P. 1
Podzemni grad XXI // Valorizacija urbanističko-arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja

Podzemni grad XXI // Valorizacija urbanističko-arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja

|Views: 6,457|Likes:

More info:

Published by: Underground City XXI on May 30, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/10/2013

pdf

text

original

                                                                        DATUM / MJESTO:    IZRAĐIVAČ:                                                    PROJEKT:    Podzemni grad XXI  Platforma 9.81,   Zagreb  ASK Atelier d.o.o.

 ,  Zagreb  Azra Suljić, dia   Danijela Malić Mikić, dia    svibanj 2011. / Zagreb

NARUČITELJ:   

                                                                     

                                  SADRŽAJ    1. UVOD  2. IDENTIFIKACIJSKI LISTOVI  2.1.  Štrmac  2.2.  Vinež  2.3.  Ripenda  2.4.   Pijacal, Podlabin  2.5.  Krapan  2.6.  Raša  2.7.  Karlota  2.8.  Rabac ‐ Teleferika  2.9.  Te Vlaška  2.10. Štalije  2.11. Bršica  3. KONZERVATORSKE SMJERNICE  4. LITERATURA 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

1. UVOD      Tema  ove  studije  je  analiza  i  valorizacija  postojećih  arhitektonskih  struktura  obuhvaćenih  projektom  Podzemni  grad  XXI,  povijesnog  konteksta njihovog nastanka, te današnjeg stanja  pojedinih  potencijala...    To  su  građevine  koje  u  znatnoj  mjeri  definiraju  krajolik  raške  doline  i  Labinštine.  Koncentracija  infrastrukturnih  građevina,  radničkih  naselja,  cijelih gradova na ovom prostoru (od Plomina do  Raše)  može  postati  i  bitno  određenje  i  oslonac  daljnjeg prostornog planiranja.    Zato  se  pristupilo  pojedinačnoj  valorizaciji  te  određivanju  smjernica  koje  će  pomoći  kako  u  definiranju  statusa  zaštite  kao  industrijskog  krajolika  i  pojedinačnih  građevina,  povijesnih  cjelina  tako  i  određivanju  budućih  namjena  prostora i načina gospodarenja i upravljanja.    Analizirane  građevine  nastale  su  s  razvojem  rudarstva  ovog  područja,  prate  period  austrijske  uprave  (1861‐1918)  talijanske  uprave  (1918‐ 1947)  i  jugoslavenske,  a  očitava  se  u  stilskim  obilježjima  (od  historicizma  do  moderne),  primjeni tehnologije i materijala.    Zbog  nedostatka  izvorne  arhitektonske  građevina,  ocjena  njihovih 

    To su djelomično i tipska rješenja u maniri datog  trenutka,  ali  u  mnogom  predstavljaju  vrijednost  arhitektonskog nasljeđa Istre. 

dokumentacije  za  većinu  građevina  nisu  poznati  autori,  mada  se  rukopis  može  prepoznati  za  građevine iz talijanskog perioda.   
ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           4 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

                                                                     

                                                                            2. IDENTIFIKACIJSKI LISTOVI 

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           5 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

LOKACIJA: Štrmac    OPIS LOKACIJE  U  vrijeme  austrijske  uprave,  krajem  19.  st.  na  području naselja Štrmac, eksploatira se ugljen.  Ostaci  rudničke  infrastrukture  dograđene  su  s  novim  industrijskim  objektima.  Dijelove 

       
 

proizvodnog  kompleksa  moguće  je  razlučiti  po  vrijednosti te se razaznaju zgrade bivšeg rudnika  (strojarnica, zgrada izvoznog stroja, trafostanica).     VALORIZACIJA GRAĐEVINA  U  zoni  industrije  razlikuju  se  tri  faze  gradnje:  zgrade  historicizma,  talijanskog  racionalizma  i  recentne dogradnje.   U  odnosu  na  tri  starije  građevine,  oblikovane  klasičnim  jezikom  (dvostrešni  krov,  pilastri,  lučni  nadvoji  nad  prozorima  i  vratima,  zgrada  strojarnice iz perioda racionalizma jednostavne je  prizmatične forme, pravokutnog tlocrta završena  jednostavnim  pločastim  betonskim  prepustom.  Horizontalni strip prozora u gornjoj zoni jedini je  oblikovni  element,  kojoj  je  posvećena  pažnja  s  detaljem kose klupčice i doprozornika.  Prema  dostupnim  izvorima,  do  1919.  Štrmac  i  Vinež  imaju  ne  samo  rudničku  infrastrukturu  (drvene izvozne tornjeve), nego i onu stambenu i  javnu (škola i kantina u Štrmcu, bolnica u Vinežu)  te stambene zgrade.   1920. Štrmac dobiva željezni izvozni toranj.  Zapadno  od  industrijske  zone,  odijeljeno  prometnicom  i  visokim  zidom,  u  ortogonalnoj  mreži  prometnica  i  pješačkih  komunikacija,  rudarsko naselje je do danas u cijelosti očuvano.    povijesna fotografija – pogled na naselje      industrijska zona  strojarnica    lokacija na ortofotu   

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           6 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

S  manjim  intervencijama  u  formiranju  ulaza  i  proširenja  u  terase  te  izgradnji  vrtnih  kućica,  naselje  čini  7  nizova  od  četiri  jedinice  (36x8m)  i  dva od dvije.   Kuće  s  ujednačenim  ritmom  prozorskih  otvora,  zaštićenih  drvenim  škurama  s  prigrađena  dva  volumena nužnika na kraju niza.    Posebna  je  pažnja  posvećena  i  oblikovanju  ograda  vrtova  koje  su  izvedene  od  betonskih  stupova  s  ispunom  od  tankih,  betonskih  prefabriciranih  stijena  prošupljeni  motivom  istokrakog križa i kvadrata.    Stanovi  u  prizemnim  nizovima  u  osnovi  od  četiri  stambene  jedinice,  zaključenim  s  četiri  vanjska  wc‐a,  bili  su  promjenjive  veličine  (jednostavnom  adicijom  soba),  ovisno  o  broju  članova  rudarske  obitelji. Svaka kuća je imala i pripadajući dio vrta.  Kao  i  u  drugim  rudarskim  naseljima  u  okolici,  prisutna je socijalna komponenta u zoniranju, pa  tako  i  ovdje  službenici  imaju  izdvojeno  stanovanje, nešto boljeg standarda.   Izdvojene,  dvije  kuće  za  inženjere,  prizemnice  s  potkrovljem,  po  lokaciji  udaljenoj  od  industrije  i  radničkih  kuća,  ali  i  po  nešto  ambicioznijoj,   kvalitetnijoj  gradnji,  govore  o  boljem  standardu  stanovanja.  Zidane  su  sa  soklom  od  grubo  klesanog kamena i s ulazom u sredini naglašenim  ili  visokim  zabatom  u  jednom  ili  krovnom  kućicom  u  drugom  slučaju  orijentiranom  prema  dvorištu,  na  istok  s  temom  skošenja  krova  'na  lastin  rep'.  Iako  su  neki  otvori  zazidani,  a  ulazi  prerađeni  kuće  još  uvijek  imaju  izvorno  oblikovanje.  pogled na kuće u nizu    pogled na kuće u nizu i bivšu zgradu škole    bivša zgrada škole    kuća za inženjere – danas    kuća za inženjere – povijesna fotografija   

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           7 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

  Istočno od naselja, odijeljeno prometnicom je bio  smješten  prostor  industrije:  šoht,  izvozni  stroj,  kompresorska  stanica...  Tornja  više  nema,  a  današnja  industrijska  zona  je  dogradila  nove  građevine.  Međutim,  zgrade  ugljenokopa  su  ipak  očuvane  i  mogle  bi  se  prezentirati.  Posebnu  vrijednost  je  činila oprema/postrojenja, ali i jednostavne, čiste  forme, armiranobetonske nosive konstrukcije.  Jednostavno  oblikovana  pročelja  jednokatne  zgrade  škole  (?)  s  elementima  historicizma,  na  čijim  se  ožbukanim  zidnim  plohama  ističu  dekorativni  oblici  od  crvene  opeke,  u  vidu  vijenaca,  pilastara,  nadvoja  i  prozorskih  okvira,  danas također služi većim dijelom za stanovanje.                                                          detalj ograde kuća u nizu  pogled na vanjske sanitarije kuća u nizu 

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           8 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

