UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U

NOVOM SADU

Milan Denić

MERENJE VIŠIH HARMONIKA NA FAKULTETU

TEHNIČKIH NAUKA – UTICAJ KLIMA UREĐAJA I
FLUORESCENTNOG OSVETLJENJA

ZAVRŠNI - BEČELOR RAD

- Osnovne akademske studije -

Mentor: prof. dr Vladimir Katić

Novi Sad, 2010.

 SADRŽAJ:

1. UVOD.......................................................................................................................................2
1.1. Viši harmonici...............................................................................................................3
1.2. Izvori viših harmonika..................................................................................................4
1.3. Negativini efekti viših harmonika................................................................................4
2. OPIS APARATURE, MERNIH MESTA I NAČINA MERENJA.....................5
2.1. Aparatura korišćena pri merenjima...............................................................................5
2.2. Opis merenja harmonika...............................................................................................6
2.3. Opis mernih mesta........................................................................................................7
2.3.1. Merno mesto 1...............................................................................................7
2.3.2. Merno mesto 2...............................................................................................8
3. ANALIZA REZULTATA MERENJA.........................................................................9
3.1. Merno mesto 1 – Razvodni orman RO4 - uticaj fluorscentnih svetiljki.......................9
3.1.1. Rezultati merenja efektivnih vrednosti napona i struje...............................10
3.1.2. Rezultati merenja ukupne harmoijske distorzije..........................................12
3.1.3. Rezultati merenja induvidualne harmonijske distorzije...............................14

3.2. Merno mesto 2 – RORC2 – uticaj klima uređaja........................................................16

3.2.1. Rezultati merenja efektivnih vrednosti napona i struje...............................17

3.2.2. Rezultati merenja ukupne harmonijske distorzije........................................19

3.2.3. Rezultati merenja induvudualne harmonijske distorzije pri

maksimalnom i minimalnom opterećenju....................................................21
4. ZAKLJUČAK.....................................................................................................................24
4.1. Uticaj fluroscentnog osvetljenja na kvalitet električne energije.................................24
4.2. Uticaj klima uređaja na kvalitet električne energije...................................................24

4.3. Generalni zaključak....................................................................................................25

5. LITERATURA....................................................................................................................26

1
1.Uvod

Prisustvo velikog broja nelinearnih potrošača u distributivnim mrežama dovodi do niza

negativnih efekata koji se odražavaju kako na samu mrežu tako i na ostale priključene
potrošače.Zajednički interes potrošača i proizvođača električne energije je poslednjih godina
doveo u žižu interesovanja probleme vezane za kvalitet električne energije, odnosno sadržaj
harmonika u distributivnoj mreži i druge aspekte kvaliteta električne energije (neprekidnost
napajanja, prisustvo kratkotrajnih fluktuacija i distorzija,…).

Danas je u svetu pred proizvođače i projektante uređaja energetske elektronike postavljen čitav
niz standarda i preporuka iz oblasti kvaliteta električne energije. Tradicionalno se smatralo da je
kvalitet električne energije u stvari pouzdanost,odnosno nepostojanje trajnih prekida u
snabdevanju električnom energijom, dok moderno shvatanje kvaliteta električne energije
podrazumeva i sigurno (neprekidno) napajanje i fizički kvalitet napona. Problemi neprekidnosti
napajanja se uglavnom rešavaju u toku postupka planiranja i izgradnje mreže, dok je problem
fizičkog kvaliteta napona usko vezan za eksploataciju. Dominantan uticaj na fizički kvalitet
napona imaju nelinearni potrošači (uređaji energetske elektronike, zasićene električne
mašine,elektrolučne peći, itd…),tranzijentne pojave usled komutacija u sistemu (rad
prekidača),rad elektroenergetskog sistema na granicama mogućnosti, itd…

Narušavanje kvaliteta električne energije podrazumeva narušavanje osnovnih parametara napona

u ustaljenim ili prelaznim režimima i deformaciju talasnih oblika. Osnovni parametri napona su
njegova efektivna vrednost, frekvencija i simetrija faznih napona.

