Uvodni deo

U ovom uvodu, barem kako sam ga ja zamislio, nema šta mnogo da se kaže pa će stoga
najverovatnije sve stati u par rečenica. Frka je početi zato idemo polako, redom, jedno po jedno.

Svako muziciranje (pevanje, sviranje gitare, klavira, trube ili čukanje bubnjeva) je zapravo
proizvođenje tonova. Svaki ton ima nekoliko karakteristika: visinu, dužinu (ili trajanje), boju i jačinu (ili
glasnoću). Sve ove osobine zajedno utiču na to o kojem se tonu radi i čim se neka karakteristika
promeni dobije se drugi ton. Po ovim celinama, uslovno rečeno, biće podeljena i ova škola gitare. Biće
tu naravno i tekstova o gitarskim trikovima, podešavanju, čuvanju i (eventualnom) popravljanju gitare i
gitarske opreme. Jednom rečju svega što bi jednog gitaristu moglo da interesuje.
Trudiću se da svaki novi termin koji spomenem objasnim na vreme, pa će, u tom smislu, oni koji
časove rade sistematski imati prednost. Muzičke teorije će biti dosta. Znam da se ovo zagriženim
gitaristima neće baš svideti, ali ne bih da i drugi naprave ozbiljnu grešku kao što sam je napravio ja. Tek
kad sam naučio note skapirao sam šta sam i koliko propustio dok ih nisam znao. Ono što su tonovi u
prirodi, to su note na papiru, i svaku karakteristiku tona moguće je zapisati. Glavna prednost nota je u
tome što nekome ko ih takođe zna možete verno preneti muzičku poruku bez zvučnog zapisa.
O tome koliko će ova škola imati uspeha kod vas ne bih mogao ništa da tvrdim, uostalom i sami
znate da to ne zavisi samo od mene. Ja vam u svakom slučaju želim sve naj-naj.
Za ovaj uvod toliko.
 Visina tona
Visina tona je, kao što rekoh, jedna od karakteristika svakog tona koji čujemo. U daljem tekstu
pokušaću da vam dočaram šta to zapravo znači.

Ljudi svemu vole da daju imena pa su tako i tonovi i (ili) note dobili svoja. Međutim nije to jedini
razlog, imena data tonovima značajno olakšavaju komunikaciju među muzički pismenima. Zašto to baš
ovde spominjem? Zato jer ime tona ukazuje baš na njegovu visinu, a ne na trajanje, boju ili jačinu.
C (Do), D (Re), E (Mi), F (Fa), G (Sol), A (La) i H (Si), ne izgleda teško, a? Pa i nije. Do, Re, Mi,
Fa, Sol, La, Si i Do po solmizaciji, a C, D, E, F, G, A i H po abecedi. Ja ću se ovde služiti abecednim
imenima tonova. Da bih uopšte mogao da vam pričam o visini tona trebalo bi prvo da vam objasnim
koji je ton viši a koji niži. Cvrkutanje ptica je visoko a zvuk koji proizvodi motor velikog kamiona je
nizak. Jednostavno, kad upoređujete dva tona, onaj koji zvuči piskutavije je viši.

Kada su note u pitanju, tu je stvar još prostija, note se zapisuju u notni sistem (o njemu nešto kasnije)
i princip određivanja visine tona je vizuelan. Nisko napisana nota - nizak ton, visoko napisana nota -
visok ton. E sad, obzirom da se note najčešće nižu od nižih ka višim, a malopre je napisano baš tako,
sledi da je ton C u ovoj grupi najniži, da je E više od D a niže od F i da je H najviše.
Obzirom da i vokal i instrumenti mogu da proizvedu mnogo više od sedam tonova stvar je
zamišljena tako da se ovaj redosled stalno ponavlja: ...G, A, H, C, D, E, F, G, A, H, C, D, E, F, G, A, H,
C, D, E, F, G, A... Skup svih tonova zove se tonski sistem. Da bi se znalo, recimo, na koje F se misli,
tonovi su podeljenji u grupe - oktave tonskog sistema koje se nižu ovim redosledom.

-
2 C D E F G A H
2 2 2 2 2 2 Subkontra oktava

-
1 C D E F G A H
1 1 1 1 1 1 Kontra oktava

-
C D E F G A H Velika oktava

-
c d e f g a h Mala oktava

-
c d e f g a h
1 1 1 1 1 1 1
Prva oktava

-
c d e f g a h
2 2 2 2 2 2 2
Druga oktava

-
c d e f g a h
3 3 3 3 3 3 3
Treća oktava

-
c d e f g a h
4 4 4 4 4 4 4
Četvrta oktava

-
c d e f g a h
5 5 5 5 5 5 5
Peta oktava

Dakle, spisak svih tonova koji pripadaju tonskom sistemu od nižeg ka višem glasio bi: C, D, E, F, 2 2 2 2

G, A, H, C, D, E, F, G, A, H, C, D, E, F, G, A, H, c, d, e, f, g, a, h, c , d , e , f , g , a , h , c , d , e , f ,
2 2 2 1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2

g, a, h, c, d, e, f, g, a, h, c, d, e, f, g, a, h, c, d, e, f, g, a i h.
2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 5 5

Sve ovo može se napisati i notama. Note se pišu znacima a ne slovima i to u sistemu koji je
specijalno prilagođen njima a zove se linijski sistem. Šta će koji znak značiti zavisi i od ključa u kom se
piše. Upravo linijski sistem i ključevi tema su sledećeg časa.
 Linijski sistem i ključevi
Ono što su za matiš kockice a za srpski linije to je za note linijski sistem a ključ mu dođe kao neki
predpokazatelj kako čitati napisano. Diplomatski rečeno linijski sistem i ključ tesno sarađuju.
Note se "crtaju" po linijskom sistemu kojeg čini pet linija. Izgleda ovako:

Pet linija i četiri praznine između su mesta gde se note zapisuju. I linije i praznije broje se odozdo na
više. Linijski sistem se na svom početku spaja vertikalnom linijom koja se zove spojnica.

Kao primer evo nekoliko nota ispisanih po linijskom sistemu tačnije po linijama i prazninama.

Da bi se znalo koja nota prestavlja koji ton na početku svakog linijskog sistema crta se znak koji se
zove ključ. Ključ koji se najčešće koristi zove se violinski ili G ključ.

Violinski ključ se ne zove za džabe još i G ključ. Nota napisana na drugoj liniji, oko koje se crta
violinski ključ, je upravo nota G.

Drugi po popularnosti ključ jeste bas ključ. Obratite pažnju, kod njega ton F igra glavnu ulogu.

Baritonski F ključ.

Basso profondo F ključ.

Sopranski C ključ.

Mecosopranski C ključ.
 Altovski C ključ.

Tenorski C ključ.

Ako mene pitate, najbitnije je da naučite violinski ključ. Bas ključ ako neznate i nije toliko strašno
naravno sem ako niste basista. Bas ključ često koriste i pijanisti pošto se u bas ključu piše ono što
sviraju levom rukom. Za ove ostale ključeve dovoljno je da znate da postoje i da znate mesto gde se o
njima možete podsetiti.

Visina tona - II deo

Ova strana se bavi zapisivanjem nota, odnosno prepoznavanjem njihove visine. Poznavanje imena
tonova, notnog sistema i violinskog ključa preduslov je za shvatanje onoga što ovde piše.
U verbalnom sporazumevanju za određivanje visine tona bitno je njegovo ime a visina tona se kod
napisane note očitava mestom gde je napisana (za razliku od trajanja koje se određuje oblikom). Šta to
praktično znači? Sećate se, je l' tako, da se ton G u violinskom ključ piše na drugoj liniji notnog sistema.
To znači da se ton G piše na drugoj liniji (velike li mudrosti).

Ako se još sećate napomenuli smo da se viši tonovi, na notnom sistemu pišu više a niži niže. Po ovoj
logici sledi da se ton A, koji ide odmah posle G i viši je od njega, piše odmah iznad G. Ovde je važno
napomenuti da linije i praznine podjednako aktivno učestvuju u zapisivanju nota u notni sistem. Dakle,
ton A se piše u prazninu između druge i treće linije, zapravo u drugu prazninu.

Viši tonovi više a niži niže. Ton F je niži od G i evo kako se on zapisuje.

Kako ne bih trošio bajtove uludo pokazujući tonove jedan po jedan evo svih nota koje staju na notni
sistem. Takođe iskoristiću priliku da vam kažem kako su ono G, A i F iz predhodne priče ustvari g a i 1 1

f.
1

Od e do f sve ide lako međutim šta sa notama koje su niže od e ili više od f . Za zapisivanje ovih
1 2 1 2

nota u pomoć se zovu zamislite ko? Pomoćne linije. Kako bi se smanjila količina nacrtanih pomoćnih
linija one se ne crtaju dokle god nema potrebe za njima. Nota d (niža od e ) piše se u prazninu između
1 1

zamišljene prve pomoćne i prve linije i tu se pomoćna linija ne crta a c se piše na prvoj pomoćnoj liniji i
1

tu se pomoćna linija crta.

 Isto pravilo važi i za pisanje nota koje su više od f . Nota g se piše u prazninu između zamišljene
2 2

prve pomoćne i pete linije a a na prvoj pomoćnoj liniji.

2

Evo napisanih svih nota. Prvo mala oktava.

Prva oktava.

Druga oktava.

Treća oktava.

Note četvrte oktave pišu se kao i note treće ali se iznad njih dodaje oznaka 8va. Sve note sem c .
4

Za kraj ovog teksta dodao bih još da se u violinskom ključu zapisuju note u rasponu od c do h a u 4

bas ključu od C do h .
2
1

Stupanj i stepen
C, D, E, F, G, A i H zajedno sa prvim sledećim C čine osnovnu lestvicu (C dur skalu) o kojoj ćete se
u ovoj Školi Gitare naslušati. Kao osnovna često se uzima za primer ma šta trebalo da se objasni.
Stupanj
Osnovnu lestvicu, kao što rekosmo, čine C, D, E, F, G, A, H i C i svaki ton je jedan od stupnjeva
lestvice. U konkretnoj lestvici C je prvi stupanj lestvice, D drugi, E treći, F četvrti, G peti, A šesti, H
sedmi i C osmi stupanj. Ako bi lestvicu činili neki drugi tonovi prvi stupanj bi bio prvi ton te lestvice,
drugi stupanj drugi ton itd. Jednostavno svaki ton ima onaj stupanj koji odgovara rednom broju mesta u
skali.
 Stepen
Između stupnjeva (tonova) neke lestvice postoje razmaci koji se zovu stepeni. Stepen može biti ceo
ili polustepen. Evo kako sve izgleda ako za primer uzmemo C dur lestvicu. Između C i D, tačnije prvog
i drugog stupnja C dur skale stoji ceo stepen. Između D i E, drugog i trećeg stupnja ceo stepen, između
E i F, trećeg i četvrtog stupnja polustepen, između F i G, četvrtog i petog stupnja ceo stepen, između G i
A, petog i šestog stupnja opet ceo stepen, između A i H, šestog i sedmog stupnja isto ceo stepen i na
kraju između H i C, sedmog i osmog stupnja polustepen. Raspored celih i polustepena među
stupnjevima je ono po čemu se skale razlikuju.

Sve se ovo možda najbolje vidi na klavijaturi. Tačno tamo gde postoji ceo stepen između stupnjeva
postoji i crna dirka između dve bele a tamo gde je raspon polustepen crne dirke nema.

Povisilice i snizilice
Povisilice i snizilice mogle bi podpasti pod lekciju o visini tona ali su kao često korišćeni znaci
zaslužili da se o njima posebno priča zato evo nekoliko rečenica o njima.
Tonovi: C, D, E, F, G, A i H nisu jedini koji čine tonski sistem. Ovi tonovi su takozvani celi tonovi i
svaki od njih se može povisiti i sniziti jedanput ili čak dvaput.

Povisilice
Povisilice su znaci (tačnije predznaci kako ih tretira muzička teorija) kojim se, kada se pišu note,
neka nota povisuje. Pišu se neposredno ispred note i nota biva povišena za polustepen.
 Svaku notu je moguće povisiti. No pre nego krenemo redom sa pojedinačnim nabrajanjem povišenih
nota prvo da se podsetimo nešto. Setite se da između prvog i drugog stupnja C dur skale, odnosno tona
C i D, postoji ceo stepen. Postojanje celog stepena zapravo znaši da između C i D postoji još jedan ton
koji je na po pola stepena od oba. Taj ton je povišeno C. Povišenim notama se na ime dodaje nastavak
-is.

Setite se još da između E i F stoji polustepen. A i povisilica diže ton baš za polustepen. Kako to sad,
ispade da je povišeno E (Eis) zapravo F? Pa i jeste, praktično, ali nikako ne i teoretski (pri tom mislim
na muzičku teoriju). Potrudite se kako znate i umete da ovo shvatite baš ovako kako piše jer stvarno nije
sve jedno. O tome kako i zašto nešto kasnije.
Note pored toga što mogu biti povišene mogu biti i dvostruko povišene. Znak za obeležavanje može
biti ili dvostruka povisilica ili znak x koji je ekvivalentan.

Dvaput po pola stepena jednako ceo stepen. Duplo povišene note više su za ceo stepen i na ime
povišenog tona dodaje se -isis. Ovde se može ponoviti priča od malopre, C povišeno za ceo stepen jeste
isto što i D ali je to ipak Cisis.

Snizilice
Snizilice mu dođu isto što i povisilice samo što one snižavaju ton.

I ovde bi se ceo pasos o povisilicama mogao prepisati da nije jedne začkoljice koju valja objasniti.
Kao što su Eis i F "isto" (hm, isto) tako su i Cis i Des "isto". Jelte, sniženi tonovi izgovaraju se sa
dodatim nastavkom -es. Izuzetak su sniženo E i A koji se izgovaraju Es i As. Sinonim za sniženo H
(Hes) je B. Ovde strogo obratite pažnju, kod nas je B, sniženo H a u američkoj literaturi B je H. Oni su
bukvalno po alfabetu da li imena tonovi pa se kod njih zovu: C, D, E, F, G, A i B, odnosno kad se krene
iz A: A, B, C, D, E, F i G.

Evo najzad i jedne razlike između povisilica i snizilica. Dvostruko sniženi tonovi nemaju znak koji
zamenjuje dva snižena.

Dvostruko sniženi tonovi izgovaraju se sa nastavkom -eses izuzimajući E, Eses i A, Asas.

 Intervali
U muzičkoj toriji se stvarno koriste izuzetno intuitivni nazivi za pojmove. Prosto ne mogu da
poverujem da na spominjanje reči: interval, neko nebi mogao barem da nasluti, ako ne čak i da pogodi o
čemu se radi.
Interval je razmak po visini između bilo koja dva tona u lestvici, melodiji ili uopšte. Interval se
"meri" između dva tona. Ako se odsviraju jedan za drugim onda je to melodijski interval ali ako su oba
odsvirana istovremeno onda je to harmonski interval.
Intervala ima raznih, dele se u par grupa: po veličini, smeru (misli se na to da li su uzlazni ili silazni)
i vrsti.
Ako ih delimo po visini evo kakvih sve intervala ima: prima, sekunda, terca, kvarta, kvinta, seksta,
septima, oktava, nona, decima, undecima, duodecima, tercdecima, kvartdecima i kvintdecima. Radi se
zapravo o podeli po veličini razlike između dva tona. Prima (latinski primus = prvi) je razmak od jednog
tona, sekunda od dva, terca od tri itd. Da vidimo kako to izgleda zapisano notama, samo, ovu tabelu
uzmite sa rezervom da nebi ispalo da se svi intervali mere od tona C. Naravno, moguće ih je meriti
između bilo koja dva tona.

Sem po veličini, kao što rekosmo, intervali se dele i po smeru. Postoje uzlazni i silazni. Uzlazni su
oni kod kojih je prvi ton niži a drugi viši a silazni oni kod kojih je prvi ton viši a drugi niži.
 Ovo su do sada sve bili primeri intervala između takozvanih celih nota. Šta se dešava ako jednoj od
nota dodamo neki predznak: povisilicu ili snizilicu? Intervali počnu da se dele po vrsti. Dele se na: čiste,
male, velike, umanjene i prekomerne.

razlika u razlika u
naziv
stupnjevima pragovima
čista prima - 0
prekomerna prima +/
1
2 1
mala sekunda 1- /
1
2 1
velika sekunda 1 2
prekomerna sekunda 1+ / 1
2 3
umanjena terca 2-2x( / ) 1
2 2
mala terca 2- /
1
2 3
velika terca 2 4
prekomerna terca 2+ / 1
2 5
umanjena kvatra 3- /
1
2 4
čista kvarta 3 5
prekomerna kvarta 3+ / 1
2 6
umanjena kvinta 4- /
1
2 6
čista kvinta 4 7
prekomerna kvinta 4+ / 1
2 8
umanjena seksta 5-2x( / ) 1
2 7
mala seksta 5- /
1
2 8
velika seksta 5 9
prekomerna seksta 5+ / 1
2 10
umanjena septima 6-2x( / ) 1
2 9
mala septima 6- /
1
2 10
velika septima 6 11
prekomerna septima 6+ / 1
2 12
umanjena oktava 7- /
1
2 11
čista oktava 7 12
prekomerna oktava 7+ / 1
2 13
 Evo, za kraj, još nekoliko primera čisto da potpuno utvrdimo priču.

melodijska uzlazna mala terca

harmonska velika seksta

melodijska umanjena septima

Vrste gitara
Reći nekome da imate gitaru i nije bog zna kako određena informacija. Naime, vrsta gitara ima
raznih: klasičnih, akustičnih, poluakustičnih, električnih itd. i svaka od njih karakteristična je sama po
sebi i razlikuje se od drugih.

Klasična gitara
Najčešće je koriste izvođači klasične muzike pa
je zbog toga i dobila ovakvo ime inače se u osnovi
radi o akustičnoj gitari. Karakterišu je odlična
akustičnost i plastične žice a neretko imaju duplo
dno u telu.
Akustična gitara
U poslednje vreme sve više liče na akustične
verzije eliktričnih gitara. Pored žica sve više delova
im se pravi od metala.

Akustična gitara sa dvanaest žica

Popularna dvanestica identična je gitari sa šest
žica po svemu. "Dupli" komplet pri sviranju
akorada daje joj punoću i lepotu. Prosto
nezamenljiva u nekim situacijama.

Dobro
Instrument koji specifičnošću svog zvuka
zaslužuje svrstavanje u posebnu grupu.
Aluminijumsko telo daje mu lako prepoznatljiv ton
nalik bendžu. Često se svira sa slajdom.

Poluakustična gitara
Akustična gitara sa magnetima najjednostavnije
je objašnjenje za ovu vrstu. I ton joj je sličan. Zbog
mekanog zvuka najviše je vole džezeri.
 Električna gitara
Gitara punog tela koja ne daje zvuk svojom
akustičnošću nego sklopom elektronskih delova.
Najvažniji deo joj je magnet. Ma koliko svojim
imenom, izgledom i načinom kako se svira ličila na
akustičnu zapravo se radi o potpuno različitom
instrumentu.

Električni bas
Tek je bas poseban instrument ali ovaj tekst nije
mogao sa prođe bez njega. Osnovna razlika između
gitare i basa je u broju žica, bas ih ima četiri. Deblje
i duže žice nego na gitari daju mu dublji ton.

