Jefrem Sirin - TUMAČENjE ČETIRI EVANĐELjA

SVETI JEFREM SIRIJSKI
TUMACENjE CETIRI EVANDjELjA

PREDGOVOR
PRVA GLAVA
DRUGA GLAVA
TRECA GLAVA
CETVRTA GLAVA
PETA GLAVA
SESTA GLAVA
SEDMA GLAVA
OSMA GLAVA
DEVETA GLAVA
DESETA GLAVA
JEDANAESTA GLAVA
DVANAESTA GLAVA
TRINAESTA GLAVA
CETRNAESTA GLAVA
PETNAESTA GLAVA
SESNAESTA GLAVA
SEDAMNAESTA GLAVA
OSAMNAESTA GLAVA
DEVETNAESTA GLAVA
DVADESETA GLAVA
DVADESETPRVA GLAVA
DVADESETDRUGA GLAVA


Predgovor
Tumacenje Cetvoroevandjelja svetog Jefrema Sirijskog koje je u nastavku izlozeno
zasluzuje paznju poboznog citaoca ne samo zbog toga sto je to verodostojno delo velikog Oca i
ucitelja Crkve, nego i zbog vaznih osobitosti evandjelskog teksta koji se u njemu objasnjava.
Prema svedocanstvima starine i brizljivim ispitivanjima naucnika, pokazalo se da sveti Otac u
svom izlaganju Evandjelja nije sledio nekog od Evandjelista nego da je pred sobom imao
zbornik evandjelskih tekstova, sastavljen na osnovu sva cetiri Evandjelja
Prema istrazivanjima naucnika, tekst koji u svom tumacenju koristi sv. Jefrem Sirijski na
nekim mestima udaljuje se ne samo od teksta kakav je danas opsteprihvacen u Crkvi - i sto
pazljivom citaocu sigurno nece promaci - nego i od starog sirijskog prevoda koji se naziva
Pesito, a podudara se sa najstarijim sirijskim Evandjeljem, koje je izdao Cureton. Tako u
tumacenjima sv. Jefrema reci iz Jn. 1; 4-5. glase ovako: U tome, sto je bilo sazdano, u Njemu
je bio zivot, i zivot bese svetlost ljudima, dok Mt. 1; 25. prenosi na sledeci nacin: U svetosti je
ziveo s njom, dok ne rodi prvenca. Oba ova mesta podjednako se udaljuju od grckog teksta i
od prevoda Pesito, ali su saglasna sa Cureton-ovim starim Sirijskim Evandjeljem.
Bez obzira na ova odstupanja u nekim pojedinostima, Cetvoroevandjelje koje izlaze sv.
Jefrem omogucuje da se jasno vidi da je to onaj isti evandjelski tekst kakav i danas citamo.
Prema tome, neka svaki pravoslavni hriscanin postuje uspomenu na sv. Jefrema, koji nam je u
svojim tumacenjima ostavio tako jasno, ubedljivo i nepobitno svedocanstvo o dubokoj starini i
nepovredivosti svetih Evandjelja, koja je prihvatila Crkva Hristova.
(Hteli bismo da skrenemo paznju srbskom citaocu na veliku smisaonu i asocijativnu
gustinu i konciznost teksta sv. Jefrema Sirijskog, a u smislu da je dok se cita ovo tumacenje
neophodno imati pred sobom otvoreno Sveto Pismo Starog Zaveta kako bi se lakse pratio tekst
tumacenja. Sveti Jefrem praslike St. Zaveta objasnjava njihovim ispunjenjem u Novom
Zavetu. Tezinu teksta pojacava i sirijski jezik koji ima logiku drukciju od logike indoevropskih
jezika.)

PRVA GLAVA
Zbog cega se nas Gospod obukao u telo? (Kao prvo), zbog toga da bi i samo telo okusilo
radost pobede, da bi se ispunilo i spoznalo darove blagodati. Da je Bog pobedio bez tela, kakve
bismo Mu pohvale uznosili? Kao drugo, da bi se razjasnilo da nas Gospod sa pocetkom
stvaranja niposto nije oklevao zbog toga sto ce covek postati bog jer je to, sto se nas Gospod
umanjio u coveku, vise od onoga sto je On obitavao u njemu dok je covek bio veliki i slavan ? .
Zbog toga je i napisano: Ja rekoh - bogovi ste (Ps. 81; 6). Prema tome, Rec (Logos) dolazi i
oblaci se u telo da bi se kroz ono, sto je dostupno robovanju i kroz ono, sto robovanju nije
podlozno, telo odvratilo od onoga koji ga je porobljavao ? . Trebalo je da nas Gospod bude
pristaniste svih dobara kojem bi priticali ljudi, riznica svih tajinstava kojoj bi sa svih strana
pristupali i obitavaliste svega skrivenog, da bi se svi ljudi, kao na krilima, uznosili k Njemu i u
Njemu jedinom nalazili spokojstvo. Odbaci umovanje prema kojem je padom onoga, sto je
pao, pao i Onaj Koji je trebalo da ga vaspostavi. buduci da je telo Adamovo bilo (stvoreno) pre
nego sto su se u njemu pojavili poremecaji (rastrojstva), ni Hristos nije prihvatio poremecaje
(rastrojstva) kakva je Adam kasnije zadobio, jer su oni bili neka slabost koja je pridodata
(prvobitnoj) zdravoj prirodi. Gospod je, dakle, primio tu zdravu prirodu, cije je zdravlje (sa
Adamovim padom) propalo, da bi covek kroz zdravu prirodu Gospodnju povratio zdravlje svoje
prvobitne prirode. Kada su krvozedne zveri strasno izranjavale coveka, Dobrocinitelj je pozurio
da nas ozivi Svojim lekovima. Covek je nezasluzeno obavijen zavojima, jer su i rane njegove
bile nezasluzene: covek ni u cemu nije sagresio protiv satane koji ga je izranjavao, kao sto
nicim nije uzvratio ni Dobrocinitelju Koji ga je iscelio. obucen, dakle, u ono isto oruzje kojim je
neprijatelj pobedio i bacio svet u osudu, Gospod je sisao u bitku i u telu, primljenom od zene,
pobedio svet, nadvladao neprijatelja i osudio ga. Dok je Crkva bila skrivena, nju su
nagovestavala tajinstva dok je ona sama cutala. Kada je Crkva bila otkrivena, sama je pocela
da tumaci one svoje proroke koji su usled njenog javljanja od tada zacutali.
U pocetku bese Rec (Logos). Evandjelista ovo govori kako bi pokazao da, kao sto rec
postoji kod onoga ko je izgovara, tako i Bog Rec (Logos) u svakom delu ima zajednicu sa
Svojim Roditeljem, da je u Njemu i izvan Njega. Dobro rasudjujes da rec postoji i pre nego sto
je izgovorena, jer je Zaharija govorio bez pokretanja usana. Nas Gospod se naziva recju
(Logosom) i iz jos jednog razloga. Naime, kroz rec se otkriva ono sto je skriveno u srcu, o
cemu svedoci i apostol Pavle, govoreci: U Njemu su sakrivena sva blaga premudrosti i znanja
(Kol. 2; 2). Uostalom, rec se ne izgovara pre nego sto se uoblici , jer je priroda reci rodjena.
Tako je i Logos Sam o Sebi svedocio da On nije Sam od Sebe nego da je rodjen, i da On nije
Otac nego Sin, jer je rekao: Boga niko nije video nikad; Jedinorodni Sin koji je u narucju Oca,
On Ga objavi (Jn. 1; 18). On kaze i ovo: Ja sam dosao u ime Oca (Jn. 5; 43 i Jn. 16; 28, gde
kaze: Izidjoh od Oca). Ako kazes da to, sto jeste, ne moze biti rodjeno, ucinices laznim
svedocanstvo Pisma koje kaze: bese, a zatim: rodjen iz nedara Oca Svoga.
U pocetku bese Rec (Logos). Pazi da na tom mestu ne pomislis na slabu rec, i ne smatraj
Ga tako nistavnim da Ga nazoves glasom. Glas ne postoji od pocetka, jer glasa nema pre nego
sto se izgovori, a nakon sto se izgovori, on opet prestaje da postoji. Ta rec, Koja je po Svojoj
prirodi podobije sustastva Svog Oca, nije, dakle, bila glas; ta Rec nije bila Ocev glas nego
Njegova ikona. Ako su deca, koju si ti izrodio, tebi podobna (slicna), kako onda mislis da je
Bog rodio glas a ne Boga? I ako sin Jelisavetin, iako je nazvan glasom (v. Mt. 3; 3, Mk. 1; 3 i
Lk. 3; 4), jeste istinski covek, onda je utoliko pre Bog, koji je nazvan recju (Logosom) istiniti
Bog. Ako prigovoris da se Sin u Pismu jasno oznacava imenom reci (Logosa), onda razmisli da
Jovan, koji se naziva glasom, postoji kao licnost. Na slican nacin je i Bog, Koji se naziva recju
(Logosom), utoliko pre Bog Rec (Logos). Ako pak mislis da je Sin pomisao Oceva, onda cu te
upitati da li je Otac samo jedanput pomislio? Ako (Otac) ima mnoge pomisli, kako onda Sin
moze biti Jedinorodni? A ako je Sin Njegova unutrasnja pomisao, kako onda moze biti sa desne
strane Oca?
U pocetku bese rec. Ta rec, medjutim, nije ona rec koja je izrecena na pocetku sveta,
buduci da ta Rec postoji pre pocetka i pre vremena, jer nema ni dana ni casa kada Njega
(Logosa, reci) nije bilo. Istinska Rec nije ona, koja u jedno vreme postoji a u drugo ne postoji;
to nije Rec koja nekad nije postojala pa je zatim bila stvorena, nego je to Rec koja je bila
svagda, postojano, od pocetka, od vecnosti. buduci da je Onaj Koji izgovara Rec vecan, da je
ova Rec podobna Onome Koji je izgovara i da je to Rec Onoga Koji je izgovara, (Evandjelist)
kaze: U pocetku bese Rec (Logos). Da bi pokazao da je Njegovo (Logosovo) rodjenje
prethodilo svakom pocetku i vremenskim granicama, kaze: bese.
Dalje, ako ova Rec bese u Boga a ne Bogu , onda recima u Boga Evandjelista jasno izlaze
da, kao sto bese Bog u Kojeg je bila rec, tako je i Sama Rec bila u Boga, kao Bog.
U pocetku bese rec. Tim recima se razjasnjavaju dve stvari, i to priroda Logosa (Reci) i
Njegovo rodjenje. Da Logosa (Rec) ne bi ostavio bez tumacenja, dodaje: On bese u Boga, cime
je obznanio dve stvari: kao prvo, da Logos ne postoji kao neko od ljudi, jer bese u Boga, a kao
drugo nacin postojanja (bivstva) Logosa (Reci): I Logos (Rec) bese Bog, cime nam je dao
trostruku pouku, odnosno da je Logos Bog, da je Lice i da je rodjen. On bese u pocetku u Boga
(kod sv. Jefrema: On bese od pocetka u Boga). Razborito je prisajedinio ove reci, da se ne bi
ispostavilo da on obznanjuje jedno Lice. On bese od pocetka u Boga. Tako je Evandjelista, kao
prvo, govorio o Njegovom rodjenju, kao drugo da je On bio u Boga, kao trece da je On bio Bog
i kao cetvrto da je On vec od ranije bio u Boga.
Sve kroz Njega postade (Jn. 1; 3), buduci da su kroz Njega izvrsena dela, prema recima
apostola: Sve je kroz Njega bilo stvoreno, jer su kroz Njega izvrsena dela (upor. Kol. 1; 16-
17), Kroz Njega stvori vascelu zemlju i Bez Njega nista nije postalo (Jn. 1; 3), sto je jedno
isto. U tome sto je kroz Njega sazdano bese zivot, i zivot bese svetlost (videlo) ljudima (Jn. 1;
4), jer su se Njegovim javljanjem sakrile rusilacke, prethodne zablude. I svetlost svetli u tami,
i tama je ne obuze (Jn. 1; 5), i kao sto kaze: Svojima dodje, i svoji Ga ne primise (Jn. 1; 11).
I svetlost svetli u tami. Razmotri, kakva se zapravo tama borila protiv ove svetlosti
ljudima i ispitaj na koji je nacin On u njoj ranije svetlio. Kada kaze svetli, nemoj se usuditi da o
Logosu pomislis nesto nevazno, nego iz reci svetli u tami razumi da Evandjelista tamom naziva
vreme koje je prethodilo Njegovom bozanstvenom javljanju i pokazuje da je Logos u to vreme
svetlio. O toj tami mozemo da slusamo i na drugom mestu Evandjelja, tamo gde se nalazi
prorocka izreka: Zemlja Zavulonova i zemlja Neftalimova, na putu k moru s one strane
Jordana, Galileja neznabozacka, narod koji sedi u tami vide svetlost veliku (Mt. 4; 15-16). Ovu
tamu on zatim pripisuje njima, jer je to bio veoma udaljen narod koji je obitavao i ziveo na
morskoj obali i u velikoj meri odstupio od naredbi i ucenja Zakona. Iz tog razloga ih on naziva
narodom "koji sedi u tami". Dakle, Evandjelista je upravo o njima govorio jer je i sam kazao:
svetlost, tj. Njegovo ucenje i znanje, tama koja mu je prethodila, tj. zablude, ne obuze.
Zapocinjuci oglasavanje o pocetku onog podviga koji je nas Gospod pretrpeo u Svom telu,
Evandjelista pocinje govoreci: Tama ga ne obuze.
U vreme Iroda, cara judejskoga (Lk. 1; 5). Okoncavajuci izlaganje o Logosu, govoreci na
drugom mestu o tome kako se, do kog stepena i zasto On umanjio, kaze ovako: Logos postade
telo i nastani se medju nama (Jm. 1; 14). Od sada, dakle, posle okoncanja ovog mesta, ma
sta da u Pismu cujes o Logosu, razmisljaj ne samo o cistom i jedinom Logosu Bozijem nego o
Logosu obucenom u telo, tj. od sada pocinju pomesane povesti, bozanstvena zajedno sa
covecijom, iskljucujucci ovo prvo i najvaznije od svega.
U vreme Iroda, cara judejskoga, bese neki svestenik... po imenu Zaharija, i zena
njegova Jelisaveta (Lk. 1; 5). O njima kaze sledece: ... zivljahu po svim zapovestima i
uredbama Gospodnjim besprekorno (Lk. 1; 6), kako ne bi rekli da oni usled svojih grehova
nisu radjali decu, jer su, u stvari, bili cuvani za cudesna dela. I bice ti radost i veselje (Lk. 1;
14), ne zato sto si rodio sina, nego zato sto si rodio takvog da nijedan, kaze, izmedju rodjenih
od zena nece biti veci od Jovana Krstitelja (Lk. 7; 28). nece piti vina i sikera (Lk. 1; 15).
Nagovestio ga je angeo, kao sto je nagovestio i druga ceda obecanja, kako bi pokazao da ce i
Jovan biti jedno od njih. I ti, dete, nazvaces se prorok Visnjega, jer ces ici napred pred licem
Gospodnjim da Mu pripravis put (Lk. 1; 76). Duh je bio kako u detetu, tako i u starcu.
Ici ces napred pred licem Njegovim... (Lk. 1; 76), a ne kao proroci, koji su bili samo
vesnici Njegove slave. Da dades poznanje spasenja... (Lk. 1; 77), da bi ljudi mogli da razlikuju
prolazna tajinstva od same Istine, koja nikad ne prolazi. Blagodat i istina postade kroz Isusa
Hrista (Jn. 1; 17). Sa desne strane zrtvenika nagovesten je Jovan, vesnik Gospoda Koji sedi sa
desne strane. Nagovesten je bio u onom casu kad se zavrsavalo bozanstveno sluzenje, da bi
se pokazalo da je on granica prethodnog svestenstva i sluzenja. Unutar svetilista zanemeo je
Zaharija, kako bi bilo jasno da tajinstva svetilista moraju zamuknuti s javljanjem Onoga Koji
tajinstva izvrsava. buduci da nije poverovao da ce njegova zena biti razresena od neplodnosti,
on je bio svezan u svojim recima. Zaharija je prisao angelu kako bi pokazao da je njegov sin
manji od angela; Mariji je prisao sam angeo, kako bi pokazao da je njen Sin Gospod angela.
Angeo je dosao u hram, kako ne bi dao lazni izgovor onima, koji lazni izgovor i traze. Angeo
nije prisao Jelisaveti, jer je Zaharija bio Jovanov roditelj. Angeo nije prisao ni Josifu, jer je
samo Marija bila roditeljka Jedinorodnog. Gavrilo nije prisao Jelisaveti koja je imala muza, ali
je prisao Mariji da bi svojim imenom zamenio tajnu muza ? .
Uslisena je molitva tvoja pred Bogom (Lk. 1; 13). Da je Zaharija bio ubedjen da ce mu
se dati ono, za sta se molio, on bi se dobro molio. medjutim, kako on nije verovao da ce mu se
to darovati, rdjavo se molio. Ono za sta je molio Boga priblizavalo se ispunjenju, a on je
posumnjao da ce tako i biti. Zbog toga je rec njegove prozbe, dok je ova bila na putu ka svom
ispunjenju, bila pravedno oduzeta od njega. Ranije se neprestano molio da mu bude darovan
sin, a kad je njegova molitva uslisana, on se odvratio i upitao: Kako ce to biti?
Buduci da je posumnjao u rec (angela), bio je pogodjen po ustima i po molitvama;
oduzeta mu je rec, koja se ranije povinovala njegovim zeljama. To delo se, dakle, izvrsilo na
taj nacin. U ono, sto je silno zeleo dok je bilo daleko, nije poverovao kad je obznanjeno da se
priblizava. Dok je verovao, dotle je i govorio, ili kako kaze Pismo: Verovah, zato i govorih (Ps.
115; 1). buduci da je zanemario rec, bio je pogodjen po recima da bi, buduci lisen sopstvenog
glasa, postovao onu rec koju je zanemario. Posto su njegova usta rekla: Kako ce to biti, bilo je
potrebno da se (iz hrama) vrati nem, kako bi naucio da je ovo moguce. Slobodan jezik bio je
svezan, kako bi Zaharija naucio da svezana utroba moze biti odresena, i da bi spoznao da
svezani jezik moze da odresi utrobu.
Neka iskusenje nauci onoga, koji nije hteo da se nauci veri. Kada je pokusao da prica,
Zaharija je iskusio da ne moze da govori i razumeo da Onaj sto je zatvorio otvorena usta moze
da otvori zatvorenu utrobu. Kada je zanemeo, dobro je razumeo koliko je nepravedno govorio.
Zbog cega je inace Zakon zapovedao: oko za oko, ako ne zbog toga da bi onaj, koji je
naskodio drugom, gubitkom sopstvenog oka bio naucen nad kakvom je prevashodnom stvari
izvrsio nasilje? Tako je i Zaharija, sagresivsi recju, posredstvom reci bio i kaznjen, kako bi
okusio plod pravedne plate. reci je bio lisen zato sto je pomislio da ona rec, koja mu je
obznanjena, nece biti ispunjena. Kad su njegova usta bila zagradjena tako da nije mogao da
iskaze ni najpotrebnije, naucio se da je i on sam rdjavo pregradio rec nagovestenja.
Zaharijinom recju osudjena je rec angela, ali je i njegova rec pred angelom bila kaznjena.
Neka su zbog jednog uda kaznu pretrpeli svi telesni udovi; trebalo je, medjutim, da Zaharija
bude kaznjen upravo u onom telesnom udu kojim je sagresio. Iako je kazna dotakla sve
udove, samu kaznu osetio je na ustima. Zaharijina krivica je bila takva da je bez oklevanja na
njega privukla kaznu, kako se ne bi nasao i neko drugi, koji bi mu bio slican.
Trebalo je da Zaharija, primivsi od angela radosnu vest, izadje iz svetilista i da bude
vesnik angela. medjutim, kako zbog svog neverja nije zeleo da posredstvom reci bude njegov
vesnik, dobio je takvu kaznu da ono, sto nije hteo da obznani recju, obznani cutanjem. Time,
sto mu se ovo vidjenje dogodilo u svetilistu, narodu je bio dat pouzdan znak da je on dostojan
takvog vidjenja. Kada su pak videli da je svezan cutanjem, razumeli su da je njegovim ustima
bilo potrebno ogradivanje. Jezik je bio pogodjen bolescu da bi um, kada se ocisti, naucio da na
usta stavi cvrste okove. buduci da nije strazario nad svojim ustima, vrata njegovih usta bila su
zagradjena cutanjem. Posto je angeo govorio s njim u blizini Svetinje nad svetinjama, narod je
razumeo da mu je darovana blaga (dobra) vest. medjutim, iz toga sto nije mogao da govori
poznali su da je odgovorio necim nedolicnim. buduci da je vidjenje imao u toku sluzenja, dok
su izgovarali prozbe, znali su da mu je nisposlat neki dar. medjutim, kako na njegovim ustima
nisu pronasli dejstvo blagodati, znali su da on dar nije prihvatio. Iako je sam Zaharija
posumnjao u reci angela, nakon sto je on zanemeo niko vise u njih nije sumnjao. Kad on sam
nije poverovao radosnoj vesti koju mu je doneo angeo, svi ljudi su posredstvom njegovog
cutanja poverovali u nju. Zaharija je svojim cutanjem za ostale postao prorok i sudija, da bi se
kroz proroka naucili zudjenoj vesti a da bi kroz sudiju bili obuzeti strahom da ne zanemare
takvu vest. Za samog Zahariju, angeo je postao prorok i sudija. Kao prorok, on mu je
protumacio skriveno, a kao sudija izlozio ga je bolesti i kazni.
Vest o buducim dobrima je toga casa bila poslata ljudskom rodu. Kada je prvi, koji ju je
cuo, posumnjao u nju, obelezila ga je znakom, da ga ostali ne bi podrazavali. Na taj nacin se
ova radosna vest, koju je angeo gromko oglasio, pokazala kao neverovatna, da bi zatim,
oglasena Zaharijinim znakovima, postala verovatna. Videvsi da su njegovim znakovima svi
poverovali, Zaharija je shvatio da je uzaludno posumnjao u reci angela. Tako njegovo cutanje
izvrsava ono, sto je on saslusao. Kako nije poverovao angelu koji je posluzio kao usta Bozija,
on ga je ucinio nemim, da bi umesto njega (Zaharije) progovorila dascica.
Kad nije poverovao najradosnijoj vesti o Jovanu koju mu je doneo angeo, on je
zanemeo. Kad je video Jovana, koji je izasao iz utrobe, ponovo je progovorio. Rec koja je
potekla od angela dosla je do njegovih usta i zakljucala ih, ali je dosla i do utrobe, i nju je
otkljucala. Ta rec je takodje, u drugacijem poretku, zakljucala utrobu koju je otvorila, da vise
ne bi radjala, i otvorila usta koja je zakljucala, da se vise ne bi zatvarala. Trebalo je zakljucati
usta onoga, koji nije poverovao rodjenju od neplodne utrobe i trebalo je zakljucati utrobu koja
je rodila Jovana, kako vise ne bi radjala i kako bi ovaj jedinorodni bio vesnik Jedinorodnog.
Zaharija, jedini koji je sumnjao, u svojoj sumnji je ponistio sumnju ljudskog roda.
On je, dakle, svojim neverjem sve ljude naucio veri. Kada se Jovan radjao u
blagovestenju iz usta zivog angela, njegov otac nije poverovao u njegovo duhovno rodjenje, a
kada se rodio od smrtne utrobe, poverovao je tom telesnom rodjenju. medjutim, kako nije
poverovao zivim ustima, njegova usta su posredstvom reci zamrla. Kad su uvideli da je
zanemeo, pozurili su da pravilno poveruju, motreci na njega koji je rdjavo posumnjao. Njegova
usta su pozurila i bila su osudjena na cutanje da bi se naucila uzdrzanju i da drugi ne bi
ispoljavali brzopletost. buduci da je Zaharija posumnjao u svog Gospoda i u svoje prozbe, bilo
je nuzno da bude kaznjen cutanjem, kako posle toga vise niko ne bi posumnjao u Boga i u
molitvu.
Cija misao, Gospode, moze da iscrpe jednu od Tvojih izreka? Mi ostavljamo mnogo vise
nego sto uzimamo, slicno zednima koji piju sa izvora. Rec Gospodnja nam, uporedo sa mnogim
poukama, daje i mnoga razmisljanja. Gospod je svoju rec ukrasio mnogim bojama kako bi se
svako poucio, razmatrajuci ono sto je njemu potrebno. U Svojoj reci sakrio je mnoge riznice,
da bi svako od nas, tamo gde se potrudi, mogao i da se obogati. Rec Bozija je drvo zivota koje
ti svim svojim delovima pruza blagosloveni plod, kao i ona stena koja se pokazala u pustinji,
da bi iz svih svojih delova svim ljudima pruzila duhovno pice ? . Svi, kaze, isto jelo duhovno
jedose, i svi isto pice duhovno pise (1. Kor. 10; 3-4).
Neka, dakle, onaj, koji je dosegao neki deo te riznice ne misli da se u toj reci sadrzi
samo ono cega se on domogao; naprotiv, neka pomisli da je mogao da dosegne samo to jedno
od mnostva koje se u njoj sadrzi. Neka usled toga, sto mu se otkrio i sto mu je dodeljen samo
taj jedan deo, ne naziva i samu rec oskudnom i besplodnom i neka je ne prezire, i kako nema
moc da je zadobije, neka zablagodari zbog njenog bogatstva. Raduj se sto si pobedjen i ne
tuguj zbog toga sto te ona nadvladala. Zedan se raduje sto pije, i ne tuguje sto ne moze da
ispije ceo izvor. Neka izvor pobedi tvoju zed, umesto da zed pobedi izvor. Ako se tvoja zed
utoli a izvor ostane neispijen (neiscrpljen), ponovo ces moci da se napijes na njemu. Ako pak
posle utoljavanja tvoje zedi izvor presahne, onda ce te tvoja pobeda obratiti ka zlu. Blagodari
za ono sto si dobio i ne jadikuj zbog onoga, cega je preostalo u izobilju. Ono sto si dobio i
stekao, to je tvoj udeo, a ono sto je preostalo jeste tvoje naslede. Ono sto usled svoje slabosti
nisi mogao da dobijes sada, mozes da dobijes u neko drugo vreme, ukoliko ga sacuvas. Neka
te ne privlaci zavidljiva misao da ces jednim zahvatanjem uzeti ono, sto njime ne moze biti
uzeto, i nemoj se zbog lenjosti udaljavati od onoga sto mozes da uzmes po delovima.
Prsti su na dascici napisali "Jovan", i to ime oznacava da nam je neophodno milosrdje.
Prstima je bilo potrebno milosrdje po blagodati, jer su usta bila zakljucana pravdom. Uslisena
je molitva tvoja pred Bogom (Lk. 1; 13). Dakle, kada je zapovest Bozija ispunila ono za sta su
preklinjale molitve, onda je prema svakoj pravdi oduzet jezik onome, kojem je nedostajalo
mudrosti. Iako se on molio Bogu smirenim moljenjem i samim tim (moljenjem) svedocio da
molitva moze da trazi i da Bog daruje, kada se trazeno priblizilo ispunjenju, on je upitao: Kako
to moze biti? Dakle, dogodilo se ono sto nije zeleo, jer je odbacio ono sto je zeleo. Desilo mu
se ono sto nikad nije iskusio, jer se u onome, sto je odavno znao, pokazao kao neiskusan.
buduci da usi nisu slusale ono cemu se mole usta, presahnuo je izvor sa kojeg su isticale reci,
kako sluhu vise ne bi davale svoje pice.
Na koji je nacin onaj, koji sopstvenim slusanjem nije doneo ploda, mogao da donese
plod kroz slusanje drugih? Nema sumnje da je Zaharija primerom njihovog oca Avraama
krepio one muzeve koji nisu imali sinove i da je one zene, lisene dece, krepio primerom
njihove majke Sare, jer je i njega i njegovu zenu Gospod stavio u isti takav polozaj. Onima,
koje je zadesila takva nesreca, Avraam i Sara bili su umesto roditelja i sluzili su im kao neka
vrsta ogledala. Oci besplodnih i lisenih dece muzeva i zena gledale su na njih da bi zadobile
utehu, kao sto su se i oni utesili kroz Isaaka, zacetog u Sarinoj utrobi posle devedeset devet
godina. Zaharija je, naravno, smatrao Avraama svojim ocem po veri, ali se od njega razlikovao
po starosti ? . Kad je posumnjao u Onog, Koji ima vlast nad prirodom, cim je pozeleo da
progovori pokazalo se da nije u stanju da to ucini, jer je trebalo da pozna Onoga, Koji nad
svim ima vlast. Onome koji ne veruje potrebni su znakovi da bi poverovao. Usled sumnje u
njegovoj dusi, angeo je na Zaharijina usta stavio znak, kako bi (Zaharija) razumeo da Onaj,
Koji prirodni dar reci pretvara u zanemelost, moze da ozivi i umrtvljenu utrobu. Zbog toga sto
njegova usta nisu mogla da rodje rec, Zaharija je poverovao da njegova starost moze da rodi
sina.
Uslisana je molitva tvoja pred Bogom. Molitva je isprosila, Bog je darovao, ali je volja
odbacila. Dakle, ovo mesto poucava da molitva moze sva da isprosi, da Bog moze sve da
daruje, i da volja moze ili sve da prihvati ili sve da odbaci. Uostalom, ne bi trebalo pripisivati
poroke tamo, gde se kaze da su u svemu ziveli besprekorno, nego se mora reci da je
velicanstveno sijanje blistavog angela prestrasilo i zbunilo Zahariju, i to ne u srcu nego samo
na jeziku, kao sto i Pismo kaze na drugom mestu: I pregorci duh njegov, i bi malodusan u
ustima svojim (Ps. 105; 33). Angeo ga je zato i kaznio posredstvom usta. medjutim, cim mu je
dodeljena kazna, svestenik se (posredstvom nje) ocistio od svoje krivice.
Obratice srca otaca ka deci (Lk. 1; 17). Kako su deca iz judejstva presla u drevni
paganizam i otpala od zaveta svog Boga, rekao je: obratice srca njihova, da bi, kao i njihovi
ocevi, u istini sluzili Gospodu svake tvari. Pripravice Gospodu narod spreman (Lk. 1; 17) -
ocigledno na onaj nacin na koji je Ilija svojom revnoscu mnoge vratio ka bozanstvenoj veri
svog Gospoda. Ako kazu da to treba da se dogodi na svrsetku sveta, ja odgovaram: ocevi od
dece i deca od oceva vec sada nisu razdvojeni razlicitim misljenjima, i ne predaju se vise
sluzenju idolima ? .
I ovo kaze: Skrivase se Jelisaveta (Lk. 1; 24), tj. usled zalosti zbog onoga sto se
dogodilo Zahariji. Skrivala se i zbog toga jer se stidela sto, iako vec prestarela, ocekuje
rodjenje deteta. Neki kazu da se Jelisaveta nije krila zbog svoje starosti. Naime, ni o Sari nije
napisano da se skrivala, iako je, kad je nosila Isaaka u utrobi, imala vec devedeset godina;
nije se skrivala ni Reveka, kad je bila bremenita blizancima. O Jelisaveti je, medjutim,
napisano da se skrivala pet meseci - odnosno, do onog vremena dok se nisu uoblicili udovi
njenog sina, da bi radosno zaigrali pred svojim Gospodom, jer se priblizavalo i blagovestenje
Marijino.
U sesti mesec (Lk. 1; 26), kaze Evandjelista, jer racuna vreme kad je zacela Jelisaveta.
Dace Mu Gospod Bog presto Davida... (Lk. 1; 32), kao sto je bilo i predskazano: Palica
vladalacka nece se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne
dodje onaj kome pripada (1. Mojs. 49; 10). Kada ju je angeo poucio da je Bogu sve moguce,
govoreci: I Jelisaveta, rodjaka tvoja, i ona zace u starosti svojoj... (Lk. 1; 36), Marija je rekla:
ako se njoj tako dogodilo, evo sluskinje Gospodnje, neka mi bude po reci tvojoj (Lk. 1; 38).
Iako bi se na osnovu toga sto je angeo rekao: Jelisaveta, rodjaka tvoja, moglo pomisliti da je
Marija bila iz doma Levijevog, mora se reci da je prorocanstvo o rodjenju Mesije bilo dato
samo jednom plemenu predaka ? . Davidov rod je postojao sve do Marijinog zarucnika Josifa,
cije je rodjenje bilo prirodno. Ova slava bila je radi plemena Davidovog, jer su i njegovo seme i
njegovo pleme u Hristu dostigli svoju svrhu. Pismo ne pominje Marijino pleme, jer obicno
navodi i oznacava pleme muza. Da je bilo uobicajeno da se objasni i pokaze i majcino pleme,
onda bi sasvim pravedno bilo da se pita i za Marijino pleme. Kako je trebalo da Gospod
zajedno sa carstvom ukine i svestenstvo, Pismo ukazuje i na jedno i na drugo pleme - i na
Judino kroz Josifa, i na Levijevo kroz Mariju ? . Tako je i David, u svojstvu oca od kojeg ce
poteci Hristos, u prorostvu rekao: Ti si svestenik do veka po cinu Melhisedekovom (Ps. 105; 4)
? . Ako pak na osnovu reci Pisma: Jelisaveta, rodjaka Marijina, smatras da je to rekao zato da
bi pokazao da je Marija poticala iz doma Levijevog, znaj da Pismo na drugom mestu kaze da su
oboje, tj. i Josif i Marija, poticali iz plemena Davidovog ? . medjutim, angeo nije rekao Mariji:
"Ti si Jelisavetina rodjaka", nego Jelisaveta, rodjaka tvoja ? .
Da je Marija poticala iz nekog drugog plemena, onda bi bilo lazno ono sto govori Pismo:
iz doma Davidova, kao i ono sto je rekao angeo: Dace mu Gospod Bog presto Davida, oca
Njegova (Lk. 1; 32). On je Marijin, a ne Josifov sin. Dakle, nije se nigde na drugom mestu
otkrio u telu nego u plemenu Davidovom, prema recima Pisma: Izaci ce sibljika iz stabla
Jesejeva, i izdanak iz korena njegova izniknuce (Is. 11; 1). O tome svedoci i apostol: Gospod
nas Isus Hristos po telu bi rodjen od Marije, od semena Davidova (Rim. 1; 3 - citat znatno
odstupa od srpskog prevoda, prim. prev.), i ostalo. U Poslanici Timoteju pise i ovo: Pamti Isusa
Hrista, vaskrslog iz mrtvih, od semena Davidova (2. Tim. 2; 8) i dr. Osim toga, nalazimo da su
plemena Judino i Levijevo medjusobno bila izmesana kroz Aarona, koji je stupio u brak sa
sestrom Naasona, vode doma Judinog, kao i kroz Jodaja svestenika, cija je zena bila kcer
Jorama, kneza iz doma Davidovog (2. Dnevn. 22; 11). Uostalom, vec i sama rec angela, koja
spominje blisko srodstvo Marije i Jelisavete, svedoci da su ova plemena posredstvom brakova
bila medjusobno izmesana.
A Marija ustavsi onih dana... ode k Jelisaveti (v. Lk. 1; 39-40) da bi doznala da li se
uistinu tako dogodilo i da, uverivsi se u to, ne sumnja u ono sto se odnosilo na nju samu.
Zatim je, ustavsi, Marija posla ka Jelisaveti, koja je bila manja od nje, slicno kao sto je i
Gospod dosao kod Jovana. Otkud meni ovo da dodje mati Gospoda mojega meni (Lk. 1; 43).
Videvsi da se i drugi proslavljaju darovima koji su njoj dati, Marija je proslavila Gospoda i
rekla: Od sada ce me zvati blazenom svi narastaji (Lk. 1; 48). Slicno Leviju u bedrima
Avraamovim, Jovan je jos dok je bio u bedrima Zaharijinim sluzio Gospodu i iscekivao Ga, kao
sto cvet meseca arekka (marta), cutke nagovestava grozd koji ce biti iscedjen usred
Jerusalima. I kao sto cvetovi pet meseci prethode onom vremenu kad u grozdu pocinje da se
obrazuje sok, tako je i Jovan bio ranije zacet, da bi poklonjenjem nagovestio zacece Onoga,
Kojem se klanjaju. Blago onoj koja verova da ce se izvrsiti sto joj je kazao Gospod (Lk. 1; 45).
Kada je Marija prenela Jelisaveti ono sto joj je u tajnosti receno i kada ju je ova pozdravila jer
je poverovala u izvrsenje onoga sto su slusali proroci i njihovi ucenici, Marija je, kao plod
svega sto je cula od angela i Jelisavete, radosno izgovorila: Velica dusa moja Gospoda... (Lk.
1; 46). recima Jelisavete: Blago onoj koja verova, Marija suprotstavlja svoje reci: Blazenom ce
me zvati svi narastaji. Dakle, u to vreme i tim recima Marija je pocela da blagovesti novo
carstvo. Posle tri meseca vratila se u svoj dom (Lk. 1; 56), kako Gospod ne bi stajao pred
Svojim robom kao sluga. Dosla je kod svog muza, da bi se delo pokazalo onakvim kakvo je i
bilo. Da je u utrobi nosila ljudski plod, ona bi od svog muza pobegla.
Jelisaveta je zacela u mesecu sami ? , nakon sto je Zaharija ispunio dane svog sluzenja i
svojih obaveza. Blagovesti Marijine dogodile su se desetoga dana meseca arekka, kao sto su
se i blagovesti Zaharijine dogodile desetoga dana meseca gori , sest meseci pre Marijinih.
Zakon nalaze da se desetog dana meseca arekka od stada odluci pashalno jagnje i da se
zatvori na posebno mesto. Tog istog dana je i istinsko Jagnje bilo zatvoreno u utrobu Djeve,
upravo u ono vreme kad se sunceva svetlost utvrdjuje u svojoj snazi (prolecna
ravnodnevnica); otuda nauci da je On dosao da pokrije nagotu Adamovu ? . Rodjen je sestog
dana meseca haloca prema grckom racunanju, u vreme kada sunce pocinje da pobeduje,
pokazujuci da je djavo pobedjen i da je covek pobedio u Onome, Koji sve pobeduje.
Jovan je zaigrao od radosti, nagovestavajuci duznost vesnika koja mu je nalozena.
Mladenac besplodne zaigrao je od radosti pred Mladencem Djeve. Jovanu je bio potreban jezik
njegove majke, da bi izrekao prorocanstvo o Gospodu. Zbog toga se, zacevsi sest meseci
ranije, Jelisaveta krila od Marije dok se ne uoblice udovi njenog mladenca, kako bi mladenac,
likujuci, zaigrao od radosti pred svojim Gospodom i na taj nacin posvedocio za Mariju.
Poigravanje mladenca u utrobi nije izvrsio sam mladenac, niti je do toga doslo sto je njemu
bilo pet meseci, nego da bi se otkrila blagodat u neplodnoj utrobi koja ga je zacela i da bi
utroba Djeve prepoznala veliku blagodat svoje rodjake, ali i da bi svet poverovao njihovom
zacecu po glasu blagovestenja Gavrilovog, koji je i za jednu i za drugu bio neka vrsta sejaca.
Iako je Jovan zaigrao od radosti, nije mogao da se oglasi i da posvedoci o svom Gospodu, zbog
cega je njegova majka pocela da govori: Blagoslovena si Ti medju zenama i blagosloven je
plod utrobe Tvoje (Lk. 1; 42). U umrtvljenoj utrobi Gospod je pripremio Svog vesnika da bi
pokazao da je dosao da potrazi umrlog Adama. Najpre je ozivotvorio Jelisavetinu utrobu, a
zatim je Svojim telom ozivotvorio grob Adamov.
Jelisaveta je u starosti rodila poslednjeg od proroka, a Marija u mladalackom uzrastu -
Gospoda angela. Kcer Aaronova rodila je glas onog sto vapi u pustinji, a kcer cara Davida -
Rec (Logosa) Cara nebeskog. Zena svestenikova rodila je angela Lica Njegovog, a kcer
Davidova krepkog Boga zemlje. Neplodna je rodila onog koji oprasta grehe, a Djeva Onoga
Koji grehe ponistava. Jelisaveta je rodila onog, koji ljude ujedinjuje kroz pokajanje, a Marija
Onoga, Koji zemlju ociscuje od necistote. Starija je u domu oca svoga Jakova zazegla svetiljku,
odnosno Jovana, a od mlade je svim narodima zablistalo Sunce pravde. Zahariji je blagovestio
angeo, da bi Obezglavljeni propovedao Raspetoga, da bi onaj, kojeg su mrzeli, propovedao
Onoga Kojeg su progonili iz zavisti, da bi onaj, koji je krstio vodom, propovedao Onoga, Koji je
krstio ognjem i Duhom Svetim. Svetiljka koja ne tamni propovedala je Sunce pravde, ispunjeni
Duhom - Darovatelja Duha, truba svestenicka trubom je oglasila Onoga Koji ce na glas trube
doci u poslednji dan; Glas je propovedao rec, i onaj, koji je video goluba, Onoga, nad Kojim je
golub otpocinuo, slicno kao sto i munja prethodi gromu.
Kojom (miloscu) nas je pohodio Istok sa visine, da obasja nasu tamu (v. Lk. 1; 78-79).
Tim recima ukazuje na zvezdu mudraca. Koji sede u tami i seni smrti (Lk. 1; 79). To je receno
o mudracima, jer im je pre pojave zvezde bilo tudje istinsko bogopostovanje, ili je pak
(receno) o Izrailjcima koji su bili u tami, jer su ih mudraci prosvetlili, zbog cega je i receno: Da
upravi noge nase na put mira (Lk. 1; 79). reci sede u seni oznacavaju jos i astrologiju
Haldejaca ili mrak paganskog idolosluzenja.

DRUGA GLAVA
A rodjenje Isusa Hrista ovako bi: Kad je mati njegova Marija bila obrucena Josifu, a pre
nego sto se behu sastali, nade se da je zatrudnila od Duha Svetoga (Mt. 1; 18). Evandjelista
ovo nije rekao u podrugljivom smislu, kao sto praznoslove neznabosci pripovedajuci da su
njihovi bogovi bili toliko niski da su se prepustali sramnoj nasladi strasti i protivprirodnom
radjanju dece. Da ne bi i ti, slusajuci o Mariji, pomislio na nesto slicno onome sto praznoslove
neznabosci, on je dodao da se nade da je trudna od Duha Svetoga a ne da je od supruznistva
rodila. Njenim svetim zacecem otvoren je pristup bozanstvenom milosrdu, da bi obitavalo u
svakom telu. To, sto je Marija najpre bila obrucena (zarucena) i sto je prihvatila ime svog
muza a zatim zatrudnela, dogodilo se radi prejemstva (nasledivanja) careva, jer je bilo
nemoguce da se mladenac upise u rodoslov pod imenom svoje majke. Na toj osnovi je sin
Davidov bio upisan s carevima. Ovo se mozda dogodilo i zbog lukavih ljudi koji bi Mariju
klevetali zbog preljubnistva. Ona je zbog toga bila data krotkom muzu i on ju je zadrzao kad
se pokazalo da je ona trudna. A kada je ona rodila, nije ju isterao iz svog doma nego je ziveo s
njom i pokazao se kao dobrovoljni saveznik one koja bi bila izlozena klevetama. On je pred
svima svedocio za Mariju da se njen sin nije pojavio usled bluda nego da je zacet silom Duha.
On se, dakle, rodio bez muza. Kao sto se na pocetku Eva pojavila na svetu od Adama
bez (supruznickog) sjedinjenja, tako je i Marija Josifu bila i djeva i zena. Eva je rodila ubicu, i
zato je Marija rodila Zivototvorca. Eva je rodila onog, koji je prolio krv svoga brata, a Marija
Onoga, ciju ce krv proliti Njegova braca. Eva je videla onoga, koji je usled zemljinog
prokletstva strepeo i lutao (1. Mojs. 4; 11 - 12), a Marija Onoga Koji je ponistio prokletstva i
klincima ih prikovao za drvo krsta. Iz zaceca Djeve nauci da je Onaj, Koji je bez (supruznickog)
sjedinjenja stvorio Adama od devstvene zemlje, uoblicio i drugog Adama u utrobi Djeve. I kao
sto se prvi covek vratio u utrobu svoje majke, tako se kroz ovog Drugog, koji se nije vratio u
majcinu utrobu, uzneo i onaj prvi, sto je bio pogreben u utrobu svoje majke ? .
Marija se trudila da uveri Josifa da je njeno zacece bilo od Duha, ali se on nije saglasio s
tim, jer je to bilo nesto sasvim novo i necuveno. Kada je Josif video da je njeno lice radosno i
da njena utroba nije prazna, on je usled svoje pravednosti pomisljao da je ne izlaze
sramocenju i poruzi nego da je cuteci otpusti, jer za njen greh nije znao, kao sto nije bio
uveren ni odakle je doslo do njenog zaceca: Gle, javi mu se u snu angeo Gospodnji govoreci:
ne boj se (Mt. 1; 20). Ako sumnjas, poslusaj proroka Isaiju koji kaze: Eto, djeva ce zatrudneti
(Is. 7; 14) i Danila koji govori: Odvali se kamen bez (sadejstva) ruku (Dan. 2; 34). Ovo ne lici
na drugu izreku: Pogledaj na goru i dolinu, gde se ukazuje na muza i zenu , jer je ovde rekao:
bez (sadejstva) ruku. Kao sto je Adam u radjanju Eve bio i otac i majka, tako je bila i Marija u
radjanju naseg Gospoda.
A Josif.., buduci pravedan, ne htede je javno izobliciti (Mt. 1; 19). Njegova pravednost je
bila neprijateljska i protivna Zakonu koji kaze: ruka tvoja mora je pre svih kamenovati (v.
Zakoni pon. 17; 7), tako da je i on hteo da je potajno otpusti. medjutim, Josif je znao da je to
zacece bilo osobito i da su se dogadjale stvari koje nisu svojstvene polozaju zena i stanju
bremenitih nevesti; svi ti znaci ukazivali su mu da je to delo proisteklo od Boga. On kod Marije
nikada nije primetio nista sramotno, i nije mogao a da ne veruje onoj, koja je imala mnoga
svedocanstva - nemog Zahariju, Jelisavetu koja je zacela po nagovestaju angela, Jovanovo
poigravanje (od radosti, u majcinoj utrobi) i prorostvo njegovog oca. Sve to, i jos mnogo toga
drugog, nagovestavalo je devstveno zacece. Stoga je on pravedno pomisljao da je potajno
otpusti jer, ukoliko bi znao da njeno zacece nije bilo od Duha Svetoga, bilo bi nepravedno da je
ne optuzi.
Znajuci dobro da je to delo Bozije i da je samo po sebi divno ali da je za druge
neverovatno, on je u svom umu rasudjivao da ce biti pravedno da je otpusti. Osim toga,
pomisljao je da ce mozda tom, tako velikom delu, biti ucinjeno nesto necisto ukoliko budu
ziveli zajedno. Pomno razmisljajuci u sebi, rekao je: "Ne znam, hoce li na meni biti nekog
greha, ako se nazovem ocem bozanstvenog rodjenja?" Zbog toga se bojao da zivi s njom,
govoreci: "Da na neki nacin ne oskrnavim ime djeve?" Angeo mu je zato i rekao: ne boj se
uzeti Mariju (Mt. 1; 20). Pismo u nastavku kaze: Sveto je ziveo s njom (v. Mt. 1; 25). Zbog
toga su, kako neki kazu, pogubili Zahariju, buduci da je on cuvao Mariju u pomocnim
prostorijama hrama, jer su se te djeve okupljale u jednom delu hrama ? . Drugi kazu da je
Zaharija, prema reci Gospodnjoj, ubijen kod oltara (Mt. 23; 35), jer je, kada su prilikom
pokolja mladenaca od njega zatrazili sina, spasao dete bekstvom u pustinju. Postoje i oni koji
se usudjuju da kazu da je Marija, nakon rodjenja Spasiteljevog, postala Josifova zena.
medjutim, kako bi to moglo biti da ona, koja je bila obitavaliste i obitelj Duha Svetoga, i koju
je osenila bozanstvena sila, postane zatim supruga smrtnog coveka i da, na podobije prvog
prokletstva, radja u bolovima? Ako je Marija "blagoslovena medju zenama", onda su kroz nju
razresena prvobitna prokletstva, prema kojima se deca radjaju u bolovima i prokletstvima.
Ona koja radja u tim istim bolovima ne moze biti nazvana blagoslovenom. I kako je Gospod
usao kroz zakljucana vrata, tako je i izasao iz devstvene utrobe, i ova Djeva je bez porodjajnih
bolova stvarno i istinito rodila. Ako su zbog Noja zveri u kovcegu postale celomudrene i krotke,
onda je utoliko pre dolikovalo Djevi, koju su nagovestili proroci i u kojoj je obitavao Emanuil,
da ne pristupa bracnom sazivotu. Nojeve zveri ucinile su to po nuznosti, a Marija po svojoj
volji. Kao sto je u cistoti zacela, tako je u svetosti zivela.
Ako su sinovi Aaronovi bili pogubljeni zato sto su u svetiliste (Svetinju nad svetinjama)
unosili necisti oganj (3. Mojs. 10; 1-2), kakvoj bi tek velikoj kazni Ona bila izlozena? Ako
Zakon predvidja kaznu cak i za prodavce koji vino mesaju sa vodom, onda bi utoliko pre ovde
sledovala osudjujuca presuda. Ako na osnovu toga, sto su neki ucenici imenovani kao braca
Gospodnja, misle da su oni bili deca Marijina, onda neka znaju da su i Samog Hristosa nazivali
Josifovim sinom, i to ne samo Jevreji nego i Njegova mati, Marija: Evo, otac Tvoj i ja trazismo
Te s bolom (Lk. 2; 48). To, sto je angeo zapovedio Josifu da uzme Mariju, zenu svoju (Mt. 1;
20), ucinjeno je stoga, da bi se udaljila podozrivost onih koji su mogli da je oklevetaju,
prevashodno zato da bi je Josif sacuvao i da je ne bi ubili oni koji su zbog zaceca podozrevali u
pogledu (blagovestenja) angela. Za njih je, naime, rodjenje (sina) od djeve bila velika
sablazan, jer su verovali i znali da ce s rodjenjem (sina) od djeve njihov grad biti razrusen i da
ce se (staro) svestenstvo i carevi ukinuti. Zbog toga su ubili proroka Isaiju, jer je i on
nagovestio da ce djeva zaceti i roditi. Djeva je, dakle, rodila prvenca, a njena devstvenost je
ostala neporocna i nenarusiva. Sam Prvenac je nas rodio u krstenju i Svojim darovima ucinio i
nas prvencima, jer u krilu krstenja nema ni starijeg ni mladeg, buduci da smo svi mi prvenci
verom i da se u nama ispunilo ono sto kaze Pismo: Posveti mi svakoga prvenca koji otvori
matericu (2. Mojs. 13; 2 i Lk. 2; 23). Krstenje (u svoje krilo) prima nas, uprljane u gresima i
kao rdom iskvarene, i ociscenjem od grehova u svom krilu nas i preporadja.
I u svetosti je ziveo s njom dok ne rodi prvenca (Mt. 1; 25) ? . Ove reci su izgovorene u
obrnutom poretku. On ju je, naravno, na pocetku uzeo za zenu, a zatim ziveo s njom u
svetosti. medjutim, cita se ovako: ziveo je s njom u svetosti i uzeo ju je. "Uzeo ju je", kaze
Pismo, jer je nakon zaceca bio imenovan za njenog muza, ili se pak reci ziveo je s njom u
svetosti mogu razumeti i tako da, pri pogledu na nju, u njegove pomisli nikad nije dolazila
zelja. Dok ne rodi prvenca, tj. prilikom rodjenja prvenca poverovali su i doznali da ono
(rodenje) nije proisteklo od covecije prirode nego od bozanskog dejstva.
Osim toga: U svetosti je ziveo s njom dok ne rodi prvenca. Ta svetost je bila delo
nuznosti, iako joj je sadejstvovala njihova sopstvena volja. Ona svetost, medjutim, koju su
ocuvali nakon rodjenja naseg Gospoda, bila je delo njihove slobode. Govori (Pismo) "dok" i
odredjuje to vreme nuznosti, odredjujuci pri tom i njegov kraj. U nastavku se kaze: ziveo je s
njom u svetosti dok ona ne rodi prvenca. Da je to bilo tako, onda bi otuda moralo slediti da
nakon rodjenja nije vise s njom ziveo u svetosti, jer je Pismo reklo "dok". medjutim, "dok" na
ovom mestu ne oznacava nikakvu granicu, kao ni na sledecem mestu: rece Gospod Gospodu
mome: Sedi Meni s desne strane dok polozim neprijatelje Tvoje za podnozje nogama Tvojim
(Ps. 109; 1). U protivnom slucaju bilo bi (u tim stihovima) receno da, kad neprijatelji budu
polozeni pod noge Njegove, On Sam mora ustati ? . Ziveo je s njom u svetosti. Prema tome,
zar supruznistvo nije sveto, kad apostol svedoci i kaze: postelja bracna cista ? . Ako pak kazu
da se u Evandjeljima pominju braca naseg Gospoda, ja cu odgovoriti: buduci da je Gospod
predao Mariju Jovanu, time je pokazao da ti ucenici nisu bili Marijina deca, kao sto ni Josif nije
bio njen muz. Kako bi, dakle, Onaj Koji je rekao: Postuj oca svog i mater svoju mogao da
odvoji majku od dece i da je preda Jovanu?
I idahu svi da se popisu, svaki u svom gradu (Lk. 2; 3), jer je Izrailj bio rasejan i Judeja
porobljena, i jer su istinita svedocanstva izlozena u rodoslovima careva ? . Rekao je, dakle, da
je rodjenje Hristovo bilo u dane (vladavine) Avgustove. Zbog cega je taj prvi popis u zemlji bio
sproveden u vreme kad se rodio nas Gospod? Zato sto je receno: Palica vladalacka nece se
odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakone, dokle ne dodje onaj kome
pripada (1. Mojs. 49; 10). Iz toga, sto je prilikom Njegovog javljanja bio sproveden popis,
neka bude jasno da su u vreme Njegovog rodjenja neznabosci vladali nad narodom koji je
nekad sam vladao (nad njima), da bi se ispunilo ono sto je reklo (Pismo): U Njega ce se uzdati
neznabosci (Rim. 15; 12. i Is. 11; 10). Dakle, dosao je u to vreme, buduci da su i car i prorok
ukinuti (tj. starozavetno carsko zvanje i prorocka sluzba, prim. prev).
Danas vam se rodi Spas (Lk. 2; 11). Ne kaze se: rodio se covek da bi postao Spasitelj ili
da bi postao Hristos, nego: danas vam se rodi Spas, koji upravo i jeste Spasitelj. Nije rekao,
da On tek treba da postane Hristos Gospodnji, nego koji je Hristos Gospod (Lk. 2; 11) ? .
Buduci da je ovim bilo postavljeno nacalo ustrojavanju sveta, angeli su oglasili slavu na
visini i mir na zemlji (v. Lk. 2; 14). Kako su se i zemaljski uzdigli ka nebeskima, oni su im
oglasili slavu na zemlji i mir na nebu. U vreme kad je Bozanstvo sislo i obuklo se u ljudsku
prirodu, angeli su prizivali mir na zemlji. Kada je pak ljudska priroda, sjedinjena sa
Bozanstvom, trebalo da se uzvisi dotle da sedne s desne strane (Boga Oca), tada su deca pred
Njim oglasila mir na nebesima, govoreci: Blagoslov na visini (Mt. 21; 9, 15). Otuda i apostol
poucava govoreci: ucinivsi mir Njegovom krvlju na krstu, (pomirivsi)... ono sto je na zemlji i
ono sto je na nebesima (Kol. 1; 20).
Osim toga, angeli su govorili slava na visini i na zemlji mir a deca "mir na nebesima i
slava na zemlji" i zato da bi pokazali da, kao sto Njegova blagodat i milosrdje raduju gresnike
na zemlji, tako i njihovo pokajanje raduje angele na nebesima. Bogu je slava od slobodne volje
; onima pak na koje se razgnevio mir i pomirenje, a onima koji su bili krivi, nada i oprostaj.
Ovo je prvobitno bilo blagovesteno pastirima, da niko od onih, koji zive u pustinjama ne bi
klonuo duhom nego da bi najpre sacuvali sebe i, po obecanju istinskog Pastira, imali mir. Slava
na visini Bogu i na zemlji mir - to je nada, ali ne za beslovesne i bezdusne, nego za dobre
sinove covecije.
Sada otpustas slugu Svojega, Gospode (Lk. 2; 29), jer je on (Simeon) nosio utehu
naroda i na rukama drzao naslede Izrailjevo. Drugo tumacenje: buduci da je Simeon gledao na
Onoga, ciji je narod bio Izrailj, on je rekao: Sada otpustas u miru slugu Svojega, isto kao i
Zakon i svestenstvo. reci: sada otpustas u miru slugu Svojega izgovorene su, naravno, o
Simeonu, ali one oznacavaju i Zakon. Simeon i Mojsej su ga otpustili, i to upravo u miru, jer
do otpustanja Zakona nije doslo usled neprijateljstva, nego je njegovo ukidanje izvrsio u
ljubavi i miru. Ono sto je potom izgovorio: Jer videse oci moje Spasenje Tvoje, koje si
ugotovio pred licem sviju naroda (Lk. 2; 30-31), saglasno je s drugim mestom: Njega ce
ocekivati svi neznabosci (Is. 11; 10). Ono sto kaze u nastavku: Ovaj lezi da mnoge obori i
podigne u Izrailju istovetno je onome sto Pismo kaze na drugom mestu: Polazem na Sion
kamen spoticanja, i onaj koji u njega veruje nece se postideti (Is. 8; 14, 28; 16 i Rim. 9; 33).
To razumi ovako: ili kao pad i podizanje naroda i neznabozaca, ili kao pad nepravde i podizanje
pravde.
I da bude znak protiv kojeg ce se govoriti i tebi samoj probosce mac dusu... (Lk. 2; 34-
35), jer su razni jeretici o Njemu razlicito mislili. Neki su govorili: On je primio bestrasno telo,
a drugi: On svoj domostroj nije izvrsio u istinskom telu. Neki kazu da je Njegovo telo zemno ,
a neki pak da je nebesko. Neki jos kazu: On je i ranije postojao na zemlji, a neki da je Njegov
pocetak od Marije. ... I tebi samoj probosce mac dusu (Lk. 2; 35), jer je onaj mac, koji je zbog
Eve zagradjivao raj, bio uklonjen kroz Mariju, ili pak reci "probosce mac" znace odricanje ? .
medjutim, grcki tekst jasno kaze: Da se otkriju pomisli mnogih srca (Lk. 2; 35), odnosno,
pomisli onih koji su sumnjali, jer se, kazu, Marija divila Njegovom rodjenju i zacecu, pa je i
drugima kazivala o tome kako je zacela i zasto je rodila. Neki su se divili njenim recima i
ukrepljivali se, ali je bilo i onih koji su u to sumnjali.
Pojavila se zvezda , jer su proroci ukinuti (tj. jer je ukinuta starozavetna prorocka
sluzba, prim. prev) ? . Kretala se zvezda, da bi pokazala ko je bio Onaj, Kojem su stremili
prorocki nagovestaji. I kao sto je radi Jezekije sunce sa zapada krenulo ka istoku (v. 2. Car.
20), tako je i radi Mladenca, Koji je bio u jaslama, zvezda od istoka krenula ka zapadu.
Tako su preci radi znaka sunca izlozili Izrailj osudi , a njihovi potomci su dosli da bi taj
isti narod postideli prinesenim darovima. Mudraci su dosli sa svojim znakovima, kao da su
proroci, i posvedocili su o Njegovom rodjenju. Ovo se dogodilo zbog toga da On, kada se javi,
ne bude prihvacen kao stranac, nego da bi vascela tvar znala za Njegovo rodjenje. Zaharija je
zanemeo a Jelisaveta je zacela, da bi vascela zemlja bila obavestena o Njegovom javljanju.
Dalje, ova zvezda je prilikom izlaska i zalaska sama upravljala svojim kretanjem, kao
zvezda lutalica i pokretna, buduci da se kretala vazduhom nebeskim ali da nije bila pricvrscena
za nebo. Sakrila se pak radi toga, da u Vitlejem ne bi dosli pravim putem. Radi zbunjivanja
Izrailja, Bog je od mudraca sakrio zvezdu da bi im, kada su dosli u Jerusalim, knjizevnici dali
tumacenja o Njegovom rodjenju i da bi oni na taj nacin dobili istinito svedocanstvo i od
proroka i od svestenika. Zatim, to se dogodilo i stoga da oni (mudraci) ne bi pomislili kako
postoji i neka druga sila osim "odaje" ? Onoga, koji je obitavao u Jerusalimu - slicno kao sto su
i staresine primile od duha koji je bio na Mojseju (upor. 4. Mojs. 11; 17), da neko ne bi
pomislio da postoji i neki drugi duh.
Zitelji Istoka su, dakle, bili prosveceni zvezdom, dok su Izrailjci bili zaslepljeni
pomracenim suncem ? . Tako se na pocetku Istok poklonio Hristu, kao sto i govori (Pismo):
Istok s visine dao je svetlost (upor. sa Lk. 1; 78-79). Nakon sto ih je dovela do Sunca, zvezda
je dostigla svoju granicu i posto je blagovestila o Njemu, ona je okoncala svoj put. Slicno
tome, Jovan je bio glas koji blagovesti o reci (Logosu); kada su ljudi culi Samu Rec (Samog
Logosa) i kad se On ovaplotio, glas koji Mu je priugotovio put je uskliknuo: On treba da raste a
ja da se umanjujem (Jn. 3; 30). Mudraci, koji su se klanjali svetilima (nebeskim telima), nisu
imali razloga da podu ka Suncu da ih zvezda nije privukla svojom svetloscu. Njihova ljubav,
privrzena prolaznoj svetlosti, privukla ih je ka nezalaznoj svetlosti.
Irod, pak, koji je usled svog lukavstva naredio mudracima da se vrate i hoteci da ih
obmane, zahvaljujuci vidjenju u snu bio je obmanut u svojim namerama. I primise oni u snu
zapovest da se ne vracaju Irodu (Mt. 2; 12). Mudraci koji su u budnom stanju pohvalili Iroda
sto nije pozavideo rodjenom Hristu, jer je rekao: I ja cu poci da Mu se poklonim (Mt. 2; 8),
posredstvom svog sna razoblicili su ga da je tim recima lagao, jer je u stvari zeleo da Ga ubije.
Dobivsi u vidjenju zapovest da se vise ne vracaju kod Iroda, oni su kao u ogledalu sagledali
lukavstvo ubice. Dakle, onaj koji je hteo da obmane budne, sam je bio obmanut uspavanima.
Irod je pomisljao da ce se podsmehnuti mudracima, jer je video da mu veruju, ali je uz
pomoc onog vidjenja on sam bio ismejan. Na taj nacin je onaj, koji se ranije smejao, sam bio
ismejan nakon sto su mudraci kroz vidjenje doznali da ih je obmanuo kad je rekao: I ja cu poci
da Mu se poklonim. Radi Jezekije je bio dat znak koji je svima oglasio istinu, kako bi
posredstvom sunca, sto se vratilo unazad, razumeli ko je Onaj sto iz smrti uzvodi u zivot. Tako
je i ova zvezda, iako se javila radi mudraca, bila znak koji je posredstvom njih (mudraca)
blagovestio vasceloj tvorevini. Od ove zvezde, koja se protivno prirodnom poretku potcinila
ljudima i ukazivala im put, oni su naucili da se uzdaju u Boga Koji je Sebe nisposlao ljudima da
bi im ukazao put ka Svom Carstvu. I kao sto se prilikom Njegove smrti sunce prekrilo tamom
da bi svet doznao za Njegovu smrt, tako se i novojavljena zvezda ugasila, da bi sva zemlja
doznala za rodjenje Sina.
Prilikom radosnog rodjenja javila se radosna zvezda, dok se prilikom zalosne smrti javio
turobni mrak. I kao sto je Jezekija posredstvom znaka bio osloboden vidljive smrti, tako su i
mudraci ovim znakom bili oslobodeni skrivene smrti. Zvezdu, pod cijim su rukovodenjem
putovali, mudraci su, naravno, mogli da vide, iako je njeno telo bilo skriveno: po tome je ona
slicna Hristu, cija je svetlost, razume se, blistala svim ljudima, ali cija je putanja bila skrivena
od svih ljudi.
I otvorivsi riznice svoje prinesose mu darove: zlato - Njegovom covestvu (tj.
covecanskoj prirodi), smirnu - smrti Njegovoj i tamjan - Bozanstvu Njegovom. Ili: zlato kao
caru, tamjan kao Bogu i smirnu kao smrtniku. Zlato jos i stoga, sto je poklonjenje, koje se
cinilo pred zlatom, moralo da se preobrati u poklonjenje Gospodu , a tamjan i smirnu zato sto
ukazuju na Iscelitelja koji ce izleciti ranu Adamovu. Onaj, Koji je kroz otkrovenje urazumio
mudrace da se ne vracaju kod Iroda, kroz otkrovenje je i njima (tj. Josifu i Mariji) zapovedio
da se vrate iz Egipta, cime su se ispunila dva prorostva: Iz Egipta dozvah Sina Svojega (Os.
11; 1 i Mt. 2; 15) i drugo: Rahilja place jer se, kaze, ispuni sto je rekao Jeremija prorok, itd.