2
1.1.Viši harmonici

Napon viših harmonika je sinusni napon, čija je frekvencija celobrojni umnožak frekvencije
osnovnog harmonika.Viši harmonici su nepoželjni u mrežama, jer se zbrajaju na osnovni talas i
izobličuju ga, što uzrokuje problem u napajanju osetljivih potrošača, npr. medicinske
opreme,koja zahteva čisti sinusni napon.

Slika 1. Talasni oblici prvog,petog i sedmog harmonika

Više harmonike u mrežnom naponu najčešće proizvode viši harmonici struja nelinearnih
opterećenja potrošača, koji su priključeni na različitim nivoima distributivne mreže. Ti viši
harmonici struje opterećenja stvaraju na impedansama unutar distributivne mreže odgovarajuće
više harmonike napojnog napona. S druge strane, sve veća primena pretvarača frekvencije i
sličnih upravljačkih uređaja utiče na povećanje vrednosti međuharmonika, čije se dopuštene
vrednosti u okviru norme EN 50160 još razmatraju.
U pojedinim situacijama i međuharmonici malih intenziteta izazivaju treperenje (flikere) ili
smetnje u sistemu mrežnog tonfrekventnog upravljanja.

Ukupna i induvidualna harmonijska distorzija napona ili struje su faktori kojima se vrednuju viši
harmonici. Induvidualna harmnijska distorzija (HDn) se definiše kao odnos efektivnih vrednosti
n-tog harmonika i osnovnog harmonika (50Hz), gde je n red harmonika.

Ona se izražava u procentima :

3
 Un In
HDU n  ( )  100% HDI n  ( )  100% (1)
U1 I1

Ukupna harmonijska distorzija (THD) se definiše kao kvadratni koren odnosa sume kvadrata
efektivnih vrednosti pojedinačnih harmonijskih komponenti i efektivne vrednosti
fundamentalnog harmonika i takođe se izražava u procentima:


U n2 
I n2
THDU  
n2 U 1
2
100% THDI  
n 2 I 1
2
 100% (2)

1.2 Izvori viših harmonika

Izvori viših harmonika su:

1.Prekidačke napojne jedinice

2.Elektronske prigušnice za fluo cevi
3.Regulisani elektromotorni pogoni
4.Besprekidna napajanja
5.Energetski ispravljači i pretvarači
6.Transformatori sa nelinearnim magnećenjem
7.Elektrolučne peći
8.Indukcione peći
9.Aparati za elektrolučno zavarivanje...

1.3. Negativni efekti viših harmonika

Dakle problemi koje mogu da izazovu viši harmonici su brojni, oni donose razne negativne
efekte, kao što su:

1.Pojava rezonancije u mreži

2.Negativan uticaj na kondenzatorske baterije
3.Uticaj na elemente za zaštitu
4.Uticaj na tačnost pokazivanja standardnih mernih instrumenata
5.Dodatni gubici u električnim mašinama
6.Interferencija sa telekomunikacionim signalima

Zbog toga je neophodno vršiti monitoring kvaliteta električne energije.On predstavlja proces
prikupljanja, analize i interpretacije merenih podataka u svrhu izvlačenja korisnih
informacija.Proces prikupljanja podataka se obično vrši kontinuiranim merenjem napona i struje
u određenom vremenskom periodu.Takvo jedno merenje je izvršeno i na Falkultetnu tehničkih
nauka i to u zgradi nastavnog bloka gde se sagledavao uticaj klima uređaja i fluorescentnog
osvetljenja na parametre kvaliteta električne energije.

4
2.Opis aparature, mernih mesta i načina merenja
2.1.Apartaura korišćena pri merenjima

Proces monitoringa kvaliteta električne energije je sproveden upotrebom dva instrumenta-

analizatora kvaliteta električne energije.
Instrument sa kojim je urađen najveći deo aktivnosti je “Power & Quality Analyser C.A 8332B“,
francuskog proizvođača i evropskog lidera na tržištu profesionalnih električnih mernih
instrumenata - “CHAUVIN ARNOUX“-a.