Delovi gitare
OK, bilo bi stvarno red da u Školi Gitare najzad spomenem i gitaru, a pre nego nastavimo dalje valja
nabrojati i njene osnovne delove. NE PRESKAČI LEKCIJU! Znam da sve znaš al' kad si preživeo svo
ono davljenje sa teorijom preživi i ovo.
Reći nekome da imate gitaru i nije bog zna kako određena informacija. Naime, vrsta gitara ima
raznih: klasičnih, akustičnih, poluakustičnih, električnih itd. i svaka od njih karakteristična je sama po
sebi i razlikuje se od drugih. Najčešće se razlikuju i po delovima koji ih čine. Ovde su za primer uzete
akustična i električna gitara pošto je takvih najviše kod nas a i sadrže sve delove koji se mogu pojaviti
na bilo kojoj gitari. Akustična gitara
 Idemo redom, kao na slici.
Čivija je mehanizam koji se montira na glavu gitare. Čivija ima isto koliko i žica i uglavnom su od
metala, neki primerci imaju ukrasnu plastiku ili neki drugi materijal na mestu gde se hvata prstima.
Prave se ili pojedinačno ili po tri na jednom postolju a u zavisnosti od modela mogu biti leve i desne.
Pored svima znane namene, da preciznim štelovanjem naštimuju žicu, imaju još jednu manje poznatu ali
ništa manje važnu funkciju a to je da istoj toj žici nedaju lako da se raštimuje.
Glava je prvo deo vrata a tek posle deo gitare. Njome se vrat završava. Glavna i jedina uloga joj je
da nosi čivije. E da, umalo da zaboravim, proizvođači ih ne retko koriste za samoreklamiranje ispisujući
po njima ime firme, modela...
Gornja kobila je jedan od najmanjih delova na gitari. Zove se gornja jer je vizuelno sa gornje
strane. Gornja kobila (ili kobilica kako joj neki tepaju) je granica između dva dela žice, onog koji
netreperi i onog koji treperi dok se svira. Uglavnom se prave od plastike iako umeju da budu i od
plemenitih materijala, naprimer slonove kosti. Veoma je bitno kakvi su i kako su pozicionirani prorezi
kroz koje prolaze žice. Pored toga što žice treba da budu podjednako udaljene jedna od druge bitno je i
koliko će biti visoko od vrata. Sve u svemu važan deo koji se često zanemaruje.
Vrat kao jedan od važnijih i osetljivijih delova često je miljenik vlasnika gitara. Hiljadama puta sam
gledao ljude kako ga paze gledajući da li se iskrivio. Jadan vrat stalno je izložen raznoraznim
maltretiranjima. Kao prvo, na njega konstantno deluje sila kojom žice teže da se vrate u nenapeto stanje
a tu smo i mi sa svojim "gnjavljenjem" dok nazovi sviramo. U odbrani od napasti vratu pomaže čelična
šipka koja prolazi kroz njegov centar. Da nije nje sumnjam da bi površina od desetak kvadratnih
santimetara, koliko je drvo debelo u preseku, mogla sve da podnese. Vrat se kod akustičnih gitara skoro
po pravilu lepi za rezonantnu kutiju koja je ujedno i telo gitare.
Prag odnosno pragovi su specijalno profilisani metalni komadi koji se utiskuju u tanke kanale na
površini drveta sa gornje strane vrata. Najčešće su od čelika ili mesinga. Brzo se habaju pošto su pri
sviranju izloženi velikom trenju kontaktom sa žicama koje su takođe od metala. Aktivniji gitaristi ih
menjaju svakih par godina.
Otvor na rezonantnoj kutiji ima funkciju prolaza kroz koji prolaze zvuci. Rezonantna kutija sem
primanja vibracija fizičkim putem, preko vrata s jedne i donje kobile s druge strane, hvata zvuke sa žica
i kroz otvor. Kutija kroz isti taj otvor, svojom akustikom i sposobnošću pojačavanja, kao kroz bass
reflex izbacuje tonove napolje znatno glasnije nego što bi se žica inače čula.
Žice sam pričajući o delovima gitare toliko puta spomenuo da o njima, sada kada su došle na red, ne
znam šta bih rek'o. Na gitari ih bude po šest ili dvanaest. Bude ih i sedam a bogami i pet kad neka
pukne. Prave se od čelika ili plastike. Ima ih ravnih i motanih. Sve u svemu ima ih svakakvih, i teško mi
je da ih u jednoj ili dve rečenice generalizujem. Možda bi za ovu priliku bilo najpametnije samo da
kažem da je korisno menjati ih redovno.
Donja kobila se može opisati kao i gornja kobila s tim što ima još po neki deo, osobinu i ulogu.
Pored plastičnog dela preko koga se žice prelamaju (kao na gornjoj kobili) postoji i drveni komad koji
ustvari nosi taj plastični deo i pored toga služi za zakačinjanje početka žice. Lepši modeli za kačenje
žica koriste klinove. Za donju kobilu na akustičnoj gitari (gde nepostoji mogućnost nekih podešavanja)
veoma je važno gde se postavi. Radi se o delovima milimetra, ako se to ne uradi kako treba naizgled sve
je u redu ali gitara nikako nemože korektno da se naštimuje. Šteta je što se ova greška često ponavlja pa
su mnoge gitare falične po ovom pitanju.
Rezonatna kutija na akustičnim gitarama izigrava telo gitare (i dobro joj ide) ipak zvučnost je njen
glavni zadatak. Izrađuje se od drvenih ploča nalik debelom furniru i posebno profilisanih letvica koje
služe za ojačanje. Sve se to lepi. Zbog svoje konstrukcije veoma su osetljive i kao takve ih treba čuvati.
Neki modeli akustičnih gitara umesto drvenog imaju plastični donji deo rezonantne kutije. Ova
karakteristika uglavnom se javlja na kvalitetnijim gitarama.

Električna gitara
 Glava na električnim gitarama ima istu funkciju kao i na akustičnim. Zanimljivo je da se po
njihovom obliku mogu prepoznati neki proizvođači koji to drže kao svoju karakterističnost. U
međuvremenu pojavili su se mehanizmi za štimovanje koji se nalaze na telu gitare. Čim je nestala
potreba za klasičnim čivijama nestala je potreba i za glavama pa tako postoje i gitare bez glave.
Čivija je jedan od retkih delova gitare koji je standardan za sve vrste gitara i nema ih specijalnih.
Nemojte me shvatiti bukvalno, naravno da ih ima različitih po kvalitetu, obliku ili nečem trećem ali
čivija je čivija.
Gornja kobila na električnoj gitari praktično se ne razlikuje od one na akustičnoj. Skrenuo bih vam
pažnju da ih ne mešati sa top lock-om. Top lock je mehanizam koji sprečava raštimavanje gitare i nalazi
se ili iza kobilice ili gornje kobile ni nema pa njenu funkciju on preuzima.
Vrat kod električnih gitara je nešto uži i tanji u odnosu na vratove kod akustičnih. Spajaju se sa
telom šrafljenjem ili lepljenjem. Postoje gitare kod kojih je vrat i srednji deo tela izrađen od jednog
komada drveta. Takve gitare bije glas da imaju duži ton od onih gde se vrat i telo spajaju.
Prag se baš ni malo ne razlikuje bio on na klasičnoj, akustičnoj, poluakustičnoj, električnoj gitari ili
na nekom drugom žičanom instrumentu.
Žice se i projektuju i prave tako da budu namenjene nekoj vrsti gitara ili čak nekom načinu sviranja
gitare. Ima ih bezbroj vrsta i razlikuju se po mnogo čemu. Odgovor koje vama lično najviše odgovaraju
najverovatnije će dati vreme, do tada možda bi bilo najbolje da koristite neke koje vam je neko kome
verujete preporučio.
Magnet je prvi u lancu elektronskih delova u električnoj gitari. Njegova funkcija je da "uhvati" sve
što žica ispusti iz sebe, obradi to i pošalje dalje. Čine ga provodnički kalem i metalno jezgro. Može ih
biti jedan ili više na gitari, neretko tri. Prave se u dve vrste: single-coil ima čistiji zvuk a humbucking
masniji i prljaviji ali je pre svega glasniji jer, banalno gledano, oni i nije ništa drugo nego dupli single-
coil. I njih ima mali milion tipova i modela. Da li će vam se neki svideti ne zavisi samo od njega nego i
od ostalih delova gitare, pre svega onih drvenih.
Tremolo ručica kao deo sam za sebe ne znači ništa, čak se veoma često skida da nebi smetala.
Ručica je sastavni deo tremola i njenim pomeranjem pomera se i ceo sklop delova na tremolu pa se tako
izvode neki gitarski trikovi. Simpatičan ali ne i obavezan deo gitare.
 Preklopnik odlučuje o tome koji će se magnet čuti a koji ne. Ima ih sa tri i pet položaja. U
zavisnosti od toga koliko i kojih magneta ima različito se ponašaju. Ako, na primer, na gitari stoje tri
magneta a preklopnik je petostepeni onda najverovatnije radi ovako: prvi položaj - uključen prvi
magnet, drugi položaj - uključeni prvi i drugi magnet, treći položaj - uključen drugi magnet, četvrti
položaj - uključeni drugi i treći magnet i peti položaj - uključen treći magnet.
Potenciometar spada u grupu elektronskih delova na gitari i njime se kontroliše nivo. Nivo čega?
Gitara obavezno ima bar jedan potenciometar i on kontroliše nivo glasnoće, znači volume. Ako gitara
ima još neki pot on kontroliše boju tona.
Tremolo je veoma komplikovan i složen mehanizam sa mnogo funkcija, srećom prost je za
upotrebu. Jedan od zadataka mu je da čvrsto i sigurno drži početak žice, on je takođe i jedna vrsta donje
kobile, ima mogućnost podešavanja položaja mosta za svaku žicu posebno (uz pomoć ovog podešavanja
se tonira gitara). Neki tremolo mehanizmi imaju i mogućnost finog štimovanja, mnogo preciznijeg od
čivije. Uz sve ovo mogu i ono zbog čega se zovu tremolo. Svi ovi segmenti stoje čvrsto spojeni oko
jedne osovine. Ubode li se i tremolo ručica njenim pomeranjem ovo sve zajedno se okreće oko te
osovine i postiže se otpuštanje ili zatezanje žica odnosno promena visine tona. Kao dobri se smatraju
oni primerci koji mogu dugo da rade a ne pokvare štim.
Utičnica se nalazi na telu gitare i preko nje se povezujete sa drugim uređajima (pojačalo, pedala,
mix pult itd.). Utičnica je skoro uvek ženska banana 6,3 mm iako ima i drugih rešenja. Ona će u kabl,
koji se u nju uključi, pustiti proizvod sveg onoga što ste uradili na gitari: vi odsvirali, magneti uhvatili,
potenciometri podesili...
Telo gitare je najmasivniji njen deo. Od punog je drveta. U telo su ukopani mnogi kanali i otvori za
potrebe montiranja drugih delova. Osnovano se smatra da je kvalitet drveta od koga se napravi ovaj deo
jednak kvalitetu tona koji gitara daje.

Štimovanje gitare
Pre nego odsviramo nešto bilo bi cool da prvo naštimujemo gitaru. Kako se to radi, kako se koja žica
zove i ostalo pročitaćete baš ovde.
Štimovanje je radnja koju ćete na gitari najčešće raditi zato bi bilo zgodno da to naučite da radite što
bolje i što pre (i za što kraće vreme, publika ume biti strašno nestrpljiva). Pored toga što je gitaru
moguće naštimovati loše moguće je naštimovati raznim štimovima. Ovde je obrađen standardni,
takozvani, italijanski štim za gitare sa šest žica.
Na gitari se zapravo ne štimuje gitara nego žice, to se samo tako kaže. Da bi se žica naterala da svira
ton koji nama treba ona se odpušta i zateže čivijom. Zatezanjem se dobija viši a odpuštanjem niži ton.
Visina tona prve žice odsvirane na prazno (nepritisnuta ni na jednom pragu) podešava se dokle god
nepostigne visinu tona e . Prvom žicom se na gitari smatra najtanja žica. Druga žica na prazno treba da
2

daje ton h , treća ton g , četvrta d , peta a i šesta ton e.

1 1 1

Kako bi ste znali kako tačno zvuče ovi tonovi najbolje da kao uzorak čujete iste ove tonove na
nekom drugom instrumentu i naštimujete gitaru. Klavir je kao instrument za uzorkovanje dobar izbor jer
se teško raštimava a i kad se štimuje, štimuje se kvalitetno pa se tako mogućnost greške smanjuje.
Uostalom, klavijature su najbolji izbor jer one ni nemogu da se raštimuju. Evo slike koja će vam pomoći
da lakše nađete ove tonove na klavijaturi.

Žice imaju i svoja imena koja su dobila od tonova koje sviraju i svojih rednih brojeva. Prva žica se
zove e1. Ovo je jedina žica kojoj se ime piše malim slovom, pre svega da bi se razlikovala od šeste koja
takođe daje ton E. Simbolično malim slovom jer je (naj)tanja. Druga žica se zove H2, treća G3, četvrta
D4, peta A5 i šesta E6. Kliknite na neki od zvučnika i čućete koji ton koja žica daje. Ovo vam ujedno
može pomoći pri štimovanju.

e1 H2 G3 D4 A5 E6

Postoje male duvaljke sa samo šest pisaka koje daju ove karakteristične tonove. Međutim bilo šta da
koristite moraćete na sluh da pogaćate da li žica daje baš taj ton. Postoje i uređaji, čak i programi za
računar, zovu se štimeri, koji će vam i u tome pomoći. Trznete zadatu žicu i gledate u kazaljku koja vam
govori koji ton daje vaša žica i da li treba da je zatežete ili otpuštate. Ova pomagala su izvrsna i
blagonaklono ih preporučujem svima, ipak savetujem sam da obavezno izvežbate i vaše uvo.

Tabela nota na gitari

Sada kad znate kako se tonovi zovu, note pišu i kako se štimuje gitara vreme je da sve to povežete u
jednu celinu.
U lekciji o štimovanju gitare videli ste gde se na gitari nalaze tonovi e2, h1, g1, d1, a i e. U ovoj ćete
videti gde se nalaze i ostali. Pritiskom žice na neki prag menjate joj dužinu pa tako menjate i visinu tona
koji daje. Što veći broj praga, to viši ton. Razlika između dva susedna praga je polustepen. Iz svega
ovog sledi da se tonovi na žici, niz vrat, nižu po redu, na primer: E, F, Fis, G, Gis, A, Ais, H, C, Cis, D,
Dis...
Primetićete da su u ovoj tabeli ispisana imena tonova bez dodatnih oznaka koje ukazuju na to o kojoj
se oktavi radi. Ovakav način je češće u praksi jer note svojim položajem već ukazuju na visinu tona.
Jedino što vam još mogu reći je da ovo treba znati napamet.

Tabela nota na vratu gitare

Tabela nota na vratu gitare sastoji se od šest notnih sistema koji svaki za sebe predstavlja po jednu
žicu. Iznad njih ispisani su brojevi od 0 do 12, naravno reč je o pragovima. Uz pomoć ove tabele lakše
ćete se snalaziti sa notama.

Tabela nota na notnom sistemu

Tabela nota na notnom sistemu pokazuje koja je žica zadužena za koje note. Ovde se zapravo odlično
vidi da gitara od dvanestog praga prve pa do prazne šeste žice idealno pokriva notni sistem što uopšte
nije slučajno. Setite se da je na akustičnim gitarama upravo XII prag poslednji koji se može dohvatiti.
 Štimovanje gitare - II deo
Da bi smo mogli da nastavimo priču o štimovanju morao sam da ubacim onu tabelu sa rasporedom
tonova na gitari.
 Bez predhodne lekcije o tome gde se nalazi koji ton nisam imao alibi da pričam o onome što je kod
štimovanja najspominjanije, čuveni peti i četvrti prag. Primetite da je ton koji daje žica E6 pritisnuta na
petom pragu isti onaj ton koji daje žica A5 kada se odsvira prazna. A5 na petom pragu isto je što i D4
prazna. D4 na petom pragu jednako je praznoj G3 žici. G3 i H2 nemaju razliku od pet već od četiri
praga i to je jedini izuzetak. H2 i e1 opet su sa razlikom od pet pragova.

Kad ovo znate prostom logikom možete zaključiti da ako imate jednu naštimovanu žici, da bi ste
naštimovali sledeću, nemorate na nekom drugom instrumentu tražiti uzorak nekog tona već ga možete
dobiti sa naštimovane žice. Ako, recimo, imate naštimovanu treću žicu pritisnite je na četvrtom pragu i
štimujte drugu dok na prazno nedobijete isti ton. Po predhodnoj logici idite redom od žice do žice i
naštimovaćete ih sve.
Jedan od dobrih fazona je iskoristiti telefon kao štimer. Podignite slušalicu. Signal koji čujete: "tu-
tuuu, tu-tuuu" je ton A. Po njemu naštimujte petu pa redom i ostale žice. Ovo znam da je slučaj sa
jugoslovenskom ptt mrežom. Kako je u nekim drugim zemljama nemam pojma. Ako živite napolju
proverite sad odmah o kom se tonu radi (ustvari nemojte baš odmah, da vam ne pukne veza :) da sledeći
put znate. Ako vas ne mrzi i meni javite.
Od koristi može biti i snimak neke pesme za koju znate u kom je tonalitetu. Svi živi znaju da
Hendriksov Hej Džo ide iz E, a Sultani svinga od Strejtsa iz D mola itd. Ako oko vas mena nijednog
instrumeta, ni štimera, ni ovog sajta, ni telefona, ničega, onda mora da ste na pustom ostrvu?! Šalim se,
u tom slučaju poverujte gitari, doštimujte je koliko joj je minimalno potrebno, trebalo bi da niste daleko
od pravog štima.
Za napredne evo još jednog trika. On važi samo za parove žica između kojih je razlika pet pragova.
Odsvirajte flažolet na sedmom pragu donje žice (na primer D4) i flažolet na petom pragu gornje (A5).
Kada se odsviraju zajedno trebalo bi da daju isti ton. Ako su žice raštimovane razlika u frekvencijama se
jasno čuje dodatnim treperenjem koje se usporava što je štim korektniji. Sa ovim ipak treba biti malo
obazriviji jer ovaj metod hoće malo da vas prevari ako nemate izvežbano uvo. Distorzija ili drajv
dodatno pojačavaju čujnost razlike u frekvencijama.
Za kraj evo još nekoliko štimova koji se do duše ređe koriste.

Štimovi za gitare sa šest žica.

 1. 2. 3. 4. 5. 6. žica
E H G D A E
E H G# E H E
E H G D A D
Eb Hb Gb Db Ab Eb
D A F# D A D
F C G D A E

Štimovi za gitare sa sedam žica.

1 2 3 4 5 6 7
žica
. . . . . . .
E H G D A E H
E H G D A E A
D A F C G D A

Trajanje tona
 Trajanje je uz visinu, o kojoj smo do sada pričali, jedna od važnijih karakteristika svakog tona. Meni
je ova priča o trajanju oduvek imala mnogo veze sa matematikom, nadam se da to neće biti otežavajuća
okolnost.
Slično kao i kad je u pitanju visina i trajanje za tonove ima imena a za note oblik kao znak
raspoznavanja. Obzirom da je stvar prosta evo kako se koji ton i nota zovu i izgledaju.

Evo i međusobnih odnosa trajanja.

Nota po svom obliku ima raznih. Izuzimajući celu notu svaka pored notne glave ima i vrat a one
kraće od četrvtine i barjačić. Sve jedno je da li vrat stoji s leve ili desne strane glave, radi se o istom
trajanju. Ova razlika se pravi samo kad se note pišu. Da note koje se pišu na trećoj praznini ili iznad ne
bi štrčale mnogo ka gore njima se vrat piše na dole (s leve strane glave) a one koje se pišu na drugoj
praznini ili ispod, vrat se piše na gore (sa desne strane glave). Note na trećoj liniji pišu se po izboru.
Barjačić se obavezno crta nadesno, međutim, kada se nađe više takvih nota zajedno umesto barjačića
se crta rebro. Rebrom je moguće spojiti i više nota različitog trajanja, evo nekoliko primera:

Malopre je bilo reči o okretanju vrata note, od ovoga se odstupa u slučaju kada je više nota spojeno
rebrom. Obzirom da se note striktno spajaju rebrom samo sa jedne strane rebro se crta onako kako kaže
prva nota.
 Pauze
Pauze su trenuci u kojima izvođač ne svira. Istini za volju nema ih mnogo ali morao se izmisliti način
i za njihovo zapisivanje.
Na sledećoj slici prikazani su ekvivalenti znakova za trajanje pauza u odnocu na note. Sa pauzama
stvari stoje mnogo prostije, pošto nemaju funkciju određivanja visine sve se uvek pišu na isti način,
ustvari, postoje odstupanja ali znatno ređa nego kod nota. Samo ako iz nekih razloga (veoma retko) cela
i polovina pauze ne mogu da se napišu na četvrtoj i trećoj liniji pišu se na drugim linijama ali na isti
način. Cela "visi" a polovina "leži" na liniji i to je sve. Samo uzgred da primetim da ih je, ako se znaju
note, lako zapamtiti. I ovde cela i polovina međusobno liče, četvrtina ima (za moj ukus) najlepši znak
među svim znakovima, a osmina i kraće pauze isto imaju barjačiće, isto komada kao i note.

