FRANSIS BEKON ESEJI saveti politiki i moralni NOVA ATLANTIDA APOFTEGME Urednik RADONJA VESOVIC Omot UUBICA TOSKOVIC

O DELU PRANSIS BBKON 2ivoI Ruen u Lundonu 22. januara 1561 Slmlcnl u Kembridu 573 Advokat 582 Poslanik Donjeg doma 1584 Lord kancelar 161S Baron od Vcrulama1618 Vikont od ScntAlbana 1621 Osuen u Gornjern domu 1621 Umro 9. aprila 1626 Dela Eseii. 1597; Vnapreenje nauka, 1605; Dt Sapientia Veterum, 1609nova Atlantida, 16141618; Novum Organum. 1620; Zivot Henrija VII, 1622; De Augntentis Scienltarum. 1623; Eseji, 1625; Svtva Svtvarum. nezavrsenu delo, prekinuto smru. Prvo izdanje Bekonovih Eseja Stampano je u Londonu 1597, a sadralo je samo ovih desel BMtel 0 tkinju iz knjiga; O razgovoru; O uljudnosti i lepom ponaSanju; O pratiocima i prijateljima; O moliteljima; O izdacima; 0 uvanju zdravlja; O asti i uglcdu; O stranarenju; i 0 poslovanju. Ve sledee godine delo jc bilo prctampano, a 1604 knjievne tvorevine budui nczaStiene pojavilo se jedno gusarsko izdanje. Drugo pisevo izdanjc je iz 1612. i ono je, pored ve objavljcnih eseja bez cseja O asti i ugledu, koji su sad bili preraeni 1 proircni, sadralo joS dvadeset i devet novih, dakle svcga trideset i osam eseja. Jo dva gusaiska izdanja pojavila su sc 1613, i jedno 1624, a jcdno izdanjc objavIjeno je u Edinburgu 1614. Trec i poslcdnjc picvo izdanje je iz 1625, i ono sadrzi dvadesct novih cseja, dok su ostali preraeni i prosircni. a njiho ukupan broj iznosi pedcset i osam. Fragment eseja O zlu glasu naen je mcu Bekonovim hartijama posle njegove smrti. Eseji su, jo za Bekonova ivota, bili prcvcdcni na italijanski, francuski i latinski jezik. Italijanski prevod, sa picva drugog izdanja, objavljen je u Londonu 1618, i prctampan je u Firenci 1619; francuski prevod objavIjen jc iste godine, 1619; tampanje latinskog prcvoda bilo je prijavljeno Knjiarskom udruJcnju 1625, ali dclo je iziSlo tek 1638. pod naslovom bermones tideles. Autoii svih ovih prevoda bili su, izglcda, Englezi, a onaj do kojega jc Bekon najvie drao lalinski radilo jc vie ljudi pod Bekonovim nadzorom, meu njima Ben Donson. pesnik i dramski pisac i prjjatclj SeJtpirov, i filozof Tomas Hobs, sekreiar Bckonov. U jednom svom pismu, 1623, Bekon veli: Zaisla, sada se najvisc Irudim da ona moja dcla, kao io su Unapreenje nauka, Henri Vll i Eseji, koje sam ranijc objavio, ponovo prcgledam i popravim, i da ih na latinski prevedu neki Ijudi koji valjano rukuju perom... Jer knjigc napisanc ovim modernim jezicima propac pre ili posle.. Bekon je latinski jcik smairao zajedniCkim jcikoni ucnih Ijudi cclog svcta, i zeleo je da njegova dcla, prcvcdena na iatinski, postanu kulturno naslcdstvo itavog coveanstva. On nije bio svestan ogromnc snagc narodnoga jezika, najbitnijeg izraza ivota i stremljenja narodnih masa, i drao je da knjige napisane na engleskom jeziku,nikad nec moei da postanu gradani sveta. Koliko su u lomc bili vidovitiji oni glumci, koji su, 1623, izdali prro izdanje celokupnih Sekspirovih dramskih dela i posve tili ga najumnijim. kao i onima koji jedva umeju da sriu, ili uitclj RiajMuiKasIcr, neSto malo stariji savremenik Bekonov, koji je u svojoj

Odbrani englcskog jezika napisao, Volim Rim. ali visc volim London; naklonjen sam lialiji, ali vie sam naklonicn F.ngleskoj; poslujcm latinski, ali oboavam cngleski! Podsticaj da svome prvom delu da oblik 1 naziv cseja Bekon je dobio od tontejija, koji je 1580. u Bordou, objavio svojc Escjc: Montcnj jc svojc delo nazvao iskrenom knjigom, pa otuda vcrovaino i naslov latinskoga prevoda Bekonovih Eseja, Sermoncs fideles. Ali dok Montenj veli da je on sam predmet svoje knjigc i da cli da bude vicn u svomc prostom. prirodnom. i svakidanjem ruhu. bcz izvetaenosti ili usiljenosti, Bekon, u Posveti II izdanja 1612. kaze da je.ta re esejj novoga postanja. ali sama stvar vrlo jc siara; jer enekine Poslanice Luciliju. ako ih dobro razmotrilc. nisu nista drugo do cseji, to jcst. rasuta razmiljanja izraena u obliku poslanica. Oluda, iako obojica esto piSu o istim stvarima na primer, o strahu, navici, prijateljstvu. starosti, knjigama, smrti, gnevu, itd. njihov je stav veoma razlian. Montcnj, doslcdan svome naclu:Ja ne pouavam; ja priam, opsiran je, prisan i neposredan, i, saoptavajui svojc poglcdc, miSljcnja i raspolozenja, otkriva itaocu svoju linost, svoju duhovnu fizionomiju, i gotov jekad bi ivco u slatkoj slobodi Prirodinih prvih zakona, da se pojavi.sasvim go, i da,da svoj nortret u prirodnoj vcliini. Bekon, pak. koji svojc eseje nazivaaypma j neprestano pouava itaoca, jezgrovit je i sael do krajnjih granica, i ozbiljan je i golovo svean. Jcdan posmntra po jave u svetu sa slanovista svog linog, subjektivnog poimanja i raspolocnja; drugi gleda na njih kao na objckivna bivanja. F.scj, k;u knjicvni ro, ailr.io ji 00 danas tu oprenost stava svojih prvih tvoraca, i prema tome da li je on izraz picvog subjcktivnog miIJcnja ili raspoloenja, ili pak predstavlja njegov.pokusaj da doc do objektivnog saznanja o nekoj istini. on jc, u prvomc sluaju, iz roda Montenjeva, u drugomc, iz Bekonova. Premda je Bokon smatrao pisanje svojih cseja razonodom od drugih studija. on je nesumnjivo bio svestan njihovc vrcdnosti, jer pisao ih je, popravljao, dopunjavao i nadgtedao njihovo prevocnjc od poelka svoga knjievnog rada pa sve do svoje smrti; a u Posvcti on izrino veli da su Eseji najcitaniji od svih njegovih radova, jer bliski su Ijudskomsrcu, i on veruje da c trajati doklc god knjige budu trajale. Oni su postali iz Bekonovc navike da svoje misli belci u knjigu, i da ovima potom dodaje druge, po istovetnosti ili srodnosti predmcta, a zatim da ih dalje dopunjava, ilustruje slikama i porcenjima, primerima iz savremenog ivota ili iz istorije, i estim navodima iz Sv. pisma ili iz dcla klasinih pisaca. Ti cscji csto su niskc maksima Ui aforizama. povczanih lankom nili zajednicke ideje i izraenih udesnom saeloscu, gde nijedna re nije suvisna; ali isto tako oni su plod raziniIjanja jcdnog dinovskog uma, i opaanja i iskustva jednog svetsko;: oveka, koji je stajao na vrhu druivenih, politikih i naunih Iestvica svoga vremena. U nekima od njih ogleda se mudrost filozofa, kao na primer u esejima: 0 istini, 0 smrti, O srei; u drugima, na primer, 0 visokom potoaju. O bunama, O sarnodravlju ogleda sc lukavosl politiara i dvoranina; ncki opet, kao oni 0 putovanju, 0 prijateljstvu, 0 uenju iz knjiga puni su razboritih 1 korisnih saveta; i najzad u ponckom cseju, kao na primcr u cscju O atcizinu, jo ivi poncka predrasuda, poneki,idol ili utvara, ije je unitenje Bekon propovedao, a kojih ni sam uvck nijc mogao da sc oslobodi. Bckonovo ime pripada istoriji nauke i filozofije, jer on jc jasnije ncgo iko prc njcga uvidco polrcbu retorme tjajika, i njegov rad u tome pravcu s pravom mu daje naziv josnivjjaerrmjrijske fjlpzrfije novoga doba. Po Marksovoj oceni, on je pravi rodonaelnik cnglcskog matcrijalizma i svake moderne okspcrimentalne naukc. Jer on jc nauci i filozofiji postavio nov oilj, praktian i koristan: slubu Ijudskome dobru: oostavio im je nove temelje: prouavanje prirodc; i dao im je nov mctod:inAikciju, osnovanu naopaaj7juismtjvanju i ekSaegmgntu; To su zaista velike 1 istori jske zasluge, i Bckon jc s pravom mogao rei da,ime i seanje oa sebe oslavlja milostivim reima drugih ljudi. stranim narodima i buducm dobu. Ali knjige u kojima je on izloio svoju filozofiju odavno su zastarele i pripadaju istoriji, a naroito one kojc je napisao na latinskom jeziku..Novum Organum i Dc Augmentis, kae Makoliesto sc pominju u razgovoru, ali malo se itaju. Te su knjige doisla proizvele ogromno dcjstvo na ljudsko miIjenje, ali onc su to uinile preko posrcdnika. One su pokretalc umove koji su pokrcnuli svet.

Njegovi Eseji, mcutim, napisani na cngleskom jeziku, postali su klasino delo engleske proze, i doneli su besmrlnost piscu koji je prezreo svoj maiernji jezik. Jer od svih dela Bckonovih jedino Eseji ive u najirem krugu italaca. koji njihove misli i aforizme navode u svakodncvnom razgoraru isto onako esto kao i Sekspirove stihove, i verovatno jc da cngleska knjicvnost nema dela koje je dalo vie posloiica ivome jeziku nego to su to uinili Bekonoi EseJL Malo je knjiga, kae H. Halam, koje se cc navode, i, 5lo nijc uvck sluaj sa takvim knjigama, moemo dodati malo ih jc takvih koje se toliko itaju. U tom pogledu Eseji StOr je na elu nae prozne knjievnosti, jer iako se kolovan ovck ne stidi da pri.na da nije proitao pisce EHzabctine cpohc, bilo bi ipak malo zazorno za onoga koji polae makar i najmanjc pravo na knjievno obrazovanje ako bi mu Bekonovi Eseji bili nepoznati. Ti Eseji, kazao jc drugi jedan uglcdan pisac i filozof, Dugald Stjuart, mogu sc za nekoliko sati proitali od poetka do kraja; pa ipak. i posle dvadeselog itanja. ovek u njima uvek nalazi ncto novo, to ranije nije opazio. A to dolazi otuda sto su Eseji jedna od onih retkih knjiga koje nisu napisane za sat ili dva dokone zabave, ncgo su napisane za sva vremena i za sve Ijude. Nova Atlantida i Apoftegme napisani su na englcskom jeziku, i oba spisa bili su objavljeni posmrtno. Nova Atlantida je posledak Mdrove Utopije, imaginarna slika jedne naune ustanove. akademije ili hrama nauke, osnovane u svrhu naunog istraivanja. Kao to je Tomas Mor. 1516, smatrao da e preporod drustva i ljudska srea u njemu uslediti tek sa drutvenom revolucijom, koja e ukinuti privatnu svojinu i svim Ijudima dati jednaka prava, tako je i Bekon, sto godina docnije, 1614. verovao da e Ijudski naprcdak, a timc blagostanje, uslediti ne samo sa reformom drutvenih odnosa vc i sa naprcfkom nauka i ustrojstvom zi vola na naunim osnovamaU istoriji engleskog renesansa. kaze S. Li. Nova Atlantida zauzima znaajno mesto. To jc, u jcdnom smislu, epilog drame. To je poslcdnje oglasenje u nastojanju renesansa da postignc savrsenstvo u Ijudskim ivotnim poslovima. Delo je, na alost, ostalo nczavrscno. Apoftegme je Bekon beleio kao zabavu ili razonodu od ozbiljnijih studija. Njegov sekretar, Roli, kae da ih je pisao po scanjune listajui nikakvu knjigu. Bekon njih naziva mucrones verborumiljatim reima. koje sluze,da se ubace u pripovedanje ili da sc,ispriaju same za se, ili, uzmete li njihovo jezgro, mogu da vam poslue kao vae vlastite. Ciccron ih je, kzfe Bckon, nazivao salinas. solane, iz kojih se moze izvaditi so, i po volji poprskati gde god se hoce. i Borivoje NEDIc ESEJI ILI SAVETI POLITICKI I MORALNI POSVETA Njegovoj milnsti, vrto plemenitom i dobrom gospodinu vojvodi od Bakingama. tordtt vclikom admiralu Engleske. OMJCNI GOSIODARV, Sulomun veti, Dubro je ime kao mirisavo ulje: i ja sam uveren da e ime vae mitosti tako osfatD potomstvu. Jcr i va potoiaj i vasa zostuga bili su uzvieni. I vi sie jyustaviti dela koja e nesutnnjivo trajati. Ja sad objavIjujem moje Eseje; a oni su, izmeu svih mojih radova, najvie biti itani; jer, izgleda, bliski SU Ijudskome srcu i poslovanju. Proirto sam ih brojetn i sadrtajem; i sad sti oni zaista novo dclu. Zato sam pomislio da e biti u skladu sa mojom tjubavtjtt i zahvatnoSu prema vavj ntilosti aku pred njih stavim vaSe itne, kako u engleskum izdanju tako i II latinskom. Jer ia zaista mistim da ttjihovo latinsko izdanje budtti na opitem jeziktt mole trajati dokle gud kttjige budu jtustojale. Moju Obnovti josvclio sam kralju; moju Istoriju Henrija VII tkoju sam sada isto taku prcvco na tatinski i dclove moje P rir odnc istorije, princu; a ove Eseje posveujem vaoj milosti, budui da sti oni najbotji rud koji satn dobrom plodnou to je Bug daruje mome pcru, i sopstvcnim trudum, mogau da donesem. Neka Bog za ruku vodi vaStt milost. VaSe tnilosti najzahvatniji i verni sluga, FR. ST. OLBAN I. O ISTINI

S I a j e i 5 l i n a? upilao je podrugljivi Pilat, a nije htco da sacka odgovor. Bez sumnje, ima Ijudikoji nalaze uivanjc u nestalnosti, a drati sc utvrdenog verovanja smatraju ropstvom, ciljajui tako na slobodu voljc u miljenju kao i u delovanju. I mada su kolc filozofa tc vrste iezle, ipak ostali su izvesni labavi duhovi u kojih ima istc ice, mada je u njih manjc krvi no Sto je bilo u Starih. Ali ono Sto ini la omiljenom nlsu samo tekoe i trud koje IJudi podnnt trqnjul ji za istinom: niti opet to sto Kaaac Istina naena ofla i ondaobuzdava ljujs,u rnisao: vec e tn pprnrina, rpaHn pokvarcna, Ijubav prcma samoj lai. Jedna od poznijih grkih kola ispituje tu stvar, i na muci je da objasni zato Ijudi vole laz i onda khda ne lau iz zadovoljstva, kao pesnici, ni iz korisloljublja, kao trgovci, vc proslo radi same lai. Ja nc znam kako je to: istina jc kao puna svctlost dana koja ne obasjava obrazine, lakrdijc i slavlja ovoga sveta ni upola tako vclianslvcno i primamljivo kao to to inc svetlosti svea. Istlna moc moda dostii cenu bisera koji po danu najboljc sija, ali ona nee nikad imati vrednost dijamanta ili rubina koji se najlepsc prcsijavaju u sarcnoj svctlosti. Mala meavina lai uvck pnvetva zadovoljstvo. pa rTTTo sumnja da kada bi sc iz Ijudskih umova povadila sva teta mnenja, laskave nade, lanc vrednosti, neobuzdana masianja, i tome slino. da bl umovi jednog broja Ijudi splasnuli i oslali jadni, puni sele, rdavog raspoloenja. neprijalni sami scbi? Jedan txl Oiaca, u velikoj strogosti, nazvao je poeziju vinuin ducmonum vino avolal. jer ona hrani uobrailju; a ipak ona je tck u senci lai. Ali la koja tvori zlo nijc ona koja tck proe kroz uin, vc je to ona koja tone u nj i nstaje u njcmu; to ie ona o kojoj smo ranijc govorili. Ali ma kako ovc slvari bilc u ljudskim unienim sudovima i strastima, ipak istina. i koja sama sebc procenjuje, uei da tcznja za islinom I 5to jc Ijubav prcma njoj sazhanje istme Sto je posedovanje njezino i verovanje u..nju 5to je uivanjc u njoj jcsle najuzvienijc dobro Ijudskc prirodc Prvo to je Bog u danima stvaranja stvorio bila je svellost ula; poslcdnja je svctlost razuma; a njegov praznini rad, otada pa zauvek, jcsic prosveivanje Ijudskog razuma pomou njcgovog boanskog duha. Prvo je dahnuo svetlosl u Uce malerije ili haosa; onda je dahnuo svetlost u licc ovekovo; i jo uvek on na dahnjuje svetlosu lica svojih izabranika. Pesnik koji je bio ukras skoli. inae nioj od drugih. odlino veli; Uzivanjc jc stajati na obali i gledati k a k o hura baca brodove po moru, uivanje je stajati pored prozora grada i gledati dole bojevc i megdane; ali nijedno uivanje ne moe se uporediti sa siajanjcmnauzviSenombreguIstine brei! jedan nenadvisen, gde je vazduh uvek ist i miran i glcdati greke i lulanja i magle i bure dole u dolini; ali pod uslovom da nas ovaj prizor ispunjava samilou a nc da nas ini naduvenim i gordim. Zacelo, raj c na zcmlji kad e Ijudski um obuzel milosrcm, kad poiva u provienju, i kad se okree na polovima istine. Da preemo od bogoslovske i mudrake istine istinama graanskim. Priznae ak i oni koji se toga ne drc, da eslito i otvoreno poslovanje ini ast Ijudskoj prirodi; i da je meavina lai slina lcguri u zlatnom tli srcbrnom novcu. koja moda ini da kovina ima veCu otpornosl, ali jc poniava. Jer ti vijugavi krivi putevi jesu putevi ZmfjCTToia msko puzi trhuhom a ne ide no gama. Ncma poroka koji oveka pokriva sramom u toMkoj meri kao kad ga uhvate da jc lazljiv i podmukao. I zato jc Monlenj, kad je ispilivao zasto je re la. lakva poruga i tako mrska optuba, lepo kazao: Ako se dobro razmisli. rei da ovck lae tsto je to i rei da je on hrabar prema Bogu a strasljivac prema ovekuy Jer lazljivac glcda u Ucc boje, a bci ipred lica ovekova. Jamano, zlo lai i neverstvo ne mogu se tee osudili no kad se kae da c biti poslednji znak za priziv SlraSnoga suda na pokolenja Ijudska; buduti je proreeno da kada Hristos dodc, on nee naci verc medu ljudima. 2. O SMRTI Liudi se plaSc smrti. fcMjjfl M de glr d du u nirak, i kao Sto prie rxlacjvaju tai uroenl ttrnh IL ccc tako isto one g cine i fcpr 7nUm razmiS ljanjc o smrti, Itao o Adamovoj kazni i prclau u drugi svet. sveto je i pobono; ali strahovanjc od smrti kao od danka koji pripada prirodi. slabodusno jc. U poOonim

razmisljanjima. meutim. ima katkada pomesane sujctc i praznoverice. CitacS u nckim monaSkim knjigama o mucnju tela da ovck treba samo da sc opomcnc bola kad mu tek vrhove prstiju pritisnu ili stegnu spravama. pa c otuda moi lako da prcdstavi kakvi su bolovi smrti, kad je celo telo gnjilo i u rapadanju; incutim, smrt mnogo puta prolazi sa manjc bola nego Sto je mucnje jednoga uda; jcr najivolniji delovi tela nisu i najosetljiviji. Zato je dobro rekao onaj Sto je govorio samo kao filozof i obian ovck, Pompa morlis magis tcrrct quam mors ipsa Praiioci.inrli plascyic BMy MM BMl1 Jauci j trzaii hczbojno licc. i uplakani prijalclji. i L:;U..U. i po..ilni obrcdi, i loinc slino. pi ikyuj smrt stranom. Vredno jc primetiti da u dui Ijudskoj ncma strasti koja bi bila tako slaba da ne bi nadjacala i pobedila strah od smrti; pa zato, kad ovek ima oko scbe toliko pratilaca koji mogu da je pobcde u boju, smrt nije tako strasan ncprijatclj. QMfc lifce nad vn..-n 1jhjY JC Brre oliiihjtf strcnii k nioi: inTToi hrli u susret: strah je prelie: stavie. citamo uajc posle samoubislva cara Otona alost najneTnijc od svih uvstava bila tolika da su mnogi. kao najverniji slcdbcnici, dobrovoljno poli u smrt iz pregolcmc tuge za svojim vladarom. Scneka joi dodajc probirako manisanjc i zasienost: Cogila quamdiu cadem fcccris; mori vcllc, non tantum fortis, aut miscr. scd ctiam fastidiosus poiesi.Covefr ie gotov da umre. iakonije ni fir. bar m jadan, sli.nn ulo Mo mu jc dologrdilo da tako ccsio I.KII istu MV.II inova. Ne manjc jc vredno priiDfr titi kako pnbliavartjc smrn tvori malo promene u plcmenilih duhova. Avgust Cezar jc umro sa pozdravom: Livia, conjugii nostri memor, vive et valc Zbogom. Llvija; doklc god iviS, ne zaboravi dane naSeg branog zivota. Tibcrije, u pretvaranju; kao Sto iacit vcli o njemu, Jam Tibcrium vires et corpus. non dissimulatio, descrcbant Tclcsna snaga ostavljala jc Tibcrija. ali njcgovo jc prctvaranjc ostajato. Vcspazijan. u Sali. sedcci na ironoScu. Ut puto Deus fio Cini mi se postajcm bog. Galba, sa izrekom: Feri. si ex re sit populi Romani Udri. ako je to za dobro rimskog naroda, ispruivSi vrat pri tom. Septimije Sevcr, sa porukom Adeste. si quid mihi rcstat agcndum Doi, brzo, ako Je ostalo za mcne joS neSto do uradim. I tako daljc. Doista, stoicl su i suviSe asti ukazivali smrti, i svojim vclikim priprcmama davali joj straniji vid. Boljc vcli onaj, qui finem vitac cxtrcmum intcr munera ponat Naturae koji smatra kraj zivota jcdnim od darova prirdc. Prirodnn je umreti. kao Sto je i biti roden; i moda je a lunur.idciKc dolazak nsvor isto Iako bojau kao 1F le tk ludc smrt. Covek koii umre na prcanom poslu sliean jc borcu koji je ranjcn dok krv u njcmu kljua i koji. za neko vremc. nc osca ranu;, ato duh kofl usrcdsreden i usmeren na ncSto dobro jsjajjtjsjara iznad svega. veruj. najumilnija pesnia jcsi, iiinc aimiltis sad otpusta slugu svojega; kad je ovek posiigao valjanc ciljeve i ocekivanja. U smrti isto tako ima i ovo: oja otvara vratnice slavi. a uguuje zavist. Extinctus amabitur idem Komc su avitlcli za ivota, bic voljen kada umrc I 3. O JEDTNSTVU V RELIGIJI t Budui da je rcligija glavna spona Ijudskoga drulva, srea je kada je i sama dobro uvrena istinskom sponom jedinstva. Verske svae i raskoli bili su zla nepoznata mnogobocima. Ra.log jc bio taj sto se religija mnogoboaca viSe sastojala u obrcdima i sveanostima negoli u nekom ucvrsenom verovanju. Jer mocS zamisliti kakva je bila njihova vcra. kad su glavni uitclji i ocevi njihove crkve bili pcsnici. Ali obeltvje istinskoga Boga jcslc da je on I j u b o m o r a n B o g; i stoga njegovo oboaviinje i religija nc irpe uplilanie sudeonika. Zato. retfi emo nekoliko rei o jedinslvu crkve; i koji su plodovi sto otuda proizlaze; koje su granicc; i koja su sredstva. Plodovi jedinstva pored toga to je ono u volji Gospodu a to je nada svc dvojaki su: jedni su za onc koji su van crkve, drugi za one koji su u njoj. Sto se tie prvih: izvesno je da su jeresi i Sizme najvee od svih sablazni; zaista, vee nego izopaenost morala. Jer kao sto su u telesnom pogledu rana ili izjedina gori nego porcmeaj u sokovima, tako je to i u duhovnom. Pa ato nisia ne zadrava Ijude toliko od crkve. i ne goni Ul iz crkve, kao razjedinjenost. Oluda, kad god se dogodi da jedan kae, Ecce in deserto Gle. on je u pustinji, a drugi Ecce in pcnetralibus Gle, on je u tajnoj kleti. M

to jcst kad neko trai Hrista u skrovitima jcrctika a drugi u spoljanjem vidu crkve, onda u Ijudskim usima trcba stalno da bruji onaj glas, Nolite cxire Nc izii. Sv. Pavle a sa osobcnosti svoga zanimanja on se narocito pobrinuo za onc koji nisu bili Tanovi crkve veli: Ako neznaboac ue. i uje vas da govorite raznim jczicima. zar on nee rei da ste Iudi?I zaista, tako je i ne boljc kad atcisti i mirjani uju tolika ncslaganja i oprcna mncnja o religiji; to njih odvraa od crkve i postavlja ih u druSvto nevaljalijeh ljudi. U ovako oz biljnoj stvari pozivati se na lako nefito lakomisleno jc, inada dobro izraava tu izopacenosl: ima jedan majstor izrugivanja koji u svomc spisku jednc tobonje knjiice navodi i ovakav naslov jcdne knjige, Moreka jerctika. Jcr zaista, svaka sckta ima svoje razliito drzanjc, ili se povlai u sc, Sto nc moze da ne izazovc porugu mirjana i pokvarenih politiara, koji su skloni da omalovae svetinje. Sto se tice ploda za onc koji su lanovi crkvc. taj jc plod mir, a on sadri bcskrajne blagoslove. On uspostavlja veru. On podstic dareiljivost. Spoljanji mir crkvc pretvara se u mir savesti. I trud oko itanja i pisanja raspra on preobraa u spise o molitvi i ugusivanju strasti. Sto sc tie granica jcdinstva, njihovo tano postavIjanjc vano je prcko svakc mcre. Izglcda da postoje dve krajnosti. Jer za izvesne rcvnosnike svaki govor o smirenju je mrzak. Je li mir, Juju:Sta je tebi do mira? hajde za mnom. Njima nije stalo do mira vc do sektastva i partije. Suprotno tomc, izvcsni Laodikcjci i mlaki Ijudi mislc da pitanja religije mogu da srcdc polovinim mcrama. pristajanjem uz obe strane, i vesto smiiljcnim izmircnjima; kao da bi htcli da budu sudije izmedu Boga i oveka. Valja sc kloniti obeju ovih krajnosti; a to e biti uinjeno ako ugovor hriscana, koji jc sam nas Spasitclj sroio. bude u dvema njegovim odredbama koje na prvi pogled izglcdaju jedna drugoj protivrcne valjano i jasno protumaen: Onaj koji nijc sa nama. protiv nas He; i opet, Onaj koji nije protiv nas, sa nama je; to jest ako pitanja osnovna, i bitna u religiji, budu tano uoccna i razlikovana ne samo od pitanja vere, nego i mncnja. zapovesti, i dobrih namera. Ovo mnogima moze izgledati stvar sitna i bcznaajna. i ve uraena. Ali kad bi se ona radila manje parlijski, bila bi ire prihvacna. 0 ovomc mogu da dam samo ovaj savet, prema svome malom uzoru. Ljudi ireba da povedu rauna da dvcma vrstama raspri nc tvorc razdor u Bozjoj crkvi. Jcdna je, kada jc pitanjc oko kojega se raspra vodi i suviSc neznatno i beznaajno. izazvano jedino protivreenjcm. Jer kao to je primelio jcdan od Olaca. H r i s t a v k aput zaista nc imaae ava, ali crkvcna odeda bejasc raznobojna; pa veli, In veste varietas sit, scissura non sil Neka bude raznovrsnosli, ali ne i podelc u odci: to su dve stvari, jcdinstvo i jednoobraznost. Drugo je. kad je pitanjc krupno oko kojcga se raspra vodi, ali se otislo u preveliku utananost i nejasnost, tako da razgovor vie prilii dovilljivosti negoli sutastvu. Covek razboril i razuman ponekad e uti kako sc ncznalicc pregone, a u sebi ce znati dobro da ti koji se tako pregonc misle jedno te isto a ipak se izmeu scbe nikad nee sloiti. Pa ako sc dogaaju takva razmimoilaenja u sudovima izmcu oveka i oveka, zar nc ireba da pomislimo da Bog gorc, koji zna ta je u srcu, vidi Lattejaki Ijudi u nekim svojUXL protivrenostima imaju na umu istu stvar, i da uslii obojicu? Prirodu lakvih raspra odlino jc prikaao sv. Pavle u upozorcnju i savetu koje je dao u poglcdu istih, Devita profanas vocum novitates, et oppositiones falsi nominis scicntiae Izbegavaj neposveCene no I.1 13 vine izraza i suproinosti lano nazvane naukeJ.judi ivore suprolnosti kojih nema i zaodevaju ih u nove utvrdene pojmove. pa umesto da smisao upravlja pojmom, pujam upravlja j Postoje isto lako dva lanu mira ili jedinstva: jedan, kada se mir osniva samu na prculnom neznanju, jer sve se boje slau u mraku; i drugi, kada je skrparcn od neposrednih priznanja suprotnosti u osnovnim takama. Jer islina i la. u takvim stvarima, jesu kao gvoc i zemlja u siopalama lika Navuhodonosorcva: nec prionuti jedan za drugoga. kao lo se gvode ne moc smijcsali s kalom. Sto sc tic srcdstava za poslizanje jedinstva: Ijudi moraju bili oprezni da u postizanju ili jaanju vcrskog jedinslva ne razluc i ne nagrdc zakone milosra i Ijudskoga drutva. Postoje dva maca mcu hriscanima, duhovni i sveiovni, i oba imaju svoju

odredenu slubu i mesto u odravanju religije. Ali ne smemo se latiti Ireeg maa, koji je Muhamedov ma, ili slian njemu; to jest ne smemo da sjrimo religiju putem ratova ili krvavim progonima, da vrsimo nasilje nad saveu Ijudskom; osim kad su u pilanju sluajevi javne sablazni, bogohuljcnja, ili splctkarenja protiv drave; jo mnogo manje da bi sc iaivali nemiri. davala podrka zaverama i bunama. stavljao ma u rukc naroda. i tome slino, a sve u cilju da se svrgne vlast, koja je od Boga. Jer da ljudi u hrianskoj rcvnosti zaborave da su ljudi, lo bi bilo isto io i razbiti prvu tablicu o drugu. Pesnik Lukrecije, kada je video in Agamemnorov, koji je bio kadar da prinese na rtvu rocnu ker, uzviknuo je: Tantum religio potuit suadcrc malorum Toliko su vclika zla ua koja je religija mogla da podstaknc Sta bi on rekao da je mogao znati za pokolj u Francuskoj ili za barutnu zaveru u Englcskoj? io bi sedam puta vei aleist i slcdbenik Epikura nego to je bio. Jer kao sto svelovni ma valja potezaii vrlo oprezno u stvarima religije, tako sc on ne sme siavljati ni u ruke prostoga puka. To treba oslaviti anabaplistima i drugim besomunicima. Bilo je veliko bogohuljenje kada je avo rekao, Izai c u u visine nad oblakci izjednaiu se s ViSnjim; ali jo jc vce bogohuljcnje stavljati obrazinu Gospodu i dati mu da kae, Sii u i bidu kao kncz imine: i Sta je to bolje, uiniti da sc slvar religije unizi do svircpih i gnusnih ubijanja vladara, pokolja naroda, i prcvrala u dravama i vladama? 1 zaista, to bi bilo dovcsti Svetuga Duha, umeslo u vidu golubijem, u obliku orlusine ili gavrana, i na brod hrianskc crkvc islai zastavu gusara i ubica. Zalo jc najnuznijc da crkva ucnjem i odlukom, vladari macm svojim, i svom naukom, hrianskom i moralnom, kao svojom Merkurovom palicom, osudc i zauvck poialju u pakao one injcnicc i innenja koja tee stvaranju nereda, kao to je to ve velikim de lom uinjeno. 21aista, medu savclima koji se udnose na rcligiju, onaj savet apostola treba istai na prvo mesto Ira hominis non implct jusiiiiam Dei Gncv ovcka ne tvori piavcdnosi Boju. I n.icajna jc, i ne nuuije olvoreno pfiznata, opaska jednog mudrog crkvenog oca: da oni koji vre piiiisak na savest Ijudsku, obino su time sumi aintercsovuni uidi svojih sopstvcnih ciljeva. 4. O OSVETI Osveta je ncka vrsta divljc pravdc; i to vie Ijudska prifopa teJTTc njoj. to visc zakon treba cla jc iskorcnjuje. Jer prvobitno zlo samo vrea zakon; aliosveta toga zla nasilno prisvaja slubu zakona. Jamano. onaj lo sc fciednauie sa svoiim neprijale jem; ali onai koji prelazi preko uvrede bolji je; jcr arka uioga. i aoiomun. uveren sam. nrastanie le viaaarska uloga. veli, glava p r i p a d a onomc koji pree preko uvrede. Ono to je bilo, proslo jc i ncopozivo; a mudri Ijudi imaju dosta posla oko stvari sadanjih i buduih; pa zato oni koji se patc oko onoga sto je prolo trae vremc. Ncma oveka froji tvori zlo radi zla; on to ini da timc pribavi scbi dobit, ili zadovoljsivo, ili east, ili tomc slino. Pa zalo onda da sc Jjutim na nekoga zaio tu visc voli scbe ncgo mene? A ako ncko ivori zlo samo zbog svojc ravenaravi, ta onda! to jc samo kao sio trn ili draa bode ili grebe zato sio nc moc drugaije. NajpodnoSljivija vrsta osvete jesle ona za koju zakon nema leka; ali onda valja se pripaziti da osvcla budc takva da ncma zakona koji je kanjiva; inae neprijatelj je jo uvek u preimustvu, i onda su dvojica protiv icdnoga. Neki. kada sc stranka zna olkuda dolazi osvcta. To je itije. Jcr zadovoljstvo kanda nc dolazi toliko od ija ozlcdc kuliko od kajanja protivnikova. Ali osvcia podlih i lukavih kukavjca jc kao strcla sto leti u mrakU. Kozmo, vojvoda florentinski, imao je jcdnu oajnu ircku protiv verolomnih i nemarnih p;ijaiclja. dr?.ei da su njihova nedela neoprostiva; Citaetc veli on da nam je nareeno da opraStamo neprijatcljfma svojim; ali nigde necte proitali da nam je naredeno da pratamo svojim p ri j a t e I j i m a. Ali ipak duh Jovov bio jc boljc uskladen: Dobro smo veh on primali od Boga, a zla zar ncemo p r i m a t i? To isto moe se, na izvcstan nain, primcniti i na nac prijatclje. Ovo jc nesumnjivo: da ovek kuji snuje osvetu kopa po vlaslitoj rani, koja bi sc inacc iccTila i zarasla. Javnc osvcte vcinom su srccnc. ruke; kao Sto je bila osvcla za smrt Cczarevu, za smrt Tcrtinaksovu, za smrt Anrija III francuskog. i za mnoge drugc. Ali ujirivatnom ivotu osvetc nisu takvc. Na protiv,

osvetoljubivc osobc ivc ivotom vcstica, -koje, Kao to su zlc, tako i skonavaju u ncsrei. 5. O ZLU UDESU t Prclcrana jc re Senckina po uzoru stoika da dobra koja pripadaju blagostanju trcba eleti, ali da se valja diviti dobrima koja pripadaju zlom udesu. Bona rerum secundarum optabilia, adversarum mirabilia. Zaista, ako su udcsa zapovest nad prirodom, ona se vcinom pojavljuju u nesrei. JoS je preteranija njegova re i suvise takva za jednog mnogoboca, Istinska je veliina imati nejakost oveka i bezbrinost Boga. Vere magnum. habcre fragitalem hominis, securitatem Dei. Ovo bi bolje dolikovalo pesniStvu, gde su preuveliavanja vie dozvoljena. I pcsnici su doista tu bili na poslu; jcr to je upravo ono sto prikazuje ona neobiena bajka starodrevnih pesnika, a koja kanda nijc bcz skrivenog smisla ve, tavie, pribliava se shvatanju hrianina: naime, da je Herkul, kada je otiao da odvce Prometeja koji predstavlja ljudsku prirodu, prebrodio u zemljanom sudu ili vru jedan veliki okcan, to divno prikazujc hriansku odlunost, gde se jcdri u krhkoj barci ploti kroz talase sveta. Ali da se mancmo visokoparnih rei i da govorimo odmcreno. Vrlina u blagostanju je odmearnpst, vrlina u ncsrei je odvanost; a ova druga je sa gldita morala vic hcrojskavrlina. Blagostanje je blagoslov Starog zavcta; nedaca je blagoslov Novog, i donosi veu blagodat i jasnije otkrovenje Boje milosti. Ali ak i u Starom zavetu, ako osluncs Davidovu harfu, ue isto toliko tubahca koliko i vcsclih popcvki; i pisaljka Svetoga Duha vie jc truda ulozila da opie stradanja Jovova negoli radosti Solomunovc. Blagostanje nijc bez mnogih strahovanja i ncprilika; a nesrea nijc bcz utehc i nade. Vidimo na vezovima i drugimenskim radovima iglom da vie godi vcdra stika na tunoj i ozbiljnoj pozadini negoli tamna i setna slika na vedroj pozadini: sudi prema tome o zadovoljstvu srca po zadovoljstvu oka. Zaista, vrlina je kao oni skupoceni miomiri, koji su najmirisniji onda kad ih sacemo ili mrvimo: jer blagostanje najbolje otkriva porok, ali nevolja naj Bolje otkriva vrlinu. O PRETVORSTVU Prctvorstvo je ncjaka vrsta razboritosti ili mudrosti; jer valja imati jak duh i jako srcc pa znati kad trcba rei istinu. i uiniti to. Stoga vcliki pretvaraoci pripadaju onoj slabijoj vrsti politiara. Tacit vcli, Livija je dobro sjcdinjavala umcnost svoga mua i prctvorstvo svo ga s i n a, pripisujui umcSnost ili politiku Avguslu. a prctvorstvo Tibcriju. Isto tako, kad Mucijan bodri Vcspazijana da sc lati oruja protiv Vilclija. on vcli. M i ne ustajemo protiv ofitrog razbora A gustova, niti protiv krajnje obazrivosti ili skrovitosli Tiberijeve. Ova svojstva. umenost ili politika i prctvorstvo ili skrovitost, doista su posebnc navikc i moi, i valja ih razlikovati. Jer ako ovek ima onu prodornost razbora i uiog darazlikuje Sta treba daiznese na videlo. ta da prikriie, i jlada prikae u jioIusvetlosU. i kome i kada a to su doista vestine dravnike i veStine ivota, kao to ih Tacit dobro naziva, njemu je navika pretvorstva smetnja i nevolja. Ali ako ovek nema te razboritosti, onda mu obino ne prcostajc drugo doli skrovitost i pretvaralatvo. Jer kad ovek nc moe da bira u pojedinostima, niti da ovc menja, onda je dobro da se dri puta koji je najoprczniji i najsigurniji uopte; onako kao to tiho stupa onaj koji ne vidi dobro. Jamano, svi najsposobniji Ijudi koji su ikad iveli bili su olvorcni i iskrcni u postupcima i uivali su dobar glas sa svojc pouzdanosti i istinoljubivosti; ali oni su bili kao dobro uvcbani konji koji dobro znaju kad valja stati ili sc okrcnuti; a u onim prilikama kada su smatrali da sluaj zaista zahtcva pretvorstvo, pa iako bi sc koristili njime, deavalo se da sa ranije rairenog mnenja o njihovoj tvrdoj veri i otvorenosti u poslovanju to ostanc gotovo neprimeceno. Ima tri stcpena ovog skrtvanja ili stavijanja koprene preko svoje linosti. Prvo. pritajcnost, uzdranost, T skrovitost: kada ovck nc daje.drjigimapriliku daopae ili zakljuc kakav je on. Drugo, pretvornost u odrenom smislu: kad ovek znacima i razlozima pokazuje da nije ono sto jcstc. I trec, pretvornost u potvrdnom smislu: kad sc ovck namcrno i izrino pretvara i glumi da jeste ono sto nije.

Sto se prvoga od ovih tie. skrovitosti: to je zaista vrlina ispovednika. I nesumnjivo, skrovit ovck uje mnoge ispovesti. Jer ko bi otvorio duu pred prolivcnim brbljivccm? Ali skrovit ovek poziva na ispovest, kao to zatvorcniji vazduh usisava onaj otvoreniji; jcr kao 5to u ispovesti otkrie nijc namcnjeno svetu, ve je za to da ovek olaka dui svojoj, tako skroviti Ijudi dolaze do saznanja mnogih stvari ove vrste; Jcr Ijudi raojje rastereuju svoju duSu nego Sto opSte o svojoj dufii. U malo rei. tajne nastaju usled skrovitosti. Scm toga da kaemo istinu golotinja je nedolina. kako telcsna tako i duhovna, a ponaanje i postupci Ijudski dobivaju ne malo ugleda ako nisu sasvim otvoreni. A priala i prolivene osobc obino su uz to tata i lakoverna stvorcnja. Jer onaj koji pria o onome to zna. pricac isto tako i o onome to ne zna, Zato postavi pravilo, da Je navjfca skrovatostj i mudra t moralna. I s tim u vezi, dobro je da lice daje dozvolu jeziku da govori. Jer crlc lica u velikoj meri odaju ovcka, i njima se viSc vcrujc nego njcgovim reima. Slo se drugoga lic, prctvornosli u odrcnom viu: ono csto sledi skrovitost iz nudc, tako da onaj koji hoe da budc skrovit, mora doneklc da bude i pretvaralac. Ljudi su i suvifie promuurni da bi dozvolili nekomc da se dri po srcdi izmcu iskrcnosti i pretvorstva, i da budc skrovit, a da pri lom nc prcvagne na jedm ili na drugu stranu. Oni c lako zaokupiti oveka pilanjima, i navcsti ga, i izmamiti iz njcga, da e on ako nc bi ncrazlono ulao morati da sc pokac sklon jcdnomc ili drugomc; ili, ako bi utao, oni ce iz njegovog utanja zakljuili koliko i iz rci. Sto se dvosmislcnosti ili zagonclnih rci lic, onc nc mogu da istraju dugo. Otuda niko nc moe dn budc skrovit a da ne dozvoli scbi neto malo prclvaralaStva, jcr ono sainjava, tako rcl, skute skrovitosti. Ali to sc trccg stepena tie, pretvorstva i lanog uvcravanja, ja drim da jc ono vie za osudu i manje razborito, osim kad su u pitanju krupne i retke stvari. I prema tomc opta navika pretvaranja a to je ovaj poslednji stepcn jcslc porok koji nastaje bilo usled uroene laljivosli ili straljivosti, ili otuda to u dui postoje neke krupnc manc pa ovck mora da se prcrui. tc se veba u prctvaranju i onda kad ovo nije potrebno, da nc bi izgubio sprctnost. Prelvorstvo prua tri velika prcimustva. Prvo. ono uspavljuje protivnika, i izncnaujc. Jer kad su namere oveka objavljcnc, onda jc lo poziv na uzbunu za sve koji su protiv njcga. Drugo, ono osigurava asno povlacnjc. Jer ako se ovek obavec izrinom izjavom, on mora da prodre ili da prizna poraz. Tree, tako se bolje upoznaje naum drugih. Jer prema onome koji je otvoren, Ijudi e se teko pokazati protivni, no pustie ga da govori, a svoju e slobodu govora pretvoriti u slobodu misli. I zato je dobra i lukava paneva poslovica. Reci la i prokljuvi istinu. Kao da ncma drugog naina sem prctvaranja da se do otkria doe. Isto tako, postoje Iri ncdostalka da bi stvar izila najcdnako. Prvo, prctvorstvoJiicaionosi sobom straSliivost, a ova u svakom poslu kvari krila i smeta da let bude usmeren pravo cilju. Drugo, ono doprinosi da ovck ide bczmalo sam svome cilju, jcr dovodi u nepriliku i zabunu mnoge koji bi inac saradivali s njirn. Tree, i najglavnije, jestc to to ono liava oveka najglavnijih orua delanja, vere i povcrenia. Najbolje jedinjenje naravi Jeste: uziVati ugledTvorena ovcka; imati naviku skrovitosti: umcti pokazati se prcma prilici da nisi ono Sto jcsi; i imati mo prctvaranja ako nema drugog leka. 7. O RODITEUIMA I DECI Radusli rudiielja su polajne, a lakve su i njihove luge i strahovanja: prvc nc mogu da iskau reima, a o drugima ne ele da govorc. Deca zaslauju trud, ali nevolju ine jo gorom. Ona povcavaju brige u ivotu, ali ublauju misao o smrti. Produenje loze raanjem zajedniko je ivotinjama; ali uspomcna, zasluga, i plcmenita dela svojstveni su oveku, I zaista, videe se da su najplemenitija dela i osnivanja potckla od Ijudi bez dece, koji su nastojali da izrazc likove svoga duha kad nisu umnuili slike svoga tcla. I tako, potomstvo najvie mari za one koji nemaju polomsiva. Oni koji su prvi osnivai svojih domova najpodatljiviji su piema svojoj deci, jer u njima gledaju ne samo nastavak svoje loze no i svoga dela; a tako su i deca i tvorevine.

Stepen Ijubavi roditclja prema pojcdinoj svojoj deci esto je nejednak, a ponckad i ncdostojan, naroito u majke; kao To Solomun vcli, Mudar je sin radost ocu svojcmu, a lud jc sin alost materi svojoj. Gdc jc kua puna dccc moc se vidcti da se jedno ili dvoje najsiarijih uvaavaju, i da jc ono najmlae maza, a da se ona u sredini tako rei zaboravljaju, a esto se pokau najbolja. Skrtost roditclja prema deci tctna je pogrck inL Dl jadnim; navikava ih da se dovijaju i sluzc lukavstvomj odvodi ih u ravo druslvo; i ini ih Vionini raskosi i rasipnistvu kad dodu do obilja. 1 zato ic naibolje kad Ijudi vaju pred decom svoj autorilct, ainc i svoju kesu. Ljudi imaju budalastu naviku i roditelji i uitelji i sluge da stvaraju i neguju takmicnjc meu braom dj.su ona ujetinjsyu. a iz loga esto proizlazi razdor kad postanu ljudi, i unosi nemir u porodice. Italijani prave malu razliku izmedu dece i sinovaca ili bliskih rodaka; podusjovom da su deca oa istoaStabIa, za njih nije vano Sto nisu plodovi njihovih tcla. I, pravo govorei, u prirodi i jcstc tako; toliko da vidamo katkada da sinovac vise lii na strica negoli na rodcnoga oca; kako se u krvi desi. Ntfka rndir.ljj Hiiy,no izaberu pozive i zanimnnia kojima ele da se niihova deca frave: jej;LJ?vna najsnvitljivija: i neka ne obraaju mnogo panje na raspoloenje svoje dece, mislci da Ce ona prionuti najboljc onomc emu su najvie sklona. jstina je da ajco je pakloppst ili uroena sposobiiual iicobiena, onda jc najboUc nc projjvjtLJOj. sc; a:i obiCno vai..vc:. Oplimum clige, SUfiV cl lacile iTIud facict consuctudo Izabgri onp o jc nnjhlj; navika Tjj:t yyinii prijiUPim Ifllii Mlaa braa su obino srcna, ali rctko ili nikad onda kad su starija HScna nasledstva. 8. O BRAKU I SAMACKOM 2TVOTU Ko ima cnu i decu dao je taocc sudbini; jer oni su prcprcka vclikim poduhvatima, bilo u dobru bilo u zlu. Zacelo, najbolja dela, i najzaslunija po zajcdnicu, proizila su od neenjenih ili bezdctnih ljudi koji su se, kako naklonou tako i imctkom, venah sa javnou i darovali jc. No ipak se moe s jakim razlogom prctpostaviti da ce sc o budunosti najvise brinuti oni koji imaju dccc, zato 5to znaju da joj moraju predati svoje najdrae zaloge. Ima Ijudi koji, iako ive samakim ivotom, misao o sebi okonavaju sa svojim trajanjem i ravnoduSni su prema tome da li e sc uspomena na njih sauvati u budunosti. StaviSe, ima nekih koji enu i decu smatraju kao raune koje valja podmiriti. Jo gore, ima budalastih, gramzivih bogataa koji se gorde time to nemaju dece, da bi Ijudi mogli pomisliti da su jjo bogaliji ncgo to jesu. Jer moda su uli nekoga da kae, Taj i taj je veltki gazda, a drugi da na to doda, Jest, ali on mora da se stara o mnogoj deci, kao da bi se timc njegovo bogatstvo umanjilo. Ali najei uzrok samakog ivota jeste clja za slobodom, narocito u nckih samozadovoljnih i luckastih Ijudi koji toliko oscaju svako sputavanje da bczmalo smatraju svoje opasae i podveze za okove i negve. Neenjeni ljudi najbolji su prijatelji, najbolji gospodari, i najbolje sluge; li ne uvek i najbclji podanici; jer ont su lagani da uteknu; i bezmalo svi begunci toga su stanja. Samaki ivot prilii svetenicima; jcr milosr. e jedva pokropiti tle onde gde mora najpre da napuni vir. Za sudiie i sudske inovnike svejedno je da li su oenjeni ili nisu; jer ako bi bili lako povodljivi ili podmitljivi, imaete slugu pct puta gorcg nego enu. Sto se vojnik.a tic, vidim da vojskovoe u svojim savetima obino podseaju svoje Ijude na njihovc ene i decu; i mislim da prcziranjc braka kod Turaka ini njihovog prostog vojnika jo gorim. Zaista, cna i deca ine Ijude pitomijim u ncku ruku; a ncocnjcni Ijudi, makar bili mnogo puta darcljiviji, jcr su im srcdstva manje iscrpcna, svirepiji su i tvra srca dobri da stanu strogi inkvizitori, jer njihovo sc ncno oseanje tako esto ne izaziva. Ljudi ozbiijnc naravi, rukovoeni navikom, pa prcma tome postojani, obino su dobri muzevi; kao 5to sc vcli za Ulisa, vetelum suam praetulit immortalitati prctpostavio je svoju staru cnu bcsmrtnosti. Cestitc su ene esto ohoie i jogunastc. drei se isuvi5e visoko zbog svoje cstitosti. Jcdna od najboljih zaloga kako cslitosti tako i posluSnosti enc jeste ako ona smatra da je njen mu pamctan; a onai to nee nikad pomisliti ako vidi da je on ljubomoranSuprugc su mladim Ijudima ljubavnice; diuLovi kad post;-nu srcdovcni; i dadilje utj:osti. Tako da ovek ima razloga da se cni kad god hoe. A ipak bio jc smatran za mudraca onaj koji jc na pitanje, kad covck trcba da se cni, odgovorio.

Mlad ovek jo e, a JJa1ijiniiknrrf Cesto se vidi da raTt muevi Ifitaju vrlo dobre ene; da li to dolazi otuda 5to tako skae cena muevljevoj dobroti kada je ukac; ili se pak enc dic svojom strpljivpu; ali to je uvek tako ako su rdavi muevi bili njihov vlastiti izbor, nasuprot odobrenju njihovih prijatelja; jer tada zacclo one hoe da okaju svoju sopstvenu ludost. O ZAVISTI Ljubav i zavisl su jedine strasli koje mou da or Cine ili da madijajji, Obe imaiu cstoke elic;, bpflsc uoblieavaju u nagovelaje i predstave fantazijeiJako dolazc u oko, narpito u prisustvu prcdmeta koji ib izaziva; a sve su to osobinc kojc vode opinjenosti ako sc makar jedna od njih pojavi. Isto tako vidimo da svcte knjige nazivaju Tavisi y.im okom: i astrolozi nazivaju zle uticaje zvezda zlim vidovima. lako da izgleda da se u inu zavisti uvek priznaje neko likovanje ili zraenje oka. Stavie, neki su paljivo uocili da udar ili pogodak zavidljivog oka najvie ozleuje onda kada je lice kome se zavidi vieno u asu slave ili pobede. jcr to onda izaziva zavist u najveoj meri. a sem toga. u takvim prilikama, ivotvornc snage osobc kojoj se zavidi izbijaju najvisc u spoIjaSnjim delovima i tako doekuju udarac. Ali ostavljajui po strani ovc tananosti mada one nisu ncdostojne da se o njima govori tamo gde je to umesno razmotricmo: koji su Ijudi skloni da zavide drugima; koje su osobe najpodlonijc da budu prcdmet zavisti; i kakva je razlika izmcu zavisti u privatnom i javnom ivotu. Covek koji u sebi nema vrline, uvek zavidi na vrlini drugima. Jer Ijudski se um hrani svojim vlastitim do brom, ili tuim zlom; a onaj kome nedostajc ono prvo, plcnie ovo drugo; i ko god ncma nadc da c sc uzvisiti do tude vrlinc, nastojac da sc izjednai s njim potccnjivanjem njegove valjanosti. Trilae i ubopitljivci obino su zavidljivi ljudi. Jer akolicko zadaje scbi toliko truda da bi saznao ncto 0 drugomc Sto sc njcga nimalo ne tic, on to onda zacelo ini zato 5to nalazi ncko pozoriSno zadovoljstvo u razmatranju tuih udesa. A ovek koji glcda samo svoja posla nc nalazi mnogo povoda da drugome zavidi. Jer zavist je skitalacka strast, i eta po ulicama a ne sedi kod kue: Non cst curiosus, quin idem sit malevolus Svi ljubopitljivci su zlobni. Primeceno je da su ljudi plcmenita roda zavidljivi prcma novajlijama kada se ovi uzdignu. Jer odstojanje sc menja; a to jc onda kao ona obmana oka, da kada drugi nastupaju, ovima se ini kao da oni odstupaju. Nakaze, i evnusi, i starci, i kopilad su zavidljivi. Jer onaj koji nikako ne moe da popravi svoje stanje, uinic ta moe da oteti tuc: osim ako ovi ncdostaci zadcse oveka vrlo hrabre i plcmcnite naravi, koji e svoje prirodne nedostatke smatrali dclom svoje asti, pa da se pria kako je jedan evnuh ili bogalj izveo lakav 1 takav podvig, i da to u oima Ijudi izgleda dostojno uda, kao to su to uinili evnuh Narzes, i Agcsilaji Tamcrlen, koji su bili hromi. Isti jc sluaj sa Ijudima koji sc uzdignu poslc ncdaa i nesrca. Jer oni su kao ljudi koji su u zavadi sa svojim vremcnom, i u tuem zlu vide iskupljcnje od sopstvenih patnja. Oni koji ele da se istiu u mnogim stvarima iz plitkoumnosti i suleieuvcK su zavioijivi. Jcr njinovoj zavisti nc moc pofaliii pobuTudui je nemogucno da nee biti mnogih koji e ih u poneem nadmaSiti. Takav je bio cjrAdrjiL koji je smrtno zavidco pcsnicima i slikarima, i vetim rukotvorcima. u ijoj je dclatnosti i sam zcleo da se istaknc. Naposletku, bliski rodacij drugovi u sluibi. i oni koji su bili odgojcni zajVdnoTvje su skl jjebi ravnima kada sc dcsi da ovi budu unapreeni. Jer to njih kori zbog njihovog vlastitog udcsa i pokazuje prstom na njih. i izaziva paznju drugih; a zavist se uvek podvostruava govorom i slovom. Kainova zavist prema njegovom bratu Avclju bila jc opakija i zlobnija zato Sto nije bilo nikoga da vidi kad je njcgova rtva bila bolje primljena. Toliko o onima koji su skloni da budu zavidljivi. Sada o onima koji su vise ili manjc pouoxuavjS Prvo, Ijudi manjc zavidc osobama vcoma esiitim kad dobiju unaprcdcnjc. Jer njihova dobra srca izgleda kao neto to

im po pravu pripada: a niko nikome ne zavidi kad naplati dug ncgo kad dobijc nagradu ili kad jc izdasnost veca ncgo zasluga. Sem loga zavitt je uvek udmcna sa uporcdcnjem sa samim sobom, a gde nema uporedcnja ncma ni zavisti; pa zato kratjcvima zavide ijinrf hraljfvJ! Pa ipak, valja prmietili a bezvrenim osobama najvisc zavidc kad pri put istupc, a docnije sc lakse prclazi prcko toga; naprotiv. Ijudima vrednim i zaslunim najviic zavidc kad njihova dobra srca trajc dugo. Jer do tada. iako je njihova vrlina oslala ista. ona ipak nema isti sjaj; jer pridolaze novi Ijudi kcji je bacaju u zascnak. Manje zavidc ljudima plemcnitc krvi kada se uzdiu. Jer izgleda kao da im je dato samo ono Sto im po pravu roenja pripada. Scm toga, izgleda kao da nije mnogo nl dodaio njihovoj srei; a zavist jc kao sunani zraci koji udaraju vrclijc na obronku ili strmomc tlu negoli na ravnici. I iz istoga razloga manje zavide onima koji dobivaju aiaaprcdenje oostcpeno. nego anima fcoii odskoce odjednom, pcr saltum. Oni koji su stckli asti uz ulozen veliki trud, staranje, ili opasnosti, manjc su podlozni zavisti. Jer Ijudi onda smatraju da jc poasl s mukom zasluena. i ale ih katkada; a saialjcnjc uvek otklanja zavisl. Otuda opazicci da se politiari dubljc i trczvenije vrsle uvek vajkaju na ivol kojim ive, i bugarc quanta patimur! Koliko patimo!. Dabome da oni to ne oseaju, no inc to samo da ublac otricu zavisli. Ali trcba razumeti da se ovo odnosi na one poslove koji se nalau ljudima, a ne na onc kojih sc sami prihvataju. Jcr nista ne povcava zavist toliko kao nepotrcbno i otimako monopotisanje poslova. A nita nc uklanja zavist boljc ncgo kad visoka osoba ostavi svim svojim polinjcnim slubcnicima puna prava i prcvashodnosi njihovih zvanja. Jcr na iaj naCin podizc toliko zaklona izmeu scbc i zavisli. Inad svega, najvise su podlozni zavisti oni koji veliinu svoje dobrc sree nosc na drzak i ohol nain, zadovoljni su samo onda kad spoljaSnjim sjajem ili likovanjem nad svakim protivnikom ili takmaccm pokazuju kako su vcliki; mudri Ijudi, mcutim. radije ce podneti zrtu zavisli dopusiie ponckad namcrno da budu osujeeni ili nadjaani u stvarima do kojih im nije stalo. Svakako, loliko jc isiina; da knd jc dranje velikog oveka prosto i otvoreno daklc bcz nadmcnosti i sujete, ono izaziva manjc zavisti ncgoli kad jc izvelaeno i lukavo. Jcr u takvom sluaju ovek izglcda kao da sc stidi svoga polozaja pa priznajc da ga nc zasluuje, a time samo ui drugc da mu zavidc. Naposlclku. da zakljuimo ovaj dco: kao Sto smo kazali u poctku da u zavisti ima nesto od maije. tako protiv zavisti i ncma drugog lcka ncgo Sto je maija; a to je, da sc otklone ini Stono vcle i prcncsu na drugoga. A u tu svrhu mudriji vclikodostojnici uvek izvode na pozornicu nckoga na koga mogu da svrnu zavist koja bi inaec pala na njih; nckiput su to ministri i slugc. nekiput kolcge i drugovi, i njima slini; a a tu slubu nikad nee pofaliti ljudi cstokc i bezobzirne naravi koji, samo da bi uivali u poloaju i vlasli, primie se takve slube po svaku ccnu. Sada, da govorimo o zavisti u javnom ivotu. U ovoj ipak ima izvesnog dobra, dok u onoj linoj ncma nikakva. Jer zavist javnosti jc ostrakizam koji pomrauje Ijude kada postanu i suvise vcliki. Pa zato, to jc uzda za one velike, da ih dri u granicama. Ova zavisi. koja sc u latmskom jezuku zovc invidia. naziva se u modcrnim jczicima n e z a d o v o 1 j s t v o m, o emu cmo govoriti kad budemo raspravljali o buntovnitvu. To je bolesl u dravi, kao to je zaraza. Jer kao lo se zaraza iri i zahvala i ono lo je zdravo, i kui ga. tako i zavist. kad se iednom zametne u dravL klcvcia ak i luuoije puslupke i daje im gadan vonj. I sloga malo sc dobiva uplitanjem poslupaka koji povlauju; jer lo svcdoci o slabosti i strahu od zavisti, to je jo gore; jer tako jc obino i sa bolestima, koje navlai na sebc ako ih se plai. Ova zavist javnosti izglcda da udara uglavnom na najvie slubcnikc ili minislre pre negoli na samc monarhijc ili republikc. Ali oo je sigurno pravilo: ako je zavist prcma ministru vclika, a uzrok za to u njemu neznaian, ili: ako je zavist nekako opta, prema svima minislrima, onda je nezadovoljstvo iako skriveno prema samoj dravi. Toliko o zavisti ili nezadovoljstvu u javnom ivotu, i o razlici njcnoj od hne zavisti o kojoj je raspravljano na prvome mestu.