LOKACIJA: Vinež     OPIS LOKACIJE  Radnička  naselja  koja  prethode  Raši  i  Podlabinu  su  Štrmac  i  Vinež.  Prema  oskudnim  izvorima,  izgrađena su do 1924. neposredno uz okna.  Vinež je izdvojeno od proizvodne zone, (do danas  je  očuvana  trafostanica  i  čelična  konstrukcija  vodotornja)  imao    i  cijelo  naselje  od  ukupno  18  tipskih  višestambenih  kuća  za  inženjere  i  poslovođe,  građenih  oko  1924.  te  prizemni  stambeni  niz  uz  Trg  Labinske  republike  (tzv.  Krvova placa) i bolnicu.  Danas  je  taj  prostor  u  središtu  suvremenog  naselja,  u  neposrednoj  blizini  centralnih  javnih  sadržaja:  osnovne  škole,  crkve,  spomen  parka  borcima NOB‐a.  Na  dan  2.  ožujka  slavi  se  labinska  republika,  40‐ dnevni  štrajk  labinskih  rudara  iz  1921.g,  tijekom  kojeg  su  izveli  oružani  otpor  talijanskoj  upravi  (prva  antifašistička  pobuna)  i  pokrenuli 

 
           

lokacija na ortofotu 

 

samostalnu proizvodnju u rudniku.  Zbog  svoje  graditeljske  vrijednosti,  ali  i  zbog  povijesne  simbolike  lokaliteta,  točka  Vinež   zauzima posebno mjesto u povijesti Labinštine.    VALORIZACIJA GRAĐEVINA  Cijeli  kompleks  rudarskog  naselja  je  od  iznimne  vrijednosti  jer  pokazuje  ostatke  faze  rudarenja  kada  je  područje  bilo  pod  austrijskom  upravom.  Tome  je  dokaz  arhitektonsko  oblikovanje  ovih  zgrada.          bolnica u Vinežu          katastar   

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           9 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

  Naselje  u  Vinežu,  sjeverno  od  'Krvove  place'  formirano  je  od  tri  šire  ulične  osi  međusobno  povezane užim kolnopješačkim potezima tako da  su sve parcele okružene javnom površinom čime  ostvaruju i ravnopravne ulaze sa sve četiri strane  zgrade.  Naselje  čini  18  višestambenih 

   

povijesna fotografija naselja 

jednokatnica.   Iz katastarskog plana je vidljiva i podjela dvorišta  na  4  dijela,  tako  da  je  vjerojatno  četvrtina  dvorišta pripadala stanu u prizemlju.    Sve  parcele  su  identične  dimenzije  24x30m,  tj.  720m2 Kuće su od regulacijske linije povučene 5 ‐ 6m,  čime  se  dobio  predvrt.  Tipske  zgrade,  pravokutnog,  osnosimetričnog  tlocrta,  s  četiri  stana  u  prizemlju  i  četiri  stana  na  katu  ukupno  daju 144 stana veličine cca 56 m2. Ulaz u stanove  na  katu  riješen  je  dvokrakim  stepenicama,  smještenim  oko  svakog  ugla  tako  da  zgrade  nemaju zajedničke stubišne prostore.     Između  kuća  su  i  tri  neizgrađene  zone,  rezervirane za   javnu površinu.   Na okućnicama su još prisutne i dva tipa izvorne  ograde: betonskog parapeta i stupova s po dvije  horizontalno ugrađene okrugle, metalne šipke ili  betonska inačica drvenog plota.  Projektirane  su  kao  slobodnostojeće  zgrade,  zidane  kamenom,  s  dvostrešnim  krovištima  dubokih  streha.  Sjeverno  i  južno  pročelje  s  vertikalnim,  jednokrilnim  otvorima,  a  istočno  i  zapadno s dvokrilnim, zaštićenim škurama.    prizemni nizovi    pogled na nizove ‐ danas    pogled na nizove – povijesna fotografija   

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           10 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

Povijesne  fotografije  pokazuju  da  je  u  koridoru  ulice,  uz  ograde  bilo  posađeno  visoko  zelenilo  koje je danas isčezlo.     Petstotinjak  metara  južnije  od  naselja  je  nekadašnja  industrijska  zona  s  dobro  očuvanom  trafostanicom  vodotornja.    Iako je trafostanica, građevinski u dobrom stanju,  probijeno  je  više  novih  ulaza,  mnogi  njeni  horizontalni  potezi  prozora,  pretpostavlja  se,  zazidani, a ne samo površinska dekoracija.     Detaljnijom  konzervatorskim  istražnim  radovima  bi  se  više  saznalo  o  izvornom  izgledu  pročelja,  posebno sjevernog.  Trafostanica  je  izvedena  od  dva  prizmatična  volumena  ravnih  krovova  povezanih  vijencem  i  nadozidom  nižeg.  Istim  detaljem  jednostavnog  vijenca  i  nadozidom  u  ravnini  zida  završen  je  i  onaj niži.               vodotoranj    trafostanica    i  čeličnom  konstrukcijom 

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           11 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

    LOKACIJA: Ripenda  (zgrada izvoznog stroja, trafostanica, vanjski  prostor)                            OPIS LOKACIJE    Okno  Ripenda  je  izgrađeno  u  posljednjoj  fazi  eksploatacije  rudnika  (2.  polovici  prošlog  stoljeća). Zatvoreno je krajem 80tih.  Okno  se  vertikalno  (šoht)  veže  na  8.  horizont  te  na  većinu  ostalih  točaka  podzemlja  unutar  kompleksa  (Podlabin,  Plomin  1  i  2,  Smokovica,  Krapan  te  potkopi  uz  hodnik  Leone).  Okno  je  početkom 90tih plombirano  te je sva nadzemna  infrastruktura  i  zemljište  pretvoreno  u  radnu  zonu.  Ostaci  rudničke  infrastrukture  su  prisutni:  temelji izvoznog šohta, zgrada izvoznog stroja te  trafostanica.     Nova  izgradnja,  zapuštenost  i  neiskorištenih  objekata  uvelike  narušava  mikroambijent 

   

lokacija na ortofotu     

 

povijesna fotografija ‐ rušenje izvoznog tornja 
 

mediteranske šume  u blizini.   U relativnoj blizini se nalazi naselje Ripenda.              povijesna fotografija ‐ rušenje izvoznog tornja             

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           12 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

  VALORIZACIJA GRAĐEVINA    U svim građevinama Istarskih ugljenokopa pa i u  zgradi izvoznog stroja u zoni Ripenda, prisutan je  projektantski pristup u kojem se ne zadovoljavaju  samo  funkcionalni  zahtjevi  ovih  infrastrukturnih  građevina  već  se  zadatku  pristupa  kreirajući  ujedno i pažljivo oblikovane prostore i detalje.    Šteta  je  što  projektant  nije  na  pročelju  pokazao  nosive armiranobetonske okvire konstrukcije kao  što je to slučaj npr. sa zgradom izvoznog stroja u  Podlabinu.  Na  ovaj  način  čisti  prizmatični  volumen,  završno  obrađen  glatkom  žbukom,  skriva puno zanimljiviju unutrašnjost.  Zbog  toga  ove  građevine,  iako  u  derutnom  stanju, vidimo kao primjer i trag prošlog vremena  koji treba prezentirati kao vrijednost.    Sačuvana  je  i  zgrada  trafostanice,  također  oblikovana  karakterističnim  jezikom  

   

ostatak konstrukcije temelja izvoznog šohta 

 

zgrada izvoznog stroja 

 

racionalizma,  i  iako  vrijedan  objekt,  danas  je  opterećen  dogradnjom  s  jugozapada  i  jedva  primjetan.                        unutrašnjost zgrade izvoznog stroja   

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           13 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

  LOKACIJA: Pijacal, Podlabin    OPIS LOKACIJE  Rudarsko‐industrijski  kompleks  Pijacal  smješten  je uz prometnicu Pula‐Rijeka i dio je urbanističke  cjeline Pozzo Albona ili Pozzo Littorio (današnjeg  Podlabina) u  dijelu sjevernog podnožja  brežuljka  na  kojem  je  labinski  Stari  grad.  Izgradnja  naselja  započela je u razdoblju od 1938. do 1942. godine.  zadnjeg  od  12  posve  novih  gradova,  planski  izgrađenih  prema  tada  najvišim  svjetskim  standardima funkcionalističkog oblikovanja.  Izvozni  toranj  nad  oknom,  tzv.  šoht  s  "toplom  vezom"  i  podzemne  jamske  prostorije  na  nivou  hodnika  Krapan  registrirano  su  kulturno  dobro  upisani  u  Registar  kulturnih  dobara  RH  ‐  Listu  zaštićenih kulturnih dobara.     VALORIZACIJA GRAĐEVINA  Pozzo  Littorio  uz  Rašu,  te  Carboniu  na  Sardiniji  bio  je  najvažniji  ugljenokop  na  "nacionalnom  teritoriju"  tadašnje  talijanske  vlasti.  Regulacijski  plan  novog  grada  koji  nastaje  oko  rudarsko‐ industrijske  zone  izradio  je  Eugenio  Montuori.  Osim izvornog plana Podlabina i makete izrađene  prema  regulacijskom  planu,  koja  tek  u  manjem  dijelu  definira  izgled  industrijskih  građevina,  nema  saznanja  o  točnom  vremenu  nastanka  ili  autoru  pojedinih  građevina  iz  prve  rudarsko‐ industrijske faze kompleksa.      toranj s liftom  za spuštanje u šoht    maketa regulacijskog plana Podlabina  lokacija na ortofotu 