Znaci za produžavanje trajanja

Kao što u matematici ne postoje samo brojevi: 1, 2, 4, 8, 16, 32 itd. tako i u muzici ne postoje samo
trajanja od 1/1, 1/2, 1/4, 1/8, 1/16... Znaci o kojima je odve reč služe da bi se zapisale i ostale vrednosti
trajanja.
Tri znaka s kojima se produžava vrednost nota i pauza zovu se: tačka, luk i korona. Tačkom se
postižu samo karakteristična produženja a lukom nekarakteristična dok se koronom zapisuju neodređena
produženja.
 Tačka
Tačka je znak kojim se produžava trajanje note. Zapisuje se neposredno iza glave note ili pauze a
takva nota se zove nota sa tačkom. Može ih biti jedna ili dve. Par primera:

Produženje koje se dobija tačkom unapred je poznato, novo trajanje je jedna ipo vrednost originalne
note. Čemu tačka, zašto se trajanje od, recimo, tri četvrtine ne bi zapisalo kao tri note od jedne četvrtine
ili jednom polovinom i jednom četvrtinom a ne polovinom s tačkom? Zapisivanjem tri pojedinačne note
od četvrtine izazvalo bi kod onog ko čita note izvođenje tri tona. Zapisivanjem polovine s tačkom izvodi
se samo jedan ton ali sa dužim trajanjem. U slučaju da se uz neku notu nalaze dve tačke nota za prvu
tačku dobija produženje od polovine svoje vrednosti a za drugu, polovinu vrednosti prve tačke. Možda
zvuči malo komplikovano ali čim malo uđete u štos ovo će vam biti prosto. U praksi će te često nailaziti
na note sa tačkom a ređe na one s dve. Ja do sada nikad nisam naišao na notu s tri tačke, ako slučajno
naiđete na takvu nedajte se zbuniti, izračunajte joj vrednost isto onako kao i drugoj.

Luk
Luk, ili ligatura kako se drugačije zove, nije znak koji sam po sebi produžava notu za neku vrednost,
nego se lukom spajaju note iste vrednosti i sabiraju njihova trajanja.

Ligaturom je, spajajući trajanja po želji, moguće dobiti svaku vrednost ma kakva ona bila. Možda
jeste malo komplikovanija od tačke ali daje više mogućnosti. Tačkom nije moguće dobiti vrednost od
5/4 a lukom jeste ali nije mu to jedina primena, koristi se i u mnogim drugim situacijama. Kako sve nebi
bilo skroz prosto pobrinuo se legato. Legato je znak za način kako treba odsvirati neke note. Na žalost
slično se zapisuju i zovu a na sreću lako prepoznaju jer ligatora spaja samo note iste visine i između
svake se mora uneti znak a legato samo prvu i zadnju notu i note u toj grupi ne moraju biti iste visine.

Još nešto, lukovima se ne spajaju pauze, ako malo razmislite videćete da nema ni potrebe.

Korona
Korona je znak koliko sličan toliko i različit od tačke. Korona je potrebna i dovoljna sama sebi ali je
njeno produženje neodređeno.
 Korona je znak koji se crta iznad ili ispod note koja se produžava. Ona notu produžava na
neodređeno. U praksi se nota iznad koje je uneta korona svira kao ton koji se ne prekida. Na gitari bi to
odprilike izgledalo ovako: trznete žicu i pustite da ton traje dok se žica sama ne umiri. Kao što vam
predpostavljam već i samo pada na pamet, korona se koristi uglavnom na kraju kompozicije. Možda
izgleda malo nelogično ali i pauza moži imati koronu. Uzmite primer partiture za više instrumenata od
kojih samo jedan izvodi zadnji (koroniran) ton. Zadnji ton za ostale instrumente, obzirom da ništa ne
sviraju, biće pauza kojoj se takođe mora dodati korona.

Metrika
Cela priča o trajanju nota ima smisla samo ako se zajedno uz nju spomene i metrika. Metar, odnosno
takt, je ono čime se bavi metrika.
Ono što muziku čini posebno lepom jeste raznovrsnost u svakom pogledu. Pokret joj daju naglašeni i
nenaglašeni delovi. Grupa metričkoh delova, od po dva, tri, četiri itd. zove se takt. Takt je ujedno i
najmanja muzička jedinica.
Pravilo je da je uvek prvi deo u taktu naglašen a da su ostali nenaglašeni. Ako je takt dvodelan prvi je
naglašen a drugi nenaglašen. Ako je takt trodelan prvi je naglašen a drugi i treći ne ali ako je takt
četvorodelan onda je prvi deo naglašen drugi ne, treći polunaglašen i četvrti opet nenaglašen. Naglašeni
deo zove se teza i obeležava se pravom linijom a nenaglašen arza i crta se kao luk.

Znakovi za tezu i arzu retko se zapisuju u note jer je ono što bi one trebalo da kažu podrazumevana
stvar. Ipak ponekad se vide, uglavnom kad su baš ovakve lekcije u pitanju. Za razliku od njih u note se
obavezno unosi znak kojim se odvajaju taktovi. Tanka vertikalna crta preko svih pet linija notnog
sistema obeležava kraj jednog i početak drugog takta. Ta linija zove se taktica. Dve tanke vertikalne
linije znak su za kraj većih muzičkih celina u kompoziciji a jedna tanka i jedna debela znak su za kraj
kompozicije.

Takt
 Malopre kad smo spominjali takt rečeno je da ih ima dvodelnih, trodelnih, x-todelnih itd. Koliko on
to delova može da ima i šta su zapravo ti njegovi delovi je ono što ću sad probati da vam objasnim.
Teoretski gledano delovi koji čine takt jesu teze i arze ali praktično to su neke vrednosti trajanja nota.
Evo primera, recimo da se radi o trodelnom taktu i da polovina note predstavlja jedan deo. Vrstu takta
obeležavamo i čitamo kao razlomak ove dve vrednosti pa bi za takt iz primera rekli da je tro-polovinski.
Naravno ovu muzičku karakteristiku više je nego neophodno zapisati u note. Opet kao razlomak ovo se
zapisuje u notni sistem posle ključa a pre nota, zapravo, taktova za koje to važi.

Ovakav takt ima trajanje od tri polovine koje su njegovi delovi. Ma koliko i kojih delova bilo svaki
traje jednako. Izvedite to tako što će te ravnomerno otkucavati rukom po stolu, nogom po podu, pustiti
metronom ili nešto sedamnesto i svakom delu dati trajanje jednog otkucaja. Tri otkucaja, takt, još ako je
prvi otkucaj naglašen eto i metrike.

Kao delovi takta najčešće se javljaju polovine, četvrtine i osmine, ređe cele note i šesnestine (ja ih
nikad nisam vid'o). Za brevis-e i tridesetdvojke i teorija kaže da se ne pojavljuju kao delovi takta.
Kada se na početku napiše tip nekog takta to važi sa sve taktove koji slede. Nemojte se zbuniti ako
među notama ponovo naiđete na novi znak. To znači da na tom mestu prestaje važnost stare oznake i da
sledeće taktove treba taktirati po novonapisanom. Obratite pažnju, ova pojava nije retka. Postoje čak
tako zamišljene kompozicije u kojima se pravilno smenjuju dve ili više vrste taktova. Kako se nebi
stalno pisale oznake raspored koji se ponavlja napiše se na početku.

Taktovi sa dva i tri dela spadaju u grupu prostih što je i logično jer se svaki takt sa više delova može
razložiti na proste. Pre nego nastavimo priču o složenim taktovima prvo da nabrojim sve proste taktove.

Složeni taktovi
 Oho ho, o ovome bi imalo mnogo da se priča, zato ću probati da ovo ispričam u skraćenoj verziji.
Neko ko se dobro razume u izračunavanje kombinacija sa i bez ponavljanja lako bi došao do broja
varijanti složenih taktova. Kako ih nebi sve spominjao (nisam pad'o na glavu kad sam bio mali) uzeću
samo par njih kao primer. Evo recimo takt od pet četvrtina.

Pre nego u njega postavimo teze i arze prvo ga treba podeliti na proste. To je lako, jedan trodelni i
jedan dvodelni. Međutim kako stoje? Ovaj problem se ponekad rešava načinom zapisivanja takta posle
ključa.

Ako je raspored baš ovakav onda je sasvim lako otkriti naglašene i nenaglašene četvrtine ovog takta.
Prva četvrtina je naglašena, druga i treća ne, onda je četvrta četvrtina polunaglašena i peta opet
nenaglašena.

Posle ovoga mislim da vam neće biti teško da i sami izvedete varijantu pet-četvrtinskog takta sa
rasporedom prostih 2+3. Ali dosta o ovom primeru. Sledeći primer pokazuje takt 7/8. Zašto baš on? Pa
zato što verujem da ste bar nekad čuli pesmu "Jovano, Jovanke", ako ne narodnu verziju onda sigurno u
izvođenju Leb i Sol-a. E, ova stvar je u taktu sedam osmina i to sa rasporedom 3+2+2. Ako ste slušali
ovu pesmu u živo sigurno ste primetili kako Vlatko uvek pre početka muzike viče: jen-dva-tri, jen-dva,
jen-dva. To je tačno to, je l' da?

Obratite pažnju kako ovde takt, odmah posle ključa, nije zapisan na "komplikovaniji" način ali su
zato osmine spajane rebrom tako da ukazuju na naglašene tonove. Ovo je pravilo kao i svako drugo i
bilo bi pogrešno note zapisati drugačije.
Najverovatnije ćete čuti kako muzičari taktove poput ovog ili devet osmina (Vranjanski Čoček) zovu
Složeni ritmovi. Specifični su za Makedoniju i južne krajeve Srbije. "Supersloženi" taktovi (kako ih u
šali zovem) 27 osmina i slični koriste se u bugarskom folkloru i kao što su ovi naši "neparni ritmovi"
problem za one koji nisu navikli na njih tako i nama ovi bugarski taktovi prave frku. Njima je to
urođeno jer od kako znaju za sebe slušaju takvu muziku. Da bi neko od nas svirao u tom taktu treba
dobro da se skoncentriše i broji u glavi jer oni to dele na tri od po devet pa njih u različitim
kombinacijama, 2+2+2+3 + 2+2+3+2 + 3+2+2+2.

Četiri četvrtine
 Među složene taktove spada i takt četiri četvrtine. Zbog svojih specifičnosti zaslužio je da ga
obradim posebno.
Kao prvo, najčešće je u upotrebi što mu daje apsolutnu dominaciju. Nema tog takta koji će mu makar
blizu prići. Nešto se tri četvrtine koprca pošto se u njemu sviraju svi valcei al' slabo. Da vidimo kako on
to izgleda.

Umesto klasičnog razlomka 4 kroz 4, ponekad se piše i slovo C verovatno posledica česte upotrebe.
U nekoj literaturi sam pročitao da znak C ustvari menja sve taktove čija je ukupna vrednost jedno celo,
što znači: dve polovine, četri četvrtine, osam osmina. Ne znam da li je ovo tačno, u glavnom, dve
polovine i osam osmina su toliko retko u upotrebi da možda oko ovoga ni netreba lupati glavu, ako ste u
dilemi jednostavno napišite 2/2 ili 8/8.

U taktu 4/4 prvi deo je čista teza, drugi i četvrti su arze a treći deo je polunaglašena teza.

Tempo
Mislim da ste i sami, po imenu čaca, već predpostavili o čemu se ovde radi.
Tempo, brzina izvođenja. U muzici su stvari stvarno veoma povezane, pa je tako i tempo u direktnoj
vezi sa taktom. Kada sam spominjao takt rekao sam da svakom delu takta dodelite trajanje između dva
otkucaja. Da bi ste znali koliko brzo da otkucavate u note se zapisuje znak koji to određuje. Kao znaci
koriste se italijanske reči i zapisuju se na samom početku notnog sistema.

Šta zapravo ovakva oznaka znači? Allegro je ime jednog tempa a četvrtina, znak jednako i broj su
dodatna oznaka koja kaže da u minuti treba otkucati 120 otkucaja i da svaka četvrtina ima trajanje
jednog bita. Kako je za primer uzet takt 4/4 to znači da ovaj takt ima ukupno trajanje od četiri otkucaja.
Tempa se dele u tri grupe: lagana, umerena i brza. Evo tabele naziva podeljenih po grupama sa
prevodima.

lagana tempa largo = široko

larghetto = manje široko
lento = sporo
adagio = lagano i ozbiljno
grave = teško
sostenuto = zatežući
 umerena tempa andante = mirno
andantino = malo brže od andante
moderato = umereno
allegretto = okretno

brza tempa allegro = veselo

vivo = živo
presto = brzo
prestissimo = najbrže

Uz brojnu vrednost po negde će te videti i skraćenicu bpm (beat per minute) što znači otkucaja u
minuti. Negde uopšte neće biti naziva tempa nego samo nota, jednako i broj ali nedajte se zbuniti.
Lagana tempa imaju između 40 i 70 otkucaja u minuti, umerena između 76 i 115 i brza od 120 do 208.
Za svaki tempo se tačno zna broj bita, evo nekih.

Kao i svugde i ovde ima onih tipova koji se najčešće koriste, moderato i allegro, barem u zabavnoj
muzici

Ritmika
Predhodni teks o taktu 4/4 odličan je šlagvort za ono o čemu će ovde biti reči. Uzimajući njega kao
primer biće objašnjena ritmika.
Ajde još jednom da pogledamo kako to izgleda takt 4/4.

Za dosadašnja objašnjavanja ovakvo predstavljanje bilo je savršeno. Za delove nekog takta uzimali
smo po jedan deo i kopirali ga onoliko puta koliko je bilo potrebno. To su samo idealni primeri. Ustvari
takt 4/4 može da primi bilo koju kombunaciju različitih nota po njihovom trajanju čiji je ukupan zbir 4/4
odnosno jedno celo.
 Ne zaboravite da i pauze mogu da budu deo nekog takta i da zajedno sa notama ravnopravno
učestvuju.

Zamolio bih vas da to što sam za primer uzeo takt 4/4 ne uzmete zdravo za gotovo. On se stvarno
najčešće koristi pa po nekoj logici ovi primeri imaju najviše svrhe. Sve ovo važi i za sve ostale taktove.
Različite kombinacije trajanja nota u jednom taktu čine ritam.

Sinkopa
Kad smućkaš metriku i ritmiku pa prospeš dobiješ sinkopu. Nisam mogao da izdržim a da ne
napravim šalu na njihov račun, hteo sam ustvari da kažem kako je poznavanje obe oblasti potrebno da bi
se shvatilo o čemu se radi.
Sinkopa nastaje onda kada se nenaglašenoj noti u taktu pridoda (ligaturom) naglašena nota pa ona
postane teza. U takvoj situaciji naglašenost se prebacuje na početak note. Ako se sećate lukom se
spajaju isključivo note iste visine pa tako ispada da jedino kod takvih nota može doći do ovog metričkog
iščašenja.

Prvi primer prikazuje najklasičniju moguću sinkopu. I ovde se muzička raznolikost postarala za
bezbroj varijanti, nije uopšte neobično naići na sinkopu u kojoj su znakom za produženje trajanja
spojene note različitih vrednosti, recimo osmina i četvrtina.
 Postoje čak i sinkope u okviru samog takta gde se nasleđuje polunaglašenost.

Sinkopa je, po mom skromnom mišljenju, veoma lepa pojava u muzici no ni s njom kao ni s drugim
stvarima ne treba preterivati. Posebno lepa i izražena postaje onda kada samo jedan instrument svira
sinkopu a ostali ritmički pravilnu pratnju.

Kontrtan
Povisilice i snizilice, note i pauze, sinkopa i kontrtan. Ispada kao da je pravilo da svaka pojava u
muzici mora da ima svoj parnjak u pojavi koja je njegova suprotnost.
Sinkopa svoju naglašenost krade od note iza nje tako što se s njom spoji. Kontrtan svoju naglašenost
preuzima od note ispred sebe u situaciji kada nota ispred više nije nota nego pauza. Još jedna različitost,
kontrtan je moguć samo u okviru jednog takta (jednostavno teze se nikad ne nalaze na kraju).

Obzirom da se ova pojava često javlja u grupama desi se po nekad i ovakav slučaj. U primeru koji
sledi svaka nota je nasledila nivo naglašenosti od predhodne. Pogledajte, zanimljiv primer.

Nepravilne tonske grupe

 Počnete li parne vrednosti trajanja nota da delite na neparan broj delova ili neparne na paran dobićete
nepravilne tonske grupe.
Nepravilnih tonskih grupa ima raznih, pre svega neparnih i parnih. U neparne se ubrajajaju triole,
kvintole, septole itd. a u parne duole, kvartole i opet td. Kako nebi dalje širio priču evo odmah
objašnjenja za svaku vrstu.

Triole
Triola nastaje kada neku parnu vrednost trajanja tona podelimo na tri jednaka dela. U parne vrednosti
trajanja spadaju sve vrednosti koje smo do sada spominjali: cele note, polovine, četvrtine, osmine...
Note takvih vrednosti zapisuju se kao note parnih vrednosti samo što se iznad (ili ispod) ucrtava znak
koji obuhvata sve tri takve note (zaokružuje nepravilnu grupu u celinu) a iznad znaka se upiše broj tri.

Od sada pa na dalje u primerima ove vrste, za sve nepravilne grupe, koristiću se primerom takta 4/4 u
kome je poslednja četvrtina podeljena. Evo kako to izgleda i zvuči kad su triole u pitanju.

Kvintole
Manje više, ono što je napisano za triole važi za sve nepravilne grupe, samo se promeni broj delova i
to je to. Kvintole, znači, nastaju kad se neko parno trajanje podeli na pet jednakih delova. Znak za
obeležavanje kvintola je isti kao i za triole sa upisanim brojem pet.

OK, evo primera i za kvintole.

 Septole
Šta da vam kažem, sigurno već i sami predpostavljate kako nastaje i kako se zapisuje nepravilna
tonska grupa u kojoj se par deli na sedam.

Primer

Duole
Ovde se stvar malo menja. Duola nastaje onda kada neku trodelnu notnu vrednost podelimo na dva.
Praksa je pokazala da se ovakve situacije uglavnom sreću u trodelnim taktovima, ili ređe šestodelnim, a
skoro nikad u četvorodelnim (da se prva ili druga tri dela takta podele na dva) ili osmodelnim. Duole se
pišu istih trajanja kao i note od kojih nastaju. Oznaka im je ista kao i triolama i kvintolama sa upisanom
dvojkom.

Primer je napisan u trodelnom taktu, tri četvrtine, prvi takt je pravilan a drugi u duolama.

Kvartole
Kvartole su sasvim slične duolama, neparne grupe dele na četiri jednaka dela. Isti znak. Oznaka 4.

Kvartole na delu.
 Sekstole
Ovde stvar počinje malo da se komplikuje. Sekstola može biti deljenje parnih na nepar ili neparnih
na par. Kako to? Recimo, četiri četvrtine mogu biti podeljene na šest jednakih delova, ovo se još može
protumačiti kao dvostruko deljenje po dve četvrtine na triole. A može se desiti da se tri polovine dele na
šest delova, odnosno svaka polovina na duole (odnosno četvrtine). Zašto sam sve ovako zakomplikovao
na kraju? Zato što je sve moguće. Moguće je da neko i pet delova deli na sedam itd. Ovako na
prepričavanje sve izgleda po malo zbunjujuće ali je u sušti prosto, ako se negde zbunite samo malo
opreznije obratite pažnju.

Tablature
 Tablature mu dođu isto što i note samo specijalizovano za gitaru. Veliki im je nedostatak to što same
ne ukazuju na trajanje tona pa se obavezno pišu zajedno sa notama a prednost to što su veoma intuitivne
i što ih je moguće rastumačiti i bez predznanja.
Kao što note imaju svoj linijski i notni sistem tako i tablature imaju svoj. Njega čini šest
horizontalnih linija od kojih svaka predstavlja po jednu žicu. Umesto ključa nalazi se oznaka TAB.

Stvar koja se često ne unosi a na koju treba obratiti pažnju jeste štim gitare. U koliko je štim
standardan ne zapisuje se ništa jer se smatra da je podrazumevan. U koliko je u pitanju neki drugi štim
ispred svake linije se zapiše ton koji žica svira "na prazno".

Znaci za takt i tempo apsolutna su privilegija notnog sistema i nema ih razloga ponavljati.
Kao što rekosmo malopre tablature ne fermaju trajanje tona 3% ali zato visinu tona gitaristima čine
veoma čitljivom. U tablaturni sistem unose se brojevi koju simbolizuju pragove na vratu gitare.

Predhodni primer kaže da treba odsvirati peti prag četvrte žice u trajanju cele note. Evo još jednog
primera.

Ma stvar je prosta k'o pasulj, je l' da? Čemu zapravo tablature? Videli ste na tabeli nota na gitari da
se jedan ton pojavljuje na više mesta (žica). Tablature svojim znacima tačno ukazuje na to mesto; drugo,
apsolutno su prilagođene gitari kao instrumentu sa svojim specifičnostima. Čini mi se da je kod njih
svesno zapostavljeno trajanje jer se često dešava da onaj ko čita tablature već poznaje muziku koja je
zapisana pa čita samo "žice i pragove".
 Znati čitati sa tablatura izuzetno je korisno jer je između ostalog mnogo brže čitati njih nego note ali
za ovu logiku imate alibi samo ako znate da čitate i note. Preporučujem vam da često čitate samo note,
ako koristite samo tabove zaboravićete koji vam je ton gde.

