definisemo PORTA kao digitalni. //kasnjenje od 250ms// DelayMs(250). // definisemo PORTB kao ulazni. //gasimo PORTE// PORTA=0b000000. DelayMs(250). DelayMs(250). //definisemo PORTD kao izlazni// TRISB=0x3f. //resetujemo fleg T0IF// GIE=1. //gasimo PORTD OPTION=0b00000011. //ukljucujemo datu diodu// DelayMs(250). //omogucavamo prekid koji izaziva tajmer0// RBIE=1. ako jeste promenjiva k dobija vtrednost 0// { i=0. sem pina RA0 koji je ulazni// TRISC=0x00. //omogucavamo dozvoljene prekide// while(1) //beskonacna petlja// { if(i==1) { led2=1. DelayMs(250). } T0IF=0.if(!ts3) //da li je pin RB3 na logicku nulu. //ukljucujemo svaku drugu diodu porta C// DelayMs(250). //gasimo PORTC// PORTD=0x00. //omogucavamo prekid koji izaziva promena stanja na pinovima RA4 do RA7// GIE=1. //iskljucujemo datu diodu// PORTC=0b10101010. //definisemo PORTE kao izlazni// TRISA=0b000001. k=1. osim RA0 koji je analogni ulaz// T0IE=1.

DelayMs(250). DelayMs(250). DelayMs(250). PORTC=0x00.c. } } //kraj beskonacne petlje// } //kraj programa// Sl 3. PORTA=0b000000. PORTA=0b101010. PORTA=0x00000. Potprogram "delay. DelayMs(250). DelayMs(250). } if(k==1) { PORTC=0x00.4 koriscen je bibliotecni potprogram delay.DelayMs(250). //iskljucujemo PORTC// PORTE=0b101. PORTE=0x00.h" void DelayMs(unsigned char cnt) { #if XTAL_FREQ <= 2MHZ 114 .c" #include "delay. DelayMs(250).4 Listing programa za ukljucivanje LED U programu sa slike 3. Listing potprograma je dat na slici 3. DelayMs(250). DelayMs(250). } if(j==1) { PORTC=0x00. PORTE=0b000. PORTE=0b101. DelayMs(250). DelayMs(250). On ima zadatak da unese kasnjenje u izvrsenju programa izrazeno u milisekundama. DelayMs(250).5. DelayMs(250). PORTA=0b101010. DelayMs(250).

} while(--i). } while(--cnt). #endif #if XTAL_FREQ > 2MHZ unsigned char i. pa nije podrebno dodatno komentarisati. #endif } Sl 3. } #else #define DelayUs(x) { unsigned char _dcnt. _dcnt = (x)*((XTAL_FREQ)/12MHZ).do { DelayUs(996). } while(--cnt). Promenjiva cnt je neoznacena 16-bitna vrednost.5 Listing biblioteckog potprograma delay.h.c Potprogram je dovoljno jasan. while(--_dcnt != 0) continue. U ovom potrogramu je iskoriscena bibliotecki potprogram delay.6. #ifndef DelayUs #ifndef XTAL_FREQ #define XTAL_FREQ #endif #define #define MHZ *1000 KHZ *1 4MHZ #if XTAL_FREQ >= 12MHZ #define DelayUs(x) { unsigned char _dcnt. while(--_dcnt != 0) continue. _dcnt= (x)/(12MHZ/(XTAL_FREQ))|1. do { i = 4. do { DelayUs(250). } 115 . Moze se pomenuti samo to da pri kompajliranju programa mora biti ukljucena maksimalna optimizacuja. a njegov listig prikazan je na slici 3.