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           14 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

Na  regulacijskom  planu  i  maketi,  iako  ponešto  različito u odnosu na izvedeno stanje osim šohta,  vide  se  arhitektonski  sklop  zgrade  uprave  s  centralnom  garderobom  rudara  i  kupaonama,  zgrade  izvoznog  stroja,  kompresorske  stanice,  trafostanice,  te  dvije  industrijske  hale.  Tijekom  talijanske  vlasti  labinski  rudnik  administrativno  potpada  pod  ugljenokop  u  Raši.  Nakon  2.  svjetskog  rata  je  pod  upravom  poduzeća  Istarski  ugljenokopi ,,Raša", sve do 1988/89. godine kada  je  zbog  nerentabilnosti  rudnik  zatvoren.  Od  vremena  nastanka  do  danas,  rudarsko‐

 

  pogledi ‐ lift, lamparna, kupatilo, upravna zgrada 

industrijski  kompleks  Pijacal  se  adaptira,  dograđuje  i  nadograđuje,  a  nakon  zatvaranja  rudnika  i  prenamjenjuje.  Tijekom  procesa  privatizacije  90‐ih  godina  20.  stoljeća,  cijeli  kompleks  se  ne  samo  intenzivno  transformira,  nego  i  devastira,  u  skladu  s  potrebama  brojnih  novih  vlasnika.  U  halama  se  podižu  međukatne  konstrukcije koje zasijecaju izvorne visine otvora.  Izvorni  otvori  zgrada  se  često  negiraju  i  otvaraju  novi,  potpuno  neprihvatljivih  oblika.  Nestaju  elementi  izvorne  stolarije  i  bravarije.  U  industrijskim dvorištima interpoliraju se recentne  građevine.  Dvorišta  se  pretrpavaju  i  različitim  pomoćnim  skladištima,  krupnim  otpadom  i  građevinskim  materijalom,  dok  se  okućnice  posve  osobno  interpretiraju.  Većina  prostora  u  zgradama  koristi  se  za  poslovne  namjene,  a  van  funkcije  ostaju  jedino  šoht  s  toplom  vezom  i  centralna  garderoba  s  kupatilom.  Tijekom  90‐ih  godina 20. stoljeća, do tada kompletno sačuvana  strojarska  postrojenja  rudnika,  režu  se  i  prodaju  u  staro  željezo.  Tada  je  uništen  i  veći  dio  arhive  djelovanja  labinskog  rudnika,  uključujući  upravna zgrada i mramorna dvorana    krov kupatila    strojna obrada i skladište   

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           15 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

najvjerojatnije  i  izvornu  dokumentaciju  iz  vremena  gradnje  rudarsko‐industrijskog 

kompleksa za talijanske vlasti. Ipak, bez obzira na  navedene  transformacije  i  devastacije  bivši  rudarsko‐industrijski  kompleks  Pijacal  i  dalje  je  čitka  urbanistička  jedinica  Podlabina,  koja  specifično  dominira  u  tkivu  labinskog  donjeg,  novog grada.   Osim šohta s toplom vezom i podzemnih jamskih  prostorija,  čine  ga  arhitektonski  sklop  upravne  zgrade  s  centralnom  garderobom  rudara  i  kupaonom,  lamparnom,  kemijskim  strop mramorne dvorane   

laboratorijem,  elektroradionicom,  prostorom  strojne  obrade  i  skladištem,  te  ambulantom  i  mrtvačnicom,  zatim  glavni  i  pomoćni  izvozni  stroj,  stara  i  nova  trafostanica,  kompresorska  stanica,  zgrada  hladnjaka,  skladište  pijeska  i  tehničkih plinova, bravarija, stolarska radiona, te  nešto  sjevernije  i  termocentrala.  Arhitektonski  i  oblikovno  se  posebno  ističu  upravna  zgrada,  zgrada  izvoznog  stroja  i  termocentrala.  Upravna  zgrada,  dio  je  izvornog  arhitektonskog  sklopa  za  administrativnu upravu rudnika i prostora ulaska  i  izlaska  rudara  iz  okna.  Izvedena  je  u  opeci  i  betonu, s ravnim krovom i ožbukanim pročeljima.  Prema  kompoziciji  različitih  arhitektonskih  volumena  i  oblikovnim  elementima  kao  što  su  tanki okviri u žbuci oko prozora, dimenzije otvora  i njihov raspored, može se pretpostaviti da je dio  Montuorijevog  projekta  oblikovanja  Podlabina.  Unutrašnjost zgrade je modernistički opremljena  (drvene  stubišne  ograde,  obloge  zidova,  popločenja). Danas je nadograđena.   Zgrada  izvoznog  stroja  je  samostojeća  građevina  pravokutnog tlocrta, natkrivena ravnim krovom,   unutrašnjost kupatila    dimnjak termocentrale   

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           16 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

pročelja  izvedenih  u  fasadnoj  opeci,  s  kamenim  sokIom,  "na  špic"  slaganih  krupnih  i  grubih  kamenova.  Gabaritno  i  oblikovno  markantni  dio  zgrade  s  velikom  halom,  izvorno  jednoetažnim  prostorom, a danas podijeljenim na tri etaže, ima  na  zapadnom  i  istočnom  pročelju  niz 

 

dominantnih  visokih armirano‐betonskih snažnih  polustubova.  Oni  su  okvirni  nosači  konstrukcije  ispunjene  opekom,  koji  ka  vrhu  zgrade  gotovo  skulpturaIno  ojačavaju.  Kroz  dva  poteza  uskih  otvora  na  južnom  pročelju  su  nekad  prolazila  čelična  užad  kojima  su  od  izvoznog  stroja,  do  kolutura  izvoznog  tornja,  metalne  konstrukcije  visine  25  m, podizani  i  spuštani  liftovi  u  okno  za  transport rudara i ugljena. Zgrada termocentrale,  izvorno je bila   samostojeća  građevina,  pravokutnog  tlocrta.  U  elevaciji  se  ističe  zapadni  potez  zgrade  koji  je  cijelom  dubinom  prostora  povišen.  toranj s liftom  za spuštanje u šoht   

Termocentrala  je  kompletno  izgrađena  od  betona  s  karakterističnim  okruglim  otvorima  u  gornjoj zoni pročelja koji podsjećaju na Pulitzerov  projekt  termocentrale  u  Raši.  Pokrivena  je  ravnim  krovom.  Toranj  je  kvadratnog  tlocrta,  ojačanih bridova, i prema vrhu se sužava. Toranj  termocentrale je uz tzv. šoht i zvonik crkve Gospe  Fatimske  jedna  od  glavnih  vertikala  Podlabina.  Izvorna unutrašnjost, iako u lošem građevinskom  stanju, sačuvana je u visokom prostoru centralne  garderobe  rudara  i  kupatila.  Sačuvano  je  39  postolja  za  tuševe,  kabine,  opločenje  zidova.  Na  Pijacalu  su  djelomično  sačuvane  i  tračnice  za  rudarske  vagonete.  Cijeli  rudarsko‐industrijski  kompleks je ograđen decentno izvedenim zidom.   toranj, lamparna, kupatilo    toranj s liftom     

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           17 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