Slika 2. Power & Quality Analyser C.A 8332B

Ovaj instrument ima četri strujna i četri naponska ulaza i pruža mogućnost merenja svih napona i
struja (faznih i linijskih), kao i parametara kvaliteta električne energije (HD, THD, CF, PF,
itd...). Ima memoriju u kojoj se može smestiti veliki broj semplova (mernih odbiraka) i
omogućava kontinuirano praćenje stanja za period do mesec dana. Prikazuje minimalne,
maksimalne i srednje vrednosti odabranih veličina, omogućava analizu harmonijskog spektra
signala do 50-tog harmonika, ima kolor ekran na kojem se jasno vide trenutne vrednosti merenih
veličina, poseduje mogućnost on-line posmatranja harmonijskog spektra signala, direktnog
štampanja grafika. Takođe, poseduje priključak kojim se ostvaruje konekcija sa računarom i
brojne druge mogućnosti.

U konkretim merenjima koja su sprovedena na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu,

merene su vrednosti struja i napona sve tri faze i svih važnih parametara kvaliteta električne
energije. Ovaj instrument ima opciju koja proračunava vrednost struje koja se prenosi neutralnim
vodom.

5
Drugi instrument koji je bio korišćen je “Power Quality Analyser PLUS“, slovenačkog
proizvođača “METREL“-a

Slika 3. Power Quality Analyser PLUS

Ovaj instrument pruža mogućnost merenja i upoređivanja dobijenih vrednosti parametara

kvaliteta električne energije sa vrednostima definisanim standardom EN 50160, merenja flikera,
posmatranje prelaznih procesa i stacionarnih stanja, itd. Takođe, poseduje priključak koji
omogućava njegovo povezivanje sa računarom.

2.2.Opis merenja harmonika

Merenje viših harmonika je sprovedeno na sabirnicama unutrašnjih instalacija (PCC – point of

common coupling), gde su priključene veće grupe potrošača, kako nelinearnih (izvora viših
harmonika), tako i linearnih. Izvršeno je u periodu od 11.12.-18. 12. 2009. god., a uzorci
(odbirci) su uzimani u intervalima od 10 minuta, u skladu sa IEC Standardom 61000-4-7.
Posmatrane su i memorisane efektivne vrednosti 3 napona i 3 struje, kao i vrednost struje nultog
voda. Merni uređaji su vršili on-line izračunavanja vrednosti viših harmonika. Pored toga,
izračunavani su harmonijski indikatori (THDU, THDI, HDU, HDI) i njihovo poređenje sa
postojećom regulativom (harmonijskim standardima i preporukama). Time je dobijena slika o
stepenu distorzije napona i struje, odnosno o nivou kvaliteta električne energije.
Merenja su sprovedena na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, u zgradi Nastavnog
bloka.U cilju sagledavanja uticaja grupa nelinearnih potrošača (klima uređaja i fluorescentnog
osvetljenja) malih snaga, na parametre kvaliteta električne energije, merna aparatura je bila
postavljena na dva merna mesta:
1.Prvo merno mesto je razvodni orman (RO4) na trećem spratu nastavnog bloka.
2.Drugo merno mesto je razvodni orman (RORC2) na trećem spratu nastavnog bloka i to u delu
gde se nalazi računarski centar.

6
2.3.Opis menih mesta

2.3.1.Merno mesto 1

Razvodni orman RO4 , koji napaja osvetljenje učionica na trećem spratu Nastavnog bloka FTN-
a, kao i deo osvetljenja laboratorija računskog centra ( osvjetljenje sala: L1, L3, L4 i L5, kao i
hodnika HRC1). Orman se nalazi u zasebnoj prostoriji, smeštenoj na trećem spratu FTN-a
(oznaka ove prostorije na projektu električnih instalacija objekta FTN-a je PRO), ispred ulaza u
računski centar. Napaja se iz glavnog razvodnog ormana (GRO) vodom PP 4x16 mm 2, sa
osigurača od 63 A. Procenjeno opterećenje razvodnog ormana RO4 iznosi 24.9 kW.
Iz razvodnog ormana RO4 napaja se fluorescentna rasveta dela računarskog centra i kompletna
rasveta hodnika, učionica i sanitarnih prostorija smeštenih na trećem spratu nastavnog bloka.
Dakle, ovo merno mesto je interesantno sa aspekta sagledavanja uticaja veće grupe
fluorescentnih svetiljki na parametre kvaliteta električne energije. Ukupno opterećenje
fluorescentnih svetiljki je 14.03 kW. U strukturi korištenih svetiljki zastupljene su fluorescentne
svetiljke snage: 80, 60, 36 i 18 W.