TRECA GLAVA
Tada Irod, videv da su ga mudraci prevarili, razgnevi se veoma i posla te pogubi svu
decu (Mt. 2; 16). Zar ti, nepravedni Irode, nisi slusao da je vesnik novorodjenog Cara bila
zvezda? Kako ne razabires da, buduci da je ona sa neba, ne mozes da se usprotivis delu
nebeskom? Kako je Irod lisio majke vozljubljenih ceda, tako je osveta pala na njegova tri sina i
na njegovu zenu, a i on sam je poginuo strasnom smrcu ? .
Irod nije znao na koji bi nacin on mogao da ispita to delo jer je bio zaslepljen zaviscu i
nije bio u stanju da razmislja. Slicno kao sto je ispitivao jedno prorostvo proroka Miheja, isto
tako je lako mogao da se domogne i Isaijinog prorostva, jer su bili otkriveni i rod, i mati, i grad
i vreme (javljanja) Mesijinog: rod je Njegov iz doma Davidovog, kao sto je rekao Jakov (1.
Mojs. 49; 10), i mati je Njegova Djeva (Is. 7; 14) i grad Njegov Vitlejem, kako je predskazao
Mihej (5; 2) i vreme Njegovog rodjenja, bilo je ono, o kojem su govorili mudraci. Osim toga, iz
popisa koji su Rimljani sproveli po zemlji, znao je da su oni, koji su Ga uneli u spisak, Isusa
zapisali kao sina Josifovog. Iako je sve to znao, on je toliko bio opijen zaviscu da nije bio
sposoban da Ga (Mesiju) prepozna. On je bio slican Saulu, koji je bio zedan Davidove krvi.
Iako je David bio u njegovim rukama, Saul nije znao da ovaj (David) stoji iza njega samog (v.
1. Sam. 24; 1-4). Solomon je znao da rasudjuje i da prepozna dete one bludnice (1. Car. 3; 16
i dalje). I Dalila je znala da ispita tajnu zamisao Samsonovu i da je izmami iz njegovog srca
(Sud. 16; 5 i dalje).
Buduci da mu nisu bili otkriveni ni rod ni vreme oslobodioca koji treba da se rodi kod
Jevreja, faraon je poceo da ubija mnoge mladence, ne bi li medju njima pogubio i onog, cija
mu se smrt cinila neophodnom (2. Mojs. 1; 15 i dalje). I kao sto je Saul po mnogim znacima
mogao da zna da nije u stanju da nadvlada Davidovu hrabrost, tako je i Irod mogao da zna da
nije u stanju da se suprotstavi sili sina Davidovog. Mrznja, medjutim, ne samo da ne trpi
rasudjivanje i pouku nego, naprotiv, hita ka grehu i pogibelji. Ljudi te vrste su ceda satane,
koji je mislio da on moze ubiti Mojseja, pogubiti Davida i odvesti na krst sina Davidovog. Kain,
njegov ucenik, mislio je da moze obmanuti Boga kad je rekao: Zar sam ja cuvar brata svojega
(1. Mojs. 4; 9). Tako su i Gijezije (2. Car. 5; 25 i dalje), i Iskariot (Mt. 26; 24-25, 49 i Jn. 13;
25-27) mislili da mogu obmanuti - prvi Jeliseja, a drugi naseg Gospoda.
Pobijeni mladenci su u dvostrukom pogledu postali svedoci pobijenih pravednika. Kao sto
su Hrista, Koji je Sebe nazvao Bogom, jednodusno isterali i udaljili iz rodnog grada (Lk. 4; 28-
29), isto tako su Njega radi pobili i bezazlene i nevine mladence i pre nego sto su mogli da
postanu Njegovi vesnici. Glas se zacu u Rami, Rahilja place za decom svojom (Jer. 31; 15 i Mt.
2; 18). Vitlejem je pripadao potomstvu Jude, Lijinog sina; zasto je, dakle, Rahilja plakala za
svojom decom jer ih nema, tj. nisu bila tamo da bi umrla za Hrista? Rahilja je plakala zbog
toga sto Iskupitelj nije rodjen od njene dece, iako je Lija simvol drevnog naroda, a Rahilja
simvol (praobraz) Crkve . medjutim, nerotkinja i ostavljena ima vise dece nego ona koja ima
muza, kaze prorok (Is. 54; 1). Rahilja je mozda plakala i zbog toga sto su pleme Venijaminovo
i pleme Judino bili susedi, jer je receno: I umre Rahilja, i pogrebose je na putu koji ide u
Efratu, a to je Vitlejem (1. Mojs. 35; 19), isto kao sto i Mojsej u svom blagoslovu govori o
Venijaminu: Medju plecima njegovim On (Gospod) ce obitavati (5. Mojs. 33; 12), jer je kovceg
zaveta polozen u Jerusalim, koji je naslede Venijaminovo. I kada je Samuilo dao znak Saulu,
nakon sto ga je pomazao za cara nad Izrailjem, on mu je rekao: Kad otides danas od mene,
naci ces dva coveka kod groba Rahiljina, u kraju Venijaminovom, u Selsi (1. Sam. 10; 2).
Rahilja place za decom svojom. Placi, Rahilja, ali ne onim prvim ridanjem kakvim si
plakala kad su se neprijatelji spremali da napadnu tvoju decu, nego placi zbog one (dece) koja
su izbacena na ulicu i koju nece ubiti inoplemenici, nego sinovi njihovog oca (tj. Jakova) ? .
Uzdrzi, medjutim, glas svoj od vapaja, jer je nagrada za tvoje suze osigurana u onima, koji ce
biti rodjeni zajedno sa sinom Davidovim, upravo u ono vreme kad se rodi On, da bi u vreme
javljanja (Njegovog) postali propovednici i Njegovi radosni glasnici. Pogledaj kako ta tvoja
deca dobijaju prvo mesto u visnjem Jerusalimu, nasoj ota x bini koju velicamo i koja je
Mojseju otkrivena na gori (Jevr. 8; 5-9. i Gal. 4; 26): on (tj. visnji Jerusalim) je postao njihov
udeo. Sacekaj i utesi se sinom tvojim, izabranikom (Bozijim - Dela ap. 9; 15) Savlom, odnosno
Pavlom, koji ce te utesiti i biti nagrada za tvoju zalost i suze.
Kada je video da su ga mudraci prevarili... (Mt. 2; 16). O, slepi Izrailjci, jer ne razumete!
Gluvi, jer ne slusate! Sve do dana danasnjeg ne obracate paznju na glas Isaije, koji kaze: Zato
ce vam Gospod dati znak (Is. 7; 14). Ako bi nekome drugom bio dat znak, on bi neminovno
rekao: "Ni u kome drugom vam, tj. svima vama, nije dat znak, osim u u Onome Koji je rodjen
od Djeve!" Ovaj znak je dat Mojseju kako bi se on sam i osobito ubedio u njega, kao
posredstvom tajinstva, kao sto je znak bio otkriven i Gideonu i Jezekilju. Zar, medjutim, ono
sto je osobito njima bilo dato, nije kroz mudrace poslato i nama, kao delo koje je jasno i koje
je istinsko razotkrivanje praobraza naseg Zakona? Zbog cega, dakle, ne poznajete vreme
iskupljenja i ne verujete u rodjenje od Djeve? Ili ste, mozda, zajedno s vasim carem postali
bezumni i cekate da se mudraci predjasnjim putem vrate kod vas da bi vam najzad pripovedali
o Njemu?
Zar vam nije dovoljno sto su dosli inoplemenici i sto su vas uznemirili, da biste razumeli
da se Hristos pojavio u svetu? Ili mozda odobravate odluku vaseg cara, covekoubice i drugog
faraona, Askalonita iz semena Hanaanskog ? Kada je cuo da su svestenici pomogli Davidu,
kojega inace nisu prepoznali, Saul je naredio da ih pobiju (v. 1. Sam. 22; 18. i dalje). Prema
tome, vama se to desilo po pravdi, jer ste krivi za ovu pravednu krv, kao sto je i Saul postao
kriv u krvi Davidovoj , i pravedno je Sin Davidov, oslobodivsi se iz vasih ruku, presao kod
neznabozaca. David je trpeo Saulove progone, kao i njegov Sin Irodove. Svestenici su bili
pobijeni zbog Davida, a mladenci radi naseg Gospoda. Medju svestenicima se spasao jedino
Avijatar, kao sto se medju mladencima spasao Jovan. U liku Avijatara ukinuto je svestenstvo
doma Ilijevog, a u liku Jovanovom ukinuto je prorostvo (tj. prorocka sluzba) potomstva
Jakovljevog.
Buduci da je Izrailj, izveden iz Egipta i tajinstveno nazvan sinom, ponistio svoje
sinovstvo klanjajuci se Vaalu i kadeci idolima, Jovan ga je pravedno nazvao porodom aspidinim
i time mu je dao odgovarajuce ime. Kako su ponistili ime usinovljene dece, koje im je po
blagodati dato u dane Mojsejeve, od Jovana su dobili drugo ime, saobrazno njihovim delima
(Mt. 3; 7).
Nakon sto je Gospod otisao u zemlju egipatsku i ponovo se vratio (u Judeju),
evandjelista kaze: Da se ispuni sto je Gospod rekao preko proroka koji govori: iz Egipta
dozvah Sina svojega (Os.11; 1 i Mt. 2; 15). Kaze zatim i ovo: Nazarecaninom ce se nazvati
(Sud. 13; 5 i Mt. 2; 23). Kako na jevrejskom "nacor" znaci "izdanak", i prorok ga naziva Sinom
"Nacor", jer On uistinu i jeste Sin Izdanka . medjutim, posto je On odrastao u Nazaretu,
Evandjelista nalazi da je ova rec slicna sa "nacor" i kaze: Nazarecaninom ce se nazvati. Jovan
prorokuje, ali tajinstvo prorokovanja pripada Gospodu Jovanovom, kao sto i svestenstvo
pripada sinu Zaharijinom, a vlast i svestenstvo Sinu Marijinom. Jer se Zakon dade preko
Mojseja (Jn. 1; 17), i znak jagnjeta, i mnogi praobrazi Amalika , voda koja je postala slatka i
bakarna zmija, ali istina postade kroz Isusa Hrista (Jn. 1; 17). Krstenje Jovanovo je vise od
Zakona, ali je nize od krstenja Hristovog, buduci da u ime Trojice niko se nije krstio do samog
vremena Vaznesenja Njegovog (Hristovog). Jovan se nije udaljio u pustinju da bi i sam tamo
podivljao, nego da bi u pustinji ukrotio divljinu nastanjene zemlje, jer u nastanjenoj i mirnoj
zemlji strast, kao ljuta zver, svakoga dovede u pometnju; nakon udaljavanja u pustinju, ona
postaje spokojna i tiha. U to te moze uveriti Irodova strast: ziveci u nastanjenoj i mirnoj
zemlji, on se rasplamsao tolikom strascu nezakonite ljubavi prema zeni svoga brata da je
pogubio krotkog i uzdrzanog Jovana (v. Mt. 14; 3 i dalje), koji je mirno ziveo u pustinji, pa cak
nije bio vezan ni brakom, dozvoljenim po Zakonu. I Logos (Rec) postade telo i nastani se
medju nama (Jn. 1; 14), tj. Logos Boziji je kroz telo, koje je prihvatio, obitavao medju nama.
Ovde nije receno: kod nas, nego medju nama, da bi se pokazalo da se u nase telo obukao radi
nas, kao sto je i sam rekao: Telo moje istinsko je jelo (Jn. 6; 55).
Poslase Judejci iz Jerusalima svestenike i levite da ga zapitaju: Ko si ti? I priznade i ne
porece, i priznade: Ja nisam Hristos. I upitase ga: Sta dakle? Jesi li Ilija? I rece: Nisam (Jn. 1;
19-21). Gospod ga je, medjutim, nazvao Ilijom, kako o tome svedoci Pismo (Mt. 11; 14-17;
12), ali kada su njega samog upitali o tome, on je odgovorio: Ne, ja nisam Ilija. Pismo, pak,
nije reklo da je Jovan dosao u telesnom liku Ilijinom, nego u sili i duhu Ilijinom (Lk, 1; 17).
Njima nije dosao onaj Ilija koji se vazneo na nebesa, kao sto ni sam David nije postao njihov
car nego Zorovavelj ? . Fariseji ga, medjutim, nisu pitali: "da li si dosao u duhu Ilijinom" nego
"da li si ti sam Ilija", zbog cega je on i odgovorio: "Nisam." Zbog cega bi bio potreban Ilijin lik,
kad su se kod Jovana mogla pronaci dela Ilijina? Da bi odbacili Jovana na osnovu toga sto je
Ilija bio vaznet na svetoj kociji, Jovanovu glavu je na tanjiru prinela bestidna devojka, zbog
cega je dosao Jelisej i stao izmedju Ilije i Jovana. Da su lazljivci hteli da optuze Jovana, onda
bi on, da to porekne, sa sobom uporedio Jeliseja, koji je za njih bio pouzdan jemac, jer su
verovali da je on udvostruceno primio duh svog ucitelja (2. Car. 2; 9). Da je zaista bilo tako ,
onda bi se Jelisej dva puta i u dve kocije vazneo na nebo, a mozda i na samo nebo nebesa.
Otuda bi bilo jasno da je Jeliseju data sila Ilijina, zajedno sa njegovim delima. Njemu,
medjutim, nisu bila data sva Ilijina dela nego samo slicnost sa njima, jer bi inace postojala
sumnja da li su ona od koristi. medjutim, kad Pismo ne bi reklo da je Jelisej udvostruceno
primio duh Ilijin, ne bi bilo jasno da je on dobio veci dar.
Kod Jovana su poslali one iste, koje su zatim poslali kod Gospoda i koji su upitali:
Kakvom vlascu to cinis (Mt. 21; 23, Mk. 11; 28. i Lk 20; 2). buduci da on (Jovan) nije dosao
da poucava neprijatelje, nije im ni otkrio ono, o cemu su se raspitivali. Oni nisu zeleli da
doznaju ko je uistinu bio Jovan, nego su mu samouvereno govorili: ko si ti, sta to cinis? Zbog
toga im Jovan nije ni odgovarao kao ucenicima nego kao neprijateljima: na sve sto su ga pitali,
odgovarao je da nije ni Hristos, ni Ilija, ni prorok, nego glas. Pri tom se nije nazivao ni
Jovanom, ni covekom, iako je u stvari bio i prorok, i Ilija, i hristos . Tako je postupio stoga sto,
prema mnenju onih, koji su ga ispitivali, Jovan, naravno, nije ni bio neko od gorepomenutih,
slicno kao sto je nas Gospod, iako blag, nekima rekao: Ja nisam blag (upor. Mt. 19; 16-17;
Mk. 10; 17-18 i Lk. 18; 18-19).
Kao sto glas koji nagovestava svetlost pobuduje uho , i kao sto bljesak svetiljke izaziva
delanje oka, tako i pisanje sadejstvuje glasu. Jedno su svetiljka i petao, kao Ilija i Jovan. Petao
nas svojim glasom podstice na slusanje i predstavlja simvol glasa naseg Vaskrsitelja. Svetiljka
nam svojim bleskom predstavlja simvol svetlosti naseg Prosvetitelja. Zbog toga su i jedno i
drugo sa dve strane zakljucali tamu , tako da su simvoli Oca i Sina koji su ponistili
bezboznistvo, i simvoli proroka i apostola, jer su i sa jedne i sa druge strane pomogli suncu ? .
Razumi, pak, i to da je Jovan, kojega su nazvali svetiljkom Onoga sto je sazdao njegova
plamena usta, ujedno i simvol Ilije, koji je svojim jezikom spalio bezboznike i plamenom svojih
usta kaznio ih susom i zedu. Osim toga, petao koji peva u tisini noci jeste simvol Jovana koji
propoveda u tisini pustinje. I ako se svetiljka donosi u vecernjim satima, onda petao, koji peva
samo ujutro, ne moze da se slusa u to isto vreme ? . Jovan je, medjutim, sa svojim glasom sto
prethodi svitanju sjedinio i vecernju svetiljku, da bi posvedocio o dolasku Ilije , koji se na
tajinstven nacin javio u liku Jovanovom.
Jovan je, dakle, glas, ali Rec (Logos), koja se izrazava glasom, jeste Gospod. Glas ih je
probudio, glas ih je prizvao i uzneo, a Logos (Rec) im je podelilo svoje darove. Kakav greh,
takva i kazna ? . Malo su se udaljili od vere, i malo ih je kaznio. I granje sumsko iseci ce
sekirom, rekao je Isaija prorok (Is. 10; 34). Rekao je granje, a ne korenje. Kada se ispunila
mera njihovih grehova, dosao je Jovan i iscupao drvo zajedno sa korenjem. vec i sekira kod
korena drvecu stoji (Mt. 3; 10), sto Isaija uopste ne pominje. I kada bi do toga doslo, ako ne
prilikom javljanja Onog Istinitog u Zakonu , cije je Ime nagovesteno posredstvom grane i
cveta, i nad Kojim je otpocinuo duh, nazvan sedmoobraznim (sedmolikim)?
Evo, otac Tvoj i ja trazismo Te s bolom (Lk. 2; 48). On je na to odgovorio: Zar niste znali
da Meni treba biti u onome sto je Oca Mojega (Lk. 2; 49). Trazili su Ga jer su strahovali da Ga
Jevreji nekako ne ubiju. Jevreji su na to pomisljali zajedno sa svojim knezom Irodom, kad je
Njemu (Isusu) bilo samo dve godine. A Jovan imase haljinu od kamilje dlake (Mt. 3; 4), buduci
da nasa sveta ovca jos nije bila postrizena.
Moze Bog i od kamenja ovog podignuti decu Avraamu (Mt. 3; 9 i Lk. 3; 8), tj. od onih
koji se klanjaju kamenu i drvetu, kao sto kaze: Bices otac mnogim narodima (1. Mojs. 17; 3).
Jovan je svoju dusu sacuvao cistom od svakoga greha, jer je trebalo da krsti Onoga Koji je bez
greha. "Ne cudi se, Jovane , sto Me ti krstis, jer cu krstenje jelejem primiti od zene." Ona je to,
kaze, sacuvala za dan Mojega pogreba (Jn. 12; 7), i tim recima je On Svoju smrt nazvao
krstenjem. Eliazar je kod studenca zarucio Reveku (za Isaaka, 1. Mojs. 24), kod studenca je
Jakov zarucio Rahilju (1. Mojs. 29), kod studenca je i Mojsej zarucio Seforu (2. Mojs. 2). Svi su
oni bili praobrazi naseg Gospoda, Koji je jordanskim krstenjem ucinio Crkvu Svojom nevestom.
Kao sto je i Eliazar, stojeci pored izvora, pokazao Reveki svog gospodara Isaaka, koji je u to
vreme izasao u polje da bi se susreo s njom (1. Mojs. 24; 63-65), tako je i Jovan, stojeci kraj
Jordana, pokazao naseg Spasitelja govoreci: Gle, Jagnje Bozije koje uzima na se grehe sveta
(Jn. 1; 29).

CETVRTA GLAVA
I sam Isus imase oko trideset godina (Lk. 3; 23), kada je dosao da primi krstenje od
Jovana. To je ucinio da bi postideo markionite. Da se nije obukao u telo, zbog cega bi onda
pristupao krstenju? Znaj da bozanstvenoj prirodi nije potrebno krstenje. Dalje, to sto se kaze
da Mu je bilo oko trideset godina, uverava nas u Njegovo covestvo. On kaze: Ostavi sada, jer
tako nam treba ispuniti svaku pravdu (Mt. 3; 15), jer su oslobodioci i carevi od svestenika
dobijali pomazanje i Zakon. Kao sto se obukao u telo i pokazao da je izlozen telesnim
potrebama, tako je i krstenju pristupio da bi potvrdio istinitost svoga covestva, prevashodno
zbog toga da bi Svojim krstenjem okoncao krstenje Jovanovo, buduci da je ponovo krstio one,
koje je Jovan krstio. Time je pokazao i razjasnio da je Jovan krstavao samo do Njegovog
dolaska, jer je istinsko krstenje otkrio tek nas Gospod, koji ga je oslobodio kazne Zakona ? .
I kaze: Ostavi sada, da ne bi kao lopov usao u ovciji tor, da bi postideo fariseje koji su
usled svoje gordosti prezirali Jovanovo krstenje i da bi uporedo s tim pocastvovao svog
vesnika, kao sto je i receno: Koji se unizi uzvisice se (Mt. 23; 12, Lk. 14; 11 i 18; 14). I buduci
da je Jovan objavio: Ja nisam dostojan sagnuti se i odresiti remena na obuci Njegovoj (Mk. 1;
7), nas Gospod je uzeo njegovu desnicu i polozio je na Svoju glavu: Ostavi sada, jer tako nam
treba ispuniti svaku pravdu, jer je Jovan na neki nacin bio peta Zakona ("Zakon i proroci su do
Jovana", v. Lk. 16; 16), a Hristos nacalo Novog Zaveta (saveza). Prema tome, Hristos se
krstenjem odenuo u starozavetnu pravdu da bi primio potpuno pomazanje i predao ga Svojim
ucenicima cisto i neoskrnavljeno jer je, zajedno sa Zakonom, okoncao i krstenje Jovanovo.
Hristos je bio krsten u pravdi buduci da je bio bez greha, mada je On Sam krstavao u
blagodati, jer su ostali ljudi bili gresnici. Zakon je ukinuo Svojom pravdom, dok je krstenje
(Jovanovo) prekratio Svojim krstenjem.
Dalje kaze: Tako nam treba ispuniti svaku pravdu, jer je Jovan bio vratar tora ovcijega,
u kojem je bilo sabrano i sjedinjeno stado Izrailjevo. Prema tome, Gospod u stado nije usao
silom, nego pravdom. Duh Sveti, koji je otpocinuo na Njemu u vreme krstenja, posvedocio je
da je upravo On pastir, jer je kroz Jovana primio prorocko i svestenicko dostojanstvo. Carsko
dostojanstvo doma Davidovog dobio je jos prilikom rodjenja, jer je bio rodjen u domu
Davidovom, dok je svestenstvo doma Levijevog primio kroz drugo rodjenje, u krstenju sina
Aaronovog. Onaj ko vec veruje da je On na zemlji imao i drugo rodjenje, neka ne sumnja ni u
to da je posredstvom tog drugog rodjenja u krstenju Jovanovom On primio i Jovanovo
svestenstvo. Iako su se toga dana mnogi krstili, Duh Sveti je sisao samo na jednoga i na
Njemu je otpocinuo da bi Onaj, koji se po izgledu nije razlikovao od ostalih, tim znakom bio
izdvojen od svih (ostalih). I buduci da je tokom krstenja na Njega sisao Duh, kroz Njegovo
krstenje je i bio darovan Duh.
Tada Isusa odvede Duh u pustinju da ga djavo kusa (Mt. 4; 1). Zasto Ga (djavo) nije
iskusavao do starosti od trideset godina? Posto sa neba jos nije bilo jasnog znaka Njegovog
bozanstva, posto se On pokazao u skromnom oblicju kao i svaki drugi covek i buduci da jos
nije imao velicanstvena svedocanstva u narodu, satana je odlagao Njegovo iskusavanje sve do
onog doba dok se sve to ne pokaze. Kada je cuo: Gle, Jagnje Bozije koje uzima na se grehe
sveta on je, naravno, pomahnitao, ali je sacekao Njegovo krstenje, da vidi hoce li se krstiti kao
i oni kojima je krstenje bilo potrebno.
Kada je zbog svetlosti, koja se pojavila nad vodom , i glasa, koji se spustio sa neba,
doznao da je On sisao u vodu kao onaj koji ispunjava nuznost a ne kao onaj kojem je to
nuzno, on je, rasudjujuci u sebi, rekao: ako ga ne ispitam u borbi i kroz iskusenje, ne mogu ni
znati ko je On. Osim toga, do toga je doslo i zato sto Dobrocinitelj nije trebalo da se usprotivi
zelji onoga, koji je dosao da Ga iskusava. On se drugacije ne bi usudio da Mu se priblizi i da Ga
vodi, jer nije znao kako da Ga iskusava. Satana nije pristupio iskusavanju pre nego sto se Sam
Gospod pripremio za borbu i silom Duha odenuo za bitku.
Tada Isusa odvede Duh u pustinju da Ga djavo kusa. Prema Svom obicaju, On nije hteo
da se usprotivi, kako oni sto slusaju o tome ne bi klonuli duhom i pomislili da On nije hteo da
se upusti u borbu sa Svojim kusacem zato sto nije bio u stanju da ga nadvlada. Posebno je to
ucinio radi toga da niko od neverujucih ne bi imao izgovor da kaze da je Duh pozniji i nizi od
Sina. Ukoliko bi Ga odveo samo u borbu i bitku a ne i do casti i spokojstva, onda bi mozda
ispravna sumnja ovladala onim svadljivcima koji bi pokusali da to ispitaju. medjutim, ako je
Duh nizi od Sina, zbog cega mu je onda data vlast da Ga odvede u pustinju? Kad Ga je odveo
u pustinju, On se otkrio kao onaj, koji poseduje takvu vlast. A to sto Ga je Duh odveo u
pustinju da bi Ga kusao djavo, isto je sto i ono, o cemu se govori na drugom mestu: Kako ko
moze uci u kucu jakoga i pokucanstvo njegovo oteti, ako najpre ne sveze jakoga? Onda ce i
kucu njegovu opleniti (Mt. 12; 29). Dakle, na pocetku je svezao jakoga i pobedio ga unutar
njegovog doma, a zatim je poceo da propoveda. Povrh toga, otkrio nam je put posta, da bismo
uz njegovu pomoc i mi pobedivali prelesti satanine.
I postivsi dana cetrdeset i noci cetrdeset, naposletku ogladne. To se dogodilo zbog
porazavanja neprijatelja, kako bi ga javno i pred svima pokazao kao optuzenog i osudjenog.
Uporedo s tim, Gospod nas je Svojim recima naucio da smo u slicnim okolnostima duzni da
budemo gladni samo reci Bozije. Zbog cega za Mojseja i Iliju nigde nije receno da su gladovali,
dok je za Gospoda receno da je ogladneo? Mislim da je tako ucinjeno zato da bi, kao prvo,
samo Pismo porazilo one, koji tvrde da On nije primio telo, a kao drugo da bi satani dao priliku
da pristupi iskusavanju i da kaze reci da kamenje ovo postanu hlebovi (Mt. 4; 3). Gospod to
nije ucinio da ne bi ispunio zelje gresnika. Ono sto je djavo zatrazio u pogledu krda svinja,
Gospod mu je i dopustio (Mt. 8; 28, Mk. 5; 1. i Lk. 8; 26). Gospod to nije ucinio zato da bi
ispunio njegovu zelju nego da bi dao znak, jer niko od zitelja grada gergesinskog nije zeleo da
Mu izadje u susret dok tamo nije satvorio cuda.
Djavola nije zbunilo prvo iskusenje, nego Ga je odveo u sveti grad i postavio na krilo
hrama (Mt. 4; 5). I evo, sve do sada je to mesto uzdignuto, iako je sam hram porusen, sto je i
Sam Gospod rekao: nece ostati ovde ni kamen na kamenu (Mt. 24; 2). medjutim, mesto na
kojem je On stajao sacuvalo se kao neko znamenje. djavo Mu tada kaze: Skoci dole, jer je
napisano da ce Te sacuvati, da kako ne zapnes za kamen nogom Svojom (v. Mt. 4; 6). O,
kusacu! Ako se na Hristu ispunjava psalam, zar tamo nije zapisano: Plecima svojim zaklonice
Te (Ps. 90; 4). Ne moze se dogoditi da padaju oni, koji su sposobni da lete, buduci da je
vazduh pod njihovim krilima tvrd kao i zemlja. Zar nije napisano i ovo: Na aspidu i zmiju
otrovnu nastupaces (Ps. 90; 13)?
Ono, sto mu je bilo potrebno, uzimao je iz Pisma dok je ono, sto mu je protivurecilo,
odbacivao. Tako i jeretici uzimaju iz Pisma ono, sto im je potrebno za njihova sablaznjiva
ucenja, istovremeno odbacujuci ono sto protivureci njihovoj zabludi. Na taj nacin jasno
pokazuju da su ucenici ovog ucitelja ? .
Opet Ga uze djavo i povede na goru vrlo visoku... i rece: moja su sva ova carstva (v. Mt.
4; 8. i Lk. 4; 6). Na osnovu ovih reci bezumnici misle da djavo ima neku vlast ? . Ovde takodje
ostaje na snazi ono sto sam vec rekao o jereticima: ono sto im protivureci, to izostavljaju, a
ono, sto im odgovara, prihvataju. Zbog toga, ako mu na osnovu reci: moja su.., oni pripisuju
neku vlast, daleko su od toga da bi nas poucavali istini, i utoliko se vise razoblicuju onim, cime
su mislili da ce pobediti. Neka odmere reci koje dodaje (djavo): meni je predana ova vlast...
(Lk. 4; 6), jer one poucavaju da je Tvorac ovih carstava neko drugi, tj. Onaj Koji mu ih je i
predao. U nastavku kaze: Nad svim tim imam vlast (v. Lk. 4; 6), ali ne tako, kao da on po
svojoj prirodi ima vlast, nego zato sto su to sami ljudi hteli, jer Pismo kaze: Kome dajete sebe
za sluge u poslusnost, sluge ste onoga koga slusate (Rim. 6; 16).
Padni na lice Svoje i pokloni mi se (v. Lk. 4; 6). Tim recima se jasno pokazuje gordost i
nadmenost onoga, koji je od pocetka zeleo da bude bog. Telo naseg Gospoda poucava sve
one, koji su u telo odeveni, da ce onaj, koji u bitku udje nag, biti pobedjen, jer se telo Hristovo
od pocetka obuklo u oruzje uzdrzanja, a zatim pristupilo borbi. Prema tome, potrebno je
mocno oruzje protiv onoga, koji salje ognjene i ostre strele (v. Ef. 6; 16). reci da kamenje ovo
postanu hlebovi. Uputio je strelu koja pobudjuje na zasicenje da bi usled gladi, koju je Gospod
osecao nakon posta, uspeo da Ga zbuni i na taj nacin iskusao Gospoda. Gospod, medjutim,
nije hteo da nad Njim zavlada glad, jer se Njegova glad ogrnula postom kao pancirom. Takva
glad je strelu sitosti vratila na kusaca kako bi onaj, koji priklanja ka spoljasnjoj sitosti, naucio
da postoji i sitost unutrasnja, koja se spolja ne pokazuje. Ne zivi covek o samom hlebu, nego o
svakoj reci koja izlazi iz usta Bozijih (Mt. 4; 4, Lk. 4; 4. i 5. Mojs. 8; 3). Prema tome, u
iskusenje je pao onaj, koji se javio da bi iskusavao, i izoblicen je bio onim, cime je hteo da
poucava. Ako si Sin Boziji, reci da kamenje ovo postanu hlebovi. Tim recima su usta satanina
posvedocila da Onaj, Koji je od Boga, moze od kamenja da nacini hlebove.
Tako je Gospod razoblicio satanu posredstvom njegovih sopstvenih reci. Ako Bog moze
da pretvori kamenje i da od njega nacini hlebove, neka onda kusac zna da Bog i bez hleba
moze da nasiti. Onome Koji nejestivo vestastvo pretvara u hranu, nije tesko ni da glad pretvori
u sitost - ali ne tako, sto ce da ispuni nekim vestastvom , nego tako sto ce samu glad
pretvoriti u sitost, slicno onome sto je i kusac trazio da On sam kamen pretvori u hleb. Tako je
Gospod na gori pogazio kusaceve pozude i survao ih u bezdan, da bi ih pogazili i oni narodi
koje je nekad on (kusac) gazio. Umesto tih pozuda, On je svima njima podario izobilje
blagodati, da bi nad svima carevala ona, koju su nekada svi gazili (v. Rim. 5; 17).
Kao sto se faraon utopio u vodi, u kojoj je nekad davio (jevrejske) mladence, tako je i
David odsekao Golijatovu glavu onim istim macem kojim je ovaj (Golijat) ubijao mnoge.
Mojsej se tajinstvom krsta poverio moru i razdvojio ga, a David je tajinstvom kamena porazio i
pogubio Golijata (v. Dela ap. 4; 11). Kada je satana iskusavao Gospoda, On ga je osudio
recima njegovih (sataninih) usta. Faraon se utopio u vodama u kojima je utapao; Golijat je
ubijen macem kojim je ubijao, a satana je telom, koje je pogubio, bio pobedjen i razoblicen u
tome da on nije bog. Na podobije tri pogruzavanja posredstvom kojih se krstio nas Spasitelj,
On je tri puta bio i iskusavan. Govori (satana): reci da kamenje ovo postanu hlebovi, jer je
hleb sredstvo za ishranu onih, koji su rodjeni od zena. On kaze i ovo: Dacu ti carstva i slavu
njihovu (v. Lk. 4; 6), jer je takvo obecanje Zakona. I opet kaze: Skoci dole na zemlju, sto
znaci da kroz smrt sidje (u zemlju). Hrista, medjutim, nije zbunilo nista od svega toga: kad Mu
je djavo pokazivao raskos, On se nije radovao; kad je pokusavao da ga zastrasi, On nije
klonuo duhom nego je, iduci Svojim putem, tvorio volju Svoga Oca.
Ma sta da je, jedno za drugim, satana predlagao Zivototvorcu, nista Ga nije razalostilo.
Tako i nama nase zalosti kroz Hrista donose utehu i svi mi u Njegovim stradanjima
zadobijajmo spokojstvo. Cega se to mogao uplasiti Hristos, kada je znao da Njemu ne moze
naskoditi? U nama se, medjutim, cesto pojavljuje strah, jer znamo da nam moze naskoditi.
Osim toga, oni koji kazu da je nas Gospod posredstvom rodjenja na Sebe navukao
necistotu, ne shvataju da su u zabludi i da se ne mogu pouciti jer su preispunjeni gordoscu,
isto kao sto se i ne plase, jer se nisu pokajali. Zemlja, na koju je dosao Gospod, u sustini se ne
razlikuje od utrobe, jer se i na njoj nalazi svaka necistota. Gospod je sisao cak i u grob, koji je
medju svim stvarima najstrasniji i najprljaviji. Dalje - a to treba primetiti pre svega ostalog -
On na Sebe nije navukao necistotu i zbog toga sto je receno da su tela hram Boziji. Otuda je
jasno da za Boga nema nicega necistog u tome sto ce obitavati u Svojim hramovima.
medjutim, kako je trebalo da On ponisti smrt i da izbrise njene tragove, On je delo zapoceo od
samog korena, jer tamo gde je telo, tamo je i smrt. Koren tela je utroba, jer tamo telo pocinje
da se uoblicuje, i tamo smrt pocinje da ga unistava. Naime, kod mnogih zena plod umire onog
istog meseca u kojem je i zacet, ili pak drugog, treceg, cetvrtog ili nekog drugog meseca
(nakon zaceca). Kako, dakle, smrt pocinje u utrobi a zavrsava se grobom, sta je drugo trebalo
da ucini progonitelj smrti nego da jos u utrobi zapocne borbu s njom i da je nastavi sve do
samog kraja u grobu, koji sluzi kao vrata smrti?
Razmisli, dakle, na kakav je nacin Onaj, Koji je ziveo u svim covecijim uzrastima, hteo
da nadvlada i da unisti smrt. Postao je plod, i smrt nije mogla da Ga unisti u utrobi. Postao je
novorodjence (mladenac), i smrt nije mogla da unisti onoga, koji se hranio mlekom. Postao je
decak, i tokom ucenja kojem se podvrgao smrt nije mogla da Ga pomete. Postao je mladic, i u
stremljenjima Njegove mladosti smrt nije mogla da Ga sablazni. Postao je ucenik, i smrt ni
posredstvom lukavstva nije mogla da Ga pobedi. Postao je ucitelj, i smrt nije mogla da Ga
razoblici pred istinom, kojoj je poucavao. Postao je rukovoditelj, i u zapovestima, koje je dao,
nije mogla da Mu postavi zamku. Bio je zrelog uzrasta, i (smrt) ni posredstvom ubistva nije
mogla da Ga zastrasi. Umro je, i strasni grob nije mogao da Ga zadrzi. Bolest nije mogla da Ga
obuzme jer je bio iscelitelj; nije zalutao, jer je bio pastir; nije prestupio zapovesti, jer je bio
ucitelj; nije se spotakao, jer je bio svet. To je put koji je od pocetka do kraja, od zaceca do
vaskrsenja, Hristos pokazao Svojoj Crkvi.
Ako je dakle, Crkva Njegovo telo, kao sto kaze Pavle (Ef. 1; 23; Kol. 1; 18-24), Njegov
svedok, onda veruj da je i ona kroz sve to prosla bez ikakvog ostecenja. Kako su osudom
jednoga, Adama, sva tela umrla i moraju umreti, tako je i pobedom ovog jednog tela Hristovog
vascela Crkva zivela i zivece (Rim. 5; 15. i dalje). Kao sto je zbog tela, koja umiru jer su
sagresila, i njihova majka zemlja prokleta, tako je i radi ovog tela koje je sama Crkva,
nedostupna unistenju, zemlja njegova od pocetka bila blagoslovena. Ta zemlja Crkve je telo
Marijino, u koje je ona bila zasadjena. Zapazi da je i sam angeo, koji se javlja i kao da u
Marijine usi polaze njeno seme, jasnim glasom poceo da zasadjuje to seme: Raduj se, kaze,
blagoslovena medju zenama (Lk. 1; 28). Zatim je i Jelisaveta, potvrdjujuci reci angela, rekla:
Blagoslovena si ti medju zenama (Lk. 1; 42). Da bi bilo ocigledno da je zbog prve majke
zemlja prokleta, druga Majka je jasnim recima nazvana blagoslovenom.
Ovo je reklo (Pismo): (Kada zavrsi djavo svoje kusanje) otide od Njega za neko vreme
(Lk. 4; 13), odnosno dotle, dok se nije pripremio da posredstvom klevete i mrznje knjizevnika
spreci pobedu Gospodnju. medjutim, kao i na pocetku, on je bio pobedjen i na kraju, jer je
Gospod Svojom smrcu slavno trijumfovao nad njim. Idi od Mene, satano (Lk. 4; 8) (rekao je
Gospod) i razoblicio ga, jer je neizmerno lagao rekavsi: moje je carstvo, ne plaseci se pri tom
onoga sto kaze Pismo: Bog gospodari nad svim carstvima ljudskim i kome hoce daje ih (Dan.
4; 14). Ovom recenicom bila je odbacena satanina nadmenost i gordost, i on vise nije mogao
da se suprotstavlja Njegovim recima. Gospod je ovo ucinio da bi pokazao kakvu silu ima
Njegova istina i da bi svoje verne poucio da ce oni, na osnovu Njegovog dara, nesumnjivo
dobiti sva blaga. Angeli pristupise i sluzahu mu (Mt. 4; 11), da bi nam na primeru pokazao da
cemo i mi posle krstenja biti iskusavani, te da cemo posle iskusenja stupiti u Carstvo Nebesko.
Buduci da su Jovanovi ucenici slusali besedu svog ucitelja sa Gospodom, napustili su ga
(Jovana) i krenuli za Gospodom (v. Jn. 1; 35-41). Kako glas nije mogao da zadrzi ucenike,
poslao ih je kod reci (Slova, Logosa). Uistinu, dolikovalo je da se svetiljka ugasi sa pojavom
suncevog svetla. Iz tog razloga je Jovan i bio medju zivima, da bi krstavanjem Hrista okoncao
svoje krstavanje. Nakon toga je umro, pa je i u samom grobu bio njegov neustrasivi vesnik,
kao sto je to nekad bio i u majcinoj utrobi, koja je simvol groba.
Govoreci Nasli smo Mesiju (Hristosa) pokazuje da se vest o rodjenju Hristovom
neprekidno sacuvala jos od vremena mudraca i da su je pojacali Jovan, koji Ga je krstio, i
svedocenje Duha. Kada se nakon toga Gospod udaljio i kada se ponovo sakrio za vreme Svog
cetrdesetodnevnog posta, skrusene duse su silno zelele vesti o Njemu, jer su bile Njegovi
izabrani sasudi (upor. Dela ap. 9; 15), kao sto je i On Sam rekao: Ja vas izabrah i pre postanja
sveta (upor. Jn. 15; 16, 1. Petr. 1; 20, Ef. 1; 4 i Otkr. 17; 8). Izabrao je Galilejce, narod
nerazumni (jer ih je prorok nazvao narodom nerazumnim koji zivi u tami, ali koji ce videti
svetlost), kako bi postideo poznavaoce Zakona: Izabrao je, kaze, ludo pred svetom da posrami
mudre (1. Kor. 1; 27). Iz Nazareta moze li biti sta dobro (Jn. 1; 46)? Tako je odgovorio jer je
napisano da ce se Hristos roditi u domu Davidovom i u Vitlejemu, dok je ovaj rekao da se
Hristos javio u Galileji i da je rodjen u Nazaretu. Iz Nazareta moze li biti sta dobro - jer je
prorok rekao da ce u Vitlejemu ustati gospodar i knez. Cuvsi da je iz Nazareta, Natanail je zato
i upitao: "Zar blagi knez moze da dodje iz Nazareta, kada Pismo ne govori to o Njemu?" Kako
je Gospod video da je on o Njemu izrekao dobro svedocanstvo, i da u tome nije bio slican
knjizevnicima koji su se bavili citanjem Pisma s lukavim i iskrivljenim ciljevima, tumaceci ga po
sopstvenoj volji, On je rekao: Evo pravog (knjizevnika) Izrailjca u kome nema lukavstva (Jn.
1; 47). Pre nego sto je poznao Gospoda, on je (Natanailo) upitao: zar ce iz Nazareta, a ne iz
Vitlejema, poteci knez? Nakon sto Ga je video sopstvenim ocima, on Ga nije odbacio kao ostali
knjizevnici. Za razliku od drugih, on vise nista nije pitao, nego je ispovedio: Ovaj je Hristos
(upor. Jn. 1; 49) i priznao da se u Njemu ispunilo to, sto je napisano o Vitlejemu i Nazaretu,
odnosno: Iz Vitlejema ce izaci... gospodar Izrailju (Mih. 5; 2 i Mt. 2; 6), i nad Galilejcima je
zablistala svetlost. Narod koji sedi u tami vide svetlost veliku (Is. 9; 2. i Mt. 4; 15).
Cin i praznovanje Apostola Gospodnjih ?
Dodjose ljudi ribari i postadose lovci ljudskih dusa, kao sto je i napisano: Gle, ja cu
poslati mnoge ribare... da ih love po svakoj gori i po svakom humu (Jer. 16; 16). Da je poslao
mudre, moglo bi se reci da su ih oni lovili ubedjivanjem ili da su ih obmanuli lukavstvom. Da je
poslao bogate, opet bi rekli da su darovanjem vestastvenih dobara prevarili narod ili da su
deljenjem novca prigrabili vlast. Na taj nacin bi i za silne tvrdili da su, zadivivsi svojom
hrabroscu, porobili narod ili da su ga nasilno pokorili. Apostoli, medjutim, nista od toga nisu
imali, sto je Gospod svima i razjasnio na primeru Simona. On (Simon) bese bojazljiv, i
prestrasile su ga cak i reci sluskinje (v. Mt. 26; 69-70). Bio je ubog, tako da ni za samoga sebe
nije mogao da plati porez, odnosno pola statira (v. Mt. 17; 24-27), kao sto i sam za sebe kaze:
Srebra i zlata nemam (Dela ap. 3; 6). Bio je prost covek, i kada je poceo da se odrice
Gospoda, nije znao pod kakvim izgovorom da se sakrije. Pojavili su se, dakle, ribari, i pobedili
silne, bogate i mudre. Veliko cudo! buduci slabi, oni su bez ikakve sile privukli silne ka ucenju
svog uciteljstva, i buduci ubogi, naucili su bogate; iako prosti ljudi, ucinili su mudrace i
naucnike svojim ucenicima. Ovozemaljska nauka ustupila je svoje mesto nauci nad naukama.

PETA GLAVA
I (u treci dan) bi svadba u Kani Galilejskoj... i kada Isus dodje tamo, rece Mu mati
Njegova: Nemaju vina. Isus joj rece: Sta hoces od Mene, zeno? Jos nije dosao cas Moj (v. Jn.
2; 1-4), odnosno, Ja nista ne cinim na silu, i neka sami primete da ponestaje vina a da svi zele
da piju. To je rekao da bi u njihovim ocima proslavio Svoj dar. Marija je pozurila, zbog cega ju
je On i urazumio. Ili, pak: Jos nije dosao cas moj, tj. vreme Njegove smrti. Dakle, posto su se
gosti napili (v. Jn. 2; 10), On bi tesko izbegao mucenje ukoliko bi nasilno na njih izlio Svoje
darove, jer je to bio tek pocetak Njegovog blagovestenja ? .
Buduci da je Marija mislila da je uzrok Njegovih cuda sticanje slave i casti u judejskoj
svetini, On joj je rekao: Jos nije dosao cas Moj. On, naime, nije satvorio delo zbog onoga o
cemu je mislila Marija nego pre zbog toga sto je hteo da ugusi tu njenu pomisao. Uostalom,
Marija je znala za cudo koje On namerava da satvori, jer Pismo kaze: Cuvase... sve u srcu
svojemu (Lk. 2; 51) i sto god vam rece Sin moj, ucinite (Jn. 2; 5). Marija je videla da
ponestaje vina, i znala je da On nije bezrazlozno dosao na tu svadbu. Grcki tekst kaze: Kada je
seo za trpezu, ponestade vina. Kada Mu je Mati rekla za to, Isus je odgovorio: Jos nije dosao
cas Moj, tj. upravo je dosao. Marija je otuda doznala da ce On tu satvoriti znak, i kada je Isus
prekorio njene nedoumice, rekla je slugama sledece: Sto god vam rece Sin moj, ucinite ? .
Zatim se, kaze, Marija zabrinula jer je trebalo da oni, koji su proslavljali svadbu, donesu
vino kad je On stigao, zbog cega je rekla: Preziru Te, jer su Tvojom krivicom bili ismejani. Ti si
ih osramotio, jer ce svi prisutni cuti da si dosao kad je ponestalo vina.
Rece mati Isusova Njemu: nemaju vina. Isus joj rece: Sta hoces od Mene, zeno? Sta je
to lose rekla Marija? Marija je, kazu, posumnjala u Njegove reci, buduci da je rekla: Nemaju
vina. Zbog toga je On i odgovorio: Sta hoces od Mene, zeno? Da je Marija shvatila da Hristos
namerava da satvori cudo, jasno je i iz onoga, sto je rekla slugama: Sta god vam rece Sin
moj, ucinite. Osim toga, i Jos nije dosao cas Moj, tj. nakon sto je u pustinji pobedom nad
djavolom pokazao Svoju moc, na cudnoj svadbi pojavio se kao gorostas koji treba da satvori
nesto zadivljujuce.
Marija je krenula da bi, umesto apostola, bila izvrsiteljka Njegove volje. medjutim, kako
nije znala ni da predvidja ni da preduhitri Njegove reci, On ju je zaustavio jer je pozurila: Jos
nije dosao cas Moj, tj. kad pozele da piju i kad se pokaze da je ponestalo vina, tada ce se i
pokazati cudesni znak. Tako je Mati, posle Njegove pobede nad preispodnjom, ugledavsi Ga
pozelela i da Ga kao mati zagrli (Jn. 20; 11-17) ? . Kako Ga je Marija sledila sve do krsta, On
ju je od tog dana predao Jovanu rekavsi: Zeno, eto ti sina, a uceniku: Eto ti majke (Jn. 29;
26-27). Tim recima joj je zabranio da Mu se priblizava, buduci da je rekao: Od sada je Jovan
tvoj sin! ?
Zbog cega je Gospod, na pocetku Svojih znamenja, izmenio prirodu vode? Da bi pokazao
da je Bozanstvo, koje je izmenilo prirodu vode u kamenim posudama, izmenilo i prirodu u
utrobi Djeve, slicno kao sto je i na kraju Svojih znamenja otvorio grob da bi pokazao da
gramzivost smrti nije mogla da Ga nadvlada. Obe velike promene, tj. u Svom rodjenju i u
Svojoj smrti, kao pecatom je potvrdio kada se voda koja je, saglasno svojoj prirodi, podlozna
promeni (u vino) u vinovoj lozi, pretvorila u njega (u vino) u kamenim sasudima, bez ikakvog
sadejstva prirode, slicno kao sto je i Njegovo telo bilo cudesno zaceto u Djevi i na prekrasan
nacin sazdano bez muza. On je, dakle, od vode nacinio vino da bi svakoga ubedio u to, na koji
je nacin doslo do Njegovog zaceca i rodjenja. Sest sasuda (Jn. 2; 6) pozvao je za
svedocanstvo jednoj Djevi, koja je Njega rodila. Kameni sasudi su na sasvim nov i sebi
nesvojstven nacin zaceli i rodili vino, i vise nisu radjali. Tako je i Djeva zacela i rodila
Emanuila, i vise nije radjala. rodjenje vina u kamenim sasudima bilo je rodjenje od malog u
mnogo, od nedostatka u izobilje, od ciste vode u dobro vino, dok se Marijino zacece dogodilo iz
obilja u siromastvo, iz slave u beslavlje. Osim toga, ti kameni sasudi su bili slicni izvorima, koji
su predstavljali i nagovestavali judejsko ociscenje, i Gospod im je prisajedinio i znanje o Svom
ucenju, kako bi pokazao da je On dosao putem Zakona i proroka, ali radi takvog kraja kojim ce
sve to izmeniti Svojim ucenjem, kao sto je tamo vodu pretvorio u vino.
Ovde se kaze i ovo: Svaki covek najpre dobro vino iznosi... a zatim losije (Jn. 2; 10), da
bi se objasnilo da je ono, sto je prethodilo, bilo slicno zitnici , jer se Zakon dade preko Mojseja,
a blagodat i istina postade kroz Isusa Hrista (Jn. 1; 17). Zemaljski zenik pozvao je Zenika
nebeskog i Gospod je, pripremivsi se za svadbu, dosao na svadbu. Za trpezu je bio pozvan
Onaj, Koji je za celu vaseljenu priugotovio trpezu u Svom Carstvu, i podario im je svadbeni dar
da bi se utesili. Njegovo bogatstvo nije se gnusalo siromastva onih koji cak ni lose vino nisu
mogli da ponude saobrazno broju zvanica, i da se nesto od Njegovog preobilja nije izlilo na
njih, ustali bi od stola zedni i razalosceni.
Sa Svoje strane, i Gospod je njih pozvao na svadbu, kao sto je bio pozvan i On Sam,
zajedno sa Svojim ucenicima. medjutim, iako je On mnogo puta sedeo za njihovom trpezom,
oni su Njegovu trpezu prezreli, slicno kao sto su se i njihovi ocevi odvratili od manne u pustinji
(4. Mojs. 11; 4-6). Angeli su jeli za Avraamovom i Lotovom trpezom (1. Mojs. 18; 1-8. i 19; 1-
3), a ni Gospod nije odbio da jede i da pije sa njima. Oni su ga pozvali, i On je dosao.
medjutim, kada je On njih pozvao, nisu zeleli da dodju kod Njega na svadbu. Oni su Ga
pozvali, i On nije odbio; On je pozvao njih, a oni nisu dosli na Njegovu veceru (v. Lk. 14; 15-
20). On je pocastvovao zvanice, a oni su prezreli Onog, Koji ih je pozvao. On je podario radost
zvanicama (na svadbi), a oni su ubili slugu Njegovog. On je dopunio ponestalo vino, a oni su
odbacili citavu Njegovu trpezu. On ih je razveselio dobrim vinom, a oni su Njega ogorcili i
razgnevili, i umesto najprijatnijeg vina dali su Mu zuc (Mt. 27; 34) i ocat (Mt. 27; 48, Mk. 15;
36).
Buduci pozvan (na svadbu), Gospod nije dosao zajedno sa ostalim zvanicama, koje su
stigle pre Njega, kako bi ovi popili prvo i losije vino. Zatim je dosao i On, da bi (sa Sobom)
doneo i bolje vino. Zajedno sa ostalima bio je pozvan i Gospod, jer se po Svojoj spoljasnjosti
nije razlikovao od njih. Satvorio je cudesan znak, zbog kojeg su doznali da On po Svojoj prirodi
nije jednak njima. Ako ih je Svojim izgledom navodio na misao o Svojoj jednakosti sa njima,
onda ih je, uporedo s tim, Svojim cudesnim znakom naucio da je On iznad njih. Cuteci je vodu
pretvorio u vino, da bi Njegovo bozanstveno cutanje peharnika preobrazilo u glasnika, koji
zvanicama radosno blagovesti o ovom veselju. Vino po samoj svojoj prirodi veseli coveka.
Kako je Njegova zapovest brzo satvorila vino koje je prijatnoscu svog ukusa prevazilazilo sve
ostale vrste vina, zbog tog njegovog prevashodstva raspitali su se i doznali ko je njegov
gospodar i tvorac.
Pobednika, koji se vraca iz bitke, trecega dana pozvali su na svadbenu gozbu, kako bi se
videlo da nakon pobede pobednicima predstoji radost. Uporedo s tim, ovim slucajem se
pokazuje da je Hristos, iako bese pozvan kao strani gost, u sustini bio gospodar svadbe, jer je
nedostatak na svadbenoj gozbi dopunio Svojom recju koja ispunjava sve nesavrseno. Osim
toga, Gospod ovim cudom nije stvorio potpuno novu stvar niti je Svoje delanje ogranicio na
istu staru stvar, kakva je bila i ranije, jer im nije predlozio da piju vodu umesto vina. On,
medjutim, nije u potpunosti presao preko granica te stvari jer je vino, koje je nacinio, satvorio
od ranije satvorene vode. On, dakle, tamo nije otkrio potpuno novu stvar nego je tu prethodnu
stvar izmenio, kako bi posredstvom njene promene pokazao da je On njen gospodar i kako bi
time, sto ju nije ucinio necim drugim, ostali razumeli da On nju ne prezire i ne odbacuje. Isto
tako ce i na kraju vremena te iste tvari biti obnovljene, buduci da ona volja, koja je jednom
recju izmenila obicnu vodu u prijatno vino, moze vasceloj tvorevini vaspostaviti oblik, cija je
lepota neizreciva ? . Najzad, to cudo je satvorio i zbog toga da bi promenom grubih stvari u
privlacne poucio da one nisu zle po prirodi nego da je njihov Tvorac po Svojoj prirodi premudar
i da je znao da je nuzno da se sazdaju stvari koje ce se ispitati i popraviti, tj. da bi se
pravednici iskusali i zadobili nagrade a da bi se prestupnici popravili i na taj nacin i oni zadobili
korist. Onaj Koji je sveprozdiruci oganj Svojom zapovescu preobrazio u slatkog utesitelja ? ,
Taj ce na kraju vremena skodljivim stvarima zapovediti da postanu korisne, i zlim stvarima ce
zapovediti, i one ce pricinjavati radost. Od pocetka je ljudska usta navikao na ukus Svoga
vina, da bi zatim pobedio i njihov sluh i priveo ga ka prihvatanju Svog slatkog ucenja.
Ispunilo se vreme (Mk. 1; 15), tj. ono vreme koje je prolazilo u smeni generacija. Prvi
period rasprostirao se od Adama do Noja, sa savezom koji su uspostavili Sititi (potomci Sitovi)
kad su se razdvojili od Kainita (tj. potomaka Kainovih) i udaljili se od njih. Drugi je period od
Noja do Avraama, u kojem je bilo zabranjeno jedenje krvi. Sto se god mice i zivi neka vam
bude za jelo, sve vam to dadoh kao zelenu travu. Ali ne jedite mesa s dusom njegovom, a to
mu je krv, kaze Gospod (1. Mojs. 9; 3-4). Od vremena Avraamovog do vremena Mojsejevog
bio je period obrezanja izvan Zakona, a od Mojseja do javljanja Hristovog period Zakona: od
tada se vreme ispunilo, jer vise nema nikoga ko bi mogao da izmeni ili da produzi (smenu
perioda).
Osim toga, u prva vremena, od Avelja do Noja, Bogu su prinosili proizvoljne zrtve.
Utesice nas, kaze, zrtvoprinosenjem svojim (1. Mojs. 5; 29). Potom je Noje prineo zrtvu na
oltaru, podignutom na gori kordujskoj ? (1. Mojs. 8; 20-22). Za ovim je sledilo zrtvoprinosenje
Avraamovo na Amorejskoj gori (1. Mojs. 22), Jakovljevo u Vetilju (1. Mojs. 28; 18-19) i Isusa
Navina nasred reke Jordana, na mestu prelaska (Is. Nav. 4; 9), pa onda zrtvoprinosenje u
Silomu, gde je bila postavljena skinija (kovceg zaveta) (Is. Nav. 18; 1). Nakon toga sledi
zrtvoprinosenje Solomonovo u prvom jerusalimskom hramu (1. Car. 8; 2) i najzad, zrtva
Hristova koju je On ustanovio u Svojoj Crkvi do svrsetka veka, jer se to vise nece menjati.
Zbog toga je i receno Ispunilo se vreme jer od tog vremena, prema recima Evandjeliste,
Carstvo Bozije se blagovesti (Lk. 16; 16). Ili: Ispunilo se vreme, tj. vreme Izrailjevo.
Ucenici Njegovi krstavahu (v. Jn. 3; 22 i upor. Jn. 4; 2), jer su i sami bili krsteni, posto
ne bi moglo biti da su krstavali druge a da pri tom oni sami nisu bili krsteni, cemu i poucava
sledecim recima: Oni koji su krsteni nemaju nikakvog nedostatka (upor. sa Jn. 13; 10). Ovo bi
se, mozda, moglo odnositi na to sto su oni krsteni vodom. inace, poslusaj ono sto im je rekao:
Vi ste vec cisti zbog reci koju sam vam rekao (Jn. 15; 3). Saglasite se, dakle, da je rec
Hristova za njih bila krstenje, jer se i samo krstenje osvestava tom recju, slicno kao sto je i
Jovan bio osvestan i osvestao je povereno mu krstenje zapovescu koju je dobio (Lk. 3; 2).
Neki kazu da je njima umesto krstenja posluzilo ono, kada im je On dao (Svoje) telo. Kako bi
inace oni mogli biti krsteni ako nisu imali vere u Njegovo telo i krv? On im je kao opomenu
rekao: Ako ne jedete telo Sina covecijega i ne pijete krvi Njegove, nemate zivota u sebi (Jn. 6;
53). Kada su se oni razgnevili i uznegodovali, obratio se Dvanaestorici: Da necete i vi da
odete? Tada mu odgovori Simon Petar: Gospode, kome cemo otici... mi smo poverovali i
poznali... (Jn. 6; 67-69) ? . Na koji su nacin oni poverovali, ako ne posredstvom onoga, kroz
sta su i ostali Jevreji mogli da poveruju u Njega, odnosno slusajuci Ga i razumevsi?
Izabrao je Jakova, carinika, da bi ohrabrio njegove drugove da slede Hrista. Video je
gresnike i pozvao ih, zapovedivsi da sednu kraj Njega. Zadivljujuci prizor! Angeli sa strahom
stoje pred Njim, a carinici radosno sede pored Njega! Blazeni duhovi trepere od straha pred
Njegovom velicinom, a gresnici jedu i piju s Njim! Unizavaju se knjizevnici, rasplamsani
mrznjom, a carinici se vesele zbog milosrda. Videlo je nebo i zadivilo se, video je ad i
izbezumio se od jarosti. Video je satana i obeshrabrio se, videla je smrt i izgubila je svoju silu,
videli su knjizevnici i otisli postidjeni, videli su fariseji i zbunili se. Bila je radost na nebesima i
likovanje angela jer su neprijatelji pokoreni, neposlusni privedeni poslusnosti, gresnici
preporodjeni a carinici opravdani. Iako su se drugi protivili (upor. Mt. 16; 22), On nije odbacio
krsnu sramotu, i mada su Ga neprijatelji ismevali (Mt. 9; 11, 11; 19 i Lk. 15; 1), On se nije
udaljio od drustva carinika, nego je prenebegao porugu i prezreo pohvale, tako da je jednim i
drugim izvrsio ljudsko spasenje.
Svu noc smo se trudili (Lk. 5; 5) - tim recima oznacava se ucenje proroka koje je sa
nebesa poslato u svet, ovde izobrazen simvolom mora. Dve lade su obrezanje i polna kozica.
To, sto dadose znak svojim drugovima (v. Lk. 5; 7), tajinstveno oznacava sedamdeset dva
ucenika, jer dvanaest apostola nije bilo dovoljno za lov i zetvu (upor. Lk. 5; 10 i Jn. 4; 35-37).
Videvsi Isus veru njihovu rece oduzetome: ...oprastaju ti se gresi tvoji (Mt. 9; 1-13).
Uoci da se vera jednih prenosi i na druge. Od samog bolesnika nije zahtevao veru, jer je on bio
slican porusenom zdanju i nije bio svestan svog polozaja, slicno kao sto nista nije trazio ni od
onog sina-jedinca, nego od njegovog oca (Lk, 9; 38), niti pak od one kceri, nego od majke-
Hananejke, koja je rekla: I psi jedu od mrva sto padaju sa trpeze gospodara njihovih (Mt. 15;
27). Neka, dakle, ostane Tvoja briga o spasenju nasih dusa , kada Te i mi za to molimo, da ne
bi oslabila i da se ne bi mucila nasa dusa tako, kao sto je i on (bolesnik) bio slab i mucio se
zbog svojih grehova. I zaista, rec Gospodnja dolazi do njega, ociscuje ga i isceljuje; ociscuje
njegove tajne grehove i isceljuje njegovo vidljivo telo. Na taj nacin je, posredstvom vidljivih i
skrivenih dela postalo jasno da je On (Hristos) Bog u skrivenom i covek u vidljivom, jer je
prema Njegovom spoljasnjem, covecijem izgledu, bilo ocigledno da je covek, dok su usled
Njegove unutrasnje velicine mogli da poveruju da je On Bog.
Oprastaju ti se gresi tvoji. Koje mu je grehove oprostio? One, naravno, koje je pocinio
protiv Njega. Na koji je nacin, dakle, On protivan Zakonu? Cime su Njemu ili Njegovom Ocu bili
obavezni ljudi koji Ga ni u jednom delu moci, ni u pravdi, ni u zakonodavstvu, nisu pronasli
(upor. Dela ap. 17; 27) ? Na koji je nacin, dakle, Isus oprostio grehe koji vode u dug pred
Bogom Zakona, ako samim svojim rodjenjem nije bio sjedinjen s Njim ? Ocigledno da je time
receno da je On Njegov Sin. buduci da je oslabeli sagresio protiv Njega, On je kaznio njegovo
telo. Saglasni sa ucenjem Jasova govore: zbog cega je bilo potrebno da Gospod kaze
"oprastaju ti se gresi tvoji?" Razume se da to Njemu ne bi bilo potrebno kada bi bolesnik bio
pogodjen oduzetoscu ciji je uzrok nesto drugo a ne greh ? . I zbog cega bi mu oprostio ako
oduzeti nije bio upravo Njegov duznik? Ili, ako nije bio upravo Njegov duznik, kakve bi koristi
(oduzeti) imao od toga sto je Gospod rekao: oprastaju ti se gresi tvoji? U tom slucaju gresi,
cak i da nisu bili oprosteni, ni najmanje ne bi skodili bolesniku, jer bi po blagosti i milosti bio
oslobodjen kazne ? .
Posle ovoga, Pismo kaze sledece: I gundahu knjizevnici njihovi i fariseji govoreci
ucenicima Njegovim: Zasto sa carinicima i gresnicima jedete i pijete? I odgovarajuci Isus rece
im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. Nisam dosao da pozovem pravednike nego gresnike
na pokajanje (Lk. 5; 29-32). Van svake sumnje se zna da je u Izrailju bilo zdravih i pravednika
? . To, dakle, znaci da nije protivan Zakonu podvig Isusa, Koji se iscrpljivao radi ljudi,
isceljivao ih i opravdavao. Sto se pak tice neznabozaca, i oni su se takodje u svakom pogledu
na zemlji pokazali kao zdravi i pravedni pred svojim Stvoriteljem, i zbog toga za onim, koji se
javio kasnije ? , nije bilo nikakve potrebe, jer zdravima nije potreban lekar niti je pravednima
potrebna blagodat.
Sve to vreme, koje je proveo na ovoj zemlji, nas Gospod uporedjuje sa bracnom
loznicom, a Samoga Sebe sa Zenikom: Ne mogu svatovi postiti dok je Zenik sa njima (Mk. 2;
19).
Gle, ucenici Tvoji cine sto ne valja ciniti u subotu (v. Mt. 12; 1-8). medjutim, Gospod ih
je u pocetku poucavao i usavrsio u istini pravednika, da se ne bi previse zacudili kada On
punotom Svog ucenja razrusi zakon. Da, i Otac Njegov ga je razrusio da bi pokazao da Njemu
pripada stvaranje (sveta), promisljanje i zakoniti domostroj i da bi uverio da je zakon bio lek
odsecanja, koji je istinski lekar predlozio onima, koje je bolest zahvatila od glave do pete ? .
Pocese trgati klasje i jesti (Mt. 12; 1). Ovde nam je dat primer i neki obrazac , jer je Zakon
zabranjivao da se jede prvina dok ne bude prineta na oltar (2. Mojs. 23; 19. i 34; 26, 5. Mojs.
14; 23). Oni su brali i jeli plod prvine, koji je pre zetve trebalo odneti svestenicima (5. Mojs.
18; 4, Knj. Nem. 10; 37. i Jez. 44; 33). Fariseji nisu bili toliko mudri da bi iz tog razloga
okrivili ucenike, nego su ih, kako je napisano, prekorevali sto narusavaju subotu.
Gospod im se suprotstavio uistinu najjasnijim dokazom, navodeci primer cara Davida
(Mt. 12; 3-4, upor. 1. Sam. 21), buduci da on nije bio kaznjen za slican postupak, kao ni za
neke druge (postupke). David nije imao pravo da ih jede jer on nije bio svestenik ? . David je,
naravno, bio svestenik, ali zato sto je bio obitavaliste Duha Svetoga. Kada ih ni to nije
urazumilo, On ih je razoblicio zbog njihovih sopstvenih postupaka: Svestenici u hramu subotu
obesvecuju, pa opet nisu krivi (Mt. 12; 5). Gospod nam je, medjutim, oznacio i nesto drugo:
pre nego sto su poceli da ga progone, David nije smeo da pristupi svetim hlebovima.
medjutim, kad su poceli da ga progone, on je dobio vlast da ih uzme i pojede. Na taj nacin je i
Gospod posle Svojih progona podelio Svoje telo i Svoju krv ucenicima i verujucima. Subota
postade coveka radi (Mk. 2; 27), jer odmor dolazi nakon sest dana i zbog toga je radi coveka.
Iz tog razloga je (subota) i dobila svoje ime. Subota, dakle, nije ustanovljena radi Boga nego
radi coveka i stoga je covek, kojem ju je dao, njen gospodar.