Obzirom  na  dugu,  višestoljetnu  tradiciju  rudarenja  na  Labinštini  industrijski  kompleks  Pijacal  ima  ne  samo  vrijedan  arhitektonski  i  urbanistički,  već  i  presudan  povijesni,  te  memorijalni i simbolični značaj i za grad Labin i za  cijelo šire područje Labinštine.    Prošle  godine  započela  je  rekonstrukcija  i  adaptacija  dijela  upravne  zgrade  (direkcija)  u  gradsku  knjižnicu.  Neki  od  vrijednih  objekata  industrijsko – arhitektonskog nasljeđa su u lošem  stanju (narušena statika, propadanje sekundarne  konstrukcije,  neadekvatna  funkcija)  te  je  potrebno  pristupiti  njihovoj  sanaciji:  šoht,  veliko  kupatilo.  Prostornim  planom  predviđa  se  izrada  cjelovitog  Detaljnog  urbanističkog  plana  za  Pijacal.                                       
ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           18 

pogled na termocentralu 

 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

  LOKACIJA: Krapan      OPIS LOKACIJE:  Krapan je naselje, zapadno od Raše, s oknom koji  je  izravno  (sustavom  potkopa  i  podzemnih  hodnika) spojen sa oknom u Podlabinu. Tradicija  rudarenja Labinštine počinje u Krapnu već krajem  18. st. (s francuskom vladavinom)  i iz tog razloga  Krapan nosi najviše arhitektonskih slojeva i to je  ujedno  i  njegov  najveći  značaj  u  kontekstu  projekta Podzemni grad XXI.    Krapan  je  uglavnom  korišten  za  izvoz  rude  vagonima  prema  elektrani,  separaciji  i  drugim  sekundarnim pogonima.   Nadzemna  povezanost  uključuje  infrastruktura  željeznicom,  brojne  uz  lokacija  prometnu  Krapan  objekte: 

       

lokacija na ortofotu – sjeveroistočni dio 

 

gospodarske 

strojarnice, radionice i skladišta.   Nakon  2.  svj.  rata  industrijski  pogon  preuzima  industrija alatnih strojeva Prvomajska. Pogoni se  šire na suprotnu stranu planinskog usjeka. Većina  ovog  industrijskog  kompleksa  danas  je  lokacija na ortofotu – jugozapadni dio   

napuštena. Rudarsko naselje u kojem i danas žive  potomci  rudara  nalazi  se  u  neposrednoj  blizini  ulaza u potkop.       Krapan  je  izravno  spojen  na  cestu  Labin‐Pula  te  naselje Raša. Naselje Krapan danas je spojeno sa  Rašom.          višestambena zgrada rudara           

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           19 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

  VALORIZACIJA GRAĐEVINA    Stambene  zgrade  naselja  Krapan,  nastale  u  razmaku od više od 150 godina u arhitektonskom  smislu je teško valorizirati bez detaljnijih istražnih  radova,  obzirom  na  njihovo  stanje  i  nedostatak  arhivske  dokumentacije.  Osnovna  tipologija  je  višestambena  kuća  za  rudarske  obitelji  te  raskošnija  kuća  za  predradnike  i  šefove.  Higijenski  uvjeti  stanovanja  u  naselju  su  ispod  standarda.     Dvokatna  stambena  zgrada  građena  u  kamenu,  jednostavnih  razdjelnih  vijenaca  danas  u  potpunosti  napuštena.  Uz  nju  je  još  nastanjena  jednokatnica,  novijeg  krova,  vijencu 

   

višestambena zgrada rudara – detalj vijenca 

 

  kuća inženjera bez naglašenih stilskih odrednica 

neodgovarajućeg  nagiba  te  vidljive  strukture  zidanja  mješavinom  kamena  i  opeke  (na  zabatu  segmentni  luk  od  opeke  i  kamena,  za  istražiti  je  da li je to zazidani otvor).  Stambene  građevine  Krapna  su  za  razliku  od  drugih naselja građene bez tipskih rješenja te nije  čitljiv planski pristup u razvoju naselja.    U  Krapnu  je  kapela  sv.  Barbare  građena  1905.  godine  iz  sredstava  samih  rudara,  od  fasadne  opeke,  jednostavno  profiliranim  polukružnim  portalom i preslicom nad njim s jednim zvonom.  Pravokutnog  je  tlocrta  s  pravokutnom  apsidom.  Kapela  je  već  valorizirana  Konzervatorskom  podlogom  za  Prostorni  plan  uređenja  općine  Raša.        višestambena zgrada rudara          kapela Sv. Barbare   

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           20 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

  Ukupni  značaj  radničke  stambene  arhitekture  Krapna  je znatno manji od drugih naselja, iako bi  uz pažljivu obnovu njena bi vrijednost, kao odraz  povijesnog  razvoja  naselja,  mogla  biti  znatno  veća.    Željeznička  stanica  i  trafostanica  izgrađene  u  periodu  talijanske  uprave  donose  novi 

   

dvokatna višestambena zgrada rudara 

 

arhitektonski  jezik:  jednostavne  volumene,  ravnog krova, horizontalnih poteza otvora, tanke  betonske okvire i klupčice...  Trafostanica rudnika građena u vrijeme talijanske  uprave, dobar je primjer racionalizma.    Željeznička  stanica  donosi  nam  arhitekturu  koju  nalazimo na lokaciji Karlota, kraj ulaza u tunel ili  na  trafostanici  u  Vinežu.  Jednostavni  potez  prizemnih  građevina,  gdje  horizontalnost  željeznička stanica   

naglašava  prepuštena  ploča  ravnog  krova  te  horizontalni  strip  prozora,  a  koju  prekida  viši,  jednokatni  volumen,  krova  završenog  također  jednostavnim prepustom betonske ploče uz niski  nadozid  ravnog  krova.  Ovaj  viši  volumen  evidentno  čini  cjelinu  sa  sjeveroistočnim  nastavkom, dok je zapadni vjerojatno stariji.    Na  kraju,  treba  spomenuti  specifičnost  Krapna  u  odnosu na druga naselja i stambenu izgradnju. To  je tzv. vila Pinka (ili kuća Pinski), na žalost, izgorila  1989. građena vjerojatno na prelazu 19. u 20. st.  za vrijeme austrougarske uprave za boravak više  pozicioniranih službenika i uprave.         vila Pinka        povijesni Krapan ‐ vila Pinka   

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           21 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

  Do  ulaza  u  središnjoj  osi  u  visoko  prizemlje  vodi  dvokrako  stubište.  Ulaz  je  naglašen  i  stupovima  koji  nose  balkon  nad  njim.  Mansardni  krov  i  historicizam  su  je  činili  pomalo  strancem  u  okruženju.  Predstavljala je najviši standard stanovanja jer je  služila  kao  boravište  onih  na  najvišoj 

   

hijerarhijskoj ljestvici u rudnicima.                                                                       
               

ulaz u potkop  koji je povezivao Krapan s Vinežom,  Strmcom i Bršicom   

 

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           22 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

LOKACIJA: Raša     OPIS LOKACIJE  Grad  Raša  procjenjuje  se  kao  rijetko  cjelovita  i  očuvana  urbanističko‐arhitektonska  cjelina  Talijanskog  racionalizma  na  našim  prostorima.  Planirana, projektirana i građena u kasnim 20tim  i ranim 30tim godinama prošlog stoljeća, Raša je  bila  jedan  u  nizu  novih  industrijskih  gradova  (Cittá  Nuova)  koje  je  talijanska  država  u  ekspanziji  gradila  da  podupre  tempo  industrijskog  razvoja.  Grad  Rašu,  kao  urbanističko‐arhitektonsku  spomeničku  cjelinu  potrebno  je  posebno  i  detaljnije  vrednovati  unutar projekta Labin Podzemni grad XXI.  U  odnosu  na  velike  projekte  radničkih  naselja  njemačkog  racionalizma  li  drugih  primjera  cité  industrielle,  30tih  godina  20.  st.  manje  mjerilo  Raše  i  Podlabina  ipak  su  omogućili  humanije  mjerilo  i  okruženje  za  život  kao  nadomjestak  teškom fizičkom radu.  Raša  se  osobito  ističe  svojim  urbanističkim  rješenjem,  arhitekturom  glavnoga  trga,  javnih  zgrada te tipologijom stambenih kuća.  Grad  je  u  početku  bio  planiran  za  2000  stanovnika,  a  u  slijedećoj  se  fazi  trebao  proširiti  na  njih  6000,  što  se  nije  realiziralo.  To  je  grad  izrazito  jasne  funkcionalne  i  socijalne  podjele.  Dvije  trećine  tog  longitudinalnog  naselja  čine  potezi  radničkih  kuća,  od  dijela  naselja  sa  stanovima  poslovođa  i  vilama  upravitelja  odijeljeni gradskim centrom.   Projektirana  od  arhitekta  Gustava  Pulitzera  Finalija. U timu suradnika se spominju i arhitekti  Lah, Kossovel i Ukmar. Arhitekt Lah, specijalizirao  se  radeći  kao  suradnik  Pulitzera  Finalija  na  projektima dizajna brodske opreme.  Pulitzera  je  u  svijetu  proslavila  upravo  arhitektura  brodova,  da  bi  mu  u  okviru  Mussolinijeve  planske  izgradnje  novih  gradova  1935.  godine  bila  povjerena  izgradnja  rudarskog  naselja  Raša  koji  se  prepoznaje  kao  biser  arhitekture  i  urbanističkog  planiranja,  unutar  kojeg  je  ostvarena  ravnoteža  modernog,  racionalističkog  izraza  s  prirodnim  okolišem  i  tradicijskim  načinom  građenja.  Zorko  Lah  domaćoj  javnosti  gotovo  potpuno  nepoznat,  specijalist  za  oblikovanje  brodske  opreme  (projektirao  unutrašnje  uređenje  ‘Galeba’  1952.,  kao i njegovu obnovu 1962. godine).     