Žice
 Zamena žica
Kupili ste, recimo, par cipela i nosite ih svaki dan ceo dan. Takav par cipela trajaće vam dva
meseca. Ako kupite tri ta ista para i redovno ih menjate, trajaće vam bar godinu dana. Ovu priču o
cipelama nisam za džabe pričao jer se i žice veoma slično ponašaju. Ako mnogo svirate na njima
brzo će propasati, a ako ih ne svirate uopšte ne mogu da traju večno.
Ne postoji nikakav striktan rok trajanja žica. Osećaj za to kad su žice na vašoj gitari dotrajale steći
ćete najverovatnije posle nekoliko godina intenzivnog sviranja. Ako taj osećaj nemate, nije loše
osloniti se na kalendarsku periodičnost. Mesec dana je neki prosek za muzičara koji vežba par sati
dnevno. Gornja granica ipak postoji; posle tri-četiri meseca zamenite ih, ili barem prokuvajte
komplet (nepoželjno) svirali ili ne.
Mogu da vam kažem moja iskustva. Dešavalo mi se da kad uvežbavam nešto, radim i po šest i
više sati na dan. Tada bih komplet upropastio za nedelju dana. Takve žice nije vredelo
prokuvavati, jer su zarđale od znoja. Periodičnosti zamene sam se uglavnom pridržavao. Izuzeci
su bili nastupi sa unapred zakazanim datumom. Svaki put dva dana pre svirke stavio bih nov
komplet i svirao gitaru taman toliko da prestane da razštimava. To sam mogao jer sam imao drugu
gitaru na kojoj sam vežbao u međuvremenu.
Uvek sam u rezervi (koferu) imao dva nova i dva poslednja skinuta seta. Stari kompleti su bili tu
za slučaj da meni ili nekom drugom pukne žica na probi ili svirci. Nove žice sam isključivo
stavljao sve zajedno. Rasparivanje nikad nisam tretirao kao rešenje.

Montiranje žica
Montiranje žica je još jedna od stvari na koju treba obratiti pažnju. Evo otprilike pravilnog
postupka. Iako neke od stavki nemaju preteranu važnost za one sa hard lock-om, nije loše da znate
kako se šta radi.
Pakovanje žica koje ste naumili da upotrebite nemojte otvarati pre vremena da se žice ne bi
isprljale. Redosled montiranja žica nije posebno važan. Ipak, stavljajte ih tako da vam one koje ste
namontirali ne smetaju dok stavljate sledeće. Kod gitara sa rasporedom čivija na glavi 3+3
(Gibson ili akustične gitare) redosled bi otprilike bio G3, D4, H2, A5, e1 i E6, a kod rasporeda 6 u
nizu (Fender i mnoge druge gitare) E6, A5, D4, G3, H2 i e1.
Ravne žice, najčešće prve tri žice ili prve dve kod akustičnih gitara, namotavaju se četiri kruga
oko čivije. Motane žice tri kruga. Ovo uzmite u obzir pre nego žicu skratite. Lično sam pristalica
skraćivanja žica iz dva razloga. Prvi je banalan. Ostaci koji vire nisu prijatni zbog svoje oštrine. U
stanju su da ozbiljno poseku, a od njih strada i pakovanje u kom držite gitaru. Drugi razlog je
vezivanje žice oko čivije.
Postoji više načina vezivanja žice oko čivije i svakom je cilj da spreče popuštanje žice i
razštimavanja gitare. Jedan od načina je da se žica dva puta provuče kroz otvor na čiviji, drugi je
bukvalno vezivanje žice u čvor posle provlačenja kroz otvor. Moj sistem je da žicu posle
provlačenja kroz otvor na čiviji savijem na dole (taj deo je dugačak taman toliko da ne dodiruje
drvo) i sve namotaje motam preko njega. Svaki sistem koji će da zaustavi odmotavanje je dobar.
Namotaji oko čivije treba da idu jedan do drugog i to ka glavi gitare, kako bi odstupanje od pravca
dela žice koji treperi bilo što veće.
Žicu dok namotavate držite nategnutu, kako bi što bolje legla na čiviju. Šta se zapravo dešava ako
je montirate labavu; žica bude napeta samo od donje kobilice do mesta gde dodiruje čiviju, a
namotaji na čiviji ostanu mekani. U tom slučaju treba joj dosta vremena da se cela zategne. Gitara
sa tako stavljenim žicama lako se raštimava. I po nedelju i više dana ćete morati da dotežete štim.
 Na žalost, prelazni period je neminovan. Kad su žice postavljene na pravi način, treba im oko dan-
dva.
Postoji jedna alatka koja će vam u svemu ovome pomoći. Nisam siguran da ima neki zvaničan
naziv - ja je zovem motalica. Izgleda kao mala kurbla koja se natakne na čiviju. Njome ćete
ubrzati odmotavanje i namotavanje. Na delu koji se natiče postoji jedan usek koji služi za vađenje
klinova koji na nekim akustičnim gitarama drže početak žice.

Debljina žica
Primetili ste sigurno da kada se priča o kompletima uvek se spomene neki broj. Taj broj je opšti
pokazatelj debljine žica u kompletu. Ako vam neko kaže da svira na devetkama, to znači da
njegov komplet ima prvu žicu čiji je prečnik 0.009" (inča). Inč je 25,4 mm, što znači da je debljina
njegove prve žice 0,2286 mm. Ne zaboravite da je električna gitara američki proizvod i da kod
njih vladaju anglosaksonske mere.
Budite oprezni po tom pitanju. U mnoge gitare su ugrađeni delovi čije se veličine mere inčima.
Nepovoljna stvar kod tih gitara je što morate koristiti adekvatan alat. Tu posebno mislim na
šrafove sa inbus glavom kojih ima dosta na gitarama.
Da se vratim na žice. Kompleta ima raznih. Viđao sam: 0.007, 0.0075, 0.008, 0.009, 0.010, 0.011,
0.012 i sve tako do 0.016. Svaki komplet ima svoje prednosti i mane. Tanji kompleti zvuče
svetlije ali im je ton kraći i nema dovoljnu punoću. Ekstremno tanke žice uglavnom se koriste u
studiju, i to samo u slučaju specijalnih potreba. Svirati stalno na njima graniči se sa neozbiljnošću.
Devetke, desetke i jedanestice su najviše u upotrebi. I ovde važi pravilo o zlatnoj sredini. 0.009
nije loš komplet, ali u njegovom tonu nešto uvek kao da fali. Za 0.010 nemam šta da kažem, sem
da je to dobar izbor. Ko hoće masan ton, preostaje mu 0.011 (Gary Moore koristi 0.012). Deblji
kompleti koriste se uglavnom na akustičnim gitarama (bronze guitar strings).
Preporuke proizvođača ne treba zanemarivati. Ako kažu da je komplet specijalno namenjen, onda
to sigurno nije bez osnova. Za one sa posebnim prohtevima još jedna informacija - nisu svi
kompleti sa oznakom 0.010 isti. Razlikuju se po debljini ostalih žica, na primer:
e1 - 0.010 H2 - 0.013 G3 - 0.015 D4 - 0.026 A5 - 0.032 E6 - 0.038

e1 - 0.010 H2 - 0.013 G3 - 0.017 D4 - 0.026 A5 - 0.036 E6 - 0.046

e1 - 0.010 H2 - 0.014 G3 - 0.022 D4 - 0.030 A5 - 0.040 E6 - 0.050

Za one koji prelaze sa 9-ki na 10-ke imam jednu preporuku. Promena iako izgleda tragična nije
strašna. Znam da će vam deblji komplet biti tvrđi, ali lako ćete se navići, a za uzvrat dobijate
mnogo bolji ton.

Kuvanje žica
Uzmite neku staru šerpu (preporučujem sa visokim obodom, jer sve strašno peni), u nju stavite
žice i sipajte vode toliko da se žice potope. Zagrevajte sve to na ringli. Pre nego što voda provri,
uspite sodu bikarbonu. Jedna kesica biće vam dovoljna čak i za bas komplet. Par minuta kuvanja i
postupak je gotov. Žice izvadite iz vode i prebrišite krpom. Cilj brisanja je sušenje žica, a ne
skidanje preostale sode bikarbone. Nju je nemoguće skinuti potpuno i barem par dana (što zavisi
od toga koliko svirate) žice će vam biti brašnjave. Nikako ne pokušavajte alkoholom.
Nove žice nema potrebe prokuvavati, jer još u fabrici one prođu jedan tretman sličan ovom. Ovo
ima smisla raditi starim kompletima skinutim sa gitare, ili eventualno novim koji su dugo stajali.
 Cilj kuvanja žica je njihovo osvežavanje. Posle kuvanja žice postanu mekše (neznatno) i iz
njihovih pora (mislim na motane žice) izađu masnoća, prljavština i perut sa prstiju koji
zaustavljaju treperenje žice. Nemojte se zavaravati da će vam posle ovoga žice svirati kao nove.

Nakon prepiske sa jednim gitaristom primetio sam da tekst koji sam napisao u svom integralnom
obliku može da posluži kao jedna od lekcija u ovoj školi gitare. Evo kompletnog sadržaja pisama,
moj sagovornik tačno je znao šta da me pita (da nebi dobrih pitanja, ništa od ove lekcije) a i ja
sam se bio malo rasprič'o pa mislim da je sve što se tiče toniranja gitare obuhvaćeno.
==============================
Poruka od
Tema: SKOLA GITARE
(60446.52) Pet 03/09/1999 20:06, 886 chr
---------------------------------------------------------------------
Dobar dan.
Imam jedno pitanje u vezi "štimovanja oktava". Od čega sve zavisi "štim oktava"? Da li samo od
oblika gitare ili možda i od žica npr? Stavio sam novi komplet i pokušavam pomoću štimalice na
računaru da naštimam oktave, ali H žicu nikako ne uspevam. U čemu je problem?
Milan
-------------------------------------------------------- 60446.52 --

==============================
Va{a poruka za
Tema: SKOLA GITARE
(68468.52) Ned 05/09/1999 11:58, 2970 chr (Ned 05/09/1999 11:59)
---------------------------------------------------------------------
Milane zdravo.

Milan: Imam jedno pitanje u vezi "štimovanja oktava".

Tvoje pitanje predpostavljam da se odnosi na toniranje gitare. Gitara se može i treba tonirati. Do
duše akustične gitare nemaju ovu mogućnost pa kod njih treba obratiti pažnju pri kupovini.
Toniranjem se postiže da svaki odsvirani prag daje tačan ton. Toniranje se vrši podešavanjem
položaja mosta za svaku žicu. Na žici koja se tonira odsviraju se dva tona, prazna žica i XII prag i
ta dva dobijena tona se upoređuju. Ukoliko je ton dvanestog praga niži most treba pomeriti ka
dvanestom pragu a ako je viši, logično, u suprotnu stranu. Za položaj mosta odgovoran je jedan
šraf koji sa nalazi na donjoj kobili. Most pomeraj za po malo pa probaj ponovo sve dok se ta dva
tona ne poklope. Još je lakše ako umesto prazne žice odsviraš prirodni harmonik (flažolet) na
dvanestom pragu a najlakše ako koristiš štimer. Još jedna bitna stvar, ako je tvoja donja kobila
tremolo onda obrati pažnju da dok ovo radiš gitara bude naštimovana. Sigurno si primetio da kad
stavljaš nove žice gitara nikako da se naštimuje. To je zato što žice počinju da daju otpor federima
koji drže tremolo pa se tremolo "diže". E sad, obzirom da žice imaju različit odnos zatezanja i
povišenja tona (probaj: za deblje žice manje okrećeš čiviju od tanjih žica za isto odstupanje) kad
naštimuješ zadnju žicu prva se raštimovala. Posle stavljanja novih žica mnogo puta treba
doštimavati gitaru.

Milan: Od čega sve zavisi "štim oktava"? Da li samo od oblika gitare ili možda i od žica npr?
Stavio sam novi komplet i pokušavam pomoću štimalice na računaru da naštimam oktave, ali H
žicu nikako ne uspevam.
Pa vidi ovako, zavisi od nekoliko stvari. Pre svega od pravilnosti postupka, ali ako zanemarimo to,
od još nečega. Oblik gitare u bukvalnom smislu nije bitan ali geometrija jeste. Ako žica nikako da
se iztonira, tačnije ako, recimo, most treba da pomeriš još malo ulevo a došao si do kraja onda je
cela donja kobila postavljena loše. U ovom slučaju, na žalost, nema leka, posebno ako je neki
tremolo u pitanju (za tremolo se telo gitare kopa), ako je cela donja kobila samo ušrafljena onda se
ponešto i da uraditi ali... Na to sam mislio kad sam rekao geometrija. Razmak od gornje kobile do
dvanestog praga treba da bude jednak razmaku od dvanestog praga do donje kobile. Što se tiče
žica i od njih zavisi. Žice na kojima se dugo sviralo nemaju konkretan ton. Ljudsko uho teško
 primeti te male razlike ali kada se sve pogleda na štimeru vidi se kako ton "leluja" odnosno kako
se visina tona pomera za po koji herc gore dole. Slično se ponašaju i nove žice koje su dovoljno
dugo bile pretegnute.

Milan: U čemu je problem?

Nadam se da sam ti barem malo pomog'o.

Orba
-------------------------------------------------------- 68468.52 --

==============================
Poruka od
Tema: Re: SKOLA GITARE
(76333.52) Pon 06/09/1999 18:14, 2434 chr
---------------------------------------------------------------------
Mr Orba, pre svega, veliko hvala na detaljnom i dugačkom odgovoru!
Zaista mi svaka sitnica mnogo znači, jer sviram gitaru već duže vreme ali što se tiče nekih stvari
nikada nisam našao nekog da mi ih objasni.
Inače, gitara o kojoj sam govorio veoma liči, na Stratocaster-a, tj. oblik je kopiran, a marka je
HYUNDAI :). Dakle, nije neko savršenstvo, ali viđao sam i mnogo lošije.
Znam za to da dužine od, i do, 12 praga treba da se odnose 1 : 1. Dalje beše i neki pragovi treba da
se odnose 1 : 2, 1 : 3 i tako dalje, ali ne znam koji to. Dobro, to i nije tako bitno.
Dakle, o toniranju: Tek kada sam stavio nove žice (koje i nisu nove kada malo bolje razmislim)
primetio sam da na naštimovanoj H žici kada stisnem 5. prag dobijem ton koji je dosta ispod E. Iz
ovog svega sam zaključio da ovo i nema veze sa žicama. Mislim, dobro tonirana gitara ne bi
trebala da se ponovo tonira kada se promene žice, zar ne? Žice sam dobio, od nekog ko je na
njima svirao samo oko 2 nedelje, još uvek zvuče "metalno" tj. nisu skroz razrađene, ali sam sada
primetio da je H već stigla da zarđa. Verovatno je samo do žice problem jer i E i G oko nje mogu
da istoniram.
Koristio sam dsTune, ali mnogo mi šeta signal i ne verujem da je to samo do žica, verovatno i do
gitare ili muz. kartice? Koliko Vama šeta skazaljka na tom metru koji ima dsTune? Mislim, koliko
je normalno kada se okine žica? Ili uopšte ne bi trebalo?
Milan
-------------------------------------------------------- 76333.52 --

==============================
Va{a poruka za
Tema: SKOLA GITARE
(80703.52) Uto 07/09/1999 12:40, 6046 chr (Uto 07/09/1999 12:41)
---------------------------------------------------------------------
Milan: Mr Orba, pre svega, veliko hvala na detaljnom i dugačkom odgovoru!
Prvo: nema na čemu, drugo: ajmo na Ti.

Milan: Zaista mi svaka sitnica mnogo znači, jer sviram gitaru već duže vreme ali što se tiče nekih
stvari nikada nisam našao nekog da mi ih objasni.
Sajt ću smatrati da je gotov onda kada neko (još bolje niko) nebude imao razloga da mi piše jer će
sve što ga interesuje već stajati tu. Nažalost taj trenutak je još daleko.

Milan: Inače, gitara o kojoj sam govorio veoma liči, na Stratocaster-a, tj. oblik je kopiran, a
marka je HYUNDAI :). Dakle, nije neko savršenstvo, ali viđao sam i mnogo lošije.
Kvalitet nije od presudne važnosti. Ako hoćeš da naučiš da sviraš takva "sitnica" te sigurno neće
zaustaviti. Svojevremeno sam imao običaj da kažem kako se gitaristi dele samo na dobre i loše.
Zvuči pomalo smešno ali kad čuješ obrazloženje biće ti jasnije. Dobar gitarista na svakoj gitari
ume da svira a loš ne, pa čak i kad svira bolju gitaru od one na kojoj vežba.
 Milan: Znam za to da dužine od, i do, 12 praga treba da se odnose 1 : 1. Dalje beše i neki
pragovi treba da se odnose 1 : 2, 1 : 3 i tako dalje, ali ne znam koji to. Dobro, to i nije tako bitno.
Da, to je zapravo sasvim logično jer, ako se zna da ton koji je za oktavu viši od nekog drugog tona
ima tačno duplo više herca, onda je za dvostruku frekvenciju potrebno prepoloviti dužinu žice. I
ovi ostali odnosi postoje, ako te taj naučni deo (fizika i matematima) tonova interesuje potraži
knjigu koja se zove OSNOVNA TEORIJA MUZIKE od Marka Tajčevića u kojoj ima jedan deo i
o tome. Ovu knjigu ti ne preporučujem bez veze jer je školarci smatraju za bukvar pa bi trebalo da
je ima barem neko u tvojoj ulici a povrh toga sjajna je kao udžbenik za početnike koji bi da nauče
note.

Milan: Dakle, o toniranju: Tek kada sam stavio nove žice (koje i nisu nove kada malo bolje
razmislim) primetio sam da na naštimovanoj H žici kada stisnem 5. prag dobijem ton koji je dosta
ispod E. Iz ovog svega sam zaključio da ovo i nema veze sa žicama. Mislim, dobro tonirana gitara
ne bi trebala da se ponovo tonira kada se promene žice, zar ne? Žice sam dobio, od nekog ko je
na njima svirao samo oko 2 nedelje, još uvek zvuče "metalno" tj. nisu skroz razrađene, ali sam
sada primetio da je H već stigla da zarđa. Verovatno je samo do žice problem jer i E i G oko nje
mogu da istoniram.
Gledaj ovako. Sve što si napisao može da bude a nemora da znači. Probaću da ti dodatno objasnim
stvari pričajuci po svome. Žice koje si stavio bile su idealne za kuvanje (kako se to radi potraži u
lekciji Žice) i to što ih je neko svirao "samo" dve nedelje opet neznači ništa. Neki moji prijatelji
koji sviraju HM imaju običaj da zbog reskije boje i višeg tona štimuju gitare na 450 umesto 440
Hz. Naravno njima žice propadaju brže. Kako ih je i koliko eksploatisao onaj pre tebe i koliko je
to uticalo na njih ostaje da se nagađa.
Ako ti se na testu pokazalo da H2 na prazno štimuje a da je E na petom pragu niže to znači da bi
(ukoliko bi se moglo verovati žici) most trebalo pomeriti ka vratu gitare. Da li to da uradiš ili ne
mogli bi da rešimo ovako. E da! Nije baš najzgodnije testove izvoditi sa tonovima H i E (kada je
reč konkretno o drugoj žici) nego sa H na prazno i H na XII pragu a i veća je razlika pa se
odstupanje lakše primeti. Da se vratim na ono od malopre, uključi gitaru u štimer (racunar) i
odsviraj prazno H, ako kazaljka mnogo šeta levo-desno ili se ponaša haoticno onda je žica ta koja
pravi probleme i netreba joj verovati, a ako kazaljka, kad odsviraš ton, skoči, zaustavi se i kad ton
počne da se utišava lagano počne da pada, onda ipak položaj mosta nije dobar.
Jednom iztonirati gitaru nije kraj priče. Položaj mostova trebalo bi doterivati svaki put kada se
stave nove žice, a posebno onda kada novi komplet nije isti kao onaj koji je do tada bio na gitari.
U krajnjem slučaju postupak nije niti koplikovan niti traži mnogo vremena pa ga nije teško izvesti
a njime se mnogo dobija. Ako su žice dobre a toniranje izvedeno kako treba moje iskustvo kaže da
je velika verovatnoća da će mostovi na donjoj kobili stajati kao na ovoj slici.
e1 |----------------------------------------------------|
H2 |-----------------------------------------------------|
G3 |------------------------------------------------------|
D4 |-----------------------------------------------------|
A5 |------------------------------------------------------|
E6 |-------------------------------------------------------|
Deo koji vibrira, što je žica deblja, biva duži. Ovaj skok unazad je razlika koju prave treća kao
ravna i četvrta kao motana žica. Na debljim kompletima gde je i treća žica motana ovaj skok bi
bio između druge i treće žice.