SESTA GLAVA
Kada je nas Gospod poucavao o blazenstvima, pogledao je Svoje ucenike: I On, kaze,
podignuvsi oci Svoje na ucenike Svoje govorase: blazeni siromasni duhom... (Lk. 6; 20, Mt. 5;
1), tj. blazeni su zato, sto sve odbacuju od sebe. Da se ne bi odrekli (svega) samo zbog
siromastva, On dodaje: Blazeni krotki... (Mt. 5; 5). A Mojsej bese najkrotkiji covek medju svim
sinovima naroda svoga (4. Mojs. 12; 3) i Na koga cu pogledati ako ne na krotke i smirene
srcem (Is. 66; 2). Takodje kaze i sledece: Opomeni se, Gospode, Davida, i sve krotkosti
njegove (Ps. 131; 1) i Naucite se od Mene jer sam Ja krotak i smiren srcem, i naci cete pokoj
dusama svojim (Mt. 11; 29). Blazeni gladni i zedni pravde (Mt. 5; 7), kao sto i na drugom
mestu Pismo kaze ovo: nece biti gladni hleba ni zedni vode, nego ce biti gladni i zedni da cuju
rec Gospodnju (Is. 49; 10, upor. Ps. 41; 3 i Ps. 62; 2). Blazeni cisti srcem, jer ce Boga videti
(Mt. 5; 8), kao sto je i prorok u svojoj molitvi trazio, govoreci: Srce cisto sazdaj u meni, Boze
(Ps. 50; 12). Srce pravednika je cisto i ono ce, kao i Mojsej, videti Boga (2. Mojs. 33; 18-23).
Blazeni cisti srcem, jer je srce organ disanja i ne prestaje da bije sve dotle, dok je covek ziv.
Kada je srce sveto, ono svoju svetost prenosi svim udovima. Iz srca, kaze, izlaze zle pomisli
(Mk. 7; 21. i Mt. 15; 18). Blazeni koji placu, jer ce se utesiti (Mt. 5; 4), kao sto kaze i na
drugom mestu: Posto s Njim stradamo, da se s Njim i proslavimo (Rimlj. 8; 17). Blazeni
mirotvorci, jer ce se sinovi Boziji nazvati (Mt. 5; 9), jer je i angeo, kada je blagovestio, rekao:
Slava na visini Bogu i na zemlji mir (Lk. 2; 14). I ucini mir Njegovom krvlju na krstu
(pomirivsi) kroz Njega i ono sto je na zemlji i ono sto je na nebesima, kaze apostol (Kol. 1;
20). Kada je Gospod poslao Svoje ucenike, On im je rekao: U koju god kucu udjete, najpre
kazite: Mir domu ovome (Lk. 10; 5). Mirotvorci se, dakle, nazivaju sinovima Bozijim, kao sto i
kaze: Koje vodi Duh Boziji oni su sinovi Boziji (Rimlj. 8; 14). Blazeni prognani pravde radi (Mt.
5; 10), kao sto kaze i na drugom mestu: Gonice vas i predavati (Lk. 21; 12) i Svi koji hoce da
zive pobozno u Hristu Isusu bice gonjeni (2. Tim. 3; 12). Zbog toga su se apostoli radovali kad
bi bili izlozeni pokudama, radujuci se sto se udostojise da podnesu sramotu za Ime Njegovo
(Dela ap. 5; 41), kao sto im je Gospod i zapovedio: Radujte se i veselite, kaze, jer je velika
vasa plata na nebesima (Mt. 5; 12) i Radujte se u onaj dan (Lk. 6; 23).
Tesko vama bogatima (Lk. 6; 24). Zapazi da Gospod nije time okoncao (svoje reci) ,
kako tu izreku ne bi primenjivali na sve bogate. Slicno kao sto je rekavsi Blazeni siromasni
duhom (Mt. 5; 3), dodajuci ono duhom, ukazao da se ta izreka ne moze primeniti na sve
(siromasne), tako je i govoreci: tesko vama bogatima oznacio one koji ne traze nista osim
bogatstva. Blazenstva, dakle, nisu obecana zbog toga da bi se njihovim imenom, kao nekim
prekrasnim pokrovom, prikrivalo zlo, nego pripadaju onom ko (u potpunosti) ispuni to, sto se u
njima sadrzi. Naziv svako moze da prisvoji pod bilo kakvim izgovorom, ali je delo, oznaceno
tim nazivom, svojstveno samo onome, koji ne zeli da prisvoji ime vrline kakvu ne poseduje.
Prema tome, osobita blazenstva obecana su za osobita dela i osobite darove, osobitim ljudima,
koji su svojim podvigom pripremili sebi nagradu. Predskazane su plate kakve slede za dobrim
delima, kao i kazne, koje slede za prestupima. Kao sto se uz sadejstvo sunca i oka posmatra
sve vidljivo sto postoji na nebu i na zemlji, tako je i Zivototvorac Bog svetlost zivima, i kada se
prisajedini (covekovom) umu ustremljuje ga ka poznanju tajinstava, dovodi do bezdana
premudrosti i objavljuje mu ono skriveno. Zbog toga i kaze: Vi ste svetlost svetu (Mt. 5; 14) i
Vi ste so zemlji (Mt. 5; 13).
Knjizevnicima i farisejima, koji su tome prisustvovali i trazili povod da Ga optuze, rekao
je sledece: Ne mislite da sam dosao da ukinem Zakon ili proroke; nisam dosao da ukinem
nego da ispunim (Mt. 5; 17). Ispunjenje je, medjutim, potrebno tamo gde postoji nedostatak.
Kakvo je trebalo da bude to ispunjenje pokazao je govoreci: Evo, idemo gore u Jerusalim, i sve
ce se svrsiti sto su proroci pisali za Sina covecijega (Lk. 18; 31). O nedostacima je pak rekao:
Staro prodje (2. Kor. 5; 17). Time onaj, koji je krsten u ono sto je savrseno, i pogruzen u ono
sto je prevashodnije, i obnovljen onim sto je izobilnije, kaze: Lakse je nebu i zemlji proci
negoli jednoj crtici iz Zakona propasti (Lk. 16; 17) i Svaki, kaze, ko ukine najmanju od ovih
zapovesti... (Mt. 5; 19), tj. (zapovesti) Novog Zaveta.
Ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi (Mt. 5; 39). Time potvrdjuje
da je ono, sto je receno starima, udarac za udarac (upor. 2. Mojs. 21; 24-25), nesavrseno, jer
je ono, sto je savrseno i istinito, ustanovio u dane blagodati, govoreci: Ako ne bude pravda
vasa veca nego pravda knjizevnika i fariseja, necete uci u Carstvo nebesko (Mt. 5; 20). Dakle,
tamo je receno: Ne ubij (2. Mojs. 20; 13), a vama: Ne gnevi se (Mt. 5; 22); tamo: Ne cini
preljube (2. Mojs. 20; 14), a vama: Ne pozeli (Mt. 5; 28); tamo: Zub za zub (2. Mojs. 21; 24,
3. Mojs. 24; 20), a ovde: Ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi (Mt. 5;
39). Tome poucava i na drugi nacin: Ako dakle, kaze, prineses dar svoj zrtveniku... ostavi
onde dar svoj... i idi te se najpre izmiri (Mt. 5; 23-24). To je rekao stoga, da niko ne bi bio u
nedoumici da li je pravedno ili nije zapostaviti bozanstveno zrtvoprinosenje i ostaviti
prestupnike bez osvete. Ako ne bude pravda vasa veca nego pravda knjizevnika i fariseja...
(Mt. 5; 20). Ako Zakon zapoveda: Nemoj poznjeti sasvim njive svoje, niti pabirci posle zetve,
ni vinograda svojega nemoj pabirciti, i nemoj kupiti zrna koja padnu po vinogradu, nego ostavi
siromahu i dosljaku (3. Mojs. 19; 9-10), ako je to receno onima, koji zive pod Zakonom, sta se
tek onda zapoveda hriscanima, kojima je Gospod rekao: Ako ne bude pravda vasa veca nego
pravda knjizevnika i fariseja, necete uci u Carstvo nebesko (Mt. 5; 20)!
Culi ste kako je kazano starima: Ne ubij, jer ko ubije bice kriv sudu. A Ja vam kazem da
svaki... koji bratu svom rece: "Budalo!" bice kriv paklu ognjenome (Mt. 5; 21-22). Taj naziv
takodje razaloscuje coveka usled nipodastavanja (koje izrazava). Covek, makar bio i prost,
poima proticanje vremena, dok onaj mudar poima proticanje pomisli ? . Dakle, hteo je da
savrsene privede savrsenima, tj. (da privede) savrsene ka angelima. Kod Gospoda su
pravednici krivi, da bi i sami priznali da su krivi jedni pred drugima. Bog je dao slobodu
coveku, kojega je stvorio po Svom obrazu, da bi on (covek) bio gospodar nad zeljom, a sto
Bog poseduje po samoj Svojoj prirodi. Primeti da se i Bog, iako je po prirodi nad svim vladao,
slobodno podvrgao promenljivosti ljudskog zivota.
Culi ste kako je kazano starima: Ne cini preljubu. A Ja vam kazem da je svaki koji
pogleda i pozeli, vec pocinio preljubu (Mt. 5; 27-28). buduci da je bilo i onih, koji su ljubili
bogatstvo, raskos, zadovoljstvo i reci koje podsticu na zlo, Gospod je rekao: Ako li te
sablaznjava tvoja ruka ili tvoja noga... (v. Mt. 65; 29-30). Ako ti to zapoveda u pogledu samih
udova, zbog cega onda stedis bogatstvo, zadovoljstva ili skvernoslovlje, kad sve to lako mozes
da udaljis od sebe ? Ako odsecanjem udova udaljujes od sebe svadju, skvernoslovlje i
neprijateljstvo, zbog cega onda ne odseces svoj jezik, jer ces se, cim odseces taj jedan deo
tela, nuzno uspokojiti od svakog tog zla? Ili si rdjavo ucinio, ili nisi pravilno razumeo, ili
uzaludno nisi odsekao ud, ili si nerazumno prihvatio zapovesti. Upravo time, sto sebe nisi
obogaljio, ti i jesi izoblicen u onome, sto si rdjavo ucinio jer nisi odsekao deo tela, buduci da si
se plasio patnje i radije pristao da narusis zapovest nego da unistis deo tela.
Razmotrimo sada da li se hule uistinu prekidaju odsecanjem jezika. Ako se prekidaju,
onda oni, koji ga ne odsecaju, rdjavo postupaju. Ako se pak ne prekidaju onda su oni, koji su
ga odsekli, rdjavo razumeli zapovest. Kako bi Gospod zapovedio da se odsecaju udovi, koji
propadaju kad su odseceni, ako se time ne iskorenjuje i sama teznja ka zlu? Dakle, nije
potrebno odsecati udove koje je sjedinila bozanstvena volja, nego zle pomisli koje plete
(covekova) sloboda. Dalje, Gospod nas tim recima uci koliko je potrebno da se borimo da ne
bismo bili pobedjeni, kao sto i na drugom mestu kaze: Razderite srca svoja a ne haljine svoje
(Joil 2; 13). Za bogatog mladica, koji se pominje u Evandjelju (Mt. 19; 16, Mk. 10; 17. i Lk.
18; 18), bogatstvo je predstavljalo desno oko koje ga je sablaznjavalo i koje on nije iskopao i
odbacio od sebe. Za Iroda je njegova desna ruka bila Irodijada. medjutim, nije se dogodilo da
on odsece i da od sebe odbaci mrsku ruku, jer je on umesto te mrske ruke odsekao i bacio
svetu glavu (Mt. 14; 1, Mk. 6; 14. i Lk. 9; 7) ? .
Simon (Petar) je odsekao i odbacio od sebe sve udove starog coveka da ga ovi ne bi
sablaznjavali. Eto, kaze, mi smo sve ostavili (Mt. 19; 27). Kada, dakle, cujes "sve", znaj da on
nije ostavio ni oci, ni usi, ni nos starog coveka, jer ih nije otkinuo i odbacio od sebe. Ocima
Gospod naziva pozudu koja se pojavljuje uz pomoc ociju, usima - klevetu, itd. Na slican nacin
govori i apostol: Umrtvite, dakle, udove svoje.., tj. blud, necistotu, strast... (Kol. 3; 5). Desno
oko oznacava i ljubav, buduci da se covek rasplamsava ljubavlju prema zeni kad je ugleda, i iz
tog razloga su ove reci usle u opstu upotrebu. Dalje, rukom je nazvao brigu o ishrani, a nogom
hitanje ka zlu. Nema sumnje, medjutim, da Svemilosrdni nista nije rekao o jeziku zato, sto u
telu ne postoje dva jezika. Zbog toga sam jezik nije hteo da govori o odsecanju jezika, iako se
vec tim cutanjem govori protiv jezika i o jeziku ? .
Ako li ko kaze bratu svome: "Raka!" ili "Budalo!"...Zapazi da ti se ne placa onako, kako ti
delis. Ako preljubniku kazes: "preljubnice", niti ces ti zbog toga dobiti neku nagradu, niti ce on
pretrpeti vecu kaznu od one koju zasluzuje. Ako preljubnik obrati paznju na ono, sto je receno
o njemu, onda ce naslediti udvostruceno od onoga, sto je bilo pre, a na tebe ce doci ono sto
kaze Pismo: Neka mu bude onako, kako je hteo da bude bratu njegovom. Pravda, kojoj ti
hitas, uzvratice mu onim sto zasluzuje, ali nece oklevati i odugovlaciti da i tebi uzvrati onim,
sto ti zasluzujes ? .
Na taj nacin i covekoubistvo onoga, ko je lazno izvrgnut osudi za covekoubistvo, pada na
onog sto ga osudjuje, kao sto i preljubnistvo oklevetanog pada na klevetnika. Idolopoklonstvo
naroda nazvano je preljubnistvom; zbog toga nece biti neodgovorno ako se i kleveta onoga
nazove preljubnistvom, jer se i on udaljio od istine. Istrazi to i razumi da je (sve to) u svakom
pogledu jedno te isto. Dakle, dodje vreme kada satana dovede coveka do sramocenja
posredstvom jednog od njegovih udova i kada ga pobudi na zlo, ali dodje i vreme kada se iz
usta drugih ljudi na coveka lazno bacaju neki od onih pogrdnih naziva koji ga skrnave, buduci
da (satana) samog klevetnika podstice na uvrede, a one sto ga slusaju (podstice) da mu
veruju.
Culi ste da je kazano: oko za oko, i zub za zub. A Ja vam kazem da se ne protivite zlu
(Mt. 5; 38-39). Drugim recima, kada se ispunilo vreme koje je bilo odredjeno za
prehranjivanje mlekom, tada je obznanjena tvrda hrana (upor. 1. Kor. 3; 1. i Jevr. 5; 12-14).
Na pocetku su bila uspostavljena vremena odmazde, jer ih je najpre trebalo odvojiti od zla.
Kada je pravda ispunila svoju duznost, milosrdje i blagodat takodje su pokazali svoje delo. Oko
za oko jeste delo pravde, a ko tebe udari po jednom obrazu ti mu okreni i drugi jeste delo
blagodati. I buduci da su i jedna i druga u onome, sto su ponudile za okusanje, cinile jednu
neraskidivu celinu, one su se kroz oba zaveta izlile na nas. Prvi zavet je radi umilostivljenja
ubijao zivotinje, buduci da pravda nije dopustala da jedan (covek) umre za drugog; drugi
zavet je utvrdjen krvlju onog Coveka Koji je prema Svojoj blagodati Samoga Sebe predao za
sve (ljude). Jedno je, dakle, bilo pocetak, a drugo kraj, jer je ono, sto ima i pocetak i kraj,
savrseno. Onome, kome nedostaje razumevanje mudrosti, ucinice se da su pocetak i kraj
razliciti i razdvojeni jedan od drugog; za onoga, pak, koji pravilno istrazuje, oni sacinjavaju
jedno.
Zbog toga je taj obraz prisajedinjen ka savrsenom obrazu ? . Ako te ko udari po jednom
obrazu, ti mu okreni i drugi. Prethodni zavet u njegovoj sustini poznajemo kao vodu;
medjutim, ukoliko ocuvamo ovo okreni mu i drugi, mi cemo piti vino. Dakle, jedan (zavet) nam
predlaze da, usled zaborava, ne unesemo ono sto mu je tudje, dok drugi sluzi nasem
napredovanju, kako usled zablude ne bismo cinili ono sto je proslo i da bismo, posredstvom
onoga sto je dodato, na neki nacin dobili novu boju i svezinu, slicno vodi pretvorenoj u vino.
Zbog toga cemo, zanemarivsi nedostatke drugih ljudi, svakodnevno brinuti o svom
napredovanju necemo misliti da smo nesto ucinili, nego cemo verovati da je sve sazdano radi
nas, jer smo i zapovest da ljubimo svoje neprijatelje dobili radi nas a ne radi njih.
Nas Gospod je dosao u svet kao bespomocno dete, i nijednu od onih rana kojima su stari
iscrpljivali narod nije im pricinio nego je onda, kad ih je privukao k Sebi, pobedivsi vidljivim
iscelenjem, poceo da im daje duhovno iscelenje, govoreci: Ako verujes. On je prevazilazio sve
ucitelje i stoga je ono, sto je bilo dato po meri, po meri i narastalo, i ono sto su predali
prethodnici, doslo je do Njega, a On ga je razdelio kao zrele plodove, sa ukusom koji im je On
Sam pridodao. Kada su Njegov obraz udarili, On je zajedno sa zapovescu pokazao i delo, i
poucio onome sto je napisano: Ako te ko udari po jednom obrazu, ti mu okreni i drugi.
Mojsej ih je uklonio sa stepena obrezanja i postavio na stepen pravde. Ne udaraj, kaze,
nepravedno bliznjeg svog jer ces, ukoliko i on tebe udari, ti traziti pravednu odmazdu. Gospod
ih je uzdigao sa stepena pravde i postavio na stepen blagodati, govoreci: ne trazi da se osvetis
onome, koji te udario po jednom obrazu, nego mu okreni i drugi. Ako, dakle, neko i sada hoce
da udara po Mojsejevoj pravdi, on ponistava i onu pravdu koja ga je ucila: ne udaraj
nepravedno. Izrailjac, koji je pribegavao odmazdi je, naravno, dobijao nagradu, jer su tada
dugovi bili izlozeni kazni, i nije bio dostojan osude, jer nije ucinio nepravdu. Zar mislis da onaj,
ko na osnovni kapital dodaje i procente od te zapovesti naseg Gospoda, oprastanjem gubi zbog
toga sto nije kaznio ? Ni u kom slucaju! Nagrada za prvi udarac cuva se za njega po nuznosti
jer je pretrpeo stradanje, ali mu pripada nagrada i za drugi udarac jer je sebe osudio na njega,
pa cak i ako nije postradao (od drugog udarca).
Gospod je, dakle, kao i Mojsej, oslobodio od nepravde, ali je mnogo i dodao onome sto
je ovaj (Mojsej) dao. Prema tome, onaj ko pribegava odmazdi, taj nesumnjivo gubi ? . buduci
da nije hteo da potajno razoblici koristoljubivce, On ih je Svojim trpljenjem poucio koliko bi
veliku slavu zadobilo trpljenje. Bilo je mnogo onih, koji bi se osvetili za Njega, dok se on Sam
nije svetio. Kad su Ga klinovima prikovali za krst, cak su i svetila svojim pomracenjem postala
Njegovi osvetnici i zastitnici. Stoga zapazi da reci, cak i ako se cine uzajamno protivurecne,
zadobijaju venac nagrade. Pocecemo, dakle, od prvog stepena. Velika je korist onome ko ne
udara nepravedno bliznjeg svog, i velika nagrada (pripada) po pravu onome, ko ne trazi da se
osveti onom ko ga vredja. Velika je pobeda onoga, ko u blagodati zadaje udarac za
udarcem ? . Nije nepravedno postupio, i stoga nije sagresio; odmazdu nije dobio, i zbog toga
je primio nagradu; jos je obilnije uzvratio, i zbog toga je ovencan.
A ti kad postis namazi glavu svoju i lice svoje umij (Mt. 17; 6). Sam Gospod te, kao
prvo, poucava da se ne trudis da ugodis ljudima i da ne postis zbog slave pred ljudima, a kao
drugo da, posteci u tajnosti, zadobijes milost Darodavca za tajne postove. Da te ne vide ljudi
gde postis (Mt. 6; 18), kako te pohvala onih, koji znaju da postis, ne bi lisila nagrade za post.
Otac tvoj, koji vidi tajno, uzvratice tebi javno (Mt. 6; 18). Bozanstvene reci: "Namazi glavu
svoju i lice svoje umij" pozivaju te ka tajinstvenom. Svoju glavu maze onaj, koji uzrasta u
bogopoznanju, dok svoje lice umiva onaj, koji lik svojih duhovnih sposobnosti ociscuje od
necistote. Prihvati, dakle, tu zapovest, koja se odnosi na unutrasnje udove i umij lice duha
svoga od necistote nepravde; pomazi glavu svoju svetoscu da bi bio pricasnik Hristov.
Ako je, dakle, svetlost koja je u tebi tama... (Mt. 6; 23), tj. ukoliko pogresis u milostinji
koja svetli tj. opravdava, koliko ces vise pogresiti u grehovima koji pomracuju! Preljubnistvo i
hula mogu biti razmatrani samo s jedne tacke gledista, buduci da ne predstavljaju nista drugo
do uzrok prestupa; milostinja, pak, ima dve strane, odnosno, ukoliko se ona daje radi ljudske
slave onda vodi ka prestupu; ali, ako se ruka davaoca pruza prema siromasnom bratu, onda
ona i pomisli rasprostire ka Bogu Koji nagradjuje, kao sto kaze Pismo: Gde je blago vase, onde
ce biti i srce vase (Mt. 6; 21).
Ne sudite (Mt. 7; 1) nepravedno, da vam se ne sudi za nepravdu. Oprastajte, i oprostice
vam se (Lk. 6; 37), tj. ukoliko covek sudi po pravdi, onda oprasta po milosti, da bi se pokazao
dostojnim milosti oprastanja, kada i sam bude osudjen po pravdi. Ili je zbog sudija, koji sami
donose presude, rekao: Ne prekorevajte, tj. ne trazite kaznu za licna dela, ili ne sudite po
verodostojnim osnovama i prema licnim mnenjima, ne presudjujte brzo nego dokazujte i
savetujte.
Ko ima, dace mu se, a ko nema, uzece se od njega i ono sto misli da ima (Lk. 8; 18),
kao i sledece: Ko ima usi da cuje, neka cuje (Mt. 13; 9), tj. ko je u telesnim usima imao usi
duhovne, da cuje Njegovo duhovno slovo, tome je dao obilnije ucenje i pouku od onih koje su
pre toga imali. Onima, medjutim, koji o sebi misle da imaju, oduzeo je i ono sto su imali, kao
sto je receno: Ocima cete gledati, i necete videti (Is. 6; 9-10, Mt. 13; 14, Mk. 4; 12. i Lk. 8;
10). Ko ima dace mu se, a ko nema, uzece se od njega i ono sto misli da ima. Na koji nacin
onaj, koji je nedostojan i onoga sto poseduje, moze da se nada da ce zadobiti ono sto nema?
Dakle, onaj koji je dostojan onoga sto ima, njemu ce se dati i ono sto nema. Od onoga pak, ko
je nedostojan, oduzece se i ono sto ima. Koliko covek moze da primi, toliko ce mu se dati po
milosti, koja zajedno sa obecanjem krajnje, iste takve milosti, nishodi na onoga sto je prima i
otpociva u njemu. Ko ima, njemu ce se dodati, da bi on po blagodati u samome sebi obilovao
svim bogatstvima.
Dakle, u sadasnje vreme daje nam se ono sto sleduje, inace nam se ne bi dalo, kako
kaze Pismo. Na taj nacin se duh mudrosti ne daje nerazumnom coveku, da mu ova svetiljka ne
bi naskodila. medjutim, Duh Sveti, Koji otkriva tajinstva, daje se coveku mudrom i razumnom,
da bi u njemu procvetala mudrost i da bi u njemu obitavao izvor radosti i slovo veselja. Na
zajam smo dobili, znaci, moracemo i da vratimo. Stoga, ako ispovedamo Onoga, Koji nam je
pozajmio, On ce nam, pored onoga sto smo dobili, dati jos i vise. Ako Ga pak odbacujemo, ne
sumnjajmo da se kod Njega nalazi ono, sto smo dobili. Cak i ako bi sve sto smo dobili bilo kod
nas, ono se, ako Ga odbacujemo, nalazi kod Njega. medjutim, ukoliko Mu blagodarimo i
verujemo, onda ce sve ono, sto je kod Njega, biti i kod nas. Ko ima, dace mu se. Tako je
Pavlu, koji je imao zakonitu pravdu, data i zivotvorna vera. Onome, pak, ko nema ni takvu
pravdu da bi ispunjavao Zakon, oduzece se i to sto ima, jer se put Zakona rasprostire cak do
Jovana Krstitelja. To se desava i onom koji misli da su mu oprosteni gresi.
Ne dajte svetinje psima (Mt. 7; 6). Kao sto onaj, koji ne oglasava Evandjelje Njegovo,
cini greh jer ne cuva Njegovu zapovest, tako postupa i onaj koji svetinju daje psima. Mada psi
ne bi prozderali svetinju, niti bi svinje izmrvile biser, onaj ko to cini biva saucesnik i pomocnik
onog sluge, koji je sakrio novac svog gospodara (Mt. 25; 14-29). Ovaj nije umnozio, a oni nisu
sacuvali.
U kapetana pak jednoga bijase sluga bolestan na umoru koji mu bese mio. A kad cu za
Isusa posla Mu staresine judejske moleci Ga da dodje i spase mu slugu... I kad vec bese
nedaleko od kuce, posla kapetan Njemu prijatelje govoreci Mu: Gospode, ne trudi se... nego
samo reci rec i ozdravice sluga moj (Lk. 7; 1-7, Mt. 8; 5-10). Bog se zadivio coveku, zbog
cega je rekao: Ni u Izrailju tolike vere ne nadjoh (Mt. 8; 10, Lk. 7; 9), kako bi postideo
Izrailjce koji ne verovahu u Njega tako, kao sto je verovao ovaj stranac. On (kapetan) je sa
sobom poveo Jevreje da bi oni posredovali za njega, ali su se Jevreji pokazali dostojnima
osude, jer medju njima nije bilo onih koji su verovali u Njega. Zbog toga kaze: Bice izgnani u
tamu najkrajnju (Mt. 8; 12).
Sin Djeve posao je u susret udovicinom sinu (Lk. 7; 11). Za suze udovice On je bio kao
ubrus koji ih je izbrisao a za smrt njenog sina - njegov zivot. Smrt se povukla na svoje mesto,
udaljivsi se pred Pobednikom.
Lisice imaju jame.., a Sin coveciji nema gde glavu zakloniti (Mt. 8; 20), tj. kod tog
coveka nije bilo ni spokojstva glave ni obitavanja Bozanstva ? . Na koga cu pogledati i u kome
cu obitavati ako ne u krotkima, itd (v. Is. 66; 2). Ili je, mozda, videvsi da mrtvi ustaju i da
nemi progovaraju pomislio da Onaj, Koji tvori takva dela, mora imati mnogo novca, pa je zato
rekao: ici cu za Tobom kud god podjes (Mt. 8; 19). Usled toga je i dobio odgovor: "Lisice imaju
svoje domove", dok On nema cak ni to sto imaju lisice, odnosno dom.
Onaj Koji je spavao, probudio se i uspavao more, da bi i na moru, koje je tokom bure
uspavao, jasno projavio silu Bozanstva Koje ne spava (Mt. 8; 23-27, Lk. 8; 22. i Mk. 4; 35).
Zapreti vetrovima na moru i nastade tisina velika. Kakva je to sila? Ili, kakvo je milosrdje
Isusovo, buduci da je silom i zapovescu Sebi potcinio more? On se, dakle, posredstvom onoga
sto Mu nije pripadalo, tj. morske bure i onih demona koje je ucinio nemima, pokazao kao Sin
Tvorca.
Gergesinjani su odlucili da Mu ne izadju u susret i da ne vide znak Gospodnji (Mt. 8; 28,
Mk. 4; 35. i Lk. 8; 26). Zbog toga je utopio krdo njihovih svinja, kako bi i protivno svojoj volji
izasli pred Njega. Ukroceni legion predstavlja simvol sveta koji se obratio krotkosti i vrlini, ciju
je jarost ukrotio i uzdrzao Onaj, Koji sve ozivotvorava. Ako demoni nisu mogli da udu u svinje
dok im to nije bilo dopusteno, onda utoliko pre ne mogu da udu u ikonu Boziju (u obraz
Boziji) ? . Neka neverni cuju da Hristos moze da istera demone iz jednog (coveka) i da ih
posalje u drugog, i neka se uplase Boga. Ko je onaj, Koji ih je izbavio od demona sto su
dejstvovali u tajnosti, ako ne Onaj isti, Koji im je zapovedio da udu u svinje, a ne u ljude?
Onaj, o Kojem su govorili: Izgoni demone pomocu Veelzevula, kneza demonskog (Mt. 12; 24,
Mk. 3; 22. i Lk. 11; 15), u stvari je na gori vodio borbu sa satanom, a ovde sa legionom koji je
ovaj predvodio. I cim su usli u svinje, istog casa su se potopili, da bi se pokazala milosrdna
priroda Gospoda, koja je spasla tog coveka (v. Lk. 8; 26 i dalje). I demoni Ga moljahu da im
ne zapovedi da (pre vremena) idu u bezdan. Na koji nacin Onaj, sto je rekao: Idite od mene,
prokleti, u oganj vecni koji je pripremljen djavolu i angelima njegovim (Mt. 25; 41), ovde
izgoni Velzeevula i odredjuje mu bezdan (geenu, pakao) ? Da je bilo tako, svedoce reci: da ih
ne posalje (pre vremena) u bezdan (geenu).
Gergesinjani su iz svog grada proterali Onoga, Koji je imao vlast da protera demone iz
njihove zemlje. buduci da su se zitelji te zemlje plasili da On isterane demone ne posalje u
njih, On je poslao onog isceljenog coveka govoreci: Idi, propovedaj, tj. propovedaj o tome da
im se priblizava zlo jer se demoni, koji su otuda isterani, pripremaju da udu u njih. buduci da
Progonitelju demona nisu dozvolili da dodje kod njih, njihove nedace su se umnozile, jer su
sprecili dolazak svog Iscelitelja. Ako je Milostivi Sin drugog Boga, na koji je onda nacin potopio
svinje, koje se smatraju necistom tvorevinom Stvoritelja, i demonima ucinio to sto su zeleli,
nanevsi vlasniku krda veliku stetu, i kako su demoni prepoznali svog Progonitelja?

SEDMA GLAVA
Hvala Tebi, Sine skrivenoga Sustastva, jer je kroz tajne zalosti i rane krvotocive zene,
bilo javljeno Tvoje tajno iscelenje i sto je na vidljivoj zeni bilo otkriveno tvoje nevidljivo
Bozanstvo (Mk. 5; 24-34, Lk. 8; 42-48). buduci da ju je iscelio Sin, projavilo se Njegovo
bozanstvo; buduci da je isceljena zena koja je bolovala od tecenja krvi, otkrila se njena vera.
Ona je propovedala Hrista, ali se, zajedno sa Njim, propovedalo i o njoj samoj. Kako je
posredstvom nje oglasena istina, to je i istina oglasila o njoj. I kao sto je zena postala svedok
Njegovog bozanstva, tako je i On postao svedok njene vere.
Zena je Hristu na zajam dala veru, a Hristos joj je kao otplatu zajma vratio zdravlje.
medjutim, neposredno nakon sto se otkrila vera ove zene, svima je do sluha doprla vest o
isceljivanju Gospodnjem. Kako je sila Sina pokazala cudesno dejstvo i uzvelicala Ga, bili su
postidjeni lekari sa svojim lekovima i jasno se pokazalo koliko nevidljiva sila prevazilazi vidljivo
lecenje. Gospod je poznavao pomisli ove zene mnogo pre nego sto su se ispoljile, mada su o
Njemu mislili da On ne poznaje cak ni njen lik. Time sto je upitao ucenike (Mk. 5; 30. i Lk. 8;
45), nije dao povod za prezir onima, koji su trazili razlog za prezir. Iako je pokazivao da ne zna
ko Mu se priblizio, On je, u stvari, znao skriveno, jer ovu zenu nije iscelio ni zbog kakvog
drugog razloga osim zbog njene vere u Njega. On je najpre video tajnu veru ove zene, a zatim
ju je obdario javnim iscelenjem. Dakle, ako je Njemu bila poznata tajna vera, onda Mu je
utoliko pre bio poznat covekov vidljivi lik.
Prema tome, iako se Gospod radi koristi mnogih pretvarao da ne poznaje vidljive stvari,
odmah je pokazao Svoje predznanje, cijom je silom On znao i ono skriveno. Na koji nacin,
pitam? Da li onda, kada je Simon rekao: Narod Te opkolio i gura Te, a Ti govoris: Ko je to sto
Me se dotace (Lk. 8; 45)? Kada je Simon saopstio Gospodu da Mu prilazi tako veliko mnostvo
naroda, Gospod je Simonu obznanio da je od svih njih samo ona jedna prisla k Njemu. Iako su
mnogi, potiskivani gomilom, prilazili k Njemu, u tom casu Mu je pristupila samo ona,
savladana patnjom. Znaci, Simon je hteo da ukaze Gospodu na (spoljasnje) priblizavanje ljudi
ka Njemu, dok je Gospod ukazao Simonu na veru koja Mu je pristupala.
Obratimo paznju na to da je, medju mnogima koji su prilazili Gospodu, trazena bila samo
ona, koja Mu je i pristupila. Dakle, ako su svi oni prilazili i ako je On od svih njih trazio samo
nju, jasno je da je On znao sve koji su se tiskali, jer (samo) jedna od svih njih, naravno, ne bi
mogla da se sakrije od Njega. U vreme kad su svi u gomili, bez razbora i tiskajuci se, prilazili k
Njemu, On je, pogledavsi unaokolo, medju svima njima trazio nju jednu. Otuda je ocigledno da
je On podjednako dobro poznavao sve njih kao i nju jednu, buduci da je mogao da je razlikuje,
dok je ona, opet, pokusavala da se sakrije u gomili. Iako su Mu u tom trenutku prilazili mnogi,
pristupali su Mu kao coveku. Zbog toga je i trazio onu koja Mu je pristupila kao Bogu, kako bi
osudio i razoblicio one, sto su Mu se priblizavali samo kao coveku. On je, dakle, samo nju, koja
Mu je medju svima njima pristupila, izdvojio od svih ostalih, kako bi sve njih jednom recju
poucio da zna zbog cega Mu je i kako svako od njih prisao.
Znaci, onaj ko Mu je telesno pristupao osecao je samo telesni dodir, a ko Mu je prilazio
duhovno, taj je kroz dodir ljudske prirode dotakao nedodirljivo bozanstvo. Ko Mu je pristupao
kao coveku, taj je u Njemu i osetio dodir ljudske prirode; medjutim, onaj koji Mu je pristupao
kao Bogu, nasao je u Njemu riznicu iscelenja svojih patnji.
U slucaju da se zena, isceljena od mucne bolesti, potajno udaljila, onda bi, osim toga sto
bi cudo ostalo skriveno od mnostva (prisutnog naroda), i sama ta zena, isceljena telesno,
ostala duhovno bolesna. Iako je usled iscelenja verovala da je Hristos pravednik, da je to delo
Njemu ostalo nepoznato ona bi sumnjala da je On - Bog. Naime, i kod pravednika su neki
dolazili i bivali isceljeni, ali pravednici pri tom nisu znali ko im je zapravo dolazio i zadobio
iscelenje. Dakle, da ova zena, isceljena telesno, ne bi ostala duhovno bolesna, Gospod, Koji je
dosao radi iscelenja duha i tela, pozurio je da isceli i njen duh. Zbog toga je i rekao: Ko se to
dotace mojih haljina (Mk. 5; 30).
Gospod nije hteo da otkrije onu koja Ga je dodirnula, ali ne zato sto je nameravao da
ljude uvede u zabludu Onaj, Koji je samim tim delom hteo da spreci obmanu, niti zato, sto nije
hteo da ispovedi istinu Onaj, Koji je zbog toga to i ucinio, da bi ljudi ispovedili istinu. Zasto,
dakle, Gospod nije otkrio onu, koja Ga je dotakla? Zato sto je bilo potrebno da sama isceljena
zena postane svedok Iscelitelja i da bi ona, koja se javno iscelila, posvedocila o sili koja ju je
tajno iscelila. Gospod nije zurio da svedoci Sam o Sebi, buduci da je bio okruzen
neprijateljima. medjutim, On je spokojno ocekivao, jer ce samo delo, koje je izvrsio,
posvedociti o Njemu. Na taj nacin i tim iscekivanjem, On je i prijatelje ukrepio i neprijatelje
razoblicio. Kada je, iscekujuci, obratio opstu paznju na zenu, tada su i Njegovi prijatelji i
Njegovi neprijatelji, pogledavsi je, znali da je to ona ista zena koja vec bese dosadila svim
lekarima i koja bese mnogo prepatila od lekara (upor. Mk. 5; 26-34). Sila koja je izasla od
Njega bila je poslata i dotakla je oskrnavljenu utrobu, a da pri tom ona sama (ta sila) nije bila
oskrnavljena. Isto tako, ni Njegovo bozanstvo nije bilo oskrnavljeno obitavanjem u osvecenoj
utrobi, buduci da je Djeva i prema Zakonu i osim Zakona u mnogo vecoj meri sveta nego ova
zena, koja je izlivanjem svoje krvi izazivala odvratnost. Osim toga, Njegovi neprijatelji bili su
osudjeni i razobliceni u tome sto su rdjavo postupali prema Onome, Kojem se povinovalo
neukrotivo isticanje krvi, dejstvujuci u neslobodnoj prirodi, dok su Mu oni, na osnovu slobode
date njihovoj volji, odbili poslusnost.
Njegovi prijatelji su, dakle, ljudskom prirodom bili utvrdjeni u veri, dok su neprijatelji bili
razobliceni i kaznjeni. Njegovi prijatelji su bili nauceni da je sila Njegova, dodirnuvsi utrobu
mucenu bolestima, to ucinila radi njene koristi (koristi te utrobe) i da se, isto tako, i Njegovo
bozanstvo, obitavajuci u ljudskoj prirodi, sjedinilo s covecanstvom (sa covestvom, sa
covecijom prirodom) radi koristi covecanstva. Njegovi neprijatelji, medjutim, koji su sve vise
zeleli da Ga postave kao kamen spoticanja (v. Rim. 9; 33), govorahu: "Ne poznaje Zakon, jer
Ga se dotace zena necista po Zakonu, a On je ne odbaci." Oni koji su same sebe lisili svetlosti
jer su sopstvenim rukama zatvarali oci, nisu shvatili da ta sila, kojom se ociscuju neciste
stvari, ne moze da se oskrnavi nikakvom necistotom. Ako oganj svojom silom ociscuje zlato i
ostale zaprljane stvari a da pri tom on sam ne biva oskrnavljen, onda utoliko pre ociscuje sila
Hristova, a da pri tom ona sama ne postaje necista. Ognju nije potrebno ociscenje i nista ne
moze da ga oskrnavi. I cisto i necisto, cak i ako je razdvojeno nekim rastojanjem, biva
pomesano usled jednog naleta vetra i usled silne sunceve jare koja dopire do njega, odakle se
pokazuje da nema nicega necistog osim onoga, sto kvari zivot slobode ? .
Zbog cega je Gospod rekao: Ko se to dotace Mojih haljina? Zbog toga da ona, koja je
znala za svoje iscelenje, ne bi ostala u neznanju da je Gospodu poznata njena vera. Na osnovu
toga sto joj se vratilo zdravlje, ona je znala da je On Sveiscelitelj, dok je iz Njegovog pitanja
shvatila da je On Sveispitivac. Kada je, kako kaze Pismo, uvidela da to nije skriveno od Njega,
u njoj se rodila misao da od Njega uopste nista nije skriveno. Zbog toga joj Gospod i otkriva
da od Njega uistinu nista nije sakriveno, kako zena ne bi otisla od Njega u zabludi. Doznavsi
da Hristos isceljuje vidljive rane, ona je na taj nacin shvatila da On poznaje i tajno. Uverila se
da je Onaj, Koji isceljuje telesne rane i ispituje tajne duha, Gospod i tela i duha. Kao Gospod
tela, On je ukrotio telo s njegovim patnjama, a kao Sudija misli prosvetlio je njen um s
njegovim pomislima. Nema sumnje da je ta zena nakon toga strahovala da nekim delom ne
prekrsi Njegove zapovesti, jer je verovala da je uvek pred ocima Onome, Koji ju je jednom
ugledao, kad se otpozadi dotakla kraja Njegove haljine. Ona je silno strepela da ubuduce ne
pogresi cak ni u pomislima, znajuci da nijedno delo nece ostati tajna za Onoga, Koji je dokazao
da slicna dela nisu skrivena za Njega.
U slucaju da se isceljena zena cutke udaljila od Njega, Gospod bi je lisio venca herojske
odvaznosti: vera, koja se hrabro borila u toj skrivenoj ratnici, morala je biti javno ovencana.
Zbog toga je njenu glavu ukrasio duhovnim vencem, govoreci: Idi s mirom (Mk. 5; 34. i Lk. 8;
48), jer je mir venac njene pobede. Da bi razjasnio gde se nalazi izvor toga venca, Onaj Koji je
rekao: Idi s mirom, na to je dodao i: Vera tvoja spasla te je (Mk. 5; 34). Time je pokazao da je
mir koji su, kao dijademu, povezala usta Gospodnja, onaj venac kojim je krunisana vera
zenina. Vera tvoja spasla te je. Vera, koja ju je vratila u zivot, uistinu je stekla taj venac. Zbog
toga je i obznanio i rekao: Ko se to dotace Mojih haljina, kako bi svima stavio do znanja da Ga
je dotakao neko, ko je vise verovao nego ostali. Kako je ova zena zelela da Ga postuje vise
nego ostali ona Mu je, kao prvo, prisla otpozadi, a kao drugo, dotakla se kraja Njegove haljine;
trebalo je, dakle, da se i toj zeni ukaze vece postovanje nego ostalima.
Znam da me se neko dotace (v. Lk. 8; 46). Zbog cega nije na silu ukazao narodu na onu
koja Ga je dotakla? Zato sto je hteo da ih pouci odvaznosti vere. Neka vera nauci da u tajnosti
otima i neka se dici zbog svog otimanja, jer je Gospod verne otvoreno poucio otimanju uz
pomoc vere. Veru, koja je otela, obodrio je pohvalom, da bi se proslavila svojim otimanjem.
Vera je izvrsila otimacinu i bila proslavljena, lukavstvom je prigrabila i bila pohvaljena, kako bi
se otkrilo da je nedostojna vera postala uboga jer nije otimala, i da se prekrila sramotom, jer
nije nasilno uzimala. Tako je i Rahilja, ukravsi idole (1. Mojs. 31), bila pohvaljena i, privezavsi
se za pravdu, bila ovencana. Tako je i Mihala, po svojoj pravednosti, sakrila Davida (1. Sam.
19) i zbog svog lukavstva bila nagradjena. Divno je to cuti! I dok svaka otimacina predstavlja
sramotu za kradljivca, dotle otimanje u veri cini otimace dostojnima pohvale pred licem svih
ljudi.
Neko Me se dotace, jer Ja osetih silu koja izidje iz Mene (Lk. 8; 46). Zar je Onaj, Koji je
znao da je sila izasla iz Njega, mogao a da ne zna na kome je otpocinula ta sila, sto je istekla
iz Njega? Ili je, mozda, sila bila otrgnuta od Njega nasilno, tako da se otimac domogao
iscelenja protivno Njegovoj volji? Postoje lekovi koji su korisni za zdravlje, iako oni sami ne
znaju za to. Gospod je hteo da pouci isceljenu zenu da je Onaj, Koji joj je podario zdravlje,
odlicno poznaje. Pored toga, zeleo je da joj pokaze da On nije slican nekom leku koji po samoj
svojoj prirodi isceljuje svakoga ko ga uzme nego da, svesno i razumno, Svojom voljom,
isceljuje one koji Ga postuju.
Ta sila je, dakle, proistekla iz Bozanstva preispunjenog slavom i iscelila oskrnavljenu
utrobu koja je, prema Zakonu, bila necista, kako bi se pokazalo da se Bozanstvo nikada ne
odvraca od onoga, koji ima veru. Vera je drvo na kojem pocivaju bozanstveni darovi. Ako se
necistoti proistekloj od Zakona prisajedini slobodna vera onda ona (necistota), naravno,
izdvaja i skrnavi, ali zato vera osvecuje i sjedinjuje, dok volja spaja i brise. Iako Zakon
zapoveda (oskrnavljenom) da se izdvoji, Ilija je po veri zadobio osvecenje, ne kao neprijatelj
Zakona, nego kao njegov privrzenik. Nemoj se usuditi da pomislis da je Ilija odbacio Zakon
koji zapoveda koriscenje ciste hrane (2. Mojs. 11; 1-24. i 4. Mojs. 14; 4-21), jer je Zakon
naucio Iliju da hrana ne moze uciniti necistim. Ilija nije bio protivnik Zakona i Zakon nije
pokazao da protivureci svom Zakonodavcu. Ilija je poznavao slabosti Zakona (upor. Rimlj. 8;
3) i zbog toga nije postupao kao slab u Zakonu. Zakon je poznavao volju Zakonodavca i zbog
toga je, saglasno Njegovoj volji, razresavao i svezivao. Iako je Ilija dobijao hranu od necistog
gavrana (1. Car. 17; 2-6), tvrdo je odrzavao sve ono, sto je primio iz usta Bozijih. Njihovi
ocevi, iako su u pustinji vodu dobili iz cistih usta stene (2. Mojs. 17; 1-7), nisu hteli da ocuvaju
ono, sto su primili iz usta Bozijih. Iako se Ilija sveto hranio uz pomoc necistog gavrana,
duhovno je bio nahranjen svetim Bozanstvom. Ocevi njihovi, iako su hranom angelskom hranili
svoja tela ? , svoj um su nahranili poklonjenjem teletu (2. Mojs. 32; 1-6).
Ono sto je Ilija zatim rekao: Ja sam sam ostao prorok Gospodnji (1. Car. 18; 22) ne
treba shvatiti samo u smislu njegove jadikovke zbog toga sto vise nigde nije ostalo
pravednika. On je tim recima osudjivao gresnike koji su ih iskorenili. On nije zeleo da jedino on
ostane od pravednika i zato, sto su se u njegovim ocima pokazali daleki od Boga, godinama
nisu mogli da ga pronadju (v. 1. Car. 18) ? . Kao sto su se zedni i prozdrljivi proroci Vaalovi
veselili i nasladjivali mnogobrojnim gozbama za trpezom Jezaveljinom, tako je i progon
istinskih proroka kao nekom carolijom ucinio da nicice padnu pred njim svi, koji su zajedno s
njim bili spremni da svoje vratove podmetnu pod ostre maceve.
Trebalo bi da nasa beseda sada prinese blagodarenje za izgovorene reci i da se okonca.
Mi nismo posebno sastavljali ovu besedu, nego su same reci podstakle druge, da bi zajedno s
njima bile izgovorene. Dakle, beseda koju smo izlozili tim recima rasudjivala je o sledecem: Ko
je to sto me se dotace? Znam da je sila velika izasla iz Mene. Na drugom mestu Evandjelista
pise: Izobilna sila izlazase iz Njega i isceljivase ih sve (Lk. 6; 19). Gospod je samo u jednom
slucaju obznanio da je iz Njega izasla sila. Zbog cega je On to rekao samo u tom slucaju, iako
je Njegov izvanredni dar vise puta ishodio (iz Njega) radi iscelenja ocigledne necistote? Gospod
je znao da je i On Sam izasao iz utrobe, a znao je i one, koji nisu hteli da poveruju u Njegovo
rodjenje. Zbog toga je silu Svoju poslao u oskrnavljenu utrobu, da bi makar i posredstvom
oskrnavljene utrobe poverovali da je On izasao iz svete utrobe.
Ko me se to dotace, jer sila velika izadje iz Mene? Ni na jednom drugom mestu nije
receno nista slicno o nasem Iscelitelju, jer se nas Iscelitelj nigde vise nije susreo sa slicnom
bolescu. Za lecenje slicnih bolesti obicno se poziva mnogo lekara, dok se bolesti ove zene
suprotstavio samo jedan Iscelitelj, buduci da su mnogi lekari nastojali da pomognu u bolesti
ove zene i da su rdjavo s njom postupali, Jedan ju je iscelio da bi je uspokojio od patnji koje
su uzrokovali mnogi. Lekarska vestina nastojala je da ukloni necistu bolest (i u tom pokusaju)
dodavala je patnju na patnju. Sto je vise lekara dolazilo, kaze Evandjelje, njena bolest se sve
vise pogorsavala. Kraj haljine predstavljao je pomoc u njenim stradanjima, i u potpunosti je
uklonio njene patnje.
I oseti u telu da ozdravi od bolesti (Mk. 5; 29). Dakle, kada je vestina, obucena u svu
mudrost, zanemela i odstupila, tada se otkrilo Bozanstvo, odeveno u haljine. Obuklo se u telo i
sislo medju ljude, da bi iz ljudi istrgnulo i iscupalo ono, sto je ljudima svojstveno i da bi Svoju
bozanstvenu prirodu kroz znakove jasno otkrilo vernima. Nemoj se usuditi da razmisljas samo
o covecijoj prirodi Gospoda! On je otkrio Svoje covestvo, da bi nebeski duhovi poverovali da je
On postao zemaljski; otkrio je i Svoje bozanstvo, da bi zemni poverovali da je On nebeski. Telo
je primio od ljudi, da bi se ljudi mogli uzvisiti do Njegovog Bozanstva, i otkrio je Bozanstvo da
se ne bi unizilo Njegovo covestvo.
Ruke zene-gresnice obgrlile su Njegove noge, kako bi od Njegovog bozanstva dobila
blagodatni dar. Gospod je, dakle, pokazao Svoje covestvo da bi zena-gresnica mogla da Mu
pridje. Istovremeno je pokazao i Svoje bozanstvo, da bi razoblicio fariseja (Lk. 7; 36-50). On
(farisej) se smejao nad suzama gresnice, da bi se zatim zena-gresnica smejala nad njegovim
razoblicenim pomislima. Kao sto je ona suze, skrivene u ocima, usled ljubavi izlila javno, tako
je i Gospod, radi njene odvazne odlucnosti, razotkrio skrivene pomisli farisejeve. Zena-
gresnica smatrala je Hrista za Boga, o cemu je posvedocila i njena vera. medjutim, Simon je
smatrao Hrista za coveka, sto su razotkrile njegove pomisli. Iznoseci sud o njih dvoje, Gospod
je ispripovedao pricu cijim je recima ukrepio gresnicu i cijim je tumacenjem razoblicio fariseja.
Mada smo se sada, kao sto svi mogu da vide, slicno Solomonu, nasli u drustvu zena, mi
nismo, kao Solomon, pretrpeli stetu od zena, iako smo se, slicno Solomonu, kretali medju
zenama. Kceri neznabozacke su svojim carima odvratile Solomona od sluzenja Bogu i okrenule
ka svojim idolima (1. Car. 11; 1-8), a mi ovde veru kceri neznabozackih proglasavamo vecom
od vere kceri jevrejskih. Zene Solomonove su svojim zdravim telom zdravu veru Solomonovu
ucinile bolesnom, dok ove svojim iscelenjem nasoj bolesnoj veri na neki cudesan nacin vracaju
zdravlje.
Ko je taj, koji se ne bi iscelio verom ove zene? Njena vera je odmah, kao u tren oka,
zaustavila tecenje krvi koje je trajalo dvanaest godina. Osim toga, tokom dugog vremena
pregledali su je mnogi lekari, ali se Lekar Jedinorodni u jednom jedinom trenutku pobrinuo za
nju. Tokom mnogih godina, kada je zena odlazila kod lekara, razbacano je mnogo od njenog
imetka; medjutim, kada je u jednom trenutku dotakla naseg Lekara, njene rasejane pomisli
sabrale su se u jednoj veri. Dok su se ovozemaljski lekari brinuli o njoj, ona im je davala
ovozemaljski imetak; kada joj se javio nebeski Lekar, ona mu je prinela nebesku veru.
Ovozemaljski darovi ostali su na zemlji kod onih, sto na zemlji obitavaju, dok su darovi
duhovni bili vazneti ka duhovnom Bozanstvu.
Lekari su nastojali da patnje izazvane bolescu umire kao sto se umiruju divlje zveri,
podstaknute jaroscu, zbog cega su i patnje, kao razjarene zveri, na sve strane razvejale
njihove lekove. Kada su vec svi ljudi poceli da se klone takvih stradanja, iz kraja haljine brzo je
izasla sila Gospodnja koja ih je, kad im se priblizila, odmah ukrotila i zagospodarila nad njima
(stradanjima). Od jedne sramote potekla su ta stradanja, koja su mnoge osramotila. Ime
jednog Lekara proslavilo se bolescu koja je zbog mnogih lekara, prizivanih u pomoc, dugo i
svuda bila sramotna. Dok je zenina ruka mnoge nagradjivala, njena bolest nije pokazivala ni
najmanje olaksanje; medjutim, kada je ispruzila svoju praznu ruku, njena nedra ispunila su se
zdravljem. Dok je njena ruka bila ispunjena vidljivom platom, ostajala je prazna za nevidljivu
veru; kad je pak vidljiva plata bila ispustena iz njene ruke, ona se ispunila nevidljivom verom.
Deleci vidljivu platu, nije dobila vidljivo iscelenje; kada je dala nevidljivu veru, dobila je tajno
iscelenje. Iako je s poverenjem davala novac, nije bila nagradjena za svoju uverenost; kada je
dala isplatu za ono sto je otimanjem stekla, za njega je dobila nagradu, odnosno tajno
iscelenje.
Kako su neki lekari umnozavali patnje ove zene, buduci da ona nije ozdravila, tako su
drugi lekari, povezani prijateljstvom, lukavo obmanjivali duse svih ljudi, kako neko ne bi
osramotio njihovu zajednicku vestinu, medjutim, zenu koja je pristupivsi Gospodu sve lukavo
obmanula, Gospod je najpre izlozio gruboj osudi, rekavsi: Ko je to sto Me se dotace, kako bi
vera, otvoreno obznanjena, bila pohvaljena od svih zajedno. I ti lekari koji i pored primene
lekova nisu mogli da pomognu zeni, dajuci odgovore primirivali su duse mnogih. Gospod, pak,
iako je Svojim iscelenjem mogao udovoljiti svima, nikome nije hteo da udovolji posredstvom
datog odgovora. To nije ucinio stoga, sto nije znao odgovor koji je trebalo da da ova zena,
nego zbog toga da bi u cilju predupredjivanja oznacio one, koji bi rekli: "Ti dolazis i svedocis o
Samome Sebi, i zato Tvoje svedocanstvo nije istinito." Iz tog razloga, iako je sila Njegova
iscelila zenu, Njegov jezik nije ih ubedio. medjutim, iako je Njegov jezik cutao o tom delu,
samo Njegovo delo je kao truba oglasavalo o Njemu. Tako je cutanjem bila nadvladana njihova
gordost i nadmenost, dok je posredstvom Njegovog pitanja i dela bila obznanjena Njegova
istina.
Ako bi reci Pisma imale samo jedan smisao, onda bi ga pronasao prvi tumac. Nakon toga
ostalima, koji bi ga slusali, ne bi bilo potrebno da ga (smisao) traze s trudom i naporom, i
posle njegovog nalazenja ne bi preostala nikakva uteha. medjutim, svaka rec Gospodnja ima
svoje telo, i svako to telo ima mnogo udova. Svaki od tih udova pojedinacno ima svoja
svojstva, zbog cega svaki slusa koliko moze i tumaci onako, kako mu je dato. Na taj nacin,
Njemu se javila jedna zena i On je iscelio nju, koja se ranije javljala mnogima a koji je nisu
iscelili, odnosno, koji su se uzaludno trudili oko nje. Iscelio ju je Jedan, cije je lice bilo
odvraceno (od nje), da bi razoblicio one koji su (licem) bili priljezno okrenuti ka njoj, ali je nisu
iscelili. Slabost je Bozija jaca od ljudi, kaze Pismo (1. Kor. 1; 25). Iako je spoljasnje lice
Gospodnje moglo da gleda samo u jednom pravcu, Njegovo unutrasnje bozanstvo bilo je
svevidece oko, jer je gledalo na sve strane.
Usahnulo je pogibeljno isticanje iz zenine utrobe i u njenim ustima otvorio se potok
propovedi o vracenom zdravlju. Ona se dotakla Njegovog bozanstva, i od Njega je dobila
zdravlje. Iz stene u pustinji potekla je osvecena voda, koja je obezbedila pice za dvanaest
plemena Izrailjevih. Ova zena je, pak, dvanaest godina izlivala necistu krv, kojom je oskrnavila
sve udove svoga tela. Stenu je rasekao Mojsejev stap znakom naseg Zivototvorca, a tecenje
krvi osuseno je krajem haljine naseg Iscelitelja. Tu, razume se, tvrdu stenu rasekao je tvrdi
stap, a tecenje krvi osusila je meka haljina. medjutim, iako je stap prividno bio cvrst, u njega
je bilo urezano smirenje krsta. Mada je spolja izgledalo da je haljina meka, iz nje je izasla
snazna sila. Divno je ovo iscelenje! Pre nego sto je palo seme iz Hristove ruke, zemlja, za koju
je ono bilo naznaceno, vec je izobilno donosila semena. U vreme kad se seme jos uvek nalazilo
u zitnici Gospodnjoj, ono vec bese uspelo da padne na zemlju, koju je trebalo zasejati da bi
dala dobitak od onoga sto joj je pruzeno, i da bi se dobijeni kapital vratio s procentima. Eto, to
je istina! Seme Gospodnje! Jos dok je bilo skriveno u svojoj zitnici, vec je sakupilo plod, i dok
se nalazilo u ruci svog Sejaca, njegova duhovna zrnca su se, kao u trenu oka, na razumnoj
zemlji sabrala u razumno seme.
Sila izadje iz Mene. Tim recima je nedostojne zemljodelce, koji seme zatvaraju u zitnice,
podstakao da cvrsto stoje u veri u Njega. Zatim je dao zalog Svoje vernosti jer i ostala
semena, koja su bila posejana, treba u svoje vreme da donesu stostruki plod. Postoje semena
koja nakon izvesnog vremena bivaju spremna za zetvu, a postoje i ona koja ce se poznjeti tek
na svrsetku sveta; postoje, medjutim, i ona koja se zanju vec pri samom sejanju. Kada kaze:
Sad u ovo vreme primice sto puta vise (v. Mk. 10; 30), tim recima oznacavaju se semena koja
se zanju ubrzo posle setve. I kada kaze: Tada ce reci Car onima sto stoje sa desne strane...
(Mt. 25; 34), tim recima ukazuje na semena koja ce se poznjeti na svrsetku (sveta). Ako je
zena otpozadi prisla ka kraju haljine Njegove, onda je to seme koje je svoj plod unelo u zitnicu
istoga casa kad je i posejano. Uz zito koje se seje u utrobu zemlje, iz trnja koje je skriveno u
njemu, prisajedinjuje se pleva i izrasta zajedno s njim; sa semenom vere, koje se skrivalo u
hrabrosti odvazne duse, bila je sjedinjena sila Bozija i ona je zajedno s njim izrasla.
Kada je cula da Hristos staresini sinagoge kaze: Samo veruj, i kcer tvoja bice spasena
(Lk. 8; 50), krvotociva je pomislila da Onaj, Koji ima vlast da dusu vrati u telo njegove
dvanaestogodisnje kceri, onda i dvanaestogodisnju ranu moze da unisti i da je udalji od tela.
Kada je zacula Njegove reci: Cvrsto veruj, i bice ziva kcer tvoja, razumela je da ovom Lekaru
moze da plati svojom verom. Onaj, Koji je isceljivao recju usta Svojih, Taj je odredio nagradu i
veri, koja je plod usta. Iscelenje je izaslo iz usta Hristovih i kupilo veru iz usta te zene. Javno
ju je iscelio, zbog cega je trazio i javnu nagradu. Iscelenje koje je izaslo iz Njegovih usta jasno
se moglo cuti zbog toga, sto je zahtevalo veru koja ce biti jasno obznanjena ustima. Iako je
zena glasno ispovedila to sto se dogodilo, nisu joj poverovali, prevashodno zbog toga sto su
njena stradanja bila skrivena (i kada je slepima otvorio oci govorili su da On to cini silom
demonskom, i kada je Lazara vratio u zivot, neki od onih koji su to videli nisu u to poverovali).
Zbog toga je dvanaestogodisnju devojcicu vratio u zivot. Onaj, Koji je mogao da
dvanaestogodisnji zivot tela neprekinutog vrati na svoje mesto, Taj je mogao i da unisti i da sa
mesta protera tecenje krvi, koje je neprekinuto trajalo dvanaest godina. Onaj Koji je mogao da
vrati jedno, mogao je i da protera ono drugo. Onaj, Koji je oziveo vec umrtvljene udove ove
devojke, mogao je i da isceli utrobu one zene.
Nakon sto je zena bila isceljena, Gospod je rekao: Ko je to sto Me se dotace upravo zbog
toga da bi ona sama glasno posvedocila da joj se vratilo zdravlje. Zbog toga je i o devojci
rekao: Spava, kako bi oni sami posvedocili o njenoj smrti i da bi, videvsi da se vratila u zivot,
hulitelji postali Njegovi svedoci. Njihovo svedocenje, iskazano o smrti devojke, kao i
vaskrsavanje devojke, bili su svedoci koji su prethodili smrti Gospodnjoj, da im se ne ucini
neverovatnim kada budu videli da je oziveo. Na taj nacin im je, dajuci mogucnost izbora,
postavio sledeca dva uslova. Dakle, ako bi kasnije govorili da je devojka spavala time bi Ga
uzvelicali i protivno svojim zeljama jer, iako su svi ocevici vec smatrali i tvrdili da je devojka
umrla, On je, i pre nego sto je video devojku, znao da ona spava. Ako bi pak kazali da devojka
nije spavala nego da bese umrla, onda bi ih zivot, koji je vracen devojci, primorao da Gospoda
priznaju kao Zivototvorca. Najzad, ako bi rekli da je ona spavala, znanje Hristovo (o tome)
posvedocilo bi im o Njegovom bozanstvu. Kada bi tvrdili jedno, Gospod bi ih razoblicio i tim i
drugim. Dalje, ako je ona bila obuzeta dubokim snom, zbog cega ju je onda mogao probuditi
samo Hristov glas? On zapovedi da joj daju da jede (Lk. 8; 55), da bi ukazao na zdravlje koje
joj se vratilo zajedno sa zivotom, buduci da ona nije bila slicna bolesnicima kojima se malo -
pomalo vraca zdravlje. Dakle, oni koji su sumnjali u iscelenje krvotocive zene bili su postidjeni
i povratkom ove devojke u zivot. Izlozili su se osudi i bili razobliceni mnogo vise nego oni, koji
su prisustvovali devojcinom vaskrsavanju. Iscelenje utrobe odigralo se u tajnosti, dok je
ozivljavanje tela bilo javno. Zbog toga je ono, sto se odigralo tajno, postalo verovatno
blagodareci onome, sto je bilo ucinjeno javno. Pismo kaze: Uplasivsi se i drhteci... dotace se
odostrag haljine Njegove (v. Mk. 5; 27-33). Ako se ona sa strahom i trepetom dotakla kraja
Njegove haljine, onda utoliko pre nama dolikuje da sa strahom i trepetom primamo kada se
doticemo Njegovog Tela i Krvi, koji cine zalog naseg zivota.

OSMA GLAVA
I posla ih dva po dva po podobiju Svome (Lk. 10; 1. i Mt. 10; 5), tj. kao sto je i Sam
besplatno propovedao, tako neka i oni delaju po reci Njegovoj: Na dar ste dobili, na dar i dajite
(Mt. 10; 8), cime ce pokazati da Ga podrazavaju. Dalje, poslao ih je da bi propovedali istinu,
tvorili cudesa i trpeli nedace, kao sto je cinio i on Sam. Na taj nacin bi znali da se On odrazava
u njima kao u Svom otisku. Na put neznabozaca ne idite (Mt. 10; 5), isto je kao i ono sto
govori posle toga: Idite najpre izgubljenim ovcama doma Izrailjeva (Mt. 10; 6). Kada ih ovi
nisu primili, apostoli su im rekli: Od sada se obracamo neznaboscima (Dela ap. 13; 46). Eto,
Ja vas saljem kao ovce medju vukove (Mt. 10; 16). Rekavsi ovo, poucava ih da, dok je Pastir s
njima, nista ne moze da im naskodi. Da bi ih ukrepio, kaze: Ko vas prima, Mene prima (upor.
Mt. 10; 14). Ne uzimajte zlata, kaze (Mt. 10; 9), da se medju vama ne bi nasao Juda i ono, sto
je Ahana lisilo zivota (Is. Nav. 7; 17-26), Gijezija prekrilo gubom (2. Car. 5; 1-27) i sav narod
zavelo u pustinju (2. Mojs. 32; 1-7). I novac im je zabranio i udaljio od njih, kako niko ne bi
mogao da ih smatra za trgovce umesto za propovednike.
I rekao je: Stap (Mk. 6; 8), kao znak vlasti i smirenja. Ni palicu (Mt. 10; 10), jer oni nisu
posli da napasaju neobuzdano stado, kao nekad Mojsej. medjutim, treba da zapazis i to da je
Mojsej, kada je stado pocelo okrutno da se ponasa prema svom pastiru, ostavio stap i uzeo
mac (2. Mojs. 32;25-28). buduci da je ovo stado zivelo u miru, onda je receno da umesto
palice uzmu stap ? . Dalje, nije im rekao: Obucu, i ma kakvu da su nosili, oni su je odbacili i
uzeli sandale (Mk. 6; 9), da bi na taj nacin mogli da dobiju nagradu za svoje pouke. Iako su
oni poticali od prostog naroda, uzvisio ih je i upodobio Mojseju, koji je sa sobom nosio kosti
pravednika , dok su oni primili i imali uz sebe Telo, koje je opravdalo sva tela ? . I ako je
Mojsej pomocu tri imena doma Avraamovog pomirio Boga s njihovim potomcima koji su
narusili Zakon, oni ce utoliko pre pomocu tri imena Bozija ocistiti sve ljude, koji cine porodicu
Adamovu.
Ulazeci u kucu, najpre je pozdravite govoreci: Mir domu ovome (Mt. 10; 12), da bi Sam
Gospod usao i nastanio se tamo, kao sto se nastanio kod Marije , i da biste i vi, kao Njegovi
ucenici, bili tamo primljeni. Taj pozdrav predstavlja tajinstvo Njegove vere na zemlji, kojom se
suzbija neprijateljstvo, obuzdava rat i (kojom) ljudi uzajamno postuju jedni druge. Primena
ovog pozdrava bila je skrivena pod velom zabluda, mada je ranije bilo predizobrazeno tajinstvo
vaskrsenja mrtvih , cije podobije izrazavaju cak i nezive stvari kada se, na primer, pojavi
svetlost i osvane zora, proterujuci mrak. Od tog doba ljudi su poceli da pozdravljaju jedni
druge i da prihvataju ono sto je receno, kako bi to prizivanje mira iscelilo onog sto izgovara
(pozdrav) i donelo blagoslov onom koji ga prima. Onaj pak ko prihvata samo reci ovog
pozdrava, nemajuci u svojim udovima osecanja koja on izrazava , nad njim kao da se
rasprostire svetlost koju on odbija, kao sto zemlja odbija sunceve zrake.
Taj pozdrav je propovedan po imenu, skriven po sili, shvacen znanjem, ustanovljen
tajinstvom i za sve ljude sasvim dovoljan. Gospod ga je zbog toga poslao sa Svojim ucenicima
kao glasnika da bi, odenuvsi se u razgovetni glas apostola koji su bili njegovi sejaci, ustrojio
mir i priugotovio put pred njima. Taj pozdrav je bio zasejan u svakom domu da bi razlucio i
razdvojio njegove clanove, da bi proniknuo u sve slusaoce, da bi izdvojio njemu srodnu decu,
sa brao ih oko sebe i ostao uz njih. Taj pozdrav, koji je izvirao iz apostola, nije presahnuo u
njihovoj braci kako bi bilo jasno da je riznica Gospodnja, koja ga je poslala, neiscrpiva. On se
nije menjao u onima koji su ga primali, kako bi posvedocio da su njegovi darovi verni i istiniti
davaoci. Taj pozdrav je ostajao kod onoga koji ga je davao i kod onih koji su ga primali, ne
umanjujuci se i ne udaljujuci. Taj pozdrav je otvoreno pokazao da se Otac po Svojoj prirodi
nalazi u svima, i u svemu se pokazalo da je Sin poslat od Oca i da se On vascelo nalazi u
svemu i da Svoje ispunjenje ima u Ocu. buduci da je Sin ikona Oceva, nije prestajao da
propoveda niti se zamorio od poucavanja, dok se predznaci nisu ispunili u samim delima, dok
praobrazi nisu dobili svoj kraj u istini, dok se senke nisu obukle u telo i dok sva tajinstva, kroz
ostvarenje u istini, nisu bila zavrsena, okoncana i iscrpljena.
Zbog toga u one slusaoce, koji mogu da je prime, polazemo rec Hristovu kao kvasac,
pod cijim se dejstvom oni razdvajaju ali i sjedinjuju, odnosno, odvajaju se i razlucuju od grube
mase sveta a sjedinjuju s Hristom Koji ustrojava zajednicu Crkve. Onaj ko ima veliki venac
mora imati i veliki podvig. Iako se obicno tako dogadja, slava nase pobede ne moze se porediti
s nistavnoscu borbe. Pazicemo da lukava zabluda ne dopre do nas i da se ne naoruza nasim
oruzjem, jer ona vesto skriva svoj pravi lik i svoju casu razblazuje svakom vrstom pica. Mi
hriscani tajinstveno izobrazavamo Jevreje, buduci da smo duhovno obrezani, blagosloveni
preporodjenjem i potpuno zdravi, blagodareci krvi Hristovoj i iscelenju.
Otresite prah sa nogu svojih (Mt. 10; 14), da bi pokazali da ce ih Gospod kazniti, jer cak
i prah, koji je uz njih (apostole) prionuo na putu, odbacuju na njih, da bi po tome znali da ce
se oni, sto prolaze njihovim putem, vratiti kod njih ? . Onaj, na koga padne prah koji su otresli
pravednici, ako se ne preobrati bice dostojan osvete za pravednike koji ga zasipaju prahom a
ne blatom. Lakse ce biti zemlji sodomskoj (Mt. 10; 15), tj. kao sto angeli, koji su se pojavili u
Sodomi, nisu satvorili znakove nego su posredstvom samog grada sodomskog dali znak celom
svetu. Ovi su videli znakove, kao sto je i napisano: Slepi gledaju (Mt. 11; 5), ali su u Sodomi
angeli oslepeli one koji su ih videli (1. Mojs. 19; 11). Dakle, lakse ce biti gradu sodomskom,
koji je pocinio svako zlo te vrste. Dalje, onom gradu, koji ne primi Njegove ucenike, bice
izrecena surovija presuda nego njima jer je Sodoma sagresila protiv angela, dok se grad, koji
ne primi ucenike, odrice Samog Gospoda: Ko se vas odrice, Mene se odrice (Lk. 10; 16).
Budite, dakle, mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi (Mt. 10; 16). Ono sto kaze u nastavku,
Cuvajte se od ljudi (Mt. 10; 17), ne znaci da se cuvaju onih ljudi koji ce ih predati, nego onih
koji vam dolaze u ovcijim kozama, a iznutra su vuci grabljivi (Mt. 7; 15).
A kad vas poteraju u jednom gradu, bezite u drugi (Mt. 10; 23). Ovo se ne odnosi na sve
ljude, nego samo na ucenike, jer je tada tek pocinjala nova propoved i bilo ih je malo na broju.
Da se ne bi ujedinili protiv ucenika i izbrisali secanje na njih na zemlji, te na taj nacin sprecili
zasadjivanje blagovesti Njegove u narodima i Njegovog ucenja i pouka u tvarima, kaze: Kad
vas poteraju u jednom gradu, bezite u drugi. Da apostoli nisu pobegli u vreme kad je Stefan
bio kamenovan, ni oni sami ne bi izbegli mucenje (Dela ap. 7; 58-60). Da je Gospod tu Svoju
zapovest namenio svim narastajima, ko bi onda odlucio da se zbog Njega izlozi mucenistvu?
Dalje, da bi pokazao da ni apostole nije izuzeo od mucenistva, jos jednom ih je - dobro ovo
razumi - nadahnuo da ne strahuju i da ne jadikuju ako im se desi nesto slicno onome, sto se
desilo Njemu Samom, kad nije pobegao od onih sto je trebalo da Ga odvedu na krst. O tome
nam jasno govori u sledecim recima: Ako Mene gonise, i vas ce goniti (Jn. 15; 20).
Rekao je i ovo: Ne bojte se onih koji ubijaju telo a dusu ne mogu ubiti (Mt. 10; 28). I
evo, vidimo da oni kojima je receno: Bezite, jedan za drugim prinose sebe na zrtvu hvale, za
svedocanstvo svim narodima. Kad ih je izabrao, Gospod im je dao veliku vlast, jer je takva
vlast bila neophodna u to vreme. medjutim, da se ne bi pogordili zbog te vlasti, On ih je naucio
smirenju, govoreci: Kad vas poteraju u jednom gradu, bezite u drugi. Na slican nacin im
Gospod, dok je bio sa njima, nije dopustio ono sto su trazili, govoreci: Hoces li da recemo da
oganj sidje s neba i da ih istrebi (Lk. 9; 54)?
Ucenici su u sebi pomisljali: "Posto nam je rekao kod Samarjana i neznabozaca ne idite
(Mt. 10; 5), i dodao kad vas poteraju u jednom gradu, bezite u drugi, sta da radimo ako
ponestane gradova?" Zbog toga ih je Duh ukrepio govoreci: necete obici gradova Izrailjevih
dok ne dodje Sin coveciji (Mt. 10; 23). buduci da je hteo da dodje posle Svog vaskrsenja,
rekao je: necete obici gradova Izrailjevih dok ne dodjem kod vas. On ih je, u stvari, poslao u
gradove u koje je hteo i Sam da dodje. Ili pak reci: necete obici... oznacavaju da ce posle
Njegovog tridnevnog vaskrsenja, koje i jeste Njegovo javljanje, na njih doci Njegova sila. Ako
se dobro shvati, ovim recima im je kazao da ce oni najpre biti prognani iz mnogih gradova, i
da ce im se posle toga On javiti. On, medjutim, nije tako ucinio, nego je Svojim javljanjem
neocekivano ukazao pomoc njihovoj malodusnosti , jer im se posle vaskrsenja javio, ukrepio ih
i obnovio duvanjem u njih (Jn. 20; 21-23).
Sto vam govorim u tami, kazujte na vidiku (Mt. 10; 27), tj. ono sto vam govorim u
tajnosti, gromoglasno oglasavajte, sto i razjasnjava govoreci: Sto vam se sapce na usi,
propovedajte sa krovova. Ili je mozda govoreci u tami oznacio narod , a govoreci na vidiku
narode ? . Kaze i ovo: Ne bojte se onih koji ubijaju telo (Mt. 10; 28), da bi nas naucio da ljudi
imaju vlast jedino nad telom. Bog, pored toga, ima vlast i nad dusama, jer moze da ih posalje
u geenu. I ako prigovore: na koji se nacin duse pogubljuju u geeni, kad truleznost i smrt
nemaju vlast nad njima, i ako upitaju: na koji nacin telo tamo strada kad je sigurno da tamo
postoji crv i skrgut zuba, na tom mestu u Pismu dat je jasan odgovor na to: kao sto ne umire
besmrtna dusa, tako ne umire ni telo, jer i ono ostaje i ne propada . reci: koji pogubljuju telo
odnose se na privremenu smrt. Ako bi telo uistinu propadalo, onda ono ne bi bilo u geeni, jer
geena muci ziva (tela), a ne umrtvljuje istrulela (tela).
Buduci da se mnogi plase truleznosti i usled privremene smrti bivaju malodusni, Gospod
je hteo da ih tom recju ukrepi i da ih pouci da se mnogo vise treba plasiti Onoga, Koji i dusu i
telo pogubljuje u geeni. Dakle, duse ne umiru, jer da je tako, njih bi smrt istrebila, kao sto ni
Bog ne oduzima Svoje darove, koje On daje bez kajanja, i istinito obecanje vaskrsenja tela
nikada nece biti isprazno. Ne bojte se, jer, eto, dusa ne umire: ako bi ona bila podlozna smrti,
onda bi trebalo da se bojimo. Pri takvom stanju stvari, ne bi trebalo da se bojimo ni za svoja
tela koja se raspadaju, jer ne moze dusa, nego samo Bog, uzrokovati raspadanje tela. Kao sto
Bog stvara raspadljiva tela, On isto tako ustrojava i dusu. Onaj, Koji je i dusu i telo stvorio ni iz
cega, On isto tako moze i da ih ozivi (posle smrti), kad ih je vec prizvao u postojanje.
Besmrtna dusa ne moze da ozivi mrtva tela, i samo je Bog Onaj, Koji moze to da ucini. Ne
bojte se, kaze, onih koji pogubljuju ovaj vas zivot, jer onaj zivot ne mogu da pogube. Ovo je
rekao zato, sto su ucenici od sadukeja i ostalih culi da vaskrsenja (mrtvih) nece biti.
Dva vrapca prodaju se za jedan novcic (Mt. 10; 29). Dva, a ne jedan. Time je hteo da
ukaze na vrapcevu nistavnost, jer se ono, sto ima veliku cenu, prodaje pojedinacno; ono pak,
sto je jeftino, prodaje se zajedno, kao trava. Nijedan od njih ne padne na zemlju bez volje Oca
vasega (Mt. 10; 29). Ako ni vrapci, koji su po ceni nistavni i podsecaju na senku, ne padaju na
zemlju - nije rekao "bez volje Bozije" nego "bez volje Oca vasega", zar nam onda to Ocevo
promisljanje o nistavnim stvarima ne sluzi kao prekrasan dokaz Njegove ljubavi i brige o
nama?
Priznacu i Ja njega pred Ocem Mojim (Mt. 10; 32), kao da kaze: Hodite, blagosloveni
Oca Mojega (Mt. 25; 34). I ono sto kaze: Odreci cu se i Ja njega (Mt. 10; 33), isto je sto i
tamosnje: Ne poznajem vas (Mt. 25; 12), ali ne zato sto bi oni na neki nacin bili skriveni od
Njega, nego zbog toga sto ih On ne priznaje za Svoje. Razumi koliko ih je dobro znao, buduci
da ih odbacuje i ne prihvata.
Ne mislite da sam dosao da donesem mir na zemlju (Mt. 10; 34). Gde je ono, sto svima
govori: Hristos je dosao da pomiri ono sto je na nebu i ono sto je na zemlji (upor. Kol. 1; 20)?
Najzad, Gospod je oglasio mir, o cemu govori i apostol: On nam je stvorio mir (v. Ef. 2; 14),
dok na drugom mestu kaze: Koji su Njega primili, mir nad njima (Galat. 6; 16). S druge
strane, medjutim, On nije doneo mir, jer su kroz Njega verni bili razluceni od nevernih. Dosao
sam da rastavim coveka od oca njegovog (Mt. 10; 35), itd. "Razdvajaju se mislju", kaze, "jer
ne razmisljaju pravilno o veri, buduci da jedan postuje Boga ovako, a drugi onako." Mac (Mt.
10; 34), kaze, da bi njime u dusama odsekao stetnu ljubav i u njih poslao strelu Svoje slatke
ljubavi. Koji hoce da sacuva dusu svoju, izgubice je (Mt. 10; 39). Kako to da se shvati, kad se
za jednu istu dusu obznanjuje i ocuvanje i gubitak? Zapravo, onaj koji ispoveda Gospoda pred
progoniteljima gubi svoju dusu, ali je ponovo pronalazi kod Gospoda. On kaze: Koji izgubi dusu
svoju Mene radi, naci ce je (Mt. 10; 39). Dakle, onaj koji svoju dusu gubi Hrista radi, nuzno ce
je kod Hrista i sacuvati. Bog, radi Kojeg se gubi dusa, brine se o tome kako da je sacuva, jer
se Njegova ruka svuda rasprostire, i jer je Njegova misica silna, i odasvud moze da je istrgne
(dusu). Svoju ljubav, koja obuhvata sve ljude, umanjio je i svima potcinio da bi ljubav ljudi,
kojom obuhvataju Gospoda svake tvari, prikazao prevashodnijom od svega ostalog: Koji ne
ljubi Mene vise nego dusu svoju ... (Mt. 10; 37. i dalje).
I dodje Marija, koja sede kraj nogu Isusovih... (Lk. 10; 39), tj. sela je na tvrdu zemlju
kraj nogu Onoga, Koji je i zeni-gresnici oprostio grehove. buduci da je ona zadobila ukras za
ulazak u carstvo Jedinorodnog, izabrala je samo jedan, dobar udeo, odnosno dobrog (blagog)
Hrista jer joj se taj udeo u vekove, kako je receno, nece oduzeti (Lk. 10; 42). Ljubav Martina
bila je nespokojnija nego ljubav Marijina jer, kada je Hristos prvi put dosao, sluzila ga je
Marta: Zar ne maris sto me moja sestra ostavi samu da Te sluzim reci joj, dakle, da mi
pomogne (Lk. 10; 40). I u ono vreme, kad je Gospod dosao da vaskrsne Lazara, ona mu je
prva izasla u susret (Jn. 11; 20).