Sa električnog aspekta, razlika između ovih svetiljki se ogleda u vrednosti njihove induktivne
snage, pri čemu fluorescentne svetiljke manje aktivne snage imaju veću vrednost reaktivne
(induktivne snage), odnosno lošiji faktor snage.Fluorescentne svetiljke su naglašeno induktivnog
karaktera.

Slika 4. Izgled razvodnog ormana na trećem spratu nastavnog bloka sa priključenim

instrumentom za merenje

7
2.3.2.Merno mesto 2

Razvodni orman RORC2 napaja klima uređaje smeštene u laboratorijama računskog centra. Kao
takvo ovo merno mesto je interesantno, jer prikazuje uticaj klima uređaja na parametre kvaliteta
električne energije. Orman RORC2 se nalazi na trećem spratu Nastavnog bloka Fakulteta
tehničkih nauka, u hodniku računskog centra (oznaka ovog hodnika na projektu električnih
instalacija objekta FTN-a je HRC3). Razvodni orman RORC2 se napaja iz glavnog razvodnog
ormana (GRO) vodom PP-Y 5x25 mm 2, sa osigurača od 63 A.On napaja klima uređaje
računskog centra i deo osvetljenja računskog centra (osvetljenje sale L2, sale za administratore,
hodnika HRC2 i hodnika HRC3). Procenjeno opterećenje razvodnog ormana RORC2 iznosi 13.2
kW.

Razvodni orman RORC2 koji je smešten u hodniku HRC3 računskog centra FTN-a, napaja
klima uređaje i deo rasvete sala i hodnika računskog centra, pa je kao takvo ovo merno mesto
interesantno da bi se sagledao uticaj pomenutih potrošača (klima uređaja i fluorescentnih
svetiljki) na parametre kvaliteta električne energije.

Slika 5. Izgled razvodnog ormana RORC2 u računarskom centru sa priključenim instrumentom

za merenje

8
3.Analiza rezultata merenja

3.1.Merno mesto 1 – Razvodni orman RO4 (uticaj fluorescentnih svetiljki)

Tabela 1. Fluorescentne svetiljke napajane sa mernog mesta 1

Oznaka Pojedinačna snaga Ukupna snaga Proizvođač
sale fluo svetiljki fluo opterećenja u sali fluo svetiljki
(W)
L1 14 x 36 W + 6 x 80 W 984 Tungsram/Philips
L3 32 x 36 W 1152 Tungsram
L4 12 x 36 W 432 Tungsram
L5 18 x 36 W 648 Tungsram
HRC1 6 x 36 W 216 Tungsram
306 3 x 30 W + 21 x 80 W 1770 Tungsram/Philips
307 3 x 30 W + 21 x 80 W 1770 Tungsram/Philips
308 24 x 36 W 864 Tungsram
309 24 x 36 W 864 Tungsram
310 24 x 36 W 864 Tungsram
311 3 x 30 W + 25 x 80 W 2090 Tungsram/Philips
312 20 x 60 W 1200 Philips
313 (toalet) 6 x 18 W 108 Tungsram
316 (toalet) 6 x 18 W 108 Tungsram
Hodnik 24 x 36 W 864 Tungsram
PRO sijalica sa užarenim vl. 100 Tesla
Ukupno opterećenje priključenih fluorescentnih svetiljki: 14 034 W

NAPOMENA: Zbog problema sa baterijom instrumenta nije izvršeno merenje kakvo je unapred
bilo planirano. Kasnijom proverom rezultata utvrđeno je da je instrument ispravno radio samo na
dan 11.12. (petak), i to u mernom periodu od 12:13h do 20:13h.Tako da će sledeći grafici
prikazivati taj merni period.