'1'). #endif Sl. 'B'. 'p'. 'e'. '0'. '-'. 'r'. '1'.6 Listing biblioteckog potprograma delay. '_'. __EEPROM_DATA('s'. Pored ostalog ovde treba da se obavi konverzija dekadnog broja u niz ASCII cifara.9 Program koji upravlja radom LCD-a Ovaj program je malo slozeniji od prethodnog. DelayMs(250). 3. '0').h> #include "delay. '0'. 'T'. 'R'.'. Zadatak programa je da broji od 0 do 999 i rezultat prikaze na LCD displeju.c" __CONFIG(LVPDIS&XT&PROTECT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS) konfigurisemo PIC // __EEPROM_DATA('L'. '6'). 'C'. //upisujemo podatke u EEPROM // GLOBALNE Promenljive unsigned int brojac.c" #include "lcd. } /////////////////////////////////////////////////////// /////////////////////////// MAIN ////////////////////// 116 . '2'. #include <pic.#endif extern void DelayMs(unsigned char). void Delay_1s() // procedura koja unosi kasnjenje { // od 1 sekunde DelayMs(250). '-'. iz razloga sto LCD displej. __EEPROM_DATA('v'. 'D'. DelayMs(250). DelayMs(250). 'e'. Ovde je iskoriscen i interni EEPROM mikrokontrolera za zapis nekih informacija koje se koriste u svrhu evidencije.h 3. '. kao i svaka periferija manipulisu samo sa zapisima u ASCII formatu. '0'.

drugi red lcd_puts("Brojac:"). // iskljucujemo sve interapte lcd_init(). bit) ((unsigned)(&adr)*8+(bit)) // LCD static bit LCD_E @ PORTBIT(PORTD.com.7 koriscen je potprogram lcd. 1). // pozicioniramo se (2. 1). a dodatno je prosiren komentarom. Potprogram je preuzet sa http://www. // 117 . // ispisi na LCD-u tekst lcd_gotoxy(0. // uvecavamo brojac za 1 if(brojac > 999) brojac = 0.htsoft.h> #define LCD_DATA PORTD #define PORTBIT(adr. kol) lcd_dec2str3(brojac).c koji ima ulogu da upravlja radom LCD-a. Napomena: Ovaj potprogram moze da se upotrbi samo za LCD-ove koji su formata 2X16 karaktera i kompatibilni su sa displejom baziranim na cip-setu HD44780. #include <pic.prvi red lcd_puts("LCD Test"). brojac = 0. GIE=0.c je ugradjena rutina za konverziju decimalnog broja u niz ASCII karaktera. PORTD=0x00. // konvertujemo dekadni broj u STRING } } Sl 3. 0). // ispisi na LCD-u tekst while(1) // beskonacna petlja { Delay_1s().7 Listing programa za upravljanje LCD-om U programu sa slike 3. U potprogramu lcd. // pozicioniraj se u prvoj koloni . // Inicializacija LCD displej // resetujemo promenljivu brojac // ovde pravimo masku naseg prikaza na displej lcd_gotoxy(0. red . 3).11. // definisemo brojanje i prikaz na priblizno 1sekundu brojac++. // ogranicavamo brojac do maximalnih 999 lcd_gotoxy(10. // pozicioniraj se u prvoj koloni .void main(void) { TRISD=0x00.

DelayUs(40). LCD_STROBE(). LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | ((ins << 4) & 0xf0). LCD_E = 0 #define lcd_cursor(x) lcd_cmd(((x)&0x7F)|0x80) #define lcd_clear() lcd_cmd(0x01).DelayUs(40). LCD_STROBE(). /* posalji komandu LCD-u */ void lcd_cmd(unsigned char ins) { LCD_RS = 0. LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | ((ins << 4) & 0xf0).static bit LCD_RS @ PORTBIT(PORTD. } 118 . // podaci DelayUs(40). // COMMAND LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | (ins & 0xf0). } /* posalji podatak LCD-u */ void lcd_data(unsigned char ins) { LCD_RS = 1. DelayUs(40). DelayMs(2). LCD_STROBE(). DelayMs(2). // podaci LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | (ins & 0xf0). #define lcd_cursor_right() lcd_cmd(0x14) #define lcd_cursor_left() lcd_cmd(0x10) #define lcd_display_shift() lcd_cmd(0x1C) #define lcd_home() lcd_cmd(0x02). #define lcd_gotoxy(x. 2). #define lcd_putch(x) lcd_data(x) #define lcd_goto(x) lcd_cmd(0x80+(x)). } /* ispisi string na LCD-u */ void lcd_puts(const char * s) { while(*s) lcd_data(*s++). // // koliko * 8 // ovde definisi specijalne karaktere #define SPECIJALNI_KARAKTERI 64 //----------------------------------------------------------// Procedure za kontrolu LCD-a HD44780 16x2 //----------------------------------------------------------#define LCD_STROBE() LCD_E = 1.y) lcd_cmd(0x80+x+(0x40*y)). LCD_STROBE(). LCD_RS = 0.