DEVETA GLAVA
Jesi li Ti Onaj sto ce doci, ili drugoga da cekamo (Mt. 11; 3)? On ni najmanje nije
sumnjao u Njega, jer kako bi onaj, koji je pripremio put u pustinji i nije oklevao da u utrobi
zaigra od radosti, koji sebi za krstenje nije pripisivao nikakvu zaslugu jer je rekao: Ti treba
mene da krstis (Mt. 3; 14), gle, Jagnje Bozije koje uzima na se grehe sveta (Jn. 1; 29) i ja
nisam dostojan odresiti remena na obuci Njegovoj (Jn. 1; 27), koji je sve to oglasio tako da svi
cuju, mogao zatim da posumnja u Njega, kao prvo, posle svedocenja Duha, Koji je sisao u
oblicju goluba, a kao drugo, posle glasa koji je sisao sa neba: Ovo je Sin Moj ljubljeni (Mt. 3;
17) necemo tako protumaciti ove reci. Kao sto su proroci ono, sto su govorili, govorili radi sebe
i radi onih koji su ih slusali, i kao sto Gospod kaze: Rekoh naroda radi koji ovde stoji (Jn. 11;
42), tako se i Jovan, uvidevsi da mu je doslo vreme da se preseli iz ovoga sveta i razumevsi da
je duzan da i u smrti prethodi Spasitelju kao sto Mu je prethodio u rodjenju u ovaj zivot,
pobrinuo da svoje ucenike ne ostavi zabludele i rasejane, kao stado bez pastira.
Jovan nije poslao ucenike kod Njega da bi Ga ispitivali, nego da bi im, kao pecatom,
potvrdio ono sto je on sam (Jovan) ranije govorio. Zbog toga se misao ucenika i upravila ka
Njemu. Kada su, kaze Pismo, drugi ucenici slusali njegovu besedu o Gospodu i kada su Ga
(Gospoda) ugledali, bez zaljenja su ostavili Jovana i krenuli za Njim (Jn. 1; 35-36). I kao sto je
prilikom krstenja pokazao svoju dobru volju ne prisvojivsi svestenstvo svoga oca, tako je i
ovde pozeleo da ucenicima preda riznice koje nije opljackao. Poslao ih je kod Hrista s ciljem da
vide Njegova cudesa i da se ukrepe u svojoj veri u Njega. Isus im je tada rekao: Idite i javite
Jovanu ne ono sto ste culi nego ovo sto vidite: slepi progledaju, i hromi hode (Mt. 11; 4-5),
odnosno, ako dela koja tvorim ne bi potvrdila Jovanove reci, onda bi njegove besede (o Meni)
bile potpuno neistinite. buduci da su one i na delu istinite i verne, nemojte slediti njihove reci,
nego razumite njihov smisao.
Gospod je poceo od onoga sto se cini laksim, iako u oblasti cuda i malo i veliko imaju
podjednak znacaj. Slepi progledaju i hromi hode, gubavi se ciste i gluhi cuju. Najzad, na kraju
je, kao da stavlja pecat na sve ovo, dodao: Mrtvi vaskrsavaju (Mt. 11; 5), jer je ovo poslednje
bilo najvaznije delo blagosti Jedinorodnog, posredstvom kojeg se ponistava i izgoni zlo sto ga
je Adam uveo u svet. Osim toga, znaj i ono sto sledi: Blago onome koji se ne sablazni o mene
(Mt. 11; 6), i tim recima je ucenicima Jovanovim dao istinito upozorenje da se ne sablazne o
Njega. Ako neki prigovore da je Gospod zbog Jovana rekao: Blago onome koji se ne sablazni o
mene, odgovoricemo ovako: kao sto je ono prethodno bilo receno radi Jovana, tako je i ova
pohvala radi Jovana izrecena. Gospod je to rekao da bi upozorio Jovanove ucenike, a ne zato
sto je posumnjao u Jovana. Tu vest mu nije poslao stoga, sto je Jovan oslabio u svojoj veri, o
cemu svedoci ono sto zatim sledi. U nastavku besede, Gospod nigde ne odgovara na pitanja
koja Mu je poslao Jovan nego posle odlaska ucenika Jovanovih poce, kaze Evandjelje, govoriti
narodu o Jovanu (Mt. 11; 7). Gospod nije hteo da u prisustvu (Jovanovih) ucenika govori o
Jovanovoj slavi kako ne bi pomislili da On, hvaleci pred njima njihovog ucitelja, istice Samoga
Sebe.
Sta ste izisli da vidite u pustinji? Trsku koju povija vetar (Mt. 11; 7), tj. zar se Jovan
plasio progonitelja i sklanjao pred svakim naletom vetra, tako da je jednom rekao: Evo
Jagnjeta Bozijeg, a zatim kod Njega uputio izaslanike s pitanjem: Jesi li Ti Onaj sto ce doci ili
drugoga da cekamo? - Coveka u meke haljine obucena (Mt. 11; 8), tj. uglednog. Tim recima
objasnjavaju se reci koje slede. Da Jovan nije bio odeven u meke haljine, Pismo svedoci na
drugom mestu, gde kaze: Jovan imase haljinu od kamilje dlake (Mt. 3; 4. i Mk. 1; 6). Na slican
nacin se ni rec "trska" ne moze shvatiti u doslovnom smislu. On je verovao i nije sumnjao. Kao
sto Jovan nije bio kolebljiva trska, tako nije bio ni odeven u meke haljine. Koji meke haljine
nose po carskim su dvorovima (Mt. 11; 8), a ne u pustinji. On je prorok, i vise od proroka (v.
Mt. 11; 9), jer su proroci predskazivali dolazak Cara, a Jovan je jedini koji se udostojio da
kaze: "Evo Onoga, o Kojem su predskazivali proroci." Dakle, ako je on vise od proroka, onda
nije trska koju povija vetar.
Videvsi da je tok njegovog zivota dosao do kraja, Jovan je svoje stado predao knezu
pastira, slicno kao sto je i Gospod, da bi pokazao pastirsku brigu o Svom stadu, u vreme Svoje
smrti odlucio da ga preda najstarijem medju pastirima, Petru, cija su Ga usta ispovedala (Mt.
16; 16) i cije su suze posluzile kao jemstvo (Mt. 26; 75). Dok nije dobio to jemstvo, Gospod
mu nije poverio cak ni nekolicinu ovaca. Trostruko ispovedanje, koje je dao Petar (Jn. 21; 15-
17), prihvatio je (Gospod) kao verni zalog za tri dela stada koja mu je predao. Kad mu je
ucitelj rekao: Ljubis li Me, hteo je da od njega dobije ispovedanje nelicemerne ljubavi, kako bi,
predajuci svoju ljubav u svojstvu zaloga, dobio i napasao ovce Njegove. Kad je video da
svojim ustima daje svedocanstvo o Njemu i da te reci, kao pecatom, potvrdjuje svojim
suzama, dao mu je i nagradu kakva je odredjena za pastire, odnosno mucenicku smrt (Jn. 21;
18), koja je venac pobede Njegovih ucenika i pastira. Pre nego sto je od Simona (Petra) dobio
svedocanstvo ljubavi, Gospod nije mogao da mu da udeo u Svojoj smrti, kao sto ni Sam ne bi
polozio dusu za Svoje ovce da ih nije ljubio.
Videvsi uz pomoc Duha kojeg je imao u sebi da je Gospod sama sila iscelenja, jer je
Svoju silu uvek imao uz Sebe, ali da vera koja je potrebna onima sto zele iscelenje nije uvek
prisutna, Jovan je kod Njega poslao svoje ucenike upravo u ono vreme kada su svi vec dobijali
dokaze da je On istinski Mesija. Cak i samo ovo izaslanstvo pokazuje da ruka Hristova nad
svim gospodari. Predao Mu je svoje ovce da bi Sam Gospod ukrepio stado, i kao pastir
pokazao svoju brigu i revnost. Da Jovan nije posumnjao, o tome svedoci i Gospod kada kaze
da je on i vise od proroka. Ako je Jovan bio i vise od proroka, kolika ce tek biti njegova cast,
ako je vec i sama prorocka sluzba najvisi stupanj u ljudskom rodu? Mozda ga je Gospod tako
nazvao zbog svestenstva ? Ne, jer je postojalo jos mnogo drugih svestenika. Da li ga je tako
nazvao zbog njegovog prorostva? Bilo je, medjutim, i mnogo proroka.
Kakva je, dakle, ta slava Jovanova, kojom je on prevazisao sve, koji su rodjeni od zena?
Mozda je to ona, o kojoj je receno: Evo, ja saljem angela Svojega pred licem Tvojim (Malah.
3; 1. i Mk. 1; 2). On nije samo dobio ime angela, nego je i svojim delima pokazao da ga je
dostojan. Ako dobro razmislis, videces da njegova cast nije nista manja od casti angela, jer se
odrekao celog sveta, trudeci se da sluzi nebeskom. Ako prigovoris: "I medju dvanaestoricom
proroka bio je jedan koji je nazvan angelom Mojim #######, odgovoricu ti da su njega tako
nazvali njegovi roditelji, u smislu u kojem se i drugim ljudima daju imena. Jedno je ime koje
daju roditelji, a nesto sasvim drugo pocasno ime, koje Bog daruje kao nagradu za dela. Ako
pak kazes da su tog proroka roditelji nazvali Angelom Mojim zbog nebeskog nacina zivota,
necemo vise raspravljati o tome. O Jovanu, medjutim, svedoci Pismo: Medju rodjenima od
zena nijedan se nije pojavio veci od njega. Ako je neko svet, on se proslavlja; ako je
pravedan, postuju ga; ako je cestit, snazan i mudar biva dostojan slave. medjutim, ako se sve
to sjedini i zdruzi u jednom coveku, on se cak ni tada ne bi mogao uporediti s onim kojeg je
ljubio Bog i o kojem je objavio da u toj meri prevazilazi (ostale) ljude da stoji u redu angela.
Medjutim, i najmanji u Carstvu nebeskom veci je od njega (Mt. 11; 11). I opet neki
bezumnici govore da je u Carstvu nebeskom i najmanji verujuci veci od Jovana. Mi se nikada
necemo usuditi da tako govorimo o Jovanu, svetom coveku Bozijem, jer onaj ko vredja
carevog vojnika ne postuje ni samoga cara; onaj ko prezire svestenika, prezire i njegovog
Gospoda. Naprotiv, posredstvom tih reci o velicini Jovanovoj Gospod je hteo da nam objavi o
obilju Svoje blagosti i milosrdja i da nas nauci kakva je velika blaga On darovao Svojim
izabranicima. Ako se Jovan, toliko veliki i slavan, uporedjen sa najmanjim u Carstvu
nebeskom, nalazi ispod njega po casti , onda, kao sto kaze apostol: Delimicno znamo i
delimicno prorokujemo (1. Kor. 13; 9), a zatim i: Sada vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a
kada dodje savrseno, onda ce prestati sto je delimicno (1. Kor. 13; !2, 10).
Veliki je Jovan, jer je po predznanju rekao: Evo Jagnjeta Bozijeg. Ta velicina, medjutim,
uporedjena sa slavom koja ce se otkriti onima koji se pokazu kao dostojni nje, samo je
neznatan odblesak ? . Ne zbog toga, sto je i najmanji u Carstvu (nebeskom) bio veci od
Jovana, koji je otisao iz ovog zivota, nego sto se sve veliko i prekrasno, sto postoji ovde (na
zemlji), u poredjenju s tim blazenstvom cini malim i nistavnim, zbog cega je i rekao: Najmanji
u Carstvu nebeskome veci je od njega. Drugi pak kazu ovo: kako to da medju rodjenima od
zena nije bilo nikoga, toliko velikog kao Jovan, kad je tu i Gospod Koji je nesumnjivo veci od
Jovana? On, medjutim, nista nije rekao o Samome Sebi, niti je Sebe uporedjivao sa onima o
kojima je govorio, jer je On sin Djeve i nije rodjen iz braka. Dakle, recima najmanji u Carstvu
nije niti Isus, niti bilo ko drugi licno i osobito oznacen, nego je to opsti izraz, koji se rasprostire
na sve. Drugi pretpostavljaju da je to receno o Iliji.
Ako se Jovan udostojio da na zemlji poseduje tako velike darove kao sto su prorostvo,
svestenstvo i pravednost, zbog cega onda Gospod kaze: taj covek, divan, veliki, dobar i
pravedan, kojeg vam je poslao Otac nebeski, i koji svakoga prevazilazi znanjem i verom, manji
je i od najmanjeg u Carstvu nebeskom?
Neki kazu: kako je Gospod nameravao da ga oslobodi iz te tamnice ? , On je, besedeci o
dostojanstvu proroka, rekao: Medju rodjenima od zena nijedan nije veci od Jovana, pri cemu
rodjenima od zena naziva proroke, jer je receno: Proroci i Zakon su do Jovana (Mt. 11; 13) ? .
Prema tome, Jovan je veci od Mojseja i ostalih proroka, sto pokazuje da je Zakonu potreban
Novi zavet, jer je onaj, koji je veci od proroka, rekao Hristu: Ti treba mene da krstis (Mt. 3;
14), itd. Dalje, Jovan je veliki i zbog toga sto je bio zacet po blagodati, rodjen sa cudima, sto
je ljudima ukazao na Zivototvorca i sto je krstio za oprastanje grehova. Onaj pak koji
obznanjuje o oprastanju grehova, taj obznanjuje i o oslobadjanju od Zakona, koji se sveti za
greh. Medju rodjenima od zena niko nije veci od Jovana zato sto je on propovedao otpustanje
(grehova), dok je kaznjavanje po Zakonu bilo ispoljavanje (grehova) ? . Kad se pojavio onaj,
koji je veci od proroka, on je oslobodio od Zakona, da bi po blagodati polozio temelj onome sto
je iznad Zakona. Jovan je oslobodio od Zakona, a Gospod je Jovana oslobodio od smrti. Mi smo
se sada oslobodili od dveju presuda, odnosno od presude prirode i od presude zakonodavstva.
Vera se odnosi na ono sto nam prethodi, a trpljenje na ono sto ce uslediti, jer trpljenje dovodi
do ispunjenja onoga sto obecava vera. Ilijina usta su sadrzala dobro, jer su njegova usta bila
vrata dobra; tako su i Jovanova usta i svezivala i razresavala. Grehe je ispravio oprastanjem i
osvestao je vode za ociscenje. Mojsej je narod doveo do Jordana, a Zakon je doveo ljudski rod
do krstenja Jovanovog.
Ako medju rodjenima od zena niko nije bio veci od Jovana, buduci da je on isao pred
licem Njegovim, koliko ce tek veci biti oni, kojima je On oprao noge i u koje je udahnuo Duh
Svoj? Ako je veliki Jovan koji Ga je krstio, koliko je veci onaj, koji je lezao na Njegovim
grudima? U liku Jude izdajnika, cije je noge oprao, ukazao je pocast apostolskom sluzenju i
broju. I dok je Jovan, koji Ga je krstio, bio veci od svih rodjenih, od njega su bili veci apostoli,
cije je noge Gospod oprao. Zbog toga bi Judi bilo bolje da se nije ni rodio (Mt. 26; 24. i Mk.
14; 21), jer je on ustao na Gospoda Koji ga je ucinio vecim od Jovana. Jovan je veci od
rodjenih, ali je od njega veci i onaj najmanji, koji je zauzeo Judino mesto. On je nasledio kako
Judin presto, tako i njegovo pranje nogu. Ako, kaze, bude onde sin mira, ostace na njemu mir
vas ; ako li ne bude, vratice se vama (Lk. 10; 6).
U tom smislu je rekao i da medju rodjenima od zena nije bilo veceg od Jovana, kako bi
pokazao da je u predjasnjem govorio o prethodnicima Jovanovim i o drevnom, odnosno o
prorocima, vesnicima i propovednicima. medjutim, trebalo je da novi vesnici, koje je krstio
Duhom, budu veci od Jovana: On, kaze, treba da raste, a ja da se umanjujem (Jn. 3; 30). Kao
sto je Gospod bio veci od svih, jer, kaze, Bog (Duha) ne daje na meru Sinu Svom (v. Jn. 3;
34) i kako je Mojsej sve prevashodio, tako su i apostoli sve prevazisli. Ako je bio veliki Jovan,
koji je pripremio put pred licem Njegovim, koliko su tek veliki bili oni, kojima je sluzio Sam nas
Gospod i kojima je On pripremio put? Znajte, kaze, da Mene omrzose pre vas (Jn. 18). Sve to,
cemu ih je ucio na zemlji, najpre je Sam izvrsio. Da cine i drze sve sto sam zapovedio (Mt. 28;
20). Ako je bio uzvelican Jovan, koji je pripremio put Njegovom mirnom i poniznom dolasku,
koliko ce tek biti uzvelicani apostoli, koji su otvorili i pripremili put Njegovom velikom
(slavnom, drugom) dolasku?
I pored toga, kazu neki, Jovan je veci od apostola, jer Ga je on krstio. Ako su proroci
silno zeleli da Ga vide i ako je gledanje lica Njegovog za apostole bilo blazenstvo , koliko je tek
veci onaj koji Ga je krstio medjutim, onaj ko to zeli, razumece ove reci; naime, rekao je da je
Jovan veci od proroka, jer je prorocima nazvao rodjene od zena. Najmanji, kaze, od onih
potonjih glasnika, koji propovedaju Carstvo nebesko, veci je od njega. Ona velicina, koju je
Jovan dobio u vecoj meri nego proroci, nije bila delo njegove volje nego volje Onoga, Koji ga je
uzvelicao. Svaki od tih manjih, ako pozeli da stupi u Carstvo nebesko, bice veci od njega ? .
Svako ce, kaze, dobiti nagradu prema svom trudu (upor. sa Rim. 2; 6). Razume se da su
apostoli i proroci usled izabranja bili veliki u delima koja su za njih bila neophodna. medjutim,
kako njihov licni podvig pri tom ostaje javan a izabranje nesakriveno, time se obznanjuje i biva
poznato da se jedan, kako kaze apostol, potrudio vise nego drugi (upor. 1. Kor. 15; 10). Takva
je i velicina Jovanova, iako je on u svom sluzenju imao prethodnike.
Buduci da su ljudska ocekivanja bila naklonjena misli da u Carstvu nebeskom nema
nikoga veceg od Jovana, Gospod im je na tom mestu (Pisma) razotkrio citavo delo: ako ga
(Jovana) proglasi vecim od prethodnih glasnika zato sto Ga je krstio, onda ce se pomisliti da je
(Jovan) veci i od onih potonjih ? . I ako je i u onom svetu on veliki onom istom velicinom
kakvu ima u ovom (svetu), zbog cega je onda bila otkrivena velicina Jovanova? Ili je on mozda
veci zbog venca (krune) krsta? Zar se u onom svetu uspinje na krst? Razmisli i ispitaj zbog
cega je bila otkrivena velicina Jovanova, koju mu je priznao Gospod. Tada ce se otvoriti dveri
tvoga uma i razumeces da je On govorio o odnosu izabranja prema slobodi. Iako je Jovan
veliki zato sto je bio izabran, onaj ko se vise trudio je iznad njega. Cime je Jovan veci od
svojih prethodnika, time je veci i od potonjih pokolenja. medjutim, kad su u pitanju potonji, on
je manji od onih koji po svojoj volji postaju veliki ukoliko to pozele. Jovan nije manji po svojim
dejstvima, nego je to izabranje za prorocko sluzenje ili za carsko zvanje, koje je coveka ucinilo
velikim u ovom svetu, manje nego odluka volje, koja ga je ucinila velikim u Carstvu nebeskom.
cast onoga koji je izabran prema njegovoj sopstvenoj volji veca je od casti onoga, koji je za
carsku sluzbu izabran tudjom voljom. Zbog toga i kaze: Uistinu vam kazem da se medju
rodjenima od zena nije pojavio veci od Jovana Krstitelja, ali ne zbog toga sto bi on bio veliki
svojim dejstvima , jer je velicina u Carstvu nebeskom nagrada za dela izvrsena po sopstvenoj
volji.
Svoje razaloscene i malodusne slusaoce Gospod je krepio uceci da je njihovo izabranje
vece od velicine samog Jovana. Iako su u drugim pitanjima bili razboriti, u ovom slucaju su
mislili da ce se njihova velicina u drugom zivotu meriti njihovim izabranjem na zemlji, jer su
rekli: Ko ce biti najveci u Carstvu nebeskom (Mt. 18; 1). Iz tog razloga je ukinuo izabranje,
koje su videli u liku Jovana, i na njegovo mesto postavio slobodu, govoreci: Koji se ponizi (Mt.
18; 4). Da bi jos vise udaljio misao o izabranju, Simonu je, iako je bio veliki po izabranju i
dobio dva imena, tj. Simon i Petar, bio potreban drugi ucenik, na cije se ime nigde ne ukazuje i
koji je pocivao na grudima Gospodnjim (Jn. 13; 23-26). Osim toga, zar blazenstvo tog ucenika
, koje je On nazvao velikim, nije bilo veliko zbog njegovih dela? I u prici o vinogradaru kaze:
Poslednji ce biti prvi (Mt. 19; 30); da li zbog svojih dela ili po blagodati? U tom slucaju, ako
prvi budu poslednji, On bi, pokazujuci Svoju blagodat, ponistio Svoju pravdu ? .

DESETA GLAVA
Kad su se pojavila dvojica zeleci da za sebe odaberu takvo mesto kojim bi prevazilazili
svoje drugove, Gospod im je rekao: Mozete li piti casu Koju cu Ja piti (Mt. 20; 22), da bi ih
poucio da se mesto prevashodstva daje po zasluzi. Zbog toga apostol i kaze: Zato i Njega Bog
visoko uzdize i proslavi (Filiplj. 2; 9), posto niko nije bio toliko umanjen u svojoj prirodi kao
Hristos, s obzirom da je On bio iz Bozanstva. Posto su saznali da se mesto daje za dela,
Gospod na taj nacin kao da produzuje Svoje slovo: buduci da ste vec saznali da se ovo mesto
daje za zasluge, pomislite da ce se mozda naci i oni, koji ce se podvizavati vise od vas ili ce
pozeleti da se podvizavaju. Prema Ocevom sudu, savrsen je onaj koji svojim podvigom
prevazilazi sve ostale, i za njega je pripremljeno to mesto. buduci da su ova dvojica pristupili
sa ciljem da po izabranju i bez zasluga dobiju (prvo mesto), Gospod ih je odbio, pretvarajuci
se da nema vlasti , da ih ne bi razalostio. Tako je i reci: O tom casu niko ne zna... (Mt. 24; 36)
rekao zbog toga da Ga ne bi dalje ispitivali o tome. Nije vase da znate vremena i rokove (Dela
ap. 1; 7), rekao je On. Kada su se ostali apostoli razgnevili na njih, svima je otkrio o cemu je
rec, govoreci: Koji hoce medju vama da bude prvi, neka vam bude sluga (Mt. 20; 27). Tim
putem svi ljudi imaju pristup ka vlasti.
Gospod je, dakle, molbu sinova Zevedejevih polozio pred njihove oci kao venac kojim se
ovencava onaj, sto na borilistu prevazilazi sve ostale. I apostol na toj osnovi ustrojava svoje
ucenje, govoreci: Objavite namere srca i tada ce svakome biti pohvala od Boga (1. Kor. 4; 5).
Cak je i Valaam bio izabran za proricanje (4. Mojs. gl. 22-24), sinovi Ilijevi za svestenstvo (1.
Sam. 2; 12-17), a Jerovoam za carstvo (1. Car. 11; 26-40). Zbog toga apostol kaze: Da se i ja
ne pokazem nedostojan (1. Kor. 9; 27) , i to je rekao da bi poucio koliko malo ceni svako
izabranje po nebeskoj odluci , dok visoko postavlja volju. Da bi ti bolje razumeo ovu istinu,
nauci da, ukoliko neko govori jezicima angelskim , ne cini to po sopstvenoj volji, nego po
izabranju Bozijem, dok onaj koji ljubi ima sopstveni izbor (upor. 1. Kor. 13; 1). Zbog toga je
ljubav uzviseniji i prevashodniji put (1. Kor. 12; 31) nego onaj, koji ne zavisi od sopstvene
volje, kao sto su, na primer, poznavanje prorostva i tajinstava i premestanje gora. I ako
razdam sve imanje svoje siromasima (1. Kor. 13; 3), kao sto su to ucinili Ananija i njegova
zena, jer oni to nisu ucinili iz ljubavi (Dela ap. 5; 1-5), i ako predam telo svoje, kao sto je to
ucinio Iskariot - tim recima uci da izabranja, o kojima je govoreno, bez ljubavi ne donose
nikakvu korist; korist donosi jedino izabranje po sopstvenoj volji. Zbog toga kaze: Ljubi
Gospoda Boga svoga, jer... ovo je prva i najveca zapovest (Mt. 22; 33). Kaze jos i ovo: Ako
razdam sve imanje (siromasima) kao sto cine fariseji (upor. Mt. 6; 2) i Ako predam telo svoje
da se sazeze ognjem kao sto se to dogodilo onoj pedesetorici ljudi jer Iliju nisu nazivali
prorokom po istinskoj veri, govoreci: covece Boziji, car je zapovedio, sidi (2. Car. 1; 9-12) , i
zaridali su pred licem Bozijim zajedno sa onim koji ih je poslao, i svoja tela predali su ognju
Gospodnjem, da bi s vapajima bili sazezeni, jer u njima nije bilo Gospoda. To se dogodilo i sa
druzinom Korejevom, koju je zemlja progutala zbog nedostatka revnosti prema bozanstvenom
sluzenju (4. Mojs. 16; 1-35). U dane Sedraha, Mizaha i Avdenaga mnogi su zeleli da budu
baceni u oganj, da bi se i njima dogodilo ono, sto se dogodilo ovoj trojici mladica (Dan. 3; 1-
30). U Avraamovo vreme su mnogi prehranjivali siromahe, racunajuci da ce mozda doci angeli
i blagosloviti ih.
Svi su oni nastojali da se upodobe dostojnim ljudima, ali ne zbog ljubavi prema dobru
nego zbog sopstvene koristi. Takav je bio i Valaam, koji je podigao sedam zrtvenika (4. Mojs.
23; 1). buduci da je slusao kako su molitve predaka bile uslisene radi zrtava koje su prineli, on
je i sam prineo zrtvu (4. Mojs. 22; 2-4). Jeftaj je podrazavao postupak cara moavskog.
medjutim, Bog mu se smilovao jer je imao to jedno dete i jer je zrtvovao coveka a ne
zivotinju, iako je to ucinio zbog nesrece a ne zbog ljubavi (Sud. 11; 30-40). Da je Jeftaju
izasao u susret neko od njegovih slugu, on bi ga bez oklevanja ubio. medjutim, u cilju
upozorenja i da covek ne bi ubijao coveka, Bog mu je u susret poslao kcer, da bi se i drugi
uplasili i da ne bi prinosili ljude na zrtvu Bogu ? . Ono sto se dogodilo Avraamu (1. Mojs. 22; 1-
14) ukazuje na tadasnji obicaj da se na zrtvu prinose sopstvena deca i zbilo se zbog toga da se
roditelji ne bi izbezumljivali nego da bi se radovali kada dobrovoljno prinose na zrtvu svoju
decu ili kad ova bivaju lisena zivota. I eto, kod Avraama, koji je radosno prineo na zrtvu svog
sina, umesto tog jednog bilo je kasnije mnogo dece. Zbog toga je Bog otvorio mnoga vrata ,
kako bi ljudi postali prijatelji Boziji, kao sto su i Avraam i mnogi drugi bili prijatelji Boziji.
Reci: nece mu se oprostiti ni u ovome veku ni u buducem (Mt. 12; 32) treba upravo tako
i shvatiti. Gospod besplatno (bez nase zasluge, prim. prev.) oprasta grehe mnogima i Njegovo
krstenje besplatno oslobadja verujuce od kazne. medjutim, grehove takvog coveka na ovoj
zemlji ne oprasta ni Gospod ni Njegovo krstenje, pa cak ni milosrdje Bozije, koje dobrim
delima prikriva zlo i na kraju ga sasvim prekriva. Gospod nije rekao da za takvog coveka nema
plate i osvete, nego da mu se ne moze bezrazlozno (besplatno, po blagodati) oprostiti. Drugim
recima, cak i ako bi ispunio svako dobro i sve izvrsio po pravdi, ni tada mu ne bi moglo biti
bezrazlozno (po blagodati) oprosteno, nego bi mu bilo uzvraceno u geeni. David je, uprkos
tome, uspeo da vrati svoju pravednost nakon covekoubistva koje je pocinio (2. Sam. 11) ? .
Otvoreno govorim: osim ovog greha bogohuljenja, nema grehova koji udaljuju ili ce udaljiti
gresnika od pokajanja, jer ostali grehovi ne sprecavaju coveka da se osvesta posredstvom
drugih dela, tako da za ovo prvo uzvraca u geeni, dok za ovo drugo nagradjuje u Carstvu
(nebeskom). Pavle nije tako bogohulio da za njega nije bilo pokajanja; jer mnogi hule i
proganjaju, ali ne hule na taj nacin ? .
Govoreci: Bice kriv za greh u vekove (v. Mk. 3; 29), utvrdjuje da se njemu gresi ne
oprastaju. Treba da primetis objasnjenje prisajedinjeno tim recima: bice kriv, cime potvrdjuje
da ce taj covek dobiti sto je zasluzio i, uporedo s tim, porice da ce mu biti oprosteno. Gospod
pravi razliku izmedju plate i oprastanja, mada se to ne vidi jasno. Naime, on nije rekao: bice
gresnik, bezboznik ili nepravednik nego: bice kriv i osudjen. Srebro i bez vatre mozes da
izglacas i ocistis, ali bez vatre ne mozes uciniti da prokljuca i da se razbukti. Slicno tome je i
ono sto govori: nece mu biti oprosteno ni u ovom, ni u onom veku. Ili je to, mozda, rekao o
onom vremenu koje je proveo na zemlji, a ne o buducem. Videli su Ga obucenog u telo i iz tog
razloga mnogi su posumnjali u Njegovo bozanstvo; medjutim, nisu imali nikakva
predubedjenja u pogledu Duha Svetoga. Zbog toga kaze: I ako rece ko rec protiv Sina
covecijega, oprostice mu se, a koji rece protiv Duha Svetoga nece mu se oprostiti ni u ovom
veku, ni u buducem (Mt. 12; 32). Te reci se mogu protumaciti kao dvojaka plata, odnosno da
ce se covek ovde muciti a da ce tamo biti unisten. Ne dobijaju svi prestupnici platu jos u ovom
svetu; medjutim, oni koji hule na Boga zahtevaju odmazdu i ovde i tamo, kao Iskariot kojem
se sva utroba prosula.
Pogledaj kako je Petar svojim gnevom pokazao da je Ananija sagresio protiv Duha
Svetoga (Dela ap. 5; 3-5). Tako se dogadjalo sa bogohulnicima toga vremena; u nase vreme,
medjutim, hule na Boga usled neznanja. Dakle, svi koji su rodjeni mogu da se pokaju i zbog
toga bi onom, koji ne moze da se pokaje, bilo bolje da se nije ni rodio. Svi dobijaju oprostaj
kroz pokajanje, bilo da su sagresili sa znanjem ili u neznanju. Gospod nije rekao: nece naci
milosrdje i milost, nego: nece mu se oprostiti. Ukoliko bi u ovom svetu dobio odgovarajucu
kaznu, mozda bi u onom nasao milosrdje. Dakle, buduci da ne oprasta, On kao Sudija oglasava
koliko je veliki prestup prestupnika; ukoliko pak oprasta, onda On, kao Milosrdni, pokazuje
kolika je stedrost onog blagog Boga u Kojem obitava punoca (upor. Kol. 2; 9). Nemoj misliti da
Bog ne oprasta ako se gresnik kaje, jer kroz takvo bogohuljenje satana ne dopusta coveku da
pristupi pokajanju. Iz neznanja, kaze, ucinih (1. Tim. 1; 13). Dakle, o onima koji svesno
nastavljaju da grese, kaze: nece im se oprostiti. O tome svedoci Juda Iskariot, jer skrusenost
njegovog srca i pokajanje nisu bili primljeni. Onima, koji su Hrista proglasili saucesnikom
demona (Mt. 12; 24), dat je i udeo demona, jer prema demonima ni u ovom ni u onom svetu
nema milosti. I premda je demon kazao: Ti si svetac Boziji (Lk. 4; 34), oni su govorili: U
Njemu je duh necisti (Mk. 3; 30). Saglasno tome, oni su dostojniji prokletstva nego taj demon.
Bogohuljenje je nuzno svojstveno svakom grehu; medjutim, u takvom bogohuljenju sadrzi se
nesumnjiva bestidnost, jer su znali da je Gospod izrekao presudu prema kojoj onima, koji
svesno grese, nece biti oprosteno. Najzad, sami Jevreji su doneli takvu naredbu da onaj, koji
Ga prizna za Hristosa, a ne onaj koji Ga nazove djavoimanim, bude proteran i odlucen od
sinagoge (v. Jn. 9; 22). Treba da razumes da je to bilo bogohuljenje bez ikakve potrebe, zbog
cega i nece biti oprosteno.
Tada Mu dovedose besomucnog koji bese gluv, nem i slep (Mt. 12; 22) , u kojem je bio
izobrazen sam (jevrejski) narod, kao sto je rekao Isaija prorok: ucini da odeblja srce tome
narodu i usi da im otezaju, i oci da im se zatvore da ne vide ocima svojim i usima svojim da ne
cuju (Is. 6; 10). Na to dodaje: Isceli ga tako da mu dade sposobnost da cuje, vidi i govori,
cime izobrazava one koji su poverovali u Njega.
Da je prorok, znao bi ko je i kakva Ga zena dotace, jer je gresnica (Lk. 7; 39). A ti,
Simone, ako si je znao, zbog cega si joj dopustio da dodje na tvoju gozbu? Ti cak ni iz toga,
sto nisi mogao da sprecis Njegovu skrivenu volju koja ju je dovela (na tvoju gozbu), nisi
poznao da je Hristos Bog. Dvojica behu duzni jednom poveriocu, jedan bese duzan pet stotina
dinara, a drugi pedeset (Lk. 7; 41), da bi jasno pokazao da njihove grehe procenjuje na
dolican nacin. rece Simonu fariseju: Udjoh ti u kucu, ni vode Mi na noge nisi dao (Lk. 7; 44).
Dobro se dogodilo da Mu nije dao ni vode za noge Njegove, i time sprecio da one budu oprane
suzama gresnice, koje je ona pripremila za svog Iskupitelja. Voda, kojom su oprane Njegove
noge, nije bila zagrejana na vatri, jer su suze ove gresnice plamtele ljubavlju prema Njemu.
Ona je ucinila Gospodu to izvanredno umivanje jer je On njoj dao darove dostojne nadmetanja
(tj. darove dostojne da se uporede sa takvim postupkom, prim. prev.). Umiven je bio Onaj sto
je lezao , a kao nagradu za svoje umivanje dao je ociscenje. Njegova covecija priroda bila je
umivena i lezala je, dok je ona bozanska (priroda) nagradila. Jedino je Njegova covecija
priroda mogla biti umivena, ali je, isto tako, jedino Njegova bozanska priroda mogla da umije
(opere) nevidljive grehe ove zene. Dakle, Ona je Njemu nacinila kupelj od suza, a On joj je
kao nagradu dao oprastanje grehova. Ona je svojim suzama oprala prasinu s Njegovih nogu, a
On je Svojim recima ocistio nedostatke njenog tela. Ona je Njega umila svojim necistim
suzama, a On je nju oprao Svojim cistim recima. Zena je oprala prasinu na nogama
Gospodnjim, a On je u zamenu oprao njenu necistotu. Noge Gospodnje bile su oprane suzama,
dok su reci Njegove dale oprostaj grehova.
Celiva Mi nisi dao, a ona, otkako udje, ne presta celivati Mi noge... Zato ti kazem:
Oprastaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprasta malu ljubav
ima (Lk. 7; 45, 47). Tim recima potvrdio je istinitost Svojih telesnih udova. buduci da je On
uistinu imao opipljivo telo, ona ga je pokvasila (suzama), osusila i pomazala. Neka, dakle,
placu pokajnici i neka jadikuju gresnici da bi, prosavsi kao kroz otvorena vrata , stigli do
Njega. I oni, koji vole zivot, neka Ga mole, jer je otvaranje zakljucanih vrata blagovesteno
onima koji su lencarili na svojim borilistima, i nisu sebi pripremili nagradu za dobra dela.
Suze gresnice pale su i oprale mesto na kojem je bilo zapisano onih pet stotina dinara
Njegovih duznika. Nuzda ju je naucila da zaboravi na strah pri pogledu na Onoga, Koji ne
prezire prozbe nevoljnika, ali odbija oholost gordeljivaca. Zbog toga je Gospod za unesrecene
povisio Svoj glas u milosrdju, i za nevoljnike otvorio Svoja usta za oprastanje grehova. Onima
koji su Mu ukazali pocast pohvalio je, i pokazao prema njima onu brigu i ljubav kakvu su i oni
imali prema Njemu. One, pak, koji su Ga pozvali u goste postideo je, prezrevsi onu ljubav
kakvu su oni imali prema Njemu ? . Veru zene je kroz pohvalu svima glasno objavio, a pomisli
fariseja kroz razoblicenje otkrio i postideo. On je postao lekar verujucih jer On i jeste
Sveiscelitelj, i postao je sudija pomislima onoga, koji je smatrao da On ne zna cak ni
opstepoznate stvari.
I posla ih dva po dva po podobiju Svome (Lk. 10; 1), tj. kao sto je i Sam besplatno i bez
nadoknade propovedao, neka tako cine i oni, kao sto i kaze: Na dar ste dobili, na dar i dajite
(Mt. 10; 8). I rekao je: Po podobiju Svome, tj. da propovedaju istinu, tvore cudesa i trpe
nedace po podobiju Njegovom (tj. po uzoru na Njega), da bi na taj nacin u sebi, kao na slici,
odrazavali Njega.
Onaj, sto je pao sa neba, hteo je da se sakrije na zemlji ? , ali to nisu dopustili krv i voda
sto su na nju pali iz rebara Zivototvorca. I kad je leteo po vazduhu, Gospod ga je i odatle
proterao, rasirivsi ruke na krstu. Kada se, bezeci, bacio u svoju tvrdjavu, i tamo mu se
podsmehnuo govoreci: Pasce pored tebe hiljada i deset hiljada (Ps. 90; 7), itd. Kad se udaljio i
povukao u bezdan, mesto svog utocista, Gospod ga je i tu progonio, oslobodivsi one koji su
tamo bili svezani i izvodeci zakljucane. Naslucujuci to, podsticao je dzelate da kazu: Sidi, sidi,
da vidimo, pa cemo verovati (Mk. 15; 32), da bi on na taj nacin kao vetar, siloviti i pogubni,
spokojno mogao da ostane u svojoj tvrdjavi.
Videh satanu gde pade s neba kao munja (Lk. 10; 18), ne tako kao da je on uistinu bio
na nebu; to niposto ne oznacava ni ono sto kaze: Izaci cu na nebo, iznad zvezda Bozijih
postavicu presto svoj (Is. 14; 13), nego je video satanu kako iz svoje velicine, vlasti i
gospodstva pada s neba kao munja. On nije pao s neba jer ni munja, koja ishodi iz oblaka, ne
moze da padne sa neba. Zbog cega je, dakle, rekao: Pade s neba kao munja? Zbog toga sto je
satana u tren oka bio srusen pred pobedonosnim krstom. Nakon sto su nistavni ljudi bili
pomazani i postali izaslanici Onoga Koji ih je poslao, nakon sto su posli s neobicnim znakovima
za proterivanje bolesti, zalosti i drugih nedaca, dodaje se da je satana iznenada, kao munja iz
oblaka, pao sa svoje vlasti. Posto je pravda dozvolila zmiji da ujeda u petu (1. Mojs. 3; 15),
milosrdje je posredstvom krsta uzvisilo petu da bi ona, zadobivsi ponovo svoju moc,
nadvladala zmiju. Ovo objasnjava sledecim recima, govoreci: Na svu silu vraziju (Lk. 10; 19)
koja je unistena krstom. Dalje kaze: Evo, dajem vam vlast da stajete na zmije i skorpije (Lk.
10; 19), jer je ponistio zabludu koja je vladala posredstvom zmije, da bi se zacarila istina
Onoga Koji je dao vlast da staju na zmije i skorpije, odnosno na njihovog cara ? . Posto je on
pobedio Evinu petu, njega je pogazila Marijina noga.
Hvalim Te, Oce nebeski (u grckom tekstu i u srpskom prevodu: Hvalim te, Oce, Gospode
neba i zemlje), sto si ovo sakrio od mudrih i razboritih, i otkrio bezazlenima (mladencima) (Lk.
10; 21). buduci da mudri ustaju protiv vere i ne prihvataju je u prostoti, ona je skrivena od
njih. Niko ne zna Oca do Sin (Mt. 11; 27). Ko poznaje misao, ako ne rec koja iz nje proishodi?
Sin je Rec koja prevazilazi svako razumevanje, i sva kretanja pomisli, koje se pojavljuju, niza
su od Nje. Ukoliko bi do poznanja dolazilo samo pomocu vida i sluha, onda bi bilo nuzno da
Gospoda pozna svaki, koji Ga je jednom video. Da su Ga poznali, kaze, ne bi Gospoda slave
razapeli (1. Kor. 2; 8). I Sam je rekao: Oce, oprosti im, jer ne znaju (sta cine) (Lk. 23; 34).
Takodje su mu i sunce, i mesec, i drvo i kamen, iskazali cast, nemajuci nikakvog poznanja o
Njemu.
Sin je, dakle, misao Oceva. Ko poznaje drvo, raduje se plodu njegovom. Zbog toga i
kaze: Niko ne zna Sina do Otac, da bi sjedinio poznanje i jednog i drugog. Pozeleo je, i spoznat
je bio Bog po projavljivanjima Svoje volje i Sin iz dela Svojih. Hulitelji Duha Svetoga kazu:
Napisano je da Niko ne zna Oca do Sin i niko ne zna Sina do Otac, odakle, kako oni tvrde, biva
ocigledno da Ga Duh ne zna. medjutim, ako je tako, onda bi se iz mesta koje kaze: Niko ne
zna coveka, osim duha koji je u njemu; tako i sta je u Bogu niko ne zna osim Duha Bozijega
(1. Kor. 2; 11), moralo zakljuciti da Boga ne poznaje ni Sin. Hodite k Meni svi koji ste umorni i
natovareni, svi koji se tesko mucite, i Ja cu vas odmoriti (Mt. 11; 28). Cim su se reci utehe
izlile u njihove usi, mnogi su Mu pritekli i krenuli za Njim. medjutim, da se ucenici ne bi
lakomisleno odnosili prema Njegovom ucenju i poukama, rekao im je: Ko ne mrzi dusu svoju
(zivot svoj), taj ne moze biti Moj ucenik.., jer koji od vas, kad hoce da zida kulu, ne sedne
najpre da proracuna izdatke, da li moze dovrsiti (Lk. 14; 26, 30)? Da bi neko bio Njegov
ucenik, nisu potrebne reci nego dela. Zbog toga je uzan i tesan put (Mt. 7; 14) za one koji zive
po telu.

JEDANAESTA GLAVA
Rod zli i preljubotvorni trazi znak; i nece mu se dati znak osim znaka Jone proroka. Jer
kao sto je Jona bio u utrobi kitovoj tri dana i tri noci, tako ce i Sin coveciji biti u srcu zemlje tri
dana i tri noci (Mt. 12; 39-40). Gospod nije hteo da rasudjuje o broju tri dana, nego je tako
govorio zbog toga, sto je kod njih iscelio bolesne i vaskrsao mrtve. I nakon tih bezbrojnih
znakova i svedocanstava, kakva ne mogu da obuhvate nikakve knjige (upor. Jn. 21; 25),
zaslepljeni ljudi su govorili: Hocemo od Tebe znak da vidimo (Mt. 12; 38). Ostavivsi, dakle,
proroke i careve, Svoje svedoke, poceo je da im ukazuje na Ninevljane koji ce, buduci da od
Jone nisu videli znak, na kraju sveta osuditi one sto su, videvsi mnoge znakove, odbacili
njihovog Uzrocnika (tj. Uzrocnika znakova). Jona je Ninevljanima nagovestio propast, uselio
strah i trepet i zasejao u njih uzas, a oni su mu uzvratili zetvom skrusenog duha i plodom
pokajanja. Gospod je izabrao neznabosce i neobrezane priveo za svedoke. Idolopoklonici su
zadobili zivot i gresnici su se preobratili da bi postideli obrezane. Oni ce, dakle, osuditi one, sto
uporno nisu hteli da poveruju.
Nece im se dati znak osim znaka Jone proroka. Za Ninevljane je Jonin znak u dvojakom
smislu bilo vesnik i savetnik. Ako zanemare Jonine reci, zivi ce sici u ad, kao i on u utrobu kita;
ako se pak pokaju, iz smrti ce se vratiti u zivot kao sto se i prorok vratio u zivot. Tako i
Gospod - priziva ili na pad ili na ustajanje, jer ljudi kroz Njegovu smrt ili zive ili umiru. On
kaze: Ljudi Ninevljani, i tim recima obraca njihove umove i na nesto drugo. Onima, koji su
trazili znak sa neba slican Samuilovom gromu (1. Sam. 12; 18), odgovara: "Iz ada se pojavila
ta propoved koju vi hocete da cujete sa neba. Posto, slusajuci znak sa neba nisu poverovali, iz
preispodnje se pojavila propoved, kao sto je i Jona izasao iz preispodnje." I kao sto je Jona,
izasavsi iz preispodnje, za Ninevljane postao znak nesrece jer je nagovestavao propast
njihovog grada, tako su bili i apostoli posle vaskrsenja Gospodnjeg.
Tako ce Sin coveciji biti u srcu zemlje. Tim recima im je unapred pokazao da oni ne bi
mogli da Ga ubiju protivno Njegovoj volji, jer je Jona jos hiljadu godina pre toga predskazao
tajinstvo Njegove smrti. Tamo gde je ubijen Avelj, tamo su, mozda, bila usta zemlje. Zemlja
je, kaze, otvorila usta svoja da primi krv brata tvojega (1. Mojs. 4; 11). Tamo, pak, gde je bio
pogreben Gospod, mozda je srce zemlje: Sin coveciji ce biti u srcu zemlje, kao sto je Jona bio
u utrobi kita. Kao sto Jona u utrobi kita nije bio izlozen propadanju i truljenju, tako nije ni
Gospod u grobu, kao sto je i receno: neces ostaviti dusu moju u adu, niti ces dati da svetac
Tvoj vidi truljenje (Ps. 15; 10). Kao sto je Jona, izasavsi iz mora, propovedao Ninevljanima a
oni, preobrativsi se, ostali zivi, tako je i Gospod, posto je telom vaskrsao iz groba, poslao
Svoje ucenike kod neznabozaca, a oni su se preobratili i zadobili savrsen i potpun zivot. Dakle,
tri dana nishodjenja i ushodjenja ukazuju na smrt i jednog i drugog ? .
I carica juzna ustace na Sud (Mt. 12; 42). Ona je praobraz Crkve. Kao sto je ona dosla
kod Solomona (1. Car. 10; 1-10), tako je i Crkva prisla Gospodu, i kao sto ce ona suditi
narodu, tako ce mu suditi i Crkva. Ako ona, koja je pozelela da vidi prolaznu mudrost smrtnog
cara, sudi narodu, onda ce to utoliko pre uciniti Crkva koja je pozelela da vidi neprolaznog
Cara i Njegovu mudrost kojoj je tudji bilo kakav zaborav. Posto s Njim stradamo, s Njim i da
se proslavimo (Rim. 8; 17).
A kad necisti duh izidje iz coveka... (Mt. 12; 43). Zbog cega im je ovo rekao buduci da
su oni od Njega trazili znak, On im je ponudio ovaj primer kao da kaze: kakva vam je korist
ako se privremeno iscelite, a ostanete neverujuci? Ako se nakon iscelenja opet vratite sumnji,
dogodice vam se zlo gore od prethodnog. Saglasno sa izlozenim primerom, nastavlja: Otide
tada (necisti duh) i uzme sa sobom sedam drugih duhova, gorih od sebe, i usavsi boravi onde;
i bude potonje gore coveku onome od prvoga. Tako ce biti i ovome rodu zlome (Mt. 12; 45).
Ovome je bilo slicno iscelenje Marije Magdaline, o kojoj je napisano da je On iz nje isterao
sedam demona. Ovo delo izvrseno je pred njihovim ocima, da bi reci, koje im je izgovorio,
videli i na primeru. Na tom istom mestu Evandjelista kaze da su kod Njega dosle zene koje su
bile isceljene od bolesti i od necistih duhova: Marija, zvana Magdalina, iz koje je izislo sedam
demona; i Jovana, zena Huze, pristava Irodova, i Susana... (Lk. 8; 2-3). I bude potonje gore
coveku onome od prvoga, jer Hristos nece drugi put doci u telu da bi kroz veru i besplatno
iscelio strasne bolesti.
A kad necisti duh izidje iz coveka... Gospod poredi Izrailj sa bezumnikom u kojem je
necisti duh, a sebe sa lekarom. Posto je ovaj Lekar prosvetlio taj narod Svojim propovedima i
kroz znakove i cudesa ispunio reci proroka, kao sto je i rekao: Ako Meni ne verujete, delima
Mojim verujte (Jn. 10; 38), i posto je na njih izlio milosrdje Svoje, istog casa je medju njima
bilo iskorenjeno idolopoklonstvo, a njihov paganizam se udaljio od njih i utekao neznabozackim
narodima. Taj narod se za neko vreme iscelio od svoje bolesti zablude a njegovo idolosluzenje
se udaljilo pred blistanjem Zivototvorca. Oni, medjutim, svoje idolosluzenje nisu napustili i
prezreli po sopstvenoj volji, nego su na to bili prinudjeni Njegovim cudesima. Nakon Njegovog
vaznesenja, kada je trebalo da se dobrovoljno i po sopstvenoj zelji okrenu ka vrlini, vratili su
se svojim predjasnjim obicajima, zbog cega je On i rekao: Uze sedam svojih drugova i Bude
potonje gore coveku onome od prvoga.
Moglo bi se reci da je djavo na podobije tom coveku ovladao i vlada Izrailjem. Kad su
Izrailjci bili u Egiptu i kad su se nalazili pod vlascu faraona, u njima je bio necisti duh. Kada im
je Gospod poslao spasitelja koji ih je izveo iz Egipta, necisti je pobegao i oni su bili isceljeni.
Posla Rec Svoju i isceli ih, i izbavi ih iz trulezi njihovih (Ps. 106; 20). Proveo ih je kroz more da
bi se osvestali, a oni to nisu hteli; proveo ih je kroz plamen ognjeni i nisu se ocistili, kao sto je
posvedocio i apostol (v. 1. Kor. 10; 1-5). Dakle, necisti (duh) koji je isteran iz njih prosao je
kroz bezvodna mesta (upor. Mt. 12; 43), tj. otisao je kod neznabozaca da bi nasao spokoj.
medjutim, nije ga nasao, jer su i neznabosci culi glas bozanskog predskazanja: Koji god ste
zedni... (Is. 55; 1), U njega ce se uzdati neznabosci (Rimlj. 15; 12, upor. Is. 11; 1) i ucinih te
videlom narodima da budes moje spasenje do krajeva zemaljskih (Is. 49; 6). Posto je
neznabozacka pustinja postala vodeno jezero (upor. Is. 41; 18) necisti je nasao spokoj u
narodu Izrailjevom. Zbog toga je i rekao: Vraticu se u svoj predjasnji dom sa sedmoricom
drugova mojih. Kada je usao, ziveo je u tom narodu saobrazno sedmicnom broju dana i unistio
vascelo sluzenje njihove vere.
Osim toga, sedmorica koji su obitavali u njemu su oni, o kojima je govorio Jeremija
prorok: Zacela je i rodila sedmoro (Jer. 15; 9). Otezala je njena utroba i rodila je jedno tele u
pustinji (2. Mojs. 32; 4), dva teleta Jerovoamova (1. Car. 12; 28) i cetiri idola ("lika rezana")
Manasijina. reci: Sunce zade (Mk. 1; 32) izgovorio je zato, sto je Izrailj ziveo u mraku, uz
mesecinu prorostva ? . Noc ce vam biti umesto vida i tama umesto predskazanja (u srpskom
prevodu: Zato ce vam utvara biti noc i proricanje vase tama) (Mih. 3; 6). To sto necisti, kad
izadje iz coveka, luta unaokolo, saglasno je, naravno, sa njegovom prirodom. Gospod je
izrekao presudu nad tim narodom govoreci: Tako ce biti i ovome rodu zlome, tj. u vreme
proroka izasao je iz njih necisti , jer je on greh. Odvojivsi jedan deo njih, Bog ih je nastanio u
Vavilonu i proroci su posvedocili da je Bog izbrisao njihove grehove, posto Pismo kaze: Tamo
vise nece biti deteta ni starca koji ne bi navrsio punocu dana svojih; stogodisnjaci ce umirati
kao mladi, ali ce stogodisnji gresnik biti proklet (Is. 65; 20). Drugi put ih je odbacio u dane (tj.
u vreme) naseg Gospoda, nasavsi da su preispunjeni lukavstvom protiv svog Izbavitelja. Posto
su njihovi gresi bili veci nego prethodni, jer su zavrsili ubijanje proroka i Hrista odveli na krst,
bili su razbijeni kao nedolicni sasudi i izbaceni napolje.
Blazena utroba koja Te je nosila (Lk. 11; 27). Markion kaze da su Ga ovim recima samo
iskusavali, (da bi doznali) da li se On uistinu rodio. To isto se oznacava i onim sto se govori na
drugom mestu: Evo mati Tvoja i braca Tvoja... traze Te (Mt. 12; 47). Cak im je i telo Svoje
dao za hranu. Zbog cega? Da bi sakrio Svoju velicinu i izazvao misao da je On telesan, jer oni
jos nisu mogli da razumeju . Zbog cega je odbacio Svoje rodjenje? Ako bi, odbacujuci ga, hteo
da pokaze da On nije rodjen, onda, s druge strane, ne bi rekao da je brat ucenika, koji su bili
rodjeni. Ako bi otuda, sto je On ovde odbacio, i sledilo da On nije rodjen, onda, naprotiv, na
osnovu onoga sto je rekao tamo, nazivajuci se bratom ucenika, treba verovati da je On bio
rodjen. Ako bi, odbacujuci rodjenje od majke, zaboravio na jednakost prirode, onda bi, s druge
strane, priznavanjem brace bilo ocigledno zajednicko poreklo od oca. Ako bi, pak, ne
priznavajuci majku i bracu, pokazao da On nema roditelje, cak i pri takvom stanju stvari treba
imati na umu ono sto je rekao: Niko nije blag osim Jednoga... (Mt. 19; 17). A zar On Sam,
Duh Sveti i izabrani angeli nisu blagi? U onom smislu u kojem je tamo rekao: Sto me zoves
blagim (Mt. 19; 17, Mk. 10; 18), u tom je na ovom mestu rekao: "Zbog cega me nazivas
zacetim i rodjenim?"
Blazena utroba, koja Te je nosila. Ovu pohvalu je oduzeo od Svoje Majke i dao ju je
Svojim ucenicima, zato sto je u Marijinoj utrobi proveo samo neko vreme, dok je u ucenicima
ostao u vekove , jer je rekao: Blazeni su oni koji slusaju rec Boziju i drze je (Lk. 11; 28).
Ko ima usi da cuje, neka cuje (Mt. 13; 9). Naravno, onaj ko je imao usi on je i slusao,
posto je taj glas po milosrdju Njegovom pronikao do svacijeg sluha. medjutim, samo je
nekolicina slusalaca, usled slobode koja im je bila svojstvena, posle tog glasa pocela da motri
na svoje zelje. Postoje i oni koji na njih motre, ali nista ne cine, jer im je potrebno i da paze na
sebe. U telo je sakrio ono, sto se ocima tesko moze videti, a ono, sto se lako zapaza, otvoreno
je pokazao. Videti Njega bilo je tesko , ali je slusanje Njegovog ucenja bilo lako. Oni, dakle,
nisu kaznjeni zato, sto nisu videli Njegovo Bozanstvo, nego zato sto nisu prihvatili Njegove
reci. Postoje, dakle, takve reci cije korenje, cak i ako se zaseju u slusaoce, ostaje besplodno, a
postoje i one koje daju korenje sa plodovima. Tri zrna su pala u trojicu slusalaca, i nisu donela
plod. Gle, izidje sejac da seje... i kada sejase, jedna zrna padose na kamenito mesto.., druga
padose u trnje.., a druga na zemlju dobru (Mt. 13; 3-8). Iako je jedan sejac i jedna zemlja
koja stvara korenje, prilikom sejanja su se ipak pokazala cetiri razlicita slucaja, i samo se
jedan, onaj poslednji, pokazao kao dobar i plodonosan. Dalje, ako je zemlja po svojoj prirodi i
radjanju bila jednaka, i ako je sveto seme primila iz svetih ruku, zbog cega su se pokazala tri
razlicita slucaja kada je seme izraslo, zbog cega je jedno seme donelo plod trideset a drugo
sezdeset puta, i zbog cega ce se onom ko ima opet dati? Zatim, zasto je sejac sejao po putu,
gde su razbacano seme odmah pozobale ptice, i zbog cega je bacao seme na kamenitu zemlju?
Sejac je bio jedan, i podjednako je sejao svoje seme, bez obzira na tlo. medjutim, svaka
zemlja je po svom svojstvu projavila seme u svojim plodovima. Dakle, Gospod je ovim recima
jasno poucio da Njegovo Evandjelje nijednog slobodnog coveka ne primorava silom da postane
pravednik, i da besplodni slusaoci takodje nisu liseni sejanja Njegovih svetih reci.
Jedna zrna padose pored puta, slicno onim ljudima koji nepravedno odbacuju seme, kao
i onaj (sluga) sto je dobio jedan talant i pokazao nemar prema njegovom dobrom Darovatelju
(Mt. 25; 14-24). buduci da ta zemlja nije htela da primi Njegovo seme, svi lukavi prolaznici
gazili su po njemu. Zbog toga u njoj nije bilo mesta za nastavnika i ucitelja kako bi on, slicno
zemljodelcu, dosao da preore njeno grubo tlo i da zaseje u njoj nova semena. Djavola je
uporedio sa pticama, jer on krade seme. Tim mestom se takodje ukazuje i na to, da djavo ne
otima na silu iz srca ono ucenje koje je predato coveku: saglasno podobiju kakvo Gospod ovde
koristi, glas Evandjelja ostao je pred vratima sluha , kao sto je i psenicno zrno ostalo na
povrsini one zemlje koja u svoja nedra nije primila ono seme sto je bilo baceno na nju. Naime,
ptice ne mogu da se domognu onog semena koje zemlja skriva u svojim nedrima. A ono, kaze,
koje je bilo na kamenitim mestima - time Blagi pokazuje Svoje milosrdje i blagodat. Iako ta
tvrda zemlja nije donosila plodove, On ju nije lisio Svog semena. Ta zemlja oznacava one koji
su se udaljili od Njegovog ucenja, kao sto je i receno: Tvrda je ovo beseda, ko je moze slusati
(Jn. 6; 60)? Tako je i Juda slusao rec Gospodnju i proslavio se svojim cudima , ali se u vreme
iskusenja pokazao kao besplodan.
Iako je primila seme, zemlja zasejana trnjem je svoju snagu davala jedino trnju i
korovu. ucitelj je time ponovo pokazao Svoju ljubav, jer je rado bacio Svoje seme na zemlju
koja se trudila oko necega drugog ? . Iako je u toj zemlji preovladavalo trnje, i u njoj je, da bi
ostala bez opravdanja, izobilno posejao Svoje seme. Jedan bogatas je radosno prisao
Gospodu: Sve ovo sacuvah od mladosti svoje. Da bi ga priveo svetosti, Gospod mu je dao cisto
seme i rekao: Ako hoces savrsen da budes, idi prodaj sve sto imas (Mt. 19; 21). Videvsi da mu
se priblizilo savrseno seme da bi ga oslobodilo od sveg trnja koje ga gusi, zazalio je za svojim
bogatstvom, a ono je upravo i bilo to trnje koje ga je gusilo.
Zemlja dobra i plodna oznacava duse predane istini, jer podrazavaju one koji su po
Njegovom prizivu sve ostavili i krenuli za Njim (Mt. 19; 27). I donose rod, jedno po sto, jedno
po sezdeset, a jedno po trideset - tim recima ukazuje se na tok zivota u detinjstvu, mladosti i
starosti. Iako je zemlja jedna a seme isto, Gospod na taj nacin nabraja razne plodove
saobrazno proticanju vremena, posto i medju plodovima jedan prevazilazi drugi. medjutim,
blagi Bog je pokazao Svoje milosrdje jer su, u vreme davanja nagrada, poslednji dobili istu
nagradu kao i prvi (Mt. 20; 1-16).
Zemlja je bila dobra i plodonosna. Iako je dobra volja, koja je s radoscu primila dobro
seme, bila ista, opet je donela razlicite plodove, po sto, sezdeset i trideset puta. Tim recima
poucava da su svi delovi zemlje, saglasno svojoj snazi, dali svoj plod i da su saglasno svojoj
sili doneli prinos, kao i oni sto su dobili pet talanata a umesto njih stekli deset, svaki po svojoj
vrlini. Onaj, ko donosi plod po sto puta pokazuje da poseduje savrsen izbor, jer je prihvatio
krstenje smrti za svedocanstvo Bogu. Sezdeset puta donose plod oni koji, buduci na to
prizvani, predaju svoja tela patnjama i mucenjima Boga svojega radi, ali se nisu domogli smrti
za svog Gospoda, iako su do kraja bili dobri. Donosenje ploda trideset puta je uobicajeni plod
dobre zemlje i oznacava one, sto su izabrani za veru Hristovu. Iako u njihovo vreme nije bilo
progona, ovencali su se dobrim zivljenjem kao sto se zemlja ovencava svojim plodovima, iako
pri tom nisu bili prizvani na udeo mucenika i ispovednika. reci: Seme nice i raste a da on i ne
zna (Mk. 4; 28) nije izrekao zato sto ne zna da ga je zasejao, nego zato sto u tom Svom delu
nije imao teskoca.
Gospodaru, nisi li ti dobro (sveto) seme sejao na njivi svojoj? Otkuda, dakle, kukolj (Mt.
13; 27)? On im odgovara da je to delo neprijatelja, a ne Njegovo sopstveno. Ako neko od nas
zeli da bude zasadjen medju kukoljem, mi cemo ga upitati : ako je Dobrocinitelj od Svog
semena posejao u onom delu koji je od Njega, neka nam onda On kaze zbog cega je jedan deo
zasejao On Sam, dok je drugi ostavljen do sledece setve? Ako je posejao u djavoljem delu,
onda je Dobrocinitelj posejao medju kukolj, ili zetva pripada djavolu ? .
Carstvo nebesko je kao zrno gorusicino... koje je najmanje od svih semena (Mt. 13; 31-
32). Ovo je izgovorio o beznacajnom pocetku propovedi, kao sto i tamo kaze: Ne boj se, malo
stado (Lk. 12; 32). A kad uzraste vece je od svega povrca i bude drvo... (Mt. 13; 32), kao sto
se i Njegovo Evandjelje zacarilo po svim krajevima zemlje. Po svoj zemlji, kaze, izidje glas
njihov (Ps. 18; 5). I ptice nebeske dolaze i nastanjuju se na granama njegovim (Mt. 13; 32),
tj. obremenjeni neznabosci dolaze i nalaze spokojstvo u veri. Hodite k Meni, kaze, svi koji ste
umorni i natovareni (Mt. 11; 28). Da se Gospod nije rodio od Djeve, da od Djeve nije potekao i
da nije postradao, onda bi se Njegova dusa mogla uporediti sa pticom koja dolece sa neba, pa
bi se moglo reci i da je, zajedno sa dusom, odatle doslo i Njegovo telo. medjutim, da bi ucinio
jasnim i nesumnjivim da je primio telo, Gospod je Svoju dusu uporedio sa gorusicinim zrnom,
koje je zasejano u zemlju i iz zemlje je uzelo svoje telo, na kojem se sakrila ptica. I Jovan
Krstitelj svedoci: Video sam Duha gde silazi kao golub sa neba i ostade na Njemu (Jn. 1;
32) ? .
Carstvo nebesko poredi i sa kvascem (Mt. 13; 33) koji se stavlja u brasno, jer kvasac
cini da brasno i neprimetno postane slicno njemu. Kvasac nece odjednom zahvatiti testo, nego
ce ga svojom unutrasnjom silom preobrazavati saobrazno sebi: tako je i sa Evandjeljem
Hristovim. Kvasac u testu oznacava i telo Gospodnje (po njegovom znacenju) u potomstvu
Adamovom.
On govori i sledece: Carstvo nebesko je kao mreza, koja se baci u more i sabere ribe
svakakve vrste (Mt. 13; 42). Kada kaze "svakakve vrste", shvati to u smislu "svakog naroda".
medjutim, posle tog sabiranja ribe iz mora, tj. od ove zemlje, predstoji i drugo odabiranje,
koje je strasno i izaziva drhtanje. Mreza, koja je izvucena na obalu, treba da dobro prisajedini
dobrom, a lose da izbaci napolje (Mt. 13; 48). Ribe koje su upale u mrezu jesu ljudi koji su
poverovali u Njega. Dobri su oni koji od pocetka zive po Evandjelju Njegovom, a zli pak oni
koje Crkva usled njihovog neverstva izgoni i izbacuje iz svoje sredine.
I dosavsi u postojbinu Svoju, ucase ih u sinagogi (Mt. 13; 54). Zar nije bilo drugog
naroda, i druge zemlje, osim judejske? Ovo je, medjutim, napisano zbog toga da bi se
razoblicili i osudili lazljivi markioniti ? . I udje po obicaju Svome u dan subotni u sinagogu (Lk.
4; 16). medjutim , "kakav je obicaj mogao da ima Onaj, Koji se tada prvi put javio, jer tek sto
bese dosao u Galileju? I nije poceo da poucava izvan sinagoge, nego u sinagogi. Iz njihovog
bogosluzenja se vidi da je s njima besedio o njihovom Bogu, inace bi morao da propoveda
izvan sinagoge. Dosao je u Vitsaidu, kod Jevreja, i nista drugo od onoga sto su Mu govorili,
nije izrekao osim: Lekaru, izleci samoga sebe (Lk. 4; 23). Zatim su ga izveli izvan grada i
odveli na vrh gore. Neverovatno je, da ih je samo ta rec Hristova podstakla na takav gnev" ? .
Ako je s njima besedio o Stvoritelju sveta , pa su Mu oni usled toga dali takav odgovor i izveli
Ga s namerom da Ga bace, zbog cega onda Evandjelista na drugom mestu ne ukazuje na
nesto slicno? A da su Ga gradjani nenavideli, svedoce i Njegove reci: Nijedan prorok nije
priznat u postojbini svojoj (Lk. 4; 24).
Ni Anatot nije prihvatio Jeremiju (Jer. 1; 1), ni Tesva Iliju (1. Car. 17; 1), ni Avel-Meola
Jeliseja (1. Car. 19; 16), ni Rama Samuila (1. Sam. 7; 17). Narod nije prihvatio Mojseja, niti je
Izrailj prihvatio Gospoda. Zbog toga je Ilija prezreo njihove zene (1. Car. 17; 10-24), a Jelisej
njihove ljude (2. Car. 5; 1-14) ? . Tako je i Hristos Jevreje nazvao neverujucima da bi ih
postideo, i Sirijce je postovao vise nego njih; zbog toga su se i razgnevili. To, medjutim, nije
bilo nista drugo do izgovor. Lekaru, kaze, isceli Samoga Sebe, tj. Sam se spasi od nas, pre
nego da nas spasavas. Iako im je iscelenje bilo neophodno, usled njihovog neverja nije mogao
da ih isceli. Po svojoj slobodnoj volji su Ga bacili, a On po svom Bozanstvu nije pao (Lk. 4;
30). Kada je njihova volja htela da Ga zbaci, vazduh Ga je pokorno podrzao svojim krilima.
Nije pao da bi makar na taj nacin neverujuce naucio veri. Mozda zbog toga Evandjelista i kaze:
Primise Ga Galilejci (Jn. 4; 45). Kad su videli to, sto je ucinio medju njima, niko se vise nije
usudio da preduzme nesto protiv Njega. Posto je to bilo prvo iscelenje, Njegova desnica je bila
oslabljena ; iz tog razloga se u ziteljima grada Nazareta pobudila ljubomora prema Njemu pod
dejstvovanjem kneza levice (leve ruke), jer je zavideo iscelenju te desnice koja daje ili uzima u
uzvisenim tajinstvima, zavisno od toga kako je Bog pruza prema potrebama raznih vrsta.
Prorok u svojoj postojbini, tj. medju svojim narodom, nije priznat. Ilija je poticao iz
grada Tesve, i nije receno da ga nije primio samo grad Tesva nego ceo Izrailj. Ko to porice,
neka nam pokaze kada su ga to Tesvicani progonili a Izrailjci prihvatili. Prema svedocenju
Pisma, ko ga je prihvatio? Jedino udovica iz neznabozacke Sarepte. Mnoge udovice bejahu, ne
u gradu Tesvi nego u Izrailju... i nijednoj od njih ne bi poslan Ilija do u Sareptu Sidonsku zeni
udovici (Lk. 4; 25-26). Slicno tome, nije receno: Mnogo bese gubavih u gradu Jelisejevom,
nego u domu Izrailjevu (Lk. 4; 27). Dakle, na taj nacin smo utvrdili da ne u Nazaretu, nego u
domu Izrailjevu ne mogase izvrsiti nikakvu silu.
Videvsi da On u njima odbacuje celu zemlju izrailjsku i da neznabosce neuporedivo vise
postuje, Nazarecani su se pobunili protiv Njega, uz optuzbe Ga izveli iz grada i hteli da Ga
zbace. Bili su rasplamsani revnoscu prema potomcima Avraamovim, govoreci: Bog ih je
postovao vise nego sve pagane. Tako je Gospod, besedeci u Nazaretu, izneo dva primera , koji
pokazuju razliku izmedju naroda izrailjskog i naroda neznabozackog. Na slican nacin je,
posredstvom hrama o kojem je govorio, pokazao drugi hram, odnosno Svoje telo (Jn. 2; 19), a
posredstvom polja u Samariji na zetvu ljudi (Jn. 4; 35-38). Naime, sav narod je bio u srodstvu
s prorokom o kojem je govorio Hristos i citavo pleme bili su njegovi rodjaci ? .
Postovao je kapetana, i zadivio mu se (Mt. 8; 10); postovao je Sirofenicanku i zacudio
joj se (Mk. 7; 26). Kapetana je postovao kao Neemana, a Sirofenicanku kao sareptsku
udovicu. Ilija je pobegao kod neznabozaca, ali je Gospod Svojim ucenicima zabranio da
pozdravljaju neznabosce (Mt. 10; 5). Gospod je i Sirofenicanku grubo primio, i time pokazao i
naucio da ce iscelenje kasnije preci k neznaboscima. Dalje, dopustio je da Ga zbace, jer je
satana mislio da Gospod iz straha nije hteo da skoci dole sa krila hrama (Mt. 4; 5). Posto
Gospod, iako zbacen, nije pao, satana je pao sa svoje vlasti. Slicno tome, ni kamenje nije
pretvorio u hlebove da ne bi ispunjavao zelje gresnika (Mt. 4; 4), iako je nesto slicno ucinio u
pustinji sa hlebovima i u Kani Galilejskoj sa vinom.
Zapovedi da ti donesu glavu Jovana Krstitelja (v. Mt. 14; 8)! O, Irode! Sta to radis! Ne
daj pravednu glavu gresnom rebru ! medjutim, onaj koji je Adama pobedio posredstvom rebra
s kojim je bio vezan supruznistvom, taj je i Iroda pobedio rebrom, vezanim s njim bracnom
vezom. I evo glave, polozene kao svetiljka, na tanjiru, svetli u svim narastajima i razoblicava
preljubnistvo covekoubice. Njegova usta su zanemela da vise ne bi govorila, ali propoved
njihovog cutanja plamti silnije nego propoved glasa. I kazu da su, dok je plesala Irodijadina
kcerka, Irod i Irodijada smisljali podvale da bi se ovaj zakleo a ona to zatrazila od njega.