Milan: Koristio sam dsTune, ali mnogo mi šeta signal i ne verujem da je to samo do žica,
verovatno i do gitare ili muz. kartice? Koliko Vama šeta skazaljka na tom metru koji ima dsTune?
Mislim, koliko je normalno kada se okine žica? Ili uopšte ne bi trebalo?
Jednom prilikom kad me nije mrzelo da povezujem gitaru sa računarom (poleđina računara mi
nije savršeno pristupačna) probao sam jedan od dva programa za štimovanje koja spominjem na
strani SAVETI. Radio je sasvim korektno. Čega su posledice anomalije koje se kod tebe javljaju
stvarno neznam.
 Važna napomena za kraj: gitaru ubodi direktno u štimer bez ikakvih efekata, posebno neuključuj
chorus, bilo da štimujes ili toniras gitaru jer je zadatak chorus-a upravo da poremeti visinu tona.

Orba

Kako držati gitaru

 Kažu: jedna slika, hiljadu reči. Zato sam mislio da o tome kako treba držati gitaru mnogo više mogu
da kažu fotografije. Uz fotke kratak tekst, tek da se nađe.
Ovo su poze za koje teorija i praksa kažu da se ispostavilo da su najbolje. Ja vam ih lično
preporučujem ali... uvek to ali. Ako vam ovi položaji ne odgovaraju držite gitaru onako kako vama
odgovara jer je bitnije šta se odsvira neko kako. Ipak ne odustajte tek tako, znam da vam s početka, dok
se ne priviknete, neće biti konforno no možda bolje na početku nego kasnije.

Klasična gitara

Gitaristima koji sviraju klasičnu gitaru najviše

odgovara ova poza. Najkaraktističnije za nju su
blago raširene noge između kojih dođe telo gitare i
odignuta leva noga za oslanjanje na levu butinu.
Specijalan stalak, komad drveta, ili nešto priručno
mogu da prođu, ali nemojte oslanjati nogu na
prečagu od stolice, previsoko je. Ovde ime jedna
caka, vrat kod klasičnih gitara sa gornje strane nije
zaobljen kao kod ostalih pa se šaka mora iskriviti
malo više nego inače. Zbog toga je prijatnije
instrument držati malo više da ruka nebi bolela kad
se dugo svira. Gitara se drži uz telo a vrat ka naviše.
Ima veze i to što se ova gitara svira, ovako žice dođu
lepše pod desnu ruku.

Akustična gitara

Kako se drži akustična gitara mislim da svi znaju,

pa čak i oni koji je ne sviraju. Pošto je
najsprostranjenija kod nas bezbroj puta smo videli
kako je neko svira. Od žurki koje ne mogu da prođu
bez nje pa do javnih nastupa. Naslanja se na desnu
butinu, vrat joj manje-više stoji pravo, desna ruka se
ne oslanja na trup (sem možda malo podlakticom) i
stoji malo slobodnije za česte trzaje preko svih žica i
to je to, dalje ne bih trošio reči.
Poluakustična gitara

Poluakustična gitara drži se veoma slično kao i

akustična, zapravo razlike su iznuđene. Poluakustara
ima šire dupe i tanja je pa desna ruka hteli nehteli
stoji drugačije. Desna ruka se ovde mnogo više
oslanja o telo gitare jer nema toliko sviranja ritma a i
kad se svira skoro svi udarci se izvode odozgore (od
šeste ka prvoj žici). Jazz gitaristi koji najčešće
sviraju ovakve gitare, inače poznati po odličnom
poznavanju harmonija, akorde hvataju po celom
vratu. Kako bi im svi pragovi bili pristupačni gitaru
drže tako da vrat kao da je malo isturen u napred.

Električna gitara

Do sada je bilo priče samo o pozama u sedećem

položaju. Ova poza iako se pripisuje električnoj
gitari zapravo važi za sve gitare koje se sviraju
stojeći okačene preko vrata na kaišu. Ovde i nema
nekih posebnih pravila, uglavnom se kaišem podesi
da gitara stoji onako kako bi stajala i da sedimo.
Desna ruka se uopšte ne naslanja na telo gitaru.
Položaj i visina gitare najbolje se odrede prema
desnoj ruci. U laktu bi trebala da bude savijena
toliko da pravi ugao od 90º. Ne lezi vraže, retko ko
svira gitaru stojeći mirno pa dok se krećemo,
saginjemo, okrećemo i ko zna šta još, gitara zauzima
razne pozicije. Nema druge nego je telom i rukama
pratiti prirodnim pokretima i to je jedini savet koji
mogu da vam dam.
 Leva ruka
Pored toga kako se drži gitara evo da objasnim kako se i šta radi sa levom i desnom ruko. Leva ruka
je manje-više ista za sve a kod desne je samo razlika u tome da li se svira trzalicom ili prstima.
Naučiti i navići se na pravilan položaj i figuru leve ruke veoma je važno u sviranju gitare. Ako se
ovo "pravilo" ne nauči na vreme, kao što to nejčešće biva jer se na to malo obraća pažnja, desi se da baš
to posle bude jaka kočnice u daljem napredovanju. Zato vam preporučujem da na ovo jako obratite
pažnju, ono što sad (na početku) naučite teško da ćete ikad odbaciti i prihvatiti nešto drugo.
Naravno, kao i u masi drugih situacija, mislim da i ovde slika ume bolje da objasni ono što bi rečima
bilo gotovo nemoguće ili veoma teško opisati.

Pored slika reči dobijaju mnogo više smisla. Leva ruka se, dok se svira gitara ili neki sličann
instrument, drži tako kao da u ruci imate jabuku. Palac stoji sa zadnje strane vrata i to tako da ne prelazi
njegovu gornju ivicu. Drži se skoro na sredini vrata, jedva nešto malo iznad, sem u izuzetnim
situacijama kada se i on koristi za pritiskanje žica, tačnije onda kada se njime basira po šestoj žici. Palac
još služi kao odupirač ostalim prstima da bi se lakše pritisnule žice. Ostali prsti stoje sa strane vrata na
kojoj su žice. Prstima se skoro po pravili žice pritiskaju upravno i ovde su odstupanja od pravila veoma
retka. Svaki od četri prsta nalazi se iznad jednog praga na gitari i zadužen je za njega (ovo je veoma
povezano sa pozicijama ali o tome nešto kasnije). Nasuprot srednjeg prsta, sa druge strane vrata, treba
da stoji palac.
Što se tiče prstiju leve ruke svaki ima svoje ime, tačnije, svoj broj. Po nekad je zbog akorda i
pozicija, koje sam ovde već spomenuo, izuzetno važno šta će kojim prstom biti odsvirano, otud i ideja
da i oni budu obeleženi. Kažiprst nosi broj jedan, srednji prst je broj dva, domali broj tri a mali prst je
broj četiri. Ni palaca nije ostao bez oznake samo što njegova nije brojčana. Pošto se on izuzetno retko
koristi u sviranju dobio je simboličnu oznaku +.
 To bi bilo to, Odstupanja od pravila koja su malopre pobrojana shvatite kao lični stil sem ako
odstupanja stvarno nisu velika. To koliko ovo dobro i pravilno radite najbolji kriterijum će vam biti da li
vas se sviđa kako vam ruka izgleda dok svirate. Ako vam ruka ne izgleda "lepo" dok svirate znajte da
nešto nije u redu. U ovome vam još može pomoći gledanje u ruke drugim gitaristima (na TV-u) i
njihovo imitiranje.
Dodao bih još samo to da je važno da vam je dok svirate udobno, da vas ništa ne boli i da vam ruka
ne zauzima neki neprirodan i neprijatan položaj.

Desna ruka
Da li svirati prstima ili trzalicom? Ovu dilemu rešava vrsta gitare i muzički žanr koji se svira. Ako
imate klasičnu gitaru sa plastičnim žicama rade prsti, ako imate električnu gitaru sa metalnim žicama
onda se koristi trzalica a ako imate akustičnu gitaru sa metalnim žicama onda najčešće odlučuje vrsta
muzike koja se svira.

Sviranje prstima
Gitara je svojevremeno, kada je napravljena, zamišljena kao instrument na kome će se svirati akordi,
zato je dugo i bila deo ritam sekcije uz bubnjeve i bas. Vremenom, na gitari je počela da se svira i
melodija a sviranje prstima je nastalo onda kada su muzičari poželeli da u isto vreme izvedu barem dve
od sledeće tri stvari: melodiju, harmoniju i bas. Kako tehnika sviranja prstima praktično predstavlja
sviranje sa četiri trzalice u isto vreme postalo je sasvim moguće basirati i razlagati ostale tonove akorda
ili svirati melodiju istovremeno ako ne čak i svirati sve tri stvari od jednom.
Četiri od pet prsta, koji se koriste, dobili su svoja imena, tačnije skraćenice, od toga kako ih zovu u
Španiji. Palac se na španskom kaže pulgar pa je zato dobio ime P. Kažiprst ima skraćenicu I od
španskog indice, srednji prst M od medio i domali A od anular. Mali prst se ne koristi.
 srpski španski engleski
P palac pulgar trumb
I kažiprst indice first finger (index)
M srednji prst medio second finger (middle)
A domali anular third finger (ring)

Suština sviranja prstima jeste da se palcem sviraju basovi na četvrtoj, petoj i šestoj žici a da se sa
prstima I, M i A trzaju prve tri žice i tako izvodi melodija. Žica se palcem trza odozgore a ostalim
prstima odozdole. Kako prste i ruku treba držati najbolje da pogledate slike, one će to sigurno bolje
objasniti od mene. U svakom slučaju nema neke posebne filozofije, stavite ruku i prste u prirodan
položaj i to je to.

Sviranje prstima podrazumeva trzanje žica noktima, tako se dobije najbolji ton. Trzanje noktima je
podnošljivo sve dok su u pitanju plastične žice, kada se svira po metalnim nokti se lako oštete. U takvim
situacijama često se pribegava odtrzavanju vrhovima prstiju ili specijalnim naprstcima koji se navuku na
prst i koji su tako napravljeni da je sa njima veoma lako svirati a prst ne dolazi u kontakt za žicom.

Sviranje trzalicom
Da l' postoji jedno 100.000 vrsta terzalica? Šta mislite. :) Ma ludilo koliko ih ima. Ako zamenarimo
da postoje identični modeli različitih proizvođača ipak postoji razlog zašto ih ima toliko. U zavisnosti od
oblika, materijala, tvrdoće i debljine zavisi kakav ton će se dobiti. Razlika je naravno mala ali nije
nebitna. Najmanje razlike u tonu daje oblik trzalice koji je više prilagođavanje veličini ruke i želji
muzičara a najviše razlike pravi materijal.
Mekane i malo veće trzalice najčešće koriste oni koji sviraju akordaciju na akustičnim gitarama.
Tvrde trzalice se najviše koriste za brzu svirku a debele i male cepaju džezeri. Toliko o vrstama, kako ih
držati najbolje je da vas opet uputim na slike ali evo u najkraćem. Trzalica se drži između palca i
kažiprsta svojim najoštrijim vrhom okrenuta prema žicama.
 Žice se trzaju tako što se rukom "iz zgloba" radi gore-dole. Sasvim retko u potezu učestvuje deo ruke
od zgloba do lakta i to više radi teatralnosti ili u trenucima kada se gitarista, tako da kažem, "izgubi". Da
li okinuti odozgore ili odozdole takođe nije sve jedno ali ćemo o tome drugom prilikom. To bi bilo to,
čini mi se kao da sam sve rekao.

C dur skala
Krajnje je vreme došlo pa pre nego što se počne sa objašnjavanjem nekih komplikovanijih stvari i
prvim praktičnim vežbama moram da vam objasnim šta je C dur skala.
C dur skala je durska skala C tonaliteta. Ma nije nego! Nije šija nego vrat. Da, baš tako. Iako ova
definicija zvuči neozbiljno i smešno ja sam je namerno formulisao baš ovako.
Ono što karakteriše dursku skalu i što je čini različitom od neke druge jeste specifičan raspored
stepeni između stupnjeva. Ako se sećate časa o stupnjevima i stepenima rekli smo da broj stupnja u
nekoj skali odgovara rednom broju tog tona u skali a da su stepeni razmaci (intervali) izmedju dva
stupnja. U durskoj skali raspored je sledeci: ceo stepen - ceo stepen - polu stepen - ceo stepen - ceo
stepen - ceo stepen - polu stepen.

Ovo je u redu? Je l' tako? Sad kad smo došli do rasporeda stepeni između stupnjeva ovoj skali treba
da dodamo tonalitet. Ako kažemo da je tonalitet ove skale C onda to znači da je prvi stupanj u ovoj skali
ton C.

Sa ova dva podatka skala je potpuno definisana a ostatak stvari do kojih treba da dođemo je
uzročnoposledičan. Nego, da vidimo, do kojih to podataka još treba da dođemo? Do ostalih tonova koji
čine C dur skalu, ili ako hoćete drugačije, da odredimo drugi, treći, četvrti i sve ostale njene stupnjeve.
Evo kako se najprostije i najbukvalnije to radi. Poređate sve tonove od tona C (koji je tonalitet) pa na
više i primenjujući raspored stepena tražite stupnjeve.
 Posle ove razrade vidimo da C dur skalu čine tonovi: C, D, E, F, G, A, H i C, što znači da je skala do
detalja definisana. Na ovaj način možete da dobijete skup tonova koji čini bilo koju skalu u bilo kom
tonalitetu. Sad mislim da vam je jasnije zašto sam se na onaj način poigrao rečima na početku ovog
teksta.
Ali! Samo za kratko da se vratimo na tonove za koje se ispostavilo da pripadaju C dur skali. Rekli
smo da su to: C, D, E, F, G, A, H i C. Sigurno primećujete da nema nijednog tona sa povisilicom ili
snizilicom i da su to sve, takozvani, celi tonovi. E baš zbog toga je C dur skala najspominjanija skala u
muzičkoj teoriji i uopšte.

Pozicije
Pozicija objašnjava poziciju leve ruke, prstiju i... :) Malo smešno zvuči ali je stvarno tako. Kad neko
kaže pozicija misli na položaj leve ruke, oblasti delovanja njenih prstiju i pomeranje leve ruke po vratu
u zavisnosti od tonova koje treba odsvirati.
Cela ova priča o pozicijama je jako povezana sa pričom o tome kako držati levu ruku, zato sam ovo i
spomenuo na tom času. Suština onoga na šta ukazuju pozicije jeste raspored upotrebe prstiju. Glavni je
princip da jedan prst treba da odradi ceo posao na njegovom pragu, a prsti i pragovi su u ovakvom
odnosu: ako je kažiprst zadužen, recimo, za peti prag, onda srednji prst odrađuje posao na šestom,
domali na sedmom i mali na osmom pragu. Ako ste baš ovako postavili prste, onda ste na petoj poziciji
što se gleda po kažiprstu.
Svi znamo da se, izuzimajući jednu žicu, gitara štimuje sa razlikom od pet pragova. Zbog toga ako
svirate u prvoj poziciji sa petim pragom za kojeg niko nije zadužen nećete imati problema, jer uvek
možete da se snađete tako što ćete odsvirati praznu žicu. Šta ako svirate baš petu poziciju koju sam
malopre spomenuo? Četvrti ili deveti prag ostaju nepokriveni. Obzirom na to da je deveti prag šeste žice
isto što i četvrti pete, dovoljno je pokriti samo jedan od ta dva praga. U svim knjigama koje sam
konsultovao piše da je mali prst taj koji popunjava prazninu zaduženjem i za osmi i za deveti prag.
Pozicije i upotreba prstiju su pravilo koje se najčešće krši. Pravo da vam kažem, ni sâm dosta dugo
nisam znao da tu ima nekih pravila. Svirao sam kako bi mi šta palo na koji prst. Ljudi tu najviše greše iz
neznanja. Ruku na srce, pozicije su te koje su najčešće izložene prilagođavanjima i izuzecima.
Svirati "slobodnim stilom" naizgled nije ništa strašno sve dok jednom ne naletite na neki čvor koji će
da vam veže prste pa ćete prvo pomisliti da je tako nešto nemoguće odsvirati. Tu pomaže samo
obnavljanje većeg dela gradiva pravilnim sviranjem, navikavanjem na pozicije i korektne promene
pozicija. Ogroman posao uzalud, a pritom je pitanje da l' ćete neke stvari koje ste već uvežbali ikad
moći da prvo zaboravite pa nanovo uvežbate.
Šta znači dobro odrađen posao probaću da vam objasnim na C dur skali odsviranoj kroz dve i po
oktave. Red u kojem su sitni brojevi označava kojim prstom koji ton treba odsvirati a zaokruženi rimski
brojevi obeležavaju pozicije (na primer: pozicija VII znači da kažiprst ide na sedmi prag). Po njima lepo
možete da pratite promene pozicija.
 Probaću da po pitanju pozicija u narednom tekstu obradim svaki detalj datog primera.
Početak ove skale je jasan k'o dan. Kreće se sa VII pozicije u kojoj je kažiprst zadužen za sedmi
prag, srednji prst za osmi, domali za deveti i mali za deseti prag. Ovo namerno ponavljam kako ipak ne
bi došlo do zabune. Osmi prag šeste žice jeste prvi ton koji se svira, ali prstom broj dva. Sad valjda ako
je i bilo više nema nesporazuma.
Kad gitarista svirajući rukom i prstima ide ka telu gitare neki kažu da ide na dole, a neki da ide na
gore. Oni što kažu da ide na dole posmatraju stvar fizički, a oni što kažu na gore misle po notama. Lično
sam pristalica ovog drugog principa, iako i meni po nekad izleti. Možda ova digresija i nije toliko bitna,
samo sam hteo da kad sledeći put kažem nešto slično znate na šta sam mislio.
Dakle, idući dalje na gore, kad se dođe do sedmog praga četvrte žice, menja se pozicija. Pravilo kaže
da kada se ide na gore promena pozicije se izvodi duplom aktivnošću kažiprsta, a na dole malog prsta.
Bilo bi pogrešno odsvirati ovaj deo ovako:

Bilo bi nekorektno rešenje koje sledi, iako je ispravnije od prethodnog. U datom primeru promena
pozicije pravi se na petoj žici između sedmog i osmog praga. Praviti promenu pozicije kažiprstom je
OK, ali u koju poziciju? Konkretno ovde bi se prešlo u neku poziciju, ne zna se koju. Zapravo, zna se.
Ako se odsvira kao u primeru, to bi trebalo da bude VIII pozicija, pošto sada kažiprst stoji na njemu,
onda sledi deseti prag pete žice odsviran domalim prstom, to je u redu, pa dvanesti prag odsviran malim,
i to je u redu (iako mu se daje nezahvalan posao) jer u VIII poziciji mali prst odrađuje i XI i XII prag.
Zabunu oko ove pozicije pravi to što kad bi ste nekome rekli da odsvira ovo baš po ovim pragovima
mnogi će umesto domalim prstom deseti prag pete žice odsvirati srednjim. Ovde još nije kraj, tek treba
preći u IX poziciju. U ovakve kompromise se upoštajte samo ako nema bolje rešenje.
 Nadalje sve se dešava kako treba, sem trenutka kada opet kažiprst kreće u akciju, iako se ide silazno
(sledeći primer).

Retko kad je neku celinu moguće odsvirati stoprocentno pravilno; pošto note tako traže. Ne treba se
zbog toga preterano uzbuđivati. Ako znate ova pravila, sigurno ćete izabrati neko rešenje koje neće
značajnije ugroziti vaš pravilno izgrađen prstored koji ste imali do tad.
Za kraj, samo da dodam još nešto. Ovaj primer sam izabrao iz još dva razloga. Gotovo da je
neiscrpan u kombinacijama kako ga je moguće odsvirati (probajte šta bi se desilo ako bi u promenu
pozicije išli odmah posle prvog tona), a i da biste videli da se uzlazno i silazno ne mora kretati po istoj
putanji. I još nešto, ovo o čemu sam ovde pričao je preteško da bi ste to sad radili. Ovaj primer je
pokazni i njegov cilj je samo da vam pokaže šta je pravilno.