2 reda. // {8 bit interfejs/i cekaj 160uS} LCD_DATA = (LCD_DATA & 0b00001111) | 0x30. if (x<1000) { y=x/100. DelayUs(160).// *----------------------------------------// * Konverzija decimalnih brojeva u string // u opsegu od 0 do 999 // *----------------------------------------*/ void lcd_dec2str3(unsigned int x) { unsigned int y. } /* inicijalizacija LCD-a */ void lcd_init() { // {8 bit interfejs/i cekaj 5ms} LCD_DATA = (LCD_DATA & 0b00001111) | 0x30. // incrementiraj poziciju. // 4bit. lcd_cmd(0x20+0x08).c 119 . // {8 bit interfejs/i cekaj 160uS} LCD_DATA = (LCD_DATA & 0b00001111) | 0x30. DelayUs(160). LCD_STROBE(). x-=(y*100). LCD_STROBE(). Cursor = Off. lcd_home(). LCD_STROBE(). // Display = On. lcd_putch(y+0x30). x-=(y*10). DelayUs(160). Blink = Off lcd_clear(). lcd_putch(y+0x30). } else lcd_puts("Err"). // {4 bit interfejs} LCD_DATA = (LCD_DATA & 0b00001111) | 0x20. } Sl 3. 5x7 lcd_cmd(0x06).8 Listing potprograma lcd. iskljuci pomeranje displeja lcd_cmd(0x0C). lcd_putch(x+0x30). LCD_STROBE(). y=x/10. DelayMs(5).

3.10 Program za komunikaciju razvojnog sistema sa racunarom Ovaj program ima za cilj da broji od 0 do 99 i da rezultat prikaze na racunaru. Program nema neku prakticnu svrhu, kao ni prethodni, vec mu je jedini cilj edukacija. Pokazuje kako se vrsi podesavanje USART modula mikrokontrolera. Brzina prenosa podataka dosta zavisi od izabranog oscilatora, o cemu je bilo reci u prethodnim odeljcima. Veoma lako moze da se promeni i da se koristi kao potprogram u nekim slozenijim programima. Komunikacija je asinhrona serijska bez koriscenja prekidnih rutina.

#include <pic.h> #include "delay.c" __CONFIG(LVPDIS&XT&PROTECT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS); // konfigurisemo PIC __EEPROM_DATA('R', 'S', '2', '3', '2', '_', '_', '_'); __EEPROM_DATA('v', 'e', 'r', '-', '1', '.', '0', '0'); __EEPROM_DATA('j', 'u', 'n', '-', '2', '0', '0', '6'); PIC_CLK 4000000 // frekvencija XTAL-a BAUD 19200 // RS232 baud rate DIVIDER ((PIC_CLK/(16UL * BAUD) -1)) // interni HIGH_SPEED 1 // interno podesavanje RS232 registara

#define #define #define proracun #define

// PROMENLJIVE unsigned char brojac; unsigned char primljeni_podatak; // PROCEDURE void Delay_1s() // procedura koja unosi kasnjenje { // od 1 sekunde DelayMs(250); DelayMs(250); DelayMs(250); DelayMs(250); } // slanje jednog karaktera void RS232_putch(unsigned char c) { while(!TXIF); //prelazi u '1' kada je prazan TXREG = c; DelayUs(60);

120

} // prijem jednog karaktera unsigned char RS232_getch() { if(RCIF) //prelazi u '1' kada je prun { RCIF = 0; return RCREG; } CREN = 0; //ukoliko je doslo do greske obrisi je CREN = 1; //enable reception return 255; // ako nema podatka primljenog } // slanje stringa void RS232_putst(register const char *str) { while((*str)!=0) { RS232_putch(*str); if (*str==13) RS232_putch(10); if (*str==10) RS232_putch(13); str++; } } // *----------------------------------------// * Konverzija decimalnih brojeva u string // u opsegu od 0..99 za RS232 komunikaciju // *----------------------------------------*/ void RS232_dec2str2(unsigned int x) { unsigned int y; if (x<100) { y=x/10;RS232_putch(y+0x30);x-=(y*10); RS232_putch(x+0x30); } else RS232_putst("Err"); } void main(void) { TRISA = 0b11111111; TRISB = 0b00000000; TRISC = 0b11111111; ADCON1 = 0b10000111; // Set up A/D as Right justified,