DVANAESTA GLAVA
Gospod je u pustinji umnozio hlebove, a u Kani vodu pretvorio u vino. Navikao je i
prilagodio njihova usta Svom hlebu i vinu, dok nije doslo vreme da im da Svoju krv i telo.
Hranio ih je nasladom prolaznog hleba i vina da bi ih doveo do nasladjivanja Njegovim
zivotvornim telom i krvlju. Besplatno im je dao sitne stvari da bi znali da ce im se utoliko pre
darovi Njegove blagodati dati besplatno. Ono sto su od Njega mogli dobiti placanjem dao im je
besplatno, isto kao sto ni ono, sto su zeleli da dobiju od Njega placanjem, On za placanje nije
davao, kako bi znali da On od njih ne trazi da plate. Posto nisu morali da plate za hleb i vino,
sto su mogli da ucine, razume se da za telo i krv nisu ni mogli da plate. On, medjutim, ne
samo da nam je dao besplatno, nego je cak i neko lukavstvo upotrebio da bi nas privukao. Gle,
tako sitne stvari dao nam je besplatno zbog toga, da bi nas podstakao da podjemo i da bez
ikakvog placanja dobijemo stvari koje ih daleko prevazilaze. Te mrvice hleba i vina koje im je
dao bile su slatke za grlo, ali je dar tela i krvi bio koristan za umove. Podstakao nas je
posredstvom onoga sto je bilo slatko za grlo da bi nas privukao onome sto ozivotvorava dusu.
Zbog toga je vino, koje je satvorio, pomesao sa sladoscu, da bi pokazao kakve se velike riznice
kriju u Njegovoj zivotvornoj krvi.
Na pocetku Svojih cudesa za goste je satvorio vino koje veseli, da bi otkrio da ce
Njegova krv ispuniti veseljem sve neznabozacke narode. Sve radosti koje postoje povezane su
sa vinom i svako postojece spasenje povezano je sa tajinstvom Njegove krvi. Dao je slatko
vino koje menja srce da bi pokazao da ce ih napojiti ucenjem koje menja srce. Ono, sto je
ranije bilo voda, u kamenim sasudima je izmenio u vino, pa je tako i drevne zapovesti izmenio
u savrsenstvo. Vodu je pretvorio u prevashodnije vestastvo, a Zakon je uzdigao do
savrsenstva. Tu istu vodu pili su gosti, ali je nisu pili kao vodu: tako i mi, iako slusamo
prethodni Zakon, okusamo ga kao da je na kraju (tj. da je dostigao savrsenstvo). Nakon toga
je ujedinio obraz sa obrazom, i to ako cinimo ono sto je savrseno, kao sto je i rekao: Ako te
neko udari po desnom obrazu tvom, ti mu okreni i drugi (Mt. 5; 39).
Razmotri Njegovu stvaralacku silu, koja se rasprostire na sve. Gospod je uzeo malo
hleba i u tren oka ga umnozio. Ono sto ljudi teskim trudom rade tokom deset meseci, Njegovi
prsti su uradili odmah. Stavio je ruku pod hleb, kao zemlju, i slicno gromu progovorio nad
njim. Nad njim je, kao kisu, rasejao kretanje Svojih usana, a zagrevajuci dah Njegovih usta
zauzeo je mesto sunca i na taj nacin je u jednom vremenskom trenutku izvrsio ono, sto svako
drugo cini tokom dugog vremena. Tako je hleb, bez obzira na svoju malobrojnost, iz te
malobrojnosti rodio mnostvo, da bi pokazao da je saglasan sa Onim Koji je prvi blagoslovio i
rekao: Radjajte se i mnozite i napunite zemlju (1. Mojs. 1; 28). Ti beskvasni hlebovi su, slicno
zenama neplodnim i lisenim dece, po Njegovom blagoslovu narasli i umnozili se da je preostalo
dvanaest kotarica koje su se iz njih rodile.
Dalje, Hristos je Svojom recju pokazao silu Svoje vlasti onima kojima je dao zapovest, i
brzo delovanje Svojih darova onima koji su ih dobili. On, medjutim, nije umnozio onoliko
hlebova koliko je mogao, nego onoliko, koliko su ljudi mogli da pojedu. On Svoja cuda nije
uporedjivao sa Svojom silom, nego sa potrebama gladnih. Ako bi pak Svoja cuda uporedjivao
sa Svojim mogucnostima, onda niko ne bi mogao da izbroji koliku bi pobedu donela Njegova
sila. Njegova cudotvorna umetnost bila je srazmerna gladi onih hiljada ljudi, koje je ona
prevazisla brojem dvanaest kotarica ? . Kod svih umetnika potrebe prevazilaze njihove
sopstvene mogucnosti, jer umetnici ne mogu da urade toliko, koliko ima potreba. medjutim,
delo Hristovo je prevazislo potrebu. Jos je rekao: Sakupite preostale komade (Jn. 6; 12), da
nista od njih ne bi propalo i da ne bi pomislili da je On to samo prividno ucinio. Kako su se
ostaci hrane sacuvali i drugog i sledecih dana, uverili su se da je to Gospod uistinu ucinio i da
to nije bio prazni privid.
Kad su se nasitili i videli da je, kao Mojsej svojim molitvama, i Gospod Svojom silom
pruzio narodu hranu, poceli su da klicu i da govore: Ovo je zaista Prorok koji treba da dodje na
svet (Jn. 6; 14). Oni su tim recima navodili Mojsejevo prorostvo: Proroka ce vam podignuti
Gospod... (v. 5. Mojs. 18; 18), ne nekog slabog, nego meni slicnog ("kao sto sam ja"), koji ce
vas nasititi hlebom u pustinji. Kao sto sam ja, kaze Mojsej. Po moru je hodao, u oblaku se
pokazao, Crkvu Svoju oslobodio od Zakona i devstvenika Jovana postavio za vodu umesto
Isusa, sina Navinovog, i dao mu Mariju, Crkvu Svoju, kao sto je i Mojsej predao narod Isusu
(Navinu), da bi se ispunilo sto je receno: Kao sto sam ja.
A kada nasta vece, ucenici ustadose i udjose u ladju, da bi otisli u Kapernaum. Gospod
se pak pope na goru da se nasamo pomoli (Mt. 14; 22-23). Eto, na gorama stope blagovesnika
(Naum. 1; 15). Ko je taj blagovesnik objasnjava sam prorok, dodavsi: koji oglasava mir.
Kome? Neznaboscima. On ce kazivati: mir narodima, kaze prorok (Zah. 9; 10). Praznuj, pleme
Judino, godisnji praznik svoj (Naum. 1; 15), jer je znak na hlebovima Gospod izvrsio u vreme
praznika presnih (beskvasnih) hlebova. Prorok kaze: Praznuj, pleme Judino, godisnji praznik
svoj, jer je nastupio nas godisnji praznik. Ispunjavaj zavet svoj (Naum. 1; 15), jer je dosao
istinski Agnec: drevni zavet je ukinut i znacaj njegov ponisten. nece vise u tebi ciniti bezakonje
(Naum. 1; 15). Ko? Vlast careva i svestenika. Zbog cega to vise nece ciniti? Zato sto ju je
Gospod ukinuo. Svaku vlast cara i svestenika pogubljuje.
Kada su seli u ladu, bili su izlozeni buri i ustalasano more se podiglo na njih. Tada im je
Gospod prisao i javio im se, ali su oni mislili da im se javlja prividenje. Naime, pouzdano su
znali da je Hristos obucen u telo koje podleze zakonima tezine, zbog cega su pomislili da telo,
koje ima tezinu, ne moze da hoda po vodi. Posto se uistinu tako dogadjalo oni su se uplasili, i
to ne bez razloga. medjutim, ako Isus - kako ti, Markione, kazes - nije bio obucen u telo ? ,
onda bi bilo nerazumno cuditi se tome, sto On hoda po vodi. Za duha, naime, nije tesko da
hoda po moru. Dakle, zbog cega su se oni zacudili? Ako su znali da je On bestelesan, onda su
se bezrazlozno zacudili i besmisleno povikali. Ako je pak bio telesan, onda su se s razlogom
uznemirili jer su videli nesto sasvim novo, odnosno telesnog coveka koji hoda po morskim
talasima ne utapajuci se u njih. Ako prigovore da apostoli nisu mogli da Ga vide jer je bila noc,
onda cu odgovoriti da to nije predstavljalo nikakvu teskocu za duhovnog Hrista ? Koji se, kad
je to hteo, otkrio na gori kao sunce. Posto je i Sam Gospod znao da su se oni s pravom
uznemirili, ukrepio je njihov duh, govoreci: Ne bojte se, Ja sam, ne plasite se (Mt. 14; 27),
odnosno, to sam Ja, Koji imam telo i kakvog vi poznajete.
Razumevsi da je reci Ja sam izgovorio o Svom telu, Simon je odgovorio i rekao: "Ako je
uistinu tako, evo, i ja sam obucen u telo. Ako i ja budem hodao po vodi, onda cu znati da i Ti
hodas po njoj onim samim telom koje, koliko ja znam, Ti imas." Kada je izasao iz ladje da bi
hodao po moru i kad je poceo da tone, nije odbacio Hrista, jer mu Hristos nije rekao: "neverni"
nego maloverni (Mt. 14; 31). More je podiglo Hrista i nosilo Ga na svojim talasima, oznacivsi
na taj nacin put koji je Gospod priugotovio Svojim apostolima u Svojim zemljama. Tako su se
ispunile reci Pisma: Ti vladas nad drzavom mora, a buru talasa njegovih Ti ukrocujes (Ps. 88;
10). Kad se javio Gospod i kad je s Petrom usao u ladju, vetar prestade i utihnu (v. Mt. 14;
32). Arije, koji se protivi Hristovom rodjenju od Oca, takodje biva razoblicen recju,
izgovorenom u toj ladji: A oni sto su plovili (u ladji) pristupise i poklonise Mu se govoreci:
Vaistinu, Ti si Sin Boziji (Mt. 14; 33). To je saglasno s onim sto je napisano o Njemu: Videse
Te vode i uplasise se, potresose se bezdani... i tragovi Tvoji nece se doznati (Ps. 76; 17, 20).
Dakle, apostoli su tim recima ispovedili da je On uistinu onaj Sin Boziji o Kojem je sve to
receno.
Kakav, dakle, znak Ti pokazujes da vidimo i da Ti verujemo (Jn. 6; 30)? I gle, Gospod im
je pokazao mnoge znakove. medjutim, kako su oni zeleli jedan (znak), prezreli su sve ostalo
sto je On ucinio. Govorili su tako kao da do njihovih usiju nikada nisu doprli cuvenje i glasovi o
Njemu. Sta je bilo to, sto su oni hteli? O tome su Mu govorili jasnim recima: Ocevi nasi jedose
manu u pustinji, kao sto je napisano: Hleb sa neba dade im da jedu (Jn. 6; 30). Tim recima
kao da su hteli da kazu sledece: ako nacinis takav znak, onda je dobro, ako pak znak bude
manji, onda necemo vise ni da Te vidimo, jer nam je Mojsej rekao: Podici ce vam Gospod
proroka kao sto sam ja (v. Zak. Pon. 18; 12). Posto je Gospod video da se hvale Mojsejem i da
Njega preziru, odbio je da ucini ono sto su zeleli, ne zbog toga sto nije mogao to da ispuni,
nego zato sto bi to za njih bilo beskorisno. Mojsej im je to ucinio i nije bilo nikakve koristi, jer
su se odvratili od saveza sa njim i izopacili svoje obicaje.
Ne preziruci darove Onog Koji Ga je poslao, ali osudjujuci one koji su te darove primili i
znajuci kakvom cilju tezi njihova surova dusa, Gospod im je rekao: Evo hleba koji je sisao s
nebesa; ako neko okusi od njega, zar ce umreti? Ni na koji nacin, kaze, jer je to hleb koji je
dat celom svetu (Jn. 6; 33). Mojseju je bila data nesavrsena manna, i zato je ona bila data
samo Izrailjcima. Da bi pokazao da Njegovi darovi prevazilaze darove Mojsejeve, kao sto i
prizvanje neznabozaca prevazilazi prizvanje tvrdovratog naroda, kaze: Ako ko jede od ovog
hleba zivece vavek (Jn. 6; 51), jer je hleb Boziji sisao s nebesa i jer je, pored toga, dat
citavom svetu. Niko ne moze doci Meni ako ga ne privuce Otac koji Me posla (Jn. 6; 44). Ovo
je rekao zato da bi ih ucenje, dato od Boga, podstaklo na dejstvo. Gde je, medjutim, ono sto
je rekao: Ja sam put i vrata ovcama (Jn. 10; 7) ? Dalje, to je rekao zato, da bi svaki od njih
postao savrsen, kao privucen od Boga, i da bi na taj nacin postao Njegovo neotudjivo
vlasnistvo. Naime, oni koji su prisli Hristu, bili su naimenovani u ime Oca, a oni, koji su propali,
bili su nazvani po imenu sataninom. Niko od njih ne pogibe osim sina pogibli (Jn. 17; 12). Na
toj osnovi je narod Izrailjev, koji je sagresio, nazvan po imenu Mojsejevom, jer se uporno
pridrzavao zapovesti Mojsejevih. Koji ruzi oca ili mater smrcu da umre (Mt. 15; 4, upor. 2.
Mojs. 20; 12), a koji huli na Boga da bude raspet (upor. 3. Mojs. 24; 26 - gde se kaze: Koji bi
ruzio ime Gospodnje da se pogubi, sav narod da ga zaspe kamenjem, prim. prev). Tim recima
je Bog postovanje roditelja izjednacio sa postovanjem Njega Samog, sto je ucinio i prorok,
govoreci: Ako sam ja Otac, gde je cast moja? I ako sam Gospod, gde je strah preda mnom
(Malah. 1; 6)? To potvrdjuje i Sam Gospod: Bog zapovedi govoreci "postuj oca i mater, i koji
ruzi oca ili mater, smrcu da umre". A vi kazete, ako koji rece ocu ili materi "prilog je ono cime
bih ti ja mogao pomoci", moze i da ne postuje oca ili mater (Mt. 15; 4-6). Sin, kojem si dao
takav Zakon, kasnije se nece potruditi da postuje oca ili mater. Mozda je zbog toga farisejima,
koji su svoje sledbenike podsticali protiv Gospoda, On i rekao: "Radi iznete hrane Ja ne gledam
na lice onog fariseja koji me pozvao na gozbu, kao sto vi obicno cinite, jer ni on ne postuje oca
i majku".
Zena vikase i idjase za njim, govoreci: pomiluj me. A On joj ne odgovori ni reci (Mt. 15;
22-23). Gospodnje cutanje se pokazalo kao gromki glas i ucinilo je usta Hananejke
plodonosnim. Odbacio ju je Svojim cutanjem, ali se ona nije povukla. Suprotstavio joj se
recima, ali se ona nije zaustavila. Ukazao je postovanje omrazenom Izrailju, ali ona nije
pozavidela. Naprotiv, zena se ponizila i uzvelicala Izrailja, govoreci: I psi jedu od mrva sto
padaju s trpeze gospodara njihovih (Mt. 15; 27), jer su Jevreji bili gospodari neznabozaca.
Prisli su Mu ucenici i poceli da Ga mole i preklinju da je otpusti. Gospod je hteo da im u liku te
zene iznese primer velike ljubavi neznabozaca. Gospod je neznabosce nazvao psima, a
Izrailjce decom. medjutim, neznabosci, koje je alegorijski nazvao psima, posedovali su ljubav i
celomudrenost, dok su Izrailjci, koje je alegorijski nazvao decom, pokazali jarost pasa. Nije
dobro uzeti hleb od dece i baciti psima (Mt. 15; 26). Da bi se otkrila njena vera, Gospod je
ovoj zeni izrekao mnogo ponizavajucih reci. Poslusaj sta je ona odgovorila: Da, Gospode (Mt.
15; 27)! Nije se stidela da je, radi njene koristi, nazove psom. Zbog toga: O, zeno, velika je
vera tvoja (Mt. 15; 28)! Posto je neznabosce nazvao psima, Svoje darove je uporedio sa
hlebom.
Satvorio je to cudo u Izrailju kako bi ih naucio da se protive sili Visnjega ako se protive
Njemu. Narod, kojeg je nekad pod svoje rukovodjenje prihvatio takozvani Isus, sin Navinov,
nije priznao dolazak istinskog Isusa. Gledajuci znakove koje su nekad videli i kod Isusa, sina
Navinovog, sinovi Hananeja su kroz Njegove praobraze (predizobrazenja) prepoznali istinskog
Zivototvorca. I nakon sto se iz semena hananejskog pojavila ona necista, koja je u
praobrazima i praslikama prepoznala istinu, ona je, preobrativsi se, cista usla kod Izrailja za
kojeg je, bez obzira na dugotrajno pripremanje kroz praobraze i praslike, Gospod dosao
neocekivano, iako je bio nagovesten posredstvom tih praobraza. Njima je ovladao onaj isti
necisti duh kao i u ono vreme kad su, vrativsi se iz osmatranja zemlje hananejske, ustali na
Mojseja da bi ga kamenovali (4. Mojs. 13; 18-34, 14; 1-5). Vaspostavio je mir i ugusio njihov
gnev ? .
To ime je pogubilo gorostase pred licem njihovim, i lukavi duh je usao u Hananejce, tako
da su oni dosli da ratuju sa Isusom, sinom Navinovim. Kada se javio istinski Isus, On je, zbog
istinskog verovanja Hananejaca u Njega, isterao lukavog duha iz te devojke (Mt. 15; 22, 28),
koja je posluzila kao izobrazenje hananejskog naroda. Oni su radi imena Isusovog napustili
postovanje raznih idola. Ako pak pogledas na Izrailjce naseg doba, videces da u njima obitava
svaka jarost, razdrazljivost, gnev, mrznja i zavist, kakve su svojstvene neznaboscima.
Ti pak, kada ovo slusas, budi oprezan i ne prihvataj pripovedanje o tom necistom duhu i
njegovih sedam drugova (Mt. 12; 43) neposredno i celovito , nego zdravim rasudjivanjem
prihvati silu podobija ili smisao price, ne rasprostiruci ga na sve delove podobija, nego samo
na spoljasnju ljusturu price. Tamo gde se prica iznosi sa pojedinostima opisa, tamo izraz,
upotrebljen u tom slucaju, biva kao zaogrnut nekom odecom; kad se oslobodi te suvisne
odece, razotkriva se u svoj svojoj istini. I kao sto su Hananejci, koji su ratovali protiv tog
imena, bili iskorenjeni iz svoje zemlje, tako su i Izrailjci bili proterani iz mesta u kojem su
ziveli.
Nas Gospod je na izvor dosao kao lovac (Jn. 4; 1-42). Trazio je vodu da bi, iskoristivsi je
kao povod, dao vodu. Trazio je vodu kao da je zedan, da bi Sebi stvorio priliku da utoli zedj
pijenjem (druge vrste). Obratio se s prozbom zeni, uceci je da i ona zaprosi od Njega.
Najbogatiji se nije zastideo da zatrazi kao najsiromasniji, da bi Svojim siromastvom i druge
podstakao da traze. Nije se zbunjivao sto nasamo govori sa zenom, da bi nas naucio da onaj,
koji tvrdo stoji u istini, ne moze da se zbuni: Zacudise se sto sa zenom razgovara (Jn. 4; 27).
Udaljio je od Sebe ucenike, da ne bi oterali Njegov plen. Bacio je golubu zrno, da bi se
posredstvom tog jednog goluba domogao citavog jata. Pitao ju je o raznim stvarima, da bi
zatrazila pravdu. Daj mi da pijem (Jn. 4; 27). Zapazi kako je zapoceo besedu. Vodu je pozeleo
Onaj, Koji je obecao da ce dati zivu vodu. Zatrazio je Gospod i ostavio Svoju prozbu, kao sto je
i zena ostavila vedro koje je trebalo da podigne (upor. Jn. 4; 28). Povodi za besedu su se
umnozavali da bi se otkrila istina, zbog koje su ti povodi bili i korisceni.
- Daj Mi da pijem... - rece Mu zena Samarjanka: Kako Ti, Koji si Judejac... - Odgovori
Isus i rece joj: Kad bi ti znala dar Boziji i ko je Taj Koji ti govori... (Jn. 4; 7-10). Tim recima joj
je pokazao da je ona neupucena i neuka, i da se zbog svog neznanja nalazi u zabludi. Uporedo
s tim, usmerio ju je ka poznanju istine, ali tako da je postepeno skidao pokrov sa njenog srca.
Da joj je od samog pocetka rekao da je On Hristos, zena bi prestraseno utekla od Njega, i ne
bi uz pomoc pouke i ucenja postala Njegova ucenica. Kad bi ti znala... ko je Taj Koji ti govori:
daj da pijem, ti bi sama trazila od Njega... rece Mu zena: Gospode, ni vedra nemas, a
studenac je dubok... (Jn. 4; 10-11). On joj na to odgovara: "Moja voda nishodi sa neba. Ona
je ucenje o uzviseni stvarima i pice nebesko. Oni koji ga piju nece vise nikad ozedneti. Za
verujuce postoji jedno krstenje." Koji pije od vode koju cu mu Ja dati nece ozedneti doveka...
rece Mu zena: Gospode, daj mi tu vodu da ne zednim i ne dolazim ovamo da zahvatam (Jn. 4;
14-15).
Rece joj Isus: Idi, zovi muza svojega, i dodji ovamo (Jn. 4; 16). Otvorio je Sebi put da bi
joj kao prorok pokazao skriveno. Pet muzeva si imala, i sada koga imas nije ti muz. rece Mu
zena: Gospode, vidim da si prorok (Jn. 4; 18-19). Tim recima uzdigao ju je na visi stepen
razumevanja. Oci nasi klanjahu se Bogu na gori ovoj... rece joj Isus: Zeno, veruj Mi da dolazi
cas kada se necete klanjati Ocu ni na gori ovoj ni u Jerusalimu... nego u duhu i istini (Jn. 4;
20-23). Tim recima uzdigao ju je do savrsenstva. Dalje, ovo joj je rekao s namerom da pokaze
da ta zena nije neplodna zemlja. Na taj nacin je kroz nju, koju je uzeo kao Svoje
svedocanstvo, stavio do znanja da ce Njegovo seme doneti stostruku zetvu. Zena kaze: Znam
da dolazi Mesija zvani Hristos, i kad On dodje objavice nam sve. rece joj Isus: Ja sam Koji
govorim s tobom (Jn. 4; 25-26). Ako si Ti car, zasto si od mene trazio vodu? Dakle, On joj nije
na samom pocetku besede otkrio ko je, nego joj je najpre otkrio da je Jevrejin, zatim da je
prorok i najzad da je Hristos. Pocevsi s uobicajenim stepenom, doveo ju je do najviseg
(stepena). Ona Ga je najpre videla kao zednog coveka, zatim kao Jevrejina, onda kao proroka
i najzad kao Boga. Zednog coveka je htela da ubedi, od Jevrejina se odvratila, ucitelja je
ispitivala, prorok ju je razoblicio a Hristu se poklonila.
Secajuci se primera Jude koji je Siloma udaljio od Tamare (1. Mojs. 38), Jevreji su
stupanje u brak sa zenom-Samarjankom smatrali za sramotu. Usled toga se i ova zena, buduci
da je skrenula s puta, predavala preljubnistvu. Zato joj je Hristos rekao: I taj koga sada imas,
nije ti muz (Jn. 4; 18). Posto je zena ispovedila svoje grehe, njoj su poverovali, jer nasa
paznja biva privucena kada se razotkrivaju prestupi. Oni su joj jos vise poverovali kad su videli
da ni oni sami ne znaju to, sto joj je otkrio Hristos. medjutim, kako su dobro rasudili, tako su i
rekli: ako je On uistinu Hristos, onda nece samo u tom jednom delu pokazati Svoju silu, nego
ce je pokazati u mnogim delima. I zaista, ispunjavajuci njihove zelje Gospod im je u mnogim
delima otkrio Svoju silu (Jn. 4; 40-41). Kada su videli ta cuda i culi o cudesnom i
zadivljujucem otkrovenju datom Samarjanki, pozurili su da uklone povod za podsmeh od
strane Jevreja, koji bi rekli da je njihova vera zasnovana na ispovedanju preljubnice. Zbog
toga su i rekli onoj zeni: Sad ne verujemo vise zbog tvog kazivanja, nego zato sto smo i sami
slusali Njegovo ucenje i videli dela Njegova jer je On Bog, i doznali smo da On zaista jeste
istinski Hristos (v. Jn. 4; 42).
Uistinu, trebalo bi da u nase poznanje postavljamo temelj nase vere.
Oci nasi klanjahu se na gori ovoj. To je rekla o Jakovu i njegovim sinovima, jer su se oni
poklanjali na gori Sihemskoj, u Vetilju, ili na gori Simgracin ? . Reci: necete se klanjati ni na
gori ovoj ni u Jerusalimu... (Jn. 4; 21) oznacavaju isto sto i reci: Na kojem god mestu da se
spominje ime Moje... (2. Mojs. 20; 29). Zatim, posto je zena rekla: "Vi kazete da samo u
Jerusalimu treba da se nalazi mesto poklonjenja, a oci nasi klanjahu se na gori ovoj", On joj,
da bi pokazao da Bog nije telesan, kaze: Veruj mi da dolazi cas kada se necete klanjati Ocu ni
na gori ovoj ni u Jerusalimu (Jn. 4; 21). Time joj je pokazao da ce se poklonjenje rasiriti na
citavu zemlju, posto usahne smokva koja ga je sprecavala .
Gospode, ako hoces, mozes me ocistiti (isceliti) (Mt. 8; 2). Gubavi je u sebi razmisljao:
"Mozda on cuva Zakon kao i Jelisej, koji nije sisao kod Neemana (v. 2. Car. 5; 9-11)? Tu
sumnju Gospod je razresio tako sto ga je dodirnuo i, uporedo s tim, naucio ga da Zakon ne
moze sprecavati Zakonodavca. Ili je, mozda, gubavac mislio da je On tud Zakonu i protivnik
Zakona. Gospod ga je zbog toga iscelio i tajno i javno da ne bi, isceljen telesno, ostao bolestan
duhovno. Idi, pokazi se (Mt. 8; 4), tj. pokazi se radi svestenika. Gubavac se plasio da dotakne
Gospoda, kako Ga ne bi ucinio necistim. Zbog toga je Sam Gospod dotakao njega i time mu
pokazao da On ne samo da ne moze da postane necist kroz njega, nego i da Svojom
zapovescu unistava necistotu u drugima. Ono sto je Gospod pokazao gubavome, On je izvrsio
u cilju ispitivanja. On ga je znao i pre nego sto je iskusao njegovu veru, jer je iskusavanje bez
predznanja svojstveno neznanju. Gospod se razgnevio i zbog jednog i zbog drugog. Da nije
dotakao gubavoga, u njemu (gubavcu) bi se utvrdila misao da se Gospod plasi gube; ako bi ga
pak dotakao, u njegovoj dusi pojavila bi se protivna misao da je Gospod protivnik Zakona.
Zbog toga je, ispruzivsi ruku, pokazao Svoje bozanstvo i isterao necistotu; recju Svojih usta
iskazao je Svoju misao i uklonio podozrenje da je On tud Zakonu i protivnik Zakona. Ili je
mozda gubavac, buduci Jevrejin, od svestenika slusao da je Isus protivnik Zakona i neprijatelj
Pisma, pa je pomislio da Hristos nece da isceljuje Jevreje.
Ako hoces, mozes... (Mt. 8; 2). Misao i izrazavanje prozbe razoblicavaju sumnjicavog.
Znam, kaze, da mozes, a da li hoces, ne znam. Gospod mu je na tu dvojnost takodje
odgovorio dvojnoscu: osudom, jer se razgnevio na njega, i milosrdjem, jer ga je iscelio.
Razgnevio se zbog toga, jer je gubavac rekao: "Ako hoces." medjutim, kako je dodao i
"mozes", On ga je iscelio. Tako je telo gubavoga ocistio od necistote a njegov duh od
pogresnih misli. Poucava ga recima "idi" kod onih, koji su i sami necisti i ne mogu da te nauce i
prinesi dar (Mt. 8; 4) za svoje ociscenje. I jos kaze: Nikome ne kazuj (Mt. 8; 4), da svestenici
ne bi pomislili da se gubavac setio njih i da dar prinosi zato, sto su optuzili Isusa. "Cuti", kaze,
"a kada dodjes kod njih i kada te pitaju kako si se ocistio, neka znaju da Ja brinem da zakon
Mojsejev ne bude zanemaren."
Ako hoces, mozes da me ocistis. Taj covek je video da Gospod ne vaskrsava sve mrtve i
da ne isceljuje sve bolesne. Usled toga je pomislio da On isceljuje samo one, koje hoce da
isceli, pa je rekao: Gospode, ako hoces, mozes da me iscelis (ocistis). Gospod mu je zato
posredstvom neblagonaklonosti pokazao da On ne isceljuje po pristrasnosti. medjutim, kako je
gubavac verovao, govoreci: ako hoces, mozes da me ocistis, Gospod mu je iscelenjem otkrio
da On ne odbacuje veru. Osim toga, kako je gubavac video da se usled raznih pouka koje je
od svestenika dobijao u vezi sa gubom bolest samo pogorsava i da od njih ne dobija iscelenje,
obredi Zakona su u njegovim ocima izgubili moc, zbog cega je i rekao: Ako hoces, mozes da
me iscelis. Gospod se zbog takvih njegovih pomisli razgnevio na njega i zatim mu zapovedio:
"Idi, pokazi se svestenicima i ispuni Zakon koji prezires." Dalje, ucinio je to stoga sto je
gubavac mislio da Hristos ima o Zakonu isto misljenje kao i on, jer je video da On narusava
nesto iz Zakona. Zapazi, medjutim, i to, da se Hristos gnevio na gubu a ne na njega.
Ako hoces, mozes da me ocistis. I ispruzi ruku... U tome sto je ispruzio ruku sadrzi se
narusavanje Zakona, buduci da je po Zakonu necisto sve, sto se tice gube. Gospod se,
medjutim, ni na koji nacin nije dotakao gubavoga, nego je prema njemu ispruzio Svoju
isceliteljsku desnicu. Da li se On pokazao kao neprijatelj Zakona, videcemo ako ponovo
procitamo ono sto sledi u nastavku. Pokazao je, da je priroda sama po sebi dobra, jer je
dopunio njen nedostatak i poslao ga kod svestenika, utvrdjujuci time svestenstvo. Zatim mu je
zapovedio da prinese dar za svoje ociscenje. Zar time nije utvrdio Zakon, kao i onim sto je
dodao: kako je zapovedio Mojsej (Mt. 8; 4)? Mojsej im je dao mnostvo zapovesti u pogledu
gube, ali oni od njih nisu mogli imati nikakve koristi. Sa javljanjem Hristovim javilo se i
iscelenje posredstvom reci i ukinute su mnoge zapovesti Mojsejeve medju kojima je, po svemu
sudeci, i zakon o gubi. Idi i pokazi se svesteniku (Mt. 8; 4) jer je bilo propisano da oni ispitaju
gubu pred ociscenje, da bi zatim posluzili kao svedoci (ozdravljenja). Hristos je to rekao o
zapovestima drevnog Mojsejevog Zakona i pozvao ih za svedoka Svog ucenja, govoreci: Kako
je zapovedio Mojsej. Tim recima je pokazao da On njih ne ukida nego da, naprotiv, postaje
njihov glasnik pred licem naroda.

TRINAESTA GLAVA
A onde bese neki covek koji trideset osam godina bese bolestan. Kad vide ovoga gde
lezi... Gospod mu rece: Hoces li zdrav da budes (Jn. 5; 5-6)? Znaci, nije hteo. Odgovori Mu
bolesnik: nemam pomocnika koji bi me spustio u banju kad se uzburka voda (Jn. 5; 7).
Gospod ga je jedno pitao, a bolesnik je drugo odgovorio, kazavsi: "nemam pomocnika koji bi
me spustio, i posto se sporo priblizavam (banji), drugi side pre mene" (v. Jn. 5; 8). Tokom
trideset osam godina nije nasao nikoga takvog. Tim recima se posramljuju Jevreji, koji ne
veruju da krstenje oprasta grehe. medjutim, ako veruju da je siloamski angeo posredstvom
vode iscelio bolesnika, zar onda utoliko pre ne bi trebalo da veruju da Gospod angela kroz
krstenje ociscuje od svakog poroka? Posto su mislili da mu samo voda moze pomoci, Gospod
mu je rekao: Ustani, uzmi odar svoj i hodi (Jn. 5; 8)! Taj covek bese gresnik i nevernik, o
cemu svedoci Gospod kada kaze: Vise ne gresi (Jn. 5; 14). Pristupila je pravda, i u ustima
njegovim zatrazila veru, ali je nije nasla; iscelilo ga je milosrdje, da blagodat ne bi uzaludno
prosla pored njega.
Ustani na noge svoje, uzmi odar i podi svom domu. Zar nije bilo dovoljno da kaze:
Ustani i hodi? Zar i to ne bi bilo cudo, kada bi onaj koji nije imao snage da se okrene na svom
odru, iznenada ustao i posao? Da bi pokazao da mu je podario savrseno zdravlje, Gospod mu
je zapovedio da ponese odar. On ga nije isceljivao kao sto se isceljuju oni bolesnici kojima se
postepeno vraca zdravlje. Zbog toga je i rekao: Ustani na noge, uzmi odar svoj i hodi. Da je on
cutao, njegov odar bi se oglasio. Kada su ga videli, Jevreji su zapitali: Ko ti rece: Uzmi odar
svoj (Jn. 5; 12)? Kako pripoveda Pismo, propustili su da ga upitaju: "Ko te isceli", ali su zato
rekli: "Ko ti je zapovedio da nosis odar svoj u subotu?" O, slepi, bezumni, gluvi i bezosecajni,
zasto jedno propustate, a o drugom se raspitujete? Posto su se raspitivali kao slepci, isceljeni
im je dao prosvetljujuci odgovor, jer je bio razuman i prosvetljen posrednik, kojeg je mudri
Lekar poslao da zabludele izvede na pravi put.
Ko ti je zapovedio da poneses odar svoj? Posto su hteli da sakriju cudo iscelenja i da
izvrgnu ruglu coveka koji je nosio svoj odar, ovaj im je otvoreno saopstio o svom iscelenju i
istovremeno osudio i odbacio njihovo neverje. Nije im rekao ono sto su oni zeleli da cuju nego
ono u sta su odbijali da poveruju. Onaj, Koji me iscelio, On mi je rekao: Ustani, uzmi odar svoj
i hodi. "Ko je on", upitali su. "Ne znam", rekao je on jer se Isus, videvsi mnostvo naroda,
udaljio sa tog mesta. Posle nekog vremena, opet ga je video i kazao: Eto, postao si zdrav, vise
ne gresi, da ti opet ne bi neko bio potreban (v. Jn. 5; 11-15), jer Mu je bolesnik kazao:
"Nemam nikoga." ? Tada covek otide i javi Judejcima da je Isus taj koji ga ucini zdravim (Jn.
5; 15). Kad su pak oni optuzili Gospoda sto je coveka iscelio u subotu, On im je odgovorio:
Otac Moj do sada dela, i Ja delam (Jn. 5; 17). Tako su Jevreji poceli da progone Gospoda ne
samo sto je isceljivao u subotu nego i zato sto Boga nazvase Svojim Ocem, gradeci se jednak
Bogu (Jn. 5; 18).
Zapazi, medjutim, da nije rekao: "ne narusavaj subotu", nego "narusi je onako, kao Otac
Moj na nebesima". Ako se tvar, angeli, svetila, rosa, kisa, izvori i reke ne zaustavljaju (u svom
dejstvu) u subotu, ako subotom ni angeli ne prekidaju svoje sluzenje i delanje, kao sto ni
nebesa ne prestaju da salju kisu i rosu, niti svetila prekidaju svoje kretanje, niti zemlja
prestaje da donosi plodove, niti covek da dise i da rada decu nego se naprotiv, ljudi najvise
radaju subotom, i osmog dana se obrezuju - ako se svim tim i gotovo bezbrojnim drugim
primerima ne narusava Zakon, ako tako postupa tvar, zar onda to utoliko pre ne moze da cini
Tvorac? Zbog toga je Sin coveciji gospodar subote (Mt. 12; 8).
Slicno je odgovorio i na drugom mestu, kada su Njegove ucenike osudjivali sto trgaju
klasje (Mt. 12; 1), jer im je tada rekao: Zar niste citali sta ucini David kad... pojede hlebove
predlozenja, koje nije valjalo jesti ni njemu, ni onima sto su bili s njim (Mt. 12; 3-4)? Razumi,
dakle, smisao reci i silu koja je u njima skrivena. Progonise ga, kaze, sto se gradio jednak
Bogu. Kad su optuzili Njegove ucenike, ponudio im je svedocanstvo Davida koji je, iako prorok,
car i pravednik, ipak bio samo covek, kao sto su i apostoli bili ljudi. Dolikovalo je, naime, da
sluga bude svedok za iste takve sluge. medjutim, kad je trebalo da optuze Njega Samog, On
im kao svedocanstvo nije naveo Davida, koji je bio covek, niti svedocanstvo nebesa koja su
tvar, niti pak angela, niti serafima, niti duhova - cuvara koji se salju na sluzenje nego je
ostavio sve nebesko, preispodnje i zemaljsko, ostavio je nebesa i sve sto je na njima, i ukazao
na svedocanstvo Gospoda svakog jestestva i Boga svake tvari, govoreci: Otac Moj do sada
dela i Ja delam (Jn. 5; 17).
Tako je i slepoga od rodjenja poslao da se umije u Siloamskoj banji (Jn. 9; 7), kao prvo
da bi jasno pokazao da slepi nije posumnjao u Njega jer se inace ne bi iscelio a kao drugo zato
sto ce slepi, ukoliko ga usput budu ispitivali, izloziti citavo delo i sto ce se tako otkriti njegova
vera. slicno tome je i reci: Ustani, uzmi odar svoj izrekao da bi isceljenog videli u subotu i da
bi se raspitali o iscelenju. Subota, dakle, nije ustanovljena radi Boga nego radi coveka: Onaj
Koji ju je dao, On je i njen Gospodar. Na pitanje: "Da li sam Ja darovao subotu ili nisam",
odgovor nalazimo u Njegovim delima. Gle, slepi je posluzio kao svedok, stavise kao glasnik.
Gospod je obicno izvrsavao sve zakone, a zatim pokazao da se zakoni moraju cuvati kako bi
zakoni, koje je On sacuvao, osudili one sto su ih narusili. Neki zakoni naruseni su radi dobra
(v. Mt. 12; 12), da bi poucio da On ima najvisu vlast nad svim starima. Isto tako je,
posredstvom iscelenja, otkrio da je On gospodar Zakona, buduci da je tvar pokazala
poslusnost Onome Koji po volji Ocevoj ima vlast nad subotom.
Iz narusavanja subote doznajemo ko je Onaj sto kaze: Otac Moj do sada dela. Osim
toga, tim recima je razoblicio Jevreje da Zakon ne narusavaju radi dobra. On ih nije optuzio
zato sto subotom vode stoku ili magarce na pojilo nego im je, naprotiv, time ukazao da
subotom treba ciniti dobro (v. Lk. 13; 15). svedocanstva za Sebe uzimao je od njih samih.
Brizljivo su motrili na Njega i trazili slucajeve u kojima bi se On pokazao kao protivnik Ocevih
zapovesti. medjutim, kako upravo oni sami nisu cuvali Zakon, On ih je odbio. Zapazi da
postoje cvrste zapovesti, koje su utvrdjene i koje se ni na koji nacin ne narusavaju, ali zapazi i
one druge, koje je Sam Zakonodavac narusio vise puta. Kad se pojavio narod koji je
dragovoljno poceo da cini ono, sto je bilo cilj ustanovljenja subote, subota je nuzno bila
ukinuta, da bi nastupilo delo slobode. Ispitaj, dakle, istinsko znacenje subote; iz njenog
ocuvanja doznajemo u cemu se sastoji volja Onoga Koji je dao zakon subote. Ako neko bez
subote po svojoj volji cuva subotu, zar onda takvu duhovnu slobodu ne bi trebalo vise
postovati nego nuznost subote ?
Kao sto Otac ima zivot u Sebi, tako i Sinu dade (Jn. 5; 26). Ako bi licnost Oca bila tuda
zivotu koji On, naravno, ima saglasno Svojoj prirodi, onda bi se to isto moralo misliti i o Sinu.
medjutim, kako je Sam Otac celoviti zivot, i kako Njegov zivot ne zavisi ni od kakvog uzroka,
onda i o Sinu razumi kao i o Ocu, tj. da i On u Sebi ima zivot. Ako na osnovu reci: Tako i Sinu
dade mislis da, mimo Ocevog dara Sin u Samom Sebi nema zivot, onda si izopacio prvu misao,
jer ti se cini da je licnost Sina tuda zivotu. medjutim, obrati paznju na Njegovo telo i s njim
uporedi tu rec: dade, zajedno s onim sto nakon toga sledi: Dade Mu vlast i da sudi jer je Sin
coveciji (Jn. 5; 27). Dakle, izraz dade i reci dade Mu vlast shvati na taj nacin. Ako Otac
nekome daje zivot koji On ima po sustini, onda taj ne biva jednosustan Ocu nego biva samo
nesto pridodato, i ne usadjuje se u Boga kao nesto Njemu podobno. Ako se pak i usadjuje i
Njega i usled toga zatim postaje pricasnik Njegove prirode (2. Petr. 1; 4), ipak se razlikuje od
Njegove sustine. I ako zivot Svoje sustine Bog daruje onome sto ne postoji, desava se to isto ?
.
Medjutim, ti ces mozda reci: "Zar nije dao" ? vec sam ti rekao: Obrati paznju na telo i
bez protivurecenja slusaj da je Otac dao zivot Onome, Koji je dobio vlast da sudi. Cak i prorok
iznosi svedocanstvo o tom "dade" i o vlasti suda, buduci da Mu pripisuje vlast slobode,
govoreci: Sin nam se dade Kojemu je vlast na ramenu (Is. 9; 6).
Otac ne sudi nikome nego je sav sud dao u ruke Sina Svoga (Jn. 5; 27). Znaci, onaj ko
se sveti sam za sebe ocigledno cini nepravdu Gospodu svake osvete, jer ne priznaje Onog Koji
je silniji od njega i Koji prestupnike izvodi na Svoj sud. Iz tog razloga je Hristos i imenovan za
Sudiju, kako Njegovi ucenici ne bi sudili jedan drugome. Uporedo s tim, receno je da ce On
suditi na svrsetku sveta, kako se od tog vremena (kad je to receno) niko ne bi svetio sam za
sebe. Hristos je zbog toga nazvan Glavom, da bi Njegovi ucenici, kao udovi jednog tela,
saosecali jedan sa drugim, da bi oci optuzivale noge i da bi srce kroz pokajanje razoblicavalo
utrobu i ostale udove. Pogledaj koliko je nerazuman covekov sud, cak i ako se on pravedno
sveti sam za sebe, jer on na taj nacin prezire Sudiju celog sveta.
On bese svetiljka koja svetljase (Jn. 5; 35), koja se ugasila sa uvecanjem svetlosti jer je
sijala nocu, a da bi znali da sa pojavom sunceve svetlosti luce svetiljke moraju da oslabe i
zgasnu. Ne primam svedocanstvo od coveka.., jer imam svedocanstvo koje je vece od
Jovanovog (Jn. 5; 34, 36). medjutim, ako ne prima svedocanstvo od coveka, zbog cega je
onda Jovan isao ispred Njega? Da se ne bi prestrasili velicine Hristove, Njemu je u raznim
vidovima prethodila malenkost. Krstenje vodom prethodilo je krstenju Duhom i onaj, koji je o
svom rodjenju doznao od svestenika, svedocio je o Onome cije je zacece od Duha bilo
skriveno, da bi znali da je u tom Duhu prorok Jovan govorio o Onome, Kojega su knjizevnici
optuzivali za narusavanje Mojsejevih zakona.
Ako ne prima svedocanstvo od coveka, zasto se onda obracao Jovanu da bi od njega
dobio svedocanstvo? Jovan je, medjutim, bio poslat od Boga. Onaj Koji me posla mi rece...
(Jn. 1; 33). Otac je, dakle, kroz Jovana svedocio o Njemu, kao sto i kaze: Mojsej pisa o Meni
(Jn. 5; 46) i Sam Mojsej vas optuzuje (v. Jn. 5; 44). Kaze: Mojsej je pisao o Meni, i to onda
kad je rekao: Ako ustane prorok medju vama... i kaze ti znak ili cudo, pa se zbude taj znak ili
cudo, neka bude prihvacen jer je prorok; ako li se pak ne zbude, ne verujte, jer on laze (5.
Mojs. 13; 1) ? . Na tom mestu je Mojsej pisao o Meni. Sam Mojsej vas optuzuje, jer ne
verujete ni njegovim recima, ni Mojim delima. Koji Me od vas kori za greh (Jn. 8; 46) - jer Ja
vam otvoreno prorokujem. Posto je napisano da se prorok, ukoliko ima znakove, mora
prihvatiti ma ko da je on, kaze: Dela koja Ja cinim svedoce za Mene (Jn. 5; 36). Dakle, sam
Mojsej vas optuzuje jer se ispunilo sve sto je on govorio i jer se njegova rec podudara s Mojim
delom. Ako vam nisam propovedao drugog Boga nego sam samo rekao: Gospod je Bog nas
jedini Gospod (5. Mojs. 6; 4), ako Me On Sam poslao, ako se Njemu molim i Njega postujem i
ako sam i vas tome ucio, zasto Mi onda ne verujete?
Na koji su nacin Mojseju u Egiptu poverovala njegova braca i faraon? Mozda kroz
znakove? Carobnjaci su, medjutim, satvorili iste znakove kao i on. Kako su, dakle, poverovali
da ga je Bog poslao, ako im nijedan prorok nije svedocio o tome, i ako se na njih nije spustio
glas sa neba? Mora se reci da su mu poverovali usled znakova i cuda i sto su slusali da ga je
poslao Bog otaca njihovih, ali i zbog toga sto su o istinitosti njegovih reci svedocile luce koje su
blistale sa njegovog lica. medjutim, tesko im je bilo da mu poveruju zbog onih sto su mu se
suprotstavljali, jer vracari misirski (egipatski) ucinise isto sto i on (v. 2. Mojs. 7) sve dok,
najzad, njegovi znakovi nisu odneli pobedu. Ili je on mozda nasao veru zato, sto je Bog
besedio s njim? Oni to, medjutim, nisu videli svojim ocima niti su culi svojim usima. Ako su
poverovali radi cuda cak i ako nisu poznavali Mojseja, onda je Mojsej odgovorio za Hrista, tj.
da se i Njemu mora verovati zbog Njegovih znakova i cuda.
Iscelenje slepog zbilo se po stepenu vere, jer mu je Gospod dao i vidljive i nevidljive oci.
Umereno verujucem dao je umeren vid. Kad se u njegovim ocima pojavila umerena svetlost,
velika svetlost je zablistala u njegovoj dusi. Usavrsavala se njegova unutrasnja vera, ali se usa
vrsavao i njegov spoljasnji vid. Vide sve jasno (Mk. 25). Dok je stajao na prvom i najnizem
stepeniku, Gospod je ukrepio njegovu slabu veru; kad se ona ucvrstila, on se sa tog stepena
slabosti kao skokom prebacio na stepen savrsenstva.


CETRNAESTA GLAVA
Sta o Meni govore ljudi, ko je Sin coveciji? A oni rekose: jedni govore... da si Ilija, drugi
da si Jeremija (Mt. 16; 13-14). Videvsi Njegova cuda, mnogi nisu bili u stanju da objasne sebi
Njegovu velicinu, tako da su Ga jedni po revnosti za dom Oca Njegovog uporedjivali s Ilijom a
drugi pak zbog Njegove svetosti od majcine utrobe sa Jeremijom. Zbog Njegovog krstenja i
cudesnog rodjenja neki su Ga poredili sa Jovanom, jer je sve to vec bilo poznato. Kao sto su
Mu se divili Njegovi ucenici, tako su se i medju onima, koji su Ga videli, pojavljivala razlicita
misljenja o Njemu. A vi sta velite ko sam Ja? Simon Petar - glava i knez, odgovara: Ti si
Hristos, Sin Boga zivoga. A Isus odgovarajuci rece mu: Blazen si Simone, sine Jonin! ...Vrata
paklena nece te nadvladati (Mt. 16; 15-18), tj. vera se nece razrusiti. Ko moze da razrusi ono
sto je Gospod sazdao, i ko moze da obnovi ono, sto je Gospod srusio? Asirac je hteo da srusi
hram koji je podigao Gospod, ali je On razrusio presto njegovog carstva. Tako je bilo i sa
Nikanorom (v. 2. Mak. 7; 34-43). Ahav je hteo da obnovi poruseni grad Jerihon, ali je bila
srusena njegova knezevina.
Gradeci Svoju Crkvu, Gospod je sazdao kulu ciji temelji mogu da izdrze sve sto je na
njima podignuto. Kao i u ono vreme kad je jedan jezik bio razdeljen na mnoge (Gospod je
porusio kulu) da se ljudi ne bi uzdigli do neba (1. Mojs. 11; 4-8). Time su ljudi podstaknuti da
utociste ne traze u kuli nego u pravdi, jer im ni neizmerni bezdan potopa nista ne bi ucinio
ukoliko bi utociste trazili na uzvisenjima ? . Medjutim, nepravda ih je potopila a pokajanje
oslobodilo, tj. pravda ih je spasla. I kao sto je njihovo rasejavanje posluzilo kao prepreka za
podizanje zemne kule i dugotrajnu gradnju, tako je Sam Spasitelj podigao ljudima kulu koja
vodi na nebo, kao i drvo (koje doseze do neba) ciji su plodovi lekovi zivota.
Ti si kamen (Mt. 16; 18), onaj kamen koji je Gospod podigao da bi se satana na njemu
spotakao. medjutim, kad je Petar rekao Gospodu: Boze sacuvaj, Gospode, to nece biti od Tebe
(Mt. 17; 22), satana je hteo da taj kamen suprotstavi Gospodu, da bi se On spotakao na
njega. Mi ne bismo rekli da je satana na to pomisljao da Onaj, Koji je znao za to, nije na to
ukazao, rekavsi: Idi od Mene, satano, sablazan si mi (Mt. 16; 23). Gospod je uzeo taj kamen i
odbacio ga od Sebe, da bi se sledbenici satanini spoticali na njega, jer odstupise nazad i
popadase na zemlju (Jn. 18; 6). Nikome ne kazujte da sam Ja Hristos (Mt. 16; 23), tj. ne
samo recima nego i delima i zaslugama pokazite istinu o Meni. slicno ovome, kad je silazio sa
gore, zapovedio im je sledece: Nikome ne kazujte sta ste videli dok Sin coveciji iz mrtvih ne
vaskrsne (Mt. 17; 9).
Evo idemo gore u Jerusalim, i sve ce se svrsiti sto su za Mene pisali, jer ce Sina
covecijeg odvesti na krst i ubiti (v. Mt. 20; 19. i Lk. 18; 31). Satana se vratio da bi u borbu sa
Gospodom stupio kroz usta Petra, glave zajednice (ucenika), kao nekada kroz usta Eve: Boze
sacuvaj, Gospode, to nece biti od Tebe! A On okrenuvsi se rece Petru: Idi od Mene, satano
(Mt. 16; 22-23). Zar do sada jos nisi poznao zbog cega sam dosao na zemlju? Kao sto sam
kao mladenac polozen u jasle razveselio one koji su rodjeni u ovom svetu, tako sad treba da
sidjem u ad i da utesim upokojene pravednike koji se tamo nalaze, koji Me od veka ocekuju i
nadaju se da ce Me videti. Proroci i pravednici zeleli su da Me vide (Mt. 13; 17) i Avraam je bio
rad da vidi dan moj (Jn. 8; 56). Dakle, sici cu i videcu ga. Ko drugi, osim satane, ne bi hteo da
Me povede na krst radi oslobadanja sveta? Idi, dakle, jer ne mislis sto je Bozije nego sto je
ljudsko (Mt. 16; 23). Ribari su bili neuki ljudi i njihov sluh nije bio izostren slusanjem prorocke
reci.
Ima nekih medju vama koji stoje ovde, koji nece okusiti smrti (Mt. 16; 28), cime
pokazuje da ce zivi biti vazneti na nebo. Zatim je Gospod prizvao k Sebi Iliju ? , vaznetog na
nebo, i Mojseja, vracenog u zivot, kao i trojicu svedoka od Svojih sopstvenih vesnika koji su
bili stubovi (Gal. 2; 9), tj. koji su svedocili za Njegovo Carstvo. Simon je u svom neznanju na
recima pokazao veliko znanje, jer je prepoznao Mojseja i Iliju. Tako je i Jovan posredstvom
Duha prepoznao Gospoda kad je dosao kod njega, jer je sam posvedocio: Ja Ga ne znadoh
(Jn. 1; 31). Dakle, ako im je Duh ovo otkrio ? , onda je sam Duh Simonovim ustima rekao ono
sto Simon nije znao ? . Na slican nacin i ovde kaze da se Hristu, Mojseju i Iliji nacine tri senice,
iako je ovde uticaju Duha prisajedinjena sloboda ? .
Time sto Mu se pre smrti izmenio lik naucio ih je da On, iako obitava medju njima, moze
i da se izmeni, i da On ostaje jedan isti, cak i ako se menja. Na taj nacin ih je unapred
pripremio da ne posumnjaju u Njega kad preobrazen vaskrsne iz mrtvih. medjutim, ako je
preobrazenje oznacavalo Carstvo koje je On dobio nakon vaskrsenja, zbog cega se onda posle
vaskrsenja nije javio u tom, preobrazenom liku? To se desilo zato sto oni ne bi mogli da Ga
gledaju i da bi znali da ce i oni biti duzni da se preobraze kao On. Tu dvojicu ljudi (Iliju i
Mojseja) prizvao je k Sebi zato da bi bolje poverovali u vaskrsenje zivota, koje ce se kroz
Njega izvrsiti na svrsetku sveta. Oni ce, ili kao Mojsej ustati iz mrtvih, ili ce se kao Ilija vazneti
k Njemu, jer je on Gospod nebeskih i preispodnjih.
Kad su se javili Ilija i Mojsej, Simon je rekao: Ako hoces, Gospode, da nacinimo ovde tri
senice (Mt. 17; 4). Rekao je to jer je video da na toj gori nema progona knjizevnika, i to mu je
godilo. Blagi miomiris Carstva Hristovog dopirao je do njega i nasladjivao ga. Na neuglednom
mestu video je slavu Gospodnju i, radujuci se sto su Gospod i Njegovi ucenici sa Mojsejem i
Ilijom, pozeleo je da On sto duze bude daleko od Kajafe i Iroda. Kao i onda, kad je govorio: To
nece biti od Tebe (Mt. 16; 22), i ovde je usled saosecanja rekao: Da nacinimo ovde tri senice.
Nije znao sta govori (Lk. 9; 33), jer je trebalo da Gospod podje na krst, tako da senice
priugotovi ne u ovom nego u buducem svetu. nacinite, kaze, sebi prijatelje da bi vas... primili
u vecna obitavalista (Lk. 16; 9). Dalje, nije znao sta govori i zbog toga, sto je brojem senica
Hrista izjednacio sa Mojsejem i Ilijom. Zbog toga je Simona prosvetlio bozanstveni glas sa
neba, govoreci: Ovo je Sin Moj ljubljeni koji je po Mojoj volji, Njega slusajte (Mt. 17; 5), kako
bi Gospoda razlikovali od Njegovih slugu.
Zbog cega su se Njemu javili Mojsej i Ilija? Zato sto su Mu, kad ih je pitao: Sta govore o
meni ljudi, ko sam Ja, odgovorili: Neki kazu da si Ilija, drugi opet da si Jeremija ili koji od
proroka. Da bi im pokazao da On nije niti Ilija niti neki od proroka, javili su se Mojsej i Ilija, da
bi znali da je On Gospod proroka. Pre smrti je preobrazio Svoje lice na gori, da ne bi sumnjali
u preobrazenje Njegovog lica posle smrti i da bi znali da Onaj, Koji je izmenio Svoju odecu,
moze da izmeni i to telo u koje je bio odeven. Onaj, koji je telu dao nepristupacnu slavu duse,
taj moze i da ga ozivi posle smrti, koju okusaju svi ljudi.
Ako je Hristos tudji Bog, zbog cega su onda Mojsej i Ilija besedili s Njim? Zar nije Hristos
prizvao Mojseja u zivot, a Iliju s neba? Gle, On ih je priveo iz prethodnog vremena Pravednog ?
. Ako je pak nasilno spustio Iliju sa neba, onda On nije blag, jer je Iliju oteo iz misice
Pravednoga i doveo ga za Svog svedoka. Ako je Blagi bez znanja Pravednoga pronasao
Mojseja i prisvojio ga, onda je kriv za kradu, jer ga je oteo iz groba, iznevsi na videlo kosti
koje je Pravedni sakrio od ljudskih ociju (v. 5. Mojs. 34; 6). Kada se sa neba javio glas: Ovo je
Sin Moj ljubljeni.., gde je tada bio Pravedni? Ili se mozda uplasio, i nije se pojavio kad je zacuo
glas Blagoga? Ili je mozda taj glas Tudjega prosao neprimetno, tako da ga Pravedni nije ni
cuo? On je, medjutim, kako kazu, na trecem nebu, a Pravedni je takodje na nebesima. Na koji
su nacin taj glas i te reci prosli pored njega a da ih on nije ni primetio? Ako ih je pak primetio,
zbog cega je cutao na sve ovo proslavljanje, koje je blagovesteno o Njemu? Njega slusajte, i
bicete zivi. Tako ce dakle, svaki koji bude slusao tudji glas, smrcu umreti. Ili su se mozda oni
(Pravedni i Blagi) medjusobno dogovorili tako da u jedno vreme govori jedan: Ja sam od
pocetka do kraja, i nema drugog ni pre, ni posle Mene, a u drugo vreme drugi: Ovo je Sin Moj
ljubljeni, Njega slusajte?
I kada silazahu sa gore zapovedi im Isus govoreci: Nikome ne kazujte sto ste videli (Mt.
17; 9). Znao je da im nece poverovati nego da ce ih smatrati bezumnicima i reci: mozda znate
i odakle je dosao Ilija? Mojsej je pak bio pogreben, ali niko nije znao mesto gde je njegov
grob, tako da bi se pojavilo bogohuljenje i sablazan. Drugi put im je rekao: Ostanite dok ne
dobijete silu (v. Dela ap. 1). Ako im tada to kazete a oni ne poveruju, vi cete onda vaskrsnuti
mrtve, na njihovu sramotu i na svoju slavu. I jos kaze: Budite mirni dok se ne otvore grobovi i
dok iz njih ne izadju pravednici Starog i Novog Zaveta i ne pojave se u Jerusalimu, gradu
velikog Cara (upor. Mt. 5; 35). Nakon toga ce poverovati da je Onaj, Koji je njih prizvao u
zivot, vaskrsao i Mojseja. Na glas Gospodnji pojavilo se mnogo pravednika iz preispodnje, i
umesto jednog dosli su mnogi. I ako su se mrtvi javili zacuvsi Njegov glas, da li je onda utoliko
pre trebalo da se javi zivi Ilija? Zbog toga je rekao: Nikome ne kazujte sto ste videli dok Sin
coveciji iz mrtvih ne vaskrsne (Mt. 17; 9).
Da ne bi kazali kako je Gospod pomocu obmane zaveo Svoje ucenike u zabludu, oni su
isli i govorili da su Mojsej i Ilija besedili s Njim. Mojsej je Zakon dobio na gori, a Ilija se javio
da bi se za Zakon osvetio svojom revnoscu, kao sto je i napisano: Naopako ste postupali sa
mnom. Dalje, buduci da nijedan ni drugi nista nisu posedovali, obojica vozljubljenih javili su se
zajedno Onom, Koji je obojicu podjednako ljubio. Bog je i njihova imena ucinio medjusobno
jednakim, i kaze: Opomenite se Zakona Mojseja, sluge Moga (v. Is. Nav. 1; 13), a na drugom
mestu: Evo Ja cu vam poslati Iliju proroka (Malah. 4; 5). To sto ih je posle sest dana odveo na
goru (Mt. 17; 1) tajinstveno oznacava sest hiljada godina.
Zbog cega sa Sobom nije poveo sve ucenike? Zato sto je medju njima bio i Juda, tudji
Carstvu, kojeg je bio nedostojan da bi u njega usao. medjutim, nije prilicilo ni da ga ostave
samog jer se, usled izabranja Onoga Koji ga je prizvao, ljudima i on cinio savrsenim. Gospod
ga je izabrao onda, kad je njegova tajna pomisao jos uvek bila nepoznata. Da je njegova
nepravednost bila poznata, onda bi i ucenici, njegovi drugovi, znali za nju. Gospod je znao da
ce on biti izdajnik, i kada je rekao: Jedan od vas izdace Me (Mt. 26; 21) i Ti kaza, odvojio ga je
od ostalih ucenika. medjutim, zasto ga je izabrao, da li zato sto Ga je nenavideo? Zasto ga je,
pored toga, ucinio blagajnikom i cuvarom kese? Kao prvo, da bi pokazao Svoju savrsenu
ljubav i blagodat Svog milosrdja. Kao drugo, da bi Svoju Crkvu naucio da, iako se u njoj
pojavljuju rdjavi ucitelji, samo uciteljsko zvanje je istinito, jer ni mesto Jude izdajnika nije
ostalo upraznjeno. Najzad, da bi naucio da je upravljanje Njegovim domostrojem istinito,
mada postoje i rdjavi upravitelji. Tako je Gospod i Judi oprao noge, ali je on nakon tog pranja
ustao i na tim nogama otisao kod Njegovih ubica. Gospod je celivao (Judu), koji je celivom dao
znak smrti Njegovim progoniteljima. Onu ruku, koju je ispruzio da bi od Njega primio hleb,
ispruzio je zatim da bi uzela novac za Njega i predala Ga ubicama.
Prorok ne moze poginuti izvan Jerusalima (Lk. 13; 33), sto je saglasno sa sledecom
izrekom: cuvaj se da ne prinosis zrtava svojih paljenica (kod sv. Jefrema: pashalnih) na kom
god mestu koje ugledas, nego na onom mestu koje odabere Bog, da bi tamo obitavalo ime
Njegovo (5. Mojs. 12; 13-14), a kako svedoci i apostol: I Pasha nasa Hristos zrtvova se za nas
(1. Kor. 5; 7), da bi naucio da je Izrailj imao samo praobraz, a da se istina javila kroz Hrista.
O, rodje neverni i pokvareni (Mt. 17; 17)! Ovo govori zato sto je otac onog deteta
pokudio Njegove ucenike, govoreci: Ne mogose ga isceliti (Mt. 17; 16), jer je mislio da su oni
jos neopitni u umecu Svog ucitelja. Dosao je ucitelj, uzeo ucenike i postavio ih kao usred bure.
Pristupili su da bi od Njega doznali: Zasto ga mi ne mogosmo izgnati (Mt. 17; 19)? Njihovo
iscelenje sprecavali su bogohulni nevernici. Ovaj, govorili su oni, pomocu Veelzevula, kneza
demonskog, izgoni demone (Lk. 11; 15). Onom coveku su pak rekli: Ovi Njegovi ucenici nisu
jos dovoljno obuceni u Njegovoj vestini. Zasto ga inace ne bi iscelili? Zbog toga je i odgovorio:
O, rodje pokvareni! Odmah je izabrao i u razne krajeve poslao sedamdeset dva ucenika koja
su ih cudesno isceljivala, da bi razoblicila neistinitost njihovog mnenja.
Dokle cu vas trpeti (kod sv. Jefrema: Dokle cu biti sa vama)? Naime, kada Ga ubiju,
videce da Njegovo ime tvori cudesa i znakove. buduci da On nije dejstvovao zahvaljujuci
opitnosti u umecu, onom coveku je rekao: Verujucem je sve moguce, a ucenicima: Zbog
neverja vaseg (Mt. 17; 20). Da bi ublazio potistenost Svojih ucenika, rekao je: Duse nemi i
gluhi, Ja ti zapovedam (Mk. 9; 25) i da bi poucio da je Njemu kao Bogu sve moguce. To se nije
dogodilo zato sto je bilo lakse ovo izvrsiti nego privesti ljude k veri, nego zato sto je zeleo da
unekoliko spreci da se bogohulnici podsmevaju Njegovim ucenicima ? . Ni do ovog vremena
Njegovi ucenici jos uvek nisu cvrsto verovali u Njega: Izidi iz njega i vise ne ulazi (Mk. 9; 25).
Ove reci svedoce o slobodi demona. Posto je demon zeleo da se ponovo vrati u njega, Gospod
ga je svezao rekavsi: Vise ne ulazi.
Gospod je kao upozorenje rekao Simonu: Carevi zemaljski od koga uzimaju porezu? Od
svojih sinova ili od tudjih (Mt. 17; 25), jer su se skupljaci didrahmi pojavili s ciljem da nadu
izgovor da Ga optuze, posto nisu od svih ubirali taj porez. medjutim, u sebi su razmisljali
ovako: mozda ces reci da ucitelj ne daje porez i mi cemo se na taj nacin prema Njemu
ponasati kao prema buntovniku. Ako pak da (porez), smatrace Ga za tudjina. Naime, iako su
Levite smatrali za tudjine, posto je njihov udeo bio Gospod, bili su kao sinovi i niko nista od
njih nije trazio. Gospod je na ovaj nacin objasnio Simonu: "Knjizevnici i fariseji su se pojavili
da bi u tebi, Simone, nasli izgovor da nas iskusavaju." Oni ga nisu izjednacavali sa
svestenicima. Gospod im, medjutim, nije dao povod kakav su oni trazili da bi Ga optuzili i
postupio je tako da su i oni, koji su ubirali porez, pokazali da se On razlikuje od svih ostalih
ljudi. Uporedo s tim, i Simona je naucio da Leviti ne daju, jer su oslobodjeni od tog poreza.
Da ih ne sablaznimo (Mt. 17; 27), da se ne bi razgnevili na fariseje i pogubili ih, kad im ti
otkrijes da se oni spremaju da nadu povod za svadju. Na to je dodao: Idi na more i baci udicu
(Mt. 17; 27). Ako Me smatraju tudjinom, neka nauce da Ja nisam samo svestenik nego i car.
Dakle, idi i ti i daj porez kao da si jedan od tudjina. Kada je Simon (Petar) na taj nacin pristao
da da porez i posao na more da tamo baci udicu, i oni su posli s njim. Kada je izvukao ribu u
cijim je ustima bio statir, znak vladavine, ti gordeljivci su bili razobliceni i postidjeni, jer nisu
poverovali da je Levit Onaj, o Kojem su riba i more posvedocili da je car i svestenik. Javljanje
tog najviseg Prvosvestenika priznala je vascela tvorevina i svaka tvar je pohitala da Mu donese
danak, svaka na svoj nacin. Visnji su Mu poslali pozdrav posredstvom Gavrila, a sile nebeske
posredstvom zvezde. Neznabosce su predstavili mudraci a proroci, koji su odavno zacutali,
poslali su knjizevnike koji govore: Iz Vitlejema mora poteci (car, upor. Mt. 2; 1-6). Statir koji
je bio izliven u grlu ribe i koji je u vodama dobio carev lik, bio je za one sto su trazili svadju
dokaz da je i more poslusno ovom Tudjinu ? .
Pristupise Mu fariseji da Ga kusaju i rekose: Je li dopusteno coveku otpustiti zenu svoju
(Mt. 19; 3)? Odgovorio im je i rekao: "Nije dopusteno." Oni su na to dodali: "Mojsej nam je to
dopustio. Kazi nam, dakle, zbog cega nije dopusteno?" Vama je Mojsej, kaze, dopustio po
okorelosti srca vasega, a iz pocetka nije bilo tako (Mt. 19; 8). Iz te jedne zapovesti bilo je
jasno da se mora ukinuti ono, sto je Mojsej ustanovio zbog okorelosti srca judejskog naroda, i
sto je taj kamenosrdni narod bio zamenjen narodom koji je prigrlio veru Avraamovu. Ono pak
sto je ranije rekao: "ne ubij, ne cini preljubu", itd, cuvalo se i pre Zakona. U Zakonu se sve to
propovedalo, a kroz Evandjelje je pocelo da se ispunjava. Sve zapovesti Zakona koje su im
date iz poznatih razloga i u koje su bili upuceni nisu se prekinule tako da staro pri tom bude
razruseno, nego zbog toga da bi se utvrdilo novo.
Deset drahmi i sto ovaca (Lk. 15; 4, 8). Onaj koji je usled grehova pao u zabludu udaljio
se od savrsenstva pravde. Upravo je sa onima, koji su ziveli pod Zakonom, napravio to
poredjenje. Ili su se od prirodne pravde udaljili oni, koji su usled grehova pali u zabludu ? , ili
je lik Adamov uporedio sa drahmom. Zbog cega na nebu biva veca radost zbog gresnika koji
se kaju nego zbog pravednika koji nisu sagresili? Zato sto radost obicno dolazi posle zalosti.
buduci da zalost biva kod onih koji su sagresili, neka onda bude i radost kada se pokaju.
Trebalo je razveseliti se i obradovati, kaze, jer ovaj brat tvoj mrtav bese i ozive, i vrati se u
zivot (Lk. 15; 32). I radost i zalost su, medjutim, osecanja duse; kako onda mogu da se
zaloste i da se raduju na nebesima? "Zaloscu na nebesima" naziva se upravo to sto su gresnici
osudjeni zbog grehova, da bismo se i mi zbog toga rastuzili. Ako nasi gresi zaloste angele,
koliko bi tek mi trebalo da se kajemo zbog njih? Takve su po smislu i sledece reci: Kajem se
(kod sv. Jefrema: zalim...) sto sam stvorio coveka (1. Mojs. 6; 7).
Posle ovoga sledi prica o dva sina-brata. I kada mladji sin potrosi imanje svoje... (v. Lk.
15; 13). Pouka, koja se iznosi ovim recima, govori da zbog onoga, ko se obrati dobrom nacinu
zivota, biva radost na nebesima, i sl.
U nastavku se izlaze prica o upravitelju (Lk. 16; 1-9), kojeg su sluge optuzile pred
gospodarom. Zacudjuje sto je Gospod pohvalio nepravednu dovitljivost upravitelja-gresnika.
On (upravitelj) je u grehovima potrosio prethodne riznice, i nepravedno je i lukavo oprostio
dugove, koje je posle umanjio. medjutim, on je bio pohvaljen jer je kroz nesto, sto nije njemu
pripadalo, pribavio i stekao nesto sto ce biti njegova sopstvenost, a to su prijatelji i hranitelji.
Adam je, medjutim, kroz svoje stekao nesto sto nije bilo njegovo, tj. trnje i zalost. Kupujte,
kaze, deco Adamova, za ona prolazna blaga koja vam ne pripadaju, ono sto vam pripada i sto
ne prolazi.
Ako mi zgresi brat moj, koliko puta da mu oprostim? Da li je dovoljno do sedam puta?
rece mu Isus: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam (Mt. 18; 21-22).
Neka ? se Petar ne prepusti gnevu ni na jedan dan, kako gnev ne bi kroz ono neznatno
ovladao na duze vreme. Gnev je stetan i za njegove prijatelje i za neprijatelje. Zlo koje on
zapali brzo se rasplamsava, kao da crpe silu iz neke zle riznice, i po svojoj drskosti neustrasivo
prestupa granice, kako bi ovladao citavim danom. Da bi sprecio zlo, Lekar mu je (gnevu)
pregradio put i citav dan prepustio njegovom umirivanju, govoreci: Do sedamdeset puta
sedam. Posto je Petar mislio da postoji odredjena mera za milosrdje i odredjen broj za dobra
dela, kao i da taj broj ima svoje dane i casove, Gospod ga je razoblicio i ispravio tako sto je
ustanovio broj oprastanja koji daleko prevazilazi broj prestupa. Ko ce toliko puta da sagresi u
toku jednog dana? Da Petar, razoblicen sa te strane, ne bi razoblicio Gospoda optuzujuci Ga da
nada u takvo oprastanje biva za nas povod za nove grehe, dodato je da ce se dan uskoro
zavrsiti i da hita svom kraju. Zalazak sunca oznacava kraj dana i ponistava svako
svedocanstvo ? .
Dakle, nasa nevidljiva svetlost naucila nas je da se, dok postoji vidljiva svetlost,
odvracamo od gneva, kako ta svetlost na svrsetku sveta ne bi svedocila protiv nas i da sunce
na ishodu zivota ne bi ustalo protiv nas. Nasa volja se zacinje usled svake spoljasnje pobude i
najcesce se krece ka prestupima, radajuci i donoseci plod jednak tom semenu koje je primila.
Zbog toga apostol kaze: Sunce da ne zadje u gnevu vasem, niti dajte mesta djavolu (Ef. 4;
26-27), cime poucava sledecem: ono sto je djavo zasejao u nas mora i da sazri, ali mi cemo
semena iscupati i unistiti dok su jos slaba, pre nego sto donesu plod. Do covekoubistva ne
dolazi odjednom i prethodi mu zlonamernost, jer neprijatelj ne moze da izvrsi svoje delo ako
nema oruzje.
Kako se i u svim drugim potrebama brinuo o Svom stadu, Gospod se brinuo i o onima
koji vode otselnicki zivot. On ih je utesio u tom zalosnom polozaju, govoreci: Tamo gde je
jedan, tamo sam i Ja, da niko od otselnika ne bi jadikovao, jer je On nasa radost i uvek nam je
saprisutan. Gde su dva sabrana u Moje ime, onde sam i Ja medju njima (Mt. 18; 20), jer nas
osenjuju Njegova blagost i milost. A kada nas je troje, kao da se sjedinjujemo u crkvu, koja je
savrseno telo Hristovo i Njegov ocigledni lik. Kaze: Angeli njihovi stalno gledaju lice Oca Moga
nebeskoga (Mt. 18; 10) tj. njihove molitve.
Dogodilo se da su mu neki prolaznici pripovedali o Galilejcima ciju je krv Pilat pomesao
sa njihovim zrtvama (v. Lk. 13; 1-5), tj. na onaj praznik vladavine Irodove, kada je ovaj
odsekao glavu Jovana Krstitelja. Kako je Jovan bio ubijen nepravedno i protivno zakonu, Pilat
je sakupio vojsku, poslao je i pogubio sve koji su ucestvovali na toj gozbi. buduci da Irod nije
mogao nista drugo da ucini da bi se osvetio za nanesenu sramotu, pogubio je sve staresine
Pilatove vojske i bio gnevan na njega sve do dana suda nad Gospodom, koji je i posluzio kao
povod za njihovo pomirenje (upor. Lk. 23; 7-12). Pilat pomesa njihovu krv sa zrtvama
njihovim (Lk. 13; 1), jer im je rimska vlast zabranjivala da prinose paljenice i zrtve. Pilat je
doznao da su prekrsili zakon i da su doneli paljenice i zrtve, zbog cega ih je u to vreme
pogubio na mestu prestupa, i zbog toga pomesao njihovu krv s njihovim zrtvama. Ili su mozda
i ovi ? dosli da iskusavaju Hrista, kao i oni sto su trazili porez. Hteli su da znaju da li ce On
odobriti krvoprolice do kojeg je doslo zbog prinosenja zrtvi i na taj nacin se pokazati kao
protivnik Zakona i istomisljenik neznabozaca, ili ce pak zastititi zrtve. U tom slucaju bi ga pred
Pilatom optuzili da se usprotivio zapovesti Rimljana.
Druga prica: Neko imadjase smokvu posadjenu u svom vinogradu, i dodje da trazi roda
na njoj i ne nadje (Lk. 13; 6). Ovaj vinogradar oznacava Zakon, jer je Hristos imao u vidu
Zakon. Evo tri godine kako dolazim i trazim roda na ovoj smokvi (Lk. 13; 7) - ovo govori
vezano za tri ropstva u koja su bili odvedeni i kojima su bili kaznjeni izrailjski zarobljenici, ali
se nisu popravili. Uzalud, kaze, bih sinove vase, ne primise nauke (Jer. 2; 30). Da bi pokazao
kako je i dalje ostao velikodusan prema njoj ? , vinogradar je, kad mu je gospodar vec rekao
da je odsece, odgovorio: Ostavi je jos ove godine (Lk. 13; 8). Gospod se saglasio da i dalje
ostane velikodusan prema njima, sto oznacava vreme od sedamdeset sedmina. Te tri godine ?
zavrsile su se za njih vremenom njihovog povratka iz ropstva. Takva je bila i jedna godina -
govori se o vremenu koje je prethodilo javljanju Hristovom, jer je presudom te godine bila
resena njihova sudbina. Od njih je trazen plod vere, ali se kod njih nije naslo ono sto im je
darovano. U tom slucaju ispunila se izreka proroka: Trazih medju njima koji bi opravio
ogradu.., ali ne nadjoh nikoga (Jez. 22; 30).
Tri godine oznacavaju vreme tokom kojeg im je pokazao da je On Spasitelj. Njegova
namera da iskoreni smokvu predstavlja cin koji je slican drugom, starijem (cinu), kada je Otac
rekao Mojseju: Pusti me da ih istrebim i da ime njihovo zatrem pod nebom (5. Mojs. 9; 14);
tim recima mu je dao povod da Ga preklinje. Na slican nacin je i na ovom mestu objavio
vinogradaru da smokva mora biti istrebljena, da bi zatim vinogradar uzneo svoju molitvu, i
milosrdni Bog je pokazao Svoju milost. Ako ni te godine ne donese plod, iskorenice je
vinogradar. On nije posekao smokvu radi osvete (kao sto je to ucinio Mojsej koji je, nakon sto
se pomolio i bio uslisan, rekao: Blizu je dan propasti njihove i ide brzo sto ce ih zadesiti - 5.
Mojs. 32; 25). Tako je o smokvi mislio vinogradar, zbog kojeg je gospodar vinograda pristao
na odlaganje. Unizivsi se pred vinogradarom koji je zeleo da Mu ukaze na dobra prirodna
svojstva smokve, Gospod je tako postupio u cilju iskusavanja, jer je Gospod jos od ranije znao
za to. A to, sto je dosao i nakon tri godine zatrazio plod, ucinio je zato da bi ispitao znanje
vinogradara. Ne govorim da su ti ljudi bili kukolj jer Gospod i njih moze da izabere, a ne
govorim ni to da su drugi sveto seme, jer Gospod i njih moze da unisti. ?
Jos necu ici u taj praznik (u srpskom prevodu: na ovaj praznik) (Jn. 7; 8), tj. jos necu
poci na krst. Nije rekao: "na taj praznik" nego "u taj praznik", jer ni braca Njegova ne
verovahu u Njega. Govorili su Mu: Niko ne cini nista tajno (Jn. 7; 5, 4). Posto su hteli da Ga
predaju, sakrio je od njih istinu, govoreci: Necu ici. Da bi ucinio ociglednim da su hteli da Ga
predaju i pogube, tajno je dosao na taj praznik.
Zasto trazite da Me ubijete (Jn. 7; 19)? Pismo koristi tri ucenja o nasem Gospodu: kao
prvo, ucenje iskljucivo o Bozanstvu, kao drugo, (ucenje) o sjedinjenju Bozanstva i covestva
(covecije prirode) i kao trece, ucenje iskljucivo o covecanskoj prirodi Gospodnjoj. U pocetku
bese Rec (Jn. 1; 1) - to je ucenje iskljucivo o Bozanstvu. I niko se, kaze, nije popeo na nebo
osim Onaj Koji side s neba, Sin coveciji Koji je na nebu (Jn. 3; 13) - to je ucenje o sjedinjenju,
dok reci Zasto trazite da Me ubijete, coveka koji vam govori istinu (Jn. 7; 19), predstavljaju
ucenje o covecanskoj prirodi.