Dodaemo ovu opStu opasku u poglcdu oscanja zavisti: od svih oseanja zavist je najtrajnije i najupornijc osedanje. Jer druga oseanja javljaju se s vremena na vrcme; i zato jc dobro reeno. Invidia festos dics non agtt Zavist ne zna za praznike. Jer ona stalno radi na ovomc ili na onome. Isto je tako primeeno da od Ijubavi 32 i zavisti ovek vene, to nijc sluaj kad su po srcdi druga oscanja, jer ona nisu tako trajna. Zavist jc i najrunijc oseanje, i najizopaenijc; i zato je ono pravo svojstvo avola, koji se zove zavidljivac kojiun i poseja kukolj meu penicom; zato s uvck dogaa da zavist posiujc lukavo i u pomrini, a na lctu dobrih slvari, kao to je penica.

i Bckon: Eteji

10. O UUBAVI Ljubav viSc dolikujc pozornici ncgoli ivolu eovekovu. Jer, ItO sc pozornicc tie. ljubav nam uvck pruza gradivo za komcdijc a katkad i za tragedije; u ivotu, pak, ona tvori mnoga zla, nckiput kao zavodljiva arobnica, a nekiput kao aspida. Opazicc da izmeu svih vclikih i valjanih Ijudi iji spomcn ivi, pripadali oni drcvnim vremenima ili skoroj prolosti nema nijednoga koji bi u Ijubavi bio zavcdcn do stepcna ludila: 5to pokazujc da se veliki duhovi koji tvorc velika dcla zaista uvaju da oslanu van domaSaja ovc slabc strasti. Izuzetak ipak ine Marko Antonijc, savladar rimskoga carstva, i Apije Klaudije. deccmvir i zakonodavac; prvi je zaista bio sladostrasnik i

pustahija. ali drugi je bio ovek mudar i strog: zato izglcda mada retko da ljubav moe da nae svoj put ne samo u srce koje je otvoreno, ve i u ono kojc je dobro utvrcno, samo ako sc straa valjano ne uva. Jadna jc ona izrcka Epikurova, Satis magnum alter alteri thcatrum sumus Dovoljno smo prostrano pozorite jcdni za druge; kao da ovek, stvoren da razmilja o ncbu i svima plcmcnitim slvarima, ne treba da radi nita drugo doli da klei pred jednim malim idolom i da postanc plenom, iako ne usta kao 5to su zveri a ono oka, koje mu je dato za vise ciljeve. Cudno je posmatrati razuzdanost OTC strasti i videti kako ona nipoda5tava prirodu i vrcdnost stvari. Govor u nepicstanoj hipcrboli ncprilian je u svemu osim u Ijubavi. I ta prcteranost nije samo u rei; dobro je kazano da najvci laskavac, s kojim su svi mali laskavci u savczu, jcstc samo oveje Ja; a ipak ijubavnikje jo vci laskavac. Jcr nikada joS nije ohol ovek tako besmislno Hbbro o sebi mislio kao 5to ljubavnik misli 0 voljenoj osobi; i zato je dobro kazano d a, i e neif m H V II 0 v o I p t i i hLiffuidar. Ova sc sla1 bost nc javlja samo u oima diuglh; nu vidi i voljcna ospba i, SlaviSe, vidi je bolje nego drugi, ostn kfld je Ijubayjzajamna. Jer istinsko je pravilo da je ljubav uvck n.vr..den.i ili uajamnosiji ili unulranjim i tajnim nrezirom. ra zato. KOllKO vise treba da e Ijudi uvaju ovestrasti koia. porcd drugih stvari, gubixsebe samu! Sto sc drugih gubitaka tie, pesnik je to lepo i tano kazao: onaj koji je pretpostavio Jelenu, odrekao se zato darova Junone i Paladc. Jcr ko god se i suvie podaje ljubavnoj strasti odriCc se i bogatstva i mudrosti. Ova je strast na vrhuncu baii u vremenima slabosti, a to su veliko blagostanje i velika nevolja, mada se ovo drugo redc primeuje: obe ove prilike raspaljuju Ijubav i ine je e5OIH. 5to pokazujc da jc Ijubav edo ludosti, Oni koji ne mogu a da sc ne podaju Ijubavi cine najbolje ako je dre u granicama i potpuno je iskljuce iz ozbitjnih poslova i ivotnog delovanja; jer umea h se ona jednom u poslove, dovodi imctak u pitanjc i doprinosi da Ijudi postanu neverni svojim ivotnim ciljcvima. Ja ne znam za5to, ali ratnici su odani ljubavi: mislim da je to isto onako kao 5to su odani i vinu; jer stradanja obino zahtevaju da sc iskupe uivanjima. Ima u Ijudskoj prirodi jedna potajna naklonost ka ljubavi drugih koja, ako se nc potro5i na jednu osobu, ili na nekoliko, prirodno se rasprostire na mnoge, i cini da ljudi postanu oveni 1 milosrdni, kao Sto se to nekiput opaa kod monaha. Brain jlt; civara4ovft,int,4nijateljska Ijubav ga usavrava: ali ta5ta Ijubav kvari ga i pohizava.

11 O VISOKOM POL02AJU Ljudi na visokom poloaju trosiruko su sluge: sluge vladara ili dravc, slucc slavc. i slugc posjova. Zato oni ncmaju ni slobode linosti, ni slobodc postupka, ni slobodc vremcna. A udna je to zelja, traitj. vlast a ifr gubiti slobodu: ili trai viast djpigima a inhiii je nad samim sobjm. PenjanJe na poloai ie tejobno, i Ijudi s mukom dolazc do vcc mukc; pokatkad ono je i podlo, i pomocu nedostojnih pos.uipuka Ijudi dolaze do dostojanstvenih zvanja. Tle na kojem sc stoji klizavo jc. a uzmicanje je pad ili, u najmanju ruku, pomracnje, Sto je stvar nevcsela. Cum non sis fueris, non esse cur velis vivere Kad nisi vise ono to si bio, nema razloga da eli da zivi. Stavic, ljudi ne mogu da se povuku kad hoe, niti hoe kad je to razlono, i ne trpe stanje pokoja ak nfu bolesti i starosli, kojima je potrcban zasenak, no postupaju kao onc starc earsirlije to uvek sede pred kunim vratnicama, iako time izlazu starost poruzi, Zaisla, veliki Ijudi moraju da pozajmc tua mnenja da bi sebc smatrali srenima, jer sude li po sopstvenim oseanjima, oni to ne mogu rei; ali ako misle o sebi ono slo drugi misle o njima, i da bi drugi moda eleli da su kao oni, onda su oni sreoi tako rei na osnovu tueg izvcstaja, dok u scbi moda oseaju suprolno. Jer oni prvi saznaju sopstvcne

tuge, mada poslednji saznaju sopstvenc pogrcke. Zaista, Ijudi na visokim poloajima csto su ludinci sebi, i dok su zauzeti meteom poslova ncmaju vrcmcna da se staraju ni o telesnom ni o ducvnom zdravlju. Illi mors gravis incubal, qui notus nimis omnibus, ignotus moritur sibi Smrt tcko pada po onome koji umirc i suvise poznat drugima, ali nepoznat sebi samomc. Poloaj donosi povlasticu da ovek tvori dobro i zlo; zlo je prokletstvo vlati: jer u pogledu zla najbolje je nc hteti, a odmah zatim ne moi. Ali mo da se cini dobro istinska je i prava svrha stremljenja navie. Jer dobre misli prema ljudima iako ih Bog prima malo su boljc ncgo dobri snovi, ako se nc sprovcdu u dclo; a to nc moc biti bcz vlasti i poloaja, odakle ovck visc vidi i moe da zapovcdi. Blagorodna i dobra dcla svrha su Ijudske delalnosli, i onaj ija jc svcsl o lomc zadovoljna zasluio jc Ijudski odmor. Jcr ako ovck moc da bude gledalac u bojcm pozoriStu, on e isto tako bili sudconik i u bojem poinku. Et convcr sus Deus, ut aspiceret opera quae fecerunt manus suac, vidil quod omnia essent bona nimis Tada poglcda Bog svc Slo je stvorio, i gle, dobro bjese veoma; i onda scdmi dan. U obavljanju svoga zvanja istavi prcda se najbolje primere; jer ugledanje prua ilavu zbirku savcta. A posle izvesnog vremcna istavi prcda se svoj vlastiti primer, i strogo ispitaj scbe nisi li moda najbolji bio u poctku. Isto tako. nc zapostavi ni primerc onih koji su se lose poneli na istome poloaju. nc da bi isticao sebe kudei njihovu uspomcnu, no da bi sebe uputio ega li sc valja kloniti. Popravljaj stoga bez razmelljivosti ili kudenja preanjih prilika i osoba, ali sebi postavi pravilo da nee samo prcdnjaiti no e i slediti u onomc 5to jc dobro. Vraii slvari u prvobitni poredak i razmotri kakvaprcinaenja prvobitnih propisa zahtevaju novo vrcme i promenjenc prilikc, a pri tomc potrai savcta od oba veka: upitaj stari, la je najbolje; i novi, Sta je najprikladnije. Nastoj da tvoji posiupci budu pravilni. da bi ljudi mogli unapred da znaju Sta valja da oekuju; ali ne budi i suviSe krut i bespogovoran, a jasno obrazloi svaki postupak kad se udalji od svoga propisa. Cuvaj pravo svoga polozaja, ali ne pokrei pitanjc nadlenosti: radije zauzmi svoje pravo u tiSini i de facto negoli bunim dokazivanjem. Cuvaj isto tako prava svojih potinjenih. i smalraj za veu ast Sto rukovodiS onim Sto je glavno ncgoli da se uplie u sve. Primaj, trai pomoi i saveta u pogledu izvrSenja dunosti tvoga zvanja; i ne teraj od sebe one koji ti donose obavetenja, kao petljancc, no primi od njih ono Sto jc razlono. Cetiri su glavna zla vlasti: zadocnicnje, podmicivanje, grubost. j ppvodliivost. Slo sc zadocnienia tie: budi lako pristupaan; dri sc alaanog vrcmcna; obavIjaj posao koji je na rcdu, i bcz ncvolje nc poinji drugi pre nego Sto zavrSJS prvi. Sto se podmiivanja tie: ne svezi samo vlastite rukc, i rukc tvojih slugu da ne primaju mito, no svci isto tako i ruke molilaca da ga ne nudc. Jer praktina esiitost ini ono prvo; ali cstitost prava, koja odista mrzi mito, ini ovo drugo. I ne kloni se samo greSke, nego i podozrenja. Ko god je promenljiv, i menja se ocevidno bez oitog povoda izaziva sumnju, pntlmitljivo1 Zato uvek kada promeni svojc nuSljenjc ili postupak, uini to otvoreno, i reci uz to razloce koji su le navcli da postupis drugaije. a nc Cini to kao kradomicc. aiuga 1U inTfieiuT.. ako ti je prisan a tojpnsnosli nema oevidnog razloga obino se smatra da je samo posrcdnik kojl u potaii nrenosi mito gospodaru. Sto sc grubosti tiee: ona je nepotrebftn uzrtik nczadovoljstva; jerstrogost rada slrahjdi, grubost raa mrniu Cak i prekon vfetirebli a budu ozbiljni ali nikad uvredljivi. Sto se povodljivosti tie: ona je gora ncgoli podmiivanjc. Jcr mito dolazi s vremena na vrcmc; ali ako jc ovck voen praznim obzirima, ili salctanjima, on ih sc nikad ncc osloboditi. Kao Sto kae Solomun. NMje dobro gledati ko jc ko, jer za zalogaj hljeba ovjek e uin i t i z I o. Vcoma je tano reeno u staro vreme, Por I o aj pokazuje ove k p. I on nckc pokazuje boIjima a ncke gorima. Omnium consensu capax imperii. nisi impcrasset da nikada nije bio car, svi bi ga proglasili vrednim da vlada carevmom, rekao jc Tacit o Galbi; ali o Vespazijanu on vcli, Solus impcranlium. Vcspasianus mutatus in mclius Vcspazijan je bio jcdini car koga je poscdovanjc vlasti popravilo; premda se u prvom sluaju misli na vladalaku sposobnost, a u drugome na oscanja i moral. Ncosporan je znak valjana i blagorodna duha ako ovck postajc bolji zbog asti koju uiva. Jcr poloaj pun asli Ircba da bude mesto vrline; i kao Sto se u prirodi slvari krcu silovito ka svome mestu, a tiho na svomc mcslu, lako i vrlina u borbi za vlast jcste estoka, a

slalocna jc i spokojna kad je na viasli. Svako uzdizanje na vlast ide zavojitim slepenicama; a ako postojc slranke, dobro ie da ovck pristane uz jednu dok se penie, a kjd zauzme svoje mcsto neka bude ncutralan. prema uspomcni svoga prcihodnika budi pravian i nean; jer nc iniS H tako, taj e dug zacelo biti naplaCcn kad ti budeS oliao. Ako imaS kolege. poStuj ih, i raduciJipozivai sebi kad oriTTo 1 nc.Qekuju ncgoli da ih iskljuiS onda kad imaju razloga da oekuju da budu pozvani. Nc budi i suviSe svestan svoga poloaja i ne pominji ga i suviSc esto u razgovoru i u odgovorima moiiocima; vc radije neka se kae, Kad vrSi dunost svogazvanja, onjedrugi ovck.

12. t O SMELOSTI Iako jc ovo izanao udzbeniki primer. vredi ipak da mudar ovek razmotri: kad su upitali Demostcna. Koja jc glavna odlika besednika? onje odgovorio, radnja; a potom? radnja; a potom opct? ra d n j a. Tako je kazao ovek koji je to najbolje znao, a sam od prirodc nije imao to preimustvo koje jc isticao. Cudnovato jc da se ta osobina bcscdnitva, koja je tek povrSna i prc odlika glumca, postavlja tako visoko, iznad onih drugih plemenitih darova, kao 5to su mata. reitost, i drugi; pa i vic no to, uzima se bezmalo samo ona, kao da jc u njoj sve i sva. Ali razlog tome je jasan. U ljudskoj prirodi obino vie boravi budala negoli mudrac. i stoga su najsnanije one moi koje plcne budalastu stranu Ijudskog duha. Kad je u pitanju politika smelost, slucaj je veoma slian: Sta je prvo? Smelost. Sta drugo, i tree? Smelost. A ipak, smelost je cdo ncznanja i grubosti i daleko zaostaje iza drugih politikih svojstava. Uprkos tome, ona opinjuje i vezuje ruke i noge onima koji su ili kratke pameti ili oskudni u hrabrosti, a takav je najvei tal Ijudski; tavic, ona pobeuje i mudre Ijude u asovima slabosti. Otuda vidimo kako ona tvori cudesa u irokim slojevima naroda, ali manje u senatu i na dvorovima; i uvek vie kad smele osobe prvi put stupe na poprite negoli uskoro potom, jer smelost je lo5 uvar obcanja. Zacelo. kao 5to ima Sarlatana u Ickarstvu, tako ih ima i u politici; to su Ijudi koji se poduhvataju vclikih isccljenja, pa ih moda srea i poslui u dvatri ogleda, ali njima nedostaje nauna osnova, pa stoga ne mogu da istraju. Videe da smeo ovek esto izvodi Muhamedovo Cudo. Muharned je bio uverio narod da e dovali brer sebi i sa njegovog vrha uputitT molitvc za dobro pripadnika njegovog zakona. Narod sc sabrao; Muhamed j vI5e pula pozvao brcg da doe k njemu; a kad se brcg nije ni pomakao. Muhamed se nije nimalo zbunio nego je kazao Ako breg nec M uhameu. Muha,med de bregu. Tako i ovi Ijudi: kad obeaju krupne stvari pa najsramnije promaSe. oni ipak ako je u njih smelost savrena to uzmu olako i, ne hajui nimalo, okrcnu nov list. Zaista, za Ijudc razborila uma zabava je kad vidc delije; tavisc, i prosti Ijudi vidc u smelosti neSlo smcno. Jcr ako jc bcsmislenosi prcdmct smcha, nc sumujaj da u vclikoj smelosti uvek ima pomalo bcsmislenosti. Naroito je zabavno videti kad sc ncki delija zbuni; jcr njegovo Hce tada dobiva najusahliji drvenast izraz; kao 5to i mora, jer u sramcljivosti krv pomalo kola tamo i ovamo, dok kod smclih Ijudi, u slinoj prilici. ona stoji nepomino, kao pat u 5ahu. gdc nije mat, a ipak igra ne moe da sc nastavi. AH ovo poslednje vi5e dolikuje satiri negoli ozbiljnom razmatranju. Valja imati u vidu da je smelost uvck slcpa, jer ona ne vidi opasnost i nezgode. Zato je ona zao savetnik ali dobar izvrSilac; otuda smcle ljude treba upotrebiti lako da nikad nisu glavni zapovednici nego pomonici. pod rukovodstvom drugih. Jer u savetovanju dobro je moi uoiti opasnosti, a u izvrenju ne treba ih videti, sem kad su vrlo velikc.

13. O DOBROTI. I DOBROTI NARAVI Uzimam dobrotu u ovomc smislu: svrha joj jc Ijudska srca. ono to Grci nazivaju f i 1 a n t rop i i a. a Sto i suvisc ncdovoljno izraava rc humanost onako kako sc ona upotrcbljava. Dobrotu nazivam navikom, a dobrotu naravi naklonotu. Dobrota jc odlika duSe i najvca od svih vrlina, budui da je ona boanska crta: bcz nje jc ovck spctljan. zao, i ncsrcan sivor, nimalo bolji ncgo ncka Stctocina. Dobrola odgovara bogoslovskoj vrlini milosra, i ona nc zna za prctcrivanje. no samo za grcSku. Prctcrana clja za vlaSu prouzrokovala jc pad ancla: prctcrana JJja :l nnnjcm proiirnkn vala jc pad ovcka: ali u milosrdu nema pretcranosli, i njomc sc ni andeo ni ovck ne mogu izloiti opasnosii. Sklonost ka dobrom duboko je utisnuta u Ijudsku prirodu, i to u tolikoj mcri da. ne uputi li se Ijudima, ispoljic sc prcma drugim ivim stvorovima; kao sto to vidimo kod Turaka koji su svirep narod, ali su ipak dobri prcma Zivotinjama i iz samilosti hrane pse i plice, ali kako Buzbckijus izvcStava umalo nisu kamenovali nekog hriSanskog deaka u Carigradu zato Sto je iz nestaSnosti razjapio nekoj ptici njcn dugaki kljun. Covek doista moe pogreSili u ovoj vrlini dobrotc ili milosra. Italijani imaju jcdnuncmilu poslovicu. Tanto buon che vol niente Toliko dobar da ne vredi nita. A jedan ueni Italijan, Nikola MakijaveHi. imao je smelost da napie, bezmalo neuvijenim rcima. Da je hriSanska vera prepustila dobre ljude kao plen tiranima i bczbonicima. Onje to rckao zato Sto zaista nijcdan zakon, sckta, nili uvercnjc nisu lolikovcliai dobrotu kao Sio lo hriffanska wp 58S ri hiflnvpi izbegao sablazni i opasnosti. dobro jc uoili greSke ove tako odline navike. Nastoj da drugima iniS dobro, ali nc budi rob njihova Ilca niti udijer onda je lo povodljivost ili mekoa. koja okiva cstitu duu. I nc bacaj dragi kamcn Ezopovom pctlu, jer njemu Ce mnogo vise godili zrno. i5i maBoji primer prua tu pouku Istinski: On alje j dazd, i ini da suncc sija. podjednako, I za pravedne i za nepravedne; alionne obasipa bogatstvom. i ne obasjava astima i vrlinama sve ljude podjednako. Opsta dobra zajcdnika su svima; ona poscbna pripadaju izabranima. I uvaj se da gradei Hk ne razbije uzorak. Jer bogoslovljc ini samoljublje uzorkom a ljubav prema blinjem tek likom. Prodaj sve Sto imaS i podaj siromasima... i doi te hajdc za mnom: ali nc prodai I pg itn imig, m akn pjBJ i poeS sa nppny In jpst I f sem ako si u mogucnosti da i sa malo sredstava tvoriS I J Jsto onoliko dobra koliko i s mnogo; inae, zalivajuci pritokc, presuSic izvor. I nc posloji safho navika obrotc vocna pravim razurrnm; no postoji u nekih Ijudi, ak i u naravi. naklonost ka njoj. kao Sto u drugih ima uroenog ncvaljalslva. Jer ima nekih kojih se ne tie dobro drugih. I.aka vrsia ncvaljalstva ispoljava se u jnaenj. jOgHP EESotB prpftnjpnjii iM cuprt stavijanju. tvrdoglavosti. i lomc slinom: a ona tea vrsta ispoljava se u zavisti i pravomc zlu. TakvTljudT prokopsavaju tako rcci na ludim ncsreama, i uvek ih poveavaju: oni nisu dobri kao oni psi Sto su lizali Lazareve ranc, ve viSe lie na muve Slo zundaraju po svemu Sto je izloeno; tosu mizantropi koji dovodc Ijude do grane. a ipak u svome vrtu nemaju drveta za tu svrhu. kao to ga je Timon imao. Takve naklonosti predstavljaju same ircve ljudskc prirode, a ipak onc su najpodesnija grada da se od njc sazdaju veliki politiari; kao i vornovata hrastovina, koja je dobra za brodove kojc burc bacaju po moru. ali ne i za gracnjc kua. kojc trcba da stojc vrsto. Dcla i znaci dobrote su mnogobrojni. Ako je ovck ljubazan i usluan prema ncznancima. to pokazujc da je on graanin sveta i da njegovo srce nije ostrvo odsceno od drugih zemalja no kopno koje jc vezano s njima. Ako je saaljiv prema tuim ncvoljama, to pokazuje da jc on kao ono plemenito stablo kojc je ranjeno i samo dok lui balsam. Ako lako prata i prelazi preko uvrcda, to pokazuje da jc njcgov duh postavljen visoko, iznad uvreda, i ne moc da bude pogoen. Ako je zahvalan za mala dobrocinstva, to pokazuje da on ceni dusu u Ijudi a nc njihove trice. Ali, vie nego sve drugo. ako on ima savrsenstvo sv. Pavla, i gotov je da bude odluen od Hrista za brau

svoju, to pokazuje mnogo boanske prirode, i jednu vrstu podudaranja sa samim Hristom.

GP O PLEMSTVU Govoriu najpre o plemstvu kao stalcu u dravi, potom kao o poloaju pojedinaca. Monarhija u kojoj uopte nema plemstva uvck je ista i polpuna tiranija, kao kod Turaka. Jerplcmstvo umerava vladalaku vlast i donekle skree pogled naroda sa kraljevskc loze. AH demokratijama ono nijc potrebno; i onc su obino mirnije i manje podlone buntovnitvu ncgoli kad postoje vlastelinske porodicc. Jcr Ijudi uvck gledaju posao koji valja obaviti a nc osobe koje ga obavljaju; ali ako i glcdaju osobe, onda to ine radi poslova, i gledaju da H su izvrioci sposobni da ih obave, a ne kakvi su njihovi grbovi i rodoslovi. To vidimo dobro u Svajcaraca, uprkos raznovrsnosti njihove religije i kantona. Jer korisnos.t jc ono to njih vezujc, a ne obziri prema inu pojcdiuaca. Ujedinjene Provincije Nizozcmske odlikuju se svojom upravom; jer onde gde postoji jcdnakost, savetovanja su bespristrasnija, a dabine i porczi veselije se plaaju. Veliko i mocno plemstvo uveava velianstvo vkjdjajo?evo, ali umanjuje niegovu vlast; i u narodu stvara vie ivahnosti i duha. ali tereti njegov imetak. Dobro je kad vlastela nema previe ni sudske ni izvrSne vlasti a ipak je podignuta na tu visinu, te se tako smelost potinjenih lomi na njima pre no to bi prebrzo poumila da nasrne na velianstvo kraljevo. Mnogobrojno plemstvo prouzrokuje siromaitvo i nezgode u dravi, jerono predsiavlja visak troskova; a osim toga. budui neizbcno da mnogi plemii vrcmenom postanu lankog slanja, to naslaje nesrazmera izmcu asli i srcdstava. St sc tie plcmstva pojcdinaca: kao to je dostojno pote vidcti lcpo ouvan stari zamak ili zdanje, ili videli stolctni hrast zdrav i savren, tako je jo dostojnije poSte vidcti staru plcmiku porodicu koja je odolela lalasima i burama vrcmena, jer novo plemstvo samo jc in vlasti, ali staro plemstvo delo je vremena. jOjii koji sc prvi uzdiu u red plemstva obino su vrliji aii miuije su bezazleni negolL njihovi poiomci: jcr rcjkp jjgajBj Takvog liyri7a,njP Kojgm ne bi bilo meavine dobrih i.ppih iailM Ali razlono jc da spomen na prcdakc viiine ivi u potomstvu a njihovc grckc da umiru kad i oni. Plemenilost roenja obino umanjuje vrednou; a onaj koji nije vredan zavidi onomc koji jestc. Osim toga, Ijudi plcmcnita roda nc mogu da se podiu mnogo vie; a onaj koji stoji u mcstu kad se drugi uzvisuju teSko moe da izbcgnc pobude zavisli. U drugu ruku pak, plemstvo nc izaziva zavist drugih prema sebi, jer ono izglcda rocno u asti. Zacelo, kraljevi koji imaju sposobne ljudc mcu svojim plemstvom nai e olakicc ako ih uposlc. i poslovi ii e glae; jer narod se prirodno pokorava njima, kao da su tako rei rodcni da zapovcdaju.

15. O BUNAMA I NEMIRIMA Pastiri naroda trcba da znaju kalcndar bura dravnih; tc burc obino su najvee onda kad nastane stanjc jcdnakosti, kao 5lo su i prirodnc bure najvce u vreme ckvinocija. Kao to buru najavijuju izvesni iznenadni vihori vctra i dubinska kljuanja u moru, tako i u dravama:

IIIc cliam caecos inslarc tumuhus Saepc, monel, fraudcsquc ct opcrla tumescera bclla. Upozorcnje jc esto dalo da su mrani ncmiri na pomolu, i da prete izdajslvo i polajni ratovi. Pogrdc i razuzdan govor protiv drave, kada su esti i otvorcni; i na slian nain, lanc vcsti koje esto krue na telu drave, a brzo sc prihvalaju, jesu neki od znakova ncmira. Vergilije dajui rodoslov Glasine, veli da jc ona sestra divova: Illam terra parens, ira irrilata deorum, Extrcmam ut pcrhibcnt Caeo Enceladoque sororem Progenuit? Razjarena protiv bogova, Zemlja rodi Glasinu, poslcdnju od divovskog soja. Sestra ona beSe Ceusu i Enceladu. Kao da je glasina ostatak proslih ncmira; ali ona je doista isto toliko prcdigra nemira koji dolaze. Meutim. on zapaza taeno da sc buntovniki izgrcdi i buntovnike glasine razlikuju samo koiiko brat i sesira. muSko i cnsko; naroiio ako dodc do toga da sc najbolji poslupci drzavni, i najpohvalniji. i koji bi ircbalo da stvaraju najvec zadovoljsivo. uzimaju u losem smislu i klcvelaju. Jer lo onda pokazuje da jc nczadovoljslvo vcliko, kao Sto Tacit kae. Conflata magna invidia, seu bcne, seu male, gcsta prcmunt Kad jc vlada ncpopularna. i dobri i rdavi postupci vreaju podjednako. Ali nc sledi da glasine, zato Sto su prcdznaci ncmira, valja vrlo oStro suzbiti. i tako traiti lck proliv ncmira. Jer prczir ih cslo najboljc zaustavlja: dok ncprcstano nastojanjc da sc glasine suzbiju ini cudo dugovenim. Islo tako valja bili podozriv prcma onoj vrsti posluSnosti o kojoj Tacit govori: Erant in officio, sed tamen qui mallcni mandata impcraniium interpretari, quam cxcqui Bili su gotovi da slue. ali viSe su voleli da kritikuju ncgoli da sluSaju narcdbe svojih zapovednika; prcgoniti se. pravdati sc. izvrdavati od posla pomou obrta reci jesle ncka vrsta skidanja jarma, pokuSaj ncposIuSnosti, narocito ako u takvim pregonjenjima oni koji su za izvrScnjc naredbe govorc tiho i bojaljivo, a oni koji su protiv govore smelo. Islo tako, kao Sto Makijaveli dobro primcuje. kada vladari. koji bi ircbalo da su kao zajcdniki rodilclji. postanu stranari i naginju na jcdnu stranu, to izglcda kao brodTtoji sc prevrne usled ncravnomerne teinc koja je pretcgla na jednu stranu; to sc dobro videlo u vrcmc Anrija III francuskog. koji jc najpre pristupio Ligi za iskorenjivanjc proleslanata, a odmah zatim ista se Liga okrenula proliv njcga. Jer kada auloritet vladaoca postane samo pomono sredstvo za ncku drugu svrhu, i kada postojc druge spone kojc vczuju vrSe nego spona suverenitcta, kraljevi poinju da bivaju bezmalo razbaitinjcni. Isto tako, kada se nesloga. i razmirice. i podvojcnosti ispoljavaju otvoreno i smelo, znak je da je vlada izgubila poStovanje. Jer krctanje najviSih osoba u vladi treba da bude kao kretanje planeta pod primum mobilc prema starom miljenju. a to znai da svaka od njih budc ponescna brzo kada jc pokrct izazvan najviim podsticajem, a tiho i polako kada podsticaj dolazi od njc same. Pa zato. kad se velikaSi u svomc vlastitom posebnom poslovanju kreu silovito i, kao Sto Tacit dobro veli, libcrius quam ut impcrantium mcminisscnt. slobodnijc ncgo Sto je saglaSIjivo sa posluSnoSu prema autoritctu, to jc znak da su sfcre izile iz okvira. Jer poStovanjc je ono ime jc vladare opasao Bog. koji preti njegovim ukidanjem: Solvam cingula regum I carevc raspaScm. Tako. kad je ma koji od ctiri sluba vladavijic snano uzdrman ili oslobljen la io sufYt;riiP7ivdj. Savet i Rimira. Ijudi treba da sc mole za lepo vrcmc. Ali preimo od ovoga dcla predskazanja o kojima se ipak moe viSc saznati iz ovoga sto slcdi i govorimo najpre o stanjima koja izazivaju bunc. potom o uzrocima, i naposletku o Ickovima. Sto sc tic stanja koja izazivaju bune, to je stvar koju valja dobro uzeti u razmatranjc; jer najpouzdaniji put da sc bunc spree ako vrcmena to dozvoljavaju jeste da sc uklonc stanja koja ih prouzrokuju. Jer ako je gorivo pripremljcno, tcSko je rei odaklc mozc doi varnica koja e ga zapaliti. Stanja koja izazivaju bune dvojaka su: mnogo siromaitva i mnogo nezadovoljstva. f Jamano jc da koliko god ima imanja

upropaSenih. to liko ima glasova za nemirc. Lukan dobro primecuje stanjc u Rimu prcd graanskirat, Hinc usura vorax, rapidumauc in tempore gocnus H:nc concussa fides, ct multis ulile bcllum. tNczajaljivo lihvarstvo, uzdrman krcdn, i raiovi korisni po mnogc. 4 Bekoo: ELMJ 40 Ovaj isti multis utile bcllum siguran je i nepogrciiv znak dravc kojoj prete bune i nemiri. A ako su osiromaenost i upropascenost imanja u viih stalca udrueni sa oskudicom i nematinom u onih niih, opasnost je velika i neposrcdna. Jer bune eluca su najgore. Sto se nezadovoljstva tic, ona su u politikome telu kao ona nczdrava luenja u fizikome, koja su sklona da skupe neprirodnu toplotu i da izazovu zapaljenje. I neka nijedan vladalac ne mcri opasnost od nezadovoljstva po torntr da n jc onoqpTavaano n neopravdano; jer tobi ffiacTTo misliti da jc narod 1 uvie razlozan3ok on, medutim, esto s prezirom otura sopstveno dobro; alini po tnmc dg ii n ngpravl kic ga izazivaiu stvarno krupnc lli sitne: jer najopasni ja su ona nezadovUstvagdrjje strah jai negoli oscanjc: Dolendi modus timendi non item Patnja lma granica, ali strah nema. Sem toga, iako jaram tlacnja ubija sranost, ipak svest o opasnosti nadahnjuje hrabrou ak i plaljive. I neka se nijedan vladalac ne osca bczbednim od nezadovoljstava, zato to su se ona javljala esto, ili su trajala dugo a nikakva opasnost nije usledila: jer kao to je tano da sc svaki oblak ili dim ne pretvara u buru, tako je isto tano da burc, iako sc razbijaju u raznim prilikama, mogu ipak naposletku da naslanu, kao to dobro veli panska poslovica: Konopac prekida poslednji n a j s 1 a b i j i t fz aJ. Uzrocii pOVOl bunaTjcsu: novaenja u religiji; poreze; promene zakona i obiaja; ukidanje povlastica; opte nasiljc; unaprcenje nedostojnih osoba; stranci; sua; rasputcni vojnici; oajno stranarstvo; i sve ono to, vreajui narod, ujedinjuje ga i vezuje za zajedniku stvar. Sto se lekova tie, moe biti nckih opStih sredstava predohrane, o kojima emo govoriti; a to se pravog lcka tie. on morada odgovara posebnom oboljenju, pa stoga valja ga radije osta.iti uiudrosti drianika negoli propisivati pravila za nj. Prvi lek ili prcdohrana sastojiscuuklanjanjuna svaki moguan nain onog matcrijalnog uzroka buna o ko jem smo govorili, to jest oskudice i siromastva u zcmlji. U tu svrhu slui slobodna trgovina, ali koja dobro pazi da ono to se uvczc u zcmlju nc premasa u vrcdnosti ono Sto se iz nje izveze; negovanjc radinosti; progonjenje lenosti; suzbijanje arenja i rasipnitva putem sumptuarnih zakona; obdelavanje zemljc; propisivanjc ccna stvarima koje se prodaju; umeravanjc porcza i dabina, i tome slino. Uopte, treba nastojati da stanovniStvo kraljevstva narocito ako nije pokoSeno ratovima ne premaa proizvode kraljevstva od kojih ono treba da ivi. A ni stanovnitvo ne treba raunati samo brojem; jer manji broj, koji troi vie a privreuje manje, bre iscrpe dravu negoli vei broj koji zivi prostije i tedljivijc. Stoga, mnozenje plemstva i druge gospotine u nesrazmcri prema obinom puku brzo stvara oskudicu u dravi; lo isto ini i pregolemo svelenstvo, jer ono ne doprinosi nita proizvodima zcmlje; a isto se deava i kad uenih ljudi ima vie negoli mesta koja im odgovaraju. Isto tako, budui da povcanjc bogalstva jedne zemlje mora zavisiti od tuinca jer to god se negde dobije, drugde se izgubi, to valja upamtiti da imasamo tri sivari kojc jcdan narod moc da proda drugome: ruha. kao 5to ie oriroda daje: preraevjna i transpbrt. Tako, ako ova tri toka idu, bogatstvo c priticati kao u prolenoj plimi. I esto se dogaa da materiam superabit opus. da su izrada i transport skuplji negoli materijal i vie bogate dravu. kao to se upadljivo vidi u sluaju Nizozemaca koji imaju bolje rudnike nad zcmljom nego iko drugi na svetu.

Vic nego sve drugo, valja dobro pripaziti da mali broj ruku ne pokupi sve blago i svc novce u driuuri. Jerinae zemlja moe bili bogaia proizvodima a ipak gladovati. A novac je kao gnojivo, i val ja sam;p afrp pc raspro sti e, Ovo se postize ako se suzbija, ili bar drzi strogo pod rukom, nczajaljivo Hhvarstvo, monopoli, veliki pasnjaci, i tome slino. Da bi se uklonila nczadovoljstva, ili bar opasnosti od njih: u svakoj dravi postoje kao to znamo dve vrstc podanika, plemir i puani. Kad su jedni od ovih nezadovoljni. opasnost nijc velika; jcrpuk je gpor d pokrenc, ako ga ne podstalmu, onj vjjiv a vii su snagom ncznatni, osim kad je i sam narod sklon i gotov da se pokrenc. Opasnost nastaje onda kad vi5i stalei samo ckaju da sc uzmule vode medu puanima pa da se onda oni izjasne. Pcsnici nam knu kako su ostali bogovi hteli da veu Jupilra koji, kad jc uo o tomc, posla, po savetu Paladinom, po storukog Brijarcja da mu dodc u pomo nesumnjivo slikovit prikaz o lomc koliko sc monarsi mogu pouzdati u dobru volju obinog naroda. Dobro jc dati umcrcnu slobodu, da pritube i nczadovoljstva izvctre pod uslovom da to budc bcz prcvclikog prkoScnja ili junaenja. Jer onaj ko vraa lucnja natrag, i ini da rana krvari iznutra, izlac se opasnosti opakih gnojenja i ireva. U pogledu nezadovoljstva, Prometcju bi mogla dobro dolikovaii uloga Epimetejeva, jer boljc prcdohrane protih njcga ncma. Epimetcj jc, kad su zla i ncpravde izleteli n.-.polje, najzad spuslio poklopac i zadrao nadu na dnu skrinjc. Zaista, umesno i vcto davanjc i gajenje nade. i vodcnje ijudi od jednc nadc drugoj, jedno je od najboljih sredstava proliv otrova nczadovoljstva. I lo je pouzdan znak da je jedna vlada mudra u svome poslovanju kad moe da dri ljudska srca pomou nade iako ne pomou zadovoljstva; i kad moe da rukovodi stvarima na takav na.in da nijedno zlo ne izgleda tako nepobitno a da nema nekog izlaza i neke nade: a to je lim manje teko da se uini. Sto su i pojedinci i polilikc stranke skloni da laskaju sebi, ili bar da se ramcl Ijivo prctvaraju da i sami vcruju u lo. Isto lako, poznata je, i odlina, predostronost postarati se da ncma mogune ni podesne glavc kojoj se nezadovoljnici mogu obratiti ili pod ijim se vostvom mogu udruiti. Pod podesnom glavom podrazumevam ovcka velikog i uglcdnog, koji uziva poverenje nezadovoljnc slrankc i u kojcga nczadovoljnici upiru poglede. i koji jc nezadovoljan i sam svojim linim stvarima: a osobe lakvc vrstc Ireba ili pridobiti i pomiriti sa dravom, i to na brz i istinski nain, ili ih suprotstaviti nekima drugima iz istc slrankc, da im ovi postanu protivnici, i lako da podele dobar glas koji uivaju. Uopte uzev, deljenjc i razbijanje svih stranaka i grupa koje su protivne dravi, i izazivanjc neprijateljstva. ili bar nepoverenja. mcu njima, nijc najgori lek. Jer stanje je oaj no ako su obuzeli neslogom i razdorom oni koji odobravaju dravnu politiku, a oni koji su protiv nje sloni su i ujedinjcni. Primctio sam da su nckc duhovite i osire rei koje su izuslili vladari uzcglc vatru buntovnitva. Cczar je sebi beskrajno naudio onom reju. Sulla nescivii literas. non potuit dictare Sula nijc znao pismena, pa zato nije umeo da diktira, jer to jc sasvim preseklo nadu koju su Ijudi gajili da e sc on pre ili posle mahnuti svoga diktatorstva. Galba jc upropastio sebc onom rcju, Legi a se militem. non cmi Ja nc kupujcm vojnikc, ja njih regrutujcm, jer to je vojnikc lisilo nadc u nagradu. Isto tako i Prob onom reju, Si vixcro, non opus erit amplius Romano impcrio militibus Ako ja budem iveo, rimskom carstvu vise ncc bili polrcbni vojnici. re vrlo oajna po vojnikc. I mnoge drugc. sline. Zacelo, u osetljivjm sfvnrima, i u Skakliiva vremena, vladarii moraj.u dobro da.pazcta govorc. naroito kad su u pitanju ovakve kratke izreke, koje lete na ve strane jgto strele. a uz to misli se da su odapete iz svojih skrovitih namera. Jcr to se dugih govora tie, oni su dosadni, i mnogo se nc zapaaju. Naposletku, ncka vladari, za svaki sluaj. imaju u svojoj blizini jcdnu ili, radijc, viSe osoba sa vojnikim vrlinama, koje c suzbiti bunu u njenom zaclku. Jer bcz toga na dvoru obino ima viSe strcpnjc kad prvi nercdi izbiju ncgo to bi to bilo dolino. A drzava sc izlac onoj opasnosti o kojoj Tacit govori. Atquc is habitus animorum fuit, ut pessimum facinus audcrcnl pauci, plures vellent, omncs patcrcntur. Ali ncka takvi vojnici budu pouzdani, i na dobrom glasu, a nikako stranari ni dcmagozi; isto tako,

ncka valjano odgovaraju drugim vclikaSima u dravi: inae, lek e biti gori negoli oboljcnje.

16. I O ATEIZMU Pre u verovati u svc bajkc Legcnde, i Talmuda. i Alkorana, negoli da je ovaj vasionski okvir bez uma. I zato Bog nije nikad slvarao udcsa da bi opovrgao atcizam, jer njegova ga obina dcla opovrgavaju. Tano je da je Ijmjski BSB sklop atcizmu kad raspolae sncSto. malo filozpfije; ali duboko poznavanje filozofijTTVraaj IJudske duhoviUgiji. Jer dok um ovekov gledaha razbacane i nepovezane drugoslepcnc uzroke, on moe katkada ostati u njima i ne ii daljc; ali kad saglcda lanac njihov. udruen i povezan. on mora pribci Promislu i Boanstvu. StaviSe, i ona Skola koju najviSe optuuju zbog ateizma, najvema potvrujc religiju; to jest Skola Lcukipova, i Demokritpva iEpikurpva. Jer hiljadu je puta verovatnije da etiri promenljiva elcmenta, i jedna nepromenljiva peta esencija. ispravno i veno postavljeni, ne trebaju Boga, negoli da je jcdna armija bcskrajno siuSnih atoma koji se kreu stuajno i bez reda, mogla da proizvede ovaj red i lepotu bez boanskog vojskovoe. Sveto pismo vcli, Rec bezumnik u srcu svojem: nema Boga; a nc veli. PomisTI beumnlK u srcu V6JIb; Jei un lo pre oVoM Ub napamel, kao ncSIo U Rl H voleo da veruje. negoli zato Sto u to moc potpuno da veruje, ili da bude uvcren u to. Jer niko ne porie da ima Boga. osim onih kojima ide u raun da nema Boga. Da je atcizam pre na jcziku ncgoli u srcu ljudskom, najboljc sc vidi po ovome: ateisti neprestano govore o tome svome mnenju. kao da i sami sumnjaju u nj. i radi bi bili da ga utvrde pomou tue saglasnosti. Jo vie, ima ateista koji sc Irude da steknu ucnikc, kao to ine i druge sektc. I, Sto je najneobinijc, ima i takvih koji e stradati za atcizam, i nee ga sc odrei; a, medutim, ako bi odista mislili da nema Boga, zalo bi se onda oko toga mueili? Epikuru jc zamerano da sc pretvarao radi svoga gtasa kada jc tvrdio da ima blaenih priroda kojc su srenc iako ih sc nc tic ko upravIja svetom. U lomc je, vcle, bio nciskrcn, iako je potajno vcrovao da postoji Bog. AH zacclo, u tome je on bio riva potvorc; jcr njegove su rci plcmenite i boanstvcne: Non deos vulgi negare profanum; scd vulgi opinioncs diis appHcarc profanum Bezbonitvo se ne sastoji u poricanju bogova prostoga puka, ncgo u prii davanju bogovima zamisli prostoga puka. Platon nije I mogao rei viSe. Pa iako je on imao smclosti da porcknc boansko upravljanje svctom, nijc imao snagc da porckne postojanie boje. Zapadni Indijanci imaju imena za svoje bogove ponaosob, iako nemaju imena za Boga kao kad bi paganci imali imcna Jupitar. Apolon, Mars, itd a nemali re Deus; Sto pokazuje da ak i taj varvarski narod ima pojam o Bogu, iako je on nepotpun. Tako protiv ateista ustaju i sami divljaci zajcdno sa najtananijim filozofima. Misaoni ateist je redak; jcdan Diagora, jedan Bion, jedan Lukijan moda, i joS neki drugi; a opet izgleda da ih je viSe nego to ih ima; jcr sve onc koji pobijaju neku priznalu vcroispovest ili praznovericu, njihovi protivnici igou imenom ateista. AH vcliki ateisti doista su licemeri; oni ncprestano premcu svetinje, ali bcz oscanja; i naposlctku moraju otupeti. Uzroci alcizma jcsu; vcrskapodeljenost, ako c viSestrana jcr jedan glavni raskol daje ara obema stranama dok mcioga podeljenost vodi ateizmu. Drugi je uzrok sablazan koju stvara svctenstvo, kad dre do onoga Sto kac sv. Bernard, Non cst jam dicere, ut populus, sic, saccrdos; quia nec sic populus, ut sacerdos Sad ovek ne moe vie rei da je svetenik isto Sto i narod, jcr narod je sada bolji ncgo sveStentk; Irei je, obiaj bogohuljenja i svetogrda, Slo malopomalo otire pobonost. I, naposlctku, ucnosl vrcmcna, naroito u miru i blagoslanju; jcr ncmirM nevoljc vic priklanjaju Jjudsjke unmve rcjigiji. Oni koji poriu Boga, unilavaju . ljudsku plemonitost; jcr zacclo ovck jc tclom svojim rod zvcrinju; a ako duhom svojim nije u srodslvu s Bogom, on je kukpvan i hedan stvor. Tsto tako, bczbonost uniStava plcmcnilost i uzdizanjc Ijudske prirodc; jer uzmi. na primer, psa i glcdaj kako

jc plemenit i hrabar kad vidi da sc ovck o njemu slara, koji je za nj umeslo Boga, ili mclior natura; oevidno jc da takvu hrabrost to stvorcnjc ne bi moglo imali da nijc njegovog uzdanja u neku prirodu bolju nego to je njegova. Tako i ovek, kada je uveren u bozansku zaStilu i milost, dobiva snagu I i veru kakve mu Ijudska priroda sama po sebi nikada ne moe dati. Sloga, kao Sto je ateizam u svakomc poglcdu mrzak, tako jc i u ovome. Slo on HSava ljudsku prirodu srcdslava da se uzvisi iznad Ijudskc slabosti. Tako je kad su u pitanju pojcdinci, a tako i kad su posredi dravc. JoS nikada nije bilo drzave plcmcnitije nego Sto je bio stari Rim. Cuj ta Ciceron vcli o toj dravi: Quam volumus Hcet. patres conscripti. nos amcmus. tamcn ncc numero Hispanos. nec roborc Gallos nec catliditate Paenos, ncc artibus Graecos, ncc dcnique hoc ipso hujus gcnlis et lerrae domestico tativoquc sensu Italos ipsos et Latinos; sed pietate, ac rcligionc atque hac una sapientia. quod Deorum immortalium numine omnia regi gubcrnerique perspeximus, omnes gcntes nationesque superavimus Ma kakovisoko inogli misliti o sebi. mi nc nadmaSamo Spance brojem, ni Gale snagom. ni Karlaginjane lukavstvom. pa ak ni Italijane i Latine u domacem i rodnom osccanju koje karakterie ovaj narod i zemlju: ali u pobonosti, religiji, i jedinstvenoj mudrosti razumevanja da svima stvarima rukovodi i upravlja Promisao besmrtnih bogova. mi nadmasamo sve drzave i narode.

17. O PRAZNOVERICI Bolje jc ncmali nikakvo miljenje o Bogu ncgoli imati takvo koje jc nedostojno njcga. Jcr u prvom je sluaju posrcdi ncvcrovanjc, u drugome pogrda: i zacelo, praznoverica jc sramocnje boanstva. U tomc smislu dobro kae Plutarh: Zaista veli on mnogo bih vie volco daljudi kau da nikad nije bilo Plutarha. nego da kau da jc bio jedan Plutarh koji je prodirao svoju decu im bi se ona rodila, kao Slo pesnici vele o Saturnu. I kao Sto jc pogrda vea prema Bogu, tako je i opasnost vea za Ijudc. Ateizam ostavlja oveku razbor, filozofiju, urodenu blagost, zakone. uglcd; a sve lo mogu biti voi ka moralu i vrlini, i bcz religije; ali praznoverica obara sve ove, i uspostavlja apsolutnu monarhiju u umovima ljudi. Zato atcizam nikada nc stvara ncmire u dravi; jer on ini da ljudi budu oprczni u svojoj bczbednosti, te glcdaju samo svoje ovozemaljskc poslovc. Ali praznoverica je izazvala poractnju u mnogim dravama. jer ona uvodi nov primum mobilc koji nasilno uzima sve oblasti drzavnc upravc. Gospodar praznoverice je puk; i u svakoj praznoverici mudraci slcdc budale; i praznovcrica izmiSlja razloge da opravda svoje propise, umesto obrnuto, da se propisi izvode iz razumnih nacela. Mudro su kazali neki prelati na sahoru u Trenru. gde je ucnje sholastika bilo uzclo vclikog maha, da s h o 1 a s t i c i lic na onc astronomc koji 5 u izmislili e k scentricne i epicikline krugove, i takve krune putanjc da bi objasnilipojavc kretanja planeta, iako su znali da tako ItO nc postoji; i na slian nain, da su sholastici sroili izvcstan broj tananih i zaplctcnih aksioma i teorcma da bi opravdali postupkc crkve. Uzroci praznovcricc jcsu; obrcdi i ccrcmonije koji gode ulima; prcicrivanjc u spoljasnjoj i fariscjskoj poboznosti; prcvcliko poStovanjc prcdanja. Sto samo optercuje crkvu; lukavstva crkvenih velikodostojnika da zadovolje sopstvcno vlastoljubljc i gramcnjc; povlaivanjc previsc dobrim namcrama kojc otvaraju vrata proizvoljnosti i novotarijama; stalno i budalasto traenje tjudskih analogija da bi se objasnilc boanskc stvari; napuslclku, varvarska vremena, naroito kad su udruena s bcdom i nesreom. Praznovcrica, bez koprene, nakazna jc; jcr kao to je nakaznost majmuna tim vca zato to loliko lii na ovcka, lako i slinost praznovcrice sa pravum verom ini je utoliko nakaznijom. Kao Sto se zdravo meso pretvara Iruljenjcm u malc crve. tako sc i valjani oblici i propisi iskvarc i prctvaraju u beznaajne obrcdc. Posloji praznoverica bcanja od praznovcricc, kad ijudi mislc da ine najbolje ako se najviSc udalje od ranije

primljcnc praznovcrice; zato valja dobro paziti kao Sto se dcsava prilikom ravog icnja dn dobro nc bude baeeno sa zlim: a to sc obino zbiva onda kada jc puk reformalor.

18. 0 PUTOVANJU l Putovanjc jc za mlade deo obrazovanja, za starije dco iskusiva. Onaj ko pu;ujc u jednu zemlju prc nego Sto jc stckao ncSto znanja iz iezUai ule Ukolu1 M n,i put. Ja potpuno odobravam Sto mladii puluju pod vostvom kakvog staratclja ili pouzdanog sluge, pod uslovom da ovaj zna jezik i da je bio ranijc u loj zemlji; tako c on moi da im kae ta je vredno da vidc u zcmlji u koju idu. koja poznanstva valja da trae, kakve im vcbe i nauke mcsio prua; inac, mtadii bi iSli vczanih ociju, i malo bi Sta vidcli oko sebe. Cudna jc stvar da Ijudi, kad puiuju morcm, piSu dncvnike iako nemaju Sta da vide osim mora i ncba; a kad putuju suvim, i imaju lako mnogo da vidc, najccSc propuStaju da to ucine; kao da bi bilo vrcdnijc da zabclcc ono Sto sluajno spazc nego ono Sto namcrno idu da vidc; zato dnevnike valja uvcsti u upotrebu. Evo Sta sve treba vidcti i pailjivo razmotriti: dvorovc vladara, naroito kad je prijem poslanika; sudnicc, kad se u njima zascda i sudi; crkvc 1 manastirc, sa spomcnicima koji se u njima nalaze; bcdemc i ulvrenja gradova i varoi; tako i lukc i prislaniSta; starine i ruSevine; bibliotckc; visokc Skole; javnc rasprc i prcdavanja, gde ovih ima; trgovake i bojnc brodovc; driavnc zgradc i vrtovc kojih rma u vclikim gradovima: oruznice; slagaliSta: trgove; berze; magazc; konjske trke; inaevanja; vojnc vebe; i tomc slino; pozorita. ali ona koja pohaa bolji svet; riznice dragog kamenja i odcda; muzejc i retkosti; i, da zavrimo, sve to je vrcdno spomena u mestima u koja ovck putuje. a o emu staratclji i sluge treba marljivo da se raspitaju. Sto se tie proslava, maskerata, gozba, venanja, sahrana. pogubljenja, i slinih prizora, nijc potrcbno da ih Ijudi imaju naroito na umu. ali ipak. ni njih ne treba zapostaviti. Ako cli da mladi zbije svoje putovanje u malcn prostor, i da za kratko vreme sabere mnogo, ovo ti valja initi: prvo. kaoto je ve reeno, on mora da zna ncto iz jezika prc nego to krenc na put; onda, mora da ima nckog stugu ili pratioca koji poznaje zemlju u koju putuju; ncka ponesc i ncku kartu ili knjigu u kojoj jc opisana ta zcmlja, a to c mu posluiti kao dobar klju za njcgova ispilivanja; i dnevnik neka vodi; ncka se ne zadrava dugo u jednom gradu ili varoi, nego tek onoliko koliko to mcsto zasluujc, ali nc prcdugo; tavisc, kad je u jednom gradu ili varoi, ncka menja svoj stan iz jednog kraja u drugi, jer lo je veliki magnet za sticanjc poznanstva; neka se kloni drutva svojih zemljaka, a ncka se hrani u gostionicama u kojima e nai dobro druStvo domaih Ijudi; kada krcne iz jednog mesta u ncko drugo, ncka izmoli prcporuku za kakvu odlinu osobu koja ivi u mestu u kojc odlazi, da bi mogao da sc koristi njenom naklonosu u pogledu stvari koje eli da vidi ili sazna; tako ovek moc svoje putovanjc da skrati a vcliku korist da ima. Sto sc poznanstava tic koja na putovanju treba traiti, najkorisnija su poznanstva sa tajnicima ili linim tajnicima poslanika; jer tako, putujui kroz jednu zemlju, ovck moze posisati iskustva mnogih; neka upozna i poscti razne ugledne Ijude koji imaju vcliko ime, da bi mogao da kae kako se ivi ovek slae sa glasom koji uiva; svae treba mudro i oprezno izbegavati: one obino nastaju zbog ena, zdravica, boljeg mesta, i rei; i neka ovek pazi na svojc dranje kad je u drutvu plahovitih i svadljivih Ijudi, jer inae oni c ga uvui u svoje sopstvene razmirice. Kad se putnik vrati kui, neka ne ostavlja sasvim za sobom zcmlje u koje je putovao, nego ncka i daljc odrava prcpisku sa onim svojtm poznanicima koji najvie vrede; i ncka se njcgovo putovanje prc oglcda u njcgovom razgovoru ncgo u odei i ponaanju; a u razgovoru radijc neka bude smiljen u odgovorima ncgo gotov da pripovcda prie; i

neka se vidi da nije promcnio zakonc svoje zcmlje za zakone tudih zcmalja; ve da je u obiaje svoje zcmljc usadio samo po koji cvet od onoga to jc u tudini nauio.

19. O SAMODRZAVUU Jadno jc stanjc dusc kad Covek ima malo Sta da pocli a mnogo ega da se plaSi; a to sc obino deSava kraljevima koji, budui na vrhuncu, oskudevaju u eIjaina, tc im cluSc utoliko viSe kopnc; a imaju mnoge predstavc o opasnostima i senkama, te su im due lim manje nepomuenc. A to jc isio tako jcdan razlog zato Sv. pismo kae dase srce carcvima nc moe doscgnuti. Jcr sa mnoStva podozrevanja. i ncdoslalka nekc vrhuvnc clje, kojoj bi svc ostalc bilc polinjenc. srcc ijudsko posiaje udljivo, i nestalno. Oluda islo lako csto dolazi da vladari zaele sviin srcem ncku triariju: nekiput je to neko zdanje; nekiput osnivanjc nckog ordcna; nckipul islicanje u nckoj veSlini i 11 spretnosti rukc; kao to sc Ncron isticao sviranjem na harfi. Domicijan sigurnoSiu rukc u strcljanju iz luka. Komod macvalakom vcitinom. Karakala voznjom u dvokolici, i tomc slino. Ovo izglcda ncverovatno onima koji ne znaju naclo da duh Ijudski v i S e vcseli i krcpi dobit u sitnim stvarima negoli stajanje u mestu u krupnim. Vidimo isto lako da vladari koji su bili srcni osvajai u svojim prvim godinama budui je nemoguno da napreduju bcskonacno. i moraju da naiu na neku preprcku koja e ih zaustaviti postaju u poznijim godinama sujevcrni i setni kao Sto su bili Alcksandar Veliki. Dioklecijan i, u naSc vremc. Karlo Pcti, i drugi: jer onaj koji jc navikao da ide naprcd. pa naidc na prepreku koja ga zadri. pokUije nezauovoljun saiuim sobom, i nije viSe ono Sio jc bio. Da govorimo sada o pravom kaljcnju samodrzavija: to jc poslupak redak i lezak da se obavlja: jcr i kaljenje i slabljenje sasioji sc od suprotnosli. Ali jedno jc meSati suprotnosti, a drugo zamcnjivati ih uzajamno. Apolonijev odgovor Vespazijanu pun jc odlinc pouke. Vcspazijan ga jc upilao: Sta jc bio uzrok Neronovog z bac i van ja? On jc odgovorio: Neron j c umeo dobro da svira na harfi i da joj podesi strunc; ali u vladavini katkada je isuvise zavrtao zavorke. a kaikada ih je i suviSe razlabavio. A izvesno jc da nita toliko nc uniStava auloritet kao kad se neravnomcran i nepogodan a prcjak prilisak vlasti smcnjuje sa prevclikom labavoiu. Ovo jc ano, da se mudrost svih ovih poznijih vrcmena u vladarskim poslovima prc sasloji u vcitim nainima da olklonc opasnosti i zla kada su ovi bliski, negoli u razlonim poslupciina da ih drze na dalekom odstojanju. Ali ovo znai samo pokusaj nadmclanja sa usudom. I neka se ljudi uvaju ncmara i ncka ne dozvole da se zamelne uzrok nevolji; jer niko nc mozc da spreci varnicu. niti zna otkuda ona moze doi. TcSkoe u vladarskim poslovima mnogobrojne su i velike; ali najveea tcikoa cslo je u njihovom viasiiiom duhu. Jer obicno je. vcli Tacil da vladari elc prolivrene stvari: Sunt plcrumque rcgum voluntates vchcmentes. et intcr se contrariae Po pravilu, elje vladara jakc su i nedoslcdne. Jer prirodna jc slabost vlasti da misli da zapovcda ciljcm. a da pri tom ne podnosi srcdstvo. Kraljevi moraju da imaiu u vidu svoje suscdc. svoie suprugc, NVOJU dccu. svojc prelaic ili svestenstvo, voiu vlastclu, svoju malu vfjstclu. svojc trgovce. svojc pu 64 3 Bckon; EM 05

anc, i svojc vojnikc; i sviJHU5laraju opasnosti ako se nc poslupa s painjum i sa smotrenocu. PrvoTio sc tlcc suseda: nc moc sc posiaviii nikakvo opitc pravilo prilikc su tako raznovrsne osim jcdnotf. kojc uvck vaii; naimc. da vladari dobro motre da nijcdan njihov suscd ne poslane prclak poveanjcm tcritorijc, pi igrabljcnjem hgovinc, n.icnjima. i tome slicno lc da taku budc u mogunosti da viic smela ncgo ito jc do tada mogao. A obino jc posao stalnih savcla da mogucnost lakvih dogadaja prcdvidc i sprccc. 7a vrcmc trijumvirata vladara. englcskog kralja Henrija VIII, francuskog kralja Fransoa I. i cara Karla V. postojala jc takva straia koja je motrtla da nijcdan od njih trojice nc uzme ni pcdalj zcmlfc. no bi odmah druga dvojica uspostavili ravnotciu. bilo savczom. ili. ako je polrebno, nk i ralom. i ni u koinc sluaju ne bi sklupili mir po ccni docnifih gubilaka. A slino c uinila i ona liga na kojoj e. veli Gviardine. osnivala bczbcdnost Italijc. sklopljena izmeu Fcrdinanda. kral i.i Napulja. Lorcnca Mcdii. Ludovika Sforcc. samodrzaca Florcncije i Milana. Nc moze se primiti miSljcnje nckih sholasiika da jc ncopravdano povcsii rai ako mu nc prethodi ncka povrcda ili izazivanjc. Jcr ncma sumnjc da jc razlozan sirah od ncposrcdnc opasnosti. iako nikakav udarac nijc zadan. opravdan povod za rat. Sto scnjihovih supruga lic: ima svircpih primcra 0 njima. Livija jc zloglasna sa trovanja svoga muia; Roksalana, Sulcjmanova zcna. uniitila jc onog stavnog vladara. sultana Mustafu. i inace je remctila mir njegova doma i red naslea; kraljica englcskog kralja Eduarda II odigrala je glavnu ulogu u svrgavanju s vlasti 1 ubislvu svoga mua. Ove upasnosii valfa se uglavnom bojati onda kad supruge kuju zavcre da bi na presto popclc svoju vlastitu dccu. ili pak kad u prcljubnicc. Sio se njihovc dcce ticc: na isti nain mnogobrojne su bilc tragcdije kojc su nastale uslcd opasnosli koje u deca prouzrokovala. I obino. ncsrca uvek dolazi onda kad occvi posumnjaju u svoju dccu. Ubislvo Mustafc onoga koga smo maloprc pomcnuli bilo jc lako kobno po Sulejmanovu lozu. da se do dana danainjeg podozrcva da jc turska carska loza neeista. i od lue krvl. jer sc mislilo da je Sclim II bio podmelnul. Ubistvo Krispa. mludog carevia rclkc poslusnosti. od sirane Konsianlina Velikogr njcguvog oca. bilo je islo tako kobno po njcgov dom; jcr i Kontantin i Konstanv njegovi linovi. umrcic nasilnom mrcu; a Konsiancijc. opct njcgov sin, jcdva da jc proiao neSlo boljc; on je doista umro od bolcsli, ali pre toga Julijan sc bio digao na oruijc proliv njcga. Ubislvo Dimitrija, sina Filipa II Makcdonskog. obrnulo se proliv oca, koji je umro od kajanja. Ima joi mnogo slicnih primcra, ali malo III nljedan da su occvi prokopsali sa lakvog ncpovcrenfa: osim kad su sinovi otvorcno uslali na orujc proliv njih, kao ilo Jc lo uinio Sclim I proliv Bajaziia. tli kao ito su uinila tri sina Hcnrija II kralja Englcskc. Slo se prclala lie: kada u oni oholi i silni, potloji islo lako opasnost od njih; kao Sto je to bilo u vrcmcnu Ansclma i Tomasa Bckcta, arhiepiskopa kantcrberijskih, koji su sc sa svojim paiaricama malne borili za prevlasl proliv kraljevog maca. mada su imali posla sa snaznim I gordim kraljcvima, Viljcmom Rufusom, Henrijem 1 i Hcnrijcm II. Opasnosi nc prcli od rcda sveStenstva, osim kada jc ono zavisno od tuinskc vlasli. ili kada svcilenike postavlja ili bira puk. a nc kralj ili neki poscbni pokrovitclj. Slo sc vclikc vlastclc tie: nije rdavo driali fc na odstojanju; ali suzbijanjem njcne moi kralj mozc postail apsoluinifl. ali i manfc bczbcdan, i manjc kadar da sprovcdc ma Sla Sto ieli. Ja sam ukozao na lo u mojoj Isioriji kralja Hcnrija VII. koji je suzbio vlastclu. a onda sc dogodilo da jc njcgova vladavina bila puna poicikoa i ncmira; jcr iako Jc vlasicla i dalje oiiala lojalna prcma njemu, ona ipak nije saradivala s njim u njcgovim poslovima. I tako on, u sivari, nijc imao kud, i morao je sam da radi sve. Sto sc male vlastele ticc: od nje nc preti mnogo opasnosti, jcr to je tclo rasturcno. Ti ljudi mogu pokatkad krupnu da bcsede, ali to mnogo ne Skodi: osim loga, uni su prolivleia viSem plemslvu da sc ne osili previe; u najad, zalo Sto su u ncposscdnom dodiru sa narodom, oni najboljc usmcravaju narodna komeSanja.

Sto sc trgovaca lic: oni su vcna porta, i ako oni ne naprcduju, kraljcvstvo moze imati dobre udove, ali ile e biti prazne i tclo mravo. Taksc i dazbinc koje im se namccu rctko su kad korisne po drzavni phhod; jer ono Sto drzavna blagajna dobiva na malo gubi na veliko. budui da uslcd poveanja porczc ukupna trgovina postajc umanjcna. Sto sc puka liee: mala jc opasnost koja prcti od njega, osim kad ima velikc i monc glavare, ili ako se uptiCcS u slvari vere, obiaja ili naina zivola. Slo se vojnika tie: opasno jc slanjc kada oni ive i borave svi zajedno. i kad sc naviknu da dobivaju plate najamnika: o lomc vidimo primcre u janiarima i rimskim prclorijancima; ali vcbati Ijude, i driati ih pod oruijcm u razlinim mcstima, i pod razlinim zapovednicima. i bez najamnike platc. sluii odbrani i ne predstavlja opasnosti. Vladari su kao nebeska lcla, koja prouzrokuju dobra i zla vrcmcna; i kao ona, uivaju duboko poStovanje ali ne i odmor. Svi savcti koji sc tiu kraljeva obuhvaeni su ovim dvcma opomenama: Memcnto quod es homo; i Mcmcnlo quod es Deus, ili vicc Dei Opomeni se da si Covek, i Opomeni se da si Bog. ili boiji namesnik; prva zauzdava njihovu mo, druga njihovu volju.