9
3.1.1 Rezultati merenja efektivnih vrednosti napona i struje

Struja koju angažuju priključeni potrošači izaziva degradaciju naponskih prilika u sistemu.

230
228
226
224
U1 [V]
U [V] 222 U2 [V]
220 U3 [V]

218
216
214
00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00
13: 43: 13: 43: 13: 43: 13: 43: 13: 43: 13: 43: 13: 43: 13: 43: 13:
: : : : : : : : : : : : : : : : :
12 12 13 13 14 14 15 15 16 16 17 17 18 18 19 19 20
Merni period

Slika 6. Promene faznih napona sve tri faze tokom mernog perioda

Efektivne vrednosti faznih napona odstupaju od referentne vrednosti, ali je odstupanje napona
unutar granica od ±5%.

U1max= 229.6V U2max= 228.5V U3max=226V

Dok su najmanje vrednosti po fazama:

U1min= 221.4V U2min=220.8V U3min=219.4V

Maksimalna vrednost je zabeležena kod napona prve faze, a najmanja kod napona treće faze.
Kad je najmanje opterećenje imamo najmanje odstupanje napona od referentne vrednosti i
obrnuto.Na slici se vidi da oko 19h efektivna vrednost napona počinje da se približava
referentnoj vrednosti 230V, tada opterećenje počinje da se smanjuje jer se predavanja uglavnom
završavaju u to vreme.

10
Na sledećoj slici će biti prikazane efektivne vrednosti struja tokom mernog perioda, one naravno
zavise od opterećenja.

35

30

25

20 I1 [A]
I [A] I2 [A]
15 I3 [A]
10

0
0 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00
:0 : : : : : : : : : : : : : : : :
: 13 :43 :13 :43 :13 :43 :13 :43 :13 :43 :13 :43 :13 :43 :13 :43 :13
12 1 2 13 13 14 14 15 15 16 16 17 17 18 18 19 19 20
Merni period

Slika 7. Promene faznih struja sve tri faze tokom mernog perioda

Vidimo da efektivne vrednosti struja sve tri faze variraju tokom mernog perioda u zavisnosti od
opterećenja. Pa tako maksimalne vrednosti struja iznose:

I1max=30.87A I2max=32.51A I3max=25.65A

Dok su najmanje vrednosti po fazama:

I1min= 16.31A I2min=6.5A I3min= 8.98A.

U toku dana dok traju predavanja pošto je bio zimiski period uglavnom se koristilo osvetljenje,
do otprilike negde oko 19h kada završavaju predavanja opterećenje je manje i efektivna vrednost
struje se smanjuje.
Maksimalna vrednost struje je zabeležena kod druge faze, takođe i minimalna vrednost tokom
mernog perioda je zabeležena kod druge faze.

11
3.1.2 Rezultati merenja ukupne harmoijske distorzije

Promene faktora ukupne harmonijske distorzije (THDU) faznih napona dati su na sledećoj slici:

4
3,5
3
2,5
THD U1 [%]
THD U [%] 2 THD U2 [%]
1,5 THD U3 [%]

1
0,5
0
00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00
13: 43: 13: 43: 13: 43: 13: 43: 13: 43: 13: 43: 13: 43: 13: 43: 13:
: : : : : : : : : : : : : : : : :
12 12 13 13 14 14 15 15 16 16 17 17 18 18 19 19 20
Merni Period

Slika 8. Promene THDU sve tri faze tokom mernog perioda

Maksimalne vrednosti THDU po fazama iznose:

THD U1=3.47% THD U2=3.73% THD U3=3.56%

Vrednosti THDU sve tri faze je ispod granice propisanog limita od 5% (EN50160 Standard i
IEEE Standard 519-1992)

*Merenjima 2008god dobijene su sledeće vrednosti:

THD U1=3.6% THD U2=4% THD U3=4.1%

Vidimo da su merenjima koja su sprovedena 2008god bila veća izobličenja napona. U oba
merenja najmanje izobličenje je imala prva faza. Dok je 2009god najveće izobličenje imala
druga faza, a 2008god treća faza.
Povoljnost naponskih prilika se objašnjava krutošću mreže, kao i nevelikom snagom (sa
stanovišta sistema) priključenog opterećenja.