PETNAESTA GLAVA
Sudiji je prisao bogatas (Mt. 19; 16-39), zeleci da Ga potkupi darom slatke reci, a Sudija
je pokazao da On na Svom Sudu ne prima darove i ne gleda na lice. Sto me zoves blagim (Mt.
19; 17), kad sam u tome, sto hoces da saznas od Mene, duzan da budem pravedan? Zbog
zene - gresnice, pravedni Bog je postao blag, jer Mu je ona prisla kao Onom, Koji oprasta
grehe. Ovaj bogatas Mu je prisao kao zakonodavcu koji je sakrio Svoje milosrdje i milost kada
je davao Zakon, govoreci: Svaki koji ubije da umre. Sta da ucinim pa da budem ziv (u
srpskom prevodu: Koje dobro da ucinim pa da imam zivot vecni) (Mt. 19; 16)? Sudija je
pokazao strogost Svoje pravde. medjutim, kad je revnitelj Zakona objavio da je brizljivo
ispunio Zakon, Zakonodavac se obradovao i razveselio zbog njega, cime je i stavio do znanja
da to prethodno laskanje nije bilo ni od kakve koristi vec da je pomoglo to ocuvanje Zakona.
Ako hoces, kaze, da udjes u zivot vecni, odrzi zapovesti (Mt. 19; 17). Laskavci usled
pristrasnosti vole da mnoge nazivaju blagima, ali Sin zna jedinog blagog koji je toliko blag da
se ni od koga drugog nije ucio blagosti. Tim imenom, kojim je bogatas pocastvovao Sina zbog
laskanja Sin je pocastvovao Oca u istini, ne da bi Mu ugodio nego da bi posvedocio o Njemu.
Osim toga, bogatas Mu je to ime dao kao zajam, onako kao sto ljudi obicno daju prijatna
imena svojim prijateljima. Kloneci se onoga sto Mu daje covek, Gospod zeli da pokaze da
blagost ima od Svog Oca po prirodi i po rodjenju a ne samo po imenu. On kaze: Samo je jedan
blag, nakon cega nije zacutao nego je dodao: Otac, da bi poucio da Otac ima blagog Sina,
Njemu podobnog. Bogati je nazvao Gospoda blagim uciteljem, kao jednog medju blagim
uciteljima. medjutim, On mu je odgovorio: Niko nije blag, kao sto si ti mislio, osim jednog
Boga. Rekao je Boga, da bi objasnio o kome govori i dodao Oca, da bi poucio da se Bog ne
moze drugacije nazivati Ocem osim zbog Sina. Posto su oni mogli sebi da stvore mnogo
bogova na nebesima, On kaze: Niko nije blag osim jednog Oca Koji je na nebesima. Ne, dakle,
Bog i Bog nego Bog od Boga i blagi od blagoga. Bog je i Hristos, buduci da kaze: Otac. Kada,
na primer, slusas o blagom drvetu, samim tim potvrdjujes da se taj naziv rasprostire i na
njegov plod. Kako je ovaj poznavalac Zakona dosao da od Hrista nauci kao od Zakona, Hristos
mu je i odgovorio kao u ime Zakona: Ja jesam i nema drugoga osim Mene (5. Mojs. 32; 39).
slicno tome govori i na ovom mestu: Niko nije blag osim jednoga Boga. Obe izreke oznacavaju
jedno isto, kao i sledece reci: cuj Izrailju, Gospod je Bog nas jedini Gospod (5. Mojs. 6; 2).
Osim toga, taj covek je posedovao veliko bogatstvo, saglasno blagoslovu Zakona, i bio je
ubedjen u svoj ovozemaljski napredak koji je obecavao Zakon. On je dosao u nadi da ce i od
Gospoda dobiti svedocanstvo o svom bogatstvu i delima. Upitao je Gospoda za Zakon,
nameravajuci da Ga zatim upita da li bi jos na ovoj zemlji trebalo nagraditi onoga koji je
ocuvao Zakon. govoreci o ocuvanju Zakona Gospod je ponesto izostavio , dok taj bogatas nije
prisao i rekao: Sta mi jos nedostaje (Mt. 19; 20)? I u vreme dok se on nadao da ce mu
Gospod otkriti i ostale vrline koje ce ga uciniti savrsenim kao Pavla ? , Gospod mu nije
predlozio ono sto je hteo da cuje, nego ono sto nije hteo i sto mu ni na um nije padalo da
slusa. Gospod mu je na taj nacin izlozio istinu Zakona i pridodao joj pecat cvrste hrane. "Idi",
kaze, "prenesi zemaljsko bogatstvo na nebo i na taj nacin ces biti siguran da ce ono biti
sacuvano za tebe. Ma koliko da necega imas na zemlji, ni najmanje se nemoj u to uzdati. Gde
je tvoje blago, tamo je i srce tvoje (v. Mt. 6; 21), a ne na zemlji." Dakle, umesto meda i mleka
koji su ponudjeni mladencima, savrsenima se daju ekseri (klinovi) i krst.
Videvsi da je njegovo srce vec odavno sahranjeno u ovu zemlju, Gospod ga je najpre
zaprepastio, a zatim otresao sa njega prah zemaljski i njegov um upravio ka nebu. Niko, kaze,
nije blag, osim Jednoga koji je na nebesima. Umesto zemlje, ukazao mu je na nebo, i umesto
njegovih otaca, na jednog Oca. "Ako", kaze, "postoji jedan Blagi Koji je na nebu, uzdigni svoje
srce sa zemlje na nebo ka tom Blagom Kojeg ljubis." medjutim, kad je bogatas otisao, Gospod
je rekao: Kako je tesko onima koji se uzdaju u imovinu, posto veruju da koristoljublje i
gramzivost resavaju i to pitanje ? . Njima je tesko jer se u Carstvo nebesko ulazi posredstvom
krsta. "Ako meni", kaze, "tvom Sudiji, ne pokazes dela, neces dobiti zivot." "Od sada ti je",
kaze, "drugo potrebno". Nedostatak starog ispunio je novim, zbog cega je i rekao: Dosao sam
da ispunim (Mt. 5; 17). medjutim, ukoliko Zakon blagosilja govoreci: "posedovace imanje i
bogatstvo", Ti nas udaljujes od gramzivosti i kazes: "Od sada je drugo potrebno!" Eto, to je
Tvoje ispunjavanje Zakona.
Znaj da su Onaj, Koji daje imanje i Onaj Koji ga cuva da ne bude opljackano, jedan isti.
Jedan je dao bogatstvo na zemlji, drugi je pripremio riznicu na nebu. Na taj nacin je Zakon dao
blaga zemaljska, a Gospod blaga visnja (nebeska), tj. svaki od njih dao je od svojih darova.
Osim toga, zemaljsko blago mogu posedovati i oni koji ubiju njegove naslednike, dok visnja
blaga poseduju oni, koje ubijaju. Bog je Ocima dao bogatstvo posredstvom kojeg su oni
podstakli Jevreje da podrazavaju svoje oceve i od otaca su se naucili da hrane siromahe. Deca
su, medjutim, svoje poglede upravila ka bogatstvu otaca a ne ka njihovoj pravednosti;
neznabosci su se okrenuli ka njihovoj pravdi, a ne ka bogatstvu. Zapazi sta mu je Gospod
rekao: Izvrsi ovo i ziveces. Zbog cega je to tesko? Takvima je tesko da udu u Carstvo nebesko
samo na vrata savrsenih i onih koji nose svoj krst. Kao sto postoje vrata za devstvenike, tako
postoje vrata i za one koji zive u miru. Oni koji zive u miru mogu da udu u Carstvo nebesko na
svoja vrata, ali im je tesko da udu na vrata devstvenika. Zbog toga je Gospod rekao: tesko, a
ne "nemoguce".
Uporno trazeci povod da iskusavaju Gospoda, fariseji su hteli da takav povod i sami
stvore. Jedan od njih prisao je da bi iskusavao Gospoda i doznao da li to ispunjenje, kojem On
uci, narusava Zakon? Gospod je istog trenutka zauzdao usta ovog kusaca rekavsi: Niko nije
blag osim jednoga, a zatim: Zar ne znas zapovesti? Tim recima je On, kao prvo, odbacio
drugog boga - ne pominjalo se vise ime njegovo! - i poucio da su zivotvorne zapovesti vazile
pre Njega. Kao drugo, pokazao je da su se zapovesti mogle ocuvati i, kao trece, buduci da ga
je s ljubavlju posmatrao ? , time je stavio do znanja koliko su Mu ugodni oni, sto su ocuvali
drevne zapovesti. Prisajedinivsi Svojim recima: od sada ti je drugo potrebno, objasnio je da
Njegovo javljanje nije bilo uzaludno i prazno. Nedostatak punote u drevnom Zakonu jos uvek
ne rada nuznost priznavanja drugog boga. Ako bi farisej lagao govoreci: Ocuvao sam sve to,
ko bi mogao da ga spreci da kaze: "I to takodje cinim?" Lazljivac ne odstupa ni pred kakvim
lazima. medjutim, ako se ne bi stideo da kaze: "I to cinim", zar se ne bi uplasio bar onih, koji
znaju da on to ne cini?
Dalje, to sto je on bio razaloscen, i to ne pritvorno nego uistinu razaloscen, ocigledno je i
odatle sto je i Sam Gospod video da je on razaloscen. Ako bi lagao, onda ne bi bio razaloscen,
jer u tom slucaju ne bi za to bio pripremljen ocuvanjem zapovesti. Kao covek koji je za sebe
mislio da je savrsen pristupio je Gospodu kako bi ga On javno pohvalio. Videvsi da ima
nedostatke on se razalostio, jer je njegova pohvala iscezla, posto je on svoju pravednost
prilagodjavao pohvali Zakona i za nju vec dobio blago. Gospod ga je s ljubavlju posmatrao da
bi poucio koliko su mu ugodni oni, sto teze da pronadju savrsenstvo. Onaj ko ljubi sluzi onome
koji je nizi od njega dok se onom, koji je visi od njega, potcinjava. Zavoleo ga je da bi poucio
koliko ljubi one koji teze ka visem stepenu (savrsenstva).
Recima "ucitelju blagi" bogati kao da je uputio neki poklon, jer je u pocetku pokusavao
da Gospoda potkupi darovima (jezika). Gospod je, medjutim, odbacio povod za pristrasnost,
kako bi poucio da smo duzni da govorimo i slusamo ono sto je pravedno. S ljubavlju ga je
pogledao da bi ga na taj nacin privukao i uzdigao ka onom savrsenstvu kakvo je Gospod
ustanovio i koje mu je tada i predlozio. medjutim, kako je njegova pravda bila usaglasena sa
Zakonom, po kojem su se ljudi ponasali pravedno ocekujuci ovozemaljska blaga, on se uzdao
u svoju imovinu, kao da je ona bila nagrada za njegovu pravednost. Zbog toga je "tesko"
bogatima i onima koji se uzdaju u slicne stari, buduci da misle da je ono, sto oni poseduju,
nagrada i plata za njihove podvige. Ne mogu da napuste svoje bogatstvo oni, koji misle da je
ono nagrada za njihovu pravednost. Da bogati ne bi rekao: "Od samog pocetka susreo me s
neblagonaklonoscu i zato me, trazeci izgovor, odbacio", Gospod kaze da je samo jedan blag.
Ako je vec tako, zar i On Sam nije blag, kad se naziva Sinom Blagoga? Zbog toga je i pogledao
mladica s ljubavlju, da bi pokazao da mladic nije hvalio samoga sebe. Bio je bogat i onaj sto se
oblacio u skerlet (v. Lk. 16; 19). Na osnovu onoga sto govori: Oce Avraame (Lk. 16; 24) i
imaju Mojseja i proroke (Lk. 16; 29) jasno sledi da je bio Izrailjac.
Niko nije blag osim jednoga. Zar Ti, Gospode, nisi blag? Samo je jedan, kaze, blag. Zar
Tvoj dolazak nije dolazak blagosti? Ja, kaze, nisam dosao Sam od Sebe (Jn. 7; 28). Zar dela
Tvoja nisu blaga? Otac Koji prebiva u Meni, On tvori dela (Jn. 14; 10). Zar Tvoja nova
propoved nije propoved blagosti? Otac Moj Koji Me posla On Mi dade zapovest sta da kazem i
sta da govorim (Jn. 12; 49). Ako su dolazak Tvoj, Tvoje reci i dela Tvoja od Oca, zar onda Ti
nisi Blagi od Blagoga? I prorok je o Duhu rekao: Duh Tvoj blagi neka me vodi (Ps. 142; 10).
Gospod ovom bogatasu, koji se udaljio, nije dao povoda da ode od Njega, da bi se njegovo
udaljavanje pokazalo dostojnim osude. Zeleci da da novu zapovest, Gospod je postovao Zakon
i Gospoda Zakona, kako bogati ne bi rekao da je Hristos njihov protivnik i da uvodi novo
ucenje o tudjem Bogu. Zbog toga mu je jasno pokazao da je i pre Njegovog javljanja
siromastvo bilo pohvalno, jer odnesose ga angeli u narucje Avraamovo (Lk. 16; 22).
Zasto Me zoves blagim (Mt. 19; 17)? Tim recima pokazao je obrazac Svog smirenja da bi
iskazao postovanje Ocu, iako je na drugim mestima nazivao Sebe blagim, govoreci: Zar je oko
tvoje zlo sto sam Ja dobar (Mt. 20; 15) i Pastir dobri polaze zivot svoj za ovce (Jn. 10; 11).
govoreci pak Zasto Me nazivas blagim, Svojim odgovorom odbacio je pomisli bogatog mladica,
jer je mislio da je Hristos od ovog sveta i da je kao jedan od izrailjskih ucitelja.
Buduci da je bogatas smatrao Hrista obicnim covekom a da Ga je nazvao blagim kao
Boga, On ga je upitao: Zasto Me nazivas blagim, odnosno, ako bi zaista mislio da sam Ja
dosao sa neba i da sam Sin Blagog, onda bi me pravedno nazvao blagim. medjutim, ako sam
Ja, kao sto ti mislis, od ovoga sveta, onda rdjavo cinis sto Me nazivas blagim. Da je Hrista
nazvao blagim Bogom i da je Hristos to odbacio, onda bi ta Njegova rec mogla biti umesna .
medjutim, on ga je nazvao uciteljem, a ne Bogom. Na koji je nacin taj naziv odbacio Onaj, Koji
je Sam o Sebi rekao: Pastir dobri dusu svoju polaze za ovce (Jn. 10; 11). Svi ucitelji, koji su
prenosili sveto ucenje, i svi pravedni i casni, nazivaju se blagima. ucini dobro (blagotvori)
Gospode, dobrima (blagima) (Ps. 124; 4), kaze Pismo, kao i ovo: Koji seje dobro seme, to je
Sin coveciji; njiva je svet, a dobro seme sinovi su Carstva (Mt. 13; 37-38). Kako seme moze
biti dobro, a onaj koji ga seje los? Ili: na koji je nacin ovde odbacio naziv blagog, dok se na
drugim mestima pokazao kao pricasnik bozanske vlasti i poklonjenja? Svako zlo bezocno ulazi
u ljudski rod posredstvom vladavine strasti. Zbog toga je Gospod proglasio gordost za necistu
pred Bogom, jer ona coveka cini necistim pred Bogom. Svim ljudima je dao smirenje kao neku
uzdu, jer se i Sam u smirenju povinovao volji i Zakonu Svojih predaka ? .
Smrt bogataseva i Lazareva bila je jednaka (Lk. 16; 19) ali je bila drugacija plata koju je
Lazar dobio posle smrti. Onaj kojem nikad ni sluge nisu htele da pridju bio je proslavljen
angelskim misicama. Posto mu bogatas nije dao mesto u svom domu, mesto njegovog
upokojenja postalo je narucje Avraamovo. Za bogatasa je to bila dvostruka kazna: kao prvo,
jer se on sam mucio, a kao drugo, jer je Lazara video u radosti. Gospod je narodne svestenike
uporedio s bogatasem odevenim u skerlet, kojega niko nije prevazilazio po cuvenju. ucenike
krsta uporedio je sa Lazarom, koji je bio nistavniji od svih. Imena Svojih prijatelja oznacio je
imenom Lazara, Svog vozljubljenog prijatelja (Jn. 11; 3, 11), a ime Svojih neprijatelja hteo je
da oznaci recima: Ako ne slusaju Mojseja i proroke... (Lk. 16; 31). Dakle, nisu zivi oni sto zive,
niti su mrtvi oni sto su sahranjeni.
Razmotri i ovo: koliko je bogatas bio razmazen udobnoscu, toliko je bio ponizen kasnije.
I sto je jadniji i siromasniji bio Lazar, utoliko je veci bio njegov venac. Zbog cega je, medjutim,
bogatas video samo Avraama i Lazara u njegovom narucju, a ne i druge pravednike? Posto je
Avraam bio milosrdan prema ubogima, on ga je zbog toga i video, da se ne bismo nadali da ce
nam na kraju zivota biti oprosteno ako se kod nas ne nadu milosrdna dela. Ako Avraam, koji je
bio prijatelj putnika i milosrdan prema Sodomljanima, nije mogao da se smiluje na onoga koji
nije bio milosrdan prema Lazaru, kako bismo onda mi mogli da se nadamo oprostaju? Iako je
bogatas nazivao Avraama svojim ocem a Avraam mu govorio: sine moj, ipak nije mogao da
mu pomogne. Sinko, seti se, kaze, da si ti primio dobra svoja u zivotu svome a Lazar svoja
mucenja (Lk. 16; 28).
O poslenicima u vinogradu koje je domacin unajmio u trecem, sestom i devetom casu
(Mt. 20; 1-18). Kad je poceo da daje platu poslednjima, prvi su pomislili da ce oni dobiti vise,
ali on ih je izjednacio sa ostalima. Kad su oni uznegodovali, rekao je: Zar je oko tvoje zlo zato
sto sam ja dobar (Mt. 20; 15)? Time je, kaze, pokazana milost, a oni su radosnog lica klicali o
svojoj nagradi. Obrati paznju kako je to receno. Kad su ih upitali: Sto stojite ovde ceo dan
besposleni, oni su odgovorili: Jer nas niko ne najmi (Mt. 20. 6-7). Znaci, oni su bili spremni da
rade, ali ih niko nije unajmio. Onaj, koji spava zato sto ga niko nije probudio i dodje kasnije,
razoblicuje se kao onaj koji spava zbog lenjosti. I pored toga, medju njima postoji razlika, jer
jedan biva zahvalan za svoj rad onome ko ga je probudio, dok onaj drugi usled svoje lenjosti
onome koji ga je probudio uzvraca gnevom. Jasno je, dakle, da je besposlenost lenjog gora od
besposlenosti marljivog.
Poslenike koji su stajali besposleni jer za njih nije bilo posla niti nekoga ko bi ih
podstakao da rade, unajmio je glas i razbudila rec. Usled svog trudoljublja, oni se s njim nisu
cak ni dogovarali oko plate, kao sto su to ucinili oni prvi. Ocenili su njihov trud po znanju i
izjednacili njihove plate. Tu pricu je izlozio zato, da niko ne bi rekao: "posto nisam bio prizvan
u detinjstvu, necu ni kasnije biti primljen." Pokazao je, dakle, da ce covek biti prihvacen ma u
kom casu da se preobrati. Nije hteo da najpre prvima da platu, jer su oni bili uvereni u nju i da
poslednji ne bi pomislili da ce njih platiti manje, podelu plata poceo je od njih.
To, sto je izasao treceg, sestog, devetog, jedanaestog casa i pri zalasku sunca, mora se
razumeti vezano za pocetak Njegove propovedi koja se produzila sve do krsta, jer je
jedanaestog casa (upor. Lk. 23; 43) razbojnik usao u vinograd, odnosno u raj. Kako iz tog
razloga ne bi bio prekoren, on je otvoreno pokazao svoju potpunu spremnost i da ga je
domacin vinograda ranije unajmio, on bi se takodje potrudio.
Niko nas, kaze, nije unajmio.
Ako Bozanstvu damo ono, sto je mnogo nize od Njega, Bozanstvo ce nama dati ono, sto
je daleko vise od nas. Mi smo unajmljeni da bismo se potrudili srazmerno nasoj snazi, ali smo
prizvani na isplatu nagrade koja prevazilazi nasu snagu.
Na svrsetku sveta, verni ce sa Gospodom besediti na osnovu slobode, a bezboznici usled
nametnute im nuznosti, jer je On i za dobre i za zle ustanovio slobodu u ovom i nuznost u
drugom zivotu. Naime, dobri tamo nece postati nepravedni cak i kad bi to zeleli, a zli nece biti
opravdani, iako bi to zeleli. U postupku vinogradara ni Njegovo milosrdje nije bilo izlozeno
osudi, ni Njegova pravda odbacena. Po pravdi je dao ono, sto je bilo dogovoreno, po milosrdju
je bio milostiv koliko je hteo. Gospod je jasno stavio do znanja da je iz tog razloga kazivao ovu
pricu. Zar Ja nisam vlastan u svome ciniti sta hocu (Mt. 20; 15)? Ako se to odnosi na sud i na
svrsetak sveta, zbog cega je onda Gospod ubacio reci: Zar je oko tvoje zlo sto sam ja dobar?
Ko ce dopustiti poslednjim pravednicima da zive kao i oni prethodni, koji nisu radili ? Osim
toga, zar medju onima koji su unajmljeni u rano jutro, nije bilo dece koja su pomrla? Avelj je
prvi umro kao dete: zar je Sit, koji je zauzeo njegovo mesto, negodovao protiv njega ?
Kao sto su Jakov i Jovan sa Gospodom videli i Mojseja i Iliju, rasplamsali su se zeljom i
rekli: Daj nam vlast da sednemo jedan s desne strane Tebi a drugi sa leve (Mk. 10; 37), slicno
onima sto su se javili na gori. Hocemo da nam ucinis ono sto cemo Te moliti (Mk. 10; 35).
ucinicu vam, odgovorio je i nije im ucinio. Ovo nije rekao zbog toga sto nije znao sta su ga
pitali, nego zato sto je znao da ce zacutati, ako kaze: ucinicu vam. Dakle, rekao je to stoga, da
se u njihovim ustima ne bi zadrzala molba. medjutim, nakon sto su oni i ostali poceli da
otkrivaju svoje pomisli, On je sve zajedno poceo da ih ispravlja. Posto ih je Gospod upitao
javno, pred svim drugovima, i posto su se razalostili, On je odbio njihovu molbu i nije im dao
ono, sto su trazili, da ne bi unosio neprijateljstvo izmedju njih. Oni su pak uvideli da je njihova
prozba bila nerazborita, jer je ranije udovoljavao svim njihovim molbama. Da nije bio istinit u
Svom prvom obecanju, ne bi bio istinit ni u drugom, ni u trecem. Ako je bio istinit, onda je
nesumnjivo dao. Simonu je dao ono sto je trazio a njih je odbio, buduci da je ovaj (Simon
Petar) pitao za sve, govoreci: Sta ce nama biti (Mt. 19; 27), a ne "sta ce meni biti". Da je
Simon pitao samo za sebe, Gospod bi i njega odbio. Simon je, medjutim, pitao za sve zajedno
i Gospod je dao svima, jer Simonovom molbom niko nije bio razaloscen nego je, naprotiv, ona
sve njih razveselila. Osim toga, odbio je ono za sta su Ga molili i zato sto u tom trenutku za
njih nije bilo od koristi da dobiju ono sto su trazili. Jedno je bilo to, sto su slusali iz usta
Gospodnjih, a drugo ono sto su oni sami trazili od Njega. On im je govorio: Evo idemo gore u
Jerusalim, i uzece Sina covecijeg i predace Ga na krst (Mt. 20; 18). Napustivsi ljubav prema
Njemu koja je podrazumevala da ce s Njim pretrpeti poruge i smrt, poceli su da pokazuju onu
ljubav prema Njemu koju su imali zbog sebe samih, govoreci: Daj nam da sednemo jedan s
desne strane Tebi a jedan sa leve (Mk. 10; 37).
Sva ta Svoja ponizenja ? Gospod je izlozio pred njima da bi se pokazalo ko je taj, koji ce
pozuriti da postrada s Njim. Ako, kaze, s Njim stradamo, s Njim i da se proslavimo(Rim. 8;
17). Ako im ono, sto su trazili, nije dao zato, sto nije imao vlast, kako je onda dao
dvanaestorici apostola? Dao je, ili nije dao? Ako nije dao, onda Njegovo obecanje nije istinito;
ako je istinito, onda im je uistinu dao jednom za svagda. U protivnom, kakav bi smisao imalo
ono sto je rekao: Sve sto ima Otac Moje je (Jn. 16; 15) i Sve Moje Tvoje je (Jn. 17; 10).
medjutim, kako su oni dosli da bi pre svojih prijatelja izabrali mesto za sebe, Gospod im je
rekao: Mozete li piti casu koju Ja pijem (Mk. 10; 38)? Time je objasnio da se to mesto kupuje
po visokoj ceni, kao sto je i receno: Zato i Njega Bog visoko uzdize (Filiplj. 2; 9). Kada su
saznali da se to mesto mora kupiti delima, Gospod je nastavio Svoju besedu: "Ako ste vec
doznali da se to mesto zadobija delima, lako se moze dogoditi da ce biti i onih koji ce se
podvizavati ili su se podvizavali vise od vas. To mesto je priugotovljeno za onoga, koji
podvigom prevazilazi sve ljude, i koji se na Ocevom sudu pokaze kao izabrani." Posto su Mu
pristupili s namerom da to mesto dobiju bez dela i samo na osnovu izabranja, Gospod ih je
odbio i, da ih ne bi razalostio, rekao da On nema vlasti nad tim, kao i na drugom mestu: O
tome casu niko ne zna (Mt. 24; 36). Nije vase, kaze, da znate vremena i rokove (Dela ap. 1;
7). Tako je molbu sinova Zevedejevih Gospod ponudio ucenicima kao venac kojim se
ovencavaju najhrabriji u bici vodjenoj za Njega. On ispituje namere srca, kaze, i tada ce
svakome biti pohvala od Boga (1. Kor. 4; 5).
Zakhej se molio u svom srcu (Lk. 19; 1-10) i rekao: "Blazen je onaj ko se pokaze
dostojan da ovaj pravednik ude u njegov dom!" Gospod mu je rekao: Zakheju, sidi brzo (Lk.
19; 5). Razumevsi da Gospod zna njegove pomisli, Zakhej je rekao: "Ako zna ove pomisli,
onda zna i sta sam cinio." Zbog toga je odgovorio: Ako koga necim ostetih, evo vraticu
cetvorostruko (Lk. 19; 8). Brzo sidi s te smokve, kaze, jer treba da te posetim. Neka drevna
Adamova smokva bude zaboravljena kroz novu smokvu carinika, i ime okrivljenog Adama kroz
ime pravednog Zakheja. Evo, Gospode, kaze, pola imanja svoga dacu siromasima, a ako koga
ostetih, vraticu cetvorostruko (Lk. 19; 8). Zbog toga Gospod govori: Danas dodje spasenje
domu ovome (Lk. 19; 20). Neka se neverni narod posrami trenutnim pokajanjem ovog coveka
koji je juce bio grabezljivac a danas postao darodavac, koji je juce bio carinik a danas postao
ucenik.
Zakhej je u mislima napustio pravedni Zakon i popeo se na beslovesnu smokvu koja je
oznacavala gluvocu njegovog sluha. medjutim, cim se popeo, smokva je postala izobrazenje
njegovog spasenja. Napustio je ovozemaljske pomisli i, popevsi se na smokvu, kao da se
uzneo na visinu da bi sozercavao visnje Bozanstvo. Gospod mu je zapovedio da brzo side sa te
beslovesne smokve i da se pod tim vidom udalji i od svojih predjasnjih dela; da vise ne zivi u
svojoj gluvoci nego da plamenom ljubavlju prema Gospodu donese nove izdanke. Posto je
rastopio Zakheja, Gospod ga je ponovo iskovao da bi u njemu ponistio sve zastarelo i stvorio
novog coveka. Da bi znao da se on sada ponovo rodio, kaze: I ovo je sin Avraamov (Lk. 19;
9).
Svetlost je dosla u svet da bi slepima podarila svetlost i neverne naucila veri. Kad je
Gospod prisao slepom, ovaj je poceo da vice i da govori: Isuse, sine Davidov, pomiluj me (Lk.
18; 39)! O, najsretniji nisci! Ispruzivsi ruku da dobije obol ? od coveka, udostojio se da dobije
dar od Gospoda! On kaze: Isuse, sine Davidov, pomiluj me! Dobro je mislio da je On sin
Davidov, koji je bio milosrdan prema slepim i hromim Jevusevljanima ? . I sta mu je Gospod
odgovorio? Progledaj! Vera tvoja spasla te je (Mt. 18; 42)! Nije rekao: vera tvoja dala ti je vid,
da bi pokazao da mu je vera na pocetku dala spasenje, a zatim i otvaranje ociju. A oni sto
idjahu napred korahu ga da ucuti i da ne prilazi Isusu, a on jos jace vikase... (Lk. 18; 39). Kad
je slepi upitao: ko je to, odgovorili su mu: Isus Nazarecanin. Razumeo je da mu to nisu rekli
zbog ljubavi, ali je odbacio ono sto je pripadalo neprijateljima i uzeo ono, sto je bilo svojstveno
prijateljima. Sine Davidov, pomiluj me! Iako su mu zabranjivali, on je i dalje vikao ne bi li,
videvsi otvaranje ociju, oslabila njihova mrznja prema Njemu. Jedan slepi sedase na raskrsnici
kraj puta proseci. Bio je to Vartimej, sin Timejev... i on, zbacivsi sa sebe (gornju) haljinu
svoju, ustade i podje Isusu (v. Mk. 10; 46, 50). Videvsi da su njegove unutrasnje oci
prosvetljene a da spoljasnje nista ne vide, Gospod je i njih ucinio bistrim kao i one unutrasnje,
da bi mogao da gleda i da razabire kada je zatim pozeleo da Mu pridje.
A one ovce i bikovi koje prodavahu u hramu (v. Mt. 21; 12) bili su oni isti koje su
svestenici sakupili od zrtava.
Sve te reci, koje je izgovorio farisej dok se molio (v. Lk. 18; 11-14), bile su istinite, ali
on ih je rekao u cilju samohvalisanja. Carinik je, medjutim, smireno otkrio svoje grehove.
Onaj, koji je priznao svoje grehove, vise je ugodio Bogu nego onaj, koji se razmetao svojom
pravednoscu. Razume se da je coveku teze da govori o svojim grehovima nego o svojoj
pravednosti, ali Bog Svoj pogled obraca ka onome koji podnosi i trpi ono sto je teze. Dakle, u
carinikovom smirenju otkrilo se da je on podneo i pretrpeo ono sto je teze, i zato je on bio
opravdan a farisej nije. Da je farisej bio gresnik, onda bi takvom molitvom samo umnozio
svoje grehove, dok je Gospod carinika ocistio od tog greha. Iako se molio, farisej je svojom
molitvom izazvao gnev Boziji. Nauci da se, zbog tog gneva, i ti molis kao carinik.

SESNAESTA GLAVA
Prokleo je smokvu (Mt. 21; 19), jer je u Zakonu napisano: Kad zanjes letinu svoju na
njivi svojoj, ako zaboravis koji snop na njivi ne vracaj se da ga uzmes; neka ga dosljaku, siroti
i udovici... kad treses masline svoje, ne zagledaj granu po granu posto otreses... (5. Mojs. 24;
19-20). Vlasnik te smokve prezreo je Zakon svojim neposlusanjem. Kada je Gospod pristupio i
na njoj nije nasao nikakvih ostavljenih plodova prokleo je smokvu da se njen vlasnik ne bi vise
nasladjivao njenim plodovima, jer nista nije ostavio sirotima i udovicama. Tako su Gergesinjani
odlucili da ne izlaze u susret Gospodu, a On je onda potopio njihove svinje, kako bi ih
podstakao da Mu makar i protivno svojoj volji podu u susret.
Ni vlasnik ove smokve nije hteo da Mu podje u susret, a Hristos je osusio smokvu, kako
bi on i protivno svojoj volji posao da Ga susretne, jer je Gospod u svakom slucaju zeleo da se
ljudi spasu.
Kada je rekao: Razvalite ovaj hram i za tri dana cu ga podici (Jn. 2; 19), Njemu su
odgovorili: Cetrdeset i sest godina zidan je ovaj hram, a Ti ces za tri dana da ga podignes (Jn.
2; 20)? Time se pokazalo da Mu ne veruju. Kada su Mu pokazali hramovne ukrase, On im je
rekao: Doci ce dan kada ce hram biti srusen a Jerusalim razoren (v. Lk. 21; 5).
Da bi pokazao vlast Svog bozanstva, prokleo je smokvu i ona se osusila, kako bi na
osnovu sadasnjeg, koje mogu da vide, poverovali u ono sto ce doci. Prokleo ju je i zbog toga
da ona ne bi radjala po prirodnom zakonu, posto nije ispunila Zakon Mojsejev ? .
Nepravovremeno ? je trazio plod na toj smokvi zato, da bi ona postala praobraz Onoga, Koji je
u svoje vreme ublazio i razresio Zakon. Da je u pravo vreme trazio plod na smokvi, niko ne bi
pomislio da je ona praobraz i simvol. Posredstvom smokve je otvoreno razoblicio grad
Jerusalim, u kojem je trazio ljubav, a koji je pokazao mrznju prema onima sto su doneli plod
pokajanja. Ogladneo je i uzurbano posao ka smokvi koju je i prokleo, jer na njoj nista nije
nasao. Glad je, naravno, pripadala telu i to je izazvala prirodna nuznost. Kako bi se inace
moglo dogoditi da Onaj, Koji ispituje tajne srca, u neodgovarajuce vreme trazi plod na smokvi?
Razumi, dakle, da Gospod nije prokleo smokvu zbog Svoje gladi. Cak i da je bilo vreme
radjanja plodova, nije bilo potrebe da On osusi i unisti smokvu samo zbog toga sto za Njega
nisu bili ostavljeni plodovi kakve je trazio.
Neki kazu da smokvino drvo oznacava Jerusalim, jer ni on nije dao plod i zbog toga je,
kazu, pod vidom smokve prokleo Jerusalim. Onaj Koji je bio gladan, kako tvrde, bio je gladan
pokajanja i dosao je da ga nadje kod Jerusalimljana, ali ga tamo nije nasao. Ovome se
prikljucuje i druga izreka: Neko imadjase smokvu posadjenu u svom vinogradu (Lk. 13; 6). I
jedno i drugo odnosi se na Jerusalim. medjutim, ukoliko je on upravo od Jerusalima trazio
plod, zasto ga je onda pod vidom smokve prokleo da padne, kada smokvi jos ne bese nastalo
vreme da daje plodove? Ako pak jos nije nastupilo njegovo vreme, kako onda da shvatimo reci
apostola: Kad dodje punoca vremena posla Bog Sina Svojega (Gal. 4; 4)? I kao sto se dolazak
Jedinorodnog dogodio u odgovarajuce vreme, zbog cega se onda smokva, u vreme koje ne
odgovara njenim plodovima, poredi sa Jerusalimom, za koji je nastalo vreme plodova?
Potrudimo se oko tog mesta u Pismu da bismo pronasli odgovor na nase pitanje. O Gospodu
Koji ulazi u Jerusalim, napisano je sledece: I kada se priblizi, videvsi grad zaplaka nad njim,
govoreci: Kad bi i ti znao bar u ovaj dan tvoj... (Lk. 19; 41-42). Dakle, ako je nastao njegov
dan, zar onda utoliko pre nije nastalo njegovo vreme? Za smokvu, medjutim, jos ne bese
nastalo njeno vreme i otuda proizilazi da je jedno smokva, a drugo Jerusalim.
Iz ovog istrazivanja o smokvi razumemo da ona ne oznacava grad Jerusalim, kako neki
tvrde. Prema tome, cini se verovatnijim da su apostoli u to vreme zbog svoje uobicajene
prostodusnosti bili zaokupljeni nekom mislju i da su u nesto sumnjali. Da bi posredstvom cuda
uklonio njihove sumnje, Gospod je pred njima osusio smokvino drvo.
A ujutru prolazeci videse smokvu gde se osusila iz korena. I opomenuvsi se Petar rece
Mu: ucitelju, gle, smokva sto si je prokleo osusila se (Mk. 11; 20-21). A Isus odgovarajuci rece
im: Ako imate veru i ne posumnjate u srcu vasem... i gori ovoj ako recete digni se i baci se u
more, dogodice se (Mt. 21; 21). Ako bi ova smokva bila simvol i praobraz, ne bi dolikovalo da
im kaze: "Ako budete imali veru..." nego "ako razumete...". Dakle, na toj smokvi je pokazano
cudo, a ne simvol.
Neki govore jos i to da reci: Ako recete ovoj gori... ne oznacavaju goru nego djavola ili
nesto slicno. medjutim, kakav je demon mogao biti u blizini kad je Gospod to rekao?
medjutim, sasvim je jasno da se u blizini nalazila gora, jer je On prolazio pored Maslinove gore
na kojoj se, nesumnjivo, nalazilo i smokvino drvo. Onima koji su gledali na tu goru, rekao je:
Ako ovoj gori recete... tako ce i biti! Ako je "gora" oznacavala demona, kako onda da shvate
da li se na njega odnosi i ono sto za tim sledi, tj. baci se u more? Ako neko izgoni demona,
zasto bi ga bacio u more? Mozda to zasnivaju na tome sto je Gospod na taj nacin isterivao
demone? Da je Gospod isterivao demone, to je istina, i da im je zatim dozvolio da udu u svinje
takodje je istina; medjutim, Pismo ne kaze da bi ih Gospod bacio u more ? . Razlog zbog kojeg
su demoni usli u te svinje bio je ocigledan, jer je to cudo veoma brzo dovelo kod Gospoda
zitelje onog grada koji nisu zeleli da Mu dodju po svojoj dobroj volji.
Ako bi takav bio smisao ovih reci, zasto bi onda rekao: Ako i gori ovoj recete, digni se i
baci se u more..? Upravo zbog toga sto je video kako su zaprepasceni cudom sa isusenom
smokvom, On je rekao: Ako budete verovali i ne budete sumnjali.., slicno kao sto je govorio i
Natanailu: Ako budes verovao, videces i vise od ovoga... (Jn. 1; 50). Ako ne budete sumnjali,
onda ce Gospod uciniti ne samo kao sa smokvom na toj gori, nego ce uciniti da se citava ta
gora sa svim svojim drvecem pokrene i baci u more. Da bi im pokazao da je rec Njegova
zivotvorna, i da i On sam zivotvori i sudi, isusio je zelenu smokvu i iscelio osusenu ruku.
Zbog cega je ovaj slatki Dobro cinitelj, Koji je svugde u malom otkrivao mnostvo i u
nedostacima punotu, zapovedio smokvi da se osusi? Iscelio je sve ljudske bolesti, vodu je
pretvorio u vino, od nekolicine nacinio mnostvo hlebova, slepima je otvorio oci, gubave je
cistio a mrtve vracao u zivot. Zbog cega je onda samo ovoj smokvi zapovedio da se odmah
osusi? buduci da se priblizavalo vreme Njegovog stradanja i da neko ne bi pomislio da su Ga
uhapsili zato sto nije mogao da se oslobodi, Gospod je prokleo smokvu da bi za (Njegove)
prijatelje posluzila kao znak a za neprijatelje kao upozorenje, da bi se ucenici tim Njegovim
recima utvrdili u veri a stranci zadivili Njegovoj sili. Iako je sve dobro ucinio a ipak bio raspet,
mogli su posumnjati, kao sto se zapravo i dogodilo, da su Ga uhapsili zato, sto se Njegova sila
iscrpela. Da bi to sprecio, On je posredstvom beslovesne biljke koju je isusio pokazao da je
Svojom recju mogao i da pogubi one sto su Ga raspeli. Kako je u to vreme ovo delo izvrsio
Svojom bozanstvenom silom da o Njemu ne bi mislili kao o nistavnom bicu slabom po svojoj
ljudskoj prirodi, tako je i kasnije Simonu rekao: Vrati noz svoj na mesto njegovo (Mt. 26; 52).
Onaj, Koji je dosao da bi u ljudima iscelio nevidljive ozlede, tri puta ih je opomenuo
vidljivim ozledama. Grobove je pogazio i srusio, svinje je utopio u moru a smokvu je osusio da
bi, pogazivsi grobove vernih, pogazio srca nevernih, unistenjem i utapanjem krda svinja
potopio zablude onih sto odbacuju veru i da bi, pod vidom smokve, osusene bez njene krivice,
razrusio grad Jerusalim zbog njegovih prestupa. Ogladne i pozuri ka smokvi. Svoje postupke i
Svoje reci prilagodjavao je ocima onih koji su Ga gledali i usima onih koji su Ga slusali.
Videvsi to ucenici Njegovi divise se govoreci: Kako odmah usahnu smokva (Mt. 21; 20).
Iako se podseca zbog obilja rastinja, smokvi je po samoj njenoj prirodi potrebno nekoliko
meseci da bi se osusila. Zbog toga ju je i izabrao za znak, da bi im posredstvom nje omogucio
da naslute Njegovu silu. Kao sto je poznato, smokva daje izdanke i lisce pre ostalog drveca,
kao sto je i Sam Gospod kazivao u sledecoj prici: Od smokve naucite pouku. Kada se grane
njene vec podmlade i olistaju, znate da je leto blizu (Mt. 24; 32). Pogledaj i sam da je zbog
obilja sokova i ranog cvetanja koristio smokvu kao znak kojim je objavio Svoju visnju silu da bi
ti se ona otkrila kao nesumnjiva. Ni pred onim koji su Ga uhapsili Gospod nije toliko govorio
koliko je govorio pred smokvom. Osusio ju je da bi Izrailjci ponovo procvetali, ali oni to nisu
hteli. Bio je uhapsen zato sto je On to hteo, kao i sto je sisao sa neba zato, sto je to Njemu
bilo ugodno.
Pismo kaze da je Adam, nakon sto je sagresio i bio lisen one slave u kakvu je bio
odeven, svoju nagotu prekrio liscem smokve (1. Mojs. 3; 7). Gospod je dosao i pretrpeo
raspece, cime je iscelio njegove (Adamove) rane i ozlede, a nagoti vratio odecu slave. I
smokvu je, dakle, osusio zato da bi pokazao da vise nije potrebno lisce smokve u koje se
oblacio Adam. On je sada uznesen u predjasnju slavu, a dok je nju imao nije mu bilo potrebno
ni smokvino lisce, ni "kozne haljine". Dakle, coveku od sada vise nije potrebna smokva koja se
osusila i cije je lisce, dok je bilo zeleno, sluzilo kao odeca stida i pokrivac sramote.
Niko se nije popeo na nebo osim Onaj Koji side s neba, Sin coveciji Koji je na nebu (Jn.
3; 13). Posto su od Njega trazili znakove, kaze: Kad vam kazah ono sto je zemaljsko pa ne
verujete, kako cete verovati ako vam kazem ono sto je nebesko? Niko se nije popeo na nebo...
(Jn. 3; 12-13), da bi dosao kod vas i svedocio za Mene. Osim toga, posto je znao da neki tvrde
kako se telo ne moze uzneti na nebo, On kaze: Onaj Koji side s neba. Ovo nije receno zato sto
je Hristos u telu sisao sa neba, nego zato sto Marija nije zacela od ljudskog semena i sto je
Gavrilo sisao s nebesa, noseci joj u svojim ustima pozdrav. Zbog toga je, dakle, receno Koji
side sa nebesa.
Buduci da je na Nikodimove reci Gospod kazao: Ti si ucitelj Izrailjev, a to li ne znas (Jn.
3; 10), mi cemo upitati sta je inace morao da zna ako ne ono sto se sadrzi u Zakonu i
prorocima, odnosno da isop pogruzava u vodu, da kropi vodom, da krsti radi ociscenja i slicno.
Da pre dolaska Sina nisu bili nagovesteni Njegovi praobrazi, onda bi Gospod nepravedno trazio
to od Nikodima. Posto je u Njegovim svetim spisima bio skriven Sin Boziji, a on (Nikodim) to
nije razumeo, Gospod je pravedno razvejao njegovu uspavanost i krotkim i uzdrzanim glasom
iscelio bolest, pominjuci mu krstenje oprastanja kakvo je postojalo u Izrailju. Posumnjao je i
Zaharija kad mu je nagovesteno da ce imati sina. Zbog toga mu je bio svezan jezik kojim je
poucavao druge. Na slican nacin su i Nikodimu svi ti praobrazi bili pred ocima, a on im nije
verovao. Gospod ga je zbog toga i osudio, ali blago. Hristos je, naravno, video da je on
bolestan, ali da nije daleko od iscelenja, kao i da ne zna ono, sto je o Njemu ranije bilo
napisano u Zakonu, zbog cega mu je ukazao na krstenje potpunog ociscenja tela i duse.
Zar ti, Nikodime, nisi razumeo, da se Jakov izvan utrobe rodio za prvorodstvo (1. Mojs.
27)? Da se Neeman preporodio bez utrobe, kad je Jelisej besedio s njim i kad je otisao a zatim
se nakon ociscenja i umivanja vratio, i da je koza njegova bila cista kao kod deteta (v. 2. Car.
5; 14)? Zar Marija, Mojsejeva sestra, nije bila jasno znamenje krstenja kakvo je dato
neznaboscima, jer je isop ocistio njene rane? Zadivljuje sto je Neeman poverovao i poneo sa
sobom zemlju iz Izrailja. Nikodim je zapitao Gospoda o nebeskom, zbog cega je i cuo: Kad
vam kazah ono sto je zemaljsko pa ne verujete, kako cete verovati ako vam kazem ono sto je
nebesko? Posle toga kaze: Ne znas otkuda dolazi Duh i kuda ide (Jn. 3; 8), tj. ako ni
cuvstveno ne moze da se shvati, ko ce onda biti u stanju da istrazi ono, sto se ne opaza
cuvstvima i sto je na nebu? Niko se nije popeo na nebo, osim Onaj Koji side s neba, Sin
coveciji Koji je na nebu, da bi poucio da se niko nikad nije uzneo do mesta Bozanstva i da se
nikad nece ni uzneti.
Rekao Mu je (Nikodim) i ovo: Zar se covek moze ponovo roditi kad je star? Eda li moze
po drugi put uci u utrobu matere svoje i ponovo doci na svet (Jn. 3; 4)? Osim toga, utroba
njegove majke je posredstvom rodjenja postala necista po Zakonu, kao i covek kojeg je
stvorila. Gospod ga nije ostavio u toj nedoumici, nego mu je dao jasno ucenje, govoreci: Ako
se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moze uci u Carstvo nebesko (Jn. 3; 5). Ko je hteo da
razume, iz izlozenih reci i ovog primera mogao je da zakljuci da je telu neophodno
pogruzavanje u vodu uz ucesce Svetog Duha. Sto je rodjeno od tela, telo je, a sto je rodjeno
od Duha, duh je (Jn. 3; 6). Posto ga je poucavao veri, kaze da je rodjenje tela vidljivo a da je
rodjenje krstenja duh tj. nevidljivo. Ako, kaze, imate vere koliko zrno gorusicino, reci cete gori
ovoj: predji odavde tamo, i preci ce (Mt. 17; 20). Sto god uzistete u molitvi verujuci, dace vam
se (Mt. 21; 22). Kada im je sve to predoceno, rekli su: Dometni nam vere (Lk. 17; 5)!
Zmija koja je Adama ujela u raju ubila ga je i pogubila Izrailjce u pustinjskom logoru. I
kao sto Mojsej podize zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Sin coveciji (Jn. 3; 14). Kao
sto su posredstvom tog izobrazenja, koje je Mojsej prikovao za krst, oni sto su ga telesno
gledali bili telesno oslobodjeni i ostali zivi, tako i oni, koji su spaseni telom Hristovom
prikovanim za krst, ostaju zivi ukoliko s verom gledaju u Njega. Posredstvom stradanja koja
zmija po svojoj prirodi nije mogla da iskusi bilo je ukazano da ce na krstu postradati Onaj, Koji
po Svojoj prirodi ne moze da umre.
Koliko je nepravde i zlobe bilo u tom gresnom sudiji (v. Lk. 18; 1-8)? A koliki su
milosrdje i pravda u pravednom sudiji? On po svojoj nepravdi nije hteo da zastiti udovicu i da
je odbrani od suparnika. Pravda Bozija zna da kazni, ali je i milosrdje Njegovo spremno da
ozivotvori i zagreje.
Nepravednost ovog sudije protivna je pravdi Bozijoj, a njegova odbojna zloba protivureci
slatkom milosrdju Bozijem. Surova je bila njegova nepravda jer se odvazio da ne mari za strah
Boziji, i velika je bila njegova bestidnost, jer je nipodastavao postovanje prema ljudima.
Surove su bile obe ove njegove osobine, ali je i jednu i drugu nadvladala upornost molitve.
Upornost ove zene slomila je i nepravdu koja se udaljila od Boga i bestidnost koja se gordila
nad ljudima, i ona ga je priklonila svojoj zelji da je sudija zastiti od neprijatelja. Uporna
molitva preobrazila je i jednu i drugu gorku granu da bi donele sladak plod, nesvojstven
njihovoj prirodi. Ovaj sudija, dakle, nije istrajao u svojoj zlobi i ponudio je opljackanoj zeni
pravedan sud i pravednu nagradu, umirivsi unesrecenu i ugnjetenu. Nepravda, medjutim, nije
u stanju da pravedno zastiti i zloba ne moze da vaspostavi naruseno pravo. Znaci, ako je
neprestana molba primorala ta dva osorna zla da joj daju plod dobar i protivan njihovoj
prirodi, onda cemo utoliko pre biti uslisani mi, ako neprestano budemo podsticali milosrdje i
pravdu Boziju da nam podare plod saobrazan njihovoj prirodi, tj. da nas pravda zastiti i da nas
milosrdje utesi, jer je pravedna plata onima koji trpe nepravdu plod pravde, a umirivanje
nesrecnih plod milosrdja.
Kad ude u hram i stade uciti, pristupise mu prvosvestenici i staresine narodne, govoreci:
Kakvom vlascu to delas (Mt. 21; 22)? Ovo Mu govore jer poucava narod i propoveda.
Ako je poucavao, zasto su onda ucenje nazvali delom? Zbog toga, naravno, sto je istinu
Svojih reci potvrdjivao i svedocanstvom Svojih dela, kao sto je i rekao: Ako Meni ne verujete,
delima verujte (Jn. 10; 38).
Kakvom vlascu to delas? Upitali su ga kao sudije, ali im On nije odgovorio jer Mu nisu
dobronamerno pristupili, nego kao pobunjenici i neprijatelji. On ih je, sa svoje strane, uskoro
zapitao: Krstenje Jovanovo otkuda bejase (Mt. 21; 25). Ove reci primorale su ih da priznaju da
nisu verovali Jovanu. S neba ili od ljudi? A oni razmisljahu u sebi govoreci: Ako kazemo s
neba, reci ce nam: Zasto mu, dakle, ne verovaste? Ako li recemo: od ljudi, bojimo se naroda
(Mt. 21; 25-26). Nisu dodali: bojimo se Boga. To znaci da su se bojali ljudi, a ne Boga.
A sta vam se cini? Covek neki imase dva sina (Mt. 21; 28). Nazvao ih je sinovima da bi
ih podstakao na predstojece delo. Dobro, kaze, Gospodaru! Ovaj ga je nazvao sinom, a on je
njemu odgovorio: Gospodaru! Nije ga nazvao ocem, ali i pored toga nije izvrsio njegovu volju.
Koji je od njih ispunio volju oca svojega? Oni su, pravilno rasudjujuci, odgovorili: Drugi (Mt.
21; 31).
Nije ih pitao: "Koji je od ove dvojice rekao idem nego koji je od njih ispunio volju ocevu?
Zaista vam kazem da ce carinici i bludnice pre vas uci u Carstvo nebesko (Mt. 21; 32), jer vi
obecavate na recima, a oni se podvizavaju delima. Dosao vam je Jovan putem pravednosti
(Mt. 21; 32), odnosno, cast svoga Gospoda nije prigrabio za sebe nego je, kad su pomislili da
je on Hristos, odgovorio da nije dostojan ni da odresi remenje na obuci Njegovoj.
Druga prica: Bejase covek domacin koji posadi vinograd (Mt. 21; 33), sto je istovetno sa
sledecom izrekom: Vinograd iz Egipta preneo si, izagnao si neznabosce i zasadio ga (Ps. 79;
9). Cesto ga je ogradjivao (Zakonom), postavio je u njemu zrtvenik i izgradio kulu (tj. hram). I
posla sluge svoje vinogradarima da prime plodove njegove (Mt. 21; 34). medjutim, ni prvi, ni
drugi ni poslednji nisu od vinogradara dobili plod. Nakon toga poslao je i svog sina, ne zato sto
je on bio mladi, nego zato sto se kasnije javio Onaj, Koji i ranije bese, o cemu svedoci i Jovan:
Koji za mnom dolazi ispred mene je, jer pre mene bese (Jn. 1; 15). On nije mislio da su
prethodnici koje je poslao nesposobni da dobiju plodove, nego je to ucinio zato da bi ucutkao
negodovanje jogunastih ljudi, koji bi govorili: "Posredstvom Zakona nije mogao sve da uredi i
da ustroji, sta hoce?" Dakle, poslao je sina da bi ih ucutkao. medjutim, kada su ovi spazili da
dolazi sin, rekose: Ovo je naslednik ovog vinograda. Hajde da ga ubijemo, pa cemo mi
naslediti vinograd (Mt. 21; 38). Istina, oni su ubili sina, ali su vinograd nasledili neznabosci,
kao sto je i receno: Ko ima, dace mu se i preteci ce, a ko nema uzece mu se i ono sto je oteo
(Mt. 13; 12).
U cinio je da budu sudije sopstvenim delima, govoreci: Sta dakle zasluzuju ovi
vinogradari (v. Mt. 21; 40)? Izgovarajuci sopstvenu presudu, odlucili su da zlocince treba zlom
smrcu pogubiti (Mt. 21; 41). Nakon toga tumaci smisao price i kaze: Zar niste nikada citali u
Pismu? Kamen koji odbacise zidari, taj postade glava od ugla (Mt. 21; 42). Kakav kamen?
Onaj, koji se u sledecim recima naziva dijamantskim (v. Jez. 3; 9 i Is. 54; 12). Da bi poucio da
je On Sam taj kamen, usled njihove slabosti kaze: Ko padne na ovaj kamen razbice se, a na
koga on padne satrce ga (Mt. 21; 44), jer su se staresine narodne sabrale protiv Njega
nameravajuci da Ga pogube, posto im je Njegovo ucenje bilo neugodno. receno je: Na koga on
padne satrce ga, jer je unistio idolopoklonstvo i sve sto je tome slicno. Kamen koji je razbio
idola postao je velika planina i njime se napunila sva zemlja (v. Dan. 2; 35).
I poslase k Njemu ucenike svoje s irodovcima... da Ga pitaju treba li dati porez cesaru
(cezaru) ili ne (Mt. 22; 16-17). Posto su verovali da Gospod treba da vlada carstvom
Izrailjevim i nazivali ga sinom Davidovim, hteli su da vide hoce li On zapovediti da placaju
porez ili ne. Ako bi rekao: "Ne placajte", onda bi u tome nasli izgovor da Ga optuze kako
Samoga Sebe proglasava za cara. Oni Mu to nisu rekli s namerom da ih spreci u placanju
poreza nego nameravajuci da Ga ubiju. Da bi im pokazao da je Njegovo ucenje uzvisenije od
takvih stvari, i da On hoce da spase zivote ljudi, odgovorio je: Podajte, dakle, cesarevo cesaru
a Bogu Bozije (Mt. 22; 21).
U taj isti dan pristupise mu sadukeji koji kazu: nema vaskrsenja mrtvih (Mt. 22; 23).
Nazivaju se sadukejima ili pravednima zato sto kazu: "Mi Boga ne postujemo zbog nagrade",
jer ne vide nagradu u vaskrsenju mrtvih. Zbog toga sebe nazivaju pravednicima. "Duzni smo",
kazu, "da i mimo nagrade postujemo Boga." ucitelju, Mojsej rece: Ako umre ko bez dece, da
uzme brat njegov zenu njegovu... na taj nacin je jedna zena bila udata za sedmoricu brace...
O vaskrsenju, dakle, kojega ce od sedmorice biti zena (Mt. 22; 24-28)? Zar se mozemo nadati
da ce u drugom svetu ponovo postojati bracni sazivot? Ako pak Jevreji o vaskrsenju mrtvih
ocekuju bracni sazivot, onda ne cudi sto se oni vec sada odvracaju od celomudrenosti. U
velikoj ste zabludi, jer se sinovi ovoga veka zene i udaju; A koji se udostojise dobiti onaj vek,
jesu kao angeli... (Lk. 20; 34-35). Ako ljudi, koji se upodobljuju angelima, ne stupaju u brak,
sta onda da kazemo o onima koji se usudjuju da tim povodom klevetaju i same angele ?
Koja je zapovest prva i najveca u Zakonu (Mt. 22; 36). On Sam mu na to odgovara:
Ljubi Gospoda Boga svojega i bliznjeg kao samoga sebe (Mt. 22; 37). Ljubav prema Bogu ne
dopusta nam da ubijamo, a ljubav prema bliznjem ne dopusta da vredamo, jer niko ne vredja
onoga, koga ljubi. medjutim, kakva su srca koja mogu biti obitavalista ljubavi prema svim
cedima tela svog? Kakav je coveciji duh koji poseduje sposobnost da na sve ljudske duse
rasprostre ljubav kakvu je u njega posejala ta zapovest koja cini pravilo ljubavi? Ljubi bliznjeg
svog kao samoga sebe. Nasi udovi su siromasni da bi bili sasudi bistre i izobilne volje Bozije i
samo plod, koji je od Boga, moze da ugodi Njegovoj volji. Dosli su angeli, koji su dejstvovali
saobrazno svojoj prirodi; dosli su carevi, delajuci ono sto je njima svojstveno; dosli su proroci i
satvorili cudesa. medjutim, ljudi nisu bili spaseni sve dotle, dok sa neba nije sisao Onaj, Koji
kao da nas je u ruku uzeo i vaspostavio (obnovio, preporodio). Prema tome, posredstvom te
dve zapovesti svaki ucenik Hristov kao da leti pomocu dva krila, odnosno (na krilu) ljubavi
prema Bogu i (na krilu) ljubavi prema ljudima.
Onaj izranavljeni (Lk. 10; 30-37) oznacava Jevrejina, dok je u liku Samarjanina Gospod
osudio svestenike i levite koji ne pokazuju milosrdje ni prema cedima svog naroda. Rekao mu
je: Idi pa i ti cini isto tako (Lk. 10; 37), tj. tako postupaj sa Jevrejima, tvojim sugradanima.
Nije mu rekao: Budi Samarjanin. On Ga je zapravo pitao: Ko je bliznji moj, tj. koga bi trebalo
da ljubim, a Gospod mu je ukazao na izranavljenog Jevrejina. Posto je Samarjanin bio
neprijatelj a takodje i neznabozac, zasto Gospod u ovoj prici umesto ranjenog Jevrejina nije
naveo primer neznabosca? Zar na taj nacin ne bi takodje postideo svestenike i levite, koji nisu
pokazivali milosrdje prema cedima svog naroda medjutim, da je u pricu uveo nekog
neznabosca, iskazao bi nesto sasvim neumesno, jer se Jevreji nisu brinuli za neznabosce, iako
mu je On kao zakljucak rekao: Idi pa i ti cini tako. Sada ce nam reci: da li je Zakon zapovedao
da se pokaze milosrdje prema nasem ranjeniku ili nije? Ako je tako, onda je Gospod mozda
dosao zbog toga da bi Samarjanina zastitio od klevete, posebno kad mu je rekao: ne cini tako
kako si cinio ti, koji nisi pokazao milosrdje ? . Da bi ukazao da je covek, koji je zapao medju
razbojnike bio Jevrejin, rekao je: Iz Jerusalima u Jerihon. Tamo su ziveli Samarjani, jer su ih
stari carevi odveli u ropstvo i tamo naselili. Smisao tog kazivanja je jasno usmeren ka pohvali
milosrdja. Sta mislis, koji je od njih trojice bio bliznji ranjenome? - Onaj koji mu milost ucini
(Lk. 10; 36-37). I gle, on je bio Samarjanin. Tako je postalo ocigledno da se Samarjanin
pokazao kao bliznji sinu koji nije poticao iz njegovog naroda. Iako su, kaze, jednokrvni i
svestenici, koji su bili duzni da brinu o nesrecnima, prezreli su i zapostavili ceda svog naroda.
Ako se i dogodilo da si rodjen od tih neprijatelja, Samarjana, ne preziri unesrecenoga, nego ga
smatraj svojim bliznjim i brizno ga leci.
A u poslednji veliki dan praznika stajase Isus i povika govoreci: Ko je zedan neka dodje
Meni i pije (Jn. 7; 37). To je rekao i prorok sledecim recima: O, zedni koji ste god, hodite na
vodu (Is. 55; 1). Prorok je poslao na izvor a Onaj, Koji ispunjava proroke priziva ih da piju. To
isto je rekla i Premudrost: Hodite, jedite hleba mojega, i pijte vina koje sam rastvorila.
Ostavite ludost i bicete zivi (Price Sol. 9; 5-6).
Posto su oni u svojoj nadmenosti aplaudirali samima sebi i hvalili se imenom
Avraamovim a tvorili dela satanina, rekao im je: "Ne prisvajajte ime jednog, a dela drugog. Ili
tvorite dela onoga cijim se imenom hvalite, ili pak prihvatite ime onoga, cija dela caruju u
vama." Ako ste deca Avraamova, onda dela Avraamova tvorite (Jn. 8; 48).
Da bi pokazao da postoji velika razlika izmedju imena Avraamovog i onih dela kakva vi
tvorite, rekao je: Vama je otac djavo i zelje svog oca hocete da cinite (Jn. 8; 44) i dodao:
Zasto trazite da Me ubijete? Avraam to nije cinio (Jn. 8; 40). Predskazao im je to da bi ih, kao
prvo, ubedio da Ga ne ubijaju, a kao drugo da bi uzeo svedocanstvo od njihovih sopstvenih
reci: Ko hoce da te ubije i da, kad Ga ubiju, budu osudjeni posredstvom tih reci. Avraam to
nije cinio; naprotiv, sazalio se na one koji su cinili zlo, odnosno na Sodomljane. Dakle, sta
imaju zajednicko Avraam, koji je bio milostiv prema gresnicima, i oni, koji su trazili da ubiju
Gospoda pravednika? Gospoda su nazvali Samarjaninom (Jn. 8; 48) jer su Samarjani, bez
obzira na Jevreje, o samima sebi tvrdili: mi smo ceda Avraamova, kao i Jevreji koji su, da bi
im se usprotivili, to isto tvrdili za sebe. Kad je Gospod rekao Jevrejima: Da ste deca
Avraamova, onda biste dela Avraamova tvorili, Jevrejima se cinilo da tim recima ima u vidu
teznje Samarjana, zbog cega su i rekli: "Ti si Samarjanin."
Avraam, otac vas, bio je rad da vidi dan moj, i vide i obradova se (Jn. 8; 56). Kakav
dan? Onaj, o kome mu je receno: Blagoslovice se u semenu tvom svi narodi na zemlji kad si
poslusao glas Moj (1. Mojs. 22; 18). Video je i obradovao se, jer je spoznao tajinstvo Jagnjeta,
spasenje svih naroda. A Judejci Mu rekose: Jos nemas ni pedeset godina, a Avraama si video?
A Isus im rece: Zaista, zaista vam kazem: pre nego Avraam nastade, Ja jesam (Jn. 8; 56-57).
buduci da Hristos jeste i da je, makar i skriveno, bio prisutan kada je zahvaljujuci jagnjetu
Isaak ostavljen u zivotu, On je na njemu pokazao Svoj znak. Posredstvom jagnjeta se spaslo i
seme njegovo, nakon sto je otislo u Egipat i ostalo tamo tokom dugog vremena. Tamo ga je
pod vidom jagnjeta oslobodio Onaj, Koji je u prethodnim vekovima bio predizobrazen u liku
Isaaka. Od tog vremena zaklali su mnogo jaganjaca, dok nije doslo istinsko Jagnje. Kada Mu je
pristupao, Jovan je uzviknuo: Gle, Jagnje Bozije (Jn. 1; 29). buduci da je doslo istinsko Jagnje,
ukinuta su ona jagnjad koja su Ga predizobrazavala.
Posto su ga Jevreji kudili zbog onoga sto je rekao: Pre nego Avraam nastade Ja jesam, i
kad Avraama nije bilo, Ja sam bio, to prolazeci, vide coveka slepog od rodjenja. I zapitase Ga
ucenici Njegovi govoreci: Ravi, ko sagresi, ovaj ili roditelji njegovi? Isus odgovori: ne sagresi ni
on ni roditelji, nego da se pokazu dela Bozija na njemu. Meni valja ciniti dela Bozija dok je dan
(Jn. 9; 1-4), tj. dok sam s vama. Pasce noc, i Sin ce se vazneti ka Ocu na nebesa, i vi, koji ste
svetlost svetu (Mt. 5; 14) bicete osudjeni na smrt, i usled neverja mnogih, prekinuce se
znakovi (znamenja). Rekavsi ovo, pljunu na zemlju i nacini blato od pljuvacke i pomaza blatom
oci slepome (Jn. 9; 6). Od tog blata nacinio je oci, i svetlost se pojavila na zemlji, kao sto je
ucinio i na pocetku stvaranja sveta kada je svuda bila razvejana nebeska senka ili tama, i kada
je dao zapovest svetlosti, a ona se rodila iz tame. Tako je i ova svetlost, stvorena od Njegove
pljuvacke, dopunila nedostatak prvobitnog stvaranja da bi se time razjasnilo da, kao sto je
(On) dopunio ovaj nedostatak prirode, tako je u pocetku vascelu tvorevinu On stvorio i
okoncao. Kako nisu hteli da veruju da je Gospod bio pre Avraama, ovo delo im je dokazalo da
je on Sin Onoga Koji je kroz Njega od zemlje sazdao prvog Adama, jer je i On posredstvom
zemlje dopunio i okoncao ono, sto je nedostajalo slepom.
U cinio je to i u nameri da razoblici one koji govore da je covek sastavljen od cetiri
elementa, jer je od zemlje i pljuvacke stvorio ono sto je nedostajalo slepome. ucinio je to i radi
njihove koristi, jer su ih znakovi krepili i poucavali veri. Judeji istu znake (1. Kor. 1; 22). Nije
Siloam otvorio oci slepome, kao sto ni Neemana nije iscelila voda Jordana, nego je to ucinila
zapovest Hristova. Isto tako, ni nas ne osvestava nasa voda ociscenja sama po sebi, nego nas
ociscuju imena koja se nad njom pominju. Dakle, oci je pomazao blatom, da bi i drugi umili
slepilo svog srca. I kada je slepi, prolazeci kroz gomilu, upitao gde je Siloam, primetili su blato
kojim su bile pomazane njegove oci. Poceli su da se raspituju, i kad su doznali rekose: podimo
i mi s njim. I zaista, posli su da vide hoce li mu se uistinu otvoriti oci.
Oni, koji su gledali spoljasnjim ocima, rukovodili su slepog koji je video ocima
unutrasnjim, dok je slepi, nalazeci se u mraku, rukovodio one koji vide ali su iznutra bili slepi.
Umio je blato sa svojih ociju i ugledao sebe; oni su umili slepilo na svojim srcima i takodje
ugledali sebe. U vreme kad je Gospod javno otvorio oci jednog slepca, skriveno je otvorio oci
mnogim slepcima. Slepi koji je progledao posluzio je Gospodu kao zezlo pomocu kojeg je
sabrao mnoge slepce i iscelio ih od slepila srca.
U malobrojnim recima Gospodnjim skrivale su se mnoge riznice, i u tom delu iscelenja
tajinstveno je bilo upisano da je On Sin Tvorca. Idi, kaze, umij lice svoje (Jn. 9; 7). Da neko
ne bi pomislio da je ovo iscelenje slicnije vestini nego cudu, poslao ga je da se umije, kako bi
pokazao da slepi ne sumnja u to da ga je Gospod iscelio, a zatim da bi posredstvom
raspitivanja i pripovedanja o onome sto se dogodilo slepi otvoreno projavio svoju veru.
Na taj nacin je pljuvacka Gospodnja postala neka vrsta kljuca za zakljucane oci. Gospod
je to ucinio zato da bi oci slepih, otvorene Njegovom pljuvackom, optuzile one koji su Njemu
pljuvali u lice. Oni, medjutim, nisu razumeli svoje razoblicenje koje je Gospod, otvorivsi oci
slepih, izrazio sledecim recima: Koji vide da postanu slepi (Jn. 9; 39), sto se odnosi na slepe
koji su Ga samo telesno videli, ali i na one koji vide i kojima se On duhovno otkrio. A bese
subota kad nacini blato (Jn. 9; 14). Cutali su o tome Ko ga je iscelio, i poceli su da osudjuju to
delo. Kao sto su onog coveka, koji je bolovao trideset osam godina, pitali: Ko ti je zapovedio
da nosis odar (v. Jn. 5; 10), a ne "ko te iscelio", tako i sada govore: nacini blato u subotu!
medjutim, zar Ga oni, podstaknuti mrznjom, nisu odbacili i kad je jednom recju iscelio
bolesnoga od vodene bolesti (Lk. 14; 2)? Sta je ucinio tom bolesniku kad ga je iscelio? On je
bio ociscen samo recima i postao je zdrav. Dakle, prema njihovom misljenju, subotu narusava
cak i onaj koji izgovara reci. Ako je vec tako, ko je vise narusio subotu? Da li nas Spasitelj
Svojim iscelenjem, ili oni koji su usled nenavisti govorili protiv svog Dobro cinitelja? reci: Svi
koji god dodjose pre Mene lopovi su i razbojnici (Jn. 10; 8) izgovorio je o Tevdi i Judi (v. Dela
ap. 5; 36-37).


