P. 1
Karl Gustav Jung - Dinamika Nesvesnog

Karl Gustav Jung - Dinamika Nesvesnog

|Views: 1,214|Likes:
Published by Shardan199

More info:

Published by: Shardan199 on Nov 27, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/21/2013

pdf

text

original

DINAMIKA NESVESNOG

SADRZAJ

Dr V I a d eta J e rot i C, Predgovor - - - 7

DrS t e van V 1 a j k 0 vic, Pristup delu K. G.

Junga

I. 0 ENERGETICI DUSE

1. Opste 0 energetskom naemu posmatranja u

psihologij i - A) Uvod

B) Mogucnostr psiholoskog kvantitativnog od-

redivanja - - -

a. Subjektivni sistem vrednostt

b. Objektivna oeena kvantiteta

2. Primena energetskog gledista

A) Psiholoski pojam energije

B) Odrzanje energije

C) Entropija - - - -

D) Energetizam i dinamizam

3. Osnovni pojmovi teorije libida

A) Progresija i regresija

B) Ekstraverzija i introverzija

C) Prernestanje libida

D) Stvaranje simbola

~. Primitivni pojam libida

II. TRANSCENDENTNA FUNKCIJA -

143

111,1 OPSTE 0 TEORIJI KOMPLEKSA

173

45

IV. ZNACAJ KONSTITUCIJE I NASLEf)A ZA PSIHOLOGIJU - - - - - - - - - 189

69

V. PSIHOLOSKE DETERMINANTE COVEKOVOG

PONASANJA - - - 189

71 71

A) Opsta fenomenologl]a

B) Speeijalna fenomenologija

200 203

VI. INSTINKT I NESVESNO -

215

74 77 79

VII. STRUKTURA DUSE - - 229

!l4 84 88 !l6 99

VIII. TEORIJSKA RAZMISLJANJA 0 SUSTIN! PSI-

HICKOG - - - - - - - - - 233

A) IstoriJskl pristup pitanju nesvesnog - 253

B) Znal:aj nesvesnog za psihologiju - 261

C) Disocijainost pslhe 268

D) Nagon i volja 271

E) Svest i nesvesno 280

F) Nesvesno kao mulUpla svest - 286

G) Pattern of behaviour i arheUp 296

H) Opiita razmWjanja 1 izgledi - 314

POlovor - - - - - -- 325

103 103 112 113 118

IX. OPSTA GLEDISTA PSIHOLOGIJE SNOVA 337

136

X. 0 BIVSTVU SNOVA - - - - - -

385

427

XI. PSIHOLOSKE OSNOVE VEROVANJA U DU-

HOVE

407

I

1.

OPSTE 0 ENERGETSKOM NACINU POSMATRANJA U PSIHOLOGIJI

o ENERGETICI DUSE

A. UVOD

Pojam libido koji sam predlozio' naisao je na mnoge nesporazume pa cak i na striktno odbacivanje, Stoga ne bi bilo suvisno ako bi se jos jednom razlozile osnove ovog pojma.

Opste je poznata cinjenica da se Iizieka zbivanja mogu posmatrati sa dva gledista, naime sa mehanicistickog i energetskog gledista." Mehanicistieko glediste je cisto kauzalno i zbivanje shvata kao posledicu uzroka, naime na taj nacin sto nepromenljive supstancije svoje medusobne odnose menjaju prema ustaljenim zakonima.

Nasuprot tome energetsko glediste je u sustini Iinalno! i zbivanje shvata iz posledice odredenog uzroka i to na naein da se u osnovi promene pojava nalazi energija, koju ove promene konstantno sadrze i konacno entropicno dovode do stanja opste ravno-

I Up.: Wandlungen und Symbole der Libido, p. 120 ft. vNovo izdanje: Symbole de?" Wandlung, p. 218 ff.) :Ges. Werke VI.

~ Up.: Wundt, Grundziige der physiologischen Psychologie, III, p. 692 ff. U odnosu na dinamistieko glediste up. Hartmann, Die Weltanschauung deT modernen Physik, p. 202 ft. ~ lzbegavam izraz »teleoloski« zbog nesporazuma koji se vezuju za popularni naziv teleologije, naime shvatanie da teJeologija saddi pojam anticipirane svrhe.

71

teze, Energetski tok irna odredeni pravac (cilj), pri cemu ovaj neprornenljivo (ireverzibilno) sledi potencijski pad. Energija nije predocena supstancija koja se kreee u prostoru, vee pojam apstrahovan iz odnosa kretanja. Njene osnove, dakle, nisu sarna supstancija, vee njeni odnosi, dok su osnovi mehanicistickog pojrna supstancija koja se krece u prostoru.

Za shvatanje fiziekog zbivanja oba gledista su neophodna i stoga uzivaju opste priznanje, pri cemu se, zbog uporednog postojanja mehanicistiekog i energetskog nacina posrnatranja, postepeno oforrnilo trece glediste, koje je isto tako rnehanicisticko kao i energetsko, iako, posmatrano cisto logieki, prerastanje uzroka u posledicu, progresivno uzrocno dejstvo, ne moze istovremeno biti i regresivni izbor sredstva koje bi sluzilo svrsi.! Nemoguce nam je zamisliti da je jedan te isti spoj cinjenica istovrerneno finalan i kauzalan, posto jedna deterrninacija iskljueuje drugu. To su zapravo dva razlieita nacina posrnatranja, od kojih je jedan preokret drugog, posto je princip finalnosti logicki preokret principa kauzalnosti. Finalnost nije sarno logicki moguca, vee je i neophodni princip objasnjenja, posto nijedno objasnjenje prirodnih pojava ne moze biti sarno mehanicisticko. Da, kada bi nasoj predstavi bile date sarno pokretljive supstancije, onda bi postojalo sarno kauzalno tumaeenje. Ali nasoj predstavi su dati isto tako i kinetieki odnosi, koji nas

prisiljavaju na energetski naein posmatranja.' Kada ne bi bilo tako, onda se nikada ne bi pojavila potreba za stvaranjern pojrna energije.

Prevaga jednog ili drugog nacina posrnatranja rnanje zavisi od objektivnog ponasanja stvari, koliko upravo od psiholoskog stava istrazivaca i mislilaca. Uzivljavanje vodi u mehanicistieki, apstrakcija u energetski naein posrnatranja. Oba pravca su sklona da pocine rnislenu gresku i da svoje principe ostvare pornoeu takozvanih objektivnih iskustvenih predrneta i da prihvate da je subjektivno glediste identieno sa ponasanjern stvari, dakle da se, na primer, kauzalnost, onakva kakvu je nalazirno u nama, srece i objektivno u ponasanju stvari. Ova zabluda je sasvirn uobieajena, i stoga dovodi do neprestanih konflikata sa suprotnirn principorn, posto, kao sto je vee receno, nije moguce zarnisliti da deterrninacija mofe istovrerneno biti kauzalna i finalna. Medutim, ova nepodnosljiva protivureenost nastaje sarno kroz nedozvoljenu i besmislenu projekciju samog naeina posmatranja u objekt. Nacini posmatranja sarno su onda bez protivurecnosti kada se drze psiholoskih sfera a sarno se hipoteticno projektuju u objektivno ponasanje stvari. Princip kauzalnosti podnosi bez protivureenosti svoj logicki preobrazaj, ali cinjenice ne, zbog toga se Iinalnost i kauzalnost rnoraju iskljueiti u objektu. Prerna uobicajenorn nacinu analiziranja najeesce se pravi kornprornis, koji je uostalom sa teoretskog stanovista nedozvoljen, na taj nacin sto se jedan deo posmatra kauzalno a drugi Iinalno," pri cemu se javljaju sva-

• -Flnalnl uzroci I rnehanieki uzroci se iskljueuju, jer [ednoznaena funkcija ne moze istovremeno blti i viseznacna.: (Wundt, I. c. III, p. 728). Izgleda mi nedopustivo govoriti 0 -svrhovnim uzrocima«, pri cemu je ovo hibridni pojam, koji proistice iz mesavine kauzalnog i finalnog naeina posmatranja. Kod Vunta je kauzalni niz dvoclan I jednoznaean, naime uzrok M I dejstvo E, ali je svrhovni niz troelan i vlseznacan. nalme uoblieavanje narnere A, sredstvo M. ispunjenje cilja E. Ovu konstrukciju isto tako smatram vestaekom tvorevinom. pri cemu je pojam uoblieavanja namere kauzalno zamisljena dopuna stvarnog finalnog niza M-E, koji je isto tako dvoelan i [ednoznaean. Finalnost ne poznaje nikakav od poeetka postavljeni uzrok, posto finalni nacm posmatranja nije kauzalnt, isto tako nema uzroeni pojam, kao sto ni kauzalni na(:In posmatranja nema svrhovni, odnosno pojam ispunjenja cilja.

!i Raspra izmedu energetizrna i mehanicizma je paralelnl sluca] starog problema univerzalnosti. Sigurno da je smlsaonom gledistu data sarno pojedinost i utoliko je univerzaInost samo nomen, ree. Ali Istovremeno su date shenosti. odnosno povezanostl stvari, i utoliko je univerzalnost realnost (Abelardov - Abaelard - relativni realizam).

• Finalnost i kauzalnost su dve mogucnosti poimanja. koje su antinomske. One su progresivne i regresivne -Interpretante« (Vunt) i kao takve kontradiktorne. Naravno, ova reeenica je sarno onda tacna kada se pretpostavi da je pojam energije apstrakcija koja izrazava povezanost, »Energija ;e spo]« (v. Hartmann, Weltanschauung, p. 196). Ali ova recent-

72

73

B. MOGUCNOSTI PSIHOLOSKOG KVANTITATIVNOG ODREDIVANJA

,

guce, onda se postavlja pitanje da li bi se psiha smela posmatrati kao relativno zatvoren sistem.

Sto se tice prve taeke, moram se sasvim prikljueiti fon Grotu (von Grot), jednom od prvih koji je zahtevao pojam psihieke energije tvrdeci: »Pojarn psihieke energije u nauci je isto toliko opravdan kao i pojam fizicke energije; psihicka energija ima isto takva kvantitativna merila i razlieite oblike kao i fizicka.«·

Sto se tice druge tacke, razlikujem se od dosadasnjih strucnjaka koji su istrazivali ovaj problem utoliko sto se skoro uopste ne bavim pitanjem svrstavanja psihiekih energetskih procesa u fizicki sistem. To ne cinim stoga sto u odnosu na taj problem najvise sto raspolazemo su maglovita naslucivanja bez ijednog stvarnog oslonca. Iako sam siguran da je psihieka energija na neki naein najtesnje skopcana sa fizickim procesorn, ipak su nam neophodna sasvim drugacija iskustva i znanja da bismo sa odredenom kornpetencom govorili 0 ovoj povezanosti. Sto se tice filozofske strane ovog pitanja, potpuno se slazern sa gledistima koja je na ovom podrucju razvio fon Buse (von Busse)." Moram da dam za pravo i Kilpeu (Kiilpe) kada u vezi sa ovim problemom tvrdi sledece: »Potpuno je svejedno da li se odredeni kvantum duhovne energije ukljucuje u tok materijalnih procesa iii ne - time se ne narusava zakon 0 odrzanju energije u svom dosadasnjern shvatanju.«!'

Psihofizicka relacija je po marne rnisljenju problem za sebe koji ce rnozda jednom biti resen, Ali zbog njega psihologija ne srne biti zaustavljena pred ovom teskocom, vee maze psihu da posmatra kao relativno zatvoreni sistern. Pri tom se svakako mora raskrstiti sa rneni neodrzivim »psihofiziekirn« gledistem, posto je njegov epifenornenoloski naein posmatranja zaostavstina starog, nauenog rnaterijalizrna. Kao sto smatraju Lasvic (Lasswitz), fan Grot (von

kakvi teorijski mesoviti produkti koji medutim, tu :;1. ne moze poreei, pruzaju relativno verni odraz stvarnosti.? Stalno moramo imati pred oeima da su, uprkos izvanrednom slaganju cinjenica sa nasim gledistem, principi tumaeenja sarno nacin posmatranja, to jest da su to fenomeni psiholoskog stava i aprioristiekih uslova rnisljenja uopste,

Iz dosadasnjeg izlaganja je bez daljnjega jasno da svako zbivanje zahteva kako mehanicisticko-kauzalni tako i energetsko-finalni naein posmatranja. Da li ce ovaj iii onaj naein posmatranja imati prednost odlueuje sarno oportunost, mogucnost uspeha. Kada se, npr. postavi pitanje kvalitativne strane zbivanja, tada ee kraci kraj izvuci energetski naein posmatranja, posto ono nema posla sa supstancijama vee sarno sa njihovim kvantitativnim kinetskim odnosima.

Vee je mnogo raspravljano 0 tome da Ii se psihieko zbivanje isto tako moze podvrgnuti energetskom naeinu posmatranja iii ne, A priori ne postoji nikakav razlog zbog koga avo ne bi bilo moguce, posto nema nikakve os nove da se psihieko zbivanje izdvoji od objektivnih predmeta iskustva, posto i sarno psihicko moze biti predmet iskustva. Kako pokazuje Vuntov primer," maze se sasvim osnovano posumnjati u to da li se energetsko glediste uopste moze primeniti u odnosu na psihieke fenomene, i aka je to mo-

("8 nije taena, kada je pretpostavljen hipostazirani pojam energije (kao npr. kod Ostwald, Die Philosophie der Werte).

7 »Razlika izmedu teleoloskog i kauzalnog posmatranja nije stvarna, koja razdvaja sadrzaje iskustva u dva disparatna podrueja, vee su obadva naeina posmatranja formalno razli~ita i to tako sto svako] svrhovnoj povezanosti f)ripada po jedan kauzalni spoj kao njena dopuna, ali, obrnuto, i svakorn kauzalnom spoju moze se za svaki sluea] dati tel eoloska forma« (Wundt I. c. III. p. 737).

• Up. fusnotu 4.

• V. Grot. Die Begriffe der Seele und der psychischen Energie in tier Psychologie, p. 290.

'" Busse. Geist und Korper, Seele und Leib.

II Ktilpe. Einleitung in die Philosophie, p. 150.

74

75

Grot) i drugi, fenomeni svesti ne bi imali medusobne povezanosti posto su ovi samo (!) »pojave, izrazi, znaci izvesnih dubljih funkcionalnih odnosa.« Medusobna povezanost psihiekih cinjenica, koje mozerno zapaziti u svako doba, protivrece epifenomenoloskorn shvatanju, koje sadrai u sebi fatalnu slienost sa materijalistickirn tvrdenjem da je psiha sekret mozga, kao sto je zuc sekret jetre. Psihologija, koja psihicko posmatra kao epifenomen, ucinila bi bolje ako bi sebe nazvala fiziologijom mozga i ako bi se zadovoljila krajnje oskudnim rezultatima, koje joj donosi jedna ovakva psihofiziologija. Psihicko zasluzuje da se izdvoji kao fenomen za sebe, posto uopste nema razloga po kojima bi se ono moglo posmatrati kao eist epifenomen, iako je psihieko vezano za funkciju mozga isto onoliko malo kao sto se zivot moze shvatiti kao epifenomen hemije ugljenih hidrata.

Neposredno iskustvo 0 psihiekim kvantitativnim odnosima, s jedne, i duboka tama jednog jos sasvim neshvatljivog psihofiziekog spoja, s druge strane, opravdavaju makar i provizorno posmatranje psihe kao relativno zatvoren, energetski sistem. Na ovaj naein stavljam sebe u direktnu suprotnost u odnosu na fon Grotovu psiholosku energetiku. Po mome misljenju on se krece po sasvim nesigurnom tlu, zbog eega i njegovi dalji navodi sadrze malo ubedljivosti. Ipak, zeleo bih da citaocu sazeto izlozim fon Grotove formulacije, kao shvatanja jednog od pionira na ovom teskom podrucju:

1. Psihieke energije su isto takvi kvantiteti i velieine kao fizieke.

2. One se mogu medusobno preobraeati jedna u drugu kao razlieiti oblici psihickog rada i psihieke potencij alnosti.

3. One se is to tako mogu preobratiti u fizicke energije i obrnuto (posredstvom Iizioloskih procesa)."

Skoro je nepotrebno napomenuti da se navodu pod br. 3 mora dodati ozbiljan i znaeajan znak pitanja. U krajnjoj liniji sarno je oportunost ta koja od-

lueuje 0 tome, ne da Ii je energetski naein posmatranja po sebi moguc, vee da Ii u praksi obecava uspeh. I~

Mogucnoseu egzaktnog kvantitativnog odredivanja fizikalne energije dokazana je mogucnost uspeha energetskog nacina posmatranja za fizicka zbivanja. Ali bilo bi takode moguce da se fizieko zbivanje posmatra energetski, kada ne bi postojalo nikakvo egzaktno kvantitativno odredivanje, vee sarno moguenost procene kvantiteta.14 Kada bi, medutim, bila sasvim nemoguca i sarna procena, onda bi se svakako morae odbaciti energetski naein posmatranja, posto je energetsko glediste potpuno suvisno, ako ne postoji bar mogucnost procene kvantiteta.

a. Subjektivni sistem vrednosti

Mogucnost primene energetskog gledista u psihologiji iskljucivo poe iva na pitanju da Ii su moguce kvantitativne procene psihicke energije. Na ovo pitanje bezuslovno treba odgovoriti potvrdno, posto nasa psiha poseduje cak izvanredno fino izradeni sistem procene, naime sistem psiholoskih vrednosti. Vrednosti su energetske kvantitativne procene. Pri tom treba napomenuti da mi ne raspolazemo sarno sa objektivnim sisternorn vrednosti, vee i sa objektivnirn rnernirn sistemorn, naime sa kolektivnirn rnoralnirn i estetskim vrednostirna. Svakako da ovaj merni sistem nije direktno upotrebljiv u nase svrhe, posto on predstavlja opste odredenu skalu vrednosti koja sarno indirektno uzirna u obzir subjektivne odn. individualne psiholoske uslove.

Ono sto u prvoj liniji dolazi u obzir za nase svrhe jeste subjektivni sistem vrednosti, subjektivne pro-

It V. Grot, I. c., p. 323.

la Fon Grot ide ~ak tako daleko tvrdecl, da onus probandi pripada onima koji osporavaju primenljivost zakona o odrlanju energije na psihologiju, ali ne onima koji ovaj primaju.e (1. c. p. 324).

14 Ovo je stvarno bio slu~aj sa Dekartom koji je prvi pestavic princip odrtanja kvantiteta kretanja a da nlje raliPQlacao fWkalnim mernim metodama, koje su otkrivene tek u novije doba.

76

77

cene pojedinacne individue. Stvarno smo u stanju da do izvesnog stepena procenjujemo subjektivne vrednosti naseg psiholoskog sadrzaja, iako nam je katkad izvanredno tesko da ove odmerimo ispravno, zapravo ispravno u poredenju sa opste utvrdenim vrednostirna. Ovo uporedivanje je, kao sto je receno, suvisno za nase svrhe. Nase subjektivne procene mozemo medusobno uporediti i odrediti njihovu relativnu [acinu. Mera je svakako relativna u odnosu na vrednosti drugih sadrzaja i stoga uopste nije apsolutna i objektivna, ali dovoljna za nase svrhe utoliko sto se kao nejednaki intenzitet vrednosti sa sigurnoseu moze prepoznati u okvirima istih kvaliteta i sto iste vrednosti pod istim uslovima dokazljivo drze ravnotezu.

Teskoca pocinje tek tame gde se radi 0 uporedivanju intenziteta vrednosti razlieitih kvaliteta, na primer prilikom uporedivanja vrednosti mere naucne zamisli i nekog oseeajnog utiska. Ovde bi subjektivna procena bila nesigurna i stoga nepouzdana. Isto tako subjektivna procena se ogranicava samo na svesne sadrZaje; stoga je ova nepodobna u pogledu vrednosti nesvesnih uticaja, gde se radi 0 procenama koje prevazilaze granice svesti.

Kod poznatog kompenzatornog odnosa svesti i nesvesnog" od velikog znacaja je pronaei moguenost odredivanja vrednosti za nesvesna zbivanja. Ako hoeemo da sprovedemo energetski naein posmatranja psihickih zbivanja, onda smo prinudeni da imamo na umu preko svake mere vafnu cinjenicu, da svesne vrednosti mogu naizgled isceznuti a da se ne pokazu ponovo u odgovarajucoj svesnoj radnji. U ovom slucaju njihovu pojavu moramo teorijski oeekivati u nesvesnom. Ali posto nam nesvesno nije direktno pri-

stupacno, kako kod nas samih tako ni kod drugih. onda procena moze biti samo indirektna, to jest neophodne su nam pomocne metode da bismo preduzeli bilo kakvu procenu. Kod subjektivne procene bez daljnjega pornazu osecaj i saznanje, posto se radi 0 funkeiji koja se razvijala jos od nezaparncenih vremen a i koja se izdiferencirala do najfinijih graniea. Jos se dete vrlo rano uct diferenciranju vlastite skale vrednosti, pri eemu odmerava koga vise voli, oca iii majku, ko dolazi na drugo i na treee mesto, koga najvise mrzi itd, Ova svesna procena ne izneverava sarno u odnosu na manifestacije nesvesnog, vee se cak izvrce u ocigledne pogresne procene, koje se oznacavaju kao »potiskivanja« ili »pomeranje afekta«. Dakle, subjektivna procena je potpuno iskljueena pri ocenjivanju intenziteta vrednosti nesvesnih sadrzaja. Usled toga potrebne su nam objektivne tacke oslonca koje omogucuju indirektnu, ali objektivnn oeenu.

b. Objektiv7la oeena kvantiteta

Prilikom istraiivanja asocijacijskih fenomena'" dokazao sam da postoji izvesna grupacija psihiekih elemenata oko osecajno naglasenih sadrzaja, koji se obelezavaju kao kompleksi. Oseeajno naglaSeni sadrza], kompleks, sastoji se od jednog jezgrovnog elementa i bezbroj sekundarnih, konstelativnih asocijacija. Jezgrovni elemenat sastoji se od dye komponente; prvo od uslova koji je dat preko iskustva, dakle dozivljaja koji je kauzalno skopean sa okolinom. sredinom; drugo, iz uslova koji je imanentan individualnom karakteru i koji je predodredene prirode.

Jezgrovni elemenat se odlikuje takozvanim osecajnim tonom, afektivnim naglaskom. Ovaj naglasak je, izrazeno energetski, vrednosni kvantitet. Subjektivno se moze relativno proceniti kvantitet, ukoliko je jezgrovni elemenat svestan. Ali ako je jezgrovni ele-

IS Jednostranost svesti se kompenzuje pomocu eventualne suprotne pozicije u nesvesnom. To su u prvom redu psihopatoloske ~injenice koje jasno pokazuju kompenzatomi stay nesvesnog. Znatan dokazni materijal na ovu temu sreee se u Frojdovim kao i Adlerovim spisima, isto tako i u mojoj Psihologie der Dementia praecox (Ges. Werke III) .. Teorijski u Instinkt und Unbewusstes (odeljak VI iste knjige). 0 psihieko] kompenzaciji u njenoj opsto] povezanosti up. Maeder, Regulation PSlIchique et guerison.

II Up. Diagnostische Assoziationsstudien (Ges. Werke II).

78

79

menat, kao sto je cesto slueaj, nesvestan" ili bar nesvestan u svom psiholoskorn znacenju, tad a zakazuje subjektivna oeena. Ovde se ukljueuje indirektna metoda oeenjivanja. Ona se u prineipu zasniva na sledeeoj cmjenici: jezgrovni elemenat automatski stvara kompleks u onolikoj meri koliko je afektivno naglasen, to jest u zavisnosti od energetske vrednosti, kao

17 Da kompleks iii njegovo sustinsko jezgro moze biti nesvestan, nije (:injenica koja je razumljiva sarna po sebi. Kompleks uopste ne bi bio kompleks, kada ne bi sadrzao izvestan, (:ak znatan afektivni intenzitet. Ova energetska vrednost trebalo bi da ga - kako bi se zapravo morale oeekivati - automatski izdigne u svest, tj. atraktivna snaga, sadrzana u kompleksu, morala bi zapravo da prtvuce svesnu paznju, (Polja sile se medusobno privlaeel) Kako ovo, kao 5tO nas u(:i iskustvo, eesto nije sluea], to je stoga potrebno posebno objasnjenje, Najblize i najjednostavnije objasnjenje pruza Frojdova teonja potiskivanja. Ova teorija pretpostavlja suprotnu poziciju koja bi bila prisutna u svesti, tj. svesni stay je tako reci neprijateljski naspram kompleksa i ne dozvoljava mu svesno razvijanje. Ova teorija stvarno objasnjava veliki broj slucajeva. Ali, na osnovu mog iskustva ima slucareva koji se ne mogu objasniti ovom teorijom. Teorija potiskivanja ima na umu zapravo samo one slucaieve u kojima je neki sadrza] sam po sebi pristupaean svesnoj obradi, iii potisnut iz pune svesti i na taj nacin postao nesvestan, ili se a limine onemogucuie da postane svestan. Medutim, ta teorija ne uzima u obzir i one druge slueaieve gde se od rnaterijala, koji sam po sebi nije pristupaean svesnoj obradi, U nesvesnim podruejima oblikuje sadrlaj velikog energetskog intenziteta, koji uopste ne moze ili sarno uz ogromne teskoce moze da postane svestan. U jednom ovakvom slueaiu svesni stay prema nesvesnom sadrlaju ne samo da nije neprijaleljski vee je dobronaklon u odnosu na njega - radi se 0 kreativnim novim tvorevinama (:iji prvobitni prapocetak, kao 5tO je poznato, isuvise (:esto poti(:e iz nesvesnog, Kao sio majka i:eznjivo ocekuie dete a ipak ga sarno u mukama i bolu donosi na svetlost sveta, tako isto moze nov, kreativni sadriaj dugo vremena da uporno ostaie u nesvesnom a da nije bio »potisnutc. Ovaj doduse ima visoku energetsku vrednost a ipak ne postaje svestan. Nije isuvise tesko objasniti ovaj sluea]: kako je sadrfaj nov i upravo stoga stran svesti, uopste ne postoje nikakve asocijacije niti spone u odnosu na sadrfaje svesti. Svi ovi spojevi moraju s mukom da se uspostave i uhodaju. Bez njih ne moze doci ni do kakve svesnosti. Stoga se za nesvesnost kompleksa moraju uglavnom uzeti u obzir dva razloga: 1. potiskivanje sadrfaja koji je svesnoj obradi pristupaean i 2. stranost sadrfaja koji je svesnoj obradi jos nepristupaean,

sto sam iserpno prikazao u drugom i treeern poglavlju moje knjige Psihologija demencije prekoks. Jezgrovni elemenat ima, shodno njegovoj energetskoj vrednosti, konstelisucu snagu. Iz njega proistice specificna konstelaeija psihiekih sadrzaja. Odatle nastaje kompleks koji je dakle energetskom vrednoscu dinamski uslovljena konstelacija psihickih sadrzaja. Proistekla konstelacija, medutim, nije samo cista iradijaeija uzbudenja, vee od kvaliteta jezgrovnog elementa uslovljen izbor uzbudenih psihiekih sadrzaja, koji se naravno ne moze objasniti energetski, posto [e energetsko objasnjenje kvantitativno a ne kvalitativno. Za kvalitativno objasnjenje neophodno nam je kauzalno glediste." Dakle reeenica na kojoj se zasniva objektivna oeena psiholoskih vrednosti intenziteta glasi: Konstelisuca snaga jezgrovnog elementa odgovara njegovom vTednosnom intenzitetu odnosno njegovoj energiji.

Kakvim sredstvima raspolazemo da proeenimo energetsku vrednost konstelisuee snage, koja dovodi do toga da se kompleks obogati asocijacijama? Mi mozerno da procenimo ovaj energetski iznos:

1. Prema relativnom broju asocijacija prouzrokovanim pomocu jezgrovnog elementa. Utvrdivanje se sprovodi pomocu direktnog posmatranja, s jedne, i pomocu analitieke selekeije, s druge strane, to jest sto cesce srecemo konstelacije koje su uslovljene jednim te istim kompleksom, utoliko mora biti veca njina psiholoska vrednost.

2. Prema relativnoj ucestalosti i intenzitetu takozvanih remetnih znakova iii obelezja kompleksa. Pod ovim ne treba shvatiti samo one znake koji nastaju y asocijativnom eksperimentu koji nisu nista drugo do dejstvo kompleksa, ciji je oblik uslovljen posebnom situaeijom tokom ispitivanja, vee se ovde radi 0 enim fenomenima koji su svojstveni slobodnim psi-

I" iii hipostatski pojam energije kao sto ga postavlja Ostvald (Ostwald). Supstancijalni pojam neophodan za kauzalno-rnehaniclstieki naein obja5njenja ne bi smeo da se zaobide na ovaj nacin posto je »energija« u osnovi ipak uvek samo kvantitativni pojam.

80

6 Jung. Odabrana cera. I

81

holoskirn procesima izvan usiova ispitivanja. Veliki deo ovih pojava opisao je Frojd, medu koje spadaju govorne omaske i omaske pri pisanju, zaboravljanje, nesporazumi i druge sirnptomaticne radnje. Ovde se ubrajaju jos i automatizmi, »oduzimanje misli«. "sapetost«. »govorenje u stranu-.'" itd. Intenzitet ovih fenomena moze se delorn odrediti direktno merenjem vrernena, kao sto sam pokazao u asocijativnom eksperimentu. Isto je moguce i kod slobodnog psiholoskog procesa, izvan eksperimenta gde Iako sa satorn u ruci mozerno odrediti vrednost intenziteta pomocu merenja vremena koje je potrebno pacijentu da govori 0 odredenim stvarima. Mogio bi se zameriti da pacijenti vrlo cesto glavninu svog vremena utrose govoreci 0 sporednim stvarima, zaobisavsi na taj nacin glavnu stvar. Ali to pokazuje koliko su njima znatno vazrrije takozvane sporedne stvari. Posmatrae mora da se euva od toga da, pornoeu arbitrarnog suda, stvarne interese pacijenta oglasava sporednim u smislu neke subjektivne, teorijske postavke, vee se u odredivanju vrednosti mora drzati objektivnih kriterijuma. Kada, na primer, neka pacijentkinja trosi sate i sate na zalbe vezane za njenu sluzavku, urnes to da se usredsredi na glavni konflikt koji je lekar sasvim ispravno uocio, onda to znaci da kompleks sluzavke poseduje energetske vrednosti aktuelno vece nego mozda jos nesvesni konflikt, koji ee tek u daljern terapijskom toku iskrsnuti kao jezgrovni elemenat, iii da inhibicije, koje potieu od visoko cenjene svesne pozicije, pornoeu nadkompenzacije, jezgrovni elemenat jos uvek zadrzavaju u nesvesnom.

3. Prema intenzitetu afektivnih propratnih pojava. Za ove fenomene postoje objektivne moguenosn utvrdivanja, koje doduse ne ornogucavaju merenje velicine afekta ali omogucuju njegovu procenu. U ovu svrhu eksperimentalna psihologija nam pruza citav niz metoda. Nezavisno od merenja vremena, koje odreduje vise inhibicija asocijativnog procesa nego

aktuelne afekte, imamo na raspolaganju sledece pokazatelje:

a) krivulja pulsa;!O

b) krivulja disanja;"

c) psihogalvanski fenomeri."

Lako uocljive promene ovih krivulja dozvoljavaju izvodenje zakljueaka u odnosu na intenzitet uzroka smetnji. Takode je rnoguee, kao sto j~ u dovolinoj meri pokazalo iskustvo, da se kod ispitanika namerno provociraju afektivni fenomeni, pomocu psiholoskih drazi za koje se zna da su kod ispitivane individue posebno afektivno obojene u odnosu na ispitivaca.!3

Nezavisno od ovih eksperimentalnih metoda raspolazemo i subjektivnim visoko izdiferenciranim sistemom za raspoznavanje i procenu aktueinih afektivnih pojava kod drugih - naime, za ovo postoji direktni instinkt prepoznavanja, koji u velikoj meri imaju i zivotinje, ne sarno u odnosu na svoj sopstveni rod, vee i naspram ljudi i drugih Zivotinja. Mi zapaiamo vee i najtisa kolebanja emocionalne prirode kod drugih i imamo vrio fino oseeanje za kvalitet i kvantitet afekata nasih bliznjih.

I. Up. UbeT die PsychoLogie der Demenlia praeco.r, I), 101 ff. (Ges. Werke III).

=. Up. Berger, Ober die korperlichen )(usserungen PSI/chiseher Zustande. A. Lehmann, Die kOTperliehen Ausserungen psychischer Zuslande.

~I Peterson und Jung, Psycho-physical Investigations with the Galvanometer and Pneumograph in Normal and Insane Individuals (Ges. Werke II). Nunberg, ObeT kOTpeTliehe BegleiteTscheinungen assoziativeT Vorgiillge. Ricksher and Jung, FUTtheT Investigations on Ihe Gall'anic Phenomt'non (Ges. Werke II).

~! Veraguth, Das psychogalt,anisehe RefLerphii)lomen, Binswanger, Uber das VeThalten des pSl}chogalra7llschel' Phanomens brim AssoziationsexpeTimenl.

~3 U vezi sa ovim upucujem na mole Diagnostische Asso=iationsstudien, kao i Collected Papers on Analyticai PSl/l'hology.

82

8" \J

2.

PRIMENA ENERGETSKOG GLEDISTA

A. PSIHOLOSKI POJAM ENERGlJE

energija uvek specifiena kao kretanje i snaga, ako je aktuelna, kao situacija ili uslov, ako je potencijalna. Psihicka energija se pojavljuje, ako je aktuelna, u specificnirn dinarniekim psihiekim fenomenima kao nagon, zelje, htenja, afekat, paznja, ucinak, sto su zapravo psihicke snage. Ako je potencijalna. energija se pojavljuje u specificnim postignueirna, mogucnostima, spremnostima, stavovima itd. sto su uslovi.

Razlikovanje posebnih energija, kao energije prijatnosti, osecanje energije, energije kontrasta itd., kako pretpostavlja Lips, izgleda mi pojmovno neprihvatljivo, jer su specifikacije energije zapravo snage i uslovi. Energija je kvantitativni pojam, koji saflrna snage i uslove. Sarno uslovi se mogu odrediti i kvalitativno, posto su to pojmovi koji izrazavaju kvalitete, koji se dovode do dejstva pomocu energije, Kvantitativni pojam nikada ne sme biti istovrerneno i kvalitativni, inaee nikada nece omoguciti prikazivanje odnosa snaga, sto je zapravo njegovo pravo opredeljenje.

Kako, na zalost, ne mozerno naueno dokazati da postoji ekvivalentni odnosi izmedu fizieke i psihicke energije," ne preostaje nam nista drugo nego da iIi odbacimo energetski naein posmatranja iIi da potrafimo posebnu psihicku energiju, sto bi sasvim bilo moguce kao hipotetieka operacija. Psihologija srne ~ebi da dozvoli, sa istim pravom kao i fizika, ovo izuzetno pravo stvaranja vlastitih pojmova, kao sto je vee L~ps primetio, ukoliko se energetski nacin posrnatranja uopste isplati i ne predstavlja sarno supsumciju u okviru nekog maglovitog, opsteg pojma, kako s pravom istiee Vunt. Ali mi stojimo na stanov~st~ da se isplati energetski naein posmatranja psihiekih fen omena, pri cemu upravo kvantitativni odnosi, cije je postojanje u psihi nemoguce poricati, sa-

Izraz »psihicka energija« koristi se vee od davnina. Nalazimo ga, na primer, jos kod Silera (Schiller).u Energetsko glediste koriste i fon Grot!S i Lips." Lips razlikuje psihieku energiju od fizikalne energije, Stern" is to tako ostavlja otvoreno pitanje ove povezanosti. Lipsu imamo da zahvalimo na razdvajanju pojma psihicke energije i psihicke snage. Za Lipsa psihicka snaga je mogucnost da u dusevnom zivotu nastanu odredena zbivanja i da dospeju do odredenog stupnja delatnosti. Nasuprot tome psihieka energija je »U samim zbivanjima sadrzana mogucnost da se u njima aktuelizuje ta snaga«." Na drugorn mestu Lips govori 0 »psihiekim kvantitetima«. Razlikovanje snage i energije je pojmovno neophodno, posto je energija zapravo pojam koji po sebi objektivno nije prisutan u pojavi, vee je uvek sarno dat u specifienoj iskustvenoj podlozi, drugim recima u iskustvu je

U Siler tako reci misli energetski. On operise sa predstavama kao »premestanje intenziteta« i dr. (Vber die iisthetische Erziehung des Menschen).

%3 Up. Grot, I. c.

!I Lipps, Leitfaden der Psychologie, pp. 62 und 66 Cf. n Stern, Uber Psychologie der individuellen Difjerenzen,

p. 119 ff.

t" Leitfaden. p. 62.

n Meder (Maeder) ~ak smatra da »stvaralaeka deIatnost« U organizmu a posebno u psihi »prevazilazi utrosak e!1ergije«. O.n zastupa miJljenje da se za psihu pored princ!pa. odrfanja i entropije mora uvesti i treci princip, prtnC1P tntegracije (Hei!ung und Entwicklung im Seelenleben. Pp. 50 und 69 f.). .

85

drze rnogucnosti raspoznavanja, koje se ne rnogu sagledati sarno kvalitativnim posmatranjem.

Kada bi se psiha sastojala, kako to zele psiholozi-svesti, sarno od svesnih zbivanja (iako se dozvoljavaju i nesto »tarnniji« prelivi), onda bisrno se mogli zadovoljiti sa postavkom »psihieke energije- Ali kako smo ubedeni da i nesvesna zbivanja spadaju u psihologiju a ne sarno u fiziologiju mozga (kao cisto supstratski procesi), prinudeni smo da nas pojam energije postavimo na nesto sire osnove. Potpuno se slazemo sa Vuntom da postoje tarnno-svesna zbivanja. Mi isto tako prihvatamo skalu osvetljenosti svesnih sadrzaja; ali tamo gde poeinje crnilo, tamo za nas psiha ne prestaje, vee se nastavlja u nesvesno. Takode fiziologiji mozga ostavljamo njen deo, pri cemu pretpostavljamo da nesvesne funkcije konacno prelaze u supstratske procese, kojima se ne moze pripisati slava psihiekog kvaliteta, posto bi se na taj nacin otislo na put filozofske hipoteze »produhovljavanja« svega postojeceg.

Razgranieavanje pojma psihicke energije pruza nam izvesne teskoce, zbog toga sto nam nedostaje onu mogucnost da psihicko odvojimo od bioloskog zbivanja. Biolosko je isto tako pogodno za energetski naNn posmatranja kao i psihieko, ukoliko biolog takav nacin posmatranja smatra korisnim i vrednim. Kao i psihieki, tako i zivotni procesi uopste nemaju nikakav egzaktni dokazivi ekvivalentni odnos prema fizicko] energiji.

Ako se postavimo na tIe obicnog opazanja i uzdrzirno od isuvise sirokih filozofskih razmatranja, onda eemo uciniti najbolje moguce ako psihieki proces jednostavno shvatimo kao zivotno zbivanje. Na taj naein uski pojam psihieke energije prosirujemo do daljeg pojma zivotne energije, koji takozvanu psihicku energiju supsumuje kao specifikaciju. Time sticemo prednost na taj nacin, sto smo u stanju da kvantitativne odnose pratimo i izvan uskih opsega psihiekog, sve do bioloskih funkcija uopste, eirne se udovoljava neosporno postojecoj i vee od davnina diskutovanoj nedeljivosti »duse i tela«.

Po1am zivotne energije nema nicega zajednicko'} sa takozvanom zivotnom siiorn, jer ova kao snaga ne bi bila nista drugo do specifikacija univerzalne energije, eime bi se otklonilo posebno pravo bioenergetike u odnosu na fizicku energetiku, prelazenjem preko do sada jos nepopunjenog ponora izmedu Iiztekog procesa i zivotnog procesa. Predloiio sam da se hipoteticno prihvacena iivotna energija, s obzirom na nasu planiranu psiholosku upotrebu, oznaei kao libido i da se tako razlikuje od univerzalnog pojma energije, u vazecim okvirima bioloskog i psiholoskog narocitog prava stvaranja vlastitih pojmova. Time ni u kom slueaju ne zelim da preduhitrirn bioenergeticareo vee da irn otvoreno dodam da sam termin libido prirnenio imajuci u vidu nas nacin koriscenja. Za njihovu upotrebu bioenerget icari mogu predloiiti termine kao »bioenergija« ili »vitalna energija«.

Na ovom mestu moram da predupredim rnoguci nesporazum. Nairne, uopste nernam narneru da se u ovom poglavlju upustarn u diskusije oko spornog pitanja psihofizickog paralelizma i uzajamnog dejstva. Ove teorije su spekulacije oko mogucnosti paralelnog ili uzajamnog dejstva tela i psihe i odnose se upravo na onu taeku, koju namerno izostavljam u morne razrnatranju, naime pitanje da Ii psihicki energctski proces postoji paralelno sa fizickirn procesom iii je ukljucen u njega. Zajedno sa Buseorn" prihvatam uzajamno dejstvo kao zamisljivo i ne nalazim nikakvog povoda da ovoj zamisli suprostavljam hipotezu psihofiziekog paralelizma, posto bas psihoterapeutirna, cije se radno podrueje zapravo nalazi \I kriticnoj sferi uzajamnog dejstva tela i psihe, izgleda vise nego verovatno da psihicko i telesno nisu dva procesa koja proticu jedan pored drugog, vee da su spojena pornoeu uzajamnog dejstva, iako je njihova prava priroda jos uvek tako reci potpuno izvan naseg iskustva. Dubinska razlaganja 0 ovome pitanju svakako da SLl neophodna filozofirna, nasuprot tome empirijskoj psihologiji je preporueljivo ogranicenje na materi-

!\e Busse, 1. c.

86

37

ju pristupacnu iskustvu. Iako nam do sada nije uspe- 10 da psihicki energetski proces ukljucimo u fizicki proces, isto tako nije ni protivnicima uspela takva mogucnost da sa sigurnoscu psihicki proces odvoje od fizickog,

B. ODRZANJE ENERGIJE

prema celokupnoj psihi, kako utrosku odredenog kvantuma libida sledi jav1janje odgovarajuce vrednosti u nekorn drugom obliku. Na za1ost, shvat1jivo precenjivanje seksualnosti Frojda je dovelo dotle da i preoblicavanja, koja odgovaraju drugim specificnim, seksualnosti koordinantnim snagama psihe, redukuje na seksualnost, zbog cega mu se opravdano zamerao panseksualizam. Nedostatak Frojdovih gledista sastoji se od jednostranosti, kojoj uvek tezt mehanicisticko-kauzalni nacin posmatranja, naime u simplificiranoj reductio ad causam, koja sto je taenija, jednostavnija i obuhvatnija, tim manje pogoduje znaeenju analizovanih i redukovanih tvorevina. Onaj ko pazljivo cita Frojdove radove, lako ce uociti koliko znaeajnu ulogu u formiranju njegovog shvatanja igra princip ekvivalencije. Ovo se narocito [asno vidi u njegovim kazuistickim istrazivanjima, gde opisuje potiskivanja i njihove zamenske tvorevine." Onaj ko sam prakticno radi na ovom podrucju, taj zna da princip ekvivalencije i u terapiji neuroza ima veliku heuristicku vrednost; ako ga covek ne koristi uvek svesno, onda ga ipak koristi voden oseeanjima - ako se neka svesna vrednost, na primer prenosenje, smanjuje iIi cak gubi, onda se odmah traze zamenske tvorevine, u oeekivanju da ce se bilo gde spaziti izranjanje kakve ekvivalentne vrednosti. Nalazenje zamene nije tesko ako je zamenska tvorevina sadrzaj svesti. Slueaj da nestaje iznos libida - naizgled bez zamenske tvorevine - odigrava se cesto, U ovom slueaju zamena je nesvesna ili je, kao sto se obieno srece, pacijent nesvestan da je odredena nova cinjenica odgovarajuea zamenska tvorevina. Ali se isto tako desava da znatan iznos libida nestane u takvoj meri kao da ga je nesvesno potpuno progutalo, bez nastajanja nove vrednosne pozicije. U takvom slueaju najbolje je striktno se pridrzavati principa ekvivalencije, posto ce pazljivo posmatranje pacijenta uskoro ukazati na pojavu znakova nesvesne aktivnosti, bilo u obliku potenciranja izvesnih simp-

Ako prihvatimo da psihicke zivotne procese posmatramo energetski, onda time preuzimamo obavezu da se ne ogranicimo sarno na pojam, vee i da isprobamo njegovu upotrebljivost u odnosu na iskustveni materijal. Energetski nacin posmatranja je suvisan, ako se njegovo glavno tvrdenje, naime ono 0 odrZanju energije, pokaze neupotrebljivim. Prema Buseovom predlogu ovde moramo razlikovati princip ekvivaZencije i princip konstantnosti. Princip ekvivalencije glasi »da za svaku energiju, koja se bilo gde utrosi za postizanje nekog stanja, negde drugde nastaje istovetan kvantum iste ill energije nekog drugog oblika«, nasuprot tome princip konstantnosti glasi »da celokupna energija ostaje uvek ista, dakle ne postoje smanjenja niti povecanja«." Princip konstantnosti je doduse logicno neophodna ali uopstena posledicnost iz principa ekvivalencije i stoga nerna prakticnog znacaja, posto se u osnovi naseg iskustva nalaze uvek sarno delimicni sistemi.

Dakle, za nas zadatak najpre dolaze u obzir sarno princip ekvivalencije. U mojoj knjizi Preobrazaji i simboli libidaS2 ukazao sam na mogucnost da se izvesni razvojni procesi i slicne promene shvate pornocu principa ekvivalencije. Ovde se neeu in extenso vracati na ono sto sam tamo rekao, vee bih sarno jos jednom istakao da nam Frojdova istrazivanja seksualnosti pruzaju bogate priloge. Tako reci nigde se ne vid.i bolje, nego upravo u odnosu seksualnosti

31 Busse, I. c. p. 406 f.

3' Novo izdanje: SlImbole der Wandlung. Up. pre svega 2. deo, III poglavlje (Ges. Werke V).

'13 Sammlung kleiner Schriften zur Neurosenlehre.

88

89

toma, iIi javljanja novog simptoma, iii posebnih snova, iii svojstvenih, usputnih mastanih fragmenata i mnogo cega drugog. Ako se analizom ovih simptoma uspe da se u svest privedu oni skriveni sadrzaji, onda se po pravilu rnoze dokazati da je iznos libida, nestao iz svesti, formirao odredenu tvorevinu u nesvesnom koja, uprkos svim razlikama, ima ne mali broj zajednickih erta sa onim svesnim sadrzajima, koji su izgubili svoju energiju. Izgleda kao da je libido izvesne kvalitete poneo sa soborn u nesvesno, sto je cesto jasno u tolikoj meri da se na osnovu ovih karakteristika moze prepoznati odakle potice libido, koji je aktivirao nesvesne sadrzaje.

Ovde postoje ubedljivi i opste poznati prirneri: ako dete u mislima pocinje da se odvaja od roditelja, onda nastaju mastanja 0 zamenskirn roditeljirna. Ovakva rnastanja skoro po pravilu se prenose na stvarne licnosti. Prenosenja ovakve vrste vremenom se pokazuju neodrziva utoliko, sto covek koji sazreva mora da asimiluje kompleks roditelja, naime autoritet, odgovornost i samostalnost, On mora i sam da postane otae iii majka. Drugo podrucje, bogato doticnim primerima je hriseanska-religijska psihologija. Potiskivanje nagona (tj. zapravo primitivne prirode nagona) dovodi do religioznih zamenskih tvorevina, do »bozje ljubavi- u kojoj sarno slepac ne moze opaziti seksualni karakter.

Ova razrnisljanja vode nas do dalje analogije sa energijom u okviru fizickih nauka. Kao sto je poznato, ucenje 0 energiji ne poznaje sarno faktor intenziteta vee i [aktor ekstenziteta. Ovaj drugi je praktieki nuzni dodatak cistom pojmu energije. On je. posrednik spoja pojma cistog intenziteta sa pojmom »kolieine- (npr. kolicina svetlosti nasuprot [acini svetiosti). » ••. Kolieina iIi faktor ekstenziteta energije prianja za odredenu tvorevinu ( ... ) i ne moze se preneti na neku drugu bez prenosenja dela te tvorevine; nasuprot tome faktor intenziteta rnoze preei sa jedne tvorevine ne drugu«." Dakle, faktor

ekstenziteta daje dinamsku odredenost energije prisutne u pojavi."

Tako postoji i ps.holoski faktor ekstenziteta, koji ne moze uci u novu tvorevinu bez prenosenja delova iii karakteristika ranije tvorevine. N a ovo svojstvo preobrazaja energije iscrpno sam skrenuo paznju u jednom mom ranijern radu, gde sam pokazao da libido ne napusta neku tvorevinu kao cist intenzitet i prelazi bez ostatka, vee da ovaj karakteristike sturih funkeija prenosi na nove." Ova csobenost toliko strei da cak daje povoda za pogresne zakljucke, ne sarno za pogresne teorije vee i za sarnoobmane sa teskim posledieama, npr. iznos libida izvesnog oblika seksualnosti prelazi u neku drugu tvorevinu, pri tome uzima sa sobom izvesne osobenosti svoje ranije upotrebe. U ovom slucaju lako je shvatiti tumacenje da ce dinamika nove tvorevine biti isto tako seksualna.:" Ili iznos libida neke psihicke aktivnosti prelazi u bitno materijalni interes, pri cemu individua pogresno veruje da je nova tvorevina isto tako duhovne prirode. Ovaj zakljucak je u principu pogresan, posto uzima u obzir sarno relativnu slicnost dvaju tvorevina, ali zapostavlja njihovu, isto tako bitnu razlicnost.

Prakticno iskustvo uei nas sasvim uopsteno da se neka psihieka delatnost uvek moze zameniti sarno ekvivalentno; tako patolosko interesovanje, intenziv-

:M UP. Hartmann, Weltanschauung, p. 5.

~.~ Danasnja fizika energiju smatra identienom sa rnasorn. Medutim, ovo tvrdenje ne dolazi u obzir da se razmatra u nase svrhe.

30 Up. Symbole der Wand lung, p, 260 f. (Ges. Werke V). 31 Redukcija neke kompleksne tvorevine na seksualnost predstavlja vazece kauzalno objasnjenje sarno onda, kada se unapred sporazumelo da se u kompleksnim tvorevinama tel! da objasni jedino funkcija seksualne komponente. Ali ako se povraea] na seksualnost prihvati kao vazeee kauzalno obiasnjenje, tada ovo mote da se izvrsi same pomoeu precutne pretpostavke da se jedino radi 0 seksualnoj tvorevini. Medutim, time bi se zakljufilo a priori da je kompleksna psihil':ka tvorevina same seksualna tvorevina; oeevidno petitio principii! Takode se ne mote tvrditi da je seksualnost jedini psihifki osnovni nagon. stoga svako seksualno objalinjenje mole biti sarno objasnjenje komponenata, ali nikad zadovoIjavajuca psiholoska teorija.

90

91

menom narasla i stoga ne dozvoljava primenu energetskih nacela. Nasuprot tome za energetsko glediste supstancija nije nista drugo do izraz ih znak energetskog sistema. Ova antinomija je nerazresiva sarno dotle, dok ne doznamo da nacini posmatranja odgovaraju fundamentalnim psiholoskim stavovima, koji se ocigledno u izvesnoj meri podudaraju sa uslovirna objekta, zbog cega su praktieki primenljiva i njihova gledista. Stoga se moze objasniti sto se kako kauzalisti tako i finalisti oeajnicki bore za objektivnu vaznost njihovog principa, pri cernu je to, nairne, i princip njihovog Iicnog stava prema Zivotu i svetu, Ciju uslovnu vaznost niko nece primiti bez daljnjega, posto niko - takav bi bio jedna vrsta samoubice - ne voli da sam sece granu na kojoj sedi. Ali neizbezne antinomije koje proistieu iz projekcije Iogieki opravdanih principa, prisiljavaju na temeljno ispitivanje sopstvenog psiholoskog stava, cime se, i sarno time, moze izbeci nasilje nad drugim, logieki opravdanim principima. Antinomija se mora razresiti u antinomickom postulatu, rna koliko smetalo covekovom konkretizmu i tako mnogo odudaralo od prirodnonaucnih postavki, da se takozvana stvarnost bica prepusti tajanstvenoj iracionalnosti, koja, medutim, neminovno proistice iz antinomickog postulata."

Razvojna teorija ne rnoze izaci na kraj bez finalnog gledista, eak i Darvin ope rise sa finalnim pojmovima, kao prilagodavanje itd., sto dostojno istice Vunt. Ocigledna cinjenica diferenciranja i razvitka nikada se ne moze iscrpno objasniti, posto ova zahteva finalno glediste, koje je covek, tokom svog psihiekog razvitka, is to tako oformio kao i kauzalno.

Finalno shvatanje podrazumeva uzrok kao sredstvo svrhe. Jednostavan primer je pitanje regresijekauzalno je regresija uslovljena na primer »Iiksacijom za rnajku«, Finalno, medutim, libido regredira ka imagu majke, da bi tamo nasao uspomenske asocijacije, preko kojih razvitak recimo iz seksualnog sistema moze proiziei u duhovni sistem.

no prianjanje uz neki simptom, moze se zameniti jedina is to tako intenzivnim vezivanjem za neko drugo interesovanje, zbog cega bez ovakve zamene nikada i ne dolazi do odvajanja libida od simptoma. Ako je energetska vrednost zamene manja, onda nam je odmah jasno da se delimicni iznos energije moze naci negde drugde, ako ne u svesti, onda u nesvesnim mastanim obliejima ih u smetnjama »parties superieures« fizioloskih funkcija (da se posluzim spretnim 2aneovim izrazom).

Nezavisno od ovog, davno poznatog iskustva, energetsko shvatanje omogueava nam i jednu drugu teorijsku formulaciju. Prema Frojdovom kauzalnom shvatanju po sredi su uvek jedne te iste nepromenljive supstancije, seksualne komponente, na eije dejstvo ukazuje tumacenje sa [ednolicnom ravnomernoseu, sto jednom naglasava i sam Ftojd. Prirodno da duh reductio ad causam ili in primam figuram psiholoski ne moze nikada da zadovolji preko svake mere vaznu ideju finalnog razvitka, posto svaka promena stanja nije nista drugo do »sublimacija« osnovne supstancije pa na taj naein vredi koliko i nepodesan izraz za jednu te istu staru stvar.

Ideja razvitka je moguea sarno onda kada se zamisao nepromenljive supstance ne hipostazira u takozvanu objektivnu stvarnost, kada se kauzalnost ne postavi kao identicna sa samim ponasanjem stvari; posto razvojna ideja zahteva promenljivost sups tancija, koje su, energetski posmatrano, energetski sistemi teorijski bezgranicne odvojivosti i zamenljivosti pod principom ekvivalencije i pod sarno po sebi razumljivom pretpostavkom mogucnosti energetskog pada. Takode i ovde dospevamo, kao i J>ri posmatranju kauzalnog i finalnog spajanja, u nerazresivu antinomiju kroz projekciju energetske hipoteze, pri cernu nepromenljiva supstancija istovremeno ne moze biti i energetski sistern." Za mehanicisticko glediste energija je prikljueena za supstanciju, zbog cega Vunt govori 0 »energiji psihickog«, koja je vre-

38 Ova reeentca naravno vafi za makrofizieko podru~je. u kome postoje »~solutni« zakoni.

a. Up. Psychologische TlIpen, p. 425 ff. (Gel;. Werke VI).