12
Promene faktora ukupne harmonijske distorzije (THDI) faznih struja dati su na sledećoj slici:

20
18
16
14
12 THD I1 [%]
THD I [%] 10 THD I2 [%]
8 THD I3 [%]
6
4
2
0
00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00
13: 43: 13: 43: 13: 43: 13: 43: 13: 43: 13: 43: 13: 43: 13: 43: 13:
: : : : : : : : : : : : : : : : :
12 12 13 13 14 14 15 15 16 16 17 17 18 18 19 19 20
Merni period

Slika 9. Promene THDI sve tri faze tokom mernog perioda

Vrednosti THDI faze 1 (crna linija) i faze 3 (crvena linija) imaju pikove koji u pojedinim
trenutcima prelaze iznad propisanog limita od 15% (IEE Standard 519-1992). Dok faza 2 (zelena
linija) je ispod propisanog limita od 15%.

Ono što bi ovde bilo zanimljivo pogledati je THD faze2 u 15:43h (zelena linija), on je tad
iznosio 12%. Taj podatak je zanimljiv jer je u tom trenutku efektivna vrednost struje druge faze
imala maksimalnu vrednost I2=32,51A i to je najveća zabeležena efktivna vrednost tokom
mernog perioda, a THD je imao jednu od svojih manjih vrednosti.

Ovo potvrđuje da THDI izrazito zavise od strukture priključenog opterećenja i od broja

priključenih nelinearnih potrošača i da sa porastom broja priključenih nelinearnih potrošača
opada vrednost ukupne distorzije.

Maksimalne vrednosti THDI po fazama su iznosile:

THD I1=16.85% THD I2=14.76% THD I3=17.27%

*Merenjima 2008god dobijene su sledeće vrednosti:

THD I1=12.2% THD I2=9.7% THD I3=17.5%

Vidimo da postoji razlika u merenjima 2008god. To je pogotovo izraženo kod faza 1 i 2 dok je
rezultat za fazu 3 najpribližniji u odnosu na prethodna merenja.

13
3.1.3. Rezultati merenja induvidualne harmonijske distorzije

Priključak fluorescentnih svetiljki na mrežu izaziva određeni uticaj na naponske prilike. S tim u
vezi, strukture harmoniskih spektara faznih napona date su na sledećoj slici:

120

100

80
HD U1 [%]
HDU [%] 60 HD U2 [%]
HD U3 [%]
40

20

0
1 3 5 7 9 11 13 15 17 19
Harmonik

Slika 10. Harmonijski spektar napona sve tri faze

U harmonijskim spektrima faznih napona najizraženiji su 5-ti i 7-mi harmonik ali oni su ispod
granice limita. Harmonijski spektri faznih napona nisu bogati višim harmonicima, tj. naponske
prilike su povoljne, što pokazuje i vrednosti parametara faktora ukupne harmonijske distorzije
napona (THDU), čije su vrednosti ispod standardom IEEE 519 propisanog limita.

Tabela 2. Harmonijski spektar napona merenja 2009god.

Red harmonik 1 3 5 7 9 11 13 15 17
Line1 HDU [%] 100 1.4 2.1 2 0.2 0.1 0.1 0.6 0
Line2 HDU [%] 100 1.4 2.3 2.1 0.5 0.6 0.2 0.2 0
Line3 HDU [%] 100 1.4 2.3 1.9 0.2 0.2 0.2 0.2 0.1

*Rezultati merenja viših harmonika napona 2008god:

Tabela 3. Harmonijski spektar napona merenja 2008god.

Red harmonika 1 3 5 7 9 11 13 15 17
Line1 HDU [%] 100 1.6 2.5 2.1 0.3 0.3 0.7 0.3 0
Line2 HDU [%] 100 1.7 3 2 0.01 0.3 0.3 0.2 0
Line3 HDU [%] 100 1.8 3.1 2 0.1 0.5 0.5 0.2 0

Povoljnost naponskih prilika se objašnjava krutošću mreže, kao i nevelikom snagom (sa
stanovišta sistema) priključenog opterećenja.