SEDAMNAESTA GLAVA
Bejase tamo neki bolesnik Lazar iz Vitanije, i sestra njegova posla da kazu Gospodu:
Gospode, evo boluje onaj koga Ti ljubis (Jn. 11; 1-3). Uporedi reci Zivototvorca i vidi koliko su
one medjusobno saglasne. O slepome je rekao: Ne sagresi ni on ni roditelji njegovi, nego da se
jave dela Bozija na njemu (Jn. 9; 3), dok je o Lazarevoj bolesti rekao: Ova bolest nije na smrt
nego na slavu Boziju, da se Sin Boziji proslavi kroz nju (Jn. 11; 4). Zatim je rekao ucenicima
Svojim: Hajdemo opet u Judeju (Jn. 11; 7). Oni Mu na to odgovaraju: Judejci trazahu da Te
kamenuju, pa zar opet ides tamo (Jn.11; 8). Tamo gde je zalost, tamo i lekar ide. Mnogi od
Judejaca... poverovase u Njega (Jn. 11; 45).
Nije li dvanaest casova u danu? Ko danju ide ne spotice se, jer vidi svetlost (Jn. 11; 9).
Tim recima je pomocu slikovitog poredjenja hteo da pouci apostole da se pre kraja oprosne
godine (godine oprostenja), Judeji nece spotaci na ubijanju Gospoda, usled kojeg ce na Sionu
zavladati tama. Nije li dvanaest casova u danu, tj. zasto se bojite da cete biti kamenovani?
Dok sam Ja sa vama, niko od vas nece postradati sa Mnom i za Mene. medjutim, kad se Ja
vaznesem od vas i kad vas napustim, za vas ce nastupiti noc, prepuna patnje. Primicete vence,
kao i Ja, jer cu se ovencati i vazneti od vas. Hajdemo i mi da pomremo s Njim (Jn. 11; 16), jer
su bili ubedjeni da ce, ako podu s Njim, biti kamenovani. Zbog toga ih je krepio utehom,
govoreci: Lazar, nas prijatelj, umre, i milo mi je zbog vas (Jn. 11; 14-15). Ako se radovao,
zasto je onda plakao kad je dosao? Iz toga ces videti koliko se od Gospoda razlikuju cak i oni,
koji su Mu bili najbliskiji. Kao sto covek u raznim prilikama ispoljava i razlicite osobine, cas
duhom, cas telom, tako je i Gospod ispoljio glad (v. Mt. 4; 2-3) i zaplakao za prijateljem. Svi
lekari se trude i brinu pre nego sto covek umre; Lazarev lekar obratio se pokojniku, da bi na
njegovoj smrti pokazao prevashodstvo Svog lekarskog umeca. Obradovao se kad je cuo, a kad
je dosao zaplakao je. Pre nego sto je dosao rekao je da je umro, a kad je dosao upitao je: Gde
ste ga metnuli (Jn. 11; 39)? Dalje, zaplakao je i zato, sto ce o vaskrsenju mrtvih umreti i oni
koji sada zive. Ovde je najizrazajnijim recima posvedocio i uporedo s tim na delu pokazao da
je primio istinsku coveciju prirodu. Zbog toga je zaplakao i pokazao veru Marije i Marte, koje
su Ga postovale i ispovedale pred drugima.
Gospode, da si Ti bio ovde...(Jn. 11; 21), tj. buduci da su poslale po Njega i da On nije
dosao, razumele su da je Lazar umro po volji Gospoda, posto ni Sam Gospod nije dosao, niti je
poslao odgovor da ce biti isceljen. Kazale su: da si Ti bio ovde... kao da govore: ako hoces,
poslusaj ga. Posto su od ucenika slusali kako su se za vreme dok je On spavao podigli talasi i
kako je drugi put, u Njegovom odsustvu, izbila bura, prema ljudskom obicaju su rekli: ucitelju,
tamo gde je svetlost ne moze da pronikne mrak, i gde je zivot tamo smrt nema vlasti.
Zaplakao je da bi pokazao da je Lazar umro i da bi dao povod da kazu: Zar to nije Onaj Koji
otvori oci slepom (Jn. 11; 37)? S jedne strane, zeleli su da Ga odbace, a sa druge su Ga
ispovedali. Ti, Koji si vaskrsao Lazara, spasi Samoga Sebe (Mk. 15; 30). I takvim su recima
ispovedali Gospoda oni, koji su Ga odbacili.
Vec zaudara (Jn. 11; 39). Da si ti, Marta, sedela kraj Njegovih nogu kao Marija, vec bi
znala da je Njemu sve lako. Ja sam vaskrsenje i zivot. Koji veruje u Mene ako i umre zivece
(Jn. 11; 25). Svaki koji zivi i veruje u Mene nece umreti vavek (Jn. 11; 26), tj. nece stalno
prebivati u smrti jer je ziv, niti ce ruka smrti za svagda ovladati nad njim. Neki ovo razumeju
kao da govori o svrsetku sveta, tj. da oni, koji ostanu na zemlji do vremena Njegovog
(drugog) dolaska, nece umreti, a tako razumeju i sledece reci: Mi koji budemo zivi o dolasku
Gospodnjem, necemo preteci one koji su usnuli (1. Sol. 4; 15).
Zaplakao je Gospod za Lazarom, kao da pokazuje da ne moze da ga vaskrsne. Kada su
zaista tako pomislili o Njemu, svima je pokazao tajnu hulu onih, koji su govorili: Ne mogase li
uciniti da ovaj ne umre (Jn. 11; 37)? Mozda ces reci: nisu oni govorili da On ne moze da ga
vaskrsne. medjutim, oni su izrazili nesto slicno, sto je bilo upravljeno protiv Njegovog
bozanstva, i kao da su govorili: ako je zaplakao, time pokazuje da nije zeleo da Lazar umre.
Znaci, Njegova bozanska priroda nije toliko ovladala nad smrcu da ne bi dopustila da smrt ima
bilo kakvu vlast nad njom. Kad su ispoljili svoje izrugivanje i podsmeh, On je pred njima
pokazao Svoje bozanstvo. A to sto se uznemirio (Jn. 11; 33) saglasno je sa onim sto je
jednom rekao: Dokle cu s vama biti i dokle cu s vama govoriti (Mk. 9; 19) i Negodovah
narastaju onom (Ps. 94; 10). Ovi su Me, kaze, iskusavali deset puta, a ovi dvadeset i deset
puta deset.
Dosao je da mrtvog prizove iz groba i upitao: Gde ste ga metnuli? Isusu udarise suze
(Jn. 11; 35). medjutim, Njegove suze pokazale su se kao kisa, Lazar kao psenicno zrno, a grob
kao zemlja. Ispustio je glas slican gromu i smrt je bila prestrasena samim tim glasom. Lazar je
izasao, kao psenicno zrno, a zemlja se pokorila svom Zivototvorcu. Gospod je Svojim
znakovima oznacio odgovarajuce doba (godine) i na taj nacin ih prilagodio vremenu, kao i
onda, kad se sreo sa slepim od rodjenja. Ostade dva dana na mestu gde bese (Jn. 11; 6), dok
Lazar nije umro. Vaskrsao je Lazara, a Sam je umesto njega umro. Nakon sto ga je dozvao iz
groba a onda sa njim bio za trpezom, i Sam je bio pogreben pod vidom mira koje je Marija
izlila na Njegovu glavu (Jn. 12; 1-3). Tako su posle cetiri dana smrt i koristoljublje bili
posramljeni. Osim toga, sila smrti bila je izlozena i preziru, jer je Gospod umrloga prizvao u
zivot, da bi smrt znala da ce je Gospod lako udaljiti posle tri dana i da ce je odagnati od Sebe.
Usta Onoga, ciji je glas cetvorodnevnog pokojnika prizvao iz groba, odrzala su svoje obecanje
da ce On u treci dan oziveti i ustati. Posramljeno je bilo i ono koristoljublje koje je u Judinom
srcu postavilo zamku i prodalo Ga za trideset srebrnika. Juda je bio razoblicen u tome sto je
trazio da Ga proda, ali ne zato sto je Gospod Sebe nazivao Bogom; isto tako, ni na prodaju
mira pomazanja nije ga pobudila briga za siromahe.
Gospod je, dakle, dosao u Vitaniju i vaskrsao Svog prijatelja, da bi Samoga Sebe predao
pogrebenju pod vidom miropomazanja. Obradovao je Martu i Mariju, a osramotio ad i
koristoljublje: ad zato sto Ga nije za svagda nadvladao, a koristoljublje zato sto Ga nije zauvek
prodalo. Rekao je: "Posle tri dana ustacu." Ako neko to delo smatra za tesko, neka najpre
pogleda ovog cetvorodnevnog, koji je vaskrsao. Izrekao je nesto sto je teze da bi,
posredstvom onoga sto je izvrsio na Lazaru, poverovali i onome sto je govorio o Samome Sebi.
Pridite i sklonite kamen (Jn. 11; 390. Zar Onaj, Koji je oziveo mrtvog i u njega vratio
zivot, nije mogao da otvori grob i da ukloni kamen? Zar Onaj, Koji je Svojim ucenicima
govorio: Ukoliko budete imali veru kao gorusicino zrno, i ako ovoj gori kazete: predi tamo,
preci ce (Mt. 17; 20), nije mogao da pomeri kamen sa vrata groba? Nesumnjivo da je Onaj
Koji je, viseci na krstu, Svojim glasom rasekao stenu i grob, mogao jednom Svojom recju da
pomeri kamen. medjutim, kako je Lazar bio Njegov prijatelj, rekao je: Otvorite ga sami, da bi
smradni zadah dotakao njihov njuh i Razdresite ga (Jn. 11; 44) sami od tih povoja u koje ste
ga povezali, da biste priznali delo svojih ruku.
Iz tog razloga Gospod u vreme Lazareve smrti nije ni dolazio u to naselje, kako ne bi
rekli da su se dogovorili. Ako Ga ostavimo tako, svi ce poverovati u Njega pa ce doci Rimljani i
uzeti nam i zemlju i narod (Jn. 11; 48). medjutim, Gospod je dosao, zacario se Svojim
znamenjima i citav svet je krenuo za Njim. Mozda ce, kazu, neznabosci cuti da im se rodio car,
jer su ga nazivali sinom Davidovim, i ne samo da su ga tako nazivali, nego su hteli i da Ga
uhvate i proglase za cara (v. Jn. 6; 15). Zbog toga su govorili: cuvajte se da ne dodju Rimljani
i da ne zauzmu nas grad i nas narod.
Simon gubavi je verovao, i Gospod mu se smilovao, pa je kroz veru i blagodarnost guba
iscezla. Na koji je nacin guba mogla ostati na Simonovom telu, kad je ovaj video kako
Ocistitelj gube ulazi u njegov dom? Dok je Hristova ljudska priroda boravila u Simonovoj kuci,
Njegova bozanstvena priroda obitavala je u njegovom srcu, slicno kao sto se dogodilo u
slucaju njegovog imenjaka Simeona (Bogoprimca). I na koji bi nacin umrtvljena guba mogla
da ostane u prisustvu umrlog Lazara, koji je oziveo i vaskrsnuo? Da si Ti bio ovde, ne bi umro
brat nas. Dakle, na koji je nacin Simon mogao da boluje od gube, kad je Ocistitelj gube bio u
njegovom domu, i na koji su nacin za istim stolom mogle da se nadu guba i sila koja je izgoni?
Verovatno da se ovde desilo ono isto sto i kod Zakheja, staresine carinika, kojem je Gospod
rekao: Danas dodje spasenje domu ovome (Lk. 19; 9). Kao nagradu za svoje gostoprimstvo
dobio je ociscenje.
A prvosvestenici se dogovorise da i Lazara ubiju (Jn. 12; 10). Zakon je, medjutim,
zapovedao: ko ubije, neka umre. Ako ga ubijete, zar Hristos ne moze ponovo da ga ozivi? Zar
ne bi trebalo da se plasite da ce vas ubiti Njegova rec, koja je Lazara prizvala u zivot? I Kain je
mislio: Coveka cu ubiti, a Boga obmanuti! Covek je bio ubijen buduci da je smrtan, ali Boga
nije mogao da obmane, jer je On sveznajuci.
Zasto se ovo miro ne prodade za trista dinara i ne dade siromasima (Jn. 12; 5)? To je
rekao Juda, u kojem je Gospod video zudnju za novcem. Zbog toga mu je poverio podelu
novca i nosenje kese, kako bi se zasitio i ne bi po cinio izdaju zbog novca. Bilo bi mu korisnije
da je krao novac, nego sto je izdao Tvorca. Kome bi drugom, osim Judi, bila potrebna vreca s
novcem tamo, gde je pred ocima bilo cudo umnozavanja hlebova, ili pretvaranja vina u vodu,
ili iscelenja ociju Timejevog sina (Mk. 10; 46) ili cudo koje se desilo prilikom davanja didrahmi?
Ne radujte se, kaze, ako vam se demoni pokoravaju, jer je i Juda Iskariotski isterivao demone,
nego se radujte sto su imena vasa zapisana na nebesima (Lk. 10; 20). Juda je zapisan na
zemlji, zajedno sa dzelatima naseg Gospoda.
Juda je izgonio demone da bi neprijatelj Gospodnji objasnio svojim drugovima -
dzelatima da li On uistinu uz pomoc Veelzevula izgoni demone, i da bi se izdajnik postideo ako
bi se demoni uplasili onoga koji je bio lopov i izlazili napolje, dok se kradljivac novca nije
uplasio Gospoda. Mozda je on to razumeo i stoga stavio na sebe uze i obesio se. Da ne bi
govorili kako je Sam Gospod izabrao izdajnika za Svog ucenika ne znajuci za to, On je rekao:
Jedan od vas je djavo, skrivajuci Judino ime za slucaj da se pokaje. Kad im je prao noge, nije
poceo od Simona, prvog medju ucenicima. Ako je prvi od angela u takvom polozaju napustio
cast svoje slave, na koji bi nacin prvi od ucenika mogao da ostane u stepenu svoje casti? Ne bi
li naucio da podrazava prvog od angela?
Dok im je prao noge, cast vise prirode Gospodnje oblacila se cascu smirenja Njegove
covecije prirode.

OSAMNAESTA GLAVA
Odresite magare i dovedite mi (Mt. 21; 2). Isus je u jaslama poceo, na magarcu je dosao
do kraja. U jaslama u Vitlejemu, na magarcu u Jerusalimu. A dok je ulazio u Jerusalim, poceo
je da place kad ga je video. Avraam je video dan Njegov, i obradovao se. Hristos je video
Jerusalim i zaplakao je zbog njega. Kad bi i ti znao, bar u ovaj dan tvoj, sta je za mir tvoj, ali
je sada sakriveno od ociju tvojih (kod sv. Jefrema: ali je sada mir sakriven od lica tvoga) (Lk.
19; 42). Avraam, otac tvoj, video je samo jedan dan Moj i obradovao se; ti si video i dan i
Gospoda dana. To je On, Koji je zaplakao zbog onih sto se nisu obradovali svom Zastupniku.
Zaplakao je i zbog predstojeceg razrusenja grada, kao sto je i rekao: Placite za sobom... jer,
evo, dolaze dani u koje ce se reci gorama: Padnite na nas... (Lk. 23; 28-30). Avraam vide dan
Moj i obradova se (Jn. 8; 56), odnosno, u jagnjetu kraj drveta, koje je razvezalo i oslobodilo
svezanog Isaaka, kao sto je i Gospod posredstvom krsta pokidao okove neznabozaca. Od
Valaama je bilo skriveno lice angela (4. Mojs. 22; 22-31), a od tog naroda, koji je poznavao
tajnu Valaamovu, bilo je skriveno lice Gospoda mira. Od njega je bio sakriven mir, a od njih -
Gospod mira.
Deca su klicala i govorila: blagoslov sinu Davidovom! A kad videse prvosvestenici i
knjizevnici... rasrdise se i rekose: cujes li sta ovi govore (Mt. 21; 15-16), tj. ako su Ti
neugodne njihove pohvale, naredi im da zacute. U Njegovom rodjenju i smrti nevina decica su
ukrasila venac Njegovog stradanja. Mladenac Jovan zaigrao je pred Njim u utrobi svoje majke,
i mladenci su bili pobijeni prilikom Njegovog rodjenja, upodobivsi se grozdovima na Njegovom
svadbenom piru. Kad je dosao do dana Svoje smrti, opet su Mu mladenci uskliknuli blagoslov.
Uznemirio se grad Jerusalim u vreme Njegovog rodjenja, isto kao sto je zbunjen i pometen bio
i onoga dana kada je On usao u njega. Kad su knjizevnici zaculi usklike dece i s negodovanjem
Mu rekli: Zabrani ljudima, da bi zacutali, On je odgovorio: Ako oni ucute, kamenje ce povikati
(Lk. 19; 40). Oni su, dakle, prihvatili da je bolje da uzvikuju deca nego kamenje, da se ne bi,
uz uzvike skamenjenog jestestva, zaslepljeni nekako urazumili. I pored toga, taj vapaj
kamenja bio je s tim ciljem sacuvan za vreme Njegovog rascepa, kada su obdareni jezikom
cutali, a bezglasna priroda oglasavala velicinu Gospodnju.
Sad je sud ovome svetu, sad ce knez ovoga sveta biti izbacen napolje (Jn. 12; 31). Ne
naziva se knezom tvari i svih ljudi, nego knezom ovoga sveta. Posto se izbacuje napolje, jasno
je da nije vecno postojeci i da je lisen vlasti. Na koji je nacin izbacen napolje, objasnjava
Jovan: Gle, kaze, Jagnje Bozije koje uzima na se grehe sveta (Jn. 1; 29). Knezom se naziva u
onom smislu u kakvom se i govori: Svi bogovi neznabozaca su demoni (kod sv. Jefrema:
Bogovi neznabozaca nisu bogovi) (Ps. 95; 5) Mi ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv
poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta... koji su u podnebesju (Ef. 6; 12) i U
njima bog ovoga sveta oslepi razum da ne bi verovali (v. 2. Kor. 4; 4). Na drugom mestu je
takodje receno: Njihov je bog trbuh, i slava u sramoti njihovoj (Filiplj. 3; 19).
Mi cusmo iz Zakona da Hristos ostaje vavek (kod sv. Jefrema: da ce Hristos ziveti
zauvek) (Jn. 12; 34). To se sadrzi i u sledecim izrekama: Palica vladalacka nece se odvojiti od
Jude... dokle ne dodje Onaj kome pripada (1. Mojs. 49; 10) i Proroka ce vam podici Gospod,
takvoga, kakav sam i ja, njega slusajte (5. Mojs. 18; 18). Ti govoris da se Sinu covecijem
valja podignuti (Jn. 12; 34). reci tog mesta oni razumeju u vezi s buducim okoncanjem sveta,
jer kazu da moze biti samo jedan dolazak. Ili su o svim prorocima rekli: Slusali smo iz Zakona,
kao sto je receno i sledece: Da se ispuni rec u Zakonu njihovu: omrznuse Me ni za sto (Jn. 15;
25), a sto je napisano i kod Davida: Mrznjom nepravednom omrznuse me (Ps. 24; 19) i
Gresnici me mrze uzalud (Ps. 34; 19). ?
Gde je car, tamo je i carstvo. Zbog toga kaze: Carstvo Bozije unutra je u vama (kod sv.
Jefrema: Carstvo Bozije u srcu je vasem) (Lk. 17; 21). Ne treba, kaze, meriti carstvo danima,
jer su oni posmatrali vremena i rokove u kojima, prema njihovom misljenju, treba da se javi
Hristos. Glasine o Njemu pocele su da kruze pre tridesetak godina i vesti o Njemu umnozile su
se usled Njegovog rodjenja. Tih godina je ustao Tevda sa svojim drugovima koje je Hristos
nazvao razbojnicima, jer su dosli pre Njega da bi krali (upor. Jn. 10; 8) i poceli, kaze, da po
raznim mestima prisvajaju ime Hrista (Mt. 24; 5). Zbog toga ih je Gospod razoblicio, jer su
hteli da Ga vide po spoljasnjim, a ne po unutrasnjim obelezjima. Raduj se, kceri Sionska.., evo
car tvoj ide k tebi (Zah. 9; 9, upor. Mt. 21; 5. i Jn. 12; 15) i Izaci ce zvezda iz Jakova (4. Mojs.
24; 17) i Vama, koji postujete Ime Moje granuce Sunce pravde (Malah. 4; 2), i opet: On ce
posvetiti mnoge narode (upor. Is. 51; 10). Gospod je poceo da razoblicuje one, koji su dosli s
tajnim pomislima: Lopovi su i razbojnici (Jn. 10; 8), jer se nisu javno pokazivali. Gospod
stada, kada je na vrata usao u Svoj tor, dosao je neskriveno, kroz znakove i cuda, i sa velikom
silom. On je unutar vaseg srca, kroz Svoja svedocanstva, i ne skriva Se, tako da bi onima koji
Ga traze bila potrebna spoljasnja obelezja i ispitivanja. Ako ne tvorim dela Oca Svojega, ne
verujte Mi (Jn. 10; 37). Oni su, dakle, sami pokazali da nisu Hristos, i zbog toga su tezili da
potajno opljackaju ljude. Optuzili su ih nadmena gordost, koja im je bila svojstvena, i lazi i
izgovori koje su izmisljali. Zbog toga su se plasili da se otvoreno pokazu. Tevda je za sebe
tvrdio da je neko veliki. medjutim, da bi mu se ljudi prikljucili, neka ih u to uveri. Ako on nije
taj, kojim se nazivao, kako bi onda o drugom rekao to, sto je govorio o sebi? Odatle je i
potekla ona poznata izreka: ako Hristos dodje, niko nece znati odakle je On (upor. Jn. 7; 27).
Ta izreka mora biti odbacena i razoblicena u svojoj neistinitosti, jer je bilo receno: Iz grada
Vitlejema mora se roditi Hristos. S obzirom da su se pojavili mnogi hristosi, oni su se kolebali u
svojim pomislima i govorili: "Zar nas nase staresine nisu ubedile da je upravo Ovaj a ne neki
drugi Hristos (v. Jn. 7; 27)?" Zbog toga im je rekao: Ako drugi dodje u ime svoje, njega cete
primiti (Jn. 5; 43). Posto su Ga mnogi sledili, objasnio je da ce Njegov dolazak biti otvoren i
velicanstven i ne onakav, kakvo je bilo Njegovo rodjenje. Ako vam kazu: eno Sina covecijega,
ne verujte... jer kao sto munja izlazi od istoka i sine do zapada, tako ce biti i dolazak Sina
covecijega (Mt. 24; 26-27). Kao sto su se u ono vreme, kad se rodio, pojavili lopovi ? , tako ce
se i u vreme Njegovog dolaska pojaviti razbojnici i pojacati glasine. Dakle, ne izlazite da Ga
trazite, kako ne biste svojevoljno krenuli za tim buntovnicima i dozvolili im da vas privuku.
Dakle, posto je On Gospod carstva, bilo Mu je ugodno da ocisti visnje i nebesko prostranstvo i
da, istovremeno, ocisti i preispodnju. reci: Ocistice dom Carstva Svoga od svake sablazni (Mt.
13; 41) ? razumi o zemlji i tvarima, koje ce On obnoviti i tamo ce sabrati Svoje pravednike.
Tesko vama, zakonicima, koji uzeste kljuc... (Lk. 11; 52), jer su sakrili razumevanje
otkrovenja Gospodnjeg, objavljenog kroz proroke. Ako Gospod, kako i On Sam svedoci,
predstavlja vrata, onda je jasno da postoje i kljucevi ka bogopoznanju. Knjizevnici i fariseji
nisu hteli da udu na ta vrata zivota, kao sto je i Gospod govorio: Carstvo Bozije unutra je u
vama (unutar vaseg srca) (Lk. 17; 21), sto je rekao o Samome Sebi, jer je stajao medju
njima. Greh koji lukavo koristi svoje sasude, zaustavio se kod izvora koji vodi u dom zivota, da
bi duse i duhovi otpocinuli u njemu ? . Sakrili su, kaze, kljuceve.
Da se iste od roda ovoga sva krv proroka (kod sv. Jefrema: pravednika) (Lk. 11; 50)
Posto su upravo oni ubili Osvetnika za ubijene pravednike, i kazna ce se traziti iz njihove ruke.
Ko ubije sudiju, taj je drug covekoubici, jer je zajedno sa sudijom uklonio osvetu i otvorio put
ubicama. Od krvi pravednog Avelja do krvi Zaharija (Lk. 11; 51), ali ne samo do tog vremena,
kaze, nego do dana danasnjeg. Kako je On Sam stajao medju njima, nije od njih trazio osvetu
za Svoju krv dok Ga nisu ubili, kako ne bi rekli da je do toga doslo po predodredjenju. Nad
njima je izgovorio presudu za prethodno ubijene pravednike kako bi ih ubedio da ne ubijaju
one potonje i da bi im dao mogucnost da se pokaju za Njegovu smrt, a sto Zakon nije
dopustao za krivce u ubijanju proroka, jer Zakon kaze: Ko ubije neka umre, a ne: Vidi hoce li
se pokajati i tad mu oprosti. Gospod im je, medjutim, dozvolio da se, ako to pozele, pokaju za
Njegovo ubistvo. Ubijanjem potonjih pravednika, narod je potvrdio da je ucestvovao i u
ubijanju prethodnih i da je kroz ispovedanje sopstvenih usta otpao od glasa istine ? , jer se
nije zastideo da svoje oceve optuzi za ubijanje proroka (upor. Mt. 23; 29-30). Kako je narod
svoju jos nerodjenu decu ucinio saucesnicima i zajednicarima u Spasiteljevom ubistvu ? , tako
je i Hristos, a oni to nisu ni znali, njihovu zlu volju ucinio saucesnicom i zajednicarem u
Njegovom ubistvu, buduci da su znali da je Sin gospodar vinograda i osvetnik, a ipak su Ga
ubili.
Mojsej im je kao opomenu zapovedio da svoje zrtve prinose na jednom mestu, da na
njemu zakolju jagnje i izvrse iskupljenje. Zbog toga ni Irod nije mogao da ubije Gospoda
zajedno s vitlejemskim mladencima, niti su Ga zivota lisili Nazarecani kad su Ga bacili sa gore,
jer Gospodu nije bilo zapovedjeno da umre bilo gde izvan Jerusalima. Prorok ne moze poginuti
izvan Jerusalima (Lk. 13; 33). Zapamti da su, iako je ubijen u Jerusalimu, i Irod i Nazarecani
bili podjednako krivi za Njegovu smrt, tako da je i od njih trazena odmazda za Njegovo
ubistvo. Otuda znaj da nisu samo zitelji Jerusalima duzni da podnesu kaznu za Njegovu krv,
nego su svi oni koji su Ga videli i odbacili krivi za Njegovu smrt. govoreci: Izmedju hrama i
zrtvenika (Lk. 11; 51) pokazao je ogrehovljenost naroda, koji nije mario cak ni za mesto
ociscenja. Koliko puta htedoh da vas saberem (Lk. 13; 34), sto se moze uporediti sa sledecom
izrekom: Evo vec tri godine dolazim i trazim ploda na ovoj smokvi (Lk. 13; 7).
Ko cuje Moje reci i ne ocuva ih, Ja ga ne poznajem (upor. Jn. 12; 47). Na drugom mestu
rekao je sledece: Otac ne sudi nikome nego je sav sud dao Sinu (Jn. 5; 22). A kako je On
iscelitelj ljudi, kaze: Ne dodjoh da sudim svetu nego da spasem svet (Jn. 12; 47). Da bi
pokazao da svaki sud pripada Njemu, poucava ovako: Ko ne prima reci Moje, ima sebi sudiju;
rec koju ja izgovorih ona ce mu suditi (Jn. 12; 48).
Kada, dakle, ugledate gnusobu opustosenja (Mt. 24; 15). Iako je grad Jerusalim cesto
bivao rusen i ponovo podizan, Gospod je na ovom mestu govorio o njegovom potpunom
unistenju i oskrnavljenju njegovog svetilista, jer ce posle toga ostati u svojoj pogibelji,
odnosno, bice prepusten zaboravu. Rimljani su unutar hrama postavili svoja znamenja na
kojima je bilo izobrazenje orla, kao sto je i receno: krila mrska koja pustose (Dan. 9; 27).
Znak gnusobe opustosenja o kojoj govori Danilo prorok (Mt. 24; 15). Drugi kazu da je znak
predstojeceg razrusenja bilo to sto su Rimljani doneli glavu svinje, pa su je uz pomoc Pilata
polozili unutar hrama. Koji bude na krovu (Mt. 24; 17) i dr, nece se spasti kao u prethodna
vremena, posto se Gospod vise nece brinuti i starati o njima. Tesko bremenitima (Lk. 24; 19),
i dr. Govori se o onima koji su bili muceni tokom opsade Jerusalima. Bice nevolja velika narodu
ovome (Mt. 24; 21), takva da ce zene jesti sopstvenu decu.
Nego se molite Bogu da ne bude bezanje vase ni u zimu ni u subotu (Mt. 24; 20),
odnosno, da ne budete zarobljeni u vreme kad ne mozete da dejstvujete. Kao sto je zima bez
plodova a subota bez dela, tako se cuvajte da vas ne odvedu onda, kada ne budete imali ni
plodova ni posla. U zimu, kaze, i u subotu. Jedno (od ovo dvoje) jeste delo nuznosti, a drugo
delo slobode. Zima je delo nuznosti, a subota delo slobode. Neka vas od dela Gospoda Boga
vasega ne udaljuje niti prinuda drugih, niti sopstvena volja. Dalje, posredstvom zime i subote
nagovestio je da ih ocekuju nedace. Nakon sto im je pokazao Svoj gnev i objavio da ce sve to
pravedno doci na njih, istog casa ih je, po milosrdju Svom, naucio kako da se mole, ne zato da
bi odvratio predstojece teske kazne nego da bi se izmenio dan i vreme velike nesrece koja im
preti. Gospod je, po Svom velikom milosrdju, i jedno i drugo sjedinio u Svojoj reci. Kao prvo,
objavio je da ce nedace neminovno doci i da ce morati da beze, kao sto je i predodredjeno.
Kao drugo, rekao im je da se mole, kako se ta nesreca ne bi dogodila u zimu, kada nece biti u
stanju da se spasu i da izbegnu te nevolje, ili pak u subotu, da se nesreca ne bi obrusila na vas
u vreme vaseg pocinka.
Kao Sin Zakona, pokazao je brigu o Zakonu i utvrdio da se Mojsejev zakon ne menja.
Ako se, kaze, medju vama nadu nerazboriti i prosti, neka u vreme rata ne drze subotu onako,
kako ste vi duzni da je cuvate u vreme mira, ili da vas ne bi ubili slicno onima, koji su ubijeni u
pecini (1. Mak. 2; 29-38). I jos: U zimu i u subotu, jer je zima pocinak od svakog truda tokom
jedne godine, a subota pocinak sedmog dana, tj. pocinak u dan Njegovog javljanja, kao sto se
govori na drugom mestu: Narodu Bozijem tek predstoji pocinak (Jn. 4; 9), jer je subota
okoncanje dela (pocinak od dela). Molite se da izbegnete sve sto se ima dogoditi (Lk. 21; 36).
To je, kako neki tumace, Gospod takodje izrekao o buducim stradanjima Jerusalima i uporedo
s tim oznacio okoncanje sveta. Bice bekstvo, jer ce te nedelje zalost i pometnja zahvatiti sve
koji do tada ne postanu savrseni. Drugi kazu da je to receno samo apostolima, da bi ostali
cvrsti ako sestoga dana iscezne sunce. Dalje, kaze: u subotu, jer su se Jevreji gordili subotom
i u zimu, jer je ona hladna.
I kad Bog ne bi skratio dane one, niko ne bi ostao (kod sv. Jefrema: ne bi se spaslo
nijedno telo) (Mt. 24; 22). To ne znaci da se umanjuje broj dana s njihovim casovima, nego da
samo vreme postaje kratko radi izabranih, tako da se njihove nedace ne umnozavaju nego se
skracuju, odnosno, nastupa iskupljenje.
A o danu tome i casu niko ne zna, ni angeli nebeski ni Sin (Mt. 24; 36), slicno sledecem:
Idite od mene prokleti od Oca Mojega u oganj vecni, jer Ja vas ne znam (v. Mt. 7; 23). Iako
On poznaje zle, zbog njihovih dela kaze da ih ne poznaje. Na isti nacin, iako je znao vreme
Svog dolaska, da Ga ne bi vise zapitkivali o njemu, rekao je: Ne znam ga. Sad da ja tebe
pitam: da li Sin poznaje Oca ili ne poznaje? Naravno da Ga poznaje, jer je napisano: Niko ne
zna Sina do Otac, niti Oca ko zna do Sin (Mt. 27; 11). Na koji nacin On moze da ne zna vreme
Svog dolaska? Ako On zna Oca, sta je to vise od Oca, i sto On ne bi znao? Koji je razlog da
Otac sakrije od Njega vreme Njegovog dolaska? Da li mozda da bi On kroz to pokazao da je
manji od Oca i da bi se pokazala Njegova priroda? Ako je tako, to znaci da ce se u onom
trenutku, kad se Njemu otkrije to vreme i kad zazvuci truba da bi sisao s neba On pokazati
upravo onakav, kakav je Otac. Dalje, napisano je: U Njemu su skrivena sva blaga premudrosti
i znanja (Kol. 2; 2). Ako su kroz Njega otkrivene sve tajne, kako je onda vreme Njegovog
dolaska moglo da ostane tajna za Njega Samog? Ako On ne zna taj dan kada ce doci, onda ne
zna ni one dane kada nece doci. I Duh zna to sto je On stvorio, kako i oni tvrde ? , buduci da
ispituje dubine Bozije. Zar to Sin ne zna? Oni ? Ga pitaju o vremenu Njegovog dolaska, On
ukazuje na dan, imenuje ga i kaze: ne znam, kao prvo, da bi ih sprecio da se raspituju, a kao
drugo, da bi znamenja koja je dao bila od koristi, slicno bolesti za bolesnika, jer ni on ne zna
dan smrti. Dakle, tim recima je ukazao pocast Svojim znamenjima, da bi pocev od toga dana
sva pokolenja i svi vekovi mislili da ce se Njegov dolazak izvrsiti u njihovo vreme.
Bdijte, jer kad telo spava priroda gospodari nad nama, i dejstvo u nama ne izvrsava se
po nasoj volji nego nasilno, po nagonu prirode. Kada dusom ovlada teski san, kao sto je
malodusnost ili zalost, onda neprijatelj gospodari nad njom i kroz nju dela ono, sto ona ne zeli.
Prirodom upravlja sila, a dusom neprijatelj. Onu budnost, koju je zapovedio Gospod, On je
propisao i jednom i drugom delu coveka; telu, da bi se udaljilo od pospanosti, i dusi, da bi se
cuvala od bezosecajnosti i plasljivosti, kao sto kaze: Otreznite se kao sto treba (1. Kor. 15;
34) i Ustadoh i jos sam s Tobom (Ps. 138; 18). Zbog toga cemo se cuvati lenjosti, da bismo
izvrsili ono delo koje imamo.
Tad ce biti dva na njivi; dve ce mleti na zrvnjevima (Mt. 24; 40), jer ce se prilikom
unistenja Jerusalima to u trenutku obrusiti na njih, slicno sledecem ? : Moze biti da ce se naci
deset (1. Mojs. 18; 32). "Orlovima" (Mt. 24; 28) Gospod naziva neprijatelje koji ce doci protiv
tog grada, koji se oznacava imenom lesine, kao sto je receno: Konji su mu brzi od orlova (Jer.
4; 13). Drugi to tumace u vezi s telom i dusom. To mesto o svrsetku sveta, kada ce strah i
trepet ovladati svim ljudima, razumi i kao pripremanje, kako i kaze: Neka budu bedra vasa
opasana (Lk. 12; 35). Mozda se to odnosi i na pravednika i na gresnika, od kojih ni jedan ni
drugi nisu mogli da se oslobode. Zrvnjem je nazvao svet, a orlovima je, zbog brzine njihovih
krila, nazivao pravednike (Mt. 24; 41). Ko je, dakle, taj verni i mudri sluga (upravitelj) (Mt.
24; 45)? Iako je Gospod sve to posvedocio o njemu ? , on ce, ukoliko se pokaze neveran u
onome sto mu je naredjeno, biti rasecen napola, i dace mu se udeo sa licemerima i
nevernima; tamo ce biti plac i skrgut zuba (Mt. 24; 51).
Pet njih bejahu mudre, a pet lude (Mt. 25; 1-14). Mudroscu nije nazvana njihova
devstvenost, jer su sve one bile djeve, nego su mudroscu nazvana njihova dobra dela. Ako je
tvoja devstvenost jednaka svetosti angela, zapazi i razmisli da je svetost angela cista od
zavisti drugih poroka. Kao sto si ti pobedio blud, cuvaj se da tebe ne pobede roptanje i gnev.
Takodje ce se i od onog, koji nije umnozio svoje talante (Mt. 25; 15-30), kao od
neplodne zemlje, oduzeti i dar plodova. Zemlju, za koju je rekao: sakrih ga (Mt. 25; 25),
izjednacio je s onom zemljom koja nije dala plodove. Uzmite od njega talant (Mt. 25; 28), tj.
veru, jer on verom nije zadobio pravedan zivot. Gospod nije prekoreo onoga koji je stekao pet
talanata, da ne bi rekli da nam je stavio breme koje prevazilazi nase snage. Prekoreo je onoga
sa jednim talantom kako bi onaj, koji je dobio pet talanata, razoblicio onoga koji je imao samo
jedan (talant). Neka budu bedra vasa opasana (Lk. 12; 35), tj. da budu pripremljena kroz
uzdrzanje. I svetiljke vase zapaljene (Lk. 12; 35), jer je ovaj svet kao noc i potrebna mu je
svetlost pravednika, kako i Gospod kaze na drugom mestu: Da se svetli svetlost vasa pred
ljudima, da vide vasa dobra dela i da proslave Oca vaseg Koji je na nebesima (Mt. 5; 16).
Mudre ruke smirile su se u svojoj sladosti da bi oprale noge Svog izdajnika, koji Ga je za
to pranje (nogu) nagradio klinovima krsta. Svetvorac se cak dotle smirio da je oprao
najnistavnije noge, a fariseji su ga nenavideli i svestenici progonili. Kao sto je kroz Njega bilo
sve ustrojeno kada je postalo, buduci da je On bio posrednik stvaranja, tako je izraslo i
spasenje svega, koje se izvrsilo kroz Njega, jer je ono (tj. sve sto je stvoreno) vec po prvom
nasledju pripadalo Njemu. Posto su stvorenja bila ponizena i potpala pod vlast prokletstva,
Sam Gospod je Sebe umanjio pred njima da bi ih sva uzvisio i uzneo, dok se onaj, koji ih je
prvi unizio, bacio na njih posredstvom svog saveta, a pod vidom brige o njima i kao
rukovoditelj. Na taj nacin, gordost i podlost nista ne mogu da stvore, izuzev ako ne deluju
nasiljem. U ljubavi su sadrzana sva blaga i sva zajedno se u njoj sadrze, i kao cuvar njihove
riznice pojavljuje se ljubav.

DEVETNAESTA GLAVA
Jedan od vas, koji sa Mnom jede hleb, izdace Me, i evo ruke izdajnika Mojega sa Mnom
na trpezi, i Sin coveciji ide kako je za Njega pisano (v. Mt. 26; 21, 24. i Lk. 22; 21-22).
Ovakvim recima milosrdno je oplakivao Svog bezboznog ubicu: Bolje bi mu bilo da se nije
rodio taj covek (Mt. 26; 24). medjutim, ako je Gospod hteo da ode na krst, cemu onda treba
da pripisemo ovu Njegovu izreku? Da li predznanju, ili mozda neznanju, ili pak lukavstvu, s
obzirom da je rekao: Bolje bi mu bilo da se nije rodio. Sta je moglo da spreci da pokajanje
(izdajnika) bude prihvaceno? ?
Ako su takvi tvoji podsmesi i tvoja izrugivanja, onda za primer uzmi zmiju, ne osudjujuci
i ne okrivljujuci mene, tj. mene za mog ucitelja. Ako je Adam sam hteo da prestupi zapovest,
kakvo onda samohvalisanje vidis u bogohuljenju onoga, koji je usta zmije napunio prahom,
ukrotio je i lisio sposobnosti da hoda?? ? Ako pak Adam nije mogao da prestupi zapovest bez
kusaca, onda je kazna pravedno pala na glavu zmije. I mada se mi slazemo da je Adama za
greh pripremio onaj koji je i bio uzrok greha, i Adam je pravedno bio kaznjen, jer je popustio
pred tim pripremanjem. Cak i da zmija nije dala povoda za greh, Adam bi usled slabosti koja
se prilikom iskusenja ispoljila u njemu, pao u druge prestupe, ne izlazuci se tom iskusenju. Na
taj nacin je i Onaj, Koji je posao na krst, mozda hteo da podje na krst i bez tog slucajnog
uzroka ? , iako to nije verovatno, s obzirom da nam jevrejsko Pismo i mnogo toga drugog ne
dopusta da u to poverujemo.
Ljubav je otkrila tajnu i saopstila ju je strahu ? , i dok je ljubav cesto lezala na grudima
Gospodnjim, strah bi joj cesto klimnuo glavom.
Kao sto je sigurno i istinito to da je Gospod, deleci Svojim ucenicima hleb predao
tajinstvo Svog tela, tako treba verovati i da je hleb, koji je Gospod dao Svom ubici, bio dat u
tajinstvu umrtvljavanja Njegovog tela. On je hleb umocio (v. Jn. 13; 26) da bi na taj nacin
naznacio Judino ucesce u Njegovom vec potpuno resenom ubistvu, u kojem je Telo bilo
pokvaseno Krvlju. Hleb je mozda umocio i zbog toga da mu zajedno sa hlebom ne bi dao i
zavet. Najpre je umio hleb i tada mu ga dao. Sa tog hleba je bio umiven (opran) prethodni
zavet, posto je on bio pripremljen novim zavetom (savezom). Koristoljublje je odvojilo Judu od
savrsenih udova Gospodnjih, kao sto je i Spasitelj krotko poucio da on (Juda) nije od tela
Crkve Njegove nego da je prah koji se zalepio za noge ucenika Njegovih. Zbog toga je i te
noci, kad ga je odvojio od njih, oprao necistocu koja se prilepila za njihove noge da bi nas
poucio da je Juda, kao poslednji od dvanaest apostola, koji se pokazao kao noge na telu, bio
opran vodom kojom su vec bile oprane noge apostola i koja je bila kao blato, predodredjeno za
oganj. Na taj nacin je Gospod posredstvom vode odvojio Judu od ucenika i dao mu je hleb
namocen u vodu, jer je bio nedostojan onog hleba koji je zajedno sa vinom podelio
apostolima. Nije dolikovalo da onaj, koji Ga je predao smrti, posredstvom hleba u sebe primi
Onoga, Koji spasava od smrti.
Od onog vremena, kad je prelomio Svoje telo i dao ga Svojim ucenicima, racunaju se
ona Njegova tri dana, tokom kojih se pridruzio mrtvima, kao sto se i Adam, koji je nakon
okusanja od drveta ziveo jos mnogo godina, zbog prestupa pridruzio mrtvima, jer je Bog
rekao: U onaj dan u koji okusis od njega, umreces (1. Mojs. 2; 17), kao i na sledecem mestu:
Seme tvoje bice u Egiptu cetiri stotine godina (1. Mojs. 15; 13), jer su te godine izbrojane od
onog dana, kad su izgovorene te reci. To isto treba reci i o Gospodu. Ili se pak sesti dan ?
racuna kao dva dana, a subota kao jedan. Dajuci im da jedu Njegovo telo u tajinstvu Njegove
smrti, On je usao u njihovu utrobu, kao sto je zatim sisao pod zemlju. I kao sto Adam nije
blagoslovio kad je otkinuo plod, tako je Gospod blagoslovio i prelomio (Mt. 26; 26). Hleb je
usao i izbrisao osudu pohote, zbog koje je Adam prestupio zapovest Boziju. Ili se mozda
racunaju tri dana od nishodjenja (silaska) do ushodjenja ? , tj. petak, subota i nedelja.
Rekao je i ovo: Necu piti od roda vinogradskoga dok ne dodje Carstvo Bozije (Lk. 22;
18), da bi im pokazao da se blizi vreme kada ce On morati da ode od njih. Dok ne dodje
Carstvo Bozije, tj. do Mog vaskrsenja. Tome poucava i Simon u Delima apostolskim, govoreci:
S Njim jedosmo i pismo (cetrdeset dana) po Njegovom vaskrsenju iz mrtvih (Dela ap. 10; 41),
odnosno, u prvi dan nedelje, kao sto kaze i tamo: nece okusiti smrti dok ne vide Carstvo
Bozije (Mt. 16; 28), sto se dogodilo nakon sest dana (vidi Mt. 17; 1-8, gde se govori o
Preobrazenju Gospodnjem).
Evo vas zaiska satana da vas vija kao psenicu, i Ja se molih Ocu za tebe da vera tvoja ne
prestane (Lk, 22; 31-32). Nije rekao: molih se za tebe da ne budes izlozen iskusenju, nego: da
vera tvoja ne prestane.
Pokazi nam Oca, i bice nam dosta (Jn. 14; 8). Filip je zeleo da Oca vidi telesno, odnosno
telesnim ocima, kao i predjasnji pravednici, koji su videli angele i arhangele. Zbog toga mu je
Gospod i dao odgovor o vidjenju Bozanstva, koje se opaza ocima uma, posto mu nije rekao:
nisi Me video, jer mu se Sam otkrio po spoljasnjosti, nego kaze: Nisi Me poznao (Jn. 14; 9), jer
je Njegova velicina bila skrivena, tj. kad bi poznali Mene, poznali bi i Oca Mojega, Koji se ne
otkriva. I apostol, govoreci o Gospodu, svedoci: On je ikona Boga nevidljivoga (Kol. 1; 15).
Ko veruje u Mene, dela koja Ja tvorim i on ce tvoriti (Jn. 14; 12). Gde je ono sto je
receno: Nema ucenika nad uciteljem svojim (Lk. 6; 40). Mojsej je pogubio samo trojicu
careva, pa opet nije usao u Obecanu zemlju, iako je smireno za to molio. Isus (Navin) je
pogubio tridesetoricu, i opet je usao u nju, i podelio naslede. Samuilo je bio veci od svih svojih
savremenika. Jelisej je primio udvostrucenu silu svog ucitelja nakon njegovog (Ilijinog)
vaznesenja, i to se dogodilo na podobije Gospoda i Spasitelja naseg, ciji su ucenici
posredstvom svojih znakova satvorili dvostruko vise cuda.
Neprijatelj je u svim ljudima imao svoj udeo, osim u Gospodu, Koji je rekao: Dolazi knez
ovoga sveta, i u Meni nema nista (tj. u Meni nece naci nista svoje), jer Ja pobedih svet (v. Jn.
14; 30). U daru suda, koji je dobio Gospod, ucestvuju i Njegovi ucenici, jer je rekao da ce oni
suditi (Lk. 22; 30), da bi time pokazao da nije samo Bog pobedio i da ce suditi, nego da su i
ljudi pobedili i da ce suditi onima koji nisu mogli da pobede kao oni nego su se povukli:
Pravedni ljudi ce im suditi (Jez. 23; 45).
Koji nema (noz), neka proda haljinu svoju i kupi noz (Lk. 22; 36), rekao je da bi ih
naucio smirenju. Jedan od takvih nozeva imao je Simon; kada je nozem hteo da pokaze svoju
revnost, Gospod ga je poucio recima Pisma: Ako te ko udari po desnom obrazu... (Mt. 5; 39).
Simon je u svojoj ljubavi zaboravio na te reci. Ili je, mozda, to rekao s ciljem da mu pokaze da
bi od tih stvari trebalo da se uzdrzavamo ne samo onda kada ih nemamo ili kad ne mozemo da
ih imamo, nego da bi jos manje trebalo da ih koristimo onda kada ih imamo i kad su one
spremne, kao noz u tvojim rukama. Da bi bilo jasno da je radi saveta a ne radi rata poveo rec
o nozevima, dodao je: Dosta je (dva noza) (Lk. 22; 38). Da je to izrekao o borbi, onda bi
trebalo da se svi late oruzja. Rekao je to stoga, sto je medju Jevrejima bilo i onih koji su zudeli
za nozem i krvlju, slicno dvojici (koji su bili) medju njima ? . Videvsi da se u njima skriva gnev
otaca, On je iskoristio priliku da njihov tajni gnev ucini javnim i gnusnim, i da ga protera iz
njihovog srca.
Posto su se dani Njegovog delanja u Judeji okoncali, posao je u Jerusalim, i tu dvojicu
strogo je ukoreo, kao sto je i Judi Iskariotskom rekao kao upozorenje: Tesko onome coveku
(Mk. 14; 21). Da se on (Juda) pokajao kao Simon Petar i da je prihvatio savet kao sto su ova
dvojica, onda bi, oslobodivsi se tog prokletstva, nasledio mesto i svoj presto. Neka zatim iz
toga, sto je Gospod pomenuo nozeve, razumeju da On zna dan i cas kad ce biti predat, i neka
se Njegovi prijatelji nauce smirenju, a neka neprijatelji spoznaju svoje nasilje ? .
Ovo je zapovest moja (Jn. 15; 12). Zar samo jedna zapovest? Dovoljna je i samo ona,
jer (ona) ima veliki znacaj. Iako je ona jedna, ona govori i ne ubij, jer ko ljubi taj ne ubija; ona
govori i ne kradi, jer onaj ko ljubi cak i svoje daje; ona govori i ne lazi, jer onaj koji ljubi
govori istinu a ne laz. Zapovest novu dajem vam (Jn. 13; 34). Ako pak ne razumes reci: Ovo
je zapovest moja, prizovi apostola koji ti to razjasnjava, govoreci: Cilj zapovesti jeste ljubav
(1. Tim. 1; 5). A kakav je smisao te zapovesti? Nesumnjivo ovakav: Sve, dakle, sto hocete da
cine vama ljudi, cinite i vi njima (Mt. 7; 12).
Ljubite, kaze, jedni druge i postavite sledecu meru: kao sto Ja vas ljubim. To je
nemoguce, jer si ti Gospod i ljubis sluge Svoje; mi smo pak jedan drugome prijatelji i kako
onda mozemo da ljubimo jedan drugoga onako, kako Ti ljubis nas? medjutim, posto je to
rekao Gospod, razmotrimo kako se to zbiva: Od ove ljubavi niko nema vece, da ko zivot svoj
polozi za prijatelje svoje (Jn. 15; 13). Njegovu ljubav vidimo i iz toga, sto nas je nazvao
prijateljima. Ako i duse svoje polozimo za Tebe, zar ce nasa ljubav biti jednaka Tvojoj
(ljubavi)? Ako i umremo za Tebe, mi i jesmo smrtni, a Ti si, buduci vecno ziv, primio na Sebe
stradanja nase smrti. Kako, dakle, da protumacimo ovu zapovest: Kao sto Ja vas ljubim?
Umrimo, kaze, jedan za drugoga. Mi, naravno, necemo ni pozeleti da zivimo jedan umesto
drugoga. Ako, kaze, Ja, kao vas Gospod i Bog, umirem za vas, onda ste utoliko pre vi duzni da
umrete jedan za drugoga.
I evo, Ja cu vam poslati Utesitelja (v. Jn. 15; 26), jer kaze: Dace vam drugog Utesitelja
(Jn. 14; 16), tj. Utesitelja kakav je i On Sam - Bog, kao sto je Bog i Onaj Koji Ga salje. Ako bi
On bio veci od Duha zato sto Ga salje, onda bi i Duh bio veci od Njega, jer Ga je upravo On
odveo u pustinju da bude iskusavan (v. Mt. 4; 1). Na koji je nacin rekao: Bolje je za vas da
odem, jer ako ne odem Utesitelj nece doci... i uvesti vas u svu istinu (Lk. 16; 7, 13). Na koji bi
se nacin pokazalo kao dobro to sto je Gospod otisao i sto je, buduci da On nije mogao da
uvede u svu istinu, dosao sluga i dao ono, sto nije dao Gospod? ? Zasto prvi Utesitelj ?? nije
razotkrio sve istine, dok nam je Drugi ?? , prema reci Prvog, sve razotkrio, buduci da je Ovaj
sva istina? ?? O tome da je Duh nazvan Gospodom, Pismo svedoci i u sledecim recima: Njemu
(Simeonu) bese Duh Sveti otkrio da nece videti smrti dok ne vidi Hrista Gospoda... i kada uze
Gospoda (Hrista) na ruke rece: Sada otpustas slugu Svojega, Gospode... (Lk. 2; 26, 28-29).
Otkrovenje je, dakle, dobio od Duha Svetoga, kojem i kaze: sada otpustas slugu Svojega,
Gospode, kao sto i tamo kaze: "dok ne vidi Hrista Gospoda".
Niko od ljudi, kaze, ne zna sta je u coveku, osim duha covekovog koji je u njemu. Tako i
sta je u Bogu niko ne zna osim Duha Bozijega (1. Kor. 2; 11). Ne, dakle, tako kao da je Duh
Njegova tvorevina, jer nas Pismo na ovom mestu uci da Duh nije nesto, sto je tudje nasoj
prirodi. Osim duha, kaze, koji je u njemu. Tako i sta je u Bogu niko ne zna osim Duha
Bozijega, i On ispituje dubine Njegove (v. 1. Kor. 2, 11 i 10). Ako kazu da Duh ispituje radi
sopstvenog ucenja, onda neka rasudjuju da li je onaj, kojega neko ispituje, manji od onoga,
koji ga ispituje. Kada je rekao: Idite, dakle, i naucite sve narode krsteci ih u ime Oca i Sina i
Svetoga Duha (Mt. 28; 19) nije rekao: u ime Oca, i u ime Sina, i u ime Duha Svetoga, da bi
pokazao da su oni jedne prirode jer je jednim imenom nazvao tri Lica. Vi ste, kaze, hram
Boziji, i Duh Boziji obitava u vama (1. Kor. 3; 16). Ako smo mi hram, na koji smo nacin obitelj
Duha? To se razjasnjava sledecim recima: Vi ste hram Svetoga Duha Koji je u vama (1. Kor.
6; 19). I u Delima apostolskim se kaze: Dogovoriste se da iskusate Duha Gospodnja (Dela ap.
5; 9) i Nisi slagao ljudima nego Bogu (Dela ap. 5; 4). Dakle, Duh je Bog jer je od Boga.
Najzad, ime Boga primenjuje se i na ljude, od kojih su neki nazvani bogovima, kao sto smo i
mi po blagodati dobili imena Oca i Sina. Ime Boga primenjeno je na coveka kada je, na primer,
Gospod rekao Mojseju: Evo, postavio sam te da si bog faraonu (2. Mojs. 7; 1). Mojsej,
medjutim, nigde nije nazvan Duhom zivim. Pismo ne kaze da je Eva bila Adamova sestra ili
kcer, nego kaze da je potekla iz njega. Tako se i o Duhu Svetom mora reci da On nije sin ili
sestra, nego da je On iz Njega i da je jednosustan Njemu. A ako je onaj, koji ispituje, manji od
onoga koga ispituje, napisano je i sledece: Onaj sto ispituje srca zna sta je zelja Duha (Rim. 8;
27). Ako je tako, zar onda Bog, Koji ispituje Duha, nije manji od Duha? ??
A za sud, sto je knez ovoga sveta osudjen (Jn. 16; 10), tj. ne zato sto satana i drugi put
prima kaznu svoje osude, nego sto je od tada osudjen zauvek.
Sad Me proslavi, Oce, slavom kakvu imadoh u tebe pre nego svet postade (Jn. 17; 5), u
ono vreme, kad je Otac sve stvorio kroz Sina, kao sto kaze i psalam: U slavu i velicanstvo
obukao se jesi (Ps. 103; 1) i zatim iz nicega izveo tvorevinu, i ustrojio je bez poroka. Gospode
Boze, govori Psalmopojac, uzvelicao se jesi veoma, u slavu i velicanstvo obukao se jesi,
svetloscu kao haljinom odevas se, prostires nebo kao kozu (Ps. 103; 1-2). buduci da se usled
Adamovog pada tvorevina obukla u njegovo ponizenje, prema recima apostola: tvar se pokori
tastini(Rim. 8; 20), Sin Tvorca je dosao da bi je spasao, da bi Svojim dolaskom ponistio njene
nedostatke krstenjem smrti, kao sto je i Sam rekao: Dosao je cas, proslavi Sina Svojega, da i
Sin Tvoj proslavi Tebe (Jn. 17; 1). Ovo nije trazio kao onaj, kojem je potrebno da to dobije,
nego imajuci u vidu dovodjenje do savrsenstva prvobitnog ustrojstva tvorevine. Trazio je slavu
u koju je bio obucen u ono vreme, kada se tvar obukla u slavu. Kao sto je prvobitnu tvorevinu
po blagodati ustrojio tako, da ona bude bez nedostataka, u slavi i velicanstvu u koje je bio
odeven i On Sam, neka tako i njeno poslednje ustrojstvo po milosrdju bude bez poroka i u
slavi u kakvu se On obukao. Upravo je to oznacio kad je rekao: Proslavi, odnosno, daj Mi ono
sto sam pre stvaranja imao s Ocem i kod Oca, jer to tvrdi i Pismo, koje jasno govori: Proslavi
Me, Oce, slavom koju imadoh u Tebe pre nego svet postade (Jn. 17; 5). Otac, dakle, ne prima
slavu od Sina kao onaj kojem je ona potrebna i ako se Sin proslavlja Ocem, to ne znaci da Mu
je ta slava nuzno potrebna.
Zalosna je dusa moja (Mt. 26; 38). Nije se stideo da to kaze, jer je uistinu bio covek, i
nije nesto tudje (coveku) skrivao pod vidom Svoje odece. Rekao je to da bi pokazao da se
obukao u nemocno telo i da se sjedinio sa dusom koja moze da pati. Rekao je, dakle, ono sto
je istinito da ne bi bilo izopaceno. Naucio je verujuce da se ne razmecu svojim ponasanjem, jer
to znaci odbacivanje istine. On govori i sledece: Ko se odrekne Mene... odreci cu se i Ja
njega... (Mt. 10; 33), i u tome je strah i trepet za neverujuce. Dakle, silom jedne zapovesti
ispovedamo, da nas zabluda ne bi odvojila od ljubavi Njegove, a silom druge ne ispovedamo,
da nas gordost ne bi lisila ploda blaga Njegovog.
Ako je moguce, neka Me mimoidje casa ova (Mt. 26; 39). Onaj, Koji je znao da ce se
ucenici sablazniti, da ce Ga se Simon odreci, da ce se Juda obesiti i da ce grad Jerusalim biti
razoren, nije mogao a da ne zna da ce Ga za tri dana (Vaskrsenjem; prim. prir) mimoici ta
casa. Ako je moguce, neka Me mimoidje casa ova. Tako govori Onaj Koji je Simonu, kad je
ovaj hteo da Ga ispravi, rekao: Idi od mene, satano... jer ne mislis sto je Bozije nego sto je
ljudsko (Mt. 16; 23). Zbog cega je sada Sam Gospod napustio ono sto je Bozije, i pomislio na
ono sto je ljudsko? Zasto se razgnevio na Simona, kada je ovaj rekao: Boze sacuvaj, Gospode,
to nece biti od Tebe (Mt. 16; 22)? Ako je moguce, neka Me mimoidje casa ova. Znao je to, sto
je rekao samo Ocu, kao sto je znao i da casa moze da ga mimoidje; medjutim, On je s tim
ciljem i dosao, da bi iz nje pio za sve i da bi posredstvom te case platio dugove svih, koje
svojom smrcu nisu mogli da plate ni proroci ni spasioci.
Oce, neka Me mimoidje casa ova. Onaj, Koji je Svoju smrt opisao kroz Svoje proroke i
Ko je tajinstvo Svoje smrti predizobrazio na Svojim pravednicima, nije, naravno, mogao da se
odrekne smrti kada je doslo vreme da Sam bude usmrcen, niti je mogao da odbije ispijanje
njene case. Ako ne bi hteo da je ispije, i ako bi pozeleo da je (smrt) odbaci, onda Svoje telo ne
bi uporedio sa hramom, govoreci: Razvalite ovaj hram i za tri dana cu ga podici (Jn. 2; 19),
niti bi rekao sinovima Zevedejevim: Mozete li piti casu koju cu Ja piti (Mt. 20; 22) i na drugom
mestu: Meni se valja krstiti krstenjem (Lk. 12; 50), Kao sto Mojsej podize zmiju u pustinji,
tako treba da se podigne Sin coveciji (Jn. 3; 14), Kao sto je Jona bio u utrobi kitovoj tri dana,
tako ce i Sin coveciji biti u srcu zemlje (Mt. 12; 40), Sin coveciji mora umreti i vaskrsnuti (v.
Lk. 9; 22), Veoma zazeljeh da ovu Pashu jedem s vama pre nego postradam (Lk. 22; 15) i Sin
coveciji ide kao sto je pisano za Njega (Mt. 26; 24). Cak je i tokom veceri, one noci kad se
predao, razdelio telo Svoje apostolima i krv Svoju dao Svojim ucenicima, zapovedivsi im da
ovo tvore u spomen na Njegova stradanja. Kako to da se Onaj, Koji je Svojim ucenicima
zapovedio da se ne plase smrti, govoreci: Ne bojte se onih koji ubijaju telo (Mt. 10; 28),
uplasio smrti i molio da Ga mimoidje casa? Zar je Onaj, Koji je dobrovoljno podneo broj meseci
u utrobi i broj godina na zemlji, hteo da Ga mimoidje casa i da celokupno Njegovo javljanje
postane uzaludno upravo u ono vreme kad su dani, meseci i godine prosli i kad je preostalo
svega nekoliko casova? Kad je bio u Jerusalimu i kad je oglasio Svoje ucenje, zeleo je da
pokaze velicinu darova Svoje milosti i rekao: Da su u Sodomu bila cudesa sto su se u tebi
dogodila, ostao bi do dana danasnjeg (Mt. 11; 23). Sodoma je, medjutim, bila razorena, iako
je mogla da se sacuva u slucaju Njegovog dolaska. Kako to da je Onaj, Koji nije otkazao vreme
Svog dolaska, u vreme kad je dosao Sam hteo da odbaci darove koji proisticu iz Njegovog
stradanja a koji bi, da su bili dati u vreme Lota ucinili da, kako je Sam rekao, Sodoma i okolni
gradovi jos uvek cvetaju? I ako je hteo da se odrekne case radi Svog naroda, kako ovaj ne bi
propao prilikom Njegovog drugog dolaska, onda bi morao da pogubi i neki drugi narod kod
kojega bi dosao, ukoliko bi i taj narod morao da Ga preda na krsnu smrt. Kako Jevreji nisu
marili za Njegove znakove i cudesa, to znaci da oni nisu propali usled Njegovog rascepa nego
da su propali i pre nego sto je On ubijen, jer nisu poverovali Njegovim znakovima.
Ako je moguce, neka Me mimoidje casa ova. Rekao je to usled slabosti u koju je bio
obucen, jer nije prividno nego je uistinu bio obucen u nju. Ako je uistinu bio slab i obucen u
slabost, onda je i bilo nemoguce da se ta slabost ne uplasi i ne pomuti. Posto je prihvatio telo i
bio obucen u slabost, u gladi se krepio hlebom, u radu se umarao i u snu bio nemocan. Kad je
doslo vreme Njegove smrti, trebalo je da i tada dejstvuje ono sto je svojstveno telu. Pometnja
zbog predstojece smrti obuzela Ga je zbog toga da bi se otkrila Njegova priroda, odnosno, da
bi se pokazalo da je On bio sin onog Adama nad kojim je, prema recima apostola, vladala smrt
(v. Rim. 5; 15). I rece ucenicima Svojim: bdijte i molite se da ne padnete u napast (iskusenje)
jer je duh, kaze, srcan, ali je telo slabo (Mt. 26; 41). Ako se onda, kada se plasite, ne plasi vas
duh nego slabost vaseg tela, zbog cega bih se Ja uplasio smrti ako ne zbog toga da bih vam
pokazao strah od smrti koji pogadja telo u koje sam obucen?
Ako se Simon, koji se uplasio jedne sluskinje (v. Mt. 26; 69) nije uplasio svih Rimljana
nego ih je nepokolebivog duha zaklinjao da ga razapnu s glavom okrenutom na dole, i ako je
apostol, znajuci da nece umreti prirodnom smrcu, rekao: vec se prinosim na zrtvu i vreme
mog odlaska nastade (2. Tim. 4; 6), na koji je nacin Gospod, uz pomoc Kojeg su apostoli
prezreli sopstvenu smrt, jer je rekao: Ne bojte se onih koji ubijaju telo a dusu ne mogu ubiti
(Mt. 10; 28), Sam mogao da se uplasi smrti? Osim toga, i strah koji Mu se pripisuje cini se
nepravovremenim. Ako se plasio, trebalo je da se plasi onda, kad su Ga uhapsili, a ne u neko
drugo vreme. medjutim, On je tada iscelio uho ubice (Lk. 22; 51). Zapovedio je da se uzme
noz, a kada se javila potreba za nozem, rekao je: Vrati noz svoj na mesto njegovo (Mt. 26;
52).
Buduci ?? da su se kroz Sina ponistavali dugovi koji su bili nacinjeni i da se kroz Njega
izvrsavalo preobracanje naroda (neznabozaca), Sin nije hteo da za Sebe prisvaja tu blagodat
koja je postojala pre postanja sveta. Kao sto je u pocetku (postanja sveta), iako je sve to bilo
kroz Njega sazdano, kroz sve to prosao cutanjem i Mojsejevim ustima ukazao na drugog
poslenika, govoreci: Pogleda Bog sve sto je stvorio i gle, dobro bese veoma (1. Mojs. 1; 30) i
rekao to stoga, da bi se vascela tvorevina pokazala kao duznik pred Njegovim Ocem, tako se i
u casu obnavljanja tvorevine kroz smrt odrekao svega i rekao: neka bude volja Tvoja, da bi
svi, koji je trebalo da se preobrate kroz smrt Jedinorodnog, postali Ocevi duznici. Ili je to
mozda rekao zato, sto je u casu telesne smrti predao telu sve, sto je telu pripadalo. Naime,
jasno je da su sve patnje svedocile o Njegovom telu, da bi bila ocigledna njegova istinitost.
Iako su videle sva ta ukazivanja na Njegovo telo, sekte jeretika nisu se uverile u njega. Kao
sto je bio gladan i zedan, kao sto se umarao i spavao, tako se i plasio. Ili je to mozda pretrpeo
zato, da zemni ljudi ne bi mogli da kazu: iskupio je nasu krivicu bez stradanja i podviga. Ili
mozda zato, da bi Svoje ucenike naucio da svoj zivot i svoju smrt povere Bogu. Ako se Onaj
Koji je mudar radi bogopoznanja na kolenima molio za ono sto treba da bude, onda su utoliko
pre neverujuci ljudi duzni da svoju volju predaju Sveznajucem. Ili pak zato da bi Svojim
stradanjem u Svoje ucenike zasejao utehu, On se prilagodio njihovom umu da bi za njih
postao obrazac, prihvativsi njihov strah na Sebe da bi im Svojim primerom pokazao da se pre
smrti ne treba drsko razmetati smrcu. Ako se uplasio Onaj, Koji ne moze da se uplasi, tako da
se molio za oslobodjenje iako je znao da to nije moguce, onda neka se utoliko pre oni mole
pred iskusenje, da bi se spasli od njega (tj. straha) u vreme iskusenja. Ili pak, s obzirom da u
vreme iskusenja nase misli obicno bivaju rasejane i nase pomisli razbacane na sve strane, On
Sam se molio da bi nam pokazao da je protiv prepredenosti i zamki zla potrebna molitva, i da
se rasejane misli moraju sabrati mnogim molitvama. Ili je mozda, zeleci da ukrepi njih, koji su
se plasili smrti, pokazao da se i On nje plasio, i da bi ih poucio da strah ne moze da ih pogubi
ukoliko se ne okamene u njemu. To su znacile reci: Ne Moja volja Oce da bude, nego Tvoja, tj.
Ja cu umreti da bih spasao mnoge. Ili je to mozda ucinio zbog toga, da bi obmanuo smrt, ili se
uplasio stradanja zbog toga sto smrt nije samo odlucila da Ga prozdere, nego i da Ga izbaci.
Radi prevazilazenja smrti dogodilo se sve to, Gospode, sto se u Tebi skrivalo protiv nje.
Tvoje Bozanstvo bilo je nedostupno smrti i ona nije mogla da se dotakne Tvojih tajni. Iako je
obznanjeno ime Tvog Bozanstva, Ti si ga privremeno prekrio, kao odezdom, jer si ti Svoje
bozanstveno ime prekrio pokrovom covecijeg imena. Telo onoga, koji na njemu (telu) nosi
jedino znamenje starog Adama, postalo je hrana smrti, dok je onaj, koji nosi znamenje drugog
Adama, gospodar nad smrcu i njen pobednik. Taj prvi Adam je okusanjem narusio svoju volju i
po cinio je telu, a time i oslabio i unistio telo, koje je postalo hrana smrti. Drugi Adam je
Svojom krepkom voljom osnazio telo da bi ga udaljio od celjusti smrti.