20. O SAVETOVANJU Najvcc povcrenjc izmedu oveka i Coveka jc u pcvcrenju savctovanja. Jer u drugim poverljivim saopStenjima Ijudi povcravaju samo dclove ivola: svojc zcmIje, svoja dobra, svoju dccu, svoj finansijski ugled, ncki poseban posao: ali onima koje inc svojim snvctodavcima oni poveravnju cclinu: koliko su oni tim viSe obavczni svakom u Ciju vcru i cslilosl mogu du sc pouzdaju. Najmudriji vladari ne treba da smalrnju da uzdanje u savct umnnjuje njihovu vcliinu iti unizava njihovu snosobnost. Sam Bog nije bez loga. nego je nainio od loga jedno od velikih imena svoga blazcnog sina: S a v j c I n i k. Solomun jc rekao: M j s I i s e u t v ruju savjclom. Slvari se moraju prclresli. ovako ili onako: ako ih nc pretresu razlozna savclovanja. protrcScc ih lalasi sudbinc, i bic punc nedoslcdnosti, pomicanja naprcd i uzmicanja. kao lo je teluranje pijanog ovcka. Solomunov sin osetio jc snngu saveta. kao Sto je njcgov otac vidco njegovu polrcbu. Jer jcvrejsko je carstvo prvo bilo naeto i razbijeno uslcd ravog savcta; a naSe pouke radi, taj savet ima dvn obclcja pomocu kojih se uvek najbotje moe razabrali rav savet: on je mladalacki. Slo se tie osoba. i nagao je I nasilan. Sto se tie izvrScnja. Slan jc vek slikoiio prikazao kako prisjcdinjenje i ncrazdvojnu ivczu saveia sa kraljcvima. Inko i mudro H i politiko korienjc savcta od stranc kratjeva: prvo. u tomc to vclc da sc Jupitar ozcnio Mclisom, koja oznaava savct. a smisao jc da sc vrhovna vlast vcnala sa savetom; i, drugo. kojc slcdi iz ovoga, naime: Vcle da kad sc Jupitar ozcnio Metisom, ona jc ostala brcmcnita s njim, ali Jupitar joj nijc dopustio da ostanc da sc po rodi ncgo ju jc pojco; i na to jc zaeo sam, i rodio je Paladu Oruanu iz gtavc. Ta udovisna bajka sadri tajnu samodravlja: kako kraljcvi trcba da sc koristc svojim drzavnim savctom. Prvo, valja da upoznaju savctnikc sa stvarima, a to jc prvo zaee ili trudnoa: a kad stvari dobiju svoja oblieja u utrobi saveta, i sazru da budu rodcnc, onda ne trcba pustiti da savetnici sprovode odlukc i daju uputslva, kao da to zavisi od njili: no valja stvar ponovo uzcti u svojc ruke, da svetu izgleda da odluke i konanc smcrnice kojc se. zato to dolaze s mudrou i moi, uporcduju sa Oruanom Paladom proizlazc od samih

viadara: i to nc samo iz njihove vlasti, ncgo dabi njihov uglcd bio jo vcci iz njihovih glava i domisTjanja. Govorimo sada o nczgodama savcta i o Ickovima. Tri su nczgode koje sc zapazaju prilikom pozivanja i korienja saveta. Prvo, otkrivanje poslova, imc oni postaju manje skroviti. Drugo, slabljenjc vladarcvog autoriteta. kao da bi on timc bio manje sposoban. Tree, opasnost od nciskrcnog savetovanja, kojc vie koristi savetodavcu ncgoli savetovanom. Zbog tih nezgoda, neki Italijani su uili da treba uvesti a ncki francuski kraljevi su uveli tajne savetc. lek gori nego to je oboljenje. Slo se skrovilosti tic: vladari nisu obavczni da saoptavaju sve stvari svima savetnicima, jicgo mogu da iz4vajajui biraju. Niti je neophodno da onaj koji pita ta bi vaTjaTo da radi mora da objavi ta e da radi. Ali neka sc vladari uvaju da sami ne otkrivaju svoje poslove. A to se tajnih saveta tie. njihovo bi geslo moglo da glasi. Plenus rimarum sum Pun sam pukotina. Brbljivac kome je prianjc dika namce vie Stete nego mnogi koji znaju da im dunost nalac da budu skroviti. Tano jc da ima nckih poslova koji zahtevaju najveu skrovitost, tako da scm kralja jcdva4edna ili dve os;lu smcju da znaju o njima: ni li saveti nisu bezuspcSni: jcr, sem skrovilosti, oni obicno streme stalno u jcdnom pravcu, bcz skrctanja u slranu. Ali onda kralj mora biti mudar, kadar da sam upravlja svojim poslovima; a ti prisni savctnici moraju islo tako da budu mudri Ijudi, i naroito vcrni i odani kraljevim smerovima; tako je bilo za vladc engleskog kralja Hcnrija VII, koji svojc najkrupnijc namere nijc poveravao nikomc scm Mortonu i Foksu. Slo sc slabljenja auloritcla tie: bajka pokuzujc lek. StaviSe, velianstvo kraljcva pre je uvcliano negoli umanjcno kad kraljevi zascdaju u savctu; a savet nije nikad liio vladara njegovih slugu; osim kada je posrcdi ili prevelika jaina jednog savclnika ili prevelika zatcgnulost u mnogih; a to su stvari koje se lako otkriju i brzo im se nade lek. Sto se noslednje nczgode tic. da Ijudi hoc da daju savctc a da pri tom imaju u vidu svoju korisl: Zacclo, non inveniet fidem supcr terram? kad doe, hoc H nai veru na zemlji odnosi sc na naravi vrcmena, a ne na svc ljude ponaosob. Ima ih koji su po prirodi svojoj verni, 1 iskreni, i otvoreni, i neposredni; a nisu lukavi ni potuljcni; neka vladari takvc, pre svih. privuku sebi. Osim toga. savetnici nisu obino tako ujedinjcni, no jedan motri na drugoga, te tako, ako ncki, savctujui, ima u vidu stranarstvo ili lino korienje, to obino doc kralju do uiju. Ali najbolji lek je ako vladari poznaju svoje savetnike, kao i ako savetnici poznaju njih: Principis est virtus maxima nossc suos. Poznavanje podanika glavna jc vrlina vladareva.

71 1 U drugu ruku pak. savetnici ne treba i suviSc da zaviruju u karakter svoga suverena. Istinski savctnik viSe je upuen u poslove svoga gospodara negoli u njcgovu narav; jer onda je i prilika da e ga savctovati, a nc povlaivati njcgovoj udi. Od jcdinstvcnc jc koristi vladarima ako primaju i pojcdinana i skupna miSljenja svojih savctnika. Jer privalno jc miTjenjc slobodnije; ali miSljenjc izrcceno pred drugima doslojnijc je poSte. U opStenju u etiri oka Ij.udi su smcliji u svojim pogledima; ali u druStvu oni su podloniji uticaju tudih glediSta; zato jc dobfo uzeti oba; kad su u pitanju nii slojevi, onda jc bolje razgovarati u cetiri oka, da se Ijudi ne bi plaSili; a kad su u pitanju oni viSi, onda valja govoriti pred drugima, da bi svojc miSIjenje izloiH sa vie skromnosti. Uzalud jc da vladari primaju savet u pogledu stvari ako isto tako ne primaju savet u pogledu Hnosti; jcr svc stvari su kao mrtvi likovi; i zakon ostaje mrtvo slovo ako se ni.koga ne tie njegovo sprovodenje. I nije dovoljno posavctovali sc u poglcdu linosti secundum gcnera po rodovima kao Sto se ini kad je u pitanju neki pojam ili matcmatika definicija kakve vrstc i karaktcra linost trcba da bude; jer najvec

greSke se prave. i najvei razbor se pokazujc, u izboru pojcdinaca. Pravo jc rceno Optimi consiliarii mortui Mrtvi su najbolji savetnici: knjige e zboriti jasno kad savetnici poniknu nikom. Zato je dobro bili upuen u njih, narocito u knjige onih koji su i sami bili glumci na pozornici. Savcti su danas veinom samo prijateljska sastajaliSta, gde se vie aska negoli to se stvari ozbiljno pretresaju. I poslovanje u njima je prebrzo, kao i odluke koje se donosc. Kad su u pitanju krupne stvari, najbolje je izloiti ih jcdnoga dana, a raspravljati o njima tek sutradan; in noctc consilium no valja provesti u razmjSJiarijutako je uinio odbor koji je razmatrao predlog o uniji Englcskc i Skotske, a to jc bio ozbiljan i smotren skup. Ja preporuujcm da se molbe podnosc u odrcene dane; jcr tako e i molioci biti sigurniji da ce njihove molbe bili uzctc u razmatranje, a isto lako i skupStina e moi slobodnije da se bavi drzavnim pitanjima, moi e hoc agcrc. U sastavljanju odbora za pripremanje poslova savcta, bolje je izabrati Ijude koji nisu stranari ncgoli uzimati u jednakom broju pripadnike dveju stranaka, tc tako stvarati ravnoteiu. Preporuujem isto tako stvaranje stalnih odbora: za Irgovinu, za finansije, za rat, za molbe, i jo za neke oblasti; jer gde postoje razni podreeni saveti, a samo jcdan dravni savet kao Sto je to u Spaniji, oni su, u stvari, Sto i stalni saveti, i uz to imaju veu vlast. Neka oni koji treba da dadu savctu struna obavetenja kao pravnici, morcplovci, majstori dravne kovnicc. i njima slini budu najpre sasluSani prcd odborima; a potom, kad sc ukac polreba, pred savclom. I neka ne dolazc u velikom broju, ili na puki nain; jer to bi znailo nadvikati savei a nc obavcsliti ga. Dug sto i kvadratan sto, ili slolice porcd zidova, izgledaju stvari formalne, ali one doista imaju svoj smisao; jer za dugim stolom nckoliko njih u proelju doista rukovode svim poslovima; a kad je onaj drugi oblik. viSe se uju miSljenja savetnika koji sede nie dolc. Kada kralj predsedava u savctu, ncka dobro pazi da dok izlac jednu stvar ne otkrijc prcviSc kojoj strani naginjc; jer savetnici e se inac povesti za njim, i umcsto da ga slobodno posavetiiju, otpgMOB mu pesmu placcbo.

21. O ODCADANJIMA Srca jc kao trnica; i cesto, samo ako moc malo da pricka, ccnc c pasti. A opct, ona jc katkada kao Sibilina ponuda: najprc sc nudi sva roba, onda se malopomalo oduzima, a ccna uvck osiajc ista. J e r p r i I i ka kao tto poznati stih ve nree elavu u p u, kad jc vc jednom pokazala uvojke sprea a nlko ih se Hlle maSlo: lltirarpruzati najprc giii boce da prihvatiS za nj, a potom izbocinu, koju je teko uhvatiti. Zacclo, ncma vcc mudrosti nego znati kad trcba pokrenuti stvari i pristupitt delu. Opasnosti nisu niSta laksc ako se jcdnom pokau lakim; i opasnosti su vise varale Ijude nego to su na njih nasrlale. Stavie, boljc je nckim opasnostima izii u srctanjc, iako sc one ne pribliuju, nego i suvie dugo bdcli nad njima; jcr ako ovek predugo bdi, sva je prilika da e i zadremati. U drugu ruku pak, biti obmanut prcdugim senkama kao to su bili ncki kad je mesec bio nisko dole i obasjavao lca neprijatelja i opaliti pre vrcmcna, ili preranim pripremanjcm pozivati opasnosti da dou, druga je krajnost. Zrelost ili nezrelost prilike kao 5to se veli valja uvck dobro izmeriti, i obino jc dobro poetke velikih poduhvala poveriti Argusu. koji ima stolinu oiju, a okonanja njihova Brijarcju storukome: prvo rnzmotriti. a pnlnm pcspeSili. Jer sTem Plutonov. ijom pomoi politiCar posiaje nevidljiv, znai tajnost savcta i brzinu izvrenja. Jcr kad stvari jcdnom sazru da budu izvrscnc, nema tajnosli koja sc moe uporcditi sa brzinom; lakovo je krctanjc puanog zrna u vazduhu, kojc leti tako brzo da jc za oko nevidljivo.

22. O LUKAVOSTI l Lukavost smatramo kao ncku runu ili naopaku mudrost. I zaista, postoji vclika razlika izmeu oveka lukava i eovcka mudra. i to nc samo u pitanju polenja ncgo i u pitanju sposobnosti. Ima ih koji umeju da pakuju karte. a ipak nc umcju da igraju dobro; isto tako ima ih koji su dobri u agitovanju i stranarsivu a inac su nesposobni Ijudi. Daljc. jedno je razumevati ljude, a drugo razumevali slvari; i mnogt savrscno poznaju ljud 5ke udi, i znaju kad i kako treba prilaziti Ijudima, a nisu veoma vini sivarnim poslovima; takvi su oni koji su vie proucavali Ijude neo knjige. Takvi su podcsniji za splelku negoli a savel; i oni su dobri samo na svojoj viaslitoj kuglani: izvedi ih prcd nove Ijudc, i oni ne mogu da se snadu; zato staro pravilo, da eS razlikovaii budalu od mudraca. Milte ambos nudos ad ignotos, et videbis PoSalji ih obojicu gole meu ncpoznat svct. pa e vidcli, lcsko da vai za njih. I zato to ovi lukavi Ijudi lic na torbare sa sitnom robom, nije zgorcga pogledati njihov espap. Lukavost savetujc da paljivo motri okom na onoga s kime razgovaras. kao to glasi savet isusovaca: jer ima mnogo mudrih Ijudi ija su srca skrovita a lica providna. Nu i to valja initi uz povrcmeno krotko obaranje sopstvcnih oiju, to isusovci isto tako ine. Drugi jc savct: kad zelis neto da postigneS i sprovcde lako i brzo, trcba da zabavljaS i zanima oveka s kojim posluje razgovorom o necem drugom, tako da on nc bude i suvie budan da bi stavljao prigovore. Poznavao sam jednog savctnika i ministra koji nikad nije podneo cngleskoj kraljici Elizabeti raCune na po.pis a da se najprc ne bi raspricao o dravnim posiovima. da bi ona manjc zamerala raunima. Slian prcpad moe se uiniti podnoicnjem predloga onda kada se Coveku uri, pa ne moc promiljeno da razmolri to sto mu sc predlazc. Ako ovck cli da pokvari ncki posao za koji strahuje da c ga ncko drugi spretno i valjano predloili, neka se prclvara da mu cli dobra, pa neka ga sam predloi, ali na takav nacin koji e ga osujclili. Kad odjcdnom usrcd izlaganja zaslane u rei, kao da si sc trgao, to u sagovornika pojaava elju da sazna vie. I zato filo dclujc boljc kad izgleda da se nesto saznalo od tcbc zato Sto si bio upitan o tome, nego ako si sam to ispriao, moeS postaviti mamac pitanju, pokazujui lik i izraz koji u lebc nisu uobiajcni, lako da te ljudi upitaju Sta znai ta promcna; kao to jc Ncmija uinio: I ja uzev vino dodadoh ga caru. A prec ne bijah neveseo pred njim. Kada su posrcdi stvari lugaljivc i ncprijatne, dobro je da probijc Icd ncko ije su rei manje vane, a ostaviti odgovorniji glas da se uje tobo sluajno, tek na pilanjc povodom rei onoga prethodnog; kao to je uinio Narcis kad jc obavestio Klaudija o venanju Mcsalinc i Silija. Kad ovck ne cli da svoje ime zdrui s neim, lukavofmu savetuje dapoajniT inevelaTpa kaeTS vrc l veli tako i tako. ili Pria sc u svetu. Poznavuo uvck jc ono ito le nalglavniie siavliao post scriptum, kao da jc lo ncsTo ugredno. Poznavao sam drugog jednog koji je. kada je drzao govor. prclazio preko onoga Sto je najvema namcravao da kaze; i izlagao bi dalje. pa bi se onda vratio i govorio o tomc kao o ncemu Sto je malne zaboravio. Ncki udesc da ih ovek toboz izncnadi i zatccc s pismom u ruci. ili kako posluju oko ncega Sto inac nc radc. da bi lako bili upilani o stvarima o kjima su i sami radi da govorc. Lukavosl sc sluzi i timc sto ovek kae ncslo u svojc imc a icli da drugi to primi i ponavlja. tako da ovaj pada u klopku i biva noraen. Poznavao sam dva takmaca za ministarsko zvanjc za vremc kraljice Elizabctc. a odrzavali su mcdu sobom prijalcljske

odnose i ceslo su jedan s drugim razgovarali o tome pitanju. Jedun od njih jc kazao da jc Skakljiva slvar bili ministar kad sc m o n a r h i J a k 1 o n i padu, i da on to ne eli da bude. Drugi je odmah prihvatio ove rei i, u razgovoru sa raznim svojim prijateljima. ponavljao je da on ncma razloga da cli da bude ministar u vreme k a d sc monarhija kloni padu. OnaJ prvi je to doepao i naSao naina da o lome bude obavcStena kraljica. koja. uvsi o padu monarhije, beSe toliko nezadovoljna da nikad viSe nije hlela da uje za ovog drugog. Ima jedna lukavusl koju mi u Englcskoj nazivamo obrtanjc maka u I i g a n j u; a to Je kad Jedan ovek kaze ncSto arugornc. a ulldaju stp je sam rckao pripisuje ovomc drugom. I pravo govorei, kad sc tako ncSto dett izmedu dvojice, nijc lako rei od kojega je slvar najprc polckla. Neki imaju obiaj da, pravdajui sebe odricanjcm, posredno opluzuju druge, kao kad kau, Ja ovo ne; tako je Tigelin postupio prcma Burhu, Se non diversas spes, scd incolumitatem imncratoris simpliciicr speclare ..Ncmam oka, kazao jcza dva suprotna cilja, ve samo za carcvu bczbcdnost. Neki imaju u pripravnosli loliko bajki i pria. da ncma toga Slo ele da poslignu a da lo nc umcju da uviju u neku priu. Slo im slui, s jcdne slrane, da se sami zaSlile Jcr nita izricno nisu rckli.. s drugc, da lo drugi sa veim uivanjcm raznosc. Dobra Je crta lukavosti da ovck uoblii svojim reima i sudovima odgovor koji zcli da ujc; Jcr onda sagovornik poslajc manjc kolebljlv. Cudnovalo Jc kako Ijudi dugo vrcbaju zgodu da kazu ncSto Sto clc da kau; i koliko okoliSe i zaobilaze dok prcdu na slvar. Tu se irazi vcliko sirpljenje, ali je lo i od velike korisii. Nenadno, smclo, i neockivano pilanjc cesto izncnav di oveka. i on otkrije ono Slo bi htco da sakrije. Kao onaj Sto Je. promenivi svoje ime, Sclao u porti crkvc Sv. Pavla i namah sc okrenuo kad ga Je ncko iza lca zovnuo njegovim pravim imcnom. Nu ova siina roba i malc dosclke lukavosti bcskraj nc su; i dobro bi bilo sainiti njihov soisak: jer niSta ne vreda vise nego kad sc lukavci sjnaUaju mudjadma. Ali zacelo ima ih koji znaju vrcla i virove poslovne. nu lukavost njihova koristi im samo da nokrenu stvari ili da se ispctljaju iz tcSkoa. baS kao Slo nckc kuce imaju zgodnc sicpcnice i ulazc ali ncmaju nijedne prislojne sobc. Zaio cS vidcli da su lakvi veSti da pobegnu od zakljucaka. ali nimalo nisu kadri da razmolre sivari ili da raspravljaju o njima. Pa ipak, oni sc obino koriste svojom ncsposobnoSu i nasloje da budu smatrani kao Ijudi koji su pozvaniji da reSavaju slvari za druge ncgoli da raspravljaju o stvarima sa drugima.

7 79 Ncki viSe zidaju na varanju i kao Sto sada velimo na ujdurmama nego na ispravnosti svojih postupaka. Ali Solomun veli Prudcns advertit ad gresus suos: stultus divertit ad dolos n.nH vnrnje svataV fl Pametan pazi na svoje korake.

23. 0 MUDROSTI SEBiCNIH Mrav je mudar stvor za sebc sama, ali Stetoina je u vnnjaku ili u vrtu. I zaisla. Ijudi koji su veliki samoIjupci Stctocinc su u dravi. Razlui s razlogom samoIjublje i

druStvo; i budi tako veran scbi samome da nc budeS krivac prcd drugima. naroito nc pred tvojim kraljem i otadbinom. Jadno jc ovekovo dclanje ako je n iegovosrediSte on sTm7Onda je on baS kao zemrjav Jer samo ona stoji nepokrctna i ima svojc sopstveno srediSte, dok se sva ostala tcla koja imaju srodnosti sa ncbom kreu za srcdiStem nekog drugog Lcla kome koristeQcenjivanjc svcga prema, sebi viSejc opravdano kad je u pitanju vladalac; jer stvari vladalaca nisu samo njihove. budui da njihovo dobro i zlo zavise od opSteg dobra. Ali veliko je zlo kad sluga vladarev. ili gradanin u dravi, postupa tako. Jer kakvi god poslovi prolazili kroz ruke takvoga oveka, on e dh uvek saviti ka svojim ciljevima, a oni esto mogu biti nesagiasni s namerama njegovog gospodara ili drave. Zato neka vladar, ili drava, bira slubenikc koji nemaju toga obeleja; osim ako nc misle da ih uzmu samo kao poslenikc koji nemaju samostalnc vlasti. Ono Sto stvar ini joS mnogo opakijom to je gubiiak svakc mcrc. Vc bi bilo dovoljno zla u tomc Sto se slugina korist prctpostavija gospodarcvoj; no zlo je joS i vce kada slugina sitna vajdica prcviauje nad gospodarevom krupnom dobiti. A takav

6 Bckon: Eteji. 81 je sluaj kad ima rdave asnike. blagajnike. poslanike. vojne zapovednikc. i drugc ncvaljale i podmitljivc sluge; svojim sitnim scbinim ciljevima i pakoslima oni upropauju krupnc i znaajnc poslove svojih gospodara; konisl koju lakve sluge vidc najcce jc srazmcrna njihovom stanju, ali lcla koju su lime nancli svome gospodaru srazmerna je njegovom poloaju. I zaista, takva jc priroda nujvccih sauioljuhucu da sti k.ulii d.i zaoale. aJco treba. ituu kuu, samo da bi za sebc isprili jaja; a ako ovi Ijudi csto uivaju poverenje svojih gospodara, to dolazi oluda sto oni prouavaju kako e njima ugodiii a scbi koristili; a da posiignu bilo koji od ovih ciljeva. zaposiavic poslovc svojih gospodara. Scbiena nmdrosl Ivdna jc, u mnogim svojim vido vima. To je niucliol pacova, koji e zacclo napusiiii kuu ncjto pre nfcnog pada. To Jc nudrOSt HslccTfcoia irgoni jazavca iz jazbinc koju je on iskopao i nainio za scbc. To jc mudrusl kiokodila, koji roui suc kad hoe da prodere. Ali ono Slo naroito valja uoiti jcste da su oni koji su kao Slo Ciccron veli o Pompcju sui amantcs, sinc rivali samoljupci, bcz takmaca csto nesrecni. I dok su cclog svog veka sve rtvovali sebi, naposletku poslaju i sami rlvc nestalnosli srce, mada su mislili da su Joj svojom sebinom dovilljivosu podsekli krila.

24. 0 NOVINAMA Kao slo Jc porod ivih bia najprc lose uoblicn, lako su i svc novine, koje su porod vrcmena. Pa ipak, kao Sto su oni koji su pn4 profhv voj pnrndicu obino vrcdniji n.cgo veciiia potoinaka, lako sc i prvl prclhodnik ako je dobar retko dostlie uBedan.jem. Jer nastrana narav Ijudska prirodno je sklona ka onomc to je zlo, pa su stoga stvari sklonc ua se pokvare to kom vremcna, a dobro Jc najjae u pocetku. Zacclo, svaki jcTek novina; a ko nee da primeni nove lekove mora da occkuje nova zla; Jer vrcmc je najvci novalor; i ako sc slvari kvarc samim tokom vremcna, a mudrost i razbor ih nc budu popravljali, takav c biti kraj. Tano je da ono sTo je urcdcno obiajcm. iako nije dubro. jcste bar podcsno; a onc stvari koje su dugo iic zajcdno povezanc su lako rei medu sobom; nove stvari. meuiim, ne uklapaju sc najbolje u stare. pa iako pomau

svojom korisnoSu. smelaju svojom nesaglasnou. Osim toga. one su kao tuinci: ljudi im se vie dive a manje lh vole. Svc bi to bilo tano kad bi vreme stajalo ncpokretno; ali naprotiv, ono se kree tako brzo, da ncrazlozno zadrzavanje obiaja stvara pomctnju i zabunu kao god i novina; a oni koji prcviSc tuju minula vremena samo se izlazu preziru doba u kojcm ive. Zalo W bilo dobro da ljudi u svojim novinama slede primcr samoga vrcmcna. koje doisia novai mnogo, ali liho i sa posiupnofiu koja sc jcdva opaa. Jcr. inacc. Sto god je novo neocekivano jc; i uvek koristi nckima. a iteti neke; a onaj koji jc timc pomocn smaira da mu jc srea bila naklonjena i zahvaljuje vremcnu; a onaj koji je oStcccn. smalra da mu jc nanesena ncpravda. i tui se na vinovnika. Islo tako, dobro je ne pravili oglcde u dravnim poslovima, osim kad je nuda preka, ili korisl oevidna. kao i paziti dobro da preobrazaj izaziva promenu, a ne da zclja za promenom izmiSlja razloge za stvaranjc prcobrazaja. I, naposlelku. prema novini. i kad nije odbnecna, treba biti podozriv; i kao STo Sv. pismo vcli, Slanilc na pulovima i pogledajtc, i pitajtc za siare staze, koji je put dobar. i idite po njemu.

25. O HITNJI Pretcranu hilanje najopasnijc je po valjano poslovanje. Takvo hilanje lii na ono sTo lckari naivaju brzo varcnjc. kojc zacclo ispunjava lelo kisclinama i potajnim klkama bolcsii. Zato ne meri brzinu brojcm i trajanjcm zascdanja. ncgo uspcsnim savlaivanjem posla. I kao Sto na trkama brzinu nc ini duzina koraka nili visina rasla vc prilcno i ravnomerno krclanjc nogu. tako i u poslu postici brzinu ako se slrogo dris predmela i nc uzimas od njega previsc odjednom. Neti. da bi izglcdali hitri. nastoje samo da se prikau kako su uradili mnogo za kraiko vrcme. ili kako su brzo okonali posao. hfcgjajjai njfibjflj Ali jedno jc ilcdeti vremc saimanjem. drugo odsecanjem. A ako se. u clji da e posao brzo okona, neka stvar nedovoljno razmotri ili zapostavi prilikom jednog zasedanja, ona e ncizbc2no iskrsnuli i smelali radu pri sledeem zasedanju. Poznavao sam jednog pamclnog oveka koji jc imao obiaj da kae kad bi video da neko previse hita. S I a n i ma lo bjjmo bre kraiu dolL U drugu ruku. valjana hiirina draguccna jc sivar. Jer vrcmc jc mcrilo rada. kao Sio jc novac mcrilo za robu; i rad sc kupujc po skupu ccnu ondc gdc jc malo hilrinc. Sparianci i Spanci bili su prngli kao spori H?: Mi vcnga Ia mucne pagna Neka mi smrt doe iz Spanijc; jcr tada e zacelo dugo vremena uzeli. Sasluaj dobro onoga koji ti dajc prvo obavestenje 0 nekom poslu; i boljc je da ga upita u poctku negoli da ga prekidaS u loku izlaganja; jer kad oveku poremeti red, njcgova ce sc misao krctati as naprcd as nazad, i bic dosadniji dok sc bude priscao ncgoli to bi bio da si ga pustio da idc svojim tokom. Ali katkada dogaa sc da jc slualac sa svojim upadicama gori nego izvestilac. Ponavljanjcm sc obicno gubi vrcmc. Govornici moraju da sc drzc prcdmcta. Dugi i dovltljivo utanani govori isto su toliko podcsni za brzo olpravljanjc poslova kao sto su odcde ili dugi ogrtai podcsni za trku. Prcdgovori i zaobilazni prclazi i izvinjcnja prcdslavljaju traenjc vrcmcna; pa i ako izgleda da proisltu iz skronv nosli, oni su kaiperslvo. Ali, ipak, uvaj se da ne bude 1 suvise neposrcdan kad prilazi stvari kojoj ljudi nisu skloni; jer polrcbna je priprema da sc savlada predrasuda, kao to je metanje toplih obloga polrcbno da bi melem bolje uiao. Vie nego sve drugo, dusa je hitrine u redu, raspodeh, i izdvajanju delova prilikom obavljanja poslova pod uslovom da sc u raspodeli nije i suvie preteralo. Jer onaj koji ne deli nikad nee valjano ui u posao; a onaj koji deli i suvie silno, nikad nee

valjano izii iz njcga. Izabrati vreme znai utedeti vreme; a raditi u ncvrcmc isto jc sto i zaludno se praakati. Zato, ako eli da posao bude hitro obavljen, ncka samo njegova srcdina bude dclo mnogih, a poctak i kraj neka bude dclo nckolicinc. Ako pismeni prcdlozi nisu izneli pred jcdno telOj razgovor je sklon da sc izgubi u uoptavanju; obrnuto, kad sama kritika pokazujc da nain rcavanja jcdnog problema ne zadovoljaa, ona ukazuje u isti mah i na uslove jednog zaovoljavajueg rcenja, kao sto je pepeo proizvodniji nego prah.

26. O PRIVIDNOJ MUDROSTI Govorilo se da su Francuzi mudriji nego lo izcledaju, a da Spanci izglcdaju mudriji nego lo jcsu. Ali bilo ovako ili onako izmcu naroda, tako je zacclo izmeu oveka i ovcka. Jcr kao to Apostol kac o pobonosti, Koji imaju oblije pobonosti, a sile su sc njczine odrckli; tako zaisia ima Ijudi koji, iako su malo mudri i sposobni, nristuoaju stvarima vrlo sveano: Magno conalu nugas. Razborilim Ijudima smcno jc kad vide kako sc usiljavaju ovi mudrijai i kakva sve stakla upotrebljavaju da pokau da povrinc imaju dubinu. Neki su tako uzdrani i tajanstvcni, da svoju robu pokazuju samo pri ncjasnoj svetlosti, a pri tom se grade kao da su tobo jo uvek neto zadrzali; a kad sami znaju da govorc o neem u 5lo nisu dobro upueni. ipak elc da izgledaju drugima kao da znaju da se o tomc nc smc sasvim otvoreno govoriti. Ncki se ispomau likom i izrazom. i mudri su po tim znacima; tako Ciceron vcli da je Pizon, kad mu je odgovarao na piianja. jednu vcu podizao na elo a drugu sputao do brade: Rcspondes, altero ad frontem sublato. altero ad mcntum depresso supercilio, crudelitatcm tibi non placcre. Neki zamiljaju da e imati uspeha ako upolrcbe krupnu i bespogovornu re; onda idu dalje, i uzimaju za golovo ono to ne mogu da dokau. Neki preziru i omalovaavaju kao heznaaino i nilavno sve to je izvan njihovog domaaja. i elcli bi da njihovo neznalasTvo izgleda razborilost. Neki moraju uvek da dvoje miljenje, i, zabavljajui Ijudc ccpidlaenjem, obino bee od stvan; o takvima A. Gclijus veli, Hominem delirum, qui verborum minutiis rcrum frangil pondera Budalast ovek, koji cepidlaenjem umanjuje znaaj stvari. Tako isto Platon, u svome Protagori, prezrivo uvodi Prodika, i dajc mu da odri govor koji se od poeetka do kraja sastoji od dvojenja. Obino, takvi Ijudi prilikom svakog vcanja vie vole da budu na odrenoj strani i da zamcraju i predviaju tekoe; jer kad odreknes tanost sudova, to im jc kraj; ali ako se dopusti njihova mogunost, onda jc potroban nov rad; takva lana mudrost smrini jc otrov za svaki posao. Da zakljuimo: nijedan osiroteli trgovac, nijedan prosjak koji pod gospodskim ruhom skriva svoju bcdu, nc zna toliko majstorija da bi sauvao prividan uglcd bogatog oveka koliko znaju ovi praznoglavci da odravaju veru u svoje sposobnosti. Gradei se mudri, Ijudi mogu slei neki ugled; ali ncka niko nc uzima takve u posao; jer doista, bolje ti je da uposli ovcka koji je pomalo i smean negoli ovakvog mudrijaa.

27. O PRIJATELJSTVU

Onaj ko jc prvi izrekao misao, Ko god uiva u samoi ili je divlja zver ili je bog, tcSko da je mogao u manje rei da kae vise istinc i viSe ne istine u isli mah. Jcr veoma je tano da urocna i potaj na mrnja prema drutvu ima ncfito od divlic zveri: ali veoma jc nctano da u tome ima ma cga bozanskog; osim kada ne proishodi iz uivanja u samoi. ve iz liu bavi i elje nrema osamljenosti radi uzvisenijee naina ivota: kao Sto se zna da su lazno i pretvorno inili nc ki mnoeobosci. kao Encmcnid Krianin. Numa Rimlja nin. Empedoklc sa Sicilije i Anoloniie iz Tijanc; a istin ski i usrdno razni stari pustinjaci i crkvcni svcti oci. Ali malo ljudi vide ta je samoa. i ta sve ona obu hvntci Ter iumIl:i nijc c!rutj: i lu.i su SJIIIO alerija gllkaiftzrovoeajTK onde gde nema Waat,nsta ooslovica to donekle izraava: Magna civitas. maena solitudo Veliki grad velika, samoa: Jer u velikom gradu prijatelji 21 ve dalcko jedni od drugih. tako da tu mahom nema onoea druearstva koje se nalazi u manjim mestima. Ali moemo ii dalje. i najtacnije potvrditi da ovek iviupravoi i bednoi osamIjcnosti ako nenia istinskih prijateljp; jer bez njih je svet samo pusiinju; a isto tako, o osamljenosti sc moc tei ak i to, da ko.god jc sklopom svojc prirode i svo B9 jih oseanja nesposoban da gaji prijateiistvo, vodi poreklo od zverinja, a nc od IjudL ilavni plod pri jateljsiva jcslc lo ono prua olakSanje i odusak srcu punome i nabiijalorne gvnlfoyrsnih takin osccanja. z,namo da su bolcsti zaptivanja 1 puvnia najopasnije po lelo; a nije mnogo drugaije ni kad je u pilanju duSa; moe uzeti tetiviku da otvori jetru, eleznu vodu za u, sumporni cvct za plua, dabrovinu za mozak; aj niirflf rprrt np ,n rr gn nio islinski prijalclj: s njim mozcs podcliti tugc, radosti. slrahovanja, nadc, sumnjc, i sve ono sto li titi srce, s njim sc moe posavctovali, njemu se moc poveriti kao nekom mirskom ispovcdniku. Zanimljivo je vidcti kako veliki kraljcvi i vladari visoko cene ovaj plod prijateljstva o kojem govorimo: loliko visoko da ga katkada kupuju po cenu izlaganja opasnosti sopstvcnc bczbcdnosti i veliinc. Jcr vladari, zbog vclike razlikc izmcu svoga polozaja i poloaja svojih podanika i slugu, nc mogu da pobcru ovaj plod osim da bi bili kadri to da uine kad uzdignu ncke osobe da im budu tako rci drugovi i malne ravni njima, iz cga se esto raaju nczgode. Moderni jezici nazivaju takve osobe Ijubimcima ili miljenicima, kao da je to stvar snishodljivosti ili potrebe za draTvom. Ali rimski naziv za te ljude, Participes curarum sudconici u brigama, pokaznje njihovu istinsku namenu i povod; jer to je ono sto vrsto spaja. A vidimo da su esto tako postupali nc samo slabi i udljivi vladari, nego i oni najmudriji i najvei politiari koji su ikad vladali; oni su esto privili uza se neke od svojih slugu, i nazivali su se uzajamno prijateljima, a isto tako doputali su i drugima da ih nazivaju tim imenom, upotrebljavajui pri tom tu re onako kako sc ona upotrebljava meu Ijudima u privatnome ivotu. Kad jc L. Sula zapovedao u Rimu, uzdigao je Pompeja docnije nazvanog Velikim toliko visoko da se Pom 0 pej hvalisao nadmonou nad Sulom. Jcr kada je osvojio konzulstvo za jednog svog prijatelja, proliv Sulinog kandidata, a Sula mu to pomalo zamerio i poco da govori krupne rei, Pompej se opet obrnuo protiv njega i doista mu je rekao da budc miran, j c r v i i c I j u d i oboavaju sunce kojc sc raa ncgu sunce kojc zalazi. Decim Brut je imao toliko uticaja na Julija Cezara da ga je ovat testamentohi oznaffo kao naslednika posle svoffa sinovca. A ovn je bio ovek koji jc u scbi imao snage da Cczara povede od ble II smrt. Jer kad je Cezar hlco da odloi senat zbog nekih rdavih prcdskazanja, a

naroito zbog jednog Kalpurnijinog sna, ovaj ga jc ovck blago uzco za ruku i podigao sa stolice, govorci mu da sc nada da on nec odloiti scnat da bi sackao dok njcgova supruga nc usni bolji san. I izgleda da je njcgov ulicaj bio loliko vcliki, da ga Antonijc, u pismu kojc on kazujc verbatim u jcdnoj od Ciceronovih Filipika, naziva venefica, kao da je omaijao Cezara. Avgusl jc podigao Agripu iako niska roba lako visoko da kada jc u Meccnc potrazio savet o udaji svoje keri Julije, Mecena jc uzco slobodu da mu kae, da ili mora udati svoju kcr za Agripu, ili Agripi mora oduzcti ivol: treega izlaza nema, napravio ga je tako v e I i k i m. Za vlade Tiberija Cezara, Sejan se uzdigao na takvu visinu da su njih dvojicu smatrali i nazivali prijateljima. U jednom pismu Tiberije veli njemu, haec pro amicitia noslra non occultavi s obzirom na nase prijatcljstvo, ove stvari nisam skrio od tebe; i ceo senat posvetio je jedan oltar Prijateljstvu, kao nekoj boginji, u znak potc vclikog i dragog prijateljstva izmedu njih dvojice. Slino ili jo vcce prijateljstvo postojalo je lzmeu Septimija Severa i Plaucijana. Jer on jc prisilio svoga najstarijeg sina da se oeni Plaucijanovom keri; i ccsto je drao stranu Plaucijanu kada je ovaj vreao 91njcguvog sina; isio lako. u jednom pismu koje je upuliu senaiu. on vcli. Toliko volim loga oveka. d a c 11 m d g n p aliVf Sad. da su ovl vladari bili kao jcdan Trajan ili jedan Marko Aurelije, ovek bi mogao da pomisli da jc ovo proizlazilo iz preobilja urodcnc dobrolc; ali budui da su svi oni bili ljudi lako mudri. lako snana i stroga duha. i lakvi samoljupci, vidl sc najjasnijc da im jc njihova vlastita srea prcmda najvca koja moe da zadesi smrlnikc izgledala ucpuipuna bcz prijatclja, i da su prijalclji poIrcbni da bi je upolpunili; a povrh loga, lo su bili vladari koji su imali suprugc, sinovc, bratucda. pa ipak, svi oni nisu mogli pruili podrku prijateljslva. Nc Ircbn zaboravili la Komin kac o svomc prvomc gospodaru. vujvodi Sarlu Hrabromc: naimc. da on svojc lajnc nijc saopslavao nikome, a najmanjc onc tajne kojc su mu najvise briga zadavalc. Pa onda vcli dalje da je vojvoda pod kraj ivota malo poremclio umom sa tc svojc skroviiosti. Zacelo. Komin je mogao, da jc htco, da doncse isli sud i o svome drugom gospodaru, Luju XI, ija je skrovilosl zaisla postala njegov muitclj. Izrcka Pilagorina jc crna ali tana: Cor nc edito Nc jcdi srcc. Zaisla, ako hoemo da upolrcbimo oporu re. Ijudi koji nemaju prijalclja da prcd njima olvorc duu Ijudoderi su sopslvcnih srca. Ali jcdno jc najudesnije i lime u zakljucitt izlaganjc o ovome prvome plodu prijateljstva, a to je, da ovakvo prisno opstcnjc s prijalcljem proizvodi dva suprolna dcjslva: ono udvostruava radosl, a tugu polovi. Jer ko god pudcli radost s prijateljcm. radujc sc lim vise; a ko god lugu svoju podeli s njim. lugujc manje. Tako da uisiini lo dcluje na duSu onako kao ito bi alhcmiari hlcli da njihov kamcn delujc na iclo: proizvodi sva suprolna dcjstva. nu ipak na dobro i korist jcsiestva. Ali i bcz dozivanja u pomo alhcmicara, ima o lomc ocevidna slika i u obinim prirodnim pojavama. Jcr, u iclima, sjcdinjavanje pojaava i pospciuje svaku prirodnu akciju; a u drugu ruku slabi i lupi svaki zestoki ulisak; a lako jc bai i u stvarima duha. Drugi plod prijateljstva krcpi i jaa um, kao Sto onaj prvi lo ini u pogledu osccanja. Jcr doisla, kao Sto prijatcljstvo preivara buru i ncpogodcosccanja u lcp dan, lako i pomrinu i zbiku misli pretvara u svctlost razuma. I ne odnosi se ovo samo na iskrcn savet koji ovek dobiva od prijatelja; ve, pre nego ilo dodc do toga. izvesno jc da svaki onaj iji je um obuzet mnogim mislima, blstri svoj razum i jasnije vidi svoje misli ako ih prctrcsc i porazgovara o njima sa drugim: lakse ih moc sagledali sa razlinih gledisla; lakse ih moc sredili; vidi kako izgledaju kad se uoblie u reci; i najzad, ovek poslajc mudriji ncgo lo jc bio. i to vise poslc jednog saia razgovora negoli poslc cilavog dana razmisljanja. Dobro jc kazao Tcmisioklc caru pcrsijskomc. Da govor Hi na arcnc ilimove. ijc se slikc lcpo vide kada su razastrti; a kad su uvijcni. onda su i slikc skrivenc i ncjasne. Ovaj drugi plod prijatcljstva, koji se sasioji u oivaranju uma, ne ograniava se samo na one prijateljc koji mogu da posaveluju ti su doista najbolji, no i

bcz loga, fiOVVk ttH Od Nbi sama. i iznosi tvoje misli na sveilost, i oiiri svoj duh kao o tocilo. koje samo ne sece. Jediiom rci, bolje ic da se ock?..1 1 fclikota OJJB 3J JMHi mu misli zamru uguene. Dodaj sada. da bi ovaj drugi plod prijalcljslva bio polpun. i ono drugo io vidljivije spada u okvir obinog opazanja; naimc. iskrcn savcl pnjaielja. Hcraklil dobro veli u jcdnoj od svojih zagonelnih izreka. Suva je svcllost uvek najbolja. I izvesno jc da je svcilosi koju ovek dobiva tudim savclom suvlja i isiija ud one koja potie iz njcgovog uina i suenja, koja je uvck proeta i nalopljena oscanjima i navikama. Tako izmeu saveta koji oveku daje prijaiclj i onoga To on savclujc sam sebi postoji isla onolika razlika kao i izmcu saveta prijatclja i savcta laskavca. Jer nema laskavca kao lo jc lo ovck piema samome sebi; i ncma leka protiv samolaskanja sem slobode prijatelja. Savcti su dvojaki: jedni se tiu ponaSanja, drugi se tiu poslovanja. U pogledu prvih: najbolja prcdohrana da dua ostane zdrava jesu iskrene opomenc nnaiela. Sirogo pozivanjc ovcka da se uzmc u pamet poneki put jc i suvisc estok lek, lek koji nagriza. Citanje dobrih knjiga o moralu pomalo je dosadno i bcskorisno. Uoavanje naiih greaka u drugima kaikada jc ncpodesno za na slucaj. Ali najbolji recept najbolji, velim. koji dcjstvuje, i najbolji da se prihvati jcsic opomena prijatelja. Zanimljivo je videli kakve grube grcSke i najvec besmislicc ine mnogi a naroito oni moniji, na veliku tetu kako svoga ugleda tako i svogu imanja, samo zato to ncmaju prijatelja da ih upozori i opomene; jer, kao to kae sv. Jakov, Ko slua rije a ne tvori, on je kao ovjek koji gleda lice tijcla svojega u oglcdalu... pa otidc, i odmah zaboravi kakav bjce. U pogledu poslovanja: ovck moe misliti, ako hoe, da dva oka nc vidc vise nego jedno; Ui da igra uvek vidi vie nego posmatra; ili da je ovek u nastupu gneva isto toliko mudar kao i onaj koji je izbrojao do dvaeset i etiri; ili da iz musketc mocS opalili isto lako dobro drzcT jc u ruci kao i kad ima oslonac za nju; i druga slina budalasta i smela uobrazenja, kad ovek zamislja da je sve i svja. Pa ipak, pomo dobroga saveta najvisc korisli da sc poslovanje valjano uputi. A ako neko misli da prima savct, ali da to budc na pare, da trai saveta po jednoj slvari u jednoga coveka, a u drugoj u drugoga, moe i tako lo jcst, moda je bolje i to ncgo da se uopte ne savclujc; ali onda se ovek izlaic dvcma opasnoslima: prvo. da nc bude iskreno posavelovan; jer iskren savct je rcdak i dolazi samo od savrscnog i istinskog prijatelja, a inae on jc savijen i izvitoperen da poslui izvesnoj svrsi savetodavevoj. Drugo, da dobijc savet tetan i ncpouzdan iako dobronameran, i sastavIjen delimice od zla a delimice od leka; bas kao kad bi pozvao lekara koji sc smatra dobrim da izlei bolcsl na koju se tui, ali nc poznaje tvoje telo; pa stoga moc da le izleci od sadasnjc boljkc, ali ti upropasli zdravljc na neki drugi naOin; i lako izlci bolest a ubijc bolcsnika. Ali prijatelj koji dobro poznaje stanje u komc se ovck nalazi, bie oprczan da, dok pomae u jednoj trcnutnoj polrcbi, ne izazovc dmge nezgode. I zato ne oslanjaj se na savete mnogih; oni pre stvaraju pometnju i zavodc ncgo io pogadaju i upucuju. Posle ova dva plcmenila ploda prijaleljstva mir u dui i podrSka razumu, sledi poslednji plod, koji je kao nar, pun mnogih jezgra: mislim na pomo i sudelovanje u mnogim poduhvalima i prilikama. Najbolji nain da ivo prcdstavi koliko su mnogostrane koristi prijalcljstva. jeste ako poglcdai koliko ima stvari kojc covck nc moe da izvri sam; i vidcce onda da jc ncpolpuna ona slarodrevna izreka, da je prijatelj joS jcdnoJ a; jer prijatclj jc mnogo vie ncgo to. Ljudi imaju svoje vreme. i mnogi umru pre nego to osivare poneku elju koja im je za srce prirasla: slupanjc u brak nekog dctcta. ukonanje nckog posla, i tome slino. Ako ovek ima islinskog prijalclja, moe bili bezmalo uveren da c sc staranje o lim stvarima nastavili i posle njega. Otuda ovck ima, tako rei, dva ivoia, ukoliko sc njegovih elja tie. Covek ima telo, i tim lelom vezan je za jcdan proslor; ali gde posloji prijateljstvo, sva ivotna poslovanja njemu su i njegovom po slaniku lako rci zajcmena. Jer on ih moe obaviii preko prijatelja. Koliko ima stvari koje ovck nc moe jer nema obraza i ne dolikuje mu da kae ili uradi sam? Covck teko moc da govori o svojim zaslugama, jo manje da ih velia, a da pri tom ne

izgleda neskroman; on katkada nc moe da podncsc da moli ili bogoradi; i jo mnogo kojela drugo. Ali sve to izgleda lepo kad se uje iz usta prijatelja, iako bi u oveka izazvalo rumen slida kad bi sam o tome govorio. Isto tako, ovek ivi u mnogim posebnim odnosima koje ne moe da odstrani: svome sinu moe da govori samo kao otac; svojoj eni samo kao mu; svome neprijatelju samo pod uslovima. Prijalelj, medutim, moc da govori onako kako potreba nalae, a ne onako kako pogoduje sagovorniku. Ali nabrajali sve ovo bilo bi beskrajno; ja sam naveo pravilo kad jc nepodesno da ovek sam igra svoju ulogu; ako nema prijatelja, moe da napusti pozornicu.

28. O IZDACIMA Bogatslvo je da sc troi. a troSi se zarad asti i dobrih dcla. Prema tomc, izvanredan Iroak mora biti ogranien znaajcm prilikc; jer dobrovoljni izdaci mogu se initi i radi otadbinc kao i radi carstva nebcsnog. Ali rcdovan troak trcba da budc ogranicn tvojim imovnim stanjem, i to tako da sam imaS uvid u izdatke, a nc da si podloan prevarama i z.luupotrebama slugu; i da jc podcScn tako da pruzi najbolju sliku, te da rauni budu manji nego lo svet misli. Zaisla, ako ovek hoe da ne osiane kratkc ruke, njegovi obini izdaci trcba da iznose do polovine njegovih prihoda; ali ako misli da slckne imelak, onda somo do ireine. Nije ncdostojno ni za najvcce da se spuste i pregledaju svoje imanje. Ncki sc toga klone, ne samo iz ncmara, no zato Sto slule da e pokvariti svojc raspolozenje ako se pokae neka stcla. Ali rane se ne mogu izleiii bcz vidanja. Onaj koji uoplc nije u mogunosti da prcglcda svoje imanjc, trcba dobro da bira Ijudc koje uzima u posao, i ccsto da ih menja; jer novajlije su bojaljiviji i manjc su doviiljivi, Onaj koji svojc imanjc moc samo retko kad da pregleda, mora da pazi da njegovi prihodi i izdaci budu ulvrdcni. Ako je ovek izdasan u jednoj vrsti izdataka, ircba da budc islo loliko Sledljiv u nekoj drugoj. Tako, ako iroSi mnogo na jelo, trcba da Stcdi u delu; ako troi na dvor. ncka Sledi na konjuSnici; i to

7 Bekou: Btci 97 mc slino. Jer ovck koji jc iroadija u svcinu leko e se sauvati od propasii. Covek moe da nakodi sebi ako previe hila da imanjc oslobodi duga ba i ako dozvoli da zaduenje poirajc prcdugo. Jer brzo prodavanje isto je tako teino kao i plaanie kamata. Sem toga, ovek koji se razduzuje odjednom, pac u dug ponovo; jer kad vidi da je iziao iz kripca, vratie se svojim navikama; ali onaj koji se razduuje postepeno, uci se tedljivosli, a stie i korisnu navik j pnvnva imctak. Zaista, onaj ko treba imanje da popravi nc sme da prezre silnice; i obino je manje ncasno prci prcko sitnih izdataka nego uniziti se do sitnih dobiti. Covek treba da bude oprezan kad poinje sa izdacima koji c sc produiti kada jednom nastanu. Ali kad su u pilanju stvari koje se ne ponavljaju, ovek moe da bude velikodusniji.

29. O ISTINSKOJ VELICAJNOSTI KRAUEVSTAVA I DRZAVA Reci Tcmistokla Atinjanina, gordc i osione po lomc to toliko istie samoga scbc, bilc bi ozbiljna i mudra opomena i prekor kad bi sc iroko primenile na druge. Umoljen prilikom nekc gozbc da zasvira u kilaru, on ree, Ne umem liru zglasiii ni u kitaru udarali, ali ako mi padne u deo da upravljam malenom i neslavnom dravom, onda u je umcti nainiti slavnom i v e likom. Ove rci uz malu pomo mate mogu da izraze dve razline vrste sposobnosti u onih koji se bave dravnim poslovima. Jer ako sc valjano razmotrc savclnici i driavnici, mogu se nai mada rctko oni koji umcju da naprave veliku dravu od malc, a ipak nc umcju da ciliu; u drugu ruku, nai e sc mnogo njih koji umcju da ciliu vrlo vesto; ali, zato 5lo njihova darovitost lei u suprotnom pravcu, oni su dalcko od toga da bi mogli da naprave veliku dravu od malc, i pre tfc veliku i naprednu dravu gurnuli u bedu i propast. I zaisla, one izopacne vcSlinc i ujdurme kojima mnogi savctnici i upravnici stiu i naklonost svojih gospodara i poSiovanje puka, ne zasluzuju bolje ime nego cilikanje; jer oni viSe nastoje da ugode privremeno, i sami sebi, negoli dobiu i naprctku drzavc kojoj slue. Ima isto lako bez sumnje savclnika i upravnika 7 99 koji se mogu smatrati sposobnim negotlis pares, kadrim da upravljaju poslovima. i da se uvaju ponora i ocevidnih nezgoda, i ipak su daleko od toga da bi mogli da uzdignu i uvcaju dravnu mo i blagoslanje, Ali bili radnici ovakvi ili onakvi, govorimo o delu; to jest, o istinskoj veliajnosti kraljcvstava i drava, i o sredstvima k tome. To je predmet vrcdan panje velikih i monih vladara; da se ne bi, precenjujui svoje snage. gubili u uzaludnim poduhvatima; i. u drugu ruku, potcenjujui ih, da se nc bi povodili za bojaljivim i malodunim savetima. Veliina jednc dravc, u poglcdu prostranstva zemljita, moe se izmeriti; a vcliina finansijskih srcdstava i prihoda moc sc izraunali. StanovnisTvo sc moe videti iz popisa, a broj i veliTna varoi i gradova iz karata i mapa. Pa ipak, nita u politici nije tako podlono gresci kao tana ocena i pravi sud o moci i sna gama jedne drave. Carstvo nebcsko ne uporeduje se sa nekom velikom jezgrom ili plodom, no sa zrnom goruinim, koje jc jedno od najsitnijih zrna, ali ima svojstvo i sranost da brzo rastc i da se iri. Tako ima drava koje su velikc prostranstvom, ali nisu kadrc da se ire ili stiu prcvlast; i nckih u kojih je stablo malo a ipak su kadre da budu kamen tcmeljac velikih carstava. Utvrcni gradovi, orunice i barutanc, istokrvni atovi, bojna kola, slonovi, topovi, i tomc slino sve je to samo ovca u lavljoj koi ako soj i nastrojenost naroda nisu hrabri i ratniki. Stavie, broj sam sobom vojske nc znai mnogo kad je narod malc hrabrosti; jcr kao to Vergilije vcli Sta Je vuku za tim koliko ima ovaca. Persijska vojska na Arbelskom polju predstavljala jc tako ogromno more naroda, da je to pomalo zbunilo zapovednike u Aleksandrovoj vojsci; i oni dooe k njemu i rekose da bi voleli da napadnu neprijatelja u noi; ali on odgovori, Da ne eli da lupeki krade pobedc, I ncprijatelj je bio lako poraen. Kada je Tigran Jcrmcnin, ulogorcn na Jednom brcgu sa etiri stotinc hiljada Ijudi, opazio da rimska vojska, ne jaa od etrnaest hiljada, ide na nj, on se nasmejao i kazao u Sali, Onih je Ijudi prcvie zaposlanstvo, a premalozaboj. Ali pre nego to je sunce zalo, uverio se da ih ima dovoljno da ga nateraju u bekstvo uz ogromnc gubitke. Ima mnogo primera koji pokazuju da hrabrost pobeuje brojnu nadmoCnost; otuda je zaisla moguno rei da jc vojniki soj IJudi glavna odlika svakc snanc drave. I nije novac miica rata kao sTo glasi olrcana rc kad u slabom i mekunom narodu ncma muskih miSica. Zato je Solon dobro rekao Krczu kad mu je ovaj hvalisavo pokazao svojc zlato, Gospodaru, dodc Ii ma ko sa boljim elezom no tojc u tebc, on e biti gospodarsvcga tog zlata. Zato neka nijcdan vladar niti drava nc dre mnogo do svojih snaga ako vojsku domorodaca ne sainjavaju valjani i hrabri

vojnici. U drugu ruku, neka vladari, iji su podanici vojniki nastrojcni uponaju sopstvenu snagu; inae podanici nee imati prilike da dadu maha svojoj prirodi. Sto se najamnikih snaga tie to je od pomoi u ovome sluaju, svi primcri pukazuju da koja god drava ili vladalac zavise od njih, mogu da Sire perje neko vreme,ali mitarie se ubrzo p o t o m. Blagosiljanjc Jude i Isahara nikad nce ii zajedno: da isto pleme ili narod bude i lavi i magarac koji saginje ramcna svoja da n o s i; pa nee ni narod prcoptcrccn porczama nikada postati vojniki zadojen ni hrabar. Tano je da poreze koje se ubiraju na osnovu pristanka skuptine manje obeshrabruju Ijude nego one koje sc namctfu silom

mn 101 vlasti: kao Io se naroito vidi u pitanju troarina u Nizozemskoj i, donekle, u pilanju narodne novane pomoi vladaocu u Engleskoj. Ali mora uociti da sada govorimo o srcu a ne o kesi. Jer iako ista dabina ili poreza, ubrana pristankom ili namelnuta, ne ini nikakvu razliku u kcsi, ona ipak drukije dejstvuje na hrabrost. Tako da mocS zakijuiti. da nijedan narod p rco p t c r c c n porezama nijesposobanda stvara carstvo. Drzavc koje smcraju da budu vclike ncka pripaze da sc plemstvo veliko i malo ne umnoava prebrzo. Jer onda obian podanik postaje prost stoar i zcmljodelac, potisnut iz srca i, u stvari, je argatin gospode. Onako isto kao to e vidcli ako u Sumarcima ostavi mlada stabla prcgusta, da nikad nccS imati isto rastinjc. ve samobunje i Sipraie. tako i u zemljama u kojima ima previSe plemstva, puani e biti zlopatnici; i onda ni svaka stota glava nee biti kadra do ponesc Slem, narocito u pcSadiji. koja je ivac armije; i tako c stanovniStvo bili brojno a snaga malcna. Ovo o emu govorim nc mocS bolje videti nego kad uporedi Englcsku i Francusku: iako mnogo manja po prostranstvu i broju, stanpvnika, Engleska je uprkos tome bilaJaa od Francuskc, zaio Slo u Engleskoj rr.lari i Ijudi i niih sjoieva jesu dobri vojni, a fjanrnsVi srljari tnnisu, I u tome jc uredba kralja Ilenrija VII IO kojoj sam opSirno govorio u njegovom iivotopiuTbila dubokoumna i izvrsna: on jeodredio da pojioprivrednainTanja i domovi poljoprivrednika moraju imati dovoljno zemlie da mogu odgfjti pnHnnijfa koji e ivctj u zdravom obilju a ne u ropskome stanju, i da plug bude u rukama vlasnika, ane obinih slugeranja. I tako tfe postii ono to Vergilijc peva o drevnoj Italiji: Terra polens armis atque ubere glcbac. Zcmlja plodonosnoga ila i mona orujcm. A ne ireba prei ni preko onog stalea Ijudi koji je, koliko je mcni poznato, bezmalo svojslvcn Engleskoj, i tesko se moic naci drugde, sem moda u Poljskoj: mislim na siale slobodnih sluga i pralilaca velike i male vlaslcle: ti Ijudi u vojnikome poglcdu nimalo ne zaostaju za slobodnim malim zemljoposednicima. Pa zato nema nikakvc sumnje da sjaj i izdasnost i velike pralnje i gostoprimslvo plcmia, kad prcu u naviku, mnogo doprinosc vojnikoj veliini. Obrnuto, meutim, skrovito i uzdrano ivljenje velike i male vlaslele prouzrokujc vcliku ncmastinu vojnih snaga. Na svaki nain trcba omoguiti da dcblo Navuhodonosorovog drvcta kraljevstva bude dovoljno veliko da nosi grane i ogranke, to jest, da domorodni podanici krunc ili dravc podnosc izvcstan broj inorodnih podanika kojima oni vladaju. Stoga, sve one dravc koje su Sirokogrude u poglcdu primanja u dravljanslvo stranaca sposobnc su da slvaraju carstvo. Sparlanci su bili veliki istunci u poglcdu prirodcnika; i bili su jaki dok su se drali svojih uskih granica; ali kad su se rairili, i kad su grane postalc pregoleme za njihovo deblo, odjednom su klonuli. U tome pogledu nijedna drzava nije bila tako gotova da prima strancc pod svoje okriljc kao Sto je to bio Rim. Shodno tomc, bio je i rezultal: Rim je postao najvca drzava. Rimljani su davali dravljan SVO koje SU nazivali jiin rjyjiatic prnvp gm1iictfg

i davali su ga u najvecem slcpcnu; to jest, ne samo jus commercii, jus connubii. jus hereditalis pravo Irgovine, pravo sklapanja braka, pravo naslcdstva, vec isio tako jus suffragii i jus honorum fpravoglasa i pravo iaTicsIube. I to ne samo pojcdinlma, vec isto tako i itavim porodicama; Slavic, i pradovima, a kaikada i narodima. Dodaj tome njihov obiaj da stvaraju koloniea onc su rimski izdanci na tlu drugih naroda. I sad sasiaviS obc te praksc zajedno davanje drav Ijanstva i stvaranje kolonija rei cS da nisu RimIjani preplavili svet. ncgo je svet preplavio Rimljane; a to je pouzdan put JcavcJiini. Cudio sam se katkada Spaniji. kako ona obuhvata i drzi u miru takve prostrane oblasti sa tako malim brojcm roenih Spanaca; ali valja imati na umu da su granicc Spanije veoma prostranc. daleko vec ncgo sto su isprva bile granice Rima ili Sparte. A osim toga. iako Spanci nemaju obiaj da budu stedri u davanju drzavljanstva, oni ipak imaju ncSlo Slo nijc dalcko od toga; to jcst, oni primaju u svoju vojsku mnlnc bez razlike sve narode; Stavie, neki pul poviT...i jn i.ikvim inuiudnicima i najvisc komande. Izgleda da su oui u ovomc Irenutku svcsni mulog broja domorodaca. kao Slo se vidi iz Pragma linc sankcije koja jc sada objavljena. Izvcsno jc da oni zanati koji sc obavljaju sedei. u zatvorenom prostoru. kao i lanuina rukotvorstva koja zahicvaju pre prsl ncgoli ruku. Jcsu to svojoj prirodi donckle suprotni vojnikom pozivu. Obicno, svi ratniki narodi malo su poleni. ivic volc opasnost nego rad. I nc trcba ih previse lomili ako se erTTlX OTrajTTutoj svojoj krepkosli. Sloga su slarc drzavc, Spana. Atina, Rim, i druge, imalc veliko prcimuslvo u tome Slo su se korislile robovima, koji su obino obavijali one poslove. Ali hriSCanski Jc zakon to najvcim delom ukinuo. Najblie smo iome stanju ako sc li zanali oslavc strancima koji e radi toga utoliko lakSc biti primljeni, a glavnina prostih domorodaca ogranii se na ove iri vrste radnika: zemljodclci. slobodne sluge. i zanatlije snanih i muSkih zanata. kao Sio su kovai. zidari, duncri, iid nc raunajui profcsionalnc vojnike. Ali vise nego svc drugo, kad Jc rcc o drzavi i njenoj vcliini, vano Jc da narod vidi u oruiju glavnu ast, sludiju, i zanimanjc. Jcr ono Slo smo o lomc ranijc govorili samo je vcbanic u oruju: a Sla je vebanje bez namcre i dcla? Romul je posle svojc smrti kao Sto priaju ili izmiSljaJu poslao savet Rimljanima du najveu panju poklonc oruju. jer e lako sleci najvce carstvo na svctu. Ciiava spartanska drzava bila je iako ne mudro sazdana I izgracna u rainikc svrhc. Takvo Je bilo uslrojslvo Makedonijc i Persije za jedno kraiko vrcme. Gali. Germoni, Goii, Sasi. Normani, i drugi, imali su lakvo uslrojsivo neko vremc. Turci ga imaju danas, iako jc ono u velikom opadanju. V hriSanskoj Evropi imau ga slvarno samo Spanci. Ali ovoliko jc Jasno: do svaki naprcduje u onomc cmu naJviSc pu?. nc nosvcujc, pn nljc potrebno da sc na tomc zadrtavamo. Dovoljno jc istaCi: da nijedan narod kogn ncposredno ne zanima oruje nc moze ockivali da mu velieina padnc u usta. A u drugu ruku, najpouzdonic jc prorocanslvo vremcno da onc drzave kojc oslanu dugo voiniki uslrotenc kao Slo su 10 uglavnom hili Rimljani i Turci slvaraju fudcsa. A onc koje su bile tako ustrojene samo u toku jednoga veka obicnu su ipak poslizalc vclifinu u lome veku. a ona ih je odrzavala ioS dugo potom kad su lo uslrojsivo i vojna veSiina bili u opadanju. Sa ovim jc u vczi i to da drzava ima onc znkone III obicajna prava koji mogu pruiti opravdane povodc, ih bar izgovore za rot. Jer u naravi ic liudi ona vrsla pravde da ne ulaze u ral kojl praie lolikc nesrec ako ncmaju za to ncki, bar naimanjc opravdan, razlog ili osnovu. Turin ima, kao povod za rat. Sircnje svoga zakona ili vere; a on laj povod moe uvek da korisii. RimIjani, iako su odavati vclike casli svojim vojskovoama kad bi ovi proSirili mcc carstva, ipak nisu nikad samo radi toga zapoinjali ral. Zalo neka narodi koji telc da posianu vcliki pazc, prvo: da budu oselljivi na povrcde koje bi bilc nanescne bilo graninom slanovniSivu, bilo trgovcima. bilo dravniin prcdstavnicima: i ncka odmazda slcdi odmah a uvredom. Drugo, neka budu uvck gotovi i sprcmni da dodu u pomo svojim saveznicima, kao Sto su to uvck inili Rimljani, koji su uvek bili prvi da priskoce u pomo i lu ast nisu preputali nikome drugom savczniku ako bi bio nupadnut, pa makar ovaj bio u odbrambenom savezu sa raznim drugim dravama. Sto sc tic onih ralova koji su nckad vodcni u imc nckc

slrankc, ili u imc slinosti polilikih uslanova, ja nc vidim kako se oni mugu valjano opravdati: kao kad su Rimljani poveli ral za slobodu Grke; ili kad su Lakcdcmonci i Atinjani ralovali da bi postavili ili oborili dcmokratiju i oligarhiju; ili kad luinci, pod izgovorom pravednosli ili zaslitc, objavljuju rat da bi oslobodili podanikc drurjih iirania i nasilja; i tomc slicno. Ukratko, neka sc nijcdna drzava nc nada da J poslati vclika ako nijc budna da sc u svakoj opravdanoj prilici lali oruzja. Niko ne moze hiti Hrnv hcz vgjjbania. ni pojedln.ac ni drava; i zaista, za kraljcvinu ili rcptibliku opravdan i asian rat prcdstavlja valjanu vebu. Gradanski rat je doisia kao vaira vruTcc; ali rat sa spoljanjim neprijalcljcm je kao zar vebc, i slui da odrzava iclo zdravim; jcr u umalom miru i duhovi sepoenskare i naiavi sc iskvarc. AH kako god buo u pogTedu srcc, nesumnjivoje da bili uvck pod oruijcm vodi veliini; i snaga armiie velcrana, uvck u pripravnosli. iako staje novaca. obino ima presudan znaaj. ili bar pribavlja uglcd, mcdu susednim dravama; kao sTo se lo moe Icpo vidcti u Spaniji koja ima, u jcdnom kraju ili u drugomc, armiju veterana bezmalo slalno ve sto i dvadcsel godina, Snaga monarhije, najkroce rccno. sasloji sc u gospodarenju morima. Ciccron piui Atiku o Pompcjcvim priprcmama proliv Cezara. vcli. Consilium Pompcii p!anc Thcmisloclcum est; pulol enim. qui mari pulitur. eum rcrum potiri Pompejcva Jc politika kao i Tcmisloklova. On misli da moc ima onaj koji gospodari morima; i. bcz sumnje, Pompcj bi do krajnosli iscrpao Cczara da nijc taslim povcravanicm napusiio laj pul. Vidimo vclikc ishode pomorskih biiaka. Bitka kod Akcijuma odluila jc o vladavini svclom. Biika kod Lcpanla zaustavila je Turinovu silu. Ima mnogo primcra da su pomorskc bilke bile odsudne pu rat i okonale ga; ali lo sc dcavalo onda kad su vladari ili drzavc siavljati svc na tu karlu. Ali ovoliko jc izvcsno: da onaj ko gospodari morcm uiiva vcliku siobodu, i moe da vojujc koliko god hoc. malo ili mnogo. Oni, mcutim. koji su najjaci na kopnu cslo se ipak nau u velikom sTcripcu. Zacelo, danas. za nas Evropljanc. korist od pomorske snage a lo jc jcdno od glavnih uzdarja ovog kraljevslva Velike Britanijc jc veiika; jedno stoga 5to veina cvropskih kraljcvstava nc lei samo u umilraSnjosli kopna. no vei dco njihovih granica opasujc morc; i drugo,to bogaistvo obcju Indija izglcda velikim dclom samo uzgredan dodalak gospodarenju morcm. Ralovi novijih vremcna, uporcdcni sa stavom i au kojc su slicali ralnici u slarodrcvno vrcme, izglcdaju kao da su bili vodeni u pomrini. Danas poslojc, radi bodrcnja ratnika, izvcsni stcpeni i redovi vileSki, ali i oni se daruju bcz razlikc vojnicima i nevojnicima; i moda ncki spomcn u grbu; i domovi za onesposobljcnc vojnikc; i lomc slirio. AH u slara vremena, trofcji podignuti na mestu pobcdc; spomenici i posmrlni govori u slavu poginulih; krunc i vcnci pojedincima koji su sc istakli narocito hrabroStfu; naziv impcratora. koji su vcliki vladari sveta pozajmili polom; trijumfi vojskovoa po svome povralku; znatni darovi i predovoljstva prilikom rasputanja trupa. svc su to bilc stvari koje su moglc da zapale hrabrost u svih ijudi. AH viic nego sve ostalo. irijumf kod Rimljona nije bio nikakvo parada nili Sarena smotra. vcc jcdan od najpamelnijih i najplcmcnilijih obicaja koji je ikad ustanuvljcn. Jcr on je sadrao tri stvari: poCast vojskavodi; bogaConjc riznicc plcnom; idarovc vojsci. Ali takvo odavanjc poCasli moda nijc podesno u monarhijama. osim ako sc poasl ukazuje samome monarhu, ili njegovim sinovima, kao Sto sc to zbilo u vreme rimskih carcva. koji su same trijumic prisvojili za sebc i svoje sinovc. i to za one ratove u kojima su liCno pobcdili; a za onc ratove koje su dobili podanici ostavili su vojskovodi samo nckc trijumfalne odcde i znakc. Da zakljucimo: niko ne moe naslojanjcm kao Sto kazc Sv. pismo da doda lakal uzraslu svogn letn, kojc je u malomc uorak dravc; ali u velikomc okviru kraljevstava i rcpublika u moi je kraljeva iti vlada da proire i uvcIiCaju svou drzavu; jer uvodenjcm urcdaba, zakona, i obiCaja, kao Sto su ovi na koje smo sc ovdc osvrnuli. oni mogu poscjati veliinu za svojc polomkc i naslednike. Ali tc stvari ljudi obiCno ne uoCavaju. noh osiavljaju sluaju.