     

lokacija na ortofotu – cijelo naselje Raša  

 

lokacija na ortofotu – upravna zgrada   

originalni plan Raše       

 

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           23 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

Uz to Lah je projektirao, odnosno vodio projekte  interijera  niza  putničkih,  teretnih  i  mornaričkih  brodova te državnih jahti u vrijeme Jugoslavije.     Južno  od  jezgre  naselja,  s  onu  stranu  potoka,  smještena  je  industrijska  zona  s  upravnom  zgradom  rudnika  i  originalnim  zdanjem  termocentrale kojom se napajao cijeli grad.   Okno Raša, te pripadajuća infrastruktura (zgrada  uprave  rudnika),  nalazi  se  na  rubu  naselja.  Povezano  je  mrežom  podzemnih  hodnika  na  drugi  potkop  u  Karloti  te  na  slijepa  okna  Blato  i  Alfonso  kojima  se  stizalo  do  dubljih  horizonata.  Osim  za  ulazak  rudara,  potkop  je  služio  i  za  transport  iskopane  rude  prema  TE  Vlaška,  separaciji  Štalije  i  dalje  prema  Luci  Bršica.  Transport se odvijao uskotračnom željeznicom za  koju trasa još uvijek postoji.    Nadzemne  prostorije  ‐  zgrada  rudnika,  dio  službenih  prostorija,  rudarsko  kupatilo,  gospodarske  prostorije,  mrtvačnica,  obližnja  gradska  termocentrala,  itd.  –  nisu  u  funkciji  od  prestanka rada rudnika krajem 80tih. Objekti su u  solidnom stanju te im osnovna fizika i statika nisu  ugrožene  (iznimka  je  termocentrala).  Zbog  svoje  izuzetne  spomeničke  i  ambijentalne  vrijednosti,  okno  Raša  i  pripadajući  kompleks  se,  uz  podlabinski,  smatra  najvrednijom  točkom  ukupne rudničke infrastrukture kod nas.  Područje naselja Raša i Krapan i njihove okolice s  pripadajućim  rudničkim  kompleksima,  postrojenjima  i  opremom  te  energetskim  i  infrastrukturnim  objektima  u  funkciji  rudarstva  imaju  (u  smislu  kategorije  zaštite)  svojstvo  industrijskog krajolika.    VALORIZACIJA GRAĐEVINA  ‐termocentralu  čine  dva  volumena  kvalitetno  izbalansiranih  masa,    čistih  fasadnih  ploha  i  slobodnostojeća  vertikala  dimnjaka;  slična  realizacija  termocentrale  kao  u  obližnjem  Podlabinu  (Pozzo  Littorio)  s  karakterističnim  oculusima i četiri okomita akcenta u gornjoj zoni  pročelja,  vertikalnim  stripom  ostakljenja  cijelom  visinom  uličnog  pročelja;  detalji  oko  otvora  na  sjevernoj fasadi izvedeni su u fasadnoj opeci, dok  je jugozapadni, niži dio s kamenim postamentom;  u  lošem  je  stanju,  bez  namjene.  Kao  dio  kompleksa  Istarskih  ugljenokopa  spomenik  je  talijanskom racionalizmu par excellence; 

radničke kuće 1937. godine 

 

ulaz u upravnu zgradu 

 

termocentrala 
 

 

termocentrala 

 

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           24 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

‐  dimnjak  termocentrale,  značajna  vertikala  mjesta,  kružnog  tlocrta,  sužen  prema  vrhu,  izveden od opeke, nežbukan; predlaže se očuvati  kao dio cjeline;  ‐  upravna  zgrada  s  kupatilom  već  nad  glavnim  ulazom  demonstrira  ambiciju  arhitekta  koji  nas  meko  uvodi  u  zgradu  zaobljenim  bočnim  stranama  izvedenim  u  kamenu  u  dva  ravnopravna  ulaza  natkrivena  armiranobetonskom  nadstrešnicom,  razdijeljenom  u  mrežu  šest  pravokutnih  polja  staklenih prizmi.    Izložba  'Art  deco,  umjetnost  u  Hrvatskoj  između  dva rata', koja se održala u zagrebačkom Muzeju  za umjetnost i obrt ove godine, uvrstila je među  svoje  eksponate  fotografije  upravne  zgrade  kao  jedan  od  primjera  zadnje  faze  ovog  stila  u  arhitekturi,  tzv,  streamline  modern,  razvijene  u  SAD‐u  30tih  godina,  a  karakterizirale  su  je  zaobljene  forme,  duge  horizontalne  linije  i  korištenje nautičkih elemenata.    Takva  stilska  kvalifikacija  je  logična  obzirom  da  Finali  boravi  u  SAD‐u  u  to  vrijeme  i  dolazi  iz  svijeta ahitekture brodova.    Zgrada  ima  dva  osnosimetrično  postavljena  troetažna krila,   karakterističnog  oblikovanja  detalja  za  talijanski  racionalizam  (tanki  betonski  profili,  koji  integriraju  niz  otvora  prizemlja  i  prvog  kata  kao  klupčice  tj.  nadvoji  ili  u  drugom  katu,  gušće  postavljenih  otvora  kao  'lezene'  uz  prozore,  što  naglašava nosivu konstrukciju između otvora.    Centralni  volumen  je  također,  maksimalno  otvoren  sa  sedam  horizontalnih  'strip'  poteza  ostakljenih  staklenom  opekom  koja  skriva  konstrukciju iza.  Na  volumen  upravne  zgrade  veže  se  zgrada  kupatila,  dvoetažna,  s  galerijom,  bazilikalnog  presjeka  i  osvjetljenja,  vrlo  slično  rudarskom   kupatilu Podlabina.               

   

  južno krilo upravne zgrade s rudarskim kupatilom  u nastavku 

prozori kupatila 

 

  unutrašnjost  upravne  zgrade  –  nosiva  konstrukcija iza pročelja od staklenih prizmi 

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           25 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

LOKACIJA: Karlota    OPIS LOKACIJE  Karlota  je  integralni  dio  industrijskog  kompleksa  Raša. Smještena je u usjeku, pomalo skrivena od  velikog  kompleksa  upravne  zgrade  i  kupatila,  neposredno uz ulaz u okno.  Do  ulaza  u  okno  se  dolazi  kamenim  stubištem,  između  termocentrale  i  upravne  zgrade  vezane  na zgradu kupatila.  Preko  lokacije  Karlota  prolazio  je  transport  iskopane rude prema TE Vlaška, separaciji Štalije  i dalje prema luci Bršica.    Transport se odvijao uskotračnom željeznicom za  koju trasa još uvijek postoji.   Promet  se  u  usjeku  odvijao  u  dva  nivoa  (dva  mosta) za željeznicu i cestu.  Uz lokaciju se nalaze napušteni i napola razrušeni  stambeni  objekti  za  rudare,  trafostanica  i  alatnica,  a  dublje  u  pozadini,  manji  napušteni  kamenolom koji je potrebno sanirati.      VALORIZACIJA GRAĐEVINA  Na  lokaciji  je  u  ruševnom  stanju,  bez  krova  očuvana  jedna  od  dvije  identične  višestambene  građevine  zabilježene  na  starim  fotografijama  i  na katastru.  Višestambena,  dvokatna  zgrada,  pravokutnog  je  simetričnog  pročelja.  glavni  ulaz  i  stubište  je  smješteno  centralno  na  dužem,  zapadnom  pročelju,  naglašen  lučnim  otvorom  na  drugom  katu.    