14
Harmonijski spektar struja:

120

100

80
HD I1 [%]
HDI [%] 60 HD I2 [%]
HD I3 [%]
40

20

0
1 3 5 7 9 11 13 15 17
Harmonik

Slika 11. Harmonijski spektar struje sve tri faze

Tabela 4. Harmonijski spektar struja merenja 2009god.

Red harmonika 1 3 5 7 9 11 13 15 17
Line1 HDI [%] 100 14.7 3.9 7.1 1.7 2.2 2.3 4 1.9
Line2 HDI [%] 100 12.9 2.1 0.5 0.7 0.1 0.1 0.1 0
Line3 HDI [%] 100 14.3 2 2 1.4 1 0.3 0.2 0.3

Posmatrajući harmonijske spektre struja grupe fluroscentnih svetiljki može se zaključiti da u

njihovoj strukturi dominiraju treći, peti i sedmi harmonik. U nešto većoj meri je prisutan treći
harmonik, on čak i prevazilazi dozvoljeni nivo od 12% definisan standardom IEE 519.

*Rezultati merenja viših harmonika struje 2008god:

Tabela 5. Harmonijski spektar struja merenja 2008god.

Red harmonika 1 3 5 7 9 11 13 15 17
Line1 HDI [%] 100 12.3 2.3 0.7 0.6 0.3 0.1 0.01 0.02
Line2 HDI [%] 100 9.2 2.7 0.4 0.4 0.4 0.1 0.03 0.03
Line3 HDI [%] 100 14.6 5.4 6.2 0.8 2.1 1.9 0.9 0.9

Faza 1 ima najveće prisustvo viših harmonika. I to posebno sedmog, koji je značajno veći nego
pri merenju 2008god.
Pri oba merenja treći harmonik sve tri faze je bio iznad propisane granice od 12%. Jedini
izuzetak je faza 2 (merenje 2008).Dakle ovde se pojavljuje konstantan problem sa
procentualnom vrednošću trećeg harmonika.

15
3.2. Merno mesto dva – RORC2 – uticaj klima uređaja:

Tabela 6. Prikaz broja i vrsta klima uređaja u računarskom cenru FTN-a

Oznaka Ukupan broj Približna snaga Proizvođač
sale klima uređaja klima uređaja klima uređaja
(W)
L1 2 2 x 1800 LG/Midea
L2 1 1200 Midea
L3 2 2 x 1200 LG
L4 2 2 x 1200 Midea
L5 2 2 x 1200 LG
L6 1 1200 Midea
ADMIN 2 1200 + 2400 LG/Samsung
HRC1 - - -
HRC2 - - -
HRC3 1 2400 Samsung
M 1 1200 Midea

Osim klima uređaja, razvodni orman RORC2 napaja i deo osvetljenja računskog centra FTN-a
Novi Sad. U sledećoj tabeli je dato ukupno opterećenje kojeg čine priključene fluorescentne
svetiljke napajane iz ormana RORC2.

Tabela 7. Računarske sale čija se rasveta napaja sa mernog mesta 2

Oznaka Pojedinačna snaga Ukupna snaga Proizvođač
sale fluo svetiljki fluo opterećenja u sali (W) fluo svetiljki

L2 23 x 36 W 828.00 Tungsram
ADMIN 6 x 36 W 216.00 Tungsram
HRC2 7 x 36 W 252.00 Tungsram
HRC3 4 x 36 W 144.00 Tungsram
Ukupno opterećenje priključenih fluorescentnih svetiljki: 1440.00 W

Opterećenje predstavljeno u prethodnoj tabeli je priključeno na fazu 1, osim osvetljenja hodnika

HRC2, koje je priključeno na fazu 2. Važno je istaći da su sve fluorescentne svetiljke napajane iz
razvodnog ormana RORC2 pojedinačne snage 36 W. Fluorescentne svetiljke manjih snaga (18 i
36 W) imaju veću induktivnost od fluorescentnih svetiljki veće snage (60 i 80 W).