O CUVANJU ZDRAVUA t lma mudrosti u ovomc mimo pravila medicinc: sopstvcno opazanje o lomc Sta je dobro a Sla skodijivo najbolji je lek da sc sauva zdravlje. Ali pouzdaniji jc zakljuCak ako se kae, Ovo mi ne godi najboljc, stoga Cu to ostaviti, nego. Ovo mi kanda ne Skodi, stoga to mogu uzimati. Jer snaga prirode u mladosli prelazi preko mnogih ncumcrcnosti, ali, kad starosi najad doe, laj sc dug ipak mora platiti. Imaj na umu godine kojc dolazc. i nc misli da CcS uvck moCi da radis isto; jcr siarostije ne moze prkositi. Cuvaj sc naglih promcna u ma kojoj krupnoj slvari u naCinu ivota, a ako je nuzda nalac, podcsi onda ostato prema njoj. Jer lajna jc kako prirodc tako i dravc da je sigurnije promenili mnogo stvari ncgo jednu. Ispitaj svojc navike ishranc. srja, uobiCajenog poslovanja, odcvanja. i tomc sliCno; i potrudi sc da malopomalo odsirani sve ono Sto smatraS da je skodljivo; ali ako doista uvidiS da promcna stvara neku nczgodu, vrati se onome Sio je bilo; jer teSko je razlikovati izmeu onoga Sto se smalra dobrim i zdravim uopSle i onoga Sto jc napose dobro i podcsno po tvoje iclo. Biti bczbrian i vcsco u vrcmc obeda i sna i rada najbolji je rcccpt za dug iivot. Sto se strasti i duScvnih ncmira tiCe: kloni sc zavisti; brinih slrahovanja; u se potisnutog gncva; tananih i zamrScnih ispi tivanja; preteranih radosti i veselosli; tuge neiskazane. Gaji nadu; predaj se vedrini pre nego radosti; raznovrsnosti uzivanja pre ncgo prezasicnosti; uenju i zadivljenosti. pa stoga novinama; studijama koje ispunjavaju duh sjajnim i velelepnim predmeiima. kao Sto su istorijc, price, i razmatranja o prirodi. Ako se posve kloni lokova dok si zdrav, oni c tvome tclu biti i suviSe ludi kad ti zatrebaju. Ako li li postanu i suvisc obini, oni nee imati naroitog dejsiva kad bolcsi doe. Ja prcporuujcm radije izvcsnu promenu u nainu zivota u izvcsna godisnja doba negoli cstu upotrcbu lcka, da lek ne bi preao u naviku. Jcr takvc promenc u nainu ivota viSc mcnjaju tclo i manje ga uzncmiruju. Nc prcncbrcgni nijcdan simptom na tvomc tclu, no upitaj za savct. U bolcsti, imaj u vidu najpre zdravljc; a u zdravIju, rad. Jcr oni koji prisiljavajusvoje lelo na izdrljivost kad su zdravi, mogu se u vcTni bolcsli, koje nisu vrlo eslokc, izlcili samo dijctom i ncgom. Cclzus, da nijc bio i mudar ovck uz to, nc bi nikada mogao rei kao lckar onaj svoj vcliki savct o zdravlju i dugom ivolu, da ovck treba da mcnja i uzajamno zamcnjuje suprolnosii. ali da pri tom naginje blaoj krajnosti: valja postiti i najcsti sc. ali radije najesti sc; bdeti i spavati, ali radijc spavati; scdeli i raditi, ali radije raditi; i tome slino. Tako c tclo. p.os.taii krepko, i umeti da savlada bojest. Ncki lekari su tako popuslljivi i povodljivi za udima bolesnika, da se i ne zalazu da istinski izlee bolest; a neki sc opct tako okrutno pridravaju propisanih postupaka da se ne obaziru dovoljno na stanje u kojem sc bolcsnik nabzi. Uzmi onoga koji u sebi spaja ovu dvojicu; ili ako se takav ne nalazi u jednoj osobi, uzmi obojicu; i ne zaboravi da pozovcS i onoga koji je najbolje upoznat sa tvojim telom, kao i onoga koji uiva najbolji glas u pogledu svoje spreme.

31. O SUMNJI Sumnje medu mislima su kao slepi micvi meu pticama, uvck lete u suton. Njih zacelo Ireba potiskivati, ili bar valja dobro pripazili na njih: jcr onc zamagljuju um; a njih guhfi pHjnifflji j nnp se upliu u poslove, IC ovi nc mogu da lcku staino i

ujednacno. One ine da kraljevi poslaju skloni liraniji, muevi ljubomori, mudri ljudi neodlunosli i sumoru. One su mane, nc u srcu noujrjoznu; jcr one se nastanjuju 1 u najsranijim prirodama, kao Slo lo pokazuje primer Henrija VII kralja Englcske. Nije bilo podozrivijeg ovcka, ni hrabrijeg, ncgo Slo je bio on. A u Ijudi takvc naravi one inc neznatnu teiu. Jer obino onc se ne prihvataju dok sc ne ispila da li su vcrovatne ili nisu. Ali bojaljivc ljude one osvajaju i suviSe brzo. NJSta toliko nc porada sumnju kao kad senn malo; i zalo sc treba lciti od sumnje nasiojjanjemIaSC sazpa vjjfc, a dim i mrak njoj gode. SIH 4i IJudTTitIi? Da li mislc da su svcci oni koji ih sluc ili s kojima posluju? Zar nemjsle da oni imaju svoje Liljevc, i da c biti odanijj scbi i.cgo njima? Zato je najbolji nain dase uniere sumnje smalrati ih kao istinite, a ipak obuzdati ih kao lane. Jer ovek treba utoliko da se koristi sumnjama, te da se postara da ono u Sla sumnja, iako bi bilo tano, njcmu ipak ne nancse z!a. Sumnje kojc sam um stvara samo su zundaranja; ali sumnje kojc sc vcstacki grade, i koje prie i apulanja drugih stavijaju Ijudinia u glave, imaju zaoke. Zacelo, najbolje sredstvo da sc nae put u ovoj sumi sumnja jeslc da sc onc otvoreno saopte licu u koje se sumnja. Jer tako e ovck zacclo znati vie istine o njima nego to je znao ranije; a uz to e i ono lice postali obazrivijc da ne daje daljeg povoda sumnji. Ai ovo nc trcba initi kad su u pitanju Ijudi pudljive naravi; jer takvi, ako vidc da sc jcdnom posumnjalo u njili, nikada vise nee biti iskrcni. Italijan vcli, SospettO licencia fede Sumnja oslobaa Ijudc od obaveze odanosti; kao da sumnja daje paso vcri, a pre bi trebalo da budi elju da dokae njcnu neosnovanost.

32. O RAZGOVORU Ncki vie elc da u razgovoru zadive svojom duhovitosu, time sTo mogu da govorc o svemu, ncgoli svojini rasudivanjc.m, sposobnosu da uoe onp toe iInjtoj kao da bi bilo vredno hvalc znati sta se moze rci, a ne :.i trcba misliti. Ncki sc dre izvesnih opstih predmeta ili tcma razgovora o kojima umeju da govorc, ali nedostaje im raznovrsnosl; ta vrsta siromaStva obino je dosadna, a kad se jcdnom primeti smena je. Najdostojnija uloga u razgovoru je u njegovom pokretanju, a potom u usmeravanju i prclacnju na ncto drugo; jer ovek tada vodi kolo. Dobro jc unosili promene u izlaganjc i razgovor i, da bi sc otklonila jcdnolikost prcdmeta o kojcm je ncposrcdno rc. valja meati predmete od opSteg interesa, prie sa razlozima, stavijanjc pitanja sa kazivanjcm mnenja, i salu sa zbiljom; jer dosadno je kad neko gnjavi i, kao Sto vclimo, suvise zajaAi. Sto se alc tic, ima izvcsnih slvari kojc treba da budu zatiene od nje; naime, rcligija, dravni poslovi, Krupne linosli, svaiji trcnulan vaan posao, i svc to zasluuje samilgst. A ipak ima nekih koji misle da im jc duh zaspao.ko nc ispale poneto zajcdljivo sto pogada u ivac. To je ica koju treba obuzdati; Paree. puer. stimulis, et fortius ulcrj loris. 1 i:. ostrugu, mome, a dizgin pritetfni jaCe. I uopslc. ljudi ircbu du znaju razliku izmcdu slanoga i gorkoga. Zacclo, onoj ko ima salirinu lcu. tc sc drugi plase njcgovc duhovitosli, ncba i sain da sc plai tucga pamcnja. Onaj ko mnogu pila. saznae mnogo, i ugodicc drugtma mnogo. a naroCilo ako budc podcsavao svoja pitanja prcma znanju i umenju lica koja pila; jcr njima c dati prilikc da ugode sebi govorei, a sAm e ncprestano sabirali nanjc. Ali neka njcgova pilanja nc budu ncprijalna, jcr lu prilii islcdniku. I neka i drugima da prilikc da govore. Slavisc. ako ima takvih koji bi hteli da vladaju i da zauzmu svc vreme, valja nai nacina da ih ovck prckinc i da u razgovor uvcdc drugc. kao sTo svirai obiCno inc sa onima koji i suvic dugo igraju.gclijard. Ako sc prclvaras katkada da nc znas

ono sto Ijudi drc da znas, drugi pul e drali da znas ono STo nc znaS. O sebi samomc trcba retko kada govoriti, i dobro birali Sla sc govori. Poznavao sam jcdnoga o kome sc govorilo s prezirom, Taj jc zacclo pametan ovck, jcr toliko govori o scbi; ima sanoo jcdau sluCaj kad CoveJsme da hvali sefre i kad to dolikujc. a lo ic kad hvali odlfku drugoga, naroito ako je to odlika na koju i sam polac pravo. Zlobne rci o drugima ircba Skrto upotrebljavaii: jcr razgovor ireba du budc kao poljc u kojem svako moze da Scta, a nc kao pui kojl vodi necijoj kui. Poznavao sam dva vlastclina, sa zapadnih strana Engleske, od kojih jc jedan bio sklon podsmcvanju, ali je uvek odravao kraljcvska gosCcnja u svojo kui; onaj drugi je imao obiCaj da pila Ijudc koji su sedeli za trpezom prvoga, Rccitc pravo, jc li pala koja poruga ili zajcdljivosi? Natobi gost odgovorio. Reeno jc bilo to I to. A vlasielin bi rekao, Z n a o sam ja da on mora da pokvari dobar ru ak. Smolrcnost u govoru vise jc ncgo rcCiosi: a govorili podcsno onomc sa kim poslujcmo vise je ncgo govorili dobrim reima ili dobrim rcdom. Dug govor, bez uea sabescdnikova, pokazujc nerazboritostfl samo uplitanie u razgovor. bez sposobnosti dueg izlaganja. pokazuje plitkost islabosl. Kao Sto vidimo u zverinja, da ono koje je najslabijc u irci najgipkije je u zaokretanju; bas kaoto sc razlikuju hri i kuni.Zadravaii se previse na sporednim sivarima pre no io sc prodre u sr, dosadno je; a ne zadrzati se nimalo. lupavo je.

33. O KOLONIJAMA Stvaranje kolonija spada mcu starodrevna, rana, i herojska dela. Kada jc svct bio mlad, raao jc vie dece; ali sada jeotariot 1 raa ih manje: jer ja s pravom mogu da smatram nove kolonijc kao decu preaSnjih kraljevslava. Ja volim koloniju na istom tlu, to jest, da tamoSnji svct nijc raseljen da bi sc drugi nasejio. Jer inae to jc prc istrebljcnie negoli saenie. Sadenje naseobTnaje Raoacienje uma, jer mora da raunaS da c malnc dvadesct godina trpeti gubitke. a nagradi sc nadaj Ick na kraju. Jer glavili razlog propadanju veine kolonija bio je u tome to sc gramzivo hitalo da sc ve prvih godina jzvai dobit. Tacno je, brzu dobil ne ircba zapostaviti, ukoliko se to moe uskladiti sa naprclkom kolpnijc, ali nc vic. Sramno je i neblagolvorno uzimali Sliam naroda, i opjce osuenikc. i od njih.-graditi jiascobirie; i ne samo to, no oni e i upropastiti naseobinu; jcr uvck e iveti kao pfotuve, Tnee se latiti posla, ncpn tte lenstvpvati, tmde zlo, i Uojge.zajhe. i brzo eim to dosaditi, pa ce u otadbinu slati vesti smiljene da nakode ugledu naseobine. Ljudi s kojima stvara naseobinu Ireba da budu ppvrlari, orai, radnici. kovai, drvodelje, stolari, ribari, ivniari. i poneki apolgkar. lekar, kuvar, 1 pekan Ako hoc da osnujc nascobinu, gledaj koje plodove zemlja raa sama od sebe; kao kesten, orah, ananas, malinu, urmu. ljivu, trenju; divlji mcd. i lome slino: i koristi se time. Onda osmotri koje tamonjc hranljive biljke uspevaju brzo, u toku godine, kao pakanat, mrkva, cveKia, illk, roikvica, artioke jerusallmske, kukuruz, i tome slino. Jer penica, jearnf i ovas zahtevaju i suvie truda; ali moe poeti s grakom i pasuljem, prvo stoga to zahtevaju manje rada, a drugo zato lo sc od njih mogu ne samo gotoviti jela, no mogu da poslue iuinesjo hleba. Pirina daje isto tako obilnu etvu, I dobar je za gotovljenje jela. Veoma jc vano doncti zalihe dvopcka, prekrupe, brana, i tome slino, u poctku, dok nc stigne hleb. Slo sc ivoiinja i piladijc tic, uzmi uglavnom one koje su najmanjc podlone bolcsiima, a najbre se mnoc, kao svinjc, koze, pilic, urke, guskc, domac gotubovc, i lomc slino. Hranu u nascobinama valja troiti bczmalo kao u opscdnulom gradu, to jest u izvesnim propisanim obrocima. ZemljiSte koje sc pretvara u povrtnjake ili njivc ncka najveim dclom pripada narodnim itnicama: i ncka se Iclina sabira u ove itnice i dcli u propisanoj srazmeri; ali mora se pripazili da ostanc ncSto zemljiSta koje c i svaki pojcdinac moi da obraujc za svoju linu korist. Razmotri isto tako kakvim prirodnim

proizvodima obiluje tle na kojem se nalazi naseobina da bi. izvozei ih u zemlje gde su na velikoj ceni. umanjili donekle trokovs kolonije pod uslovom da to ne budc, kao Sto jc reeno, na utrb glavnog posla, kao Sto sc ini sa duvanom iz Virdinijc. U nenaseljenim prcdelima obino ima ume u izobilju; zato je japija jcdan od glavnih takvih proizvoda. Ako lma gvozdene rude, i renih tokova da se na njima mogu podii vodcnice, gode je valjan proizvod tamo gde Sume obituju. Onde gde je podneblje podesno za to, treba pokuSati sa dobivanjem morskc soli. Gajenje biljne svile, ako uspeva, lep je proizvod. Smola i katran, gde ima jela i borova, nece pofaliii. Tako droge i skupoccno drvo, gdc ih ima, donose veliki prihod. Tako i lug za pravljcnje sapuna, i kojeta drugo to ovcku moc pasli na um. Ali ne brljaj sc i suvic ispod zcmljc; jcr nada da e pronai rudnik veoma jc ncizvcsna, a kolonistc ini lenim u drugim stvariina. Sto se upravc tic, neka ona budc u rukama jcdnoga, komc pomae neka vrsta saveta; i ncka ti Ijudi imaju vlast prckoga suda, uz izvcsno ogranienje. A na prvomc mcstu. ncka se ljudi koriste time to ivc u osamljenosti, tc ncka im Bog, i sluba njemu, vazda budu prcd oima. Noka kolonija nc zavisi od prevelikog broja savetnika koji boravc u otadbini; a ti savctnici radijc ncka budu vlastela negO irpnvri; Jgr irflpvrj nvgft glpdajn na irrniilnn dnhit; isto tako, zbog malog prihoda, ncka kolonija ne bude podvrgnula vlasti mnogih; no broj onih koji se staraju i upravijaju poslovima kolonije neka bude umeren. Doklc god kolonija ne ojaa, neka bude slobodna od carina; i ne samo slobodna od carina. nego neka uiva slobodu da svoje proizvodc prodaje onde gdc najbolje moc, osim ako ne postoji neki narociti razlog oprcznosti. Ne gomilaj Ijude aljui prebrzo kompaniju za kompanijom; ve radije osluni kako njihov broj opada, i srazmerno tomc alji pojaanja; ali tako da naseljenici ive udobno, a ne u nemastini zbog prenaseljenosti. Nekc naseobine podizanc su porcd mora i reka, na movarnome i nczdravom tlu, a to jc bilo vrlo opasno po zdravIjc stanovnfka. Zato, iako tu poinjc, da bi izbegao prcnoScnjc i drugc sline nezgodc, ipak zidaj uvek radije na tlu koje je vie od vode nego na onome koje je pored nje. Isto tako, vano je po zdiavlje naseljenika da imaju dobru zalihu soli, da njome usolc hranu koja bi se inae verovatno ukvarila. Ako gradi nascobinu medu divljacima, ncmoj da ih zabavija samo andramoljama i egrtaljkama; no ophodi se prema njima pravino i lepo, ali ipak dovoljno obazrivo, i ne stiT njihovu naklonost pomaui im u zavojevanju protiv njihovih neprijatelja, no pomozi im da se odbrane; i ilji ih esto u tvoju zemlju da bi videli bolji nain ivota nego to je njihov, i pohvaliii to kad se vrate. Kad nascobina ojaa, onda je vremc naseliti u njoj i ene; da bi naseobina mogla da raste kroz naraStaje, a ne da se uvck krpari spolja. Najvci je grch na svetu zanemariti ili zapustiti jcdnom naprednu koloniju; jer pored sramote. tu jc jo i krivica zbog krvi mnogih saaljenja dostojnih nevoljnika.

34. O BOGATSTVU Nc mogu da nazovem bogatstvo bolje nego prtljagom vrline. Rimska jc re bolja, impgdimenia. Jcr ono Sto je prtljag vojsci. to jc bogatstvo vrlini. Ne moc se odbaciti niti ostavili za sobom, a smcia u pokrciu; taviSc, zbog slaranja o njemu neki pul se gubi ili dovodi u pitanje pobcda. Od velikog bogatslva ovek nema istinske koristi, osim u njcgovom razdavanju; ostalo je samo uobraenje. Tako Solomun vcli, Gde ima mno. go, mnogo jc i njih koji iroie; a ta ima vlasnik sem t o to vidi svojim oima? Kad se dostigne izveslan slepcn bogaistva, daljc bogaCcnje nc doprinosi niia lienoj radosli imaocvoj: on moe da gomila blago; moe da ga i poklanja: ilida uyivi gln; hogaja; ali ono iiu: stvarno ne slui nicemu. Zar ne vidiS kakvc sc basnoslovnc ccnc plaCaju za sitno kamcnje i retkosti? i kakva sc razmctanja Cinc da bi se stvorio utisak kao da velika bogalslva imaju neku svrhu? Ali reCi c onda da bogatstvo moe biti od koristi

da izbavi Ijude iz opasnosli ili nevoljc. Kao to Solomun veli, Bogatstvo jc bogatima tvrd grad, u uobrazilji njihovoj. A to jc izvrsno reeno, da je u uobrazilji. a nc uvck u stvarnosti. Jer zaista, velika su bogatstva upropastila viSc Ijudi ncgo Sto su ih izbavila. Ne trai oholo bogatstvo, no takvo kojc moeS pravedno steci. trezveno korisiiii, vcsclo razdcliti, i smireno ostaviti. Ali ipak ne gaji prema njemu pustinjaki ili monaSki prezir. Nu razlikuj, kao Slo Ciceron dobro veli o Rabiriju Posthumu. In studio ici amplificandae, apparebat, non avaritiae praedam, sed instrumentum bonitati quaeri Njcgovoj revnosti da uvea svoje imanje, bilo je oevidno da on nc trazi plen za svoju pohlepu no sredstvo da ini dobro. Pouj opct Solomuna, i uvaj se brzog siicanja bogatstva; Oui festinat ad divitias non erit insons Ko nagli da sc obogaii neCe biti bcz krivice. Pesnici su izmislili da kada Plut a to Ce reCi Bogatstvo odlazi od Jupitra, on hramljc i ide polako; ali kad odlazi od Plutona, on tri i brzonog je. Smisao je da jc bogalslvo sporo u hodu kada se stiCe valjanim naCinom i poStcnim radom; ali kad dolazi sa tudom smru kao naslcdem, zavcstanjcm, i tomc sliCno. ono se srui na Covcka. Ali lo se isto lako moe primenili na Plutona, ako uzmemo da jc on davo. Jer kad bogatslvo dolazi od davola kao prcvarom i nasiljem i nepravdom. ono dolazi brzo. Ima mnogo pulova da sc Covck obogaii, i veinom su runi. Jcdan od najboljih je skomraenje, a opet nl ono nije bezazleno; jcr ono sprcava Ijude da Cine dela Sledra i milosrdna. Zcmljoradnja je najprirodniji pul bogaCcnja; jcr u lomc je blagoslov nae velike majke, zemlje; ali pul jespor. Nu ipak. onde gde se veliki bogataSi priklone scoskom gazdinstvu. bogalstvo se brzo gomila. Poznavao sam jednog vlasielina u Englcskoj koji je u moje vrcme imao vei godiSnji prihod sa imanja ncgo iko drugi; imao jc velikc dclepc goveda, velika stada ovaca, vclikc Sume. velike rudnike, velike itnicc, mnogo olova, i gvoa. i joS mncgo kojeega drugog. Tako da je njemu zemlja izglcdala kao more u pogledu stalnog dovoenja. Pravo je primetio jedan da je sam s mukom doSao do malog tmetka, a vrlo lako do velikog bogatsiva. Jer kad je ovek tako bogai da moe da eka povoljnu pijaZnu ccnu. i kadar jc da zakljui pazar kakav nc mogu ljudi obicTiih sredslava, i moe da bude ortak u poslovima mladih ljudi. on e zacclo sticati dobro. Zaradc kojc daju obini zanati i pozivi potene su; njih povcavaju uglavnom dve stvari: marljivost i glas o dobrom i potcnom poslovanju. Ali dobili od pekulacija sumnjivc su prirodc; kad Ijudi cekaju na tuu nevolju, podmiuju slugc da nagovore gospodarc da prodadu njima, i uklanjaju drugc koji bi ponudili visu cenu, i tome slino, lukavi su i nevaljali postupci. Sto se,Ereprodaja lie. kad ovek nc kupujc da zadri TTego da opct proda, to obino pogaa dvostruko i kupca i prodavca. UdconiTvo vcoma bogati, ako sc dobro proberu saradnici u kojc sc ima vcra. Lihvarstvo jc jedno od najpouzdanijih srcdslava dobiti. mada jc jcdno od najgorih; jer tako ovek jede svoj hleb in sudore vultus alicni u znoju lica lucga; a osim loga i ncdcljom ore. No iako je to srcdslvo pouzdano, ono inak ima i svoie nedostatke: Jar zelenaSi i lihvarivole da se za svoie cilieve noslue gegurnim liudirna. Kad srca nosluzi oveka da prvi doe do nckoe pronalaska ili povlaslice, prouzrokuje ponckad udesno obilie bogatstva. kao 5to ie bio sluaj sa prvim proizvoaem ficcra na Kanarskim ostrvima. Stoea ako ovek zna da bude pravi logiar, da ume da sudi i da nronalazi. on moe da postigne krupne stvari, naroito ako su prilike podcsnc. Onaj koji se oslanja samo na sieurnu dobit. tcko da e stci vcliko bogatstvo; a onaj koji stavija syc na kocku, csto nastrada i donada siromasTva: dobro je stoga da izvesnost poslovanja stili od pustolovina. da bi gubici mogli da budu izravnati. Monopoli, i zaJapsve raspoloive robe u svrhu preprodaje. gde za to ne postoje zakonska ogranienja, znaajna su sredstva bogaenja; naroito ako ovck zna koja e se roba verovatno traiti, pa unapred sprcmi zalihe. Bogatstvo sieeno u slubi, makar ona bila i najvia, lpak ako se steklo laskom, povlaivanjem nastranim udima, i drugim slugeranjskim poslupcima, moe se ubrojati mcdu najgorc. Slo sc lic lova na testamente i zvanja izvrilaca njihovih kao lo Tacit veli o Seneki lcstamcnla et orbos tanquam indaginc capi testamenti bczdelnih bchu, lako rel, hvatani u klopku, to jc jo gurc; koliko sc ljudi time potTnjavaju nedostojnijim osobama nego u slubi. Ne veruj mnogo onima koji sc grade da preziru bogatstvo; jer oni prcziru one koji ncmaju nade da ce bogatstvo slei; i n.ejnajjudjkrtijih nego fijg.su ovi kad jednom ponu da sc

bogalc. c budi gagrica; bogatstvo Ima krila, i katkada poleti samo, katkada se mora nalcrali da poleli da bi donelo vise. Ljudi oslavljaju svoje bogatstvo ili rodbini ili narodu; najboljc jckad oboje dobiju umcrene dclove. Veliko imanjc oslavljeno jednom nasledniku mamac je za svc ptice grabljivice kojc sc u blizini nalaze, i one e se sjatili na nj, ako on nijc zrco u godinama i u razboru. Isto tako, razmctljivi darovi i zadubine su kao rtvc bez soli; i samo su okrcene grobnice milosiinje koje ce brzo istruleti i raspasii se iznutra. Stoga ne meri svoje darove koliinom, no ncka budu u srazmcri prcma cilju: i ne odgaaj dcla milosrda do smrti; jcr zacelo. ako se pravo razmisli, onaj ko tako Tni darcljiv je pre sa tudim nego sa svojim.

?5. O PROROCANSTVIMA Ne mislim da govorim o jevanclskim proroanstvima; ni o mnogoboakim proricanjima; ni o predvianjima uinjcnim na osnovu utvrenih prirodnih zakona, ve samo o proroanstvima koia su irnnln byanu umcodoslojnosl, n naslala i nvenih uzroka. Rec vracara Sauiu, julra e ti i sinovi t v o j i b i t i kod mene. Homer ima ove stihove: At domus Acncas cunctis dominabitur oris, Et nati natorum, et qui nascenlur ab iltis. Tu e Encjin dom gospodovati zemljama svima, i sinova mu sini, i koji od njih se rode.V Proroanstvo, kako izgleda, o rimskome tarstvu. Se neka tragiar ima ove stihove: Venient annis Saecula scris, quibus Oceanus Vincula rerum laxet, et ingens Patcat tcllus, Tethysque novos Dctegat orbes, nec sit tcrris Ultima Thule. Osvanue jednom pozno vreme, okean e puta raskinuti, i golema videe se zemlja, i Tetija nov svct pokazae, krajnja zemlja nece biti Tula. Proroanstvo o otkriu Amerike. Ki Polikratova usnila je da je Jupitar okupao njenoga oca, a Apolon ga miropomazao; i dogodilo se da je bio razapet na otvorenom prostoru, i znojio se na suncu, a kia mu znoj spirala. Filip Makedonski je usnio da je zapeatio utrobu svoje ene; on je protumaio da e mu ena biti jalova; ali vra Aristandar kazao mu je da jc njcgova ena brcmenita; jer Ijudi nc udaraju pcata na ono to jc prazno. Privicnjc kojc sc javilo M. Drulu u atoru kazalo mu jc, Philippis itcrum me videbis Vidcc mc opet kod Filipa. Tiberijc jc kazao Galbi, Tu quoquc, Galba, dcgustabis impcrum I ti, Galba, osctic ukus carstva. U Vespazijanovo doba Sirilo sc na Istoku proroanstvo da e svetom zavladati neki koji c doci iz Judcjc: pa iako se time moda mislilo na nacg Spasitelja, Tacil lo ipak tumai tako kao da se odnosi na Vespazijana. Domicijan je sanjao, u noi pre svoga pogubljcnja, da zlatna glava raste iz njcgovog zatiljka: i doista loza koja jc usledila za njim, u toku mnogo godina, stvorila jc zlatno doba. Engleski kralj Hcnri VI kazao je Henriju VII, kad je ovaj bio momi i usluio ga vodom, Ovo e mome nositi krunu za koju se mi borimo. Kad sam bio u Francuskoj, uo sam od nekoga dra Pcna, da jc Kraljica Majka, koja se bavila maijom, dala da sc, pod lanim imcnom, proita horoskop kralja, njenoga supruga; i astrolog je kazao da e kralj poginuti u dvoboju; kraljica se na to nasmejala, drecT da je njen suprug iznad takvih pozivanja na megdan; aii on jc poginuo prilikom jednog turnira: vrh Montgomcrijcvog Virgilije, Enejida, III. 97. preveo T. Mareti. 124 koplja probio je donji dco njcgovc kacigc. Obino proroanstvo kojc sam sluSao kad sam bio dcle, a kraljica Elizabeta biia u najboljim svojLm godina, glasilo je.

Kad kudelia upredena budc, Engleska ce videt danc hude, a to se obino tumaeilo da znai da e u Englcskoj nastati vclika pomctnja posle kraljcvanja onih vladara ija se poetna slova imcna nalaze u rei hcmpe kudclja a to behu Henri, Eduard. Mcri, Filip i Elizabeta; a to se, hvala Bogu, obistinilo samo u promcni titula; jer kralj se viSe ne zove kralj Englcskc, nego kralj Britanije. Bilo je jo jedno proroanstvo prc godine osamdesetosmc, koje ne razumcm dobro. Jednom. izmedu Boa i Mcja, videeeS crnu llotu Norveja. A kada to bude dolo i proslo gradi, Engleska, kamene dvore, jcr nema vise rata ni mdre. To se obino tumailo da se odnosi na pansku flotu koja je doplovila osamdesetosme; jer i prezime Spanskoga kralja, kao Sto vele, bilo je Norvej. Proroanstvo Regiomontanovo, Octogesimus octavus mirabilis annus, Osamdeset osma bie znamenita Ijudi su smatrali da se isto tako ispunilo dolaskom te velike flotc, najjac snagom, iako ne brojem, koja je ikad zaplovila morem. Sto se Kleonova sna tie. ja mislim da jc to bila ala. On je usnio da ga je poderala nekakva dugaka adaja; i san mu je protumaen tako da adaja znai kobasiara, i to ga je vcoma uznemirilo. Takvih sluajeva ima viSe, naroito ako obuhvati snove i predvianja astrologa. Ali ja sam naveo, primera radi, samo ovih nckoliko sluajeva koji uivaju ugled izvcsnc verodostojnosti. Moje je miljenje da na sve njih trcba gledati s prezirom; ili neka slue za dokona eretanja zimi kraj ognjita. Kad kaem da na njih valja gledati s prczirom, mislim u pogledu verovanja; a inac nikako ne treba s prezirom gledati na njihovo ircnje i objavljivanje. Jer ona su nainila mnoga zla; i ja znam mnoge stroge zakone koji su bili doneseni u svrhu njihovog suzbijanja. Ono to ih je omililo Ijudima. i Sto im Jaje izvesnu verodostojnost, sastoji se od tri stvariPrudij2amte kad pogode, a nikad ne pamte kad pftnTTarujrj. verovatna nagadanja, ili nejasni iskazi, esto sc obrnu u proroanstva; a priroda Ijudska, dok udno prieljkuje mo prcdskazivanja, ne smatra da je opasno proricati ono do cga se doSlo samo zakljurvanjem, kao to je sluaj sa onim Senekinim stihovima. Jcr toliko se onda moglo dokazati, da Zemljina lopta ima znatnc povrSinc i s onu stranu Atlantika, i da sc lc povrSine lako mogu zamisliti i tako kao da nisu samo more; a kad se tomc doda i saopStcnjc iz Platonovog Timeja, i iz njegovog Kritije, onda ovck l2ko moc da se osmeli i da to obrne u proroanstvo. Tfcy poslcdnje a to je i najkrupnije, bezmalo sva ta proroanstva, budui beskonana brojcm, bila su prevare koje su dokoni i lukavi mozgovi smislili i udcsili kad je dogaaj ved bio proSao. O SLAVOUUBLJU Slavoljublje je kao tjutina; a to slamje due ini tjude predu7.imljivim. predanim, ilim. i pokretljivim, ako ga nita ne ometa. Ali ako ga ometa, i ne da mu da se razvija svojim tokom, ono postaje uparlocno, pa zato zlo i otrovno. Tako slavoljubivi ljudi, ako vide otvoren put svomc uspinjanju, i neprestano napreduju, vie su zapostcni nego sTo su opasni; ali ako su im elje osujecne, oni polajno postaju nezadovoljni, i zlim okom gledaju na ljude i poslove. Lnajvie im godi kad stvari idu naopako; a 10 je najgora osobina jednoga sluge rribhar Tuje ili rcpublike. jajoje dobro da vladari, ako uzimaju u slubu slavoljubive ljude, tako udese da ovi neprestano napredujua Jiejiazaduju; a zato sTo io ne moe da bj4dej2jezgoda, dobro ic uopsTene uzimaii takve lju jie. Jer a.ko ne napreduju u slubi. oni e se pustaraii da tekovinc njihove slube padnu zajcdno sa njima. Ali kad smo kazali da nije dobro uzimati u slubu Ijude slavoljubive prirode, osim kad lo potreba nalae, bie umesno da kaemo i koji su to neophodni sluajcvi. U ratu se moraju uzeti dobri zapovcdnici, pa bili oni makar koliko slavoljubivi; jer koristi od njihovc slubc nadoknauju druge nedostatke; a uzeti vojnika neslavoIjubiva isto je lo i skinuti mu ostruge. Isto tako, slavoIjubivi ljudi veoma koriste vladarima kao zakloni u stvarima opasnim i narodu nemilim; jer niko se nec primiti takve uloge ko nijc kao oslepljen golub, koji se dic sve vie i vic u visinu zato to ne moe da vidi oko sebe. Slavoljubivi Ijudi korisni su jo i po tomc sTo rue veliinu ma

kojcga podanika koji bi se i suvie uzvisio; kao to jc Tiberijc upotrebio Makroa da bi oborio Sejana. Dakle, kad sc oni moraju upotrebiti u takvim sluajevima, ostaje da kaemo kako ih valja obuzdati, da bi bili manje opasni. Oni su manje opasni ako su niska nego ako su plcmenila roda; i ako su pre grubc naravi, ncgo ako su Ijubazni i omiljcni; i ako su vic novajlije. nego ako su se uvcstili i uvrstili na visokoin poloaju. Neki drc da je to u vladara slabost kad imaju Ijubimce; ali od svih lekova protiv slavoljubivih velikaa taj je najbolji. Jer kad kralj dcli milosti ili nemilosli preko Ijubimaca, nemoguno je da e se ma ko prc VIC OSiliti. Jp jedan nain dj sn nni nhnzdajn jgstc: suprotgHli jm j aijo osione kflp tf mj, AU ipaJt neophodno da ima i nekih srednjih savetnika. da bi stvari stajale vrsto; jer bcz toga balasta brod bi se previe Ijuljao. U najmanju ruku, vladalac moc da podstakne i pokrene neke neznatnije osobc da postanu tako rei bievi za one slavoljubive. Slo se tie toga da su takvi slavoljupci podloni propasti, ako su to Ijudi bojaljive prirodc, onda lo moe bili dobro; ali ako su u pitanju Ijudi snani i smeli, onda opasnost moe da ubrza njihove namere, i da sami poslanu opasni. Ako prilike nalau njihov pad. a to se ne moe bez opasnosti izvesti odjcdnom, onda je jedini nain menjati neprestano znake milosti i nemilosti, tako da ne znaju sla treba da oekuju, i da se nalaze tako rei u umi. Meu raznim vrstama slavoljublja, manje je tetno ono koje je upravljeno ka krupnijim stvarima, nego ono koje bi htclo da se ispolji u svcmu; jer lakvo slavoljublje stvara pomctcnost i kvari poslove. Ali ipak, manje je opasno imati u slubi slavoljubiva ovcka, ncgo ovcka koji ima mno

128 9 Bikon: Eseji 129 gobrojne sledbenike. Onaj koji nasloji da se istakne mcu sposobnim Ijudima laa se velikog zadatka; ali to je uvek korisno za narod. Ali onaj koijgyari da postane jedina brojka dok druge smatra nulama, jesie ruglo itavog jednog doba. Casl visokog zvanja sadri u sebi tri slvari:fjoIoaj sa kojcga jc lasno tvoriti dobro; pristup kraljevima i najvccim lipostina;EoiPQSt unaprccnja sopstvenog blagostania. Onaj koji ima najboljuod ovih namera, kad slremi navie, estit je cvek; a onaj vladar koji umc da uoi ove namere u onoga koji strcmi navie, srean je vladar. UopStc uzev, neka monarhije i republikc biraju takve minislre koji su vie rukovocni dunoSu nego uzdizanjcm na poloaju; i takve koji viSe vole rad nego razmetanje; i neka razlikuju preduzimljive Ijude od smelenjaka.

37. O MASKAMA I SVECANIM PRIREDBAMA Mcu ovakvim ozbilinim razmalranjima. ovo su samo igrake. Ali ipak, kad vladari ele takve priredbe, bolje jc da ih krasi otmenosl negoli da se razmeu raskoSi. Igranjc uz pralnju pcsmc vrlo je lepo i prijalno. Mislirn kada pesmu peva hor, postavljen visoko, a prati je svirka gudakih instrumenala; i kada su rei pesme podcene prcma prilici. Glumljcnjc u pesmi, naroito u dijalozima, vcoma jc Ijupko; velim glumljenje, ne igranje jcr lo je niska i prostaka slvar; a glasovi u dijalogu trcba da budu snazni i muki bas i

tenor, a ne sopran; i pesma treba da bude uzvi?ena i ozbiljna, ne luckasta i sladunjava. Nekoliko horova, postavljeni jedni iznad drugih. a koji pevaju naizmence, u antifoniji, inc vrlo prijatan utisak. Izmiljanje slocnih igara, sa ponavljanjem raznih figura, decja je besposlica. I uopte ncka se zna da ja ovde opisujem ono to je po prirodi svojoj privlaTio, ne uzimajui u obzir one obine dosetke kojima sc stvara izncnaenjc. Tano je da promena sccnarijc, pod uslovom da se vri liho i bez buke, jeste vrlo lepa i prijaina sivar; jcr ona hrani i odmara oko, prc no to se ono zasiti islog prizora. Neka scena budc obilno osvetljcna, naroito obojcnom i raznovrsnom svetloSu; i neka maske ili vec ko bude koje ireba da siu sa scene, izvcdu na samoj pozornici poneki pokret prc nego Sto siu; jer to ncobino privlai uko. i ovck oscca jaku icljju da vidi ono Sto nc moc jMlfeuo jasno da raan.i Neka pcsmc budu glasnc i vcsclc, a nc cvrkutanja ili cviljcnja. I ncka svirka isto tako budc prodorna i glasna, a dobro postavljena. Bojc koje se najboljc pokazuju pri svetlosti svea jesu bclo, ruiiasto i jcdna vrsta morskozelenog; a trepljikc. ili iljokice, iako ne staju mnogo. ine najlcpi utisak. Sio sc bogatoga veza tie, on se gubi i nc razaznaje. Kostimi maski neka budu Ijupki, i ncka pristaju osobi kada sc koprenc skinu; ne po uglcdanju na poznatc haljinc; Turci, vojnici, mornari. i tome slino. Ncka meuinovi ne budu isuvise dugi; u njima se obino pojavljuju ludc. saiiri, psoglavci, divljaci, udovisTa, zveri, duhovi, vcsticc, crnci, pigmcji, turTi, nimfe, seljaci, amori, ivi kipovi, i tomc slino. Slo sc andela lic, oni nisu dovoljno smcni u mcduigri; a u drugu ruku, ncpodcsno jc i svc ono sto iza.iva grozu, kao davuli i divovi. Ali najglavnije, neka muzika u meduigri budc zabavna, i ncka ima neke ncobine promenc. Prijatni mirisi. koji odjednom zapahnu, a da pri tom ne padaju nikakvc kapljicc, vcoma gode i osvcavaju u druTvu gde vlada vrucina i ima isparavanja, Maskc muske i zcnske povcavaju sjaj i raznovrsnost. Ali svc lo nije nista ako prostorija nije ista i uredna. Sto sc turnira i mcgdana i vitckih igara lie, njihova jc slava uglavnom u dvokolicama u kojima se dovozc mcgdandzijc; naroilo ako ih vuku ncobine zvcri, kao lavovi, medvcdi, kamilc. i tome slino; ili u grbovima koji sc nosc prcd njima; ili u arenilu livrcja njihovih slugu; ili u valjanoj oprcmi njihovih konja i oklopa. Ali dosta o ovim igrakama.

58. O UUDSKOJ NARAVI Narav jc cslo skrivcna; neki put bude savladana; rctko kad uguAcna. Sila ini narav cscom kad pritiska nesiane; pouka i savet cTnc icmanie unornom; ali samo navika mejjja i poimjava uarav. Ko eli da pobedi svoju narav, ncka nc postavlja scbi ni pregolcme ni premalenc zadatkc; jer u prvomc sluaju postac maloduan zbog eslih ncuspeha; a u drugomc malo e napredovali iako obino postic uspeh. I ncka sc Isprva ve.ba pomaui sc olakSicama, kao slo sc plivaci pomau beiikama ili sitom; ali poslc nckog vrcmcna neka se vcba uz poteSkoce, kao to ine igrai obuvajui leSku obuu. Jer poslite se veliko savrSenstvo ako sc coveJfi nmvikava da radi teie stvari ncgo to c s od niegaikad zahtevati. Kad je priroda jaka, pa stoga pobcda tcika. valja biPi poslupan u poglcdu vremena i ne sprovodili odmah u dclo svaki podslicaj. kao onaj Sto bi najprc izgovorio dvadesel i ctiri slova azbukc. kad jc bio ljut, pre no to bi ma ta uinio; pa onda smanjivati koliinu. kao kad bi ovek, koji ostavlja vino, preslao da napija zdravice i pio samo po jedan gutljaj uz obed; i naposletku, prcsiao sasvim. Ali ako ovck ima snage i odlunosti da sc oslobodi odjcdnom. lo jc najbolje: Optimus IIIc animi indcx lacdcniia pectus Vincula qui rupil, dcdoluitque scmcl.

Slobodu hoei? Lance Sto sapinju ti grudi raskini snanim zamahom, i slobodan budi. Nije naodmct ni staro pravilo, da prirndu valjn savijaii usuprotnom pravcu, kao Sto se saviia pml da hi. se time isgravio, razume se, ako suprotna krajnost nije nikaTtavporok. Neka niko ne prisiljava sebe da stvara naviku neprekidno, vec neka u tome bude izvesnog predaha. Jer prcdah pojaava novi nalel; a ako ovek koji se jo nije uavjio neprestano veba, on e pri tom aTaTP maha svojim greSkama kao 1 svojim spo.SoimoUia, i stvarae jednu naviku od obeju; a nema drugog naina da se ovo sprei sem povremenim prekidima. Ali neka se niko ne pouzda i suviSe u pobedu nad svojom prirodorrjj jer prjroda oe dugo vreinena lezaii zakopana, a onda e I oiveti kad naslupi zgoda ili iskuenie. Kao to se de silo onoj Ezopovoj curi, maki pretvorcnoj u eljade, koja je vrlo krotko sedela za irpezom sve dok ispred nje nije protrao mi. Zato. ili neka sc ovek potpuno kloni zgode, ili neka joj se eslo izlae. da bi iskuenje bilo mgnje. Naraycovekova najbolje se pgleda u njegoTom privatnorn iivotu. jer tu nema Izvetacnosti; u izlivu osecania. jer ovek onda zaboravlja na svoja pravila o vladanju; i u novim prilikama. jer tu prestajc navika. Srcni su oni Ijudi ije se naravi podudaraju sa njihovim pozivima; inae mogu rei, multum incola fuit anima mea Dugo je ivjela dua moja s onima koji mrze na mir. kada sc bave stvarima koje ne mare. Kad god se ovek bavi neim Slo mu nije srodno, neka za tu vrstu rada odrcdi utvrenc sate; ali za sve ono to godi njegovoj naravi nije potrcbno da odreuje vreme rada, jer njegovc c misli same leleli lome; tako da vremena za druge poslove ili zanimanja bude dovoljno. Ljudska priroda izrasta ili u biljku ili u korov; zato valja na vreme zalivati jcdno, a upati drugo.

39. 0 NAVICI I VASPITANJU Misli u Ijudi umnogome su saglasne sa njihovom naklonou; njihove rei i razgovor saglasni su sa njihovom uenou i primljenim mnenjima;ali njihp.va. SU dela onakva kakve su njihove navike. I zato, kao to Makijaveli dobro primeuje mada u jednom zlosrenom primeru, ne Ircba se pouzdali u silovitost naravi niti u razmetljive rei, ako ove nisu pojaane navikom. Primer koji on navodi ovaj je: da se za uspeh nckc opake zavere ne treba uzdati u eslinu neije naravi niti u odlunost poduhvata, no valja uzeti takvog oveka koji jc ve ranije okrvavio rukc. Ali Makijavcli nije znao za jednog monaha Klcmenta, nili za jcdnog Ravijaka, niti jednog Joregaja, niti Valtazara Gerarda; ali ipak jos uvek vai njegovo pravilo, da ni priroda ni obavcza reT nisu tako snane kao navika. Samo praznovcrica sada postavlja da ljudi koji prvT put umrljaju rukc krvlju isto su tako okoreli kao i kasapi od zanata; i odluka uvrena zakletvom smaira se ravna po snazi navici, ak i u pitanju krvoprolia. U drugim je stvarima prevlast navike sTada vidljiva; toliko da se ovek moc zaudili kad uje kako Ijudi izjavljuju, uveravaju, obavezuju se, bcsede krupne rei, a onda rade isto onako kao to su radili ranije; ba kao da su mrtvi kipovi, ili maine koje samo pokreu tokovi navike. Islo tako vidimo kakva je vladavina ili tiranija navike. Indijanci mislim sckla njihovih mudraca mirno lcgnu na kama ru drva. i rlvuju se na valri. Pa i zcnc nastojc da budu spaljcne sa svojim muevima. Spartanski deaci. u slaro vreme, podnosili su sTbanjc na Dijaninom oltaru. a da pri lom ne bi ni pisnuli. Seam se da je neki irski bun lovnik, osuen u poetku vladavinc englcskc kraljicc Eli zabete, podnco molbu izaslaniku da budc obcen lako da mu vral stcgnc guva a nc oma: jer se lako postu palo i sa ranijim buntovnicima. U Rusiji ima monaha koji c, ispatanja radi, prcsedeti svu no u bavi vode, sve dok sc dcbco lcd nc uhvali oko njih. Moc sc navesti mnogo primera o snanom dcjstvu navika. kako na telo

tako i na duh. Zato, kad jc navika glavni sudija Ijudsko ga ivola, ncka ljudi nastojc da na svaki nain steknu dubre navike. Zacelo. navika je najsavrseniia1adpcP nie ynlfldm ginn to nazivamo vasnitnnjm; a ono jc, u stvari, samo rana navika. Takn vidimp, da je jczik saviljjjvjjjjza sve g i vlllf Uflovj gipkiji za sve podvige delovanja i kretanja, u mladosti ncgoli dcc nijc. Jcr tano je da sc pozni ucnici ncJPQU tako d bro savitiTT7ijrhTtmTpr su u pitanju neki od onih duhova koji se nisu uaurili, no su ostali otvorcni i spremni da se ncpreslano usavrsavaiu, a tak. yi siuncobino retkl. Ali ako jc snaga navikc golema kad dcjstvuje na pojedtnce, njeno je dejslvo jo mnogo vee kada je ona spojcna i zdruzcna i zajednika. Jer tada primcr uT, drutvo jaa, nadmetanje bodri, slava uzdize: zato je snaga navike u lakvom sluaju na svome vrhuncu. Zacelo, veliko umnoavanje vrlina u ljudskoj prirodi osniva se na drutvu dobro ureenom i disciplinovanom. Jer drava i dobre vlade doista gaje sazrelu vrlinu, ali seme ne popravljaju mnogo. Ali nevolja je u lomc 5to se danas primenjuju najuspcnija sredstva da bi sc postigli ciljcvi koji su najmanjc pocljni.

40. O SRECI Ne moe se porei da spoljanje okolnosti mnogo doprinose blagoslanju; naklonost. zgoda, tuda smrt, po voljna prilika da se islaknc lina vivdnnst. AJi inhivpinn.. jlupjrceeovelwl Faber quis qircTTrTTirTTiu reevcli pesnik. AnajctcTirie cima jcsie laj,JSla..jc u ludoriji jednoga srea drugoga.-Jer jiHcomucvzlakol3 luoTnrcomTBcrp comederit non fil draco Zmija nc postajc adaja dok ne pojcdc drugugmijuj. OdresTia i Upadljlvd nlmattonosr hvalurtt ima potajnih i skrivenih vrlina koje donose imctak; izvesnih snalaenja u lckoama koja nemaju imena. Spanska rc, discmbollura, delimice ih izraava; kad ovekovu prirodu nita nc omeia i ne zadrava. no kola njcgovog uma idu uporedo sa kolima njcgovc srce. Jer lako Livije kad je opisao Katona Starijeg ovim reTma, In illo viro tanlum robur corporis cl animi fuit, ut quocunque loco natus esset, fortunam sibi facturus viderctur Bio je tako snaariduhom i telom. da je verovatncmogao dasrcRne za sebeblagoslanje, ma gde da se rodi6Iuogava injenicu, da je on bio versalilc ingeHTuTnokretan, prilagodljiv. Zato, ako ovek otvori ocT i gleda. paijTv, videcc Fortunu; jer iako je slepa, ona ipak nije nevidljiva. Put srec je kao Mleni Put na nebu, stccite ili roj sitnih zvczda kojc sc nc vide pojedinano, ali daju svetlost svc zajedno. Tako ima iz vcstan broj malih i jcdva primctnih vrhna, ili bolje nioi i nayHfPi tn koilh ljudi posJajusrenL Italijani uoavaju nckc od njih, i to onc kojc bi oveku jedva palc na um. Kad oni govore o nckom koji nikad nc pn maSl, oni vele da je takav ovek, pored ostalog, Poco di matto pomalo budala. I zaista. nema dva unosnija.. v svojstva ncgo to su,l i t i poma 1 o budjaLj fifl i biii prcic posTcn. Zato om kbjiarko volc svoju oladbinu TTT upravljai njcni nisu nikada u milosti Fortunc, niti mogu to da budu. Jer kad ovek upuujc svojc misli nekuda izvan sebe, on ne ide svoiim putem. Brzim sticanjem ovek postaje drralci ncspokojan Francuz to kae boljc, entreprcnant, iti rcmuant; ali slicanje radom ini oveka sposobnim. Boginju sree valja potovati zarad dvcju keri njezinih, Vere i Pote. jer ove dve stvaraju blacnstvo: prva raa hrabrost u

samome oveku, iz druge se raa njegov ifpnVTiaiJruge. Svi pametni Ijudi, da bi se zaTitili od zavisti, pripisuju svoje vrline Promisli ili Fortuni. Jer tako mogu jo bolje da ih upranjavaju: a osim toga, dika je coveka da se o njemu staraju vie sile. Tako je Cezar rekao brodaru u buri, Caesarem porlas, et forlunam ejus Cezara nosiS, i njegovu sudbu. Tako je Sula izabrao ime Felix Srcni a ne Magnus Veliki. I primeeno je da oni koji otvoreno pripisuju i suvie mnogo svojoj mudrosti i dovitljivosli, ne zavravaju sreno. Zapisano je da Timotej Alinjanin, kad je podnco izvcslaj o svojoj vladavini, i pri tom vie puta ubacio, iu ovomc Srea nije imala nikakvog udcla, nije vise prokopsao ni u emu ega se latio. Zaisla, ima Ijudi ija srea liT na Homerove stihove, koji imaju vise glatkosti i lakoe nego slihovi drugih pesnika; kao to Plutarh veli o Timoleonovoj sreci, u uporeenju sa Agesilajevom ili Epaminondinom. A to je to tako, nesumnjivo jc da mnogo stoji i do samoga oveka.

41. O LIHVARSTVU Mnogi su se duhovito rugali lihvarstvu. Velc da je Iteta da avo dobiva bo.ji deo; to jest, desetak. Da se zajmodavac najvie gresi o sabat, jer njegov plug ore i nedeljom. Da jc zajmodavac trut o kome govori Vcrgiiijc, Ignavum fucos pccus a praesepibus arccnt. Teraju dokoni roj trutova od konica svojih. Da zajmodavac krsi prvi zakon koji je dat ljudima po izgnanstvu iz Raja, a koji glasi, in sudore vultus tui comedes pancm tuum a nc in sudore vultus alieni u znoju lica svoga jee hlcb svoj, ne u znoju lica tudega. Da zajmodavci treba da nosc narandastoutc kape, zato to cTvuiarc. Da je protiv prirode da novac raa novac, i tomc slino. Ja kaem samo ovo, da je lihvarstvo conccssum propter duritiem cordis nesTo To je dozvoljeno samo zbog tvrdoe ljudskoga srca: jer kad mora da budc davanja i uzimanja u zajam, a Ijudi su tako tvrda srca da nee da pozajrnljuju zabadava, lihva mora da budc dozvoljcna. Ncki su o bankama iznosili podozrivc i lukave sudove. da ljudi otkrivaju svoje imovno stanje, i druge izmiTjotinc. Ali malo jc ko govorio korisno o davanju zajmova. Dobro jc da iznesemo prcd nas nezgode i hasnc zajmodavstva, da bismo razmotrili ili izdvojili koristi; i da bismo se oprczno pobrinuli da. dok idemo necemu boljcm, ne naiemo na neTo gore. Nczgode davanja novca u zajam jcsu, prvo, sTo to umanjuje broj trgovaca. Jer da nije tog Icnog lihvarskog zanata novac ne bi lcao dokon, no bi velikim delom bio upolrcbljen u trgovini, a trgovina jc vena porla dravnog blagostanja. Drugo, irgovci time siromae. Jer kao to ratar ne moe tako dobro da gazduje na svojoj zemlji ako plaa za nju prevelik zakup; tako i trgovac ne moe da vodi svoj posao tako dobro. ako plaa preveliku kamalu. Tree je u vezi sa prvim i drugim, a to je opadanjc kraljevih ili dravnih prihoda, koji seknu ili nadolazc sa trgovinom. Ccivrto, na taj naTn blago kraljcvstva ili republike zapada u mali broj ruku. Jer, budui da zajmodavac uvek radi nasigurno, a drugi na nesigurno, na kraju igre najvei deo novca nae se u kovegu, a drava cveia samo onda kad su dobra ravnomernije rasproslranjena. Peto, to obara cenu zemlji; jer novac slui uglavnom ili trgovini ili kupovini zemljinih dobara; a Iihvarstvo vreba da upropasti obe. Scsto, ono umrtvljuje i gusT svaki rad, napredak, i novc izume, koje bi novac inae pokrenuo da nije toga dcmbela. I, naposletku, to jc rakrana koja jc upropastila imanja mnogih; a vrcmenom to donosi i opte siromatvo. U drugu ruku, koristi od davanja novca u zajam jesu, prvo, 5lo ma koliko lihvarstvo u nckom pogledu smetalo irgovini, ono je ipak u nekom drugom unapreduje; jer

izvesno je da je najvci deo trgovine u rukama mladih Ijudi, koji rade s novcem pozajmljenim pod kamatu, i tako da kad bi kamatnik zatraio natrag svoj novac ili odbio da ga dajc, u trgovini bi odmah nastao veliki zastoj. Drugo, da nije ovog lakog uzajmljivanja pod kamatu, Ijudi bi sc zbog svojih potrcba nali u velikoj ncvolji, i bili bi prisiljeni da prodaju svoja dobra bila ona ncpokrclna ili pokrctna daleko ispod njihove prave vred nosli; i lako, dok lihvarstvo samo Trpka od njih, slaba pijaca progulala bi ih potpuno. Sto se hipoteka ili zaloga lie, lo malo popravlja stvar: jer ili Ijudi nec beskamatno da uzajmljuju na zaloge; ili. ako to ine, glcdae da se docepaju zaloga zbog protcklog roka. Seam se jednog svirepog parajlije u unulranjosti koji jc imao obiaj da kae: avo da nosi to lihvarslvo to nam smela da se doepamo zaloga i obveznica. Trcc i poslcdnje je ovo. da je budalasto misliii da moe bili obicnog pozajmljivanja bez zaradc; i nemoguno je zamislili sve nezgode koje bi nastalc ako bi sc davanjc zajmova ukoilo. Zato je besmislcno govorili o njcgovom ukidanju. U svima dravama uvck jc bilo zajmova, u ovomc vidu ili stopi, ili u onomc. Pa zalo takvo mncnje valja uputiti u Utopiju. Da govorimo sada o propisivanju boljih odredaba o zajmodavstvu: kako najbolje da se izbegnu njegove nezgode, a da se hasnc zadrc. Vaganjem tih nezgoda i hasni, vidi se da treba pomiriti dve stvari. Prva je, da zub lihve treba otupeti, da ne ujeda previe; i, druga, da treba da ostane otvoren put ljudima s gotovinom koji e davati zajmove trgovcima radi odrzavanja i jaanja trgovine. Ovo se ne moe uinitt ako ne uvede dve posebne vrste kamatne stope, manju i veu. Jer ako svedeS zajmove na jednu nisku stopu, olakae obinom zajmoprimcu, ali trgovac e teko doi do novca. A valja uoiti da trgovanje. budui jedno od najunosnijih zanimanja. moe da podnese visoku kamatnu stopu, viu ncgo drugi. Da bi obc sirane mogle da se korisle, put bi ukratko bio ovaj: Neka budu dvc kamalne stopc; jcdna slobodna, i opta za sve; druga sa dozvolom samo za izvesne osobe i u izvesnim mestima trgovanja. Stoga, najpre, neka kamata uoptc budc svedena na pet odsto; i neka bude objavljeno da jc to propisana stopa koja vai za sve; i neka drava lo ne kanjava. To e sauvati da davanje zajmova ne presiane ili ne usahne. To e biti olakica za bezbrojnc zajmoprimce u unutranjosti. To e, velikim delom, podii cenu zemljc, jer godinji prihod od novca ulozcnog u zemlju iznosi cst i neto vie odsio; ova kamatna siopa, meutim, daje samo pet. Na slian nain to e podstai i dati maha valjanim i unosnim poduhvatima; jer mnogi c radijc ulagati svoj novac na taj nain nego To e se zadovoljiti sa pet odslo, narocTto ako su se navikli na veu zaradu. Drugo, ncka izvesnim licima bude dozvoljeno da poznatim trgovcima daju zajmove po vioj kamatnoj stopi, i ncka to bude uz prcdoslronosti koje slede. Neka kamatna stopa bude, ak i za samog trgovca. neto malo laka od one koju je ranije placao; jer tako c svi poverioci imati ncku olakicu od ove preinake, bili oni trgovci ili ma Ta drugo. I neka ne bude nikakva banka niti ortakluk, nego neka svaki bude gazda svoga novca. To ne znaT da ja posve nc marim banke, ali zbog izvcsnih sumnja one se teko mogu podneti. Zajmodavac mora plaali dravi izvesnu malenkost za svoju dozvolu, a ostalo neka mu jc proslo; i ako ta taksa bude ncznatna on nee biti nimalo obeshrabren. Jer on koji jc ranije uzimao, recimo, desel ili dcvel odsto, radije c sc spustiti na osam odsto nego to c dii ruke od svog lihvarskog zanata i sigurnu dobit zameniti kockom. Ncka broj ovih ovlaenih zajmodavaca budc ncogranien. ali njihova prebivaliTa neka budu ograniena na izvesne glavne trgovacke gradove i varoi; jer onda oni nee moi da za svoj raun pozajmljuju tue novce u unutranjosti: pa tako dozvola za devet nee moi da posie propisanu stopu od pct; jcr niko nee da pozajmljuje svojc novce daleko od sebc. niti da ih predaje u nepoznate ruke. Ako bi se zamerilo da ovo na neki nain ovlauje lihvarslvo, koje se ranije u nekim mestima lek trpelo, odgovor je: da je bolje ublaiti njegovo dcjstvo priznajui ga javno, ncgo trpcti njegovo haranjc glcdajui mu kroz prste.