         
 

lokacija na ortofotu 

 

 

katastar

  

povijesna fotografija 

 

povijesna fotografija   

 

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           26 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

U  glavnom  pročelju  centralni  dio  volumena  je  uvučen  za  cca  1m  te  na  konzolama  nosi  galerije  prvog  i  drugog  kata  s  kojih  se  ulazi  u  stanove.  Zgrada  je  natkrivena  četverostrešnim  krovom,  duboke strehe.   Naglašeni  su  ulovi  zgrade  gdje  dominira  zidno  platno u odnosu na niz otvora galerije. Na starim  razglednicama  je  vidljiv  i  naglasak  na  bridovima,  izveden u tamnijoj boji.  Također  je  vidljivo  da  je  postojala  još  jedna,  identična  zgrada  koje  danas  nema.  Zgrada  je  zidana    u  opeci  i  kamenu,  nedosljedno  i  nekvalitetno,    s  armiranobetonskim  pogled na pročelje   

konstruktivnim  elementima,  za  razliku  od  npr.  fino izvedenih klesanaca ulaza u tunel.    Na  povijesnim  fotografijama  je  vidljiva  pogledi na pročelja        

šesterokutna  građevina  uz  ulaz  u  tunel  koja  je  kasnije zamijenjena izgradnjom novog kompleksa  upravne  zgrade  i  kupatila,  oblikovana  u  duhu  racionalizma.  Ruševina trafostanice još jednom nam potvrđuje  da  infrastrukturne  građevine  Raše  nisu  u  arhitektonskom  smislu  zanemarivane. 

Asimetrična jednokatna građevina s nadvišenjem  nad  glavnim  ulazom  i  nad  jugoistočnim  uglom  ravnog  je  krova.  Glavno  pročelje  je  u  prizemlju  rastvoreno  sa  šest  različitih  otvora  od  kojih  su  četiri  objedinjeni  jednostavno  profiliranim 

vijencem  te  oblogom  od  opeke.  Iznad  njih  je  vidljiv  ostatak  horizontalnog  poteza  otvora  razdijeljenih  dijelovima  zida  u  opeci,  uokviren  tankim betonskim okvirom.     detalj pročelja u opeci         

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           27 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

Primijenjeni  su  identični  materijali  i  oblikovni  elementi fasade kao na obližnjoj termocentrali.    Jugoistočno  pročelje  je  specifično  po  otvoru  s  vertikalnim  stripom  stakala,  obrubljenim  tankim  betonskim  okvirom.  Uz  njega  su  dva  okrugla  otvora,  također  uokvirena  na  isti  način.  Tanki  betonski profil ujedno je i završni detalj na fasadi.  Zanimljiv  je  detalj  obloge  fasadnom  opekom,  slaganom  u  donjem  dijelu  horizontalno,  a  u  nadvoju vertikalno.     Prema  katastarskom  planu  i  prema  detaljima  fasade  izvedene  u  opeci,  može  se  naslutiti  da  je  sjeverni  dio  zgrade  dograđen.  Detaljnijim  konzervatorskim  istraživanjem  se  to  može  i  utvrditi i predložiti obnova u izvornom obliku.                                                      detalji jugoistočnog pročelja – okrugli prozori    pogled na pročelje   

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           28 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

  LOKACIJA: Rabac ‐ Teleferika      OPIS LOKACIJE  Terminal  za  separaciju  i  utovar  boksita  ‐  Teleferika nalazi se u relativnoj blizini potkopa u  Rapcu  (pješačka  razdaljina,  uz  obalnu  liniju  prema  jugo‐zapadu).  Transport    se  vršio  na  relaciji Cere – Luka Rabac.       VALORIZACIJA GRAĐEVINA  Teleferika predstavlja ostatak nekadašnje žičare i  luke  za  transport  boksita  tj.  prihvatnom  terminalu: terminal za prihvat košara sa teretom,  pogon  za  separaciju,  pokretna  traka  sa  terminalom  za  utovar  i  privezište  za  brodove  te  armirano  betonski  podzid  sa  stupovima  na  kojima se stajali kablovi.     Teleferika  je  sagrađena  za  vrijeme  talijanske  uprave  i  bila  je  povezana  osam  kilometara  dugom  žičarom  s  mjestom  Cere  koje  se  nalazi  u  zaleđu Labina, sjeverozapadno od Rapca i u čijoj  se  okolici  najintenzivnije  iskorištavao  boksit  u  periodu između dva svjetska rata. Nakon Drugog  svjetskog  rata  luka  prestaje  s  radom,  a  žičara  je  demontirana.   Armirano‐betonska  konstrukcija  duga  cca  40  m,  visoka  oko  12  m  s  dvije  simetrično  postavljene  jednokatne građevine s dva mola, iako danas bez  funkcije, obilježile su zapadnu obalu Rapca.          

 

lokacija na ortofotu 

 

primjer teleferike 

 

ispust 

 

teleferika       

 

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           29 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

Infrastrukturne  građevine  Teleferike  dio  su  industrijskog  krajolika  te  su  zajedno  s  tunelom  dio rudarske baštine Labinštine. Visoka betonska  stijena  poduprta  'kontraforima'  stvara  moćnu  scenografiju za buduće kulturne projekte.        Bez  obzira  što  žičara  već  mnogo  godina  nije  u  funkciji, posljednjih desetak godina početak nove  turističke  sezone  obilježava  se  tradicionalnim  natjecanjem čamaca na vesla pod nazivom 'Voga  Teleferika', od Teleferike do rive.      Zbog svoje vrlo vrijednog mikroambijenta, blizine  mora,  mediteranske  šume  (visoka  stabla  čempresa)    te  činjenice  da  se  Rabac  razvija  u  smjeru  turističkog  centra;  lokacija  Teleferika    je  potencijalno  značajna  za  razvoj  rekreativnih  i  turističkih funkcija.                              ostaci građevina teleferike      ostaci građevina teleferike ‐ podzidi    ostaci građevina teleferike   

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           30 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

  LOKACIJA: TE Vlaška    OPIS LOKACIJE:  Termoelektrana  Vlaška  je  integralni  dio  projekta  Novog  industrijskog  grada  Raša.  Termoelektrana  je  korištena  za  napajanje  grada  i  industrijskih  pogona  električnom  energijom  koja  se  dobivala  sagorijevanjem iskopanog ugljena.   Elektrana je građena 1930tih, a puštena u pogon  u  periodu  1941‐44.  i  bila  izravno  spojena  na  transportnu  infrastrukturu  rudnika  –  uskotračna  željeznica  koja  je  izvozila  rudu  iz  rudnika  i  transportirala  je  prema  separaciji  Štalije  i  luci  Bršica.   Za vrijeme talijanske uprave, proizvodila struju za  rudnik i okolna mjesta.  Elektrana  je  smještena  ispod  uskotračne  pruge  (trasirana i usječena u brdo) i makadamske ceste,  povučena  na  plato  izvan  isušenog  prostora  raškog polja.  Za  vrijeme  2.  svj.  rata,  talijanske  vlasti  su  transformatore  i  osnovni  pogon  elektrane  smjestili u podzemni hodnik usječen u brdo (zbog  opasnosti  od  bombardiranja  koje  je  moglo  obustaviti  proizvodnju)  koji    predstavlja  vrlo  interesantan krajobrazni i arhitektonski ambijent.  S platoa se pruža pogled na cijelo raško polje.   Znatno je stradala u 2. svjetskom ratu (oštećena  1944.  u  partizanskoj  diverziji),  a  obnavljana  je  1946. i 1956.   U  pogonu  je  bila  do  1976.  do  izgradnje  termoelektrane Plomin.     

           

lokacija na ortofotu 

 

pogled na termoelektranu 

 

pogled na termoelektranu       

 

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           31 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

VALORIZACIJA GRAĐEVINA  Kompleks  termoelektrane  Vlaška  tipičan  je  primjer industrijske arhitekture toga vremena.  Kompleks se sastoji od tri volumena međusobno  prislonjena  volumena  od  kojih  su  dvije  hale  kosog krova s ugrađenim krovnim nadvišenjem s  otvorima  što  daje  zgradama  bazilikalni  presjek  visine  od  12  odnosno  20m.  Treća  zgrada  je,  ravnih  krovova,  podsjeća  na  prvu  građevinu  separacije  Štalije  s  jednostavnim  prizmatičnim  volumenom  izvedenim  kao  ab  skelet,  a  u  najgornjoj  zoni  maksimalno  rastvoren  otvorima  horizontalnog  formata  između  stupova. 

 

rampa između pruge i platoa termoelektrane 

 

Konstrukciju  čini  armiranobetonska  skeletna  konstrukcija na koju se oslanjaju rešetkasti nosači  raspona  cca  20m.  Svojim  zabatima  dvije  glavne  hale gledaju prema sjeveru, prema raškom polju,  prozorskim  oknima  sitne  mreže  stakala. 