92

93

Prvo objasnjenje se iscrpljuje u znacenju causa i potpuno previda svrhovno znacenje procesa regrcsije. Na ovaj nacin stvaranje kulture postaje puki surogat, posto je incest nemoguc. Poslednje objasnjenje, medutim, vee ostavlja mogucnost da se predvidi sve one sto ce proisteci iz regresije i istovremeno nam ornogucuje da razumemo sta treba da znace uspomenske slike, koje je ponovo oziveo regredirani libido. Prirodno da kauzalistima ovo poslednje shvatanje izgleda neverovatno hipoteticno, medutirn, finalistima »fiksacija za majku« je samovoljna pretpostavka, kojoj zameraju da potpuno previda svrhu, koja se [os jedino moze smatrati odgovornom za ponovno ozivljavanje imaga majke. Adler, na primer, iznosi mnogobrojne zamerke ove vrste protiv Frojdove teorije. Ja sam pokusao da oba gledista, svakako ne eksplicitno, pomirirn u mome radu Preobrazaji i simbou fibida (Wandlungen und Symbole der Libido), sto [e imalo za posledicu da mi sa obe strane pripisu nejasne i sumnjive stavove. U tome sam delia sudbinu neutralnih za vreme rata, kojima se testa poricalo cak i bona fides.

Ono sto je za kauzalno posmatranje cinjenica jeste za finalno simbol i obrnuto. Sve one sto je jednom gledistu istinsko, drug om je neistinito. Stoga se rnoramo pomiriti sa antinomskim postulatom i svet tckode posmatrati kao psihicki fenomen. Sigurno da je za nauku neophodno znati kako izgleda svet sam »po sebi«, ali ni nauka ne moze zaobici psiholoske us love saznanja, a psihologija jos mora posebno da pazi i na ove uslove. Kako dusa poseduje i final no glediste, psiholoski je nedopustivo i vodi u poznatu monotoniju turnacenja, kada se eiste kauzalno pristupi psihie kim fenomenima.

Sirnbolicko shvatanje kauze, nastalo posredstvom energetskog nacina posmatranja je neophodnost za diferenciranje psi he, jer bez simbolistickog shvatanja cinjenica one su nepromenljive supstancije, koje neprekidno dalje deluju, kao sto je slueaj npr. u staroj traumatskoj teoriji Frojda. Causa ne ornogucuje razvitak. Za psihu je reductio ad causam

suprotnost razvitku, ona fiksira libido za elementarne cinjenice. Sa gledista racionalizma ovo je jedino dobra, sa gledista psihe medutim, one je bezivotno i beznadezno dosadno, time naravno se ne porice da je prianjanje libida za osnovne cinjenice za mnoge ljude bezuslovno potrebno. Ali. ukoliko je ispunjen ovaj zahtev, psiha ne maze da zauvek ostane na ovome vee mora dalje da se razvija, posto se u njoj causa preobraca u sredstvo svrhe, u sirnbolicke izraze puta koji jos treba da se prede. Iskljucivo znacenje kauze, dakle, njena energetska vrednost, time nestaje i ponovo se javlja kao simbol, cija privlacna snaga predstavlja odgovarajuei kvantum libida. Vrednost kauze nikada se ne rnoze ukinuti postavljanjem voljnog i racionalnog cilja. To je uvek sarno pripornoc iz nuzde,

Psihieki razvitak ne moze da se odvija sarno kroz nameru i volju, vee mu je potreban atraktivan simbol, ciji kvantum vrednosti prevazilazi vrednost kauze. Formir.anje simbola ne moze da usledi pre nego sto je psiha dovoljno dugo proboravila uz elementarne cinjenice, sto znaci toliko dugo dok unutrasnje iii spoljasnje neminovnosti Zivotnih procesa ne dovedu do preobrazaja energije. Kada bi covek ziveo cisto instinktivno i automatski, onda bi preobracanje moglo da usledi prema eisto bioloskirn zakonima. Nesto od toga vidimo jos u dusevnom zivotu primitivnog coveka. nesto sto je istovremeno sasvirn konkretistieko i sasvim simbolieko. Kod kulturnog coveka, inaee toliko koristan racionalizam svesti pokazuje se kao najteza smetnja beztrenjskog preobraeanja energije, pri cemu se ratio, u cilju izbegavanja sopstvene nepodnosljive antinomije, ekskluzivno postavlja na jednu ili drugu stranu i grcevito pokusava da zadrzi svoje jednom izabrane vrednosti i to toliko dugo, dok cinjenica covekovog uma vazi kao »nepromenljiva supstancija«, cime je iskljuceno njegovo simbclistieko shvatanje. Ratio je medutim, relativan i sam sc potire u svojim antinomijama. On je takode samo sredstvo svrhe, sirnbolieki izraz za prolaznu tacku na putu razvitka.

94

95

C. ENTROPIJA

skrhanost, koji jedva da jos smetaju, odnosno da se mogu preboleti, i obrnuto, upravo najvece suprotnosti i njihova konflagracija potrebne su u stvaranju vrednih i trajnih uspeha. Posto su nasern iskustvu pristupaeni sarno relativno zatvoreni sistemi, nismo nigde u situaciji da posmatramo apsolutno psiholosku entropiju. Ali, sto je jace zatvaranje psiholoskog sistema, tim se vise dokazuje fenomen entropije." Ovo vidimo narocito kod onih psihiekih poremeeaja, koje karakterise intenzivno iskljuCivanje spoljnjeg sveta. Takozvana »afektivna otupelost« demencije prekoks iii sizofrenije zapravo podseca na fen omen entropije. Na isti naein treba razumeti sve one takozvane degenerativne promene, koje se razvijaju u znaku takvih psiholoskih stavova koji trajno iskljucuju vezu sa spoljnim svetom. Ovakvi relativno izdvojeni, psiholoski sistemi su i valjna usmereni procesi, kao usmereno misljenje i usmereno oseeanje. Ove funkcije se baziraju na iskljueivanju svega nepodesnog sto bi moglo da dovede do skretanja od izabranog pravca. »Pripadajuci« elementi se prepustaju suprotnom izjednaeavanju i na taj naein stite ad spoljnjeg remetnog dejstva. Tako ovi posle nekog vremena dosWiu svoje najverovatnije stanje, koje svoju cvrstinu pokazuje, na primer, u »utvrdenom- pojmu iIi »uhodanom« naeinu posmatranja itd. Koliko su cvrste ove stvari moze odmeriti onaj ko pokusa da raselani ovakve tvorevine, da otkloni kakvu zabludu ili izmeni naein misljenja. U istoriji naroda ovakve promene cak mogu kostati potoke krvi. Ali ukoliko je apsolutno iskljueivanje nernoguce (izuzimajuei mozda patoloske slucaj eve) , nastavlja se energetski proces kao razvitak sa neznatnom usmerljivoseu i smanjenim intenzitetom zbog »gubitka usled trenja«.

Ovakav naein posmatranja stvari poznat je vee dugo. Svako govori 0 »buri mladosti« koja ustupa mesto »rniru starosti«. Cesto se govori 0 »cvrstom ubedenju« posle »pobede nad nedoumicom« 0 »iz-

Princip ekvivalencije je praktieki vazno nacelo energetike, drugo neophodno dopunsko nacelo je prineip entropije. Preobracanja energije su moguca samo uz prisustvo razlike intenziteta. Prema Karnoovom (Carnot) nacelu toplota se moze preobratiti u rad samo onda kada prelazi sa toplijeg na hladnije telo. Medutim, mehanicki rad se neprestano preobrazava u toplotu, koja se zbog svog niskog intenziteta vise ne rnoze ponovno preobratiti urad. Tako zatvoreni energetski sistem svoje razlike u intenzitetu postepeno izjednacava u ravnomernu temperaturu, eirne je iskljucena svaka dalja promena. To je takozvano umiranje toplote.

Princip entropije je u nasern iskustvu poznat samo kao princip delirnicnih procesa, koji predstavljaju relativno zatvoren sistern, Kao tako relativno zatvoren sistem moze se posmatrati i psiha. I njeni energetski preobracaji dovode do izjednacavanja razlika, koje prema Bolcmanovoj forrnulaciji," neverovatno stanje prevode u verovatno, cime se, medutim, sve vise ogranicava mogucnost daljih promena. Ovaj proces vidime, na primer, kod formiranja trajnog i relativno nepromenljivog stava. Posle pocetnih zestokih kolebanja ujednaeavaju se suprotnosti i postepeno nastaje nov stay, cija je kasnija stabilnost utoliko veca sto su bile vece poeetne razlike. Sto je veci napon suprotnosti, utoliko je veca energija koja proistice iz toga; sto je veca energija, tim je jaea konstelativna, atraktivna snaga. Ovoj vecoj atraktivnosti odgovara veei opseg konsteliranog psihickog materijala i sto vise raste taj opseg, tim postaje manja mogucnost kasnijih smetnji, koje bi mogle da proisteknu iz razlika sa prethodno nekonstelisanim materijalom. Stoga je posebno trajan onaj zauzeti stav, koji je proistekao iz opseznih izjednaeavanja.

Svakodnevno psiholosko iskustvo pruza dokaze u prilog tacnosti ovog nacela a najtezi konflikti, kada se savladaju, ostavljaju za sobom sigurnost i mir ili

•• Boltzmann, PopuliiTe SenTi/ten, p. 34.

., Sistem je potpuno zatvoren, kada vile nije rnoguc spoljni dotur energije. Sarno u tom slueaju mole nastupiti entropija .

96

7 June, Odabrana dela, I

97

ravnanju unutrasnjih napetosti« itd. To je nevoljni energetski naein posmatranja, koji je svojstven svakom ~oveku. Za naucnog psihologa ovaj naein posmatranja je u, svakom slueaju, bezvredan sve do til' dok ne oseca neophodnost procene psiholoskih vrednosti. Ovaj problem uopste ne dolazi u okvire razmatranja fizioloske psihologije, posto se ova bavi fizfoloskom stranom psihologije, kako joj vee samo ime kazuje. Psihijatrija je, kao sto je poznato, naspram psihologije cisto deskriptivna i sve do nedavno uopste se nije brinula 0 psiholoskoj kauzalnosti. cak je ovu osporavala. Analitickoj psihologiji je, medutim, ostavljeno da mora razmotriti i energetsko glediste, posto kauzalrnehanicistieko glediste Frojdove psihoanalize nije dovoljno da obuhvati cinjenicu psiholoskih vrednosti. Vrednost zahteva kvantitativni pojam razjasnjenja, koji nikada ne rnoze zameniti kvalitativni .pojam, kao na primer seksualnost. Kvalitativni pojam je obelezje neke stvari, neke supstancije, nasuprot tome kvantitativni pojam je obelezje relacije intenziteta a nikada supstancije ili stvari. Kvalitativni pojam, koji ne obelezava nikakvu supstanciju iIi stvar iIi einjenicu, je viSe ili manje arbitrarni izuzetak; uz to moram uvek da uraeunam i kvalitativni, hipostazirani energetski pojam. Naucnom kauzalnom objasnjenju su katkad potrebne ovakve pretpostavke, ipak ove se ne smeju prihvatiti kao svrha koja cini suvisnim energetski nacin posmatranja. Obrnuto isto vazi i za energetiku, koja povremeno pokazuje tendenciju da odriee supstanciju i da na taj naein postaje cisto teleoloska ili finalna. Postavka kvalitativnog pojma za energiju je nedopustiva, posto bi to bila specifikacija energije, koja je, medutirn, snaga. To bi u biologiji bio vitalizam, u psihologiji seksualizam (Frojd) ili kakav drugi -izam, ukoliko bi se moglo dokazati da su istrazivaCi energetike celokupnu psihu redukovali na jednu odredenu snagu iIi nagon. Ali nagoni su, kao sto je vee receno, specifikacije. Energija, kao korelativan pojam, stoji iznad toga i nece apsolutno nista drugo da izrazi do relacije psiholoskih vrednosti.

D. ENERGETIZAM I DINAMIZAM

Do sada receno 0 energiji odnosi se na cisti pojam energije. Energija je, kao i njen korelat - pojam vremena, s jedne strane neposredni, a prioxi dati oblik posmatranja," ali s druge konkretan, primenjen ili empirijski pojam, koji je apstrahovan iz iskustva, kao i svi naueni pojmovi.? Primenjeni pojarn energije odnosi se uvek na ponasanje snaga, na pokrenute supstancije, posto energija drugacije i nije pristupacna iskustvu do zapravo preko posmatranja ponasanja pokrenutih supstancija. Stoga mi prakticki govorimo 0 elektricnoj energiji itd .. naime tako kao da je energija svakako odredena snaga. Iz ovog mesanja empirijskog, iIi primenjenog pojrna, sa oblicima posmatranja zbivanja, nastaju ona konstantna brkanja »energije- i »snage«. Na isti nacin psiholoski pojam energije nije cist, vee takode konkretan i primenjen pojarn, koji se u nasim razmatranjima javlja kao seksualna, vitalna, intelektualna, moralna itd. »energija«, drugim reeima u obliku nagona, clja nam ocigledna, dmamieka priroda daje za pravo stvaranje pojmovnog paralelizrna sa fizickim snagama.

4! Zbog toga je njena Ideja stara koliko i .~o\'etanstvo.

Nju srecemo vee u osnovnim gledtsttma primitivnih naroda. Up F. R. Lehmann. Mana, i moje navode u: UbeT die Psychologie des Unbeu,ussten (Ges. Werke VII). Hubert et Maus!(Melanges d'histoiTe des Teligions, pTeface, p. XXIX f.) isto tako nazivom mana obelezava odredenu kategoriju uma. Ovde eu doslovce cHirati njihove navode: »Constamment presentes dans la langage, sans qu'elles y soient de toute necessite explicites, (les categories) existent d'ordinaire plutol sous la forme d'habitudes directrices de la conscience, elles-rnemes inconscientes. La notion de mana est un de ces prtncipes: elle est donnee dans le langage; elle est imphquee dans tout.e une serte de jugements et de raisonnements, portant sur des attributs qui sont ceux du mana. nous avons dit Que le mana est une categorie, Mals Ie mana n'est pas seulernent une categorie speciale a la pensee primitive, et- aujourdhur, en voie de reduction c'est encore Ia forme premiere qu'ont revetue d'autres categories qui fonctionnent toujours dans nos esprits: celles de substance et de cause.

t-t Bltzu I urnaeenja mogu se naci u Ps!!('hologisrlw TyPl'fl, P[). 43fl ft. i 630 ft. (Ges. Werke VII.

98

7

99

Primenom cistog pojma na materijale iskustva nuzno dolazi do konkretizacije iIi predocavanja pojma, cime dolazi i do privida kao da je i neka supstancija izrazena pojmom. Ovo je slucaj, na primer, kod pojma fizickog nebeskog prostora, kojim se, iako je eter pojam, ipak koristimo kao supstancijom. Ova obmana je neizbezna, posto smo nesposobni da ocevidno predocimo kvantum, i to kvantum necega. Ovo nesto je supstancija. Stoga se neizbezno hipostazira svaki primenjeni pojam, i protiv nase volje, pri cernu uostalom nikada ne smemo zaboraviti da ipak imamo posla sarno sa pojmom.

Predlozio sam da pojam energije, koji koristimo u analitiekoj psihologiji, obelezirno reeju »Iibido«. Izbor reei u nekim odnosima ne mora biti idealan, ipak mi izgleda da ovaj pojam vee iz razloga istorijske pravicnosti zasluzuje irne libido. Frojd je po prvi put stvarno pratio dinarnieke psiholoske veze i povezano izloaio a pri tom se sluzio komotnim izrazorn libido, uostalom sa specificno seksualnom definicijom, shodno njegovom opstern ishodnom gledistu, koje je upravo seksualnost. Pored-Iibida« Frojd koristi i izraze »nagon« (»nagoni vlastitog ja«) i »psihicka energija« (na primer u Tumacenju snova). Kako se Frojd ogranicava tako reei iskljueivo na seksualnost i njene brojne izdanke, njegovoj nameri stoga i odgovara seksualna definicija energije kao specificne nagonske snage. Nasuprot tome, s obzirorn na opste psiholoske teorije, nernoguce je kao pojam i objasnjenje koristiti sarno seksualnu energiju, to jest specifieni nagon, posto psihieko preobracanje energije nije sarno seksualna dinamika. Seksualna dinamika je u totalnom podrucju psihe sarno speci [aIan slucaj. Time se ne osporava njena egzistencija, vee se sarno pomera na pravo mesto,

Kako se primenjeni energetski pojam u odredenom glediStu odmah hipostazira u psihicke snage (nagone, afekte i ostale dinamske procese), po mome misljenju njegova oeevidnost se spretno oznaeava recju »Iibido«, posto su se slicna gledista od davnina sluzila slienim nazivirna, na primer Sopenhauero-

vo »htenje«, 6p~Tj Aristotela, Platonov »eros«, Empedoklova »Ijubav i mrznja elemenata« ili Bergsonov »elan vital«. Iz ovih pojmova uzeo sam samo oeevidnost oznake, ali ne i definiciju pojma. IzostavIjanje iscrpnijeg objasnjenja 0 ovom problemu u mnogim ranijim knjigama svakako da je krivo za mnoge nesporazume, pri cernu mi se skoro sa svih strana prebacuje stvaranje neke vrste vitalistiekog pojma.

Sa recju »Iibido«, kao sto je vee reeeno, uopste ne povezujem seksualnu definiciju," cime se, medutim, prisustvo seksualne dina mike isto tako malo osporava kao bilo koje druge dinamike, na primer nagona gladi. Vet sam 1912. godine ukazao da to moje shvatanje opsteg zivotnog nagona, nazvanog libido, stoji umesto pojma »psihicke energije« koji sam koristio u knjizi Psihologija demencije prekoks. Pri tom sam pocinio gresku, propust, jer sam pojam predstavio samo u njegovoj psiholoskoj ocevidnosti, pri cemu sam prenebregnuo njegovu metafiziku, koja je vee bila izlozena u sarnom poeetku. Ali kada sam pojam libida sasvim postavio u njegovoj oeevidnosti, koristio sam ga kao da je hipostaziran. Utoliko snosim krivicu za nesporazume. Zbog toga sam naknadno u mojoj knjizi Prikaz pSihoanaliticke teorije 1913. god. izrictto objasnio »tia libido, sa kojim operisemo, ne samo da nije konkretan iIi poznat vee da je zapravo jedno X, cista hipoteza, slika i!.i teton, isto toliko malo konkretno shvatljiv koliko i energija flzickog sveta«.u Stoga libido nije nista drugo do skraceni izraz za »energetski nacin posmatranja«. U ocevidnom izlaganju nece nam poei za rukom da operisemo sa eistim pojmovima, sve dok ne uspemo da fenomene izrazimo matematieki, Medutim, dok ovo ne bude moguee, prirnenjeni pojam u posmatranju ce

44 Latinska r~ »Iibido« ni u korn slucaju nerna isklju~ivo seksualni srnisao, vee opste znaeenje pozude, htenja, priieljkivanja. Iscrpni prilozi 0 ovorn problernu u: Wandlunpen und SlImbole tier Libido, p. 119 (novo izdanje: SlImbolE' der Wand lung, p. 213 ff.) (Ges. Werke V).

n Up. Versuch einer Darstellung der pSllchoanalllti. schen Theone, p. 454 f. (Ges. Werke IV).

100

101

uvek automatski hipostazirati zbog materijala koje pruza iskustvo.

Potrebno je prisetiti se jos jedne nejasnosti koja proistiee i.~ oeevidnog koriseenja pojma libida i pojrna energije uopste; to je u sferi ocevidnostl neizbezno rnesanje energije sa kauzalnim pojmom dejstva, koji je dinamski a ne energetski pojam.

Kauzalno mehanicistieko glediste vidi cinjenicm niz a-b-c-d na sledeci nacin: a dejstvuje na b, b dejstvuje na c, itd. Ovde je pojam dejstva kvalitativna oznaka, dakle virtus uzroka, ili drugim recima dinamika. Nasuprot tome finalistieko energetsko glediste vidi ovo na sledeci naein: a-b-c su sredstva energetskog preobracanja, koje bezuzrocno od a, od neverovatnog stanja, preko b-c entropski protiee ka verovatnom stanju. Ovde je sasvim zaobideno uzrocno dejstvo tako da su uzeti u obzir samo intenziteti dejstva. Ukoliko su intenziteti istovetni, onda se urnes to a-b-c-d moze postaviti takode i w-x-y-z.

Materijal iskustva u oba puta [e niz a-b-c-d, ipak sa razlikom da rnehanicisticko glediste izvodi dinamizam na svoj nacin posmatranog uzrocnog dejstva, dok energetsko posmatranje urnes to uzrocnog dejstva posmatra ekvivalenciju preobraeenog dejstva. To znaci da oba posmatraju niz a-b-e-d, medutim, jedno glediste je kvalitativno, drugo kvantitativno. Kauzalno posmatranje iz materijala iskustva apstrahuje dinarnieki pojam, dok Iinalistieko posmatranje svoj cisti pojam energije primenjujr- U opazajnoj sferi i istovremeno dopusta da postane dinarmka. Uprkos njihove teorijsko-saznajne razlicnosti. koja jc u svojoj apsolutnosti bez izuzetka, ioak se oba nacina posrnatranja nerninovno rnesaju u odnosu na pojam snage, naime kada kauzalni stay cisti opaza] dejstvonog kvaliteta apstrahuje u pojam dinamike, I kada finalisticki stav svoj cisti pojam pornocu prirnene (:1111 oc~v.idnim. Zbog toga mehanist govori 0 »energiji pSlhtckog." nasuprot tome energetiear 0 »psihickoj energiji<,. Iz izlozenog je ocigledno da jedan te isti proces u svetlu razlieitih naeina posmatranja, Vl:'C prema gledistu, stiee sasvim razlitit izgled.

3.

OSNOVNI PO.JMOVI TEORIJE LIBIDA

A. PROGRESIJA I REGRESIJA

Jedan od najvaznijih fenomena dusevnog zivota je progresija i regresija libida. Pod progresijom pre svega treba shvatiti svakodnevno napredovanje psiholoskog procesa prilagodavanja. Kao sto je poznato. prilagodavanje nije postignuto jednom zauvek, iako je covek sklon da veruje u tako nesto, posto cesto mesa postignuti stay sa stvarnim prilagodavanjem. Zahtevima prilagodavanja mozerno udovoljiti sarno pomocu odgovarajuceg usmerenog stava. Prema tome ispunjenje prilagodavanja odvija se u dve etape: l. I:'0stizanje stava. 2. Ispunjenje prilagodavanja pomocu zauzetog stava. Stay prema stvarnosti je nesto izvanredno trajno, ali rna kako da je trajan habitus. tako malo .je trajna njegova efektivna sposobnost prilagodavanja. Ovo je neophodna posledica stalnih promena okoline i time uslovljenih novih prilagodavanja.

. . ProgTesi;a libida na taj nacin' bi se sastojala od trajnog zadovoljavanja zahteva, koje postavljaju uslovi sredine. Kako se ovaj ueinak mose postier sarno pomocu zauzetog stava, koji, kao izdvojeni stav. neminovno ukljueuje usmerenost a samim tim i izvesnu jednostranost, lako se moze doci, do toga cia zauzeti st~v vise ne moze udovoljiti zahtevima priIagodavanja zbog toga sto je doslo do promena spolj-

10::

102

nih uslova, koji zahtevaju neki drugi, a ne postojeci stay. Tako moze osecajni stay, koji pokusava da pomocu saosecanja udovolji zahtevima stvarnosti, lako da se sretne sa uslovima koji se mogu ispuniti sarno pornocu mislenog stava, to jest pomocu prethodnog. misaonog shvatanja. U ovom slueaju zakazuje osecajni stay. Time prestaje i progresija libida. Prethodno prisutno zivotno osecanje se gasi, mesto toga neprijatno se povisava psihicka vrednost izvesnih svesnih sadrzaja, nadiru subjektivni sadrzaji i reakcije, stanje postaje afektivno i sklono eksploziji. Ovi simptomi znaee ustavu, stazu libida. Stanje zastoja karakterise raspad protivurecnih parova. Za vreme progresije libida protivurecni parovi su sjedinjeni u koordiniranom toku psiholoskih zbivanja. Njihovo uzajamno dejstvo ornogucuje uravnotezenu ravnomernost procesa, koji bi bez unutrasnjeg protivdejstva bio jednostran i besmislen. Stoga se sve ekstravagantnosti i preteranosti s pravom smatraju gubitkom ravnoteze, posto u takvim slueajevima ocigledno ncdostaje usaglaseno dejstvo suprotnih impulsa. Zbog toga se sustinom progresije, koja je uspesni produkt priIagodavanja, moze smatrati svojstvo da impuls i protivimpuIs, da i ne, dospeju do ravnomernog uzajamnog dejstva. Ovo izjednaeavanje i sjedinjavanje protivurecnih parova vidimo, na primer, u procesu razmisljanja pre neke teske odluke. U ustavi Iibida, gde je onemogucena progresija, da i ne vise ne mogu da se sjedine u jedan ujednaceni cin u kome da i ne postizu iste vrednosti, koje medusobno drze ravnotezu. Sto duze traje ova ustava, tim vise raste vrednost protivureenih pozicija, koje se, shodno tome obogacuju asocijacijama i sebi prikljueuju sve nova i nova podrueja psihiekog materijala. Napon vodi konfliktu; konflikt vodi do uzajamnih pokusaja potiskivanja, i kada uspe potiskivanje suprotnog pola, tada dolazi do disocijacije, »rascepa lienosti- do razjedinjenosti sa samim sobom, cime je stvorena mogucnost nastajanja neuroze. Cinovi, koji proistieu iz ovog stanja, su nekoordinisani odnosno patoloski i sticu vrednost simptomatskih radnji; iako su ovi ci-

novi delom normalno determinisani, ipak se s druge strane baziraju na potisnutoj suprotnosti, koja, medutim, za razliku od progresivnog zbivanja, ne deluje uravnotezujuee vee protivurecno, cime se efekat ne podstice vee ometa.

Borba suprotnosti bi se nekorisno stalno oclvijala kada se vee sa izbijanjem konflikta ne bi uspostavljao proces regresije, kretanja libida unazad. Preko rnedusobnog sudara suprotnosti dolazi do postepenog obezvredivanja protivurecnih parova. Gubitak vrednosti stalno se poveeava, i taj gubitak je jedino sto opaza svest. On znae! isto sto i regresiju. Nairne, u toj meri u kojoj napreduje gubitak vrednosti svesnih suprotnosti, povecava se vrednost svih onih psihickih procesa koji, s obzirom na prilagodavanje, ne dolaze u obzir i stoga retko iIi nikada ne dospevaju do svesne primene. Kod ovih psihickih elemenata, koji ne dolaze u obzir u pogledu prilagodavanja na sredinu, radi se uglavnom 0 nesvesnim elementirna. Zbog toga raste vrednost pozadine svesti i nesvesnog, sledstveno cernu treba ocekivati da ce porasti njihov uticaj na svest. Zbog inhibicija, koje svesno upraznjava nad nesvesnim, nesvesne vrednosti pribavIjaju sebi vaznost najpre sarno indirektno. Inhibicija, kojoj podlezu, je posledica ekskluzivne usmerenosti svesnih sadrzaja. (Inhibicija je identieno sa onim sto Frojd naziva »cenzura«). Indirektna manifestacija nesvesnog pokazuje se u ometanju svesnih tokova, kod asocijaciskog eksperimenta u obliku kompleksnih znakova, a mace u obliku simptomatskih radnji koje je prvi opisao Frojd, i u neurotskim stanjima u obliku simptoma.

Kako regresija povisava vrednost onih sadrzaja koji su prethodno bili iskljuceni iz svesnog procesa prilagodavanja i stoga su vecinom »tamno svesni« iIi sasvim nesvesni istiskuju se preko praga svesti oni psihiek! elementi, koji su u odnosu na prilagodavanje po opstem priznanju nekorisni, a zbog cega su obicno odvojeni od us me rene psi hi eke funkcije. Koje vrste su ovi sadrzaji moze se iscrpno sagledati iz Frojdovih spisa; to nisu sarno infantilno-seksualni,

104

105

vee uopste inkompatibiIni sadrzaji i tendencije, de- 10m nemoralne, delom neestetske, del om iracionalne odnosno imaginarne prirode. Ovaj, u odnosu na prilagedavanje oeevidno manje vredan karakter, postao je povod onom, u psihoanalitiekirn spisirria uobieajenom obezvredivanju dubina duse." Pri povrsnom posmatranju dolazi se do zakljueka da je uostalom dubinski mulj ono sto regresija obelodanjuje. Ali ako se eovek ne zadrli na povrsnom posmatranju i povrsno] proceni obelodanjenog materijala, i ako odustane da na osnovu izgleda i svog predubedenja donosi sud, onda ee otkriti da se tu ne sagledavaju sarno inkompatibilni, pa stoga odbaeeni ostaci svakodnevnog 1ivota iIi nezgodne, neprihvatljive pratendencije animalnog eoveka, vee da tu leze i klice novih zivotnih moguenosti." U ovome se sastoji [edna ed najvecih vrednosti psihoanalize, sto bez zeniranja izvlaei na svetlo dana inkompatibilne sadriaje, sto bi bio sasvim nekorisan, l:ak odbaciv poduhvat, kada zapravo u potisnutim sadrlajima ne bi lefale moguenosti obnavljanja 1ivota. Da je to tako i da tako mora biti, nije poznato sarno iz bogatog praktiekog iskustva, vee se moze zakljueiti iz sledeeeg izlaganja.

Proces prilagodavanja zahteva usmerenu svesnu funkciju, koju karakterisu unutrasnja konsekventnost i logieka l:vrstina. Kao sto smo vee videli, usmerenost funkcije mora da iskljue! sve neodgovarajuee, da bi mogla da odrii pravac. Neodgovarajuee pripada inhibicijama a time i liSavanju pa!nje. Svesno usmerena funkcija prilagodavanja je, prema iskustvu, sarno jedna, jer ako se, na primer, postavim '1lisleno, ne mogu se istovremeno postaviti i osecajno, posto su misljenje i oseeanje dve sasvim razlteite

funkcije. Cak moram, da bih udovoljio lcgiekim zakonima misljenja, da brizljtvo iskljuCim osecanja, da oseeanje ne ometa proces misljenja. U ovorn slucaju procesu oseeanja oduzimam libido onoliko koliko je to moguce, zbog cega ova funkcija potpada relativnoj nesvesnosti, Shodno iskustvu zauzimanje stava je uglavnom habituelno i stoga su druge, nepogodne funkcije, ukoliko su inkompatibilne sa prevalentnirn stavom, relativno nesvesne, i stoga nekoriscene, neuvezbavane, neizdiferencirane i nuzno, kroz koegzistenciju asocirane sa ostalim, drugim sadrzajima nesvesnog, l:iju sam manju vrednost i inkompatibilnost vee pomenuo. Na taj nacin ove funkcije, kada se regresijom aktiviraju i tako dopru do svesti, pojavljuju se u tako reei inkompatibilnom obliku, u izvesnoj meri iskrivljene i prekrivene muljem dubina.

Ako se podsetimo da je osnova ustave libida bilo zakazivanje svesnog zauzimanja stava, onda razumemo koliko su, pomocu regresije aktivirani nesvesni sadrzaji, dragocene klice - naime oni sadrze elernente one druge funkcije koja je svesnim stavom bila iskljucena a koja bi bila sposobna da uspesno dopuni iii zarneni svesni stay koji zakazuje. Kada misljenje zakaze kao funkcija prilagodavanja, posto se radi 0 nekoj situaciji kojoj se moze prilagoditi sarno pornocu saosecanja, onda nesvesni materijal, aktiviran preko regresije, sadrzi i odsutnu osecajnu funkciju, ali jos u cmbrronalnorn odnosno arhaicnom i nerazvijenom obliku. Na isti nacin, kud suprotnog tipa reurcsija ce neuspelorn svesnorn saosecanju aktivirati u nesvr-snom delotvorno kompenzatornu funkciju nusljenja.

Usled toga sto regresija aktivira nesvesno stunj« stvarr, ona konfrontira svest sa problernom psihe umr-sto sa preble-mom spoljnjeg prilagodavanja. Prrrodno jl:' da se svest opire primanju regrt-sivnih sadrzaja, ali zbog nernogucnosu progresije konaeno ce ipak biti prinudena da sr- podredi rcgresivrum vrednostirna: drugrm recirna: rt-gresrja vodi do neophodnosti pr ilagodavanja psihi, unutrasnjern dusevnorn zivotu.

.. Netto u smislu starog Hudibrasa ~ije mmjenje pominje Kant (Tf'liume nne. Gei.ter.eher!, III. Hauptst.): »Ako u utrobi tutnji hipohondri~ni vetar, onda sve zavisi od toga koji ee uzeti pravac; ako pode nanize, onda iz toga nastaje flatus; ako pode navile, onda je to pojava IIi sveto nadahnuce.«

n Profesionalna presieenost neurotskim nestvarnostima ~ini lekara skeptimim. UopAteni sud sa patolo~kog ugla ima. medutim, manu da je uvek pogresan,

106

107

Isto kao sto prilagodavanje na sredinu moze biti neuspesno zbog jednostranosti adaptivnih funkcija, tako i prilagodavanje na sopstveni unutrasnji psihieki svet moze biti neuspelo, zbog jednostranosti onih funkcija koje se bave tim svetom. Kada, na primer, dode do staze libida zbog zakazivanja funkcije rnisljenja pred zahtevima prilagodavanja sredini, i kada se zatim preko regresije aktivira nesvesna funkcija osecanja, onda najpre dolazi sarno do oseeajnog uzivIjavanja u unutrasnji dusevni zivot, sto za pocetak rnoze biti dovoljno. Medutim, trajno nece biti dovoljno oseeajno uzivljavanje, vee ce se morati da upotrebi i funkcija rnisljenja, isto onako kao sto je suprotno od ovoga bilo postalo neophodno u odnosu na spoljasnji svet. Na ovaj naein potpuno orijentisanje na unutrasnji zivot postaje neophodnost, naime sve dotle, dok se ne postigne unutraSnja adaptacija. Kada je ova postignuta, onda opet moze da nastupi progresija.

Princip progresije i regresije ogleda se u mitu 0 kitu-azdaji koga je obradio Frobenius," kao sto sam iscrpno izlozio u mojoj knjizi Preobrazaji i simboli libida. Junak je simbolicni predstavnik kretarija libida. Ulazak u azdaju je regresivan pravac. Putovanje na istok i dogadaji koji se zbivaju na tom putu (nocno putovanje morem) simbolisu ueinak prilagodavanja naspram uslova unutraSnjeg psihiekog sveta. Potpuno gutanje i nestajanje junaka u trbuhu azdajc predstavlja potpuno odvraeanje stava od spoljnjeg sveta. Nadvladavanje monstruma iz unutrasnjosti je ueinak prilagodavanja na uslove unutrasnjeg sveta. Izlazak iz utrobe (izvlaeenje) uz po moe ptice, sto je istovremeno i izlazak sunca, predstavlja ponovni po~etak progresije.

Karakteristieno je da u periodu dok je junak progutan, u utrobi, monstrum zapoeinje nocno putovanje prema istoku, tj. prema izlasku sunca, cime se, po mome misljenju, podvlaei cinjenica da regresija nije neophodno i korak unazad u smislu unazadnog razvoja iIi degeneracije, vee naprotiv predstavlja

~8 Frobenius, Das Zritalter des Sonnengottes.

nuznu fazu u razvitku, u kome, medutim, coveku nedostaje svest razvitka, posto se nalazi u prisilnoj situaciji, koja se tako predstavlja kao da se sam nalazi u rano infantilnom, cak embrionalnom stanju u majcino] utrobi. Kada eovek ostane u tom stanju, tek tada se moze govoriti 0 unazadnom razvoju, involuciji ili degeneraciji.

Isto tako ni progresiju ne treba mesati sa razvitkom, posto stalni tok ili protok zivota nije obavezno razvitak ili diferenciranje, buduei da su izvesne zivotinjske i biljne yrste od pamtiveka tako reci zastale na istom stupnju diferenciranja i uprkos tome dalje nastavljaju zivot. Tako i eovekov dusevni zivot moze biti progresivan bez evolucije i regresivan bez involucije. Evolucija i involucija pre svega nemaju nicega zajednickog sa progresijorn i regresijom, pri cemu su progresija i regresija zapravo cista zivotna kretanja koja, uprkos svog kretanja imaju stacionaran karakter. One odgovaraju onome sto je Gete vrlo lepo oznaeio kao sistola i dijastola."

Protiv ovakvog shvatanja mita, naime da mit predstavlja psiholoske cinjenice, podignute su vee rnnoge zamerke. Kao sto je poznato eovek se tesko rnoze osloboditi ideje da je mit u izvesnoj meri alegorijsko tumacenje astronomskih, metereoloskih ili vegetativnih zbivanja. Jedva da se moze osporiti koegzistencija tumacecih tendencija, posto postoji isuvise ubedljivih dokaza da mit ima i turnaceee znacenje: ali time se ne odgovara na pitanje zasto mit tumaei bas na takav, alegorijski nacin. Razumljivo

41 Dijastola je u svemiru rasprostrta ekstraverzija Ubida. Sistola je njeno usredsredivanje na individuu, monadu: » . •• svesno, sna!no skupljena, posebno rodena sistola i ~eznjivo rasplinuta, u svemiru obuhvatna dijastola«. (Chamberlain, Goethe, p. 571). Zastoj u jednom od ova dva stava zna~i smrt (I. c.), zbog toga je tip nedovoljan i potrebna mu je dopuna pomoeu suprotne funkcije .• Ako neki fovek samo prima, on trajno zaustavlja dijastolu §to dovodi, kako u somatskom tako i u psihifkom zivotu, do uzetosti i kcnaeno smrti. 'Oziveti' moze sarno delo; njegov prvi uslov je ograni~enje, tj. s1stola koja stvara cvrsto ogranleena merila. Sto je energi~n1je dele tim odluenije se moraju sprovesti ograni~nja .• (1. c. p. 581).

108

109

je odakle prirnitivni covek uzima ovaj materijal potreban tumaeenju. Uz put se ne sme prevideti einjenica da potreba za kauzalnoscu primitivnog eoveka ni u kom slucaju nije tako velika kao nasa, Njemu jl' u izvesnoj meri znatno manje stalo do tumaeenja nego do preprieavanja fabule. KOO nasih pacijenata tako reci svakodnevno mozemo videti kako nastaju mitske fantazije - one se ne smiSljaju, vee se predstavljaju kao slike iIi nizovi predstava, koje se namecu iz nesvesnog, a kada se verbalizuju, onda ove ne retko imaju karakter povezanosti epizoda istih vrednosti kao i mitska izlaganja. Na ovaj nacin nastaju mitovi, zbog toga su i fantazije koje poticu iz nesvesnog toliko srodne sa primitivnim mitovirna. Ukoliko mit nije nista drugo do projekcija iz nesvesnog, a ni u kom slucaju svesni izum, nije sarno razumljiva einjenica da se svuda susrecemo sa istim mitskim motivima, vee i da mit predstavlja tipicne psihieke fenomene.

Sada se narnece pitanje kako energetski razumeti proces progresije i regresije. Bez daljnjeg jt' jasno da se kod progresije i regresije radi 0 energetskim procesima .. Progresija bi se mogla uporediti sa vodenim tokom, koji se sa brda sliva u dolinu. Staza odgovara specificnoj prepreci u pravcu toka, recimo brani, koja kinetieku energiju protoka preobraea u potencijalnu staticku energiju. Nadolazenjem voda ee biti primorana da probije neki drugi put u trenutku kada je zbog ustave dostigla odredeni vodostaj, koji joj omogucuje da se negde prelije. Mozda ee isteei u kanal, koji zivotnu energiju, nastalu padom preko ustave, pomocu turbina preobraca u elektrienu struju. Ova preobraeanja bila bi slika nove progresije, nastale kroz zastoj i regresiju, eiJI je promenjeni karakter (u poredenju sa ranijim) odlikuje time da se energija od sada manifestuje na nov nacin. U ovom procesu preobraeanja je princip ekvivalencije od posebnog heuristickog znacaja, Intenzitet progresije ponovo se javlja u intenzitetu regresije.

lz sustine energetskog naeina posmatranja niposto ne proisticc da progresija i regresija moraju

dati libido, vee samo da se moraju dati ekvivalentne transforrnacije. posto energetika vidi sarno quantum. ali nikada nc objasnjava quale. Tako su progresija i regresija specifrcna zbivanja, koja se moraju shvatiti kao dinamski procesi I da su, kao takvi, uslovljeni kvalitetima supstancije. Stoga se progresija i regresija nikada ne mogu izvesti iz sustine pojma energije, vee se oye mogu energetski razumeti sarno u njihovim protivurecrurn relacijama. Zasto postoji progresija i regresija rnoze se razumeti sarno iz kvaliteta supstancije, dakle meharucistieki kauzalno.

Progresija, kao neprestani proces prrlagodavanja na uslove sredine, zasnovana je u vitalnoj neophodnosti prilagodavanja, Nuzda iznudava apsolutnu ortjentaciju na uslove sredine i potiskivanje svih onih tendencija i mogucnosti koje sluze mdividuaciji,

Nasuprot ovom regresija Jl.' prrlagodavanje na uslove vlastitog unutrasnjeg sveta i zasnovana je u vitalnoj neophodnosti udovoljavanja zahtevima individuacije. Covek IlIJI? rnasma u tom srnislu da neprekidno moze postrci isu radrn ucinak. vee on moze zahtevima sredine na idealan nacin potpuno odgovoriti samo onda, kada je prilagoden i svom vlastitom unutrasnjern svetu, drugim recima kada [e uskladen sa sarnirn sobom. I obrnuto, na svoj vlastiti unutrasnji svet moze se prilagoditi i postici sklad sa samim sobom sarno onda kada se prilagodio uslovima sredine. Jedna ili druga funkcija mogu biti zapostavljene samo privremeno, kao sto pokazuje iskustvo: kada je, naime, na primer, postignuto sarno jednostrano prilagodavanje u odnosu na sredinu dok je zapostavljen unutrasnji svet, onda postepeno dolazi do poveeavanja vrednosti unutrasnjih uslova, §to SI! ogleda u prodiranju lienih elemenata u spoljnjem prilagodavanju. Tako sam jednom video drastiean primer: jedan fabrikant, koji se probio svojim radom i postao vrlo imucan, poeeo je da se seea izvesnog perioda iz svoje mladosti, u kome je usivao u umetnosti. Osetio je potrebu da se opet prihvati takvih tendencija i zapoeeo da istrazuje umetnieki uzor za svoju fabricku robu. Rezultat je bio da vise niko nije

110

111

hteo da kupi ove urnetnieke produkte tako da je taj covek bankrotirao posle nekoliko godina. Njegova je greska bila sto je one sto pripada unutrasnjern, intim nom svetu preneo u sredinu, u spoljni svet, pri cemu je pogresno shvatio zahteve individuacije. Tako upadljivo izneveravanje jedne, do tada pogodne funkcije prilagodavanja, nalazi svoje objasnjenje iz tog tipicnog pogresnog razumevanje unutrasnjih zahteva.

Iako su progresija i regresija kauzalno zasnovane u prirodi zivotnih procesa, s jedne, i uslova sredine, s druge strane, ipak ih moramo, pri energetskom naeinu posmatranja, shvatiti sarno kao sredstvo iii prolazne tacke energetskog protoka. Sa te tacke gledista progresija i ueinak prilagodavanja koji proistice iz nje slede kao sredstvo regresije, naime kao manifestacija unutrasnjeg sveta u spoljni svet, cime je stvoreno novo sredstvo za progresiju promenjene vrste, koja predstavlja bolje prilagodavanje na uslove sredine.

ili ekstravertno, kada objekti, to jest uslovi sredine pretezno uplivisu na vrstu i nacin progresije, ili i1ltrovertno, kada progresija mora da se povinuje uslovirna vlastitog ja (tacnije »subjektivnom faktoru«), Isto tako regresija moze uslediti na dva naeina, Ili kao uzmicanje pred sredinom (introverzija) iii kao bekstvo u cudan, ekstravagantan spoljni dozivljaj (ekstraverzija). Neuspeh prernesta jednog coveka u stanje turobnog razrnisljanja, dok drugog tera u kafansko skitanje. Ova dva razlicita nacina reagovanja, koja sam oznacio kao ekstraverzija i introverzija," odgovaraju dvama suprotnim tipovima zauzimanja stava.

Libido se ne krece sarno napred i nazad, vee takode napolje i unutra. Psihologiju ovog drugog kretanja iscrpno sam izlofio u mojoj tipologiji i zbog toga cu se na ovom mestu uzdrzati od daljih navada u vezi sa ovom problematikom.

C. PREMESTANJE LlBIDA

B. EKSTRAVERZIJA I INTROVERZIJA

U knjizi Preobrazaji i simboli libida, drugi deo, III poglavlje, upotrebio sam izraz »premestanje libida«, da bih time oznaeio energetski preobraza] iii preobraeanje, Pod ovim izrazom mislim na porneranje psihiekog intenziteta iii vrednosti sa jednog sadrtaja na drugi, shodno takozvanom pretvaranju energije, koja se, na primer, kao toplota pomoeu parne masine pretvara u pami napon a zatim u kineticku energiju. Na isti naein i energija izvesnih psihiekih fenomena, pomoeu pogodnih sredstava dovodi do pretvaranja u druge dinamizme. U mojoj gore pomenutoj knjizi dao sam primere ovih procesa pretvaranja, tako da ovde mogu da se uzdrzim od daljih primera.

U prirodi prepustenoj samoj sebi energija se preobraea shodno njenom prirodnom padu, pri eemu stvara prirodne fenomene ali ne i »radni ueinak«.

Progresija i regresija mogu se staviti u vezu sa ekstraverzijom i introverzijom libida. Progresija, kao prilagodavanie spoljnirn uslovima, mogla bi se shvatiti kao ekstraverzija dok regresija, kao prilazodavanje unutrasnjirn uslovima, kao introverzi ia, Medutim, iz ovoz oaralelizma nastaie znatna zbrka po imova. Progresija i regresiia vrlo su neiasne analogiie sa ekstraverzijom i introverzijom. U stvarnosti ova dva poslednja pojma se odnose na dinamizme drueaeije vrste nezo sto su prozresiia i regresi ia. Progresija i regresija su dinamizmi iIi zakonomemi oblici preobraeanja energije, dok su ekstraverzija i introverzija, kao sto im vee ime naglasava, dinamizmi iIi oblici progresije kao i regresije. Progresija je u vremenskom smislu zivotno kretanje koje stalno napreduje. Ovo kretanje moze se javiti u dva oblika,

60 Up. moju knjigu PSlIchologische Tlfpen (Ges. Werke VI).

112

8 Jung, Odabrana d .. la, I

113

Tako ~ovek, prepusten sarnome sebi, z ivi tako reci kao prirodni fen omen i ne stvara rad u pravom srruslu te r~i. Ali kultura predstavlja masinu pornocu koje se prirodni energetski potencijal koristi za radni uetnak. Sto je ~ovek uopste dosao do otkriea ow masine, mora da je duboko zasnovano u njegovoj prirodi, ~ak u prirodi zivih biea uopste, gde je \'E'(' sama ziva materija energetski transformator. pri eemu zivot nekako, na jos nepoznat nacin, ucestvuje u procesu pretvaranja. Zivot se odvija na taj nacin 'ito fizicke i hernijske uslove koristi tako reci kao sredstvo za svoju egzistenciju. Zivo telo je masina koja primijeni energetski iznos ekvivalentno pretvara u druge dinarnieke manifestacije. Ne moze se reci da se fizicka energija pretvara u zi vot, vee sarno d<l je pretvaranje izraz zivota.

Isto kao sto je zivo telo masina, tako i druga prilagodavanja fizickim i hemijskim uslovima imaju vrednost rnasina, koje omogucuju druge oblike pretvaranja. Tako su sva sredstva koja su, .oa primer. zivotinji (nezavisno od direktnog hranjenja tela) potrebna za osiguranje i odrzanje egzistencije, masine koje prirodni energetski potencijal koriste za radni ueinak. Kada dabar obara drveee i na taj nacin ustavlja vodene tokove, onda je to radni ucinak. uslovljen njegovom diferencijacijom. Njegova diferencijacija je prirodna kultura, koja funkcioniSe kao transformator energije, kao masina. Tako je i ~ovekova kultura, kao prlrodni produkt diferencijacije, masina, najpre tehnicka masina koja koristi prirodne uslove za pretvaranje Ilzieke i hemijske energije, ali I duhovna masina, koja koristi duhovne uslove za pretvaranje libida.

Kao sto je eoveku poslo za rukom da pronade turbinu, na nju da navede reku ida, iz tako dobijene kineticke energije, proizvede elektricnu struju koja se moze najrazlieitije koristiti, isto tako mu je uspelo da prirodni nagon, koji protiee prema svojoj usmerljivosti bez vrsenja rada, pomoeu masine prevede u drugi dinamski oblik, koji ornogucuje radni ueinak,

Prett'aranje l1agoltske energije odvija se pomocu prevodenja na analogon nagonskog objekta. Kao sto centrala podrazava vodopad i na taj nacln prisvaja njegovu energiju, tako i psihieka masina podrazava nagon i time preuzima i njegovu energiju. Dobar primer za ovo je prolecna ceremonija plernena Vacanda." Nairne, oni kopaju u tlu rupu izduzena oblika i oko nje pobadaju siblje, tako da sve to podseea na zenski polni organ. Zatim igraju oko ove rupe drzeci svoja koplja tako da podsecaju na penis u erekciji. Igrajuci oko rupe zabijaju koplje u jamu i vicu pri tome: puli mira, pub mira. vataka! (non fossa, non fossa, sed cunnus! - nije rupa, nije rupa, to je stidnical). Za vrerne cerernonije nijedan od uecsnika ne sme da pogleda neku zenu.

Pomocu rupe Vacandi stvaraju analogon zensklh genitalija, objekta prirodnog nagona. Ucestanim uzvicima i ekstazom igre sugerisu sebi da je rupa u zernlji stvarno genitalija a da sva iluzija ne bude ometena stvarnim objektom nagona, niko ne sme da pogleda zenu. Dakle, neosporno se radi 0 kanalisanju energije i njenom presmeravanju na analogon prvohitnog objekta pornocu prethodne igre (koja je zapravo igra sparivanja, kao kod ptica i drugih ziv<>tinja) i pomoeu podrazavanja seksualnog cina.:;~

Ova igra ima posebni smisao kao ceremonija oplodavanja zemlje, zbog toga se i izvodi u prolece. To je magicna radnja, cija je svrha da libido preusmeri na zemlju, zbog cega zernlja dobija posebnu psihieku vrednost i na taj naein postaje objekt Bcekivanja. Tada se sa njom bavi duh i njorn je determinisan, cime je data mogucnost i verovatnoca da joj eovek pokloni paznju, sto bi i bio psiholoski preduslov zemljor.adnje. Obdelavanje zernlje odvija se stvarno, iako ne iskljucivo, u znaku formiranja sek-

:.1 Up. Preuss, Der UrspTung der Religioll und KUliS!, kao I Schultze, Psychologie deT NaturvOlker. p, 161 i Jung. Wandlungell und Symbole der Libido, p. 144 (novo izdanjc:

Symbole der Wandlung, p. 247 1,) (Ges. Werke V).

~! Up. posmatranja kod Pechuel-Loesche. Volkskundc von Loango, p. 38: igra~i jednom nogorn strutu tie i prt tom bedrima izvode posebne pokrete.

114

8'

115

sualnih analogija. »Bracni Ieza] na nJIVl« je jedna takva ceremonija: seljak uzima svoju 7enu jedne prolecne noei, vodi je na njivu i tamo se pari sa njom da bi zemlja bila plodnija. Na taj nacin se stvara bliska veza i analogija, koja deluje kao kanal, koji se raeva iz korita reke i odvodi vodu u centralu. Nagonska energija se usko asocira sa njivom, tako da obdelavanje zemlje tako reci dobija vrednost seksualne radnje. Ova asocijacija osigurava trajno presmeravanje interesovanja na njivu. Zbog ovoga njiva privlaCi obradivaea, ovaj se stoga bavi njivom sto, razumljiYO, koristi plodnosti zemlje.

Kao sto Meringer vrlo lepo ukazuje, asocijacija libida (takode i u seksualnom smislu) i zemljoradnje izrazava se i u jeziku." Presmeravanje libida na njivu prirodno da se ne vrsi sarno preko seksualne analogije, vee i pornocu direktne madije dodira, na primer koriscenjern »valena« na njivi.S4 Primitivni covek oseca preusmeravanje libida tako konkretno, da cak i zarnor od rada tumaei na taj nacin sto smatra da ga je iscedio poljski demon." Svi veei poduhvati i radovi, kao oranje, loy, rat itd. kod primitivnog coveka su praceni uvodnim magijskim radnjama analogije pornocu pripremljenih carolija, koje oeigledno imaju psiholosku svrhu, da preusmere libido na nuzno nastalu delatnost. U bivolskim igrama plemena Taos-Pueblos igraei predstavljaju istovremeno i lovce i divljae. Pornocu uzbudenja i uzivanje u igri libido se prenosi na oblike radnje koje se vrse u lovu. Za ovo neophodno uzivanje igre postize se ritmiekirn bubnjanjem i uzbudljivim pevanjem starih ljudi, koji i diriguju citavom ceremonijom. Kao sto je poznato stari ljudi zive u svojim secanjima i vole da prieaju 0 svojim nekadasnjim delima, pri tom se »zagrevaju«, Toplota »pali«, i tako u izvesnoj meri stari daju prvi podstrek igri, mimickoj ceremoniji,

cija je namena da mlade i najmlade privikne na loy i da ih na to psihieki pripremi. Prema izvestajima slicni »rites d'entree« postoje kod mnogih primitivnih plemena." Klasieni primer je Atrringa ceremonija plemena Arunta. Ona se sastoji u tome !ito se pripadnik plemena, odreden da sprovede u dele osvetu, prvo mora »rasrditi«. To se cini na taj nacin sto poglavica kosu mrtvaca koga treba osvetiti spaja sa penisom coveka koga treba »rasrditi«. Pri tom poglavica kleei i obuhvata coveka tako kao da nad njim vrsi seksualni cin.61 Veruje se da se na ovaj naein deluje da »se utroba coveka zapali od zudnje da osveti srnrt«. Ceremonija ocigledno dovodi do intimnog upoznavanja svih sa ubijenim. Time se kod svakog rada sklonost da osveti mrtvog.

Cesto prekomerna komplikovanost ovakvih ceremonija pokazuje koIiko je potrebno da se libido iz svoje prirodne struje, naime svakodnevnih navika, odvrati i privede, pridoda nekoj neobienoj delatnosti. Moderno shvatanje veruje da se ovo mose postici jednostavnom voljnom odlukom i da se tako mogu odgonetnuti sve magiene ceremonije, zbog eega se i dugo cekalo na odgovarajuce razumevanje primitivnih ceremonija. Medutim, ako se uzme u obzir da je primitivni covek, u poredenju sa nama u mnogo vecoj meri nesvestan, to jest da je Cist prirodni fenomen, i da stoga ono sto mi nazivamo »volja« tako reei uopste ne poznaje, onda se razume bez daljnjega zasto su mu potrebne zametne ceremonije, tame gde je nama dovoljna jednostavna voljna odluka. Mi smo vise svesni, vise domestificirani. Tokom milenijuma nam je uspelo ne sarno da ukrotimo divlju prirodu koja nas okruzava, vee i da stavimo u okove i ono divlje u nama (bar na izvestan naein i prolazno!). Ipak smo stekli »volju«, naime raspolozljive energije, rnozda ne mnogo, ali ipak vise nego primitivni covek, i zbog toga nam vise nisu potrebne magiene igre da

.3 Meringer, Worter und Sachen, i Jung, Wandlunge~ und Slim bole der Libido, p. 145 (novo izdanje: SlImbole der Wandlung, p. 248 f., Anm. 22) (Ges. Werke V).

M Up. Mannhardt, Wald- und Feldkulte, I, p. 480 ff. N 1. C., p, 483.

58 Safe to kod: Levy-Bruhl, Les fonctions mentales dans Ies societes inferieures, p. 262 ff.

n Govorne reprodukcije u: Spencer and Gillen, The Northern Tribes of Central Australia, p. 560.

11~

117

lIi nas -ojacale« za neki poduhvat, bar ne za sve obicne slueajeve. Nasuprot tome kada se radi 0 neeemu sto prevazilazi nase snage, 0 neeernu sto bi moglo i lose da se zavrsi, tad a s blagoslovorn cJkve sveeano polazerno kamen temeljac, »krstavarno« brod koji klizi rampom prerna moru, tokom rata ljudi se obraeaju za pomoe patriotskom bogu; hladni znoj straha iznudio je kratku usrdnu molitvu i kod najjaeih ljudi. Tako su potrebne sarno nesto malo nesigurnije prilike da ponova ozive, i to sasvim prirodnim nacinom, »magiene zametnosti«. Pomoeu ceremonija se oslobadaju dublje emocionalne snage, ubedenje postaje slepa autosugestija a psihicko vidno polje se ogranicava na jednu fiksacionu taeku, na koju se onda koncentrise sva snaga nesvesnog vis a tergo. A objektivna je cinjenica da pre uspeva srgurnima nego nesigurnima,

D. STV ARANJE SIMBOLA

Simbol je psiholoska masina koja pretvara energiju. Pod ovim sma tram stvarni simbol, a ne znak. Tako rupa u zemlji Vaeandija nije znak zenskih genitalija, vet simbol, koji predstavlja ideju zene-zemlje koju treba oploditi. Mesanjern sa zenom ljudskog biea simbol bi se tumacio semiotski, i time bi se fatalno ostetila vrednost ceremonije. Zbog toga igraci i ne smeju da pogledaju na neku zensku osobu. Semiotskim shvatanjem razorila bi se masina, isto onaka kao kada bi se razorila dovodna spusna cev turbine, zbog toga sto je ona ipak samo neprirodni vodopad, nastao pomoeu ometanja prirodnih uslova. Naravno da mi ne pad a na pamet ideja da bi serniotsko turnaeenje moglo biti besmisleno; one nije samo moguee, vee je 1 vrlo tacno. Njegova korisnost je neosporna u svim onim slucajevima gde je priroda sarno narusena, a da pri tom ne dolazi do efektivnog radnog ucinka, Medutim, semiotsko tumaeenje postaje besmisleno kada se koristi iskljueivo i sematski, kada se time pogresno shvata stvarna priroda simbola i ovaj ponizava i svodi samo na obiean znak.

Magija je prvi radni ucinak kojeg primitivni <:0- vek, pornocu stvaranja analogije, otima od nagonske energije. Ceremonija je magi en a kada se ne vrsi zbog efektivnog radnog ueinka, vee kada zastane na nivou ocekivanja, U ovom slucaju energija se prevodi na nov objekt, pri cemu se stvara nov dinamizam koji. medutim, ostaje magican sve dotle dok ne izvrsi efektivan rad. Prednost koja proistiee iz magiene ceremonije sastoji se u tome sto novoposednuti objekat sadrsi dejstvene moguenosti u odnosu na psihu. Pomocu svoje vrednosti deluje determinirajuee na upliv pri formiranju predstava, tako da je duh dugo privueen ovim novim objektom i bavi se njime. Na tal naein nastaju radnje, koje se nad magienim objektom izvode toboze kao igra a najt':esee imaju ritrnieki karakter. Dobar primer za ovo su juznoamericki crtefi na stenju koji se sastoje od brazda, duboko utisnutih u najtvrdem kamenu. Oni su nastali na taj nacin, sto su stoleeirna Indijanci tokom igre uvek iznova kamenom povlacili brazde. Sadrza] crteza jedva da se moze tumaciti, ali s njima skopeana delatnost je nesravnjivo znacajnija."

Determinacija duha kroz objekte koji imaju rnagicno dejstvo ima za posledicu moguenost da covek, preko neprekidnog bavljenja objektom, tokom igre dolazi do svakakvih otkriea koja bi mu inaee promakla. Kao sto je poznato upravo na ovaj naein vee je doslo do mnogih otkrica. Ne naziva se uzalud magija majkom nauke. Do duboko u srednji vek one sto danas nazivamo prirodnom naukom nije bilo nista drugo do magija, Pogodan primer za ovo je alhemi]a. cija simbolika sa nepogresivom Yazumljivosti pokazuje prethodno u principu opisani proces pretvaranja energije, tako da su kasniji alhemisti bili cak svesm ove mudrosti." Ali tek kroz razvitak magije u nauku. preko napretka od obicnog stadijuma ocekivanja do stvarnog tehnickog rada na objektu, doslo je do ovladavanja prirodnim silama, onako kako je sanjala rna-

.'>8 Koch-Orunberg, SiidamE'rilcllltische l'et~zE'ichnungt'n. ,',j Up. Silberer, Probleme der Myst"c UI.d H'Tef Symbotik, kao i Rosencrcutz, Chymisclte Ho<:hzt'il.

118

119

gijska era. Ostvario se cak i san alhemije 0 mogucnosti pretvaranja jednog elementa u drugi. Magijsko delovanje na daljinu realizovalo se kroz otkriee elektriciteta. Mi imamo dakle dovoljno razloga da cenimo stvaranje simbola i da simbolu posvetimo pafnju kao neprocenjivom sredstvu, koje nam daje mogucnost da cisto nagonski protok energetskog procesa koristimo za efektivni radni ucinak. Sigurno da je vodopad lepsi od centrale, ali dira necessitas nas uci da elektricno osvetljenje i elektroindustriju cenimo vlse od lepe nekorisnosti vodopada, koja nam tokom setnje za vreme odmora omogucuje cetvrt sata uzivanja.

Na isti nacin kao sto smo u stanju da u Iizteko] prirodi sarno ograniceni deo prirodne energije prevedemo u praktieki upotrebljivi oblik, tako i u nasoj psihiekoj prirodi mozemo sarno mali deo energije odvojiti od prirodnog toka. Nesravnjivo veci deo ne mozemo dohvatiti, vee ovaj odrzava zakonomerno proticanje zivota. U ovim funkcijama libido je investiran kao njihova nepromenljiva, specifiena snaga. Sarno tamo gde je slucaj da simbol nudi veeu usmerIjivost nego priroda, moguce je libido prevesti u druge oblike. Kulturna istorija je dovoljno pokazala da eovek poseduje relativni visak energije, sposobne i za drugaeije koriseenje nego sto je ono u cisto prirodnim tokovima. Cinjenica da simbol omogucuje ovo skretanje dokazuje da nije cvrsto fiksiran say libido u svom prirodno zakonomernom obliku, koji iznudava svoj redovni tok, vee da preostaje izvestan kvantum energije, koji bi se mogao obelefiti kao visak libida. Moglo bi se zamisliti da ovaj visak nastaje na taj nacin sto cvrsto organizovane funkcije nisu u stanju da dovoljno izjednaee razlike u intenzitetu. One bi se mogle uporediti sa jednom cevi, ciji je promer isuvise uzak da bi omogueio nesmetani protok odredenoj kolicini vode, koja se neprestano dopunjava. U tom slueaju voda bi se na bilo koji nacin prelivala. Iz viska libida proistieu izvesni psihieki procesi, koji se ne mogu, ili se isuvise nedovoljno mogu objasniti sarno prirodnim uslovima. To su religijski procesi, Cija je priroda sustinski simboliena. Simboli predsta-

va su religijske ideje, simboli radnji su rituali ili ceremonije. Oni su manifestacije i izraz viska libida, Oni su istovremeno prelazi ka novim delatnostima, koje se moraju specificno obeleziti kao kulturne delatnosti, nasuprot zakonomernom proticanju instinktivnih funkcija.

Ja sam simbol koji preobraca energiju obelezavao i kao analogija libida" i pod tim podrazumevao predstave koje su pogodne da ekvivalentno izraze libido i da ga na taj nacin iz prvobitnog prevedu u neki drugi oblik. Mitologija pruza bezbrojna poredenja ove vrste, pocev od svetih predmeta, huringa, fetisa, sve do figure bogova. Rituali, koji su pratili svete predmete, cesto omogucuju da se vrlo jasno prepozna njihova priroda energetskog transformatora; tako, na primer, primitivni covek ritmicki trlja svoju huringu, na taj naCin upija u sebe magicnu snagu fetisa a istovremeno dodeljuje i fetisu »naboj«." ViSi stupanj na istoj liniji je ideja totema, koja je najtesnje povezana sa pocecima stvaranja zajednice i direktno vodi do ideje paladijuma, zastitnog i plemenskog bozanstva, i ideje organizacije ljudskog drustva uopste, Proces pretvaranja libida kroz simbol odvija se od pocetka covecanstva i deluje jos uvek. Simboli nikada nisu svesno smiSljani, vee su stvarani od strane nesvesnog putem takozvanog otkrovenja ili intuicije.82 Zbog bliske povezanosti mitoloskih simbola sa simbolima snova i uzimajuei u obzir cinjenicu da je san, kako se izrazio P. Lezen (Legenne) »Ie dieu des sauvages«, sasvim je verovatno da veliki deo istorij-

10 Wandlungen und Symbole der Libido, p. 91 (novo izdanje: Symbole der Wand lung, p. 159) (Ges. Werke V).

61 Spencer and Gillen, l. c., p, 277.

., »Man, of course, has always been trying to understand and to control his environment, but in the early stages this process was unconscious. The matters which are problems for us existed latent in the primitive brain; there, undefined, lay both problem and answer; through many ages of savagery, first one and then another partial answer emerged into consciousness; at the end of the series, hardly completed to-day, there will be a new synthesis in which riddle and answer are one." (Crawley, The Idea of th~ Soul. p. 11).

120

121

skih simbola potiee direktno iz snova Hi da je bar podstaknut snorn." Za izbor totema to pouzdano znamo, a isto tako postoje odgovarajuei dokazi za izbor bogova. Ova funkcija simbola koja postoji j~ od davnina prisutna je jos i danas, iako je razvitak duha vekovima tezio ka potiskivanju individualnog stvaranja simbola. Prvi korak u ovom pravcu bilo je stvaranje zvanicne driavne religije, dalji korak istrebljivanje politeizma, koje je poeelo sa refonnatorskim pokusajem Amenofisa IV. Hri§Canska epoha je, kao sto je poznato, izvanredno mnogo postigla u guSenju individualnog stvaranja simbola. U toj meri da se moze, u trenutku kada zapoene popultanje intenziteta briseanske ideje, oeekivati ponovno rasplamsavanje individualnog stvaranja simbola. Upravo neverovatno poveeanje broja sekti od XVIII veka, veka »prosvecenosti«, moglo bi da posluzi kao recit primer. Snafno sirenje Christian Science, teozofije, antropozofije i drugih religijskih sekti su dalji koraci

na vee zakoracenom putu. -

U prakticnom radu sa nasim pacijentima na svakom koraku sudaramo se sa ovakvim stvaranjem simbola, koji smeraju pretvaranje libida. Na poeetku leeenja nailazimo na delu formiranje simbola, cija se necelishodnost manifestuje time sto pruzaju isuvise oskudan potencijal, tako da se libido ne moze preobratiti u efektivni ueinak, ver nesvesno otiee starim putevima, u arhaieno seksualnim fantazijama i mastanim dozivljavanjima: zbog toga je pacijent u opreci sa samim sobom, to jest neurotican, U ovom slueaju naravno da je uputna analiza sensu strictiori, to jest reduktivna psihoanalitieka metoda koju je uveo Frojd, koja razgraduje sve nedovoljne simbolske tvorevine i redukuje na prirodne elemente. Ovim putem ~i se isuviSe visoka brana i nekorisno sagradena centrala u njene poeetne sastavne delove, pri cemu se ponovo uspostavlja prvobitni prirodni vodeni tok. Nesvesno nastavlja da gradi simbole, koji

se, naravno, ad infinitum mogu redukovati na njinove elemente.

Covek ne moze i nece biti zadovoljan sa prrrodnim tokom stvari posto uvek ima visak energije, kome se uvek moze ponuditi energetski tok povoljruji od prirodnog, zbog cega nepogresivo stalno tezi za ovirn, rna kako ga cesto redukcijom prinudno vracali u prirodan energetski tok. Zbog toga smo dosli do uverenja da, kada se redukuj 11 necelishodnosti, ponovo uspostavi prirodni tok stvar i i na taj naein orneguci normalan zivot, redukciju ne treba nastavljati, vee naprotiv, potpomagan stvaranje simbola tako da ishod bude stvaranje pogodnog energetskog toka za visak. Redukcija na prirodno stanje za eovcka nije idealno stanje niti cudotvomt lek. Kada bi prirodno stanje bilo ono stvarno, korisno, onda bi morali zavideti prirnitivnom coveku na njegovom nacmu Zivljenja. Ali to ni izdaleka nije tako, jer primitivnog coveka muce praznoverice, strahovi i prisile, pored svih drugih bolova i muka covekovog zivota, I to u tolikoj meri da bi ga, kada bi ziveo u nasoj civilizaciji, proglasili tesko neurotienirn ako ne i sumanutim. Sta bi se reklo za jednog Evropejca koji bi se ponasao na sledeci nacin: jedan Crnac je sanjao da su ga neprijatelji progonili, zarobili i zivog spalili. Sledeceg dana naredio je rodacima da zapale vatru a on je POlOZlO noge u vatru da bi, pornocu ove apotropejske ceremonije, odstranio snevanu nesreeu. Zadobio je takve opekotme da je mesecima lezao tesko bolestan."

Od ovih strahova covek se oslobodio pornocu stvaranja simbola koji su ga vodili ka progresivnoj kulturi. Stoga vracanje prtrodi nuzno mora biti praceno ponovnim smteznirn stvaranjern simbola. Redukcija vodi unazad ka primitivnom coveku prtrode i njegovom svojstvenom duhovnom stanju. Frojd je svoiu fizu interesovanja usmerio uglavnom na bezobzirnu pohlepu za zadovoljstvima, Adler na "psihologiju prestiza«. To su svakako dye bitne osobenosti prirnitivne psihe, ali ni izdaleka jedine. Morale bi se, bar zbog potpunosti, pomenuti i sve druge crte

81 Levy-Bruhl, I. c., p. 54.

t:I »Les reyes sont pour les sauvages ce que la Bible est pour nous, la source de Ia revelation divine.« (Gatschet, The K!amath Language, Levy-Bruhl, I. c., p. 53.

122

123

primitivnosti, kao sklonost ka igri, mistici, »herojstvu« itd., ali pre svega dominantne cinjenice primitivne psihe: njena prepustenost »silarna« koje su iznad covekove Iienosti, bilo da su to nagoni, afekti, sujeverja, uobrazilje, carolije, vest ice, duhovi, demoni ili bogovi. Redukcija vodi u potpunu prepustenost primitivnog coveka, kojoj civilizovani eovek smatra da je umakao. Isto kao sto redukcija upoznaje coveka sa njegovom podloznoscu »silama« i time mu postavlja jedan, skoro opasan problem, tako ga i sintezno tretiranje simbola dovodi do religijskih pitanja, ali ne do .problerna sadasnjih religijskih ispovedanja, vee do religijskih problema primitivnog coveka. Naspram sila koje vrlo realno gospodare njima coveku mogu jameiti zastitu i pomoe jedino isto tako realne cinjenice; nikakav misaoni sistem, vee sarno neposredno iskustvo moze da drii protivtezu slepoj sili nagona.

Polimorfizmu primitivne prirode nagona kao regulator se suprotstavlja princip individuacije; mnogostruka i protivureena rastrzanost susreee se sa kontraktivnim jedinstvom, cija je snaga isto toliko velika kao i ona nagonska. Da, cak obe strane stvaraju za samoregulaciju neophodni par suprotnosti, koji je vee cesto oznaeavan kao priroda i duh. Osnovu ovih pojmova cine psihicka stanja, izmedu kojih se covekova svest koleba kao kazaljka na vagi.

U neposrednom iskustvu primitivni duh nam je dat sarno u obliku infantilne psihe, jos pristupacne seeanju, Svojstvenost ove Frojd sa izvesnim pravom shvata kao infantilnu seksualnost, posto iz ove klice i nastrojenosti kasnije proistice zrelo seksualno biee. Medutim, iz infantilne klicine nastrojenosti Frojd izvodi jos svakakva psihieka svojstva, tako da se na ovaj nacin stice privid, kao da duh protstiee iz seksualne prethodnice i da prerna tome nije nista drugo do poloznica seksualnosti. Ali Frojd previda da infantilna polivalentna klicina nastrojenost nije sarno svojstvena perverzna prethodnica normalne i zrele seksualnosti, vee da izgleda specifieno perverzna zbog toga sto nije sarno prethodnica zrele seksualnosti, vee

i duhovnih svojstava individue. Iz infantilne klicine nastrojenosti proistice celokupni covek, stoga je klicina nastrojenost isto tako malo cista seksualnost kao i psiha odraslog coveka. U ovoj klicinoj nastrojenosti ne nalaze se sarno poceci odraslog Zivota, vee i citavo naslede niza predaka u neodredenim srazmerama i svojstvima. Ovim nasledenim kontingentom nisu obuhvaeeni sarno oni instinkti koji potieu jos sa zivotinjskih stupnjeva, vee i sva ona diferenciranja, koja ostavljaju svog traga nasledem. Tako se zapravo svako dete rada sa neizmernom inkongTlLencijom; s jedne strane tako reei zivotinji slicno, nesvesno bice, a s druge poslednje otelotvorenje prastarog i beskrajno komplikovanog naslednog zbira. Ova inkongruencija stvara napon klicine nastrojenosti a izvan ovoga objasnjava jos mnoge zagonetke, u deejoj psihologiji vrlo bogatoj zagonetkama.

Ako pornocu reduktivnog postupka u odrasloj psi hi otkrijemo infantilne prethodnice, onda kao najdublju osnovu nalazimo infantilnu klicu, koja s jedne strane sadrzi kasnije seksualno bice in statu nascendi, ali s druge i sve one zapletenc preduslove kulturnog bica. Ovo se najlepse ogled a u snovima dece. Veliki broj snova je jednostavno »detinjast« i bez daljnjega razumljiv, neki, medutim, sadrze zapanjujuee mogucnosti znaeenja i stvari koje svoj duboki smisao razotkrivaju sarno u svetlu primitivnih paralelizama. Ova druga strana je duh in nuce. Detinjstvo nije znacajno sarno stoga sto se tu nalaze poeeci instinktivnih nastranosti, vee i zbog toga sto tu zastrasujuce iii ohrabrujuee pred decju psihu nailaze one davnaSnje slike i snovi koji pripremaju celokupnu sudbinu, istovremeno sa slutnjama koje gledaju unazad, i koje zadiru daleko izvan decjeg iskustva u fivot predaka. Tako u psihi ' deteta nasprarn »prirodnih« stoje duhovni uslovi. Kao sto je poznato covek koji zivi u prirodi uopste nije sarno »prirodan«, recimo kao zivotinja, vee on vidi, veruje i boji se, postuje stvari, ciji se smisao uopste ne moze sagledati sarno iz prirodnih uslova sredine, ciji duboki smisao cak vodi daleko od svake prirodnosti, smislenosti i razumljivosti,

124

125

pa cak ne retko je u najostrijem kontrastu sa instinktima. Treba sarno pomisliti na sve one uzasne ntual« i obicaje primitivnih ljudi, protiv kojih se uzdize svako prirodno osecanje, koji su u nesavladivoj suprotnosti sa oeiglednoscu stvari. Ove einjenice prosto prisiljavaju na pretpostavku, da duhovni princip (pa bilo sta da se pod tim podrazumeva) sa strahovitom silinom nadvladava 6sto prirodni. Moze se reci da je i ovaj »prirodan«, i da oba poticu iz jedne te isto -prirode«. Ja uopste ne sumnjam u ovo poreklo, ali moram da istaknem, da se ova »prirodna« stvar sastoji' od konflikta dvaju principa, kojima se, vee prerna subjektivnom ukusu, moze dati ovaj iii onaj naziv, i da je ova suprotnost izraz, a mozda i osnova onog napona, koga nazivamo psihickom energijom.

I iz teorijskih razloga mora u detetu postojati jedan ovakav protivurecni napon, jer bez njega ne bi bila moguea bilo kakva energija, kao sto je vee Heraklit rekao: 1t'T6).Ef.L~ 1ttX.-n1P 1tc:ivwy.1I3 Kao sto sam vee naglasio ovaj konflikt se mofe shvatiti i kao suprotnost izmedu jos duboko primitivnog biea novorodenog coveka i njegove visoko izdiferencirane nasledene mase. Prirodno bice karakterise neskrhan nagonski fivot zbog potpune prepustenosti nagonima. Ovom stanju suprotstavljena je nasledena masa sastavljena od mnemskih taloga svih iskustava niza predaka. Ovoj pretpostavci se prilazi sa najrazlieitijom skepsom, pri cemu se smatra da se radi 0 »nasledenim predstavama«. Priroono da 0 tome nema m govora. Radi se, naprotiv, 0 nasledenim moguenostirna predstavljanja, 0 »prokrcenim stazama« koje su se preko ueestalog iskustva postepeno utisle u nizu predaka. Osporavati nasledivanje ovih staza, znaeilo bi isto sto i osporavanje nasledivanja mozga. Ovakvi ljudi morali bi, zbog doslednosti, da razrade postavku kako se dete rada sa majmunskim mozgom. Ali kako se one rada sa Ijudskim mozgom, onda i ovaj mozak pre iIi kasnije poeinje da Iunkcionise na Ijudski nacin, i to nusno pocinje na onom stupnju na kome su stajali najmladi preci. Prirodno da je ovog

dete duboko nesvesno. Najpre postaje svesno samo nagona i eventualno onog sto se suprotstavlja ovim nagonima. To su vidljivi roditelji. Stoga dete i ne sluti da bi se kocnice mogle nalaziti i u njemu samom. Pravedno iii nepravedno inhibicrje se prenose na roditelje. Ova infantilna predrasuda je taka evrsto ukorenjena, da lekari cesto ulaiu ogromne napore da pacijentima privedu u svest da se zli cttac koji svc zabranjuje nalazi mnogo manje izvan njih vee da se. naprotiv, krije u njima sarnima. Sve sto dejstvuje iz nesvesnog, pojavljuje se projektovano na drugima. Ne da bi drugi u ovorne bili sasvim nevini, jer i najgora projckcija je zakacena na kuku, pa rna kako malu, koju je ipak isporucio neko drugi.

Iako se nasledna masa sastoji od Iizioloski utrtih staza, ipak su intelektualni procesi predaka stvoril i ove puteve. Ako ove staze dospeju u svest individui, onda se to moze zbiti opel same u obhku intelektualnih procesa: ako ovi procesi mogu postati svesni same kroz individualno iskustvo i stoga deluju kao individualna tekovina, ipak su to prapostojece staze, koje se sarno »popunjavaju« pornocu individualnog iskustva, Svako »Izrazito- iskustvo je ovakav prodor u staro, ali do tada nesvesn.o recno korito.

Prapostojece staze su evrste cinjenice, tako neporecive kao istorijska cinjenica da je covek iz prvobitne pecine u kojoj J(' stanovao sazidao gradove. Ovaj razvitak, naravno, bio jf' moguc sarno organizovanjem zajednice, a ova je opot bila rnoguca samu preko ogranicavanja nagana. Ogranicavanje nagolla pornocu tluhovnih. procesa sprovodi se kod pojedinca .~a istom snagom i istim uspehonv kao i u ist01'iji nuroda. Ogranieenje nagona je normativni, iIi tacnije receno, nomoteticki';': proces, cija snaga potiee iz nesvesne cinjenice nasledenih staza. Duh, kao dejstveni princip nasledne mase, sastoji se od zbira duhova predaka, nevidljivih oceva,~l ciji se autoritet rada sa detetom.

• 1 Rat je otac svih stvari,

... Zakonodavni.

01 SOcierblom, Do s Werden de« GQt[e~glaubeJls. pp 811 rr. i 175 ff .

126

127

Filozofski pojam duha jos nije uspeo da svoj sopstveni jezieki term in osiobodi od nadmocnih okova identifikacije sa drugaeijim pojmom duha, naime »aveti«, N asuprot tome religijskim gledistima uspelo se da se govorno vezivanje za duhove prevazide na taj nacin sto se isti duhovni autoritet obelezio kao Bog. Tokom milenijuma ovo glediste se razvilo u formulaciju onog duhovnog principa, koji se postavlja inhibitorno u odnosu na puke nagone. Izvanredno znaeajno u ovom pojmu je okolnost da je Bog istovremeno zamisljen kao tvorac prirode. On se smatra tvorcem onih nepotpunih stvorenja, koja blude i grese, a istovremeno i njihovim sudijom i strazarom. Jednostavna Iogika bi rekla: ako sam proizveo stvorenje koje bludi i gresi a koje je zbog svojih slepih nagona bezvredno, onda sam ocigledno los tvorae i nisam polozio ni kalfenski ispit. (Ovaj argument, kao sto je poznato, igrao je znaeajnu ulogu u gnosticizmu). Ali religiozno shvatanje se ne zbunjuje ovom kritikom, vee tvrdi da su nepoznati putevi i namere Gospodnje. I stvarno u istoriji je imao malog odjeka gnostieki argument, pri cemu oCigledno neopipljiyost predstave Boga odgovara vitalnoj potrebi pred kojom bledi svaka logika. (Ovde se, razumljivo, ne radi 0 Bogu kao stvari po sebi, vee sarno 0 Ijudskoj predstavi, koja je kao takva legitimni objekt nauke).

Iako je, dakle, pojam Boga duhovni princip par excellence, ipak kolektivna potreba zahteva da on bude i predstava prvog stvaralaekog uzroka, iz koga potice sve uno duhovno sto se suprotstavlja nagonu. N a taj naein Bog ne bi bio ukupnost sarno duhovne svetlosti, koja se kao najkasniji cvet pojavljuje na drvetu razvitka, ne sarno duhovni cilj spasenja gde se slivaju svi izvori, ne sarno kraj i svrha, vee i najtarnniji, najdublji uzrok svih prirodnih mracnina. Ovo je cudovisan paradoks, koji ocigledno da odgovara dubokoj, psiholoskoj istini. Taj paradoks ne predstavlja nista drugo do suprotnosti jednog te istog biea, biea cija je najintimnija priroda napon suprotnosti. Ovo bice nauka naziva energija, jer je ona ono nesto sto je zivo izjednaeenje izmedu suprotnosti. Iz ovog

razloga ona zadovoljava po sebi nernoguce paradoksno sagledavanje Boga, saobrazeno Ijudskim potrebarna i to tako, da se tome ne moze suprotstaviti ma kako na izgled ispravna logika. Stvarno i najfinijim traganjem jedva da bi se uspelo da se nade pogodnija formula za ovu osnovnu cirijenicu unutraSnjeg videnja.

Verujem da nisam rekao nista suvisno kada sam nesto detaljnije dotakao prirodu osnovnih suprotnosti psihieke energije." Frejdova teorija podrzava kauzalno objasnjenje psihologije nagona. Sa ovog gledista duhovni princip mora izgledati sarno kao privesak, kao sporedni produkt nagona. Ukoliko se ovome ne osporava inhibitorna i potiskujuca snaga. onda se ova pripisuje uticaju vaspitanja, obieajnirn autoritetima, konvencijama i tradiciji. Ove instancije sa svoje strane crpu (po ovoj teoriji) svoju snagu opet IZ potiskivanja, na putu circulus vitiosusa. Medutim, duhovno se ne priznaje _za ekvivalentnu protivtezu nagonu.

Nasuprot ovorne duhovno glediste je otelotvoreno u religioznom saznanju, koje mogu da pretpostavim kao dovoljno pozna to. Ovom gledistu Frojdov.. psihologija izgleda kao pretnja. Medutim. ona nije nimalo drugaeija pretnja nego materijalizam uopste, bilo da je ovaj naucne iii prakticne prirode. Teorijska jednostranost Frojdove seksualne teorije je bar simptomatski znacajna. Ona ima, ako ne naucno, a ono ipak moralno opravdanje. Nesumnjivo je tacno da se nagonski zivot'na podrucju seksualnosti najvise I najupeeatljivije sukobljava sa moralnim gledistima. Nikada se ne moze izbeei sukob infantilnih nagonskin prohteva i etosa. Sukob je cak, kako mi izgleda, conditio sine qua non psihicke energije. Dok se svi slazemo u tome da je, samo po sebi razumljivo, nedopustivo ubijanje., krada i druge afektivne bezobzirnosti

ell Isti problem sa drugog aspekta i na drugi nacin obradio sam u: Wandlull{Jen und Symbole der Libido, pp. 167 i 410 ff. (novo izdanje: Symbole der Wandlullg. pp. 287 1 758 rf.), (Ges, Werke V) i U' Psychologische Typen. p. 275 ff. fGes. Werke VI).

128

~ Jung. Od&brana d.da. I

129

svih vrsta, ipak postoji takozvano seksualno pitanje. Ne govori se 0 pitanju ubistva Hi pitanju srdzbe. Ne preduzimaju se socijalne mere protiv onih koji svoje lose raspolozenje prazne na drugima. A ipak sve su to manifestacije nagona, ali njihovo potiskivanje izgleda nam sarno po sebi razumljivo. Jedino se seksualnosti postavlja znak pitanja. Ovaj znak ukazuje na sumnju, naime na sumnju da li su dovoljni i podesni nasi dosadasnji moralni pojmovi i na njima zasnovane zakonske institucije. Svako ko ima uvida nece osporiti da u odnosu na ovo podrueje vladaju vrIo podeljena miSljenja. Problem ovakve vrste ne bi postojao, kada u ovom pogledu ne bi postojala razjedinjenost [avnog mnenja. Oeevidno da se radi 0 reakciji protiv isuviSe rigorozne primene moralnih normi. Pri tom nije u pitanju recimo provala prirnitivnih nagonskih prohteva. Kao sto je poznato 0 ovakvim provalama nagona jos nikada se nisu brinula obieajna pravila niti moralni kodeksi. Radi se 0 ozbiljnoj nedoumici da li je nase dosadaSnje obicajnc shvatanje prirode seksualnosti ispravno iIi ne. Iz ove sumnje, prirodno, proistiee legitimno interesovanje da se bolje i dublje razurne priroda seksualnosti. Ovom interesovanju ne izlazi u susret sarno Frojdova psihologija, vee i mnogi drugi poduhvati. Sto Frojd stavlja poseban akcenat na seksualnost, mogao bi da bude viSe iIi manje svesni odgovor na savremeno pitanje, i obrnuto, prijem koji je nasao Frojd kod ogromnog broja ljudi dokazuje koliko je savremen bio njegov odgovor.

Pazljlvom i kritickom ~itaocu Frojdovih spisa neee izmaei kako je uopsten i rastegljiv njegov pojam seksa. On je u sustini tako sirok da se ~ovek cesto pita zasto autor na izvesnim mestima uopste k&risti seksualnu terminologiju. Njegov pojam seksa ne obuhvata sarno fizioloska seksualna zbivanja, vee skoro sve stupnjeve, faze i vrste osel:anja i fudnji. Ova enormna rastegljivost ~ini njegov pojam seksa univerzalno upotrebljivim, ali to ne daje prednost objasnjenjima nastalim prirnenom ovog pojma. PomoCu ovog pojma ~ovek mofe da objasni umetnieko delo iIi religijski dotivljaj na potpuno isti naBn kao neki

histericni simptom. Apsolutna razlicnost tih triju stvari pri tom se uopste ne primeeuje, ObjaSnjenje. dakle, moze biti sarno pseudoobjasnjenje za bar dve od pomenutih stvari. Nezavisno od ove inkonvenijencije psiholoski je ispravno kada se problem nagana najpre obuhvati sa strane seksualnosti, jer tame Stc' nalazi nesto sto zapravo dale materijaia za razrnisljanje ljudima bez predubedenja.

Konflikt izmedu etosa i seksualnosti danas nije sarno eista kolizija nagonskog zivota i morala, vee borba za opravdanost postojanja jednog nagona iii za priznavanje snage koja se izrazava u tom nagonu, koja oeigledno ne dozvoljava da se sa njom sali i stoga se ne slaze sa nasim dobronamernim moralnim zakonima. Seksualnost nije sarno nagon, vee neosporno i stvaralacka snaga, koja nije sarno osnovni uzrok naseg individualnog zivota vee i faktor u nasern psihickorn Zivotu koji se mora ozbiljno uzeti u obzir. Danas z .. namo dovoljno kakve sve opasne posledice mogu proisteci iz porernecaja seksualnosti. Seksualnost bi se mogla nazvati predstavnikom nagona i stoga duhovno iglediste u njoj sagledava svog glavnog protivnika; svakako ne stoga sto bi seksualna neumerenost bila nemoralnija od prozdrljivosti i pijancenja. srebroljubivosti, tiranije i rasipnistva, vee zbog toga sto duh u seksualnosti naslucuje njemu jednakovrednog, cak i srodnog premca. Jer kao sto duh zeli da seksualnost, kao sve ostale nagone, podredi svom obrascu, tako i seksualnost ima stari zahtev u odnosu na duh, koga je jednom - u oplodenju, trudnoei, radanju i detinjstvu - sadrzavala u sebi i ~iju strast duh ne moze da odgonetne u svojim tvorevinama. Najzad, sta bi bio duh bez suprotstavljanja njemu doraslog nagona? On bi bio sarno prazna forma. Razlozno uzimanje u obzir i drugih nag on a postalo nam je sarno po sebi razumljivo; medutim, sa seksualnoscu je drugaeije, ona nam je jos uvek problematicna. U ovoj taeki jos nismo dospeli do one svesnosti koja nam ornogueava da budemo potpuno pravieni prema nagonu, bez osetljivih moral nih gubitaka. Frojd nije sarno naucni istrazivae, vee zastupnik seksualnosti.

130

131

stoga njegovom pojmu seksa priznajem bar moralno opravdanje u sagledavanju velikog znaeaja seksualnog problema, a da pri tom nisam u stanju da i naucno prihvatim njegov pojam.

Ovde nije mesto za razlaganje mogueih osnova savremenih stavova u odnosu na seksualnost. Dovoljno je istaei da nam izgleda kao da je seksualnost najja~i i najneposredniji nagon," zbog eega se uopste i javlja kao aktuelni nagon. Dalje, moram naglasiti da se duhovni princip, strogo uzevsi ne sukobljava sa nagonom, vee sa nagonskim na~inom zivota, pod ~im se mora razurneti neopravdana prevaga nagonske prirode nad duhovnom. Duhovno se u psihi javlja takode kao nagon, kao prava strast, »kao prozdiruei plamen« kako je to jednom rekao Nice. To nije derivat nekog drugog nagona, kao sto bi to htelo da se prikaze u psihologiji nagona, vee princip sui generis, naime nagonskoj snazi neophodan oblik. Ovaj problem sam obradio u okviru posebnog istrazivanja, na koje ovde moram da ukazern."

Put stvaranja simbola prati obe ove mogucnosti koje pruza ljudski duh. Redukcija izaziva razlaganje nekorisnih i neupotrebljivih simbola a time i vraeanje na ~isto prirodne tokove, zbog cega dolazi do relativnog ustavljanja libida. Iz ovog stanja prinudno proistieu naj~esee takozvane »sublimacije«, tj. izvesna kultivisana delatnost, ~ime se donekle zbrinjava nepodnosljivi visak libida. Ipak time se ne pokrivaju primitivni zahtevi. Ali ako se psihologija ovog stanja istrafi brizljivo i bez predubedenja, onda je lako otkriti zaeetke primitivnog uoblieavanja religije i to religijskih obrazaca individualnog tipa, koji se bitno razlikuju od vladajuce dogmatske kolektivne religije.

Kako je stvaranje religije iIi stvaranje simbola od isto toliko vaznog interesovanja za primitivni duh kao i zadovoljenje nagona, time je logtcki dat put da-

ljeg razvitka. Put koji vodi iz redukovanog stanja je stvaranje religije individualne prirode. Na taj nacin i individualnost probija yeo kolektivne lienosti, sto bi u stanju redukcije bilo nernoguce, posto je priroda nagona po svome tipu sasvim kolektivna. Razvitak individualnosti je isto tako nernoguc Hi bar ozbiljno ometen, kada iz reduktivnog stanja proisteknu sublimacije iz nuzde u izvesne kulturne delatnosti, koje su po svome tipu opet kolektivne. Ukoliko je vecina ljudi kolektivna, onda su sublimacije iz nuzde uspesi lecenja koje ne treba potcenjivati, posto ove rnnogirn ljudirna omogucuju dalju egzistenciju u korisnoj delatnosti. U ove »kulturne delatnosti« spadaju i religijske vezbe u okviru postojece kolektivne religije. Zadivljujuea sirina katolicke simbolike pruza duSi tumaeenja koja zadovoljavaju veliki broj ljudi odredene naravi. Neposrednost odnosa prema Bogu, koja karakteriSe protestantizam, udovoljava mistienoj teznji za samostalnoseu, a teozofija sa njenim beskrajnim mogucnostima predstava izlazi u susret gnosticistiekim pogledima i tromosti rnisljenja.

Ove organizacije iii sistemi su simboli (crV~~Xov - veroispovest), koji omogucuju eoveku da izgradi duhovnu protivpoziciju 'naspram prirnitivne prirode nagona, kulturni stav naspram cisto nagonskog zivljenja. To je bila odvajkada funkcija svih religija. U dugim vremenskim razdobljima i za daleko najveci broj ljudi dovoljan je simbol kolektivne religije. Sarno prolazno i relativno malom broju ljudi su nedovoljne postojece kolektivne religije. Uvek tamo gde se kulturni proces nalazi pred svojim novim razvitkom, bez obzira da li u pojedinaenoj individui iii

u grupi, dolazi do oslobadanja od kolektivnih ubede- .. _ nja. Svaki kulturni napredak psiholoski jeprosirenje svesti, postajanje svesnim, koje ne moze nastati drugaNje do kroz razdvajanje. Stoga napredak uvek pocinje sa individuacijom, tj. time sto pojedinac, svestan svoje usamljenosti, krci novi put kroz do tada. nedirnuto podrueje. Uz to mora najpre da se priseti svojih osnovnih Nnjenica - sasvim nezavisno od svih autoriteta i tradicije - i da postane svestan svoje

.. Kod primitivnih naroda, gde pitanje ishrane igra znatno vecu ulogu, ovo nije sluea].

70 Up. Instinkt und Unbewusstes Ilnstinkt i nesvesno) (VI poglavlje ove knjige).

132

133

razlienosti, Ukoliko mu uspe da svoju prosirenu svcsnost dovede do kolektivnog uvazavanja i prihvacanja, on pomocu napona suprotnosti pruza onaj podsticaj, koji je potreban kulturi za njen dalji napredak.

Time nije reeeno da je razvitak individualnosti po svaku cenu neophodan iii makar oportun, iako nekom moze izgledati da, prerna tvrdenju da je »najveea sreca dece ove zemlje sarno lienost«, postoji relativno mnogo ljudi kojima bi razvitak individualnosti bio neophodan, narocito u naso] kolektivno nivelisanoj kulturnoj epohi, gde zapravo novine vladaju zernaljskom kuglom. Pre-rna mom, naravno ogranicenom iskustvu, medu ljudima zrelog doba postoje mnogi kojima bi upravo razvitak individualnosti bio neophodna potreba; tako sam sebi stvorio privatno i neobavezno glediste da je upravo coveku zrelog doba naseg vremena neophodno da se vaspita jos korak napred u individualnoj kulturi, posto je preko skolskog vaspitanja, tokorn mladosti i eventualno na univerzitetu, form iran iskljueivo kolektivno, tako da je formalno prozet kolektivnim mentalitetom. Prilicno eesto sam iskusio da su ljudi zrelog doba u ovom pogledu preko svakog oeekivanja sposobni da se obrazuju, iako se upravo Ijudi, sazreli i ocvrsli kroz zivotno iskustvo, najvise opiru iskljueivo reduktivnom gledistu.

Prirodno da mladalacko razdoblje zivota moze imati koristi od dalekoseznog priznavanja nagonske prirode, na primer priznavanjem seksualnosti, cije neurotsko potiskivanje eoveka na nedostojan naein udaljuje od zivota, iii ga nesrecno gura upravo u najnepodesniji naein zivota, sa kojim mora da se ne slaze, Opravdano priznavanje i cenjenje normalnih nagona vode mladog coveka ka zivotu i preplicu ga sa sudbinama, koje ga dalje vode neminovnostima i sa njima skopeanim zrtvama i dostignucima, koje jaeaju njegov karakter i obogacuju njegovo iskustvo. Nasuprot tome, za odraslog eoveka u drugoj polovini zivota stalno prosirivanje zivota oeito vise nije ispravan princip, posto spustanje zivotnog sunca u popodnevne easove zahteva uproscavanje, ogranicavanja

i unutrasnju sabranost, dakle individualnu kulturu. Covek bioloski orijentisane prve polovine zivota, zahvaljujuci mladosti njegovog celog organizma, ima mogucnosti da podnese prosirenje zrvota i da iz toga nacini nesto valjano. Covek druge polovine Zivota prirodno da je orijentisan na kulturu, dok mu smanjivanje snaga njegovog organizrna ornogucuje podredivanje nagona kulturnim gledistima. Ne mali broj propada na ovorn prelazu iz bioloske u kulturnu sferu. Nase kulektivno vaspitanje praktieki nista nerna pripremljeno za uvaj prelazak. Koliko mnogo se uno brine 0 vaspitanju mladih, toliko malo misli na vaspitanje odraslog coveka, za koga se uvek pretpostavlja - ne zna se s kakvirn pravom .-- da mu vise nije potrebno vaspitanje. Za ovaj izvanredno vazan prelaz od bioloskog na kulturni stav , za preobracanje energije iz bioloskog oblika \I kulturni oblik nedostaje mu taku reci bi lo kak vo uputstvo. Ova] proces preobracanja Jl' individualno zbivanje 1 ne maze se iznuditi opstirn pravihrna i propisima. Preobracanje Jibida nastaje kroz simboJe. Stvaranje sirnbola je fundamentalan proble-m, koji ne spada u okvire ovog rada, Zbog toga morarn da uputim na V poglavlje moje knjige Psihuluski lipOl·i. ~de sam iscrpno obradiu to pitanje.

134

135

4.

resima vrti se tako reci oko toga da u dovoljnoj men poseduje ovu snagu.

Naroeito dragoceno je zapazanje da se pojam kao m.anitu sreee kao uzvik prilikom bilo kakvog eudnovatog opazaja. Isto izvestava Hetervik (Hetherwick):" o plemenu Jaos, koji uzvikuju mulungu kada spaze nesto eudnovato iIi neshvatljivo. Pri tom mulungu znaci:

1. dusa coveka koja se za zivota zov« lisoka a u smrti postaje mulungu;

2. celokupni svet duhova;

3. jednom predmetu na neki nacin inherentno, magijski dejstveno svojstvo iIi snaga, kao na primer zivot i zdravlje tela;

4. aktivni princip u svemu magijskom, misterioznom, neshvatIjivom i neocekivanom:

5. velika, duhovna snaga, iz koje potiee svet i sve zivo.

SHean je vong pojam sa Zlatne Obale. Vong moze biti reka, drvo, amajIija, is to tako jezera. izvori, pokrajine, termitski brezuljci, drvece, krokodili. majmuni, zmije, ptice itd. Tajlor (Tylor)74 vong snagu tumaei pogresno animistieki kao »duh« iii »dusa«. Medutim, to je, kako pokazuje upotreba reei vong dinamska veza izmedu eoveka i njegovih objekata.

Pojam hirungan kod Australijanaca jf' isto tako slicna energetska predstava. On znaci:

PRIMITIVNI POJ AM LIBIDA

Koliko su poeeci religijskih stvaranja simbola upravo vezani za energetski pojam, pokazuju najprimitivnije predstave 0 magienoj potenciji, koja se isto tako moze posmatrati kao objektivna snaga koliko i kao subjektivno stanje intenziteta.

Ilustracije radi naveseu nekoliko primera. Prerna izvestaju Mek Dfia (McGee) Dakota Indijanci imaju sledeeu predstavu 0 toj »snazi«: sunce [e vakanda, j to ne odredena vakanda ili neka vakanda. vee jednostavno vakanda. Mesec je vakanda, is to tako grom. munja, zvezde, vetar itd. Isto tako su i ljudi, posebno samani, vakanda, kao i demoni elemenata, Ietisi i ostali predrneti rituala, veliki broj zivotinja a takode i predeli sa upadljivim odlikama. Mek Dzi kaze: -Izrazu (vakanda) bi mozda bolje odgovarala rec 'tajna' nego bilo koja druga rec, ali i ovaj pojam je isuvise uzak, posto vakanda moze isto tako da znae! snaga, sveti, velicina, ozivljen. besmrtan.e "

Slieno vakandi kod Dakota. Irokezi koriste rec oki a Algonkini maniw sa apstraktnim znacenjern -snage« iIi -produktivne energije«. Vakanda je pojam -svuda prisutne, nevidljive, zivotne energije iii univerzalne snage, pristupaene obradi i prenosenju«.7! Zivot primitivnog eoveka u svim svojim inte-

T. The Siouan Indians - A Preliminary Sketch. p. 182; kod Lovejoy, The Fundamental Concept of rh~ Primitit'e Philosophy, p. 363.

n Lovejoy. l. c., p. 365.

136

,. Cit. kod Levy-Bruhl, I, C., p. 141 f.

;. Tylor. Die Anftinge tie: Cultur, II, pp. 177 i 206.

15 Hirungi, kao ritualnom predmetu. pripisuje se sledeca upotreba: »Urodenik ima rasplinuto i nejasno, ali nista rnanie jako ubedenie, da je hirunga, kao i svaki sveti predmet koji se nasleduje iz generacije u generaciju, ne samo nadarena magijskom snagom koja je utisnuta u nju dok je pravliena, vec da je prtmila odredenu vrstu snage od svake individue kejoj je pripadala. Sopstvenik hirunge stalno je trlja rukorn, pri tom peva... i postepeno oseca da izrnedu niega i posvecenog predmeta postoji poseban odnos. i da neka snaga prelazi sa predmeta na njega i sa njega na predmet.« (Spencer and Gillen, 1. C., p. 277 f.). Fetisi se pune novom snagom ako se nedeijama ili mesecima ostave kod nt'kllJ drugog. jakog fet isa. Up. Pechuel-Loesche, 1. c., p. 366.

137

1. ritualni predmet;

2. tela individualnog pretka (ad koga potiee zi-

votna snaga): •

3. mistieno svojstvo nekih predmeta.

paja uz lica i stvari, i ogleda se u delima koja se mogu pripisati samo njoj. - To je snaga ili uticaj koji nije fizicke, vec takoreci natprirodne vrste, ali se pokazuje u fizickoj snazi Hi bilo kakvoj sUi Hi kvaZitetu, koji poseduje neki covek. Mana nije nigde fiksirana i moze se prevesti skoro svuda; nju poseduju i mogu je preneti samo duhovi, bilo da su to duse odvojene ad tela ili natprirodna bica; stvaraju je zapravo individualna bica, iako dejstvuje kroz medijume - vodu. kamen iii kost.« 7M

Ovo izlaganje jasno ukazuje da se kod mane kao i kod drugih pojmova radi 0 energetskoj predstavi, koja jedino objasnjava cud novato cinjenicno stanje ovih primitivnih gledista. Naravno da nema ni govora 0 tome da je primitivnom coveku data apstraktna ideja energije: ali nesumnjivo da je njegovo glediste konkrr-tisticki prvdstadijum apstraktne ideje.

Slicna xhvatanja srecerno u pojmu fondi Bataka,'" u pojmu HIlMI Maora, u ani iii han Punapa, u ka:inge iIi kalil Peleva, 1I anut Kusaja, u jaris Tobija, U Ilgac Musai-Ienda, u andriamanitra Malagasa, u ".1ont Ekoja ltd. Skoro potpuni pregled daje Zederblum (Sodorblorn) u svojoj knjizi NastlLjanje vere u Roga (VIlS Werden des Gottesqlaubens].

Lavdzoj (Lovejoy) zastupa glediste - sa kojim -;l' sasvirn slazern -- da ovi pojmovi »rusu imena za nadnorrnalno iii eudnovato. a sigurno i ne za uno sto izaziva poruzno divJjenje, respekt ili Jjubav. vet: pre I.a nesto aktivno, snazno i stvaralaeko«. Pojam koji .1 •• : u pitanju pogada zapravo tacno predstavu 0 »difuznoj supstanciji iii energiji, od cijeg sticanja zavisi sva izvanredna snaga iii sposobnosti ili plodnost. Ova pnergl.la je sigurno plodonosna (pod izvesnim uslo .. virna), tajanstvena 1 neshvatljiva, ali ona je to zbog loga sto je izvanredno mocna a ne zbog toga sto su stvari, u kojima se javlja, neobicne i natprirodne i 5tO prevazilaze razumna oeekivanja«. Preanimistieki

co Codriugton. The Melaneslans, p. llS. Banana, koju Ch, G. Seligman pominje u svojoj knjizi, bogatoj dragocenirn zapazanjima, The Melanesians of British New Guinea, p, 446. rnogla bt isto tako da spada u pojam mane.

... , Warneck. Die ReliglOll der Batak.

Sasvim sliean je cogo pojam sa australijsko-gvinejskog moreuza-Tores, koji se koristi kako imenicno, tako i pridevno. Australijsko arunkvilta je paralelni pojam slienog znaeenja, samo je on oznaka za zle magijske sile, i za zlog duha, koji za vreme pomracenja hoce da proguta sunce." Iste je vrste i rnalajski pojam badi, koji takode podrazumeva 1 zle magijske odnose.

Istrazivanja Lumholca (Lumholtz)? su pokazala da meksicki huihol isto tako sadrzi osnovno shvatanje 0 snazi, koja kruzi kroz ljude i ritualne iivotinje i bilje (jelen, riba, zito, perad itd.)."

Iz istrazivanja Alise Flecer (Fletcher) kod severnoameriekih Indijanaca proistiee da pojam vakan obelezava slienu energetsku povezanost kao prethodno opisani pojmovi. Oruzje mladog coveka Je vakan, njega ne sme da dodirne zena (jer ce inaee libido isteei), Zbog toga se pre borbe eita molitva oruzju (da bi se ojacalo pornoeu ispunjavanja libidom). Pornocu vakana uspostavlja se veza izmedu vidljivog i nevidljivog, izmedu zivog i mrtvog, izmedu del a i celine nekog predmeta.

Kodrington (Codrington) kaze 0 melaneianskom pojmu mana: »Melanezanski duh je potpuno opsednut verovanjem u natprirodnu snagu iIi utica], koji se skoro svuda obelezava kao mana. Ova snaga pokrece sve sto prevazilazi obienu covekovu snagu, uno sto je izvan obienih prirodnih zbivanja; ona se pri-

7' Spencer and Gillen, 1. e., p. 458. T7 Unknown Mexico.

:. Levy-Bruhl, 1. c., p. 139: »Quand les Huichols affirment l'identite .,. du ble, du cerf, du hikuli, et des plumes. c'est bien une sorte de classification qui s'est etablie entre leurs representations, classification dont Ie principe directeur est la presence commune chez ces etres, ou plutot In circulation entre ces etres, d'un pouvoir mystique extremement important pour la trtbu.«

138

139

princip je -verovanje u snagu, za koju se pretpostavlja cia dejstvuje prema odredenim pravilima i razumIji vim zakonirna, snaga koja se moze dokuciti i podrediti«." Lavdzo] za ovo shvatanje predlaze naziv » primi ti ve energeti cs« .

Mnogo toga sto su istrazivaci animistieki shvatih kao duh ili demon ili numen, spada u okvire primttivnog pojma energije. Kao sto sam vee pornenuo, zapravo je neispravno govoriti 0 »pojmu«. »A concept of primitive philosophy«, kako se izrazio Lavdzoj, naravno da je potekao iz naseg mentaliteta. Kod nas bi to bio psiholoski pojam eneTgije, medutim kod prirnitivnog coveka to je psihicki fenomen, koji se opaza vezan sa objektom. Kod primitivnog coveka nema apstraktne ideje, po pravilu nema cak ni jednostavnih konkretnih pojmova, vee postoje sarno predstave. Za ovo bogate dokaze pruza svaki prirnitivni jezik. Tako i mana nije pojam, vee predstava, koja se ternelji na opazaju fenomenoloskih odnosa. Ona je esencija, "participation mystique- koju je opisao Levi-Bril (Levy-Bruhl). U primitivnom govoru obelezava se sarno einjenica odnosa i oseeanja koje ova izaziva, kao sto pokazuju neki od prethodnih primera, ali ne prirodu iii sustinu odnosa odnosno princip povezanosti. Nalazenje pogodne oznake za vrstu i sustinu vezivne snage bilo je rezervisano za kasnije stupnjeve kulture. koji su za to uveli simbolicne nazive.

U svom klasienom radu »Ma'lw" '! Leman (Lehmann) definise manu kao »izvanrednu uticajnost Projs (Preuss)" i Rer (Rohr)? posebno podvlaee psihieku prirodu mane. Covek se stvarno ne moze da otme utisku da je primitivni pojam mane predstadijum naseg pojma psihieke energije a naj verovatnije i pojma energije uopste."

Osnovno shvatanje mane ponovo se, na anirnistiekorn stupnju, vraea u personificiranom obliku.r" Ovde su duse, duhovi, demoni, bogovi, ti koji vrse izvanredna dejstva. Kako Leman s pravom podvlaci, mani se jos ne pripisuje nista » bozansko«, stoga se u mani ne sme sagledavati prvobitni oblici ideje o Bogu. Ali uprkos tome jedva se moze osporiti da je mana nuzan iii bar vrlo vazan preduslov za nastajanje ideje 0 Bogu, iako mozda ne i najprimitivnija od svih preduslova. Drugi neosporni preduslov je faktor personifikacije, za cije objasnjenje se moraju razmotriti i drugi psiholoski momenti.

Skoro univerzalna rasirenost primitivnog shvatanja energije je jasan izraz cinjenice da je covekova svest jos na ran om stupnju osecala potrebu da ocigledno oznaci opazene dinamizme psihiekih zbivanja. Stoga, kada u nasoj psihologiji stavljamo poseban naglasak na energetski naein posmatranja, onda se io odvija u skladu sa psihiekirn cinjemcama. koje su jos od iskona urezane u covekovom duhu,

81 Lovejoy, 1. c .. p. 380 ce, .

"' F. R. Lehmann. Mana, der Begnfl dO's ·ulIsserordO'n'-

licit WiTkungst)ollen" bei Siidsef't)olkern. .~ L. C.

.1 Das Wesen des Mana,

~ Up. moje izlaganje 0 nacinu kako Robert Mayer tumati pojam energtie u: ObeT die Psychologit' deli Un!wu'u"'sten, p, 121 f. (Ges. Werkl' VII).

116 Zeligman (Seligman) (I. c. p. 640 ff.) izvestava 0 l.apazanjima koja, prema mom misljenju, predstavljaju prelaze od mane u animtstieke personifikacije. To su labuni plemena GeJarija. -Labuni« je »odasiljati«, Radi se 0 dinamskom (rnagienorn) dejstvu. koje prelazi ili moze da bude upuceno na druge sa jajnika (?) porodilje. Labuni izgJedaju kao »senke«, koriste mostove da bi presli preko reke, pretvaraju se u tivotinje, ali inaee nemaju neku lienost Ili definisanu uobli~enost. Sliean je pojam ajik Eigonija u severn oj Keniji. gde sam Iieno vrsio posmatranja.

140

II

TRANSCENDENTNA FVNKCIJA

TRANSCENDENTNA FUNKCIJA

Pod nazivom -transcendentna Iunkcija« ne treba podrazumevati nista tajanstveno, tako reei nadeulno ili rnetafizieko, vee psiholosku funkciju, koja se po svom tipu moze uporediti sa istoimenom materna tickom funkcijom koja predstavlja funkciju imaginarnih i realnih brojeva. Psiholoska »transcendentna funkcija- proistiee iz spajanja s'l'esnih i nesuesnih sadrzaja.

Iskustvo je svakog, ko Sf' bavi analitickorn psihologijom, bogato podueilo da se svest i nesvesno retko slazu in puncto sadrzaja i tendencije. Ovaj nedostatak: paralelnosti, kako iskustvo uti, nije slucaJan ili neplanski, vee se temelji na tome sto se nesvesno pre rna svesnorn odnosi kompenzatorno iIi komplementarno. Ovo se moze i obrnuto fonnulisati i reci da se svesno odnosi komplementarno prerna nesvesnom. Ovaj odnos proistiee lz toga sto 1. sadrzaji zadnjeg imaju takvu pragovnu vrednost da svi isuvise slabi elementi ostaju u nesvesnom, sto 2. svest, zahvaljujuci svojim usmerenim funkcijama, deluje inhibitorno na !>3V neprikladan materijal (ono sto Frojd oznacava kao cenzura), zbog eega ovaj neprikladni materijal potpada nesvesnom, sto 3. svest formira trenutni proces prilagodavanja, dok nesvesno sadrzi say zaboravljeni materijal individualne proslosti kao i sve nasledene, strukturalne funkcione tragove covekovog duha UOpSLe, i 4. sto nesvesno sadrzi sve one kombinacije maste koje jOs nisu dostigle pragovne vrednosti a koje ce vremenom, pod odgovarajucim uslovima, stupiti na svetlo svesti.

)0 Jun" Odabrana ~Ia. 1

145

lz ovog sklopa sam po sebi proistice kornplementarni stay nesvesnog prema svesti.

Odredenost i usmerenost svesnih sadrzaja JL' svojstvo koje je vrlo kasno steceno u istoriji plernenil, koje u velikoj meri nedostaje danasnjim pr imitivnim narodima. Isto tako uno je rnnogostruko probijeno kod neuroticara, koji se na taj naein razlikuju od norrnalnih utoliko sto im je prag svesti pomicniji. iii, drugim recima, sto im je prozirniji pregradni zid izmedu svesti i nesvesnog. Psihoticar se sasvim nalazi pod direktnim uticajem nesvesnog.

Odredenost i usmerenost svesti je nadasve vazna tekovina, koju je eovecanstvo iskupilo po cenu teskih zrtava a koja je. sa svoje strane, ueinila eovecanstvu najvece usluge. Bez njih nauka, tehnika i civilizacija bi bile jednostavno nernoguee, jer ove pretpostavljaju pouzdanu trajnost. ravnornernost i ciljnu usmerenost psihickih procesa, Ove osobine se za sve smatraju kao neophodne. pocev od najvisih drzavnih einovnlka. preko lekara, inienjera sve do nadnieara. Socijalna obezvredenost raste u onoj meri, u kojoj nesvesno ovu osobinu iskljueuje. Svakako da ima i ovde izuzetaka, naime stvaralaeke nadarenosti. Takvim ljudima predstavlja prednost upravo ta prozirnost njihovog pregradnog zida izmedu svesti i nesvesnog. Ali socijalnim organizacijama. koje upravo zahtevaju ravnomernost i pouzdanost, po pravilu ovi izuzetni ljudi ne vrede mnogo.

Stoga nije sarno shvatljivo, vee i neophodno, da psihieki proces u pojedinacnorn slueaju bude sto je moguee cvrsci i odredeniji, jer to zahtevaju nevolje zivljenja. Medutim. sa prednoscu ove osobine skopcan je i veliki nedostatak - cinjenica njene usmerenosti ukljueuje u sebi inhibicije ili iskljueenje svih onih psihiekih elemenata. koji na izgled Hi stvarno ne odgovaraju, odnosno nisu pogodni da slede naznaeeni pravac u njegovom smislu tako da bi doveli proces do nezeljenog cilja. Ali na koji naein se raspoznaje da okolni psihieki materijal nije »prikladan«? Ovo saznanje se temelji na einu rasudivanja, koji fiksira pravac zapoeetog i zeljenog puta. Ovo rasudivanje je

pristrasno .j ~ predubedenjem, [er one izbira jednu jedinu na racun svih ostalih moguenosti, Sa svoje strane rasudivanje uvek proistiee iz iskustva, sto znac! iz onog sto vee postoji kao poznato. Ono se. dakle. po pravilu nikada ne bazira na necem novom sto je jos nepoznato a sto bi, pod izvesnim uslovima. moglo bitno da obogati usmereni proces. Prirodno da se uno ne moze bazirati na tome. ukoliko nesvesni sadrzaji ne mogu da dopru do svesti.

Kroz ovakav ein rasudivanja usmereni proces nuzno postaje jednostran, takode i kada je racionalan sud mnogostran i na izgled bez predubedenja. Najzad, cak i racionalnost suda moze biti prejudicijum: posto je razumno one sto nam izgleda kao razurnno. Dakle, one sto nam izgleda nerazumno, potpada iskljueivanju I to zapravo· zbog svog iracionalnag karaktera, koji jt' stvarno iracionalan. ali isto tako moze sarno izgledati iracionalan, a da to u visern smislu nije.

Jednostranost je neminovno, neophodno svojstvo usrnerenog procesa, posto je smer jednostranost. Jednostranost je istovremeno prednost i nedostatak. I kada izgleda da ne postoji nedostatak koji se povrsno da primetiti, ipak uvek postoji u nesvesnom izrazita protiv-pozicija, aka se bas ne radi (J idealnom slueaju potpunog susreta svih psihiekih komponenti u jednom te istom pravcu: slueaju cija se rnoguenost teorijski ne moze osporavati, ali koji je praktieki vrlo. vrlo redak. Protiv-pozicija u nesvesnom je bezazlena toliko dugo dok ne pokazuje vece energetske vrednosti. Medutim. ako zbog isuvise velike jednostranosti poraste protivnapon, tada protivtendencija prodire u svest i to po pravilu u trenutku kada bi bilo upravo najvaznije sprovodenje usmerenog procesa. Tako se govorniku desava omaska upravo onda kada mu je najvise stalo da ne kaze nesto glupo. Ovaj trenutak je stoga kritiean, jer pokazuje najveei energetski napon, koji kod vee postojeeeg naboja nesvesnog lako preteze i pokrece nesvesne sadrzaje,

Nas civilizovani zivot zahteva koncentrisanu. usmerenu delatnost svesti time konstelira rizik [a-

146

10·

147

eeg razdvajanja od nesvesnog. Ali rna koliko se Covek pornoeu usmerenog funkcionisanja odvojio od nesvesnog, tim pre se moze stvoriti odgovarajuee intenzivna protivpozicija, koja. ako se probije, moze imati neprijatne posledice.

Kroz analitieku terapiju, dobili smo snazan utisak 0 vaznosti nesvesnih uticaja i mnogo toga naucili za nas prakticni nvot, tako da ne smatramo parnetnim ocekivanje da se posle takozvanog okoncavanja terapije nesvesno elirninise iii primrri. Zbog nejasnog uvida u ovu situaciju mnogi pacijenti se ne mogu ill se tesko odlueuju da prekinu analizu, iako vee i pacijent i lekar oseeanje zavisnosti dozivljavaju kao neugodno i neprikladno. Neki se plase da rizikuju pokusaj i da stanu na sopstvene noge upravo zbog toga sto znaju iz iskustva da se nesvesno, na izgled nepredvidivo, uvek iznova moze smetajuci urnesati u njihov zivot.

Ranije se smatralo da su pacijenti spremru da prihvate normal an naein zivota u trenutku kada su sarn.i ad praktienog samoupoznavanja nautili toliko da su, na primer, u stanju da razumeju sopstvene snove. Ali iskustvo je pokazalo da i lekari analiticari, ad kojih hi se oeekivalo potpuno vladanje interpretacijom snova, cesto kapituliraju suoeeni sa sopstvenim snovima tako da moraju zatraziti pomoc od kolegao Dakle, kada su eak i oni, koji strueno vladaju metodom, nesposobni da zadovoljavajuee protumaee sopstvene snove, onda se ovo utoliko manje moze oeekivati ad pacijenata. Nije se ispunila Frojdova nada da se nesvesno moze iscrpsti. Zivot snova i intruzija nesvesnog neometano se, mutatis mutandis. nastavljaju dalje,

Postoji opste rasirena zabluda da se analiza shvata nesto kao »kura .. , koja se jedno vreme sprovodi nad nekim da bi konacno bio otpusten kao izleeen, To je laieka zabluda, koja potiee jos iz poeetnog perioda psihoanalize. Analitieki postupak moze se, doduse, posmatrati kao preudeSavanje psiholoskog stava, koje se sprovodi uz pomoe lekara. Razumljivo da ovaj novosteeem i unutrasnjim i spoljnim uslovi-

rna bolje prilagodeni stay maze biti odredeno vreme vrlo koristan, ali postoji vrlo malo slueajeva gde je jednokratna »kura« imala takav trajan uspeh. Lekarski optimizam, koji nikada nije oskudevao u reklami, zna da izvestava 0 definitivnom izlecenju. Medutim. <:oveka ne.sme da zavede ljudska slabost praktieara, vee uvek mora imati pred ocima cinjerucu da se iivot .nesvesnog nastavlja i stalno dovodi do problematicnih situacija. Ne moramo biti ni pesimisti; jer srno ipak svedoci mnogih dobrih uspeha, koji su produkt sreee i temeljnog rada. Ali to nas nece spreciti u tome da racunarno sa cinjenicom da analiza nije »kura« [ednom za uvek, vee da je najpre sarno vise ill manje temeljno preudesavanje, Uostalom, nema nijedne promene koja hi vazila bezuslovno i za dugo vreme. Zivot se mora uvek iznova osvajati. Postoje doduse izvanredno trajni kolektivni stavovi, koji omogucuju tipiena konfliktna resenja. Kolektivm stay istina glatko uvodi jedinku u drustvo, pri eemu on deluje na jedinku kao bilo koji drugi iivotni uslov. Ali teskoea pacijenata sastoji se upravo u tome sto se njegova individualna datost ne moil' glatko uvesti u tipicnu norrnu, vee zahteva individualno konfliktno resenje da hi se celokupnost licnosti odrzala i ostala sposobna za iivot. Ovom zadatku nije doraslo nijedno racionalno resenje a ne postoji nijedna kolektivna norma, koja bi bez gubitka mogla da zameni individual no resenje,

Novi stav, steeen tokom analize, obicno posle duzeg iIi kraceg vremena postaje u nekom pogledu nedovoljan, i to nuznim nacinom zbog stalnog proticanja zivota, koje stalno zahteva nova prilagodavanja, posto ni jedno prilagodavanje nije postignuto jednom za uvek. Mogao hi se, uostalom, posta viti zahtev da metoda Iecenja mora bitt takva da bez teskoca omogueuje stvaranje novih orijentacija i u kasnijem zivotu. Kao sto uci iskustvo, to je do izvesnog stupnja zaista i slucaj. Cesto vidamo da takvi pacijenti, koji su prosli kroz terneljnu analizu, u kasnijem novom preudesavanju imaju znatno manje teskoca. Ali ipak ove teskoee 'SU dosta l!este i ponekad prilieno neugod-

148

149

ne. Zbog toga dolazi do toga da se i oni pacijenti, koji su prosli kroz temeljnu terapiju, kasnije eesto ponovo obraeaju svom nekadasnjern lekaru, moleci za pomoe. U poredenju sa opstorn lekarskom praksorn ovo nije tako neobieno, ali to ne demantuje sarno izvesni neprijatni terapijski entuzijazarn, vee i shvatanje da analiza predstavlja jednokratnu »kuru«. Na kraju krajeva je vrlo neverovatno da bi mogla postojati takva terapija, koja bi uklanjala sve teskoce. Coveku su potrebne teskoee, one spadaju u okvire njegovog zdravlja. Sarno njihova nedoliena mera je ono sto nekom izgleda suvisno,

Osnovno terapijsko pitanje nije sarno to, kako otkloniti trenutnu teskocu, vee kako se uspesno mogu sresti buduee teskoee, Pitanje je: kakav duhovno-rnoralni stay je potreban u odnosu na ometajuce uticaje nesvesnog, i kako se ovaj moze preneti pacijentu?

Odgovor se oeigledno sastoji u tome da je petrebno otkloniti razdvajanje izmedu svesti i nesvesnog. To se ne moze postiei time sto ce se sadrzaji nesvesnog osuditi jednostrano i pomocu svesne procene, vee naprotiv na taj naein sto ee se njihov smisao prepoznati kao kompenzacija jednostranosti svesti i staviti joj i to na raeun. Tendencija nesvesnog i tendencija svesti su ona dva faktora koja grade transcendentnu funkciju. Ona se naziva transcendentnom, zbog toga sto organski omogueuje preiazak iz jednog stava u drugi, to jest bez gubitka nesvesnog. Konstruktivna metoda pretpostavlja svesna saznanja, koja su i kod pacijenta prisutna bar potencijalno tako da se mogu privesti u svest. Ako lekar ne zna nista 0 ovim mogucnostima onda, u ovom pogledu. ne moze nista ni da razvije kod pacijenta, osim ako lekar i pacijent zajednieki proueavaju ovo pitanje, sto je po pravilu iskljuceno.

Stoga u praksi lekar sa odgovarajucorn spremom posredno prenosi pacijentu transcendentnu funkciju, to jest on pornaze pacijentu da spoji svest i nesvesno, i da na taj naein dospe do novog stava. Ova funkcija lekara sadrzi jedno od razlieitih znacenja prenosa - sa prenosom pacijent se hvata za onog ko mu izgleda

da obeeava obnavljanje stava; sa prenosom on traii da postigne ovu promenu koja mu je neophodna i onda kada toga nije svestan. Stoga lekar za pacijenta ima karakter neophodne i za Zivot preko potrebne figure. Ma kako infantilna izgledala takva zavisnost, ipak se u njoj izrazava neverovatno vazno iscekivanje, cije razoearanje lekara cesto nagraduje gorkom mrznjom. Stoga je vazno znati 0 cemu se radi kod ovog, u prenosu skrivenog iScekivanja - covek je sklon da ovaj zahtev shvati sarno reduktivno u srnislu erotske infantilne fantazije. Ali to bi znaeilo da se ove fantazije, koje se po pravilu odnose na rod itelje, shvataju bukvalno, kao kada bi pacijent, odnosno njegovo nesvesno, stvarno po novo ili jos gajio ona ista oeekivanja koja su nekada postojala kod deteta u odnosu na roditelje. Povrsno posmatrano to je JOs uvek isto ocekivanje, koje je dete gajilo u odnosu na pomoe i zastitu od strane roditelja, ali u meduvrernenu od deteta je postao odrastao Covek, tako da J~ ono sto je kod deteta bilo normalno, kod odraslog postalo neprikladno. Ono postaje metaforieki izraz za potrebu porn Dei u teskoj situaciji koja nije realizovana u svesti. lstorijski je, doduse, tacno kada se erotski karakter prenosenja povratno objasnjava svodenjem na infantilni eros. Ali time nisu shvaeeni svrha i smisao prenosa, a tumacenje ovog kao infantilno seksualna fantazija odvlaei paznju sa stvarnog problema. Razumevanje prenosa ne sastoji se u trazt-nju njegove istorijske pretpostavke vee njegove svrhe. Jednostrano reduktivno objasnjenje postaje besrnisleno, narocito onda kada iz toga ne proistiee rusta posebno novo, osim pojacanog pacijentovog otpora. Dosada koja se tada uvlaei u terapijski postupak nije nista drugo do izraz jednolienosti i siromastvo ideja - ali ne nesvesnog, kao sto se obicno smatra, vee analitieara, koji ne razume da ove fantazije ne treba shvatiti sarno konkretistieki reduktivno, vee naprotiv konstruktivno. Sa ovim uvidom cesto se zacas menja zastala situacija.

Pomoeu konstruktivnog pristupa nesvesnom, to Jest pomoeu pitanja 0 smislu i svrsi, postavlja se te-

150

151

melj za uvid u onaj proces, koji ja oznacavam kao transcendentna funkcija.

Nije suvisno ovde ubaciti primedbu 0 testo pominjanoj zamerci da konstruktivna metoda predstavlja sugestiju. Metoda se naime zasniva na tome, da se simbol (naime slika sna Ili fantazija) viSe ne procenjuje semiotski, kao znak izvesnih elementarnih nagonskih zbivanja, vee simbolicki, pri remu se pod »simbolom« shvata izraz koji na najbolji naCin izrazava kompleksno i od svesti jos nejasno shvaeeno einjenicno stanje. Pornocu analitiekog raSelanjavanja ovog izraza ne dobijase nista drugo do razjasnjenje elementarnih komponenti istog, od kojih je prvobitno stvoren. Time se ne poriee da povecani uvid u elemente do izvesnog stepena ima svoje prednosti. Ali takav uvid vodi mimo pitanja svrhe. Stoga se mora odbaciti raselanjavanje simbola u ovom stadijumu analize. Metoda razrade smisla, koji je kroz simbol naznaeen svakako je ista kao i kod analitiekog raselanjavanja: sakupljaju se asocijacije pacijenta koje su po pravilu cak dovoljne da se sintetski primene. Njihovo koriscenje se opet ne odvija u semiotskorn, vee u simbolickom pogledu. Pitanje glasi, na koji smisao ukazuju dosecanja A, B, C, itd., sagledani zajedno sa manifestnim sadrlajem sna?

germansko pismo), znaci stare mudrosti, prastare kulture, naslede coveeanstva, iz groba ponovo izneti na svetlost dana.

Analitttko tumatenje

Pacijentkinja ima izra!eni kompleks oca i bogatu erotsku mastu vezanu za oea koga je rano izgubila. Ona se uvek stavljala na mesto majke, u svakom slueaju sa velikim otporom protiv oca. Ona nikada nije rnogla da prihvati muskarca slienog ocu i stoga [e protiv volje birala slabasne, neurotii':ne muskarce. I tokom analize !estoki otpori protiv lekara-oca. San iskopava njenu !elju za oeevirn »oruzjem«. Teorijsko razmatranje ovde bi bez daljnjega ukazivalo na falusnu fantaziju.

Konstruktwno tumaten]e

Jedna neudata pacijentkinja je sanjala da jOJ je neko predao raskosan, bogato ukrasen, prastari mac iskopan iz jedne nekropole.

Izgleda kao da je paeijentkinji neophodno ovakvo oruzje, Njen otae je imao oruzje. On je bio aktivan, i tako je fiveo raeunaiuct I sa teskocama koje mu donosi njegov temperamenat, zbog cega je doduse proziveo strasno buran !ivot, ali nije bio neurotican. Ovo oruzje je stare nasledno dobro eoveeanstva, koje re zakopano lezalo u pacijentkinji a doslo na svetlost dana pomocu -Iskopavanja« (analiza). Oruije Ima neke veze sa uvidom I sa rnudroscu, Ono je sredstvo napada i odbrane. Oeevo oruzje bila je strasna, nesavitljiva volja, kojom je on kreio put kroz iivot. U tom pogledu pacijentkinja je bila susta suprotnost. Ona se upravo nalazi na putu da shvati da covek moze i da hoee, a ne da mu je potrebno samo da ga teraju, kao sto je uvek smatrala. Volja zasnovana na zivotnoj mudrosti i uvidu je staro nasledno dobro l:oveeanstva, koje lezi i u nior, all do sad a je bilo zakopano, jer ana je i u ovom pogledu cerka svog oca, !lto do sada nije priznavala IZ tiste razmazenosti njenog detinjasto-plaeljivog bica. Ona je bila izrazito pasivna i prepustena seksualnirn fantazijama.

Asocijacije pacijentkin]e

Mac njenog oca, koji jOJ je on jednom postavio tako da bljesti na suncu, sto je na nju nacinilo veliki utisak. Njen otae je bio u svakom pogledu aktivan covek jake volje, plahovitog temperamenta, avanturista u ljubavnim odnosima. Keltski bronzani mac Pacijentkinja Sl:' ponosi svojim keltskim poreklorn Kelti su temperamentni, plahoviti, strasni. Sare imaju tajanstveni izgled; stare tradicija. runa (prastaro

U ovom slueaju nisu potrebni dopunski prilozi analogrjama od strane lekara. Pacijentkinjine asociJaeije pruzile su sve one sto je neophodno. U odnosu

152

153

na ovaj postupak pri tumaeenju sna moze se staviti zamerka da je sugestivan. Pri tome se, medutim, potpuno zaboravlja da se nikada ne prima sugestija za koju ne postoji unutrasnja spremnost iii da se brzo rasprsi ako se ipak prihvati zbog posebnog insistiranja. Sugestija koja se trajno prihvata uvek odgovara jakoj psiholoskoj spremnosti, koja je sarno provocirana sugestijom. Stoga je ova zamerka besmislena i pripisuje sugestiji magienu snagu, koju ona uopste nema, posto bi mace u takvom slueaju sugestivna terapija imala Iantastieno dejstvo, sto bi dovelo do potpune suvisnosti analitiekih procedura. Ali, ni u kom slucaju nije tako. Osim toga zamerka da se radi 0 sugestiji previda ~injenicu da pacijentkinjine asocijacije ukazuju na kultumo znacenje maca.

Posle ove ekskurzije vratimo se pitanju transcendentne funkcije. Vidimo da transcendentna funkcija u terapiji izgleda kao da je tako reci vestaeki podstreknuta, posto je znatno podrzava lekareva pomoe. Ako pacijent treba da dade do toga da stoji na sopstvenim nogama, onda ne bi trebalo da trajno bude upucen na pornoc sa strane. Interpretacija snova bila bi, doduse, idealna, ideal no sredstvo sinteze nesvesnih i svesnih podataka, ali je isuvise velika praktieka teskoca sopstvene analize snova.

Za uspostavljanje transcendentne funkcije potrebni su nam podaci nesvesnog. Ovde nam se najpre nudi san kao najkomotnije pristupaeni izraz nesvesnih procesa. On je tako reei eist produkt nesvesnog. Promene koje ovaj trpi tokom procesa postajanja svesnim, ne mogu se nikako poreci, ali one gube od znaeaja zbog toga sto su i same nesvesnog porekla a ne namema izopacenja, Moguce promene prvobitne slike sna poticu iz jednog povrsnijeg sloja nesvesnog i sastoje se od isto tako upotrebljivog nesvesnog rnaterijala. To :'iU produzne mastaTije u smislu sna. Ovo vazi i za tako ceste naknadne predstave, koje se »slobodno« javljaju u polusnu ili neposredno pri budenju. Kako san potice iz spavanja, on u sebi nosi sva obelezja »abaissement du niveau mental« (Zane), naime obelezja niskog energetskog napona: logieki dis-

kontinuitet, fragmentarnost, stvaranje analogija, povrsne asocijacije po govornoj, zvucnoj iIi slikovnoj slicnosti, kontaminacije, iracionalnost izraza, zbrkanosti itd. Sa pojacanirn energetskim naponom snovi dobijaju sredeniji karakter, oni se dramaticno kornponuju, pokazuju jasniju smisaonu povezanost a povecava se i vrednost njihovih asocijacija.

Kako je energetski napon pri spavanju po pravilu vrlo mali. tako su snovi, u poredenju sa svesnim sadrzajima, manje- vredni izrazi nesvesnih sadrzaja, koji su vrlo tesko razumljivt u konstruktivnom pogledu, nasuprot tome najcescc lakse razumljivi u reduktivnom pogledu. Stoga su snovi uopste neprikladan. odnosno tesko upotrebljiv materijal za transcendentnu funkciju, posto ova obicno postavlja subjektu isuvise visoke zahteve.

Zbog toga moramo potraziti druge izvore:

Postoje. na primer. nesvesne interferencije u budnom stanju,s takozvane -slobodno naisle asocijacije«, nesvesne smetnje delanja, falsifikati secanja, zaboravnost, sirnptornske radnje itd. Ovi materijali su obicno korisniji u reduktivnom nego u konstruktivnom pogledu; oni su isuvise fragmentami i nedostaje im duza vremenska povezanost, neophodna za smisaono razumevanje.

Drugaeije je sa spontanim ma:Stanjem. Fantazije najeesce nailaze u relativno komponovanom i povezanom obliku i sadrze ~f'sto vidljivo znacajan materijal. Neki pacijenti su sposobni da u svako doba produkuju fantazije, koje jednostavno pustaju da »slobodno naviru« pomocu iskljueivanja kritieke paznje, Ove fantazije su upotrebljive, sarno ova posebna nadarenost nije tako testa. Ali posebnim vezbanjem moze se formulisati ova sposobnost, tako da se znatno moze podiei broj ljudi sa ovakvim slobodnim oblikovanjem fantazija. Trening se najpre sastoji od sistematskog vezbanja iskljueivanja kritieke paznje, cime se stvara praznina u svesti, koja pogoduje izranjanju spremnih fantazija. Svakako se ovde pretpostavlja da i zaista postoje libidom investirane fantazije. Narav-

154

155

no da ovo nije uvek i svuda sluea]. Gde ovo nije slu~aj, potrebne su posebne mere.

Pre nego sto predem na objasnjenje ove posebne metode, moram popustiti pred licnim oseeanjern, koje mi govori da se eitalac sumnjieavo pita, za sto je Z8- pravo korisna jedna ovakva priprema i zasto se na svaki naein moraju uzneti nesvesni sadrzaji. Zar nije dovoljno, sto ovi s vremena na vreme vlastitim sredstvima, najcesce neprijatno. skrenu na sebe paznju? Zar se nesvesno mora silom izvlaciti na povrsinu? Cilj analitieke terapije bio bi upravo suprotno, tj. da se nesvesno oslobodi fantazija i na taj naein neutralise.

Ne izgleda mi suvisno da ovim prigovorima na ovom mestu posvetim vise paznje, posto metode privodenja u SVe5t nesvesnih sadrzaja mogu izgledati nove i neobicne, pa cak i cudnovate. Zbog toga prvo moramo da rascistano sa ovim prirodnim zamerkarna, da nam ne bi postale smetnja kada pocnerno sa demonstriranjem pomenutih metoda.

Kao sto je receno, nesvesni sadrzaji su nam potrebni radi dopune svesnih. Kada bi stay svesti bio sarno u nesto manjoj merl »usmeren«, onda bi nesvesno moglo da pritiee sarno od sebe, sto je i slueaj kod svih onih ljudi, kod kojih napon svesti na izgled ne dostize vise stupnjeve, kao na primer kod primitivnog coveka. Kod njega nisu potrebne nikakve posebne mere, da bi se stvorio ulaz nesvesnim sadrzajirna. U izvesnorn smislu za ovo nisu nigde potrebne posebne mere; jer ko svoju nesvesnu stranu najmanje poznaje, najvise je pod njenim uticajem. Ali on toga nije svestan. Tajanstveno sadejstvo nesvesnog u zivotu je uvek i svuda prisutno; ono ne treba da se trazi. Ono sto se trazi jeste privodenje u svest nesvesnih sadrzaja, koji se nalaze u stanju spremnosti za prodor u nasa agiranja; na taj naein se upravo izbegava tajanstvena primesa nesvesnog i njene nezeljene posledice.

Neko ee se sigurno zapitati: zasto se nesvesno ne rnoze prepustiti samom sebi? Ko u ovom pogledu nije vee imao neka rdava iskustva, naravno da nece trasiti

povoda da kontrolise nesvesno. Ali onaj ko raspolaze sa neophodnim iskustvima, on ee pozdraviti i samu mogucnost kontrole nesvesnog. Usmerenost je bezuslovna nuznost za svesni proces, no uslovljuje, kako smo videli, neizbeznu jednostranost. Kako je psiha sarnoregulrsuci aparat kao i zivo telo, tako se s vrernena na vrerne u nesvesnorn priprema regulisuce protivdejstvo. Da ne postoji usmerenost svesne funkcije, tada bi bez daljnjega mogli da se aktiviraju pronvurecni uticaji nesvesnog. Ali upravo usmerenost ih iskljucuje. Na ovaj nacin se, prirodno, ne potiskuje protivdejstvo, vee one uprkos tome nastupa. Ali njegOY regulisuci uticaj se isk ljucuje pomocu kriticke paznje i volje koja je svesna cilja, posto protivdejstvo kao takvo izgleda da ne odgovara svesnom smeru, Utohko psiha civilizovanog coveka vise nije samoregulisuci aparat, vee slicna, recimo, nekoj masini, cije je automatsko regulisanje brzine s jedne strane tako neosetljivo da svoju delatnost moze nastaviti sve do samoostecenja, s druge, medutim, podredeno rnesanju jednostrano orijentisane samovolje.

Kada se potisne nesvesno protivdejstvo, one gubi svoj regulisuei utica]. Ono tada pocinje da deluje ubrzavajuce i potencirajuce u smislu pravca svesnog procesa. Izgleda kao da protivdejstvo gubi svoj regulisuci uticaj i uopste svoju energiju, posto nailazi stanje u korne ne sarno da ne postoji inhibitorno protivdejstvo, vee gde izgleda da se njegova energija prikljueuje onoj od svesnog pravca. Ovo, naravno, olaksava najpre sprovodenje svesne namere, koja se posto je medutim, bez inhibicije, moze sprovesti nesrazrnerno i na raeun celine. Ako neko, na primer, iznese neku nesto smeliju tvrdnju a pri tom potisne protivdejstvo, naime pridoslu sumnju, on ce na sopstvenu stetu utoliko vise insistirati na tvrdnji.

Lakoca sa kojom se iskljueuje protivdejstvo, odgovara stepenu disociranosti psihe i vodi do gubitka mstinkta, sto je i karakteristieno za civilizovanog coveka ali i neophodno, posto nagoni sa svojom iskonskom snagom otezavaju socijalno prilagodavanje. !pak ne radi se 0 pravom zakrzljavanju nagona, vee

156

157

po pravilu samo 1I relativno trajnorn vaspitnom produktu, koji se nikada ne bi odrzao u takvoj meri da ne sluz! vasnirn interesima individue.

Da ne bisrno govorili 0 svakodnevnirn prirnerirna iz prakse, pornenucu Niceov slueaj, onako kako ga iznosi u delu Tako je gUl'orio Zoratustra. Otkrice ,)\'iseg« kao i »najruznijeg coveka odgovara nesvesnoj regulaciji, jer »visi« Ijudi hoce da spuste Zaratustru u sferu prosecnog eoveka kakva je bila odvajkada, a »najruzrriji« eovek je personifikacija samog protivdejstva. Ali vrnoralni lav- Zaratustrin -preurla- sve te uticaje, pre svega sazaljenje i vraca se u pecinu nesvesnog. Time je potisnut regulisuci uticaj, ali ne i tajno protivdejstvo nesvesnog, koje 51:' jasno primecuje u Nieeovim spisima. On prvo trazi protivnika u Vagneru. korne ne moil' da oprosti Parsifala. ali uskoro say svoj bes usredsreduje na hriseanstvo a posebno na svetog Pavia. koji je u izvesnom smislu prosao slieno njemu. Kao sto je poznato Nieeu je psihoza pre svega donela identifikaciju sa »raspetirn. i prorokom odevenirn u rite. Sa ovom katastrofom protivdejstvo doprlo je do povrsine.

Sledeci primer je klasicni uticaj ludila velieine, koje nam je ostalo saeuvano preko cetvrtog poglavlja Knjige Danilove. Kada se Navukodonosor nalazio na vrhuncu svoje moci, usnio je jedan san koji donosi nesreeu, ukoIiko ne nacini zrtvu u obliku samokaznjavanja i odricanja. Danilo interpretira san sasvim strueno, ali ne nalazeci odgovarajuci eho. Medutim. potonji dogadaji daju za pravo njegovim tumaeenjima, jer Navukodonosor, posto je potisnuo nesvesni regulisuci utica], upada u psihozu, koja zapravo sadrli uno protivdejstvo koje je kralj hteo da izbegne: on. gospodar zcmlje, postaje zivotinja.

Jednom mi je jedan poznanik isprieao san u kome on sa litice jednog brega pada u bezdan praznine. Objasnio sam mu ponesto od uticaja nesvesnog i opomenuo ga da se prieuva od isuvise opasnih planinarskih poduhvata, koje je posebno voleo. On me je ismejao uz epilog da je nekoliko rneseci kasnije kroeio u prazno i smrtno se unesreeio.

Sa ovim stvarima. koje se uvek iznova desavaju u razlicitlm odstupanjima. zarnisljeno se slazu oni koji su ih iskusili. Covek postaje svestan kako olako previda regulisuce mehanizme, i stoga treba da se potrudi da ne previda nesvesnu regulaciju, toliko neophodnu nasern duhovnom i telesnom zdravlju, Shodno tome on ce pokusati da se pomogne pomocu samoposmatranja i samokritike. Ali eisto samoposmatranje i intelektualna sarnoanaliza su nedovoljna sredstva za uspostavljanje kontakta sa nesvesnirn. Posto covek nikada nije posted en losih iskustava, svako zazire da ova riztkuje. narocito ako smatra da bilo gde postoji nekakva mogucnost da se zaobide jedno takvo iskustvo. Tendencija da se neprijatno ako je ikako moguce izbegne, potpuno je legitimna. Poznavanje regulisucih uticaja moze stvarno da u mnogim slucajevirna omoguci izbegavanje nekorisnih losih iskustava. Ne moraju se proci mnogi zaobilazni putevi koje ne odIikuje posebna draz, vee zamorni konflikti. Dovoljno je kada pratimo stranputice i cinimo greske u nepoznatoj i neistrazenoj zemlji; ali zalutati u nastanjenom podrucju sa sirokim ulicama je vrlo neprijatna stvar. To se rnoze ustedeti pornocu poznavanja regulisucih faktora. Pitanje je samo: koji su putevi i mogucnosti, koji nam stoje na raspolaganju za upoznavanje nesvesnog?

Ako ne postoje slobodni produkti fantazije, onda smo upuceni na vestacku pornoc. Povod da se potrazi ovakva pornoc najcesce proistiee iz deprimiranog iii na neki drugi naein ometenog raspolozenja, za sto se ne moze pronaei neki dovoljan razing. Naravno, onn ima obilje razloga. Vee je lose vrerne dovoljan razlog. Ali nijedan od ovih razloga nije dovoljan kao objasnjenje, posto je kauzalno objasnjenje ovih stanja zadovoljavajuce samo za posmatrace sa strane, pa i za njih samo polovicno, Posmatrac sa strane zadovoljava se relativnim zasicenjern njegove potrebe za kauzalnoscu: njemu je dovoljno da sazna odakle dolazi stvar, posto on ne oseea zahtev koji se za drugog nalazi u depresiji. Direktno pogodeni, naime, mnogo manje zeli odgovor na pitanje otkuda, nego na pita-

158

159

nje eemu, iii je zainteresovan za pornoe. U intenzitetu afektivnog porerneeaja lezi vrednost, to jest energija, koju onaj koji pati \reba da ima na raspolaganju da bi otklonio stanje oslabljenog prilagodavanja. Nista se ne dobija time ako se ovo stanje potisne ili racionalno obezvredi.

Da bi se ovladalo energijom koja je fiksirana na pogresno mesto, uzima se afektivno stanje kao baza iii ishodna taeka procedure. Po mogucstvu privodi se u svest stanje raspolozenja pri cemu se covek bez ustezanja udubljuje u njega, a pismeno se fiksiraju sve fantazije koje izranjaju i ostale asocijacije. Fantaziji se mora ostaviti sto je moguce slobodniji manevarski prostor, ali ipak ne toIiki da ova napusti delokrug njenog objekta, naime afekta, tako da tako reci sa stotina, neprestano asocirajuei, prelazi na hiljade. Ove takozvane »slobodne asocijacije« odvode od predmeta ka bilo kakvim kompleksima, za koje eovek uopste nije siguran da Ii su povezani sa tim afektom a da ne predstavIjaju pomeranja, koja se postavljaju na mesto afekta. Iz ovakve aktivacije proistiee vise ili manje potpun izraz raspolozenja, koji obimno, konkretno ili simbolieno izrazava sadrlaj neraspolozenja. Kako ovo neraspolozenje nije nastalo u svesti, vee predstavlja nenamernu interferenciju od strane nesvesnog, obradeni izraz je tako reei slika sadrlaja i tendencija nesvesnog koje se in globo sadrle u neraspolozenju. Procedura predstavlja neku vrstu obogacivanja i predoeavanja afekta i zbog toga se ovaj sa svojim sadrzajima priblizava svesti. Afekat postaje izrazit a time i razumljiv. Vel! ovaj radni ueinak mofe proizvesti povoljan i okrepljujuei uticaj. U svakom slueaju time [e stvorena nova situacija, pri eemu se prethodno nepovezan afekat pretvorio u vise iIi rnanje jasnu predstavu pristupaenu verbalizaciji, i to zahvaljujuCi predusretljivosti i kooperaciji od strane svesti. Na taj naein stvoren je poeetak transcendentne funkcije, naime sadejstvo nesvesnih i svesnih cinjenica.

Afektivni poremeeaj moZe se i na drugi naein, ako ne intelektualno rasvetliti, a ono bar ocigledno

uoblieiti, Pacijenti, sa slikarskom ili crtaekom nadarenoseu mogu pornocu slike afektu dodeliti izraz. Pri tom se ne radi 0 tehnieki iIi estetski zadovoljavajucern prikazu, vee sarno 0 tome da fantazija omogucuje rnanevarski prostor a da se izvan ovoga citava stvar izvodi onoliko dobro koliko je to moguce, U principu ova procedura se slaze sa prethodno iznetim. I u ovom slucaju postize se produkt koji je uplivisan nesvesnim i svescu, a koji oteIotvorava stremljenja nesvesnog ka svetlosti i svesti ka supstanciji.

Medutim, cesto postoje slucajevi gde uopste ne postoji odredeno opipljivo afektivno neraspolozenje, vee sarno opsta tupa, neshvatijiva neLagodnost, oseeanje rezistencije prema svernu, neka vrsta dosade iii nesto kao gadenje neodredene prirode iIi praznina koja se ne mose blize definisati. U ovim slueajevima ne postoji odredena ishodna taeka, vee se ova prvo mora stvoriti. Ovde je neophodna posebna introverzija libida, mozda cak potpomognuta povoljnim spoljnim uslovima, kao potpunim mirom, naroeito nocu. kada libido i tako ima skionost ka introverziji. »Noc je - i vee glasnije zubore svi razigrani izvori, a i moja dusa je razigrano vrelo«, kaze Niee,

Mora se iskljuciti kriticka paZnja. Vizueino nadareni treba da usredsrede svoja iscekivanja na to da

se uspostavi unutrasnja slika, Po pravilu stvara se takva (ponekad hipnagogna) mastana slika, koju tre-

ba pazljivo motriti i fiksirati. Akustieki govorno nadareni obieno cuju unutrasnji govor. U pocetku su to mozda sarno fragmenti na izgled besmislenih recenica, koje medutim, isto tako pazljivo treba fiksirati. Drugi u tim trenucima jednostavno primaju svoj »drugi« glas. Postoji naime ne mali broj ljudi, koji poseduje neku vrstu unutraSnjeg kritieara iIi sudije, koji daje sud 0 njihovom delanju i radnjama. Dusevni bolesnici cuju ove glasove kao glasne halucinacije.

Ali i normalni sa razvijenijim unutrasnjim zivotom mogu bez daljnjega reprodukovati ove necujne glasave. U svakom slueaju ove skoro po pravilu potiskU-J; ju zbog njihove opste poznate nesnosnosti i uporno-

sti. Ovakvim osobarna naravno da nije tesko da uspo-

160

11 Junll. Od.abrarul tld a, I

161

stave vezu sa nesvesnirn materijalorn a sarnirn tim i da stvore preduslove za transeendentnu funkciju.

Postoje opet drugaciji Ijudi, koji u svom unutrasnjem svetu niti vide niti tuju. ali njihove ruke imaju tu sposobnost da izraze sadrzaje nesvesnog. Ovakvi paeijenti sa puno prednosti koriste plastiene materijale. Relativno retki su takvi Nja motorna nadarenost ornogueuje izrazavanje nesvesnog kroz kretnje, recimo igru. Nedostatak. zasnovan na tome sto se kretnje ne mogu fiksirati, mora se korigovati na taj naein sto se kretnje kasnije pazljivo ucrtaju, da se ne bi zaboravile. Jos rede, ali isto tako upotrebljivo, je automatsko pisanje. direktno ili plansetorn. Ova procedura isto tako pruza upotrebljive rezultate.

Sada dospevamo do sledeceg pitanja: sta se dalje zbiva sa materijalom dobijenim na opisane nacine. Na ovo pitanje nema apriornog odgovora. posto tek iz konfrontaeije svesti sa produktima nesvesnog dolazi do prolazne reakcije. koja medutim odreduje SVt' sto jos sledi. Praktieno iskustvo moze da pruzi obavestenja 0 svemu ovome. Na osnovu mog dosadasnjeg iskustva izgleda da se uglavnom javljaju dye razlicite tendeneije: jedna ide u pravcu lLoblical-'anja. druga u praveu poimanja.

Tamo gde preteze princLp ttoblicUl1aJlja. dobijeru materijal se uvecava i varira. pri cemu dolazi do kondenzacije motiva u manje ili vise stereotipnc sirnbole, koji podstieu stvaralaeku fantaziju i pri tom deluju pretezno kao estetski motivi. Ove tendencije vode ka estetskom problemu llmetnii'kog lLoblicQvanja.

Tamo gde, obrnuto, preteze princip poimanja. relativno malo interesovanja se poklanja estetskom aspektu, pa eak se ovaj oseca kao prepreka: nasuprot tome dolaze intenzivne rasprave sa smisuonom sadr£inom nesvesnog produkta.

Dok estetsko uoblicavanje izraza ima tendenciju da se zadrli na formalnom aspektu motiva. intuitivno poimanje Cesto pokusava da ulovi smisao sarno iz nedovoljnih nagovestaja u rnaterijalu. bez razmatra-

nja onih elemenata koji bi izbili na svetlo dana pl'l )rifljivom uoblieavanju.

Ova dva pravea ne javljaju se pomocu nekog voljndg akta, vee proisticu iz individualnih svojstava lienosti. Oba pravca imaju svoje rizike. odnosno svoje tipicne stranputice i zablude. Opasnost estetskih tendeneija lezi u precenjivanju formalnog. odnosno, .umetnicke . vrednosti dobijenih uobllcavanja, cirne se libido sa pravog cilja transcendentne funkcije vodi na stranputicu cisto estetsko-umetniekih problema uoblieavanja. Opasnost zelje za poimanjem je precenjivanje sadrzajnog aspekta. koji se podvrgava intelektualnoj analizi i tumaeenju, eime se gubi esencijalno simbolieki karakter objekta. Do izvesne tacke, medutim. moraju se koristiti i ove stranputice, da bi se zadovoljili individualno pretezno estetski iii intolektualni zahtevi. Ali neophodno je podvuci opasnost obeju stranputica. posto precenjivanja uoblieavanja proisteklih iz nesvesnog mogu biti vrlo velika na 00- redenoj taeki psihickog razvitka, zbog isto tako bezmernog potcenjivanja takvih produkata. Potcenjivanje je jedna od najvecih prepreka u uoolicavanju nf'svesnog materijala. Ovde dolazi do izrazaja Ntavo kolektivno potcenjivanje individualnih produkata: nista nije dobro iii lepo, sto SI:.' ne uklapa u kolektivnu semu, Savremena umetnost pocinje. doduse, da u ovorn pravcu cini kompenzatorne pokusaje. Ono st,) nedostaje nije kolektivno priznanje individualnog produkta. vee njegovo subjektivno cenjenje, naim .. · razumevanje njegovog smisaonog sadrzaja 1 njegove vrednosti za subjekt. Naravno da se oseeanje nit.t' vrednosti u odnosu na sopstveni produkt ne sreee svuda: ne retko je situacija obrnuta. naime naivno I nekritieno precenj ivanje sa obligatnim zahtevorn za kolektivnim priznanjem. Kada se prebrodi poeetno. sporno osecanje nize vrednosti, ovo lako rnoze da s ... preobrati u svoju suprotnost. nairne u isto tako velik» precenjivanje. U obrnutim slucajevirna poeetno precenjivanje eesto Sf' preobrazava u obezvredivacku skepsu, Greska ovih procena krije se u nesarnostalnosti j nesvesnosti individue. koja je ili jedino u sta-

16~

II

nju sarno da odmerava po kolektivnim merilima ili je zbog inflacije sopstvenog ja uopste izgubila mogucnost procene.

Jedan put izgleda da je reguli8uCi princip drugog: oba puta nalaze se u medusobnoj kompenzatornoj vezi. Iskustvo daje za pravo ovoj formuli. Ukoliko su u sadaSnjem momentu vee moguei uopsteni zakljueci, potrebno je estetsko uoblieavanje smisaonog poimanja i razumevanje estetskog uoblieavanja. Time se dopunjuju obe tendencije ka transcendentnoj funkciji.

Prvi koraci na oba puta slede isti princip: svest. pozajmljuje svoje izrazajno sredstvo nesvesnom sadrlaju; vise od toga svest ne sme da pruZi da ne bi nesvesne sadrzaje skrenula u smislu pravca svesti. Sto se tiee forme i sadrline, vodenje treba koliko je moguce prepustiti dosecanjima zavisnim od nesvesnog. Ova situacija znaei omalovazavanje svesnog gledista koje se oseea kao nesto vrlo neprijatno. Ovo se lako moze razumeti ako se predoei kako se obieno prezentuju sadrzaji nesvesnog, mime kao stvari koje su vee po svojoj prirodi slabe da bi prekoraeile prag svesti, iii kao inkompatibilnosti koje se iskljueuju iz raznoraznih razloga. To su najcesce delom nepozeljni, delom neoeekivani iracionalni sadrzaji, cije nezapazanje iIi potiskivanje izgleda bez daljnjega razumljiyo. Sarno mali deo sadrzaja je od neuobicajene vrednosti, posmatrano iIi sa kolektivnog ili sa subjektivnog gledista, Sadrzaji, koji su kolektivno bezvredni, mogu biti, posmatrani sa individualnog gledista, od najvece vrednosti. Ova elnjenica se ispoljava pornoeu afektivnog naglaska, svejedno da Ii se ovaj od strane subjekta oseca kao pozitivan iIi kao negativan. I drustvo je pocepano u odnosu na prijem novih i nepoznatih ideja koje se priblizuju njegovoj emocionalnosti. Svrha pocetne procedure je nalazenje oseeajno naglaSenih sadrzaja, posto se uvek radi 0 takvim situacijama gde se jednostranost svesti sudara sa otporom sfere instinkata.

Oba puta principijelno se razdvajaju tek onda kada [ednorn postane merodavan estetski aspekt a

drugom intelektualno-moralni. Idealan slueaj bila bi ravnomerna paralelnost iIi ritrnicna alternacija obe moguenosti, Izgleda da je jedva moguce jedno bez drugog ali se u praksi ipak srece: na racun smisla zelja za uoblieavanjern grabi svoj predmet, ili zelja za poimanjem prerano iskljueuje uoblil:avanje. Nesvesni sadrzaji fele najpre da se jasno pojave, sto im je moguce sarno kroz ucblieavanje i tek posle ovoga da dozive procenu, kada se raspolaze sa svim iskazima. Iz ovog razloga vee je Frojd sadrlinu snova iskazivao tako reci u obliku »slobodnih asocijacija«, pre nego sto je tumaeena,

U svim slucajevirna nije dovoljno da se razjasni sarno misaoni kontekst sadrzine nekog sna. Cesto se namece potreba da se nejasni sadrlaji moraju razjasniti pornocu vidljivih uoblieavanja. Ovo moze da se sprovede pomocu crtanja, slikanja i modeliranja. Cesto su ruke u stanju da odgonetnu one oko cega se uzalud trudio razum. Nairne, preko uoblicavanja u budnom stanju san se dalje i potpunije sneva, tako da se pocetna, neuhvatljiva izolovana slueajnost integrise u sferu celokupne lienosti, iako u pocetku to moze subjektu ostati nesvesno. Time se zadovoljava estetsko uoblicavanje i odustaje od toga da se otkriva neki smisao. Ponekad iz toga kod pacijenta nastaje sumanutost da [e umetnik - naravno neotkriveni. Zelja za poimanjem, koja odustaje od brizljivog uoblieavanja, javlja se sa svojim zahtevom vee na pocetku asocijacije i zbog toga nema dovoljnu podlogu. Medutim, sa izvesnim izgledima na uspeh ova moze poeeti tek uz neki uoblieeni produkt. Sto je manje uoblieeno ishodnog materijala, tim je veca opasnost da razum ne bude odreden empirijskom datoscu, vee teorijskim i moralnim predrasudama. Poimanje. 0 cemu se i radi na ovom stupnju, sastoji se od konstrukcije smisla, koji izgleda da se hipotetieno nalazi u pra-dosecanju,

Jasno je da se ovakva procedura opravdano moze sprovesti sarno onda, kada za to postoji dovoljan motiv. Isto tako nesvesnom se moze prepustiti vodstvo sarno onda kada u nesvesnim sferama lebdi zelja za

164

165

vodstvom. Medutim. avo je slueaj sarno onda kada SE' svest na neki naein nalazi u nevolji. Kada se, sreeom, uspe da se uoblici nesvesni sadrzaj i razume smisao uoblieenog, onda se postavlja pitanje, kako se sopstveno Ja odnosi prema ovakvoj situaciji. Tada zapocinje obracunavanje izmedu sopstvenog Ja i nesve:''fWg. To je drugi i vazni deo procedure, priblizavanje suprotnosti i nastajanje i uspostavljanje neeeg treeeg: transcendentne funkcije. Na ovom stupnju nesvesno vise nema vodstvo, vee sopstveno Ja.

Ovde se necemo upustati u definisanje individualnog Ja, vee eerno ga ostaviti u njegovoj banalnoj stvarnosti kao onaj kontinuirani centar svesti, eije je prisustvo osvedoeeno jos iz deejih dana. Nasuprot njemu stoji psihieko einjenieno stanje, produkt koji svoju egzistenciju ima da zahvali uglavnom nesvesnim zbivanjima, tako da se nalazi u izvesnoj suprotnosti prema Ja i njegovim tendencijama.

Ovo glediste je bitno za svako razraeunavanje sa nesvesnirn, J a u odnosu na nesvesno treba smatrati jednakovrednim i vice versa. Ovo predstavlja neophodno upozorenje, posto isto kao 5to svest civilizovanog coveka ima ogranicujuci utica] na nesvesno, tako i prepoznato nesvesno cesto moze imati upravo opasno dejstvo na sopstveno Ja. Kao sto Ja u prvom slucaju potiskuje nesvesno, tako isto oslobodeno nesvesno moze Ja gurnuti u stranu i nadvladati u psihiekom zivotu. Opasnost se sastoji u tome da svesno »izgubi prisebnost«, to jest da vise ne moze odbraniti svoju egzistenciju od navale afektivnih faktora, situacija koja se, inaee, cesce srece u pocetku sizofrenije, Ova opasnost ne bi postojala iIi bi bila prisutna u vrlo malom obimu, kada bi se obraeunavanje sa nesvesnim moglo osloboditi dinamike afekata. Ovo se po pravilu pokusava da postigne pomoeu estetizacije ih intelektualizacije suprotne pozicije. Medutim, razracunavanje sa nesvesnim mora biti svestrano, posto se kod transcendentne funkcije ne radi 0 delimienom procesu, koji moze proticati uslovno, vee 0 celovitom zbivanju, u koje su ukljuceni svi aspekti iii, bolje, u koje treba da budu ukljueeni. Afekat stoga mora biti

uk ljueen u svojoj punoj vrednosti. Estetrzacija i intelektualizacija su, doduse, izvanredno oruzje protiv pretecih afekata, ali ih treba upotrebiti sarno tame gde se radi 0 vitalnoj ugrozenosti. a ne da bi se jevtina izbegla neka obaveza,

Zahvaljujuci Frojdovom uvidu u terapi ji neuroLa obraca se paznja postojanju ernocionalnog faktora u punom opsegu, to jest, lienost se kao celina uzima ozbiljno, sto vaZi za obe strane, kako za pacijente tako i za leleara. U kojoj rneri se ovaj drugi sme zakloniti iza paravana teorije, ostaje delikatno pitanje subjektivne ocene. U svakom slueaju lecenje neuroza nije psiholosko banjsko leeenje, vee obnavljanje lienosti, pa prema tome svestrana mera koja zadire u sva podrucja Zivota. Razraeunavanje sa suprotnom pozicijom je ozbiljna stvar , od koje obicno vrlo mnogo zavisi. Ozbiljno prirnanje druge strane predstavJja bezuslovni zahtev ovog razraeunavanja, Samo na taj nacin mogu regulacioni faktori imati uticaja na delanje. Ozbiljno shvacanje stvari ne znaci i bukvalno shvacanje, vee nesto kao dodeljivanje kredita nesvesnorn, korne se na taj nacin otvara rnogucnost kooperacije umesto automatskog ometanja svesti.

Kod razraeunavanja nije samo opravdano glediste sopstvenog J a, vee se i nesvesnom priznaje odgovarajuci autoritet. Razracunavanje, doduse, vodi sopstveno Ja, ali se i nesvesnorn prepusta rec - audialur et altera pars.

Nacin kako se rnoze voditi ovo razraeunavanje najbolje se moze pokazati na orrim slueajevima gde se vise iii manje jasno razaznaje »dr ugi- glas. Ovirn ljudima je tehnieki vrlo jednostavno da pisrneno fiksiraju »drugi« glas i da na njegove iskaze odgovore sa gledista sopstvenog Ja. To izgleda tako, kao kada dode do dijaloga izmedu dye ravnopravne osobe, u kome svaka priznaje drugoj neki vazeci argumenat i zbog toga smatra da je vredno truda, pornocu temeljnog uporedivanja i diskusije, medusobno usaglasiti iii jasno razgraniciti suprotna gledista. Ali, kako je retko neposredno otvoren put ka slaganju, po pravilu dolazi do trajnijeg konflikta, koji zahteva zr tve sa

166

167

obe strane. Jedna takva rasprava moze isto tako da usledi izmedu lekara i pacijenta, pri ~emu lekaru lako zapadne uloga advocatus diaholi.

Uzasno je videti kako je ~ovek malo u stanju da uvazi argumenat drugog, iako je ova sposobnost neophodni osnovni uslov svake ljudske zajednice. Sa ovom opstom teskoeorn mora da raeuna svako ko namerava da zapoene raspravu sa samim sohom. U istoj meri u kojoj ne uvazava drugog ne priznaje ni pravo egzistencije »drugog« u samome sebi - i vice versa. Sposobnost za unutrasnji dijalog je merilo spoljaSnje objektivnosti.

Ma kako jednostavna moze hiti rasprava u slucaju unutraSnjeg dijaloga, tako nesumnjivo komplikovana izgleda ova u onom drugom slueaju, gde postoje sarno slikovni produkti, koji za znalea predstavIjaju reCit govor ali onome ko ne razume izgledaju kao gluvonemost. U odnosu na ovakve slikovne uoblicenosti Ja mora preuzeti inicijativu i postaviti pitanje: »Kako deluje ovaj znak na mene?« Faustovsko pitanje moze izmamiti odgovor koji rasvetljava mnoge prohleme. Sto je ovaj neposredniji i prirodniji, tim je vredniji, posto neposrednost i prirodnost garantuju najprihliZniju eelovitost reakeije. Pri tom se uopste ne postavlja bezuslovan zahtev da razraeunavanje hude svesno u svim svojim detaljima. Nairne, ~esto eelovita reakeija ne nalazi one duhovne preduslove, nazore i pojmove koji omogueuju jasno shvatanje. U ovom slueaju moramo se zadovoljiti oseeanjima, koja su nema ali puna slutnji, koja se javljaju umesto shvatanja, a znatno su vrednija od visprenog easkanja.

Ovo natezanje argumenata i previranje afekata predstavlja transeendentnu funkciju suprotnih parova. Protustavljanje jedne pozieije drugoj predstavlja energetski napon koji stvara nesto zivo, trece, sto nije logicko mrtvorodence shodno naeelu: tertium non datur, vee napredovanje iz suspenzije izmedu suprotnosti, zivoroc1enost, koja dovodi do novog stupnja hitisanja, do nove situaeije. Transeendentna funkeija ispoljava se kao svojstvo prihliZenih suprotnosti. Sve

dok su medusobno udaljene - naravno u cilju izbegavanja konflikta - one ne funkcionisu i predstavljaju mrtvo primirje.

Bilo kako da u individualnom slucaju izgledaju suprotnosti, u osnovi uzev uvek se radi 0 svesti zagrizenoj i zabasaloj u jednostranost a suocenoj sa slikom instinktivne celine i slobode. To je prizor antropo ida i arhaicnog ccveka sa njegovim navodno nesputanim nagonskim zivotom i s druge strane njegov mnogostruko pogresno shvatani duhovni svet nazora koji se, kornpenzujuci i korigujuci nasu jednostranost, pomalja iz tame i pokazuje nam kako i gde smo se psihieki obogaljili i udaljiIi od osnovnog plana.

Ovde se moram zadovoljiti sarno prikazivanjem .spoljne forme i mogucnosti transeendentne funkeije. Dalji zadatak od veceg znaeaja bio bi opisivanje sa<l.Tfaja transcendentne funkcije. U ovom praveu vee postoji bog at materijal. Ipak jos nisu savladane sve teskoce oko njihovog prikazivanja. Nairne, potreban je jos Ntav niz prethodnih radova da bi se stvorila pojmovna osnova, na kojoj bi bilo moguce shvatljivo i zorno prikazivanje ovih sadrzaja, Na zalost, stekao sam iskustvo da nauena publika jos nije u stanju da prati ovakva psiholoska razmisljanja i razmatranja, pri cemu se jos uvek dodaju primese iIi licnog stava ili filozofsko-intelektualnih predrasuda, koje onemogucuju smislenu proeenu psiholoskih povezanosti. Licna zainteresovanost uvek proeenjuje subjektivno, pri eemu ova oglasava nernogucim sve one 5tO ne vazi za nju iIi one sto ne zna. Licna zainteresovanost je zbog toga nesposobna da uvidi da one sto vazi za nju uopste ne vazi za nekog drugog ~oveka sa drugaeijom psihologijorn koji zivi u drugaeijim prilikama. J05 smo beskonacno udaljeni od jedne opste vazece seme objasnjavanja koja hi obuhvatala sve slueajeve.

Kao velika prepreka psiholoskog sporazumevanja pokazala se radoznalost da se sazna da li je izneto psiholosko stanje »istinito« iIi »tacno«. Ako izlaganje n~je iskrivljeno iIi ~ak, mozda, lazno, onda [e cinjenicno stanje, onakvo kakvo jeste, prihvatljivo i dokazuje svoje vazenje pomocu svoje egzistencije. Da

168

169

Ii je ravno stopalo ., istinit« iii . tacan- pronalazak volje stvaraoca? Isto tako je detinjasto predubedenje () ulozi koju u zivotu psihe igraju mitoloske pretpostavke. Posto nisu »Istinite«, one ne bi mogle - tako se smatra - da nadu rnesta u nauenirn objasnjenjirna. Mitologemi egzistiraju i onda kada se njihovi prividni iskazi ne mogu prekriti nasirn nemer ljivim pojmom »istine«,

Kako razraeunavanje sa suprotnom pozicijom ima celoviti karakter, iz ovoga se ne rnoze nista iskljueiti. Sve je podlczno diskusiji, eak i onda kada su sarno deliei pristupaeni svesti. Svest se stalno prosiruje iii - bolje receno - moze biti prosirena do tada nesvesnim sadriajima, kada bi se malo potrudila oko njihove integracije. To, naravno, nije uvek slueaj. I kad se raspolaze sa dovoljno inteligencije da se razurne postavljanje pitanja, ipak nedostaje hrabrosti j samopouzdanja ili je covek duhovno i moralno isuvise trorn ili isuvise kukavica da ueini odredeni napor. Ali gde postoje potrebni preduslovi. tamo transcendentna funkcija ne sarno da predstavlja korisnu dopunu psihoterapijskog postupka, vee pacijentu omogueuje prednost koja nije za potcenjivanje, i to da sopstvenim snagama dade znaeajan prilog lekarevim nastojanjima i da u istoj meri ne bude, eesto na ponizavajuci naein zavisan od lekara i njegovih rnogucnosti, To je put oslobodenja pomocu sopstvenih napora i put hrabrosti da nade samoga sebe.

III

OPSTE 0 TEORIJI KOMPLEKSA

OPSTE 0 TEORIJI KOMPLEKSA

-situactja . rnoze u datom slueaju ceo eksperiment da dovede u pitanje, zbog toga sto asimiluje kako sled eksperirnentalnog postupka tako i njegovu osnovnu narneru, Pod asimilacijom se podrazumeva stav lSPItivane osobe, koja pogresno tumaei eksperimenat, pri cernu u poeetku postoji nesavladiva tendencija ~a s.' smatra da je eksperimenat recirno provera inteligencije iii pokusaj da se indiskretno zaviri 17.3 kulisa Ovakav stav zamagljuje postupak koji se narnerava-: obuhvatiti eksperimentom.

Ovakva iskustva steeena su pretezno kod aSOCljativnog eksperimenta i ovom prilikom je otkriveno da je ono sto je bila namera metode, nairne utvrdi~·.dnje prosecne brzine reagovanja i kvaliteta reakc~Jt.·. relativno sporedan rezultat naspram vrste I naeina kako je metoda ometana autonomnirn ponasanjern psihe, odnosno preko asimilacije. Pri tome sam,. lIairne, otkrio osecajno naglasene kornplekse, kOJI su prethodno uvek registrovani kao reaktwna gre§ka.

Otkrivanje kompleksa, kao i asimilacionih Ienornena koje ovi prvi uzrokuju, jasno je pokazalo kak» je stajalo na staklenirn nogama staro shvatanje. kOJ.: potiee jos od Kondijaka (Condtllac)", da se psihieka zbivanja mogu istrazivati izolol'ano. Ne postoji nijedno izolovano psihieko zbivanje, kao sto nerna ni izolovanih zivotnih procesa: u svakorn sfueaju JOs nije otkriven nacin da se ovi eksperimentalno izoluju ' Sarno posebno treniranoj paznji i koncentraciji uspeva da na izgled jedan psihieki proces izdvoji onak» kako odgovara eksperimentalnoj svrsi. Medutim, 0 v " je opet eksperimentalna situ.acija, koja se od prethod no opisane razlikuje sarno u tome sto ovaj put svest preuzirna ulogu asimilirajuceg kompleksa. dok

Moderna psihologija ima nesto zajednieko sa modernom fizikom, to jest da se njenoj metodi pridaje veei spoznajni znacaj nego njenom predmetu proueavanja. Nairne, njen predmet, psiha, je tako bezdano raznovrsna, neodredena i neogranicena, da su 00- redenosti koje iz nje slede nuzno nejasne, dok su nasuprot tome odredenosti koje proizlaze iz naeina ~smatranja i iz njih izvedenih metoda, poznate veliCine ili bi bar trebalo to da budu. Psiholosko istrazivanje polazi od ovih empirijski ili arbitrarno odredenih faktora i posmatra psihu u promenama upravoovih velicina, Zbog toga se psihieko pojavljuje kao poremecaj neke od metoda pretpostavljenog, v~rovatnog naeina ponasanja. Princip ove procedure je cum grano salis prirodno-naueni postupak uopste.

Bez daljnjega je jasno da u ovim uslovima tako reci sve zavisi od rnetodoloske pretpostavke i da ova uglavnom iznudava rezultat, i ako ovome u izvesnoj meri odgovara pravi predmet saznanja, ali se pri tome ne ponasa tako kao sto bi se ponasao kao autonomno biee u prirodnoj neometanosti. Zbog toga je upravo u eksperirnentalnoj psihologiji, a pre svega u psihopatologiji, vee odavno poznato da izvesni ek~perimentalni poredak neposredno ne obuhvata PSlhicki proces, vee da se izmedu ovoga i eksperimenta uvlaei izvesna psihieka uslovnost, koja bi se mogla obeleZi.ti kao eksperimentalna situacija. Ova psihieka

(I] Pristupno predavanje, odriano na Kantonskoj tehnil!koj visoko] ~koli :5. mala 1934.

, Etienne Bonnet de Condtllac, francuski f'rlozof 1 nacionalni ekonomlsta. 1715-1780. On je ~ino Lokove idej ... Francuskoj a svojirn sptsirna Trait~ des $IISlemes (1749) TrQite des sensations (1754) zapravo ie postao osruvac senzualfzma.

I Izuzetak od ovog pravila su process rase e n j a 1.1:010':"nih delova tklva, koji se. u cil iu odrtavanjo ;'ivol" M.,V;l:t.: hranljivoj t~nosh.

114

su to u ranijem slueaju bili vise iii rnanje nesvesni kompleksi oseeanja nize vrednosti.

Ovim vrednost eksperimenta principijelno ni u kom slucaju nije dovedena u pitanje, vee sarno kriti~ki ogranicena. Na podrucju psiholoskih zbivanja, kao na primer culnih opazaja ilt motornih reakcija, zbog ocigledno bezazlene eksperimentalne name rio' nadvladava Cisti refleksni mehanizam, i uopste ne dolazi do asimilacije ili je ova oskudna, sto bitno ne ometa eksperiment. Medutim. drugacije jf' u podrueju komplikovanih psihiekih zbivanja. gde vee pravila eksperimenta ne dozvoljavaju ogranieenja na sasvim odredene rnogucnosti. Ovde, gde zbog speciIicnih ciljeva otpada i odredena sigurnost, nailaze neodredene mogucnosti, koje u datom slucaju vee u pocetku dovode do eksperimentalne situacije. koju oznaeavarno kao konstelacija. Ovim pojmom izrazava se cinjenica da se pornocu spoljne situacije pokrece odredeni psihicki proces, koji se sastoji od skupa i sprernnosti izvesnih sadrzaja. Izraz "on je konstelovan- kazuje da odredena osoba poseduje ocekivanu sprernnost, zbog koje ce reagovati na sasvim odredeni nacin. Konstelacija je automatski proces, koji nailazi nevoljno i koga niko kod sebe samog ne moze spreciti. Konstelisuci sadrzaji su odredeni kompleksi. koji poseduju sopstvenu specificnu energiju. Ako je aktuelni eksperimenat asocijativni test, onda po pravilu na tok eksperimenta kompleksi uplivisu u velikoj meri, pri eemu dovode do ometenih reakcija iii. 1I redim slueajevima, zbog sopstvene zastite, dovode do ooredenog nacina reagovanja, koji se. medutim, prepoznaje po tome sto vise ne odgovara smislu stimulusne reei. Obrazovane i osobe jake volje mogu da. pomocu govorno-motorne spretnosti, smisao stirnulusne reci zasene sa kratkirn vremenom reakcije. tak» da ih ova uopste ne dotakne. 0\'0, medutim, uspeva samo u takvim slueajevima gde je neophodno da sesacuvaju stvarno teske, liene tajne. Sarno malom broju ljudi data je Taljeranova vestina da reeirna prikriju misli. Neinteligentni ljudi, a medu ovima posebno fene. stite se pomocu takozvanih l'rednosmh

p1'edikata, sto eesto pruza vrlo kornienu sliku. Vrednosni predikati su naime oseeajni atributi kao lepo, dobro, vredno, slatko, prijatno itd, U razgovoru se ne retko zapaza kako je nekim ljudima sve interesantno, drazesno, dobro i lepo, na engleskom fine. marvellous. grand, splendid a posebno fascinating, cime ili prekrivaju unutrasnju ravnodusnost ili osnovni predmet, razgovora drze na sigurnom odstojanju. Najveei broj ispitanika nije u stanju da spreci da njihovi kornpleksi izdvoje neku od stimulusnih reci i da ovu obeleze sa nizom simptoma, pre svega sa produzenirn vremenom reakcije. Ovi eksperimenti mogu se dovesti u vezu i sa elektricnim merenjem otpora koje je u ovom smislu prvi primenio Veragut (Veraguth)', pri cemu takozvani psihogalvanski Tefleksni [enome« pruza dalje indicije za kompleksom ometene reakcije.

Asocijacijski eksperimenat je uopste interesantan utoliko sto ovaj, kao nijedan drugi sliean psihoIoskt pokusaj, prikazuje situaciju dijaloga sa priblifIlo egzaktnim odredivanjem mera i kvaliteta. Umesto pitanja u odredenom obliku reeenice postoji neodredena, mnogoznacna i stoga nelagodna stirnulusna ree a umesto odgovora reakcija u jednoj reel. Pomoeu taenog osmatranja reakcijskih smetnji obuhvata se i registruje cinjenicno stanje, koje se eesto glatko previda u obicnom razgovoru i na taj naein se omogucuje stvaranje zakljuCaka, koji nagovestavaju neizgovorenu pozadinu, zapravo onu spremnost ili konstelaciju, koju sam pomenuo prethodno. Ono sto se deSava u asocijacijskom eksperimentu, odvija se i u svakom razgovoru izmedu dva coveka. Tu i tamo postoji eksperimentalna situacija, koja u datom slucaju konsteliSe komplekse koji asimiluju predmet razgovora ili situaciju uopste, ukljueujuei i sagovornika. Na taj naein razgovor gubi objektivni karakter i svoju pravu svrhu, pri cemu konstelacija kompleksa ometa namere sagovornika i, u zavisnosti od prilika, cak mu stavlja drugaeije odgovore u usta, kojih se kasnije vise ne moze setiti. Ova situacija ima svoju praktienu primenu u kriminalistiekom unakTsnom is-

4 Das psychogalvanische ReflerphGnomen.

176

pitivanju. U psihologiji to je takozvam eksperimenat ponavljanja, koji otkriva i lokalizuje praznine secanja. On se sastoji u tome sto se, na primer, posle stotinu reakeija ispitivana osoba zapita sta je odgovorila na pojedine stimulusne reei, Praznine iIi Ialsifikati secanja srecu se sa proseenorn pravilnoseu uvek u podrucjima kompleksima ometenih asocijaeija.

Do sada namerno nisam govorio 0 prirodi kompleksa, vee cutke pretpostavljao njihovo poznavanje. Ret »kompleks« u psiholoskom smislu ipak je prodrla u svakodnevni nemaeki i engleski jezik. Danas svako zna da covek »irna komplekse«. Medutim, rnanje je poznato da kompleksi imaju nas, ali je ovo teor ijski tim vaznije. Naivna pretpostavka 0 jedinstvu svesti, za koju se drzi da je istovetna sa psihom, i 0 supremaciji volje, ozbiljno [e dovedena pod sumnju zbog postojanja kompleksa. Svaka konstelacija kompleksa dovodi do ometanja stanja svesti. Probija se jedinstvo svesti dok je vise iIi manje otezana ill cak onemogucena inteneija volje. Cesto je - kao sto smo videli - znatno ugrozeno i pameenje. Stoga kompleks mora biti neki psihieki faktor koji, energetski receno, poseduje vrednost koja povremeno prevazi- 1azi vrednost svesne narnere, inace uopste ne bi bila moguca ovakva narusavanja ustrojstva svesti. U stvari, aktivni kompleks nas momentano prernesta u stanje gubitka slobode, stanje prisilnog rnisljenja i radnji, za koje bi se mogao koristiti pravnieki pojam ogTanicene uTacunljivosti.

Sta [e, zapravo, naucno reeeno »oseeajno naglaseni kompleks?« On je slika odredene psihieke situacije, koja je zivahno osecajno naglasena a osim toga je ihkompatibilna sa habituelnim stavom iii situacijom svesti. Ova slika je od jake unutrasnje zatvorenosti, ima svoju sopstvenu celovitost a pored toga raspolaze relativno visokim stepenom autonomije, to jest ova je sarno u maloj meri podredena dispoziciji svesti i stoga se u prostoru svesti po nasa kao ozivIjeno corpus alienum. Kompleks se obieno moze potisnuti sa neznatnim naporom volje, ali ne i otkloniti tako da se ovaj, u pogodnoj prilici, po novo ne vrati

sa prvobitnom snagom. Neka eksperimentalna istrazivanja izgleda da ukazuju na to da krivulja intenziteta iii aktivnosti kompleksa ima talasasti karakter. sa talasnom duzinorn od sati, dana iii nedelja. Ovo vrlo komplikovano pitanje ipak je jos sasvirn nerazjasnjeno.

Zahvaljujuci radovirna francuske psihopatologije. a narocito zaslugama Pjera Zanea (Janet), danas imamo uvida u opseznu moguenost raseepa svesti. Zaneu kao i Morton Prineu (Prince) je poslo za rukom da dovede do eetvorostrukog iii petostrukog rascepa licnosti, pri eemu se ispostavilo da svaki deo lienosti ima njemu svojstveni »komad« karaktera i svoje posebno pamcenje. Ovi delovi egzistiraju relativno nezavisno jedan pored drugog i svakog trenutka mogu se medusobno smenjivati, to jest svaki deo poseduje visok.i stepen autonomije. Moji zakljueci u odnosu na kompleks dopunjuju OVU, nesto uznemiru[ueu sliku psihieke rnoguenosti dezintegraeije, jer u osnovi uzev nema principijelne razlike izmedu parcijalne licnosti i kompleksa. Oboje imaju zajednieke sve bitne karakteristike, sve do delikatnog pitanja paTcijalne svesti. Parcijalne Iienosti imaju bez sumnje sopstvenu svest, ali da Ii su takvi psihieki fragmenti, kao sto su kompleksi. sposobni da imaju i sopstvenu svest, to je pitanje na koje jo~ uvek nema odgovora. Moram priznati da me je ~esto okupiralo ovo pitanje. Kornpleksi se ponasaju kao kartezijanski davolcici koje, izgleda, uveseljavaju nestasluci. Oni coveku ubacuju u usta pogresnu ree, oduzimaju irne bas one osobe koju covek treba da predstavi drugima, prouzrokuju kasalj upravo na najlepSem i najtisern mestu muziekog koneerta, oni bukom proisteklom od saplitanja 0 stolieu izdaju zakasnelog posetioca, koji je hteo da neprimetno zauzme svoje mesto. Oni dovode do toga da se na pogrebu ~estita umesto izjavi saucesce, oni su uzroenici onih podmuklih i pakosnih de la koje je F. T. ViSer (Vischer) hteo da pripise ne\11\,:11 objektima.' oni su licnosti, vrsioci radnji nasih

• lip .:lUc/l Elllotr. (Takode 1 Jung. Pl>yciIOI0{11Sc/li' Tyr;e, .. y ~l6 (Chi Werke V[,

II Jung. Odabrana d"la, I

177

'-.

snova, kojima smo nemocno prepusteni: oni s 1.1 vilinsko bice, koje je u danskom folkloru tako pogrdno opisano u onoj prici 0 svesteniku koji je hteo da dve vile poduci oeenasu. One su se svim silama trudile da ispravno ponavljaju reci, ali vee u prvoj recenici nisu mogle drugaCije da kazu do: -Oee nas, koji ni,,"", na nebesirna.« Shodno teorijskom oeekivanju pokazalo se da su nepristupacne ucenju.

Cum maximo salis grana nadam se da mi se nece zameriti na ovom metaforiziranju nauenog problema. Ni sasvim trezvena formulacija kompleksnih fenomena ne rnoze zaobici upeeatljivu cinjenicu autonomije kompleksa i sto ova dublje prodire u sustinu - skuro bih rekao biologiju kompleksa, utoliko vise i utoliko jasnije izranja njihov karakter psihieke parcijalnosti. Psihologija snova pokazuje sa svom pozeljnorn jasnoeorn, kako kompleksi nailaze personijiciranlJ kada ih ne potiskuje inhibirajuea svest, isto kao sto je u folkloru opisan kucni duh. koji nocu tumara po kuei. Isti fenomen zapazamo u izvesnih psihoza, gde kompleksi postaju .. glasni« i pojavljuju se kao .. glasovi« koji imaju izrazito Iieni karakter.

Danas se moze smatrati sigurnom hipoteza cia su kompleksi otcepljene parcijalne psihe. Etiologija njihovog porekla je eesto takozvana trauma, emocionalni sok i slieno, kojim se otcepljuje -komad« psihe. Jedan ad najeesefh uzroka svakako je moralni konflikt, cija je poslednja osnova u navodnoj nernogucnosti da prihvati celinu covekovog bica. Ova nernogucnost pretpostavlja neposredno cepanje, nezavisno od toga da li to zna iii ne zna svest sopstvenog Ja. Po pravilu postoji cak izrazena nesvesnost u odnosu na komplekse, sto ovima, prirodno. jamei utoliko vecu akcionu slobodu. U ovakvim slueajevima pokazuje se njihova asimilaciona snaga u sasvim posebnoj meri, naime ukoliko nesvesnost u odnosu na kompleks ovome potpomogne u tome da asimiluje cak i Ja, iz cega nastaje trenutna i nesvesna promena lienosti, koja se oznacava kao identitet kompleksa. Ova] sasvirn moderni pojam imao je u srednjem veku drugaCije ime: tada se zvao opsednutost. Ovo stanje se ne

zamislja tako bezazlenirn, ali principijelno ne postoji razlika izmedu govornih omaSki usled kompleksa i divljih blasfemija opsednutog. Radi se sarno 0 razlici u stepenu. Za ovo nam svakodnevni govor daje najbogatije priloge. Za kompleksnu emociju se kaze: »Sta je opet uslo u njega?« »Koji ga je davo spopao?« itd. Pri tom se u ovim nesto doteranim metaforama vise ne misli na njihov prvobitni smisao, koji se svakako lako moze prepoznati, a osim toga neosporno ukazuje na to da prirnitivniji i naivniji Ijudi ne »psihologiziraju« neprijatne komplekse kao mi, vee ih shvataju kao entia per se, to jest kao demone. Kasniji razvitak svesti stvorio je takav intenzitet kompleksa sopstvenog J a odnosno svesti sopstvenog J a, da je kompleks izgubio svoju prvobitnu autonomiju bar u svakadnevnom govoru. Po pravilu se kaze: -Irnam kompleks.« Opominjuei glas lekara govori histerieno] pacijentkinji: »VaSi bolovi nisu stvarni; vi samo uobraZavate da vas boli.« Strah od infekcije je na izgled voljno uobraZenje bolesnikovo, u svakom slueaju se pokusava da se pacijent ubedi kako je on sarn sebi skuvao poparu, to jest sumanutu ideju.

Nije tesko sagledati kako moderno, opste prihvaeeno shvatanje problem tako tretira kao da je izvan svake sumnje sigurno da je kompleks pronalazak i »uobrazenje« pacijentovo, da ovaj uopste ne bi egzistirao da pacijent nije ulozio napora da ga donekle namerno ozivi. Nasuprot ovome neosporno je da kompleksi poseduju znaeajnu autonomiju, da organski neosnovani, tj. takozvani uobrazeni bolovi isto tako bole kao i legitimni i da fobija od oboljenja nerna ni najmanje sklonosti da se izgubi i onda kada sam bolesnik, njegov lekar i sva lica iz okoline izril:ito tvrde da se ne radi ni 0 cemu drugom do 0 uobrazenju,

Ovde se susrecemo sa interesantnim slueajem takozvanog apotropejskog nacina shvatanja, koje lezi na jednoj liniji sa antiekirn eufemistickim oznakama, za sto n6v't~ EV~EW~ (gostoljubivo more) sluzi kao klasican primer. Kao sto se erinije oprezno nazivaju eumenidama, dobronamernima, tako i moderna svest

12

179

180

shvata sve unutrasnje porernecajne faktore kao svoju sopstvenu delatnost, jednostavno ih asimiluje. Prirodno da se ovo ne desava uz otvoreno priznanje apotropejskog eufemizma,. vee uz odredenu, isto tako nesvesnu tendenciju da se pornocu davanja prornenjenog imena irealizuje autonomija kompleksa. Pri tome svest postupa kao neko ko je zacuo sumnjiv sum na gornjem spratu i hitro smugnuo u podrum, da bi tamo dosao do zakljucka da uopste ne postoji provalnik i da je, posledieno, i taj sum eista uobrazilja. U stvarnosti ovaj oprezni eovek jednostavno ' se nije usudivao da pode na gornji sprat.

Svakako da ce za sada pruziti vrlo malo objasnjenja to sto bi strah trebalo da bude motiv koji daje povoda svesti da komplekse objasni kao sopstvenu delatnost. Kompleksi se pojavljuju kao takve sitnice, smesne nistarije, da ih se eovek zapravo stidi i sve eini da ih prikrije. Ali kada bi stvarno bili tako nistavni, oni ne bi mogli da budu tako rnueni. Mucno je ono sto uzrokuje muku, dakle nesto izrazito neprijatno, sto je kao takvo eo ipso vazno i stoga se mora smatrati vaznim. Ali onosto je neugodno, isuvise rado se irealizuje, sve dok je to moguce. U tom slueaju izbijanje neuroze oznacava trenutak kada se primitivnim magicnim sredstvima vise ne mogu postiei apotropejski gestovi i eufemizam. Od ovog trenutka kompleks se smestio u svesne, povrsne slojeve: on se vise ne moze zaobici i korak po korak asimiluje svest sopstvenog Ja, isto onako kao sto je ranije svest pokusavala sa kompleksom. Na kraju iz ovoga nastaje neurotska disocijacija li~nosti.

Kroz takav razvitak kompleks pokazuje svoju prvobitnu [acinu, koja u datom slueaju eak prernasa i snagu kompleksa sopstvenog Ja. Tek u takvom slueaju je shvatljivo sto sopstveno Ja ima svaku osnovu da u odnosu na komplekse sprovodi opreznu magiju imena, posto je neposredno jasno da se ja plasirn onaga sto preti da me neprijatno preraste. Medu Ijudirna koji uopsteno vaze za normalne, postoji veliki broj takvih koji zadrzavaju »skeleton in the cupboard«, eija se egzistencija pod smrtnom kaznom ne

sme pornenuti pred njima: tako je veliki njihov strah od aveti koja stalno vreba. Svi oni koji se jos nalaze 1I stadijumu irealizacije kompleksa. koriste podatak o postajanju neuroze kao dokaz za to da se zapravo radi 0 pozitivno bolesljivirn prirodama. kojima oni ne pripadaju. Kao da jedino bolesnici imaju pravo da budu bolesni!

Tendencija da se kornpleksi irealizuju pomocu asimilacije, dokazuje ne njihovu nistavnosf, vee naprotiv njihovu t'Qznost. Ona je negativno priznanje instinktivnog straha primitivnog coveka od mraenih, nevidljivih stvari koje same sebe pokreeu, Ovaj strah se kod primitivnih javlja u stvarnosti sa tamom noci: rna kako da su kompleksi naglaseni danju, ipak noeu tim jaee podizu svoj glas i ometaju usnivanje iii bar teskirn snovima ometaju spavanje. Kompleksi su predmeti unutraSnjeg iskustva i ne mogu se po svetlu dana sresti na ulicama iii javnim trgovima. Od kompleksa zavisi dobro i zlo Iicnog zivota: oni su lari i penati koji nas ocekuju na domaeern ognjistu, l:iji se mil' tako opasno glasno slavi i oni su . gentle folk «, koji se neprijatno najavljuje u nasirn noeirna. Uosta- 10m, sve dok zlo bice hvata sarno bliznje, ono ne vredi nista, medutirn kada se sruei na nas - eovek mora biti lekar da bi saznao kakve uzasne stetocine rnogu biti kompleksi. Covek mora da sagleda kako se tokom decenija eitave porodice upropascuju moralno I fizicki, i kako neuporediva tragika i beznadezna be-da prate njihovo propadanje, da bi stekao potpuni utisak realnosti kompleksa. Tek tada je shvatljivo koliko je izhsna i kako nenaucna misao da eovek rnoze da -uobrazi« da ima kompleks. Ako bi se potraz ilo neko medicinsko poredenje, onda bi se kompleksi najpre mogli uporediti sa infekcijom iii sa malignim tumorima. posto oboje nastaju bez i najmanjeg udela svesti. Ovo poredenje svakako nije sasvim zadovoljavajuce, posto kompleksi nisu sasvim bolesne naravi, vee svojstvene zillotne manifestacije psihe, bilo da su ove izdiferencirane iii primitivne. Zbog toga njihove neprevidive tragove sreeemo kod svih naroda i u svirn vremenirna. Njih sadrze i najstar ija lite-

181

rarna dela: tako, na primer. Gilgames, ep sa neprevazidenim majstorstvom. opisuje kompleks moci, :1 Knjiga Tobijina u Starom zct-etu sadrzi pricu 0 erotick om kompleksu zajedno sa njegovirn izlecenjem.

Opste rasireno verovanje u duhor-e je direktni izraz strukture kompleksa nesvesnog. Kompleksi su naime zivi entiteti nesvesne psihe, cije postojanje i svojstva uglavnom mozerno upoznati sarno preko svesti. Nesvesno bi u stvari bilo, kao sto je slucaj u Vuntovoj (Wundt) psihologiji. msta drugo do ostatak bledih, takozvanih »tamnih« predstava, ili "a fringe of consciousness- kako ga naziva ViIijam Diems (James), kada ne bi postojali kompleksi. Stoga je i Frojd postao pravi otkrivac psiholoskog nesvesnog, posto je tstrazio ova tamna podrucja i nije ih jednostavno gurnuo u stranu kao eufernistieki umanjene ornaske. Via regia ka nesvesnom uostalom nisu snovi, kako on misli, vee kompleksi, koji su uzrocnici snova i simptoma. Ovaj put je manje kraljevski utoliko sto kompleksima prokrceni put pre naliei dzombastoj i vijugavoj pesackoj stazi, koja se cesto gubi u siprazju i obieno ne vodi u srce nesvesnog, vee pored njega.

Strah od kompleksa je los putokaz, posto ovaj uvek advodi ad nesvesnog i upucuje k svesti. Kompleksi su nesto tako neprijatno, da se niko ne moze ubediti u njihov zdravi smisao, da nagonska snaga sadrzana u kompleksu moze znaciti i nesto dobro. Svest je uvek ubedena u to da su kompleksi nesto nepristojno i da ih na bilo koji nacin treba eliminisal i. Uprkos mnostvu dokaza svake vrste da se kompleksi sreeu uvek i svuda, ne moze se postici da se ovi smatraju normalnim· manijestacijama iivota. Strah od kompleksa predstavlja najjacu predrasudu, posto je sujeverni strah od nepovoljnog ostao netaknut ad prosvecivanja. Ovaj strah prilikom istrazivanja kompleksa prouzrokuje znatan otpor. za cije savladavanje je potrebna pr ilicna odlucnost.

Strah i otpor su putokazi koji stoje na via regia ka nesvesnom. Razumljivo da ovi, u prvoj liniji znace predubedenje 0 onome na sta ukazuju. Nista nije pr irodnijo do iz osecanja straha zakljueiti cia se radi

o neeem opasnom, a iz osecanja otpora 0 necemu odvratnom. To cini pacijent, to cini svet, to najzad Cini i lekar, zbog cega je posledieno prva medicinska teorija nesvesnog bilo ucenje 0 potiskivanju, koje je postavio Frojd. Po ovom gledistu. sudeci po prirodi kompleksa, nesvesno se sastoji od inkompatibilnih tendencija, koje se potiskuju zbog svoje nernoralnosti, Ova konstatacija dokazuje mnogo bolje nego bilo sta drugo da je autor ovog shvatanja postupao Nstl) empirijski, bez 1 najmanjeg upliva filozofskih premisa. 0 nesvesnom bilo je govora dugo vremena pre Frojda. Filozofski ovaj pojam uveo je vee Lajbnic, prihvatili su ga Kant i Seling, a Karus (Carus) ga je prvi put razradio u sistem, kome je sledio Eduard fon Hartman (von Hartmann), pod njegovim utica[ern, sa vaznim delom »Filozofija nesvesnog«. Prva rnedicinsko-psiholoska teorija nema nicega zajedniekog sa ovim pretpostavkarna, isto toliko malo koliko i sa Nieeom,

Frojdova teorija je verno predstavljanje stvasno prisutnih iskustava steeenih prilikom istrazivanja kompleksa. Medutim, kako [e ovo istrazivanje dijalog izmedu dva coveka, prilikom formiranja shvatanja ne dolaze u obzir sarno kompleksi jednog vee i onog drugog. Svaki dijalog koji zadire u podrueja koja su branjena ad straha i otpora, cilja na sustinu i tim sto on jednom od njih daje povoda za integraciju svoje celovitosti, prinudava i drugog na potpunije zauzimanje stava, dakle isto tako na celovitost, bez koje zadnjemu ne bi uopste uspelo da razgovor vodi k onim ad straha branjenim pozadinama. Jos nijedan istrazivae, rna kako lisen predrasuda i objektivan. nije u stanju da se ne obazire na sopstvene komplekse, posto i ovi uzivaju istu autonomiju kao kompleksi drugih ljudi. On nije u stanju da se na njih ne obazire jer se oni na njega ne obaziru. Kompleksi pripadaju psihickoj konstituciji, koja je kod svake osohe apsolutno prejudicirana. Stoga konstitucija neurnoljivo odlueuje koje ce psiholosko shvatanje proisteci iz odredenog posmatraca. Ovo je nerninovno ogranicenje psiholoskog posmatranja, koje konaeno va·i.i

183

164

sarno pod pretpostavkom 1i~nog poredenja posmatraea.

Stoga psiholoske teorije u prvoj liniji forrnulisu psihieku situaciju, koja je nastala kroz dijaloge izmedu odredenog posrnatraca i veceg broja posmatranih. Kako se dijalog uglavnom krece u podrucju otpora kompleksa, tako i teorija poprima karakter kompleksa, to jest ona je u najopstijem smislu neprijatna, posto opet deluje na komplekse ljudi. Stoga sve postavke moderne psihologije nisu sarno u objektivnom smislu kontroverzne, vee su i razdrazujuce. One kod ljudi prouzrokuju zestoke reakcije u smislu 000- bravanja iIi odbijanja, u podrucju naucnih diskusija emocionalne debate, dogmatske napade, Iicna vredanja itd.

Pomocu ovih einjenica lako se moze sagledati da je moderna psihologija sa istrazivanjem kompleksa otvorila psihieko tabuizirano podrucje, iz koga potieu svakakve zebnje i nadanja. Podrucje kompleksa je pravo psihicko zari.~te nemira, eiji potresi su stvarno znatni u tolikoj meri da nema izgleda da se dalje psiholosko istrafivanje odvija u miru tihog naucnog rada koji, nairne, pretpostavlja odredeni naucni consensus. Psihologija kompleksa je za sada jos beskrajno udaljena od nekakvog sporazuma, eak mnogo dalje, kako mi se cini, nego sto slute i pesimisti. Sa otkrieern inkompatibilnih tendencija sagledan je tek jedan sektor nesvesnog i pronaden je sarno jedan deo izvora straha.

Jos se mozemo prisetiti kakva se bujica negodovanja podigla kada su Frojdovi radovi postali opste poznati. Ova slozena reakcija prinudila je istrazivaCe na izolaciju, koja je Frojdu i njegovoj skoli donela zamerku dogrnatizme. Svi psiholoski teoreticari na ovom podrucju izlozeni su istoj opasnosti, posto se sluze takvim predmetom koji pogada u coveku ono nesavladivo, numinozno - da upotrebimo spretan Otov (Otto) naziv. Tamo gde pocinje podrueje kompleksa, prestaje sloboda sopstvenog Ja, posto su kornpleksi psi hi eke snage, Nja duboka priroda [os nije dokucena, Uvek kada se u istrazivanju uspe da se

prodre dalje u pravcu psihiekog tremenduma provocirace se kao i 00 sada reakcija kod Ijudi isto kao i kod pacijenata, koji se iz terapijskog razloga podstieu da se bore protiv nedodirljivosti svojih kompleksa.

Naein na koji sam izlozio ueenje 0 kompleksima, nepripremljenom uvu zvuei svakako kao opisivanje primitivne demonologije i psihologije tabua. Ova osobenost jednostavno dolazi otuda sto je egzistencija kompleksa, dakle otcepljeni psihieki fragmenti, oeevidni ostatak pnmitivnog duhovnog stanja. Ovo stanje je u visokom stepenu disocijabilno, sto se. na primer, izrazava u Cinjenici sto primitivni ljudi vrlo cesto smatraju da imaju vise, u jednom slucaju eak do sest dusa, a pored toga postoji jos bezbroj bogova i duhova 0 kojima se ne sarno, kao kod nas, prica, vee se obieno radi 0 vrlo upecatljivirn psihickim iskustvima.

Ovom prilikom zeleo bih da napomenem da pojam »prirnitrvan« korist n u smislu -prvobitan« a da pri tome ne mislim na vrednosni sud. A kada govorim 0 »ostacima« primitivnog stanja, time ne mislim da ce to stanje neophodno posle kraceg iii duzeg vremena dostici svoj kraj. Uopste ne bih rnogao da navedem nijedan neosporni razlog protiv toga da ce to stanje trajati do kraja coveeanstva. U svakom slueaju do danas se nije bitno izmenilo, a sa svetskim ratom i od tada je to stanje nadaleko potencirano. Zbog toga sam pre sklon da prihvatim hipotezu da kornpleksi spadaju u normalne zivotne pojave i da predstavljaju strukturu nesvesne psihe.

Kao sto se vidi, zadovoljio sam se time da izlozirn bitne, osnovne einjenlce ucenja 0 kompleksima. Ali moram sebi da uskratirn da ovu nepotpunu sliku dopunim izlaganjem problematike koja proistiee iz egzistencije autonomnih kompleksa. Ovim su nabaeena tri vazna problema: terapijski .. filozofski i 1110- rallli. Sva tri jos podlezu diskusiji,

185

IV

ZNACAJ KONSTITUCI.JE I NASLEDA ZA PSIHOLOGIJU

ZNACAJ KONSTITUClJE I NASLEDA ZA PSIHOLOGIJL

Danasnje naueno misljenje ne sumnja u to da individualna psiha u velikoj meri zavisi od fizioloske konstitucije, pa l!ak nije mali broj i onih koji ovu zavisnost smatraju apsolutnom. Jane bih isao tako daleko, vel:: smatram prikladnim, ako se psihi prizna relativna nezavisnost u odnosu na fizioloSku konstituciju. Za ovo misljenje svakako da ne postoje striktni dokazi, ali isto tako malo se maze dokazati da se psiha nalazi u totalnoj zavisnosti od fizioloske konstitucije. Nikada se ne sme zaboraviti da je psiha X, a konstituctja odgovarajuee Y. Oboje su, uzev u osnovi, nepoznati faktori, koji tek od nedavna poeinju da poprimaju oblik. Ali jos smo daleko od toga da makar i priblizno razumemo njihovu sustinu.

lako je nemoguee u individualnom slueaju utvrditi veze izmedu konstitccije i psihe, ipak su vrseni mnogostruki pokusaji, ali njihovi rezultati nisu nista drugo do nedokazljiva rnisfjenja. Jedina metoda koja nas zasad rnoze dovesti do donekle pouzdanih rezultata [e tipoloska metoda, koju je Kreemer primenio U odnosu na fiziolosku konst~tuciju a ja u odnosu na psiholoski stay. U oba slueaja metoda se temelji na velikom iskustvenom materijalu, u kome se individualne varijacije dalekosezno medusobno potiru, ali stoga utoliko jasnije izbijaju izvesni tipski osnovi i

(I) Objavljeno u: Die Medizini.cne Welt, ArztlicheWochenschrift 111/47 1929.

189

ornogueuju konstrukciju idealnih tipova. Prirodno da se ovi idealni tipovi u stvarnosti nikada ne srecu cisti, vee uvek sarno kao individualne varijacije njihovog principa, isto kao sto su kristali po pravilu individualne varijacije istog sistema. F'izioloska tipologija tezi u prvoj liniji ka utvrdivanju spoljnih f iztekth znakova, zahvaljujuci kojima se mogu klasifikovati individue i istrazivati njihova ostala sVOJstva. Kreernerova istrazivanja su pokazala da fizioloska svojstva zadiru do u psihicke uslovljenosti.

Psiholoska tipologija u principu postupa isto. ipak njena polazna taeka ne lezi tako reei spolja, vee unutra. Ona ne tezi utvrdivanju spoljnih znakova. vee pokusava da pronade unutrasnje principe pro: seenih psiholoskih stavova, Ook fiztoloska tipologija da bi dospela do svojih rezultata. u sustini mora da primeni metodiku prirodnih nauka, nevidljivost i nt'· merljivost psihiekih zbivanja primorava primeru .. metodike humanistiekih nauka, naime anali ticke kritike. Ovde se ne radi, kao sto je naglaseno, 0 principijelnoj razlici, vee sarno 0 nijansi, uslovljenoj razli~n~u polaznih tacaka. Sadasnji nivo istrazivanja opravdava nadu da se rezultati, vee dobijeni na jednoj i drugoj strani, podudaraju u izvesnim bitnim osnovnim Nnjenicama. Lieno imam utisak da izvesni osnovni Kreemerovi tipovi nisu tako daleko od izvesnih osnovnih psiholoskih tipova koje sam ja postavio. Nije nerealno da bi se na ovim mestima rnogao sagraditi most izmedu fizioloske konstitucije i psiholoskog stava. Sto do toga jos nije doslo verovatno je zbog toga sto su. s jedne strane, rezultati istrazivanja jos vrlo mladi a. s druge, sto su istrazivanja sa pslhiekog aspekta mnogo teza i stoga nerazumljivija.

Vrlo lako se moze postici zajednicka platforms razumevanja Iizioloskih obelezja kao vidnih, taktilnih i mernih velieina. Ali u psihologiji jos nisu raseiscena i utvrdena eak ni znaeenja pojedinih reci. Jedva da postoje dva psihologa koja bi se mogla sloziu oko znaeenja pojma »osecanje«. a ipak se glago: -oseeati« i imenica »oseeanje« odnose na psihicke (:1-

njenice, inaee se za ova nikada ne bi nasla ret. C psihologiji imamo posla sa po sebi odredenim, ali naucno tesko prikazivim einjenicamavsa stanjem saznanja koje otprilike odgovara onom srednjovekovnom prirodno-naucnom: zbog toga u psihologiji svako zna bolje od onog drugog. Zapravo postoje sarno rnisljenja 0 nepoznatim einjentcama. I zbog toga psiholog stalno pokazuje skoro nesavladivu sklonost da se grcevito hvata za Iizioloske einjenice. jer se tamo nalazi u sigurnosti na izgled pozna tog i odredenog. Nauka je upucena na odredenost verbal nih pojrnova. stoga je psihologu u prvoj liniji osnovna briga da postavi gran ice pojmova i da izvesna psihieka einjeniena podrueja pokrije odredenim nazivima, ne vodeei racuna 0 tome da li je neko imao ili nije imao kakvo drugo shvatanje 0 znacenju tog naziva. Jedino na sta ima da pazi je pitanje da li se upotrebIjeni naziv u svojoj opstoj upotrebi uglavnom podudara sa psihiekim l:injenicnim podruejem koje je on obelezio tim nazivom. Pri tom se istrazivae mora osloboditi tako uobicajene zablude, da naziv istovremeno i ne objasnjava psihieke l:injenice koje obuhvata. Naziv mora da mu toliko znaci koliko obiean broj, a njegov pojmovni sistem ne sme mu biti vise od trigonometrijske mreze rasprostrte preko izvesnog geografskog podrueja, l:ije su fiksne taeke praktieki doduse neophodne, teorijski medutirn irelevantne.

Psihologija mora [os da pronade svoj odredeni jezik. Kada sam pokusao da obelezim moje ernpirijski dobijene tipove psiholoskih stavova, osetio sam ovu situaciju sa jezikom kao najvecu prepreku, tako da sam nolens volens bio prinuden da postavim izvesne pojmovne granice i da uvedem nazive za ta ")odrucja i to tako da ti nazi vi po mogucstvu poticu iz svakodnevnog govora. Ali time sam se neminovno izlozio prethodno pomenutoj opasnosti, naime opstoj predrasudi da naziv prejudicira sustinu. lako je ovo nesumnjiv ostatak stare magije reci, ipak ovo nikoga ne cuva od nesporazuma i stoga su mi eesto zamerali: -ali oseeanje je ipak nesto sasvim drugo- .

190

191

Ovu n.a izgled trivijalnu okolnost pomenuo sam sarno stoga sto je ono, upravo zbog svoje trivijalnosti, [edna od najveeih prepreka psiholoskog istrazivackog rada. Psihologija, kao najmlada od svih nauka, jos pati od srednjovekovnog duhovnog stanja, u kome se ne prave raalike izmedu reci i l!injenica. Smatrarn da moram da iznesem ove teskoee, da bih nauenorn svetu objasnio nepoznatost i prividnu nepristupaenost kao i posebna svojstva psiholoskog istrafivanja.

Tipoloska metoda stvara takozvane -prirodne« klase (nijedna klasa nije prirodna!), koje su od velike heuristieke vrednosti utoliko sto sabiraju one individue, koje imaju zajednieka spoljna obelezja iIi zajednicke psihieke stavove i time doprinosi taenijem posmatranju i istrazivanju. Konstituciono Istrazivanje daje psihologu izvanredno korisne kriterijume, kojima se prilikom istrafivanja psihickih povezanosti moze elimlnisati Ili uzeti u obzir organski faktor.

Ovo je jedno od najvafnijih mesta sa kojim se Nsta psihologija sudara sa X organske dispozicije. Ali to nije jedino mesto. Postoji jos jedan faktor koji se za sada ne uzima u razmatranje u konstitucionom istrazivanju. To je Nnjenica da psihieki proces ne zapoeinje sa individualnom svesti kao sa necim apsolutno novim, vee je mnogo pre ponavljanje od davnina uhodane i u mozdanoj strukturi nasledene funkcije. Psihieka znivanja su prisutna ispred, pored i iza svesti. Svest je interval u kontinuiranom psihiekom zbivanju, verovatno vrhunac, koji zahteva posebno fiziolosko naprezanje i stoga se uvek ponovo gubi u dnevnom ritmu. Psihieki procesi koji predstavljaju osnovu svesti za nas su automatske prirode i njihovo odakle i kuda nam je nepoznato. J edino znamo da je nervni sistem, posebno centri, uslov i izraz psi hi eke funkcije i da ove nasledene strukture u svakoj novoj individui pocinju iznova da nepogresivo funkcioniliu tako kao sto su einile odvajkada. Vrhovi ove delatnosti pojavljuju se sarno u periodic no ugasloj svesti. Kako su beskrajne varijacije individualne svesti, tako je jednolican osnovni temelj nesvesne psihe. Koliko

je uspelo da se dokuei priroda nesvesnih procesa, ovi se svuda javljaju u zacu<1ujuce identienom obliku, iako njihovi izrazi, manifestni posredstvom individualne svesti, isto tako mogu biti vrlo raznoliki. Na ovoj fundamentalnoj istovetnosti nesvesne psihe poeiva moguenost opsteg ljudskog razumevanja, koja postoji izvan svih svesnih raznolikosti.

Ovi zakljueci po sebi nemaju nista zacudujueeg: stvar postaje zapanjujuea tek onda, kada se otkrije koliko je i individualna svest prozeta ovom [ednorodnoseu. Doduse, u porodicama se cesto sreeu slueajevi zapanjujuee jednorodnosti. First (Furst) je publikovao sluea] majke i eerke sa asocijacijskom konkordan com od 30 procenata (stampano u mojoj knjizi Diagnostische Assoziationsstudien), ali covek je sklon da smatra neverovatnom moguenost opsezne psihiBce podudarnosti izmedu udaljenih naroda i rasa. Me<1utim, stvarno se u podrucju takozvanih Iantastienih predstava sreeu zapravo zaeudujuee podudarnosti. Doduse, ueinjeni su svi napori da se na naein Goble d Alvielovog (Goblet d'Alviella) Migration des symboles ova podudarnost mitskih motiva i simbola objasni pomoeu seoba naroda i preprieavanja. Ovo objasnjenje, koje naravno ima izvesnu vrednost, suprotno je cinjenici da u svako doba negde mofe nastati neki mit, bez i najmanje moguenosti prenosenja predanja. Tako sam posmatrao jednog dusevnog bolesnika koji je tako reei od reci do reei produkovao poduzi simbolicki spoj, koji se nekoliko godina kasnije mogao proeitati na Diterihovom (Dieterich) papirusu (sluea] je publikovan i u mome delu Wandlungen und Symbole der Libido). Posto sam video dovoljan broj ovakvih slueajeva, poljuljana je moja prvobitna ideja da je ovako nesto moguee samo u okviru iste rase, i zbog toga sam istrafivao motive snova cistih Crnaca iz juznih drlava Severne Amerike. U ovirn snovima sam nasao motive iz grcke mitologije, sto mi je odagnalo svaku sumnju da se moglo raditi o rasnom nasledu.

Cesto su me optuiivali za sujeverje prema nasledenim predstavama; nepravedno, posto sam izricito

192

193

naglasavao da ove podudarnosti zapravo ne potieu od -predstava«, vee rnnogo pre iz nasledene dispozicije da se opet tako reaguje kao sto se uvek reagovalo. III se podudarnost osporavala zbog toga sto je figura -spasilac« u jednom slueaju zec, u drugom ptica. u treeem covek, pri cernu se zaboravlja ono sto je jednom naivnom Indusu bilo tako upadljivo u engleskim crkvama, tako da je kod kuce prieao kako hriscani gaje kult zivotinja, posto je video toliko naslikane jagnjadL Vrlo malo zavisi od imena, vee mnogo vise od povezanosti. Tako nista ne znae] sto je »dragulju jednom slueaju zlatan prsten, u drugom kruna. u trecern biser, u cetvrtorn citavo blago, Bitna je ideja izvanredno skupe stvari koja se tesko dobavlja a sasvim je svejedno kako se ona lokalno oznaeava. A psiholoski je bitno da u snovima, fantazijama i psihieki izvanrednim stanjima u svako doba ponovo mogu autohtono nastati i najudaljeniji mitski motivi i simboli, cesto na izgled kao rezultat individualnog uticaja, predanja i podsticaja, ali cesce i bez ovih. ave »prvobitne slike« ili »arhetipovi«, kako sam ih nazvao, spadaju u osnovni temelj nesvesne psihe i ne mogu se objasniti pomocu materijala Iicno steeenog iskustva. Njihova celovitost cini onaj psihieki sloj koji sam oznaeio kao kolektivno nesvesno.

Postojanje kolektivno nesvesnog ne znaei da je individualna svest Iisena pretpostavki. Naprotiv, ova je u velikoj meri pod uplivom nasledenih pretpostavki, nezavisno od neizbeznih uticaja sredine. Kolektivno nesvesno je psihieki zivot predaka unazad sve do prvih poeetaka. Ono je pretpostavka i osnova svih svesnih psihiekih zbivanja i stoga i uticaj koji u velikoj meri kompromituje slobodu svesti, posto je stalno usmereno da sve svesne procese ponovo na vede na stare puteve. Ovom objektivnom opasnoseu objasnjava se izvanredan otpor svesti naspram nesvesnog. Medutim, ovde se ne radi 0 Frojdovom seksualnom otporu, vee 0 neeemu daleko opstijern, naime 0 instinktivnom strahu od gubitka slobode svesti i potpadanja automatizmu nesvesne psihe. Za izvesne vrste Jjudi ova opasnost na izgled lezi u seksualnosti, pri

cemu se plase da ce tu izgubiti svoju slobodu, medutim za druge ona se nalazi u sasvim drugim podrue[ima, i to uvek tamo gde se oseea izvesna slabost, dakle tamo gde se nesvesnom ne moze suprotstaviti visoki prag.

Kolektivno nesvesno predstavlja drugu tacku gde se cista psihologija suoeuje sa organskim datostima, gde ona mora, sa svom verovatnocom, da prizna nepsiholosko l:injenicno stanje koje pociva na fizioloskim osnovama. Kao sto otelotvorenom psihologu neee poei za rukom da fiziolosku' konstituciju svede na nazivnike individualne psihieke etiologije, isto tako je nemoguce fizioloski uslovljenu pretpostavku kolektivno nesvesnog objasniti kao individualnu tekovinu. Konstitucioni tip isto kao i kolektivno nesvesno su faktori koji su izvan slobodne volje svesti. Tako su konstitucione uslovljenosti i besadrzajni oblici kolektivno nesvesnog realnosti, sto u slueaju nesvesnog ne znal:i nista manje do da su njegovi simboli iIi motivi isto tako realm faktori kao i konstitucija, koji se ne mogu niti odbaciti niti poreci. Previdanje konstitucije dovodi do bolesnih porernecaja. Zapostavljanje kolektivno nesvesnog tmi to isto. Stoga u mojoj terapijskoj metodi glavnu paznju usmeravam na pacijentovu vezu sa datostima kolektivno nesvesnog, posto mi je bogato iskustvo pokazalo da je isto tako vaino izaei na kraj sa nesvesnim kao i sa individualnom dispozicijom.

194

PSIHOLOSKE DETERMINANTE COVEKOVOG PONASANJA

vrsta psihiekih organa, a produkovanje hormona od strane zlezda imalo bi psihieku kauzalnost.

Ako, nasuprot ovome, prihvatimo da je psihicka funkcija propratna pojava na neki naein centralizevanog nervnog sistema, onda postaje sumnjiva prvobitno psihieka priroda instinkata. Kako je povezanost sa mozgom verovatnija nego psihieka priroda zivota uopste, karakteristicnu prisilnost instinkta· smatram izvanpsihiekim faktorom, koji je, medutim, psiholoski znacajan utoliko sto se njegove tvorevine mogu smatrati determinantama eovekovog ponaSanja. Taeno uzev u takvim okolnostima izvanpsihieki instinkt nije neposredni determinisuci faktor vee one tvorevine, koje nastaju iz sadejstva instinkta i svagdaSnje situacije. Prema tome determinisuei faktor bio bi modifikovan instinkt, sto mozda isto toliko znae! kao razlika izmedu boje koju vidimo i objektivne talasne duzine, Izvanpsihieka einjenica instinkta imala bi 1I10gu ciste dra!i; nasuprot ovome psihi~ki instinktivni fenomen bio bi asimilacija drazi u vee postojeeu psihicku kompleksnost, sto ja oznacavam kao psihifikacija. Dakle, uno sto bez ustrueavanja nazivamo instinkt prema ovome bila bi jedna vee psihificirana datost izvan psihickog porekla.

Posto covekova dusa zivi u nerazdvojivom jedinstvu sa telom, psihologija se moze sarno vestaeki odvojiti od bioloskih pretpostavki, a kako ove vaze za ceo zivi svet a ne sarno za coveka, one pruzaju naucnoj osnovi sigurnost koja prevazilazi onu, karakte~istienu za psiholoski : sud koji vazi samo u podrucju svesti. Stoga nije nikakvo cudo kada se psiholog rado i cesto hvata za sigurnost bioloskog nacina posmatranja i posuduje od ueenja 0 instinktima i od filozofije. Isto tako nije cudno sto postoji vrlo rasprostranjeno shvatanje, koje psihologiju smatra. sam~ odeljkom fiziologije. Psihologija mora da prihvatl postojanje obimnih koincidencija njenih einjenica sa bioloskirn datostima, takode i onda kada trafi pravo autonomije svog Istrazivackog podrueja,

Psihieki faktori koji deterrninisu covekovo ponasanje jesu u prvoj liniji instinkti kao motiviSuee s~ge psihickog zbivanja. S obzirom na protivureena rmsljenja u odnosu na prirodu instinkata, zeleo bih jasno da podvucem sta podrazumevam pod vezom izmedu instinkata i psihe, i zasto instinkte nazivam psihiekim faktorima. Kada psihu naprosto identifikujemo sa zivtm svetorn, onda moramo prihvatiti egzistenciju psihickih faktora i kod jednocelijskih organizama. U ovom slueaju instinkti bi bili neka

199

A. OPSTA FENOMENOLOGIJA

Prethodno skicirano shvatanje omogueuje razumevanje varijabilnosti instinktivnog faktora unutar opste fenomenologije. Psihificirani instinkt gubi u izvesnoj meri svoju jednoznaenost, on gubi cak svoju bitnu karakteristiku, prisilnost, posto zapravo vise nije izvanpsihicka, [ednoznaena cinjenica, vee modifikacija uslovljena sudaromsa psihiekim datostima. Kao deterrninisuci faktor instinkt je varijabilan i stoga sposoban za razlieitu primenu. Bilo sta da je psiha, u svakom slueaju njenoj sustini pripada izvanredna sposobnost varijacije i tran.smutacije.

Ma kako bilo jednoznaeno somatsko stanje razdrazenja, koje se oznacava kao glad, isto toliko mogu

['] Prvobitno Izaslo na engleskom pod naslovom: Factors Determining Human Behaviour u: Harvard Tercentenary Conference oj Art. and Sciences, 1936 (1937).

~oo

biti raznolike psihicke konsekvence koje proistieu iz tog stanja. Ne sarno da se na najraalieitije naeine moze reagovati na einjenicu ordinarne gladi, vee se sama glad moze manifestovati kao »denaturisana«, pa eak kao metaforiena. Rec »glad« ne sarno da mozemo koristiti u najraz.lieitijim obrtima, vee isamo glad moze poprimiti najrazlicitija oblieja, pri cemu se kombinuje sa drugim datostima. Prvobitno jednostavna i [ednoznacna determinanta rnoze se manifestovati kao pohlepa uopste, kao nezadrziva pohotljiyost i nezasitnost u najrazlicitijern pogledu. na primer kao gramzivost ili slavoljubivost.

Glad, kao pravi izraz nagona samooddanja, sigurno da je jedan od najprvobitnijih i najjaeih faktora koji uplivisu na covekovo ponasanje. Zivot primitivnog coveka, na primer, mnogo vise i [ace j<! uplivisan ovim nagonom nego seksualnoscu. Glad na ovom stupnju znaci A i 0, i egzistenciju uopste.

Znaeaj instinkta odrzanja vrste, seksualnosti, ne mora da se posebno istiee. Ogranicenja obieajne i socijalne prirode, sve brojnija sa porastom kulture, dovela su do, bar prolaznog precenjivanja koje se rnoze uporediti sa znaeenjern vode u suvim pustinjama. SladostTasna nagrada, koju je priroda zdruzila sa cinom plodenja, kod coveka, koji vise nema odredene periode parenja. primetna je skoro kao izdvojeni Jl.agon. Ovaj nagon je udruzen sa mnogim osecanjima i afektima, duhovnim i materijalnim interesima, i to u takvoj meri da su, kao sto je poznato, vee Cinjeni pokusaji da se eitava kultura izvede iz njegovih komplikacija.

Kao i glad tako i seksualnost u velikoj meri podleze psihifikaciji, koja prvobitno eistu nagonsku energiju odstranjuje od bioloske upotrebe i prepusta je koriseenju u druge svrhe. Da su ovakva otcepljivanja uopste moguea, ukazuje na to da moraju postojati jos neke druge nagonske snage, dovoljno jake da prornene seksualni nagon i da ga, bar delimieno. odvrate od njegovog jednoznacnog ciIja. U ovome smatrati spoljne uzroke iskljueivirn uzrocnikom nile moguce, posto be? unutrasnje spremnosti spoljni

uslovi deluju sarno stetno. Sarno druge instinktivne datosti mogu da se efikasno suprotstave nagonima.

Stoga, kao treeu nagonsku grupu hteo bih da izdvojim nagon aktivnosti, nagon koji funkcionise, mozda cak ozivljava zapravo onda, kada su zadovoljeni drugi nagoni. Pod pojmom aktivnosti podrazumevali bi se nagon za lutanjem, zelja za promenom, nemiT i nagon za igTOffl.

Jedan dalji nagon, koji se odvaja od aktivnosti i koji je, koliko znamo specific no Ijudske prirode, mogao bi se oznaeiti kao nagon za refleksijom. Obieno ne mislimo da je refleksija ikada bila instinktivna, vee za to asociramo svesno psihieko stanje. »Reflexioznaci savijanje prema natrag, a u psiholoskoj upotrebi time se oznaeava cinjenica da je refleksni proces, koji draf prevodi u instinktivni tok, prekinut psihifikacijom. Psihieki procesi vrse privlaeno dejstvo na aktivni impuls proistekao iz drafi zbog intervencije refleksije, tako da se ovaj pre svog praznjenja prema vani spolja skreee u endopsihicku delatnost. »Reflexio« je savijanje ka unutra sa ueinkom da umesto instinktivne reakcije nastaje niz sadTmja ili stanja koja bi se mogla oznaciti kao Tazmilljanje ili prosudivanje. Na taj naem na mesto prisilnosti javlja se izvesna sloboda a na mesto predvidivosti relativna nesagledivost posledica.

Instinkt refleksije saeinjava sustinu i bogatstvo covekove psihe. Refleksija precrtava proces razdrazenja i njegov impuls prevodi u niz slika koje se konaeno, ako je podstrek dovoljno jak, i reprodukuju. Reprodukcija se odnosi delom na ceo proces, delom je rezultat unutrasnjeg toka. Ona se odvija u razlieitim oblicima: ili kao neposredni govomi izraz iIi kao izraz apstraktne misli, kao scenska radnja iIi kao etieko ponaSanje, kao naueni rad ili kao umetnieki prikaz.

Pomoeu nagona refleksije nadra!ajni proces se vi§e iIi manje potpuno preobraea u psihieke sadriaje, drugim reeima on postaje dozivljaj - prirodni proces pTeobracen u svesni sadTzaj. Refleksija je kultuTni nagon paT excellence, a njegova jacina se ogleda u samopotvrdivanju kulture naspram ciste prirode.

201

202

Nagoni po sebi nisu stvaralaeki, posto su kao stabilne organizacije automatizovani. U ovome i instinkt refleksije nije nikakav izuzetak, posto stvaranje svesti po sebi jos nije stvaralaeki cin, vee prema okolnostima automatizovani proces. PrisiInost koja kod civilizovanog coveka pobuduje strah uzroenik je i onog karakteristienog straM od privodenja u svest, koji .se najbolje, ali ne iskljucivo, zapaza kod neurotieara,

Iako je nagon, opste uzev, cvrsto organizovani protok i stoga naginje neogranieenom ponavljanju, ipak je eoveku svojstvena snaga da, u pravom smislu te reel, stvara novo, kao sto i prirodi uspeva da u dugim vremenskim razdobljima stvara nova oblieja. Ne znam da Ii je za ovo »instinkt« prava ree. Doduse govori se 0 stl'aralackom nagonu, posto se ovaj faktor bar dinarnieki ponasa slieno kao nagon. On je prisilan kao i ovaj, ali nije opste prosiren niti je evrsta ni nasledena organizacija. Zbog toga sma tram da je pogodnije da se stvaralaStvo oznaei kao psihieki faktor nagonski slime prirode. On je doduse intenzivno povezan sa drugim nagonima, rnedutim, nije identiean ni sa jednim od njih. Njegove veze sa seksualnoseu su mnogo diskutovani problem, a sa nagonom aktivnosti ima mnogo zajedniekog, isto tako i sa nagonom za refleksijom. Ali on moze da potisne sve te nagone ili da se posluzi njima sve do samounistenja individue. Stvaranje je isto toIiko destrukcija koliko i konstrukcija.

Rekapitulirajuei zelim da naglasim da se sa psiholoskog gledista mogu izdvojiti pet glavnih grupa instinktivnih faktora: glad, seksualnost, aktivnost, refleksija i stvaralaeki faktor. Nagoni su u krajnjoj osnovi izvanpsihieke determinante.

Sporni polozaj zauzima volja. Ona je nesumnjiYO, kao i nagoni, dinarnieki faktor. Problem volje skopean je sa filozofskim razmisljanjima, koja su opet, sa svoje strane, optereeena razlieitirn prernisarna gledanja na svet. Ako se volja smatra slobodnom, onda je ova bezrazlozna a u tom slueaju tome se vise nista ne moze reei. Ako se smatra determinisanom i

stavi u kauzalnu vezu sa instinktima, onda je volja epifenomenalan faktor od sekundarnog znaeaja. Upravo zbog istog razloga afekte mogu sarno da po-

menem. .

Od dinamiekih faktora treba razIikovati modalitete psihiekih funkcija, koji u drugom pogledu uplivisu na eovekovo ponasanje. Pre svega pomenuo bih pol, naslednu dispoziciju i Zivotno doba. Ova tri faktora se pre svega podrazumevaju kao Iizioloske datosti, ali su i psiholoskt faktori, koji, kao i instinkti, podlezu psihificiranju. Anatomska rnuskost, na primer, jos zadugo ne dokazuje psihicku muskost individue. Isto tako i psiholoski uzrast ne koincidira uvek sa Iizioloskim. Sto se tiee hereditarne dispozicije psiholoska superstruktura moze potisnuti determinisuci faktor rase iIi porodice. Mnogo sta sto se smatra hereditetom u uzern smislu, upravo je neka vrsta psihiekog kontagiona, koji se sastoji od prilagodavanja deeje psihe na nesvesno roditelja.

Ovim trima semifizioloSkim modusima zeleo bih da pridodam tri psiholoska. Kao prvi modus treba istaci svesno i nesvesno. Za ponaSanje individue eini veliku razliku da Ii njena psiha funkcioniSe pretezno svesno iIi nesvesno. Naravno radi se sarno 0 veco] ili manjoj svesnosti, posto je totalna svest empirijski nemoguea. Ekstremno nesvesno stanje psihe karakteriSe prevlast prisilnih, instinktivnih procesa, iz eega rezultuje nekontroIisana inhibicija iIi odsustvo inhibicija sveg zbivanja. Psihieki protok je protivureean i odvija se u odmenjujucim, alogicnim suprotnostima. Pri tome se svest u sustini nalazi na stupnju snova. Nasuprot tome ekstremno stanje svesnosti karakteriSe povisena budnost, prevlast volje, hotirnieni racionalni tok zbivanja i skoro potpuno odsustvo instinktivnih determinacija. Pri tom se nesvesno nalazi na izrazito zivotinjskom nivou. U prvom stanju nedostaje intelektualni i etil:ki ucinak, u svesnom prirodnost.

DTUgi modalitet je ekstTaveTzija i intToveTzija.

Ovi modusi pokazuju pravac psihiekim zbivanjima, to jest oni regulisu pitanje da Ii ce se svesni sadrlaji

203

204

B. ST'ECIJALNA FENOMENOLOGIJA

isto tako velikoj promenljivosti. Prvo je uslovljeno stanjem sto psiha nije homogena tvorevina, vee se verovatno sastoji od labavo povezanih nasledenih jediniea i da je zbog toga podlozna opseznoj cepljivosti. Drugo je uslovljeno prodirueirn utieajima od spolja i iznutra, Cepljivost i prornenljivost funkcionalno se nalaze u bliskoj medusobnoj povezanosti.

Najpre eerno razmotriti cepljivost. lake se ova osobenost najjasnije zapaza u psihopatologiji, ipak jt' ova u osnovi uzev normal an fenomen, sto se najlakse moze prepoznati u projekcijama primitivne psihe. Cepljivost znaei da se delovi psihe odvajaju od svesti u takvoj meri, da se ovi ne pojavljuju sarno kao strani, vee istovremeno vode i autonomni, sopstveni fivot. Pri tom ne mora da se radi 0 histerienirn udvojenim licnostima iIi 0 sizofrenim alteracijama Iienosti, vee sarno 0 kompleksima u okvirima normaInog. Kompleksi su psihieki fragmenti, koji za svoje oteepljivanje imaju da zahvale traumatskim uticajima iIi izvesnim inkompatibilnim tendencijama. Kao sto dokazuje asocijacijski eksperimenat, kompleksi interferiraju sa voljnom intencijom i ometaju ueinak svesti; oni ometaju seeanje i dovode do zastoja u priticanju asocijaeija; oni se javljaju i nestaju, sledeei svoje sopstvene zakonomernosti; oni prolazno opsedaju svest ali na nesvesni nacin utieu na govor i radnje. Oni se dakle ponasaju kao samostalna ziva biea, sto postaje naroeito jasno u nenormalnim stanjima. U glasovima dusevnih bolesnika eak poprimaju lieni Ja-karakter, slieno duhovima koji svoje prisustvo odaju automatskim pisanjem Ili slienim tehnikama. Pojaeanje fen omena kompleksa dovodi do bolesnih stanja, koja nisu nista drugo do vise iIi manje izranim zivotom pojedinih odlomaka.

Slieno kompleksima ponasaju se i novi, u svest jos neasimilovani sadriaji, koji su konstelovani u nezena iii raznolika cepanja sa nesavladljivim sopstvesvesnom. Ovo mogu biti sadrzaji koji se temelje na subliminalnim opazajima iIi stvaralaeki sadrlaji. Kao i kompleksi, tako i ovi vode samostalan fivot, sve dok ne postanu svesni i dok se ne pripoje u fivot lic-

vezati za spoljne objekte iIi za subjekt. Oni, dakle. odlueuju 0 tome da Ii se akeenat stavlja na spoljnje ili unutrasnje, Ovaj faktor deluje tako postojano, da iz ovoga nastaju od spolja primetni, habituelni stavovi, to jest tipovi.

TreCi modalitet daje - ako bi covek smeo da se izrazi metaforieki - smer prema gore i dole: radi so naime 0 modalitetu duhovnog i materijalnog. Materija je doduse predmet fizike, ali ona je i psihieka velieina, kako to jasno pokazuje istorija religije i filozofije. I isto tako kao sto materiju u krajnjoj liniji treba shvatiti sarno kao radnu hipotezu fizike, tako je i duh, objekt religije i filozofije, hipotetiena velicma koja zahteva uvek novo tumacenje, Takozvana reaInost materije nam je uverljiva u prvoj liniji zbog opazanja nasih cula, a egzistencija duha se oslanja na psihieko iskustvo. Psiholoski u oba pravea ne mofemo nista drugo da utvrdimo do da postoje sadrlaji svesti koji se mogu etiketirati kao sadrzaji materijalnog porekla, i takvi koji su duhovnog porekla. Izrnedu oba kvaliteta izgleda da u civilizovanoj svesti postoji ostro razgranieenje, medutim na primitivnom nivou granice su slivene, tako da se materija eesto pojavljuje kao produhovljena a duh kao materijalizovan. Iz egzistencije ovih kategorija, medutim, proistieu etiekt, estetski, intelektualni, socijalni i religijski sisteml vrednosti, koji katkad primarno odlueuju 0 konacnom koriseenju dinamiekih faktora.

Posveticemo se sada specijalnoj fenomenologiji.

U prvom delu izdvojili smo pet glavnih nagonskih grupa i ~('st modaliteta. Izlozeni pojmovi imaju sarno akademsku vrednost kao opste kategorije reda, Psiha je, medutirn, u stvarnosti komplikovano medudejstvo svih ovih i jo~ mnogih drugih faktora a pri tome saobrazena njenoj svojstvenoj strukturi, s jedne strane beskrajnim individualnim varijacijama, a s druge

205

206

nosti. U podrueju umetniekih i religijskih fenomena ponekad se takvi sadrzaji javljaju isto tako u personificiranom oblicju, nairne kao takozvane arhetipske figure. Istrazivaei motiva obelezavaju ih kao -rnottve«, Levi-Brrl (Levy-Bruhl) kao »representation collectives« a Hubert (Hubert) i Maus (Mauss) kao »calt~gories de la phantasie«. Ja sam arhetipove sazeo pod pojam kolektivno nesnesnop, Oni su a priori prisutne, nasledene i univerzalno rasirene datosti i stoga se mogu dokazati otprilike svuda gde postoje odgovarajuci literarni spomenici. Kao faktori koji uplivisu na covekovo ponasanje, arhetipovi igraju znaeajnu ulogu. Nairne, kroz identifikaciju oni deluju alternirajuee na celokupnu licnost. 0'10 dejstvo proistiee iz cinjenice sto arhetipovi verovatno predstavljaju tipizirane zivotne situacije. Potvrde za 0'10 proizilaze iz psiholoske i psihopatoloske kazuistike. Dobar primer je psihologija Zaratustre kod Nicea. Razlika ovih tvorevina od rascepnih produkata sizofrenije sastoji se u tome sto su prve srnisaone uoblieenosti lienosti, nasuprot tome drugi su odlornci, kojima pripadaju samo smisaoni ostaci. Ovi drugi su zapravo raspadni produkti. Medutim, i jedni i drugi poseduju izrazenu sposobnost da uplivisu na licnost. na sopstveno Ja, da dominiraju iii cak da potiskuju, tako da dolazi do prolazne ili trajne transformacije lienostl.

Cepljivost, s jedne strane, znaci raselanjavanje u mnostvo strukturalnih jedinica, s druge pozeljnu mogucnost diferencijacije, izdvajanja izvesnih strukturnih delova koji se onda vezbaju pomoeu voljne koncentracije i time dovode do najveceg rnogueeg razvitka. Na ovaj naein se izvesne sposobnosti, narocito one kojima se pripisuje socijalna korisnost. neguju sa svesnorn jednostranoscu uz zapostavljanje drugih. Time se postize- slieno neuravnctezeno stanje, kao 1 ono koje je uzrokovano dominantnirn kompleksorn. U ovom slucaju svakako se ne govori o opsednutnosti kompleksom, vee 0 jednostranosti. Medutim. fakticko stanje je prihcno istovetno, samo sa tom razlikorn sto jednostranost odgovara narnerama jedinke 1

stoga se unapreduje svim sredstvima, dok se kompleks oseea kao stetnost i remeeenje. Covek eesto ne uvida da je svesno zeljena jednostranost jedan ad najvainijih uzroka tako nezeljenih kompleksa, ill obrnuto, da izvesni kompleksi uzrokuju jednostrana diferenciranja od sumnjive koristi. Izvesna jednostranost razvitka je neminovna, u istoj meri neminovni su i kompleksi. Posmatrano u ovorn svetlu kompleksi odgovaraju izvesnirn rnodifikovanim instinktima, koji najvise pate zbog jednostranosti razvitka. To je glavni uzrok neuroza.

Kao sto je poznato eovek ima mnoge sposobnosti koje se mogu diferencirati. Ne bih zeleo da se izgubim u kazuistiekirn detaljima i stoga cu se ograniciti na normalne i uvek prisutne sposobnosti svesti. Svest je u prvoj liniji organ OTijentacije u svetu spoljnih i unutraSnjih datosti. Najpre i pre svega utvrduje svest da nesto postoji. Ovu sposobnost obelezavam kao percepcija. Pri tom se ne misli na bilo kakvu specificnu ~ulnu delatnost, vee na opazanje uopste, Dalja sposobnost omogueuje tumacenje opazenog. Nju nazivam misljenje. Pornoeu ove funkcije asimiluje se opaieno i time se objekt opaZanja preobraea u psihieko u znatno veeoj meri nego obienirn oseeajem. Treea sposobnost utvrc:luje vrednost objektao Tu vrednosnu funkciju nazivam osecanje. Reakcija prijatnih i neprijatnih oseeanja u najveeern stepenu odgovara subjektivizaciji objekta. Pomocu oseeanja objekt se dovodi u tako blisku vezu sa subjektom, tako da subjekt mora da donese odluku u smislu prihvatanja ili odbacivanja objekta.

Ove tri funkcije bile bi sasvim dovoljne za orijentaciju u bilo kojoj datosti, kada bi se radilo 0 objektu izolovanom u prostoru i vremenu. Ali objekat je u prostoru u beskrajnoj povezanosti sa mnostvom objekata, dok u vrernenu uvek predstavlja prelaz iz onoga sto je bio, ka onome !§ta ee biti. Najveei deo prostornih povezanosti i isto tako vremenskih menjanja je neizbezno nesvesan u trenutku orijentacije, a ipak prostorno-vrernenske veze bezuslov-

207

208

no pripadaju utvrdivanju znaeenja objekta. Cetvrt.!l sposohnost svesti, naime one koja bar priblizno omogucava utvrdivanje prostorno-vremenske povezanosti, jeste intuicija. Ovo je opazajna funkcija koja obuhvata subliminalno, naime mogucu vezu ka objektu koji se ne pojavljuje u vidnom poIju, i moguea menjanja u proslosti i buducnosti, 0 kojima objekt ne daje iskaza. Intuicija je neposredno uoeavanje povezanosti, koje nisu Mogle da utvrde tri ostale funkcije u trenutku orijentacije.

Funkcije orijentacije pominjem stoga sto se mogu praktieki izdvojiti i pojedinaeno diferencirati. Vel: po prirodi postoje znatne razlike u njihovoj vaznostt kod pojedinih individua. Po pravilu naroeito je razvijena jedna od ove eetir! funkcije, usled cega celokupni mentaIitet dobija posebno obeIefje. Iz dominacije jedne funkcije nastaju tipicn.e dispozicije, koje se mogu obelezitl kao misaoni, oseeajni itd. tip. Jedan ovakav tip je prejudicijum sliean pozivu sa kojim se identifikuje onaj ko ga upraznjava. Da Ii ee se raditi 0 coveku koji zna sta hoee, 0 coveku od akcije ili '0 takvom Nji se iivot sastoji od stalne vezbe pameenja, uvek proistiee iz toga koju je covek sklonost iIi korisnost pretvorio u princip iIi u vrlinu, jednostranost i prisila ka jednostranosti koja potiskuje ostale moguenosti. Sve sto je iskljueeno od svesnog vezbanja i prilagodavanja, nuzno ostaje u neuvezbanom, nerazvijenom, infantilnom odnosno arhaienom i manje vrednom sve do potpuno nesvesnog stanja, Zbog toga dolazi do toga da su norrnalno pored svesnih motiva i razuma uvek prisutni brojni uticaji primitivne prirode koji ometaju intencije svesti. Jer, ne moze se pretpostaviti da svi oni obIici delatnosti koji su preformirani u psihi, a koji se individual no potiskuju iIi zanemaruju, vee samim tim i gube svu svoju energiju. Mnogo pre situacija je takva kao kada bi se covek oslonio same na podatke koje dobija preko cula vida. Medutim, zbog toga on ne bi pres tao da cuje. A kada bi bilo moguce da se premesti u svet tisine, ovaj bi uskoro realizovao po-

trebu da nesto euje, najverovatnije u obliku slusnih halucinacija.

Specifiene suprotnosti, koje proistieu iz nemogucnosti da se prirodnim funkcijama oduzme specifiena energija, mogu se narocito dobro zapaziti u podrueju prethodno opisanih orijentacionih funkcija svesti. Dve glavne suprotnosti su one izmedu misljenja i oseeanja s jedne i izmedu percepcije i intuicije s druge strane. Prva suprotnost je odavno poznata i nije joj potrehan komentar. Nasuprot tome druga se moze protumaeiti na taj naein ako se izraai kao suprotnost izmedu objektivne cinjenice i prividne moguenosti, Evidentno je da neko, ko gleda za mogucnostima, ne moze da ostane pri trenutnom cinjenienom stanju, vee ga sto je moguee brle prevazilazi. Ove suprotnosti imaju svojstvo da su iTitativne prirode, i to kako u obliku njihovog konflikta u individualnoj psihi tako i kao konflikt izmedu individua suprotnih tipova.

Smatram da je ovde sarno naznaeena problematika suprotnosti osnova kTiticke prihologije, koja bi iz vise razloga bila neophodna. Kritika ovakve vrste ne bi bila od velike vaznosti samo za usko podrueje psihologije, vee za dalje podrueje humanistiekih nauka uopste.

Prethodno sam skupio sve one faktore koji, posmatrano sa gledista eisto empirijske psihologije. igraju glavnu ulogu. Mnogostrukost i raznolikost aspekata s jedne strane bi odgovarala mnogobrojnosti faceta u kojima se ogleda bit psihe, s druge medutim, bila bi izraz teskoca sa kojima se sukobljuje empirijsko razumevanje. Cudovisnu zarnrsenost psihieke fenomenologije poCinjemo da naslucujerno tek posto nam je postalo jasno da su svi pokusaji stvaranja obuhvatne teorije osudeni na propast posto polaze iz isuvise prostih pretpostavki. Iz duse poticu apsolutno sva covekova iskustva, a njoj se u krajnjoj liniji vracaju sva stecena saznanja. Psiha je poeetak i kraj svake spoznaje. Ona nije same objekt njene nauke, vee i njen subjekt. Ovo posebno mesto medu

14 Jung, Odabrana deJa, I

209

210

svim naukama znaCi s jedne strane neprestanu sumnju u njene moguenosti uopste, s druge ona osigurava psihologiji privilegiju postavljanja problema koji spadaju u najteze zadatke buduee filozofije.

U mome, mozda isuvise sazetorn pregledu nisarn naveo mnoga svetla imena, ali ne mogu da zaobidem ime vredno postovanja - Vilijama Dzemsa (William James), ~ijoj psiholoskoj viziji i cijoj pragrnatskoj filozofiji treba da zahvalirn za odlueujuce podsticaje. Njegov obuhvatni intelekt mi je do nemerljivih daljina prosirio horizonte eovekove psihologije.

INSTINKT I NESVESNO

Svrha ovog simpozijuma Instinkt i nesvesno pogada vrlo vazno pitanje, koje isto toliko interesuje podrueje biologije koliko i psihologije i filozofije. Ako se zeli da se uspesno diskutuje 0 vezi instinkt.a i nesvesnog, onda je neophodno unapred pruziti jasnu definiciju pojmova koji se fele razmatrati.

Sto se tice definicije instinkta, moram podvuci da je njihovo vrlo znaeajno svojstvo »all-or-none-reaction« koje je formulisao Rivers," Izgleda mi cak, da je ova osobenost instinktivnih radnji od posebne vaznosti za psiholosku stranu problema. Prirodno da se moram ograniciti uglavnom na psiholosku stranu problema, posto se ne oseeam kompetentnim da problem instinkta tretiram sa njegovog bioloskog aspekta. Ako bi trebalo da instinktivnu radnju Ok2- rakterisem psiholoski, onda se za sada ne bih mogao da posluzim Riversovim kriterijumom all-or-none-reaction i to zbog sledeeih premiSljanja: Rivers objasnjava ovu reakciju kao proces sa intenzitetom koji nije odgovarajuce saobrazen prilikama. To je reakcija koja, kada je izazvana, protice u svim prilikama svojstvenirn intenzitetorn bez proporcije prerna pokretaekoj drazi, Ako sad a ispitarno psiholoske procese svesti i proueimo da Ii medu njima ima nekih koji se odlikuju nedostatkom proporcije njihovog in-

[1] Prilog istoirnenorn sirnpozijumu Aristotelian Society.

Mind Association i British Psychological Society u Bedford College, univerzitet u Londonu, juli 1919.

~ Up. Rivers, Instinct and the Uneonscious.

21~

tenziteta sa pokretaekorn drazi, onda bismo kod svakoga i stalno mogli da dokazerno rnnostvo takvih procesa, na primer nesrazrnerni afekti, utisci, isuvise obimni impulsi i namere i slicno, Zbog toga nam je nemoguce da ove procese ubrojimo u instinktivne. Stoga se moramo najpre osvrnuti za nekim drugim kriterijumom.

Kao 5to je poznato u svakodnevnom govoru vrlo eesto se koristi ree »instinkt«, i to se uvek govori 0 »instinktivnoj radnji« onda kada se radi 0 ponasanju kod koga nisu potpuno svesni niti uzrok niti svrha a uz to je povod izvesna mraena unutrasnja prisila. Ovu osobenost je vee istakao jedan starij i engleski pisac, Tomas Rid (Thomas Reid). On kale:

"By instinct, I mean a natural blind impulse to certain actions, without having any end in view. without deliberation, and very often without any conception of what we dO.«1 Na ovaj na~in instinktivnu radnju odlikuje izvesna nesvesnost njene psiholoske motivacije nasuprot svesnim procesima, koje karakteriSe svesni kontinuitet njihovih motivacija. Stoga instinktivna radnja izgleda kao neko vise ili manje abruptno psihieko zbivanje. neka vrsta provale u kontinuitet svesti. Zato se ova oseea kao unutrasnja prisila, kao sto je vee Kant definisao instinkt kao »unutrasnju prisilu«.' Shadno ovakvoj priradi instinktivne radnje, nju treba zapravo ubrojati u nesvesne procese, koji su pristupaeni svesti same preko njihovih rezultata.

Ako se zadovoljimo ovakvim shvatanjem instinkta, onda cemo ubrzo doei do zakljucka da je uno nedovoljno, posto smo sa ovom definicijom instinkt sarno razgranicili ad svesnog procesa i oznaeili ga kao nesvesnog. Ako neko naide na zmiju i zbog toga se zestoko uplasi, onda takav impuls treba obeleziti kao instinktivan, posto se nieim ne razlikuje ad instinktivnog straha majmuna ad zmija. Upravo ova jednorodnost i pravilnost ponavljanja su najkarakteristicnija svojstva instinkta zbog rega bi, kako je to tacno

primetio Lojd Morgan (Lloyd Morgan). kladiti se na pokretaca instinktivne radnje bilo isto toliko neinteresantno koliko i kladiti se na sutrasnji izlazak sunca. Medutim, desava se da se neko preplasi od petla isto toliko koliko i od zmije. lako mehanizam prestravljivanja pokrenut petlom predstavlja isto tako nesvestan impuls kao i instinkt, ipak moramo napraviti razliku izmedu ova dva procesa. Prvi sluea], strah ad zmije, je svrsishodan, opste rasiren proces: nasuprot tome drugi je, ukoliko [e habitualan, fobija a ne instinkt, tako da se srece usamljeno i uopste nije opste svojstvo. Ali postoje i druge nesvesne prisile, na primer uporno nametane misli i melodije, trenutna priseeanja i raspolozenja, impulsivni afekti, depresije, osecanja straha itd. Kao sto je poznato ove pojave se ne sreeu sarno kod nenormalnih, vee i kod normalnih osoba. Ukoliko se sve ove pojave sreeu sarno usamljeno i ako se ne ponavljaju u pravilnim razmacima, onda ih treba razlikovati ad instinktivnih procesa, iako izgleda da njihov psiholoski mehanizam odgovara mehanizmu instinkta. Mote ih cak karakterisati svojstvo all-or-none-reaction, sto se lako mose zapaziti kOO patoloskih procesa. U podrueju psihopatologije ima mnogo takvih slueajeva gde se moZe videti da na odredenu draz protiee 00- redeni, a u odnosu na dral neproporcionalni proces, koji je sasvim istovetan instinktivnoj reakciji.

Sva ova zbivanja moraju se razlikovati od instinktivnih procesa. Prema tome instinkti bi bili sarno takve pojave koje su nasledeni, svuda isti i pravilno ponavljani nesvesni procesi. Istovremeno im se mora pridodati oznaka prinudne prisile, dakle neka vrsta reflektornog karaktera, kao sto je to forrnulisao Herbert Spenser (Spencer). U osnovi uzev takav proces se sarno svojom komplikovanom prirodom razlikuje 00 cistog senzomotornog refleksa. Stoga Vilijam Diems, ne bez opravdanja, instinkt naziva "a mere excite-motor impulse, due to the pre-existence of a certain 'reflex arc' in the nerve-centres«.'

3 Reid, Essays on the Active Powers oi Man, p. 103. I Kant, Antropologie, 1, § 80 (p. 1561.

I James, The Principles of Psychology. II, p. 391.

216

217

Sa refleksima instinkti imaju zajednieko: ujednaeenost i pravilnost kao i nesvesnost njihove motivacije.

Pitanje odakle poticu instinkti i kako se sticu izvanredno je komplikovano. Cinjenica da su uvek nasledeni, nifta ne doprinosi razjasnjenju pitanja njihovog nastanka. Naslede ovo pitanje sarno vraea na pretke. Poznato je shvatanje po kome su instinkti proistekli iz jedne vrste eesto ponavljanih individualnih a potom opstih voljnih ~inova. Ovo objasnjenje je utoliko plauzibilno zbog toga §to svakodnevno imamo prilike da posmatrarno kako tesko naueene delatnosti postepeno postaju automatske kroz cesto vezbanje i ponavljanje. Nasuprot tome mora se istaei cia 5U naj~udesniji instinkti, koje zapaZamo u zivotinjskom svetu, sasvim li§eni trenutka priueavanja, U mnogim slueajevima je eak nemoguee uvideti kako bi ikada moglo da se sprovede ueenje i vezbanje. Pomislimo sarno na vrlo rafinirani instinkt razmnoZavanja Promula yuccasella, juka leptira.' Svaki cvet biljke juka otvara se samo jedne jedine noel. Iz jednog od ovih cvetova leptir uzima polen, koji sabira u lopticu. S njom trdi drugi cvet, tamo raseca oplodnik cveta, polaze jaja izmedu jajnih celija biljke, zatim ide do stubiea i stavlja polensku lopticu u njegov levkasti otvor. Ovu komplikovanu radnju Ieptir sprovodi sarno jednom u zivotu.

Ovakvi slueajevi se tesko mogu objasniti pomoeu hipoteze ueenja i vezbanja, Podstaknuti Bergsonovom filozofijom nedavno su potrazeni i drugi putevi objaSnjenja, koji naglasavaju momenat intuicije. Intuicija se bazira na nesvesnom zbivanju utoliko sto je njen rezultat upad, prodor nesvesnog sadriaja u svest.' Stoga je intuicija jedna vrsta procesa opazanja; ipak nasuprot svesnoj culnoj delatnosti i introspekciji, intuicija je nesvesna percepcija. Zbog toga svakodnevni govor oznaeava intuiciju kao -instinktivno« shvatanje, posto je intuicija proces analogan

I Kerner von Marilaun, Pflanzenleben, II: Geschicht8 der P/l4f1.Zen, p, 153 ff.

7 Up. definiciju »Intuition- u: PSJ/Chologische Typell (Oes. Werke VI).

instinktu, sarno s tom razlikom 5tO je instinkt svrhovni nagon prema nekoj, eesto izvanredno komplikovanoj delatnosti, dok je intuicija, medutim, svrhovno nesvesno shvatanje neke, eesto izvanredno komplikovane situacije. Intuicija bi bila, dakle, jedna vrsta preokreta instinkta, nista manje i nista vise cudnovata nego sto je instinkt. Pri tom ne smemo nikada smetnuti s uma da je one sto mi nazivamo komplikovanim, cak cudnovatim, za prirodu uopste nije cudnovato vee svakodnevno. Mi srno vrIo lako skloni da nase teskoee shvatanja projektujemo u stvari i da ih nazivamo komplikovanim, dok su one po sebi jednostavne i ne osecaju nase teskoee misljenja,

Diskusija 0 problemu instinkta bila bi nepotpuna bez razmatranja pojma nesvesnog. Instinktivna zbivanja zapravo zahtevaju dopunski pojam nesvesnog. Po mome misljenju nesvesno treba shvatiti kao totalnost svih onih psihiekih fenomena kojima nedostaje kvalitet svestL Ovi psihieki sadrzaji mogu se svrhovito oznaeiti kao subliminalni uz pretpostavku da svaki psihieki sadrlaj mora posedovati izvesnu energetsku vrednost da bi uopste mogao biti svestan. Sto dublje pada vrednost jednog sadrzaja svesti, tim lakse ovaj dospeva ispod svesnog praga. Zbog toga nesvesno sadrzi sva izgubljena seeanja, osim toga i sve one sadriaje koji su jos isuvise slabi da bi mogli da postanu svesni. Ovi sadriaji nastaju kroz nesvesnu kombinacijsku delatnost, iz koje nastaju i snovi. U ove sadrzaje spadaju sva vise iIi manje name rna potiskivanja neprijatnih predstava i utisaka. Zbir svih ovih sadrzaja oznacavam kao lieno nesvesno. Medutim, izvan ovoga srecerno u nesvesnom svojstva koja nisu individualno steeena vee nasledena, dakle instinkte kao pods trek za delatnosti koje poticu iz unutrasnje prisile bez svesne motivacije. Tu spadaju a priori prisutni, to jest urodeni oblici posmatranja, i~tuicij~~aime arhetipoviM opazanja i shvatanja, koji

• Ovde Jung prvi put navodi izraz »arhetip«. U ranijim pubUkacijama isto Nnjenirno stanje obelefavao je pojmom -prashka«, koji je preuzeo od Jakoba Burkharta (Jacob Burckhardt) Up. Symbole der Wandlung, p. 35 Anm. 1 (Ges. Werke V) i VbeT dIe PSlIchologie des UnbewUBsten, p. 118

218

219

Mnogo lakse zapazamo instinkte kod Zivotinja ili kod prirnitivnog coveka nego kod nas. To je stoga sto smo navikli da vodimo raeuna 0 svim nasirn postupcima i da ih racionalno obrazlozimo. Ali uopste nije dokazano, cak je vrlo neverovatno, da su nasa obrazlozenja osnovana. Cesto nije potreban nateovek cia bi se prozrela supljina izvesnih obrazlozenja i da se iza svega prepozna pravi motiv, naime nagonski instinkt. Zbog nasih vestacki smisljenih obrazlozenja moze nam izgIedati kao da smo del ali ne iz instinktivnih pobuda, nego zbog svesne motivacije. Time se svakako ne tvrdi da coveku ne moze uspeti da pomocu brifljive dresure instinkt parcijalno preobrati u voljnu radnju. Na taj naein instinkt je doduse domestifikovan, ali jezgro motiva ipak ostaje instinkt. Tako je nesumnjivo poslo za rukom da se veliki broj instinkata uvije u racionalna obrazlozenja i namere tako da se ispod ovih mnogih ovojnica vise uopste ne moze prepoznati prvobitni motiv. Na ovaj nacin Izgleda nam kao da vise uopste nemamo instinkte. Medutim, ako kriterijum neproporcionalne reakcije, koji je preporueio Rivers, all-or-none-reaction primenimo i na oovekove postupke, onda eemo naei bezbrojne slueajeve preteranih reakcija. Preteranost je opste rasireno covekovo svojstvo. Ako i svako vrlo brizljivo racionalno obrazlaze svoje reakcije, za sto uvek i svuda nalazi izgovore, ipak preostaje cinjenica preteranosti. A zasto eovek ne cini, daje iIi kaze upravo onoliko koliko je neophodno Ili pristojno iIi ispravno iIi tacno, vee i znatno preko toga? Zbog toga sto je u njemu pokrenut nesvesni proces, koji protiee bez sadejstva razuma i zbog toga il! ne ispunjava iIi prekoraeuje meru razumne motivacije. Ovaj fenomen je tako ravnomeran i tako pravilan, da ga rnozerno oznaciti sarno kao instinkt, iako niko u odgovarajueern slucaju ne bi prihvatio da je njegov nacin reagovanja instinktivan. Stoga verujem da su covekovi postupei uplivisani instinktima u rnnogo vecoj rnerl negn sto se obieno pretpostavlja, i da u ovom pogledu podlezerno razlieitim zabludama, opet zbog instinktivnog preterivanja racionalistiekog stanovlsta,

su neminovni i a priori determinisuci uslov svih psihickih procesa. Kao sto instinkti navode coveka da vodi specificno ljudski zivot, tako i arhetipovi pri-: moravaju opazanje i shvatanje da formiraju specifieno Ijudske tvorevine. Instinkt i arhetipovi shvatanja formiraju kolektivno nesvemo. Ovo nesvesno nazivam kolektivnim, posto ono, nasuprot prethodno definisanom nesvesnom, nema individualne, tj. vise ili manje jednokratne, vee opste i ravnomerno ra~irene sadrlaje. Instinkt je po svojoj prirodi kolektivna, tj. opsta i ravnomerno rasirena pojava, koja nema nicega zajedniekog sa individualnoscu eoveka. Arhetipovi shvatanja imaju isti kvalitet kao instinkt, oni su takode kolektivni fenomeni.

Misljenja sam da se pitanje instinkata psiholoski ne mote razmatrati bez arhetipova, posto jedno uslovljava drugo. Ali tretiranje ovog problema znatno je otezano situacijom, sto su izvanredno podeljena misljenja 0 tome, sto kod Coveka treba nazvati instinktom. Vilijam Dzems je rnisljenja da u.OOveku sve prosto vrvi od instinkata, dok drugi hoCe da 00- vekove instinkte ograniee na procese koji se jedva razlikuju od refleksa, naime na izvesne pokrete odoj~ta, na izvesne svojstvene reakcije ruku i nogu kao i Mrela, koriseenje desne ruke i formiranje slogova. Po mome miSljenju ova ograni~nja su isuvise velika. Mec1utim, ona su vrlo karakteristiena za Covekovu psihologiju uopste. Pre svih stvari moramo uvek biti svesni da, kada govorimo 0 Covekovim instinktirna, govorimo 0 nama samima i da smo zbog toga bez daljnjega predubedeni.

(Ges. Werke VII). Ovde i u drugim spisima praslika i arhetip upotrebljavaju se kao sinonimi. To je dovelo do pogre!nog shvatanja da je Jung pretpostavljao nasle4ivanje predstava (ideja ill slika), ito je on uvek ponovo ispravljao. Ipak poJam »praslikac je sadriajno odredenlji, blHi nego pojam »arhetip-, koji - kako JW\g objaAnjava na drugom mestu - predstavlja po svojoj suJtini nesvestan i stoga nepoznat sadr!aj. fonnativan faktor ill strukturni elemenat. Arhetip se nasleduje same kao strukturni eiemenat, kao odredivi taktor u nesvesnom. dok kao subjektivna varijanta u svakom iivotu uvek iznova nastaje od njega -odredena« i u svesu opaiena stika.

22()

221

Instinkti su tipicni oblici postupaka i svuda, gde se radi 0 ravnomernim i pravilno ponavljanim oblicirna reagovanja, radi se 0 instinktu, nezavisno od toga da li je ovome pridruzena svesna motivacija ili ne.

Kao sto je neizvesno da li eovek ima mnogo ili sarno nekoliko instinkata, isto tako je pitanje koje jedva da je razmatrano da li ima mnoge praoblike ili arhetipove psihiekih reakcija iIi ne. I kod ovog pitanja susreeemo se sa istom velikom teskoeom, koju sam prethodno pomenuo. Mi smo navikli da sa uobieajenim i oeitim pojmovima operisemo tako da vise uopste nismo svesni u kojoj meri su ti pojmovi zasnovani na arhetipovima naseg saznanja. Takode su i praslike jako ublazene kroz izvanrednu diferencijaciju naseg misljenja, Slicno kao sto se biologija trudi da eoveku prizna sarno mali broj instinkata, tako je i teorija saznanja redukovala arhetipove na relativno .male i logieki ogranieene kategorije razuma.

Kod Platona arhetipovi saznanja imaju izvanredno visoku vrednost kao metafiaieke ideje, kao 1tt1pa6E~'YlU1"t't1, prema kojima se stvarni predmeti ponaSaju kao ~1.J.I.1)OEL~, kao podrazavanje, Kao sto je poznato, srednjovekovna filozofija, od Augustina, od koga sarn pozajmio ideju arhetipova,· do MalebranSa i Bekona, u ovom pogledu nalazi se na platonskim temeljima. Vee u sholastici stalno se javlja misao da su arhetipovi prirodne slike urezane u covekov duh, po kojima covek oblikuje svoj sud. Tako Herbert od Serburija (Herbert of Cherbury) kale: »Instinctus naturales sunt actus facultatum illarum a quibus communes illae notitae circa analogi am rerum internam, eiusmodi sunt, quae circa causam, medium et finem rerum bonarum, malum, pulchrum, gratum etc. per se etiam sine discursu conforrnantur.«!"

Od Dekarta i MalebranSa opada metafizieka vrednost ideje, arhetipa. Ovaj postaje zamisao, unutrasnji uslov saznanja, kao sto to jasno formulise Spinoza: »Per ideam intelligo mentis conceptum, quem mens Iormat«.!' Kant najzad svodi arhetipove na ogranieeni broj kategorija razuma. Sopenhauer ide jos dalje u uproscavanju, da bi, medutim, s druge strane pomogao da arhetipovi steknu skoro platonsku ocenu.

U ovom, na zalost isuvise sumarnom pregledu vidimo na delu onaj psiholoski razvitak, koji instinkte prekriva racionalnim motivacijarna a arhetipove preobraca u racionalne pojmove. Ispod ovih ovojnica jedva da se mogu prepoznati arhetipovi. A ipak je naein na koji covek intimno u sebi odslikava svet, uprkos svih razlika u pojedinostima, isto tako ravnomeran i pravilan kao i njegovi instinktivni postupci. Kao sto za nase svesno delanje moramo da postavimo pojam regulisueeg iIi determinisueeg instinkta, tako i za ravnomernost i pravilnost shvatanja moramo irnati jednu pojmu instinkta korelativnu i naeinu shvatanja determinisueu velieinu, Upravo ovu velicinu oznacavam kao arhetip iIi praslika. Praslika bi isto takomogla da se oznaei kao neposredna samospoznaja instinkta iii kao autoportret instinkta, po analogiji sa svescu, koja nije nista drugo do unutrasnja spoznaja objektivnih zivotnih procesa. Na isti nacin kao sto svesno shvatanje daje postupcima oblik i namenu, tako i nesvesno opazanje preko arhetipa uslovljava oblik i namenu instinkta. Na isti naein kao sto instinkt smatramo »rafiniranim«, tako je i intuicija prouzrokovana dejstvom instinkta, to jest shvatanje pomocu arhetipa, neverovatno precizno. Tako morapomenuti juka leptir, tako reci, da u sebi nosi sliku one intuicije u kojoj se aktivira njegov instinkt.

• Izraz »archetypus« sreee se i kod Dionysius Areopagita i u CorpuJl Hermeticum.

I- De verltate. »Prirodnl instinkti su aktivnost onih sposobnostl, kojima izmlhl sva opsta saznanja koja se u odnosu na uzrok, sredstvo i cllj dobrog kao i zla. Iepog, prijatnog itd. ~isto formiraju sami od sebe bez diskurzivnog razmatranja .•

" U: Die Ethik, 2. Teil: Uber die Natur und den Ursprung des Geistes. Definitionen. (Pod »idejom- podrazumevam pojam duha, koji forrnira duh.' Prcma prevodu .J. Sterna).

222

223

Kao sto nam je Riversov kriterijum all-or-none-reaction omogueio da svuda lako otkrijemo delatnost instinkta, tako nam mozda i pojam praslika omogueuje da pronademo dejstvo intuitivnog shvatanja. To nam najlakse uspeva kod primitivnih ljudi. Tamo svuda nalazimo izvesne tipiene slike i motive, koji oblikuju osnovu njihove mitologije. Ove slike su autohtone i relativno potpuno ravnomerne, na primer predstava energijske snage i supstancije, duhova i njihovog ponasanja, junaka i bogova i njihovih legendi. U velikim religijama kontinenata vidimo njihovo usavrsavanje, a istovremeno i njihovo progresivno umotavanje u racionalne oblike. Cak i u egzaktnim naukama ove izranjaju kao koreni neophodnih pomocnih pojmova, kao energija, eter i atom. II U filozofiji Bergson nam daje primer ozivljavanja prastare slike u njegovom pojmu »duree ereatrice«, koji se sreee vee kod Proklusa a u prvobitnom obliku kod Heraklita.

Analitieka psihologija svakodnevno se, kako kod zdravih tako i kod bolesnih, sreee sa primesama praslika koje ometaju svesno shvatanje, posto su preterani postupci, koji se temelje na udelu instinkata, prouzrokovani intuitivnim, tj. arhetipovima podstaknutim shvatanjima, koja prouzrokuju isuvise jake i ~esto eudno izoblieene utiske.

Arhetipovi su tipitni oblici shvatanja, i BVUda gde Be radi 0 ravnomernim i pravilno ponavIjanim shvatanjima, radi se 0 arhetipu, nezavisno od tog.1 da li je upoznat njegov mitolo§ki karakter iIi ne.

Kolektivno nesvesno sastoji se od zbira instinkata i njihovih korelata, arhetipova. Kao sto svaki ~ovek poseduje instinkte. is to tako poseduje i praslike. Dokaze za ovo pruza u pnvoj liniji psihopatologija onih dusevnih poremeeaja kod kojih probija kolektivno nesvesno. avo je slueaj kod sizofrenije. Tamo

cesto vidirno pojavu arhaicnih nagona, udruzenih . sa ocevidno mitoloskirn slikarna.

Po mome misljenju nernoguce je reei sta je primarnije, shvatanje iIi nagon za delanjem. Izgleda rni kao da [e oboje jedna ista stvar, jedna i ista zivotna delatnost, koju sarno zbog boljeg razurnevanja moramo zamisliti razlozenu u pojmove.!"

13 Tokom iivota testo sam se bavio temom ovog kratkog saopstenja a zakljueke, do kojih je postepeno dovelo moje razmilHjanje. izneo sam u raspravi proistekloj na predavanju na Eranos skupu 1946. godine. Ova je publikovana u Eranos godisnjaku XIV (1946) pod naslovom Der Geillt der PSlIchotogie. Tamo titalac moze na~i celokupni dalji razvitak problema nagona i arhetipa. Sa bioloskog aspekta ovo pitanje je razmatrao Fridrih Alverdes u delu: Die WiTksamkeit von Archetypen in den Instinktha.ndlungen der Tiere.

11 Nezavisno od danas vee otrcanog pojma etera, energija I atom su primitivna shvatanja. Praoblik prvog je 1IUlna., drugog Demokritov atom i »varnice dwe. australijskih prastanovnlka (up. Vber die PSlIchotogie des UnbewU8sten, p. 124 (Ges. Werke VII).

224

15 Jung, Odabran. del., 1

STRUKTURA DUSE

229

je zadatak da se brzo snadu u haotienoj zbrci komplikovanih psihiekih stanja. Moje glediste prinudno mora da bude drugaeije od gledista onih psihologa koji mogu da neko izolovano psihieko zbivanje sa nepomucenim mirom eksperimentalno istrazuju u tisini laboratorijuma. Razlika je otprilike kao ona izmedu hirurga i histologa. Isto tako nisam metafizrcar koji ima nesto da kaZe 0 stvarima kao takvim, da Ii su one apsolutne iIi slicno. Moji predmeti se nalaze u okvirima iskustvenih graniea.

Moja neophodnost je pre svega da shvatim kompleksne uslove kako bih 0 njima mogao govoriti. Komplikovano moram shvatljivo da oznaeirn i da difereneiram psihieke grupe cmjentce. Ova diferenciranja ne smeju utoliko biti samovoljna, koliko je neophodno da postignem sporazumevanja sa mojim objektom, to jest sa mojim pacijentima. Stoga sam upucen na konseenje jednostavnih sema, koje s jedne strane zadovoljavajuee izrafavaju empirijska einjeniena stanja, a s druge se prfkljucuju na opste poznate stvari i na taj naetn nalaze razumevanje.

Ako se latimo posla da grupisemo sadrzaje svesti, tada poeinjemo sa reeenicom star~g. pravila: nihil est in inteleetu, quod non antea fuerit in sensu.

Ono sto je svesno izgleda kao da pritice u nas spolja u obliku ~ulnog opazaja. Mi vidimo, cujemo, dodirujemo i mirisemo svet i tako smo svesni sveta. Culni opaiaji nam kazuju da nesto jeste. Ali oni nam ne kazuju sta je to. Ovo nam ne kazuje proces percepcije, vee proces apercepcije. Ovaj drugi proces je vrlo kompleksni proizvod. Ovim nije reeeno da je eulno opazanje nesto jednostavno, medutim, njegova kompleksna priroda je manje psihieka nego fizioloska. Nasuprot tome kornplikovanost apercepcije je psihieka. U njoj mozemo otkriti sadejstvo razlieitih psihickih zbivanja. Uzmimo, na primer, da cujemo sum, eija nam priroda izgleda nepoznata. Posle izvesnog vremena bice nam jasno da cudnovatt sum mora poticati od vazdusnih rnehuriea koji struje u cevima centralnog grejanja. Na taj naein smo prepoznali sum. Ova spoznaja izlazi iz okvira procesa

Dusa, kao ogledanje sveta i eoveka. taka je raznovrsna da se sa beskrajno mnogo strana maze posmatrati i procenjivati. Sa psihom nam je kao i sa svetom: sistematika sveta je s one strane covekovog dornasaja, stoga imamo samo prakticna pravila i aspekte interesovanja. Svako sebi stvara sopstveni iseeak sveta i za svoj privatni svet gradi svoj privatni sistem, eesto sa herrnetiekirn zidovima, tako da mu posle nekog vremena izgleda kao da je spoznao smisao i strukturu sveta. Konacno nikada nece .shvatiti beskonacno. lake je psihieki pojavni svet sarno dec sveta uopste, ipak bi coveku maglo da izgleda kao da hi ovaj, upravo kao deo, mogao hiti shvatljiviji nego ceo svet. Medutim, pri tome covek previda da [e dusa jedina neposredna pojava sveta i da je stoga neophodni uslov opsteg iskustva sveta.

Jedine neposredno saznajne stvari sveta su sadrZaji svesti. Ja ne zelim da svet redukujem na predstavu 0 svetu, ali time zelim da istaknem nesto slieno, kao kada bih rekao da je zivot funkcija atoma ugljenika. Ova analogija pokazuje ogranicenost profesionalnih naocara, kojoj potpadam elm zazelirn da iskazem neko tumacenje a svetu ili cak samo a jednom njegovom delu,

Moje glediste je, naravno, psiholosko a jos uz tv one sasvim posebno glediste prakticnih psihologa, ciji

PI U izvodu objavljeno u Europiiisclt~ R~vu~. tV (1928). u nesto druga~ijem obliku u: Mensch lind Erde, u izdanju Keyserling.

230

koji se obelezava kao misljellje. Misljenje nam govori .Ha je nesto.

Prethodno sam sum nazvao »cudnovatim«. Ako nesto oznaeim sa -cudnovat«, onda time mislim na posebni oseccjni ton, koji ima ta stvar, Oseeajni ton znaci procenu.

Proces spoznaje maze se u sustini shvatiti kao uporedivanje i razlikovanje uz pomoc secanja - ako, na primer, vidirn vatru, anda mi svetlosna draz posreduje predstavu vatre. Kako moje paml:enje drzi u pripravnosti bezbrojne slike secanja vatre, ove se jedine sa upravo nastalom slikom vatre, i uporedivanjem sa, i razlikovanjem od tih upameenih slika nastaje spoznaja, to jest konaeno utvrdivanje svojstava upravo steeene slike. U obienorn govoru ovaj proces se oznaeava kao misljenje.

Drugaeiji je proces procene: vatra koju vidim pobuduje emocionalne reakcije prijatne iIi neprijatne prirode, isto tako podstaknute slike seeanja sa soborn do nose emocionalne propratne pojave, koje se oznacavaju kao osecajni ton. Na taj naein nam se predmet pojavljuje kao prijatan, pozeljan, lep ili kao ruzan, rdav, odbacljiv itd. Ovaj proces obicni govor oznacava kao oseccnje.

Proces predosecanja nije ni culni opazaj, ni misljenje, ni oseeanje, iako ovde govor pruza nesravnjivo manje mogucnosti razlikovanja. Nairne, neko moze uzviknuti: »Oh, vidim da je vee cela kuca zahvaeena vatrorn.« IIi: »Sigurno je, kao dva i dva cetiri, da ee biti nesrece ako ovde izbije pozar.« IIi: -Osecam kao da bi taj pozar mogao da preraste u katastrofu.« U skladu sa svagdasnjim tempera mentom prvi ce svoje predosecanje nazvati jasnim videnjem, dakle iz toga stvoriti eulni opazaj. Drugi ee je oznaeiti kao misljenje: "Mora se sarno razmisliti, tada je sasvim jasno kakve ce sve naiei posledice«, reci ee on. Najzad ce treci, pod utiskom svog ernocionalnog stanja, predoseeanje oznaeiti kao osecajni proces. Predosecanje ili intuicija je, medutim, po mome misljenju jedna od osnovnih funkcija psihe, nairne opazanje rnopucnosn koje se kriju U odrede-

noj situaciji. Mozda je jos nedovoljno razvijen jezik, bitan razlog sto se u nernackom jos uvek rnesaju pojmovi oseeanja, oseeaja i intuicije, dok su u francuskom i engleskom vee apsolutno razdvojeni sentiment i sensation, feeling i sensation, nasuprot tome sentiment i feeling su delom jos pomocni izrazi za intuiciju. Medutim. u novije vreme intuition j~ u engleskom sve cesce upotrebljavana rec u svak»dnevnom govoru.

Kao dalji sadrzaji svesti mogu se razlikovati voljni procesi i nagonski procesi. Prvi su oznaeeni usmereni impulsi koji proistieu iz apercepcijskih procesa, eija je priroda prepustena takozvanoj slobodnoj proceni. Drugi su impulsi koji poticu iz nesvesnog iIi direktno iz tela sa karakterorn nedobrouotjnosti i prinude.

Procesi apercepcije mogu biti usruereui iIi "1'usmereni. U prvorn slucaju govorimo 0 pazllji. u drugom 0 fantaziranju ili »sanjarenju.« Prvi su racionalni. U ova druga zbivanja, kao sedma kategorija sadri.aja svesti, spada san. U izvesnom smislu san .w slican svesnim fantazijama, utoliko sto ima neusmeren, iracionalni karakter. Ali san se razlikuje od njih u tome sto je po svom uzroku, toku i nameri u prvi mah nejasan nasoj svesti. Ali ja mu dodeljujem pocasno mesto u kategoriji sadri.aja svesti, posto je san najvai.nija i najjasnija rezultanta nesvesnih psihickih zbivanja, koja jos prodiru u svest. Sa ovih sedam kategorija, sadri.aji svesti su dod use povrsno, ali za nase svrhe dovolj no pokri veni.

Kao sto je poznato, ima gledista koja hoce da psihieko ogranice na svest, kao sa neeirn sto je identicno psihickorn. Ne verujem da bismo sa tim izasli na kraj. Uko1iko pretpostavirno da uopste ima nekih stvari koje se nalaze s one strane naseg opazanja. onda bismo mogli govorlti i 0 psihiekom cija nam j~' egzistencija pristupacna sarno posredno, Svakorne ko je upucen u psihologiju hipnoze i somnambulizrna. poznata je notorna cinjenica da ovako vestaeki iIi patoloski suzena svest ne sadrzi izvesne predsta \"L', ali da se ponasa upravo tako kao da ih sadrii. Jedna

231

232

hister icki gluva osoba obieavala je da peva. Neprimetno lekar je sedao za klavir i pratio sledeci stih u nekom drugom tonskom redu, na sta bi bolesnica odmah nastavljala da peva u novom tonskom redu. Jedan pacijent je imao takvu osobinu da je pri videnju vatre dobijao »histero-epileptiene« napade. On je imao jako suzeno vidno polje, to jest on je bio periferno amaurotican (ono sto se nazi va »suzenje vidnog polja u obliku cevi«). Ako bi mu se ubacila svetlost u slepu zonu, usledio bi napad isto kao kada bi video vatru. U simptomatologiji ovih stanja ima bezbroj slucajeva ovakve vrste, gde se i pored najbolje volje ne moze nista drugo reci do da eovek nesvesno opaza, misli, oseea, da se seea, odlueuje, dela, to jest da nesvesno eini one sto drugi cine svesno. Ovi procesi se desavaju ne brinuci 0 tome da li ih svest vidi Iii ne.

U ova nesvesna psihicka zbivanja spada i znatan kompozicioni rad, koji lezi u osnovi snova. Spavanje je stanje znatno suzene svesti, pri eemu, medutim, psihieko uopste ne prestaje da egzistira i da deluje. Svest se sarno povukla i zbog bespredmetnosti postala relativna nesvesnost. Ali dusevni zivot se oeigledno nastavlja, slicno kao sto se nesvesni dusevni zivot odvija za vreme budnog stanja. Nije tesko naci dokaze za to. Ovo posebno podrueje iskustva je one sto Frojd naziva »psihopatologija svakodnevnog zivota«. Nairne, nase svesne namere i postupke cesto osujeeuju nesvesni procesi, cija egzistencija prilieno cudi i nas same. Covek nacini govornu iii pismenu omasku, nesvesno cini stvari koje izdaju upravo one sto se htelo sakriti iIi one sto ni sam eovek ne zna. »Lingua lapsa verum dicit« kaze stara poslovica. Na temelju velike ueestalosti ovih pojava zasniva se dijagnosticki asocijacijski eksperimenat, koji se uspesno korist! tamo gde se nesto ne zeli iii ne moze reci.

Klasicne primere nesvesne psihieke delatnosti pruzaju patoloska stanja. Tako reei sva simptomatologija histerije, prisilnih neuroza, fobija a veeim delorn i demencije prekoks iIi sizofrenije, poeiva na nesvesnoj psihickoj delatnosti. Zbog toga smemo da go-

vorimo 0 postojanju nesvesne psihe. Ona svakako nije neposredno pristupaena nasem posmatranju -inaee onda uopste ne bi bila nesvesna - vee se moze sarno dokuciti. NaS zakljueak ne moze nista vise iskazati do: »To je tako, kao da ... «

U psihu spada i nesvesno. Da Ii bismo onda, analogno razlieitim sadriajima svesti smeli da govorimo 0 sadT~ajima nesvesnog? Na taj nacin bismo tako reei traZiIi jednu drugu svest u nesvesnom. Ovde se neeu upustati u razmere ovog delikatnog pitanja koje sam razmotrio jednom drugom prilikom, vee eu se ograniCiti na pitanje da Ii bilo sta mozemo razIikovati u nesvesnom iii ne. Na ovo pitanje moze se odgovoriti sarno empirijski, naime sa protivpitanjem, da Ii postoje prihvatljive osnove za jedno ovakvo diferenciranje iii ne.

Uopste ne sumnjam da sve delatnosti, koje se obieno odigravaju u svesti, mogu proticati i u nesvesnom. Tako ima mnogo primera gde je neki intelektualni problem, koji je u budnom stanju ostao neresen, resen u snu. Na primer, poznavao sam jednog knjigovodstvenog eksperta, koji je dugo vremena bezuspesno pokusavao da resi neko lazno bank rotstvo. Na tome je radio jos do duboko u noe, ne naSavsi reSenje. Tada je posao u postelju. Oko tri sata izjutra njegova supruga eula ga je kako ustaje i odlazi u radnu sobu. Ona ga je sledila i videla ga kako sedi za pisaeim stolom i revnosno pravi beleske. Posle oko l:etvrt sata vratio se u krevet. Izjutra nije se nieega seeao, Ponova je poceo da radi i otkrio eitav niz beleski, napisanih njegovom rukom, koje su konaeno potpuno rasvetljavale taj zamrsen sluea].

U mome praktienom radu vee vise od dvadeset godina imam posla sa snovima. Bezbroj puta sam video kako se misli, koje preko dana nisu smisliane, oseeanja, koja se nisu osetila, kasnije pojavljuju u snovima i na taj naein indirektno dopiru do svesti. San kao takav s_vakako je sadriaj svesti, inaee uopste ne bi mogao biti predmet neposrednog iskustva. Medutim, ukoliko iznosi materijale koji su prethodno bili nesvesni, prinudeni smo da pretpostavimo da ovi

233

234

sadrzaji i ranije vee na neki nal:in psihil:ki egzistiraju u nesvesnom stanju i da se pojavljuju tek u snenoj suzenoj svesti, takozvanom »ostatku svesti«. San spada u normalne sadrzaje i moze se shvatiti kao rezultanta nesvesnih procesa koja je prodrla u svest.

Ako nam nase iskustvo daje povoda pretpostavci da sve kategorije svesnih sadrzaja u datom slueaju mogu biti i nesvesne i da kao nesvesna zbivanja mogu delovati na svest, onda dopiremo do mozda neoeekivanog pitanja, da li- i nesvesno ima snove? Drugim reeirna da li i u tamno podrueje duse prodiru rezultante iz jos dubljih i - ako je moguce - jos nesvesnijih zbivanja? Ovo paradoksno pitanje morae bih da odbacim kao avanturistieko kada stvarno ne bi postojale osnove zbog kojih jedna ovakva hipoteza ipak spada u podrucje mogueeg,

Najpre moramo predoeiti kako bi se morae naei dokaz koji bi mogao potvrditi da i nesvesno ima snove. Ako hocemo da dokazemo da se u svesti snovi javljaju kao sadrzaji, onda bismo jednostavno morali da dokazerno da postoje sadrzaji koji su po svojstvu i smislu strani i neuporedivi sa ostalim, racionalno objasnjivim i razumljivim sadrzajima. Ako bismo zeleli da dokazemo da i nesvesno ima snove. onda sa njihovim sadrzajima treba da uradimo to isto. Svakako je najjednostavnije dati jedan praktican primer:

Radi se 0 dvadesetsedmogodisnjem muskarcu, oficiru. On pati od zestokih nap ada bolova u predelu srca, stezanju u grlu kao da ne moze da proguta neku kug1icu i od ostrih bolo va u levoj peti. Organski nije nadeno nista. Napadi su pol:eli pre oko dva meseca a pacijent je, posto povremeno nije mogao da hoda, dobio bolovanje tako da je bio osloboden vojne sluzbe. Nisu pomogle razlieite kure. Taeno i detaljno ispitivanje predistorije njegove bolesti nije dalo nikakve oslonce, a on sam nije imao pojma sta bi mogao biti razlog. Davao je utisak svezeg, nesto lakomislenog mladog l:oveka, malo teatralno »krsan«, nesto u stilu »niko nam ne moze nista«. Posto anamneza nije dala nista zapitao sam ga za snove. Ovde se

odmah ispostavilo ono sto je bilo uzrok. Neposredno pre pocetka neuroze dala mu je korpu devojka u koju je bio zaljubljen i verila se sa drugim. Celu ovu pricu precutao mi je kao irelevantnu - »glupa zenska - ako nece ona, ima drugih - momka kao sto sam ja, bas briga za tako nesto«. To je bio naein kojim je on izrazavao svoje razoearanje i svoj stvarni bol. Medutim, sad a su izbili na povrsinu njegovi afekti. Na taj nal:in isl:ezao je bol koji je zahvatao srce, posh: prolivenih suza nestao je globus iz vrata. »Bol srca« je poetska figura koja je ovde postala l:injenica. posto mu njegov ponos nije dozvoljavao da svoje belove trpi kao dusevni boI. Knedla u grlu, takozvani globus hystericus nastaje, kao sto je vee opste poznato, od progutanih, potisnutih suza. Njegova svest se jednostavno povukla od njemu neprijatnih sadrzaja. tako da su ovi, prepusteni samima sebi, mogli kao simptomi sarno indirektno da dopru do svesti. To su racionalno sasvim razumljiva i stoga neposredno oeigledna zbivanja, koja bi isto tako - da nije bilo njegovog muskeg ponosa - mogla da protieu i u svesti.

Ali treei simptom - bolovi u peti, nisu se gubili.

Coveku izgleda strana upravo skicirana slika. Srce nije povezano sa petom, a isto tako malo eovek svoj bol Izrazava petom. Racionalno se uopste ne moze shvatiti zbog eega nisu dovoljna dva prethodna kompleksa simptoma. Covek bi sigurno i teorijski bio potpuno zadovoljan kada bi sa privodenjem u svest potisnutog dusevnog bola dolazilo do normalne zalosti a sa tim i izlecenja.

Kako mi pacijentova svest nije mogla dati nikakvog oslonca u odnosu na simptom bola u peti. ponova sam se latio ranije metode, snova. Pacijent je sanjao kako ga je zmija ujela u petu zbog eega se odmah oduzeo. Ovaj san oeigledno je donee tumacenje simptoma bola u peti. Peta ga boli posto ga je tu ujela zmija. To je stran sadrlaj, sa kojim racionalno svest ne zna sta da otpocne. Mi smo mogli neposredno da razumemo zasto ga boli srce, ali to sto ga bolt peta prevazilazi nasa racionalna oeekivanja. Pacijent je bespomoean pred ovom cinjenicom.

235

236

Dakle, ovde bismo imali jedan sadrzaj, koji ~udno prodire u nesvesnu zonu i svakako da potiee iz nekog drugog, dubljeg sloja, koji se vtse ne moze racionalno prozreti. Sledeea analogija sa ovim snorn je ocigledno njegova neuroza, Odbijanjem devojka ga je ubola, taj ubod ga je paralisao i ad njega se razboleo, Iz nesto udaljenije analize dobijen je jos jedan nov delic predistorije koji je tek sada bio jasan pacijentu - on je bio ljubimac majke, inaee nesto histericne osobe. Ona ga je preterano sazaljevala, divila mu se, kljukala, zbog cega je postao nezan, kao devojeica. On je kasnije neoeekivano izabrao muski stil zivota, stupio u vojsku gde [e sa muskoscu mogao da prekrije unutraSnju mekocu. Takode i majka ga [e paralisala u izvesnoj meri.

Ocigledno se radilo 0 istoj staroj zmiji, koja je od vajkada bila izuzetna Evina prijateljica. »Ono ce ti (zmiji) na glavu stajati a ti ce§ ga u petu ujedati«. kaze se 0 Evinom porodu u biblijskom Postanju oslanjanjem na mnogo stariju egipatsku himnu koja se citala ili pevala u cilju lecenja ujedenom od zrnije:

Drevnost boija pokrenu joj usta,

Ona joj izbaci pljuvaeku na zemlju,

A one §to ispljunu, pade na tie.

To zgnj~i Izlda rukom svojom Zajedno sa zemljom, zateeenom u njoj. Iz toga uobli~i cenjenog crva

I na~ini ga ~iljatog kao koplje.

Ne preobrazi ga u fiv~ po liku svom, Vee ga smotanog baei na put,

Po kome se Veliki Bog setao

Po felji svojoj kroz obe svoje zemlje. Postovani Bog, u sjaju svom, stupao je prvi A pratise ga bogovi, sluge faraona.

I on se proseta, kao i svakog dana.

A tada ubode ga pTe~asni CTV.

On zaskr ipa zubima

Udovi mu zadrhtase

A otrov se razli po mesu niegovom Kao Nil po svom podrueju,

Svesno pacijentovo poznavanje Biblije sastojalo se od bednog rninirnuma. Verovatno je nekad ne razmisljajuei CUO 0 ujedu zmije u petu i to zatim zaboravio. Ali nesto duboko nesvesno u njernu to je eulo i nije zaboravilo, vee se u odgovarajueo] prilici setilo; de lie nesvesnog koji oeigledno voli da se rnitoloski izrazava, posto ovaj naein izrazavanja odgovara njegovoj vrsti.

Kojoj vrsti duha, medutim, odgovara simbolicki ili metaforieki naein izrazavanja? On odgovara primitivnom duhu, Ciji govor u svom posedu nema apstrakcije, vee samo prirodne i »neprirodne« analogije. Ovaj duh ogromne starine stran je psihi koja izraZava bol srca i globus, kao brontosaurus [ahaeem konju. San 0 zmiji otkriva nam fragment psihieke delatnosti, koja vi§e nema nieega zajedniekog sa modernom individualnoseu ~oveka koji [e usnio takav san. Ona se nalazi u jednom dubljem sloju, ako se tako srne reel, a sarno njena rezultanta prodire u vi§e slojeve gde se nalaze potisnuti afekti, isto tako strana, kao 8tO je i san naspram svesti. Kako rnoramo primeniti odredenu analitieku tehniku da bisrno razumeli neki san, tako nam je i ovde potrebno odredena poznavanje mitologije da bismo mogli da shvatimo smisao delica koji potiee iz dubljih slojeva.

Motiv zmije sigurno nije individualna tekovina coveka koji ga je sanjao, posto je snevanje zmije vrio eesto, cak i kod stanovnika velikih gradova, koji mozda nikada uopste nisu -videli stvarnu zmiju.

Moglo bi se, rnedutim, prigovoriti: zrnija u snu nije nista drugo do oeigledno predstavljena jezi~ka figura. Za izvesne zene se kale da su Iukave kao zrnije. govori se 0 zrniji iskusenja itd. U nasem slucaju ovaj prigovor izgleda mi da jedva irna neke osnove, ali neki ozbiljniji dokaz tesko da bi se mogao naei, posto je zrnija stvarno svakoclnevna jezicka figura. Siguran dokaz mogao bi se sarno onda izneti kada bi se uspelo da se nade sluea] u kome mitoloska simbolika nije ni obiena [ezicka figura niti kriptornnezija, to jest da covek koji [e sanjao ovaj motiv nije nikada i nigde proeitao, video iIi cuo, zatim zaboravio pa ga

237

238

se nesvesno ponova setio. Ovaj dokaz izgleda mi od velike vaZnosti utoliko sto bi pokazao da je racionalno razumljivo Nesvesno, koje se sastoji od tako reci vestaeki nesvesnog materijala, sarno povrsni sloj. a da tek ispod toga lezi apsolutno nesvesno, koje sa nasirn Iienim iskustvom tako reci nema nikakve veze. koje bi bilo psihieka delatnost nezavisna od svesne psihe pa cak i od nesvesnih povrsnih slojeva, netaknuta - mozda i nedodirljiva - od strane Iicnog iskustva, neka vrsta nadindividualne psi hi eke delatnosti, kolektivno nesvesno kako sam ga nazvao, nasuprot povrsnom, relativnom ili litnom nesvesnom.

Ali, pre nego sto potrazimo ovaj dokaz zeleo bih da, zbog potpunosti, navedem jos neke dopunske primedbe u vezi sa sanjanjem zmije. Izgleda kao da su oni hipotetieni dublji slojevi nesvesnog, kolektivno nesvesno, iskustvo sa zenama preveli u ujed zmije i na taj naein ga zapravo uzdigli do mitoloskog motiva. Osnova ili mnogo pre svrha ovog je za sada tamna. Ali ako uzmemo u obzir osnovno naeelo da simptomatologija jedne bolesti istovremeno predstavlja i prirodni pokusaj leeenja - na primer bolovi u predelu srca su pokusaj emocionalnog praznjenja _. onda i simptom bola pete moramo posmatrati kao neku vrstu pokusaja izleeenja, Kao Sto pokazuje san kroz ovaj simptorn nisu sarno nedavna razoearanja u Ijubavi, vee i sva druga razoearanja uopste, u skoli itd. istovremeno podignuta na stupanj mitoloskog dogadaja, kao da se time na neki naein pornaze pacijentu.

avo nam svakako izgleda neverovatno. Ali stari egipatski svestenici, koji su ujed zmije opevali kroz himnu 0 Izidinoj zrniji, verovali su u ovu teoriju i ne sarno oni, vee i citav stari a i primitivni svet jos uvek veruje u magiju analogije - ovde se naime radi o psiholoSkom fenomenu, koji se nalazi u osnovi magije analogije.

Ne bi se smelo verovati da je ovo sujeverje daleko iza nas. Ako se pazlj ivo proeitaju tekstovi mise. onda ce se covek stalno .sudarati sa onim poznatim »sicut«, koje uvodi analogiju pornocu koje treba da

se podstakne neka promena. Kao drastiean primer hteo bih da citiram stvaranje vatre Sabbatus sanctus. Kao sto je poznato nekada se nova vatra dobijala udarom 0 kamen - a jos ranije trenjem drveta, sto je bila privilegija crkve. Stoga se u molitvi svestenika kaze: »Deus, qui per Filium tuum, angularem scilicet lapidem, claritatis tuae ignem fidelibus contulisti: productum e silice, nostris profuturum usibus, novum hunc ignem sanctifica.«: »Boae, koji si preko tvog sina, nazvanog ugaoni kamen, vernima doneo vatru tvoje svetlosti: osveti OYU novu iz kremena izbijenu vatru za nasu buducu korist.« Pomoeu analogije sa Hristom kao ugaonim kamenom kremen se u izvesnom smislu uzdize do samog Hrista, koji ce ponova zapaliti novu vatru.

Racionalista se ovome moze smejati. Ali nesto duboko je djrnuto u nama, ne samo u nama, vee u milionima hriseana, a to mofemo nazvati same lepotom. Ali one sto nas je dirnulo, to su one daleke pozadine, oni najstariji oblici ljudskog duha, koje nismo stekli vee nasledili iz magle pradavnina.

Ako postoji ova nadindividualna dusa, onda bi sve ono 500 hi se prevelo u njen slikovni govor bilo nepristupaeno svemu onom sto je Iieno, a kada bi to postalo svesno, onda sub specie aeternitatis to ne bi vise bila moja zalost vee ta !alost sveta, viSe ne lieno izolovani bol, vee bol bez goreine koji spaja sve nas ljude. Da ovo mofe da izleci, za to ne moramo traziti dokaze.

Medutim, za postojanje ove nadindividualne delatnosti do sada jos nisam naveo dokaze koji bi udovoljili svim zahtevima. avo bih opet ueinio u obliku primera: Radi se 0 tridesetogodisnjern dusevnom belesniku koji boluje od paranoidnog oblika demencije prekoks. Oboleo je rano, poeetkom dvadesetih godina. Bio je oduvek cudna mesavina inteligencije, nastranosti i zanesenjaStva. Kao cinovnik nizeg obrazovanja bio je zaposlen u jednom konzulatu kao pisar. Ocigledno kao kompenzacija njegove nadasve skromne egzistencije oboleo je od ludila velieine verujuei da je spasitelj. Opsednut mnostvom halucina-

239

240

cija povremeno je bio vrlo nerniran, U mirnim intervalima slobodno je setae hodnikom. Tu sam ga jednom sreo kako kroz prozor zmirkajuci posmatra sunce i pri tome cudnovato klima glavom tarno-amo. Odmah me je uhvatio pod ruku i rekao da feli nesto da mi pokaze, potrebno je da zazmurirn i pogledam u sunce i tako mogu da spazim suncev penis. Ako budem pomerao glavu tarno amo, onda ce se pornerati i suneev penis a to je pareklo uetra.

Ovo posmatranje obavio sam oko 1906. godine.

Tokom 1910, kada sam se bavio proueavanjern mitologije, dosla mi je do ruku Diterihova (Dieterich) knjiga, obrada jednog dela takozvanog »Pariskog earobnog papirusa.« Deo koji je obradivao Diterih je smatrao liturgijom kulta Mitrasa. Sastojao se od niza propisa, priziva i vizija. Jedna od ovih vizija doslovce je opisana na sledeei naein: »Slieno ee biti vidljiva i takozvana cev, postanak delotvornog vetra. Jer ti ces sa suneane ploce videti kao da visi jedna cev: i tv pre rna podruejima zapada beskrajno kao istoeni vetar; kada je odrediste prema podruejima istoka drugaeije, onda ces na sliean naein videti ona podrueja prema kojima si okrenuo (micanje) lice.« Za cev je upotrebljena grcka rec CXVAOr koja znaei duvaeki instrument a u spoju cxvA.br 1tCXXVr kod Homera znaei: .jaka struja, potok krvi«. Oeigledno stTu.ja retTa duva kroz cev iz sunca.

Vizija mog pacijenta iz godine 1906. i tek 1910. procitan greki tekst dovoljno su razdvojeni tako da su iskljueeni sumnja na kriptomneziju sa strane pacijenta i prenosenje misli sa moje strane. Ne moze se osporiti oeigledan paralelizam obe vizije, ali se moze tvrditi da je to sasvim slueajna slicnost, U ovom slucaju, dakle, ne bismo smeli da oeekujemo niti spoj sa analognim predstavama niti unutrasnji smisao viz ije. Ali ovo oeekivanje se ne ispunjuje, posto je srednjovekovna umetnost ovu cev cak naslikala na izvesnim slikama kao neku vrstu creva, koje na slici Blagovesti polazi sa neba i zavrsava se ispod Marijine haljine, U njemu sleee sveti duh u obliku goluba koji oplodava devicu, Sveti duh je u prapredstavi, kao

sto je poznato iz cuda Svete Trojice, zestoki vetar: 1t'VEVp,a. - -vetar duva kuda hoce - 'to ';';'VEVp,a. O'i.~" i}EXEv 1tVE i.«. Animo descensus per orbem solis tribuitur: za duh vafi da silazi kroz suneev kotur - ovo glediste je zajednicki posed celokupne poznoklasicne i srednjovekovne filozofije.

Zbog svega toga u ovoj viziji ne mogu da otkri[ern nikakvu slueajnost, vee sarno ponovno ozivljavanje od davnina postojece rnogucnosti predstavljanja. koja se iznova moze otkriti u najrazlicitijim glavama i u najrazlieitija vrernena, dakle nikakve nasledene predstave!

Namerno sam ulazio u pojedinosti ovog slucaja da bih posredovao konkretno sagledavanje one duboke psihieke delatnosti, kolektivno nesvesnog. Sazeto zeleo bih da napomenem da bisrno morali u neku ruku razlikovati tri psihieka stupnja: 1. scest, 2. lieno nesvesno, koje se najpre sastoji od svih onih sadrzaja koji su postali nesvesni, zbog toga sto su ili izgubili svoj intenzitet i stoga dospeli u zaborav, Hi zbog toga sto se od njih distancirala svest (tzv. potiskivanje), i zatim od onih sadrzaja, delorn culnih opazaja, koji zbog svog neznatnog intenziteta nikada nisu dospeli do svesti a ipak nekako prodrli u psihu. 3. kolektivno nesvesno, koje kao nasledeni posed moguenosti predstavljanja nije individualan. vee opste ljudski, cak opste iivotinjski i predstavlja zapravo osnovu individualno psihickog.

Citav ovaj psihieki organizam tacno odgovara telu, koje dod use uvek individualno varira, ali je pored toga u svim bitnirn osnovnim crtarna opste ljudsko telo, koje imaju svi, a koje u svorn razvitku 1 strukturi ima jos ztve one elemente, koji ga spajaju sa beskiernenjacirna i najzad eak i sa protozoarna. Teorijski bi cak iz kolektivno nesvesnog moralo bit: moguce izdvojiti ne sarno psihologiju crva vee i celije.

Svi smo uvereni da bi bilo nemoguee zivi organizam razurneti bez njegove povezanosti sa uslovima sredine. Postoji bezbroj bioloskih cinjenica koje 512- mogu objasniti sarno kao reakcione pojave na uslove

241

242

sredine, tako recimo slepilo pecinskog proteja, specifiteti crevnih parazita, posebno anatomija kiemenjaka prilagodenih za zivot u vodi.

Isto vazi i za psihu. I njena svojstvena organizacija mora biti najevrsce povezana sa uslovima sredine, Od svesti bismo mogli oeekivati reakcije 1 pojave prilagodavanja na sadasnjost, posto [e svest \l izvesnom smislu onaj deo psihe koji je pretezno ukljueen u trenutna zbivanja; nasuprot tome od kolektivno nesvesnog, kao bezvremenske i opste psihe mozerno oeekivati reakcije na najopstije i uvek prisutne uslove psiholoske, fizioloske i Iizikalne prirode.

Kolektivno nesvesno - ukoliko sebi uopste srnemo dozvoliti neki sud 0 tome - izgleda da se sastoji od neeega kao sto su mitoloski motivi iii slike, zbog cega su mitovi naroda zapravo eksponenti kolektivno nesvesnog. Celokupna mitologija bi bila jedna vrsta projekcije kolektivno nesvesnog. Najjasnije to vidimo na zvezdanom nebu, ciji se haotlcni oblici sreduj 11 pornoeu projekcije slika. Odatle se objasnjavaju uticaji sazvezda koje nudi astrologija - oni nisu nista drugo do nesvesno introspektivno opazanje delatnosti kolektivno nesvesnog. Kao ~to su se na nebo projektovale konstelacione slike, tako su seslicne i druge figure projektovale u legende i bajke ili u istorijske lienosti. Stoga kolektivno nesvesno mozemo istrazivati na dva naeina - iIi u mitologiji ili analizom individue. Kako ovde nisam u stanju da pruzirn rnaterijal za analizu individue, moram se ograniciti na prvi naein. Mitologija je, medutim, tako siroko polje. da odatle mozemo izdvojiti sarno nekoliko tipova, Isto tako je i broj uslova sredine beskrajan, tako da i ovde mozemo obraditi samo nekoliko tipova.

Kao sto je tela sa svojim posebnim svojstvima sistem prilagodavanja na us love sredine, tako i psiha mora pokazivati takve organe ili funkcione sisterne. koji odgovaraju normal nom fizikalnom sticaju prilika. Time ne mislim na organski uslovljene culm' funkcije, vee mnogo pre na neku vrstu psihiekih pojava paraIeInih sa fizickirn pravilnostima. Tako se. na primer. svakodnevni hod sunca i menjanje dana

i noei mora psihieki odslikati u obliku od davnina urezane slike. Mi ne mozerno dokazati jednu ovakvu sliku; ali sta nalazimo urnes to toga, to su vise iIi rnanje fantastiene analogije Iizlckog zbivanja: svakog jutra se Bog-junak rada iz mora, on se penje u sunceva kola. Na zapadu ga eeka Velika Majka, koja ga uveee proguta. U trbuhu azdaje on putuje po dnu nocnog mora. Posle uzasne borbe sa nocnorn zmijom izjutra se ponovo rada.

Ovaj mitski konglomerat neosporno sadrzi kopiju fiziekih pojava i to tako jasno da, kao 5tO je poznato, veliki broj nauenika pretpostavlja da prirnitivni ljudi iznalaze odgovarajuce mitove da bi uopste bili u stanju da objasne fizieke pojave. Neosporno je da su prirodne nauke i filozofija izrasle iz ove osnove. Ali smatram malo verovatnim da primitivni Covek iz potrehe za objaSnjenjem smislja takve stvari kao neku vrstu Iizikalne iii astronomske teorije.

Ono sto za sad a rnozemo reci 0 mitskim tvorevinama je da je fizicko zbivanje ocigledno prodrlo u psihu u obliku ovog fantasticnog rastoeavanja i tame zadrzano, tako da nesvesno jos i danas reprodukuje sliene slike. Naravno da se postavlja pitanje: zasto psiha ne registruje stvarno zbivanje, vee sarno fantaziju 0 Iiziekom zbivanju?

Ako se prenesemo u dusu primitivnog coveka, onda cemo odmah razumeti zasto je to tako. On naime iivi u svom svetu u takvom »participation mystique«, kako Levi-Brul naziva ovu psiholosku cinjenicu, da izmedu subjekta i objekta ni izdaleka ne postoji ona apsolutna razlika kao u nasem racionalnom razumu. Ono 5tO se desava izvan njega desava se i u njemu, a one 5tO se desava u njemu desava se i izvan njega. U ovom smislu posrnatrao sam vrlo lep primer kada sam boravio kod Eigonija, primitivnog plemena u istocnoj Africi. Oni obieavaju da pri izlasku sunca pljuju u sake a zatim da dlanove drze naspram sunca, koje upravo nailazi na horizontu. Kako ree »atiista« oznacava istovremeno i boga i sunce, zapitao sam: -Da Ii je sunce bog?« Odbili su to uz smeh kao da sam rekao nesto izvanredno glupo.

16'

243

244

Kako je sunce upravo bilo u zenitu, pokazao sam na njega i zapitao: »Kada se sunce nalazi ovde, vi kazete da ono nije bog, medutim, kada je ono na istoku, onda kaZete ono je Bog.« Ovome je usledilo neodlucno cutanje sve dok stari poglavioa nije uzeo rec i rekao: »Tako je to. Tacno je da sunce gore nije bog, ali kada izlazi, to je bog (ili tada je ono bog).« Koja je od ovih dveju verzija tacna, primitivnom duhu je svejedno. Izlazak sunca i njegovo oseeanje spasenja, za njega su isti bozanski dogadaj, kao sto su noe i njegov strah jedno te isto. Njegov afekat mu [e, prirodno, blizi od fizike, zbog toga registruje svoje afektivne fantazije; tako mu noe znaei zmiju i hladni dah duhova, nasuprot tome jutro znaci radanje lepog boga.

Kao sto postoje mitoloske teorije koje fele da sve izvedu od sunea, ima i lunarnih teorija koje zele to isto da ueine sa mesecom. Ovo dolazi jednostavno stoga sto stvarno postoji bezbroj meseeevih mitova, medu njima bezbroj u kojima je mesec sunl:eva zena. Mesec je promenljivi dofivljaj noel. Zbog toga se poklapa sa seksualnim dozivljajem primitivnog l:oveka sa zenom, koja je za njega isto tako dogadaj noci, Ali, mesec rnofe biti i zapostavljeni sunl:ev brat, posto noeu spavanje remete uzbudljive i lose misli 0 moci i osveti. Mesee om eta spavanje, on je i receptakulum dusa umrlih, posto se u snovima noei mrtvi ponovo vraeaju, a u strasljivoj nesanici javljaju se utvare proslosti, Mesee znaci i sumanutost (lunacy). DosivIjaji ovakve vrste su ono sto zadriava psiha umesto promenljive meseeeve slike.

U psihi se ne zaddavaju kao slike niti grom i munja, niti kisa i oblaci, vee fantazije koje je prouzrokovao afekat. Jednom sam doziveo vrlo jak zemljotres i moje prvo, neposredno oseeanje je bilo da ne stojim na dobro poznatoj cvrstoj zemlji, vee na ledirna dzlnovske zivotinje koja se stresa. Ova slika se utisla u seeanje, a ne fizicka l:injenica. Kletve ljudi uperene protiv zahuktale stihije, njihov strah od razbesnele prirode davali su nesto Ijudsko ovoj jarosti prirode, tako da je cisto fizicki elemenat postajao razgnevljeni bog.

N a sliean nal:in kao fizieki uslovi sredine i fizioloski uslovi, nagoni zavisni od zlezda, pobuduju afektivno jako naglasene fantazije. Seksualnost se pojavljuje kao bog plodnosti, kao gtozni zenski demon, kao sam davo sa dionizijevskim kozjim nogama i nedolienirn licem, iIi kao strasna, sklupeana zmija.

Glad stvara od namirnica bogove kojima neki meksieki Indijanci l:ak daju godisnji raspust u cilju odmora na taj naein sto se inaee koriseene namirnice jedno vreme ne jedu. Stari faraoni su slavljeni kao jelci bogova, Oziris je psenica, sin zemlje, stoga jos uvek nafora mora da bude od psenienog brasna, bog koji biva pojeden, isto tako i Jakhos, tajanstveni bog eleusinskih misterija. Mitrasov bik je jestiva plod-

nost zemlje. .

Psiholoski uslovi sredine naravno da ostavljaju za sobom iste mitske tragove. Opasne situacije, bilo da su ugroZavanje tela iIi duse, pobuduju afektivno jako obojene fantazije i ukoliko se takve situacije tipieno ponavljaju, iz toga se formiraju isti arhetipovi, kako ja uopste nazivam mitske motive.

Azdaje vdljaju po vodenim tokovima, narol:ito vole gaz iIi druge opasne prelaze, dzinovi i drugi davoli u bezvodnim pustinjama ili opasnim liticama, duhovi mrtvih borave u jezivom Siprafju bambusove sume, izdajnicki vilenjaci i vodene zmije u morskim dubinama i brzacima. Moeni duhovi predaka iIi 00- govi zive u znal:ajnom Coveku, razorna snaga fetiSa se nalazi u stranom i neobienom. Bolest i smrt nikada nisu prirodni, vee uvek uzrokovani duhovima iIi vesticama. Cak i orusje, koje je ubilo, je mana, to jest obdareno neobienom snagom.

A kako stoji stvar, mozemo se zapitati, sa najobil:nijim i najbliZim, najneposrednijim zbivanjima, sa muzem, ienom, ocem, majkom, detetom? Ove najobil:nije i vel:ito ponavljarie l:injenice stvaraju najmoenije arhetipove, ciji se stalni uticaj svuda neposredno moze prepoznati i u ovo nde, racionalisticko doba, Uzmimo za primer hriscansku dogmatiku: trojstvo se sastoji od Boga-Oca, Sina i Svetoga Duha, koji je predstavljen Astartinom pticom; golubom,

245

246

koji se u poeetku hrrseanstva nazivao i Sofija i bio zenskog pola. Ocigledna zamena za to je obozavanje Marije u novijoj crkvi. Ovde imamo porodicni arhetip tv ovpa.vLcp 'to'7tcp »na nebeskom mestu«, kako se izrazio Platen, pri sveeanoj formulaciji poslednje tajne, Hristos kao zenik, crkva nevesta, krstionica uterus ecclesiae, kako se jos uvek naziva u benedictio fontis tekstu. Sveta vodica sa dodatkom soli - vrsta plodove iIi morske vode. Hierosgamos iIi sveto vencanje, kod gore pomenutih benediktanaca slavi se u Sabbatus sanctus, gde se upaljena sveca, kao falusni simbol »tri puta umaee u krstionicu, da bi se oplodila krstena voda i podarilo joj se svojstvo da po novo rodi krstenika (quasimodogenitus). Mana lienost, lekar, je pontifex maximus, papa, crkva mater ecclesia, magna mater magijske snage, ljudi su bespornocna i nemilosrdna deca ..

Talozenje snaznih, afektivnih i slikama bogatih iskustava svih predaka 0 oeu, majci, detetu, muskarcu, zeni, 0 magijskoj lienosti, 0 stradanjima tela i duse, podigao je ovu grupu arhetipova, u nesvesnom priznanju njihovih ogromnih psihiekih snaga, do najvisih principa koji formulisu i regulisu religijski, pa cak i politieki zrvot,

Nasao sam da razumljivo poimanje ovih stvari nista ne smanjuje od njine vrednosti, vel: naprotiv pomaze da se njihovo ogromno znaeenje ne sarno oseti vee i da se uvidi. Ova snazna projekcija dozvoljava katoliku da znatan deo njegovog kolektivno nesvesnog dozivi u opipljivoj stvarnosti. On ne mora da traga za autoritetom, za nadmoenoseu, otkrivanjem, sponom sa vecnoscu i bezvremenoseu, vee je to prisutno i njemu dostupno - u presvetosti svakog oltara boravi mu Bog. Protestantu i Jevrejinu je rezervisano trazenje, posto je prvi u izvesnom smislu razorio zemaljsko telo bozanstva, a drugi ga nikad nije dostigao. Kod obaju arhetipovi, koji su katolickim hriscanima postali vidljiva i ozivotvorena stvarnost, Ide u nesvesnom. Na ovom mestu, na zalost, ne mogu dublje ulaziti u znaeajne razlike u stavovima nase kulturne svesti prema nesvesnom. Hteo bih

sarno da pokazern da je pitanje stava kontroverzno i da ocigledno spada u najvece problerne covecanstva.

Ovo je razumljivo bez daljnjega kada se shvati da je nesvesno, kao celokupnost svih arhetipova, talog sveg covekovog dozivljavanja unazad sve do njegovih najtamnijih pocetaka i to nikakav mrtvi talog - u izvesnom smislu napusteno polje rusevina - vee zivl reakcijski i pripravnosni sistemi, koji nevidljivim i stoga uticajnijim putem odreduju individualni zivot. Ali u izvesnom srnislu to nije sarno gigantska istorijska predrasuda, vel: istovremeno i izvor instinkata, posto arhetipovi nisu nista drugo do oblici manifestacije instinkata. Iz zivotnog izvora instinkata, medutim, teee i sve stvaralacko, tako da nesvesno nije samo istorijska uslovljenost, vee istovremeno rada stvaralaeki impuls - slieno prirodi, koja je strahovito konzervativna a u svojim stvaralaekirn einovima ukida svoju sopstvenu istorijsku uslovljenost. Stoga nije eudo sto je za sve ljude svih vremena i krajeva bilo goruee pitanje kako eovek treba najbolje da se ponasa prema ovom nevidljivom uslovu. Da 5(' svest nikada nije bila otcepila od nesvesnog - veeito ponavljani dogadaj simboliziran u padu andela i u neposlusnosti prvih roditelja - to ne bi ni nastao ovaj problem, isto kao sto ne bi nastalo ni pitanje prilagodavanja uslovima sredine.

Zbog postojanja individualne svesti postaju svesne ne samo teskoee spoljnjeg vee i unutraSnjeg zivota. Kao sto primitivnog eoveka sredina doeekuje prijateljski iIi neprijateljski, tako mu i uticaji nesvesnog izgledaju kao sila koja mu se suprotstavlja, sa kojom on ima da se razraeuna isto onako kao i sa njegovim vidljivim svetom. Ovoj svrsi slufe njegovi bezbrojni magijski obredi. Na visem stupnju civilizacije istu svrhu ispunjavaju religije i filozofije i svagda, kada poene da otkazuje jedan ovakav sistem prilagodavanja, nastaje opsta uznemirenost i poeinju pokusaji da se nadu novi, pogodni obliei odnosa sa nesvesnim.

Nasoj modernoj prosveeenosti ove stvari uostalorn izgledaju daleke. Kada govorim 0 snagama psi-

247

248

hi eke pozadine, 0 snagarna nesvesnog i njihovu realnost poredim sa vidljivim svetom, cesto se susreeern sa osmehom neverice. Ali ovima kao odgovor moram postaviti pitanje koliko ima ljudi u obrazovanom svetu koji su jos uvek pristalice teorije duhova i mane, drugim reeima koliko ima miliona Christian Scientists i spiritista? Ne bih dalje gomilao ovakva pitanja. Ona mogu sarno da ilustruju einjenicu da je ptoblem nevidljive psihicke uslovljenosti jos isto toliko ziv kao sto je odvajkada bio.

Kolektivno nesvesno je snazna duhovna nasledna masa Ijudskog razvitka, ponovno rodena u svakoj individualnoj mozdanoj strukturi. Nasuprot tome svest je efemerna pojava. koja omogueava sva trenutna prilagodavanja i orijentacije, zbog cega se njen ueinak najpre moze uporediti sa orijentacijom u prostoru. Nasuprot tome nesvesno sadrzi izvor pogonskih psihiekih snaga i oblike i kategorije koje ih regulisu - arhetipove. Sve najjaee ideje i predstave eovecanstva svode se na arhetipove. Ovo je naroeito slueaj kod religijskih predstava. Ali izuzetak od toga nisu ni naucni, filozofski i moralni centralni pojmovi. U svom sadasnjern obliku oni su varijante prapredstava nastale kroz svesnu primenu i prilagodavanje, posto je funkcija svesti ne sarno da spoljni svet prima i razaznaje preko cula, vei: i da unutrasnji svet stvaralaeki prevodi u spolj ni svet.

TEORIJSKA RAZMISLJANJA 0 SUSTINI PSIHICKOG

A. ISTORIJSKI PRISTUP PITAN.TU NESVESNOG

Jedva da postoji podrucje nauke koje jasnije ad psihologije demonstrira duhovne promene ad antickih do novih vremena. Njena istortja" do XVII veka uglavnom se sastoji ad nacrta dogmi 0 dusi, a da se ona nijednom reeju ne pominje kao objekt istrazivanja. Kao neposredna datost izgledala je svakom misliocu do te mere poznata da je mogao biti ubeden da dusi nije potrebno dodatno ili cak objektivno iskustvo. Ovaj stay je neobieno stran modernom stanovistu, posto smo danas rnisljenja da je izvan svekolike subjektivne izvesnosti potrebno jos i objektivno iskustvo da bi se obrazlozilo neko misljenje koje ima pretenzija da bude naucno. Uprkos svemu tome i danas je jos uvek tesko u psihologiji konsekventno sprovesti cis to empirijsko, odnosno Ienomenclosko glediste, posto je jos uvek duboko ukorenjeno u nasern ubedenju prvobitno glediste da je dusa, kao neposredna datost, nesto najpoznatije. Ne sarno da svaki laik u datoj situaciji daje svoj sud, vee i svaki psiholog i to ne sarno u odnosu na subjekt vee i, sto je mnogo teze, u odnosu na objekt. Covek zna iIi pre veruje da zna sta se kod drugog zbiva i sta mu odgovara. To je rna-

[') Prvi put objavljeno u E,'anos-godisnjaku XIV (1946) Jx>d naslovom: DeT Geist der Psychologie, Ovaj se opravdava : temom tadasnjeg skupa: "Geist und Natur«.

1 Slebeck: Geschichte der Psychologie.

253

nje zavisno od suverenog ornalovazavanja razl icitosti vee mnogo vise od precutne pretpostavke istovetnosti. Zbog ove druge pretpostavke covek je nesvesno sklon verovanju u opstu vrednost subjektivnih misljenja. Ovakvo stanje pominjem sarno stoga da bih pokazao da, uprkos progresivnom empirizmu tokom tri stotine godina, prvobitni stay jos uopste nije iscezao. Njegovo prisustvo pokazuje sarno kako se tesko forrriira prelazak sa starih, filozofskih ka modernim. empirijskim shvatanjima.

Naravno da ranije glediste nije primetilo da njegove postavke nisu nista drugo do psihieki fenomeni, ukoliko je postojala naivna pretpostavka da se covek pornoeu uma, odnosno razuma, moze u izvesnoj meri iskobeljati iz svoje psihicke uslovljenosti i preci u nadpsihieko, racionalno stanje. Covek jos uvek zazire da ozbiljno prihvati sumnju da iskazi duha nisu na kraju krajeva nista dmgo do simptomi izvesnih psihiekih uslova." Ovo pitanje je ocevidno, ali uno ima dalekosezne, revolucionarne posledice u tolikoj meri da je shvatljivo previdanje ovog pitanja ne sarno nekada vee i u novije vreme. Danas smo jos daleko od toga da sa Niceom filozofiju iIi eak teologiju posmatramo kao »anciHa psychologiae«, posto cak ni sam psiholog nije bez daljnjeg voljan da svoje iskaze bar delimieno smatra subjektivno uslovljenim. o istovrsnosti subjekata moze se govoriti sarno ukoliko su ovi u velikoj meri nesvesni, to jest nesvesm svoje stvarne razlienosti, Nairne, sto je ~ovek nesvesniji, utoliko ee vise slediti opsti kanon psihiekog zbivanja. Ali, sto je viSe svestan svoje individualnosti. tim vise prodire u prvi plan njegova razlika u odnosu na druge subjekte i tim manje ee odgovarati opstirn oeekivanjima. Isto tako mnogo manje se mogu predvideti njegove reakcije. Ovo drugo je zbog toga sto je individualna svest uvek vise izdiferencirana i sira. Ali sto postaje sira, tim se vise uoeavaju razlike i tim vise se emancipuje od kolektivnih zakonomernosti.

posto proporcionalno prosirenju svesti raste stepen empirijske slobode volje.

Dakle, u onoj meri u kojoj se poveeava individualna diferencijacija svesti, smanjuje se objektivna vaznost i povecava se subjektivnost neposredne spoznaje iste, i ako ne uvek neophodno i de facto. a uno ipak u oeirna sredine. Ako jedno glediste treba da bude vazece, onda mora steel odobravanje sto je moguce veceg mnostva, nezavisno ad argumenata koji se iznose njemu u prilog. Tacno je i vati uno u sta veruju mnogi jer to potvrduje jednakost svih. Ali za diferenciranu svest vise nije po sebi razumljivo kada se sops tv en a pretpostavka slaze sa pretpostavkama drugih i vice versa. Ovaj Iogicki razvoj don eo je sa sobom da je u, za nauku tako znacajnom XVII veku, psihologija pocela da napreduje pored filozofije, a Hristijan August Volf (1679-1754) (Christian August Wolff) je bio prvi koji je govorio 0 »empirijskoj- ili »eksperimentalnoj- psihologiji" i time priznao da je neophodno psihologiji dati nove temelje. Ona se rnorala odvojiti od racionalnog odredivanja istine kojim se sluzila filozofija, posto je postepeno postajalo jasno da nijedna filozofija nije posedovala onu opstu vaznost, koja bi bila ravnomerno praviena prema raznolikosti individua. Kako je i u principijelnim pitanjima bio moguc neodredeni broj subjektivno razlicitih iskaza, cije vazenje je opet sarno subjektivno moglo da se ospori, prirodno da je zbog svega postalo neophodno da odbace filozofski argument a da se na njihovo mesto stavi iskustvo. Na taj naein psihologija je postala prirodna nauka.

Svakako da je u poeetku filozofiji bilo prepusteno siroko podrueje takozvane racionalne iIi spekulativne psihologije i teologije, i tek tokom sledecih vekova psihologija je mogla postepeno da se razvije u prirodnu nauku. Ovaj proces jos ni danas nije zavrsen, Jos uvek je psihologija kao predrnet na mnogim univerzitetima pridodana filozofskom fakultetu i po pravilu u rukama strucnih filozofa, i jos

• Ovo stvarno va!i samo za staru psihologiju. U novije vreme glediste se znatno promenilo.

I Psycliologia empirica.

~54

255

uvek postoji »rnedicinska« psihologija koja trafi utociste na medicinskom fakultetu. Zvanicno je dakle situacija dobrim delom jos srednjovekovna, pri eemu su negde cak prirodne nauke prepustene filozofiji uz Iazno ime »prirodno-filowfske nauke«.' lake je od pre najmanje dva veka jasno da filozofija u prvoj liniji zavisi od psiholoskih pretpostavki, ipak je ucinjeno sve moguee da se bar zamagli autonomija iskustvenih nauka, nakon sto se viSe nije moglo prevideti otkriee kruZenja zemlje oko sunca i jupiterovih meseea. Od svih prirodnih nauka do sad a je psihologija najrnanje uspela da osvoji svoju samostalnost.

Ova zaostalost izgleda mi znacaina. PoloZaj psihologije moze se uporediti sa stanjem neke od psihil:kih funkcija koju inhibuje svest. Od strane svesti, kao sto je poznato, prihvata se sa pravom na postojanje samo onaj udeo koji se podudara sa dominantnim tendencijama u svesti. Onome sto se sa tim ne podudara cak se odrice postojanje, uprkos i nasuprot cinjenici da su prisutni mnogobrojni fenomeni, odnosno simptomi, koji dokazuju suprotno. Svaki poznavalac ovakvih psihickih procesa zna sa kakvim se izgovorima i samoobmanama postize otcepljivanje onoga sto ne konvenira jedinki. Isti je sluea] i u empirijskoj psihologiji: kao disciplina opste filozofske psihologije eksperimentalna psihologija je dopustena kao ustupak prirodno-nauenoj empiriji uz bogatu prozetost sa filozofskim strucnirn terminima. A psihopatologija je ostavljena medicinskom fakultetu kao redak privesak psihijatrije. »Medicinsku« psihologiju uz to jos iIi uopste ne uzimaju u obzir ili .ioj pridaju neznatan znaeaj na univerzitetima.'

Namerno se izrazavam nesto drastienije da bih sto reljefnije prikazao stanje psihologije krajem XIX i poeetkom XX veka. Za tadasnju situaciju reprezentativno je Vuntovo glediste, vee i stoga sto je iz njegove skole potekao niz znamenitih psihologa, koji su

6 U anglosaksonskim zemljama doduse postoji .stepen »doctor scientiae« a psihologija uziva vecu samostalnost.

• Od nedavno je nastupilo izvesno poboljsanje ovakvog stanja.

dali ton pocetku XX veka. U njegovoj Grundrtas der PsychoZogie (Osnovi psihoZogije) Vunt kue (str. 248): »Za neki elemenat koji se izgubio iz svesti smatracemo da je postao nesvestan tek onda ako pri tome pretpostavljamo rnogucnost njegove obnove, to jest njegovo ponovno vracanje u aktuelne veze psihiekih tokova. Nase poznavanje nesvesno postalih elemenata nije vece od ove mogucnosti obnavljanja. Stoga ovi formiraju nastrojenosr iIi dispoziciju za nastajanje budueih sastojaka psihickih zbivanja ... Stoga su zc psihoZogiju sasvim bespZodne pretpostavke 0 postojanju 'nesvesnog' iIi 0 bilo kakvim 'nesvesnim zbivanjima", ali postoje psihicke propratne pojave onih psihiekih dispozicija, koje se mogu delom direktno dokazati a delom se mogu naslutiti pomocu iskustva.«

Jedan od predstavnika Vuntove skole smatra »da se jedno psihicko stanje ne moze nazvati psihiekirn ako bar nije doprlo do praga svesti.« Ovaj argumenat pretpostavlja, odnosno tvrdi, da je sarno svest psihieka a samim tim da je sve psihieko svesno. Pri tom se autoru desilo da kaze: jedno »psihieko stanje«, iako je po logici stvari trebalo da kafe »jedno, stanje«, posto upravo osporava da je takvo stanje psihieko, Drugi argumenat glasi: najjednostavnija psihieka cinjenica je oseca]. Ovaj se ne moze razloziti u prostije cinjenice. Zbog toga one sto prethodi osecaju ili one sto mu je u osnovi nikada nije psihicko, vee fiziolosko, dakle: nema nesvesnog.

Herbart je jednom rekao: -Ako jedna predstava potpadne ispod praga svesti, ona nastavlja da zivi u latentnom obliku, u stalnom nastojanju da se vrati preko praga i da potisne ostale predstave.« U ovom obliku recenica je nesumnjivo netaena, posto genuino zaboravljeno uopste nema nikakvu tendenciju da se ponovo vraca, Ali da je Herbart umesto »predstavarekao »kompleks- u modernom smislu tog pojma, reeenica bi bila bezgranicno tacna. Jedva da gresimo, ukoliko smatramo da je on stvarno i mislio nesto tako. Ovoj recenici jedan filozofski protivnik nesve-

; Kurnv mojo

256

t. Jun«. Odtibrana del.o, I

257

snog naeinio je vrlo jasnu primedbu: -Ako se ovo prihvati, onda je covek prepuSten svim rnogucirn hipotezama 0 nesvesnom, hipotezama koje ne mote driati pod kontrolom nikakvo posmatranje.v" Oeigledno je da se kod ovog autora ne radi 0 tome da se prihvati odredena tinjenica, vee je odlucujuci strah da se ne dospe u sve rnoguce teskoee. A otkud zna da takvu hipotezu ne bi moglo da kontrolise nijedno posmatranje? Za njega je to ocigledno a priori jasno Ali u Herbartova posmatranja on se uopste ne upusta

Ovu upadicu ne navodim zbog toga da bih joj pridodao neki stvarni znacaj, vee samo stoga sto je karakteristicna za zastareli filozofski stav naspram iskustvene psihologije, Sam Vunt je misljenja da se kod takozvanih -nesvesnih zbivanja « -ne radio nesvesnim, vee svuda sarno 0 tamno sres1lim psihickirn elementima- i da se u »hipoteticnim nesvesrurn zbrvanjima stvarno mogu supstituisalt dokazlji ve Iii bar beznaeajna hipotetiena svesna zbivanja.v" Ovaj stav zna~i jasno odbijanje nesvesnog kao psiholoske hipoteze. Slueajeve double conscience on objasnjava pomoeu -promena individualne svesti... do koje ne retko dolazi kontinuirano, u stalrurn prelazima i kojima se ovde, pornocu nasilnog i cinjenicama oprecnog preinaeavanja, zamenjuje veci deo individualne svesti.« Ove druge - tako argumentuje Vunt .- -rnorale bi ipak da se javljaju istovremeno u jednoj te istoj individui.« Ovo, kaze on, -u istinu nije slueaj« Bez sumnje nije rnoguee da se u jednoj individui istovremeno, i to grubo uocljivo, ispoljavaju dye svesti Zbog toga su ova stanja po pravilu naizrneniena. Medutim, Zane jt' dokazao da dok jedna svest tako reel gospodari glavom, druga svest mote istovremeno stupiti u kontakt sa posmatracem pomocu obrasca izrazenog u obliku pokreta prstiju." Dekle, dvostruka svest mote vrlo lako biti istovrernena.

Vunt smatra da je ideja 0 dvostrukoj svesti, dakle • nadsvesti " i -podsvesti- u Fehnerovom (Fechner)" smislu jos jedan -presiveh zaostatak iz psiholoskog misticizma« Selingove skole. On se ocigledno sudara sa cinjenicom da [e nesvesno predstava takve vrste da je niko -nema« (Fechner, Psychophysik, p. 439). U ovom slucaju postaje i rec .. predstava- neupotrebljiva, posto vee sugerise odredeui subjek)lt kome je nesto predstavljeno. Ovde lezi bitni razlog zasto Vunt odbija postojanje nesvesnog. Medutim, ova teskoea se lako moze zaobici na taj nacin sto se umesto »predstava .. ili »osecaj« govori 0 sadTzajima, sto ja po pravilu i cinim. Ovde moram da se unapred osvrnem na one cime eu se kasnije baviti jo~ iscrpnije, naime na cmjenicu da za nesvesne sadrtaje prianja nesto kao predstavljenost, odnosno svest, zbog eega ozbiljno dolazi u obzir razmatranje pitanja nesvesnog subjekta. Medutim, taj nije identiean sa sopstvenim Ja. Da su 4') za Vunta uglavnom -predstave« vidi se i u njegovom odbacivanju ideje o .. urodenim predstavama«. Kako doslovce on razmatra ovu ideju, pokazuje njegov naein izrazavanja: -Kada bi novorodena zivotinja stvarno unapred imala predstavu 0 svim radnjama koje preduzima, kakvo bi se onda bogatstvo anticipiranih zivotnih rskustavs nalazilo u zivotinjskim i ljudskim instinktima, a kako izgleda neshvatljivo da ne samo eovek vee i zivotinjt' najveei deo usvaja tek preko iskustva i ucenja!." Ali, uprkos tome postoji urodeni pattern of behaviour i isto toliki posed ne anticipiranog, vee nagomilanog tivotnog iskustva, samo tu se ne radi 0 -predstavarna- vee 0 naco tima, planovima iii slikama koji suo iako nepoznati sopstvenom Ja, ipak tako realne kao Kantovih 100 talira uSivenih u postavu kaputa, koje je vlasnik zaboravio. Ovde se Vunt mogao setiti Vol-

" Elemente der PBJIchophlilik, II, p. 483. Fehner ka".e da za -pojarn psibofizil:kog praga, za pojam nesvesnog uop4te postoje evrste osnove. Pslholog ne mote apstrabovaU nesvesne oseeaje, predstave, odnosno dejstvo nesvesnih oseeaja. predstava .•

l~ Gn&ftcini"e. In, p. 328,

• Villa, EllileilulIg In dlf' PSllcltologl(, der Geg~nIL'Ort. p.339.

• Gnmdziige der ph IISlologischen PBJlcholOfTle, 111. p 3:!'T II L' AuComotume p$lIchologiQut'. p '!38 i 243

258

259

fa, koga i sam pominje i na njegova izdvajanja })nesvesnih« stanja, 0 kojima se moze, po njemu, donositi zakljueci sarno na osnovu onoga sto se nalazi u naso] svesti."

U »urodene predstave« spadaju i »elementarne zamisli« Adolfa Bastijana (Adolf Bastian)!" koje se raogu shvatiti kao svuda prisutni analogni osnovni oblici saznanja, dakle nesto istovetno onome sto danas forrnulisemo kao »arhetipovi«, Naravno da Vunt odbija ovo glediste, stalno pod sugestijom da se radi o »predstavama« a ne dispozicijama. On kaze da »por,klo jedne te iste pojave na razlieitim mestima doduse nije apsolutno nemoguce, ali prema empirijskom psiholoskorn stanovistu u najvecem stepenu neverovatno.«!' On osporava »dusevno skupno imanje covecanstva« a u ovom smislu i odbacuje ideju smisaonog simbolizma mitova sa karakteristienirn obrazlozenjern da je nemoguca pretpostavka da se iza mita krije »pojmovai sistem«." Veleueena pretpostavka da je nesvesno nista manje nego bas pojmovni sistem nije postojala u Vuntova vremena, a kamoli pre iIi posle njih.

BUo bi netacno pretpostaviti da je odbijanje ideje 0 nesvesnom u akademskoj psihologiji na kraju proslog i pocetkorn ovog veka prihvatano bez izuzetka. To uopste nije slueaj, tako da nesvesnom ne samo Fehner'", vee kasnije Lips pridaje cak odlueujuei zna-

hj.n Iako je za njega psihologija -nauka 0 svesti« on ipak govori 0 »nesvesnirn« osecajima i predstavama, koje, medutim, smatra -zbivanjirna«. »Psihieko zbivanje« kaze on -po svojoj prirodi, iIi tacnije po svome pojmu nije sadrZaj svesti ili svesni dozivIjaj vee je neophodno zamisljena psihicka realnost koja je u osnovi postojanja.« " Medutim, razmatranje svesnog dozivljaja dovodi do uverenja da se nesvesni osecaji i predstave ne nalaze samo povremeno u nama, vee da se psihicka zivotna kohezija stalno uglavnom "odigrava u nesvesnim osecajim« i predstavama, a' da samo ponekad, na istaknutim tackama. neposredno najavljuje svoje postojanje ono sto deluje u nama u obliku odgovarajucih slika ... to Tako psihieki zivot stalno prelazi daleko izvan onoga sto je prisutno u nama ili sto moze biti prisutno u obliku sadrzaja svesti iIi slika.«

Lipsovi navodi uopste ne protivurece danasnjim shvatanjima, naprotiv oni predstavljaju teorijsku osnovu psihologije nesvesnog uopste. Uprkos tome jos dugo se odrzao otpor protiv hipoteze 0 nesvesnom. Tako je, na primer, karakteristieno da Maks Desoar (Max Dessoir) u svojoj »Gesctucnte der Neuereti Deutschen Psychologie« (2. izd. 1902), K. G. Karusa ·(C. G. Carus) i Hartmana (Hartmann) uopste i ne pominje.

13 GTundziige, III, p. 326. Wolff: Verniinfftige Gedanckel1 ron Gott, der Welt und der Seele des Menschen. Par. 193 . .. Ethnische ElementaTgedanken in der Lehre vom .lfenschen i DeT Mensch in der Geschichte, I, p. 166, 203. i II. 24.

" Volkerpsychologie, V, 2. deo, p. 460. " L. c., IV, 1. deo, p. 41.

17 Fehner kaze: »Osecaji, predstave dakako da prestaju da egzistiraju kao stvarne u stanju nesvesnog... ali se u nama nesto nastavlja.· psihofizil!ka delatnost« itd. (Elemente der PsychophllSik, 2. deo, p. 439). Ovaj zakljul!ak je nesto neoprezan utoliko sto psihieki proces ostaje vise iIi manje istr, blo on nesvestan ill ne .• Predstava- ne postoji sarno u nienom predstavljanju, vee i-a to je glavno - u njenoj psihieko] egzistencijalnosti.

B. ZNACA:J NESVESNOG ZA PSIHOLOGlJU

Hipoteza 0 nesvesnom znaci veliki znak pitanja, koji je postavljen iza pojma psihe. Dusa, do tada zas~ivana na postavkama filozofskog intelekta i oprernljena sa svim neophodnim sposobnostima pretila [e da se iscauri u stvar sa neoeekivanirn i neistrazenim svojstvima. Ona vise nije predstavljala ono nepo-

.8 Up. DeT Begriff des Unbewussten in deT Psychologic, p. 146. i Grundfatsachen des Seelenlebem, p. 125.

19 Leit/aden, p. 64.

10 L. c., p. 65. Kurziv mojo

:?60

261

tvrdi da je dusa svest i njeni sadrzaji; to ni u korn slueaju ne sprecava vee naprotiv potpornaze otkriee prethodno neslucene pozadine, pravog izvora svih f('nomena svesti, jednog pre i posle, iznad i ispod svesti, U trenutku kada covek od jedne stvari stvara pojarn, uspeva mu da uhvati jedan od njenih aspekata, pri eemu po pravilu podleze zabludi da je obuhvatio f.elinu. Pri tom covek uopste ne misli na to da je apsolutno nemoguce totalno obuhvatanje, Cak i jedan totalno pokrivajuci pojam nije total an. posto je on jos i ona svojstvenost sa nesagledivim osobinama. Ova samoobmana u svakorn slucaju donosi spokojstvo i dusevni mir: nepoznatom je dat naziv, udaljeno je priblizeno toliko da se moze dodirnuti rukom. Covek ga je osvojio i ono je postalo nepovratna svojina, .kao ubijena divljae koja vise ne moze pobeci. To je magijska procedura koju primitivni covek sprovodi nad stvarima a psiholog nad dusom, Covek vise nije izvrgnut, posto i ne sluti da upravo kroz pojrnovno obuhvatanje objekta ovaj dobija najbolju rnogucnost da razvije sva ona svojstva, koja nikada ne bi izasla na videlo, da objekt nije sputan pomocu shvatanja.

Pokusaji shvatanja duse u poslednja tri stoleca sastavni su deo onog snaznog sirenja upoznavanja prirode, koje je pribllzilo kosmos u skoro nezamislivoj meri. Uvelicanje hiljadama puta pomocu elektronskog mikroskopa takmiei se sa razdaljinama od 500 miliona svetlosnih godina, do kojih dopire teleskop. Ali daleko od toga da je i psihologija dozivela sliean razvitak kao osta1e prirodne nauke; kao sto smo vee videli, ona je malo uspela da se oslobodi stega filozofije. Ipak su sve nauke funkcije duse, u njoj je koren sveg saznanja. Ona je najveee od svih kosmiekih euda i conditio sine qua non sveta k ao objekta. Cudnovato je u najvecoj meri da covel"",nstvo Zapada,. osim retkih izuzetaka, na izgled pridaje tako malo znaeaja ovoj cinjenici. Pred tolikim spoljnim objektima spoznaje subjekat sveg saznanja povukao se u pozadinu, katkad sve (It) prividne ne-egzistencije.

sredne znano i pozna to. na cemu viSe nije imalo sta da se pronalazi osim vise iIi manje zadovoljavajueih definicija. Naprotiv, sada se pojavila u cudnom dvostrukom oblicju, kao nesto sasvim poznato a istovrerneno i nepoznato. Time je stara psihologija izbaeena iz sedla a istovremeno dozivela i revolucionarni prevrat" kao klasicna fizika kroz otkriee radioaktivnosti. Ovom prvorn iskustvenom psihologu desilo se otprilike ono sto se zbilo mitoloskorn pronalazaeu brojnog niza koji je redao jedno zrno graska do drugog ne cineei nista drugo do sto je sledeeu jedinicu dodavao vee postojecoj. Medutim, kada je osmotrio rezultat, onda je to izgledalo tako kao da, na izgled. nije bilo prisutno nista drugo do 100 identienih jedinica: ali su se brojevi, koje je on smislio sarno kao nazive, neoeekivano i nepredvideno pretvoriIi u neobicne svojstvenosti sa nepromenljivim osobinama. Na primer, tu je bilo parnih, neparnih, prostih brojeva. pozitivnih, negativnih, iracionalnih, imaginarnih brojeva itd.1t Ista stvar je i sa psihologijom: ako je dusa stvarno sarno pojarn, onda vee sarno ovaj pojam ima nesirnpatienu nepreglednost: ona poseduje osobine za koje niko ne bi pomislio da ih ima. Covek JTlofe da

~I Ovde cu ponovo navesti ono sto Viljem Diems kaleo znacaju otkrlca nesvesne psihe (The Varieties of Religious Experience. p. 233): »1 cannot but think that the most important step forward that has occurred in psychology since 1 have been a student of that science is the discovery, first made in 1886. that... there is not only the consciousness of the ordinary field, with its usual centre and margin. but an addition there. to in the shape of a set of memories, thoughts, and feelings which are extra-marginal and outside of the primary consciousness altogether. but yet must be classed as conscious facts of some sort. able to reveal their presence by unmistakable signs. I call this the most important step forward because. unlike the other advances which psychology has made. this discovery has revealed to us an entirely unsuspected peculiarity in the constitution of human nature. No other step forward which psychology has made can proffer any such claim as thts.« Otkriee i~ 1886. .~od. na kole se poztva Dzems, je uvodenie pojma -subliminal consciousness- od strane Frederic W. H. Myers. Daue videti dole.

n Jedan matematil'ar je jednom rekao da re u nauci ~,"e stvorio l'ovek. all da su brojevi stvoreni od BoglI.

:!62

263

Dusa je bila precutna pretpostavka, koja je samoj sebi izgledala poznata u svim delovima. Sa otkricern mogucnosti nesvesnog dusevnog podrueja stvorena je prilika za veliku avanturu duha, tako da se moglo oeekivati da ee ova mogucnost podstaci strasno interesovanje. Kao sto je poznato, ovo ne samo da nije bio slueaj, vee naprotiv prema ovoj hipotezi podigao se opsti otpor. Niko nije izvukao zakljueak da, ako subjekat saznanja, naime dusa, stvarno poseduje i tamni, svesti ne direktno pristupaeni oblik egzistencije, onda i ovo nase saznanje mora biti u neodredenom stepenu nepotpuno. Vaznost svesnog saznanja dovedena je u pitanje u sasvim drugacijoj i opasnijoj meri nego sto je to bio sluca] sa kritiekim razmatranjima teorije spoznaje. Ova teorija je doduse postavljala Ijudskom samanju uopste izvesne granice, od kojih je tezila da se oslobodi nemacka idealistieka filozofija posle Kanta; ali prirodne nauke i common sense lako su izlazile sa ovima na kraj, ako su ih uopste i prirneeivale, Filozofija se ovome opirala u korist zastarele ambicije covekovog duha da prevazide samog sebe i da sagleda stvari koje se naprosto nalaze izvan domaSaja covekovog razuma. Pobeda Hegelova nad Kantom znaeila je za urn i daljni duhovni razvitak, posebno nemackog Coveka, najtezu pretnju, utoliko opasniju sto je Hegel bio prikriveni psiholog koji je vel ike istine iz podrueja subjekta projektovao u kosmos koji je sam stvorio. Mi znamo dokle danas dopire Hegelov uticaj. Kompenzirajuee snage ovog kobnog razvitka personifikuju se delom u Selingu (Schelling), delom u Sopenhaueru (Schopenhauer) i Karusu (Carus) , dok je, naprotiv. kod Nieea potpuno probio onaj nesputani »razuzdani Bog«, kome je jos Hegel bio na tragu u prirodi.

Karusova hipoteza 0 nesvesnom morala je da tadaSnji dominantni pravac nernaeke filozofije pogodi utoliko [aee, sto je ova na izgled upravo prevazisla Kantovu kritiku i ne sarno obnovila vee i nanovo osnovala skoro bozanski suverenitet covekovog duha - i duha uopste, Duh srednjovekovnog Coveka bio je kako u dobru tako i u zlu joS uvek duh bozji, kome

je covek slusio. Kritika saznanja s jedne strane bila je jos izraz skromnosti srednjovekovnog coveka, s druge vee odricanje iIi odbijanje duha bozjeg, dakle moderno sirenje i [acanje eovekove svesti u okviru granica covekovog uma. Svuda gde se iz Covekovih procena izbacuje duh bozji, stupa nesvesna zamenska tvorevina. Kod Sopenhauera srecerno nesvesnu volju kao novu definiciju Boga, kod Karusa nesvesno, a kod Hegela identifikaciju i inflaciju, praktieko sjedinjavanje filozofskog razuma sa duhom uopste, cime je na izgled omogueeno one proteravanje objekta, koje je u njegovoj filozofiji drzave dalo najlepse izdanke. Hegel predstavlja resenje problema proizislih iz kritike saznanja, koja je pojmovima pruzila sansu da dokazu svoju nepoznatu autonomiju. Oni su snabdeli razum onom osionoscu koja je dovela do Niceovog nateoveka a time i do katastrofe, koja nosi ime Nernacka. Ne samo umetnici, vee ponekad su i filozofi proroci.

Oeevidno je da su svi fiIozofski iskazi, koji prekoracuju podrucje zdravoga razuma, antropomorfni i nemaju kakvu drugaeiju vrednost od one koja se pridaje psihieki uslovljenirn iskazima. Filozofija kao Hegelova je samootkrivanje psihieke pozadine a filozofski uobrazenost. Psiholoski ona znaci koliko i prodor nesvesnog. Sa ovim shvatanjem slaze se osobeni, preostar i izvestacen Hegelov jezik. Ovaj skoro da pod see a na stzofreni govor koji koristi reei prepune patosa da bi transcendentno podvrgao subjektivnom obliku iIi da bi banalnom pribavio sarm novog ili beznaeajno prikazao kao mudrost. Ovako usiljen jezik je simptom slabosti, nernoci i nedostatka supstancije, Medutim, to ne sprecava upravo najnoviju nemacku filozofiju da po nova koristi iste reel »sila« i »rnoe«, dajuci sebi privid da ne spada u nevoljnu psihologiju. Jedan Viser je jos poznavao ljubazniju upotrebu nernaeke ekcentrienosti.

Pored ovog elementarnog prodora nesvesnog u zapadnjaeko podrucje covekovog razuma, Sopenhauer kao ni Karus nisu imali tla na kome bi mogli da razrastu i razviju svoje kornpenzatorno dejstvo.

264

Spasonosno potcmjavanje dobrorne Bogu I zastitno distanciranje od mracnog demona .. - uvo veliko naslede iz proslosti - u principu su kod Sopenhauera ostah sacuvuru a kud Karusa nedodirnuti utoliko sto je on pokusavao da problem resi u korenu na taj nacin sto ga je sa isuv ise predimenzioniranog filozofskog stanovista prenosio na psihologiju. Mozemo ne uzcu u obzir filozofski stil prikazivanja kako bi istakh njegovu bitno psiholosku hipotezu. On se bar prtblizro onom ranije napomenutom zakljueku kada je pokusao da sagradi sliku sveta koja sadrsi 1 tamnu stranu duse. Na oVOJ gradevini svakako je nedostajalo nesto koliko bitno toliko i neeuveno, uno sto bih zeleo da poblize razmotrim.

U ovu svrhu najpre nam mora biti jasno da se do saznanja uopste dolazi na taj naein sto se reakcije psihiekog sistema, koje pritieu svesti, dovode u poredak koji odgovara ponasanju metafiziekih 00- nosno po sebi realnih stvari. Ako je psihieki sistern, kao sto to fele novija stanovista, koincidentan i identican sa svescu, u principu eemo moei da saznamo sve ono sto je uopste saznajno, to jest uno sto se nalazi unutar saznajno teorijskih granica. U ovom slueaju nema osnove za uznemirenje koje bi islo dalje 00 onog koje oseeaju anatomija i fiziologija u odnosu na funkciju oka iIi eula sluha. Ali, ako bi se ispostavilo da dusa ne koincidira sa sveseu, vee da izvan toga nesvesno iIi drugacije funkcioniSe nego njen deo koji je sposoban da postane svestan, tada bi naS nemir morao da dostigne vrlo veliki stepen. Nairne, u ovom slucaju vise se ne radi 0 opstim saznajno teorijskim granicama, vee 0 pragu svesti, koji nas deli od nesvesnih psihlckih sadrlaja. Hipoteza 0 pragu svesti i 0 nesvesnom znae! da se neophodne sirovine sveg saznanja, naime psihieke reakcije, pa tak i nesvesne »misli« i »spoznaje«, nalaze neposredno pored, ispod iIi iznad svesti, od nas odvojene samo »pragom« a ipak na izgled nedostizne. Za sada se ne zna kako funkcioniSe ovo nesvesno, ali kako se pretpostavlja da se radi 0 psihiekom sistemu onda nesvesno moMa ima sve ono sto ima i svest, naime pereepciju, aper-

cepciju, pamcenje, Iantaziju. volju, afekat, osecanje, prosudivanjl'. sud itd .. ali sve avo u subliminalnom obliku."

Ovde se podife zamerka koju je izrekao jos Vunt. da je nernoguee govoriti 0 nesvesnim »osecajima«,

predstavama«, »osecanjirna« ili pak »voljnorn {:inu«. posto se ovi fenomeni ne mogu predstaviti bez dozivljenog subjekta. Sern toga. ideja 0 pragu svesti pretpostavlja energetski naein posmatranja, po korne svest bitno zavisi od intenziteta, to jest energije psihickih sadrzaja, Kako draz izvesne jaCine posedujrnatpragovne vrednosti, moral! bi pretpostaviti, sto Sl' moil' prihvatiti sa izvesnirn opravdanjern, da psihieki sadrzaji poseduju odredenu visu energiju da bi mogh da prekorace prag. Ako ovu energiju poseduju sumo u mal oj meri, ani ostaju. kao i odgovarajuce culne drazi, subliminalni.

Kao sto je vee istakao Lips, prva zamerka se otklanja ukazivanjem na cinjenicu da psihieko zbivanje po sebi i za sebE' ostaje isto, bilo ono predstavljeno iIi ne. Onaj ko stoji na stanovistu da se cela psiha sastoji od fenomena svesti, taj mora svakako insistiratl na tome da se one »predstave« koje nemamo= ne bi smele obelezavati kao -predstave-. On

22 Lewes (The Physicat Basis of Mind) rako reci pretpostavlja ovakvu postavku. On kale p. 3:>8: "Science has vanous modes and degrees -- such as Perception. Ideation. t,;motion. Volition, which may be conscious. sub-conscious, or unconscious.e p. 363: ~Consciousness and Unconsciousness are correlatives. both belonging to the sphere or Sentience. Everyone of the unconscious processes is operant, changes (he general state of the organism, and is capable of at once ISSUing in a discriminated sensation when the force which halances it IS disturbed«; p. 367: -They are many involuntary .icttons of which we are distinctly conscious. and many voluntary actions of which we are at times sub-conscious and unconscious. Just as the thought which at one moment passes unconsciously, at another consciously. IS In itself the same thought .. , !O() the action which at one moment is voluntary. and at another Involuntary, IS itself the same action ... c Lewes ide svakako isuvise daleko kada kaie (p. 373): "There is no real and essential distinction between voluntary and involuntary .. chom:.· Obicno ~e izrnedu nalazi redan svet.

I. Fechner. I c. II. p. 483.

266

267

bi morae da ospori svako psihieko svojstvo i onorne sto preostaje ad svega ovoga, Za ovo rigorozno stanoviste psiha moze imati same fantasmagoricnu egzistenciju letimienih svesnih fenomena. Medutim, ovo shvatanje tesko se podnosi sa opstim iskustvom, koje govori u prilog moguce psihieke delatnosti i bez svesti. Lipsovo shvatanje egzistencije psihiekih procesa po sebi bolje odgovara ~injeni~nom stanju. Ovde ne bih zeleo da trosim truda oko navodenja dokaza, vee bih se zadovoljio ukazivanjem na cinjenicu da jos nikada razuman eovek nije sumnjao u postojanje psihiekih procesa kod psa, iako se nije desilo da se ikada neki pas izjasnio 0 svesti svojih psihickih sadrzaja.u

C. DISOCIJABILNOST PSIHE

odnosno razdvojenost. Podsetio bih sarno na sve one neskladnosti prouzrokovane kompleksima, koje se mogu posmatrati kod asocijacijskog testa sa taenoseu kakva se sarno moze pozeleti. Kako se ipak sreeu slucajevi double conscience u sta sumnja Vunt, tako su slueajevi, gde zapravo nije razdvojena cela lienost vee su adcepljeni sarno mali delovi, utoliko vise verovatni i stvarno znatno cesci. Radi se cak 0 prastarom iskustvu coveeanstva koje se ogled a u opsterasirenom verovanju 0 postojanju veceg broja dusa u jednoj te istoj individui. Kako pokazuje na primitivnom stupnju shvaceno mnostvo psihiekih komponenti. prvobitno stanje odgovara vrlo labavoj povezanosti psihiekih procesa medu sobom a ni u kom slucaju zatvorenom jedinstvu istih. Osim toga psihijatrijsko iskustvo pokazuje da je cesto potrebno vrlo malo da se razbije tokom razvitka tegobno postignuto jedinstvo svesti i da se ponovo razlozi u njene prvobitne elernente.

Prihvatanjem cinjenice disocijabilnosti omoguceno je lakse otklanjanje onih teskoea koje proistieu iz neophadne pretpostavke postojanja praga svesti. Ako je zapravo tacno da sadrzaji svesti gubitkom energije postaju subliminalni a samim tim i nesvesni. i obrnuto, prirastanjem energije nesvesni procesi postaju svesni, onda bi se morale oeekivati, da na primer nesvesni voljni cin kako bi uopste bio moguc, poseduje energiju koja ga osposobljava za suesnost: uostalom, za sekundarnu svesnost, koja se sastoji u tome sto je nesvestan proces »predstavljen subjektu koji bira i odlueuje. Ovaj proces bi neophodno morae da poseduje onaj energetski iznos koji je bezuslovno neophodan za svest. On bi morae da dostigne svoj bursting point." Ali ako je tako, onda ~e mora posta viti pitanje zasto onda nesvesni proces uopste ne prekoracuje prag i na taj naein bude dostupan opazanju eovekovog Ja? Kako ovaj to oeigledno ne cini vee, kako izgleda, ostaje u podrucju subliminalnog sekundarnog subjekta, onda se mora objasniti zasto se ovaj subjekt, kome je hipoteza do-

A priori nema osnove pretpostavci da nesvesni psihieki procesi bezuslovno moraju irnati subjekt a isto tako malo imamo povoda da sumnjamo u realnost psihiekih procesa. Problem postaje tezak tek kada se pretpostave nesvesni voIjni cinovi. Ako se ne radi sarno 0 »nagonima« i »sklonostima«, vee i 0 na izgled promisljenom »izboru« i »odluci«, koji su oboje svojstveni volji, eovek ne mose izbeci zakljueak da neminovno mora postojati raspolozivi subjekt kome je nesto »prikazano«. Medutim, time bi se -per definitionem - u nesvesnom pretpostavila svest, Sto predstavlja misaonu operaciju, koja psihopatolozima uopSte ne bi tesko pala, Naime, oni poznaju psihieki fenomen koji obicno ostaje nepoznat »akademskim« psiholozima: to je disocijacija iIi disocijabilnost psihe. Ovo svojstvo se sastoji u tome da je medusobna povezanost psihiekih procesa pojava, zavisna ad mnogih uslova. N e sarno da su nesvesni procesi eesto primetno nezavisni ad dozivljaja svesti, vee se i kod svesnih procesa mofe zapaziti znatna Iabavost,

.. Ovde ne uzimam U obzlr "Pametnog Hansa« i psa koji govorl iz "praduJec.

.. James. Varieties. p. 232.

268

~69

deliJa energetski iznos neophodan za svesnost, ne podigne iznad praga i uelani u primamu svest sopstvenog Ja. Psihopatologija raspolaze materijalom neophodnim za odgovor na ovo pitanje. Naime, ova 8ekundama svest predstavlja komponentu li~nosti. koja nije slueajno odvojena od svesti sopstvenog Ja, vee za svoje odvajanje ima da zahvali odredenim razlozima. Jedna ovakva disocijacija ima dva razlil:ita aspekta: u jednom slueaju radi se 0 prvobitno svesnorn sadrzaju, koji [e, medutim. zbog svoje inkompatibilne prirode pornocu potiskivanja dospeo u podrucja ispod praga svesti: u drugom slueaju sekundarni subjekt sastoji se u zbivanju koje jo~ nije pronaslo pristup u svest, posto u svesti ne postoje mo~ucnnsti njegove pcrcepcije, to jest svest sopstvenog .Ia ne moho da primi ovo zbivanje zbog nedostatka poirnanja zbog cega ovaj uglavnom ostaje subliminaIan. iako hi. posmatrano energetskr, bio vee podoban La pr ijorn u svest. Za svoje postojanje on ne treba da zahval] potiskivanju, vee predstavlja rezultat subhminalnih zbivanja, koji kao takav nikada pre togu nije bio svestan. Ali posto u oba slueaja postoji ent'lgetski iznos dovoljan za svesnost, sokundarni subjekt ipak deluje na svest sopstvenog Ja. ali indirektno, to Jest posredstvom -simbola«. izraz koji svakako nije narocito srecan. Nairne. sadrzaji koji St' pojavljuju 1I svesti najpre su simptonuxtski. Ukoliko se zna iii ukoIiko se smatra da se zna na sta ovi ukazuju iii na cernu pocivaju, onda su ovi semiotskt, za sta Irojdrsticka literatura uvek koristi izraz -simboliean«, zaboravljajuci cinJenicu da uvek sirnbolieno izrazavu onu sto se u stvarnosti ne zna. Simptomatski sadrza]i su delorn stvarno sirnbolicni i predstavljaju illdirektne reprezentante nesvesnih stanja iii zbivanja, cija se priroda iz sadriaja koji se javljaju u svesu samo nepotpuno moze shvatiti i postati svesna. Dakl--. rnoguce je da nesvesno skriva sadrzaje, koj: poseduju tako veliki energetski napon. da bi ih sopstveno Ja u drugim uslovima moralo opaziti. Pri tom se najtesc.· uopste ne radi 0 potisnutim, vee 0 jos nesl'esnim. to Jest subjektivno opazenirn sadrzajirna. kao sto su, na

primer, demoni i bogovi primitivaca iIi razhciti -izrm u koje Ianaticno veruje rnoderan covek. Ovo stanje nije ni patolosko niti na neki naCin osobito, vee prvobitno normalno stanje, dok u jedinstvu svesti saieta ceiovitost psihe predstavlja idealan i nikada postignuti cilj.

!VU rado, i ne nepravedno, svest postavljarno u analogiju sa culnim funkcijama. iz Nje Iiziologije [e i uzet pojam -praga«. Broj treptaja zvucnih talasa koje prima eovekovo uho iznosi oko 20 do 20.000. a duz ina talasa vidljive svetlosti iznosi 7700 do :i900 angstrerna. Iz ove analogije proistice da je opravdano pomisliti da l za psihieka zbivanja ne postoji sarno donji vee i gornji prag i da se samim tim livest. koja je perceptivni sistem par excellence, moze uporediti sa pcrceptivnom zvucnorn iIi svetlosnom skalom, pri cernu bi svesti, slicno svetIosti i zvuku, bila posta vljena ne samo donja vee i gornja granica. Moida bi st' IlVO poredenje moglo prosiriti i na psihu uopste, Stll bi bilo moguce onda, ako bi se psihoidna zbivanja odvijala na oba kraja psihieke skale. Prema principu: natura non facit saltus ova hipoteza ne bi smela biti bas sasvim na slramputici.

Upotrebljavajuci izraz »psiholdan- svestan sam da se na taj nacin sukobljavam sa pojmorn psihoida. koji je uveo Oris (Driesch). Pod ovim on podrazumeva vodecu, »reakciju odredujucu-, -prospektivnu potencu- klicinog elementa. To je »elementarni agens otkriven u delaniu, radnji«," »entelehija radnje«." Kao sto Eugen Blojler umesno podvlaei, Drisov pojam je vise filozofski nego prirodno-naucni. Nasuprot tome Blojler izraz psihoid'" koristi u tom smislu da ovaj predstavlja zbirni pojam za pretezno subkortikalne procese, ukoliko se ovi bioloski odnose na .. funkcije prilagooavanja«. On to definise na sledeci nacin: »Psihoid ... je zbir svih ciljnih i promislienih i telesnih. ukljucujuci i centralno-nervne funkcije

11 Philo.~ophie des Orl1anlSchen, p, 357. ... L. c .. P 487.

" DIe P.J/choide, p. 11. fem. sing. konstruisan cXigledno po analogtji sa pojmorn -Psyche«.

:!70

271

supstantivistickom, nego u adjektit!istitkom obliku; drugo, time se zapravo ne misli na psihieki, odnosno dusevni kvalitet, vee na psihicki slieno, na kvalitet koji imaju reflektorna zbivanja, i trece, time treba da se odredena kategorija fenomena izdvoji s jedne strane od cistih vitalnih pojava a s druge od pravih psihickih zbivanja. Ova poslednja diferencijacija ce nas primorati da definiserno vrstu i opseg psihickog a posebno psihieki nesvesnog.

Ako nesvesno moze da sadrzi sve uno sto je poznato kao funkcija svesti, tada se narnece mogucnost da na kraju krajeva kao i svest tako cak i subjekt poseduje neku vrstu sopstvenog Ja. Ovaj zakljueak se izrazava u cesto i stalno upotrebljavanom pojmu »podsvesti«. Ovaj termin svakako maze dovesti u zabunu, zbog toga sto ili oznaeava uno sto je »ispod svesti«, iIi odreduje »donji deo«, to jest sekundarnu svest. Istovremeno pretpostavka »podsvesti«, kojoj se odmah pridruzuje ona 0 »nadsvesti-." ukazuje na uno do cega mi jf:! ovde zapravo stalo, naime na Cinjenicu da je drugi psihicki sistem koji egzistira pored svesti - svejedno koje mu osobine pripisujemo - od apsolutno revolucionarnog znacaja utoliko sto se time iz osnova rnoze promeniti nase shvatanje sveta. Ako bismo uspeli sarno da percepcije, koje se odvijaju u drugom psihiekorn sistemu, prevedemo u svest sopstvenoga J a, bila bi data mogucnost necuvenog proSirenja slike sveta.

Ako hipotezu nesvesnog ozbiljno uzmemo u razmatranje, moramo uvideti de se nasa slika sveta sme smatrati sarno kao privremena; jer ako se u subjektu opazanja i spoznaje sprovede tako sustinska promena kao sto je ova, vezana za neuporedivo udvostrueenje, onda mora nastati slika sveta, koja [e razhcita ad dosadasnje. Ovo je uostalom moguce sarno ako je ispravna hipoteza 0 nesvesnom, a ovo se moze do-

koje sluze za odrzanje zivota (sa izuzetkom onih funkcija kore, koje smo odvajkada navikli da oznacavamo psihickimj.e'" Na drugom mestu on kale: »Somatopsiha pojedine individue i filopsiha zajed.no stvaraju opet jedinstvo, koje se upravo u nasern sadasnjern razmatranju mora najvise da koristi, a koje bi se mozda najbolje obelezilo nazivom psihoid. Za[ednieko psihoidu i psihi je... usmerenost cilju i koriseenje ranijeg iskustva za ... postizanje cilja, sto u sebi ukljueuje pamcenje (engrafija i ekforija) i asocijacije, dakle nesto analogno miSljenju.«31. Iako je jasno sta se misli pod izrazom psihoid, ipak se ovaj u upotrebi mesa sa pojmom »psiha«, kako pokazuje ovo mesto. Nejasno je zasto ove subkortikalne funkcije zapravo treba obeleziti kao »psihieki sliene«. Mesanje potice zbog shvatanja koje se jos osec a kod Blojlera, koje operise sa pojmovima kao »kortikalna psiha« i »psiha mozdanog stabla« i time najavljuje ociglednu sklonost da prihvata tvrdenje da odgovarajuee psihieke funkcije proistieu iz ovih delova mozga, iako je uvek funkcija ta koja stvara, odrzava i modifikuje svoj organ. Mana organoloskog shvatanja je u tome sto se konacno ove delatnosti materije vezane za neki cilj prihvataju kao »psihieke«, tako da se »zivot« i "psiha« slivaju u jedno, kao na primer u Blojlerovom reeniku filopsiha i refleksi. Sigurno da je ne sarno tesko vee cak i nemoguee, sustinu psihieke funkcije zamisliti nezavisno od njenog organa, iako psihicka zbivanja stvarno dozivljavamo bez njihove povezanosti sa organskim supstratom. Ali za psihologa je upravo celokupnost ovog dozivljaja predmet njegove nauke, usled cega mora da se odrekne terminologije pozajmljene od anatomije. Dakle, ako upotrebim termin » psihoid «3%, onda se to ne desava u

30 L. c., p. 11. II L. c., p. 33.

II Ja mogu ree »psihoid« da upotrebim tim pre posto moj pojam, iako potiee iz druge sfere gledlsta, pokuSava da obuhvati otprilike onu grupu fenomena, koju je Blojler imao na umu. Ovo nediferencirano psihifko Buzeman (Busemann) naziva »mikro-psthlcko« (Die Einheit der Psychologie und das Problem des Mikropsllchischen, p. 51).

a Ova »nadsvest- mi je. naime suprotstavljena od strane Ijudi kojl su pod uticajem indijske filozotije. Po pravilu oni ne primeCuju da njihov prigovor va!1 sarno za »podsvest-, koji dvosrnisleni termin ja ne koristim. Nasuprot tome moj pojam nesvesnog ostavlja sasvim otvorena pitanja

nad« i »pod« i obuhvata oba aspekta psihifkog.

272

II Jung, OdAbrana Of'1.a. I

273

kazat i sam» »nda. ako .";t' nesvesru sadrzaji mogu preobratiti U S\,PSIW. dakle ako se uspe da se srnetnje koj« poticu Ii rwsvl':mog, nairne dejstvo spontanih rnanifestacija snova, Iantaz.ija i kompleksa. pornocu turnacen ja Inte~['isu u svest

nim normama. Oni su dakle, slicno zaboravljenirn sadrfajima, jednom bili svesni pa su zbog protivdejst va od strane svesnog stava jedinke gurnuti ispod praga i tako postali relativno nepristupacni reprodukciji, Pomocu podesne koncentracije paznje na vodece asocijacije, to jest na obelezja ocuvana u svesti, postizala se asocijativna reprodukcija izgubljenih sadrzaja kao, recirno, kod rrmemotehnieke vezbe, Dok zaboravljeru sadrzaji postaju nereproduktivni zbog pada njihove pragovne vrednosti, potisnuti sadrzaji svoju relativnu nereproduktivnost duguju inhibicijama koje poticu iz svesti.

Ovaj prvi nalaz doveo je logieno do turnaecnja nesvesnog kao fenomena potiskivanja koji treba shvatiti personalistieki, Njegovi sadrzaji su bili iz· gubljeni. nekada svesni elementi. Kasnije je Frojd prihvatio postojanje arhaienih ostataka u obliku primitivnih funkcionisanja. Ali i ovi su razjasnjeni personalisticki, Ovakvo shvatanje predstavlja nesvesnu psihu kao subliminalni apendiks svesne duse.

Sadrzaji koje je Frojd ucinio svesnim su oni koji se najlakse reprodukuju zbog svoje sposobnosti za prevodenje u svesno i svoje prvobitne svesnosti. Za nesveshu psihu oni dokazuju samo toliku da psihieko postoji i s one strane svesti. Isto potvrduju zaboravljeni sadrzaji, koji se jos mogu reprodukovati. Iz ovoga ne bi rnoglo skoro nista da se koristi u objasnjenju prirode nesvesne psihe kad ne hi postojan nesumnjivi spoj ovih sadrzaja za stern nagona. Ova sfera se zarnislja kao fizioloska, naime uglavnom kao funkci;u flezda. Ovo glediste vrlo cvrsto podupire modern» ueenje 0 unutrasnjoj sekreciji, 0 hormonima. Ueenje a covekovirn nagonima svakako se nalazi u nesto nezgodnoj situaciji utoliko sto je neobieno tesko ne sarno pojmovno odrediti nagone vee i utvrditi njihov broJ i njihove granice." U ovom pogJedu misljenja

Dok je tokorn XIX veka naper uglavnom bio usredsreden na Iilozofsko obrazlozenje nesvesnog (naroeito E. fon Hartman - v, Hartmann"). krajem stoleca, skoro istovrerneno i nezavisno jedan od drugog na razheitirn krajevima Evrope, zapoeeti su opiti da se nesvesno obuhvati eksperimentalno iii empirijski. Pioniri na ovom podrueju hili su u Francuskoj Pjer Zane (JanpW" a u staroj Austriji Sigmund Frojd;" Prvi [e zasluzan u okvirima istrafivanja formalnog aspekta a drugi u sadrtajima psihogenih simptoma.

Ovde nemam priLike da detaljno opisern preobraeanje nesvesnih sadrzaja u svesne, vee se moram zadovoljiti sarno nagovestajima, Prvo se uspelo da se struktura takozvanih psihogenih simptoma objasni pomocu hipoteze 0 nesvesnim procesima. Polazeei od simptomatologije neuroza Frojd je i snove ueinio verovatnim posrednikorn nesvesnih sadrtaja. Ono sto je pri tom nasao kao sadrtaje nesvesnog, po sebi je izgledalo sasvim pristupacno svesti i stoga da, pod drugim uslovima moze pripadati svesnim elementima liene prirode. Oni su, kako je izgledalo Frojdu, bili "potisnuti« zbog njihove prirode, nespojive sa moral-

.. Philosoph se des Vnbewussten.

Ii Cenjenie niegovog rada sreee se kod Jean Paulus, Le Probleme de I'hallucination et I'evolution de la pS1/chologie d'Esquirol a Pierre Janet.

Ie U vezi sa uvim treba pomenuh i znaeajnog Ivajcarskeg psihologa Teodora Flurnoja (Theodore Flournoy) i njegovo glavno delo Des Indes c1 la planete Mars. Medu pianirima treba pomenuti I Engleza W, B. Karpentera (Carpenter: Principles of Mental PSl/SlO!Ogy) I G H Luisa (Lewes Problems of Life and Mi1\d),

n Mote postojau nejasnost I mesanje mstinkata koju JI? Mare (Marais. The Soul of the White Ant. p 421 opisao kod majmuna a koja je kod ~oveka povezana sa sposobnostirna ueenja koje natkrtljavaju instinkt. Po pitanju insunkta up, Szondi F.:rpf>Tlmentl!lIl! Triebdtagnostlk i Tnebpattll,lol1'"

., ..

274

se daleko razilaze. Sa iz.vesnom sigurnoscu jedino se moze zakljueiti da nagoni imaju fizioloski i psiholoski aspekt." Vrlo korisno u odnosu na opisivanje je ?;aneovo glediste 0 paTtie superieuTe et inferieuTe d'une fonction.3t

Cinjenica da su sva, zapazanju i iskustvu pristupa~na, psihieka zbivanja na neki nacin vezana za organski supstrat, dokazuje da su ova ukljueena u celokupni zivot organizma i da stoga imaju udela u njegovom dinamizmu, naime u nagonima, odnosno da su u izvesnom smislu rezultat akcija istih. To ni u kom slueaju ne zna~i da psiha iskljueivo potiee iz nagonske sfere a samim tim i iz njenog organskog supstrata. Psiha kao takva ne mofe se objasniti pomocu Iizioloskog hemizma vee zbog toga sto je ona sa .. zivotom« uopste jedini prirodni faktor, koji prirodnonaucne tj. statistieke poretke moze preobratiti u »visa« odnosno »neprirodna« stanja nasuprot zakonu entropije koji vlada u neorganskoj prirodi. Nije nam poznato kako zivot stvara kompleksne organske spojeve iz neorganskih stanja, ali neposredno saznajemo kako to ~ini psiha. Stoga zivot ima svoju posebnu zakonomernost, koja se ne mozs izvesti iz poznatih fizikalnih prirodnih zakona. Uprkos tome psiha se nalazi u izvesnoj zavisnosti od njenih organskih supstratnih zbivanja. U svakom slucaju postoji veliki procenat verovatnoce da je to tako. Nagonska os nova gospodari nad pcrrie inferieuTe funkcije. Nasuprot tome partie superieureu odgovara pretezno »psihieki« deo iste. Partie inferieure ispoljava se kao relativno nepromenljivi, automatski, a partie superieure kao voljni i promenljivi den funkcije."

Ovde se namece pitanje: kada smemo govoriti 0 »psihiekom« i kako uopste definiSemo »psihieko« nasuprot »fizioloskom«? Oboje su manifestacije zivota, koje se, medutim, razlikuju u tome sto onaj funkcioni deo, koji se oznaeava kao partie inferieure, ima oeevidni fizioloski aspekt. Njegovo postojanje ili nepostojanje izgleda da je vezano za hormone. Njegovo funkcionisanje ima prisilni karakter, odatle potice naziv »nagon«. Rivers mu pripisuje prirodu all-or-none-reacnon", .to jest funkcija se odigrava Ili potpuno ili se uopste ne odigrava, sto je svojstvo prisilnog karaktera. Nasuprot tome partie superieure, koja se najbolje moze opisati kao psihicka i kao takva se oseca, izgubila je prisilni karakter, moze se podrediti voljr" i cak se rnoze dovesti do takve primene koja je u suprotnosti sa prvobitnim nagonom.

Prema ovom razmatranju psihieko se pojavljuje kao emancipacija funkcije lZ instinktivnog oblika i njegove prisilnosti, koji, kao iskljueiva determinanta funkcije ovu ukrueuje do rigidnog mehanizma. Psihieka uslovljenost iIi kvalitet pocinje tamo gde funkcija poeinje da se oslobada ad svoje spoljne i unutrasnje determiniranosti osposobljavajuci se za siru i slobodniju primenu, to jest, tamo gde ova postaje pristupacna motivisanoj volji koja potice i iz drugih izvora. Uz opasnost da prejudiciram moje istorijsko shvatanje ovog problema. ne mogu a da ne ukazern na sledeee: ako se psihieko, razgranieava od fizioloske

temps elle contient des parties qui sont tres anciennes, tres faciles et qui sont representees par des organes tres distincls et tres specialises .. , ce sont Iii. Ies parties inferreures de la fonction. Mais je crois qu'Il y a aussi dans toute fonction des parties superieures consist ant dans I'adaptation de cette fonction a des circonstances plus recentes, beaucoup moins habitueIles, qui sont representees par des organes beaucoup moins differencies.« NajvilH deo funkcije. medutim, ogled a se »dans son adaptation iI. la circonstance particuliere qui existe au moment present. au moment ou nous devons remployer ... "

.. Instinct and the Unconscious.

_, Ova formulacija je zarnisljena sarno psiholoski i nema nicega zajednlekog sa filozofskim problemom indeterminizma.

.. »Nagoni su fizil:ke i psihieke dispozicije, koje ... imaju za posledicu kretanja organizrna koja jasno pokazuju odredeni pravac.« (Jerusalem, Lehrbuch der PlIychologie, p. 192.). Sa drugog stanovista KUlpe opisuje nagon kao »stapanje ose<:anja i organsklh osecaja« (Grund"lIl1 der Psychologie, p. 333).

• Lea Nevro.ell, p. 384.'

M Janet kale (I. c., p. 384): »11 me semble necessaire de aistinguer dans toute foncti<>n des parties Inferteures et des partis superieures. Quand une fonction s'exerce depuis long-

276

..,~~ _I,

nagonske sfere, dakle, u neku ruku prerna dole, onda se nameee isto takvo razgranieavanje prema gore. Nairne, sa sve veeim oslobadanjem od Nsto nagonskog, partie superieure konacno dostiie ni vo gde energija, saddana u funkciji u datom slueaju vise uopste nije orijentisana prema prvobitnom smislu nagona, vee stice takozvani duhovni oblik. Pod ovirn se ne rnisli na supstancijalnu promenu nagonske «nergije. vee sarno na promenu njenog oblika primene. Smisao iIi svrha nagona nisu jasni utoliko sto u nagonu moze biti skriven bioloski razlicit smisao, koji 'W moze sagledati tek tokom razvitka.

Unutar psihieke sfere dejstvo volje moze da skrene, promeni i na najrazlieitije naeine modifikuje funkciju. Ovo je moguee stoga sto sistem nagona zapravo ne predstavlja harmonienu kompoziciju, vee je izlozen mnogim unutrasnjirn sukobima. Jedan nagon ometa i potiskuje drugi i, iako u svernu uzev nagoni omogucuju opstanak individue, ipak je njihov slepi, prisilni karakter ~st povod rnedusobnih osteeenja. Diferenciranje funkcije od prisilno nagonske usmerenosti ka voljnoj upotrebljivosti je od izvanrednog znai:aja u odnosu na oddanje opstanka. Ali ovo poveeava moguenost sukoba i dovodi do cepanja, upra\'0 onih asocijacija, koje uvek iznova dovode u pitanje jedinstvenost svesti.

Kao sto smo videli u okviru psihieke sfere volja utiee na funkciju. Ona ovo eim zahvaljujuei cinjenici sto i sarna predstavlja energetski oblik, koji neki drugi moze da nadvlada ili bar da ga uplivise, U ovoj sferi, koju definiSem kao psihieku, volja je u krajnjoj Iiniji motivisana instinktima, svakako ne apsolutno, jer inace 'se ne bi radilo 0 volji, posto ona, prema deIiniciji, mora imati izvesnu slobodu izbora. Volja .mafi ograni~eni energetski iznos, koji svest ima na slobodnom raspolaganju. Jedan takav iznos libida (energije) mora stajati na raspolaganju, inace ne bi bile rnoguee promene funkcija. posto bi funkcija bila iskljueivo vezana za, po sebi izvanredno konzervativne i posledieno nepromenljive, instinkte i to na takav naCin da ne bi bile moguee varliactje, osim preko or-

ganskih promena. Kao sto je pomenuto, voljnu motivaciju najpre je potrebno ovredniti kao bitno biolosku. Na .--- ako je dozvoljen ovakav izraz - -gornjoj- granici psihiekog, gde se funkcija tako reei oslobada svog prvobitnog cilja. instinkti gubc svoj utica] kao motivi volje. Pomocu ovakve pr ornene svog oblika funkcija se stavlja u slui.bu drugih odredista iii motivacija, koje na izgled nernaju vise ni(-ega zajednickog sa instinktima. Ovim bih zeleo da podvuce-rn znacajnu cinjenicu da volja ne maze da prisili instinkt niti ima moe: nad duhom. ukoliko se pod ovim ne podrazurneva samo .ntelekt. Duh i In~tinkt su u svojoj prsti autonomni i oba podjednako ogranicavaju opsege i podrucja volje. Kasnije cu pokazati u cernu izgleda da postoji povezanost duha sa nagonom.

Kao sto se psiha prema doll' gubi u organskoj materijalnoj osnovi, tako i prerna gore prelazi u takozvani duhovni oblik, koji nam je u svojoj sustini isto tako malo poznat kao i organske osnove nagana. Ono sto bih hteo da oznaeim kao pravu psihu obuhvata podrucje u kame su junkctje ILPIlV~UI1t. Il1)Ijom, Cisti nagon nerna svesnosti a ova mu nije ni potrebna. Ali volji, zbog njene empirijske slobodc izbora, da hi modifikovala funkciju potrebna je nadredena instancija, nesto kao svesnost 0 sebi. Ona mora da »zna« cilj, koji se razlrkuje ad cilja funkcije. Kada ne bi bilo tako, volja bi se svela na jedno te ;sto sa nagonskom silom. Oris (Driesch) s pravom istiee: ·Nema htenja bez znanja.« " Volja pretpostavlja subjekt koji izabire, koji sebi predstavlja razlleite mo-

gucnosti. Posmatrano sa ovog aspekta. psiha je u sustini konflikt izmedu slepog nagona i polje, odnosno slobode izborc, Tamo gde preovladava nagon pocinju psihoid7La zbitlanja, koja kao elementi nepristupacni svesti spadaju u sferu nesvesnog. Nasuprot tome psihoidno zbivanje nije prosto naprosto-nesvesno, posto

.3 "Du!a. kao elemf'f,(arnl pnTodni jak(oT, str, 80: Individualizovane draii prenose -pnmarno znanom« nenorrnalno stanje a 0\'0 -znano ne ,feli. samo pomoc vee hOl't" j da aa -zna-,

278

279

E. SVEST I NESVESNO

Pre nego sto se blue pozabavimo nasorn dilemom, zeleo bih da u izvesnorn pogledu razjasnim pojam nesvesnog. Nesvesno nije nepoznato uopste, vee je mnogo pre s jedne strane nepoznato psihicko, to jest sve ono, 0 eernu pretpostavljamo da se, kada dode do svesti, nimalo ne razlikuje od nama poznatih psihiekih sadrzaja, S druge strane tu moramo uracunati i psihoidni sistem, 0 cijim svojstvima ne bi znali nista neposredno cia kazerno, Ovako definisano nesvesno ocrtava neverovatno kolebljivo Cinjenicno stanje; sve ono 5to znam ali 0 cemu trenutno ne mislim; sve sto mi je nekad bilo svesno, ali sada zaboravljeno; sve ono sto je opazeno mojim ~ulima, ali cemu moja svest nije obratila paznju: sve ono sto nenamerno i besciljno, to jest nesvesno osecam, mislim, ono cega se secam, ono sto nesvesno zelim i cinim; sve ono buduce sto se u meni priprema i sto ce tek kasnije doci u svest; sve to je sadrzaj nesvesnog. Ovi sadrzaji su svi vise ili manje podlozni svesnoj obradi iii su bar jednom bili svesni i vee u sledeeem trenutku mogu se privesti u svest. Utoliko je nesvesno »a fringe of consciousness« kako je to nekad oznaeio Viljem Diems (William James)." Kao sto smo

ovo ima znatno sire okvire. Osirn psihoidnih zbivanja u nesvesnom postoje predstave i voIjni cinovi, dakle nesto kao prethodnice svesti ;" nasuprot tome u nagonskoj sferi ovi fenomeni su toliko potisnuti u pozadinu, tako da irn odgovara termin »psihoidan«. Ali ako psihu ogranicimo na podrueje voljnih cinova. onda cemo najpre doci do zakljueka da je psiha vise ili manje identicna sa svescu, posto se volja i sloboda izbora ne mogu zamisliti bez svesti. Na ovaj naein na izgled sam dospeo tarno, gde smo oduvek bili, naime do aksioma: psiha = svest. Ali gde onda ostaje nedvosmislena psihieka priroda nesvesnog?

Sa pitanjem 0 prirodi nesvesnog pocmju izvanredne teskoee razrnisljanja, koje nam priCinjava psihologija nesvesnih zbivanja. Ovakve prepreke javIjaju se uvek kada razum preduzme smeli pokuSaj da prodre u svest nepoznatog i nevidljivog. Nas filozof je svakako pametno ucinio sto je jednostavnim osporavanjem postojanja nesvesnog bez ustrueavanja umakao svim komplikacijama. Slieno se desilo i Iiziearu stare skole, koji je verovao u iskljueivu talasnuprirodu svetlosti a morao je da otkrije da postoje fenomeni koji se uopste ne mogu drugaeije objasniti nego pornoeu svetlosnih korpuskula. Sreeorn fizika je pokazala psiholozima da se moze baratati i sa na izgled contradictio in adiecto. Ohrabren ovim primerom psiholog prilazi resavanju ovog protivureenog problema, bez oseeanja da sa svojom avanturom ispada iz okvira sveta prirodno nauenog duha. N e radi se o postavci odredene tvrdnje, vee mnogo pre 0 skici modela, koji obeeava vise iii manje korisno postavIjanje pitanja. Model ne tvrdi da je nesto tako vel:. sarno predocava odredeni naCin posmatranja.

U Dzems govori 0 »transmargmal field« svesti i ovo identifikuje sa »subliminal consciousness« Frederika Majera (Frederic W. H. Myers) jednog od osnivaca British Society for Psychical Research (up. Proceedings S. P. R., VII. p, 305. i James, Frederic Myers Service to Psychology. XLII Maj 1901). 0 »field of consciousness« James kafe sledece (Varieties, p. 232): »The important fact which this 'field' formula commemorates is the indetermination of the margin. Inattentively realized as is the matter which the margin contains, it is nevertheless there, and helps both to guide our behaviour and to determine the next movement of our attention. It lies around us like a 'magnetic field'. Inside of which our centre of energy turns like a compass-needle. as the present phase of consciousness alters into its successor. Our whole past store of memories floats beyond this margin, ready at a touch to come in; and the entire mass of residual powers impulses, and know ledges that constitute our empirical self stretches continuously beyond it. So vaguely drawn are the outlines between what is actual and what is only potential at any moment of our conscious life, that it is always hard to say of certain mental elements whether we are conscious of them or not.«

., Ovde bih eltaoca uputio na odeljak F ove rasprave:

Nesvesno kao multipla suesr.

280

281

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->