42. O MLADOSTI I STAROSTI Covek mlad po godinama moe bili star po asovima, ako nije gubio vreme. Ali to se retko dogada. Obieno, mladost je kao i prve misli, koje nisu tako mudre kao one drugc. Jer postoji mladost misli kao i mladost dobi. A ipak, dovitljivost mladih ljudi ivlja je nego u starih: i prcdstave uobrazilje roje se u njihovom umu boljc, tako iv, i boanstvcnije. Pnrodc u kojih je mnogo ara i jakih i estokih udnja i ncmira nisu zrele za delanjc dok nc prcu podncvak svojih godina; kao to jc bio sluaj sa Julijem Cczarom, i Scptimijem Scverom. 0 ovome drugom govorilo sc. Juvcnlutcm egit erroribus. imo furoribus, plenam Mladost mu je bila puna grcSaka, jofi gore, pomame. Pa ipak, on je bio najsposobniji imperator, bczmalo, od svih. Ali tihe naravi mogu biti valjane u mladosti. Kao to se vidi iz primcra Avgusta Cezara, Kozma, vojvode florentinskog. Gaslona de Foa, i drugih. U drugu ruku, ar i ivahnosl naravi u slaraca odlino gode vodenju poslova. Mladi Ijudi su sposobniji da izumevaju nego da sude; sposobniji da izvruju nego da savetuju; i sposobniji za nove smcrovc nego za ustaljcnc poslovc. Jer iskustvo starosli, u stvarima koje spadaju u njezm okvir, upuujc siarc; ali u novim stvarima, zavodi ih. Crair niatiih nprnpauju posao; ali greike staraca svodc sc samo na to

10 liiV i: Eveji 145 da je viic moglo da bude uraeno, ili brc. Mladi ljudi, koji vodc i upravljaju poslovima, uzimaju vie ncgo io mogu da savladaju; uzvitlaju vie nego to mogu da umire; letc kraju, a da nc uzimaju u raun ni sredstva ni naTne; drc se nekolikih naela na koja su se sluajno namerili i nerazlono ih prihvatili; ne kolcbaju sc od novaenja, iz cega proizlaze nepredvicnc nczgode; lacaju se odmah krajnjih lekova; i ono to podvostruava greke, ne priznaju i nee da ih se okane, kao ncki neobuen konj, koji nec ni da stane ni da se okrene. Stari ljudi previe zameraju, predugo razmisljaju, premalo reskiraju, prebrzo se kaju, a retko teraju stvar do kraja ve se zadovoljavaju osrcdnjim uspchom. Zacelo, dobro je uposliti i stare i mlade; jer to je dobro za sadanjost, zato to odlike jednih mogu da poprave nedostatke drugih; i dobro je za budunost da mladi Ijudi budu uenici, dok su stari uinioci; i, naposletku, dobro je za spoljanje dogaaje, zato tq autoritet uivaju starci, a naklonost i ljuhv mlgdina. Ali to se moralnc strane tie, moda mladost uiva pfeimustvo, kaoto ga starost uziva u politici. Izvesni rabin, iz rei: Mladi Ijudi vidcc privicnja, a starci e snevati snove, zakljuuje da mladi ljudi imaju blii pristup bogu negoli stari, jer privicnjc je jasnije otkrovcnjc ncgoli san. I zaista, to ovek viSe pije od sveta, to vic on opija: i starost dobiva vise u snazi razumevanja negoli u vrlinama volje i oseanja. Ima ih koji stiu preranu zrelost u godinama, a koja ubrzo icTTi. To su, najpre, oni koji su krhkoga duha, ija se otrica brzo iskrza: kao to je bio Hermogen, retor, ije su knjige izvanredno oStroumne, a koji je docnije pobudalio. U drugu vrstu dolazc oni koji imaju izvesnu uroenu sklonost koja vie dolikuje mladosti negoli starosti; kao to je tean i raskoan govor, koji se lepo pristoji mladosti, ali ne starosti: kao to Tulije veli o Hortcnziju, Idem manebat. neque idem decebat On se nije promenio, iako bi promena bila dolina. U trcu vrstu dolazc oni koji se u poetku zaloc previc, i sraniji su ncgo 5to godinc mogu da

dozvole. Kao sto jc bio Scipion Afrikanac, o kome Livijc doista vcli, Ultima primis ccdcbant Krai njegov nije bio ravan poetku.

43. O LEPOTI Vrlina je kao dragi kamen, najbolje prosta i bez ukrasa; i, zaista. vrlina je najbolja u osobe koja jc mila, mada nc ncnih crla, i koja vtte ima dostojanstvo drianja ncgo lepotu izgleda. I obino se ne via da vrlo lepe osobe i inae poseduju vcliku vriinu; kao da bi priroda bila prc uposlena da ne pogrcsi, negoli u radu da slvori izvrsnosl. I zalo sc pokazujc da su lakve osobc izobracnc. ali nc vtTikoduSne; i leic pre Icpom ponaSanju ncgo vrlini. Ali ovo nijc uvek lako: jer Avgust Cezsr. Tit Vcspazijan, Irancuski kralj Filip Lepi, cngleski Ed vard IV. Alkibijad Alinjanin. Ismail. iah pcrsijski. svi oni behu vrli i vclikodusTii. a ipak najlepsi Ijudi svojih vrcmena. Jcpe crte lica znace viie nego lepa boja; a lepj Ijubak W Hc0 leTte HeT?IIboIj deoTcpote jcste onaj koji slika nc moe da izrazi; i koji se ni u iva slvora nc vidi na prvi pogled. Nema savfsche lepoic koja u siazmcri ne bi imala i nesto neobino. Covck nc moze rci ko jc bio zaludniji. Apel ili Albreht Dircr; prvi je hteo da od najboljih crta pet razlinih lica naini jcdno savrscno; drugi. da naslika lik pomou gcometrijskih srazmcra. Takvi likovi, mislim. nce se svideti nikomc scm slikaru koji ih je naslikao. Ne ve lim da slikar ne moe da naini lepsi lik nego io je ikad poslojao: ali on to mora da uini nekom vrslom srcnog sluaja kao muziar koji stvori neku izvrsnu ariju. a ne pomocu propisa. Qpk rn jdrti lica u kojih, ako posmalras criu po crtu, nista lcpo ncei vidcti; a, ipak, sve crie zajedno inc prijatan ulisak. Ako je lano da se glavni dco lepole sastoji u Ijupkosti izraza, onda zacelo nijc udo 5to osobc u godinama izgledaju mnogo milosnijc; pulchrorum aulumnus pulchcr jesen Icpih je lepa; jcr nijedno mlado eljade nc moe da budc milo ako mu nc oprostimo poncslo zbog mladosli. Lcpota lii na lelnje piodoc. koji sc lako kvarc i ne mpu da traju: i vcLinnm zbog nje mladost postajc raspusna, a starost pomalo stidna; ali, opct, ako je lepotom obdarcna valjana osoba. izvcsno je da ona ini da vrlina zablista, a poruk da oblije ruuieu slida.

44. O NAKAZNOSTI Nakaze su obino kvit s prirodom; jcr kao 5lo jc ona bila zla prema njima, takvi su i oni prema njoj; budui vcinom kao lo Sv. pismo vcli lieni obinih Ijudskih oseanja; i tako se oni svcte prirodi. Zacelo, posloji slaganje izmeu tela i due; i onde gde se priroda ogrei o jedno. postoji uvek opasnost da e greka nastati i u drugome. Ubi peccat in uno, periclitatur in altero. Ali zato to u oveku postoji mogunosl izbora u pogledu saslava njcgova duha, a neophodnost u poglcdu saslava njcgova tcla. zvczdc prirodne naklonosti ponckad pomrai suncc discipline i vrlinc. Zato je dobro smalrati nakaznost nc kao znak, to je varljivije. no kao uzrok, koji rclko promaSi u dcjstvu. Ko god ima neto slalno na sebi to donosi prezir. ima isto tako stalnu ostrugu u sebi koja ga bodri da se izbavi i spase od preziranja. Otuda su sve nakaze neobino smele. Prvo. iz samoodbrane, budui izloene prcziru; a onda. lokom vremcna. smelost im postaje navika. Isto tako. to u njih podstie vrednou, a narocito da vrebaju i motre tue

slabosti da bi mogli neim da uzvrate. Zatim, u onih koji su bolji od njih, to ubija svaku zavist prema njima. jer misle da takve mogu do mile voljc prezirati: te tako njihovi takmaci i suparnici zadremaju, ne vemjuiujDogunost njihovog unapreenja. dok ih ne vide jf6ftnju. Tako, ako se sve uzme u obzir, nakaznost je prcimustvo za uzdizanjc, kad je u pitanju ovck vclikog duha. Kraljcvi su u stara vremcna pa i danas u nekim zemljama poklanjali veliku veru cvnusima: jcr oni koji su zavidljivi prema svima, usluniji su prcma jednomc i zavisniji su od njega. Ali ipak oni su se pre pouzdavali u njih kao u dobrc uhode i dounike, negoli kao u dobrc sudije i asnike. To jsto uglavnom vrcdi i za nakazne osobc. Ali, ipak, takvi c Ijudi, ako su krepkoga duha. nastojati da se oslobodc prczira; a to mora biti ili pomou vrlinc ili pomou zlobe; i zato neka se niko ne udi ako se oni katkada pokau odlini: kao lo je bio Agesilaj, Zangcr, sin Sulcjmanov, Ezop, Gaska. pcruanski prcdscdnik; i Sokrat isto tako moe da doc u laj red; i drugi.

O NEIMARSTVU Ljudi kuL idaiu da u njima ive. a nc da ih gte dajuuato ncka korisnost ima preimustvo nad obrascem. osim kada sc obonia nioze udovoljiti. Ostavi neka bajne gracvinc one kojc se samo lcpote radi grade, budu arobni dvori pesnika; oni ih zidaju za male novce. Ko zida lepu kuu na ravom poloaju, sam sebe stavlja u zatvor. I ne mislim da je rav poloaj samo onaj gdc je vazduh nezdrav; ve isto tako gdc je vazduh nejednak; kao to moe vidcti mnogc lcpc poloaje na uviku, okruenom viim brdima; gdc jc toplota sunca zajacna, a vetar se sabira kao u koritu; tako da ima, i lo naglo, vclike promene u toploli i hladnoi, kao da boravi u razlinim mcstima. I nije poloaj rav samo zbog rava vazduha, nego i zbog ravih pulcva,rdave pjjace; a ako pita Mnma. rdava suscda. Ne govorim o mnogim drugim stvarima, kao to su: ncdostatak vode; nedostatak umc, hlada, i zaklona; ncdostalak p!odnosti i raznovrsnosti tla; ncdostatak izgleda; ncdostatak ravnoga zemljita; ncdoslatak pogodnih mcsta u blizini za lov, sokolarslvo, i trkc; prevelika blizina mora, i prevclika udaljenosl; pogodnost plovnih rcka, ili nezgode od njihovih poplava; prevelika udaljcnost od vclikih gradova, to moc da smcta poslovima, ili prcvclika blizina, Sto guta svc zalihe, i sa ega svc postajc skupo; gde ovek moe da poseduje ili da stekne veliko imanje. ili pak gde ne moe da rairi krila; a kako je moda ncmoguno da ovek sve ovo nae zajedno, dobro je ipak da zna sve lo, i da misli o tome, da bi mogao to vie dcbrih slrana da obezbedi; a ako ima vie boravita, da ih tako podesi da ono to mu nedoslaje u jednome moe da nac u drugome. Lukul jc dobro odgovorio Pompcju, koji, kad je video njcgove vclianstvene galerije i prostranc i svetle dvorane, u jednoj od njegovih kua, rec: Zaista, izvisna kua za Icto, ali kako ti je tu zimi? a Lukul na to: Ta zar ne misli da imam pameli koliko i nekc ptice, koje uvek menjaju svoje boravite pred poctak zimc? Da ostavimo poloaj i da prccmo na samu zgradu; uiniemo onako kao to Ciccron im u pogledu besednikc vcsline: On pic knjigc Dc Oratore, i knjigu koju zovc Orator: prva od njih dajc pravila te vetine, a druga njcno savrsenstvo. Opisaemo stoga jedan velianslvcn dvorac, i daemo ukratko njegov uzorak. Jer udno jc videli, danas u Evropi, ogromna zdanja, kao to su Valikan i Eskurijal i jo ncka druga, a da u njima jcdva ima ncka veoma lepa dvorana. Stoga prvo vclim, ne mozcS imati savren dvorac a da on nc bi imao dva posebna dela: deo za gozbe, kao Sto jc onaj o kojem se govori u Knjizi o Jestiri, i deo za porodicu; prvi da bude za svelkovine i priredbe, a drugi za slanovanje. Podrazumevam

da oba ova dela ne budu samo u pozadini, ve da zauzimaju i delove proelja: i da budu jednoobrazni spolja, iako razlino podeljeni iznutra i da se prosliru na obe strane visoke i velianslvcnc kule, koja se uzdie iz sredine proelja i, tako rci, spaja ih sa oba kraja. Hteo bih da sa gozbene strane, u proeelju, bude samo jedna povelika dvorana na spratu, od nekih etrdeset stopa u visinu; a u prizemlju, ispod te dvorane, neka bude isto takva soba da se u njoj uva sve to je potrebno za zabave, priredbe itd a i da slui glumcima kao oblaionica. Ona druga strana, koja slui domaoj eljadi, elim da budc podeljena najpre na prcdvorje i kapelu sa razmakom izmeu njih; obofe da su prikladni i prostrani; t da ne zauzimaju svu duinu, vec na kraiu da imaiu zimsku i letnju dvoranu, obe lepe. A ispod ovih soba. dobar i prostran podrum pod zemljom: i isto tako skrivene kujne. sa ostavama i drugim. Sto se kule tic. eleo bih da ima dva sprata, i svaki da je osamnacst stopa visok. iznad dvaiu krila; i dobar olovni krov na vrhu. ukraScn porazmeStanim kmovima; a ista kula da bude podcliena u odajc. kako bude naeno da ie umesno. Tso tako stenenice koje vode u gornie odaje ncka budu lepe i u blajzim zavoiima, od po est stepcnika svaki. i sa lepom ocradom ukraSenom likovima u drvetu. oboicnim boiom utc medi; a na vrhu da bnde vrlo leno odmoriSte. Ali ovo tako da bude, ako ne odredi nijednu od doniih odaia za trpezariiu posluge. Jer inae ruak posluge doi e za tvojim; para njecova dizac se gore kao kroz odak. I toliko o proelju. Jo samo podrazumevam da je visina prvih stepenica Sesnaest stopa. a tolika je i visina donje prostorije. Iza ovoga proelja neka bude lcpo dvorite, ali rri njegove strane neka budu oaracnc mnogo niim zeradama nego Sto je procelna, A u sva etiri ugla toga dvorita ncka lepe stepenice vode u tornjie. koji stoje izvan rcda zgrada. AH ti tornjii ne treba da imaiu visinu proelja. ve radijc ncka budu u srazmeri sa niim zgradama. Keka dvoriStc ne bude poploano, jer to stvara veliku vruinu Icti, i veliku hladnou zimi. Neka na njemu raste trava, koju valja kositi, ali ne previSe kratko, a sa strane i unakrst neka vode staze. itavu slranu dvorita sa gozbene stranc neka zauzimaju velianstvene galerijc: nad tim galerijama neka bude tri ili pet, lepih kupola dugih koliko su i one, i neka budu postavljene na podjednake razdaljine; i lepi prozori od obojcnih stakala kojima su izraene razne slike. Sa strane za stanovanje, sobe za prijeme i obine zabave, i spavae sobe; i neka sa sve tri strane bude po dva reda soba. da svctlost ne probija stranu skroz, tako da i pre podnc i posle podnc imaS odaje neizloene suncu. Udesi isto tako da imaS sobe za leto i za zimu; hladovite u leto. i tople u zimu. VidceS ncki put lcpc kue sa tako mnogo stakla da ovek ne zna gde da sc skloni da bi se zaStitio od sunca ili studeni. to se tie prozora na ispust. drim da su oni veoma korisni u gradovima. doista, obini su bolji, zboe ujednaenosti prema ulici; ier oni pruaju epo povueno mcsto za razgovor a osim toea zadravaju i vetar i sunce; ier ono to bi se malnc probilo Sirom odaie. iedva prolazi kroz prozor. Ali neka ib bude samo malo, etiri u dvoritu, po dva sa svake strane. Sem ovoga dvorita, ncka bude i jedno unutraSnie dvoriSte. iste povrSine i u istoi visini: i ncka sa svih strana bude zasaeno: i neka u ovome unutraSniem dvoriStu. unutraSnju nolovinu sviju etiriju strana prizemlja zauzimaju ukusni i leni lukovi. Sa snoliasnie strane. licem prema vrtu. neka bude veStaka peina, ili senica, ili hladnjak: vrata i prozore neka ima samo prema vrtu; i neka bude na visini tla, nimalo ispod njega. da bi se izbegla svaka vlaga. T usred pvog dvoriSta neka bude neki vodoskok, ili neko lepo vajarsko delo; i ono neka je celo travnjak, a poploane staze ncka idu samo okolo i unakrst, kao i u onome prvom. Ove zgrade da slue sa obe strane za privatno stanovanje; a na kraju da budu privatne galerije. Mora se postarati da jedna od tih zgrada bude bolnica, ako bi vladalac ili ma koja znaajna osoba obolela, i da tu bude soba. i spavaih soba, sa predsobljima i matim odajama. To na drugom spratu. U prizemlju, lepa galerija, otvorena, na stubovima; a na treem spratu isto tako otvorena galerija, na slubovima, sa koje se prua poglcd na okolinu i u nju dopirc svczina iz vrta. Na oba ugla na kraju. lako da zalazc u vrl. ncka budu dve osobiic ili raskosnc prosiorije. izvrsno poploane. bogaio ukrasene. zastakljcne biIjurnim staklom. i sa raskonom kupolom u srcdini; i sa svom drugom krasotom koja se moc smisliii. Na gornjoj galcriji isto tako. elim da budc, ako je moguno, nekoliko vodoskoka. koji oliu na raznim

mcslima zida, pomou podcsnih oluka. Eto loliko o uzorku dvora, sem 5to valja da ima, pre nego slo doel do proclja, tri dvorita. Jcdno zelcno dvoritc prosto, sa zidom naokolo; drugo dvorite islo takvo, ali viSc ukraseno. sa malim lornjiima. iti boljc ukrasima, na zidu; i trec dvoriSle, ctvorougaono, ija jc svaka slrana ravna duini procelja. ali koje ne smc biti ogracno nikakvim zgradama, niti pak golim zidom, vc sa tri slrane ograeno lcrasama, olovom poploanim, i lepo ukrascnim; 1 kojc su podignute na stubovima a nc na lukovima. Sio se slubcnih prostorija tie. ncka budu malo udalenc, te da sc iz njih prelazi u sam dvor pomocu nekih niskih galerija.

46. 0 VRTOVIMA Bog Svcmogui najpre jc zasadio Vrl. I doisla, lo jc najislijc Ijudsko zadovoljsivo. Ono najvcma osvcava duh ovckov; bcz njcga su zdanja i dvorovi samo grubi rukoivori: i uvek e se pokazati da kada jedno doba dospc do prosvcenosti i ukusa, Ijudi poinju da zidaju velicanslvcno pre negoli da vriare Icpo; kao da bi vrtarenje bilo vccc savrenstvo. Ja doista mislim, u kraljevski urecnim vrtovima, trcbalo bi da postojc vrtovi za svc mcsccc u godini; i u svakom od njih posebicc razne krasote moglc bi tada da budu u jeku. Za dccembar. i januar, i drugu polovinu novcmbra. moraS uzcti zimzclcnc, kao sto su: zelenika; brsljan; lovor; smrcka; cmprcs; tis; palma; ruzmarin; despik; zelengora, bcla, ugasitocrvena i plava; dubaac; sabljiica; narandia; Umun; i mlrta, ako se zasliti od studeni; majoran, posaen dui zida i prema suncu. Onda slede, za drugi deo januara i fcbruar: liac, koji tada cveta; crocus vcrnus, kako uii lako i sivi; jagorcvina; ovje runo; ranc lale; zumbul; chamairis; kockavice. U marlu dolazc Ijubiicc, naroilo poljskc, plave, kojc su najranije; zuie zclcnkade: krasuljci; badem u cvctu; breskva u cvetu; drcn u cvctu; divlja rua. U aprilu slcde: duple bclc ljubiice; ladolc; scboj; jaglac; krinovi i ljiljani svih vrsta; ruzmarin cvcOc; lale; bouri; blcdc zclenkadc; kozja krv; rcSnja u cvctu; bardaklija i ljiva u cvetu; bcli glog olislao; jorgovan. U maju i junu dolazi svakovrsno karavilje, naroito crveni karanfil; rue svih vrsla, osim Rosa moschata, koja dolazi docnije; orlovi nokti, jagode; volujak; vrbena; neven; flos Alricanus; zrele tresnje; ribizle; smokve zrele; malinc; vinjagc; despik u cvatu; bele orhidcjc; herba muscaria; lilium convallium; jabuka u cvetu. U junu dolazc cboji svih vrsta; Rosa moschata; lipa u cvatu; zrelc rane krukc i ljive; petrovace; sitnc jabukc za kuvanje, A avgusta sliu zrele ljive svih vrsta; krukc; kajsijc; ulokor; lcnici; dinje; jedii svih boja. U scptcmbru stie groc; jabuke; makovi svih boja; breskve; melum coloneum brcskva nakalemljena na dunju; evtelije. drenjinc; kruke za peenje; dunje. U oktobm i pocetku novembra stiu oskorue; mumulc; trnjine; rue polkrcsanc ili uklonjene da kasno cvetaju; esvina; i tomc slino. Ove pojedinosti vae za podneblje londonsko; ali moja je zamisao da ima ver pcrpciiium neprekidno prolee, prema mesnoj mogunosti. I zato to je miris cveca mnogo prijatniji u vazduhu gde pahne i nestaje kao umilna svirka nego u ruci, nila nije celishodnije po to zadovoljstvo nego znati koje cvece i bilje dajc vazduhu najlcpi miris. Rue damascenae i crvene, krio su cvee u pogledu mirisa; tako da moe clati pored njih, pa makar ih bio itav red, i makar to bilo u jutarnjoj rosi, a da nita ne oseti od njihovog miomira. Lovor isto tako ne daje miris dok rastc. Ruzmarin malo, kao i majoran. Mimo sve ostalo, najprijalniji miris daju vazduhu ljubiice, naroito bele duplc Ijubiice, koje cvetaju dvaput godinje, sredinom aprila i oko sv. Vartolomeja. Odmah zatim Rosa moschata. Onda Iie jagode kad vene, koje ima najizvrsniji okrepljujui miris. Onda cvet vinove loze; to je sitan prah koji izbija na prvom zameiku grozda. Onda divlja rua. Onda i ladole, koji je vrlo prijatan kad sc posadi ispod prozora. Onda karaviljc i eboji. Onda lipa kad cveia. Onda orlovi nokti, pod uslovom da su malo podalje. O grahoricama ne govorim, jer one su

poljsko cvec. Ali one biljke koje daju vazduhu najprijatniji miris, i kraj kojih nije dovoljno samo proi, kao pored drugih, no valja gazili po njima i zgnjeili ih, jcsu tri; to jcst, Pimpincla saxifraga. majina dusica, i metvica. Zato tim biljkama trcba da zasadi itave stazc da bi uivao kada po njima eta. Sto sc vrtova tie govorimo o onima koji su doisia kraljcvski. kao to smo govorili o zdanjima, oni u prostoru nc bi trebalo da zauzimaju manje od indeetjutara; i da budu podeljcni u tri dcla: travnjaKmTuTazu, esta ili gutara idui dalje, i glavni vrt u srcdini, osim staza sa obc strane. Mcni se vcoma svia kad travnjak zauzima ctiri jutra; esla est; staze sa obe strane po etiri; a glavni vrt dvanaest. Travnjak prua dvostruko zadovoljstvo: prvo, zato to nita nc godi toliko oku kao lepo pokoena trava; i, drugo, preko njega moe da budc prosecna siaza kojom dolazis do ivicc koja opasuje vrt. Ali zato Io c staza biti duga, a za vreme velike vruine u godini ili u danu ne trcba da dolazts do hlada u vrlu idui po suncu prcko iravnjaka, s obe slrane travnjaka treba da nainis pokrivenu stazu, u vidu loznica, oko dvanacst stopa u visinu, pa njome po hladu da dolazi u vrt. Sto sc tic pravljenja leja ili oblika od raznobojne zemlje, pod prozorima kue s one strane s koje je vrt, to su samo bcsposlice: esto moe da vidi isto tako lepo iaranc kolae. Najboljc je da vrt budc etvorougaon, opasan sa svc etiri strane Icpom lunom ogradom. Lukovi da budu na tesantm stubovima, nekih deset stopa u visinu i csl u irinu; a prostor izmeu njih istih dimenzija kao i irina luka. Iznad lukova neka ide ravna ograda, od nckc etiri stope u visinu, isto tako od tesanog drveta; a na toj gornjoj ogradi, iznad svakog luka, mali tornji, sa izboinom, dovoljan da u njega stane kavez za ptice; a iznad prostora izmeu lukova ncka bude ncki drugi mali ukras, sa irokim ploicama okruglog obojcnog slakla, da sunana svetlost trcpcri na njima. Ali zclco bih da ova ograda bude podignuta na obronku. nc strmom ve blago nagnutom, visokom nckih Sest stopa i obraslom u cveu. Isto tako smatram da ovaj ctvorougaonik vrta ne trcba da zauzmc svu sirinu zcmljista, no sa obe stranc trcba da ostanc dovoljno prostora za razne bone staze, do kojih te mogu dovcsti onc dvc pokrivene staze. Ali ne sme biti staza sa ivicom ni na jcdnom kraju ovog velikog prostora: s ovoga kraja, da se ne bi kvario pogled sa travnjaka na ovu lcpu ogradu; a s onoga kraja. da se ne bi kvario pogled od ogradc, kroz lukove na estu. Sto se lic urccnja zcmljita u krugu velike ograde, to ostavljam raznovrsnosti zamisli, savetujui ipak da kakav god oblik mu dao, prvo, on ne sme da bude suvie sloen ni pretrpan. Ja, na primer, ne volim figure nainjene od smrcke ili drugog batenskog bilja; to su detinjarijc. Malc niskc ograde, okrugle, kao pervaz, sa lepim piramidama, mcni se sviaju; a ponegde lepi stubovi nainjcni od drvenih okvira. Isto tako, hteo bih da staze budu Icpc i proslrane. Mozes imati skrovitije staze na zcmljitu sa strane, ali ne u glavnome vrtu. 2c leo bih. isto tako. da budc, u samuj srcdini, lep breuIjak, sa trojc stcpcnica. a na vrhu svakih stcpcnica da jc nainjcna zaravan koja opasujc itav breuljak i koja je dovoljno siroka da ctvoro mogu da setaju njome uporedo: tc stazc trcba da budu savrieni krugovi, bez ikakvih bcdcma ili izbocenja, a itav breuljak treba da bude tridcsct stopa visok. Kladcnci su vrlo Icpi i osveiavaju; ribnjaci pak kvarc svc i inc vrt nezdravim i punim muSica i aba. 2clim da budc dvc viste kladcnaca: jcdni iz kojih voda prska ili izbija uvis; i drugi, lcpi vododri od nckih tridesct ili ctrdesct kvadratnih stopa, ali bez riba. ili 160 mulja, ili blala. Sto se prvih lic, lcpo c kad su, obino, ukraseni kipovima od pozlatc ili od mcrmeia; ali glavno jc da oni sprovode vodu. i to tako da sc ona nikako ne zadrava, ni u sudovima ni u cistcrni; i stajanjem da ne postane crvena ili zclcna. kao i da ne skuplja mahovinu niti trulez. Osim toga, takav kladenac treba svakog dana oistiti rukom. A lcpo izglcda kad nekoliko stcpcnika vode do njega i kad je tlc naokolo poplocano. Sto sc tic one druge vrstc kladcnca, koju moemo nazvati jezcrcem za kupanje, tu moc biti mnogo dovitljivosti i Icpotc; o emu necmo da zadajemo sebi

truda; kao, da je dno lepo poplocano. i sa sarama; i strane isto tako; i uz to ukracne obujcnim staklom i slinim sjajnim prcdmctima; i da jc sve ogradcno lepom niskom ogradom. Ali glavno jc uno lo smo pumcnuli kod prve vrste kladenaca: naimc, da jc voda u ncprcstanom toku, da dolazi iz izvora koji jc vii ncgu jcerce, i uliva se u nj iz lepih slavina, a ubizo polum utie ispud zemlje pomou cevi istc vcliinc. Sto sc lic onih dovitljivih urcaja pomou kojih vuda prska uvis u raznim obHcima kao pera. kupc. lukovi, i tomc slino tu je lepo da se vidi, ali ne doprinosi nila zdravlju ni ugudnostl. 161 Sto sc este tie. koja jc trci dco nascga zemljista. icleo bih da pruza. koliko gud jc lo moguno, izgled prirodnc divljine. U njoj nc bih hieo nikakvu drvece. ve sibljakc nainjene samo od divljih rua i orlovih nokliju, i neio divlje loze; a na cmlji ncka rasiu Ijubiice, jagode, i jagorevina. Jcr unc lcpo mirisu, i godi im hlad. I ncka budu rasturcnc po Cesli bez ikakvog reda. Volim islo lako da malc gumilicc, nalik na krtinjake kakvih ima u prirodnim CcMama. budu zasadene: neke majinom duicom; nekc karaviljem. ncke dubacem, koji daje lep cvct za oko; ncke zclengorom; nekc ljubiicama; nckc jagodama; nckc jagorevinom; ncke bclom radom; nckc crvcnim ruama; nckc sa Li II Bckon: Escji lium convallium; neke crvenim karanfilom Dianthus barbatus; neke sa Helleborus foclidus, i slinim niskim biljem koje je uz to mirisno i lepo za oko. Neka na vrhovima nckih od tih bresia bude zasaeno sitno grmljc, a na nckim ne. To grmlje neka budu: rue; smreka; zclenika; ulokor tek ovdeonde, zbog mirisa njegova cveta; ribizle; ogrozd, ruzmarin; lovor; divlja rua; i tome slino. Ali to grmlje valja polkresavati da ne bi raslo divlje. Sto se strana tie, valja da prosee vise slaza. skrovitih. da bi u nckima od njih imao hlada ma gde se suncc nalazilo. Islo tako, neke staze treba da su zaklonjenc, pa kad duva jak vetar da moe da se Seta kao u pokrivcnom hodniku. I potrebno je isto tako da le staze budu zalvorene sa oba kraja, da bi se otklonio vetar; a te skrovitije staze Ircba uvek da budu posute sitnim ljunkom, a ne zasejane travom, da nc bi morao da hoda po vlazi. Du mnogih ovih staza posadie isto tako razne voke; pored zidova, kao i u rcdovima. I obino treba paziti da zemljite na kojcm sadi vokc bude lepo i prostrano, i nisko, a ne strmo; i zasacno lepim cveem, ali retko i tcdimice, da nc bi kodilo drveu. Na kraju obeju strana napravio bih povisok breuljak, toliko da kad stoji na njemu ograda vrla nc bude via od tvojih grudi, te da moe da glcda prcko njc u polja. Sto se glavnog vrta tie, ne sporim da sa obe strane treba da idu lepe staze sa vokama; i da lepe grupe vonih stabala, i senice sa klupama, treba da budu zgodno rasporeene; ali ni u kojem sluaju one ne smeju da budu i suvise este; zato neka glavni vrt ne bude skrovit, vec vazduh u njemu neka bude otvoren i slobodan. Sto se hlada tice, hteo bih da se uzdafi u one staze koje su sa strane, da njima eta, ako si raspoloen, u vrelo doba godine ili dana; a da zna da je glavni vrt za umerenije doba godine; i u vreme letnjih vruina, za julra i vecra, i oblane danc. Sto se golubinjaka tie, ja ih ne marim, osim ako su dovoljno prosirani da mogu biti pokriveni busjem. da u njima ima ivog bilja i siblja; da ptice imaju vic prostora i prirodno boravitc. i da se prljavtina ne vidi na podu golubinjaka. Tako, napravio sam skicu kraljevskog vrta, malo savetom. malo slikom, ali nisam dao uzor njegov nego tek neke opsle crte; i u tome nisam se obazirao na trosak. Ali to nije nita za velike vladare. koji najece, primajui savct radnika. postavljaju stvari uz troak koji nije manji; i kalkad dodaju kipove i sline predmclc, radi sveanijeg i velianstvenijeg izgleda, a time nita ne doprinose istinskom zadovoljstvu koje prua vrt.

47. O POSLOVANJU Obino je bolje poslovali rcju nego slovom; i posrcdslvom trccga bolje jc ncgo Uno. Pisma su korisna kad ovek cli da pismom opct povuc odgovor; ili kad ovcku njcgovo sopstvcno pismo moe da posluzi docnijc kao opravdanjc; ili onde gde postoji opasnost da CcS bili omctan u rci ili sasluSavan na pare. Lini dodir korislan jc kad ovck svojim likom izaziva poStovanje. kao obino kod potinjcnth; ili u osctljivim sluajevima kad pogled na sabcscdnikovo licc mozc ovcka da uputi dokle sme da idc; i obino. kad ovek hocc da zadrzava za sebe slobodu, bilo poricanja, bilo uvcravanja. U izboru posrednika bolje jc birati Ijude obinijc vrsle, one koji e izvrSiti ono Sto im je povereno. i potom verno obavestiti o ishodu, negoli one koji su vcSli da iz luih poslova podcsc ncSto na svoju korist, i podnose i suvise povoljan izveStaj da bi ugodili svomc gospodaru. Isto tako, uzimaj Ijudc koji su dobro naklonjcni poslu koji im jepoveren; jer to ih bodn; i takve koji su sposobni za posao: kao smclc ljude za negodovanjc, leporeke za pridobivanje, lukavc za islcivanje, naopake i nepriliCnc za posao koji jc ncdolian. Isto tako, uzimaj one koji su bili srcnc rukc i ve uspevali u poslovima koje si im poverio; jer to stvara pouzdanje, i oni cc se truditi da odrze svoj glas batlija Boljc je izdalcka ispipati ovcka s kojim poslujcS ncgoli prci na stvar izncbuha; osim ako ne mislis da ga iznenadiS nckim kratkim pitanjem. Boljc je poslovati s Jjudima koji neSto iclc nego s onima koji su postigli sta su htcli. Ako neko posluje s drugim pod pogodbom, pitanje je kako cc da nagovori toga Oovcka da ovaj uini neSto za nj prc ncgo Sto sam uini ono Sto je obeao; jcr ovaj drugi muc pomisliti da on ncce htcti da izvrSi svoj dco obavczc kad budc dobio ono Sto je hteo. On ga mozc uveriti da c mu njcgovc uslugc opct biti potrcbnc. pa e stoga ostati pri rei; ili pak ako uiva uglcd cstitaovcka, on e mu vcrovati. Svako pregovaranje tei za upoznavanjem i postizanjcm ncega. Ljudi sc otkrivaju jcdan drugomc u povcrcnju, u strastima, ncsvesno i ncophudno. kad elc da neSto bude uracno a ne mogu da nau za to podcsan izgovor. Ako hoeS da utieS na nekoga, moraS da poznajcS njcgovu narav i navikc. i da ga tako vodiS; ili njcgove smerove. pa da ga tako uvcrl; ili njegove slabosti i ncdostatke. pa da ga tako zastraSiS. ili one koji imaju uticaja na nj, pa da lako ovIadaS njime. U poslovanju s lukavim Ijudima, moramo uvck da razmotrimo njihovc namerc da bismo protumaili njihove rei; i dobro je rci im malo, i to ono Sto najmanje occkuju. U svakom tcSkom poslu ovck ne sme oekivati setvu i zetvu u isti mah; vc valja dn priprcmi stvar. i da pusti da polako sazri.

48. O PRATIOCIMA I PRIJATELJIMA Skupi pratioci nisu za prcporuku, da ovck ne bi, produujui skutc potkratio krila. Nc mislim da su skupi samo oni koji staju kesu, vcc i oni koji dosadno i nesnosno moljakaju. Obini pratioci ne trcba da oekuju od svoga pokrovitclja nita viSe doli dobru volju. prcporuku. i zalitu od nepravde. Jo5 gori su pratiocistranari. koji ne idu za ovekom iz naklonosti, ve iz nezadovoljslva prema nckom drugom; a otuda obino proizlaze oni ncsporazumi koje csto viamo izmeu velikaa. Isto tako, veoma su nezgodni oni pratioci koji neprcstano trubc u slavu svojih gospodara; jer oni im kvarc poslove uslcd ncdostatka skrovitosti i umanjuju njihov ugled, a ine ih nepopularnim.

Ima isto tako jedna vrsta pratilaca koji su opasni, budui da su to doista uhode; oni nastoje da saznaju domae lajne, i onda raznose prie o tome. Pa ipak, takvi su Ijudi. esto, u velikoj milosti; jer oni su vrlo usluzni. i obino izmenjuju prie. Pratnja od strane izvesnih Ijudi koji pripadaju istom redu ili zanimanju kojem i velika kao, na primer, vojnika, kad je u pitanju ratnik. i tome slino, uvek je smatrana umesnom, i poudna je bila ak i u monarhijama; pod uslovom da nije i suvie raskona ni korteska. Ali najasnija vrsta pratnje jeste ona koja prati oveka koji zna kako da unaprcdi vrlinu i zaslugu u svakovrsnih osoba. Pa ipak, onde gde se niko jasno i upadljivo ne istie iznad drugih, bolje je uzcti u slubu obinijeg oveka. A scm toga, pravo govorei, u.opaka vremena korisniji su preduzimljivj ljudi negoli krcposni. Tano je da je dobro u vladi se podjednako koristiti ljudima istoga ranga: jcr narocito povlaivati jednima, znai njih uiniti osionim, a druge nezadovoljnim; jer Ijudi istoga ranga mogu traiti ista prava. Ali obrnuto, u milosti dobro je praviti velike razlikc izmcu Ijudi i biti smotren u izboru; jer tako oni izabrani postaju zahvalniji. a ostali sprcmniji na usluge: icr sve je zavisno od mjlosti. Dobra ic obazrivost ne bili isprva prcvise podaan ni prema kome; jcr nc moc5 u tome uslrajati do kraja. Nijc bczopasno ako tobom kao Sto velimo uzvlada jedan; jcr to svedoi o slabosti i daje maha potvori i ogovaranju; jer oni koji nec odmah da zameraju i runo govore o oveku, zborie jo slobodnije o onima koji imaju takav uticaj na njih, i timc e vreali njihovu ast. Ali jo je gorc povoditi se za mnogima; jer onda ovek prima mifiljenje poslednje osobe na koju se sluajno nameri, i T1O je nestalan. Uvck je asno primiti savct nekolicine prijateIJai jcr posmatrai sa strane esto vide viSencgo tentfj; 1 dolja najbolje pokazuje breg. I svetu ima malo prijaidjstva. a najmanic medu jcdnakjma, kao J fsto isiicano. Ono koje postoji. postoji izmeu jaeg i slabijeg; pa ako prvi uznapredujc, prokopsacc i drugi.

49. O MOLITELJIMA Mnoge rave slvari i naumi dobivaju podrsku; a sa zauzimanja da pojedinci dobiju ono Slo ne zasluuju, strada optcdobro. Mnoge dobre stvari pnmaju se zlomisleno; ne vclim samo od Ijudi podmilljivih, nego i od lukuvaca koji samo varaju molilcljc. Ncki obcavaju da e se zauzeti za slvar iako odisla ne misle da to uine; ali ako vide da e molitclj, pomou drugog, postii ono to oni nisu hteli da mu pomognu da postignc, nastojae da ga uvere da za to, dclimice ili u celini, duguje njima zahvalnosl; u najmanju ruku, dok se molba ne rei, izvlaic ponefito od njcga, uvcravajui ga da reenje mogu pospcfiiti. Ima Ijudi koji sc zauzimaju za ponekog samo zato da neko drugi ne bi dobio to mcsto; ili da bi saoptili neko nepovoljno obavefitenje o protivniku, nemajui drugog podesnog izgovora za to; a kad postignu svoj neposredni cilj, svejedno im je fita ce bili s predmelom; ili, obino, da sc ludom stvari poslue. kao mostom, da bi preSli na svoju. StaviSe, neki se primaju prcdmcla, unaprcd rcSeni da ga upuste, s namerom da lime poslue drugoj stranci ili takmacu. Zacelo, na izvestan nain postoji ncko pravo u svakoj molbi; ili je to pitanje spravedljivosti, ako je posredi spor; ili je pitanje zasluge, ako je posredi molba za postavljenje. Ako naklonjenost podstie oveka da u pravnom sporu povlauje krivoj strani. neka nc donosi konane presude. ve radijc ncka upotrebi svoj uticaj da se stranke nagode. Ako naklonjenost podstie oveka da ide naruku onomc koji jc manje zasluan, neka ini to bez panjkanja i potvorcnja onoga boljeg. Kad su u pilanju molbe koje ovck ne razume dobro, korisno jc zalraiti o njima misljenje nekog razboritog prijatelja, koji ce ga obavestiti da li moc s au da ih uzme u poslupak: ali ncka dubro bira svoje izvestioce, da ne budc inac vuen za nos Ljudima su toliko dozlogrdila odgaanja i varakanja onih koji se prime da im pomognu, da su doista zahvalni onima koji imaju

toliko obinog pofilcnja da im kau odmah da im nee pomoi, kad ncmaju nameru da im pomognu, da im kau tano fito su uspcli da uine, a da ih ne zavaravaju lanim nadama, i da Irac da tm se plati samo za ono to su stvarno uinili. Kad jc u pitanju neto to se dobiva putcm milosti, a nc po pravu. prvi motilac ne mora odmah da uspe; ako nam taj ija je molba odbijena da neko obavcStcnjc do kojega drugaije ne bismo mogli doi. nc treba da sc koristimo tim obaveSienjem, ve radije da molioca nagradimo. i da ga oslavimo slobodnim da idu za onim to cli da postigne svim putevima koji su mu otvorcni. Nc znali vrcdnost mesta koje dajeS, prosloduSno jc; a odbiti onoga koji polae pravo na nj i ne sasIuSavfii ga. i dati mesto drugome. nesavesno je. Tajnosl je veliko srcdsivo uspcha; jer objavljivanje da stvar dobro naprcduje moc obeshrabriii jednu vrstu molilaca, a podstai i probuditi drugu. Ali glavna je stvar izabrati vreme kad ireba podneti molbu. Izabrati vreme. velim, ne samo s pogledom na linost koja treba da molbi udovolji, vec i s poglcdom na one koji bi mogli da smetaju. U izboru posrednika, bolje je izabrati najpodesnije nego najvee, i radijc onc koji se bave samo poneim nego one koji se primaju svcga. Ako ovek nije potiten ni nczadovoljan, popravka nekog uskraenja katkada je ravna dobitku otprve. Iniquum petas ut acquum fcras Trai vifie nego to jc razlono, da bi dobio koliko je razlozno, dobro je pravilo, ako je ovek u milosti; inace bolje je da se covek postepeno penje do onoga ito eli; jer onaj koji isprva ne bi prezao da odbije molitclja, na kraju ne bi hteo da izgubi i molioca i ono ime ga je do tada zaduio. Misli se da nema lakse molbe vclikom gospodinu ncgo da da svoju pismenu preporuku; ali ipak, ako to ne bi bilo radi dobre stvari, onda je to utoliko na ustrb njegovog ugleda. Ncma gorih Ijudi ncgo 5to su one opite trilaic 5to sluc kao posrednici; jer oni nisu niSta drugo doli otrov i napast po javne poslove.

50. O UCENJU IZ KNJIGA Citanje sluzi za uzivanjc, za ukras, i za osposobljavanje; uzivamo u njemu kad smo usamljcni i povueni. ukrasavamo proitanim razgovor, i osposobljavamo se njime da vodimo poslove. Jer iskusni IJudi mogu da izvruju pojedinosti, i mozda da rasuuju o njima, jednoj po jcdnoj: ali iroka shvatanja, i zamisli, i mudro voenje poslova, dolaze najboljc od onih koji su ueni. TroSiti i suvie vrcmena u citanju jc danguba; previSc sc pokazivati uen radi kicnja Jc izveStaenost; svoje sudove uvek i u cclini obrazovali po kalupu knjievnom ud je shotastika. Uenje iz knjiga usavrsava prirodu. a samo sc usavrsava iskustvom; Jcr prirodne sposobnosti sllne su prirodnim biljkama. i trcba ih potkresavati uccnjcm; a uputstva koja pruaju natikc nejasna su ako nisu osnovana na iskustvu. Lukavi Ijudi rue nauku. prosti Joj se dive. a mudri sc ToTisTg nomc. Me itajte daolsie protTsloili i opovrgavali; nitt da biste verovali i primali za gotovo; niti da bistc naili pri?e i razgovora; ve da mcritc i rasttujcte. Nekc knjige treba tek okusiti, druge progutatl, a tek poncku savakati i svariti; to jest. neke treba itati samo dclimice; druge itati, ali nc paljivo; a tck mali broj valja itati u celini. vrcdno i marljivo. Nekc knjige, isto tako, mogu se itati prepriane i u izvodima; ali to sc moe dozvoliti samo kad su u pitanju manje vani delovi ili knjige proslije vrste; inae. destilisanc knjige, kao i destilisana voda, neukusne su i bljutavc.iianje ispunjava um oveka; razgovor o proitanom ini ga sprcrhnim! Bt?lWenje proitangg ini ga tanim; pa zalo, ako ovek malo belezi, qn mora3a ima jaico pamcnjc; ako malo razgovara, onmoraaa ima huar dun; a ako malo ita. on mora daTimajnnogo luTiavslva da bi izglcdalo da zna Ono Sto ne znaIsiorTjainiIjudc mildrim; poezija duhoviiim; mateinatllta uiruumnim; prirodna tilozofijauKukim; nnnalna ozbiljnim; loLiika i retorika vinim j?repirci. Abeunt studia in mores ;ahimana prelazc u narav.

Nema zaprckc niti smclnie duhu koja se ne bi dala otkloniti podcsnim radom, kao Sto se bolcsii tela mogu olklonili podcsnim vcbama. Kuglanje je dobro za moSnicc i bubrcge; lov za plua i prsa; lagana ctnja za trbuh; jahanjc za glavu; i tome siino. Zato, ako neiji duh bludi, ncka ui malcmaliku; jer prilikom izvodcnja dokaza, ako je duh makar malo odsutan, mora sc poeti iznova. Ako neiji duh nijc kadar da uoava i pronalazi razlike, ncka prouava sholastikc, jer oni su cymini seclores. Ako neko nijc kadar da prelazi brzo s jednoga prcdmeta na drugi, i da dozove jcdnu stvar da bi prikazao i dokazao drugu, neka izuava pravnike sluajeve. Tako sc za svaki ncdoslalak uma moe nai poseban reccpl.

51. O STRANCARENJU Mnogi mislc. ne mudro, da vladalac u upravljanju dravom, ili velika kad rukovodi poslovima, ireba na prvom meslu da ima u vidu stranke, i da se u tome sastoji glavna politika; dok naprotiv. najvca je mudrost u ovome: ili sloiti one stvari koje sc podjednako tiu svih, a u kojima su pripadnici pojcdinih razlinih stranaka ipak saglasni; ili na podcsan nain pridobiti pojedince, jednog po jednog. Nu ja ne vclim da stranke treba zapostavili. Skromni Ijudi, u svomc napredovanju, moraju pristajali uz drugc; ali velikaii, koji su i sami moni. boljc je da ostanu po strani i ncoprcdeljcni. Nu tano je da obino najboljc uspcvaju oni koji, iako pripadaju jednoj siranci, nisu ncpocudni ni onoj drugoj. Manja i slabija slranka je vrsca u savezu; i esto se moe videti da mali broj odlunih i upornih Ijudi nadjaa vei broj onih koji su umcreniji. Kad se stranka ugasi, preosiali sc podele; kao Sto se stranka Lukulova i osialih scnalora koje su nazivali optimates drala ncko vreme protiv slranke Pompejeve i Cezareve; ali kad jc vlasl senata bila oborcna, Cezar i Pompcj su se ubrzo potom razili. Stranka ili partija Antonija i Oklavijana Cczara proliv Brula i Kasija isto se tako drala ncko vrcmc; ali kad su Brut i Kasije bili poraeni, Anlonijc i Oklavijan ubrzo su se potom raziSli i podelili. Ovo su primcri iz ratova, ali isto vaii i kad su u pitanju obinc slrankc. 1 sloga oni koji su podrceni u siranci, kad sc slranka podcli esto postaju prvaci; ali csto postaju i ncznani koji su odigrali svoju ulogu; jcr mnogi jc snaan dok je u opoziciji; a kad toga ncma, on postaje bcskoristan. Obino sc vidi da Ijudi cim dou na polozaj prislaju uz stranku koja je suprotna onoj pomocu koje su doSli: mislci vcrovatno da im je ono prvo sigurno, i sad su golovi da prave nov pazar. Izdajnik u stranci lako odnosi nagradu; jer kad stvari due poslojc u ravnolei, pobcda jcdnoga oveka prevagne i taj dobiva svu hvalu. Stav bespristrasnosti prema dvema strankama nc proizlazi uvek iz umcrenosti vec iz linog intercsa, a s ciljem da sc korisle obe. Doista, u Iialiji gledaju pomalo podozrivo na pape, kad im je esto u ustima Padre commune: i smatraju da je to oznaka ovcka koji misli da se svc podvrgava veliini njegovog vlaslitog doma. Kraljcvi Ircba da budu oprezni kako drze stranu i postaju tako rcci pristalice jedne stranke ili partije; jcr ligc u okviru dravc uvck su pogubne po monarhijc: jcr one sivaraju obavezu povrh obaveze suvcrcnilcla, i ine kralja lanquam unus cx nobis kao jednoga od nas, kao Sto sc vidclo u Francuskoj ligi. Prclerano i csloko stranarcnjc znak je slabosli u vladara; i veoma jc na ustrb kako njihove vlasti lako i poslovanja. Krelanja stranaka pod kraljevima Ircba da budu kao krelanja kao Sto astronomi kazu niih nebcsnih tela. koja mogu imati svoja vlastita kretanja, ali ipak nosc ih pulako viSa krctanja jednog primum mobile.

52. O UUUDNOSTI 1 LEPOM PONASANJU Covek koji je samo pnrodan. morao bi da bude izvanredno obdaren vrlinama; kao Slo dragi kamcn valja da bude skupocen ako je poslavljen lxz ukrasa. Ali ako sc dobro zagleda, vidcc sc da jc u poglcdu hvale i preporuke isto kao Sto je u pogledu sticanja i dobiti: jer poslovica pravo veli, Sima dobit stvara golemu kesu; jer sitne dobili dolaze esto, a krupne samo katkada. Zato je tano da silnice stiu vcliku pohvalu, jer one su nepreslano na poslu i pred ocima. dok je prilika da se ispolji ncka vclika vrlina retka kao i veliki praznici. Stoga lepo ponaSanjc mnogo doprinosi ugledu, i ono je kao Sto jqkazala kraljica Izabcla kao stalna pismcna preporukaj Da covck stekfli Mftt ponasanje bezmalo je dovoljnod nc budc nehajan prema njemu; jer tako e ga opazati u drugih, a za ostalo neka se uzda u sebe. Jer bude li sc previlc trudio da ga ispolii. izgubie njcgovu ljupkost. Sto znaci prirodnost i neusiljenost. Ponasanje nekih je kao stih gde je svaki slog izbrojan;aTsako moc ovek da razumc krupne stvari, ako je njegov um navikao da se i suviSe bavi sitnicama? Ne drati uopSte do ceremonija, znai nauciti i druge da ne dric do njih, i time umanjiti poStovanjc prema sebi; naroito njih ne trcba zapostaviti kad su u pitanju stranci i ccpidlakc; ali zadravati se na njima, i uznositi ih do neba, nijc samo dosadno, no u ljudi umanjuju veru u unoga ku lako ini. A zaista. ima jedan nain opStenja pomou ljubaznih rei, koji je veoma koristan i upeatljiv, ako ovck umc da ga pogodi. Mcdu scbi ravnima, ovek Ircba da budc uvcren u prisnost; i zato jc dobro da budc pomalo dostojanstven. Mcdu niima od scbe. ovek ircba da budc uvercn u potovanje; i zato je dobro da budc pomalo prisan. fro sc i suvic ispoljava ma u cmu. lako dj Hrngjmn djjje prifiku da budu prcasncni njimc. puslaje jcvlin. Prilaaodiii sc drugima dobro je; pod uslovom da oni vie da ovck lo ini zalo lo mu se oni svidaju, a nc iz puke povodljivosti. Dobar jc savet, uopSte uzev, podupirati drugoga. nii Ireba dodali i ncslo KVOJtt aku puivruje tuc mncnje, neka u tome ima izvesnog razlikovanja; ako sledi tu prcdlog, neka to bude uz uslov; ako odobrava tu savei, ncka to bude uz navoenjc novog razloga. Ljudi valja da se paze preteranihliubaznosti; jer bez obzira koliko oni mogu bili sposobni inae. zavidIjivci e ih z?celo optuziti zbog nciskrenosli, a na utrb njihovih veih vrlina. Islo tako, gubitak je u poslovanju ako je ovek i suvise sputan pravilima o ponaanju ili se i suviSe eifra ekajui zgodu i priliku. Solomun kae, Ko misli na vetar nee sejali, a ko gleda oblake nce eti. Pametan ovek stvorie viSe prilika nego to ih nalazi. Ljudsko ponaanje treba da bude takvo kao i njihova odea, ne i suviSe tesno ni pripijeno, yejisjobodno i prostrano da sc u niemu moeJjretati.

53. O HVALI Hvala jc odblesak vrline. Ali ona lii na staklo ili tclo kojc siyara odblcsajc. Ako dolazi od prostoga puka, ona jc obino neistinita i nifilavna; i radije prati sujctnc osobc ncgoli vrle. Jcr prosl puk nc shvata mnoge odlinc vrlinc. Najosnovnijc vrline izazivaju njegovu hvalu; srednjim vrlinama on sc divi i udi;ali one najviSe on uopSte ne opaa. Ali glumljenja, i Species virtutibus simllcs, najbolja su za nj. Zaista, slava je kao reka koja jiosLprcdmcte jakc i naduvene, a utapa one kojjsu vrsli i tcSki.Ali ako su ugjcdne i mudrc osobe saglasne u nohvali, onda jc kao fiio kae Sv. pismo Nomcn bonumTnsIar ungucnli fragranlis Dobru ime kap mirisavo ulje. Ono ispunjava svu okolinu, i nc gubi se lako. Jcr mirisava ulja imaju trajnijc mirisc ncgoli cvee. Hvalom se csto obasipaju i oni koji jc ne zasluuju, i ovek moze s razlogom da budc podozriv prema njoj. Neke

hvale poliu samo od laskanja; i ako jc ovek obian laskavac, on c raspolagati izvesnim brojem Ijubaznih rei koje moe da uputi svakome; a ako je prcprcden laskavac, povodie se za arhiIaskavcem, samim ovejim Ja; i ono najboljc fito ovek o sebi misli, laskavac e najvema isticati: ali ako je laskavac ovck drzak, tragae za onim o cmu je ovck svestan da je najslabiji i najpostidniji. i baS to e mu uporno odobravati, sprela conscientia prezirui savest. Neke hvale potiu od do 12 Bckntv Escjl 177 brih elja i poSiovanja. Sto je jedan oblik uljudnosii koja se dugujc kraljevima i vclikaima. laudando praecipcre hvalci pouiti, kad govorei Ijudima da neto jesu, predslavljamo ono sto bi trebalo da budu. Neke Ijude hvale zlobno na njihovu Stctu, da bi time izazvali zavist i pakost prema njima; pcssimum genus inimicorum laudunlium najgori su ncprijatelji onl Sto hvale. Grci su imali poslovicudace onomc TToga hvale na njcgovu Stctu nii bubuljica na nosu; kao Sto i mi vclimo da c se opriStati jezik onome koji slae. Doisia. dobra je ona hvala koja je umerena, umesna, i koja nije opta. Solomun kaze, Ko blagosilja prijateIja svojega na glas rano ustajui, primie mu se za kletvu. Preuveliavanjc nekog oveka ili neke stvari izaziva osporavanje, i raa zavist i prezir. Hvaliti samoga sebe ne moe biii pristojno; ali ovck moze sa mnogo uljudno.sti i sirinc da livali svojc znanje ili zanimanje. Rimski kardinali. koji su bogoslovi, monasi i sholastici, imaju rc upadljivog omalovaavanja prema mirskom poslovanju; jer oni nazivaju svetovne poslove, kao Sto su raiovi. poslanstva, pravosue, i druga poslovanja. sbirrcrie, to Jest, potSerifati; kao da su to stvari koje spadaju u nadlcnost potSerifa i sudskih izvrtitelja: iako ti potserifi esto tvorc vise dobra nego njihova visoka umovanja. Sv. Pavle, kad se hvali, esto uplie, Govorim kao ludn; ali kad govori o svome zvanju, on kac, Magnificabo apostolatum meum Hou da velicam moje zvanjc.

54. 0 HVAIJSAVOSTI Dobra Jc Ezopova pria o muvi koja je slajala na osovini dvokolica, pa kazala, Gle koliku praSin u d i c m! Tako imit sujctnih ljudi koji misle da oni stavljaju u pokret svc Sto ide samo ili 5to pokreu modniji Ijudi. pa makar sami i nemali u tome nikakvog udela. Jlvalisauri moraju da budu samoljubivi, jer svako hvalisanjc osniva se na uporcenju s drugima. Oni moraju da budti i silovili, da bi svojc hvale polvrdili. Ni za skrovltost oni ne znaju, pa zato nc posliu cilj, ve prema francuskoj poslovici, beaucoup dc bruit, peu de fruit: mnogo zbora, a nikakva tvora. Meulim, ta osobina mozc doista da budc korisna u politickim slvarima. Kad trcba da se stvori miSljenje ili dobar glas bilo o vrlini ili o snazi. ovakvi Ijudi su dobri trubai. Isto lako. kao Sio Tit Livije primcuje u sluajii Aniioha i Elolicana, Katkada nastaju krupni ishodi od unakrsnih lai; kao kad ovck koji vodi pregovore izmcu dvojice vladara, da ih povuce da siupc u rat protiv jcdnog trecg. prcuznosi snage svakoga od njih prcd onim drugim: i katkada onaj koji posrcduje izmcu ovcka i ovcka uvcliava prcd svakim od njih svoj ulicaj koji ima na onoga drugog. I u ovim i slicnim sluajcvima esto se dogodi da sc neito stvori ni iz ega; jcr lai su dovoljne da se izrodi miljenje, a miljenje dovodi do postupka. Za vojnc zapovednike i vojnike hvala je vana stvar; jer kao to gvoe otri gvoe, tako hvala jcdnoga podstiec hrabrost u drugih. Kad su u pitanju veliki poduhvati, koji zahtevaju izdatkc predstavljaju opasnost, mcavina hvalisavih priroda dajc ivost preduzeu; a Ijudi temeljnih i trczvenih naravi vic su balast nego jedrilo. U naunoj slavi let e biti spor bez ponekog razmetljivog pera. Oui de contemnenda gloria libros scribunt, nomen suum inscribunt Oni koji pisu u knjige da slavu treba prezrcti, stavljaju svojc imc na knjigu. Sokrat, Aristotcl. Galen. bili su Ijudi puni

razmetljivosti. Zaista, hvala pomac da se sauva uspomena na oveka; i vrlina je uvek bila dunik Ijudske prirode, jer je svoje priznanje dobivala iz druge rukc. Ni slava Cicerona, Sencke, Plinija Mlaeg, nc bi tako dobro nosila svoje godinc da nije bila udrucna sa izvcsnom talinom koja je bila u njima; kao lak. koji ini da drvena tavanica ne samo sija ncgo i trajc. Ali sve ovo vreme dok govorim o hvalisavosti ja ne mislim na ono svojstvo koje Tacit pridaje Mucijanu: Omnium, quod dixerat feceratquc, artc quadam ostentator U svemu to je rekao ili uinio, umeo je da se istaknc tako da mu to slui na korist; jer ono ne dolazi od tatine, ve iz uroene velikodunosti i razboritosti; i u nckih to je nc samo na svomc mestu, ve je i skladno. Jer izvinjavanja, ustupanja, umcrena skromnost, samo su veto razmetanje. A mcu tim veStinama nijcdna nije bolja od one o kojoj govori Plinije Mlai, da ovek treba stcdro da hvali i preporuuje u drugoga ono u emu se i sam makar malo odlikuje. Jer. veli Plinije vrlo duhovito, H v a I c i drugoga, odajcs sebi pravdu: jcr onaj koga h v a 1 i i 1 i jc bolji od tebe u onome to hvali, ili je gori; ako je gori, i ako je za pohvalu, ti si mnogo vie; ako je bolji, i ako nijc za pohvaluL ti si mnogo manje. Hvalisavce mudraci preziru, budale im sc dive, laskavci ive od njih. a oni sami su robovi svog vlasiitog hvalisanja.