Jednovolumenski  prostori  koji  su  neka  imali  jedino  ugrađenu  galeriju  za  održavanje 

postrojenja,  bogato  rasvijetljeni  izgledaju  danas  kao  dvorane  velikih  potencijala  za  neke  nove  namjene.  Sanacijom  i  obnovom  građevina  te  eventualnim  uklanjanjem  zapadne,  dograđene  strukture  te  stavljanjem  u  funkciju  pruge  i/ili  sanacijom  pristupne  ceste,  platoa  i  rampi  ostavile  bi  se  pretpostavke  i  za  novu  namjenu  u  kontekstu  projekta Podzemni grad.  Zbog  brojnih  intervencija  i  nedostatka  izvorne  dokumentacije,  o  kvaliteti  izvornog  projekta  govore  isključivo  današnje  slike  derutnih  interijera  osvijetljenih  brojnim  dominantno  horizontalnim potezima otvora svih pročelja, ali i  zenitalno.  unutrašnjost termoelektrane      unutrašnjost termoelektrane   

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           32 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

Konstruktivni  rasponi  hala  od  20  m  stvaraju  impresivan prostor  Njen  izuzetan  položaj,  u  odnosu  na  dolinu,  atraktivnost konstrukcije i detalji rampe kojom se  penje po strmom terenu od ulaznog nivoa i ceste  do  željezničke  pruge,  ostataka  infrastrukturnih  elemenata  na  pristupnoj  cesti/mostu  i 

 

željezničkoj pruzi  daju naslutiti potencijal cijelog  kompleksa termoelektrane.  Neuređen makadam koji se na oba kraja spaja na  regionalnu cestu, trasa željeznice (nije u funkciji).  Osim  divljeg  deponija,  kompleks  posjeduje  fotogeničnost  ('stalkerovski'  ambijent)  i  velike  potencijale.  Trenutno je lokalitet zapušten (divlji deponij), ali  ga  je  moguće  preoblikovati  u  vrlo  vrijedan  pejzažno‐arhitektonski  element  cijelog  područja.  Postojeći  makadam  (jedinu  komunikaciju)  rampa između pruge i platoa termoelektrane  rampa između pruge i platoa termoelektrane 
 

 

   

moguće je uz minimalna laganja dovesti do veće  razine upotrebljivosti (dobra trasa i dimenzija).  Objekti  nisu  u  solidnom  stanju  te  im  je  osnovna  fizika  i  statika  ozbiljno  ugrožena.  Budući  svi  pripadaju  periodu  talijanskog  racionalizma,   imaju veliku vrijednost ako se sagledavaju unutar  cjeline Raše – industrijskog grada ili velike cjeline  Podzemnog grada XXI.                 
   

pristupni put termoelektrani 

 

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           33 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

  LOKACIJA: Štalije    OPIS LOKACIJE:  Separacija  Štalije  bila  je  sekundarni  pogon  rudnika  u  kojem  se  vršila  separacija  ‐    čišćenje  ugljene  rude  od  drugih  sastojaka  iskopa  (zemlja,  kamen  i  sl.).  Transport  iskopane  rude  se  odvijao  uskotračnom željeznicom za koju trasa još uvijek  postoji. Trasa je vodila od potkopa Krapan, Raša i  Karlota  prema  sekundarnim  pogonima  rudnika  od  kojih  su  Štalije  bili  najvažniji.  Od  Štalija  je  pročišćena ruda transportirana do točke utovara  –  u  luku  Bršica,  danas  dio  slobodne  zone  Luke  Rijeka kao Slobodna zona Bazen Raša.   Dva dijela luke, Štalije i Bršica, zajedno se protežu  u  dužini  2,8  km,  na  približno  15  ha  ograđenog  i  uređenog  prostora,  od  ušća  rijeke  Raše  do  rta  Trget.  Zbog  razvoja  teretnog  prometa  lučko  je  područje 1951. dobilo spojnicu željezničke pruge  izgradnjom  dionice  od  Lupoglava,  a  1979.  produžena je oko 3 km do Bršice.     Luka i pruga koristile su se za izvoz raškog ugljena  1950‐ih  i  1960‐ih  (vezovi  za  ukrcaj  ugljena).  Potom su Štalije specijalizirane za generalni teret,  osobito za prekrcaj i skladištenje drva, a Bršica za  prihvat  i  otpremu  žive  stoke  (privezište  za  dva  broda i štale za 1000 grla krupne stoke) i opasnog  tereta.  Danas  se  terminal  u  Bršici  koristi  i  za  druge vrste tereta.         

         
 

lokacija na ortofotu 

 

povijesna fotografija – pogled na separaciju 

 

povijesna fotografija – pogled na separaciju         

 

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           34 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

VALORIZACIJA GRAĐEVINA  Objekti separacije Štalije su iz različitih perioda te  bi trebalo napraviti diferencijaciju  između onih iz  ranijeg perioda (talijanski racionalizam) koji imaju  veću vrijednost i novijih intervencija.   Stara separacija je rekonstruirana 1960.  Stara  zgrada  separacije  je    armiranobetonske  skeletne  konstrukcija,  građene  nad  prugom,  i  čitljive je na pročeljima te ispunjena opekom.  Za  razliku  od  starije  zgrade  separacije  koja  je  čiste kubične forme, sjeverna građevina, građena  također nad prugom, sastoji se od niza adiranih,  prizmatičnih  volumena  u  armiranobetonskom  skeletu,  velikih  ostakljenih  prozorskih  otvora,  sitne pravokutne mreže okana.  Objekti  nisu  u  solidnom  stanju  te  im  je  osnovna  fizika  i  statika  ozbiljno  ugrožena,  djeluju  dramatično u okolišu.   Samo  istočni  objekt  (upravna  zgrada)  te  trafostanica  djelomično  su  odvojeni  od  ostatka  kompleksa,  u  nešto  boljem  stanju  te  više  arhitektonske  vrijednosti.  Osim  objekata,  dio  lokaliteta  su  i  velike  asfaltirane  površine  koje  se  koriste  za  terminale  i  skladišta.  Zbog  dobre  infrastrukturne  povezanosti  (regionalna  cesta  Labin‐Pula  te  lučkog  terminala  u  Bršici)  lokacija  ima visoki logistički potencijal.  Posebno  zanimljiva  je  upravna  zgrada  izvedena  gotovo  kao  podzid  iza  zgrade  separacije,  vrlo  čistog, rigidnog oblikovanja. Glavno pročelje ima  dvije  teme:  u  punom,  žbukanom  zidnom  platnu,  cijelom dužinom pročelja u prizemlju niz stupova  koji  prati  niz  prozora  kata  kvadratnog  formata.  Bočne fasade su u potpunosti zatvorene plohe u  fino klesanoj rustici. 

   

pogled na separaciju 

pogled na separaciju 

pogled na separaciju 

pogled na separaciju 

pogled na separaciju 

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           35 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

  LOKACIJA: Bršica    OPIS LOKACIJE:  Lokacija  predstavlja  krajnju  jugo‐istočnu  točku  mreže linija i točaka Labin – Podzemni grad XXI.   Luka  Bršica  izgrađena  je  tijekom  najintenzivnije  eksploatacije  rudnika  Raša  u  vrijeme  kada  su  izgrađeni  rudnički  gradovi  Raša  (Arsia)  i  Labin  (Albona).  Luka  je  služila  za  transport  iskopane  rude  brodovima  na  lokacije  industrije  gdje  se  ruda koristila u crnoj metalurgiji ili energetici.     Početkom 40tih godina prošlog stoljeća, Bršica je  bila  2.  talijanska  luka  te  je  nakon  Đenove  imala  najveći promet.   Smještena  je  u  dnu  raškog  zaljeva,  na  rubu  isušenog  raškog  polja.  Izgradnja  grada  Raše  podrazumijevala  je  isušivanje  mora  tako  da  se  cijelo  područje  iza  luke  nalazi  ispod  morske  razine.  Luka  i  pripadajuća  infrastruktura  nema  podzemnih  prostorija  te  je  sa  Podzemnim  gradom  vezana  lokalnom  prometnicom  i  uskotračnom  prugom  koja  je  služila  za  transport  rude.  Terminal  za  drvo  izgrađen  je  1979.,    1982.   terminal za stoku.    Danas  je  Bršica  dio  slobodne  zone  Luke  Rijeka  kao  Slobodna  zona  Bazen  Raša,  a  terminal  se  koristi i za druge vrste tereta.         