121

// (5 analog channels = digital inputs xxxx 011x) GIE = 0; // SERIAL PORT SETUP SPBRG = DIVIDER; BRGH = HIGH_SPEED; //data rate for sending SYNC = 0; //asynchronous SPEN = 1; //enable serial port pins CREN = 1; //enable reception SREN = 0; //no effect TXIE = 0; //disable tx interrupts RCIE = 0; //disable rx interrupts TX9 = 0; //8-bit transmission RX9 = 0; //8-bit reception TXEN = 0; //reset transmitter TXEN = 1; //enable the transmitter while(1) // beskonacna petlja { Delay_1s(); RS232_putst("Trenutno stanje brojaca je: "); RS232_dec2str2(brojac); RS232_putch(13); // ADCII znak (Return) za sledeci red if(++brojac > 99) brojac = 0; // ukoliko sa PC racunara dodje komanda R ili r resetuj brojac primljeni_podatak = RS232_getch();
if((primljeni_podatak=='R')||(primljeni_podatak == 'r')) brojac=0;

} } Sl 3.9 Listim programa za komunikaciju PC masine sa razvojnim sistemom Na slici 3.10 je dat oblik potprograma koji moze da koristi kod kreiranja nekih slozenijih programa. U njemu je sadrzana konverzija decimalnog broja u niz ASCII karaktera, kao i predaja i prijem podataka ka/iz serijskog porta.

#include <pic.h> #include „delay.c“ // slanje jednog karaktera void RS232_putch(unsigned char c) { while(!TXIF); //prelazi u ’1’ kada je prazan TXREG = c; DelayUs(60); }

122

// prijem jednog karaktera unsigned char RS232_getch() { if(RCIF) //prelazi u ’1’ kada je pun { RCIF = 0; return RCREG; } CREN = 0; //ukoliko je doslo do greske obrisi je CREN = 1; //enable reception return 255; // ako nema podatka primljenog } // slanje stringa void RS232_putst(register const char *str) { while((*str)!=0) { RS232_putch(*str); if (*str==13) RS232_putch(10); //prelaz u novi red if (*str==10) RS232_putch(13); //vrati se na pocetak reda str++; } } // *----------------------------------------// * Konverzija decimalnih brojeva u string // u opsegu od 0..99 za RS232 komunikaciju // *----------------------------------------*/ void RS232_dec2str2(unsigned int x) { unsigned int y; if (x<100) { y=x/10;RS232_putch(y+0x30);x-=(y*10); RS232_putch(x+0x30); } else RS232_putst(„Err“); } Sl 3.10 Listing potprograma za komunikaciju razvojnog sistema sa PC masinom S obzirom da je u predlogu ostvaruje serijska komunikacija izmedju mikrokontrolera i PC masine, potrebno je da na PC racunaru postoji neki terminal program koji podrzava ovaj tip komunikacije. Jedan tipican usluzni program ovog tipa je ''Terminal_v1.9b'', koji je zapisan na prilozenom disku (u folderu RS232_Terminal pokrenuti aplikaciju Terminal_v1.9b.exe). Pre pocetka komunikacije neophodno je definisati parametre serijskog prenos podataka (bitska brzina, broj bitova po karakteru, parnost, broj stop bitova, tip handshake, kao i

123

a u prozoru terminala bi trebao da se pojavi rezultat izvrsenja programa. 124 . Ukoliko je sve u redu i COM port uspesno inicijalizovan potrebno je kliknuti na dugme [Connect].komunikacioni port po se predaju i primaju podaci).