O CASTI I UGLEDU Slicanje asli samo jc olkrivanjc ovekove vrlinc i vrednosti a bez tele po njega sama. Jcr ncki svojim postupcima tee i upinju se da osvoje cast i ugled; o takvima se obino mnogo govori, ali u sebi ljudi malo mare za njih. A neki, naprotiv, zasene svoju vrlinu kad je ispoljavaju, i Ijudi ih potcenjuju u svome miljenju. Ako ovek izvri neto to nije bilo pokuano ranije; ili bilo je pokuano pa se odustalo; ili bilo je postignuto ali ne tako uspeno; stei e viSe asti nego ako bi postigao neto to je tee ili vrednije, a u emu je on samo sledbenik. Ako ovek podeava svoje postupke i spaja one koji gode jednoj stranci sa onima koji gode drugoj, hvalospev o njemu pevae vei broj glasova. Rav je Stedia svoje casti onaj koji se laa neke radnje koja ce ga vie osramotiti ako ne uspe, nego Sto ga moe proslaviti ako mu poe za rukom. Najvea je slava ondaikad ovek uspe onde gde su drugi p roma ili: sjaj cTjnajivlji, kao u dijamanta uglaanog na pTjoiSe. Pa zatoneTtTse ovcktrudTdajjadmaSi sojlakmaceu asti7ja ih lue, ako moze, vlasiitim orujcm. -imotreni slebenici i sluge doprinose mnogo ugfledU. Omnia fama a domesticis emanat Svaki glas potie od domae eIjadi. Zavisl, koja je iva rana po ast. najbolje se uguuje ako ovek jasno stavi svelu do znanja da je njegova svrha da budc zasluan, a ne da se proslavi; i ako svoj uspeh pripisuje Promislu i srei pre negoli svojoj linoj vrcdnosti ili smiljenosti. Po redu prave vrednosti ovo su stepeni vladalake asti. Na prvom su mestu conditores imperiorum, osnivai monarhije i republika; takvi su bili Romul. Kir, Cczar. Otman, Ismail. Na drugom su mestu legislalorcs, zakonodavci; oni se isto tako zovu osnivai. ili perpctui principes, jer vladaju svojim urcdbama i onda kad ih vie nema; takvi su bili Likurg, Solon. Jusiinijan. Edgar, Alfonzo Mudri, kralj Kasliljc, koji jc sastavio Sicte parlidas. Na treem su meslu libcratorcs, ili salvatorcs oslobodioci ili spasioci oni koji okonavaju duge i mune gradanskc ratove ili oslobaaju svoje zemlje tuinskog ili tiranskog ropstva; kao to su bili Avgust Cezar, Vespazijan, Aurelijan, Teodorik, englcski kralj Henri VII, francuski kralj Anri IV. Na ctvrtom su mestu propagatores ili propugnatores imperii proirivai ili branioci carslva; oni koji asnim ralovanjcm proSiruju mee carstva, ili ih vitcki brane od zavojevaa. A na poslednjem su mestu patrcs patriae oci otadbine. koji vladaju pravcdno, i vreme u kojem ive ine srenim. Za obe ove poslednje vrste ne Ircba primera, jer ima ih dosta na broju. Stepeni asti u

podanika su, prvo, participes curarum uasnici u brigama, oni na koje vladari prcnose najvei teret poslova; njihove desne ruke, kako ih nazivamo. Sledei su duccs belli. veliki vojskovoi; lakvi su vladarevi vojni zapovednici, koji u ralovima vrSe znaajnu slubu. Na treem su mestu gratiosi, miljenici; oni koji ne prelaze te granice, razonoda su vladaocu i bczopasni su po narod. A na etvrtom su meslu negotiis pares ljudi sposobni da obavljaju poslove; takvima vladari poveravaju krupne poslove, i oni ih valjano vre. Ima jedna ast, isto tako, koja se moe uvrstiti meu najvee, a koja nastaje rctko; a ta je u onih koji se rtvuju izlaui se smrti ili opasnosti za dobro otadbine; kao to su uinili Marko Regul, i dvojica Decija.

56. O PRAVOSUDU Sudije trcba da upamte da je njihova dunosl jus dkere, a nc jus dare; da tumae zakon, a nc da graTc zakon. ili da daju zakon. Inac. njihova bi vlat bi!a kao ona koju prisvaja sebi rimska crkva. koja,pod izgovor rom da tumai Sv. pjfima ne ustruava se da dodaie i menja; i da proglasavu uno to ne nala.i; i pod izgovorom starinc da uvodi novinu. Sudija trcba da budc vie uen nego dovitljiv. vie postovan nego omiljen, i vie obazriv nego samopouzdan. Vic ncgo svc drugo, estitost je njcgov tal i glavna vrlina. Neka je proklct veli zakon onaj koji pomakne medu. Za osudu je dakle onaj koji samo pomakne kamen niedas. Ali ncpravcdan sudija. kad krivo razgrahiava pokretna i nepokretna dobra. glavni jc rusilac meda. Jedna ncpravedna presuda tvori visc zla nego mnogi nepravcdni postupci. Jer ovi drugi kue samo tok reke, dok ono prvo kui sam izvor. Tako veli Solomun, Fons turbatus, ct vcna corrupta, est justus cadens in causa sua coram adversario Pravcdnik koji pada prcd zlim je kao zamuen izvor ili kao kuan kladenac. Dunosti sudija mogu sc ticati stranaka koje se parnie, slubenika i slugu pravde koji su sudijama potinjeni. i vladara ili drave, koji su iznad njih. Prvo, to se tie uzronika ili stranaka koje se parnie. Ima nekih veli Sv. pismo koji presudu prctvaraju u crvotoinu; a zacelo ima i onih koji je pretvaraju u sircc; jer sa nepravde presuda postaje gorka, a odugovlaenjem postajc kiscla. Glavna dunost sudije jestc da suzbijc nasilje i prevaru; a od ovih. nasilje je opakijc onda kada je otvoreno. a prevara kada je pritajcna i preruena. Dodaj tome inadijske parnicc. koje treba izbaciti iz suda. kao bljuvotine. Sudija treba da pripravi put pravednoj presudi. kao Sto je Bog pripravio sebi put, povisivi doline i slegnuvi bregovc. tako da kad sc na bilo kojoj parninoj strani pojavi mona ruka. silovit progon. lukavo preimustvo, mona zatita. onda sc vidi valjanost sudije, koji ume da izjednai nejcdnakost, da bi svoju presudu mogao da postavi kao na ravnomc tlu. Qui lortiter emungit. elicit sanguinem Ko se silovito inirkne, knari iz nosa; a kad se vinska presa jako zavrne, vino postaje oporo i ima ukus groanih semenki. Sudije valja da se cuvaju nategnutog graenja i usiljcnih zakljuaka; jer ncma goreg mucnja ncgo Sto su mukc zakona. Naroito onda kad je u pitanju krivinl zakon trcba paziti da se ne pretvori u nasilje ono ime sc htclo da se izazovc strah. i da ne pustc na narod onaj dad o kojem govori Sv. pismo, Pluet super eos Iaqucos Pustie dad od ivoga ugljcvlja. Jer kazncni zakoni su dad od ivoga ugljcvlja za narod. Zato kazncni zakoni, ako su dugo u prolosti mirovali, ili ako su postali ncpodesni za sadanjicu, neka mudroSu sudija budu ogranieni u izvrenju: Judicis officium est, ut rcs, ita tempora remm, etc. Dunost je sudijc da uzme u obzir vrcme kao god i materiju. U pilanju ivota i smrti, sudija treba. koliko to zakon dopuSta, da se u pravdi opomenc milosra; i da strogim okom gleda na prestup, a milostivim na prcstupnika. Drugo, sto se branilaca i savetnika tie. Strpljivo i ozbiljno sasluSanje bitni je dco pravde; a sudija koji

164 185 previe govori nije dobro zglasen kimval. Nije nikakva dika sudiji ako najprc dokui ono to bi mogao da uje u loku isleenja, kad lomc doe vreme; ili da pokae hitrinu pameti time to ce skralili iskaze svedoka ili odbrane; ili to e se unapred obavesliii pomou pitanja, iako umesnih. Uloga sudije jc etvorostruka: da utvrdi koja su svedocenja verodostojna; da skrati opirnost, ponavljanja, ili beznaajnosti govora; da ponovi, probere, i sravni glavne lake onoga to je bilo reeno; i da ukae na zakonski propis i donesc presudu. Sve to prcvazilazi ovo suvino jc, i proizlazi iz sujetc i govorljivosti, ili iz nestrpljenja da sc saslusanjc obavi, ili iz slabosii pamenja, ili iz ncdostatka postojane i podjcdnakc panje. Cudno je videti kako smclost branilaca uspeva kod sudija; a, meduiim, irebalo bi da sudije podraavaju Bogu, za ijim stolum slotuju; a On olura od sebe drskc, a prcma krolkima je milostiv. Ali jo je udnijc da sudijc imaju poznale miljenikc medu braniocima, a lo zacclo umnozava nagradc i izaziva podozrcnje da sc moe ulicali i okolisnim putem. Sudija dugujc braniocu izvcsnu pohvalu i priznanje, kad je spor lepo voen i branjcn, a naroilo onome braniocu koji nije dobio: jer to u klijenta odrava vcru u njcgovog zastupnika, a niti uverenjc o valjanosti njcgovc stvari. Isto tako, zbog javnosti, sudija jc duan da uputi braniocima uljudan prekor, kad se pojavi prcpreden savet, grub ncmar, nedovoljna obavcslcnosi, ncumeren pritisak, ili i suvise smela odbrana. I neka se branilac ne pregoni i nc ccpidlai sa sudijom, i ncka ne poinje stvar iznova kad je sudija ve jednom izrckao presudu; ali zalo neka ni sudija ne vodi postupak povrno, i ne da razloga slranci da kae da njeni branioci ili svcdoci nisu bili sasluani. Trec, to se lie sudskih inovnika i slubenika. Mesto gde se pravda deli sveto jc meslo; i zato ne samo sudski sto, ve i dvorane i dvorita treba da su isli od sablazni i korupcijc. Jer zaista kao to Sv. pismo veli, Groda ncci ubrati na trnju niti na kalju; pa ni pravda nee uroditi slatkim plodom medu irnjem i draom gramljivih i lakomih inovnika i slubcnika. Zasedanje sudova ima etiri loa uzronika. Prvo, izvesne Ijudc koji su sejai parnica; od njih se sudovi goje, a zemlja sahne. U drugu vrstu dolazc oni koji nisu islinski amici curiac prijatelji suda, ve parasiti curiac paraziti suda koji radi svojih zadevica i koristi upliu sudovc i pravnike raspre. U treu vrstu dolazc oni koji sc mogu nazvati levim rukama sudova. Ijudi koji znaju mnogc veStc i opake ujdurmc i smicalice, pomou kojih izokreu proste i neposrcdne poslupke sudske, i zavode pravdu na krivudave staze i u lavirinte. Celvrtoj vrsti pripada lovac na honorare, iji postupci daju za pravo onima koji sudove uporcuju sa grmenom u koji se ovca sklanja od nevremena, ali tu zatitu zacelo plaa izvesnom koliinom svoga runa. U drugu ruku, stari inovnik, vian praksi, obazriv u postupku, i snalazljiv u poslovima suda, odlian je pomonik, i esto e i samom sudiji pokazati pravac kojim valja U3L Cetvrlo, ono to se lie vladara i dravc. Vic nego sve ostalo, sudije treba da pamte zakljuak rimskih dvanaest tablica, Salus populi suprema Iex Bczbcdnost naroda glavni je zakon; i da znaju da su zakoni, ako ne slue toj svrsi, samo zanovelanja i prazna mudrovanja. Stoga je srea kada se kraljevi i stalei esto savetuju sa sudijama, i isto lako kada sc sudije esto savctuju sa kraljevima i stalcima: u prvom sluaju, kad se neka pravnika slvar uplie u drani posao; u drugom, kad se neki dravni obziri upliu u pilanje prava. Jer esto stvari o kojima se donosi presuda mogu biti meum i tuum, a posledice njene mogu ii na utrb drave; dravnim stvarima ne nazivam samo pitanja suvereniteta, ve i sve ono lo uvodi neku veliku promenu. ili opasan presedan, ili se oevidno tie veeg dela naroda. I ncka niko ne pomisli da pravedni zakoni i istinska snalaljivost idu u raskorak; jer oni su kao duSevnc moi i krvotok. jedno pokree drugo. Islo tako, neka sudije upamte da su lavovi pridravali Solomunov presto, sa obc slranc; neka i oni budu lavovi, ali iavovi

ispod prestola, te da paze da se ne suprotstavljaju pravima suvereniteta. Isto tako, neka sudijc ne budu toliko neupuene u svoje pravo, le da misle da im nc preoslajc, kao glavni udco njihovog zvanja, mudra upotrcba i primcna zakona. Jcr mogu se opomenuti Sla Apostol vcli o jcdnom viSem zakonu ncgo to je njihov: Nos scimus quia lcx bona est, modo quis utatur legitimc Znamo da jc zakon dobar, ako se covek zakonski koristi njimc.

57. O GNEVU Samo se sloici hvaliu nastojanjem da gncv potpuno uguSe. Mi imamo boljc pouke: Gnjcvitc se i ne grijcSitc; suncc da ne zadc u gnjevu vaemu. Gncv mora imati granicc kako u poglcdu estine tako i u poglcdu trajanja. Govoricmo najprc o tome kako ovek moc da ublai i stiSa urodenu naklonost i naviku da sc srdi. Potom, kako sc poscbni nadraaji koji izazivaju gncv mogu suzbiti. ili bar kako se ovek moe uzdrati da nc tvori zlo. Naposletku. kako da se izazove ili stiSa gncv u drugih. Sto se prvoga tic: nema drugoga naina doli dobro razmisliti i promozgati o poslcdicama gneva, koliko onc remete oveji ivol. A najpodesnije vreme za to jcstc, ako se osvrne na gncv onda kad je nastup potpuno proSao. Seneka dobro kac. da je gnev kao neto Sto pada, a Sto se razbija na onome na Sta padne. Sv. pismo nas opominjc da svoje d u e ucimo strpljenju. Ko god izgubi strpljenje, gubi vlast nad duom svojom. Ljudi se ne smeju pretvoriti u pcle: ...animasque in vulnere ponunl. 2ivote ostavljaju u ranuma koje zadaju. U gncvu zacelo ima neega prostakog, kao sto to dobro pokazuje slabost onih kojima on viada, dece. zena, staraca, i bolesnika. Samo Ijudi trcba da paze da jc njihov gnev pre zdruen sa prezirom ncgoli sa strahom; tako da se vidi da su oni iznad uvrede a nc podloni njoj; a to jc lako postii ako ovck hoc da sc koristi zakonom. Sto sc drugoga tic: gncv uglavnom ima tri podstrcka ili uzroka. Prvo, ako je covck i suvisc osetljiv na uvrcdu; jcr niko nijc ljut ako se ne osea uvreen; pa zato ncne i osetljivc osobc moraju esto da se Ijute: njih muc i mnogc stvari koje Ijudi snanije prirode gotovo i nc primcuju. Zatim. ako ovek sluti ili tumai da jc nancscna uvrcda potekla iz prcziranja; jer preziranjc zaoStrava gncv isto toliko. ako nc i viSe, kao i sama uvreda. Pa zalo, kad se ljudi domiSIjaju da pronalazc znakc omalovaavanja, oni time vcoma podjaruju svoj gnev. Naposlctku, ovek se veoma Ijuti ako smatra da jc njegov dobar glas povreen. Lek za to je ono to jc Konsalvo csto govorio, telam honoris crassiorem ast od snanijeg tkiva. AH vremc jc najbolji Ick za obuzdavanje svakakvog gneva; tako da covck dri da as njegove osvctc joS nije kucnuo, ali on zna da c se i za to ukazati prilika, te da tako umiri sebe u mcuvremcnu, a svoje pravo zadri. Da bi se u gnevu sauvao od zla, valja naroito da pazi na dve stvari. Prvo, da se uva vcoma oporih rei, narocito ako bi one bile otre i pogaalc metu; jer communia maledicta obine uvrcdc nisu bogzna ta; a isto tako da u Ijutini ne otkriva tajne, jer to oveka ini nepodesnim za druStvo. I drugo, da u nastupu gneva ne raskida jednom za svagda nijednu vezu; ve ma kako ispoljio svoju ogorenost, nc ini nita to je neopozivo. Sto sc tie izazivanja i stiavanja gneva u drugih: ljudi e najpre planuti gnevom kad su najzlovoljniji i najgore raspolozeni. Isto tako kao Sto je ve reeno, gomilanjc svcga onoga Sto poveava oseanjc prcziranja izazvac gnev. A dva su lcka suprotna tomc. Prvi je, izabrati povoljnu priliku. kad je ovek vedar i raspolocn, da mu saopstiS neSto to mu je neprijatno i Sto bi ga inae naljulilo; jcr prvi utisak znai mnogo; a drugi jc. da spreiS, koliko god je to moguno, da se uvreda tumai kao znak prcziranja, no da je pripie nesporazumu, slrahu, Ijulini, ili cmu hoe.

O PREOKRETIMA STVARI Solomun veli, Ncma nieg novog na zemlji. Tako da kao to jc Platon zamiljao. da je svako saznanje samo seanje, i Solomun izraava svoje mncnjc, da je svaka novina samo zaborav. Otuda moe videti da reka Leta tce i nad zemljom i pod zemljom. Ima jedan dubokomislen astrolog koji kae: kada ne bi bilo dve stvari koje su stalne prvo, zvezda nekretnica, koje uvek stoje na podjednakoj udaljcnosti jedna od druge, i nikad sc ne pribliuju niti se udaljuju; i, drugo, pravilnog kretanja nebeskih tcla oko zemlje, nijedna jcdinka ne bi trajala ni jednoga trenutka Izvesno je da je materija u neprestanom kretanju. i nikad ne miruje. Veliki pokrovi pod kojima se svc sahranjujc jesu poplave i trusovi. Slo sc tie poara i velikih sua, oni ne pustose i ne unitavaju potpuno. Faeton je vozio svoja kola samo jedan dan. A trogodinja sua u Ilijino vreme bila je ogranicna u prostoru, i narod je ostao iv. I veliki poari koje izazivaju gromovi, koji su esti u Zapadnoj Indiji, ogranieni su u prostoru. Ali u onim prvim pustoficnjima, poplavama i trusovima, valja daljc primetiti da ostatak stanovnitva, koji sc sluajno spase, obino je ncuk i gortaki svct, koji ne ume da da obavetenjc o vremcnu koje jc prolo, tako da je zaborav potpun, kao da niko nije ostao iv. Ako dobro razmisli o slanovnicima Zapadne Indije, verovatno je da su oni noviji ili mlai narod nego to je stanovnitvo staroga svcta. I mnogo jc vcrovatnije da pustoenjc kojc je nekada tamo nastalo nijc bilo izazvano trusom kao to jc cgipatski svcstenik priao Solonu o ostrvu Atlantidi, da ga je progutao trus, nego je to tle opustosio potop. Jcr trusovi su retki u tim krajevima. Ali zato oni tamo imaju takvc silovite reke, da su reke Azije i Afrike i Evropc prcma njima kao potoci. Isto tako, njihovi Andi, ili planinc, mnogo su vii nego planine u nas; pa zato izglcda da su sc plemena Ijudska na njima mogla spasti prilikom nekog takvog potopa. A to se tie Makijavelijcvc opaske, da sektaka Ijubomora doprinosi mnogo guenju uspomcna na proslost, optuujui Grgura Velikog da jc inio sve to je mogao da uniti mnogoboaeke starine, ja ne vidim da takav fanatizam proizvodi krupna ili trajna dejstva, kao to jc to pokazalo nasledslvo Savinijana, koji je obnovio prcanjc starine. Preokreti i mene na ncbcsima nisu podesan predmet za ovo izlaganje. Moe bili, Platonova savrsena godina. ako bi svet tako dugo trajao, mogla bi imati nekakvog dcjslva; ne u vraanje istih jedinaka natrag u postojanjc jcr to je budalasta misao onih koji smairaju da nebeska tcla utiu do sitnica na ovozemaljskc stvari, nego uopte i u cclini uzcv. Komete, nema sumnje, imaju istu takvu mo i uticaj nad stvarima uopte i u celini uzev; ali ljudi u njih vie zure, i motre njihova putovanja, nego lo mudro zapaaju njihova dejslva, naroito njihova pojcdinana dejslva; to jest, koja vrsta komete, kakve veliinc, boje, pravca zrakova, poloaja u oblasti neba, i u kojc godisnje doba, proizvodi dcjstva odreene vrste.

192 U Bckon: Ej 193 Ima jcdna sitnica koju sam cuo. i nisam htco prci prcko njc a da je malo ne razmotrim. Vcle da jc primetcno u Ntzozemskoj nc znam u kojem delu da se svakih tridcsct i pct godina vraa ista vrsta vremena. redom; kao veliki mrazcvi. vclikc ltise,

velike sue. tople zimc, lcta sa malo toplote. i tome slino; i taj krug godina oni nazivaju prime. Ja ovo pominjem tim pre. zato fito sam, raunajui unazad, i sam otkrio izvesna podudaranja. Ali da ostavimo ova pitanja prirode, i da preemo na Ijudc. Najvei preokrcti koji nastaju mcu Ijudima jcsu prcokreti sekta i religija. Jer te oblasti vladaiu najvcma Ijudskim umovima. Istinska religija sazdana jc na stcni; ostale nose i bacaju talasi vremena. Da govorimo, zato, o uzrocima novih sckta. i da damo po neki savct onima, ukoliko ncjakost Ijudskoga suda mozc da zadrzi takve velike prcokrcte. Kad nastane razdor i ncsloga u ranije primljenoj rcligiji; i kada jc ponaSanjc sveStenika runo i sablaznjivo; a uz to su vremcna glupa, neuka i varvarska, tad mocS strahovati da c iskrsnuti i neka nova sckta, ako bi se isto tako pojavio i neki neobuzdan i udcsan duh da joj budc tvorac. A sve se ovo stcklo kad jc Muhamcd objavio svoj zakon. Ako nova sekta ncma slcdea dva svojstva, ne boj sc nje, jer nee se Siriti: prvo je. tenja ka suprotstavljanju i svrgavanju utvrcnc vlasti, jcr niSta nije omiljenijc nego to; i drugo je davanje maha uivanjima i raspusnom ivotu. Sto sc tcorijskih jcresi tie kao Sto jc u staro vreme bila Arijeva jcrcs, a danas Arminijcva, iako onc snano deluju na ljudske umove one ipak ne proizvode velike promene u drzavi, osim u sluaju politikih ncmira. Ima tri naina uvoenja novih sekta. Pomou neobinih znakova i uda; pomou reitog i mudrog uveravanja; i pomou maa. Sto se tic mucniStva. njih ubrajam meu udcsa, jcr izgleda da ona prevazilazc snagu ljudskc pruode; a to isto mogu da kazem i o izvanrcdnuj svctosti ivota. Zacclo, nema boljcg naina da sc sprce raskoli i pojavljivanja novih sckta. nego da se otklonc zloupotrebc; da sc poravnaju sitnc razmirice; da sc postupa blago. a nc da sc vrSe krvavi progoni; i radijc da odobrovoljiS glavne vinovnikc pridobivanjem i unapreenjem, ncgoli da ih razbcsniS nasiljem i ogorenuSu. Promene i preokreti u ralovima mnogobrojni su, no uglavnom su trojaki: menja sc ratna pozornica, mcnja se oruzjc, i mcnja se nain ratovanja. Izgleda da su se ratovi u staro vremc vise kretali od istoka na zapad; jer Persijanci, Asirci. Arabljani, Tatari koji behu zavojcvaci bchu svi istocni narodi. Istina, Gali bchu sa zapada; ali itamo samo o dvcma njihovim provalama. u Galaciju, i u Rim. Nu Istok i Zapad su relativni pojmovi, i nemaju utvrenih taaka na ncbesima; pa ni o ratovima, bilo sa istoka bilo sa zapada. nema izvesnog opaianja. Sever i Jug, meutim. utvreni su; i reiko jc, ako ikad, opaeno da neki narod sa dalekog juga zavojiti protiv severa, ve obrnuto. Otuda je oevidno severni dco svcla po prirodi viSc ratnicka oblast: pa bilo da to dolazi usled uticaja zvczda na tu poluloptu; ili zbog prostranih kontinenata koji lcc na scveru, dok juzni deo. koliko je poznato, sainjava bczmalo samo more; 111 Sto jc najoevidnijc zbog hladnoe severnih krajeva koja ini da tcla, i bez vczbanja, najvema ovrsnu. a duhovi postanu najeSi. Kad sc velika drava, ili carstvo, uzdrma ili raspadne. ratovi zacelo usledc. Jcr vclika carstva, dok potoje. doista iscrpljuju i uniSlavaju snage domorodaca, oslanjajui se na svojc sopstvcnc vojne snagc; ali kad ove isto tako iznevere. svc odlazi u propast. i sama poju plcn drugih naroda. Tako je bilo sa propaSu rimkog carstva; a isto je tako propalo i nemako carstvo posle Kurla Vclikog. kad jc svaka ptica uzcla svojc pero; a isto c sc vcrovatno dogoditi i sa Spanijom. ako do sloma dode, Stvaranje vclikih kraljcvstava isto tako izaziva ratovc: jcr kad se jedna drzava previSc osnai, ona postajc kao bujica koja se mora razliti. To su pokazali Rim, Turska. Spanija. i drugc drave. Kad u svetu ima najmanje varvara, ali takvih koji se obino nc ene i nc plodc ako nc znaju kako c stvoriti srcdstva za ivot kao Sto je to svuda i danas. osim u Tatarskoj. nema opasnosti od poplave naroda; ali kad postoje velikc rulje kojc sc i dalje mnoe a nc obczbeduju unapred srcdslva za ivot i odrzanjc, ncophodno jc da u izvesnim razdobljima Salju jedan dco svog plcmena proliv drugih plemcna; stari sevemi narodi to su obino radili rcbom: bacali su reb koji c dco ostati u zavicaju, a koji c polraiti sreu drugde. Kad u ratnikoj drzavi zavladaju mckuSlvo i poenskarenost, njeni graani mogu izvcsno da oCckuju rat. Jer obino u vrcme opadanja takvih drava vlada bogatstvo. tc prcdlavljaju primamIjiv plen, a ncstajanje hrabrosti u graana bodri drugc da zavojSte.

Sto sc oruja tie, vidimo da i ono ima svoja razdoblja i menc, mada te promcnc jedvu potpadaju pod pravilo i opaanjc. Jer izvesno je da je top bio poznat u gradu Oksidraku, u Indiji, u vreme Alcksandra Vclikog; a to jc ono 5to su Makedonci nazvati munjom i grmljavlnom, i arolijom. A dobro jc poznato i to da jc upoIreba topa bila poznata u Kini prc viSe od dvc hiljadc godina. Lsavriuvunje oruja sastoji sc, najpre, u povccavanju dalckometnosti; jer tako se opasnost od neprijalelja moe prcduhiiriti. kao pomou topova i pusaka. Drugo, u pojaavanju udarnc snage. u ccmu opet top nadmaa svc ralne spravc za razbijanjc bedema i druge starinskc izume. Trea, u boljoj sprctnosti, tako da sc mocs slu;ti datim orujcm po svakakvom vrcmenu, a uz lo da je lako a noenje i podesno za rukovanje, i tome slino. Sio sc tic vodenja ralova: najpre su se ljUdi uzdavali potpuno u brojnu nadmoCnost; onda su se isto lako uzdavali i u hrabrost svojih vojnika; zakazivali su bojcvc i megdane sa jednakim bojnim snagama; a nisu umeli da svrstavaju svojc trupe u bojni porcdak. Polom su nauili da sc viSc uzdaju u izvcbanost svojih trupa ncgoli u njihovu brojnu nadmocnost; nauili su da sc koriste preimustvima zcmliita, lukavim divcrzijama. i tome slinim; i poslali Ml jo vctiji u svrstavanju svojih borbcnih snaga. U mladosti drave cvcla vojna sila; u njcno srcdovcno doba. nuuka; a onda obc zajcdno za izvcsno vrcme; u doba opadanja. mchanikc vcStine i irgovina. Nauka ima svojc dctinjstvo. onda kada tck poinje i kad jc malne delinjasta; potom iinu svoju mladost, i tada je raskoSna i mladalaka; onda dolazc njcne zrcle godine, i lada jc tcmcljna i tacna; i naposlelku. ima i svoju sUrost, i tada je usahnula i iscrpena. Ali nije dobro prcdugo glcdati kako sc obrtu ova kola mcna i promcna. da nas nc bi uhvatila vrtoglavica. A Ito sc njihovc filologije lie, lo je samo krug bajki, pa jc sloga nepodesna za ovaj spis.

FRAGMENT ESEJA O SIRENJU GLASOVA Pcsnici prikazuju Fomu kao nakazu. Opisuju jc dclom Icpom i oimcnom. a dclom stravinom i kobnom. Vele, glc koliko pcra ona ima, toliko ima oiju ispod njih; toliko jezika; toliko glasova; toliko uSiJu ona uli. Ovo jc ukrasna S?ra. Slede odlinc prie. kao: da ona sabira snagu u kretanju; da hoda po zemlji, a glavu krije u oblacima; da danju scdi na kuli osmatranicl. a mahom nou leli; da mcsa ono Sto se zbilo sa onim Slo nijc; i da jc slrah za vclikc gradove. Ali pria koja nadmaSa svc ostalo jcste ona koja vcli da je zcmlja. majka dlvova koji su se digli protiv Jupitra i kojc je on uniStlo. na to u nasiupu gncva rodila Famu; jcr izvesno je da su buntovnici, koje prcdstavljaju divovi, i buntovnike glasinc i potvorc. samo braca i scstrc, muSki i cnski rod. Ali ako ovck umc da ukroti ovu nakazu, da Je nauio da sc hrani iz njcgove ruke, da gospodari njome, i pomou nje da lovi drugc pticc grabljivice, onda ona vrcdi ncSlo. Ali zarazio nas jc stil pesnika. Da govorimo sada Irczveno i ozbiljno. U svim politikim spisima nema prcdmcta koji jc manjc obraen, a koji bi vic vrcdclo da sc obradi, ncgo Slo je ovo o Sirenju glasova. Sta su lani glasovi; i Sta su isliniti glasovi; i kako sc najboljc mogu razlikovati; kako se glasovi puStaju i podrzavaju; kako sc Sirc I umnoavaju: i kako se mogu zaustaviti i obesnaiti. 1 druge stvari koje se tiu njihove prirode. Takva je snaga glasa da tcSko moc bili vclikog poduhvaia u kojcm on ne bi imao vclikog udcla. naroito u ralu. Mucijan jc upropastio Vitclija pustivSi glas o tome da Vitelijc namcrava da prebaci lcgijc iz Sirije u Gcrmaniju. a onc iz Germanije u Siriju; na to je meu sirijskim legijama buknulo veliko nezadovoljitvo. Julije Cezar uhvatio jc Pompcja ncspremnog, i uspavao je njegovu marljivost i pripreme. lukavo pustivSi glas o tomc kako vujnici ne volc Cczara i kako e

ga. umomi od ratovanja a bogati plcnom lz Galijc, ostaviti im doc u Ilaliju. Livija jc, ncprcstanim saopSlcnjima o tomc da stanje zdravlja njenog muza. Avgusta, ide na boljc i da se on oporavlja, pripremila svc da ga nasledi njcn sin. Tibcrijc. Isto tako, uobiajeno jc da poSc kriju od janiara i vojnika smrt Velikog Turina, da bi spreili pljakanjc Carigrada i drugih gradova, kao Sto je bio obiaj prilikom sultanovc smrii. Temistoklc je natcrao Kserksa, cara persijskog, da navratnanos pobegne iz Grkc, kad Jc pustio glas da Grcl nameravaju da razbiju njcgov most od brodovlja kojl je postavio preko Helesponta. lma hiljade lakvih primera; i Sto ih viSe ima, manje jc potrebno ponavljati ih ovde. jer covek svuda nailazi na njih. Zato ncka svi mudri upravljai motre na glasove koji sc Sire isto onako pazljivo kao i na sama dcla i namcre. fOslalak nije zavren. NOVA ATLANTIDA Iz Perua gde smo boravili u toku cele jednc godinc plovili smo Junim morem za Kinu i Japan. ponevi sobom hrane za dvanaest meseca; povoljni, mada blagi i slabi, istoni vetrovi pratili su nas tokom pet meseca i vise. No onda vetar promeni pravac, i tokom mnogih dana ustali se prema zapadu, tako da malo ili nimalo mogasmo da sledimo smer, i pomiljasmo kalkada da se vratimo. No onda poduhnue opet jaki i golemi juni vetrovi sa skrctanjcm ka istoku; pored sveg naeg opiranja, ponesoe nas u pravcu severa: a tad je vc i nasa zaliha hranc bila na izmaku. mada smo je veoma tedcli. Tako, nasavi sc usred najvee vodene pustinje na svctu, bcz hranc, smatrasmo sebe izgubljenim, i priprcmasmo sc za smrt. Pa ipak, uputismo svoja srca i glasove Bogu na ncbcsima, koji pokazuje udcsa njegova u dubini; molci Njcga da nam budc milostiv i, kao to u pocetku bjcc tama nad bczdanom i po kaza sc suho, da i nama zemlju otkrijc, i spase nas propasti. I dogodilo sc da predvee sledeeg dana, na razdaljini od dvadesctak milja u pravcu severa, ugledasmo neto nalik na guste oblakc, to nam uli malo nade da bi to mogla biti zemlja; znajui da je taj deo Junog mora potpuno nepoznat, moglo bi tu biti ostrva i kontinenata koji jo nisu izili na videlo. Stoga, u toku cele te noi. upravismo na smcr onamo gde smo ugledali privid zcmlje; i u zoru sledcdcg dana jasno razaznasmo da to jeste neka zcmlja, ravna na izglcd, i obrasla Sika rum. sa cga jc izglcdala jo lamnija. Posle podrug sala plovidbe. uosmo u nuku dobru luku, pristanitc jcdnog lepog grada: ne velikog, dodue, no dobro sazdanog i prijatnog izglcda sa mora. I dok nam jc svaki asak iz gledao dug do stupanja na tle, pribliismo se obali i poumismo da se iskrcamo. No odmah uglcdasmo razne Ijude, sa palicama u rukama, koji nam. tako rei, zabranjivahu da se iskrcamo: i to bez ikakvc vike iti estine, ve samo znacima upozoravahu nas da ne prilazimo. Dovcdcni time u ne maiu nepriliku, uzesmo da se posavctujemo izmcu scbc la nam valja inili. Za to vrcme pride nam jedan mali amac. sa oko osam osoba u njemu; jedan od tih Ijudi. koji jc u ruci imao palicu od ute trske, prcvucnu plavim sa oba kraja, stupi na na brod ne ispoljavajui nimalo nepoverenja. I kad vtde da mu jedan od naSih ljudi pristupi neto malo pre ostalih, on izvadi mali svitak pergamcnla malo ui nego to je na pergamcnt, i sjajan kao to su lislovi pisaih tablica, no inae mek i savitIjiv, i predadc ga naem predvodniku. Na tome svitku behu upisane na drevnom hcbrejskom, i na drevnom grkom, i na dobrom sholastikom lattnskom, i na panskom, ove rei:,Ne iskrcavajte sc, nijedan od vas, i budite spremdii da se u roku od scsnaest dana udaljite od ove obale, osim ako vam se due vreme ne dozvoli. U meuvremenu, ako vam treba svee vode, ili hrane. ili pomoi vaim bolesnicima, ili va brod treba opravke. napiitc vae potrebc, i dobicle ono to pripada milosru. Svitak je bio potvren peatom sa otiskom heruvimovih krila. ne rairenih. vc oputcnih nanic, a pored njih krst, Kad ovo urui, slubcnik sc vrati, a osiavi kod nas jednog slugu da primi na odgovor. Dogovarajui se onda izmcdu sebe, bcsmo veoma zbunjcni, Uskraeno iskrcavanjc. i brzo upozorcnje da sc udaljimo, mnogo nas je onespokojilo: u drugu ruku.

videi da ti Ijudi znaju jezike, i tako su upueni u humanistike nauke, bce nam ne mala uteha. A vie nego svc drugo, znak krsla na onom saoptcnju ispunjavao nas je veljom radou, i bejae tako rci predskazanje dobra. Odgovorismo na panskom jezikuDa to se naSeg broda tie, on je dobro; jer praiilc su nas pre bezvetricc i suprotni vetrovi negoli bure. Sio se nasih bolesnika tie, njih ima mnogo, i u vrlo locm stanju; pa ako im se ne dozvoli da se iskrcaju, njihovi su ivoti u opasnosti. Podrobno smo izloili nac druge potrebe, dodavsiDa imamo malu zalihu robe, kojom. izvolc li oni da irguju, mocmo podmiriti nae potrebe, a da ne padamo njima na tcrct. Ponudismo sluzi nekoliko zlatnika kao nagradu, i komad krmezne kadifc da prcda onom slubeniku: no sluga ih ne uze, a jcdva ih i poglcda, ve ostavi nas tako, i vrati se u drugom malom amcu koji poslae po njega. Oko tri sata, poto smo otpremili na odgovor, uputi se k nama ovek kako nam se injae visokog poloaja. Imao je na sebi odedu sa sirokim rukavima od neke vrslc divokozinc, izvrsne plave boje, i mnogo sjajnije od nae; ruho pod odedom bilo je zeleno, kao i njcgov klobuk, u obliku lurbana. izvrsno nainjcn, ali nc tako golem kao to su turski turbani; a ispod oboda padali su uvojci njegove kose. On bese ovek dostojonstvcnc pojave. Dolazio je u amcu, delimice pozlaenom, sa jo samo etiri osobc; za njima je plovio joS jedan amac sa dvadesetak ljudi. Kad stic na jcdan strelomet od naeg broda, dadoe nam znak da mi treba da mu posaljemo nekoliko ljudi u sretanje na moru, 5to odmah i uinismo, upulivi u naem brodskom amcu podzopovednika sa joS etvoricom nasih Ijudi. Kad doosmo na Sest jarda od njihovog amea, doviknuSe nam da stanemo i da nc prilazimo blie, 5to poslusasmo. A na to ovek, kojcga sam ve opisao, usladc, i snanim glasom upita na panskom, Jeste li hriani? Odgovorismo, jesmo; strahujui tim manje, zato lo besmo videli krst porcd onog peata. Na taj odgovor reena osoba podie desnu ruku ka nebu, i primae je blago ustima Sto je pokret koji oni ine kad zahvaljuju Bogu, i onda rce: Ako hoete da se zakunete, svi vi, dobrim delima naScg Spasitelja. da niste gusari, i da niste prolili krv, zakonito ili nezakonito, u toku poslednjih etrdeset dana, dobiete dozvolu da iziete na kopno. Rekosmo, sprcmni smo da poloimo zakietvu. Na to jedan od onih Sto behu s njim. budui kako se injae belenik, naini zapisnik o tome inu. Kad to bi obavljeno, jedan od pratilaca velmoc, koji bejae s njim u istom amcu, poto njegov gospodar i on malo porazgovoric, ree glasno:Mo gospodar eh da znate da nije to iz oholosti, niti iz gospodstva to on ne dolazi na va brod, ve zato to, u vaem odgovoru, izjaviste da me vama ima mnogo bolcsnih, a Cuvar Zdravlja ovoga grada upozorio ga je da valja da se dri na odstojanju. Mi mu se poklonismo, i odgovorismo da smo njegove ponizne sluge, i smatramo za veliku ast i izvanrcdnu ovenost ono to jc ve uinjeno: no nadamo se da priroda bolesti naSih ljudi nije zarazna. Tako se on vrati; a malo zatim dode belenik na naS brod, drei u ruci neki plod tc zemlje, slian narandi, no boje izme narandastozagasite i skrlctnc: plod je irio oko sebe najdivniji miris. On ga jc upotrebljavao kao to se injae kao zaStitu od zaraze. On primi naSu zakletvuU ime Isusa, i Njegovih dobrih dela, a potom nam rce da c sutradan do est asova ujutru doi po nas ovek koji e nas povesti u Dom stranaca kako je on to nazvao. gde emo biti opremTjenTtva rima kako za nase zdrave Ijude tako i za bolesnike. Tako nas on ostavi; a kad mu ponudismo neto zlatnika, on smeei se ree da ne smc dvaput da budc plaen za jedan isti trud: mislei pritom kako sam ga ja razumeo da za svoje usluge ima dovoljnu platu od drave. Jcr kao to sam docnijc saznao oni nazivaju slubcnika koji prima nagrade dvoplatenikom, Rano sledeeg jutra dode nam onaj isti slubenik koji nam jc prvom bio doao sa tranom palicom, i rec nam: DoSao je da nas povede u Dom stranaca, i izabrao je taj rani sat zato da bismo imali pred sobom celi dan za nae poslove. Jcr ree on, ako hoete da posluate moj savet, najprc poi e sa mnom samo nekolicina od vas, da razgleda mcsto, i da vidi kako se moete u njemu najbolje smcstiti; a potom moete poslati po vaSe bolesnike, i po one ostale koje hoete da dovedctc na kopno. Zahvalismo, i rckosmo da e mu Bog platiti za njegovo staranje o ncvoljnim tudincima. I tako Scstorica nas poosmo s njima na kopno; a kad besmo na kopnu, on poe ispred

nas, okrcte nam se, i ree, da je samo na sluga i naS vodi. Poveo nas je kroz tri lepc ulice; i du celog puta kojim idasmo beSe se sakupilo neSto naroda sa obe strane i stajae u redu; ali na tako uljudan nain, kao da je doao da nas pozdravi dobrodoSlicom a ne da gleda u nas kao u uda; i dok prolaasmo mimo njih, om isturahu ruke malo upolje, to je njihov pozdrav u znak dobrodoslicc. Dom stranaca je lepa i prostrana kua, sazdana od opeke neto modrije nego to je naa opeka; i sa lepim prozorima, od kojih neki behu od stakla. a neki od jcdne vrste voStanog platna. Uveo nas je najpre u lepo predvorje nad stcpenicama, i upitao koliko nas ima na broju? i koliko je bolesnih? Odgovorismo, ukupno nas ima bolcsnih i zdravih pedeset i jedan, a od tih sedamnaest je bolesnih. On nas zamoli da se malo strpimo, i da saekamo dok se on ne vrati, to bcSc otprilike oosle jednog sata; i onda nas povede da vidimo odaje koje su nam dodcljenc, a kojih bejaSe deveinaest. Po kazalo se kao Sto sc cinjaSc da etiri od tih odaja, koje bchu bolje od ostalih, mogu primiti etvoricu od naih prvih Ijudi, tako da svaki bude sam; u ostalih pctnacst odaja smcsticmo sc mi drugi, po dvojica zajedno. Odaje bchu lepc i svetlc, i udobno namcStcne. Onda nas povedc du jcdnc dugc galerije, nalik na manastirsku spavaonicu, gde nam pokaza citavom jednom stranom jer na drugoj strani bcse samo zid i prozur sedamnacst elija. veoma urednih. sa prcgradaina od kedrovinc. Ta galerija i clije, kojih bcjaSc etrdeset mnogo viSc ncgo Sto je nama bilo potrebno, ustanovIjene su kao bolnica za obolclc osobc. On nom ree uz to. da kako se koji od nasih bolcsnika budc oporavio, moi e da se preseli iz elijc u odaju: u tu svrhu odredeno jc deset slobodnih odaja. povrh onih o kojima smo ranije govorili. Kad to obavismo. on nas vrati u predvorje. i podigavSi malo svoju palicu kao Slo oni cinc kad izdaju neki nalog ili zapovest rccc namValja da znate da obiaj zemljc zahtcva da. poslc danaSnjcg i sutraSnjeg dana kojc vam dajcmo da prcbacitc vaSc Ijudc sa broda, moratc ostati u kui iri dana. No ncka vas to ne uznemirava. i nc mislite da sic limc spulani, ve pre da sle ostavljeni spokojstvu i odmoru. NiSta vam ncc nedostajati, a Scslorica naih Ijudi odrcdeni su da vam budu na usluzi u poglcdu ma kujih poslova kojc biste mogli imati napolju. Zahvalismo mu sa svom poStom i Ijubavi, i rekosmo, ,Bog se zacclo obznanjujc u ovoj zemlji. Ponudismo mu isto tako dvadeset zlatnika; ali on sc osmehnu, i samo rce:.Sto? Dvoplalcnik! 1 tako nas ostavi. Uskoro potom bio je posluzcn ruak: hrana je bila odlina, kako hleb tako i jela: bolja ncgo na ijednoj zajcdnikoj trpczi za kojom sam obcdovao u Evropi. Imali smo isio tako tri vrstc pica. sva zdrava i dobra; vino od groa; neko pie od ita, kao Sto jc naSe pivo. ali bistrije; i ncku vrstu jabukovae, nacinjcnu od nckog voa tc zcmlje, izvanredno prijatno i osveiavajuc pic. Scm toga, doneli su nam u izobilju onih skrlctnih narandzi za naSc bolcsnikc. koje su rekoc pouzan lek ud bolesti uhvaccnih na a.uru. Iiu laku. dali su nam kuliju silnih sivih ili beliastih pilula. sa ieljom da ih naSi bolcsnici uzimaju. po jednu pilulu svake noci prc spavanja. Sio c rckoSc ubrzati njihov oporavak. Slcdccga dana, polo je posao oko prcbacivanja iz broda naSih Ijudi i stvori bio obavljcn i namircn, smalrao sam za umcsno da sazovcm nau posadu, pa kad sc svi sakupiSe, ja im rckoh, Dragi moji prijatclji, upoznajmo sebe, kao i kako stojc naSe stvari. Mi smo ljudi izbacni na kopno, kao sto Jona bejasc iz kilova trbuha, a bcjasmo kao pukopam u dubinama; a soda smo na zemlji, no tek smo izme ivota i smrti, jcr nalazimo sc izvan mca 1 Starog i Novog sveta; i da li emo ikad vidcti Evropu. zna samo Bog. Nekakvo udo dovclo nas jc amo. i niSta manje nete nas odvcsti odavde. Stoga. s obzirom na nae spasenje. i na opasnosti sadaSnjc i buduc. slavimo Boga. a svaki pojedinac ncka popravi svojc ponaSanje. Scm toga. doSli smo amo mcd jedan hriSanski narod, ispunjen pobonoSu i ovecnoSu: pa zato nc stavljajmo ruglo na naSa lica, da se naSi poroci ili ncdostojnosl ne bi pokazali prcd njima. No ima joS ncSlo: po narccnju mada u ulivom obliku oni su nas zatvorili u ove zidove za Iri dana: ko zna nijc li lo zalo da bi donekle iskuSali nau narav i ponoSanje? Pu nau li do su loSi, da nas odognaju odmah; a budu li dobri, da nam produe boravak. Jer ovi Ijudi kojc su nam dali da nam budu na usluzi. moda uz to i motre na nas. Zato. za ime Boga. i tako

nam spascnja naSih duSa i tcla, ponaSajmo sc tako da mozcmo biti na miru sa Bogom i nai milosti u ocima ovog naroda. NaSa posada zahvali mi jednoglasno na mum dobrom ? Bekoo: EMJI 209 savetu, i obea mi da c iveti trezveno i uljudno, ne dajui ni najmanje povoda sablazni. Tako provcdosmo naa tri dana, radosno i bczbrino, ockujui ta e biti sa nama kad oni prou. Za to vreme svakoga smo se sata radovali oporavljanju naih bolcsnika, koji miijahu da su vrgnuti u neko bozansko jczcro iscclcnja, tako su se dobro i tako brzo oporavljali. U jutro kad minue tri dana, doe nam jedan nov ovek, kojega ranije nismo videli, odeven u plavo kao i onaj prvi, samo to je njegov turban bio beo sa malim crvenim krstom na vrhu. Imao je isto tako kolir od finog lancnog platna. Kad ue, on nam se malo pokloni, i isturi rukc upolje. I mi sa svoje strane poklonismo se njemu veoma nisko i pokorno, ba kao da emo od njega uti presudu da li nam valja iveti ili umreti. On zamoli da govori sa nckolicinom od nas. Na to samo nas cstorica ostasmo, a drugi se udaljie iz odaje. On rec, Irla sam slubeno upravnik ovog Doma stranaca, a zvanjcm sam hrianski svctenik; i zato sam doao k vama da vam ponudim mojc uslugc, i kao strancima, i naioito kao hrianima. Mogu vam poncto rci iu. mislim, neete nerado uti, Drava jc odobrila da ostanete u zemlji za vreme od est nedelja: i neka vas to nc obespokojava, budc li vam potrebno da boravite due, jer zakon o tome nije izrian; i ja ne sumnjam da u i sam moi da vam pribavim dozvolu da taj rok produite onoliko koliko vam budc potrebno. Isto tako, znajte da je Dom stranaca danas bogat, i veoma jc mogu; jer tokom ovih trideset i sedam godina svoja je primanja ostavljao na stranu, budui da tako dugo nijedan stranac nije prispco amo. Pa zato ne brinite: drava e za sve vrcme snositi troak vaeg boravka. No zato neete ni dana manje ostati. Sl se tie robe koju stc doneli, valjano emo s vama poslovati. i dobictc protivvrcdnost bilo u robi bilo u zlatu ili srebru, jer nama je to svejedno. A ako imate jo. neku molbu, nemojte jc kriti; jer vidcete da vas na odgovor nee dovcsti U nepriliku. Samo vam ovo moram rei, da niko od vas ne smc da se udalji vic od jednog karana to jc kod njih jedna milja i po izvan zidova grada, bez naroilc dozvolc. Odgovorismo, poto smo se za asak meusobno poglcdali, zadivljcni njcgovim milostivim i roditeijskim postupkom, da ne znamo ta da kaemo, jer ncdostaju nam rci da izrazimo nau zahvalnost; a posle njegovih plemenitih i iskrcnih ponuda, zaista nc znamo ta bismo jo mogli da molimo. Cinjac r.r.m sc kao da vidimo prcd sobom sliku naseg spasenja u raju; jer mi koji db ncavna bejasmo u cljusllirra TfnrTTnaosmo sc sada ovdc gde nalazimo samo utehe. Slo se tie zapovcsti koja nam bee data. necmo propustiti da joj se pokoravamo, premda nemoguno jc da u dui ne poelimo arko da hodimo i dalje po toj srccnoj i svetoj zemlji. Dodasmo, da e nam se jczici prc zalcpiti za nepca nego Sto emo u molitvama naim zaboraviti bilo njegovu preasnu osobu bilo ceo ovaj narod. Isto tako, najponiznijc zamolismo ga da primi od nas, kao od svojih vernih slugu, na osnovu onog istog prava koje je uvek obavezivalo Ijudc na zemlji, nae osobe i sva nasa dobra koja podastirerao prcd njegove noge. On ree da je svcSlcnik, i nada se svclenikoj nagradi; a to je bratska ljubav i dobrobit naih dua i tcla. I tako on ode od nas, ne bcz suza neznosti u svojim oima, i ostavi nas pometenc od radosli i dobrote, a mi govorasmo mc sobom da smo dosii u zemlju ancla. koji nam se svakodnevno obznanjuju i obasipaju nas dobrima na koja nismo ni pomisijali, mnogo manjc ockivali. Sledceg dana. oko dcset asova. doe nam ponovo upravnik. i, poslc pozdrava, ree prijateljski da nam je dosao u posetu, pa zalrai siolicu, i sede; a mi, dcsctak nas ostali behu prosliji ljudi. ili pak behu iziSli u grad, scdosmo s njim; kad svi poscdasmo, on pocc ovako:,Mi sa ovoga oslrva Bcnsalcma jcr lako ga onl zovu na svomc jcztku imumo ovo: uslcd naSeg usamIjcnog poloaja, i naiih zakona o tajnosti, koji vae za

nase putnike, i zato Sio dopustamo pristup strancima, dobro poznajcmo vci dco naslanjcnog sveta, a sami smo nepoznati svclu. Sloga, poslo je umesno da postavIja pitanja onaj koji najmanje zna, razlonije je, zarad razgovora. da vi mcni poslavljatc pilanja nego da ja pilam vas. Odgovorismo da mu ponizno zahvaljujemo Slo nam lo dopuSta. i da smatramo, na usnovu onoga Sto smo ve iskusili, da na svelu ncma ovozcmaljske slvari koju je vrednijc saznaii ncgo Sto jc slanjc tc srene zcmljc. No vic od svega rckosmo, polo smo se naSli iz raznih krajcva svela, i uzdamo sc vaistinu da cmo se jednoga danu nai u Carsivu Nebcskom jcr hriSani smo. i jedni i drugi, eleli bismo da znamo budui da je njihova zemlja lako uduljcna, i dcle je lako ogromna i nepoznata mora od zemlje po ijem je llu hodio naS Spasilelj, ko je bio aposlol u tomc narodu. i kako je on bio preobraen u vcru? Pokazalo sc na njegovom licu da mu je naSe pitanjc veoma po volji; on rce, Osvojistc mi srce timc slo najprc postavislc to pilanje: jer lo pokazuje da najprc iraite Carstvo Ncbcsko: i rado u, i ukratko, udovoljiii vaScm zahtcvu. .Oko dvadcset godina posle vozncsenja naseg Spasitelja dogodilo sc da jc narod Renfusc grad na istonoj obali naScg ostrva. na domaku vida. ugledao no jc bila oblana i mirna, mozda na udaljenosti od neke milje na moru, veliki stub svctlosti; ne uglast, ve u obliku valjka, kako se die visoko gore u nebo; a na njegovom vrhu video sc vcliki krst od svetlosti, sjajniji i blistaviji ncgo Sto jc sam siub. Na takvu udesnu pojavu. nurod iz grada brzo sc slcc na alu, da gleda zadivljcn; a potom ljudi se olisnuse u malim unovima da bi priSli blie lom cudesnom prizoru. Ali kad unovi bchu prisli na Sesl jarda od stuba. svi behu sapeti. i ne mogahu daljc, mada mopahu da plove okolo, ali nc blie slubu: i tako svi stajahu kaoupozoriStu.gledajui lu svctlost kao neko nebesko znamenje. Sluiilo sc da u jednomc unu be.e jedan od uaiili mudraca. iz DruStva doma Solomunova; a tajTToin ili saboriStc. dobra moja brao. samo jc oko ovog kraljcvstva; i mudrac, poSto je pomno i usrdno pogledao i osmolrio taj krst. padc niicc, a potom kleknuvi na kolena. i poJigavSi ruke k nebu, izgovori ovu molilvu: Gospodc Boe neba i zemlje; Ti si u svojoj milosti podano Ijudima naSega rcda da upoznaju dela Tvoja, i tajnc njihovc; i da razazpaju koliko to prilii Ijudskom rodu izmeu boanskih udcsa. dcla Prirode, dela umelnosti, i obmana i varki svih vrsta. Ja ovde priznajem i svcdoim pred ovim narodom, da ovo Sto vidimo pred naSim oima jest prst Tvoj, i istinsko udo. I kao Sto nas uc naSe knjige da Ti nikad nc tvoriS cudesa doli samo rad nekc boanske i odlinc svrhc jcr zakoni Prirodc su Tvoji zakoni, i Ti njih ne nadmaSaS osim radi nekc velike stvari, mi Te najskrusenije molimo da nam pomogneS da razumcmo ovo veliko znamcnjc. i da nam milostivo proiumaiS njegou svrhu; poslavSi nam ga. Ti nam to delom tajno obcaval. JCada je izgovorio molitvu, on odmah opazi da je njegov amac pokretljiv i nevczan. dok svi drugi ostaSe vrsio sapeti; pa uzevSi to kao polvrdu dopuStanja da se priblii. on polako i u tiSini zavcsla ka stubu. No pre ncgo Sto prie blizu njega, stub sa svctlosnim krstom razbi se. i uoblii, tako rci. u ncbcski svod mnogih zvczda, koji isto tako ubrzo iScili. i ne vidc se niSta viSe doli jedan kovei, ili skrinja od kedrovine, suv, i nimalo ovlaen vodom premda ic plovio. A na njegovom prednjem delu, koji bese njemu okrcnui, rasla je zclena granica palme; i kad mudrac, sa strahopotovanjem, uze kovei u svoj amac, on se otvori sam, i pokazae se u njemu knjiga i pismo, oba napisani na tankom pcrgamentu. i uvijcni u platanicu. Knjiga je sadrala sve kanonske knjige Staroga i Novoga zavcla, kao to ih vi imate jer mi znamo dobro ta vasc Crkve prihvataju, i samu Apokalipsu; i neke druge knjige Novoga zavcta, koje u ono vreme ne behu napisanc, bchu ipak tu. A to se pisma tic, glasilo je ovako: Ja Vartolomej, sluga Najviega, i apostol Isusa Hrista, bch upozorcn od anela, koji mi se javi u prikazi sjaja, da ovaj kovei valja da spustim na talase mora. Stoga polvrujcm i objavljujcm narodu kojem e, po volji Bojoj, ovaj kovei dospeti u zemlju, da toga istoga dana dolazc im spasenje i mir, i dobra volja od Oca, i od Gospoda Isusa.