DVADESETA GLAVA
Ne moja volja nego Tvoja neka bude. Tim recima pokazao se kao suprotnost Adamu, koji
je odbacio volju svog Tvorca da bi tvorio volju svog neprijatelja, zbog cega je i bio prepusten
celjusti protivnika. Gospod je odbacio volju tela da bi utvrdio volju Onog koji je telo stvorio,
znajuci da svako blazenstvo zavisi od volje Oceve.
Ne kako Ja hocu nego kako Ti. Zar je On imao volju protivnu volji Ocevoj? Zbog cega
onda kaze: Ne moja volja nego Tvoja neka bude? I na drugom mestu kaze: Sisao sam sa neba
ne da tvorim Svoju volju, nego volju Oca Koji Me posla (Jn. 638). Volja Oceva je ovakva: Ne
izgubih nikoga od onih koje si Mi dao (Jn. 18; 9). Jasno je, kazu, da je volja Njegova drugacija.
I Isaija prorok kaze: Bi Gospodu volja da Ga bije i dade Ga na muke (Is. 53; 10). Kaze jos i
ovo: Dao je dusu Svoju na smrt (Is. 53; 10), pokazujuci na tom mestu da je to bila Njegova
volja. Kako to da se razume? Pokazao je dve volje, volju Gospodnju i Svoju volju, iako je,
naravno, njihovo dejstvo jedno. medjutim, kada je Gospod hteo da ubedi Svoje slusaoce da se
ne nalazi u nasilnoj potcinjenosti nekoj drugoj sili, zabludelima se cinilo da On ima drugaciju
volju ? . slicno tome, dok je stajao kraj Lazarevog groba, rekao je: Oce, blagodarim Ti sto si
Me uslisio! A ja znadoh da Me svagda slusas, nego rekoh naroda radi koji ovde stoji (Jn. 11;
41-42), odnosno da bi, slusajuci o Njemu, poznali da je On od Boga.
To isto se mora reci i o jos nekim Hristovim izrekama te vrste. Da bi pokazao da je On
od Oca, sve je to predao i pripisao Ocu, da bi se radi casti Svog Oca pokazao kao Onaj Kojem
je to potrebno, iako je sve tvorio po Svojoj volji. Nije bilo potrebe koja bi primorala Gospoda
da snishodi do ponizenja, kako bi bili postidjeni oni koji su govorili da su Ga pobedile sile
mraka. Naime, sile mraka su glasno vikale i govorile: Ti si Sin Boziji, preklinjuci Ga da ih ne
posalje u geenu. Na koji su nacin mogli da Ga pobede oni, koji su Ga preklinjali da ih oslobodi
geene (pakla)?
Znoj Njegov bijase kao kaplje krvi (Lk. 22; 44). Oznojio se da bi iscelio bolesnog Adama.
U znoju lica svog, kaze, jesces hleb svoj (1. Mojs. 3; 19). U vrtu se molio, da bi Adama ponovo
uveo u vrt.
Ja sam vas pozvao, kaze, da biste bdeli sa Mnom, da me ne bi predali. Posto se sad Ja
predajem, spavajte i pocivajte (Mt. 26; 45)! S Judom je pocelo carstvo (1. Mojs. 49; 15), i
Juda je rusilac carstva. Kad je Juda lukavim celivom predao Gospoda Rimljanima, istovremeno
im je predao i duznost da se osvete za Njega.
Pristupio je bezbozni Juda da bi iscrpeo duboki bezdan svog pada. Da bi pokazao da je
blag i izvor milosrdja, Gospod je krotko rekao: Juda, zar celivom izdajes Sina covecijega (Lk.
22; 48)? Time poucava da im Sin Boziji nije ni mogao biti predat. Prijatelju, na to li si dosao
(Mt. 26; 50)? Neprijateljstvo naziva prijateljstvom. Gospod mu okrece Svoje lice i lukavi
ucenik prilazi ucitelju istine da bi ga celivao. Izvukao je iz njega dah koji mu je udahnuo. Nije
zeleo da grabljivi vuk i dalje ostane medju Njegovim ovcama, jer je govorio: Uzece mu se i
ono sto ima (Mt. 13; 12).
Gospod im je rekao: Koga trazite (Jn. 18; 4), jer su mislili da ne moze da se oslobodi iz
njihovih ruku. Odgovorise Mu: Isusa Nazarecanina. Isus im rece: Ja sam. A s njima stajase i
Juda, izdajnik Njegov... i oni odstupise nazad i popadase na zemlju (Jn. 18; 4-6). I protiv svoje
volje poklonili su se pred Njim, da bi spoznali da se On dobrovoljno predaje u njihove ruke. Ne
uplasivsi se sile koja ih je oborila, ispruzili su svoje neciste ruke i scepali svog Ocistitelja.
Simon je jednom od njih odsekao uho ali ga je milostivi Bog po Svojoj blagosti uzeo i ponovo
ucvrstio na njegovom uzvisenom mestu u podobiju coveka, koji je kroz svoje prestupe pao u
duboki bezdan.
Vrati noz (mac) svoj na mesto njegovo (Mt. 26; 52). Mac nije potreban Onome, Cija je
rec mac. Onaj, Koji je odseceno uho vratio na njegovo mesto mogao je i da razdresi svezane
udove. Da ne bi samo na jednom od njih pokazao Svoju silu, on ju je projavio i na ostalima,
kada su odstupili i pali na zemlju. Da milost ne bi pokazao samo prema onome kojem je iscelio
uho, On je miloscu ogradio sve koji su Ga drzali, da bi poznali koga su uhapsili. Jedino su se
miloscu Onoga, Koji je odseceno uho vratio na njegovo mesto, mogli podici oni, sto su popadali
na zemlju. Cim bi pokazao nesto od Svoje sile, oni koji su dosli da ga uhapse ponovo bi
popadali. Simon je u tajinstvenom smislu izvukao mac, da bi se potvrdile reci Mojsejeve:
Svaka dusa, koja ne poslusa tog proroka... smrcu da umre (5. Mojs. 18; 19-20). buduci da je
Gospod bio kraj (starozavetne) pravde i pocetak milosrdja, vratio je njegov mac u korice.
Pravdu je vratio na njeno mesto i milosrdno pristupio iscelenju rane nacinjene macem. Uho je
vratio na njegovo mesto, jer je nedostatak pravde dopunio milosrdjem. Onaj, medjutim, cije je
uho bilo isceljeno, za svoje iscelenje je umesto ljubavlju uzvratio mrznjom. Isto tako su i oni,
sto su popadali na zemlju i bili podignuti Njegovom silom, okovima uzvratili za dobijenu
pomoc. Svezase Ga i odvedose (Jn. 18; 12-13).
Knez ucenika (Simon Petar) pao je u iskusenje, kako bi postao iscelitelj ranjenih. Posto
prestupnici, postidevsi se, mogu da se pokaju, Gospod ih je podstakao da se obrate Njemu,
Koji je iznad bilo kakvog prestupa. Simon se tokom noci odrekao, a tokom dana se ispovedio
(upor. Jn. 21; 4-10). Kod ognja se odrekao, kod ognja se i ispovedio. Tamo gde se odrekao,
zemlja je bila svedok; tamo gde se ispovedio i zemlja i more su se, saobrazno svojoj prirodi,
pojavili kao svedoci. Posto se svojim jezikom udaljio i odrekao, samom je sebi stavio jaram i
svoje misice predao krstu, jer je ponizno molio da ga razapnu sa glavom okrenutom na dole.
Od sada cete videti Sina covecijega gde sedi s desne strane Sile i dolazi na oblacima
nebeskim (kod sv. Jefrema: Od sada cete videti Sina covecijega gde dolazi na svetlim oblacima
i sa angelima nebeskim). Tada prvosvestenik razdre haljine svoje... (Mt. 26; 64-65), jer su
propale usled sile novog vina (upor. Mt. 9; 17). reci cemo i to da je sve, sto je Bog zeleo da
izvrsi kroz Svog Jedinorodnog, On predskazao u tvorevini i predizobrazio na Svojim
pravednicima. U mesecu arekku (martu) cvetovi napustaju svoja okrilja i izlaze napolje. Svoja
okrilja ostavljaju ogoljena i prazna, da bi oni sami postali venci za druge. Upravo tako je i
prvosvestenik u mesecu arekku ponistio svoje svestenstvo i ostavio ga ogoljeno i prazno.
Svestenstvo je preslo na naseg Spasitelja i zaustavilo se na Njemu. Hristos je ucutkao njihove
usne, ali su oni protiv Njega podstakli galamu i uznemirenost medju svedocima. Gospod je
odgovarao na ono sto su Ga pitali, i ucinio je da se poderu njihove odezde. I uzese Ga i
odvedose u sudnicu, i predadose u ruke Pilatu, a sami ne udose unutra da se ne bi oskrnavili
nego da bi u svetosti mogli da jedu pashu (agneca, jagnje) (v. Jn. 18; 28). O, fariseji, zar
niste slusali: Gle, jagnje Bozije koje uze na se grehe sveta (Jn. 1; 29). Zasto vam je bilo
potrebno da onog istog dana, kada koljete jagnje svog spasenja, prinosite na zrtvu i Jagnje
naseg spasenja?
Gospod je bio branitelj istine. Pristupio je i cutao pred Pilatom, jer je istina bila izlozena
nasilju. I kao sto drugi pobedjuju posredstvom odbrane, tako je i Gospod posredstvom Svog
cutanja izasao kao pobednik jer je dar, koji je zasluzilo Njegovo bozanstveno cutanje, bila
pobeda istinitog ucenja. Izlazuci ucenje, On je govorio, a na sudu je cutao. Nije cutao o
onome, cime nas je uzvisio, i nije se borio protiv onih koji su Ga zalostili. reci Njegovih
klevetnika padale su na Njegovu glavu kao venac. Cutao je da bi, dok On cuti, oni glasnije
vikali, i od svih tih uzvika Njegov venac bivao je sve ukraseniji. Da je progovorio, onda bi
Svojom istinom na cutanje primorao taj skup koji se trudio da Mu priugotovi venac. Osudili su
Ga, jer je govorio istinu. On, medjutim, nije bio osudjen, jer je osuda postala Njegova pobeda.
Nista ga nije primoravalo da im odgovara tako, sto ce ih ubedjivati ? . On Sam je hteo da umre
i odgovaranje bi bilo prepreka za Njegovu smrt. Cutao je; da je progovorio, njihova lazljivost
ne bi mogla da se odrzi pred Njegovom istinom. Uzmi Ga, uzmi Ga od nas, dovikivali su Pilatu
(v. Jn. 19; 15). Odbijajuci to dva - tri puta, Pilat je postao prorok Carstva Gospodnjeg,
govoreci: Zar cara vasega da razapnem (Jn. 19; 15)? Tajna krvi, kojom su pokropili svoja
vrata, odvratila je od njih smrtonosnog angela i rusitelja (Mojsej je naredio Jevrejima da krvlju
pashalnog jagnjeta namazu svoja vrata kako bi angeo njihove stanove razlikovao od
egipatskih; prim. prev). Ka istinskom Jagnjetu oni su okrenuli svoja bogohuljenja i, odbacivsi
Ga, zatrazili da im oslobodi Varavu - covekoubicu.
Posto su Gospoda obukli u purpurnu odecu, primio je Carstvo Izrailjevo. Kada su Ga
ponovo svukli, On je kroz to jasno pokazao da im ostavlja smrt. Kao sto su Ga za porez
klevetali govoreci: Ovaj zabranjuje davati cesaru danak (Lk, 23; 2), tako su i odevanjem u
purpur hteli da Ga ubiju, govoreci: "Eto, On prisvaja carstvo!" buduci da su Mu pripremali
smrt, oni su tim recima prorokovali slicno Kajafi. Posredstvom trnovog venca, koji su nacinili
da bi Mu se rugali, dogodilo se upravo suprotno i njihovo neverje preobrazilo se u dobro,
odnosno, posredstvom Njegovog venca pobedjen je neprijatelj, jer je Gospod Svojim vencem
ponistio prokletstvo prvog Adama: Trnje i korov ce ti radjati (1. Mojs. 3; 13). Pljuvali su na
Njega (Mt. 27; 30) Koji im je u lice dunuo Duha Svetoga, dadose Mu trsku u desnicu (Mt. 27;
29), jer je Gospod zezlo sto podrzava svet koji je ostario i oslanja se na Njega. I kao sto se
trskom potvrdjuju i cine nepromenljivim sudijske presude, tako je i Gospod trskom napisao
svoju presudu i izbacio ih iz Svog doma.
Kada vide Juda da Ga osudise, raskaja se i vrati trideset srebrnika prvosvestenicima i
staresinama, govoreci: Sagresih sto izdadoh krv nevinu. A oni rekose: Sta mi marimo za to? Ti
ces videti! I bacivsi srebrnike u hram izidje, i otide te se obesi i umre (Mt. 27; 3-5). Otisao je
Juda, da bi postao vesnik onih zabluda kakve su se kasnije pojavile. U sebi je razmisljao:
"Oslobodicu se mnostva osuda i sakricu se od sramote." Na taj nacin je, odbacivsi novac, kao
da mu nista ne preostaje posle prelaska iz ovoga sveta, stavio omcu i obesio se. Da se
milosrdje ne bi postidelo njegovim kaznjavanjem, medju sinovima mira i istine nije se nasao
niko ko bi ga ubio, nego se sam obesio o uze. Tako je pokazao da zloba do poslednjeg dana
pogubljuje i iskorenjuje samu sebe. Ko ce se, dakle, osvetiti za krv Onoga, sto je dosao u
ljudskom liku, ako ne onaj koji ga je izdao obukavsi se u ljudski lik ? , ne zato sto je mogao da
Ga pobedi i izda, nego zato sto je On Sam hteo Sebe da preda? Gospod nije unistavao zlobu
jer je hteo da ona samu sebe unisti svojim delima. Dakle, djavo je ubio Besmrtnoga obucenog
u ljudski lik, i time zasluzio osvetu Boziju, da bi zatim kroz tu osvetu Boziju bio pogubljen i
ubijen onaj koji se nazivao bogom ? . Onaj, sto je pustio strelu na neprijatelja, lomi strelu a
luk baca u vatru kada ona (strela), buduci odbijena, pogadja onog sto ju je pustio. Tako je i
djavo, videvsi da je smrt Sina postala pobeda sveta a Njegov krst oslobodilac tvari, usao u
Judu, u svoj sasud, i on je otisao i obesio se o uze. To sto se prosula njegova utroba (Dela ap.
1; 18) ukazuje na onoga koji je Judu podrzavao dok je stavljao omcu. I kao sto se prekinulo
uze, tako je i on pao i prelomio se po polovini. Drugi kazu da je Juda zatvorio vrata (na kuci) i
zakljucao ih iznutra. Dok je on trulio i dok se njegova utroba raspadala, niko nije mogao da
otvori vrata na kuci i da vidi onoga unutra.
Ne valja da se ovaj novac metne u hramovnu riznicu (Mt. 27; 6). Plasili su se izreka
Pisma i hteli su da sprece njihovo ispunjenje. Cim bi bio donet u hram, novac bi postajao
osvestan. Ono sto su kupili za taj novac (v. Mt. 27; 7) pokazalo se kao dobro, jer su to ucinili
Boga radi ? . U tome je bilo veliko tajinstvo. Ako su taj novac izneli iz svetilista, zasto onda
nisu mogli da ga vrate u riznicu? Zasto nije bilo dozvoljeno da se taj novac prisajedini onom
novcu, od kojeg je i uzet? Ako ga pak nisu odatle uzeli, mogli su to jasno da kazu. Zar je taj
novac bio manje cist od ostalog novca? Zar je on bio manje cist nego Golijatov mac koji se,
umotan u platno, nalazio bocno u oltaru? Da li je bio manje cist nego zlato Egipcana (2. Mojs.
11; 2), nego zlato koje je David otimao u svim carstvima i posvecivao Bogu, ili je bio manje
cist od one krune s dragim kamenjem koju je stavio sebi na glavu? Da li je bio manje cist nego
oni zavetni darovi koje su doneli Filistejci i koji su se vekovima tamo nalazili? Zar
Navuhodonosor nije opljackao sve bogosluzbene sasude i odneo ih u hramove svojih idola?
Filistejci su cak i kovceg zaveta odneli u Dagonov hram. Ko moze necisto uciniti svetim i
osvestanim? Ako su za taj novac kupili njivu zato, sto je On Samoga Sebe ucinio Bogom, onda
je trebalo da njime prekriju oltar. To im, medjutim, nije bilo na srcu, nego su zeleli da sprece
ispunjenje prorocanstva.
Kada je polozio na Sebe drvo krsta i posao, sretose i zadrzase nekog Simona Kirinejca,
tj. neznabosca, i stavise na njega krst da nosi za Isusom (v. Lk. 23; 26). Dobro je sto su
svojevoljno predali krst neznaboscima, jer su buntovnici odbacili dolazak, koji je doneo sva
blaga. Taj dolazak, koji su iz zavisti odbacili, predali su neznaboscima. Iz zavisti su Ga odbacili
i zbog zavisti su Ga prihvatili neznabosci. I On Sam je prihvati njih (neznabosce) da bi
posredstvom onih, koji su ga primili (tj. neznabozaca) polozio zavist u duse, onih koji su Ga
odbili. To, sto je Sam nosio Svoj krst, oznacava Njegovu pobedu. Da u smrt nije bio odveden
pod prisilom drugih, svedoce i sledece reci: Vlast imam poloziti ga i vlast imam opet uzeti ga
(Jn. 10; 18). To, sto je neko drugi poneo Njegov krst, dogodilo se zato da bi se razjasnilo da je
Onaj, u Kojem nije bilo greha, na krst otisao zbog ljudi koji su Ga izbacili iz svoje sredine.
Kad ovako cine sa sirovim drvetom, sta li ce biti sa suvim (Lk. 23; 31)? Posredstvom
ovog poredjenja Gospod je Svoje Bozanstvo nazvao sirovim drvetom, a one, koji su primili
Njegove darove, suvim. Osim toga, rekao je "sirovo drvo" i zbog toga sto ono daje plodove,
kao sto govori i na drugom mestu: Za koje od Mojih dobrih dela Me kamenujete (Jn. 10; 32)?
Ako toliko trpim Ja - u Kojem niste nasli greha da biste se izgovorili sto Me ubijate jer, koji me
od vas kori za greh (Jn. 8; 46) - koliko cete vise trpeti vi! Ili je mozda rekao "sirovo drvo"
buduci da je tvorio cudesa, dok je suvim drvetom nazvao pravednike koji, medjutim, ne
cudotvore. Osim toga, ukoliko su toliko nenavideli i pogubili sirovo drvo, cije su plodove jeli i
cijim su se liscem nasladjivali, sta ce tek uciniti sa suvim drvetom, koje ne daje izdanke i ne
otvara svoje pupoljke, tj. sa obicnim pravednicima koji ne tvore znamenja?
Kad su Ga uzdigli na krst, s Njim su razapeli dvojicu razbojnika, da bi se ispunilo Pismo
koje govori: I uvrstise Ga medju bezakonike (Mk. 15; 28). Iako ne znamo da li je bio obrezan
ili ne, jedan od njih se recima pokazao slican obrezanima. Drugi pak, za kojeg takodje ne
znamo da li je bio neobrezan ili ne, svojim recima se upodobio neobrezanima. Jedan je rekao:
Ako si uistinu Hristos (Lk. 23; 39), saglasno recima obrezanih dzelata, a drugi: Pomeni me u
Carstvu Svome (Lk. 23; 42), slicno onome sto su napisali neobrezani: Isus Hristos, car judejski
(Mk. 15; 26). Neobrezani su ispovedili da je Hristos car judejski, a ne njihov car. Judeji su za
svog cara priznali cesara (cezara), kneza drugih naroda. Narod koji je priznao prolazno carstvo
iscezao je zajedno s njim, a oni, koji su ispovedili istinitog Cara, saglasno obecanju toga
Carstva stupili su u raj utehe. Cesar (cezar) kojeg su priznali za svog cara razrusio je njihov
grad, dok su neznabosci, koji su ispovedili carstvo Gospodnje, nasledili vaskrsenje i zivot
svojih tela.
Ako si Ti Hristos, spasi i Sebe i nas (Lk. 23; 39)! Gospod nije sisao s krsta, kako je
zatrazio ovaj, jer je zeleo da proslavi onoga koji je bio s desne strane krsta i koji je verovao u
Raspetoga. Posredstvom cuda lako je bilo uciniti nekoga Svojim ucenikom. Dogodilo se,
medjutim, nesto mocnije, jer je istina Gospodnja primorala prezrivoga da Mu se pokloni. Zbog
toga je apostol i rekao: Slabost Bozija jaca je od ljudi (1. Kor. 1; 25). Gospod je slaboscu krsta
pokorio Sebi sve narode. Ispruzi svoje ruke prema krstu da bi se i ruke raspetog Gospoda
ispruzile prema tebi. Ko ne pruza ruke ka Njegovom krstu, taj ne priblizava ruke ni ka trpezi
Njegovoj. Od Njegove trpeze bice udaljeni svi koji su, iako prizvani gladni, k Njemu prisli
zasiceni. Ne dopustaj sebi da se zasitis i ne pristupaj tako ka trpezi Sina, da ti On ne bi
zapovedio da gladan ostanes iza stola.
Posto je satana udaljio od pravde jednog ucenika Hristovog ? , i Hristos je prigrabio
jednog od njegovih ucenika ? . Onome, kojeg su zbog prestupa silom prikovali za krst, darovao
je slobodu u zamenu za veru, iako je ostao prikovan za krst. Kao sto je satana uspeo da
izabrani po blagodati po svojoj volji postane odbacen i prezren, i da mu pripremi uze umesto
prestola, tako je i Hristos razbojniku umesto krsta podario raj. Kako nije dolikovalo da se te
ruke, koje je covek, prestupajuci zapovesti, pruzao ka drvetu poznanja, odmah ispruze da bi
primile dar od Boga Kojeg je on prezreo u drvetu zivota, Gospod je uzeo coveka i prikovao ga
za krst da bi umrtvio smrt koja ga je (coveka) umrtvila i da bi (covek) na taj nacin zadobio
zivot za kojim je ceznuo. Zbog toga i kaze: Bices sa Mnom u raju (Lk. 23; 43).
Pomeni me, Gospode, u Carstvu Svome. Posto je ocima vere video cast Gospodnju na
mestu sramote i umesto ponizenja video slavu, rekao je: Pomeni me, jer i pored onoga sto se
sada otkriva u klinovima i u krstu, nisam zaboravio Tvoje Carstvo i slavu koji ce se javiti na
svrsetku sveta i koji sada jos nisu otkriveni.
Kad je Gospod video da je vera njegova veca od vere mnogih, i da on ne pomislja na
mucenje nego na oprostaj grehova, proslavio ga je vise nego mnoge. Posto u svojim
molitvama nije trazio da brzo dobije nagradu za svoju veru jer je samome sebi, buduci
razbojnik, izgledao mali i nistavan, Gospod je ubrzao davanje Svojih uzvisenih darova i dao mu
obecanje koje ce se brzo ispuniti: danas, a ne na svrsetku sveta. Gospod je pokazao Svoje
preizobilno milosrdje i onoga casa, kad je od razbojnika dobio veru, u zamenu je besplatno dao
neizmerne darove, besplatno je pred njim izlio Svoju riznicu, odmah ga preneo u Svoj raj i
tamo postavio nad riznicama Svojim. Bices sa Mnom u raju.
Prema tome, raj se otvorio razbojniku a ne nekom od pravednika. Raj koji se zatvorio za
pravednim Adamom kad je ovaj postao prestupnik, ponovo je otvorio prestupnik koji je
pobedio. Kao sto su Jevreji izabrali razbojnika i odbacili Hrista, tako je i Hristos izabrao
razbojnika a odbacio njih. Gde je, medjutim, ono sto je receno: Ako neko ne jede telo Moje...
nema zivota (Jn. 6; 53). reci apostola: Koji se krstismo u Hrista Isusa u smrt se Njegovu
krstismo (Rimlj. 6; 3) objasnjavaju da je razbojnik kupelj oprostaja grehova dobio kroz
tajinstvo vode i krvi koje su istekle iz rebara Hristovih. Bices, kaze, sa Mnom u raju.
Dadose Mu da pije ocat pomesan sa zuci (Mt. 27; 34). Za to, sto im je dao radost Svojim
slatkim vinom, oni su Mu dali ocat, a zbog zuci je Njegova velika darezljivost gorcinu
neznabozaca ucinila slatkom. Njegov hiton (odezda) nije bio pocepan jer on izobrazava
Njegovo Bozanstvo koje se, buduci neslozeno, ne moze ni razdeliti. To, sto je Njegova odeca
bila podeljena na cetiri dela ukazuje na Evandjelje, koje se propovedalo na cetiri strane sveta.
Podelite medjusobno Njegovo telo u ime ljubavi prema Onome Koji je, zbog ljubavi prema
vama, Svoju odecu podelio Svojim dzelatima. Svi vi primite i prihvatite vascelog Njega, da bi
On Jedan uzeo i prihvatio smrt svih vas. Otvorite dveri svoga srca Onome, Koji vam je otvorio
dveri Svoga Carstva. Marija vidi Gospoda u onome koji je lezao na Njegovim grudima, a Jovan
Ga vidi u Onoj Koja Ga je rodila iz utrobe, jer je, mimo svih ostalih ucenika, Nju prevashodno
poverio njemu.
Buduci da pomraceni um dzelata nije spoznao kakvo je Sunce prikovano za drvo krsta,
pomracilo se sunce koje prosvetljuje oci. Kada su se pomracile telesne oci, um je postepeno
poceo da se prosvetljuje: Avaj nama, zaista Ovaj bese Sin Boziji (Mt. 27; 54). Primecujes li da,
dok se tama zgusnjavala u njihovim spoljasnjim ocima, jos ne bese iscezao mrak u njihovim
unutrasnjim pomislima, jer je tama sasvim prirodna za pomracene ? . Taj mrak ih je poucio u
cemu se sastojalo pomracenje onog Sunca, koje su oni prikovali za krst. Kada se pojavilo
Sunce Pravde, cisteci gubave i otvarajuci oci slepima, uz pomoc ove svetlosti slepi nisu mogli
da znaju da je dosao Car grada Jerusalima. Kad se za njih pomracilo prirodno sunce,
posredstvom te pomrcine postalo im je jasno da je nastupila propast njihovog grada. Nastade,
kaze, sud o propasti Jerusalima (v. Dan. 9; 22-26). Posto ovaj grad nije prihvatio Onoga, Koji
ga je stvorio, preostalo mu je da vidi svoje unistenje.
Tebi, Judeju, ne predstoji da to vidis u buducnosti, jer si vec video da je tvoj grad
razoren i unisten. buduci da je tvoj grad razoren i unisten, iz tog razorenog i unistenog grada
spoznaj Ko je Taj, Koji je zasadio Crkvu. Iz toga sto su deca ovog grada rasejana i razvejana
po svim narodima nauci Ko je Onaj, Koji je sve narode sabrao i ujedinio u krilu Crkve. Ako te
ne ubedi krilo udate zene lisene semena, ? neka te ubedi krilo neplodne koja je postala
bremenita i rada decu ?? . medjutim, ako ne vidis unistenje prve, tesko da ces videti plod i
porod druge. Ako ovu (prvu) ne vidis ponizenu i obudovelu, zar ces onu (drugu) videti udatu i
umnozenu decom? Na sta pomisljas citajuci sledece reci Pisma: Ostavljena ima mnogo vise
dece nego ona, koja ima muza (Is. 54; 1. i Gal. 4; 27). Ako ti je smisao Pisma nejasan, zbog
cega onda zamaras oci njegovim citanjem? Ti si slican slepom misu: kako nisi u stanju da
podneses blistave zrake sunca, odbaci dan i pocni da letis tokom tebi srodne noci. Ako ne
mozes da gledas u skrivenu svetlost Pisma, odreci se truda da ga svakodnevno citas. Slepom
misu noc sluzi umesto dana a tebi se umesto Boga, izobrazenog u prorocima, pokazalo tele
koje su nacinili umetnici. Postuj ili Onoga, Kojeg su obznanili proroci, ili onoga, kojeg su izlili
tvoji ocevi. Tako je i Isus, sin Navinov, rekao: Izaberite sebi danas kome cete sluziti, Bogu ili
bogovima (Is. Nav. 24; 15). Tvoje srce je izabralo njihove (paganske) bogove. Umesto Pisma i
proroka, ti posedujes neznabozacku jarost, a umesto psalama raskalasne pesme. Ono, sto smo
mi odbacili od sebe, dato je vama, a ono, sto ste vi odbacili, doslo je kod nas. Ako jedno
Carstvo nebesko nije obecano svima nama, onda je svima nama dovoljan jedan pakao.
Boze moj, Boze Moj, zasto si Me ostavio (Mt. 27; 46). Smrt je pobedila Gospoda i
naterala Ga da zacuti dok se nije popeo na krst; naprotiv, Hristos je pobedio smrt cim su Ga
podigli na krst. Dok je smrt svezivala Jednoga za krst, mnogi, koji su bili svezani u
preispodnjoj, oslobodjeni su vezivanjem ovog Jednog. reci istinitog Gospoda: Eli, Eli, zasto si
Me ostavio bile su saglasne sa istinom, dok su podrugljivci dodali i ovo: Da vidimo hoce li doci
Ilija da Ga izbavi (Mt. 27; 49). Posto su se tom prvom glasu (oglasavanju) narugali, govoreci:
"Zasto Ilija ne dolazi da Ga spase", On se oglasio i po drugi put. Taj glas su culi mrtvi i pokorili
mu se, pokazujuci time da, ako su Ga culi mrtvi, koji nisu mogli da Ga cuju, onda su utoliko
pre mogli da Ga cuju zivi. medjutim, zasto Mu, kad je prizvao Svog Oca, umesto Oca nisu
odgovorili mrtvi? Ako Ga je Otac cuo posredstvom mrtvih, neka zivi u tome vide ukazivanje i
podsticaj da Ga slusaju. Posto su, zastranivsi, odstupili od Njegovog prvog glasa, sila Njegovog
drugog glasa (oglasavanja) ih je ispravila. Kako je Njegov prvi glas (prvo oglasavanje) izazvao
porugu u njihovim ustima i podsmeh i ismejavanje u njihovim recima, drugi glas (drugo
oglasavanje) je postao jadikovka u njihovim ustima i udaranje rukama u grudi. Kako je prvi
glas bio odbacen, On je ispustio drugi (glas) koji je trazio da im se osveti. Kako svedoci Pismo,
verovali su da Ilija moze da dodje kod njih, ali im se pomisao da bi Ilija mogao da dodje kod
Hrista cinila dostojnom podsmeha. Posto su proroci predskazali njihovo rasejavanje i razaranje
grada, oni su posvedocili i da im Ilija nece doci. Kada su klinovima prikivali Njegove ruke,
razoblicilo ih je blato koje je nacinio da bi slepom otvorio oci. Njegova ruka, koja je mogla da
otvori oci slepoga da bi Ga ovaj video, mogla je, isto tako, da oslepi dzelate kako Ga ne bi
videli. Talasi koji su nekad bili pritisnuti Njegovim cvrstim nogama, sada svezanim tesnim
okovima, bili su svezani i pokorili su se Gospodu, i sada su nadvladali one sto su Ga raspinjali.
Te noge, koje su mogle da koracaju po uzdignutim talasima ne pogruzavajuci se u njih, mogle
su i da pogaze leda neprijatelja, i da ih sprece da Ga odvedu na krst.
Kada je Njegovo telo bilo prikovano za drvo krsta, u kojem su se nalazile riznice zivota
neznabozaca, Gospod je pogledao na neznabozacku zemlju koja je primila te riznice. Josif je
takodje rekao: Odnesite kosti moje odavde (1. Mojs. 50; 25) jer, dok je ta sveta riznica bila u
necistoj zemlji, Gospod je bio milosrdan prema njoj. Iz tog razloga su Jevreji bili vraceni iz
Vavilonskog ropstva. I ako se to mora reci o svetima, onda se utoliko pre mora reci o njihovom
Gospodu. Klinovima su bile prikovane ruke, koje su nas oslobodile od okova smrti. Prikovane
su bile ruke koje su skinule nase okove i svezale one, sto su svezivali nas. cudesno je sto su
mrtvi umrtvili Zivoga, i sto je Umrtvljeni oziveo mrtve. Oni su do najvece mere uvecali svoju
mahnitost, a On je umnozio Svoje velicanstvene darove i spustio ih cak do ada. To je Mrtvi,
Kojeg je smrt ugrabila i umrtvila i, prema svedocenju Pisma, uvela u grob, ali i Koji je
vaskrsao i razotkrio pecinu Svog zatocenistva. Smrt Ga je ugrabila, umrtvila i odnela dok je
spavao. medjutim, On se zatim probudio i ugrabio Svog otmicara. Evo Raspetog Koji je raspeo
one, sto su Ga odveli na krst, evo Zatocenika, koji je ugrabio onoga, sto Ga je ucinio
zatocenikom. Krst Tvoje smrti postao je izvor zivota za nasu smrtnost. Svi koji su pili sa Tvog
izvora, dali su plodove slicne Tvom picu. Izgladnela smrt pozurila je da Ga proguta, ali je
pozurila i da Ga oslobodi. Kao sto je posredstvom Evinog slusanja dosla smrt, tako je i
posredstvom Marijinog slusanja dosao zivot; ako je covek posredstvom drveta zapao u
dugove, dosao je Hristos i On ih je posredstvom drveta ponistio.
Jevreji su se trudili da, jedno za drugim, uklone Njegova cuda. Ne mogase li Ovaj, Koji
otvori oci slepome, uciniti da i ovaj (Lazar) ne umre (Jn. 11; 37). Kada je i njega (Lazara)
prizvao u zivot, opet su govorili: Njega je oziveo, a Samoga Sebe ne moze da ozivi (upor. Mt.
27; 42). Ukoliko su oni umanjivali prethodna cudesa, utoliko im je Hristos pokazivao cudesa
veca od ovih (prethodnih): umesto slepog - cetvorodnevnog mrtvaca, umesto tog mrtvaca -
gomilu mrtvaca koje je izveo iz grobova. Kad su ismejavali nova cudesa, govoreci: "Zasto On
to ne moze da ucini", postajali su svedoci prethodnih cudesa koja je satvorio, jer su govorili:
Ovaj, sto otvori oci slepome i ponovo svedocili: Druge je spasao. Gospod je tada iz njih
izvukao dvostruku korist jer je, kao prvo, pokazao njihovo skriveno podsmevanje kad su
govorili "ne moze to da ucini", a kao drugo, poceli su da svedoce za Njega govoreci da je On to
mogao da ucini. Druge spase, a Sebe ne moze da spase (Mt. 27; 42). Na taj nacin su,
ismevajuci Ga, poceli da Ga velicaju. Iako su recima: "ne moze da side s krsta" pokazali da je
nemocan, dok su govorili "druge je spasao" oni su i posvedocili da je On zivototvorac.
Ako su pomisljali da su zbog nemoci Sina predali to telo u koje je On bio obucen, bili su
slicni Filistejcima koji su smatrali da se usled nemoci Boga mogu s prezirom i neprijateljstvom
odnositi prema Njegovom kovcegu. I ako se kaze da su Filistejci dobili kaznu osvete, onda se
to jos vise mora reci za ove dzelate. Filistejci su bili izbavljeni od svoje rane i ostali su u svojoj
zemlji dok se patnje obrezanih, koji su u sustini bili neobrezani, umnozavaju iz dana u dan, jer
nisu imali mogucnosti da ostanu u svom gradu, kao sto nemaju mogucnosti ni da se vrate u
njega. Ako nas kude zbog tela koje su umrtvili i sahranili, onda te pokude pripremaju sramotu
za njih same, jer je to telo ozivelo i vaskrslo i sedi s desne strane Oca. Mojsej je razbio tablice
na kojima je Bog ispisao sveta imena (tj. svete zapovesti), ali njihove krhotine vise nije
sastavio niti su one srasle tako kao sto srastaju delovi tela. Nije im bio podaren niti zivot, niti
obnavljanje niti nesto slicno, sto se desava cak i sa telima gresnika.
Ako im pak krst sluzi kao povod za podsmeh, razoblicava ih ona zmija u pustinji, jer je
prokleta zmija isceljivala verne. Judeji su se, medjutim, drznuli da nazovu krst znakom
prokletstva. Postovali su ovna kraj drveta (1. Mojs. 22; 13), praobraz Jagnjeta na krstu slave,
Koje je umesto svezanog Isaaka oslobodilo svezani svet. buduci da je narod bio proklet, i
njihov spas je dosao posredstvom prokletoga, a neznabosci su spaseni Zivototvorcem svih.
buduci da su bili odani prokletoj zmiji koju je Mojsej postavio pred njih, postovali su bakarnu
zmiju, kojoj su se poklonili i koja im je za spasenje tela pogubila dusu. Onaj, ko nije hteo da
gleda na zmiju, umirao bi od svojih rana. Mozda oni nisu bili dostojni da gledaju na Boga, zbog
cega su gledali na sebi podobnu zmiju i na taj nacin se isceljivali. Kako je Bog znao da narod
(judejski) nece poverovati u Njegovog Sina, urazumio ih je posredstvom zmije da bi postideo
dzelate, jer je narod u pustinji postovao praobraz naseg Spasitelja.
Svetiliste je bilo poruseno a hram spaljen, sto sluzi kao praobraz Hrista: Njegovo telo
bilo je slicno podizanju hrama, a Vavilonjani slicni dzelatima. Ako prigovoris da je Bog to ucinio
zbog njihovih grehova, ja cu te upitati u cemu je onda sagresio hram i oltar, kao i Danilo i
njegovi prijatelji? Kako se to dogodilo zbog umilostivljenja pravde, jer su se usled te osvete
pojavili obecani darovi, isto tako pravda je bila umilostivljena i posredstvom tela uzdignutog na
krst, kao i kroz rusenje hrama. Za sluge Svoje umolice se (Ps. 134; 15).
Prva pohvala Tvorceva je u tome, sto je sazdao tvorevinu, a druga u tome sto se otkrio
Svojim stvorenjima. Kao sto je On njih poznao, hteo je da i ona poznaju Njega. Od Njega je
poteklo ime bozanstva koje se otkrilo posredstvom Mojseja, da bi Egipcani poznali Boga svake
tvari (v. 2. Mojs. 4; 16). Od tog Boga je i Logos Koji se javio i obitavao u telu da bi tvorevina
poznala Svetvorca. U imenu bozanstva (koje se otkrilo Mojseju) nagovesteno je bozanstvo
Sina, dok je u imenu Sina bilo otkriveno ocinstvo Boga. Egipcani nisu poverovali Mojseju i bili
su kaznjeni njegovim stapom, u Sina su poverovali i Njegovim krstom bili spaseni. Stapom
Mojsejevim, praobrazom krsta, upozoreni su narodi - Egipcani u znamenjima rana, dok su
Amalicani u bici poznali dejstvo krsta. buduci da su do tog vremena bili grubi, urazumili su se
praobrazom krsta; kad im se otkrio krst, pokazali su se kao mudri i prosvetljeni njegovim
ucenjem i poukama. Bog je, dakle, udostojio Izrailjce i privukao ih praobrazom krsta. Kada se
javio Onaj, cijim su znamenjem bili pocastvovani, oni su od Njega nacinili znamenje poruge da
bi Ga najzad, podsmevajuci Mu se i rugajuci, i proterali. Posto je Izrailj bio privucen i
nasladjivan izobiljem milosti, bio je potpuno poucen, ali ugojio se i udebljao i ostavio Boga Koji
ga je stvorio (5. Mojs. 32; 15).
Pred njima se otkrio istinski smisao praobraza, ali su ga oni izopacili, iako su jos od
davnih vremena mnogim podobijima Njegovim bili poucavani da bi Ga poznali. Nisu priznali
ono telo, cija ih je senka prekrivala u pustinji. Posredstvom drveta, Njegovog podobija, voda je
postala slatka, a posredstvom zmije, Njegovog znamenja, bili su isceljeni od zmijskog ujeda.
Ukinuti su subota i obrezanje, jer ni jedno ni drugo nije moglo da ih spase. Odvratili su se od
onog lica, ciji je obraz svagda bio izobrazavan pred njima. Svi proroci su pokazivali samo
podobije Njegovih crta, jer oblicje stapa (zezla) nije bilo tako savrseno kao znamenje krsta.
Lepota drveta, koje je vodu ucinilo slatkom, nije bila tako savrsena, kao lepota onog drveta,
kojim su neznabosci ucinjeni slatkim i krotkim. Gde god da je proslo podobije Hrista kao
coveka, tamo se potresla vascela tvorevina i bila dovedena u pometnju: more stapom, rane od
zmijskog ujeda Njegovim znamenjem, a gorcina vode - Njegovim praobrazom. Ma gde da se
pojavila istina, odmah bi bili odbaceni oni, koji su prekriveni necistotom. Evo izvora, koji bez
zavisti daje blazenstvo onima koji piju i ne zavide jedan drugome. Istekla je voda i svuda se
rasirila, kako niko ne bi sa zaviscu gledao kako drugi pije.

DVADESET PRVA GLAVA
U ruke Tvoje predajem duh Svoj (Lk. 23; 46). Njegova bozanska priroda predala je
ljudsku, buduci da ju je napustila i ostavila prilikom stradanja. Bozanstvo, medjutim, nije tako
odstupilo od coveka da bi se sasvim odvojilo, nego se po Svojoj sili sakrilo od umrtvljenoga i
od ubica. Da se bozanstvo tada projavilo, onda se Onaj Koji je bio umrtvljen, ne bi uplasio; da
se ono (bozanstvo) otkrilo, ubice ne bi mogle da Ga umrtve. Njegova bozanska priroda stitila
je i cuvala coveciju da ne bi propala, buduci da je ova priroda koja je cuvala znala za sebe, dok
priroda koja je bila cuvana, nije znala za sebe. Zbog toga se bozanstvo otkrilo i umrtvljenome,
jer On nije bio ostavljen, a otkrila se i ubicama, tako da oni nisu mogli da izvrse svoje delo, tj.
da sacuvaju grob i da umrloga zadrze u njemu. Gospod je i na delu potvrdio obecanje o Svojoj
smrti, pokazujuci i na delu otkrivajuci da je Njegova ljudska priroda mogla da strada jer je
ocigledno za sve umro i, istovremeno, utvrdila veru onih, koji su bili mrtvi, da On moze da ih
ozivi. Dakle, Bog Ga je podigao i vera u Njega utvrdila se u slusaocima. Neprijatelj je poznao
svoju krivicu i osudu jer se sunce pomracilo, hramovna zavesa pocepala, straza u pometnji
pobegla, a grobovi se otvorili i mrtvi ustali.
Sjedinivsi se s covekom Bog se rodio rodjenjem one prirode koju je primio i za koju je
bilo prirodno da se rodi u telu. Niko ne moze da se rodi ljudskim rodjenjem ukoliko ne primi
nase udove i niko ne moze biti podlozan smrti ukoliko se ne sastoji od tih istih udova. Dakle,
Gospod je u poretku prirode dejstvovao u telu od vrata utrobe do vrata groba. Svojim
rodjenjem otvorio je zakljucanu utrobu a Svojim vaskrsenjem zakljucani i strazom opkoljeni
grob. Na sredini Svog puta podigao je krst da bi na taj nacin oni, koji se iz utrobe radaju kao
podlozni smrti, najpre susreli krst, kao drvo zivota, ciji su plod duzni da sabiraju i umnozavaju
u svojim telima, da bi zatim, kada smrt sve njih sabere u svojoj utrobi, oni srusili nju i izbavili
se od njene vlasti. Dakle, u samom trenutku smrti Bog nije bio uz Hrista, ne zato sto je On
hteo da bude izvan Njega, nego zato sto smrt ne bi mogla da pristupi onom mestu, gde je bio
zivot koji umrtvljuje smrt. Prilikom rodjenja, Bog je bio sa Hristom, jer bozanstvu nije strano
rodjenje. rodjenje je pocetak svega sto se pojavljuje, i sjedinjuje medjusobno sve stvari koje
imaju poreklo. U njemu ucestvuje i sila Tvorca, iako je ono delo tvorevine. Smrt je potpuna
propast onoga sto postoji, a kako je Bog sustina koja se ne moze unistiti, On samim tim nije
podlozan smrti. On medju nas nije dosao da bi bilo sta saznao, nego da bi Svojom punotom
ispunio ono sto je nama nedostajalo.
Dalje, telo je svojom prirodom stradalo zajedno sa napacenom dusom, jer je dusa ta
koja oseca zalost. Dakle, Njegova covecija priroda, stradala je usled tela, dok je zalost osecao
zbog duse. Duh ce doci, i sila ce oseniti (Lk. 1; 35). To zivo telo postalo je hleb i hrana
verujucih. Duh Sveti doci ce na tebe, i sila Visnjega osenice te, i ono sto ce se roditi bice sveto,
i nazvace se Sin Boziji (Lk. 1; 35). To je receno o telu, koje je primio od Marije. Dakle, oni koji
govore da je telo naseg Spasitelja bilo samo neki privid tela, slicno telu angela koji su jeli u
domu Avraamovom, javno bivaju razobliceni, jer nigde nije napisano da su ti angeli muceni,
raspeti i ubijeni, nego da se njihov izgled izmenio. To, naime, nisu bili telesni angeli, nego su
uzeli oblicje kakvo je bilo na korist posmatraca. Da se ne bi pomislilo da je Gospod slican njima
On se rodio, kako bi Svojim izlaskom iz utrobe iz umova proterao misao da je On samo slican
ljudima.
Zavesa se pocepala da bi se pokazalo da im je Gospod oduzeo carstvo i da ga je dao
narodu koji donosi plodove. Mozda je u pocepanoj zavesi dao oblicje buduceg razaranja
hrama, jer je Duh izasao iz njega. I kao sto je prvosvestenik nepravedno poderao svoju odecu,
tako je duh pocepao zavesu i na taj nacin posredstvom tvorevine pokazao drskost i gordost
Judeja. Posto je svestenik poderao svoje svestenstvo i lisio ga se, Duh je pocepao zavesu i,
odlazeci odatle, sve poneo sa sobom. Ili, mozda, kao sto je bio porusen i razrusen hram u koji
je Juda bacio svoje srebrnjake, tako su i vrata, na koja je usao, poderala svoju zavesu.
Kamena srca su se rasejala, jer se srca Jevreja nisu pokajala.
U mesecu arreku Gospod je pobedio Egipcane i tog istog meseca Jevreje je obasjao
plameni stub. Sunce se pomracilo, jer su Njemu uzvratili protivnim. Umesto razdeljenog mora,
Duh je pocepao zavesu da bi Car slave bez prepreka posao na krst i na Golgotu. Sunce je
sakrilo svoje lice da Ga ne bi videlo kako visi na krstu i vratilo svoju svetlost u sebe da bi
sasvim iscezlo. Tokom tri sata sunce je bilo prekriveno mrakom, a zatim je ponovo zablistalo,
da bi nagovestilo da ce Gospod nakon tri dana ustati iz ada. Planine su se potresle i grobovi su
se otvorili, a pocepana zavesa kao da je plakala, jadikujuci zbog buduceg razaranja hrama.
buduci da su Ga ljudska usta osudila, usta nezivih stvari su uskliknula i opravdala Ga. Oni su
zacutali, a kamenje je progovorilo, kao sto je Gospod i predskazao. Zavesa je poderala i
njihove zatvorene i okorele usi, da bi proslavila Onoga, Kojeg su oni odbacili.
Kada je Duh video kako Vozljubljeni Njegov visi na krstu i kako Ga ponizavaju, uzeo je
zavesu, hramovni ukras, i poderao ju je. Ili je, mozda, duh prorostva koji je obitavao u hramu
i koji je sisao da bi ljudima blagovestio Njegovo javljanje, sada uzleteo na nebo da bi
nebeskima odneo vest o Gospodnjem uznosenju na nebo. Grobovi su se mozda otvorili i zbog
toga, da bi Gospod time pokazao da On moze da srusi drvo krsta, ali da nije srusio ono (tj.
krsno drvo), cijim ce posredstvom biti sruseno carstvo Izrailjevo, niti je srusio ono, cijim je
posredstvom srusio grehe neznabozaca. Naprotiv, Duh je umesto njega (tj, krsnog drveta)
pocepao hramovnu zavesu. Da bi pokazao da ce izaci iz Groba, Gospod je za svedoke pozvao
pravednike koji su izasli iz svojih grobova. Tako su se uzajamno nagovestili i jedan i drugi
izlazak. buduci da su tim istim Duhom bili pomazani i osvestani i carstvo i svestenstvo, Duh je
izasao i vratio se ka izvoru i jednog i drugog, kako bi bilo jasno da je i jedno i drugo isusio
Onaj Koji je i jedno i drugo ukinuo. Iako znamo da se odsecanjem naseg najmanjeg prsta
moze isceliti telo i da ce u protivnom citavo ono (telo) propasti, mi ne zelimo to da ucinimo, jer
dobro znamo sta nam predstoji. Znajuci da ce smrt Njegovog Sina ljudima podariti slobodu,
Bog nije odbio da to ucini. Zbog cega Bog nije zapovedio Avraamu, koji je imao mnogo slugu,
da jednoga od njih prinese na zrtvu? Zato sto se zrtvovanjem sluge ne bi pokazala Avraamova
ljubav, i bio je nuzan sin kako bi se projavila njegova ljubav (prema Bogu). Tako i Bog ima
mnogo slugu, pa ipak Svoju ljubav prema tvorevini nije pokazao posredstvom njih, nego je
hteo da nam posredstvom Sina obznani Svoju ljubav prema nama. Bog, kaze, tako zavole svet
da je Sina Svog Jedinorodnog dao (Jn. 3; 16). Zasto je Bog stvorio svet, ako ne usled ljubavi?
Na isti nacin je u ljubavi rodio i Sina. U kakvom bi se stanju covek nalazio da Adam nije
sagresio, tumace nam Jevreji. Isto tako, da Jevreji nisu ubili Hrista, Bog bi na drugi nacin
mogao da ozivi i jevrejski narod i neznabosce. Satana je savetovao Adama da okusi od drveta
jer je mislio da mu moze naskoditi, pri cemu nije znao za promisao Boziji koji je njegovo zlo
obratio u dobro, saglasno sledecim recima: Da su Ga poznali, ne bi Gospoda slave razapeli (1.
Kor. 2; 8). U vreme kad su oni postupali nepravedno, Gospod je njihova dela preobrazio u
Svoju slavu.
A stajahu izdaleka svi poznanici Njegovi (Lk. 23; 49), da bi se ispunilo ono sto je receno:
prijatelji moji i bliznji moji spram mene dodjose i stajase (Ps. 37; 12). Pred subotu su Ga ubili,
dok je bilo vreme za ubijanje; pred subotu su ga sahranili, dok je bilo vreme za sahranjivanje,
jer se do tada moglo plakati, posto je subota kraj rada i sa njenim nastupanjem prekida se
svaka zalost. Tokom subote nije dopusteno niti da se radi, niti da se zali (za mrtvima).
Jedan od vojnika probode Mu rebra kopljem (Jn. 19; 34). Porugama koje je podneo,
Gospod je pocastvovao Svoje prijatelje a neprijatelje kaznio da bi oni, koji Mu nisu bili
prijatelji, poznali Njegovu pravdu, a prijatelji Njegovo milosrdje. Izvor koji je potekao iz
Njegovog rebra jasno je pokazao krv, i krivicu za nju Jevreji su preuzeli na sebe (Mt. 27; 25).
medjutim, tada je istekla i voda, koja se pojavila radi ociscenja. Krv svojom pojavom govori
protiv ubice, a voda svojim tajinstvom (govori o) ociscenju Njegovih prijatelja. I to se dogodilo
stoga, da bi poznali da je Hristos ziv i nakon smrti. Ukoliko su vise umnozavali Njegove rane,
utoliko su se vise otvarale Njegove riznice. Nebeska bogatstva bila su razlivena po svakom
delu Njegovog tela i cim bi im se ubice priblizile, ona su se razlivala da bi prijatelje obogatila a
neprijateljima se osvetila. Pritekao sam svim udovima Tvojim, Gospode, i iz svih sam dobio
sve darove. Kroz Tvoja rebra, probodena kopljem, usao sam u zagradjeni raj. U raj ulazimo
posredstvom rebara probodenih kopljem, kao sto smo i iz raja izasli posredstvom rebra uzetog
iz (Adamovog) bedra. buduci da je oganj, koji je plamteo u Adamu, poticao iz njegovog bedra,
bedro drugog Adama bilo je otkriveno i iz njega je istekao potok vode koja je ugasila oganj
prvog Adama. Zli posrednik je u ljudima rasplamsao oganj, a od Dobrog posrednika potekla je
voda koja je ugasila taj oganj. Ne postoji nista gore od onoga, koji je obmanuo Adama, koji
mu nicim nije naskodio, i niko drugi se ne moze postaviti pored njega, osim onoga koji je
nakon smrti probo rebra Gospodnja. Dakle, zloba je bila pobedjena posredstvom onoga cime je
pobedila. Istekla je krv, koja nas je oslobodila od robovanja smrti, ali je istekla i voda, da bi
svi, koji pristupaju Njegovoj spasonosnoj krvi mogli da operu robovanje poroku kojem su bili
potcinjeni. Istekle su krv i voda, koje oznacavaju i Crkvu Hristovu, sazdanu na Njemu, slicno
kao sto je iz Adamovog bedra bila uzeta njegova zena. Adamovo bedro je njegova zena, a krv
Gospodnja je Njegova Crkva. Iz Adamovog bedra izasla je smrt, a iz bedra Gospodnjeg zivot.
Hristos je maslina iz koje istice mleko, voda i jelej (ulje). Mleko za decu, voda za mlade i jelej
za bolesne. slicno ovome, ta maslina je u svojoj smrti dala vodu i krv.
Zavist je progonila Davida, zavist i mrznja progonile su Sina Davidovog. David se sakrio
u pecinu (1. Sam. 22; 1), a Sin Davidov u grob. David je, kako se cinilo, bio osudjen, a Sin
Davidov pobedjen, dok je, u stvari, osudjen i razoblicen bio Saul, a pobedjena i srusena smrt.
David je uskliknuo: Gde je koplje carevo (1. Sam. 26; 16), a Sin Davidov: Smrti, gde ti je
pobeda (1. Kor. 15; 55). Saul je svoje koplje bacio na Davida (1. Sam. 19; 9-10) i, mada ga
nije pogodio, zid je ostao kao svedok njegovog progona. Tako su i dzelati kopljem proboli Sina
Davidovog i, mada Njegova sila nije porazena, Njegovo telo svedoci o Njegovim ranama. David
nije bio proboden, kao sto ni Sinu Davidovom nisu naskodili. Zid, koplje i pecina optuzuju
Saula, a telo, krst i grob razoblicuju Jevreje. Niko nije toliko uzdigao sebe koliko covek, i niko
se nije toliko unizio kao Bog. Niko nije toliko uzvisio sebe kao covek koji je ispruzio ruke ka
drvetu i pozeleo da postane jednak svom Tvorcu, niti se iko toliko umanjio kao Bog, Koji je
Svoje ruke rasirio na drvetu i izbrisao prestup sto se pojavio kroz pokret one prve ruke.
Gospod je Svoje ruke rasirio na krsnom drvetu, da bi umrtvio smrt koja se pojavila
posredstvom drveta. Trebalo je da nase telo bude isceljeno na isti nacin na koji je i ranjeno;
dolikovalo je da onaj, koji je uzdigao samog sebe, bude i porazen onim, cime se uzdigao, da bi
se otkrila ona sila koja sve preobrazava. Strela kojom smo ranjeni postala je za nas lek zivota.
Oruzje kojim je neprijatelj pobedio postalo je za njega samog strah i trepet, da bi tim istim
lekom, kojim je bio umrtvljen nas zivot, bila umrtvljena i smrt, nas ubica. Adamov zivot,
pogubljen drvetom, Gospod je uzeo i poneo na drvo, da bi i Adama uzneo do njega i da bi mu
pod granama drveta zivota priugotovio bezbedno obitavaliste. Onoga dana, kad je otvorena
rana Hristova, zatvorena je i zapecacena rana Adamova. Sesti dan ? , koji je Hrista prikovao
klinovima, Njegovim posredstvom izvukao je klinove iz preispodnje. Njegovo bedro je otvoreno
medju zivima, da bi u preispodnjoj bilo zatvoreno. Na koji se nacin rana, koja se zatvorila,
posle deset dana pokazala kao otvorena, tako da su prsti usli u nju (prsti apostola Tome)?
Bog je podrzavao rasirene Mojsejeve ruke sve dok neprijatelji nisu pali i izginuli. Jevreji
su takodje rasirili ruke Sina Bozijeg na krsnom drvetu. I kako su oni Njemu ucinili protivno od
onoga, sto je On ucinio njima, tako je i On sada njima ucinio ono, sto je bilo protivno Njegovim
rasirenim rukama, jer su oni pali i vise se nisu podigli. Na slican nacin su neznabosci, koji su
poverovali u Njegove rasirene ruke, ucinili suprotno od onoga, sto su cinili predjasnji
neznabosci, zbog cega se i sa njima dogodilo suprotno. Krsnoj smrti bio je izlozen zato, da bi
se ispunile reci proroka: Kao jagnje na zaklanje vodjen bi i kao ovca nema pred onim koji je
strize (Is. 53; 7). Biti najpre usmrcen, a zatim postrizen, nije u skladu sa prirodnim poretkom.
medjutim, to je receno zbog toga sto je Hristos najpre bio pogubljen odlukom koju su izrekla
usta sudije, a zatim prikovan na krst, na kojem je stajao neposredno nad zemljom i bio slican
ovci pred strizenje. On je umro buduci prikovan za krst, cime je tajinstveno oznacio da ce kroz
Njegovu smrt svi mrtvi biti podignuti i da ce ustati. Kazu da se Jerusalim nalazi u sredini
zemlje, radi pravednog Boga Koji je tamo dao Zakon cije su luce, ishodeci otuda, prosvetlile
sve krajeve zemaljske. buduci da je tamo bila Njegova pravda, tamo je podigao i milosrdje
Svoga krsta, da bi odatle rasirio ruke prema svim krajevima zemaljskim i i prihvatio i obgrlio
duse i duhove citave vaseljene.
Hristos je umro za svet, da niko ne bi radi sveta ziveo. Nalazio se u telu prikovanom za
krst, da niko ne bi ziveo radi raskosi (sopstvenog) tela. Umrtvio je zivot tela, da mi ne bismo
ziveli po telu. Postao je ucitelj kojem patnje nisu nepoznate, i poucio nas je sopstvenim
stradanjem. Sam je upoznao gorcinu, da bi nas naucio da covek ne moze postati Njegov
ucenik samo po imenu, nego posredstvom stradanja. Mudrost koju je u svemu pokazao predao
je i nama. U svetu se javio Onaj, Koji je iznad sveta.
Rec istine dosla je u svet i Svojom istinom, sto se nas tice, naucila nas da koracamo
Njegovim putem. Gospod se obukao u telo i besmrtnima ucinio ona tela, koja su bila obucena
u smrt. Obnazenost Njegovog tela na krstu jeste obnazenost nase smrti, i polaganje Njegovog
tela u grob jeste porobljavanje zivota koji je od sveta. Nije nas oslabilo niti nasladjivanje ovoga
sveta, niti nas je zaslepila velicanstvenost njegovog prizora, niti nas je ulovila slast njegovih
darova. Nad nama nisu zavladale zamke njegovih lukavstava, niti je njegovo smrtonosno
koplje zadobilo vlast nad nama koji smo poznali njegovog progonitelja i rusitelja.
Postoje dva krstenja kod Gospoda, Ocistitelja svih: jedno je krstenje vode, a drugo
krstenje krsta, da bismo se krstenjem stradanja poucili krstenju vode. Pokajanje gresnika je
njihovo rascepe, koje tajno pronice kroz njihove udove i uzdrzava ih da ne bi postupili po
kretanju strasti. Dakle, i pravednima i gresnima potrebna su dva krstenja, i jedno ne moze da
spase bez drugog. Ako kazes da danas nema javnih progona, ja cu ti odgovoriti da postoje
tajni (progoni), jer jeresi progone tvoju veru. Ti, dakle, ispovedaj Gospoda bez ispitivanja o
Njemu. Carski progoni nisu nista gori od progona jeretika, kao sto ni stradanja nisu nista teza
od mucenja kojima izlazu jeretici. Ako te progoni mrznja, ispovedaj ljubav; ako te progoni
zavist, ispovedaj jednodusje; ako te progoni strast, ispovedaj uzdrzanje. Ako te pak progoni
nepravda, ispovedaj pravdu; ako te progoni zudnja za vlascu, ispovedaj Gospoda,
Svegospodara. Svi ti progonitelji progone mucenike u svetu. buduci da su oni (mucenici)
pobedili u tajnim progonima, ovencani su javno. Ako budes pobedjen u progonima koji su
unutar tebe, kako se mozes nadati da ces istrajati u progonima koji su izvan tebe?
Mariju velica Eva, a Josifa Josif, buduci da je i onome, koji je zatrazio telo Isusovo, ime
bilo Josif. Stariji Josif je bio toliko pravedan da, kako kaze Pismo, nije hteo da osramoti Mariju
(Mt. 1; 19). Mladi je bio isto tako pravedan jer nije hteo da saucestvuje sa klevetnicima na
sudu i u delima njihovim (Lk. 23; 50-51). Time je pokazano da je Gospod Sebe poverio ovom
imenu, kako kada se rodio, tako i onda, kada je trebalo obaviti Njegovo mrtvo telo. To ime se
udostojilo savrsene nagrade, jer Mu je sluzilo prilikom rodjenja u pe cini i pobrinulo se za
Njegovo telo u grobu.
Zapecatise grob Njegov (Mt. 27; 66), sto se dogodilo u Hristovu korist a na njihovu
stetu. Onima, koji su videli vrata groba, bilo je jasno da je tu dejstvovala sila kojoj je sve lako.
Izveo je Svoje telo iz zapecacenog groba, i pecat groba postao je svedok pecata utrobe koju je
zapecatio. Kad je bila zapecacena devstvenost utrobe i groba, Sin Boga zivog izasao je otuda, i
u oba slucaja bio Prvorodjeni. Kroz vrata smrti izasla su vrata zivota. Kad je Gospod bio
zakljucan, oslobodio je zakljucane, i kroz Njegovu smrt oziveli su mrtvi; kroz Njegov glas
uskliknuli su cutljivi, u vaskrsenju Njegovom potresla se zemlja, i Svojim izlaskom iz groba
uveo je neznabosce u Crkvu.
Marija je u rano jutro posla prema grobu, ali On vec bese vaskrsao. I niko nije znao cas
Njegovog vaskrsenja, ali je Marija neznaboscima govorila o Njemu. Odezdu kojom je bio
obavijen u grobu tamo je i ostavio, kako bi covek u raj stupio bez odece, kakav je tamo i bio
pre sagresenja. buduci da se covek obukao tek onda, kad je proteran iz raja, prilikom stupanja
u njega bice bez odece. Mozda je Svoju odezdu ostavio tamo i zbog toga, da bi time oznacio
tajinstvo vaskrsenja mrtvih jer, kao sto je On vaskrsao u Svojoj slavi a ne u Svojoj odeci, tako
i mi moramo vaskrsnuti u delima svojim.
Buduci da je Adam umro usled greha, trebalo je da Onaj, Koji je grehe primio na sebe,
unisti smrt. Adamu je receno: U onaj dan, u koji okusis, umreces. On, medjutim, nije toga
dana umro, ali je dobio zalog smrti. Video je da je nag, jer je bio lisen predjasnje slave, i
uplasio se smrti. Tako smo i mi dobili zivot u Hristu: umesto plodova drveta, okusili smo
Njegovo telo, a Njegova trpeza zamenila nam je raj. Njegova pravedna krv oprala nas je od
prokletstva, a kroz nadu u vaskrsenje ocekujemo buduce nade i vec zivimo Njegovim zivotom,
koji je postao nas zalog.
Ne dotici Me se (Jn. 20; 17). Kao prvo, rekao je to stoga, sto je to telo pocetak groba i
sto ga je Sam Gospod, kao njegov svestenik, brizno cuvao od svih ruku, da bi ga dao onoj ruci
koja moze da primi takav dar i da za njega uzvrati slicnim darom. Kao drugo, zapovedio joj je
da Ga ne dotice, da bi poucio da se Njegovo telo vec obuklo u cast i slavu, cime je pokazao da
je samo u ono vreme, dok je On bio sluga, svim ljudima bila data vlast nad Njegovim telom,
jer su Mu prilazili i carinici i gresnici. ucinio je to i da bi pokazao da Njegovi neprijatelji nemaju
vlast da polazu ruke na Njega, a da Njegovi prijatelji mogu da mu pristupe na drugi nacin,
odnosno s ljubavlju i strahom. Osim toga, kazu da Mariji nije dopustio da Ga dotakne i stoga,
sto ona jos ne bese primila tajinstvo krvi i tela Njegovog, pokazujuci time ne samo da
neprijatelji, kao Juda, nego da ni prijatelji, koji jos nisu zapecaceni ? , ne mogu da pristupe
Njegovom tajinstvu. Osim toga, kako je Eva, koja je ispruzila ruku, izlozila ljudsko telo smrti i
raznim bolestima, Gospod nije dopustio Mariji da pristupi Njegovom telu, jer ga je cuvao za
misicu Onoga Koji ga je posadio sa Svoje desne strane, za onu ruku koja Ga je, nakon
vaznesenja, okruzila svakim blazenstvom.
Uzlazim Ocu Mojemu i Ocu vasem, Bogu Mojem i Bogu vasem (Jn. 20; 17). Ako ovo
shvatimo onako, ako je napisano, ispostavice se da je Otac na nebesima a ne na zemlji. Ako bi
On bio na zemlji, zasto bi Sin ushodio k Njemu? Ako kazes da Sin nije bio na nebu, ja cu ti
odgovoriti da ni Otac nije bio na zemlji. Rekao je: Dolazim tebi, Oce sveti (Jn. 17; 11) a ne
Boze Moj. Kad je govorio s Njim, nazivao Ga je Ocem, da bi pokazao da je On od Njega.
medjutim, kad je poslao glasnika Svojim ucenicima i rekao: Odlazim, nazvao ga je Svojim
Bogom da bi time pokazao Svoju slabost dok se nalazi s njima. On, medjutim, kaze i sledece:
Nisam Sam, jer je Otac sa Mnom (Jn. 16; 32) i Ja sam u Ocu i Otac u Meni (Jn. 14; 11).
Uzlazim Ocu Mojem i Ocu vasem, Bogu Mojem i Bogu vasem. Mora se primetiti da je na
pocetku rekao: Ocu Mojem, a zatim Ocu vasem, a onda Bogu Mojem i Bogu vasem. I jedno i
drugo receno je o Njegovoj covecijoj prirodi. Rekao je da uzlazi Njegovo telo, a ne Logos
Boziji. slicno tome, o Njegovoj ljudskoj prirodi govori se i na onom mestu gde kaze: Otac nas,
Koji je na nebesima (Mt. 6; 9).
Simonu je receno: Hajde za Mnom (Jn. 21; 13), cime predskazuje njegovu (Simonovu)
smrt. A Petar osvrnuvsi se vide da za njima ide ucenik kojeg Isus ljubljase... i rece: Gospode,
a sta ce ovaj? Isus mu odgovori: A sta je tebi do toga (Jn. 21; 20-22)? Sta je to lose rekao
Simon? Nista drugo nije rekao, osim sto je od Gospoda zatrazio da i tog ucenika pobudi da
sledi za Njim. Na taj nacin je, posredstvom Simonovog raspitivanja, Gospod poucio da i On,
zajedno sa Ocem, ima vlast nad smrcu, buduci da kaze: Ako Ja hocu. On, medjutim, nije hteo
da se i ovaj ovenca Njegovom vrlinskom smrcu.
Gospod je Svojim ucenicima dao jelej kao simvol Svog imena ? i time pokazao da je
vasceli On sa svakim od njih. buduci da je On dan, dao je takodje i svetlost svetiljci i proterao
tamu i njena dela.
Nakon sto je medju onima koji su bili izlozeni smrti i u onoj prirodi nad kojom je vladala
smrt zadobio zalog zivota, Gospod se uzneo od njih i Otac Ga je posadio sa Svoje desne
strane, kao zaloznika zemnih. Otuda im je On poslao istinski zalog, Duha Utesitelja, zalog
zivota. Ako smo oslobodjeni od robovanja grehu, zar nas je oslobodio rob? Robovi ne
oslobadjaju robove. Obrati paznju na ova dva cudna dela. Ko je podelio jezike? Otac. Jesu li
oni, kojima su jezici pomesani, bili gresnici ili pravednici? Gresnici. A Duh, kada je poslat, na
koga je sisao? Na apostole. Zar oni nisu bili pravedni? Naravno da je tako. Zbog cega je, dakle,
Gospod pomesao jezike, da bi Duh jezike podario pravednicima i apostolima? Ako je tako,
onda je delo Duha slavnije i vece od dela Ocevog. Gospod je zajedno sa Sobom uzneo i uzvisio
i nase telo, kako bi ono posredovalo za telesne i da bi kroz Njega zemni zadobili pristup
vratima Carstva nebeskog, jer se i Samo bozanstvo umanjilo i snishodilo ka nama
posredstvom naseg tela.


DVADESET DRUGA GLAVA
A vi sedite u gradu Jerusalimu, a Ja cu poslati obecanje Oca Svojega na vas (Lk. 24; 49).
To je ono, o cemu je govorio Joilj: Prorokovace sinovi vasi i kceri vase (Joilj 2; 28). Prorok je
dodao i "krv" i "oganj" - krv usled Njegovog rascepa, a oganj usled (plamenih) jezika (Dela ap.
2; 3). Videvsi da su se Njegovi ucenici razalostili usred gomile koja se sabrala na taj praznik,
Gospod je poslao Svoje strojitelje da utvrde veru kolebljivih i Svoje cvrste stubove da podrze
umove nemocnih. Jevreji su u Apostolima videli onu istu silu, za koju su smatrali da je propala
zajedno sa Njegovim telom. Kada su videli da ime umrtvljenog Hrista podize mrtve, Njegova
smrt se u njihovim ocima pokazala veca nego Njegov zivot. Dok je ziveo medju njima, on Sam
je i vaskrsavao. Sada, kad su Ga smatrali mrtvim, ime mrtvog pocelo je da cudotvori nad
smrcu da bi bilo jasno da, iako je Svoje ime predao smrti buduci da je umro, smrt ni na koji
nacin nema moc da se usprotivi Njegovoj zivoj sili.
Postuj poboznost kao Samog Boga. Znaj da je dobro ciniti dobra dela, i da je zlo
pomisljati o zlu. Cak i ako ne ucinis to zlo o kojem razmisljas, znaj da se ono urezuje u tvoju
dusu. medjutim, i obraz dobra isto tako ostaje urezan u tebi. Dobar covek je kao misao Bozija,
i um, koji ispituje tajno, postaje kao prorok za one, kojima je potrebno. Onaj, ko napustivsi
istinu pribegne prividu, samoga sebe predaje smrti. Ne trazi od Boga bogatstvo koje ne mozes
da sacuvas, jer samo darovi Boziji ne mogu biti unisteni. Podstakni svoju dusu, da bi
mudroscu, koja je u nju polozena, ona poznala ono sto je dostojno poznanja, i da bi
slobodnom voljom kojom je obdarena, tvorila ono sto je zapovedjeno. Ono sto ishodi iz rdjavih
misli gore je od njih. Praznoslovlje nije bez greha, a mnogoglagoljivost je pokazatelj
nedostatka mudrosti i znanja. Sokratovi ucenici upitali su svog prijatelja Platona: "Koje dobro
prevazilazi sva ostala?" On im je odgovorio: "Prvo od njih jeste mudrost, jer ona sve drugo
ponistava, dok svaka druga stvar ima svoju suprotnost. Tako se obilju suprotstavlja
siromastvo, ljubavi smrt, slavi zavist, a zdravlju bolest. Obilje uma je vecno: bogate tesi u
nedacama bogatstva, siromasnima olaksava strah od siromastva, starce ukrepljuje, decu
rukovodi savetom, a mladost kroti. Kada se dogodi nesreca, ona ostaje kao ladja na moru, jer
je ona sila koja prevashodi sve ostalo."
Gospodu je lako ono sto je nama tesko, i lako dostizno ono, sto je za nas nemoguce. To
nam je pokazao i Svojim prvim dolaskom, kada je bio umanjen i preispunjen blagodacu. Ono,
za sta Ga molimo, nece nam dati usled mnostva nasih reci, nego sto cemo posredstvom ljubavi
posedovati sve riznice. Na to nam je jasno ukazao na primeru knjizevnika i fariseja, koji su
mnogoslovili u molitvama i istovremeno umnozavali svoje koristoljublje. buduci milosrdan, On
Sam nas je naucio da ce, makar mi i zacutali, nase molitve biti zapisane kod Njega. Gospod je
zbog nekolicine reci oprostio cariniku i otpustio ga s pohvalom nebeskih sinova, koji se raduju
zbog pokajanih. Njegov glas je prizvao Zakheja, i taj zvuk postao je slican kvascu. Carinik je
sisao sa smokve i udaljio se od svojih (predjasnjih) dela. Glas Gospodnji postavio je granicu
onome, cija nepravda nije znala za meru. Gospod je svoja dobrocinstva izlio na sina
Timejevog. Tako je i zena gresnica, trudeci se da mnogim lekovima olaksa svoje rane, prisla
Onome Kojem je sve moguce, da bi joj pokazao Svoju milost Onaj, Koji isceljuje sve rane.
On ljubi pravednike i milosrdan je prema gresnicima. On opravdava dobre i stiti od zlih.
On se bori za pravednike i pokajnike, i kada su oni, koji su radili, uzroptali zbog besposlenih
koji su se izjednacili s njima u plati ali ne i u trudu, reci koje su iskazane protiv onih sto su
nasledili milosrdje, On je okrenuo na one koji su dobili platu, pokazujuci da im, iako nisu
zadobili milosrdje, nije oduzeta plata koju su zasluzili. On miluje i dugotrpeljiv je, i Njegove
pomisli ne strahuju zbog toga, hoce li se covek preobratiti ili nece, kao da je to skriveno od
Njega. buduci da je Njegovo predznanje svagda u Njemu, ono je sasud upravljanja i
domostroja Njegove milosrdne volje. I kada sudi po pravdi, i kada pokazuje milosrdje, ishod i
jednog i drugog jasno je otkriven pred Njim, jer nista nije skriveno od Njega. Ovaj svet strada
sa svakim od nas, tj. mi stradamo posredstvom nas samih, a Bog sastradava sa nama samo
posredstvom znanja, kao sto i mi posredstvom znanja sastradavamo sa onima koji boluju.
Prevod:
Antonina Pantelic

Jefrem Sirin - TUMAČENjE ČETIRI EVANĐELjA

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Jefrem Sirin - TUMAČENjE ČETIRI EVANĐELjA

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SVETI JEFREM SIRIJSKI

TUMACENjE CETIRI EVANDjELjA

SVETI JEFREM SIRIJSKI

You might also like