Downstroke i upstroke
Baš sam dugo razmišljao o tome kako bi se ovo moglo prevesti na srpski i nijedan, sem nekih
banalnih prevoda mi nije pao na pamet. Inače, u pitanju je smer pokreta desnom rukom pri okidanju
žice.
Nije ovo teška oblast, čak bi se na neki način moglo reći da je više teoretska nego praktična jer se
radi o nazivima za pokrete koji se izvode desnom rukom dok se svira.
Ja ne znam kako vi ali ja sam se bezbroj puta zapitao kako to da dešnjaci sviraju gitaru tako da leva
ruka odrađuje veći deo posla. Stvarno sam se to dugo pitao ali kada sam saznao za neke stvari sve mi je
bilo mnogo jasnije. Razlika između ruke kojom se koristite češće i ruke koju ređe koristije nije u snazi,
brzini pokreta ili veštini nego u mnogo boljoj kontroli osećaja. Upravo zbog toga gitara je "okrenuta"
tako da je levoj ruci dato da odradi fizički deo posla (koji ona može da odradi) a da filing i artikulacija
budu prepušteni desnoj.
Zašto ovo spominjem baš ovde? Pa downstroke i upstroke jesu činioci pikinga (jedna od sledećih
lekcija) i kao takvi veoma važni ali, iako je po tom pitanju piking veoma striktan, postoje situacije kada
je od prizvuka koji želi da se postigne bolje/potrebno odstupiti od pravila i odsvirati baš jedan a ne onaj
drugi.
 Downstroke
Pre svega, downstroke je, kao i upstroke, potez koji se izvodi dok se svira trzalicom. Downstroke u
slobodnom prevodu znači: trzaj na dole, što on u najbukvalnijem smislu to i jeste. Izvodi se desnom
rukom uz pomoć trzalice i to na taj način što se žica odtraz pokretom ruke na dole. Downstoke-om se
možda bolje kontroliše snaga okidanja. To je možda, a sigurno je da je snažniji od US-a.
Saznali smo šta je i kako se izvodi a sad da vidimo kako se zapisuje. Downstroke se u notama
obeležava oznakom koja je nalik fudbalskom golu čija je prečka deblja od stativa. Ovaj znak i znak za
upstroke videćete ovde, zatim u još nekim časovima i u vežbama. Ono zbog čega se oni ne unose stalno
jeste činjenica da se raspored ovih poteza može predpostavit skoro sa stoprocentnom sigurnošću pa ih
nema svrhe zapisivati. Onda kada postoji dilema potezi se zapisuju u note.

Evo ga primer za downstroke. Cela stvar je toliko prosta da ne može biti prostija i cela caka je u tome
da se napravi razlika s koje strane je žica okinuta. Konkretno ovde je zapisano da je odsviran ton G na
petom pragu četvrte žice na taj način da je trzalica sa gornje strane prešla preko žice i na taj način je
naterala da zatreperi.

Upstroke
Za upstroke važi ista priča. On se isto izvodi trzalicom ali tako da se potez rukom pravi na gore.
Njegove mane jesu da je malo slabiji od DS-a i da se s njim ne može savršeno kontrolisati intenzitet
okidanja ali on ima i svoje vrline. Ima situacija kada se trzaji nižu ds - us - ds - us - ds - us... međutim,
ponekad je potrebno izvesti baš US jer on ima specifičnu boju tona.
Kao što rekoh, ova dva znaka se retko zapisuju ali onda kada to treba uraditi iznad note se crta znak
koji je nalik latiničnom slovu V.

Ovaj primer kaže da je ton G sa petog praga četvrte žice izveden trzalicom potezom ruke na gore.

Za kraj ovog teksta imam još nešto da kažem. Znati razliku između downstroke-a i upstroke-a
preduslov je za shvatanje pikinga koji se upravo time bavi, rasporedom i redosledom ova dva udarca.
Pozicija i piking veoma su važni i bilo bi dobro da vam je to uvek na umu jer bez njih nema dobre
tehnike pa samim tim ni brzine, virtuoznosti, efektnosti itd. Kako ne biste posle na silu svoju svirku
prilagođavali ispravnom načinu sviranja preporučujem vam da o ovome od početka vodite računa i tako
sebi uštedite mnogo muke.
 Vežbe na praznim žicama
Sada kada su objašnjeni svi osnovni pojmovi i kada je obrađeno sve što je potrebno za praktične
vežbe počinjemo i sa njima. Za početak to će biti vežbe na praznim žicama. Možda one i nemaju neku
preteranu svrhu ali su ipak bitne. Probajte radeći ove vežbe da se naviknete na gitaru.
Ove vežbe na praznim žicama i jesu i nisu važne. One najviše služe kao neka vrsta upoznavanja sa
instrumentom, nešto kao rukovanje. Kad kažem da nisu važne mislim da ih ne treba shvatiti preterano
ozbiljno i uvežbavati ih do savršenstva jer to nije njihov cilj, Ono što ove vežbe treba da postignu kod
vas jeste da ukapirate da je pravilan pristup od starta veoma važna stvar i da ako sada ne krenete sa
greškama otvarate sebi mogućnost da jednog dana postanete dobar gitarista. Ja sam, na žalost, svoje
bavljenje gitarom počeo "divljim" stilom koji mi je posle zadavao dosta glavobolje. Setite se narodne
izreke: "Lakše je naučiti nego muku odučiti!"
U ovoj i u još nekoliko narednih časova vežbe će biti zapisane i u notama i u tablatura sa svim
mogućim oznakama, i za one koji sviraju prstima i za one koji sviraju trzalicom. Polako ali sigurno
zapisi će ostajati bez nekih oznaka sve dok na kraju ne budu ostale samo note. Kao što je važno od
početka imati pravi pristup kada je rad prstiju u pitanju tako u domen pravog pristupa spada i shvatanje
da su note ono što je apsolutan standard i da bez njih nema ozbiljnog rada. Zato molim/zahtevam da se
preterano ne oslanjate na tablature.

Vežba 1
Kao što sam rekao, u ovim vežbana zapisane su sve oznake koje su vam potrebne. Pored nota tu su i
tablature, oznake za sviranje prstima (za one koji sviraju prstima), oznake za upstrike i downstrike (za
one koji sviraju trzalicom) a i teze i arze su zapisane. Ako ste prethodne tekstove pročitali iako ste
barem nešto zapamtili sa izvođenjem ove vežbe ne biste smeli da imate problema, ipak objasniću i
rečima kako se ona izvodi.
Pre svega, takt je četiri četvrtine. Prvi takt je podeljen na četiri tona od kojih svaki ima trajanje po
jednu četvrtinu. Prvi ton je ton E (prazna prva žica, nepritisnuta ni na jednom pragu) i to e . On je, kao
2

prvi u taktu, naglašen. Izvodi se ili domalim prstom (A) ili potezom trzalice na gore. Drugi ton je h 1

(prazna druga žica). On je nenaglašen a izvodi se srednjim prstom (M) ili potezom trzalice na gore.
Treći ton je g (prazna treća), polunaglašen, kažiprst (I), trzalicom na dole. I četvrti ton je opet
1

nenaglašeno h koje se isto izvodi M prstom ali ako se svira trzalicom onda je potez na dole. Znači, ako
1

sviramo prstima svaki prst "pokriva" po jednu žicu a ako sviramo trzalicom povezujemo dva tona u
jedan pokret i naravno vodimo računa o naglašavanju.
Posle tri potpuno identična takta dolazi četvrti takt u kom se svira ton e u trajanju cele note (četri
2

otkucaja) i to A prstom (domalim) ili potezom trzalice na dole. Kada je sviranje trzalicom u pitanju ovde
obratite pažnju! Kako posle ovog tona nema više trzanja bilo je logično da se zadnja dva tona iz trećeg
takta i ovaj ton nadovežu i izvedu jednim pokretom desne ruke na dole ali sa tri trzaja.
Ako kojim slučajem nešto još uvek nije jasno tu je i snimak koji možete da preslušate. Ali! Nemojte
se opuštati ili likovati, ovako detaljna objašnjenja privilegija su prve vežbe, sledeće vežbe neće biti ni
približno objašnjene kao ova. Šta treba da odsvirate moraćete da počnete da čitate iz nota (i tablatura).
 Vežba 2
Takt je šest osmina. Svaki takt ima šest osminskih otkucaja i na svaki otkucaj svira se po jedan ton.
U igri su prazna šesta, treća, druga i prva žica. Koriste se sva četri prsta P, I, M i A ili se vezuju po tri
tona u pokret u jednom pravcu, ako se svira trzalicom. Naglašena je prva osmina svakog takta,
polunaglašena je svaka četvrta a nenaglašene su sve ostale.

Vežba 3
Još jedan četvoročetvrtinski takt. Učestviju sve (prazne) žice, svi prsti, potezi na gore i dole,
naglašeni, polunaglašeni i nenaglašeni tonovi. Svega ima pa zbog toga a i zbog neobičnih preskakanja
žica ova vežba je od ove tri najteža. Čini mi se da je teže izvesti je prstima nego trzalicom.
 Ove praktične vežbe zamišljene su tako da ih prvo shvatite, čujete, zapamtite i odsvirate. Svirajte ih
stalno u krug. Prva vežba bi trebalo da je najlakša a sledeće po malo teže, međutim nadam se da vam ni
jedna neće biti preteška. Nemojte da brinete o tempu, on je ovde najmanje bitan. Ako vam ne ide da
vežbe odsvirate onako brzo kao na snimku nije ništa strašno, čak mislim da vam to neće uspeti iz prve.
Dok ne postignete kakvu-takvu brzinu tempo usporite onoliko koliko vam odgovara pa ga ubrzavajte
opet po vašoj volji. Ako "prošišate" brzinu još bolje. Slične vežbe možete sami izmisliti i vežbati ih
zajedno sa ovim. Ako ćemo iskreno, nemojte preterivati, nisu one baš toliko važne.

Osnovni akordi
I akordi su došli na red ali to što ćemo ovaj put raditi i obraditi tri najpoznatija akorda ne treba da
znači i ne znači da je potrebno i dovoljno znati samo njih. Boga mi, nije dovoljno znati ni sve akorde
iste prirode a drugih tonaliteta. Dijapazon akorada koji treba da znate da bi ste sebe nazvali gitaristom je
mnogo veći.
Da pređemo na stvar. Danas su na tapetu tri akorda: C dur, A mol i G dur. Obradićemo ih po u jednoj
poziciji a kako se grade ćemo, za sada, da ostavimo po strani.

C dur
Akord: C dur čine tri tona: C, E i G. Odsvirati ova tri tona na bilo koji način i u bilo kojoj
kombinaciji znači odsvirati ovaj akord. U, tako da kažem, dozvoljene kombinacije spada i ponavljanje
nekog od ova tri tona. Kada gitara već ima šest žica zašto to ne iskoristiti? Je l' da?
Pored toga što ćemo pribeći "triku" sa ponavljanjem tonova iskoristićemo još jedan fazon i što je više
moguće tonova odsvirati na praznim žicama. Sviranje takozvanih "praznih" akorada ima i prednost i
manu ali, verujte mi na reč, u ovom trenutku to je prednost. Takvi akordi ne samo što su lakši za učenje
i uvežbavanje nego lepše i zvonkije zvuče.
C dur koji ćemo ovom prilikom da probamo svira se tako što se prst broj jedan (kažiprst) leve ruke
stavi na prvi prag druge žice, drugi prst (srednji) se stavi na drugi prag četvrte žice a treći prst (domali)
na treći prag pete. U ovom akordu učestvuju još i prazna i treća žice. Sad da vidimo koja žica daje koji
ton (ovo možete da pogledate i na stranici "Tabela nota na gitari"). Peta žica na trećem pragu daje ton C,
četvrta na drugom ton E, treća na prazno ton G, druga žica na prvom pragu daje ton C i prva žica prazno
daje E. Da vidimo kako ti izgleda predstavljeno crtežom na vratu gitare.

Sad da vidimo na koje sve načine ovo šematski može da se primaže i zapiše.

C - x32010
 C

Evo i fotografije koja prikazuje kako bi odprilike leva ruka trebala da stoji dok se izvodi ovaj akord.

Ovde možete i da ga čujete.

A mol
A mol čine tonovi A, C i E. A mol koji je ovde predstavljen takođe je, takozvani, otvoreni akord jer
se u njemu koriste i prazne žice. Da bi se ovaj hvat izveo potrebno je prvi prst staviti na prvi prag druge
žice, drugi na drugi prag četvrte žice i treći prst na drugi prag treće. Pored ovih žica sviraju se još prazna
peta i prva. Da vidimo sad koji ton daje koja žica. Peta žica daje ton A, četvrta daje ton E, treća ton A,
druga C i prva žica daje ton E. Šesta žica se u ovom, kao i u prošlom akordu, ne koristi.

Ovaj akord ima jednu nezgodaciju koja se javlja u mnogim akordima i za koju verujem da će vam
praviti izvesne probleme. Malo je frka "zgužvati" dva prsta u želji da se na istom pragu pritisnu dve
susedne žice. S vremenom ćete se već navići da pravilno izvedete ovaj hvat kako treba a do tada možete
da se poslužite jednim trikom. Obzirom da je sve jedno gde ćete u okviru polja pritisnuti žicu, srednji
prst pomerite ka prvom polju (ali i dalje u okviru drugog polja) a domali prst ka trećem. Tako ima više
mesta pa je prstima komotnije.
Prikaz akorda koji sledi i koji će od sada pa na dalje biti primenjivan u ovoj školi gitare sastoji se od
zapisa akorda notama i tablaturom, i šeme vrata gitare. Crvene tačke u ovoj šemi prikazuju tonalitet a
crne tačke ostale tonove. Klikom na bilo koju od ove dve slike možete da čujete kako zvuči akord.

G dur
Da probamo ovako. Gledajući u sliku na kojoj je prikazan G dur ispričajte sami sebi ono što bi ste
inače na ovom mestu pročitali da nema ovog malog testa. Stvar bi trebalo da je jednostavna.

Sumnjam da ste posle onih detaljnih objašnjenja za C dur i A mol pogrešili. Međutim, nije ključ
uspeha u mojim objašnjenjima nego u tome što je stvar izuzetno prosta. Postoje četiri plus jedan prst,
šest žica, nekoliko pragova i to je to. Ako postoji bilo kakav prikaz uvek je napravljen tako da bude
dovoljno jasan i da ne pravi dileme.

C dur, A mol i G dur koji su ovde prikazani su stvarno osnovni akordi bilo koji instrument da je u
pitanju. Svojim značajem su se toliko nametnuli da bi bilo greška ne objasniti prvo njih.
Ja sam svoj deo posla završio, na vama je još da ove hvatove uvežbate do te mere da možete da ih
uhvatite tako da vam se sve žice čuju. Brzina menjanja akorada u ovom trenutku nije važna, to će i
onako doći s' vremenom. Ono što je stvarno bitno, da ponovim, jeste da hvat držite pravilno i da vam ni
jedan ton ne šušti.
Ako neka žica ipak šušti postoje dva razloga zbog kojih se to dešava: prstom niste dovoljno jako
pritisnuli žicu pa ona ne vibrira kako treba ili prstom dodirujete neku od susednih žica pa je prigušujete.
Dok ovo radite trebalo bi da imate jednu pojedinost na umu, žica vibrira od praga koji je pritisnut pa do
donje kobilice. Onaj deo od praga na kom je pritisnuta pa do gornje kobilice "ne svira" pa s njim možete
da radite šta vam je volja a bilo bi najbolje da ga iskoristite za pravljenje mesta prstu koji je veći od
razmaka između dve žice. Konkretno: ako vam se ne čuje dobro četvrta žica dok svirate G dur i to zato
što je dodirujete drugim prstom, prst pomerite ka šestoj žici. Ako i dokačite šestu žicu ništa strašno jer
taj deo žice ne treperi a ne treperi jer je pritisnuta trećim prstom na trećem pragu. Ovo koristite kad god
imate problem.

Osnovni akordi - II
Evo još jedne stranice sa osnovnim akordima. Hm! Da li reći osnovni akordi? Ajde da ih nazovemo
tako ali samo pod uslovom da se to shvati, kao što sam to na već nekoliko mesta napomenuo, sa
velikom rezervom. Možda jesu osnovni i najčešće se koriste ali to nikako ne znači da treba naučiti samo
njih.

D dur
D dur je akord kojeg čine I, III i V stupanj D dur skale, što znači D, F# i A. Ovaj akord će vam uvek
zvučati visoko jer mu je osnovni ton najdalje od najnižeg tona na gitari. Prvo D nalazi se tek na petom
pragu pete žice ili na praznoj četvrtoj. Hvat koji ovde objašnjavam koristi kao bas (osnovni ton) praznu
četvrtu žicu. Tu si još tri tona: drugi prag treće žice, treći prag druge i drugi prve žice. Raspored prstiju
je prikazan na slici.

Posle svih dosadašnjih objašnjenja mislim da više nije potrebo da "davim" kako se hvata koji akord i
prepuštam vam da se sami snalazite sa što manje mog teksta. Ako vam ipak ovo sve nije jasno i teško se
snalazite preporučujem vam da se na kratko zaustavite sa napredovanjem i obnovite gradivo koje ste već
prošli, najverovatnije vam je nešto promaklo i tu leži razlog neshvatanja.

A dur
A dur. Čine ga prvi, treći i peti stupanj A dur skale a to su __, __ i __. Nema veze. Ionako piše na
slici koja prikazuje akord. Svira se prvih pet žica a sa prva tri prsta se pritisnu žice H2, G3 i D4, sve na
drugom pragu. Malo će da vam bude tesno dok se ne naviknete.
 E dur
E dur. I, III i V E dur skale, znači: E, G# i H. Znam da te mrzi ali stvarno mislim da bi bilo korisno
da naglas izgovoriš raspored prstiju po žicama i pragovima koji si pročitao sa ove šeme.

E mol
Ovde moram na kratko da se ubacim i pojasnim jednu caku (ako je to prava reč) ali to radim ne da
bih objašnjavao ono što mislim da više ne treba i što sam rekao da više neću objašnjavati nego da bih
ukazao na to kako pri sviranju gitare treba razmišljati.
Primetili ste sigurno da su u svim akordima koji su do sad objašnjeni korišćeni prsti po svojim
brojevima. Uvek se prvo koristio prvi prst (kažiprst), pa drugi (srednji prst) i tako redom. U ovom
akordu videćete da prvi prst uopšte nije upotrebljen. Zašto kada je moguće isto ovo izvesti i sa prstima 1
i 2 a ne prstima 2 i 3? Iz više razloga. Prvo: i pored toga što se retko sviraju akordi E dur i E mol odmah
jedan posle drugog i to se dešava a posle E dura lakše je samo skloniti prvi prst nego premeštati sve
prste. Drugo: na ovaj način je ruka u boljem položaju za hvatanje sledećeg akorda ma koji on bio. Ovo
kaže iskustvo i to ćete i sami primetiti kad počnete da aktivno koristite ovaj akord.
 Bare hvatovi
Ovaj čas bi, ustvari, trebao da se zove "Osnovni akordi - III" ali su hvatovi koji su u njemu opisani
veoma specifični, karakteristični i, ono što je najvažnije, često se koriste, pa je imalo smisla imenovati
ga po vrsti hvata: "Bare hvatovi".
Kakvi su to "Bare" hvatovi i koja je fora u njima? Pre nego objasnim ovo samo bih hteo da razjasni
razliku između akorda i hvata. Akord je sazvučje tonova i može se odsvirati na bilo kom instrumentu a
hvat je karakterističan položaj ruke i prstiju na gitari, ako su u pitanju hvatovi za gitaru. Gitare sa
drugačijim štimom imaju svoje hvatove baš kao što svoje imaju neki drugi instrumenti poput:
mandoline, tamburice itd. Samo naizgled ove dve stvari su iste. Najzad. U bare hvatovima se
odgovarajuće zasvučje tonova postiže tako što se prvim prstom (kažiprstom) pritisnu sve, ili većina, žica
a ostali prsti se koriste za dobijanje potrebnog akorda.

F dur
Akord F dur čine I, III i V stupanj F dur skale a to su tonovi F, A i C. Bla, bla, bla... Ove teoretske
stvari više neću ponavljati i objašnjavati jer bi to trebali da znate na pamet. Ako to nije slučaj obnovite
časove o tome kako se grade akordi. Ono što je meni u vezi sa ovim akordom veoma interesantno jeste
njegova sličnost sa načinom na koji se hvata akord E dur objašnjen u času "Osnovni akordi - II".
Pogledajte taj E dur pa ovaj F dur, sigurno ćete uvideti sličnost. Razlikuju se u toliko što je E duru
osnovni prag 0 (tako da kažem) i ton koji daje E6 žica na prazno - ton E, a F duru je osnovni prag I a E6
žica na prvom pragu daje ton F. Identičnost rasporeda pritisnutih žica lakše ćete prepoznati ako
zamislite da se vrat gitare zavrsana između drugog i prvog praga a ne između prvog praga i glave gitare,
tačnije na gornjoj kobili, ili ako bi ste na prvi prag stavili kapodaster (pomagalo pri sviranju koje
pritiska sve žice na odabranom pragu). Zašto ovoliko insistiram na tome da se shvati sličnost? Zato što
uz pomoć malo logike i poznavanja teorije sebi znatno možete olakšati pamćenje hvatova. Evo primera:
ako je i za E dur i za F dur bio bitan ton koji daje E6 žica dok se svira taj hvat onda to znači da će taj ton
biti bitan i za akord koji se dobija postavljanje hvata na bilo koji prag. U slučju E dura i nultog praga taj
ton je bio ton E, znači tonalitet. Za F dur i prvi prag to je ton F. Iz ovoga se veoma lako zaključuje da
ako istim ovim rasporedom prstiju uhvatite hvat na petom pragu dobijate dur čiji je tonalitet ton koji
daje E6 žica na tom pragu. Za peti prag je to ton A što znači da je to A dur. Možda malo komplikovano
za objašnjavanje ali je stvar veoma prosta.