,U oba ta spisa, u knjizi kao god i u pismu, bejase satvoreno velje udo, saobrazno onome udu apostola u prvobitnom daru jczika. Budui da su u ono vrcme iveli u ovoj zemlji Jevreji, Persijanci, i Indijci. pored domorodaca, svako jc itao iz knjige i iz pisma kao da su napisani njegovim vlastitim jezikom. 1 tako je kovci spasao ovu zemlju nevcrnitva kao to je ostatak Starog sveta bio spascn od vode posredstvom apostolskog i udotvornog cvangelista sv. Vartolomcja. Tu on zastade, a doc glasnik i odazva ga od nas. Tako to bee sve to usmo prilikom tog razgovora. Slcdccg dana, odmah poslc ruka, doe nam onaj isti upravnik, i izvini se, govored, da je prethodnoga dana bio odazvan od nas pomalo naglo, no sada e nam to nadoknadili, i provece vie vrcmena sa nama, ako su nam njegovo drutvo i razgovor prijatni. Odgovorismo da nam jc to bilo tako prijatno i ugodno, da smo zabo ravili i prole opasnosti i budua strahovanja dok smo ga sluali kako govori; i da smatramo da jcdan as provedcn sa njim vredi godine nacg prcasnjeg ivota. On nam sc lako pokloni, pa kad poscdasmo, on recPa, pitanja pripadaju vama. Posle kratkc stanke, jedan od naiuh ree da ima jedna stvar koju koliko elimo da saznamo loliko se plaimo da upitamo, da ne bismo dopustili sebi previc slobode. No ohrabrcni njegovom divnom ovcnou prema nama mi jedva moemo da zamislimo sebe tuincima, budui da smo njegove zaklete i odane sluge, dozvoliemo sebi smelost da pitanje postavimo; molei ga ponizno, ako smatra za nepodcsno da odgovori na nj, neka nam oprosti, a pitanje ncka odbaci. Rekosmo da smo dobro zapazili one njegovc rci, koje je ranije izgovorio. da ovo sreno ostrvo. na kojcm smo sada, malo ko poznaje. a ipak ono poznaje veinu naroda sveta, to smo videli da je tano, s obzirom da ljudi vladaju evropskim jezicima i znaju mnogo o nafiim prilikama i naim poslovima; a ipak mi u Evropi uprkos svih dalckih otkria i plovidaba ovog poslednjeg doba nikad nismo uli ni najmanji navetaj pa ni apat o ovome ostrvu. To nam izgleda neobino i udesno; jer svi narodi saznaju po neto jedni o drugima, bilo putovanjem u inostrane zemlje. bilo prcko stranaca koji k njima navratc; i premda putnik u tuoj zemlji obino sazna oima vie nego to ovek koji ostaje kod kuc moe da sazna iz pripovcdanja putnika. ipak oba naina dovoljna su da se stvori ncko uzajamno poznavanje u izvesnom stepenu. No to se ovog ostrva tie, jo nikad nismo uli da jc kogod video da je neki njegov brod prispeo ma na koju evropsku obalu; ne, ni na obale Istone ili Zapadne Indije, niti je ijcdan brod iz ma kojeg dela sveta doplovio natrag sa ovc obale. Pa ipak, udo nije u tome; jer poloaj ostrva kao to njegovo gospodstvo ree, u tajnom skrovitu takvog ogromnog mora moe biti uzrok lomc. AH onda, da ljudi znaju jczikc, knjige, poslovanja onih koji ivc lako daleko od njih, stvar je o kojoj nc znamo Sta da kaemo; jei bili skriven i nevien od drugih, a opet sam videti druge kao pri svetlosti, nama izgleda svojsivo i priroda boanskih sila i bia. Na te rei upravnik se milostivo nasmeSi i rce, da smo dobro uinili Slo smo se izvinili za ovo pitanjc koje smo sada postavili, jcr ono znai kao da mislimo da je ovo zemlja arobnika, koji Salju zranc duhovc u svc dclovc svela da im donose vcsti i obaveStenja iz drugih zcmalja. Odgovorismo svi, u svoj mogunoj poniznosti, no sa izrazom na licu da znamo da on to govori samo u Sali, da smo dovoljno skloni pomisli da ima nceg natprirodnog na ovom oslrvu, ali ipak pre aneoskog negoli arobnikog. Ali da bi njegovo gospodstvo tano znalo zato smo bili toliko obazrivi i kolebljivi kad smo to pitanje postavili, rckosmo da takva zlomisao nije nam bila na umu, no pilali smo zato Sto smo upamtili da nam je ranije natuknuo da u ovoj zemlji postoje zakpni tajnosti koji se tiu slranaca. Na to on reeeTo ste dobro upamtili; i sloga, vclim vam, morau da vam uskraiim neke pojedinosti, koje je bczakono olkrili; no ostac jo dosta da bistc bili zadovoljni. Razumeccle a to clc moda jcdva smatrati verovatnim da jc olprilike pre tri hiljade godina, ili neio visc, svelska plovidba naroito za daTcka putovanja bila vca nego sio je danas. Ne pomisTjajle u icb da ja ne znalff koTiko je ona poveana kod vas u toku ovih sto i dvadcsct godina; ja lo dobro znam, pa ipak kacm, vca nego sto jc danas. Da li je to dolazilo otuda to je primer Kovega, koji je spasao ostatak ljudi od opSteg potopa i dao Ijudima pouzdanje da se otiskuju na mora, ili od necg drugog no to vam je istina. Feniani, a narocito Tirci, imaahu velike momarice;

tako i Kartaginjani imaahu svoju naseobinu, dalje na zapad. Prema istoku, brodovlje Egipta i Palestine bejae isto lako znalno. Kinajslo tako, i Velika Atlantida io Sto vi nazivate Araerikom, koje saoa imau5arHo ilunk i lakcunove, imaahu lada silnog brodovlja u izobilju. Ovo ostrvotkao Sto pokazuju verodostojni lctopisi iz tih vremena imalo je lada hiljadu i pct stotina snanih brodova, velike zapremine. O svcmu tome u vas je malo ili nimalo sauvanog spomcna; no mi o tdme imamo podrobne dokaze. ,V to vreme, ova zcmlja bila je poznata, i pohodili su je brodovi svih vc pomcnuiih naroda. I kao Sto se to dogada na njima su eslo bili i Ijudi iz drugih zemalja, koji nisu bili mornari, no doli su sa njima, kao Persijanci, Haldcjci, Arabljani, lako da su bezmalo svi silni i slavni narodi dolazili amo; a njihovi izdanci i mala plcmcna ivc sa nama i danas. A to se naSih brodova tic, oni su odlazili na razna putovanja, do vaeg moreuza koji nazivate Herkulovim stubovima, kao i u druge delove Atlantskog i Sredozcmnog mora; isto tako u Pagvin lo je isto to i Kambalin, i u Kijanzi, na obali Islonog mora, svc do granica istone Tatarske. ,U to isto vreme, i joS jedan vek ili due potom, stanovnici Vellkc Allanlide su naprcdovali. Jer iako kazivanjc i opis jcdnog vaSeg velikana, da su se polomci Ncptunovi nasclili onde, i o velianstvenom hramu, dvo ru, gradu, i brcgu; i o mnogostrukim tokovdma valjanih plovnih rcka kojc su okruzavalc gradsko zemljiSte i hram; i o raznim stepenima uspona, pomou kojih su se ljudi pcli do islih, kao da je on neka Scala Cacti; lako je sve to kazivanje pesniko i basnoslovno; ipak, tapoJe toliko da su rcena zemlia Atlantida, kao i zemlja JPeru, tada zvanaKoia. i zeml Meksiko. tada nazvana Ttrambcl, bile kraljcvstva silna I mona orujem, brodovljem i bogatstvom: toliko mona da su jednom ili bar u razmaku od dcsel godina nainila dva velika pohoda: oni iz Tirambela kroz Allanlsko i Sredozcmno morc. a oni iz Koje kroz Juino morc do ovog naSeg ostrva; o onim prvim. koji su iSli u Evropu. isti vaS pisac izglcda dobio je ncko obavcStenje od cgipatskog svcStcnika. kojega navodi. Jcr zacclo stvar se dogodila. No da li jc drcvnim Atinjanima pripala slava otpora i odbijanja tih snaga, ja ne umcm niSta rci; no izvesno jc da se sa tog pohoda nije vratio nijedan brod niti ijcdan ovck. Ni pohod protiv nas onih iz Kojc nije bio bolje srcc. sem slo su se namerili na miloslivijcg neprijalclja. Jcr kralj ovog ostrva, po imcnu Allabin, mudar ovek i vcliki ralnik, znajui svojc sopstvenc snage kao i snagc ncprijatclja, udesio jc stvar tako da jc presekao neprijotcljskc kopnene snagc od njihovih brodova, i opasao jc njihovu mornaricu i njihov logor veim snagama ncgo Sto su bile njihove. kako na moru tako i na kopnu. i prisilio ih je da se prcdadu bcz borbc; a kad su bili na njcgovoj milosti, zadovoljio sc samo njihovom zaklctvom da viSc nee orujem udariti na nj. i pustio ih jc sve s mirom. JUJ bozanska osveta snae uskoro tc holc poduhvate. Jer za manjc od sto godina Velika Atlantida bcjaSe potpuno izgubljcna i uniStcna; ne uslcd ncko velikog trusa, kao Sto kaze vaS covek jer itava ta oblast malo je podlona zemljolresima. vc uslcd jcdnog poscbnog potopa ili poplavc, budui da te zemlje i do dana danaSnjeg imaju dalcko vee reke i daleko visocije planine koje slivaju vodu sa scbc nego ma koji dco Staroga sveta. No Ulina jc da ta poplava nije bila duboka, ne viSe od ctrdcsct stopa o povrSine tla u veini mcsta. tako da iako jc unitila oveka i zver uopSte, ipak je mali broj divljih stanovnika umc umakao. I pticc su sc spasle odlctcvSi na visoka stabla i u Sumc. Sio sc ljudi tice. iako su u mnogo mcsla imali zdanja visoija nego Sto jc bila dubina vode. ipak je poplava, prcmda plitka. dugo trajala, pa su oni iz dolinc. koji sc nc behu utopili, siradali od ncstaSice hranc i drugih potrcba. Zato nc uditc sc malobrojnosii fctanovniStva Amcrikc, ni grubosti i neznalaSjvu naroda; jcr stanovnike Amcrikc morate smatrati mladim narodom, mlaim u najmanju ruku za hiljadu godina od ostalog svcta, jer toliko je vrcmena protcklo izmeu vellkog potopa i one poscbnc poplavc koja jc njih zadcsila. Jcr jadni ostatak Ijudskog scmena koji sc odrao u njihovim planinama polako je nasclio zemlju ponovo, malopomalo, a budui da to bcjahu prosti i divlji ljudi ne kno Noje i njegovi sinovi, koji bcjahu glavna porodica na zcmlji. oni ne bejahu kadri da ostavc svome potomstvu knjievnost, umclnost. i uljudnost; i noSlo su islo lako bili navikli u svojim planinskim nascljima s obzirom na vcliku hladniK.il koja vlada u tim oblastima da sc odcvaju u koe tigrova.

mcdvcda i krupnih kosmatih divokoza koii ive u tim prcdclima; kad su se spustili u dolinu, i naiSli tu na nepodnoSljive vruine. a ne najui kako da proizvodc lakSu odeu. bili su prisiljeni da idu goli. i taj obiaj traje i danas. Oni se samo vcoma dice pticjim pcriem. i uzivaiu u njemu, to su islo tako primili od svojih phininskih predaka. koji su se divili beskrajnom Itu ptica Sto sletahu na visije dok dolc bcjoSe voda. I lako. vidite, usled ove najvee nesrcc vremena, izgubili smo vezu sa Amerianima. sa kojima smo, s obzirom da su nam oni bili najblii. najvema saobraali. Sio sc drugih delova svcta tic. sasvim jc oevidno da jc u slcdcCim vekovima da li uslcd ratova, ili prirodnim menama vremena plovidba znatno opala. a narocito su daleka putovanja tim prc zbog upotrcbc galija I slinih brodova koji su jcdva bili kadri da sc otisnu preko okeana potpuno izostala i bila napuSiena. Tako, dakle. vi vidite kako je odavno prestao onaj deo dodira od siranc drugih naroda, da doplove k nama, oscm u po nckom rctkom sluaju, kao to jc ovaj va. A sad to se tic prcstanka onog drugog dc!a dodira, lo c rei nase plovidbe ka drugim narodima, moram vam pruiti ncki drugi razlog. Jcr, istinu govorci, nae brodovlje, u pogledu broja, snagc, mornara, kormiiara, i svega to se tie plovidbe, mono je kao uvek; pa zalo onda scdimo kod kue, obrazloiu vam odmah; i to e nas, na vae zadovoljstvo, vie pribliili vaem glavnom pitanju. Otprilike pre hiljadu i devet stotina godina vladao je na ovom ostrvu jedan kralj iju uspomenu, mimo sve druge, mi najvema potujemo; nc praznovcrno, ve kao boanskog posrcdnika, iako smrtnika: njcgovo je ime bilo Solamona, i tujcmo ga kao zakonodavca naeg naroda. Taj kralj imao je veliko srce, neiscrpno za dobro, i sav bejae predan srei svoga kraljevstva i svog naroda. On jc stoga, imajui u vidu da je ova zemlja bogata i dovoljna sebi da ivi bez pomoi tuinaca; budui je pct hiljada i cst stotina milja uokrug, i najveim delom rctke plodnosti tla; i vidci da se brodovlje ove zemlje moc obilalo koristiti kako za ribarcnje i prevoenje od luke do luke tako isto i za plovidbu do nekih malih ostrva koja nisu dalcko od nas i pripadaju kruni i pokoravaju se zakonima ove drave; pa opomenuvi se u scanju srenog i naprednog stanja u kojem se zemlja tada nalazila, a da se ono na hiljadu naina moe okrenuti na gore a tcko na ijcdan nain na bolje; premda njegovim plemenitim i herojskim namerama nita nije nedostajalo, hteo je samo dokle ljudsko predvianje moe da dosegne da da neprekidnost onome to je u njegovo vreme tako sreno bilo uspostavljeno. Stoga, mc drugim osnovnim zakonima ovoga kraljevstva, on je, nepovcrljiv prema novinama i mesanju obiaja, propisao zabrane i uskraenja u poglcdu ulazaka tuinaca, koji u to vreme premda to beae posle one nesree koja je zadesila Ameriku bejahu veoma esti. Istina, slian zakon proliv primanja tuinaca drevni je zakon u Carstvu Kincskom, i jo je tamo na snazi. No ondc je to jedna beda; i naeinila je Kincze zazorljivim, ncznalakim, pudljivim, budalastim narodom. Ali na zakonodavac dao jc svome zakonu drukiju narav. Jer, prvo, sauvao je svc obzire eovenosti, propisavsi i obezbedivi srcdstva za pomo tuincima u ncvolji, o emu ste se i sami osvedoili. Na te rei kao to imaasmo razloga svi poustajasmo i poklonismo se. On nastavi: Taj kralj, isto tako, elei uvek da zdrui CovcCnost sa promiljenou, pa smatrajui da je neovcno zadravati ovde tuince protiv njihove volje, a nepromiIjeno je pustiti ih da sc vrate i da otkriju ono to znaju o ovoj zemlji, izabrao je ovaj put: propisao je da oni tuinci kojima bude dozvoljeno da sc iskrcaju, mogu, svi koji to cle u svako doba, da se vrate; ali svi oni koji ele da ostanu, imae za to vrlo dobre uslove, i drava Ce im obezbediti sredstva za ivot. U tome je on bio tako dalekovid, da evo tokom tolikih vekova otkada je zabrana bila donesena, mi ne pamtimo da se ljedan brod ikad vralio, a samo su trinaest osoba, u raznim prilikama, izrazile elju da se vrate na naim laama. ta je ta nekolicina koja se vratila ispriala napolju, ja nc znam. No ma ta da su kazali, moratc verovati da je njihovo kazivanje svuda bilo primano samo kao tlapnja. Sto sc tie naeg putovanja odavde u mostranc zemlje, na je zakonodavac smatrao za umesno da se toga potpuno mahnemo. Tako nije u Kini. Jer Kinezi plove kuda tioe, ili kuda mogu; to pokazuje da je njihov zakon o odstranjenju tuinaca zakon maloduSnosti i straha. Ali ovo nasc ogranienje ima samo

jcdan izuzetak, koji je izvrstan: on titi dobro koje proizilazi iz optenja sa tuincima. a izbegava zlo. kao sto u vam to sada otkriti. 1 u tomc malo u sc na izglcd udaljiti, ali vi ctc blagovrcmcno uvidcli da je to umcsno. .Raumcete. dragt moji prijatelji. da izme mncgih odlinih dcta toga kralja. jcdno stoji preuzvieno iznad svih. To je podizanje i ustanovljenje jednog rcda, ili drustva. koji mi nazivamo Solomunovim domom; to jc, mi smalramo, najplcmenitija ustanova na zemlji. i svetiljka ovog kraljevstva. Ona jc posveena prouavanju dela i stvorcnja bojih. Ncki drc da ona nosi osnivaccvo imc ncSto malo iskvarcno, kao da bi ono trebalo da glasi Solamonin dom. Ali Iclopisi ga bclce tako kako sc govori. Zalo ja smairam da ono oznaava hebrejskog cara, koji jc slavan kod vas, a ni nama nije tud; jer mi imamo neke odlomke njegovih dcla koje vi smatrate izgubljcnim; naimc, onu Istoriju prirode, koju je napisao o svima biljkama, od livanskog kedra do mahovine koja raste po zidovima, i o svcmu Sto ivi i kree se. To me navodi na misao da jc nas kralj. saustvujui u mnogim slvarima sa tim hcbrcjskim carcm koji je iveo mnogo godina pre njega, odao posiu njegovoj uspomeni nazvavi tu ustanovu njegovim imenom. Ja sam tim vise sklon tome miljenju zato Sto nalazim u drevnim letopisima da se taj red ili druslvo kalkada naziva Solomunov dom, a katkada Saboristc radova cst dncva; a to nte uverava da je na odlini kralj saznao od Hcbrcjaca da je Bog za est dana stvorio svct i sve sto jc u njcmu: i zato, osnivajui taj dom, radi pronalaenja istinske prirode svih stvari da bi slava boja bila tim vca sa Njegovih tvorevina, i Ijudi ih plodonosnije koristili, dao mu je isto tako i to drugo imc. .No sada da precmo na stvar. Kad je kralj celom svom narodu zabranio plovidbu ma u koji deo sveta koji nijc pod njegovom krunom, donco je ipak ovu zakonsku odredbu: da poslc svakih dvanaest godina dva broda otplovc iz ovog kraljevstva, upucna u razline smerovc; da na svakom od tih brodova budc poslanslvo od Iri lana ili sabrata iz Solomunovog doma, sa jcdinim zadatkom da nas obavestc o poslovima i stanju onih zcmalja u koje su poslani, a naroito o naukama. vcslina ma, proizvodima i pronalaseima celoga sveta; uz to, da nam donesu knjigc, orua i uzorke svih vrsla; da sc brodovi, poto iskrcaju brau. vrale kui, a da braCa ostanu u inostranslvu do dolaska novog poslanstva. Ti brodovi ne nosc drugog tcreta sem zaliha hranc i dosta blaga kojim raspolau braa, da bi mogli da kupuju svc onc stvari i da nagraduju pojednc osobe, kako oni to budu nasli za umcsno. Nijc na meni da vam snda priam o tome kako proslc mornarc zadravaju da nc budu olkriveni na kopnu. i kako oni koji moraju da izidu na obalu makar i na kratko vremc uzimaju imcna drugih naroda. i u koja su mcsta ta puiovanja usmcrcna. i gdc su odredena saslajalista novih poslanslava, i lomc slino ja to nc smcm. niti je to mnogo u vczi sa vaom eljom. No tako. vidite. mi odravamo ncko trgavanje. nc rad zlata. srcbra, ili dragog kamenja, ni rad svile. ni zaina, ni rad ma kakvc drugc stvarne robc; vcc samo rad one prvc tvorevinc boje. koja je svcllost: da nam osvelli, velim, sve delove svcla u njihovom razvoju. A kad jc to rckao. utulao je. a cutali smo i ml; jcr zaista svi bejasmo zadivljeni uvi takvc udcsnc slvari I tako verodoslojno. A on, opazivsi da bismo rad. ncito rekli ali da nismo s lim spremm, veoma Ijubazno skrenu nas razgovor, i snishodljivo uze da nam postavlja pitanja o naScm putovanju i doivljajima, i na kraju zakljui da c biti dobro da sami porazmislimo koliko cmo dug boravak zamoliii od dravc, i rec nam da nc Skriarimo; jer on c nam obezbcditi onoliko vrcmcna koliko budcmo zeleli. Na to svi poustajasmo i prislupismo da poljubimo skutc njegove odede, no on nam to nc htc dopustiti, tako se oprosti od nas. Ali kad se jcclnom raulo med naim Ijudima da se prua prilika tudincima koji iele da ostanu, jedva smo ih privoleli da glcdaju svoja posla na brodu i ne podu listom upravniku, da sc raspitaju za uslovc; s leskom mukom smo ih zadrzali dok se ne budemo dogovorili ta nam valja initi. Uviajui sada da nam ne preti opasnost potpunc propasii, smalrali smo sebc potpuno slobodnim Ijudima, i ivcli smo u vclikoj radosti, izlazei kojekuda i razg.cdajui po gradu i okolini, u granicama naseg sapona. svc Sto jc trcbalo vidcti; i upoznavsi se sa mnogim mcStanima. nc najnicg rcda. koji su nas primali sa takvom

ovckoljubivoSu i takvom slobodom i eljom da, lako rct, prigrlc ludince na svoja nedra, da je to bilo dovoljno da zaboravimo sve Sto nam je bilo drago u naim sopslvenim zcmljama; i neprcstano smo nailazili na mnogc slvari islinski vrcdne zapazanja i pripovcdanja; odisla, kad bi poslojalo neko oglcdalo svela, dostojno da se na njemu zadre poglcdi svih Ijudi, to bi bila ta zcmlja. Jcdnoga dana dvojica iz naSeg drustva bili su po zvani na ncku poiodinu svetkovinu. kako oni to nazivaju; to je jedan najprirodniji, poboan i poSte dostojan obicaj. koji pokazuje da je taj narod stvorcn od samc dobrote. Ovako jc to bilo. Svakome oveku koji doivi da vidi tridcsct potomaka svoga tela. a da su svi ivi, i svaki stariji od tri godine. dopuiteno je da prircdi ovu svctkovinu o troSku drzave. Na dva dana pre svctkovinc. otac porodicc. koga oni nazivaju Jirsanom uzima k sebi trojicu svojih prijatclja koje je sam izabrao, a isto tako pomac mu upravnik grada ili mesta u kojem se svelkovina proslavlja, i svi lanovi porodicc, oba pola, pozvani su da mu prcdslanu. U loku la dva dana lirsan zascda u savclu, koji sc tie dobra porodice. Ako ima ikakve nesloge ili razmiiica izmed lanova porodice, onc se tu raspravc i smirc. Ako su ncki lanovi u nevolji ili oronuli, tu sc izdaju nalozi da im sc pomognc, 1 obczbeduju se dovoljnim srcdslvima za ivot. Ako je ncko podloan poroku. ili jc poao rdavim pulcm, on se tu ukori i posavetuje. Slina uputsiva daju sc u pogledu sklapanja brakova, ivotnih oprcdeljcnja kojih pojcdinci Ireba da sc late, i razni drugi nalozi i savcti. Upravnik je tu prisulan, da bi, svojim javnim autoritctom, pomo gao da se odluke i naredbc tirsanovc sprovcdu u dclo, ako bi bilo neposlusnosti, prcmda jc to rciko kad potrebno; takvo poStovanjc i posluSnost oni ukazuju poretku Prirodc. Isto tako, tirsan uvck izabcre jednog od svojih sinova da ivi u kuci s njim; laj se docnije uvek naziva Sinom Loze. Razlog za to videe se odmah. Na dan svetkovinc, olac ili tirsan, posle slube bozje, stupa u jednu veliku dvoranu u kojoj sc svclkovina proslavlja; la dvorana ima u gornjem dclu postoljc. Prema zidu, u sredini poslolja, nalazi sc slolica za nj, sa stolom i ilimom prcd njom. Nad slolicom je znamen, okrugao ili jajast, nacinjcn od brljana; to je ncki brljan neto svclliji od nascg, kao list srcbrnc jasike, ali sjajniji; jcr on jc zclcn tokom cclc podinc. I znamen jc paljivo prosaran srcbrom i raznobojnom sviiom, 1 vczenim u brljanu ili prcplclcnnn sa njim; to je uvek rad neke keri porodice, a po vrhu pokrivcn je gustom koprcnom od svile ili srcbra. No uainjcn jc od pravog briljana; a kad sc skinc, prijatclji porodice vole da sauvaju neki njegov lislak ili grancicu. Tirsan izlazi sa svim svojim porodom ili lozom, mukarci pred njim, a cnskinjc ga slcde; a ako jc lu majka iz ijeg je lcla proizisla ilava loza, slavlja se zastor na jcdnoj galeriji, gore, sa desne slrane stolice, sa posebnim ulazom i isaranim prozoiom od siakla. op

224 15 Bckon: EscH 225 tocenim zlalom i plavcti; ona IU scdi. ali sc nc vidl. Kad tirsan prislupi, on sednc na stoUcu, a sva loza svrsta sc pored zida, iza njcga i du postolja, prema godinama starosti, bcz obzira na pol, i ivi stoje. Kad on zauzi1 ma svojc mesto, dvorana je uvck puna sveta, ali bcz buke i ncreda, i, poslc male stankc, iz donjeg dela dvoranc pristupa jedan laralan ito ce rcCi glasnik u pralnji dvojicc decaka po cdan sa svakc strane; jedan od njih nosi svitak njihovog blislavog utog pergamcnta. a drugi grozd od zlata sa dugom pclcljkom Ui evcnjkom. Glasnik i deca imaju na sebi ogriac zelene kao morc; ali glasnikov ogrla protkan jc zlalom i ima dugaak skut. Tada glasnik. uz tri pozdrava. Ili tanije klanjanja dtdc do postolja. i tu prvi pul uzmc svitak u rukc. Svitak je kraljeva povclja. koja sadrzi daroranjc doholka. i mnogc

povlasticc, oslobodcnja i pocasti kojc sc daruju ocu porodicc; i to jc uvek sroccno i upueno. Tome i lomc, nasem vrlo voljenom prijaielju i verovniku, flto jc pravi naziv samo u ovom sluaju. Jer oni velc. kralj nijc nifiji dunik sem onih koji mu raaju podanikc. Pecat na kraljcvskoj povclji nosi kraljcv lik utisnut u zlatu; i premda sc lakve poveljc izdaju rcdovno. i kao po pravu. ipak sc razlikuju prema brojnosti i dostojanstvu porodice. Tu povclju glasnik ila glasnu; i dok je ita. olac ili tirsan stoji, a pridravaju ga dvojica od njcguvih sinova kojc jc on izabrau. Onda sc glasnik popnc na posloljc i urui mu povclju; i svi prisutni klicu na svomc jeziku. Srccan je narod Bensalcma. Onda glasnik uzmc od drugog dclcta zlatni grozd. zajcdno sa cvcnjkom. Zrna su divno iiarana; pa ako jc u porodici broj muikaraca vci. zrna su iiarana grimizom, sa malim suncem ugradcnim odozgo; ako li Jc vise zcnskinja, zrna su iarana zelenozulim, sa mladim mc secom u vrhu. Taj zlaini grozd glasnik prcdaje tirsanu; on ga odmah predajc onome sinu kojcga je ranije izabrao da budc u kui s njim; on ga nosi pred soJim occm kao znamen asii kad god ovaj izlazi med narod; i on sc sloga naziva Sinom lozc. Kad sc ova svccanosf zavril. olac Ui tirsan se povlai; a posle izvesnog vrcmcna on izlazi ponovo da rua I scdi sam pod nebom kao ranije; i niko od njegovih polomaka ne sedi s njim. ma kakav bio njihov polozaj ili doslojanstvo. scm ako bi to bio ncko ko pripada Solomunuvu domu. Slue ga samo njcgova rocna dcca. i to muikarci. koji ga na kolemma dvore za slolom, a zcnc samo stoje oko njega. oslonjcnc o zid. U prostoru nie postolja. sa sirana, nalaze sc stolovi za zvanicc, kojc sc vcoma lepo I uljudno sluze; pn kraju ruka koji prilikom i najveih gozba nikad ne trajc due ud podrug sata otpeva sc pohvalna pcsma, ija raznovrsnosl avisi od maitc onoga koji jc sasiavlja jcr uni imaju odlino pcsniir2o; ali njcn predmcl uvck su pohvale Adamu, i Noju. i Avramu; jcr prva dvojica nasclili su svei Ijudima, a onaj poslcdnjl otac Jc pravovernih: i uvek sc zavriava blagodarenjcm za rodcnjc naicg Spasltelja. ciji je dolazak na svet blagoslov za sve roene. Kada jc ruak zavrien. tirsan sc ponovo povlal; I poito sc povukao na ncko skroviio mcslo da se sam pomoli Bogu. on ilai po trei pul. da blagoslovl svc svoje polomke, koji slojc oko njcga kao iio su stajali prvi pul. Onda ih poziva jednog po jcdnog. po imcnu kakozvo.i. mada sc rctko dogada da red pj godinama starosti bude obrnut. L:ce koje je pozvano sto jc prc toga uklonjen klcknc prcd stolicom, a otac pulae ruku na njcgovu glavu, ili na njenu glavu, i blagosilja ovim rcima: Sine Bensalema ili kcri Bcnsalcma, lo tvoj otac govori; ovck koji li je dao dah i ivot izgovara re; blagoslov vccnoga Oca, Vludara mira, i Svetoga Goluba, ncka se izlijc na tc, i ncka dani tvoga poklonjenja budu dobri i mnogobrojni. On to kae svakome od njih: a kad s tim zavrSi, pa ako ncko od njcgovih sinova ima prcvashodnc zaslugc i vrline pod uslovom da ih nema viSe od dvojice on ih dozovc ponovo, i kazc im, spustivSi ruke na njihova ramena: Sinovi, dobro je Sto slc se rodili, hvaliic Boga. i istrajie do kraja. Uz to, pre daje svakom od njih po jcdan adidar. nainjcn u obliku pSeninog klasa, koji oni potom uvek nosc na clu svog turbana, ili klobuka. Kad sc i to zavrSi, predaju sc svirci i igri, i drugim zabavama, kojc su kod njih uobiajcne, za ostatak dana. To jc polpun prikaz ovc svetkovine. Tokom Sest ili sedam dana koji minuSe. bcjah sklopio dobro poznanslvo s jcdnim Irgovccm iz toga grada, ije ime bejaSc Joavim Bio jc Jcvrejin, i obrczan; oni imaju neSlo malo jcvrcjskih porodica koje su se jos zadrzavale mcdu njiina, i kojima dozvoljavaju da ispovedaju svoju vcru. To oni mogu da inc tim pre, zalo lo su ovi daleko drukije naravi nego Sto su Jevrcji u drugim zemljama. Jcr dok ovi drugi mrze.ime Hristovo, i gajc poiajnu uknmijcuu inrnju jirema nanulu u kojem ive. ovi naproliv. pridaju mnoga visoka svojstva naScm Spasilclju, i veoma mnogo Ijubc narod Bcnsalcma. Zacclo, ovck o kojcm govorim uvek je priznavao da jc Devica rodila Hrisla, i da je On vise ncgo ovck; i govorio jc kako jc Bog nainio Njega vladarom scrafima,koji uvaju Njegov presto; i isto tako oni Njega nazivaju Mlenim Putcm, i Prcteeom Mcsijc, i mnogim drugim uzvisenim imcnima, koja, prcmda ncdovoljno oznaavaju Njegovo bozansko vclianstvo, ipak daleko su od jczika drugih Jevreja. A Sto se ticc zcmljc Bcnsalcma, taj ovek nije mogao da je se dovoljno nahvali. hudui da je elco, drzci sc prcdanja. da nas uvcri da jc njcn narod od loda Avramova,

od jcdnog drugog sina, kojcga oni nazivaju Nahoranom; i da jc Mojsije, jednom tajnom kabalom, propisao zakone Bensalcma kojih sc oni danas pridrzavaju; i kad Mesija budc doSao i sco na svoj presto u Jerusalimu, kralj Bcnsalema scSc kraj njegovih nogu. dok c drugi kraljevi stajali na velikom odstojanju. No ipak. ostavljajui po stram ovc jcvrcjskc bajke. ovck je bio mudar i uen. i vcoma ugladcn, i odlino upucn u zakone i obicajc toga naroda. Izmcu ostalog. rckoh mu iednog dana u razgovoru da me jc veoma zanimalo ono Ato mi jc ncko iz druStva priao o njihovom obiaju odrzavanja porodine svet.kovine. jcr. ini mi se. jos nikad nisam uo o nckoj svccanosti kojom Priroda u tolikoj mcri rukovodi. I zato Sto r;mnoavanjc porndica pruizlu.i iz braCne vcc, c!co sam iki sanam od njcga kakvc ;I1VCIIH i obiaj Imaju u Dodcdu braka, da li sc brakovi dobro drzc, i da li su Hudi vczani za jcdnu enu? Jcr cindc gdc ic stanovniStvo toliko u pitanju a izgleda da c takav u njih sluaj obino sc dopuSta mnoslvo icna. Na to on odgovori:.Imate razloca Slo hvalile to odlino uslanovljenje svclkovine porodice; i zaUta, iskustvo nam pokazuje da one norodicc koje dcle blagoslov te svetkovine uvck potom izvanrcdno cvctaju i naprcduju. No ujte me sada, i rcdi cu vam Slo znam. Razumcccte da pod kanom ncbcskom nema naroda koji je tako cedan kao Sto je ovaj narod bcnsalcmski. ni tako slobodan od svakog prljanja Ui gadosti. On ie dcvica svcta. Sccam se da sam itao u jcdnoj od vaSih cvropskih knjiga o nekom vaSem svetom pustinjaku koji je zazeleo da vidi duh bluda, a pojavio mu sc mali prljav i ruian Etiopljanin. Ali da je zazclco da vidi duh cdnosti Bensalema, on bi mu sc javio u obliju lepog i divnog heruvima; jer u smrtnika ncma nicg lepcg ni divnijeg nego Sto su ccdnc duSe lih Ijudi. Znajie stoga da u njih ncma javnih kua. nema kua razvrata. ncma kurlizana, ncma nicga tc vrste; ItaviSe. oni se sa zgrazanjem ude zaSto vi u Evropi dopuStatc lakvc stvari. Kau da slc vi brak liSili svrhc; umcsto braka dopuila se mogunoM zadovoljcnja nczakonite ulne udnje. dok izglcda da prirodna culna udnja ini podsiicaj za sklapanjc braka; ati kad je muskarcima na dohvatu mogunosl koja viSc godi njihovo pokvarcnoj pozudi. brak je bczmalo iskljuccn. I zalo se kod vas via bczbroj ljudi koji sc nc zene. ve bracnom jarmu pretpostavljaju rauzdan i ncCist bcarski zivot; i mnofti koji sc ozcnc. ine lo pozno. kud su proicce i snaga njihovih gudina minuli; a kad c vc oene, Sta jc brak za njih drugpdoli samo paar. u kojcm sc trac veze, ili miraz. ili ugled. sa ncsto udnjc koja jc bczmalo ravnoduSna prema ishudu. a nc vcrna brana zajcdnica. kuja jc prvom bila ustanovljcna izmedu muSkarca i enc. Nije ni moguno da oni koji su tako ncdostojno procerdali toliko svoje snage mnogo mare za dccu, kao Sto 10 ine edni Ijudi. Tako isto. ni za vrcmc braka sluaj sc mnogo ne popravlja. kao Sto bi trebalo kad bi sc te Uvari trpcle samo iz nuide. Nc. one oslaju kao sama poruga braku; pohadanje onih kua razvrata. ili posctc kurti I zanama. nckanjivo jc za ozcnjcnc ljudc kao i za bcare. I porona navika mcnjanja. i uzivanjc u bludnikim zagrljajima, gdc se grch prctvara u umetnost. ine brak dosadnim i nckom vrslum namcta ili kuluka. Cujc se da vi branilc lc stvarl kau srcdslvu da se Izbcgnu vea zla, kao prcliubc, uduzimanjc ncvinusti devicama. neprirodna pouda. i lomc slino; no Ijudi vele da jc lo naopaka mudrosl. i nazivaju lo Loiovom ponudom. koji jc, da bi svojc goscc spasao od napastvovanja, ponudio napasnicima svoje kerl. SlaviSc. kau daljc da se lime malo dobiva. Jcr isti poroci i prontevi joi uvek ostaju u izobilju. budui da jc nczakonita pozuda kao pc. pa ako catisncte plamcn potpuno. ona cc sc ugasiti, ali ako joj date makar malo oduka. ona ce se rasplamsati. A Sto se tic Ijubavi izmedu muSkaraca. o lome ovdc ncma ni iraga; pa ipak u svctu nema takvih vernih i ncpovredIJivih prijatcljstava kao ovdc: i. da govorim uoptcno. kao Sto sam vc rckao. nisam mgdc procitao da takva oednost. kakva jc u ovih IJudi, posioji u ijcdnom drugom narodu. A njihova jc uobiajcna rcc, da ko god nije cdan. laj nc moc poStovati scbc. I oni kau da je ajnopoStovanjc, pored rcllgijc. najglavnija ustcga protiv svih poiuka. A kad to rce. dubri Jevrejln zatrta malo. Na to Ja. mnogo skloniji da sluSam njcga kako govuri daljc nego da govorim sam, no ipak pumiSIJajui da pristojnosl nalae da budem nem za vreme njegove stankc. rekoh samo ovo..Da ja njemu mogu da kazcm ono ftto Jc sarcptska udovica kazala lliji. da je on doao da nam

naSc grchc dozovc u sccanjc, i da priznajcm da Jc pravcdnost Bensalema veca nego Sto Jc pravcdnost Evropc. Na lc reci on pognu glavu. i nastavi ovako: -Oni imaju Uto tako mnoge mudre i odlicnc zakonc koji se ticu braka. Mnogozcnstvo nijc dozvoljcno. PTOpisano jc da osobe ne stupaju u branu vezu prc nego Slo proe mescc dana od njihove prvc zaruke, Brak bcz privolc rodiiclja nc smalraju niStavnim. ali kazna stize naslcdnike; jcr dcca iz takvih brakova ne mogu da naslcde viSe od jcdnc trcinc zaostavStine svojih roditelja. Citao sam u knjizi jcdnog od vaSih ljudi o nckoj izmiSIJenoJ dravi u kojoj sc dopuSla da supruznici. pre venanja. vide Jedno drugo gole. Ovi Ijudi to nc volc. Jcr smatraju da bi odbijanjc bila poruga poslc tako bliskog upoznavanja: no zato Slo tela muSkaraca i ena niogu imati mnoge skrivcnc ncdostatkc. oni imaju Jcdan mnogo uljudniji nain; u blizini svakoga grada nalaze se ova jczcra. koja oni naivuju jczcra Adama i Evc. i lu je dopuSteno da jcdan od muSkarevih prijatelja, i jedna od zcnskih prijatcljica. vidc ove kako sc. odvojeno, I ok bcsmo tako u razgovoru, doc jcdan covek. vcrovatno gtasnik, u bogatom ogrtau, koji porazgovara sa Jevrcjinom; onda se ovaj okrcte k meni. i recVi etc me izviniti. jer gajceno nii jc da hitno pocm. Slcdeeg jutra on opet doe k mcni. radostan na izgled i rcc..Upravnik grada primio je vcst da ce jedan od otaca Solomunova doma biti ovde u danaSnji dan sledcce sedmice; ni iednoga od njih nismo videli tokom ovih dvanaest godina. Njegov ce dolazak hiti svcan; ali povod dolaska jc tajan. Postarau sc da vi i va.i drugovi dobijctc dobro mcsto sa kojeg ctc. stojei. moi da vidite njegov ulazak u grad. Zahvalih mu, i rckoh da mc ta vest veoma raduje. Kad dode odrcdeni dan. on ue svcano u grad. To je bio ovek sredujeg rasta i godina. prijatnog izIeda, i sa izrazom kao da saaljeva Ijude. Bio je u odezdi od skupocenc crne tkaninc. sa irokim rukavima i kratkom kabanicom: ruho ispod toga bilo jc od odlinog belog lanenog platna svc do stopala. sa opasacm i kolirom od isfog; njegove rukavicc bilc su ncobinc. ukraSene dragim kamenjem, a obua mu je bila od kadife boje brcskve; vrat mu je bio ogoljcn do ramena; klobuk je bio kao kaciga ili Spanska montera, a smcda kosa padala mu je u uvojcima; njegova brada bila je okruglo podrezana. i bila je istc boje kao i kosa. samo svetlija. Bio je u raskosnim kocijama, bcz tockova, noScn kao u nosiljci. sa po dva konja na svakom kraju u bogato izvczcno opremi od plave kadifc i sa po dva pratioca sa svake strane u slinoj odci. Karucc su bile od samc kedrovinc. sa pozlatom. i ukraScne biljurom. sem Sto su na prcdnjoj strani imale safirna polja oiviena zlatom. a na zadnjem kraju sline smaragde peruanskc bojc. fsto tako, jedno zlatno sunce blistalo je na vrhu. u srcdini; a na vrhu naprcd nalazio se mali heruvim od zlata sa raSircnim krilima. Karucc su bilc pokrivene plavim zlatotkivom. Prcd njim je stupalo pcdcsct pratilaca, svc mladih ljudi. u prostranim belim satinskim dolamama koje su im padale do Iislova, i u arapama od bclc svile, i obui od plavc kadifc, i sa klubucima od plavc kadifc, sa divnim raznobojnim elcuRama. Odmah isprcd karuca iSla su dva gologlava ovcka, u lanenoj odei do stopala. opasani. i u obui od plavc kadife; jedan od njih nosio je vladiansku palicu. drugipas.irsku. kao Sio jc ovarska krlja, a nijcdna nijc bila od kovine, no ona vladianska bila je od balsamovine, a paslirska od kcdrovinc. Konjanika nije bilo nijednog, ni ispred ni iza kfcraea, valjda zato da bi se izbcgli metc i nezgode. Iza kartica iSli su svi asnici i poglavari gradskih druStava. On je scdco sam na jastucima od neke vrste odlinog plavog pliSa, a ispod ntegovih nogu bili su neobini ilimi od raznobojne svile. kao ncrsijski. ali mnogo finiji. Prolazccj mimo narod, drzao jc podignulu golu Saku, kao da blagosilja, ali u tiSini. Na ulici w vladao divan rcd; nikad joS ljudi nisu stajala u boljcm borbcnom porctku ncgo sto je taj narod stojao. Isio lako, svct sc nc besc sjatio po prozorima, ve sv; slajahu porcd njih kao da su tu postavljcni. Kad povorka proe, Jevrcjin mi rec. Neu moi da vam budem na sluzbi, kao Sio bih elco, jer grad mi jc poverio iedan zadalak u vezi sa docekom ove visoke Hnosti. Posle tri dana, dodc mi opcl Jevrejin i rcceVi ste sreni Ijudi! jcr otac Solomunova doma, obavcStcn o vaScm boravku ovde, zapovedio mi je da vam kaem da c primiti cclu vaSu druzmu, i da c lino porazgovarati sa jcdnim od vas kojega vi budetc

izabrali; i odredio c da lo budc prckosutra. A zato Slo jc naumio da vam da svoj blagoslov, odredio je da to bude popodnc. Dodosmo u odreeni dan i cas. a moji drugovi bcbu izabrali mcnc da mu licno pristupim. Primio nas je u jednoj lepoj dvorani. sa bogaiom lapiscrijom. i zasirvcnoj ilimima. bcz ikakvih siepcnika. Scdco je na oniskom prestolu. raskoSno ureSenom, sa bogatim nebom nad glavom od plavog izvczcnog satina. Bio jc sam, sem ilo je imao dva dvorska paa. s lcvc i s dcsnc ruke, a jcdan od njih bio jc u divnom bclum ruhu. Njegova odeca bila jc kao i ona u kojoj smo ga vidcli u karucama; ali umcsto ogrtaa, imao je na scbi odcdu sa dolamom od istc linc crne tkaninc. Kad udosmo. kao Sto nas bchu nauili. mi sc odmah nisko poklonismo; a kad sc pribliismo njcgovom stocu. on usta. podigavii ruku bcz rukavicc u znak blagoslova; i svaki se od nas sac i poljubi skul njegovc odezdc. Poslc loga, drugi se udaijise a ja oslah. On tada dade znak pacvima da sc udaljc iz dvoranc. a meni rece da scdncm kraj njega. pa ovako prozbori na panskom jcziku: .Neka le Bog blagoslovi, sinc moj; dau ti najvei adiar koji imam; jcr saopitiu ll, zarad Ijubavi prcma Bogu i ljudima. izvcie o istinitom stanju Solomunova doma. S:nc. da bih lc upoznao sa istinilim stanjcm Solomunova doma. drau sc ovoga rcda: prvo. izloicu ti svrhu naic ustanovc; drugo. oprcmu I oruda kojc imamo za naic radove; trece, razne slulbc i zadatkc koji se povcravaju naiim lanovima; i clvrto. propisc i obiajc kojih sc drimo. Svrha naie ustanove je saznavanjc uzroka i tajni krctanja stvari, pruiircnjc mcda Ijudskog gospodarenja. radi postizanja svcga ilo je mogucno. .Ovo su oprema i oruda. Imamo prostranc i dubokc peiiic t.n h dubina: one najdubljc su ftNl :.t:na Inala pod zemljom. a ncke su iskopane i nacinjcnc ispod visokih bregova i planina; tako aa. racunatc li zajedno dubinu brcga i dubinu pecinc, onc su nckc od njih viic od tri miljc dubokc: jcr mi nalazimo da dubina brcga i dubtna pccinc sa ravne poTiinc Jc ista stvar. obc su pcdjcdnako udaljenc od sunca i nebcskih zraka i od slobodnog vazduha. Tc pectne nazivamodonjim predclima. i upotrebljavamo ih za sva zgruiavanja, stvrdnjavanja, zzmravanja i odravanja icla. UpotrebIjavamo ih na isli n.uin kao veitacke umeslo prirodnih rudnika, za proizvodcnje novih veiiakih kovina, pomou spojeva slrovina koje upotrebljavamo I drzimo ondc u toku mnogih godina. Upotrebljavamo ih islo tako katkada ito moc izglcdati udno za lecnjc nckih bolesti. i za producnjc iivota nckih usamljentka koji pristanu da ive tu. dobro oprcmljcni svim potrcbnim stvarima. i zaisla. .ivc vcoma dugo; on njih saznajcmo ninoge stvari. .Imamo ukopavanja u razne vrste zcmllc u koja siavljamo rana veziva. kao ito Kinczi stavljaju svoj porcclan; ali mi njih imamo u veoj raznovrsnostl. i neka od njih su finia. Imamo isto tako mnoga i raznovrsna gnojiva pomocu kojih zcmlja postajc plodna. .Imamo visokc kule najvisoije doseu oko pola miljc u visnu a ncke od njih postavljcnc su na visoke planinc; tako da se one najvisoijc. zajcdno sa visinom planlnc. uzdihi do visine od najmanjc tri milje. Ta mesta nazivamo ornjim prcdelima. smatrajuJi vazduh izmedu lih visokih mcsta i onih niskih kaosrcdnji predeo. Te kulc. prema njihovim razlinim visinama i polozajima. upotrebljavamo za sunanjc. zamrzaanjc, odravanje i za osmatranjc prolaznih ncbcskih pojava, kao ito su vclrovi, kiia. sunce, grad i nckl plameni meleori. U njima. na nckim mcstima, nalazc sc boraviita usamljenika. kojc kalkad pohodimo. i upucujcmo ih ita valja da osmairaju. .Imamo velika Jczcra, kako slanc tako i slatkc vodc. koja upoirebljavamo za ribe i za pcrad. Upotrcbliava mo ih isio tako za pohranu nekih prirodnih tela; jer nalazimo da ima razlikc mcu slvarima, prema tomc da li su puhranjcnc u zcmlji, ili u vaduhu pod zemljom. i onih koje su pohranjcnc pod vodom. Imamo isto tako jczcra koja izbacuju slatku vodu iz slane, i druga koja vclaki prcivaraju slatku vodu u slanu. Imamo islo lako nckc stene usrcd mora. i nckc zalivc na obali za radove koji traze vazduh i isparcnja mora. lmamo isto lako snazne rckc i vodopadc. koji nam slue za mnoga krclanja; islo tako spravc za pojaCavanjc i viScstruCavanjc vctrova da takode stavc u rad razna krctanja.

.Imamo isto tako izvcstan broj cStaCkih bunara i kladcnaca, nainjcnih po ugledu na prirodnc izvorc i kupkc. kao oni koji tuknu na vitriol, sumpor, gvozde, med. olovo, salilru. i drugc mincralc. A opct, imamo male bunarc za naiapanje mnogih stvari, gdc voda prima svojslvo brc i boljc ncgo u sudovima I lcgcnima. Mcu ovima imamo jednu vodu koju nazivamorajskom vodom, budui da c, zahvaljujuci nuSem pnpremanju. izvrsna za zdravljc dug ivoi. Imamo isto tako velikc i prostrane kuce u kojima vcSlaCki sivaramu i prikazujemo vesuke padaviuc. kao ito su sncg. grad. kiSa. neka vcitaCka dadcnja lela, ali nc od vodc, grmljavine, scvanja munjaTTstb tako slvaranjc tela u vazduhu, kao aba, mulca, i raznih diugih. Imamo isto tako izvesnc odajc koje nazivamoodajama zdravlja, u kojima podcavamo vazduh. prcma tome kaku smairamo da jc dobro i pogodno po lccnjc od raznih bolcsti i po ouvanjc zdravlja. Imamo isio tako lepa i prosirauakupatila. raznih sastojaka, za lccnjc od bolcii i u oporaUjanJe Ijudskog tela od kopncnja; i druga za odrzavanjc u snazi ila, ivotnih organa srca, mozga, pluca. jctrej i samoga soka i supstancc tcla. Jmamo isto tako prostrane i razne vonjake i vr tovc. u kojima nc glcdamo tolko na lepotu koliko na raznovrsnost zemljisia i lla. podcsnog za razno drvec i biljc; scm vinograda, na vclikim prosiranstvima gajimo voCkc i bunaMo bilje od kojih pravimo razna pica. Na njima vrSimo kalamljenia i cepljcnja. i divljakc prctvaramo u pitomc voCke, io proizvodi mnogc rezultatc. I u tim islim voCnJacima i vrtovima, vctinom, posticmo da voCke donosc plodovc i da cvcc cvcta ranljc ili poznijc ncgo u njihovo uobiajeno godtinje doba, i da rastu i raaju brzc nego 5to jc njihov prirodan tok; vcStinom, islo tako, postizcmo da oni izrastaju mnogo krupniji nego ito Jc njihova prirodna vclicina. i da njihov plod postajc krupniji i sladi, i drukijcg ukusa, mirisa, bojc i oblika ncgo slo je njegova priroda; i mnogc od njih tako odnegujemo da njihova upolreba poslajc lekovita. .Imamo isto tako naina da razne biljkc proizvodimo pomou mcavinc AIIJJC a bcz bcmena; i islo tako da stvoramo raznc nove biljke kojc sc razlikuju od onc obinc. i da jedno stablo ili biljku pretvorimo u neSlo drugo. Imamo isto tako vrtovc i zabrane za sve vrste zverinja i ptica; mi njih uziiaiumo nc suino radi ilaganja, ili zato ito su rctkc, vec i radi seclranla i onltft daBlsmo timc bacm svctiost na ono Sto sc mozc uiuiii na Ijudskomc telu; lime posiicmo mnogc ncobiCnc rczullaie: kao, producnje njihova ivota iako su razni organi. kojc vi smairate ivotnim, uniSicni i izvadcni; i vraanjc u ivot nckih koji su na izglcd mrivi, i tome slino. Na njima islo tako oprobavamo otrovc i druge lekove. u hirurgiji kao i u medicini. Na isli nain. pomou vcslinc. poslicmo da oni poslaju krupniji ili visoiji ncgo Slo Je njihova vrsla, i obrnulo, pravimo ih patuljasiim i zadrzavamo njihovo raslcnje; poslizemo da se oni viic plodc i raaju ncgo njihova vrsta. i obrnuto. inimo ih jalovim i ncplodnim. Isto lako. mcnjamo im boju. oblik, navike. mnogc osobcnosii. Nalazimo noina da oslvamjcmo mciavine i parenja izmeu raznih vrsta, kojc daju mnogc nove vrstc, i lo ne jalove. kao ito je opitc miSlJenjc. Iz irulci tlvaramo nekc TsIe zmija, crva, muSica. i riba; ncki od njih posiaju stvarno savricni stvorovi, kuo zveri i pticc, i imaju polovc. i mnozc sc. I mi se u tome ne prcdajcmo sluaju. ve znamo unapred iz kojc materije i mciavine koja e vrsta slvora proizii. Imamo isto tako poscbna jezera u kojima vriimo opite na ribama, kao Sto ve rekosmo za zvcri i piicc. .Imamo isto tako mcsta u kojima gajimo i razmnozavamo onc vrstc crva i insckata koji su naro.to korisni, kao Sio su kod vas sviloprelje i pcclc. Neu da vas dugo zadiovom prinnjcm o noiim pivaruma, pekarama, kujnomo, u kojima gotovimo razna pita. pcciva i cla, izvrsna I naroitih dcjstava. Imamo vino od groa. i pica od drugih sokova. voa. ziu. I korcna; i pomcSanih sa mcdom, Sccrom. manom i voem suvim i kuvanim; i sa smolom. ili sokom iz stabala, i iranom pulpum. I ta pio su razlinc starosti, neka idu I do etrdcset godina starosli ili trajanja. Isto lako, imamo pia uzvarcna sa raznim biljcm 1 korcnjcm i ziCinima. Staviie. I sa raznim vrstama mcta i beloga yjitf; kaj ncka od tih pia takva su da su, u stvari, i jelo V p;c.

tako da ncki Ijudi, naroito u starotll. ele da ive o njima. sa malo ili nimalo Jestiva ili hlcba. A povrh svcga irudimo sc da pia koja pijemo budu veoma lsta. da lagano prodru u tclo. a ipak da nisu Ijuta. esloka, niti da nagrizaju; Jcr neka od nj h stavljena na nadlanicu rukc, posle malo vremena proci c do dlana a ipak imaju blag ukus u ustima. Imamo isto tako vode kojc usavriavrmo na takav nain da postaju hranljvc, tako da su zaista odlino pic; i mnogi ne piju drugc. lllebove imamo od raznih ila, korenova, I jezgra; Staviie i nckc od mcsa i riba suicnih sa raznim vrslama kvasaca i zaina; tako da ncki izvanrcdno izaziaju apctit; ncki su tako hranljivi da ima Ijudi koji samo o njtma zivc, bcz ikakvog drugog jcla, i ivc vrlo dugo. Tako I ito sc mesa lie, imamo gn koje je lako izlupano i mc ko i ukrcno, a ipak ni malu trulo, da ga i slaba loplota zcluca prelvara u dobar hil. kao ilo bi I jaka pretvorila mcso drukijc priugolovTjcno. Isto tako. imamo ncka mcsa kao i hlcbove i pia koji, kad sc uzmu, omoguavaju Ijudima da dugo potom poste; i ncka druga od kojih samo Ijudsko mcso postaje primcino vrie i tilavijc. a snaga Ijudi daleko vcCa nego ito bi inac bila. Imamo dispanscre. ili lckarnc, pa ako je u nas raznovrsnost bilja i ivih slvorova loliko veca ncgo ito je u vas u Evropi jcr mi znamo ita vi imatc. lako mozctc zamisliti da i lekuviiu bilje, drogc, i mcdicinski sasiujci moraju Islo lako biii mnogo raznovrsniji. Imamo ih razlinih starosti, i dugog vrcnja. A ito sc tic njihovog gotovljcnja. imamo nc samo svc naine izvrsnug dcstilisanja i izdvajanja. a narocito pomou blagih loplota i ceenja kroz razne filtcrc, da, i supstancc, ve islo luko stvurumo jcdinjenja u kojimo su saslojci tako pripojcni da bczmalo izglcduju kao piirodna prosla lcla. Imamo isio tako razne mchanikc vciiine, koje vi ncmalc, i slvari koje pomocu njtti proizvodimo. kao hartlju, platno, svilu. tkanine, ljupKe radovc od pcrja izvanrednog sjaju, odlinc bojc, i mnogc drugc; i rodionicc takoc kako za onc stvari koje nisu uile u opilu upoUcbu kod nas, tako i za one kojc Jcsu. Jcr valja da znatc da od naprcd pomcnutih stvari mnoge su uilc u upotrcbu iirom kraljevstva; ali ako one poliu od naiih pronalazuku, mi imamo njihove uzorkc l naela na kojima su zasnovane. Imamo isio tako vcoma raznovrsnc pcci. koje drc vcoma razlicnc loplote: cslokc i brze, jake i stalnc. mckc i blage; naduvanc, tihe, suhc, vlazne i sline. Aii povrh svega imamo toplotc po uzoru na toplotc sunca i nebeskih tela, koje prcvazilaze razna odsiupanja na putanjama ncbeskih tela, i to tako rei pri unaprcdnim i unazadnim kretanjima, pomou kojih dobivamo divne rezultate. Osim toga, imamo toplotu balcge, i eludaca i buraga ivih stvorova, i njihovc krvi i tela, i sena i bilja, ostavljenih na vlazi, ncgaScnog krea, i tome slino. Isto tako i sprave kojc proizvodc toplotu samo kretanjem. Pa daljc, mesta za lako osunavanje, a zatim mesla pod zcmljom, koja prirodno ili vetaki daju toplotu. Tc raznc loplote upolrcbljavamo prema tome kako to zahteva priroda radnje koju smeramo. Imamo isto lako kue vidau kojima vrimo oglcdc sa svim vrstama svctToTi 1 zraenja, i svima bojama, a od stvari ncobojenih i providnih, moemo vam prikazati sve razne bojc, ne u dugama, kao kod adiara i prizama, ve same po sebi, proste. Prikazujcmo, isto lako sva pojaanja svetlosti, koju prenosimo na veliku udaljcnost, i dobivamo takvu ostrinu da razaznajemo silne take i crte; isto tako sve obojene svctlosti, sve varkc i obmane vida, u oblijima, veliinama, krctanjima, bojama; sva demonstriranja senki; nalazimo, isto lako. razna srcdstva vama jo nepoznata pomou kojih dobivamo sveilost izvorno iz raznih tcla. Imamo srcdstava pomocu kojih sagledamo dalekc prcdmete, kao na ncbesima, i na udaljenim mestima; i prtkazujemo bliske stvari kao da su udaljenc, a one udaljenc kao da su bliskc, slvarajui prividne daljine. Imamo isto tako pomagala za vid koja dalcko nadmauju obine naocari i lupe. Imamo isto tako stakla i sprave pomou kojih moemo savrcno i razgovetno da vidimo silna i majuna tela kao sto su oblici i boje siunih mufiica i crva, trunkc i mrlje u adidara, kojc se inae ne mogu videti; zapaamo sastojke u mokrai i krvi, inae nevidljivc.

Stvaramo vetake duge. svetla kola i krugove oko svetlosti, kao sto su prstenovi oko sunca i meseca. Prikazujemo isto tako sve vrste prelamanja. odbijanja, i pojaanja vidljivih zraka predmeta. Imamo isto tako drago kamenje svih vrsta, od kojih je mnogo izvanrcdne lcpote, i vama nepoznato; kristale isto tako. i stakla raznih vrsta, a meu njima neka od uslaklenjenih kovina, i od druge grade, oscm od onih od kojih vi pravile staklo. Isio lako, izvcstan broj okamcnotina i ncsavrenih minerala koje vi nemate; i magnetnih clezara udesnog svojstva, i drugo retko kamcnje prirodno i vetako. ,Imamo isto tako kue zvuka, u kojima izvodimo i prikazujcmo sve vrste zvukova i njihovo nastajanje. Imamo harmonije, kojc vi nemate, od ctvrtinskih tonova, i jo manje deliec tonova; razne instrumente isio tako vama ncpoznatc, od kojih su neki umilniji nego ijedan koji vi imate; sa brujanjem i jckom koji su pnjalni i umilni. Reprodukujcmo sitne zvuke kao krupne i dubokc, isto tako krupnc zvuke kao stanjene i otre. Proizvodimo razna podrhtavanja i trepercnja zvukova. koji su prvobitno ccloviti; rcprodukujcmo i podraavamo svc arlikulisanc zvukove i giasovc, i glasove ivotinja i poj ptica. Imamo izvcsna pomagala, koja, stavIjcna na uvo, omoguavaju sluSanjc na vclikoj udaljenosti. Imamo isto tako razne udesnc i vctakc odjcke koji ponavljaju glas mnogokrato, kao da ga razbacuju; i ncka koji vraaju glas snanije ncgo to je doao. neka piskavije, a neka dublje; tavie neka ine da glas postaje u slovu ili artikulaciji drugaiji nego to su ga ona primila. Imamo islo lako naina da zvukove prenosimo pomou cevi i razvodnica u raznc pravce i udaljenosti. Imamo isio lako kue mirisa, sa kojima udruujemo i isprobavanje ukusa: mi pojaavamo mirise, Sto

240 16 BeVn: Eii 241 moe izgledati udno; patvorimo mirise, tako rei, da svi mirisi pahnu i iz drugih meavina sem onih koji ih daju. Isto tako, pravimo raznc patvorine ukusa, koje mogu da prevare svaiji ukus. U toj kui nalazi se i kua poslastica, u kojoj gotovimo razne poslastice, suhe i vlane, i razna prijatna vina, mleka, napitke, i saiate, mnogo raznovrsnije nego to ih vi imate. Imamo isto tako spravarnice, u kojima se gradc spravc i orua za sve vrste krctanja. Tu se trudimo i vcbamo da postiemo bra kretanja nego to vi to moetc, bilo iz vaih musketa, ili iz ma kojc sprave koju imalc; i da ih gradimo ipojaavamo lakc, i sa malom silom, pomou tokova i drugih naprava; i da ih nainimo jaim i silovitijim nego to su vaa, nadmaujui vaSe najvee topove i vasiliske. Stvaramo isto tako topove i ralna orua, i sprave svih vrsta; isto tako nove mcavine puanoga praha, grke vatrc koja gori na vodi, neugasiva, i svu raznovrsnost vatromcla, kako za zabavu tako i za korisnu upotrebu. Podraavamo isto lako lelove ptica; Ietimo u vazduhu do izvesnih stepena; imamo brodove i unove kojt plovc pod vodom, i one koji premouju mora; isto tako plivake opasae i drae. Imamo neobine satove, i druga slina povratna kretanja, i neprcstana kretanja. Podraavamo isto tako kretanja ivih stvorova u oblijima ljudi, zvcrt, ptica, riba i zmija; imamo isto tako velik broj drugih raznih kretanja, neobinih sa svojih osobcnosti, tananosti, i slocnosti. Imamo isto iakn kujjflJM 1 emtUS u kojoj se nalaze svi instrumenti, kako za geometriju tako i za astronomiju, izvrsno nainjeni. Imamo isto tako kue ulnih obmana, u kojima prikazujemo sve vrste opsenarskih podviga, lanih privienja, prevara, i varki i njihovih zabluda. I zacelo verovaete lako da mi koji imamo toliko stvari istinski prirodnih, kojc izazivaju divljenje, mogli bismo u jednom svetu pojedinanosti da obmanjujemo uia, ako bismo hteli da preruavamo te

stvari i da se potrudimo da ih nainimo jo udesnijim. Ali mi zaista mrzimo sve prevare i lai, i to u tolikoj meri da smo strogo zabranili, pod pretnjom sramoenja i globljcnja, svim naim ljudima da prikazuju ma koje prirodno delo ili stvar ukracno ili naduvano. ve samo isto kakvo jeste, bez ikakvc izvetaene neobinosti. To su, sinc moj, bogatstva Solomunova doma. to se tie raznih posala i slubi naih lanova, imamo dvanacstoricu koji plove u tude zcmljc pod imenima drugih naroda jer nae ime krijemo, koji nam donose knjige i izvode, i obrasce ogleda sa svih drugih strana. Mi te nazivamo Trgovcima S.veJlosli Imamo trojicu koji sabiraju oglede koji su u svima knjigama. Ove nazivamo Grabljivcima. ,Imamo trojicu koji sabiraju oglede svih mehaniekih vctina, a isto tako i slobodnih nauka, kao i postupke koji nisu uncseni u vetine. Ovc nazivamo Tajanstvenicima. Imamo trojcu koji proveravaju nove oglede, onc koje sami nau za shodnc. Ove nazivamo Kriocima ili Rudarima. Imamo trojicu koji iz oglcda prve etvorice izvode nazive i preglede, da bi dali bolju svetlost opaanjima i aksiomama koji se iz njih izvode. Ove nazivamo Sastavljaima. Imamo trojicu koji se posveuju razmatranju ogleda svojih drugova, i trae puta i naina kako da izvuku iz njih stvari korisne po ljudski ivot i saznanje, kao i po jasno sagledanje uzroka, naina prirodnog predskazivanja, i Iakog i jasnog otkrivanja svojstava i dclova tela. Ove nazivamo Darodavcima ili Dobroiniteljima. .Zatim, poslc raznih sasianaka i veonja u prisuslvu svih naSah lanova, da bismo razmoirili prcJaSnje radove i zbirke. imamo trojicu koji se siaraju da iz ovih dadu upuisiva za nove oglcdc dalekosenije svctlosti. prodornije u prirodu nego Sto su prcaSnji. Ovc nazivamo Svciiljkama. .Imamo trojicu drugih koji obavljaju oglcdc prcma uputstvima. i izvcSlavaju o njima. Ove nazivamo Kalemioeima. Napo.sletku, imamo trojicu koji pomou ogleda uzdiu prcaSnja olkria do Sirih zopoonjo. aksioma i aforizama. Ovc nazivamo Tumaima Prirode. .Imamo islo tako, kao to mozctc zamisliti. novake i uenikc, da nasleivanje pree zaposlenih ljudi nc bi podbacilo; scm toga velik broj slubcnika i pomonika, muSkaraca i cna. Isio tako, radimo i ovo: dogovaramo se o tomc koji pronalasci i iskustva mogu da budu objavljcni a koji ne; i svi se zakiinjemo da ccmo uvati lajnu onih kojc smatramo da ih valja skrivati u tajnosti, prcmda nckc od tih katkada oikrivamo drzavi, a nekc nc. Sto sc naSih svetkovina i obreda tic. imamo dvc vcoma duge i lepc dvoranc. U jednu od ovih stavljamo obrascc i primerc svih vrsta rcih i odlinih pronalazaka; u drugu poslovljamo kipovc svih glovnih pronalazoo. Tu iniamo kip Kolomba. koji jc otkrio Zapadnu Indiju; pronalazaa brodova isto lako; kolucro koji je pronolaza lopo i puSanoga praha; pronalozaa muzikc; pronalazaa pisma; pronalazafo Stampc; pronolazaa astronomskih osmatranja; pronalazaa tvorcvina od kovina; pronalazaa stakla; pronalazaa svilc sviloprcljc; pronalazaa vina; pronalazaa ita i hlcba; pronalazaca Sccra. i sve njih prema pouzdanijcm prcdanju ncgo Sto je vaSc. Polom imamo razne naSc sopstvcnc pronalazac odlinih dela. koja bi bilo prcdugo opisivati, poilo ih nisle videli, a scm loga opis bisto lako mogli pogrcSno da razumete. Jcr povodom svakog vrednog pronalaska, mi pronalazau podiemo kip, i dajemo mu obilatu i Casnu nagradu. Ncki od lih kipova su od bronzc; nckl od mermera! libijskog kamcna; ncki od kedrovinc i drugog osobitog drveta, pozlacnog i ukraScnog; neki od zclcza; neki od srebra; ncki od zlata. lmamo izvcsne hvalopoje i slucnja kojima svakodncvno slavimo i hvalimo Boga zbog Njcgovih udesnih dela; i molitvc kojima prizivomo Njegovu pomo i blogoslov do prosvetli naSa zalagonja i do ih usmcri ka dobrim i svetim namenamo. Noposletku, pohodimo redom sve glovne gradovc kraljevstva gdc, kad tome doc vrcme, objavljujemo svc korisnc pronolaskc kako nacmo za shodno. I isto tako objavljujemo prirodna prcdskazanja, bolesli. morija. rojcva Stctnih stvorova. ncslaSica. bura. irusova, vclikih poplava, komeia, godiSnjc toploie i hlacTrioe, i razne drugc stvari; dajcmo savete o tome Sla valja da ljudi radc da bi to spreili i nali tome leka.