         

lokacija na ortofotu 

pogled na luku 

 

povijesna fotografija Brsice     

 

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           36 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

Osim  građevina  stare  kapetanije  i  carine  tu  su  objekti  vezani  uz  utovar  i  transport:  dokovi,  navozi,  dizalice  te  kamenolom  koji  se  još  povremeno eksploatira. Na istočnoj strani lučkog  zaljeva  nalaze  se  napuštene  upravne  zgrade  iz  vremena 50tih te drveni montažni objekti koji se  još uvijek koriste.      VALORIZACIJA GRAĐEVINA  Najznačajnije iako devastirane građevine u Bršici  su stara kapetanija i carinarnica.   Smještene  su  na  strateški  izuzetnoj  poziciji  ‐  stijeni petnaestak metara nad  sjevernim ulazom  u luku, uz asfaltiranu regionalnu cestu.  Preglednost  nad  lukom,  fantastičan  pogled  prema raškom zaljevu, evidentno je bila važnija u  odabiru  lokacije  nego  zahtjevan    pristup  građevinama.  (Proširenjem  ceste  u  novije  vrijeme  dokinute  su  stepenice  do  kapetanije  pa  je plato ostao teško pristupačan.)  Prema  oblikovanju,  kapetaniju  i  carinarnicu,  obzirom da podaci o vremenu gradnje i arhitektu  nisu poznati, možemo smjestiti u period 1930tih  godina.  Carinarnica  još  nosi  tragove  povijesnih  stilova  koristeći  u  žbuci  profilirane  okvire  prozora,  ali  i  ravni,  betonski  prepust  završetka  ravnog krova. U stilskom smislu potpuno čista je  stara kapetanija.    Odnos  volumena  te  terasa/balkon/kapetanski  most  na  prvoj  etaži  koji  lebdi  nad  stijenom,  karakterističan  je  motiv  tog  perioda,  a  posebno  na  ovoj  lokaciji,  isturen  prema  moru  nudi  i  simbolično značenje.  karakterističan prozor carinarnice    stara kapetanija i carinarnica – pogled iz luke 
 

stara kapetanija – pogled s ceste 

 

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           37 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

Oko  građevina  pronalaze  se  i  ostaci  uređenih  terasa,  stepeništa  s  ogradama  u  betonu  i  opeci,  danas u potpunosti zapušteni.  Gledajući  tipske  kuće  u  Sabaudiji,  gradu  koji  je  realizirao  tim  arhitekata  1933‐34.,  između  kojih  je  i  Eugenio  Montuori,  autor  Podlabina  (1938‐ 1942.)  može  se  pretpostaviti  da  je  netko  iz  tog  kruga  mlađe  generacije  arhitekata  talijanskog  racionalizma  (Cancellotti,  Montuori,  Piccinato,  Scalpelli) bio angažiran i na projektu kapetanije ili  tim koji je nešto ranije projektirao Rašu.                                                tipske dvojne kuće u Sabaudiji 

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           38 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

3. KONZERVATORSKE SMJERNICE    U utvrđivanju sustava mjera zaštite za građevine  u sklopu planiranih industrijskih naselja predviđa  se  očuvanje  cjeline  koju  čine  sve  građevine.  Stoga  je  osnovna  konzervatorska  smjernica  uvrštavanje cijelih naselja u obuhvat UPU‐a dijela  naselja  kako  bi  se  detaljno  propisali  planski  parametri za cijelo naselje, a ne samo za njegove  segmente.  Većina  građevina  danas  je  prazna  i  njihova  izvorna  namjena  koje  je  bila  u  skladu  s  industrijskom  namjenom  naselja  i  povijesnim  trenutkom više nije prihvatljiva.   Tako  za  zgrade  koje  su  kroz  povijest  mijenjale  namjenu, treba pronaći namjenu koja je u skladu  s  vremenom  u  kojem  živimo  i  prostornim  karakteristikama samih građevina.   Adekvatnim  namjenama  smatraju  se  različite  društvene  i  poslovne  namjene.  Tako  se    u  navedene građevine mogu smjestiti djelatnosti iz  područja  prosvjete  medija,  i  odgoja,  znanosti,  turizma  i 

    Cjelokupni  prostor  obuhvaćen  projektom 

Podzemni  grad  XXI  ima  karakter  industrijskog  krajolika i kao takav ga treba štititi.    U  skladu  s  navedenim  konzervatorske  smjernice  su sljedeće:  održavanje, popravci i obnova građevina,  restitucija  i  rekonstrukcija  građevine  ili  dijelova  građevine  čije  je  povijesno  stanje  (izgled i obrada pročelja, pokrov, gabariti i sl.)  narušeno neadekvatnim zahvatima,  adaptacija  i  prenamjena  u  mjeri  u  kojoj  ne  narušava postojeći arhitektonsko‐urbanistički  integritet  građevine  i  okoliša  te  osiguravaju  bolje održavanje zgrade,  zamjena i uvođenje infrastrukture primjerene  suvremenom  načinu  života  ukoliko  ona  ne  mijenja izgled građevine,  obnova  građevina  može  se  realizirati  isključivo  kao  cjelovit  zahvat;  parcijalna  rješenja  obnove  pročelja,  zaštite  od  sunca,  stolarije, bravarije i sl. nisu dopuštena,  uklanjanje  neodgovarajuće  i  nekvalitetne  gradnje u dvorištima,  uređenje  i  održavanje  javnih  površina  i  prostora  u  skladu  s  karakterom  povijesno  stilskog okruženja   prostorom  najvećim  mogućim  dijelom 

informatike, 

trgovine, 

ugostiteljstva,  djelatnosti  s  područja  likovnih  i  primijenjenih  umjetnosti,  obrtničke  djelatnosti  i  slično.  Ukratko,  sve  one  djelatnosti  koje  bi  pridonijele  kvaliteti  života  stanovnika,  kao  i  turističkoj  i  kulturnoj  ponudi  naselja,  a  koje  su  kompatibilne  sa  stanovanjem  u  neposrednoj  blizini te ga ničime ne ometaju i ne ugrožavaju.  Iznimka  su  lokacije  Štalije,  termoelektrane  Vlaška,  koje  bi  mogle  imati  i 

pretvoriti  u  pješačku  zonu,    ukloniti  i  parkirane  automobile  te  oblikovati    prostor  tako da može služiti za povremene kulturne i  javne manifestacije. 

gospodarsku/proizvodnu namjenu.        

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           39 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

Zakonom propisanom postupku podliježu sljedeći  zahvati:  svi  građevni  i  obrtnički  zahvati  na 

pojedinačnim građevinama,   urbana  oprema  (javna  rasvjeta,  reklame,  ograde i sl.),  uređenje  javnih  površina,  parcela  i  dvorišta  (hortikulturno i parterno),  prenamjena građevina,  zahvati na komunalnoj infrastrukturi.    Zaštitni i drugi radovi na kulturnom dobru unutar  prostornih  međa  određenih  rješenjem  o  zaštiti  mogu se poduzeti samo uz prethodno odobrenje  nadležnog  konzervatorskog  odjela.  Vlasnik  kulturnog  dobra  dužan  je  provoditi  sve  mjere  zaštite  koje  se  odnose  na  održavanje  kulturnog  dobra,  a  koje  odredi  nadležni  konzervatorski  odjel. 

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           40 

      Podzemni grad XXI   //  Valorizacija urbanističko‐arhitektonske baštine industrijskih postrojenja i rudarskih naselja 

4. LITERATURA  Montuori, Eugenio (1981), Eugenio Montuori  architetto, Milano   Montuori,  Eugenio,  Il  piano  regolatore  di  Pozzo Littorio (Arsia) – Istria, “Urbanistica” 5‐ 6,  Anno  XI,  Settembre‐Dicembre  1942  –  Anno XX  Milevoj, M. i Strenja, E. (1999), Labin tragom  vijekova, Labin  Milevoj,  M.  (1990),  Do  socijalizma  i  natrag  –  labinska novinska kronika 1945‐90, Labin  Tomasella,  Paolo  (1998),  Pozzo  Litorio,  La  città  del  carbone,  Territori  e  contesti  d’arte,  vol. 2, 87‐99, Pasian di Prato  “Carbonia,  nuova  cittá  della  Sardegna“  Architettura 9/1935.  Piccinato,  Luigi,  “Il  significato  urbanistico  di  Sabaudia“,  “Urbanistica“  5‐6,  Anno  XI,  Settembre‐Dicembre 1942 – Anno XX  Vorano  Tulio,  Istarski  ugljenokopi,  četiri  stoljeća rudarenja u Istri  Valušek  Berislav,  Gustavo  Pulitzer  Finali,  Raša, Rijeka 2000.  Radović  Mahečić  Darja,  Raša  –  grad‐ spomenik  moderne  arhitekture,  Radovi  Instituta za povijest umjetnosti god. 24/2000.  (113‐126)    FOTODOKUMENTACIJA  DOKUMENTACIJA:  Arhiv obitelji Montuori u Rimu  Platforma 9.81, Zagreb  Grad Labin  Urbis 72, Pula  ASK Atelier, Zagreb  I  PROJEKTNA 

   
 

ASK Atelier d.o.o.                                                                                                                                                                           41 

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->