Hm! Ovde moguće da će biti malo problema. Stvarno nije lako savladati tehniku pritiskanja svih žica
jednim prstom tako da se tonovi na svim žicama čuju pravilno. Zato ne očekujte da će vam ovo poći za
rukom "iz prve". Ipak, problem nije neprebrodiv jer svi gitaristi, pa čak i oni sa najmanje iskustva,
koriste bare hvatove. To je dokaz da problem nije prevelik i da će vam za ovo trebati jedva malo više
vremena nego obično a ako i posle dužeg vremena baš svaki ton nije savršen ne očajavajte jer će stvar s
vremenom "leći na svoje", samo dok vam hvat ne "uđe u prste".

H dur
Nije bitno da li ćete odgovor na pitanje: "Koji stupnjevi koje skale čine akord H dur i koji su to
tonovi?" dati tako što to već znate na pamet ili ćete to od negde pročitati ali ga dajte sada. Ovog
momenta. Ako vaš odgovor bude glasio: "Pogledaću posle." mislim da vaša sistematika rada nije dobra i
preporučujem vam da o njoj još jednom dobro razmislite. S nekim stvarima nema zezanja.

Da vidimo kako se to hvata H dur. Nekome ko je dobro savladao F dur mogle bi pasti dve stvari na
pamet. Prva je da H dur može da se uhvati tako što će se držati hvat kao za F dur ali ne na I nego na VII
pragu, a druga je da ovaj H dur liči na A dur na isti način na koji F dur liči na E dur. Oba razmišljanja su
ispravna. U ovom slučju za primer je uzet onaj hvat koji ličI na A dur. Ako ponovo pogledate A dur
videćete da u njemu ne učestvuje šesta žica. To je zato što onaj značaj koji je za E i F dur imala E6 žica
preuzima A5 žica. A dur na prazno daje ton A a H dur na drugom pragu ton H. Opet je u pitanju
tonalitet.
 U ovom bare-u ima jedna "zvrčka" na koju bih vam skrenuo pažnju. H dur možete hvatati tako što
ćete sve žice pritisnuti kažiprstom na drugom pragu, sa ostala tri prsta pritisnuti četvrti prag a otrzati
samo prvih pet žica. Ovaj način nije nepravilan ali ja bi vam preporučio da kažiprstom hvatate samo
prvih pet žica jer tako jagodicom pritiskate onaj ton koji je ustvari tonalitet tog akorda. Na ovaj način se
"vidi" šta svirate.

Osnovni akordi - 7
Do sada smo u časovima o osnovnim akordima pričali o duru i molu ali daleko od toga da je tu kraj
priče. Znati ovih nekoliko glavnih hvatova za ove akorde jeste veoma važno ali pored njih, da bi se
kompletiralo znanje, mora se znati još dosta toga. Do duše, mnogi početnici pored dura i mola nauče i
po neku sedmicu alii se tu zaustave. To je glavni razlog zašto sve pesme u njihovom izvođenju zvuče
siromašno i pojednostavljeno. Ustvari, zvuče tako jer su na takav način i odsvirane. Ovo namerno
ističem jer je ovo česta pojava.
Sedmice su akordi koji se grade iz durskih skala i čine ih I, III, V i sniženi sedmi stupanj. Ovo je
jedina nelogičnost, ako se ovako može nazvati, u nazivima akorada. Obzirom da se zovu sedmice
logično bi bilo za očekivati da ih čine sedmi stupnjevi ali to nije tako. Čine ih, kao što rekoh, sniženi
sedmi stupnjevi. Od "čistih" sedmica grade se majevi. Jeste malo čudno ali šta je tu je. U pitanju je
jedini izuzetak pa ga nije teško zapamtiti.

C7
Ovo je jedan od najčešćih hvatova za ovaj akord i zato sam se odlučio da predstavim baš njega iako
je ovaj akord, ovakav kakav je, nekompletan. C7 akord čine: I, III, V i bVII stupanj C dur skale što
znači da ga čine tonovi: C, E, G i Hb. Po šemi koja je prikazana videćete da u ovom akordu nema tona
G. Iako se ovo ne može smatrati pravilnim nije tragično odsvirati ga ovako jer se po tome kako ovo
sazvučje tonova zvuči u podsvesti slušaoca ton G nepogrešivo predpostavlja. U čemu je štos? Ton G je
peti stupanj C dur skale i koji god akord C tonaliteta da odsviramo ton G se u njemu nalazi (sem
alterovanih akorada koji su priča za sebe pa ne bih o ovome ovde). Bio bi mnogo ozbiljniji nedostatak
neodsvirati ton E jer se bez njega ne zna da li je akord dur ili mol, ili ne odsvirati Hes bez kojeg bi smo
dobili čist dur. Ustvari! Da prekratimo priču o pravilnosti. Ovaj akord postaje ispravan ako ga
nazovemo C7 (no 5).

Prvi prst ide na prvi prag H2 žice, drugi na drugi prag žice D4 a treći i četvrti na treće pragove žica
G3 i A5. Razlog nastanka ovog i ovakvog hvata i akorda nije ničija želja za mangupiranjem nego
praktičnost. Prelaz iz C dur u F dur, koji je u modernim kompozicijama izuzetno čest, ulepšava se
ubacivanjem akorda C7 udarac pred F. Kako je iz ovog položaja ruke mnogo lakše iz C7 (x-3-2-3-1-x)
preći u F dur koji se na skraćen način svira u rasporedu x-3-3-2-1-x niko se ne trudi da C7 odsvira kao
x-3-2-3-x-1 i doda taj ton G.
 D7
Klasičan D7 akord sa pripadajućim tonovima D, Fis, A i C. Međutim, na jednu stvar bih samo na
kratko da se osvrnem. Obratite pažnju na ovaj ton C. Sedmi stupanj D dur skale je ton Cis a obzirom da
sedmicu čini sniženi sedmi stupanj ton Cis je razrešen u C. Čisto da ne bude zabune.

Kažiprst ide na prvi prag druge žice a srednji i domali na druge pragove prve i treće žice. U sviranju
akorda učestvuju prve četiri žice.

A7
A7 - A, Cis, E i G. Od svih primera na ovoj strani ova sedmica je najpravilnija. Ton G je u sazvučju
ovih tonova najviši kako i treba da bude. Na ovaj način se postiže da ta sedmica bude izražena jer se
smatra da najviši ton u akordu ima posebnu čujnost kod slušaoca. Međutim to po nekad nije ono što se
želi postići pa se drugim hvatovima istog akorda neki drugi ton stavlja kao najviši čime se postiže da
sedmica zvuči "mekše". Najbolje da ovo probate sami jer je moguće da će na vas ovo ostaviti neki drugi
utisak.

A5 žica se svira prazna. D4, G3, H2 i e1 se na drugom pragu pritiskaju prvim prstom a bez obzira što
je e1 već pritisnuta srednjim prstom se drži na trećem pragu. I ovde bi na jednu stvar da ukažem. Iako
prvi prst drži četri žice ne radi se o bare hvatu.
 E7
E sedam. Ajde probajte sami da kažete koji tonovi ga čine ali da ne čitate sa donje skice. Nije teško.

Da ne bih opet ko papagaj ponavljao: "...ovaj prst ovde, ovaj ovde..." probaću opisno da vam
objasnim kako se hvata ovaj akord. Hvata se isto kao i E dur s tim što se koristi i mali prst da bi se
odsvirao ton D na drugoj žici. Treći prst može, a i ne mora da se sklanja ali sam ja prikazao hvat u
kojem je domali prst sklonjen jer u bare varijantama ovog hvata prvim prstom se drže sve žice, drugi
prst preuzima zadatak prvog a treći drugog.

H7
H sedam u ovoj poziciji je, po mom ukusu i mišljenju, najlepši akord koji se svira na gitari. Nije
skraćen, sniženi sedmi stupanj nije najviši ton u sazvučju, lako se hvata, iz te pozicije lako se hvataju
drugi akordi, iako se samo jedna žica svira na prazno zvuči "otvoreno"...
 Osnovni akordi - m7
Dominantni septakordi (7) mnogo su popularniji akordi od malih molskih septakorda ili kako ih
drugačije zovemo - molskih sedmica (m7). To ćete primetiti i po broju primera ovih akorada. Grade se
iz durskih skala a čine ih I, bIII, V i bVII stupanj. Isto kao i durska sedmica, samo je treći stupanj snižen
da bi akord bio molski.

Cm 7
Cm7 čine I, bIII, V i bVII stupanj C dur skale. To su tonovi: C, Es, G i Hes. Ono što ćete primetiti u
ovom hvatu jeste da osnovni ton nije najniži ton u sazvučju. Tačnije, da ton C nije u basu. U pitanju je
obrtaj ovog akorda. Najniži ton je ton Hes pa bi se ovaj akord mogao (ili trebao) zapisati kao Cm7/bH.

U ovom hvatu trzaju se druga, treća, četvrta i peta žica a prvim, drugim i trećim prstom se pritiskaju
prvi pragovi žica A5, D4 i H2.

Gm 7
Gm7 iz ovog primera je karakteristični bare hvat za ovaj akord. Pomeranjem ovog hvata uz i niz vrat
gitare mogu se dobiti molske sedmice drugih tonaliteta a kao osnovni ton se uzima onaj ton koji svira
prag pritisnut kažiprstom na E6 žici.
 Osnovni akordi - maj
Kada bi me neko zamolio da opisno objasnim majeve, a ne uz pomoć muzičke teorije, rekao bih da
ih ja doživljavam kao akorde koji su isti ko dur, samo malo oplemenjeni. To je moj utisak, a da vidimo
ipak šta kaže teorija. Ona kaže da se majevi grade iz dursakih skala i da su oni sazvučje I, III, V i VII
stupnja.
Gitara, usudio bih se reći, kao da je prilagođenija durskim nego molskim akordima. Hvatova za
durske i molske trozvuka možda ima podjednako ali u svim ostalim akordima kao po pravilu ima više
hvatova za dureve nego za molove što se moglo primeti i na primeru molskih sedmica kojih imam
znatno manje nego durskih. Ovo mi možda ni nebi palo na pamet da napišem da se nisam setio stvarno
velikog broja osnovnih hvatova za maj akorde.

C maj
U Cmaj akordu, kao što sam malopre rekao, nalaze se I, III, V i VII stupanj C dur skale a to su tonovi
C, E, G i H. Ovaj hvat mislim da vam neće biti veliki problem da posle samo nekoliko pokušaja uhvatite
kako treba. Teža varijanta ovog hvata je da prvim prstom pritisnete prvih pet žica i u sazvučje uključite i
ton G koji će se pojaviti na trećem pragu prve žive. Međutim, ako vam bare hvatovi predstavljaju
problem i ovaj hvat koji sam prikazao "pije vodu".
 G maj
G maj - G, H, D i Fis. U ovom hvatu bare neće biti jedini problem. Biće malo frke oko lomljenja
drugog prsta na krajnjem zglobu. Ako je ovo izvan naših mogućnosti možete treću i četvrtu žicu
pritisnuti drugim i trećim prstom a petu žicu pritisnuti četvrtim prstom ali vam ja preporučujem da se
oko ovog hvata ipak malo potrudite i uvežbate na ga prikazan način jer smatram da je to dobat zalog za
budućnost.

D maj
Slična priča kao maločas. Ovaj hvat bi bilo lakše uhvatiti prvim prstom ali ako ovaj akord budete
"šetali" kroz vrat prvi prst će vam trebati za pritiskanje četvrte žice. Čak, ako budete hvatali takve
hvatove, biće bolje da prve tri žice držite trećim prstom.
 A maj
I od ovog hvata možete graditi ostale akorde pomeranjem hvata niz vrat ali u tom slučaju teško da
ćete upseti da pritisnete petu žicu. U tim slučjevima odustanite od držanja pete žice jer se u prve četiri
nalaze svi potrebni tonovi koju čine maj. Do duše u tim hvatovima osnovni ton neće biti najniži ton u
sazvučju (to će biti obrtaji) ali to nije toliko tragično.

F maj
I od ovog hvata, kao i od mnogih, možete napraviti hvat koji ćete pomerati niz vrat gitare. Ono što
ovaj hvat posebno karakteriše jeste činjenica da su tonovi poređani baš onako kako se akord gradi.
Podsetite se: maj čine I, III, V i VII stupnja durske skale. U primeru F maj-a to su tonovi: F, A, C i E.
Ako ovaj akord odsvirate trzanjem desne ruke odozgore (od četvrte žice ka prvoj) tonovi se ređaju baš
tim redosledom. Ova "pravilnost" je, koliko sam ja primetio, veoma retka kod gitarskih hvatova.
 Osnovni akordi - dim
Dimovi su akordi koji, kako sam čuo, imaju rumunsko poreklo i koji sem oznakom "dim" mogu da
se obeleže znakom "0". Meni lično su nepoznanica i nikako baš skroz da ih skapiram ali znam da umeju
žešće da "čučnu".
Dimovi su jedini akordi koji nemaju dursku i molsku varijantu ali to nije jedino što ih karakteriše.
Skala ovog akorda ima stalan raspores stepena - stepen, polustepena pa ispada da dim skala ima devet
stupnjeva i da su svi neparni: I, III, V i VII i svi parni: II, IV, VI i VIII podjednako udaljeni, po stupanj
ipo. Kako u dim akord ulaze I, III, V i VII stupanj dim skale, tačnije I, bIII, bV i bbVII durske skale,
primetićete da četiri tonaliteta imaju iste tonove koji ih čine a ti tonaliteti su baš oni tonovi koji čine
jedan dim. Na primer: C dim čine tonovi: C, bE, bG i bbH. I bE dim čine isti tonovi. Isto tako i bG (F#)
i bbH (A) dim čine isti tonovi.

C dim
Teorija kaže da dim akorde čine I, sniženi III, sniženi V i dvostriko sniženi VII stupanj durske skale.
Odatle proizilazi da C dim, ili C0 čine C, Ges, Es i Heses. Ne dajte se zbuniti, Heses praktično jeste isto
što i A ali teoretski nije i morate ga prihvatiti kao takvog.

G dim
 G dim čine tonovi: G, Hes, Des i Fes.

F dim
F dim čine: F, As, Ces i Eses.

Još neki akordi - I

U ovom tekstu biće prikazani, kao što i naziv kaže, još neki akordi koji se, takođe, često koriste ali su
ipak manje poznati od dureva, molova, sedmica itd.. Lekcija će imati nastavke I i II. Prvi deo će se
baviti hvatovima do 5. a drugi do 12 praga.

D sus4 (no3)
Ovaj akord oni koji ne znaju kako se grade akordi zovu: "onaj akord isti kao D samo još dodaš mali
prst". Zvuči simpatično i nemam ništa protiv ali mislim da je dobro znati i njegov pravi naziv. Naime,
ovaj akord se zove Dsus4. U prikazanoj kombinaciji D žica se svira na prazno, prvim prstom se drži
drugi prag G žice, drugim prstom se drži prva žica na drugom pragu a trećim prstom druga žica na
trećem pragu. Pored ova tri prsta koja ovako držana čine klasičan D dur malim prstom se pritiska prva
žica na trećem pragu. Odmah se primeti da je prva e1 žica pritisnuta na dva praga. Zašto? Naravno da
nije neophodno držati žicu na dva praga jer pritiskanje praga bliže donjoj kobilici nema nikakvog uticaja
ali se ovaj akord najčešće svira kao jedna vrsta ulepošivača D dura i kao takvog ga je najlakše odsvirati
na ovaj način. Kada se odsvira ovaj hvat na žici D4 se dobije ton D, na žici G3 ton A, na H2 žici ponovo
D i na e1 žici ton G. Akord Dsus4 se sastoji od prvog, trećeg i petog stupnja D dur skale a njima je
dodat i četvrti stupanj. Gledano po D dur skali ti tonovi su D, Fis, A i G kao četvrti stupanj. Malopre
kada sam nabrajao tonove koje "svira" ovaj hvat nigde nisam spomenuo ton Fis. I stvarno! Tog tona u
ovom hvatu nema. To je razlog zašto se u oznaku akorda dodaje i - (no3), to znači da u zasvučju tonova
tog hvata nema trećeg stupnja. Sećate se da od trećeg stupnja zavisi da li je akord dur ili mol. Kako ovde
nema trećeg stupnja ispada da "priroda" ovog akorda nije određena ali se u praksi on uvek tretira kao
durski.

D m7 / G
Malo iskusniji svirači sigurno će prepoznati veoma čest harmonsi raspored: Dm - G7 - Cmaj - F -
Hm7-5 - E. Ova, ili slična, fraza se obično javlja u pesmama zabavne muzike. Čim se prepozna pesmu
nije teško odsvirati. Međutim, na originalnim snimcima pesama mi je ovaj deo uvek zvučao mnogo
lepše nego kada bih ga ja odsvirao sve dok jednog dana nisam seo da dobro preslušam o čemu se radi i
ukapirao da muzičari umesto G dura sviraju Dm7/G. Naziv akorda koji u sebi ima oznaku "kroz" pa
neki ton, znači da se svira taj akord ali sa naznačenim tonom u basu. Baš zbog tog G u basu sam s
početka i mislio da je u pitanju G dur. Dakle, D mol sedam kroz G je običan D mol sedam ali sa G u
basu. U ovom hvatu, da sad ne nabrajam pojedinačno, učestvuju tonovi: D, F, A, C i G u basu. Bez
obzira što u ovaj akord ide ton A nepreporučujem vam da svirajući ovaj hvat okidate sve žice. Jeste
istina da bi peta žica nepritisnuta dala ton A kojeg već ima u akordu i da nebi bilo nepravilno odsvirati
ga ali akord bez njega zvuči mnogo lepće.
 E 7 sus4 (no3)
Ovo je takođe jedan od akorada kojim se ulepšava neki drugi akord, isto kao malopre u primeru D i
Dsus4. I ovde je u pitanju sus4. Razlika je u tome što se kod akorda E7sus4 jedan od prsta sklanja sa
žice na kojoj se nalazi i prelazi na drugu pa tako dolazi do promene visine tona na dve žice. Da prvo
vidimo šta se dešava sa E durom. Prvi prst je na prvom pragu treće žice, drugi na drugom pete i treći na
drugom pragu četvrte žice. Okidaju se sve žice pa se, gledano od E6 ka e1 dobijaju tonovi: E, H, E, Gis,
H i E. To je u redu jer E dur čine I, III i V stupanj E dur skale a to su tonovi: E, Gis i H. Akord sus4 se
gradi od I, III i V stupnja durske skale sa dodatim IV stupnjem. Po tome se zaključuje da u Esus4 idu
tonovi: E, Gis, H i A. Kada se iz E dura prelazi na hvat koji objašnjavam, pomera se treći prst sa drugog
praga četvrte na drugi prag treće žice. Takvo pomeranje izaziva, kao što rekoh, promenu visine tona na
dve žice pa se na četvrtoj žucu umesto tona E "čuje" ton D a na trećoj umesto tona Gis "čuti" ton A. Ova
promena izazivas da dobijanjem tona A akord postaje sus4, gubljenjem tona Gis u sazvučju izgubi
određenost po svojoj prirodi (da li je dur ili mol) i dobija ton D što ga čini sedmicom. Dakle, tonovi E,
H, D, A, H i E daju akord E7sus4. Ovaj akord možete da "skratite" za prvu i drugu žicu jer se na njima
dobijaju tonovi kojih već ima što zavisi od vaćih želja i potreba.

F maj add+11
Ovo je opet jedan od akorada koji se često svira u kombinaciji sa E durom. Hvata se isto kao i E dur
na prvoj poziciji s tim što se kompletan raspored prstiju pomeri za jedan prag dalje od gornje kobilice.
Prvi prst je na drugom pragu treće žice, drugi na trećem pragu pete i treći na trećem pragu četvrte žice.
Ovaj hvat daje tonove: E, C, F, A, H i E. Primetite da je ovaj akord po tonalitetu F a da je najniži ton E,
dakle radi se obrtaju. Fmaj+11 je akord koji se gradi na taj način što se duru (I, III i V) dodaju još sedmi
stupanj (što ga čini maj-em) i povišeni XI stupanj. Redom: F, A i C - dur; E - sedmi i C - povišeni
jedanesti stupanj. Često se koristi u španskoj mužici. Svirajte ga naizmenično sa E pa ćete to primetiti i
sami.
 H m7 -5
Akord Hm7-5 čine I, sniženi III - mol, sniženi V - ovde ne ide čisti peti stupanj jer akord ima oznaku
-5 i sniženi VII stupanj - sedmica. U H tonalitetetu to su tonovi: H, D, F i A. Ako neko zna priču o
paralelnim akordima ili je pročitao taj tekst na ovom sajtu sigurno će lako skapirao zašto je ovaj akord
ovoliko značajan. Svaki akord izkombinovan iz belih dirki, da ne kažem - celih nota, dobrodošao je u
pesmama čiji je tonalitet C dur ili A mol. Pogledajte pesmu "I Will Survive". Harmonija ide: Am - Dm -
G - Cmaj - Fmaj - Hm7-5 - Esus4 - E. Pogledajte: Am = A, C, E; Dm = D, F, A; G = G, H, E; Cmaj =
C, E, G, H; Fmaj = F, A, C, E; Hm7-5 = H, D, F, A itd. Sve cele note. Ova pesma i ovaj harmonski
raspored su fantastičan primer za priču o paralelnim akordima i harmoniju uopšte. Međutim! Nemojte
pomisliti da je kod ovog akorda stvar samo u teoriji, on sem toga što je primer svoje vrste izuzetno lepo
zvuči i ako kojim slučajem probate da ga zamenite nekim drugim akordom sigurno ćete izgubiti na
lepoti pesme koju izvodite. Za kraj. Potrudite se da ga zapamtite. Ono namerno naglašavam jer
primećujem da ga dosta čak i iskusnih gitarista ne zna i ne koristi. Šteta, jer tek sa njim harmonija
postiže, kao što malopre napomenuh, svoj puni raskoš.

Još neki akordi - II

 Kao što u prvom nastavku ovog časa rekoh - ovde će biti objašnjeni svi oni akordi i hvatovi koji nisu
dur, mol, 7... a smatraju se osnovnim i treba ih među prvima naučiti. Zato trećeg nastavka neće biti pa
će svi ostali akordi za koje budem mislio da su važni biti ubačeni ovde.

D add6
Šestice su durski kvintakordi sa dodatom sekstom što znači da se grade od I, III i V stupnja durske
skale plus VI stupanj. U slučaju tonaliteta D to su tonovi: D, Fis, A i H. Upravo ti tonovi se "čuju" kada
se uhvati ovaj hvat. Ovaj akord i način njegovog hvatanja možda nisu često u uoptrebi i ne spadaju
među one koje treba prve naučiti ali sam ga ovde svrtstao iz ličnih razloga. Dadd9 uhvaćen na ovaj
način zvuči lepše nego kada se za njega koristi neki drugi hvat - to je prvi razlog, a drugi je da se po
njemu vidi šta je bas, tačnije, tonalitet akorda. Hvat je u suštini bare. Kažiprst pritiska sve žice na
sedmom a domali i mali prst drže petu i šestu žicu na devetom i desetom pragu.

E 7 add9 (no5)
Ovo je takođe jedan od mojih omiljenih hvatova ali to nije jedini razlog zašto je ovde objašnjen.
Često se koristi i svuči rokerski. Ako volite tu vrstu muzike sigurno će se pojaviti među prvih sto
pesama koje ćete naučiti da svirate, sem ako u pitanju ne budu bile balade. Lako se hvata i nije neki
problem naviknuti se na njega, raspored prstiju imate nacrtan na šemi. U E7add9 idu I, III, V, sniženi
VII stupanj E dur skale a dodaje se i IX stupanj. To su tonovi: E, Gis, H, D i Fis, međutim, hvatanjem
ovog akorda na ovaj način izvode se samo četiri tona pa ton H kao peti stupanj E dur skale nedostaje.
Otuda i oznaka (no5) na kraju imena akorda.
 E 7 add+9 (no5)
Akord E7add+9(no5) ima svoj nadimak koji je zasigurno nebrojeno puta popularniji od njegovog
zvaničnog imena. Nadimak mu je: "Hendrixov akord". Taj gitarski virtuoz i genije koristio ga je tako
skladno i toliko često da ga svi sad zovu po njemu. U pitanju je durska sedmica sa dodatim povišenim
devetim stupnjem. Čine je: I, III, V, sniženi VII i povišeni IX stupanj. To su tonovi: E, Gis, H, D i Fisis.
Evo primera tona sa dvostrukom povislicom. Ovaj povišeni deveti stupanj nije ton G nego Fisis jer je
deveti stupanj E durske skale ton Fis pa povišeni IX stupanj nije G nego povišeno Fis, znači #Fis što je
jednako Fisis. Još jednom: E, Gis, H, D i Fisis. U ovom hvatu se "sviraju" samo četiri tona i to E, Gis, D
i Fisis. Nema tona H pa akord ima oznaku (no5). Ono što ovaj akord čini stvarno zanimljim jeste taj ton
Fisis koji teoretski gledano jeste povišeni IX stupanj E durske skale ali se praktično može posmatrati i
kao sniženi X stupanj a sniženi deseti je, ako se zanemari oktava, isto što i sniženi III stupanj. Setite se:
III stupanj u akordu - dur, sniženi III stupanj u akordu - mol. Zašto ovo napominjem? Zato što sazvučje
tonova koje daje ovaj hvat ima i drusku i molsku karakteristiku pa baš zbog tona zvuči izauzetno
interesantno. Ipak, i pored toga on je durski.

Hammer on je tehnika sviranja gitare koja se izvodi zakucavanje prstima leve ruke. Jedan od
najčešćih fazona koji se koristi.
Dakle, kao što rekoh, zakucavanje je u pitanju, zato se ova tehnika i zove "čekićanje" ili ti hammer
on. Da vidimo kako se to koristi taj čekić. Najbolje da prokomentarišem sledeći primer. Samo pre toga
da dodam da ga u tablaturama obeležavaju sa ho.

U ovom primeru ho-om povezana su dva tona. Prvi ton (peti prag treće žice) osvirate tako što stavite
prst broj jedan (kažiprst) i trznete. Drugi ton (sedmi prag treće žice) izvodite tako što bez ponovnog
otrzavanja trećim prstom pritisnete žicu na sedmom pragu. Sam potez treba uraditi dovoljno brzo da ne
priguši ton koji traje (zato ovo zovu čekićanje). Ako se ovo izvede kako treba udarac po žici kao da
izazove pojačanje vibracija pa se sve to zajedno čuje kao novi ton. Iako je novi ton sasvim jasan veoma
lako ga je razaznati među otrzinam tonovima jer ima karakterističan prizvuk.
 Ovde je stvar ista sem što se stvar ponavlja dvaput. Prvi ton se izvodi trzanjem a drugi i treći bez.

Ovaj sam primer stavio čisto da ne bi došlo do zabune i da bi sve opcije bile obrađene. Ovde je
ustvari odviran klasičan hammer on samo je prva nota toliko kratka da je to prosto zanemarljivo. Čak joj
ni trajanje (uvek se crta kao osmina) ne ulazi u ukupan zbir nota u jednom taktu. Ipak i taj ton se čuje.

Ako, i kada, naiđete na ovakvu oznaku nemojte se zbuniti. Kad budete pročitali o čemu se radi
skapiraćete da je stvar zapravo veoma prosta. Ovde se drugim prstom (kažiprstom) kuca po trećoj žici i
to po sedmom pragu. Udarac treba opaliti malo jače tako da žica i bez predhodnog treperenja zavibrira
(počne da proizvodi ton) dovoljno jako da se razlika u jačini nota ne primeti. Fazom možda jedva da je
malo teži za izvođenje ali ništa strašno.
 Pull off
Pull of je ništa manje korišćena tehnika od tehnike hammer on čak veoma često idu zajedno.
Pull of je totalno suprotan od hammer-ovanja. Ovde se drugi ton ne izvodi pritiskanje nego
odpuštanjem. Oznaka mu je po

Prvi ton (sedmi prag treće žice) se isto otrzava ali se drugi (peti prag treće žice) postiže sklanjanjem
prsta s žice. Ovde se treći prst kojim je odsviran prvi ton naglo skloni sa žice pa nastavi da su čuje ton sa
petog praga. Obratite pažnju, kada se izvodi pull off žica se pritiska na dva mesta na dva različita praga
jer posle sklanjanje prsta koji svira prvi ton prst koji svira drugi ton već mora da stoji tamo gde mu je
mesto.

Dobro! Ovde već i sami predpostavljate o čemu se radi. Pull off je samo izveden dvaput i to je to.

Ovde se opet, kao u sličnom primeru sa hammer on-om, radi o klasičnom pull off-u gde je prvi ton
izveden skroz kratko. Možda je jedina razlika u tome što se, čini mi se, "kratki" pull off čuje nešto
slabije ali nešto lepše. Zato ćete na ove po-ove tu i tamo u po nekom solu naleteti a na ho-ove ovog tipa
sasvim retko.
 E ovo je situacija na koju ćete veoma često da nailazite. Ovde su hammer on i pull off zalepljeni ,
tačnije odmah posle hammer-ovanja žica se pull-uje. Ovaj primer možda i nema takvu važnost da bi
zaslužio specijalno objašnjenje ali mislim da bi bilo zgodno još jednom podsetiti na začkoljicu da iako
se izvode tri tona žica okida samo jednom.
 Skale
Skale su nizovi tonova sa određenim odnosom izneđu njih. Skalu karakterišu tonalitet i njena
priroda. Po pravilu počinju i završavaju se istim tonom, koji skali daje tonalitet. Odnos tonova koji
čine skalu je ono po čemu se prepoznaje da li je skala molska, durska ili neka treća.
Celu priču o skalama objašnjavaću na primeru C dur skale. C dur skalu čine C, D, E, F, G, A, H i
C. Međusoban odnos između tonova napisan je odmah ispod.
1/1 1/1 1/2 1/1 1/1 1/1 1/2
- C - D - E - F - G - A - H - C -

* * * * * *
e E|--F--|-----|--G--|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|--D--|-----|--E--|
H H|--C--|-----|--D--|-----|--E--|--F--|-----|--G--|-----|--A--|-----|--H--|
G G|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|--D--|-----|--E--|--F--|-----|--G--|
D D|-----|--E--|--F--|-----|--G--|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|--D--|
A A|-----|--H--|--C--|-----|--D--|-----|--E--|--F--|-----|--G--|-----|--A--|
E E|--F--|-----|--G--|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|--D--|-----|--E--|

Na ovoj slici predstavio sam vrat gitare (samo do XII praga jer se odavde ponavlja) i sva mesta na
kojima se nalaze tonovi koji pripadaju C dur skali. Evo osnovnog položaja C dur skale na gitari
kroz jednu oktavu.
* *
e |-----|-----|-----|-----|-----|
H |-----|-----|-----|-----|-----|
G |-----|--A--|-----|--H--|--C--|
D |-----|--E--|--F--|-----|--G--|
A |-----|-----|--C--|-----|--D--|
E |-----|-----|-----|-----|-----|

2 4 1 2 4 1 3 4

e|----------------------------
H|----------------------------
G|------------------2--4--5---
D|---------2--3--5------------
A|---3--5---------------------
E|----------------------------

Kroz dve oktave.

* * * *
e |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--H--|--C--|-----|-----|
H |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--G--|-----|--A--|
G |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--D--|-----|--E--|--F--|
D |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--A--|-----|--H--|--C--|
A |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--E--|--F--|-----|--G--|
E |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--C--|-----|--D--|

2 4 1 2 4 1 3 4 1 3 4 2 4 1 2

e|-----------------------------------------------7--8---
H|----------------------------------------8--10---------
G|------------------------------7--9--10----------------
D|--------------------7--9--10--------------------------
A|----------7--8--10------------------------------------
E|---8--10----------------------------------------------

Preko (skoro) celog vrata. Ovo je moguće još proširivati, ali je i ovo samo po sebi individualna
stvar, pa dalja proširenja ne bih dodatno obrađivao. Oni koji znaju pozicije ukapiraće zašto je
prstomet baš ovakav.
 * * * * * *
*
e |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--E--|--
F--|-----|--G--|
H |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--A--|-----|--H--|--
C--|-----|--D--|
G |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--E--|--F--|-----|--
G--|-----|-----|-----|
D |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|--
D--|-----|-----|-----|
A |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--E--|--F--|-----|--
G--|-----|-----|-----|-----|-----|
E |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--C--|-----|--
D--|-----|-----|-----|-----|-----|

2 4 1 2 4 1 1 2 4 1 1 3 1 1 2 4 1 2 4

e|-------------------------------------------------------------12--13--15---
H|---------------------------------------------10--12--13--15---------------
G|----------------------------------9--10--12-------------------------------
D|--------------------7--9--10--12------------------------------------------
A|----------7--8--10--------------------------------------------------------
E|---8--10------------------------------------------------------------------

4 2 1 4 4 3 1 3 1 1 4 2 1 4 4 2 1 4 2

e|---15--13--12--------------------------------------------------------------
H|---------------15--13--12--10----------------------------------------------
G|-------------------------------12--10--9-----------------------------------
D|------------------------------------------12--10--9------------------------
A|-----------------------------------------------------12--10--8--7----------
E|-------------------------------------------------------------------10--8---

Na ovaj način možete da razradite sve skale koje su vam poznate. Dobra pozicija značajno će vam
olakšati posao. Ne samo kad je C dur ili neka druga skala u pitanju nego je štos ne naučiti
pogrešno. Ko je jednom nešto uvežbao kako ne valja zna koliko je teško izbiti to iz prstiju.
Za vežbanje bih mogao da vam preporučim par ideja. Skale možete vežbati svirajući ih uzlazno pa
silazno u krug bez ponavljanja najvišeg i najnižeg tona. Primer koji sledi je izveden samo u
slučaju sa jednom oktavom; lako će te ga izvesti i za dve oktave. Ovu treću kombinaciju najbolje
da prosviravate tako što će te ova dva navedena dela jednostavno slepiti (hoću reći, bez
ponavljanja najvišeg i najnižeg tona po istom principu kao u predhodna dva slučaja). Ovde je
prstomet, odnosno postavljanje i pomeranje pozicija vrlo važno i treba ga se pridržavati.
2 4 1 2 4 1 3 4 3 1 4 2 1 4 2 4 1 2 4 1 3 4 3 1 4 2

e|---------------------------------------------------------------------------------
-
H|---------------------------------------------------------------------------------
-
G|------------------2--4--5--4--2-----------------------------2--4--5--4--
2---------
D|---------2--3--5-----------------5--3--2-----------2--3--5-----------------5--
3---
A|---3--5-----------------------------------5--3--
5---------------------------------
E|---------------------------------------------------------------------------------
- itd.

Osnovna razlika između pijanista i gitarista je u tome što pijanista kada nauči C dur skalu
automatski je naučio da svira i C Jonski modus (koji je identičan), A prirodni mol (koji je
paralelan) i jednu skalu koja je po malo izmišljena G 7 (durska skala sa sniženim sedmim
stepenom, takođe paralelna). Gitarista kad nauči C dur skalu naučio je da svira durske skale svih
tonaliteta, dovoljno je samo da pomeri ruku. Pijanista koji bi hteo da solira uz E dur pratnju mora
napamet da zna tonove koji čine odgovarajuću skalu i da ima veštinu u prstima. Poznavanje teorije
je kod njih preduslov.
Gitarista koji je naučio C dur skalu ne može pošteno ni A prirodni mol da odsvira, ali zato nema
potrebu da napamet uči, recimo, Dis dur skalu. Čim u startu nema potrebe, on je nikad ni ne nauči.
Zbog tog nepoznavanja stvari evo šta mi se jednom desilo. Učestvovao sam na nekom sešnu i
pošto smo svi na bini bili različitih žanrovskih opredeljenja bilo nam je teško da nađemo stvari
koje svi znamo, pa je neko predložio da za početak odrmamo jedan rock 'n' roll, onako bez vokala,
i da malo prosviramo solaže. Ja sam počeo stvar. Posle dve ili tri stvari ispao sam iz tima jer je
bilo još gitarista na redu, a duvači su ostali skoro do kraja. Kad je saksofonista sišao sa bine,
odmah mi je prišao i pitao me jesam li normalan i znam li odakle sam krenuo onaj rock.
Epilog, stvar sam krenuo iz Fis, ni dan danas ne znam zašto (obično ga sviram iz A). Što se mene
tiče, sve je bilo u redu, jer rad prstiju na gitari ne prepoznaje tonalitet. Zamislite samo koliko se
jadnik namučio da svira kroz skalu u kojoj ima šest povisilica ili crnih dirki (ko zna kako se
sviraju duvački instrumenti zna u čemu je problem, a i drugi mogu da naslute). Posle jedno pola
godine video sam tog tipa na TV-u kako svira sa nekim jazz orkestrom, pa mi je tek onda bilo
jasno zašto kad smo svirali zajedno nisam u njegovoj svirci ništa neobično primetio. Čovek zna
znanje.
 Sviranje u koracima
Sviranje u koracima, kako ga zove jedan moj poznanik, je odličan način da steknete rad prstiju,
naviknete se na pozicije i dobijete na brzini i rutini. Princip sviranja u koracima je, kao što mu i
ime kaže, odabrati neki korak, pomerati ga za po jedan stepen i ponavljati ga redom uzlazno pa
silazno, i tako u krug. Ovo će vam sigurno biti jasnije kada vidite i čujete primere. Neka skala
provučena kroz korake može poslužiti i kao deo nekog sola bez ikakve dorade jer ovaj trik zvuči
efektno kad se brzo odsvira.
Za primer uzeta je durska skala u C tonalitetu a vama preporučujem da i kroz druge skale uradite
korake.

Koraci:
(1-3) (2-4) (3-5)...
(1-2-3) (2-3-4) (3-4-5)...
(1-2-3-4) (2-3-4-5) (3-4-5-6)...
(1-2-3-4-3) (2-3-4-5-4) (3-4-5-6-5)...

(1-3) (2-4) (3-5)...

[ Meni ]
 (1-2-3) (2-3-4) (3-4-5)...
[ Meni ]
 (1-2-3-4) (2-3-4-5) (3-4-5-6)...
[ Meni ]

(1-2-3-4-3) (2-3-4-5-4) (3-4-5-6-5)...

[ Meni ]
 Rifovi
Rifovi ili power chord kako ih često zovu u stranoj literaturi zapravo uopšte nisu akordi. Oni se
sastoje samo iz dva tona, što je nedovoljno; akord uvek čine najmanje tri tona.

[ C5 ] Klasičan rif
Zbog svog neodređenog karaktera tezgaroši ga najčešće koriste kada moraju da se snalaze u
trenutku, prepoznaju tonalitet, ali ne osećaju prirodu akorda (dur, mol, sedmica, mol sedmica,
maj...).
Za rokere se već zna zašto ga koriste...

[ C5 ] Obrtaj rifa
Ako rifu koga čine osnovni ton i kvinta, kvintu spustimo za oktavu dobijemo takođe rif, tačnije
njegov obrtaj (ako i za rifove možemo da kažemo da imaju obrtaje). Iako je ovde konkretno
najniži ton G, ovi rifovi su u C tonalitetu.
Pogledajte ovu kombinaciju sa desetog praga; zar vam ne liči na molski bare hvat skraćen za
hvatanje kažiprstom preko svih žica? Ovo bi trebalo da ide u prilog mojoj teoriji da ovaj rif ima
blagi molski prizvuk. Naravnu ovu teoriju nije teško oboriti, ali često mi se dešavalo da kad neke
rifove pretvaram u ozbiljnije harmonske forme baš ova kombinacija preraste u mol. Da
napomenem još jednom da je ovo isključivo lična opservacija.
 [ Cm ] Skraćeni mol
Mol bez petog stupnja.

[ C3 ] Skraćeni dur
Dur bez petog stupnja.
 [ C4 ] Skraćena četvorka
Prvi + četvrti stupanj.

[ C-5 ] Skraćeni umanjeni dur

Prvi + sniženi peti stupanj.

[ C+5 ] Skraćeni prekomerni dur

Prvi + povišeni peti stupanj.

[ C6 ] Skraćena šestica
Kad C6 akordu uklonimo sve tonove sem osnovnog i VI stupnja koji ga karakteriše dobijemo ovaj
rif.
 [ C7 ] Skraćena sedmica
Kao i skraćenu šesticu, po istom principu možemo da dobijemo i skraćenu sedmicu. Interesantno
je još i to da ovi skraćeni oblici akorada čine dobro poznat rock 'n' roll krug. Probajte: C5, C6, C7,
C6, C5, C6, C7, C6.