I kad to rcc, on ustade; a ja, kao Slo bch poucn, klekoh, i on polo2i svoju dcsnu ruku na moju glavu. pa rece, Neka tc Bog blagoslovi, sine moj. i ncka je blagoslovcna povcst koju ti rekoh; dopuStam li da jc objaviS zarad dobra drugih naroda. jer mi ovdc u bojim smo nedrima, zemlja nepoznata. I tako me on ostavi, dodeHvSi vrcdnost od oku dvc tisuc dukala koo dar meni i mojim drugovima; jcr oni Stedro delc poklonc u svakoj prilici. iOstalo nije zavrSeno. APOFTEGME Izbor r Njcgovo vclianstvo, govorei o knjizi kardinala Evrca, koji je ozbiljno izlaganje bogoslovlja bio pokropio mnogim duhovnim ukrasima poczijc i klasikc, veli:,0vi cvetovi lie na plavo, i uto, i crvcno cvecc u itu, koje je prijatno videti, ali ono kodi itu. Dva ucnjaka i jcdan scljak putujui drumom, zakonaise i uzec da zajcdno vceraju u jednoj gostionici; ucnjaci behu smislili da se nasalc sa seljakom, pa poruci.se za vceru dva goluba i jcdnog dcbelog kopuna; kad peenje bi gotovo i izneseno na slo, i oni poscdasc, jedan ucnjak uze jednog goluba, drugi drugog, mislci da c scljak sedeti s mirom dok oni ne budu goiovi da iseku kopuna; kad seljak to vide, on uze kopuna i stavi ga u svoju zdelu, pa ree, Izvrsno smiljeno, svakome po ptica. Jcdan svcstcnik. rainjcn zbog nesaobraavanja, rece nekim svojim prijatcljima. Budc li rainjen, sto Ijudi platie to svojim ivotom. Budui da jc ovck bio buntovnc naravi, Ijudi pomisliSc da c dii ustanak, i poalise se na nj; kad ga pozvac i uzec na ispit zbog tih rci, on rcc da jc njegova misao bila, izgubi li svoju prcbcndu, bavie se medicinom, i tako, tokom vremena, ubie stotinu Ijudi. Kad je Rablc, veliki francuski aljivac. iezao na samrtnom odru. i ve mu bili dali poslcdnje pomazanje, jedan stari prijatelj dode mu potom, i upita ga kako mu je. Rablc odgovori, Upravo polazim na put, vc su mi namazali izme. Jcdan poznati lupe bcSc izveden prcd sud, pa znajui da je njcgov sluaj bcznadcan, umesto da se brani, on uzc da zbija salu, i rce ovo, Nalacm vam u ime kraija da uhvalite i odvcdete onoga ovcka mislci na sudiju u crvcnom plaStu. jcr on prcdstavlja opasnost po moj ivot. 2ivco jc u Rimu jcdan ovck koji jc veoma liio na Avgusta Cczara; uvSi o tomc, Cczar posla po njega, i upita ga,Jc i tvoja majka ikad bila u Rimu? Ovaj odgovori: Nijc, gospudaru. ali moj otacjcsleJ Kalistcn. filozof, koji je boravio na Aleksandrovom dvoru, a mrzco jc cara, upitan kako bi ovek mogao da postanc najslavniji na svctu, odgovori: Ako bi uklonio onoga koji lo jcsle. 4 Agesilaj. kad mu jc ncko rckao da ima jedan ovek koji odlino podrazava slavuja. i bi li hteo da ga ujc, ree: KojeSta. ja sam sluSao samoga slavuja. Jednom rimskom kardinalu doe neki ovek i ree mu da je njcgovom gospodstvu doveo divnog belog ata, ali da jc ovaj putcm slomio nogu. Kardinal mu ree, Rci u li Sla da radiS; idi tome i lome kardinalu, i tomc i tome, i tako imcnovao Scst kardinalai reci im to isto; i dok bi tvojim konjcm. da je itav, mogao da ugodiS samo jednom, ovim bangavim moi ces da ugodiS estorici. Evripid je govorio o osobama koje su lepc a ipak u godinamaU najlepSim tclima nije samo prolee prijatno, ve islo tako i jcsen. Jednog etovou poslao jc njcgov zapovednik da sa ncdovoljnim odredom izvrsi neki zadatak; eiovoa mu rec. Gospodine. odrcdite upola manji broj ljudi.ZaSto? upila zapovcdnik. Cclovoa odgovori, Zato Sto jc bolje da poginc manje Ijudi ncgo visc

Jcdan konaar smeslio jc nckog plemia u veoma ravu sobu, i ovaj je na to pomalo grubo negodovao; ali konaar nehajno rcc: Uivactc u toj sobi kad iz njc izicte. Kad je Demosten utokao iz bitke. a onda ga ukorili zbog toga, on ree. Onai koji bczi moic opct da sc bori. Jednog londonskog kalfu ivco je njegov majstor pred sudiju, opiuiv ga zbog noCinicTiog grcha pobote. i to sa njeovom majsloricom; sudija mu je na to uputio mnoge hriSanske savctc. i najzad jc pomenuo i hvalio ednost Josifovu, koga je njcgova gospodarica dovodila u iskuSenje da poini slino zlodelo pohotcEh, gospodine, rece kalfada jc samo Josifova gospodarica bila lako lcpa kao Sto je moja majstorica. ni on ne bi mogao da odoli. Bijas je savetovao, Voli kao da e potom mrzeti: a mrzi kaocU eS DotoniVoietl. Kinej je bio odlian bcsednik i dravnik. i glavni prijatelj i savetnik Pirov; upustlvSi se Jcdnom u poverIjiv razgovor s njim. i uoivSi kraljevo beskrajno slavoljublje. kad mu Pir povcri da najpre namerava da zavojSti proliv Italije, i nada sc srecnom ishodu. Kinej ga upiia. Gospodaru. a Sta cte da radlte potom?.PoloJ ree kralj..pokuSacmo Siciliju. Kinej ree, Dobro, gospodaru. a Sta onda? Ree Pir,Ako nam

bogovi budu naklonjeni, mocmo osvujiti Alhku i Karlaginu..Sla onda, gospodaru? rce Kinej. E pa on da, rccc Pir, onda se mocmo odmarali, i prineti rtve bogovima. i pirovati svakoga dana i vcsclili se sa prijaicljima..Vaj, gospodaru. rec Kincj.zar to ne bismo mogli da radimo sada. bcz sve te pometnje? Kad jc Epaminonda odbio molbu svog vclikog prijatelja i ratnog sadruga da pomilujc nekog prcstupnika, a docnijc ncka konkubina upulita mu istu molbu, i on joj uinio po volji. Pelopida mu jc to zamcrio; on mu jc na lo rckao, Takve molbc mogu se ispimlti droljama. ali ne odlinim linostima. Talcl, upilan kad ovck ircba da sc o.eni. rekao je, Mladi Ijudi joS ne. starci nc uopsle. Solon jc uporeivao narod sa morcm, a bcsednike i poliliarc sa vetrovima; jer more bi, veli, bilo tiho i mirno da vctrovi ne diu buru. Delfsko proroiste objavilo je da je Sokrat najmudriji ovck u Grkoj, Sto je on ironino odbijao od scbe. govorcida u njemu ncma niccga lo bi potvrdilo lo proroStvo, sem ovoga: da on nijc mudar, i zna lo; a drugi nisu mudri, i lo nc znaju. Kad su Sokratu pokazali jcdnu knjigu Heraklita Mracnog. i upitali ga za misljenjc o njoj, odgovorio jesn.ii; kojc sam razumeo odlinc su, a zamiljam da su takve t one koje nisam razumco; ali one zahtevaju delskog gnjurca. Bion jc upitao nekog zavidljivog oveka koji je bio vrlo tuzan. kakvo ga je zlo zadesilo, ili kakvo je dobro poluio ncko drugi. Kad je njcgovo gospodstvo bilo tek unaprcdcno u zvanje uvara drzavnog pcata, Gondomar dodc da ga poseti. Mitord ree da zahvaljujc Bogu i kratju na asli koja mu je ukazana; no ipak kad bi mogao da se oslobodi loga brcmcna, on bi sc vrlo rado odrckao Ic asti; jer odavno jc zcleo, a lu clju joS uvek gaji u scbi, da zivi povuenim zivolom. Gondamar odgovori da e mu ispriati priu o jcdnom starom pacovu, koji jc htco da ostavi ovaj svct, i obavcstio mb.de pacovc da e sc povui u svoju rupu i provesti svoje danc u osami. liSen svih blagodati; i zapovedio im je. po ccnu njegove najvee ncmilosli, da ne pokusavaju da mu dodu u pohode. Dva tri dana oni su ga ostavili na miru; oajzad, jedan koji jc bio smeliji od ostalih podgovori ncku svoju sabrau da podu s njim, a on c pokuali da vidi kako jc njcgovom ocu; jcr moda je i mrtav. Kad uoc, zalckoSe slarug pacova usrcd masnog kotura parmczanskog sira. Ser Edvard Kuk imao je obiaj da kac kad bi mu ncki znamcnit uvck dosao na ruak a da ga o tome nijc prcthodno obavestio, Gospodinc. poSto mi nisle javili o svom dolasku, moractc da ruate sa mnom; no da sam o tome znao blagovremeno, ja bih ruao sa vama.

Papa Julije III, kad je nacinjcn papom, dao je svoj SeSir jednome mladiu, svome miljeniku, na vcliku sablazan. Jcdnom prilikom, jcdan kardinal, koji jc scbi smeo dopustiti slobodu, tim povodom rocc mu smcrnota jc vaSa svctost vidcla u onomc mladidu, da biste ga nainili kardinalom? Julijc odgovori. Sta stc vi videli u meni, da bisie me nainili papom? Ser Tomas M6r imao jc najprc samo kcri. a njegova cna ncprcstano jc molila Boga da joj da sina. Najzad ga jc dobila i ovaj sc u punoletstvu. pokazao priglup. Scr Tomas jc rckao zeni: Toliko s: se molila da dobijcs sina, a on c ostati dcic dokle god ivi. Alfonzo Aragonski imao je obiaj da kae u pohvalu starosiiDa sc u starosti najbolje ispoljavaju ettri stvari: slaro drvo. za gorivo; slaro vino. da se pije; stari prijatelji, da sc ovek uzda u njih; i stari pisci, da se itaju. Elclvold, cpiskop vinesterski. kad jc Jednom zavladala glad, prodao je svc skupoccne crkvene sasude i ukrasc da bi sirolinji kupio hleba; i govorio jcNcma razloga da mrtvi hramovi bozji budu raskono opremljeni, a da zivi hramovi irpe osKudicu. Kozmo, vojvoda florentinski. govorio jc o verolomnim, laznim prijaleljima. Citamo da treba da oorastamo nasim ncprijaleljima; ali nigde nc pise da trcba da opratamo prijateljimal Jcdan slikar poslao je lekar; na to mu je neko rckao: To ste dobro uinili, jcr ranijc greke u vacm radu bilc su vidljivc; no sad onc sc nc vide. Neron je voleo jednog lcpog mladia. koga je porono korislio, i nazivao ga jc svojom suprugom; ncki rimski scnator kazao jc potajno svome prijatelju, Steta sto Neronov otac nijc imao lakvu suprugu. Lord Escks upitao je ser Hcnrija Savila. ta on misli o pesnicima? Odgovorio jc lordu: Mislim da su pesnici najbolji pisci posle onih koji piu u prozi. Diogcn. poSto Je vidco da makcdonsko kraljevstvo, koje je prce bilo malo i ncznatno, poinjc da sc uzdie pred njcgovu smrt, bio je upitan kako eli da budc sahranjenSa licem nadole, odgovorio je onjcr kroz kraiko vrcmc svct e sc okrcnuu tumbe, i onda u lczaii kako trcba. ionu, koji je bio aicist, pokazali su u jednoj luci Ncptunov hram sa mnogim zidnim slikama Ijudi koji su sc u burama zavetovali Neptunu, i bili spascni od brodoloma, pa su ga onda upilali A 5ta sada kaetc? Zar ne priznajeie mo bogova? Ali on rcc:,Da. ali gdc su slikc onih koji su se utopili posle svojih zavcta? Vcspazijan je upiiao Apolonija, Sla je bio uzrok Ncronovc propasti? Ovaj jc odgovorio, Neron je umco dobro da zglasi liru. ali u vladavini onjejivek i suvie zaiczao strunc. ili ih je riivi4p piahljavan Zatrazcno je od Filipa Makcdonskog da progna nekog covcka koji je o njemu govorio runo; no Filip rce, Bolje da govori ovdc gde nas obojicu poznaju, ncgo onamo gtTsrno obojica ncpoznati. Bio jcdan filozof koji jc vodio ucnu raspru sa carcm Adrijanom, ah inio je to slabo. Jcdan njcgov prijatelj, koji je bio prisutan, rcc mu docnijc. dni mi sc da jue nisi bio ravan scbi u prcgonjcnju sa carcm; ja bih mu sam boljc odgovorio.,E pa, rec filozof,ar bi ti htco da sc ja pregomm sa ovckom koji zapoveda nad tridcset legija? Kad jc Krcz, hvalc radi, pokazao Solonu svojc vclike riznicc zlata, Solon mu rcc, Doe li neki drugi car sa boljim clezom ncgo sto jc tvoje, on e biti gospodar sveg tog zlata. Plalon jc strogo ukoreo nckog mladia zato Sto jc ovaj usao u Jcdnu kuu razvrata. Rec mu mladic,Za vio mc laku strugo koritc zbog lakvc Min:cc?.Navika nijc sitnica, odgovori Platon. Alcksandar jc poslao Fokionu zamaSan dar u novcu. Fokion rce auSu. ZaSlo car Salje to mcni, i nikomc drugom? Cau odgovori, Zato Sto smatra da si ti jedini dobar ovck u Alini. Fokion odvraliAko on tako misli, molim neka mi dopusti da uvck oslancm takav. Poslanik jcdnog varvarskog kralja bejaSe pozvao na gozbu scdmoricu nazvanih mudracima Grkc, i rece im da postoji jedan suscd. mocniji nego sto jc njcgov

gospodar, koji trazi kavgu s njim. postavljajui mu nemogunc zahtevc, jer inac preti ratom: sada zahlcva od njcga da isui morc. Na lo mu jcdan mudrac rcc,Ta mnim, neka sc lati toga. Ali, rcc poslanik, kako e lo da izvcde? Ovako, rcce mudrac: neka taj kralj najpre zauslavi rcke kojc se ulivaju u morc. Sto nijc deo pogodbe. a onda e tvoj gospodar da izvrfi zadatak. Na istoj gozbi, poslanik je zamolio scdmoricu. i joS nekc mudrc Ijudc koji bchu na gozbi, da svaki od njih kae ncku mudru izreku ili priu, da bi svomc kralju priao o mudrosti Grckc, to oni uiniSe; samo je jcdan ulao; kad poslanik lo vide, on mu rec: Gospodaru. ncmojle sc vredali; no zaSlo ne kazcte ncito o emu bih mogao pripovedali? Ovaj odgovori. Priajte svome gospodaru da ima Grka koji mogu da ulc. Anlislcn. upitan koja jc nauka najpotrcbnija oveku za ivot. odgovoriDa sc odui od onog Sto je nitavno. Diogcn. kad miSi navaliSe na njega dok je jco, ree, Vidim da ak i Diogen hrani parazite. Hicron poscti Pitagoru. i upita ga. kojcm redu Ijudi pripada?.Prijatclju. odgovori Pitagoraznam da ste bili na Olimpijskim igrama.Jesam, odgovori Hie ron. Onamo, rcce Pitagorajieki odlaze da zadobiju nagrade. Ncki odlaze da prodaju svoju robu, jer to je ncka vrsta trznicc cele Grke. Neki odlazc da vide svoje prijatelje, i da sc provesele; jer to je veliko saboriSle raznih ljudi. Neki dolaze samo da posmalraju. Ja sam od lih koji dolac da posmatraju. Pritom je mislio na filozofiju i na misaoni ivot. Upilali su jednog filozofa:.Po emu se pamctan ovek razlikujc od budale? On je odgovorio: PoSaljitc ih obojicu gole onima koji ih ne poznaju. i videcete. Rimljani su bili doneli jedan zakon protiv mita i iznuivanja od strane upravnika provincija. U jednom govoru narodu kazao je CiceronDa on misli da pokrajine treba da upule molbu rimskoj dravi da se taj zakon povuc. Jer, rece, dosad su upravnici primali onoliko mita i onoliko iznuavali koliko je za njih samc bilo dovoljno; ali sada mita i iznuivanja moraju biii takva da budu dovoljna ne samo za njih, vc i za sudijc. porotnike. i magistratore. Kad je Hicron upitao Simonida. Sta misli o Bogu?, ovaj jc zatrazio nedelju dana da razmisli; kad minu sedmica, zatrazio je ctrnacst dana; kad minu I to. mesec. Kad sc Hieron zaudi tomc, Simonid odgovon: Slo duc razmiSljam o lome prcdmetu, nalazim da je on sve tel. Jednom jc Biona zahvatita velika bura na moru; mornari, koji bchu zti i razuzdani ljudi, prizivahu bogovc u pomo; no Bion im rce, Cutitc. da oni ne Cuju da ste ovde. Filip. kralj Makedonije. jednom sc pomalo bespogovorno prepirao sa jcdnim sviracem o neCcmu Slo se li

256 l? Bekon: i. 257 calo njegovc umctnosti; no svira mu ree, Boic sakloni, gospodaru. da jc tvoja sudbina tako tcSka, ic da H znaS o tim stvarima vise nego ja. Pesu. zajcdljivoj ludi, nije bilo dopuStcno da izlazi prcd kraljicu Elizabctu, zbog njegovih opakih Sala. Ipak, jednom prilikom ncki su nagovorili kraljicu da mu dopusli pristup, obavczavsi se za nj da e se drati u granicama. I tako, kad ga dovedoSe k njoj, kraljica ree, Dcla, Pse. da ujcmo sada o naSim pogreSkama. Ps rcce: Nije moj obiaj da govorim o onome o emu cela varoS pria. Episkop Lalimcr rekao je u jednoj propovedi u dvoruDa je uo krupnu besedu o lome da je kralj siromaSan; i mnoge prcdloge o tome kuko da se on obogati. Sto se njcga tie. on je smislio jedan nain, naime, da se kralju pomogne da doe do nekc dobre slube, jer svi njegovi sluzbcnici su bogati.

Jason Tesalac jc govorio, Ncke slvari moraju da sc rade nepravcdno. da bi mnoge stvari mogle da buJu uraene pravcdno. Katon Stariji je govorio, Pamcini Ijudi naue od budala viSc nego Sto budale nauce od pametnih Ijudi. Kad su kazali Ahaksagori: Atinjani su tc osudili na smrt, on im je odgovorio:,A Prtroda je osudila njih. Poslanici iz Malc Azijc doSli su Anloniju. posto im jc namctnuo dvogubu porczu, i rckli su mu jasno:,Hoe li da prima dva danka godiSnje, valja da im da dve sclve i dvc etve. U vremc kad su mnogim Rimljanima podizani kipovi u njihovu slavu. neko jc, zauen, upitao Katona Starijeg,ZaSto on ncma ntjednog? Katon jc odgovo rio: ViSe volim da sc Ijudi pitaju i udc zaSio ncmam spomcnika, nego zaSto ga imam. Izvcsni prijatclj ser jomastiMora pomuivSi sc veoma oko jcdne knjige, koju jc nameravao da objavi, a budui dosla uobraen u svoju duhovitost koju niko drugi nijc smatrao vrcdnom hvale doneu jc knjigu scr Tomasu Moru da jc proila i donese svoj sud o njoj; ser Tomas jc to uinio, pa nc naSavSi u njoj nieg vrednog Stampanja, rec ovome sa ozbiljnim izrazom na licu: Knjiga bi bila vrcdnija da jc u slihovima. Na lc rci ovaj se odmah dade na posao, prcloci je u stihovc, i ponovo doncsc scr Tomasu, koji, prelislavSi je, rcc trezveno, Da, vaislinu, sad ima nccega, jer sad ima rima; a ranijc nijc imala ni rima ni razuma. Ser Hcnri Voton je govorio..Kritiari su ctkai plemidkih haljina. Jedan od Scdmorice je govorio.jtakoni su kao pauina u koju sc hvataju silnc muSice. a one krupnc se probijaju. Nekog ovcka uzcli su na ispit zbog izvesnih uvrcdljivih rcci koje je rekao o kralju. On je to priznao. i kazao jc: Istina jc da sam to rckao, a da nije poncstalo vina, rckao bih joS mnogo viSe. Diogen je rckao o jednom mladiu koji jc lepo plc sao. i sa loga bio mnogo hvaljen, Slo bolje, to gore.

KOMENTARI ESEJI ILI SAVETI POLITICKI 1 MORALNl 1. O istini Sta je istina?.Rcce mu Pilat: Sta je istina? I ovo rekavSi izie opet k Jcvrejima. i rce im: ja nikakve krivicc ne nalazim na njemu. Jovan. XVIII, 38. Jedna od poznijih grCkih Skola. Bekon verovatno misli naJ4ovu akadcmiiu, sektu grckih filozofa koji su na pi tanje.Sta je istina doSli do zakljuka da Ijudi nemaju me rila pomocu kojega bi mogli da dodu do suda o istini. Jedan od Otaca. Moda sv. Avgustin. Vitmtn daetnomitn. Izgleda. kao Sto misli Elis, da je ovaj izraz sastavljen od jedne lzreke sv. Avgustina, da je poezija vino zablude viimm erroris, i izrekc Jeronimove, da je ona hrana demotia Dacmonum cibus est carmina poetarum. Svetlost ida. I ree og: ncka bude svjetlost. I bt svjetlost. 1 Mojsije, I, 3. Sveilost razumaI stvori .. ovjcka od praha ze

maljskoga i dunu u nos duh ivotni; i posta ovjck dusa ziva. Moisije, II, 7. Pesnik fcoji je bio ukras koli. Rimski pesnik Lukrccije ro. oko 95. prc naSc crc, koji jc pripadao epikurejskoj Skoli filozofa, koja je uila da je zadovoljstvu jedino dobro i jcdini cilj morala; ali, da bi se postiglo istinsko zadovoljstvo u ivolu, ovek treba da bude mudar, astan i pravedan, a srean je samo onaj ko se oslobodi svih udnja i slrasti. Lukrecijc jc napisao veliki spcv,0 prirodi stvari, u kojem je lumano i branio matcrijalistiku filozofiju atomizma. Bckon je, navodei Lukrecija, slobodno parafrazirau njcgove slinove: slalko je ne Slo patnja iija radost u nama budi; no jc slatko videti zlo koje smo izbegli. Posmatrati goleme bojeve u ralu lo se krcu poljima slatko jc. ako lebi ne prete. Al nista nije slae ncgo bdeti na visovima vedrim. uzdigmuim i opasanim naukom mudraca, i olud poglcd spu i.. druge giedati kako lutaju i trac. ncizvesni, zivola svoga pul. 0 prirodi slvari, II, 114, prevod dr Anice SaviRebac Pmevi zmije.. I ada ree Gospod Bog zmiji: kad si to uinila, da si prokleta mimo svako zivince i mimo sve zvijeri poljske; na trbuhu da e vue i prah da jede do svojcga vijeka. 1 Mojstje, III, 14. zato je Montenj. Mtel de Montcnj 15331592 znamc mti francuski moralist, prvi esejist u cvropskoj knjicvnosli. iji su Eseji 1580 ncposrcdno podsiakli Bekona da i sam napie svoje Eseje. U escju.O davaniu ivota Lseji II, 18 Monlenj kac:Ja je ruzan porok. t jedan aniiki pisac Lisandar slika laj porak u najsramnijim bojama kad kae da je laganje dokaz da preziremo Boga a u isto vrcme plaimo sc Ijudi. Ncmoguno je red potpunije kako je laj porok podao. mrzak, i odvratan. Jcr ta sc besramnijc moc zamisliti nego da je oek straljivac prcd Ijudima, a da prkosi Bogu? Kada Hristos doe, Ali sin oveji kad doe, hoe li nai vjcru na zcmlji. Luka, XVIII. 8. 2. 0 smrti Onaj je dobro rekao. Seneka, iz ijih je spisa pozafmIjcn jedan deo ovoga eseja. Cogito quamdiu Pomisli kako eslo inis isie slvari; ovek moe poeleli da umrc ne samo zalo Sto jc hrabar Ui jadan. ve i zato lo jc sit ivota. Stoici. Stoiku Skolu filozofa osnovao jc Zenon oko 308. pre n. e.. Stoici su uili da je svel delo bozanske mudrosii, i da njimc upravljaju boanskj zakoni; oluda, nuidar covck treba da je slobodan od svake slrasti, ravnoduan prema luzi i radosli podjednako. i dobrovoljno potinien prirodnim zakonima. Nunc dimittis. Sad otputa s mirom slugu svojegu. Gospodc, po rijei svojoj; jer vidjee oi moje spasemje tvoje. Luka. II. 29. 30. . O jedtnstvii u religiji Gle, on je...Ako vam daklc rcku: evo ga u pustinji. ne izlazitc; cvo ga u sobama, nc vjerujie. Malej, XXIV, 26. Ako neznabotac ue..Ako sc dakle skupi crkva sva na iedno mjcsto, i svi izgovorile jczicima, a tlou i prostaci, tli nevjernici. necc li rei da stc poludjeli? I. Korinanima. XIV. 23. Ima jedan majstor izrugivanja. Fransoa Rable 1483 1553, francuski satiriar i humortsta. Vidi: Rable. Garganlua i Panlagrucl, sv. I. slr. 179. Prevod S. Vinavera. Pro svcla. Bgd. 1950. Moreka jc slarinska, srcdnjovekovna igra. koja sc svake godine 297. po novom. na dan Sv. Todora, zatitnika Korule, igra u gradu Koruli. Moreka jc postala krajem 15. veka i slavi uspomenu na borbe sa Mavrima u Spaniji. U tim borbama uestvovali su i KoruUtni. Moreska je podeljena na devct figura i igra se u bogatom starinskom odclu. a naroito Moro crni kralj, bcli kralj i bula, koju je Moro zarobio i hoe da jc uzme za enu. a ona je zaljubljena u beloga kralja. Igrai sc zovu moreskanti. Zbog bule dolazi

do sukoba i do pozivanja na mcgdan. Pojedine figure iznose pojedine pcripctijc ie borbe, koja se najzad zavrsava pobcdom bclih. Moro priznaje da ie poraen. a bula se udaje za beluga kralja. Narodna enciklopedija srpskohrvatskoslovenaka, knj. II, slr. 885. Je li mir... 2 Carevi, IX, 18. Izvesni Laodtkijci. Laodikiia je bila grad u Maloj Aziji. Vidi. Otkrivenjc Jovanovo, III, 1416. Nee prionuti jedan za di... Bekon aludira nu Navuhodonosorov san o kratkotrajnosti njegovog carslva. Danilo, II, 33. 41. Toliko su velika zla... Lukrecije pominjc Agamemno novo rtvovanje svojc keri Ifigenije, dn bi ublazio pncv Oijanin: Dela zloina i mrska ba vera sama raala je esto. Danaiski voi. tako, odabrani, muzeva cvel, oskvrnili su srarrmo Trivijin oltar u Aulidi krvliu Ifijanase. Na takva zla navodila jc vcra. 0 prirodi stvari. I. 8o103. Prcvod Anicc SaviRcbac Pokotj u Francuskoj. Pokolj protcstanata u Francuskui, na dan Sv. Vartolomcja. 24. avgusiu 1572. kada jc. no narcdbi Sarla IX i njcgovc majke. Kalarinc de Medii, ubiicno oko 60.000 Ijudl. Barutnu zavcru u Engteskoj. PukuSaJ katolika u Engk skoj, 1605. da miniraju Parlamcnt i bacc u vazduh oba!? ma. zajedno s kraljcra. prilikom zascdanja. Zavcra jc bila otkrivena I zavcrenici pogubljcni. Gnev oveka ne ivori... Jct srdnja ovccija nc cini pravde Bozijc. Jakov, I. 20. 4. O osveli Kozmo, vojvoda. Kozmo dc McdiCi XVI v., voivoda llorentinski. Javne osvcte znac ovdc kaznc izncene od drzavnih vlasti i propisanc akoniina. S.OJu ude.su Bajka starodrevnih pesnika. Hcrkul je prebrodio okean u kupi koju inu je darovalo Sunce. doSao ic na Kavkuz. strelom jc ubio orla, i oslobodio Promctcja. Heliodor. Davidovu harfu, tj. psalmc. 7. O roditeljima i dect .Utular je sin... Price Solomunovu. X. J. L.Dc Aug memis Scicnliarum Bckon kae:.Olac nalazi vocu radust negoli in.uk. u mudrora raboriloin sinu. zalo slo on boIje razumc vrednost vrline. i zalo Sto u sinovljevoj valjanosti vidi rcullut svoga vaspilanja. Ali kad se pokuc da sin nijc dobur, mujka se ulosli viSe nego olae. delimicc bog njczine vcce oselljivosti. u delimice zaio Slo misli da je svojom popustljivoScu pokvarila decaka. Opiimum clige... Pitagorina izrcka, zabclecna kod Plutarha. Mlaa braa su obino srcna..Po zakonu prvorocnja primogeniture. cciukupno imanje i t:iulu nasleujc naj siariji sin. odnosno muiki potomak. Zato, oni mlai. ne oiekujuti nikakvo nusledstvo, i znajui da e morati da zarauju sredstva za zivot, obrazuju se i stiu znanja i vejtme, kuo I korisnc navikc rodu l disciplinc. ali uko ncocekivano naslcdc imanje, bogatslvo ih ceslo vodi u propast. 8. O braku i samakom livotu Kao ito se vcli za Vlisa. Ulis je. na povratku u Troje. doivco brodolom i spasao se na ostrvo carobnicc Kalipso. koia mu jc obcala bcsmrlnost htedne li da oslanc sa njom. Ulis jc to odbio. i poslc scdam gudina bogovi su primurali carobnicu da ga pustl. U delu.Unaprcenje nauka Bekon vcli da Jc Ulis prctpostavio jednu staricu svolu zenu Penclopu besmrtnostl, a smisao tc metafore jc da neki Ijmli viSe vole da osianu pri svojim navikama. i prcipostavljaju ih svakom drugom savrScnstvu. Onaj koji je na pilaiije... Talct iz Mileia. jedan od sedain grkih mudraca i prvi filozof. Mudrac Talct vcSto Je i lukavo odgovorio majci kad mu Je ona govurila da treba da se ocni.Jviajko. i suvlSc Jc rano, joS tome nijc vreme. kazao Jc prvi put. A docnijc, kad je

cvel njegovc mladosti nruSao, i kad ga jc ona po drugi put nagovaralu. udgovorio je, Avaj, majko, sad Jc i suviSe dockan. vreme jc proSlo. 9. O zavisti Nazivaju zavist zlim okom.Jcr iznutra. i IKB IJudskuga. izlaze misli zle. preljube. kurvarsiva. ubisiva, krae. lakomstva. zloe. lukavstva. sramote, zlo oko. huljcnje na Boga. porok. bezumlje. Marko, VII. 21. 22. Zavist javtiosti e ostrakizam... Bckon verovatno misli na akon koji Je u Alini zavco Klisten. i po kojem su pojedini politiari glasanjcm bili prognani iz Aiinc da se nc bl prcviSe osilili. Svakoga prolea, na glavnof skupStini. naiod jc pitan ima li opasnosli po slubodu i ustav. pa ako bi gradani odgovorih da ima. onda bi svaki od njih napisao na crcpu jcrino imc. Onaj ko bi lako dobio najviSe glasova, morao bi, u roku od deset dana. da osiavi oladbinu na dcscl godina. 10. 0 Ijubavi Apiie Klaudtje. dcccmvir, iz poude prcma Virginiji. ken hrabroga ccnluriona L. Virginija, nagovorio jc jednog svoga nrijatclja da Virginiju olnic, i onda da polae pravo na nju kao na svoju robinjti. Kad je ovaj lako uinio. i Klaudije prcsudio u korisl svogu pnjaletja, Virginije je zamolio da JoS jcdnom vidi da II je ta devojka njegova ki, i kad mu jc lo bilo dozvoljeno, isirgao je noz i ubio kccr, govorcci..Samo ovako mozcS da budcS slobodna; onda je. s krvavim nocm u ruci. odjuriu iz grada u vojniki logor. Njegovi drugovi, vojnici kao i gradani, uslali su protiv dcccmviru. i oborili su ih s vlasli. Virginijc ic prvi bio izabran za tribuna, i po njcgovoi jc i.aredbi Klaudije bio siavljcn u zalvor, gdc jc sam scbi oduzco ivol. Voleii i biti mudar.Amare et sapcrc vix Dco conceditur. jedna od izrcka Publija Sira, iz Anliohijc, koji jc srcdinom I veka nrc n. c. bio dovedcn u Rim kao rob, gdc jc ubrzo poslao slavan kao mimeograf. Onaj koji e pretpostavio Jelenu. Boginja svae bacila ie na ncbo zlalnu jabuku sa naipisom.nalcpSoj. Junona, Minerva, i Vcncra zahtevale su jabuku, svaka za scbc, i izabrale su Parisa, trojanskog pastira, da prcsudi kojoj treba jabuka da pripadnc; prilom su boginje pokuSale da ga podmite. Junona mu jc obccala vlasl, Mincrva murirost. a Vencra lepu cnu. Paris jc presudio u korist Vcncre. i ona ga je obdarila Ijubavlju Jclcnc. cne kralja Mcnclaja. Bekstvo njihovo u Traju bilo jc povod Trojanskom ralu. 13. O dobroii. i obroti naravi Btizbekijus Augcr Gislcn Buzbek, zJveo jc u Flandriji. u XVI vcku, i blo je poslanik cara Fcrdinanda na dvoru sulianovom. Gibon veoma hvali njcgova Plsma na latinskom u kojima je opisao svoja pulovar.ja po Istoku. Nekog briianskog deaka. Rajl ka?.c da Je Bckona ovde prevarilo pamcnjc, i da je prestupnik bio ncki mlelaki zlatar Lcdi Mcri Montegju, u jednom svom pismu iz Jedrena, 1718 kac ria rodc u tom grariu uiivaju ncku vrstu vcrskog poSlovania zalo Sto sc smatra da svakc zimc udlazc u Mcku na hadJ.iluk. Pravo govorei. one su naisrccniji podanici rurskc vladc. i tako su svesne svojih novlashca. da horiaju ulicama bcz siraha. i obino gradc gnczda u donjim dclovima kua. Srcni su oni ije su kucc tako poCaslvovane. jer prosti Turci polpuno vcruju da ih lc godinc nce napasti ni valra nt bolest. Kao to je Timon imao. Plutarh, u biugraliji Anionijcvoi, kae da je Timon, ncki ovekomrzac lcoji je zivco u Alini u vreme pcloponcskog rala. jednom pnlikum ovako oslovio Aiinjanc: Gospodo aiinska, kraj mojc kucc iraa malo dvoriSle i u nicmu rasic smokva. na kojo.i su sc mnogi graani obesili; i zalo Slo sam nauman da neSlo zidam na lomc mestu. driim da c bili dobro da vas sve o lome ob vcstim. pa ako ncki od vas zcli da sc obcsi. ncka uCini to orimah pre nego Slo drvo poscccm. I Sekspir. u iragcdtji.Timon Atinjanin V. I vcli:

U vrtu mom jcdno drvo rastc. a nuno mi Jc da ga saseem. i skoro u uciniii to. Reci priinicliima mojim. svima Atinjanima po rcdu i po slarcinslvu rcci. da ko god ivoli da bcdti okonCa. nek dode amo. prc no Slo drvo to sckiru oseli. i slobodno neka sc obcsi. 5. O bunama i nemirima Razjarena proiiv bogova.jClati Jc Zemlja niu porodila. govore. zadnju. seslru Enkelada, Kcja. na bogove srde sc hulo. s hitrima nogama niu i s krilima porodi brzim. nakazu golcmu. siraSnu; koliko jc pera na njoizi. toliko pod njima ima i oiju. udo je pravo, toliko uSiju dizc i s loliko klopoc usta. toliko jczika Ima. Po mraku nonome lcll baS po sredini ncba i zcmlje SuStei. san joj oiju ne sklapa slalki; a obdan il strafci na vrhu krovom il visokim tornicm i vclike gradove slraSi. Zla i izmiSljolina sc dri i istinu javlja. ..Eneida, IV. 178188. prevod T. Marclica Primum mobiie.Dcscto ncbo slare astronomijc.Ovo ncho je isio lako najcistije I najjasnik supslancc i bcz nvda. i ono se ncprcstano krcce podjednakom brzinom od Isioka ka Zapadu. praveci svoj obrt za 24 saia. a ta vrsta krctanja naziva sc inac dijurnalno ili dnevno krctanjc. I usled svojc brzinc ono snano nosi i pokree sva druga nebcsa koja su ispod njega u pravcu od Isloka ka Zapndu, u toku istih 24 sala. Ulundevik. Excrcises. 1594. navcu Rat. Vladar jc. po Bckonu. primum mobite, tj..pia pokrctaka sila za svojc doslojanstvcnikc. isto onako kao ito ovaj zamisJkni..n;.ir gravitacijc stavlja u pokrel sva druga ncbcska tcla. careve raspaSem..Ovako govori Gospod pomaaniku svujcmu Kiru, kojcga dri za dcsnicu. da oborim pred njim narodc i carcvc r.ispacm, da sc olvaraju vrata prcd njim i da nc budu vraia zatvorcna: ja u ii pred tobom. i putovc ncravnc poravnacu, vrala mjcdcna razbicu. i prijcvornkc gvozdenc tlomiu. Isuijc. XLV, 1, 2. Pm.m nunvtuamih zakona. Ovi akoni. vcoma csii kod Jelina i Kimljana, kao i u XIII i XV veku. suzbtjali su raskos u ivotu pojcdinca, naroito u poglcdu odcvanja. hranc. i pokucansiva. Botje runikc nad zemtjom. Bckon misli na holandsku knku inuslriju. Nijc umco da diktira. Ovde je igra icima: glagol dictarc znai.diklirali, i Jgrati ulogu diklaiora. Tako i Prob, rimski impcralor. 276282. n. c. Velc da jc Prob svojom ncsmotrenoScu izazvao plamcn nczaJovolistva medu svoiim trupama. Imajui visc u vidu dobro co vccanstva negoli interese svojih vojnika, on je izrazio tatu nadu da e uspolavljanjem opslcg mira ukinuli potrcbu dinnin slalnih I nnjamnikih irupn. Gibon. Opadnnjc I propast rimskog carslva, Gl. XII. Ataue is IiabilusTakvo k bilo raspololenje uhova. da. dok se malo ko usuivao na takvu groznu izdaju. mnogi su ekli da ona bude ucinkna. i bili su goiovi da k mir no primc 16. 0 aieizmu Bajke Lcgcnde..Zlatna legcnda ,Jegenda Aurca. zbirka ivota svciaca I drugih pria, koju je u XIII vcku napisao Jakov dc Voragin. Skota Leukipova, i Dcmokritova. Lcukip je osniva filoofiic atomima. koju su docnije polpunijc razvili njcgov uenik Dcmokrit, rocn oko 460. pre n. c. i l.rnkur. Jedan Diagora. jedan Bion, jedan Lukijan. Diagora. grc ki filozof i pcsnik. navan Bczbonik rbog napada na popularnu religiju, a narocilo na ckuzijskc misicnjc Bio je optuzcn, 411. pre n. e i spasao sc beksivom iz Aline. Bion III vek pre n. e. jc u mludosti bio nrodan u Atini kao rob. ali k docnije sickao slobodu. ucio jc u Ailni. i dugo je heo na makcdonskom dvoru kao filoof i pcsnik. Lukijan je bio grckl satiriar i humorista II vck n. c. U svomc nainacainijcm dclu.Dij.doi. ismcjno k ucenja nekih grkih filozofa i popularnu rcligiiu i dao jc slike savremcnih naravi i obicaja. 7. O praznoverici Slo pesnici vcte o Saiurnu. Po grko mitologiji. Saturn koji k olicavao Vreme prodirao k svoju dccu. tj. uniitavao jc sve sio k stvorio.

Na sahoru u Tridentu. Ovaj sabor. koji k trajao osamnaest godina. bio jc sazvan 1545. u ctlju suzbijania reformacijc, rcsavanja izvcsnih sporova i uspostavljanjn jedin stva u katolikoj crkvl. ShotasticL Ovim imcnom nazjvaju sc srednjovekovni filozofi ciia se nauka. sholastika, uglavnom saslojala u tumaccnju I dokazivanju hriicnnsltih urnja pomou primcnjivanju Aristotelovc formalne logikc 20. O savctavanju Savjcinik.Jcr nam se rodi dijcte. sin nam se dadc kokmu k vlasl na ramenu. i imc e mu biii: divni. savjcinik. Bog silni. olac vkcfli. kncz mimi. Isaija. IX. 6. Sotomnno sin. Zl Rovoam. proliv koga su se pobunila pkmcna izrnelska. i iabraln Jcrovoama za cara. V. I Carevi. XII. Bajka pokazujc tek. Brak Jupilra I Melide. tj. misao da se.vrhovna vlast vcncal.i sa savelom. o emu Bckon govori u poctku ovoga escja. Otpevae mu pesmu ptacebo. Molilva koja poink sti hom JKodiu pfacebo Gospodu...

21. O odgaanjima Kao Sibilina ponuda. Po lcgcndi, rimski kralj Tarkvin odbio jc da kupi devct knjiga kojc mu jc ponudila ncka starica; onda se starica udaljila. spalila iri knjigc. i ponuvo doSla Tarkvinu. trazci istu cenu za cst knjiga; kad su jc olerali iz dvora. ona Je spalila joS tri. i vralivii sc. zahlevala jc islu svolu za prcostale knjige. NJcn ncobian postupak izncnadio jc Tarkvina. le Je upiiao za savct svoga augura, koji mu je kazao da knjige kupi. i da jc pogrcSio Sto nijc uzeo svih devcl. Jcr te su knjige Sibile i Kumc, i sadrzc vclikc lajnc. Rimljani su verovali da knjigc sadrc buduu isluriju Rima i isloriju svela, i konsullovali su ih u vrcmcnima nolilikih kriza i opasnosli, a Cuvall su ih u Kapilolu. gde ih jc pozar unilio 82. pre n. c. Argus jc imao slo oiju. i Hcra ga je bila poslavila da cuva junicu u koju je Jo bila prctvorcna. Hcrmcs ga jc uspavao, i olsckao mu glavu. a Hcra Jc onda prcncla njc govc oi u pcr.i paunovog repa. Brijarej ic bio storuki din koji jc pomogao Olimpljanima proliv Tilana. Slem Ptutonov cini nosioca nevidljivim. 22. O lukavosti Kao Sto je Nemija uinio. Jevrejski prorok Ncmija. najazeci sc u izgnansivu i clei da se vrati u domovinu. bio jc tuan pred Arlakserksom. Kad ga jc car upllao zaSlo je lakav, uluio jc priliku da mu kae svoju molbu. V. Ncmija, Tigetin postuph prema Burhu. Tigelin jc bio raspusni Neronov Ijubimac i savctnik; Burh. koji sc. zajcdno sa Scnckom. starao o Neronovom vaspilanju, bio e ubijen. Samo ona stoji nepokretna. Bekon niic prihvalio Kopernikovo ucnjc. no je smatrao da jc zcmlja ncpokrclno srcdiSte oko kojcga sc okrcu ncbeska tela. 26. O prividnoj mudrosti Apostol. Sv. Pavlc; 2 Timoliju. III. 5. V svomeJrotagori.Jrotagora ie naziv Jcdnog Platonovog diialoga; Prolagora i Prodik bili su iz kola sofisia, profcsionalnih ucilclja mudrosli u Atini krajcm V i pocetkom IV vcka pic n. e. Proiagora jc izneo cuvcno uccnjc o relativnosli islinc, koje je izrazio lormulom homo mcnsura, tl. ovck odn. njegovo subjeklivno oscc.injc je mcrilo svin stvari; Prodik se istakao zapaianjcm razlika izmcdu sinonima. lc jc znacajan kao jcdan od prvih osnivaa naukc o jcziku. 27. O pritateljstvu Spcding kazc da jc ovaj escj napisan na izrinu molbu Bckunuvug prijalclja. Tobije Mctjua, u spmcn njihovog iskusanog i nlim nepomuenog dozivolnog prijaleljstva.

Onaj koji je prvi izrekao misao. Bckon ovdc navodi Arivloicla:.Onnj ko Jc nesposoban da boruvi u drustvu, ili kome je ono ncpoircbno. zalo Slo je sani scbi dovoljan, ne sainiova dco zajcdnice, i sam jc ili divlja zvcr III boian sivo. Polilika, I, 1. Epimenid Krianin, Numa Rimljanin, Empedokle sa SiciUfe, i Apoloniie iz Tijane. 0 Epimcnidu. pcsniku i mudracu sa Krila, posloji lcgcnda da je kao dcak oliSao u planinu ta i11 ovcu; onda. sklonivSi sc od piKlncvnc zcgc u ncku pccinu. obuzco ga Je san i spavao jc 57 godina. Kad se pro budio I vralio kuci vidco je. na svojc aprcpaSccnie. da jc njefcov mlai bral vc slarac. Zna sc kao islorijska injcntca da Je Epimcnid, na poziv Alinjana da ocisli grad od kugc. dosao u Atinu oko 596. prc n. e. Numa Rimljanin nc pripada istoriji vc lcgcndi. On jc. godinu dana noslc Romulovc smrli, izabran a Kralia Rima. i blo jc uven po svojoj mudrosli; lcgcnda kaic da sc povlaciu u jedan paj u blizini Rima, gdc ga jc nlmla Egcriia pohodila i iipucivala u vcslinu upravljanja drzavom. Empcdukle sa Sicilijc iveo je sredinom V veka prc n. e. Zbog svoje lckarske velinc smalran jc arobnikom I govorio jc o scbi da je bcsmrtan; prcdanjc govori da sc bacio u kratcr vulkana Elne da se nc bi saznalo za njcgovu smrt. ali jc vulkan izbacio jcdnu njcgovu sandalu i lako olkrio njcgov Izncnadan ncslanak. Empcdoklc jc ucio da se svc sasloji od cliri clemcnta iliJtorcna: valre. vazduha, zcmljc i vodc. i da dve silc. JJubav i.borba. privlacc. odnosno razdvajaju razlinc oblikc malcrijc. Jedino su clcmcnli vecni. a pojcdinaCnc slvari kojc opazamo ncposlojana su jcdinjcnja koja nasiaju njihovim mcSanicm. Radanjc Jc slapanic a smri jc razdva

272 1S Htkon: RMI 273 ianjc onog Sto je bilo pomesano. Vatra, vazduh. voda i zemija, kao i dve sile. Ijubav i borba. jcdino su neunitivi. Apolonije iz Tijane iveo je u I veku n. c. i uivao jc glas arobnika i proroka; njegovc udotvorne moi bilc su poreene, i u novije vreme, sa Hristovim. Piiagora, grki filozof. iveo jc u VI veku prc n. c. Proucavao je aritmetiku i njenu primcnu u mcrama i tcoriji muzike. Po Bcrnclu Burnet, Greck Philosophy, I, Pitagora jc morao biti jcdan od najvcih Ijudi sveta. On jc vcrovatno bio prvi koji je upotrcbio rcJilozofija, i smatrao je da se naukom, narocito malematikom. i muzikom najbolje isti dua. Sve stvari su brojevi. Heraklit, grki filozof, ivco jc krajem VI veka pre n. e. Smalrao jc da sc svako saznanje osmva na culnom opazanju, i da je vatra prvobitni oblik sve malerije. 2ivot, san, i smrt odgovaraju valri, vodi, i zemlji, i sve je u neprestanoj promcni ..panta rei:,Ne moes dvaput slati u islu rcku, njcgova je izrcka. Pul gore i put dole jedno su islo. i islo su u mikrokozmu i u makrokozmu. Valra. voda, zcmlia su pul nadolc, a zemlja, voda, vatra su pul nagorc. Ta dva pula ncpresiano se prelaze u suprolnira pravcima i u isti mah, i sve se sastoji od dva dela, od kojih jcdan ide gore, drugi dole. Burnel, Greek Philosophy, I. 29. O istinskoj vetiajnosti kraljevstva i drlava Ne umem liru zglasili. V. Pluiarh: Atinski drzavnici. Tcmislokle. slr. 37. Prcvco M. uri, Bgd. 1951. Tigran Jermemn. kralj jcrmenski. porazen je bio u bici kod Tigranoccrta. i konano se predao Pompcju. Temistokle je 480. pre n. e. nagovorio Alinjane da sc odtipru Persijancima na moru a ne na kopnu.

Bitka kod Akcijuma, 31. pre n. e u kojoj je Oktavijan, docnijc Avgusl, porazio Anlonija i lako postao jedini gospodar rimskog carstva. Bitka kod tepanta, 1571. u kojoj su ujcdinjcnc snagc Papslva. Spanijc, i Venecije, slomilc lursku pomorska snagu. 30. O uvanju zdravlja Celzus, rocn srcdinom I vcka pre n. c, napisao je delo 0 medicim, u 8 knjiga. koje je bilo veoma cenjeno od najranijih vremena do danas. 32. O razgovoru Parce, puer... Navod iz ;.. Met. II, 127: Oslana nc upolrcbljuj, a uzde dri lo jace. Marcti. Gelijard galliard jcdna vrsla vrlo ive i vcsclc igre, popularne u Englcskoj u Bckonovo doba. 34. O bogatslvu Plui je bog bogalstva. Zcvs ga jc HSio vida da bi svoje darove dclio slepo, bez obzira na zasluge. Pluton jc davalac bogalslva i bog podzcmnog sveta. 35. O proroanstvima Ree vraara Saulu. I Samuilo, XXVIII, 19. Homer ima ove siihove. Stihovi koje Bekon navodi uzcli su iz Vcrgilija, Eneida, III, 97; kod Homera oni glasc prevod Marelicv: Ali Eneja c snani Trojancima vladal: jcdno On i sinovi mu sini, lo poslijc od njcg se rode. Ilijada, XX, 3078. Poiikrat, kralj Sama, imao je monu mornaricu i bio je veliki prijatclj pesnika i umelnika. Oroel, satrap Sarda, odmamio ga je prcvarom na kopno i pogubio 522. pre n. e. Njcgova jc ki, posle svoga sna, uzalud pokuavala da odvraii oca od putovanja u Sard, Filip Makedonski je usnio, V. Plularh2ivot Aleksandrov, 2. Prevco M. uri, Novi Sad, 1950. Privienje koje se javilo M. Brutu. V. Plutarh,ivot Cezarcv, 69. Preveo M. uri. Novi Sad, 1950. Tiberije je kazao Galbi. Galba. koji je u lo vremc bio konzul, posiao jc car 68. n. e. Kraljica Majka. Katarina dc Mcdii, supruga francuskog kralja Anrija II, koji je sluajno bio ranjen prilikom jednog tumira. i od le rane umro. Kralj Briianije. Posle ujcdinjcnja Engleskc i Skotske, Dems I 16031625 jc pni kralj Brilanije. Spansku flotu, 1588. upulio je panski kralj Filip II veliku flolu, ncpobednu armadu, protiv Engleske. Meutim, la jc floia bila lako poraiena da, od 120 velikih brodova kohko ih je uplovilo u La Man?, svcga se njih 54 vralilo u Spaniju, oplovivsi oko severne obale Skotskc i zapadne obale Irske. Proroanstvo Regiomontancno. Johan Miler nazivao seJcgiomonianus, zalo Slo je bio roJcn u Kcnigsbcrgu, tj..Kraljevom bregu. Njegovo je prorocanstvo iz 1475. Jz Ptatonovog Kritijc Platon u ovim dclima govori o zamiSljcnoj zemlji Allantidi, a neki su otuda zakljuivali da jc on duista vcrovao u postojanjc jcdnog konlincnta s one strane Allantskog okeana. Bekonov tilozofski roman zove se Novn Allanlida. 36. O stavotjublju Kao ito je Tiberije... Sejan je bio zapovcdnik prelorskc gardc i Ijubimac Tiberijev; kad je pokuSao da se sam doepa carske vlasli. Tiberije jc poslao Makroa u Rim da preuzme zapovcdniSlvo nad gardom, i Sejan je po odluci scnata bio pogubljcn. Docnije jc Makro, kao prcfckt prctorske garde, udavio Tiberiia za raun Kaligulc. koji c potom poslao car. Makro je Kaliguli podveo cnu. a ovaj ga je naposleiku ubio. 37. O maskama i sveanim prilikama Maskc su bilc vrlo omiljene histrionikc zabave koie su priredivane u vrtovima ili dvoranama plemikih kuca ili dvora prilikom praznika. venanja. ili u poasl nekog

ugled nog gosia. Alcgoricna igra bila je glavna crla ovc zahave. Sa uvodcnicm dekora maske su postale slocnijc, a svoj najsavrscniji oblik dobile su u pesnikim tvorevinama Bcna Dzonsona, za koje je dckor i nacrte za kostimc radio Inigo Dzons. U maskama su igrali gospoda i gospode, dok su u meuigrama kojc su imale aljiv sadrzaj igrali plac ni glumci. 38. O tjudskoj naravi Optimus itte, Ovidije,Jck od liubavi, 293. Dugo jc livjcta dua moja, Psalm CXX. 6. 39. O navici i vaspitanju Ali Makijaveli nije znao Dominikanac 2ak Klcmcni ubio jc francuskog kralja Anrija III, 1589; Ravijak jc ubio Anrija IV. 1610; Jorcgaj je pokuiao da ubije Viljcma. princa Oranskog. 1582. a dve godine docnije, 1584. Vilicma e ubio Vallazar Gcrard. 40. O srei Timotej Atinjanin. Atinski vojskovoda i Plaionov prijaiclj koji jc najvise doprineo stvaranju savcza tzmcdu Atine i Tcbe proliv Sparte. 379. pre n. e, Kao ito Plutarh veti... Plutarh. u biografiii Timolconovoj vcli, da,kao Sto stihovi drugih pcsnika izgledaju usiljcni kadu se uporede s Homerovim, koji, povrh svuje snage i Ijupkosli. izgleduju ioS kao da su komponovani s lakoom. lako vujevunja Timoleonova, u uporedcnju sa muCnim voievanjcm Agcsilaicvim i Epaminondinim, sjcdlnjujui lako.ii I slavu, izglcdaju Ijudima kuii unicju da sude kau reullal srenc vrlinc a nc srenog slucaja. Timolcon je bio ,nki vojskovoa koji je sredinom IV vcka pre n. e oslobodio Siciliju od Karlaginjana. Epuminonda je bio veliki lcbanski vojskovuda koji jc pobcdom nad Spartancima u bici kod Lcuktre 371. prc n. e. okonno prcvlasl Sparte u Grkoi. Agesilaj jc bio sparianski kralj koji jc poraien u loj bici. 41. O lijvarsivu Dcsetak. Po Mojsijcvom zakonu svaki je duan da deseti deo svoga prihoda darujc bogu Deset od sto bila je zakonom dozvuljcna kamala u Englcskoj u XVI vcku. Narandlastotute kape. U srcdnjem veku Jcvrcji su morali da nose naroile haljine odrccne bojc, da bl se razli kovnli ud drugih. U Vtooiju. Utopija jc poliliki roman Toinasa Moru, u kojcm je priknzun idealan druSlveni pureduk na ostrvu Uluptji koje su toboz otkrili mornari u Novom svctu, a na kojem je usposlavljcn komunisliki porcdak. V. T. Mor..Ulopija, prevco s fatinskog F. BariSic, izd..Kuliura. Bgd 42. O mladosti i starosti iiauon de Foa bio je sinovac trancuskog kralja Luja XII, isiakao sc kao zapovednik francuskih irupa u Itahji i borbama proliv Spanaca. i poginuo jc u bici kod Ravcnc. Hermogen jc iveo u II vcku n. c, i dri se da je izgubto pamenje poslc dvadeset petc godinc Horlenzije je bio reior, savremenik Ciceronov. 43. O lepoti Apcl..Nc Apel. ve Zeuksid grki slikar. roen sredinom V vcka pre n. e. koji jc, kad je radio jcdnu sliku za hram Junonc Lacinije u Krolonu. odabrao za modcl pet najlepih devojaka, da bi njegova slika prikazala najlepe crlc svakc od njih. Rajl. Atbreht Direr, nemacki slikar 14711528 napisao jc delo.De symmetria pariium humanr corporis. 45. O neimarsivu Ako pitai Motna. Mom jc bog podrugivanja i zaineranja. Zamerio je Ateni sto nijc postavila na tockove kucu koju jc saidala, lako da bi mogla da jc ukloni, ako bi se suscdt pokazali neprijatni; zamerio jc i Hcfestu, Sto oveku koga je stvorio nijc ostavio neki mali otvor na prsima, kako bi njegove tajne mogle da budu oikrivcnc.

Luktit jc bio rimski vojskovoa, prctor i konzul, uvcn sa svojih pubeda nad Milridatom. Kad sc vraiio u Rim. 2iveo je u vclikom raskoSu i sjaju. Umro jc 57. ili 56. pre n. e. 50. O itenjti iz knjiga Ovo je bio prvi esej u prvome izdanju Bckonovih.Ese ja. 1597; Bekon ga je docnije, 1625, proSirio. Cvmini sectores. Koji seku kimovo seme, cepidlake. Primum mobite. Vladalac jc primton mobile velikodoiojnika. Prcma staroj aslronomiji, ncbesna su lela poslavIjena u jcdnu scriju sfcra, a zemlja im jc zajcdniko srediste. Najdal ja od ovih sfera zovc sc primum mobitc, ili prva pokrenuta. Ona izvri svoj obrl za dvadcscl etiri saia i prenosi svoje kretanje na unutra.njc slere. Planelc islo tako imaju svoje vlaslilo sporo krclanje, razliciio od brog krelania koje sferama daje primitm mobite. Slino lome, velikoaoslojnici Ireba da budu spori i krolki u svome poscbnom kretanju, ti u posttzanju sopstvenih ciljeva, ali brzi da slede poslusno svoj primum mobile. tj. vladara. SeJbi, 52. O uljudnosti i lepom ponaanjtt Kraljica Izabela. Izabela 145094, kraljica Kastiljc, supruga Fcrdinanda Aragonskog. 53. O hvali Ko blagosilja prijaielia.. Prie Solomunovc, XXVII. Arisiid je doivco tu promcnu da su ga isprva bog njegova nadimka Pravedni voleli, a docnijc mu bili zavidni... I zato se ljudi slcku sa svih strana u grad i zaisla osudc Arislida crepovim sudom3, a svoju zavist protiv nje gove slavc prozvasc strahom od liranide... Kad su, daklc, i u ovom sluaju glasovi zapisivani, kau da jc nekakav nepismcn ovck i sasvim prosl seljak pruio svoj crepi Arislidu, kao oveku na koga se bas bio namcno. i molio ga da napic ime Arislid. Ovaj sc zaudi i zapita ga da li mu je Aristid io na zao uinio. Nijc. kac niSla, i ja ga i ne poznajem. ali se bunim lo ga svugdc zovu Pravedni. .Alinski dravnici: 2ivol Arislidov. Preveo M. uri, Bgd. 1951. 5. O slranarenit Padre commitne, zajedniki otac. V Franctiskoj ligi. Svcla liga. koju je, 1576. organizovao vojvoda od Giza, tobo radi odbrane katolike verc. ali u stvari da bi francuski prcsto osigur.io kalolikim naslcdnicima. 55. O asti i ugledu Siete jMiriidas. Opsli zbornik spanskih zakona koji jc sasiavio Alfonzo XII; zbomik je lako nazvan zalo sto e bio podeljcn u sedam odeljaka. 56. O pravosuu Veh zakon, tj. Slan zavcl. Proklet da ic koji bi pomakao meu bhnjega svojega. 5 Mojsijc, XXVII, 14. Rhnskih dvanaest tablica. Cuvcni rimski zakoni, donescni 451449. prc n. e. Decemviri izabrani 452. objavili su zakonc na desct bronzanih ploca. a 449. objavljene su joS dve ploe. Ti su zakoni ugtavnom potvrdili postojee obiajno pravo, i ticali su se patrieija i plebejaca, podjcdnako. Meutim, Rajt kae:.Nc u zakonima Dvanacst tablica. ve kod Cicerona..Dc legibus, III, 3, 8. ieum i tuttm, moje i tvojc. Apostol veli. Sv. Pavle, I. Tim. I, 8. 57. O gnevu .Gnjevite se i nc grijeSite Efescima. IV, 26. IV 2i8iaSte vumere Vergilije Pcsmc o zemljoradnji. 58. O preokretima stvari V IHjino vreme. Tada rcCe Ahavu Ilija Tcsvianin... ovijeh godina nce biti rosc ni dada dokle ja nc reem. 1 Carevi, XVII, 1.J?osIije mnogo vremena, trce godinc, doe rijc Gospodnja Iliji govoreci: idi, pokai se Ahavu, i pustiu dad na zemlju. I Carevi. XVIII, 1. V Zapadnoj Indiji. Amcriki kontinent koji je tada bio otkriven.

Optulujui Grgura Velikog. Grgur I, papa 590604..Papa Grgur 1 ruSio jc hramovc i razbijao statue u Rimu: na zapovcst toga varvarina Palatinska bibliolcka pretvorena je u pepeo. a Livijeva istorija bila je naroCita meta njegovog besmislcnog i opakog fanatizma. Spisi Grgurovi otkrivaju njegovu nepomirljivu mrnju prema spomenicima antikog genija. i on najstroe osudujc jcdnog episkopa koii je proucavao latinske pcsnike i istim glasom slavio Jupitra i Hrista... Kao Tcba ili Vavilon ili Kartagina, imc Rima moglo je biti zbrisano sa liea zcmljc... Gibbon, Thc Decline and Fall of the Roman Empire. Vol. V p. 37. Poslc smrti Grgura I za papu jc bio izabran Savinijan. Arijeva jeres. Arije iz Aleksandrije 280336 osnovao je jcres arijcvstvo koja je poricala jcdnodunost Sv. trojicc i boZansku prirodu Isusa I Irisla. Arminije Jakov Harmcnzcn bio je holandski bogoslov r. 1560 koji je, nasuprot Kalvinovoj doktrini o prcdcstinaciji. uio da je Ijudska volja slobodna. Solomun vcli..Sto je bilo to e biti,lo se inilo to ce se initi, i nema nita novo pod suncem. Propoviedn ik, I, 9. Kao Sto je Platon zamiSljao. Ucnjc o tomc da je saznanje samo seanjc, tj. da smo znanje dobili prc rodenja, a pri roenju ga lzgubili. da bismo ga docnije prcko ula ubnavljali, izlozio jc Ptaton u.Fcdonu. XVIIIXXI. V.Pcdon ili o dui, prevco M. uri, Bgd. 1937. Svaka novinaNc pominjc se to je prije bilo; ni ono Sio c poslije biti nee se pominjati u onijeh koji e poslije nas nastati. Propovjednik. I. 11. Reka Leta. Reka u podzcmnom svelu iz koje piju seni umrhh i tako zaboravljaju prosiost. Facton je vozio svoja kola. Faeton, sin Heliosa, boga sunca, kad je jednom vozio nebeskim svodom kola svog oca, potcrao je konje tako silovito da su svrnuli sa svote uobiajcnc putanjc i loliko se pribliili zemlji da je umalo nisu zapalili. Zevs ga je na to ubio munjom. 59. Fragment eseja o Sirenju glasova Ovaj esej nasao je meu Bekonovim hartijama dr Rauliueni kapcfan i pisar Bekonov. koji je docnije napisao njcgovu biografiju l izdao njcgova deta. NOVA ATLANTIDA Cudesa njegova u dubini, Psalam 107. 24. ..BjcSe tama nad bezdanom. 1. Mojsije, 2. Listovi pisaih tablica. Vrsta belenicc od Skriljca ili slonovae. ili od ploica oblocnih voskom, obino nainjcna u obliku knjiice. Jcdnoe vaSeg velikana. Platon. u Timeju, ispriao je legendu o Atlantidi. ostrvu zapadno od Gibrattara. kojc je unalo brojno stanovnitvo i ciji su moni vladari vojevali po Evropi i Africi, dok ih Atina i njcni Mtveznid nisu porazili. Kad se narod Atlantide proncvaljalio. oslrvo jc u toku jednog dana i noi unistio zemljotres i progutao okean. Bekon pominje Atlantidu u eseju O proroCanslvima XXXV. Prljav i rulan Etiopljattin. U XVI veku ime je oznaavalo ne samo stanovnika Etiopije, ve icrnaca uopste. Citao satn u knjizi jednog od vaih Ijudi. U Ulopiji scr Tomasa Mora. 1516.J?ri izboru branog druga oni sc ozbiljno i strogo pridravaju jednog obiaja, koji sc nama uinio jako nczgodan. a ispoetka ak i smcan. Jcdna ozbiljna i uglednija gospoa devojku iii udovicu sasvim nagu pokac proscu, kao to i obrnuio, neki ugledniji ovek devojci pokaze nagog prosca. Vid. Utopija, slr. 144, izdKu!-tura, Bcograd, 1951. 3Oslrakizam, vidi bcleku 0 zavisli, sir. 267.