U drugom delu opisana je hardverska struktura sistema zasnonovana na mikrokontroleru PIC16F877A. S postovanjem: Branislav Dimitrijevic. Slobodan Aleksic. To je bila i tema prvog poglavlja ovog rada. gde smo slikovito opisali kako se i kojim redosledom softver instalira i listing samih programa koje smo dali i time kompletirali razvojni sistem. Pre svega ''PIC16F87X Data Sheet'' iz koje smo koristili detalje koji se odnose na tehnicke karateristike mikrokontrolera. Od velike koristi nam je bila literatura koju smo uspeli da nadjemo surfujuci po Internetu. U trecem delu smo integrisali potreban softver za punjenje programa u mikrokontroler.Zakljucak Kao i realizacija prakticnog dela naseg zadatka. nimalo nije bilo jednostavno opistai citav razvojni sistem i objasniti sve njegove delove. Moramo pomenuti nekoliko skripti i diplomskih radova koji su na Internetu postavile nase kolege i njihovi nastavnici sa tehnickih fakulteta bivse Jugoslavije.. Ivan Antic 125 .

1 Logicka sema i funkcionalna tabela logickog kola 74ls07 Ovo kolo se pakuje u 14-pinsko DIP pakovanje kao na slici.D. Naponi napajanja se dovode na nozice 14 i 7. a ostali pinovi sluze kao ulazni i izlazni pinovi pojedinih kola unutar cipa.2 Raspored pinova na kucistu logickog kola 74LS07 (pogled odozgo) 126 . Sl D.Dodatak 1 Sl.

D.Sl.5 Elektricne karakteristike logickog kola 74ls07 (napon napajanja.potrosnja struje i radna temperatura kola) 127 .nivoi.3 Logicka sema bafera Sl.D.4 Vreme uspona i vreme opadanja logickih nivoa Sl.D.

D.7 Fizicke dimenzije logickog kola 74ls07 128 .6 Elektricne osobine logickog kola 74ls07 (strujna i naponska ogranicenja) Sl.D.Sl.

9 Naponska.temperaturna i ogranicenja snage tranzistora BC557 129 .8 Raspored nozica tranzistora BC557 Sl. fizicke dimenzije i elektricne karakteristike tranzistora BC557 date su na slikama od D8 do D12. Sl.D.strujna . izgled kucista.D.Raspred nozica.

D.11 Zavisnost parametra hfe od struje kolektora 130 .Sl.10 Elektricne karakteristike tranzistora BC557 Sl.D.

D.Sl.12 Fizicke dimenzije tranzistora BC557 131 .

D.Na slici (sl.D.13 Tehnicki podaci i izgled tastera 132 .13) prikazan je njihov izgled i njihovi tehnicki podaci: Sl.

14 Tehnicki parametri i fizicki izgled koriscenih dioda Sl.Sl.D.15 Propagaciono vreme pri slanju i prijemu za MAX232 133 .D.

D.17 Elektricne karakteristike MAX232 134 .16 Logicka sema i fizicki izgled MAX232 Sl.Sl.D.

D.19 Parametri usmeraca 135 .18 Elektricne karakteristike maks 232 Sl.D.Sl.

D.Sl.D.21 Fizicki izgled stabilizatora 136 .20 Fizicki izgled usmeraca Sl.

Dodatak 2 Fizicki izgled razvojnog sistema 137 .

Elektronski fakultet u Nisu je upisao 2002. Interesovanja: Primena mikroracunara u kolima sa pokretnim LED displejom. rodjen 04. gde je zavrsio osnovnu skolu i gimnaziju. godine na Elektronskom fakultetu u Nisu. Aleksic. kablovska televizija.1983.Branislav R. Intresovanja: Mikroracunarski sistemi. 138 . projektovanje telekomunikacionih sistema. godine u Vranju. godine Elektronski fakultet u Nisu. Dimitrijevic. satelitske kimunikacije. rodjen 21. smer za telekomunikacije. Studije upisao 2001. godine u Surdulici. Interesovanja: mikroprocesorki i mikrokontrolerski sistemi. na kome i danas uspesno studira.05... rodjen 05. obrada i digitalni prenos analognih signala. Antic. U istom mestu zavrsio je srednju tehnicku skolu na smeru automatika. smer telekomunikacije. U toku studiranja izradio je par projekata medju kojima je i ovaj. Upisuje 2002.. Slobodan P. Student je pete godine.godine na smeru telekomunikacije. projektovanje telekomunikacionih sistema… Ivan S. mobilne telekomunikacije. 1982. Osnovnu skolu i Gimnaziju zavrsio u rodnom gradu.02. 05. web programiranje.1983. elektroakustika. godine u Prokuplju..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful