P. 1
38167171-Skola-gitare

38167171-Skola-gitare

|Views: 5,002|Likes:
Published by Milan Knežević

More info:

Published by: Milan Knežević on May 04, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/14/2013

pdf

text

original

Sections

  • Uvodni deo
  • Visina tona
  • Linijski sistem i ključevi
  • Visina tona - II deo
  • Stupanj i stepen
  • Povisilice i snizilice
  • Intervali
  • Vrste gitara
  • Delovi gitare
  • Štimovanje gitare
  • Tabela nota na gitari
  • Štimovanje gitare - II deo
  • Trajanje tona
  • Pauze
  • Znaci za produžavanje trajanja
  • Metrika
  • Takt
  • Složeni taktovi
  • Tempo
  • Ritmika
  • Sinkopa
  • Kontrtan
  • Nepravilne tonske grupe
  • Tablature
  • Kako držati gitaru
  • Leva ruka
  • Desna ruka
  • C dur skala
  • Pozicije
  • Downstroke i upstroke
  • Vežbe na praznim žicama
  • Osnovni akordi
  • Osnovni akordi - II
  • Bare hvatovi
  • Osnovni akordi - 7
  • Osnovni akordi - m7
  • Osnovni akordi - maj
  • Osnovni akordi - dim
  • Još neki akordi - I
  • Još neki akordi - II
  • Pull off
  • Skale
  • Sviranje u koracima
  • Rifovi

Uvodni deo

U ovom uvodu, barem kako sam ga ja zamislio, nema šta mnogo da se kaže pa će stoga najverovatnije sve stati u par rečenica. Frka je početi zato idemo polako, redom, jedno po jedno. Svako muziciranje (pevanje, sviranje gitare, klavira, trube ili čukanje bubnjeva) je zapravo proizvođenje tonova. Svaki ton ima nekoliko karakteristika: visinu, dužinu (ili trajanje), boju i jačinu (ili glasnoću). Sve ove osobine zajedno utiču na to o kojem se tonu radi i čim se neka karakteristika promeni dobije se drugi ton. Po ovim celinama, uslovno rečeno, biće podeljena i ova škola gitare. Biće tu naravno i tekstova o gitarskim trikovima, podešavanju, čuvanju i (eventualnom) popravljanju gitare i gitarske opreme. Jednom rečju svega što bi jednog gitaristu moglo da interesuje. Trudiću se da svaki novi termin koji spomenem objasnim na vreme, pa će, u tom smislu, oni koji časove rade sistematski imati prednost. Muzičke teorije će biti dosta. Znam da se ovo zagriženim gitaristima neće baš svideti, ali ne bih da i drugi naprave ozbiljnu grešku kao što sam je napravio ja. Tek kad sam naučio note skapirao sam šta sam i koliko propustio dok ih nisam znao. Ono što su tonovi u prirodi, to su note na papiru, i svaku karakteristiku tona moguće je zapisati. Glavna prednost nota je u tome što nekome ko ih takođe zna možete verno preneti muzičku poruku bez zvučnog zapisa. O tome koliko će ova škola imati uspeha kod vas ne bih mogao ništa da tvrdim, uostalom i sami znate da to ne zavisi samo od mene. Ja vam u svakom slučaju želim sve naj-naj. Za ovaj uvod toliko.

Visina tona
Visina tona je, kao što rekoh, jedna od karakteristika svakog tona koji čujemo. U daljem tekstu pokušaću da vam dočaram šta to zapravo znači. Ljudi svemu vole da daju imena pa su tako i tonovi i (ili) note dobili svoja. Međutim nije to jedini razlog, imena data tonovima značajno olakšavaju komunikaciju među muzički pismenima. Zašto to baš ovde spominjem? Zato jer ime tona ukazuje baš na njegovu visinu, a ne na trajanje, boju ili jačinu. C (Do), D (Re), E (Mi), F (Fa), G (Sol), A (La) i H (Si), ne izgleda teško, a? Pa i nije. Do, Re, Mi, Fa, Sol, La, Si i Do po solmizaciji, a C, D, E, F, G, A i H po abecedi. Ja ću se ovde služiti abecednim imenima tonova. Da bih uopšte mogao da vam pričam o visini tona trebalo bi prvo da vam objasnim koji je ton viši a koji niži. Cvrkutanje ptica je visoko a zvuk koji proizvodi motor velikog kamiona je nizak. Jednostavno, kad upoređujete dva tona, onaj koji zvuči piskutavije je viši. Kada su note u pitanju, tu je stvar još prostija, note se zapisuju u notni sistem (o njemu nešto kasnije) i princip određivanja visine tona je vizuelan. Nisko napisana nota - nizak ton, visoko napisana nota visok ton. E sad, obzirom da se note najčešće nižu od nižih ka višim, a malopre je napisano baš tako, sledi da je ton C u ovoj grupi najniži, da je E više od D a niže od F i da je H najviše. Obzirom da i vokal i instrumenti mogu da proizvedu mnogo više od sedam tonova stvar je zamišljena tako da se ovaj redosled stalno ponavlja: ...G, A, H, C, D, E, F, G, A, H, C, D, E, F, G, A, H, C, D, E, F, G, A... Skup svih tonova zove se tonski sistem. Da bi se znalo, recimo, na koje F se misli, tonovi su podeljenji u grupe - oktave tonskog sistema koje se nižu ovim redosledom. C D E F G A H
2 2 2 2 2 2

-

2

Subkontra oktava Kontra oktava Velika oktava Mala oktava Prva oktava Druga oktava Treća oktava Četvrta oktava Peta oktava

1

C D E F G A H
1 1 1 1 1 1

C D E F G A H c d e f g a h c d e f g a h
1 1 1 1 1 1 1

c d e f g a h
2 2 2 2 2 2

2

c d e f g a h
3 3 3 3 3 3

3

c d e f g a h
4 4 4 4 4 4

4

c d e f g a h
5 5 5 5 5 5

5

Dakle, spisak svih tonova koji pripadaju tonskom sistemu od nižeg ka višem glasio bi: C, D, E, F, G, A, H, C, D, E, F, G, A, H, C, D, E, F, G, A, H, c, d, e, f, g, a, h, c , d , e , f , g , a , h , c , d , e , f , g, a, h, c, d, e, f, g, a, h, c, d, e, f, g, a, h, c, d, e, f, g, a i h. Sve ovo može se napisati i notama. Note se pišu znacima a ne slovima i to u sistemu koji je specijalno prilagođen njima a zove se linijski sistem. Šta će koji znak značiti zavisi i od ključa u kom se piše. Upravo linijski sistem i ključevi tema su sledećeg časa.
2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 5 5

Linijski sistem i ključevi
Ono što su za matiš kockice a za srpski linije to je za note linijski sistem a ključ mu dođe kao neki predpokazatelj kako čitati napisano. Diplomatski rečeno linijski sistem i ključ tesno sarađuju. Note se "crtaju" po linijskom sistemu kojeg čini pet linija. Izgleda ovako: Pet linija i četiri praznine između su mesta gde se note zapisuju. I linije i praznije broje se odozdo na više. Linijski sistem se na svom početku spaja vertikalnom linijom koja se zove spojnica.

Kao primer evo nekoliko nota ispisanih po linijskom sistemu tačnije po linijama i prazninama. Da bi se znalo koja nota prestavlja koji ton na početku svakog linijskog sistema crta se znak koji se zove ključ. Ključ koji se najčešće koristi zove se violinski ili G ključ.

Violinski ključ se ne zove za džabe još i G ključ. Nota napisana na drugoj liniji, oko koje se crta violinski ključ, je upravo nota G.

Drugi po popularnosti ključ jeste bas ključ. Obratite pažnju, kod njega ton F igra glavnu ulogu.

Baritonski F ključ.

Basso profondo F ključ.

Sopranski C ključ.

Mecosopranski C ključ.

Altovski C ključ.

Tenorski C ključ.

Ako mene pitate, najbitnije je da naučite violinski ključ. Bas ključ ako neznate i nije toliko strašno naravno sem ako niste basista. Bas ključ često koriste i pijanisti pošto se u bas ključu piše ono što sviraju levom rukom. Za ove ostale ključeve dovoljno je da znate da postoje i da znate mesto gde se o njima možete podsetiti.

Visina tona - II deo
Ova strana se bavi zapisivanjem nota, odnosno prepoznavanjem njihove visine. Poznavanje imena tonova, notnog sistema i violinskog ključa preduslov je za shvatanje onoga što ovde piše. U verbalnom sporazumevanju za određivanje visine tona bitno je njegovo ime a visina tona se kod napisane note očitava mestom gde je napisana (za razliku od trajanja koje se određuje oblikom). Šta to praktično znači? Sećate se, je l' tako, da se ton G u violinskom ključ piše na drugoj liniji notnog sistema. To znači da se ton G piše na drugoj liniji (velike li mudrosti).

Ako se još sećate napomenuli smo da se viši tonovi, na notnom sistemu pišu više a niži niže. Po ovoj logici sledi da se ton A, koji ide odmah posle G i viši je od njega, piše odmah iznad G. Ovde je važno napomenuti da linije i praznine podjednako aktivno učestvuju u zapisivanju nota u notni sistem. Dakle, ton A se piše u prazninu između druge i treće linije, zapravo u drugu prazninu.

Viši tonovi više a niži niže. Ton F je niži od G i evo kako se on zapisuje.

Kako ne bih trošio bajtove uludo pokazujući tonove jedan po jedan evo svih nota koje staju na notni sistem. Takođe iskoristiću priliku da vam kažem kako su ono G, A i F iz predhodne priče ustvari g a i f.
1 1 1

Od e do f sve ide lako međutim šta sa notama koje su niže od e ili više od f . Za zapisivanje ovih nota u pomoć se zovu zamislite ko? Pomoćne linije. Kako bi se smanjila količina nacrtanih pomoćnih linija one se ne crtaju dokle god nema potrebe za njima. Nota d (niža od e ) piše se u prazninu između zamišljene prve pomoćne i prve linije i tu se pomoćna linija ne crta a c se piše na prvoj pomoćnoj liniji i tu se pomoćna linija crta.
1 2 1 2 1 1 1

Prvo mala oktava. D drugi. G peti. U konkretnoj lestvici C je prvi stupanj lestvice. Stupanj Osnovnu lestvicu. G. D. F. Treća oktava. Note četvrte oktave pišu se kao i note treće ali se iznad njih dodaje oznaka 8va. Kao osnovna često se uzima za primer ma šta trebalo da se objasni. F. . G.Isto pravilo važi i za pisanje nota koje su više od f . A. Jednostavno svaki ton ima onaj stupanj koji odgovara rednom broju mesta u skali. Prva oktava. E. drugi stupanj drugi ton itd. H sedmi i C osmi stupanj. 2 2 2 Evo napisanih svih nota. E. A i H zajedno sa prvim sledećim C čine osnovnu lestvicu (C dur skalu) o kojoj ćete se u ovoj Školi Gitare naslušati. Ako bi lestvicu činili neki drugi tonovi prvi stupanj bi bio prvi ton te lestvice. Nota g se piše u prazninu između zamišljene prve pomoćne i pete linije a a na prvoj pomoćnoj liniji. kao što rekosmo. E treći. čine C. A šesti. 4 2 1 Stupanj i stepen C. Druga oktava. D. 4 Za kraj ovog teksta dodao bih još da se u violinskom ključu zapisuju note u rasponu od c do h a u bas ključu od C do h . Sve note sem c . H i C i svaki ton je jedan od stupnjeva lestvice. F četvrti.

Stepen može biti ceo ili polustepen. A i H nisu jedini koji čine tonski sistem. između A i H. E. kada se pišu note. Sve se ovo možda najbolje vidi na klavijaturi. šestog i sedmog stupnja isto ceo stepen i na kraju između H i C. drugog i trećeg stupnja ceo stepen. sedmog i osmog stupnja polustepen. petog i šestog stupnja opet ceo stepen. između E i F. Između C i D. . Povisilice Povisilice su znaci (tačnije predznaci kako ih tretira muzička teorija) kojim se. D. tačnije prvog i drugog stupnja C dur skale stoji ceo stepen. Tonovi: C. četvrtog i petog stupnja ceo stepen. trećeg i četvrtog stupnja polustepen. G. Pišu se neposredno ispred note i nota biva povišena za polustepen. Između D i E. Evo kako sve izgleda ako za primer uzmemo C dur lestvicu. Raspored celih i polustepena među stupnjevima je ono po čemu se skale razlikuju. između F i G. između G i A. Tačno tamo gde postoji ceo stepen između stupnjeva postoji i crna dirka između dve bele a tamo gde je raspon polustepen crne dirke nema. Ovi tonovi su takozvani celi tonovi i svaki od njih se može povisiti i sniziti jedanput ili čak dvaput. Povisilice i snizilice Povisilice i snizilice mogle bi podpasti pod lekciju o visini tona ali su kao često korišćeni znaci zaslužili da se o njima posebno priča zato evo nekoliko rečenica o njima. neka nota povisuje.Stepen Između stupnjeva (tonova) neke lestvice postoje razmaci koji se zovu stepeni. F.

postoji ceo stepen. Duplo povišene note više su za ceo stepen i na ime povišenog tona dodaje se -isis. Dvostruko sniženi tonovi izgovaraju se sa nastavkom -eses izuzimajući E. Postojanje celog stepena zapravo znaši da između C i D postoji još jedan ton koji je na po pola stepena od oba. Taj ton je povišeno C. Setite se da između prvog i drugog stupnja C dur skale. B. Povišenim notama se na ime dodaje nastavak -is. C. F i G. G.Svaku notu je moguće povisiti. sniženo H a u američkoj literaturi B je H. A i povisilica diže ton baš za polustepen. E. Snizilice Snizilice mu dođu isto što i povisilice samo što one snižavaju ton. Dvostruko sniženi tonovi nemaju znak koji zamenjuje dva snižena. E. D. No pre nego krenemo redom sa pojedinačnim nabrajanjem povišenih nota prvo da se podsetimo nešto. Znak za obeležavanje može biti ili dvostruka povisilica ili znak x koji je ekvivalentan. . ali nikako ne i teoretski (pri tom mislim na muzičku teoriju). Potrudite se kako znate i umete da ovo shvatite baš ovako kako piše jer stvarno nije sve jedno. Jelte. praktično. D. Eses i A. Ovde strogo obratite pažnju. Note pored toga što mogu biti povišene mogu biti i dvostruko povišene. odnosno tona C i D. Sinonim za sniženo H (Hes) je B. Asas. C povišeno za ceo stepen jeste isto što i D ali je to ipak Cisis. ispade da je povišeno E (Eis) zapravo F? Pa i jeste. I ovde bi se ceo pasos o povisilicama mogao prepisati da nije jedne začkoljice koju valja objasniti. Dvaput po pola stepena jednako ceo stepen. F. Izuzetak su sniženo E i A koji se izgovaraju Es i As. Oni su bukvalno po alfabetu da li imena tonovi pa se kod njih zovu: C. Setite se još da između E i F stoji polustepen. kod nas je B. O tome kako i zašto nešto kasnije. odnosno kad se krene iz A: A. sniženi tonovi izgovaraju se sa dodatim nastavkom -es. Evo najzad i jedne razlike između povisilica i snizilica. Kao što su Eis i F "isto" (hm. Kako to sad. A i B. isto) tako su i Cis i Des "isto". Ovde se može ponoviti priča od malopre.

septima. seksta. kvartdecima i kvintdecima. moguće ih je meriti između bilo koja dva tona. samo. oktava. melodiji ili uopšte. Ako se odsviraju jedan za drugim onda je to melodijski interval ali ako su oba odsvirana istovremeno onda je to harmonski interval. decima.Intervali U muzičkoj toriji se stvarno koriste izuzetno intuitivni nazivi za pojmove. dele se u par grupa: po veličini. kvinta. tercdecima. nona. . Da vidimo kako to izgleda zapisano notama. intervali se dele i po smeru. ako ne čak i da pogodi o čemu se radi. smeru (misli se na to da li su uzlazni ili silazni) i vrsti. Postoje uzlazni i silazni. Ako ih delimo po visini evo kakvih sve intervala ima: prima. Interval je razmak po visini između bilo koja dva tona u lestvici. Radi se zapravo o podeli po veličini razlike između dva tona. Sem po veličini. Intervala ima raznih. sekunda od dva. kvarta. Uzlazni su oni kod kojih je prvi ton niži a drugi viši a silazni oni kod kojih je prvi ton viši a drugi niži. ovu tabelu uzmite sa rezervom da nebi ispalo da se svi intervali mere od tona C. duodecima. Prosto ne mogu da poverujem da na spominjanje reči: interval. Naravno. kao što rekosmo. sekunda. undecima. terca od tri itd. neko nebi mogao barem da nasluti. terca. Interval se "meri" između dva tona. Prima (latinski primus = prvi) je razmak od jednog tona.

velike./ 1 2 4 4+ / 1 2 5-2x( / ) 1 2 7 8 9 10 5./ 1 2 6 6+ / 1 2 7. naziv čista prima prekomerna prima mala sekunda velika sekunda prekomerna sekunda umanjena terca mala terca velika terca prekomerna terca umanjena kvatra čista kvarta prekomerna kvarta umanjena kvinta čista kvinta prekomerna kvinta umanjena seksta mala seksta velika seksta prekomerna seksta umanjena septima mala septima velika septima prekomerna septima umanjena oktava čista oktava prekomerna oktava razlika u razlika u stupnjevima pragovima +/ 1 1 2 0 1 1 2 2 1./ 1 2 3 3+ / 1 2 4. Dele se na: čiste./ 1 2 5 5+ / 1 2 6-2x( / ) 1 2 9 10 11 12 11 12 13 6.Ovo su do sada sve bili primeri intervala između takozvanih celih nota./ 1 2 7 7+ / 1 2 . umanjene i prekomerne./ 1 1 2 1+ / 2. male. Šta se dešava ako jednoj od nota dodamo neki predznak: povisilicu ili snizilicu? Intervali počnu da se dele po vrsti./ 1 3 2 2-2x( / ) 1 2 2 3 4 5 4 5 6 6 7 8 2 2+ / 1 2 3.

vrsta gitara ima raznih: klasičnih. akustičnih. i svaka od njih karakteristična je sama po sebi i razlikuje se od drugih. melodijska uzlazna mala terca harmonska velika seksta melodijska umanjena septima Vrste gitara Reći nekome da imate gitaru i nije bog zna kako određena informacija. za kraj. Naime. poluakustičnih.Evo. još nekoliko primera čisto da potpuno utvrdimo priču. električnih itd. . Klasična gitara Najčešće je koriste izvođači klasične muzike pa je zbog toga i dobila ovakvo ime inače se u osnovi radi o akustičnoj gitari. Karakterišu je odlična akustičnost i plastične žice a neretko imaju duplo dno u telu.

Akustična gitara sa dvanaest žica Popularna dvanestica identična je gitari sa šest žica po svemu. Dobro Instrument koji specifičnošću svog zvuka zaslužuje svrstavanje u posebnu grupu. Zbog mekanog zvuka najviše je vole džezeri. . Prosto nezamenljiva u nekim situacijama. I ton joj je sličan.Akustična gitara U poslednje vreme sve više liče na akustične verzije eliktričnih gitara. Često se svira sa slajdom. "Dupli" komplet pri sviranju akorada daje joj punoću i lepotu. Poluakustična gitara Akustična gitara sa magnetima najjednostavnije je objašnjenje za ovu vrstu. Pored žica sve više delova im se pravi od metala. Aluminijumsko telo daje mu lako prepoznatljiv ton nalik bendžu.

poluakustičnih. Ovde su za primer uzete akustična i električna gitara pošto je takvih najviše kod nas a i sadrže sve delove koji se mogu pojaviti na bilo kojoj gitari. akustičnih. Najvažniji deo joj je magnet. Električni bas Tek je bas poseban instrument ali ovaj tekst nije mogao sa prođe bez njega. Naime.Električna gitara Gitara punog tela koja ne daje zvuk svojom akustičnošću nego sklopom elektronskih delova. Deblje i duže žice nego na gitari daju mu dublji ton. Najčešće se razlikuju i po delovima koji ih čine. bas ih ima četiri. Akustična gitara . bilo bi stvarno red da u Školi Gitare najzad spomenem i gitaru. i svaka od njih karakteristična je sama po sebi i razlikuje se od drugih. Delovi gitare OK. izgledom i načinom kako se svira ličila na akustičnu zapravo se radi o potpuno različitom instrumentu. Ma koliko svojim imenom. vrsta gitara ima raznih: klasičnih. Osnovna razlika između gitare i basa je u broju žica. a pre nego nastavimo dalje valja nabrojati i njene osnovne delove. Reći nekome da imate gitaru i nije bog zna kako određena informacija. NE PRESKAČI LEKCIJU! Znam da sve znaš al' kad si preživeo svo ono davljenje sa teorijom preživi i ovo. električnih itd.

Aktivniji gitaristi ih menjaju svakih par godina. Njome se vrat završava.Idemo redom. Veoma je bitno kakvi su i kako su pozicionirani prorezi kroz koje prolaze žice. Brzo se habaju pošto su pri sviranju izloženi velikom trenju kontaktom sa žicama koje su takođe od metala. Glavna i jedina uloga joj je da nosi čivije. U odbrani od napasti vratu pomaže čelična šipka koja prolazi kroz njegov centar. koliko je drvo debelo u preseku. da preciznim štelovanjem naštimuju žicu. naprimer slonove kosti. Gornja kobila (ili kobilica kako joj neki tepaju) je granica između dva dela žice.. Najčešće su od čelika ili mesinga. preko vrata s jedne i donje kobile s druge strane. Gornja kobila je jedan od najmanjih delova na gitari. Pored toga što žice treba da budu podjednako udaljene jedna od druge bitno je i koliko će biti visoko od vrata. Vrat kao jedan od važnijih i osetljivijih delova često je miljenik vlasnika gitara. Čivija je mehanizam koji se montira na glavu gitare. Uglavnom se prave od plastike iako umeju da budu i od plemenitih materijala. E da. neki primerci imaju ukrasnu plastiku ili neki drugi materijal na mestu gde se hvata prstima. umalo da zaboravim. Glava je prvo deo vrata a tek posle deo gitare. Prave se ili pojedinačno ili po tri na jednom postolju a u zavisnosti od modela mogu biti leve i desne. hvata zvuke sa žica . Hiljadama puta sam gledao ljude kako ga paze gledajući da li se iskrivio. imaju još jednu manje poznatu ali ništa manje važnu funkciju a to je da istoj toj žici nedaju lako da se raštimuje. onog koji netreperi i onog koji treperi dok se svira. Pored svima znane namene. Vrat se kod akustičnih gitara skoro po pravilu lepi za rezonantnu kutiju koja je ujedno i telo gitare. proizvođači ih ne retko koriste za samoreklamiranje ispisujući po njima ime firme. Jadan vrat stalno je izložen raznoraznim maltretiranjima. Prag odnosno pragovi su specijalno profilisani metalni komadi koji se utiskuju u tanke kanale na površini drveta sa gornje strane vrata. Da nije nje sumnjam da bi površina od desetak kvadratnih santimetara. Sve u svemu važan deo koji se često zanemaruje. modela. kao na slici. Rezonantna kutija sem primanja vibracija fizičkim putem. mogla sve da podnese. na njega konstantno deluje sila kojom žice teže da se vrate u nenapeto stanje a tu smo i mi sa svojim "gnjavljenjem" dok nazovi sviramo. Otvor na rezonantnoj kutiji ima funkciju prolaza kroz koji prolaze zvuci. Kao prvo. Čivija ima isto koliko i žica i uglavnom su od metala. Zove se gornja jer je vizuelno sa gornje strane..

osobinu i ulogu. Radi se o delovima milimetra. ako se to ne uradi kako treba naizgled sve je u redu ali gitara nikako nemože korektno da se naštimuje. Neki modeli akustičnih gitara umesto drvenog imaju plastični donji deo rezonantne kutije. sada kada su došle na red. Izrađuje se od drvenih ploča nalik debelom furniru i posebno profilisanih letvica koje služe za ojačanje. Lepši modeli za kačenje žica koriste klinove. Za donju kobilu na akustičnoj gitari (gde nepostoji mogućnost nekih podešavanja) veoma je važno gde se postavi. Šteta je što se ova greška često ponavlja pa su mnoge gitare falične po ovom pitanju. i teško mi je da ih u jednoj ili dve rečenice generalizujem. Ima ih ravnih i motanih. Donja kobila se može opisati kao i gornja kobila s tim što ima još po neki deo. Ova karakteristika uglavnom se javlja na kvalitetnijim gitarama. svojom akustikom i sposobnošću pojačavanja. Prave se od čelika ili plastike. Možda bi za ovu priliku bilo najpametnije samo da kažem da je korisno menjati ih redovno. Sve se to lepi. Rezonatna kutija na akustičnim gitarama izigrava telo gitare (i dobro joj ide) ipak zvučnost je njen glavni zadatak.i kroz otvor. Bude ih i sedam a bogami i pet kad neka pukne. Na gitari ih bude po šest ili dvanaest. Pored plastičnog dela preko koga se žice prelamaju (kao na gornjoj kobili) postoji i drveni komad koji ustvari nosi taj plastični deo i pored toga služi za zakačinjanje početka žice. Kutija kroz isti taj otvor. Zbog svoje konstrukcije veoma su osetljive i kao takve ih treba čuvati. Sve u svemu ima ih svakakvih. Žice sam pričajući o delovima gitare toliko puta spomenuo da o njima. kao kroz bass reflex izbacuje tonove napolje znatno glasnije nego što bi se žica inače čula. ne znam šta bih rek'o. Električna gitara .

Žice se i projektuju i prave tako da budu namenjene nekoj vrsti gitara ili čak nekom načinu sviranja gitare. neretko tri. Skrenuo bih vam pažnju da ih ne mešati sa top lock-om. Takve gitare bije glas da imaju duži ton od onih gde se vrat i telo spajaju. Spajaju se sa telom šrafljenjem ili lepljenjem. Da li će vam se neki svideti ne zavisi samo od njega nego i od ostalih delova gitare. Zanimljivo je da se po njihovom obliku mogu prepoznati neki proizvođači koji to drže kao svoju karakterističnost. Nemojte me shvatiti bukvalno. čak se veoma često skida da nebi smetala. U međuvremenu pojavili su se mehanizmi za štimovanje koji se nalaze na telu gitare. Njegova funkcija je da "uhvati" sve što žica ispusti iz sebe. Čim je nestala potreba za klasičnim čivijama nestala je potreba i za glavama pa tako postoje i gitare bez glave. Gornja kobila na električnoj gitari praktično se ne razlikuje od one na akustičnoj. Top lock je mehanizam koji sprečava raštimavanje gitare i nalazi se ili iza kobilice ili gornje kobile ni nema pa njenu funkciju on preuzima. banalno gledano. .Glava na električnim gitarama ima istu funkciju kao i na akustičnim. Postoje gitare kod kojih je vrat i srednji deo tela izrađen od jednog komada drveta. I njih ima mali milion tipova i modela. Odgovor koje vama lično najviše odgovaraju najverovatnije će dati vreme. Prave se u dve vrste: single-coil ima čistiji zvuk a humbucking masniji i prljaviji ali je pre svega glasniji jer. Simpatičan ali ne i obavezan deo gitare. poluakustičnoj. Vrat kod električnih gitara je nešto uži i tanji u odnosu na vratove kod akustičnih. Prag se baš ni malo ne razlikuje bio on na klasičnoj. obliku ili nečem trećem ali čivija je čivija. Čine ga provodnički kalem i metalno jezgro. obradi to i pošalje dalje. Ima ih bezbroj vrsta i razlikuju se po mnogo čemu. do tada možda bi bilo najbolje da koristite neke koje vam je neko kome verujete preporučio. Može ih biti jedan ili više na gitari. Magnet je prvi u lancu elektronskih delova u električnoj gitari. oni i nije ništa drugo nego dupli singlecoil. Ručica je sastavni deo tremola i njenim pomeranjem pomera se i ceo sklop delova na tremolu pa se tako izvode neki gitarski trikovi. Tremolo ručica kao deo sam za sebe ne znači ništa. pre svega onih drvenih. električnoj gitari ili na nekom drugom žičanom instrumentu. akustičnoj. Čivija je jedan od retkih delova gitare koji je standardan za sve vrste gitara i nema ih specijalnih. naravno da ih ima različitih po kvalitetu.

pustiti proizvod sveg onoga što ste uradili na gitari: vi odsvirali. Pored toga što je gitaru moguće naštimovati loše moguće je naštimovati raznim štimovima.uključen drugi magnet. ima mogućnost podešavanja položaja mosta za svaku žicu posebno (uz pomoć ovog podešavanja se tonira gitara). on je takođe i jedna vrsta donje kobile. na primer. Jedan od zadataka mu je da čvrsto i sigurno drži početak žice.uključeni prvi i drugi magnet.Preklopnik odlučuje o tome koji će se magnet čuti a koji ne. Utičnica se nalazi na telu gitare i preko nje se povezujete sa drugim uređajima (pojačalo. pedala. to se samo tako kaže. četvrti položaj . Ako. Štimovanje je radnja koju ćete na gitari najčešće raditi zato bi bilo zgodno da to naučite da radite što bolje i što pre (i za što kraće vreme.). srećom prost je za upotrebu.uključeni drugi i treći magnet i peti položaj . Nivo čega? Gitara obavezno ima bar jedan potenciometar i on kontroliše nivo glasnoće. Od punog je drveta. na gitari stoje tri magneta a preklopnik je petostepeni onda najverovatnije radi ovako: prvi položaj .. Neki tremolo mehanizmi imaju i mogućnost finog štimovanja. Osnovano se smatra da je kvalitet drveta od koga se napravi ovaj deo jednak kvalitetu tona koji gitara daje.. Utičnica je skoro uvek ženska banana 6. Ona će u kabl. magneti uhvatili. Ima ih sa tri i pet položaja.3 mm iako ima i drugih rešenja. Na gitari se zapravo ne štimuje gitara nego žice. Tremolo je veoma komplikovan i složen mehanizam sa mnogo funkcija. italijanski štim za gitare sa šest žica. Zatezanjem se dobija viši a odpuštanjem niži ton. Ovde je obrađen standardni.uključen treći magnet. kako se koja žica zove i ostalo pročitaćete baš ovde. znači volume. Uz sve ovo mogu i ono zbog čega se zovu tremolo. Da bi se žica naterala da svira ton koji nama treba ona se odpušta i zateže čivijom. Ako gitara ima još neki pot on kontroliše boju tona. drugi položaj . Ubode li se i tremolo ručica njenim pomeranjem ovo sve zajedno se okreće oko te osovine i postiže se otpuštanje ili zatezanje žica odnosno promena visine tona. treći položaj . Potenciometar spada u grupu elektronskih delova na gitari i njime se kontroliše nivo. Telo gitare je najmasivniji njen deo. U telo su ukopani mnogi kanali i otvori za potrebe montiranja drugih delova. Kako se to radi. publika ume biti strašno nestrpljiva). koji se u nju uključi. mnogo preciznijeg od čivije. Kao dobri se smatraju oni primerci koji mogu dugo da rade a ne pokvare štim. Svi ovi segmenti stoje čvrsto spojeni oko jedne osovine. Štimovanje gitare Pre nego odsviramo nešto bilo bi cool da prvo naštimujemo gitaru. potenciometri podesili.uključen prvi magnet. takozvani. . U zavisnosti od toga koliko i kojih magneta ima različito se ponašaju. mix pult itd.

Ova pomagala su izvrsna i blagonaklono ih preporučujem svima. Međutim bilo šta da koristite moraćete na sluh da pogaćate da li žica daje baš taj ton. Klavir je kao instrument za uzorkovanje dobar izbor jer se teško raštimava a i kad se štimuje. U lekciji o štimovanju gitare videli ste gde se na gitari nalaze tonovi e2. Žice imaju i svoja imena koja su dobila od tonova koje sviraju i svojih rednih brojeva. koji će vam i u tome pomoći. peta A5 i šesta E6. to viši ton. Pritiskom žice na neki prag menjate joj dužinu pa tako menjate i visinu tona koji daje. 2 1 1 1 Kako bi ste znali kako tačno zvuče ovi tonovi najbolje da kao uzorak čujete iste ove tonove na nekom drugom instrumentu i naštimujete gitaru. treća G3. Druga žica na prazno treba da daje ton h . Simbolično malim slovom jer je (naj)tanja. štimuje se kvalitetno pa se tako mogućnost greške smanjuje. peta a i šesta ton e. četvrta D4. Evo slike koja će vam pomoći da lakše nađete ove tonove na klavijaturi. čak i programi za računar. a i e. Druga žica se zove H2. Razlika između dva susedna praga je polustepen. d1. Što veći broj praga. e1 H2 G3 D4 A5 E6 Postoje male duvaljke sa samo šest pisaka koje daju ove karakteristične tonove. Kliknite na neki od zvučnika i čućete koji ton koja žica daje. zovu se štimeri. klavijature su najbolji izbor jer one ni nemogu da se raštimuju. g1. pre svega da bi se razlikovala od šeste koja takođe daje ton E. Ovo je jedina žica kojoj se ime piše malim slovom. Prvom žicom se na gitari smatra najtanja žica.Visina tona prve žice odsvirane na prazno (nepritisnuta ni na jednom pragu) podešava se dokle god nepostigne visinu tona e . h1. Uostalom. note pišu i kako se štimuje gitara vreme je da sve to povežete u jednu celinu. ipak savetujem sam da obavezno izvežbate i vaše uvo. Iz svega . Postoje i uređaji. četvrta d . U ovoj ćete videti gde se nalaze i ostali. Trznete zadatu žicu i gledate u kazaljku koja vam govori koji ton daje vaša žica i da li treba da je zatežete ili otpuštate. Ovo vam ujedno može pomoći pri štimovanju. Prva žica se zove e1. Tabela nota na gitari Sada kad znate kako se tonovi zovu. treća ton g .

C. Tabela nota na vratu gitare Tabela nota na vratu gitare sastoji se od šest notnih sistema koji svaki za sebe predstavlja po jednu žicu. naravno reč je o pragovima. F. G. Primetićete da su u ovoj tabeli ispisana imena tonova bez dodatnih oznaka koje ukazuju na to o kojoj se oktavi radi. .. Ovakav način je češće u praksi jer note svojim položajem već ukazuju na visinu tona. Iznad njih ispisani su brojevi od 0 do 12.ovog sledi da se tonovi na žici. Ovde se zapravo odlično vidi da gitara od dvanestog praga prve pa do prazne šeste žice idealno pokriva notni sistem što uopšte nije slučajno. Ais. niz vrat. H. Setite se da je na akustičnim gitarama upravo XII prag poslednji koji se može dohvatiti.. Jedino što vam još mogu reći je da ovo treba znati napamet. Cis. Tabela nota na notnom sistemu Tabela nota na notnom sistemu pokazuje koja je žica zadužena za koje note. Dis. Uz pomoć ove tabele lakše ćete se snalaziti sa notama. Fis. nižu po redu. D. na primer: E. Gis. A.

.Štimovanje gitare .II deo Da bi smo mogli da nastavimo priču o štimovanju morao sam da ubacim onu tabelu sa rasporedom tonova na gitari.

Sa ovim ipak treba biti malo obazriviji jer ovaj metod hoće malo da vas prevari ako nemate izvežbano uvo. čuveni peti i četvrti prag. tu-tuuu" je ton A. Podignite slušalicu. Po njemu naštimujte petu pa redom i ostale žice. Odsvirajte flažolet na sedmom pragu donje žice (na primer D4) i flažolet na petom pragu gornje (A5). Ako. Svi živi znaju da Hendriksov Hej Džo ide iz E. Ako vas ne mrzi i meni javite. Kad ovo znate prostom logikom možete zaključiti da ako imate jednu naštimovanu žici. ni ovog sajta. Ovo znam da je slučaj sa jugoslovenskom ptt mrežom. Kada se odsviraju zajedno trebalo bi da daju isti ton. nemorate na nekom drugom instrumentu tražiti uzorak nekog tona već ga možete dobiti sa naštimovane žice. Primetite da je ton koji daje žica E6 pritisnuta na petom pragu isti onaj ton koji daje žica A5 kada se odsvira prazna. Ako oko vas mena nijednog instrumeta. Ako živite napolju proverite sad odmah o kom se tonu radi (ustvari nemojte baš odmah. A5 na petom pragu isto je što i D4 prazna. da bi ste naštimovali sledeću. Ako su žice raštimovane razlika u frekvencijama se jasno čuje dodatnim treperenjem koje se usporava što je štim korektniji. Štimovi za gitare sa šest žica. doštimujte je koliko joj je minimalno potrebno. D4 na petom pragu jednako je praznoj G3 žici.Bez predhodne lekcije o tome gde se nalazi koji ton nisam imao alibi da pričam o onome što je kod štimovanja najspominjanije. Za napredne evo još jednog trika. . Jedan od dobrih fazona je iskoristiti telefon kao štimer. Distorzija ili drajv dodatno pojačavaju čujnost razlike u frekvencijama. Po predhodnoj logici idite redom od žice do žice i naštimovaćete ih sve. ni telefona. recimo. imate naštimovanu treću žicu pritisnite je na četvrtom pragu i štimujte drugu dok na prazno nedobijete isti ton. On važi samo za parove žica između kojih je razlika pet pragova. Kako je u nekim drugim zemljama nemam pojma. Signal koji čujete: "tutuuu. onda mora da ste na pustom ostrvu?! Šalim se. H2 i e1 opet su sa razlikom od pet pragova. Za kraj evo još nekoliko štimova koji se do duše ređe koriste. da vam ne pukne veza :) da sledeći put znate. G3 i H2 nemaju razliku od pet već od četiri praga i to je jedini izuzetak. ničega. trebalo bi da niste daleko od pravog štima. u tom slučaju poverujte gitari. a Sultani svinga od Strejtsa iz D mola itd. ni štimera. Od koristi može biti i snimak neke pesme za koju znate u kom je tonalitetu.

1. . 3. 4. 5. . 6. E H G D A E H E H G D A E A D A F C G D A Trajanje tona . . . . . 2. žica E H G D A E E H G# E H E E H G D A D Eb Hb Gb Db Ab Eb D A F# D A D F C G D A E Štimovi za gitare sa sedam žica. 1 2 3 4 5 6 7 žica .

Obzirom da je stvar prosta evo kako se koji ton i nota zovu i izgledaju. jedna od važnijih karakteristika svakog tona. Sve jedno je da li vrat stoji s leve ili desne strane glave.Trajanje je uz visinu. . Barjačić se obavezno crta nadesno. Meni je ova priča o trajanju oduvek imala mnogo veze sa matematikom. Ova razlika se pravi samo kad se note pišu. međutim. radi se o istom trajanju. vrat se piše na gore (sa desne strane glave). Izuzimajući celu notu svaka pored notne glave ima i vrat a one kraće od četrvtine i barjačić. evo nekoliko primera: Malopre je bilo reči o okretanju vrata note. Da note koje se pišu na trećoj praznini ili iznad ne bi štrčale mnogo ka gore njima se vrat piše na dole (s leve strane glave) a one koje se pišu na drugoj praznini ili ispod. Evo i međusobnih odnosa trajanja. Nota po svom obliku ima raznih. od ovoga se odstupa u slučaju kada je više nota spojeno rebrom. Rebrom je moguće spojiti i više nota različitog trajanja. o kojoj smo do sada pričali. Obzirom da se note striktno spajaju rebrom samo sa jedne strane rebro se crta onako kako kaže prva nota. Slično kao i kad je u pitanju visina i trajanje za tonove ima imena a za note oblik kao znak raspoznavanja. kada se nađe više takvih nota zajedno umesto barjačića se crta rebro. Note na trećoj liniji pišu se po izboru. nadam se da to neće biti otežavajuća okolnost.

Tačkom se postižu samo karakteristična produženja a lukom nekarakteristična dok se koronom zapisuju neodređena produženja. Znaci za produžavanje trajanja Kao što u matematici ne postoje samo brojevi: 1. Samo ako iz nekih razloga (veoma retko) cela i polovina pauze ne mogu da se napišu na četvrtoj i trećoj liniji pišu se na drugim linijama ali na isti način. Cela "visi" a polovina "leži" na liniji i to je sve. Sa pauzama stvari stoje mnogo prostije. Tri znaka s kojima se produžava vrednost nota i pauza zovu se: tačka. pošto nemaju funkciju određivanja visine sve se uvek pišu na isti način. 4. ustvari. ako se znaju note.Pauze Pauze su trenuci u kojima izvođač ne svira. . 1/2. 2. 32 itd. lako zapamtiti. Istini za volju nema ih mnogo ali morao se izmisliti način i za njihovo zapisivanje. postoje odstupanja ali znatno ređa nego kod nota.. četvrtina ima (za moj ukus) najlepši znak među svim znakovima. 16.. 1/4. tako i u muzici ne postoje samo trajanja od 1/1. 1/16. Samo uzgred da primetim da ih je. 1/8. Na sledećoj slici prikazani su ekvivalenti znakova za trajanje pauza u odnocu na note. isto komada kao i note. a osmina i kraće pauze isto imaju barjačiće. luk i korona. I ovde cela i polovina međusobno liče. 8. Znaci o kojima je odve reč služe da bi se zapisale i ostale vrednosti trajanja.

Tačka
Tačka je znak kojim se produžava trajanje note. Zapisuje se neposredno iza glave note ili pauze a takva nota se zove nota sa tačkom. Može ih biti jedna ili dve. Par primera:

Produženje koje se dobija tačkom unapred je poznato, novo trajanje je jedna ipo vrednost originalne note. Čemu tačka, zašto se trajanje od, recimo, tri četvrtine ne bi zapisalo kao tri note od jedne četvrtine ili jednom polovinom i jednom četvrtinom a ne polovinom s tačkom? Zapisivanjem tri pojedinačne note od četvrtine izazvalo bi kod onog ko čita note izvođenje tri tona. Zapisivanjem polovine s tačkom izvodi se samo jedan ton ali sa dužim trajanjem. U slučaju da se uz neku notu nalaze dve tačke nota za prvu tačku dobija produženje od polovine svoje vrednosti a za drugu, polovinu vrednosti prve tačke. Možda zvuči malo komplikovano ali čim malo uđete u štos ovo će vam biti prosto. U praksi će te često nailaziti na note sa tačkom a ređe na one s dve. Ja do sada nikad nisam naišao na notu s tri tačke, ako slučajno naiđete na takvu nedajte se zbuniti, izračunajte joj vrednost isto onako kao i drugoj.

Luk
Luk, ili ligatura kako se drugačije zove, nije znak koji sam po sebi produžava notu za neku vrednost, nego se lukom spajaju note iste vrednosti i sabiraju njihova trajanja.

Ligaturom je, spajajući trajanja po želji, moguće dobiti svaku vrednost ma kakva ona bila. Možda jeste malo komplikovanija od tačke ali daje više mogućnosti. Tačkom nije moguće dobiti vrednost od 5/4 a lukom jeste ali nije mu to jedina primena, koristi se i u mnogim drugim situacijama. Kako sve nebi bilo skroz prosto pobrinuo se legato. Legato je znak za način kako treba odsvirati neke note. Na žalost slično se zapisuju i zovu a na sreću lako prepoznaju jer ligatora spaja samo note iste visine i između svake se mora uneti znak a legato samo prvu i zadnju notu i note u toj grupi ne moraju biti iste visine.

Još nešto, lukovima se ne spajaju pauze, ako malo razmislite videćete da nema ni potrebe.

Korona
Korona je znak koliko sličan toliko i različit od tačke. Korona je potrebna i dovoljna sama sebi ali je njeno produženje neodređeno.

Korona je znak koji se crta iznad ili ispod note koja se produžava. Ona notu produžava na neodređeno. U praksi se nota iznad koje je uneta korona svira kao ton koji se ne prekida. Na gitari bi to odprilike izgledalo ovako: trznete žicu i pustite da ton traje dok se žica sama ne umiri. Kao što vam predpostavljam već i samo pada na pamet, korona se koristi uglavnom na kraju kompozicije. Možda izgleda malo nelogično ali i pauza moži imati koronu. Uzmite primer partiture za više instrumenata od kojih samo jedan izvodi zadnji (koroniran) ton. Zadnji ton za ostale instrumente, obzirom da ništa ne sviraju, biće pauza kojoj se takođe mora dodati korona.

Metrika
Cela priča o trajanju nota ima smisla samo ako se zajedno uz nju spomene i metrika. Metar, odnosno takt, je ono čime se bavi metrika. Ono što muziku čini posebno lepom jeste raznovrsnost u svakom pogledu. Pokret joj daju naglašeni i nenaglašeni delovi. Grupa metričkoh delova, od po dva, tri, četiri itd. zove se takt. Takt je ujedno i najmanja muzička jedinica. Pravilo je da je uvek prvi deo u taktu naglašen a da su ostali nenaglašeni. Ako je takt dvodelan prvi je naglašen a drugi nenaglašen. Ako je takt trodelan prvi je naglašen a drugi i treći ne ali ako je takt četvorodelan onda je prvi deo naglašen drugi ne, treći polunaglašen i četvrti opet nenaglašen. Naglašeni deo zove se teza i obeležava se pravom linijom a nenaglašen arza i crta se kao luk.

Znakovi za tezu i arzu retko se zapisuju u note jer je ono što bi one trebalo da kažu podrazumevana stvar. Ipak ponekad se vide, uglavnom kad su baš ovakve lekcije u pitanju. Za razliku od njih u note se obavezno unosi znak kojim se odvajaju taktovi. Tanka vertikalna crta preko svih pet linija notnog sistema obeležava kraj jednog i početak drugog takta. Ta linija zove se taktica. Dve tanke vertikalne linije znak su za kraj većih muzičkih celina u kompoziciji a jedna tanka i jedna debela znak su za kraj kompozicije.

Takt

Malopre kad smo spominjali takt rečeno je da ih ima dvodelnih, trodelnih, x-todelnih itd. Koliko on to delova može da ima i šta su zapravo ti njegovi delovi je ono što ću sad probati da vam objasnim. Teoretski gledano delovi koji čine takt jesu teze i arze ali praktično to su neke vrednosti trajanja nota. Evo primera, recimo da se radi o trodelnom taktu i da polovina note predstavlja jedan deo. Vrstu takta obeležavamo i čitamo kao razlomak ove dve vrednosti pa bi za takt iz primera rekli da je tro-polovinski. Naravno ovu muzičku karakteristiku više je nego neophodno zapisati u note. Opet kao razlomak ovo se zapisuje u notni sistem posle ključa a pre nota, zapravo, taktova za koje to važi.

Ovakav takt ima trajanje od tri polovine koje su njegovi delovi. Ma koliko i kojih delova bilo svaki traje jednako. Izvedite to tako što će te ravnomerno otkucavati rukom po stolu, nogom po podu, pustiti metronom ili nešto sedamnesto i svakom delu dati trajanje jednog otkucaja. Tri otkucaja, takt, još ako je prvi otkucaj naglašen eto i metrike.

Kao delovi takta najčešće se javljaju polovine, četvrtine i osmine, ređe cele note i šesnestine (ja ih nikad nisam vid'o). Za brevis-e i tridesetdvojke i teorija kaže da se ne pojavljuju kao delovi takta. Kada se na početku napiše tip nekog takta to važi sa sve taktove koji slede. Nemojte se zbuniti ako među notama ponovo naiđete na novi znak. To znači da na tom mestu prestaje važnost stare oznake i da sledeće taktove treba taktirati po novonapisanom. Obratite pažnju, ova pojava nije retka. Postoje čak tako zamišljene kompozicije u kojima se pravilno smenjuju dve ili više vrste taktova. Kako se nebi stalno pisale oznake raspored koji se ponavlja napiše se na početku.

Taktovi sa dva i tri dela spadaju u grupu prostih što je i logično jer se svaki takt sa više delova može razložiti na proste. Pre nego nastavimo priču o složenim taktovima prvo da nabrojim sve proste taktove.

Složeni taktovi

Oho ho, o ovome bi imalo mnogo da se priča, zato ću probati da ovo ispričam u skraćenoj verziji. Neko ko se dobro razume u izračunavanje kombinacija sa i bez ponavljanja lako bi došao do broja varijanti složenih taktova. Kako ih nebi sve spominjao (nisam pad'o na glavu kad sam bio mali) uzeću samo par njih kao primer. Evo recimo takt od pet četvrtina.

Pre nego u njega postavimo teze i arze prvo ga treba podeliti na proste. To je lako, jedan trodelni i jedan dvodelni. Međutim kako stoje? Ovaj problem se ponekad rešava načinom zapisivanja takta posle ključa.

Ako je raspored baš ovakav onda je sasvim lako otkriti naglašene i nenaglašene četvrtine ovog takta. Prva četvrtina je naglašena, druga i treća ne, onda je četvrta četvrtina polunaglašena i peta opet nenaglašena.

Posle ovoga mislim da vam neće biti teško da i sami izvedete varijantu pet-četvrtinskog takta sa rasporedom prostih 2+3. Ali dosta o ovom primeru. Sledeći primer pokazuje takt 7/8. Zašto baš on? Pa zato što verujem da ste bar nekad čuli pesmu "Jovano, Jovanke", ako ne narodnu verziju onda sigurno u izvođenju Leb i Sol-a. E, ova stvar je u taktu sedam osmina i to sa rasporedom 3+2+2. Ako ste slušali ovu pesmu u živo sigurno ste primetili kako Vlatko uvek pre početka muzike viče: jen-dva-tri, jen-dva, jen-dva. To je tačno to, je l' da?

Obratite pažnju kako ovde takt, odmah posle ključa, nije zapisan na "komplikovaniji" način ali su zato osmine spajane rebrom tako da ukazuju na naglašene tonove. Ovo je pravilo kao i svako drugo i bilo bi pogrešno note zapisati drugačije. Najverovatnije ćete čuti kako muzičari taktove poput ovog ili devet osmina (Vranjanski Čoček) zovu Složeni ritmovi. Specifični su za Makedoniju i južne krajeve Srbije. "Supersloženi" taktovi (kako ih u šali zovem) 27 osmina i slični koriste se u bugarskom folkloru i kao što su ovi naši "neparni ritmovi" problem za one koji nisu navikli na njih tako i nama ovi bugarski taktovi prave frku. Njima je to urođeno jer od kako znaju za sebe slušaju takvu muziku. Da bi neko od nas svirao u tom taktu treba dobro da se skoncentriše i broji u glavi jer oni to dele na tri od po devet pa njih u različitim kombinacijama, 2+2+2+3 + 2+2+3+2 + 3+2+2+2.

Četiri četvrtine

Da bi ste znali koliko brzo da otkucavate u note se zapisuje znak koji to određuje. ponekad se piše i slovo C verovatno posledica česte upotrebe. znak jednako i broj su dodatna oznaka koja kaže da u minuti treba otkucati 120 otkucaja i da svaka četvrtina ima trajanje jednog bita. Zbog svojih specifičnosti zaslužio je da ga obradim posebno. najčešće je u upotrebi što mu daje apsolutnu dominaciju. Ne znam da li je ovo tačno. Umesto klasičnog razlomka 4 kroz 4. Nema tog takta koji će mu makar blizu prići.Među složene taktove spada i takt četiri četvrtine. U taktu 4/4 prvi deo je čista teza. Šta zapravo ovakva oznaka znači? Allegro je ime jednog tempa a četvrtina. po imenu čaca. Evo tabele naziva podeljenih po grupama sa prevodima. u glavnom. Tempa se dele u tri grupe: lagana. pa je tako i tempo u direktnoj vezi sa taktom. lagana tempa largo larghetto lento adagio grave sostenuto = široko = manje široko = sporo = lagano i ozbiljno = teško = zatežući . već predpostavili o čemu se ovde radi. ako ste u dilemi jednostavno napišite 2/2 ili 8/8. drugi i četvrti su arze a treći deo je polunaglašena teza. Kako je za primer uzet takt 4/4 to znači da ovaj takt ima ukupno trajanje od četiri otkucaja. umerena i brza. U muzici su stvari stvarno veoma povezane. Tempo Mislim da ste i sami. Kao prvo. što znači: dve polovine. Da vidimo kako on to izgleda. Kao znaci koriste se italijanske reči i zapisuju se na samom početku notnog sistema. dve polovine i osam osmina su toliko retko u upotrebi da možda oko ovoga ni netreba lupati glavu. U nekoj literaturi sam pročitao da znak C ustvari menja sve taktove čija je ukupna vrednost jedno celo. Tempo. brzina izvođenja. osam osmina. Kada sam spominjao takt rekao sam da svakom delu takta dodelite trajanje između dva otkucaja. Nešto se tri četvrtine koprca pošto se u njemu sviraju svi valcei al' slabo. četri četvrtine.

. Ajde još jednom da pogledamo kako to izgleda takt 4/4.umerena tempa andante andantino moderato allegretto = mirno = malo brže od andante = umereno = okretno = veselo = živo = brzo brza tempa allegro vivo presto prestissimo = najbrže Uz brojnu vrednost po negde će te videti i skraćenicu bpm (beat per minute) što znači otkucaja u minuti. Negde uopšte neće biti naziva tempa nego samo nota. Lagana tempa imaju između 40 i 70 otkucaja u minuti. Za delove nekog takta uzimali smo po jedan deo i kopirali ga onoliko puta koliko je bilo potrebno. Ustvari takt 4/4 može da primi bilo koju kombunaciju različitih nota po njihovom trajanju čiji je ukupan zbir 4/4 odnosno jedno celo. Za dosadašnja objašnjavanja ovakvo predstavljanje bilo je savršeno. Uzimajući njega kao primer biće objašnjena ritmika. barem u zabavnoj muzici Ritmika Predhodni teks o taktu 4/4 odličan je šlagvort za ono o čemu će ovde biti reči. evo nekih. Kao i svugde i ovde ima onih tipova koji se najčešće koriste. umerena između 76 i 115 i brza od 120 do 208. Za svaki tempo se tačno zna broj bita. moderato i allegro. jednako i broj ali nedajte se zbuniti. To su samo idealni primeri.

Ako se sećate lukom se spajaju isključivo note iste visine pa tako ispada da jedino kod takvih nota može doći do ovog metričkog iščašenja.Ne zaboravite da i pauze mogu da budu deo nekog takta i da zajedno sa notama ravnopravno učestvuju. Sinkopa Kad smućkaš metriku i ritmiku pa prospeš dobiješ sinkopu. recimo osmina i četvrtina. U takvoj situaciji naglašenost se prebacuje na početak note. Prvi primer prikazuje najklasičniju moguću sinkopu. nije uopšte neobično naići na sinkopu u kojoj su znakom za produženje trajanja spojene note različitih vrednosti. . hteo sam ustvari da kažem kako je poznavanje obe oblasti potrebno da bi se shvatilo o čemu se radi. I ovde se muzička raznolikost postarala za bezbroj varijanti. Sinkopa nastaje onda kada se nenaglašenoj noti u taktu pridoda (ligaturom) naglašena nota pa ona postane teza. Zamolio bih vas da to što sam za primer uzeo takt 4/4 ne uzmete zdravo za gotovo. Različite kombinacije trajanja nota u jednom taktu čine ritam. Sve ovo važi i za sve ostale taktove. On se stvarno najčešće koristi pa po nekoj logici ovi primeri imaju najviše svrhe. Nisam mogao da izdržim a da ne napravim šalu na njihov račun.

po mom skromnom mišljenju. veoma lepa pojava u muzici no ni s njom kao ni s drugim stvarima ne treba preterivati. U primeru koji sledi svaka nota je nasledila nivo naglašenosti od predhodne. sinkopa i kontrtan. zanimljiv primer. Posebno lepa i izražena postaje onda kada samo jedan instrument svira sinkopu a ostali ritmički pravilnu pratnju. Sinkopa svoju naglašenost krade od note iza nje tako što se s njom spoji. note i pauze. kontrtan je moguć samo u okviru jednog takta (jednostavno teze se nikad ne nalaze na kraju).Postoje čak i sinkope u okviru samog takta gde se nasleđuje polunaglašenost. Sinkopa je. Ispada kao da je pravilo da svaka pojava u muzici mora da ima svoj parnjak u pojavi koja je njegova suprotnost. Obzirom da se ova pojava često javlja u grupama desi se po nekad i ovakav slučaj. Nepravilne tonske grupe . Pogledajte. Kontrtan svoju naglašenost preuzima od note ispred sebe u situaciji kada nota ispred više nije nota nego pauza. Kontrtan Povisilice i snizilice. Još jedna različitost.

za sve nepravilne grupe.. septole itd. znači. Kvintole. U parne vrednosti trajanja spadaju sve vrednosti koje smo do sada spominjali: cele note. polovine. kvartole i opet td. koristiću se primerom takta 4/4 u kome je poslednja četvrtina podeljena. samo se promeni broj delova i to je to. Triole Triola nastaje kada neku parnu vrednost trajanja tona podelimo na tri jednaka dela. Kvintole Manje više. U neparne se ubrajajaju triole. Note takvih vrednosti zapisuju se kao note parnih vrednosti samo što se iznad (ili ispod) ucrtava znak koji obuhvata sve tri takve note (zaokružuje nepravilnu grupu u celinu) a iznad znaka se upiše broj tri. . Nepravilnih tonskih grupa ima raznih. Od sada pa na dalje u primerima ove vrste. Kako nebi dalje širio priču evo odmah objašnjenja za svaku vrstu. ono što je napisano za triole važi za sve nepravilne grupe. četvrtine.. Evo kako to izgleda i zvuči kad su triole u pitanju. kvintole. a u parne duole. Znak za obeležavanje kvintola je isti kao i za triole sa upisanim brojem pet. pre svega neparnih i parnih. nastaju kad se neko parno trajanje podeli na pet jednakih delova.Počnete li parne vrednosti trajanja nota da delite na neparan broj delova ili neparne na paran dobićete nepravilne tonske grupe. OK. evo primera i za kvintole. osmine.

Oznaka 4. prvi takt je pravilan a drugi u duolama. Duola nastaje onda kada neku trodelnu notnu vrednost podelimo na dva. neparne grupe dele na četiri jednaka dela. Oznaka im je ista kao i triolama i kvintolama sa upisanom dvojkom. Praksa je pokazala da se ovakve situacije uglavnom sreću u trodelnim taktovima. Primer je napisan u trodelnom taktu. Primer Duole Ovde se stvar malo menja. Duole se pišu istih trajanja kao i note od kojih nastaju. . tri četvrtine. Isti znak. Kvartole na delu.Septole Šta da vam kažem. sigurno već i sami predpostavljate kako nastaje i kako se zapisuje nepravilna tonska grupa u kojoj se par deli na sedam. Kvartole Kvartole su sasvim slične duolama. a skoro nikad u četvorodelnim (da se prva ili druga tri dela takta podele na dva) ili osmodelnim. ili ređe šestodelnim.

Ovako na prepričavanje sve izgleda po malo zbunjujuće ali je u sušti prosto. Sekstola može biti deljenje parnih na nepar ili neparnih na par. Moguće je da neko i pet delova deli na sedam itd. ovo se još može protumačiti kao dvostruko deljenje po dve četvrtine na triole. četiri četvrtine mogu biti podeljene na šest jednakih delova. A može se desiti da se tri polovine dele na šest delova. Zašto sam sve ovako zakomplikovao na kraju? Zato što je sve moguće. ako se negde zbunite samo malo opreznije obratite pažnju.Sekstole Ovde stvar počinje malo da se komplikuje. Kako to? Recimo. Tablature . odnosno svaka polovina na duole (odnosno četvrtine).

Veliki im je nedostatak to što same ne ukazuju na trajanje tona pa se obavezno pišu zajedno sa notama a prednost to što su veoma intuitivne i što ih je moguće rastumačiti i bez predznanja. apsolutno su prilagođene gitari kao instrumentu sa svojim specifičnostima. U koliko je u pitanju neki drugi štim ispred svake linije se zapiše ton koji žica svira "na prazno". Kao što note imaju svoj linijski i notni sistem tako i tablature imaju svoj. drugo. . U koliko je štim standardan ne zapisuje se ništa jer se smatra da je podrazumevan. Čini mi se da je kod njih svesno zapostavljeno trajanje jer se često dešava da onaj ko čita tablature već poznaje muziku koja je zapisana pa čita samo "žice i pragove". Umesto ključa nalazi se oznaka TAB. je l' da? Čemu zapravo tablature? Videli ste na tabeli nota na gitari da se jedan ton pojavljuje na više mesta (žica). Evo još jednog primera.Tablature mu dođu isto što i note samo specijalizovano za gitaru. Tablature svojim znacima tačno ukazuje na to mesto. U tablaturni sistem unose se brojevi koju simbolizuju pragove na vratu gitare. Kao što rekosmo malopre tablature ne fermaju trajanje tona 3% ali zato visinu tona gitaristima čine veoma čitljivom. Stvar koja se često ne unosi a na koju treba obratiti pažnju jeste štim gitare. Predhodni primer kaže da treba odsvirati peti prag četvrte žice u trajanju cele note. Ma stvar je prosta k'o pasulj. Njega čini šest horizontalnih linija od kojih svaka predstavlja po jednu žicu. Znaci za takt i tempo apsolutna su privilegija notnog sistema i nema ih razloga ponavljati.

Preporučujem vam da često čitate samo note. ako koristite samo tabove zaboravićete koji vam je ton gde.Znati čitati sa tablatura izuzetno je korisno jer je između ostalog mnogo brže čitati njih nego note ali za ovu logiku imate alibi samo ako znate da čitate i note. Žice .

Mogu da vam kažem moja iskustva. Jedan od načina je da se žica dva puta provuče kroz otvor na čiviji. Ako mnogo svirate na njima brzo će propasati. a namotaji na čiviji ostanu mekani. Namotaji oko čivije treba da idu jedan do drugog i to ka glavi gitare. Stari kompleti su bili tu za slučaj da meni ili nekom drugom pukne žica na probi ili svirci. . Tada bih komplet upropastio za nedelju dana. jer su zarđale od znoja. ili barem prokuvajte komplet (nepoželjno) svirali ili ne. Moj sistem je da žicu posle provlačenja kroz otvor na čiviji savijem na dole (taj deo je dugačak taman toliko da ne dodiruje drvo) i sve namotaje motam preko njega. Nove žice sam isključivo stavljao sve zajedno. Dešavalo mi se da kad uvežbavam nešto. Redosled montiranja žica nije posebno važan. Postoji više načina vezivanja žice oko čivije i svakom je cilj da spreče popuštanje žice i razštimavanja gitare. Takve žice nije vredelo prokuvavati. najčešće prve tri žice ili prve dve kod akustičnih gitara. Izuzeci su bili nastupi sa unapred zakazanim datumom. Ovu priču o cipelama nisam za džabe pričao jer se i žice veoma slično ponašaju. Montiranje žica Montiranje žica je još jedna od stvari na koju treba obratiti pažnju. Rasparivanje nikad nisam tretirao kao rešenje. Ne postoji nikakav striktan rok trajanja žica. Mesec dana je neki prosek za muzičara koji vežba par sati dnevno. Ipak. e1 i E6. žica bude napeta samo od donje kobilice do mesta gde dodiruje čiviju. radim i po šest i više sati na dan. Motane žice tri kruga. nije loše da znate kako se šta radi. Drugi razlog je vezivanje žice oko čivije. Kod gitara sa rasporedom čivija na glavi 3+3 (Gibson ili akustične gitare) redosled bi otprilike bio G3. U stanju su da ozbiljno poseku. Lično sam pristalica skraćivanja žica iz dva razloga. Gitara sa tako stavljenim žicama lako se raštimava. D4. Svaki sistem koji će da zaustavi odmotavanje je dobar. trajaće vam bar godinu dana. Uvek sam u rezervi (koferu) imao dva nova i dva poslednja skinuta seta. U tom slučaju treba joj dosta vremena da se cela zategne. To sam mogao jer sam imao drugu gitaru na kojoj sam vežbao u međuvremenu. Prvi je banalan. kako bi što bolje legla na čiviju. Pakovanje žica koje ste naumili da upotrebite nemojte otvarati pre vremena da se žice ne bi isprljale. Šta se zapravo dešava ako je montirate labavu. Gornja granica ipak postoji. a ako ih ne svirate uopšte ne mogu da traju večno. nije loše osloniti se na kalendarsku periodičnost. Evo otprilike pravilnog postupka.Zamena žica Kupili ste. recimo. G3. Žicu dok namotavate držite nategnutu. par cipela i nosite ih svaki dan ceo dan. A5. Periodičnosti zamene sam se uglavnom pridržavao. H2 i e1. kako bi odstupanje od pravca dela žice koji treperi bilo što veće. I po nedelju i više dana ćete morati da dotežete štim. Iako neke od stavki nemaju preteranu važnost za one sa hard lock-om. Osećaj za to kad su žice na vašoj gitari dotrajale steći ćete najverovatnije posle nekoliko godina intenzivnog sviranja. posle tri-četiri meseca zamenite ih. Ako kupite tri ta ista para i redovno ih menjate. Svaki put dva dana pre svirke stavio bih nov komplet i svirao gitaru taman toliko da prestane da razštimava. A5. a od njih strada i pakovanje u kom držite gitaru. Ako taj osećaj nemate. Ovo uzmite u obzir pre nego žicu skratite. Ravne žice. drugi je bukvalno vezivanje žice u čvor posle provlačenja kroz otvor. Ostaci koji vire nisu prijatni zbog svoje oštrine. H2. namotavaju se četiri kruga oko čivije. Takav par cipela trajaće vam dva meseca. stavljajte ih tako da vam one koje ste namontirali ne smetaju dok stavljate sledeće. D4. a kod rasporeda 6 u nizu (Fender i mnoge druge gitare) E6.

ali u njegovom tonu nešto uvek kao da fali. Kuvanje žica Uzmite neku staru šerpu (preporučujem sa visokim obodom. Par minuta kuvanja i postupak je gotov.007.014 G3 .0075. Kad su žice postavljene na pravi način. jer sve strašno peni). prelazni period je neminovan. Njome ćete ubrzati odmotavanje i namotavanje. Postoji jedna alatka koja će vam u svemu ovome pomoći.0. Deblji kompleti koriste se uglavnom na akustičnim gitarama (bronze guitar strings). ali lako ćete se navići. Nikako ne pokušavajte alkoholom. što znači da je debljina njegove prve žice 0. Inč je 25. u nju stavite žice i sipajte vode toliko da se žice potope. Ako vam neko kaže da svira na devetkama. 0. Za one sa posebnim prohtevima još jedna informacija . Nisam siguran da ima neki zvaničan naziv .4 mm.010 e1 .009 nije loš komplet. Za 0.0. a za uzvrat dobijate mnogo bolji ton. to znači da njegov komplet ima prvu žicu čiji je prečnik 0. Cilj brisanja je sušenje žica. treba im oko dandva.0. a ne skidanje preostale sode bikarbone.013 H2 . 0. Ne zaboravite da je električna gitara američki proizvod i da kod njih vladaju anglosaksonske mere.0.0. Žice izvadite iz vode i prebrišite krpom. 0.008. Nju je nemoguće skinuti potpuno i barem par dana (što zavisi od toga koliko svirate) žice će vam biti brašnjave.0. U mnoge gitare su ugrađeni delovi čije se veličine mere inčima. Jedna kesica biće vam dovoljna čak i za bas komplet. Ako kažu da je komplet specijalno namenjen. I ovde važi pravilo o zlatnoj sredini.026 D4 .0. uspite sodu bikarbonu. Budite oprezni po tom pitanju.012 i sve tako do 0. na primer: H2 . ili eventualno novim koji su dugo stajali.013 H2 .0.010 nemam šta da kažem.010 isti.2286 mm. Ekstremno tanke žice uglavnom se koriste u studiju. i to samo u slučaju specijalnih potreba. Preporuke proizvođača ne treba zanemarivati. desetke i jedanestice su najviše u upotrebi.009" (inča).030 A5 .015 G3 .040 E6 .011. Debljina žica Primetili ste sigurno da kada se priča o kompletima uvek se spomene neki broj. 0.0.009.017 G3 . onda to sigurno nije bez osnova. Zagrevajte sve to na ringli. 0.nisu svi kompleti sa oznakom 0.0. Razlikuju se po debljini ostalih žica. Svirati stalno na njima graniči se sa neozbiljnošću.Na žalost.0.022 D4 . Nove žice nema potrebe prokuvavati. Nepovoljna stvar kod tih gitara je što morate koristiti adekvatan alat.010 Za one koji prelaze sa 9-ki na 10-ke imam jednu preporuku. .0.0. Izgleda kao mala kurbla koja se natakne na čiviju.0. jer još u fabrici one prođu jedan tretman sličan ovom. Ovo ima smisla raditi starim kompletima skinutim sa gitare. Viđao sam: 0.036 A5 . 0. Taj broj je opšti pokazatelj debljine žica u kompletu. Promena iako izgleda tragična nije strašna.0.ja je zovem motalica. Da se vratim na žice.011 (Gary Moore koristi 0.0. Tanji kompleti zvuče svetlije ali im je ton kraći i nema dovoljnu punoću. Znam da će vam deblji komplet biti tvrđi. Svaki komplet ima svoje prednosti i mane.038 E6 .012). Tu posebno mislim na šrafove sa inbus glavom kojih ima dosta na gitarama.050 e1 . preostaje mu 0.046 E6 . 0.010 e1 .0. Pre nego što voda provri.032 A5 .016. Na delu koji se natiče postoji jedan usek koji služi za vađenje klinova koji na nekim akustičnim gitarama drže početak žice.010. sem da je to dobar izbor.026 D4 . Devetke.0. Ko hoće masan ton. Kompleta ima raznih.

Posle stavljanja novih žica mnogo puta treba doštimavati gitaru. Pre svega od pravilnosti postupka.52) Pet 03/09/1999 20:06. Još je lakše ako umesto prazne žice odsviraš prirodni harmonik (flažolet) na dvanestom pragu a najlakše ako koristiš štimer. 886 chr --------------------------------------------------------------------- -------------------------------------------------------. prazna žica i XII prag i ta dva dobijena tona se upoređuju.. Most pomeraj za po malo pa probaj ponovo sve dok se ta dva tona ne poklope. Za položaj mosta odgovoran je jedan šraf koji sa nalazi na donjoj kobili. U ovom slučaju. ali ako zanemarimo to. zavisi od nekoliko stvari. moj sagovornik tačno je znao šta da me pita (da nebi dobrih pitanja. Ako žica nikako da se iztonira. Sigurno si primetio da kad stavljaš nove žice gitara nikako da se naštimuje. Milan: Od čega sve zavisi "štim oktava"? Da li samo od oblika gitare ili možda i od žica npr? Stavio sam novi komplet i pokušavam pomoću štimalice na računaru da naštimam oktave. Ukoliko je ton dvanestog praga niži most treba pomeriti ka dvanestom pragu a ako je viši. ako je cela donja kobila samo ušrafljena onda se ponešto i da uraditi ali. recimo. To je zato što žice počinju da daju otpor federima koji drže tremolo pa se tremolo "diže". Na to sam mislio kad sam rekao geometrija. Toniranjem se postiže da svaki odsvirani prag daje tačan ton. Žice na kojima se dugo sviralo nemaju konkretan ton. Tvoje pitanje predpostavljam da se odnosi na toniranje gitare. 2970 chr (Ned 05/09/1999 11:59) --------------------------------------------------------------------- Milane zdravo.52 Dobar dan. posebno ako je neki tremolo u pitanju (za tremolo se telo gitare kopa). obzirom da žice imaju različit odnos zatezanja i povišenja tona (probaj: za deblje žice manje okrećeš čiviju od tanjih žica za isto odstupanje) kad naštimuješ zadnju žicu prva se raštimovala. ============================== Poruka od Tema: SKOLA GITARE (60446. na žalost. Što se tiče žica i od njih zavisi. nema leka.60446. Nemojte se zavaravati da će vam posle ovoga žice svirati kao nove. u suprotnu stranu.Cilj kuvanja žica je njihovo osvežavanje. U čemu je problem? Milan -- ============================== Va{a poruka za Tema: SKOLA GITARE (68468. od još nečega.. Nakon prepiske sa jednim gitaristom primetio sam da tekst koji sam napisao u svom integralnom obliku može da posluži kao jedna od lekcija u ovoj školi gitare. Gitara se može i treba tonirati. Još jedna bitna stvar. Od čega sve zavisi "štim oktava"? Da li samo od oblika gitare ili možda i od žica npr? Stavio sam novi komplet i pokušavam pomoću štimalice na računaru da naštimam oktave. tačnije ako. most treba da pomeriš još malo ulevo a došao si do kraja onda je cela donja kobila postavljena loše. ali H žicu nikako ne uspevam. Toniranje se vrši podešavanjem položaja mosta za svaku žicu. E sad.52) Ned 05/09/1999 11:58. logično. Razmak od gornje kobile do dvanestog praga treba da bude jednak razmaku od dvanestog praga do donje kobile. Imam jedno pitanje u vezi "štimovanja oktava". Na žici koja se tonira odsviraju se dva tona. ništa od ove lekcije) a i ja sam se bio malo rasprič'o pa mislim da je sve što se tiče toniranja gitare obuhvaćeno. ako je tvoja donja kobila tremolo onda obrati pažnju da dok ovo radiš gitara bude naštimovana. Oblik gitare u bukvalnom smislu nije bitan ali geometrija jeste. Pa vidi ovako. Evo kompletnog sadržaja pisama. ali H žicu nikako ne uspevam. Ljudsko uho teško . Milan: Imam jedno pitanje u vezi "štimovanja oktava". Do duše akustične gitare nemaju ovu mogućnost pa kod njih treba obratiti pažnju pri kupovini. Posle kuvanja žice postanu mekše (neznatno) i iz njihovih pora (mislim na motane žice) izađu masnoća. prljavština i perut sa prstiju koji zaustavljaju treperenje žice.

Svojevremeno sam imao običaj da kažem kako se gitaristi dele samo na dobre i loše. -------------------------------------------------------. na Stratocaster-a. ali ne znam koji to. Koristio sam dsTune. Mislim. Milan: Zaista mi svaka sitnica mnogo znači. . jer sviram gitaru već duže vreme ali što se tiče nekih stvari nikada nisam našao nekog da mi ih objasni. tj. a marka je HYUNDAI :).52 -============================== Va{a poruka za Tema: SKOLA GITARE (80703. Sajt ću smatrati da je gotov onda kada neko (još bolje niko) nebude imao razloga da mi piše jer će sve što ga interesuje već stajati tu. nisu skroz razrađene. pre svega. Dakle. tj. 2434 chr --------------------------------------------------------------------- Mr Orba. veliko hvala na detaljnom i dugačkom odgovoru! Zaista mi svaka sitnica mnogo znači. Kvalitet nije od presudne važnosti. Slično se ponašaju i nove žice koje su dovoljno dugo bile pretegnute. Dalje beše i neki pragovi treba da se odnose 1 : 2.52 Orba -- ============================== Poruka od Tema: Re: SKOLA GITARE (76333. 6046 chr (Uto 07/09/1999 12:41) --------------------------------------------------------------------- Milan: Mr Orba. Dobar gitarista na svakoj gitari ume da svira a loš ne. ali viđao sam i mnogo lošije. gitara o kojoj sam govorio veoma liči. od nekog ko je na njima svirao samo oko 2 nedelje. verovatno i do gitare ili muz. veliko hvala na detaljnom i dugačkom odgovoru! Prvo: nema na čemu. Dakle. pre svega. gitara o kojoj sam govorio veoma liči. 12 praga treba da se odnose 1 : 1. Iz ovog svega sam zaključio da ovo i nema veze sa žicama. oblik je kopiran. Verovatno je samo do žice problem jer i E i G oko nje mogu da istoniram. jer sviram gitaru već duže vreme ali što se tiče nekih stvari nikada nisam našao nekog da mi ih objasni. o toniranju: Tek kada sam stavio nove žice (koje i nisu nove kada malo bolje razmislim) primetio sam da na naštimovanoj H žici kada stisnem 5. Inače. Dobro. Nažalost taj trenutak je još daleko. Ako hoćeš da naučiš da sviraš takva "sitnica" te sigurno neće zaustaviti. pa čak i kad svira bolju gitaru od one na kojoj vežba. dobro tonirana gitara ne bi trebala da se ponovo tonira kada se promene žice. i do. Dakle. drugo: ajmo na Ti. to i nije tako bitno. Milan: Inače. oblik je kopiran. Znam za to da dužine od. ali mnogo mi šeta signal i ne verujem da je to samo do žica. a marka je HYUNDAI :). nije neko savršenstvo. zar ne? Žice sam dobio. još uvek zvuče "metalno" tj. nije neko savršenstvo. na Stratocaster-a.68468. prag dobijem ton koji je dosta ispod E. Milan: U čemu je problem? Nadam se da sam ti barem malo pomog'o.primeti te male razlike ali kada se sve pogleda na štimeru vidi se kako ton "leluja" odnosno kako se visina tona pomera za po koji herc gore dole.76333. ali sam sada primetio da je H već stigla da zarđa.52) Uto 07/09/1999 12:40. Zvuči pomalo smešno ali kad čuješ obrazloženje biće ti jasnije. koliko je normalno kada se okine žica? Ili uopšte ne bi trebalo? Milan -------------------------------------------------------. kartice? Koliko Vama šeta skazaljka na tom metru koji ima dsTune? Mislim. 1 : 3 i tako dalje. ali viđao sam i mnogo lošije.52) Pon 06/09/1999 18:14.

Mislim. o toniranju: Tek kada sam stavio nove žice (koje i nisu nove kada malo bolje razmislim) primetio sam da na naštimovanoj H žici kada stisnem 5. skoči. Neki moji prijatelji koji sviraju HM imaju običaj da zbog reskije boje i višeg tona štimuju gitare na 450 umesto 440 Hz. Radio je sasvim korektno. Iz ovog svega sam zaključio da ovo i nema veze sa žicama. Milan: Koristio sam dsTune. ali sam sada primetio da je H već stigla da zarđa. dobro tonirana gitara ne bi trebala da se ponovo tonira kada se promene žice. još uvek zvuče "metalno" tj. I ovi ostali odnosi postoje. Ovaj skok unazad je razlika koju prave treća kao ravna i četvrta kao motana žica. biva duži. zar ne? Žice sam dobio. to je zapravo sasvim logično jer. 1 : 3 i tako dalje. Da se vratim na ono od malopre. Ako ti se na testu pokazalo da H2 na prazno štimuje a da je E na petom pragu niže to znači da bi (ukoliko bi se moglo verovati žici) most trebalo pomeriti ka vratu gitare. Probaću da ti dodatno objasnim stvari pričajuci po svome. e1 H2 G3 D4 A5 E6 |----------------------------------------------------| |-----------------------------------------------------| |------------------------------------------------------| |-----------------------------------------------------| |------------------------------------------------------| |-------------------------------------------------------| Deo koji vibrira. kartice? Koliko Vama šeta skazaljka na tom metru koji ima dsTune? Mislim. a posebno onda kada novi komplet nije isti kao onaj koji je do tada bio na gitari. Da. ali ne znam koji to. Dalje beše i neki pragovi treba da se odnose 1 : 2. a ako kazaljka. Na debljim kompletima gde je i treća žica motana ovaj skok bi bio između druge i treće žice. to i nije tako bitno. nisu skroz razrađene. što je žica deblja.Milan: Znam za to da dužine od. Kako ih je i koliko eksploatisao onaj pre tebe i koliko je to uticalo na njih ostaje da se nagađa. kad odsviraš ton. koliko je normalno kada se okine žica? Ili uopšte ne bi trebalo? Jednom prilikom kad me nije mrzelo da povezujem gitaru sa računarom (poleđina računara mi nije savršeno pristupačna) probao sam jedan od dva programa za štimovanje koja spominjem na strani SAVETI. Milan: Dakle. Verovatno je samo do žice problem jer i E i G oko nje mogu da istoniram. Čega su posledice anomalije koje se kod tebe javljaju stvarno neznam. onda je za dvostruku frekvenciju potrebno prepoloviti dužinu žice. ali mnogo mi šeta signal i ne verujem da je to samo do žica. i do. Sve što si napisao može da bude a nemora da znači. Jednom iztonirati gitaru nije kraj priče. od nekog ko je na njima svirao samo oko 2 nedelje. Ovu knjigu ti ne preporučujem bez veze jer je školarci smatraju za bukvar pa bi trebalo da je ima barem neko u tvojoj ulici a povrh toga sjajna je kao udžbenik za početnike koji bi da nauče note. E da! Nije baš najzgodnije testove izvoditi sa tonovima H i E (kada je reč konkretno o drugoj žici) nego sa H na prazno i H na XII pragu a i veća je razlika pa se odstupanje lakše primeti. Položaj mostova trebalo bi doterivati svaki put kada se stave nove žice. Ako su žice dobre a toniranje izvedeno kako treba moje iskustvo kaže da je velika verovatnoća da će mostovi na donjoj kobili stajati kao na ovoj slici. Žice koje si stavio bile su idealne za kuvanje (kako se to radi potraži u lekciji Žice) i to što ih je neko svirao "samo" dve nedelje opet neznači ništa. 12 praga treba da se odnose 1 : 1. U krajnjem slučaju postupak nije niti koplikovan niti traži mnogo vremena pa ga nije teško izvesti a njime se mnogo dobija. Naravno njima žice propadaju brže. prag dobijem ton koji je dosta ispod E. onda ipak položaj mosta nije dobar. ako te taj naučni deo (fizika i matematima) tonova interesuje potraži knjigu koja se zove OSNOVNA TEORIJA MUZIKE od Marka Tajčevića u kojoj ima jedan deo i o tome. ako se zna da ton koji je za oktavu viši od nekog drugog tona ima tačno duplo više herca. verovatno i do gitare ili muz. uključi gitaru u štimer (racunar) i odsviraj prazno H. zaustavi se i kad ton počne da se utišava lagano počne da pada. . Dobro. ako kazaljka mnogo šeta levo-desno ili se ponaša haoticno onda je žica ta koja pravi probleme i netreba joj verovati. Gledaj ovako. Da li to da uradiš ili ne mogli bi da rešimo ovako.

posebno neuključuj chorus. bilo da štimujes ili toniras gitaru jer je zadatak chorus-a upravo da poremeti visinu tona. Orba Kako držati gitaru .Važna napomena za kraj: gitaru ubodi direktno u štimer bez ikakvih efekata.

ovako žice dođu lepše pod desnu ruku. hiljadu reči. Ipak ne odustajte tek tako. tek da se nađe. vrat joj manje-više stoji pravo. Akustična gitara Kako se drži akustična gitara mislim da svi znaju. Uz fotke kratak tekst. Klasična gitara Gitaristima koji sviraju klasičnu gitaru najviše odgovara ova poza. . Ako vam ovi položaji ne odgovaraju držite gitaru onako kako vama odgovara jer je bitnije šta se odsvira neko kako. komad drveta. Od žurki koje ne mogu da prođu bez nje pa do javnih nastupa.Kažu: jedna slika. Ja vam ih lično preporučujem ali. dalje ne bih trošio reči. Specijalan stalak. znam da vam s početka. vrat kod klasičnih gitara sa gornje strane nije zaobljen kao kod ostalih pa se šaka mora iskriviti malo više nego inače. Zbog toga je prijatnije instrument držati malo više da ruka nebi bolela kad se dugo svira. ali nemojte oslanjati nogu na prečagu od stolice. Naslanja se na desnu butinu. desna ruka se ne oslanja na trup (sem možda malo podlakticom) i stoji malo slobodnije za česte trzaje preko svih žica i to je to. pa čak i oni koji je ne sviraju... dok se ne priviknete. Ima veze i to što se ova gitara svira. ili nešto priručno mogu da prođu. Zato sam mislio da o tome kako treba držati gitaru mnogo više mogu da kažu fotografije. neće biti konforno no možda bolje na početku nego kasnije. Ovde ime jedna caka. Pošto je najsprostranjenija kod nas bezbroj puta smo videli kako je neko svira. uvek to ali. Gitara se drži uz telo a vrat ka naviše. Ovo su poze za koje teorija i praksa kažu da se ispostavilo da su najbolje. previsoko je. Najkaraktističnije za nju su blago raširene noge između kojih dođe telo gitare i odignuta leva noga za oslanjanje na levu butinu.

. Položaj i visina gitare najbolje se odrede prema desnoj ruci. akorde hvataju po celom vratu. okrećemo i ko zna šta još. Električna gitara Do sada je bilo priče samo o pozama u sedećem položaju.Poluakustična gitara Poluakustična gitara drži se veoma slično kao i akustična. saginjemo. Ovde i nema nekih posebnih pravila. Ova poza iako se pripisuje električnoj gitari zapravo važi za sve gitare koje se sviraju stojeći okačene preko vrata na kaišu. U laktu bi trebala da bude savijena toliko da pravi ugao od 90º. Poluakustara ima šire dupe i tanja je pa desna ruka hteli nehteli stoji drugačije. Ne lezi vraže. Desna ruka se uopšte ne naslanja na telo gitaru. Jazz gitaristi koji najčešće sviraju ovakve gitare. Kako bi im svi pragovi bili pristupačni gitaru drže tako da vrat kao da je malo isturen u napred. retko ko svira gitaru stojeći mirno pa dok se krećemo. Desna ruka se ovde mnogo više oslanja o telo gitare jer nema toliko sviranja ritma a i kad se svira skoro svi udarci se izvode odozgore (od šeste ka prvoj žici). inače poznati po odličnom poznavanju harmonija. uglavnom se kaišem podesi da gitara stoji onako kako bi stajala i da sedimo. gitara zauzima razne pozicije. Nema druge nego je telom i rukama pratiti prirodnim pokretima i to je jedini savet koji mogu da vam dam. zapravo razlike su iznuđene.

srednji prst je broj dva. otud i ideja da i oni budu obeleženi. Drži se skoro na sredini vrata. izuzetno važno šta će kojim prstom biti odsvirano. domali broj tri a mali prst je broj četiri. Pored slika reči dobijaju mnogo više smisla. sem u izuzetnim situacijama kada se i on koristi za pritiskanje žica. mislim da i ovde slika ume bolje da objasni ono što bi rečima bilo gotovo nemoguće ili veoma teško opisati. Ako se ovo "pravilo" ne nauči na vreme. Naravno. kao što to nejčešće biva jer se na to malo obraća pažnja. Pošto se on izuzetno retko koristi u sviranju dobio je simboličnu oznaku +. Palac stoji sa zadnje strane vrata i to tako da ne prelazi njegovu gornju ivicu. desi se da baš to posle bude jaka kočnice u daljem napredovanju. Zato vam preporučujem da na ovo jako obratite pažnju. ono što sad (na početku) naučite teško da ćete ikad odbaciti i prihvatiti nešto drugo. . tačnije onda kada se njime basira po šestoj žici. Što se tiče prstiju leve ruke svaki ima svoje ime. Naučiti i navići se na pravilan položaj i figuru leve ruke veoma je važno u sviranju gitare. dok se svira gitara ili neki sličann instrument. Palac još služi kao odupirač ostalim prstima da bi se lakše pritisnule žice.Leva ruka Pored toga kako se drži gitara evo da objasnim kako se i šta radi sa levom i desnom ruko. kao i u masi drugih situacija. Leva ruka je manje-više ista za sve a kod desne je samo razlika u tome da li se svira trzalicom ili prstima. treba da stoji palac. drži tako kao da u ruci imate jabuku. Prstima se skoro po pravili žice pritiskaju upravno i ovde su odstupanja od pravila veoma retka. jedva nešto malo iznad. tačnije. Ni palaca nije ostao bez oznake samo što njegova nije brojčana. Ostali prsti stoje sa strane vrata na kojoj su žice. sa druge strane vrata. Po nekad je zbog akorda i pozicija. Leva ruka se. Nasuprot srednjeg prsta. koje sam ovde već spomenuo. Kažiprst nosi broj jedan. svoj broj. Svaki od četri prsta nalazi se iznad jednog praga na gitari i zadužen je za njega (ovo je veoma povezano sa pozicijama ali o tome nešto kasnije).

To bi bilo to. Ako imate klasičnu gitaru sa plastičnim žicama rade prsti. srednji prst M od medio i domali A od anular. na gitari je počela da se svira i melodija a sviranje prstima je nastalo onda kada su muzičari poželeli da u isto vreme izvedu barem dve od sledeće tri stvari: melodiju. koji se koriste. . dobili su svoja imena. Vremenom. Palac se na španskom kaže pulgar pa je zato dobio ime P. Desna ruka Da li svirati prstima ili trzalicom? Ovu dilemu rešava vrsta gitare i muzički žanr koji se svira. Ako vam ruka ne izgleda "lepo" dok svirate znajte da nešto nije u redu. Sviranje prstima Gitara je svojevremeno. harmoniju i bas. kada je napravljena. da vas ništa ne boli i da vam ruka ne zauzima neki neprirodan i neprijatan položaj. Kako tehnika sviranja prstima praktično predstavlja sviranje sa četiri trzalice u isto vreme postalo je sasvim moguće basirati i razlagati ostale tonove akorda ili svirati melodiju istovremeno ako ne čak i svirati sve tri stvari od jednom. Dodao bih još samo to da je važno da vam je dok svirate udobno. Mali prst se ne koristi. tačnije skraćenice. Odstupanja od pravila koja su malopre pobrojana shvatite kao lični stil sem ako odstupanja stvarno nisu velika. Četiri od pet prsta. zato je dugo i bila deo ritam sekcije uz bubnjeve i bas. od toga kako ih zovu u Španiji. To koliko ovo dobro i pravilno radite najbolji kriterijum će vam biti da li vas se sviđa kako vam ruka izgleda dok svirate. zamišljena kao instrument na kome će se svirati akordi. U ovome vam još može pomoći gledanje u ruke drugim gitaristima (na TV-u) i njihovo imitiranje. Kažiprst ima skraćenicu I od španskog indice. ako imate električnu gitaru sa metalnim žicama onda se koristi trzalica a ako imate akustičnu gitaru sa metalnim žicama onda najčešće odlučuje vrsta muzike koja se svira.

srpski P I M A palac kažiprst domali španski pulgar indice anular engleski trumb first finger (index) second finger (middle) third finger (ring) srednji prst medio Suština sviranja prstima jeste da se palcem sviraju basovi na četvrtoj. tako se dobije najbolji ton. petoj i šestoj žici a da se sa prstima I. U zavisnosti od oblika.000 vrsta terzalica? Šta mislite. Toliko o vrstama. Trzanje noktima je podnošljivo sve dok su u pitanju plastične žice. U takvim situacijama često se pribegava odtrzavanju vrhovima prstiju ili specijalnim naprstcima koji se navuku na prst i koji su tako napravljeni da je sa njima veoma lako svirati a prst ne dolazi u kontakt za žicom. Trzalica se drži između palca i kažiprsta svojim najoštrijim vrhom okrenuta prema žicama. Ako zamenarimo da postoje identični modeli različitih proizvođača ipak postoji razlog zašto ih ima toliko. Kako prste i ruku treba držati najbolje da pogledate slike. Žica se palcem trza odozgore a ostalim prstima odozdole. one će to sigurno bolje objasniti od mene. M i A trzaju prve tri žice i tako izvodi melodija. Mekane i malo veće trzalice najčešće koriste oni koji sviraju akordaciju na akustičnim gitarama. kako ih držati najbolje je da vas opet uputim na slike ali evo u najkraćem. tvrdoće i debljine zavisi kakav ton će se dobiti. stavite ruku i prste u prirodan položaj i to je to. Najmanje razlike u tonu daje oblik trzalice koji je više prilagođavanje veličini ruke i želji muzičara a najviše razlike pravi materijal. Tvrde trzalice se najviše koriste za brzu svirku a debele i male cepaju džezeri. Sviranje prstima podrazumeva trzanje žica noktima. U svakom slučaju nema neke posebne filozofije. Sviranje trzalicom Da l' postoji jedno 100. materijala. . kada se svira po metalnim nokti se lako oštete. Razlika je naravno mala ali nije nebitna. :) Ma ludilo koliko ih ima.

ceo stepen . Ako kažemo da je tonalitet ove skale C onda to znači da je prvi stupanj u ovoj skali ton C. Evo kako se najprostije i najbukvalnije to radi.ceo stepen . Ovo je u redu? Je l' tako? Sad kad smo došli do rasporeda stepeni između stupnjeva ovoj skali treba da dodamo tonalitet. . U durskoj skali raspored je sledeci: ceo stepen . Ako se sećate časa o stupnjevima i stepenima rekli smo da broj stupnja u nekoj skali odgovara rednom broju tog tona u skali a da su stepeni razmaci (intervali) izmedju dva stupnja. C dur skala je durska skala C tonaliteta. Ono što karakteriše dursku skalu i što je čini različitom od neke druge jeste specifičan raspored stepeni između stupnjeva. čini mi se kao da sam sve rekao. Sa ova dva podatka skala je potpuno definisana a ostatak stvari do kojih treba da dođemo je uzročnoposledičan. "izgubi". Iako ova definicija zvuči neozbiljno i smešno ja sam je namerno formulisao baš ovako.Žice se trzaju tako što se rukom "iz zgloba" radi gore-dole.polu stepen . Sasvim retko u potezu učestvuje deo ruke od zgloba do lakta i to više radi teatralnosti ili u trenucima kada se gitarista. Ma nije nego! Nije šija nego vrat.ceo stepen . ili ako hoćete drugačije. Nego. baš tako. Poređate sve tonove od tona C (koji je tonalitet) pa na više i primenjujući raspored stepena tražite stupnjeve. tako da kažem. da vidimo. To bi bilo to. C dur skala Krajnje je vreme došlo pa pre nego što se počne sa objašnjavanjem nekih komplikovanijih stvari i prvim praktičnim vežbama moram da vam objasnim šta je C dur skala.ceo stepen . do kojih to podataka još treba da dođemo? Do ostalih tonova koji čine C dur skalu. treći. da odredimo drugi. Da li okinuti odozgore ili odozdole takođe nije sve jedno ali ćemo o tome drugom prilikom. Da. četvrti i sve ostale njene stupnjeve.polu stepen.

H i C. H i C. domali na sedmom i mali na osmom pragu. G. onda srednji prst odrađuje posao na šestom. recimo. D. jer uvek možete da se snađete tako što ćete odsvirati praznu žicu. F. Svirati "slobodnim stilom" naizgled nije ništa strašno sve dok jednom ne naletite na neki čvor koji će da vam veže prste pa ćete prvo pomisliti da je tako nešto nemoguće odsvirati. oblasti delovanja njenih prstiju i pomeranje leve ruke po vratu u zavisnosti od tonova koje treba odsvirati. što znači da je skala do detalja definisana. za peti prag. Svi znamo da se. Obzirom na to da je deveti prag šeste žice isto što i četvrti pete. E. D. Šta znači dobro odrađen posao probaću da vam objasnim na C dur skali odsviranoj kroz dve i po oktave. Pravo da vam kažem. Ogroman posao uzalud. navikavanjem na pozicije i korektne promene pozicija. E. Ako ste baš ovako postavili prste. Pozicije i upotreba prstiju su pravilo koje se najčešće krši. pozicije su te koje su najčešće izložene prilagođavanjima i izuzecima.. Sigurno primećujete da nema nijednog tona sa povisilicom ili snizilicom i da su to sve. onda ste na petoj poziciji što se gleda po kažiprstu. ni sâm dosta dugo nisam znao da tu ima nekih pravila. Kad neko kaže pozicija misli na položaj leve ruke. Šta ako svirate baš petu poziciju koju sam malopre spomenuo? Četvrti ili deveti prag ostaju nepokriveni. Tu pomaže samo obnavljanje većeg dela gradiva pravilnim sviranjem. a prsti i pragovi su u ovakvom odnosu: ako je kažiprst zadužen. prstiju i. gitara štimuje sa razlikom od pet pragova. Cela ova priča o pozicijama je jako povezana sa pričom o tome kako držati levu ruku.Posle ove razrade vidimo da C dur skalu čine tonovi: C. Ali! Samo za kratko da se vratimo na tonove za koje se ispostavilo da pripadaju C dur skali. Rekli smo da su to: C. Glavni je princip da jedan prst treba da odradi ceo posao na njegovom pragu.. A. zato sam ovo i spomenuo na tom času. Red u kojem su sitni brojevi označava kojim prstom koji ton treba odsvirati a zaokruženi rimski brojevi obeležavaju pozicije (na primer: pozicija VII znači da kažiprst ide na sedmi prag). takozvani. Sad mislim da vam je jasnije zašto sam se na onaj način poigrao rečima na početku ovog teksta. G. Ljudi tu najviše greše iz neznanja. Na ovaj način možete da dobijete skup tonova koji čini bilo koju skalu u bilo kom tonalitetu. dovoljno je pokriti samo jedan od ta dva praga. Po njima lepo možete da pratite promene pozicija. . Suština onoga na šta ukazuju pozicije jeste raspored upotrebe prstiju. izuzimajući jednu žicu. A. :) Malo smešno zvuči ali je stvarno tako. F. Ruku na srce. Pozicije Pozicija objašnjava poziciju leve ruke. E baš zbog toga je C dur skala najspominjanija skala u muzičkoj teoriji i uopšte. celi tonovi. a pritom je pitanje da l' ćete neke stvari koje ste već uvežbali ikad moći da prvo zaboravite pa nanovo uvežbate. Zbog toga ako svirate u prvoj poziciji sa petim pragom za kojeg niko nije zadužen nećete imati problema. U svim knjigama koje sam konsultovao piše da je mali prst taj koji popunjava prazninu zaduženjem i za osmi i za deveti prag. Svirao sam kako bi mi šta palo na koji prst.

kad se dođe do sedmog praga četvrte žice. U datom primeru promena pozicije pravi se na petoj žici između sedmog i osmog praga. Lično sam pristalica ovog drugog principa. ne zna se koju. menja se pozicija. a neki da ide na gore. iako i meni po nekad izleti. Kad gitarista svirajući rukom i prstima ide ka telu gitare neki kažu da ide na dole. Ovde još nije kraj. Pravilo kaže da kada se ide na gore promena pozicije se izvodi duplom aktivnošću kažiprsta. iako je ispravnije od prethodnog. a na dole malog prsta. Zapravo. onda sledi deseti prag pete žice odsviran domalim prstom. idući dalje na gore. tek treba preći u IX poziciju. to bi trebalo da bude VIII pozicija. ali prstom broj dva. Početak ove skale je jasan k'o dan.Probaću da po pitanju pozicija u narednom tekstu obradim svaki detalj datog primera. U ovakve kompromise se upoštajte samo ako nema bolje rešenje. Možda ova digresija i nije toliko bitna. Bilo bi pogrešno odsvirati ovaj deo ovako: Bilo bi nekorektno rešenje koje sledi. a oni što kažu na gore misle po notama. pošto sada kažiprst stoji na njemu. Sad valjda ako je i bilo više nema nesporazuma. Osmi prag šeste žice jeste prvi ton koji se svira. Dakle. Ovo namerno ponavljam kako ipak ne bi došlo do zabune. . ali u koju poziciju? Konkretno ovde bi se prešlo u neku poziciju. to je u redu. domali za deveti i mali za deseti prag. i to je u redu (iako mu se daje nezahvalan posao) jer u VIII poziciji mali prst odrađuje i XI i XII prag. Kreće se sa VII pozicije u kojoj je kažiprst zadužen za sedmi prag. Ako se odsvira kao u primeru. pa dvanesti prag odsviran malim. samo sam hteo da kad sledeći put kažem nešto slično znate na šta sam mislio. Zabunu oko ove pozicije pravi to što kad bi ste nekome rekli da odsvira ovo baš po ovim pragovima mnogi će umesto domalim prstom deseti prag pete žice odsvirati srednjim. Oni što kažu da ide na dole posmatraju stvar fizički. Praviti promenu pozicije kažiprstom je OK. zna se. srednji prst za osmi.

čak bi se na neki način moglo reći da je više teoretska nego praktična jer se radi o nazivima za pokrete koji se izvode desnom rukom dok se svira. Inače. Nije ovo teška oblast. I još nešto. Za kraj. Ako znate ova pravila. Upravo zbog toga gitara je "okrenuta" tako da je levoj ruci dato da odradi fizički deo posla (koji ona može da odradi) a da filing i artikulacija budu prepušteni desnoj. iako je po tom pitanju piking veoma striktan. sem nekih banalnih prevoda mi nije pao na pamet. pošto note tako traže. a i da biste videli da se uzlazno i silazno ne mora kretati po istoj putanji. Downstroke i upstroke Baš sam dugo razmišljao o tome kako bi se ovo moglo prevesti na srpski i nijedan. Ja ne znam kako vi ali ja sam se bezbroj puta zapitao kako to da dešnjaci sviraju gitaru tako da leva ruka odrađuje veći deo posla. sem trenutka kada opet kažiprst kreće u akciju. brzini pokreta ili veštini nego u mnogo boljoj kontroli osećaja. Ovaj primer sam izabrao iz još dva razloga. . Ovaj primer je pokazni i njegov cilj je samo da vam pokaže šta je pravilno. samo da dodam još nešto. iako se ide silazno (sledeći primer). Gotovo da je neiscrpan u kombinacijama kako ga je moguće odsvirati (probajte šta bi se desilo ako bi u promenu pozicije išli odmah posle prvog tona). Razlika između ruke kojom se koristite češće i ruke koju ređe koristije nije u snazi. Ne treba se zbog toga preterano uzbuđivati. u pitanju je smer pokreta desnom rukom pri okidanju žice.Nadalje sve se dešava kako treba. postoje situacije kada je od prizvuka koji želi da se postigne bolje/potrebno odstupiti od pravila i odsvirati baš jedan a ne onaj drugi. Stvarno sam se to dugo pitao ali kada sam saznao za neke stvari sve mi je bilo mnogo jasnije. sigurno ćete izabrati neko rešenje koje neće značajnije ugroziti vaš pravilno izgrađen prstored koji ste imali do tad. Retko kad je neku celinu moguće odsvirati stoprocentno pravilno. ovo o čemu sam ovde pričao je preteško da bi ste to sad radili. Zašto ovo spominjem baš ovde? Pa downstroke i upstroke jesu činioci pikinga (jedna od sledećih lekcija) i kao takvi veoma važni ali.

a sigurno je da je snažniji od US-a. potez koji se izvodi dok se svira trzalicom. Ima situacija kada se trzaji nižu ds . Ovaj znak i znak za upstroke videćete ovde. Ovaj primer kaže da je ton G sa petog praga četvrte žice izveden trzalicom potezom ruke na gore. Kao što rekoh. Cela stvar je toliko prosta da ne može biti prostija i cela caka je u tome da se napravi razlika s koje strane je žica okinuta. efektnosti itd. Onda kada postoji dilema potezi se zapisuju u note.us . Izvodi se desnom rukom uz pomoć trzalice i to na taj način što se žica odtraz pokretom ruke na dole. Pozicija i piking veoma su važni i bilo bi dobro da vam je to uvek na umu jer bez njih nema dobre tehnike pa samim tim ni brzine. Za kraj ovog teksta imam još nešto da kažem. zatim u još nekim časovima i u vežbama. ponekad je potrebno izvesti baš US jer on ima specifičnu boju tona. Downstoke-om se možda bolje kontroliše snaga okidanja. Upstroke Za upstroke važi ista priča. On se isto izvodi trzalicom ali tako da se potez rukom pravi na gore. ova dva znaka se retko zapisuju ali onda kada to treba uraditi iznad note se crta znak koji je nalik latiničnom slovu V.us . rasporedom i redosledom ova dva udarca. Ono zbog čega se oni ne unose stalno jeste činjenica da se raspored ovih poteza može predpostavit skoro sa stoprocentnom sigurnošću pa ih nema svrhe zapisivati.. međutim. Evo ga primer za downstroke.Downstroke Pre svega. kao i upstroke. downstroke je. Kako ne biste posle na silu svoju svirku prilagođavali ispravnom načinu sviranja preporučujem vam da o ovome od početka vodite računa i tako sebi uštedite mnogo muke. Njegove mane jesu da je malo slabiji od DS-a i da se s njim ne može savršeno kontrolisati intenzitet okidanja ali on ima i svoje vrline.ds . . Saznali smo šta je i kako se izvodi a sad da vidimo kako se zapisuje. što on u najbukvalnijem smislu to i jeste.ds . virtuoznosti.us. To je možda. Znati razliku između downstroke-a i upstroke-a preduslov je za shvatanje pikinga koji se upravo time bavi. Konkretno ovde je zapisano da je odsviran ton G na petom pragu četvrte žice na taj način da je trzalica sa gornje strane prešla preko žice i na taj način je naterala da zatreperi.. Downstroke u slobodnom prevodu znači: trzaj na dole. Downstroke se u notama obeležava oznakom koja je nalik fudbalskom golu čija je prečka deblja od stativa.

oznake za sviranje prstima (za one koji sviraju prstima). Izvodi se ili domalim prstom (A) ili potezom trzalice na gore. Probajte radeći ove vežbe da se naviknete na gitaru. Vežba 1 Kao što sam rekao. Možda one i nemaju neku preteranu svrhu ali su ipak bitne. na žalost. Za početak to će biti vežbe na praznim žicama. i za one koji sviraju prstima i za one koji sviraju trzalicom. Kao što je važno od početka imati pravi pristup kada je rad prstiju u pitanju tako u domen pravog pristupa spada i shvatanje da su note ono što je apsolutan standard i da bez njih nema ozbiljnog rada. oznake za upstrike i downstrike (za one koji sviraju trzalicom) a i teze i arze su zapisane. polunaglašen. nešto kao rukovanje. Pre svega. svoje bavljenje gitarom počeo "divljim" stilom koji mi je posle zadavao dosta glavobolje. On je nenaglašen a izvodi se srednjim prstom (M) ili potezom trzalice na gore. takt je četiri četvrtine. Ono što ove vežbe treba da postignu kod vas jeste da ukapirate da je pravilan pristup od starta veoma važna stvar i da ako sada ne krenete sa greškama otvarate sebi mogućnost da jednog dana postanete dobar gitarista. ovako detaljna objašnjenja privilegija su prve vežbe. kao prvi u taktu. Ove vežbe na praznim žicama i jesu i nisu važne. Prvi ton je ton E (prazna prva žica. u ovim vežbana zapisane su sve oznake koje su vam potrebne. Kada je sviranje trzalicom u pitanju ovde obratite pažnju! Kako posle ovog tona nema više trzanja bilo je logično da se zadnja dva tona iz trećeg takta i ovaj ton nadovežu i izvedu jednim pokretom desne ruke na dole ali sa tri trzaja. Ja sam. Drugi ton je h (prazna druga žica). One najviše služe kao neka vrsta upoznavanja sa instrumentom. nepritisnuta ni na jednom pragu) i to e . Prvi takt je podeljen na četiri tona od kojih svaki ima trajanje po jednu četvrtinu. Znači. Zato molim/zahtevam da se preterano ne oslanjate na tablature. sledeće vežbe neće biti ni približno objašnjene kao ova. Šta treba da odsvirate moraćete da počnete da čitate iz nota (i tablatura). Ako kojim slučajem nešto još uvek nije jasno tu je i snimak koji možete da preslušate.Vežbe na praznim žicama Sada kada su objašnjeni svi osnovni pojmovi i kada je obrađeno sve što je potrebno za praktične vežbe počinjemo i sa njima. kažiprst (I). On je. naglašen. Ali! Nemojte se opuštati ili likovati. Setite se narodne izreke: "Lakše je naučiti nego muku odučiti!" U ovoj i u još nekoliko narednih časova vežbe će biti zapisane i u notama i u tablatura sa svim mogućim oznakama. ako sviramo prstima svaki prst "pokriva" po jednu žicu a ako sviramo trzalicom povezujemo dva tona u jedan pokret i naravno vodimo računa o naglašavanju. Kad kažem da nisu važne mislim da ih ne treba shvatiti preterano ozbiljno i uvežbavati ih do savršenstva jer to nije njihov cilj. Pored nota tu su i tablature. trzalicom na dole. Posle tri potpuno identična takta dolazi četvrti takt u kom se svira ton e u trajanju cele note (četri otkucaja) i to A prstom (domalim) ili potezom trzalice na dole. ipak objasniću i rečima kako se ona izvodi. Treći ton je g (prazna treća). 2 1 1 2 1 . I četvrti ton je opet nenaglašeno h koje se isto izvodi M prstom ali ako se svira trzalicom onda je potez na dole. Ako ste prethodne tekstove pročitali iako ste barem nešto zapamtili sa izvođenjem ove vežbe ne biste smeli da imate problema. Polako ali sigurno zapisi će ostajati bez nekih oznaka sve dok na kraju ne budu ostale samo note.

Naglašena je prva osmina svakog takta.Vežba 2 Takt je šest osmina. ako se svira trzalicom. svi prsti. I. polunaglašena je svaka četvrta a nenaglašene su sve ostale. potezi na gore i dole. Vežba 3 Još jedan četvoročetvrtinski takt. treća. M i A ili se vezuju po tri tona u pokret u jednom pravcu. Svaki takt ima šest osminskih otkucaja i na svaki otkucaj svira se po jedan ton. Učestviju sve (prazne) žice. Koriste se sva četri prsta P. Čini mi se da je teže izvesti je prstima nego trzalicom. . U igri su prazna šesta. naglašeni. Svega ima pa zbog toga a i zbog neobičnih preskakanja žica ova vežba je od ove tri najteža. druga i prva žica. polunaglašeni i nenaglašeni tonovi.

Sad da vidimo koja žica daje koji ton (ovo možete da pogledate i na stranici "Tabela nota na gitari"). nisu one baš toliko važne. E i G. U. Da pređemo na stvar. Prva vežba bi trebalo da je najlakša a sledeće po malo teže. Osnovni akordi I akordi su došli na red ali to što ćemo ovaj put raditi i obraditi tri najpoznatija akorda ne treba da znači i ne znači da je potrebno i dovoljno znati samo njih. Slične vežbe možete sami izmisliti i vežbati ih zajedno sa ovim. međutim nadam se da vam ni jedna neće biti preteška. druga žica na prvom pragu daje ton C i prva žica prazno daje E. Kada gitara već ima šest žica zašto to ne iskoristiti? Je l' da? Pored toga što ćemo pribeći "triku" sa ponavljanjem tonova iskoristićemo još jedan fazon i što je više moguće tonova odsvirati na praznim žicama. Svirajte ih stalno u krug. zapamtite i odsvirate. Da vidimo kako ti izgleda predstavljeno crtežom na vratu gitare. nije dovoljno znati ni sve akorde iste prirode a drugih tonaliteta. da ostavimo po strani. A mol i G dur. C dur koji ćemo ovom prilikom da probamo svira se tako što se prst broj jedan (kažiprst) leve ruke stavi na prvi prag druge žice. Sad da vidimo na koje sve načine ovo šematski može da se primaže i zapiše. C .x32010 . C dur Akord: C dur čine tri tona: C. treća na prazno ton G.Ove praktične vežbe zamišljene su tako da ih prvo shvatite. Takvi akordi ne samo što su lakši za učenje i uvežbavanje nego lepše i zvonkije zvuče. Ako vam ne ide da vežbe odsvirate onako brzo kao na snimku nije ništa strašno. Dok ne postignete kakvu-takvu brzinu tempo usporite onoliko koliko vam odgovara pa ga ubrzavajte opet po vašoj volji. Peta žica na trećem pragu daje ton C. Ako ćemo iskreno. on je ovde najmanje bitan. četvrta na drugom ton E. Obradićemo ih po u jednoj poziciji a kako se grade ćemo. čak mislim da vam to neće uspeti iz prve. Boga mi. U ovom akordu učestvuju još i prazna i treća žice. Dijapazon akorada koji treba da znate da bi ste sebe nazvali gitaristom je mnogo veći. čujete. verujte mi na reč. drugi prst (srednji) se stavi na drugi prag četvrte žice a treći prst (domali) na treći prag pete. Sviranje takozvanih "praznih" akorada ima i prednost i manu ali. Odsvirati ova tri tona na bilo koji način i u bilo kojoj kombinaciji znači odsvirati ovaj akord. Danas su na tapetu tri akorda: C dur. tako da kažem. Ako "prošišate" brzinu još bolje. Nemojte da brinete o tempu. nemojte preterivati. za sada. dozvoljene kombinacije spada i ponavljanje nekog od ova tri tona. u ovom trenutku to je prednost.

četvrta daje ton E. C i E. Peta žica daje ton A. druga C i prva žica daje ton E. Da bi se ovaj hvat izveo potrebno je prvi prst staviti na prvi prag druge žice. Obzirom da je sve jedno gde ćete u okviru polja pritisnuti žicu. takozvani. Šesta žica se u ovom. Pored ovih žica sviraju se još prazna peta i prva. A mol A mol čine tonovi A. S vremenom ćete se već navići da pravilno izvedete ovaj hvat kako treba a do tada možete da se poslužite jednim trikom. Malo je frka "zgužvati" dva prsta u želji da se na istom pragu pritisnu dve susedne žice. Ovde možete i da ga čujete. otvoreni akord jer se u njemu koriste i prazne žice. Da vidimo sad koji ton daje koja žica. srednji . drugi na drugi prag četvrte žice i treći prst na drugi prag treće. Ovaj akord ima jednu nezgodaciju koja se javlja u mnogim akordima i za koju verujem da će vam praviti izvesne probleme. kao i u prošlom akordu.C Evo i fotografije koja prikazuje kako bi odprilike leva ruka trebala da stoji dok se izvodi ovaj akord. A mol koji je ovde predstavljen takođe je. treća ton A. ne koristi.

Ako postoji bilo kakav prikaz uvek je napravljen tako da bude dovoljno jasan i da ne pravi dileme. Onaj deo od praga na kom je pritisnuta pa do gornje kobilice "ne svira" pa s njim možete da radite šta vam je volja a bilo bi najbolje da ga iskoristite za pravljenje mesta prstu koji je veći od razmaka između dve žice. Ono što je stvarno bitno. Klikom na bilo koju od ove dve slike možete da čujete kako zvuči akord. Međutim. Ako neka žica ipak šušti postoje dva razloga zbog kojih se to dešava: prstom niste dovoljno jako pritisnuli žicu pa ona ne vibrira kako treba ili prstom dodirujete neku od susednih žica pa je prigušujete. Crvene tačke u ovoj šemi prikazuju tonalitet a crne tačke ostale tonove. jeste da hvat držite pravilno i da vam ni jedan ton ne šušti. Tako ima više mesta pa je prstima komotnije. žica vibrira od praga koji je pritisnut pa do donje kobilice. Ja sam svoj deo posla završio. Sumnjam da ste posle onih detaljnih objašnjenja za C dur i A mol pogrešili. na vama je još da ove hvatove uvežbate do te mere da možete da ih uhvatite tako da vam se sve žice čuju. šest žica. Svojim značajem su se toliko nametnuli da bi bilo greška ne objasniti prvo njih. nije ključ uspeha u mojim objašnjenjima nego u tome što je stvar izuzetno prosta. Konkretno: ako vam se ne čuje dobro četvrta žica dok svirate G dur i to zato što je dodirujete drugim prstom. Prikaz akorda koji sledi i koji će od sada pa na dalje biti primenjivan u ovoj školi gitare sastoji se od zapisa akorda notama i tablaturom. to će i onako doći s' vremenom. prst pomerite ka šestoj žici. Postoje četiri plus jedan prst. A mol i G dur koji su ovde prikazani su stvarno osnovni akordi bilo koji instrument da je u pitanju. Gledajući u sliku na kojoj je prikazan G dur ispričajte sami sebi ono što bi ste inače na ovom mestu pročitali da nema ovog malog testa. da ponovim. C dur. i šeme vrata gitare. Brzina menjanja akorada u ovom trenutku nije važna. Stvar bi trebalo da je jednostavna. Dok ovo radite trebalo bi da imate jednu pojedinost na umu. G dur Da probamo ovako.prst pomerite ka prvom polju (ali i dalje u okviru drugog polja) a domali prst ka trećem. nekoliko pragova i to je to. Ako i dokačite šestu žicu ništa strašno jer .

Raspored prstiju je prikazan na slici. Ionako piše na slici koja prikazuje akord. Prvo D nalazi se tek na petom pragu pete žice ili na praznoj četvrtoj. . D dur D dur je akord kojeg čine I. G3 i D4. sve na drugom pragu. Hvat koji ovde objašnjavam koristi kao bas (osnovni ton) praznu četvrtu žicu. Svira se prvih pet žica a sa prva tri prsta se pritisnu žice H2. Tu si još tri tona: drugi prag treće žice. F# i A. III i V stupanj D dur skale. Osnovni akordi . Ovo koristite kad god imate problem. Malo će da vam bude tesno dok se ne naviknete. sa velikom rezervom. što znači D. treći prag druge i drugi prve žice. Nema veze. najverovatnije vam je nešto promaklo i tu leži razlog neshvatanja. Posle svih dosadašnjih objašnjenja mislim da više nije potrebo da "davim" kako se hvata koji akord i prepuštam vam da se sami snalazite sa što manje mog teksta. treći i peti stupanj A dur skale a to su __. kao što sam to na već nekoliko mesta napomenuo. Čine ga prvi. Možda jesu osnovni i najčešće se koriste ali to nikako ne znači da treba naučiti samo njih. Ovaj akord će vam uvek zvučati visoko jer mu je osnovni ton najdalje od najnižeg tona na gitari. Hm! Da li reći osnovni akordi? Ajde da ih nazovemo tako ali samo pod uslovom da se to shvati.II Evo još jedne stranice sa osnovnim akordima.taj deo žice ne treperi a ne treperi jer je pritisnuta trećim prstom na trećem pragu. A dur A dur. Ako vam ipak ovo sve nije jasno i teško se snalazite preporučujem vam da se na kratko zaustavite sa napredovanjem i obnovite gradivo koje ste već prošli. __ i __.

pa drugi (srednji prst) i tako redom. E mol Ovde moram na kratko da se ubacim i pojasnim jednu caku (ako je to prava reč) ali to radim ne da bih objašnjavao ono što mislim da više ne treba i što sam rekao da više neću objašnjavati nego da bih ukazao na to kako pri sviranju gitare treba razmišljati. U ovom akordu videćete da prvi prst uopšte nije upotrebljen.E dur E dur. Ovo kaže iskustvo i to ćete i sami primetiti kad počnete da aktivno koristite ovaj akord. I. Zašto kada je moguće isto ovo izvesti i sa prstima 1 i 2 a ne prstima 2 i 3? Iz više razloga. znači: E. G# i H. . Prvo: i pored toga što se retko sviraju akordi E dur i E mol odmah jedan posle drugog i to se dešava a posle E dura lakše je samo skloniti prvi prst nego premeštati sve prste. III i V E dur skale. Uvek se prvo koristio prvi prst (kažiprst). Drugo: na ovaj način je ruka u boljem položaju za hvatanje sledećeg akorda ma koji on bio. Znam da te mrzi ali stvarno mislim da bi bilo korisno da naglas izgovoriš raspored prstiju po žicama i pragovima koji si pročitao sa ove šeme. Primetili ste sigurno da su u svim akordima koji su do sad objašnjeni korišćeni prsti po svojim brojevima.

trebao da se zove "Osnovni akordi . Za F dur i prvi prag to je ton F. pa je imalo smisla imenovati ga po vrsti hvata: "Bare hvatovi". tamburice itd.Bare hvatovi Ovaj čas bi. tačnije na gornjoj kobili..III" ali su hvatovi koji su u njemu opisani veoma specifični.II".. često se koriste. Samo naizgled ove dve stvari su iste. ako su u pitanju hvatovi za gitaru. Pogledajte taj E dur pa ovaj F dur. Ako to nije slučaj obnovite časove o tome kako se grade akordi. bla. F dur Akord F dur čine I. Bla. a F duru je osnovni prag I a E6 žica na prvom pragu daje ton F. Iz ovoga se veoma lako zaključuje da ako istim ovim rasporedom prstiju uhvatite hvat na petom pragu dobijate dur čiji je tonalitet ton koji . ili većina. Kakvi su to "Bare" hvatovi i koja je fora u njima? Pre nego objasnim ovo samo bih hteo da razjasni razliku između akorda i hvata. Akord je sazvučje tonova i može se odsvirati na bilo kom instrumentu a hvat je karakterističan položaj ruke i prstiju na gitari. karakteristični i. A i C. žica a ostali prsti se koriste za dobijanje potrebnog akorda. U slučju E dura i nultog praga taj ton je bio ton E. Najzad. ono što je najvažnije. Gitare sa drugačijim štimom imaju svoje hvatove baš kao što svoje imaju neki drugi instrumenti poput: mandoline. Identičnost rasporeda pritisnutih žica lakše ćete prepoznati ako zamislite da se vrat gitare zavrsana između drugog i prvog praga a ne između prvog praga i glave gitare. Ove teoretske stvari više neću ponavljati i objašnjavati jer bi to trebali da znate na pamet. ustvari.ton E. bla. znači tonalitet. Razlikuju se u toliko što je E duru osnovni prag 0 (tako da kažem) i ton koji daje E6 žica na prazno . sigurno ćete uvideti sličnost. Ono što je meni u vezi sa ovim akordom veoma interesantno jeste njegova sličnost sa načinom na koji se hvata akord E dur objašnjen u času "Osnovni akordi . Evo primera: ako je i za E dur i za F dur bio bitan ton koji daje E6 žica dok se svira taj hvat onda to znači da će taj ton biti bitan i za akord koji se dobija postavljanje hvata na bilo koji prag. III i V stupanj F dur skale a to su tonovi F. U bare hvatovima se odgovarajuće zasvučje tonova postiže tako što se prvim prstom (kažiprstom) pritisnu sve. Zašto ovoliko insistiram na tome da se shvati sličnost? Zato što uz pomoć malo logike i poznavanja teorije sebi znatno možete olakšati pamćenje hvatova. ili ako bi ste na prvi prag stavili kapodaster (pomagalo pri sviranju koje pritiska sve žice na odabranom pragu).

U ovom slučju za primer je uzet onaj hvat koji ličI na A dur. Zato ne očekujte da će vam ovo poći za rukom "iz prve". Možda malo komplikovano za objašnjavanje ali je stvar veoma prosta. Da vidimo kako se to hvata H dur. To je dokaz da problem nije prevelik i da će vam za ovo trebati jedva malo više vremena nego obično a ako i posle dužeg vremena baš svaki ton nije savršen ne očajavajte jer će stvar s vremenom "leći na svoje". problem nije neprebrodiv jer svi gitaristi. S nekim stvarima nema zezanja. Ako ponovo pogledate A dur videćete da u njemu ne učestvuje šesta žica. samo dok vam hvat ne "uđe u prste". Ipak. To je zato što onaj značaj koji je za E i F dur imala E6 žica preuzima A5 žica. Hm! Ovde moguće da će biti malo problema. Oba razmišljanja su ispravna. koriste bare hvatove. Opet je u pitanju tonalitet. Prva je da H dur može da se uhvati tako što će se držati hvat kao za F dur ali ne na I nego na VII pragu. a druga je da ovaj H dur liči na A dur na isti način na koji F dur liči na E dur. H dur Nije bitno da li ćete odgovor na pitanje: "Koji stupnjevi koje skale čine akord H dur i koji su to tonovi?" dati tako što to već znate na pamet ili ćete to od negde pročitati ali ga dajte sada. .daje E6 žica na tom pragu. Nekome ko je dobro savladao F dur mogle bi pasti dve stvari na pamet. Stvarno nije lako savladati tehniku pritiskanja svih žica jednim prstom tako da se tonovi na svim žicama čuju pravilno. pa čak i oni sa najmanje iskustva. Ako vaš odgovor bude glasio: "Pogledaću posle. A dur na prazno daje ton A a H dur na drugom pragu ton H. Ovog momenta." mislim da vaša sistematika rada nije dobra i preporučujem vam da o njoj još jednom dobro razmislite. Za peti prag je to ton A što znači da je to A dur.

ili ne odsvirati Hes bez kojeg bi smo dobili čist dur. To je glavni razlog zašto sve pesme u njihovom izvođenju zvuče siromašno i pojednostavljeno. mnogi početnici pored dura i mola nauče i po neku sedmicu alii se tu zaustave. u nazivima akorada. Po šemi koja je prikazana videćete da u ovom akordu nema tona G. . C7 Ovo je jedan od najčešćih hvatova za ovaj akord i zato sam se odlučio da predstavim baš njega iako je ovaj akord. C7 akord čine: I. Ustvari! Da prekratimo priču o pravilnosti. sniženi sedmi stupnjevi. III. Ovaj način nije nepravilan ali ja bi vam preporučio da kažiprstom hvatate samo prvih pet žica jer tako jagodicom pritiskate onaj ton koji je ustvari tonalitet tog akorda. Osnovni akordi . Ovaj akord postaje ispravan ako ga nazovemo C7 (no 5). koji je u modernim kompozicijama izuzetno čest.U ovom bare-u ima jedna "zvrčka" na koju bih vam skrenuo pažnju. zvuče tako jer su na takav način i odsvirane. H dur možete hvatati tako što ćete sve žice pritisnuti kažiprstom na drugom pragu. III. U pitanju je jedini izuzetak pa ga nije teško zapamtiti. ovakav kakav je.7 Do sada smo u časovima o osnovnim akordima pričali o duru i molu ali daleko od toga da je tu kraj priče. nekompletan. ulepšava se ubacivanjem akorda C7 udarac pred F. Ustvari. Razlog nastanka ovog i ovakvog hvata i akorda nije ničija želja za mangupiranjem nego praktičnost. ako se ovako može nazvati. U čemu je štos? Ton G je peti stupanj C dur skale i koji god akord C tonaliteta da odsviramo ton G se u njemu nalazi (sem alterovanih akorada koji su priča za sebe pa ne bih o ovome ovde). Obzirom da se zovu sedmice logično bi bilo za očekivati da ih čine sedmi stupnjevi ali to nije tako. Na ovaj način se "vidi" šta svirate. sa ostala tri prsta pritisnuti četvrti prag a otrzati samo prvih pet žica. da bi se kompletiralo znanje. Kako je iz ovog položaja ruke mnogo lakše iz C7 (x-3-2-3-1-x) preći u F dur koji se na skraćen način svira u rasporedu x-3-3-2-1-x niko se ne trudi da C7 odsvira kao x-3-2-3-x-1 i doda taj ton G. G i Hb. Prvi prst ide na prvi prag H2 žice. Od "čistih" sedmica grade se majevi. Znati ovih nekoliko glavnih hvatova za ove akorde jeste veoma važno ali pored njih. Ovo namerno ističem jer je ovo česta pojava. Prelaz iz C dur u F dur. Iako se ovo ne može smatrati pravilnim nije tragično odsvirati ga ovako jer se po tome kako ovo sazvučje tonova zvuči u podsvesti slušaoca ton G nepogrešivo predpostavlja. Čine ih. mora se znati još dosta toga. Sedmice su akordi koji se grade iz durskih skala i čine ih I. kao što rekoh. Do duše. drugi na drugi prag žice D4 a treći i četvrti na treće pragove žica G3 i A5. V i sniženi sedmi stupanj. Ovo je jedina nelogičnost. V i bVII stupanj C dur skale što znači da ga čine tonovi: C. Bio bi mnogo ozbiljniji nedostatak neodsvirati ton E jer se bez njega ne zna da li je akord dur ili mol. E. Jeste malo čudno ali šta je tu je.

Međutim to po nekad nije ono što se želi postići pa se drugim hvatovima istog akorda neki drugi ton stavlja kao najviši čime se postiže da sedmica zvuči "mekše". H2 i e1 se na drugom pragu pritiskaju prvim prstom a bez obzira što je e1 već pritisnuta srednjim prstom se drži na trećem pragu. A7 A7 . I ovde bi na jednu stvar da ukažem. Fis. Cis. Od svih primera na ovoj strani ova sedmica je najpravilnija. Najbolje da ovo probate sami jer je moguće da će na vas ovo ostaviti neki drugi utisak. U sviranju akorda učestvuju prve četiri žice.A. na jednu stvar bih samo na kratko da se osvrnem. D4. A i C. Međutim. Na ovaj način se postiže da ta sedmica bude izražena jer se smatra da najviši ton u akordu ima posebnu čujnost kod slušaoca. Obratite pažnju na ovaj ton C. Kažiprst ide na prvi prag druge žice a srednji i domali na druge pragove prve i treće žice. Iako prvi prst drži četri žice ne radi se o bare hvatu. E i G.D7 Klasičan D7 akord sa pripadajućim tonovima D. Čisto da ne bude zabune. Sedmi stupanj D dur skale je ton Cis a obzirom da sedmicu čini sniženi sedmi stupanj ton Cis je razrešen u C. A5 žica se svira prazna. Ton G je u sazvučju ovih tonova najviši kako i treba da bude. . G3.

Hvata se isto kao i E dur s tim što se koristi i mali prst da bi se odsvirao ton D na drugoj žici.ovaj prst ovde. sniženi sedmi stupanj nije najviši ton u sazvučju.. Nije skraćen. najlepši akord koji se svira na gitari. . drugi prst preuzima zadatak prvog a treći drugog. iako se samo jedna žica svira na prazno zvuči "otvoreno". a i ne mora da se sklanja ali sam ja prikazao hvat u kojem je domali prst sklonjen jer u bare varijantama ovog hvata prvim prstom se drže sve žice. iz te pozicije lako se hvataju drugi akordi.. lako se hvata. H7 H sedam u ovoj poziciji je... ovaj ovde. po mom ukusu i mišljenju. Ajde probajte sami da kažete koji tonovi ga čine ali da ne čitate sa donje skice." probaću opisno da vam objasnim kako se hvata ovaj akord.E7 E sedam. Da ne bih opet ko papagaj ponavljao: ".. Nije teško.. Treći prst može.

bIII. Isto kao i durska sedmica. da ton C nije u basu. Tačnije. U pitanju je obrtaj ovog akorda. Ono što ćete primetiti u ovom hvatu jeste da osnovni ton nije najniži ton u sazvučju. To su tonovi: C. Grade se iz durskih skala a čine ih I. D4 i H2. Najniži ton je ton Hes pa bi se ovaj akord mogao (ili trebao) zapisati kao Cm7/bH. Pomeranjem ovog hvata uz i niz vrat gitare mogu se dobiti molske sedmice drugih tonaliteta a kao osnovni ton se uzima onaj ton koji svira prag pritisnut kažiprstom na E6 žici. To ćete primetiti i po broju primera ovih akorada. Es. U ovom hvatu trzaju se druga.m7 Dominantni septakordi (7) mnogo su popularniji akordi od malih molskih septakorda ili kako ih drugačije zovemo . . Gm 7 Gm7 iz ovog primera je karakteristični bare hvat za ovaj akord. V i bVII stupanj.Osnovni akordi . bIII. četvrta i peta žica a prvim. drugim i trećim prstom se pritiskaju prvi pragovi žica A5. Cm 7 Cm7 čine I. treća. V i bVII stupanj C dur skale.molskih sedmica (m7). samo je treći stupanj snižen da bi akord bio molski. G i Hes.

III. usudio bih se reći. Hvatova za durske i molske trozvuka možda ima podjednako ali u svim ostalim akordima kao po pravilu ima više hvatova za dureve nego za molove što se moglo primeti i na primeru molskih sedmica kojih imam znatno manje nego durskih. nalaze se I. Teža varijanta ovog hvata je da prvim prstom pritisnete prvih pet žica i u sazvučje uključite i ton G koji će se pojaviti na trećem pragu prve žive. a da vidimo ipak šta kaže teorija. rekao bih da ih ja doživljavam kao akorde koji su isti ko dur. Ona kaže da se majevi grade iz dursakih skala i da su oni sazvučje I. To je moj utisak. C maj U Cmaj akordu. samo malo oplemenjeni. III. V i VII stupanj C dur skale a to su tonovi C. Ovaj hvat mislim da vam neće biti veliki problem da posle samo nekoliko pokušaja uhvatite kako treba.maj Kada bi me neko zamolio da opisno objasnim majeve. G i H. kao da je prilagođenija durskim nego molskim akordima. Gitara. ako vam bare hvatovi predstavljaju problem i ovaj hvat koji sam prikazao "pije vodu". kao što sam malopre rekao.Osnovni akordi . Međutim. V i VII stupnja. . Ovo mi možda ni nebi palo na pamet da napišem da se nisam setio stvarno velikog broja osnovnih hvatova za maj akorde. E. a ne uz pomoć muzičke teorije.

. Čak. D maj Slična priča kao maločas. Biće malo frke oko lomljenja drugog prsta na krajnjem zglobu. Ovaj hvat bi bilo lakše uhvatiti prvim prstom ali ako ovaj akord budete "šetali" kroz vrat prvi prst će vam trebati za pritiskanje četvrte žice. U ovom hvatu bare neće biti jedini problem. D i Fis. H.G. ako budete hvatali takve hvatove. Ako je ovo izvan naših mogućnosti možete treću i četvrtu žicu pritisnuti drugim i trećim prstom a petu žicu pritisnuti četvrtim prstom ali vam ja preporučujem da se oko ovog hvata ipak malo potrudite i uvežbate na ga prikazan način jer smatram da je to dobat zalog za budućnost.G maj G maj . biće bolje da prve tri žice držite trećim prstom.

U tim slučjevima odustanite od držanja pete žice jer se u prve četiri nalaze svi potrebni tonovi koju čine maj. kao i od mnogih. Ova "pravilnost" je. koliko sam ja primetio. A. Podsetite se: maj čine I. F maj I od ovog hvata. U primeru F maj-a to su tonovi: F. možete napraviti hvat koji ćete pomerati niz vrat gitare. Ako ovaj akord odsvirate trzanjem desne ruke odozgore (od četvrte žice ka prvoj) tonovi se ređaju baš tim redosledom. . veoma retka kod gitarskih hvatova. V i VII stupnja durske skale. C i E.A maj I od ovog hvata možete graditi ostale akorde pomeranjem hvata niz vrat ali u tom slučaju teško da ćete upseti da pritisnete petu žicu. Ono što ovaj hvat posebno karakteriše jeste činjenica da su tonovi poređani baš onako kako se akord gradi. III. Do duše u tim hvatovima osnovni ton neće biti najniži ton u sazvučju (to će biti obrtaji) ali to nije toliko tragično.

primetićete da četiri tonaliteta imaju iste tonove koji ih čine a ti tonaliteti su baš oni tonovi koji čine jedan dim. Na primer: C dim čine tonovi: C. I bE dim čine isti tonovi. V i VII i svi parni: II. polustepena pa ispada da dim skala ima devet stupnjeva i da su svi neparni: I.stepen. bE. bV i bbVII durske skale. imaju rumunsko poreklo i koji sem oznakom "dim" mogu da se obeleže znakom "0". po stupanj ipo. III. Meni lično su nepoznanica i nikako baš skroz da ih skapiram ali znam da umeju žešće da "čučnu". G dim .Osnovni akordi . Odatle proizilazi da C dim. sniženi III. Heses praktično jeste isto što i A ali teoretski nije i morate ga prihvatiti kao takvog. V i VII stupanj dim skale. tačnije I. Dimovi su jedini akordi koji nemaju dursku i molsku varijantu ali to nije jedino što ih karakteriše. Ne dajte se zbuniti. ili C0 čine C. IV. bIII. Es i Heses. Ges. Isto tako i bG (F#) i bbH (A) dim čine isti tonovi. VI i VIII podjednako udaljeni. bG i bbH. III. Skala ovog akorda ima stalan raspores stepena . sniženi V i dvostriko sniženi VII stupanj durske skale. kako sam čuo. Kako u dim akord ulaze I.dim Dimovi su akordi koji. C dim Teorija kaže da dim akorde čine I.

često koriste ali su ipak manje poznati od dureva. a drugi do 12 praga. ovaj akord se zove Dsus4. Još neki akordi . As. Hes. Zvuči simpatično i nemam ništa protiv ali mislim da je dobro znati i njegov pravi naziv. Des i Fes. U prikazanoj kombinaciji D žica se svira na prazno. Pored ova tri prsta koja ovako držana čine klasičan D dur malim prstom se pritiska prva . kao što i naziv kaže.G dim čine tonovi: G. Naime. sedmica itd. prvim prstom se drži drugi prag G žice. Ces i Eses. F dim F dim čine: F. Prvi deo će se baviti hvatovima do 5. molova.. D sus4 (no3) Ovaj akord oni koji ne znaju kako se grade akordi zovu: "onaj akord isti kao D samo još dodaš mali prst".I U ovom tekstu biće prikazani. Lekcija će imati nastavke I i II. još neki akordi koji se. takođe. drugim prstom se drži prva žica na drugom pragu a trećim prstom druga žica na trećem pragu.

. D mol sedam kroz G je običan D mol sedam ali sa G u basu.E. Fis. Čim se prepozna pesmu nije teško odsvirati. to znači da u zasvučju tonova tog hvata nema trećeg stupnja. A. C i G u basu.F Hm7-5 . Akord Dsus4 se sastoji od prvog. ili slična. Dakle. Odmah se primeti da je prva e1 žica pritisnuta na dva praga. znači da se svira taj akord ali sa naznačenim tonom u basu. Sećate se da od trećeg stupnja zavisi da li je akord dur ili mol. Malopre kada sam nabrajao tonove koje "svira" ovaj hvat nigde nisam spomenuo ton Fis. Baš zbog tog G u basu sam s početka i mislio da je u pitanju G dur. I stvarno! Tog tona u ovom hvatu nema. To je razlog zašto se u oznaku akorda dodaje i . Kada se odsvira ovaj hvat na žici D4 se dobije ton D. Kako ovde nema trećeg stupnja ispada da "priroda" ovog akorda nije određena ali se u praksi on uvek tretira kao durski. D m7 / G Malo iskusniji svirači sigurno će prepoznati veoma čest harmonsi raspored: Dm . Zašto? Naravno da nije neophodno držati žicu na dva praga jer pritiskanje praga bliže donjoj kobilici nema nikakvog uticaja ali se ovaj akord najčešće svira kao jedna vrsta ulepošivača D dura i kao takvog ga je najlakše odsvirati na ovaj način. na H2 žici ponovo D i na e1 žici ton G. Naziv akorda koji u sebi ima oznaku "kroz" pa neki ton. Gledano po D dur skali ti tonovi su D.G7 .Cmaj . F. učestvuju tonovi: D. U ovom hvatu. A i G kao četvrti stupanj. fraza se obično javlja u pesmama zabavne muzike. Bez obzira što u ovaj akord ide ton A nepreporučujem vam da svirajući ovaj hvat okidate sve žice.(no3). na originalnim snimcima pesama mi je ovaj deo uvek zvučao mnogo lepše nego kada bih ga ja odsvirao sve dok jednog dana nisam seo da dobro preslušam o čemu se radi i ukapirao da muzičari umesto G dura sviraju Dm7/G. Međutim. trećeg i petog stupnja D dur skale a njima je dodat i četvrti stupanj. Ova.žica na trećem pragu. na žici G3 ton A. da sad ne nabrajam pojedinačno. Jeste istina da bi peta žica nepritisnuta dala ton A kojeg već ima u akordu i da nebi bilo nepravilno odsvirati ga ali akord bez njega zvuči mnogo lepće.

Po tome se zaključuje da u Esus4 idu tonovi: E. Ova promena izazivas da dobijanjem tona A akord postaje sus4. Dakle. Gis. F maj add+11 Ovo je opet jedan od akorada koji se često svira u kombinaciji sa E durom. III i V stupanj E dur skale a to su tonovi: E. Ovaj akord možete da "skratite" za prvu i drugu žicu jer se na njima dobijaju tonovi kojih već ima što zavisi od vaćih želja i potreba. III i V stupnja durske skale sa dodatim IV stupnjem. Svirajte ga naizmenično sa E pa ćete to primetiti i sami. H i A. gubljenjem tona Gis u sazvučju izgubi određenost po svojoj prirodi (da li je dur ili mol) i dobija ton D što ga čini sedmicom. isto kao malopre u primeru D i Dsus4. Fmaj+11 je akord koji se gradi na taj način što se duru (I. Da prvo vidimo šta se dešava sa E durom. Hvata se isto kao i E dur na prvoj poziciji s tim što se kompletan raspored prstiju pomeri za jedan prag dalje od gornje kobilice. A i C . Ovaj hvat daje tonove: E. Redom: F. I ovde je u pitanju sus4. Akord sus4 se gradi od I. C. H. III i V) dodaju još sedmi stupanj (što ga čini maj-em) i povišeni XI stupanj. drugi na drugom pete i treći na drugom pragu četvrte žice. pomera se treći prst sa drugog praga četvrte na drugi prag treće žice. Gis.E 7 sus4 (no3) Ovo je takođe jedan od akorada kojim se ulepšava neki drugi akord. Takvo pomeranje izaziva.povišeni jedanesti stupanj. gledano od E6 ka e1 dobijaju tonovi: E. F. D. Razlika je u tome što se kod akorda E7sus4 jedan od prsta sklanja sa žice na kojoj se nalazi i prelazi na drugu pa tako dolazi do promene visine tona na dve žice. tonovi E. H i E. Okidaju se sve žice pa se. H i E. Primetite da je ovaj akord po tonalitetu F a da je najniži ton E. E . H i E daju akord E7sus4. . drugi na trećem pragu pete i treći na trećem pragu četvrte žice. Često se koristi u španskoj mužici. H. To je u redu jer E dur čine I. A. A. dakle radi se obrtaju. Kada se iz E dura prelazi na hvat koji objašnjavam. Gis i H. Prvi prst je na prvom pragu treće žice. E. Prvi prst je na drugom pragu treće žice.sedmi i C .dur. promenu visine tona na dve žice pa se na četvrtoj žucu umesto tona E "čuje" ton D a na trećoj umesto tona Gis "čuti" ton A. kao što rekoh.

da ne kažem . F. H. A.Dm G . F i A. on sem toga što je primer svoje vrste izuzetno lepo zvuči i ako kojim slučajem probate da ga zamenite nekim drugim akordom sigurno ćete izgubiti na lepoti pesme koju izvodite. E. Ako neko zna priču o paralelnim akordima ili je pročitao taj tekst na ovom sajtu sigurno će lako skapirao zašto je ovaj akord ovoliko značajan. Ono namerno naglašavam jer primećujem da ga dosta čak i iskusnih gitarista ne zna i ne koristi.Cmaj . A itd. Hm7-5 = H. kao što malopre napomenuh. Još neki akordi . U H tonalitetetu to su tonovi: H. Potrudite se da ga zapamtite. F.Esus4 .celih nota. Za kraj.sedmica. Fmaj = F. G = G.Fmaj . jer tek sa njim harmonija postiže. Pogledajte pesmu "I Will Survive". G. sniženi V . E. dobrodošao je u pesmama čiji je tonalitet C dur ili A mol.Hm7-5 . C. sniženi III .H m7 -5 Akord Hm7-5 čine I.mol. Dm = D. Međutim! Nemojte pomisliti da je kod ovog akorda stvar samo u teoriji.II . D. Cmaj = C. Šteta. Ova pesma i ovaj harmonski raspored su fantastičan primer za priču o paralelnim akordima i harmoniju uopšte. Svaki akord izkombinovan iz belih dirki. E. Pogledajte: Am = A. D.E. E. H. C. Harmonija ide: Am .ovde ne ide čisti peti stupanj jer akord ima oznaku -5 i sniženi VII stupanj . svoj puni raskoš. A. Sve cele note.

sniženi VII stupanj E dur skale a dodaje se i IX stupanj. Upravo ti tonovi se "čuju" kada se uhvati ovaj hvat. H. sem ako u pitanju ne budu bile balade. . međutim. Zato trećeg nastavka neće biti pa će svi ostali akordi za koje budem mislio da su važni biti ubačeni ovde. 7.ovde će biti objašnjeni svi oni akordi i hvatovi koji nisu dur. Hvat je u suštini bare. mol. III. U slučaju tonaliteta D to su tonovi: D. To su tonovi: E. III i V stupnja durske skale plus VI stupanj. Kažiprst pritiska sve žice na sedmom a domali i mali prst drže petu i šestu žicu na devetom i desetom pragu. hvatanjem ovog akorda na ovaj način izvode se samo četiri tona pa ton H kao peti stupanj E dur skale nedostaje. Dadd9 uhvaćen na ovaj način zvuči lepše nego kada se za njega koristi neki drugi hvat . E 7 add9 (no5) Ovo je takođe jedan od mojih omiljenih hvatova ali to nije jedini razlog zašto je ovde objašnjen. A i H. V. Često se koristi i svuči rokerski. Fis.. Gis. a drugi je da se po njemu vidi šta je bas.to je prvi razlog. raspored prstiju imate nacrtan na šemi. Ovaj akord i način njegovog hvatanja možda nisu često u uoptrebi i ne spadaju među one koje treba prve naučiti ali sam ga ovde svrtstao iz ličnih razloga. Ako volite tu vrstu muzike sigurno će se pojaviti među prvih sto pesama koje ćete naučiti da svirate. Lako se hvata i nije neki problem naviknuti se na njega.Kao što u prvom nastavku ovog časa rekoh . tačnije. tonalitet akorda. D i Fis. a smatraju se osnovnim i treba ih među prvima naučiti. U E7add9 idu I. Otuda i oznaka (no5) na kraju imena akorda.. D add6 Šestice su durski kvintakordi sa dodatom sekstom što znači da se grade od I.

Ako se ovo izvede kako treba udarac po žici kao da izazove pojačanje vibracija pa se sve to zajedno čuje kao novi ton. III. sniženi VII i povišeni IX stupanj. Najbolje da prokomentarišem sledeći primer. Nema tona H pa akord ima oznaku (no5). i pored toga on je durski. U ovom primeru ho-om povezana su dva tona. sniženi III stupanj u akordu . Sam potez treba uraditi dovoljno brzo da ne priguši ton koji traje (zato ovo zovu čekićanje). Gis. D i Fisis. U ovom hvatu se "sviraju" samo četiri tona i to E. Setite se: III stupanj u akordu . Gis. Taj gitarski virtuoz i genije koristio ga je tako skladno i toliko često da ga svi sad zovu po njemu. isto što i sniženi III stupanj. Evo primera tona sa dvostrukom povislicom. Da vidimo kako se to koristi taj čekić. H. . Hammer on je tehnika sviranja gitare koja se izvodi zakucavanje prstima leve ruke. Zašto ovo napominjem? Zato što sazvučje tonova koje daje ovaj hvat ima i drusku i molsku karakteristiku pa baš zbog tona zvuči izauzetno interesantno.dur. zato se ova tehnika i zove "čekićanje" ili ti hammer on. znači #Fis što je jednako Fisis. Drugi ton (sedmi prag treće žice) izvodite tako što bez ponovnog otrzavanja trećim prstom pritisnete žicu na sedmom pragu. Ipak. kao što rekoh.E 7 add+9 (no5) Akord E7add+9(no5) ima svoj nadimak koji je zasigurno nebrojeno puta popularniji od njegovog zvaničnog imena. D i Fisis. Iako je novi ton sasvim jasan veoma lako ga je razaznati među otrzinam tonovima jer ima karakterističan prizvuk. V. Čine je: I.mol. H. Dakle. U pitanju je durska sedmica sa dodatim povišenim devetim stupnjem. Samo pre toga da dodam da ga u tablaturama obeležavaju sa ho. ako se zanemari oktava. Nadimak mu je: "Hendrixov akord". Gis. Ono što ovaj akord čini stvarno zanimljim jeste taj ton Fisis koji teoretski gledano jeste povišeni IX stupanj E durske skale ali se praktično može posmatrati i kao sniženi X stupanj a sniženi deseti je. Još jednom: E. To su tonovi: E. zakucavanje je u pitanju. Prvi ton (peti prag treće žice) osvirate tako što stavite prst broj jedan (kažiprst) i trznete. D i Fisis. Ovaj povišeni deveti stupanj nije ton G nego Fisis jer je deveti stupanj E durske skale ton Fis pa povišeni IX stupanj nije G nego povišeno Fis. Jedan od najčešćih fazona koji se koristi.

Ako. Kad budete pročitali o čemu se radi skapiraćete da je stvar zapravo veoma prosta. i kada. naiđete na ovakvu oznaku nemojte se zbuniti. Čak joj ni trajanje (uvek se crta kao osmina) ne ulazi u ukupan zbir nota u jednom taktu. . Ovde se drugim prstom (kažiprstom) kuca po trećoj žici i to po sedmom pragu. Ipak i taj ton se čuje.Ovde je stvar ista sem što se stvar ponavlja dvaput. Prvi ton se izvodi trzanjem a drugi i treći bez. Ovaj sam primer stavio čisto da ne bi došlo do zabune i da bi sve opcije bile obrađene. Ovde je ustvari odviran klasičan hammer on samo je prva nota toliko kratka da je to prosto zanemarljivo. Udarac treba opaliti malo jače tako da žica i bez predhodnog treperenja zavibrira (počne da proizvodi ton) dovoljno jako da se razlika u jačini nota ne primeti. Fazom možda jedva da je malo teži za izvođenje ali ništa strašno.

radi o klasičnom pull off-u gde je prvi ton izveden skroz kratko. kao u sličnom primeru sa hammer on-om.Pull off Pull of je ništa manje korišćena tehnika od tehnike hammer on čak veoma često idu zajedno. Možda je jedina razlika u tome što se. čini mi se. Ovde se drugi ton ne izvodi pritiskanje nego odpuštanjem. Zato ćete na ove po-ove tu i tamo u po nekom solu naleteti a na ho-ove ovog tipa sasvim retko. Pull off je samo izveden dvaput i to je to. Ovde se opet. Ovde se treći prst kojim je odsviran prvi ton naglo skloni sa žice pa nastavi da su čuje ton sa petog praga. kada se izvodi pull off žica se pritiska na dva mesta na dva različita praga jer posle sklanjanje prsta koji svira prvi ton prst koji svira drugi ton već mora da stoji tamo gde mu je mesto. Oznaka mu je po Prvi ton (sedmi prag treće žice) se isto otrzava ali se drugi (peti prag treće žice) postiže sklanjanjem prsta s žice. . Dobro! Ovde već i sami predpostavljate o čemu se radi. Obratite pažnju. Pull of je totalno suprotan od hammer-ovanja. "kratki" pull off čuje nešto slabije ali nešto lepše.

E ovo je situacija na koju ćete veoma često da nailazite. . Ovaj primer možda i nema takvu važnost da bi zaslužio specijalno objašnjenje ali mislim da bi bilo zgodno još jednom podsetiti na začkoljicu da iako se izvode tri tona žica okida samo jednom. tačnije odmah posle hammer-ovanja žica se pull-uje. Ovde su hammer on i pull off zalepljeni .

e H G D A E * * * * |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--H--|--C--|-----|-----| |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--G--|-----|--A--| |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--D--|-----|--E--|--F--| |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--A--|-----|--H--|--C--| |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--E--|--F--|-----|--G--| |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--C--|-----|--D--| 2 4 1 2 4 1 3 4 1 3 4 2 4 1 2 e|-----------------------------------------------7--8--H|----------------------------------------8--10--------G|------------------------------7--9--10---------------D|--------------------7--9--10-------------------------A|----------7--8--10-----------------------------------E|---8--10---------------------------------------------- Preko (skoro) celog vrata.F . C dur skalu čine C. Celu priču o skalama objašnjavaću na primeru C dur skale. Po pravilu počinju i završavaju se istim tonom. Ovo je moguće još proširivati.Skale Skale su nizovi tonova sa određenim odnosom izneđu njih. F.H . E. D. ali je i ovo samo po sebi individualna stvar. e H G D A E C 1/1 1/1 1/2 1/1 1/1 1/1 1/2 . pa dalja proširenja ne bih dodatno obrađivao. e H G D A E * * |-----|-----|-----|-----|-----| |-----|-----|-----|-----|-----| |-----|--A--|-----|--H--|--C--| |-----|--E--|--F--|-----|--G--| |-----|-----|--C--|-----|--D--| |-----|-----|-----|-----|-----| 2 4 1 2 4 1 3 4 e|---------------------------H|---------------------------G|------------------2--4--5--D|---------2--3--5-----------A|---3--5--------------------E|---------------------------- Kroz dve oktave. Oni koji znaju pozicije ukapiraće zašto je prstomet baš ovakav. . koji skali daje tonalitet. Međusoban odnos između tonova napisan je odmah ispod. G.E .A .G . Evo osnovnog položaja C dur skale na gitari kroz jednu oktavu.D . H i C. durska ili neka treća. Odnos tonova koji čine skalu je ono po čemu se prepoznaje da li je skala molska. Skalu karakterišu tonalitet i njena priroda.C - * * * * * * E|--F--|-----|--G--|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|--D--|-----|--E--| H|--C--|-----|--D--|-----|--E--|--F--|-----|--G--|-----|--A--|-----|--H--| G|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|--D--|-----|--E--|--F--|-----|--G--| D|-----|--E--|--F--|-----|--G--|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|--D--| A|-----|--H--|--C--|-----|--D--|-----|--E--|--F--|-----|--G--|-----|--A--| E|--F--|-----|--G--|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|--D--|-----|--E--| Na ovoj slici predstavio sam vrat gitare (samo do XII praga jer se odavde ponavlja) i sva mesta na kojima se nalaze tonovi koji pripadaju C dur skali. A.

bez ponavljanja najvišeg i najnižeg tona po istom principu kao u predhodna dva slučaja). lako će te ga izvesti i za dve oktave. Ovu treću kombinaciju najbolje da prosviravate tako što će te ova dva navedena dela jednostavno slepiti (hoću reći. Ovde je prstomet. Primer koji sledi je izveden samo u slučaju sa jednom oktavom. Ko je jednom nešto uvežbao kako ne valja zna koliko je teško izbiti to iz prstiju. Dobra pozicija značajno će vam olakšati posao. odnosno postavljanje i pomeranje pozicija vrlo važno i treba ga se pridržavati. Skale možete vežbati svirajući ih uzlazno pa silazno u krug bez ponavljanja najvišeg i najnižeg tona. A prirodni mol (koji je paralelan) i jednu skalu koja je po malo izmišljena G 7 (durska skala sa sniženim sedmim . Osnovna razlika između pijanista i gitarista je u tome što pijanista kada nauči C dur skalu automatski je naučio da svira i C Jonski modus (koji je identičan). Za vežbanje bih mogao da vam preporučim par ideja. 2 4 1 2 4 1 3 4 3 1 4 2 1 4 2 4 1 2 4 1 3 4 3 1 4 2 e|--------------------------------------------------------------------------------H|--------------------------------------------------------------------------------- G|------------------2--4--5--4--2-----------------------------2--4--5--4-2--------D|---------2--3--5-----------------5--3--2-----------2--3--5-----------------5-3--A|---3--5-----------------------------------5--3-5--------------------------------E|--------------------------------------------------------------------------------. Ne samo kad je C dur ili neka druga skala u pitanju nego je štos ne naučiti pogrešno.itd.* * * * * * * e |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--E--|-F--|-----|--G--| H |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--A--|-----|--H--|-C--|-----|--D--| G |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--E--|--F--|-----|-G--|-----|-----|-----| D |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|-D--|-----|-----|-----| A |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--E--|--F--|-----|-G--|-----|-----|-----|-----|-----| E |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--C--|-----|-D--|-----|-----|-----|-----|-----| 2 4 1 2 4 1 1 2 4 1 1 3 1 1 2 4 1 2 4 e|-------------------------------------------------------------12--13--15--H|---------------------------------------------10--12--13--15--------------G|----------------------------------9--10--12------------------------------D|--------------------7--9--10--12-----------------------------------------A|----------7--8--10-------------------------------------------------------E|---8--10-----------------------------------------------------------------4 2 1 4 4 3 1 3 1 1 4 2 1 4 4 2 1 4 2 e|---15--13--12-------------------------------------------------------------H|---------------15--13--12--10---------------------------------------------G|-------------------------------12--10--9----------------------------------D|------------------------------------------12--10--9-----------------------A|-----------------------------------------------------12--10--8--7---------E|-------------------------------------------------------------------10--8--- Na ovaj način možete da razradite sve skale koje su vam poznate.

Što se mene tiče. Kad je saksofonista sišao sa bine. Čim u startu nema potrebe. onako bez vokala. Gitarista kad nauči C dur skalu naučio je da svira durske skale svih tonaliteta. a i drugi mogu da naslute). . Učestvovao sam na nekom sešnu i pošto smo svi na bini bili različitih žanrovskih opredeljenja bilo nam je teško da nađemo stvari koje svi znamo. Gitarista koji je naučio C dur skalu ne može pošteno ni A prirodni mol da odsvira. stvar sam krenuo iz Fis. Ja sam počeo stvar. ali zato nema potrebu da napamet uči. Poznavanje teorije je kod njih preduslov. i da malo prosviramo solaže.stepenom. odmah mi je prišao i pitao me jesam li normalan i znam li odakle sam krenuo onaj rock. Čovek zna znanje. Dis dur skalu. jer rad prstiju na gitari ne prepoznaje tonalitet. sve je bilo u redu. ni dan danas ne znam zašto (obično ga sviram iz A). pa je neko predložio da za početak odrmamo jedan rock 'n' roll. Epilog. takođe paralelna). Posle jedno pola godine video sam tog tipa na TV-u kako svira sa nekim jazz orkestrom. Zbog tog nepoznavanja stvari evo šta mi se jednom desilo. dovoljno je samo da pomeri ruku. pa mi je tek onda bilo jasno zašto kad smo svirali zajedno nisam u njegovoj svirci ništa neobično primetio. Zamislite samo koliko se jadnik namučio da svira kroz skalu u kojoj ima šest povisilica ili crnih dirki (ko zna kako se sviraju duvački instrumenti zna u čemu je problem. recimo. Posle dve ili tri stvari ispao sam iz tima jer je bilo još gitarista na redu. on je nikad ni ne nauči. Pijanista koji bi hteo da solira uz E dur pratnju mora napamet da zna tonove koji čine odgovarajuću skalu i da ima veštinu u prstima. a duvači su ostali skoro do kraja.

Sviranje u koracima Sviranje u koracima. je odličan način da steknete rad prstiju.. Neka skala provučena kroz korake može poslužiti i kao deo nekog sola bez ikakve dorade jer ovaj trik zvuči efektno kad se brzo odsvira. kako ga zove jedan moj poznanik.... naviknete se na pozicije i dobijete na brzini i rutini. pomerati ga za po jedan stepen i ponavljati ga redom uzlazno pa silazno.. kao što mu i ime kaže. odabrati neki korak. (1-2-3-4) (2-3-4-5) (3-4-5-6).... Za primer uzeta je durska skala u C tonalitetu a vama preporučujem da i kroz druge skale uradite korake. (1-2-3) (2-3-4) (3-4-5). [ Meni ] . Princip sviranja u koracima je... i tako u krug. Ovo će vam sigurno biti jasnije kada vidite i čujete primere. (1-3) (2-4) (3-5). (1-2-3-4-3) (2-3-4-5-4) (3-4-5-6-5). Koraci: (1-3) (2-4) (3-5).

. [ Meni ] .(1-2-3) (2-3-4) (3-4-5)..

. .(1-2-3-4) (2-3-4-5) (3-4-5-6)... [ Meni ] (1-2-3-4-3) (2-3-4-5-4) (3-4-5-6-5)..

[ Meni ] .

. Oni se sastoje samo iz dva tona.. ovi rifovi su u C tonalitetu. prepoznaju tonalitet. [ C5 ] Obrtaj rifa Ako rifu koga čine osnovni ton i kvinta. sedmica. zar vam ne liči na molski bare hvat skraćen za hvatanje kažiprstom preko svih žica? Ovo bi trebalo da ide u prilog mojoj teoriji da ovaj rif ima blagi molski prizvuk. .). Iako je ovde konkretno najniži ton G. maj.. što je nedovoljno.Rifovi Rifovi ili power chord kako ih često zovu u stranoj literaturi zapravo uopšte nisu akordi. ali ne osećaju prirodu akorda (dur. ali često mi se dešavalo da kad neke rifove pretvaram u ozbiljnije harmonske forme baš ova kombinacija preraste u mol. akord uvek čine najmanje tri tona. Za rokere se već zna zašto ga koriste. mol. kvintu spustimo za oktavu dobijemo takođe rif.. [ C5 ] Klasičan rif Zbog svog neodređenog karaktera tezgaroši ga najčešće koriste kada moraju da se snalaze u trenutku. Da napomenem još jednom da je ovo isključivo lična opservacija. Naravnu ovu teoriju nije teško oboriti. Pogledajte ovu kombinaciju sa desetog praga. mol sedmica. tačnije njegov obrtaj (ako i za rifove možemo da kažemo da imaju obrtaje).

[ Cm ] Skraćeni mol Mol bez petog stupnja. . [ C3 ] Skraćeni dur Dur bez petog stupnja.

[ C6 ] Skraćena šestica Kad C6 akordu uklonimo sve tonove sem osnovnog i VI stupnja koji ga karakteriše dobijemo ovaj rif. [ C-5 ] Skraćeni umanjeni dur Prvi + sniženi peti stupanj. . [ C+5 ] Skraćeni prekomerni dur Prvi + povišeni peti stupanj.[ C4 ] Skraćena četvorka Prvi + četvrti stupanj.

[ C7 ] Skraćena sedmica Kao i skraćenu šesticu. C6. Probajte: C5. C5. po istom principu možemo da dobijemo i skraćenu sedmicu. C6. C7. Interesantno je još i to da ovi skraćeni oblici akorada čine dobro poznat rock 'n' roll krug. C6. . C7. C6.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->