16
3.2.1. Rezultati merenja efektivnih vrednosti napona i struje

Na slici su prikazani vremenski oblici faznih napona sve tri faze tokom posmatranog perioda.U
periodima kada je nastupalo najvece opterecenje efektivne vrednosti napona su bile najniže, dok
su tokom noći bila najmanja odstupanja napona.

240

235

230

225 U1 [V]
U [V] U2 [V]
220 U3 [V]

215

210

205
11.12.2009 12.12.2009 13.12.2009 14.12.2009 16.12.2009 17.12.2009 18.12.2009
Merni period

Slika 12. Promene efektivnih vrednosti faznih napona tokom mernog perioda

Na slici se vidi da kad je najmanje opterećenje (tokom vikenda) imamo najmanje odstupanje
napona i obrnuto, tokom radnih dana je najveće odstupanje.

Makismalne zabeležene vrednosti napona:

U1max=234.3V U2max=236.2V U3max=236.2V

Minimalne zabeležene vrednosti napona:

U1min=217.9V U2min=219.7V U3min=221.7V

Efektivne vrednosti faznih napona odstupaju od referentne vrednosti, ali je odstupanje napona
unutar granica od ±5%.

17
Efektivne vrednosti struja sve tri faze kao i struje neutralnog voda prikazane su na sledećoj slici.

25

20

15 I1[A]
I2 [A]
I [A]
I3 [A]
10 In [A]

0
11.12.2009 12.12.2009 13.12.2009 14.12.2009 15.12.2009 16.12.2009 17.12.2009
Merni period

Slika 13. Promene efektivnih vrednosti faznih struja i struje neutralnog voda tokom mernog
perioda

Sa prethodne slike može se uočiti da struja neutralnog voda ima dosta veće vrednosti od faznih
struja, razlog za to je što tri faze nisu ravnomerno opterećene. Takođe može se uočiti da
maksimalna vrednost struje neutralnog voda je veća od maksimalne vrednosti najopterećenije
faze. Na fazu 1 su priključeni klima uređaji i osvetljenje učionica 304A i 302A kao i hodnika
HRC3, na fazu 2 su takođe priključeni klima uređaji i osvetljenje hodnika HRC2. Dok su na
fazu 3 priključeni samo klima uređaji, kako su oni bili uključeni u samo jednom trenutku
mernog perioda na prethodnom grafiku se vidi pik struje faze 3 (crvena boja).

Takođe ono što može da se vidi da je tokom vikenda najmanje opterećenje i da je tada struja
neutralnog voda najmanja. Dakle tada imamo najmanje problema sa kvalitetom električne
energije.

Makismalne zabeležene vrednosti struja:

I1max=2.6A I2max=20.2A I3max=9.1A

Minimalne zabeležene vrednosti struja:

I1min=0A I2min=2.2A I3min=0A

18
3.2.2. Rezultati merenja ukupne harmonijske distorzije

Promene faktora ukupne harmonijske distorzije (THDU) faznih napona dati su na sledećoj slici:

3,5

2,5
THD U1 [%]
THD U [%] 2 THD U2 [%]
THD U3 [%]
1,5

0,5

0
11.12.2009 12.12.2009 14.12.2009 15.12.2009 16.12.2009 17.12.2009
Merni period

Slika 14. Promene faktora THD Faznih napona tokom mernog perioda

U trenutku uključenja svih klima uređaja THDU po fazama:

THD U1=2.8% THD U2=3% THD U3=2.6%

Vrednosti faktora ukupne harmonijske distorzije faznih napona su unutar standardom IEEE 519
definisanog limita od 5%. Posebno treba obratiti pažnju na THD treće faze koja je opterećenja
samo klima uređajima.

*Prilikom merenja 2008god pri uključenju svih klima uređaja dobijeni su sledeći rezultati:

THD U1=3.33% THD U2=3.73% THD U3=3.68%

Ovde postoje razlike u dobijenim rezultatima jer prilikom merenja 2008god. imala se mogućnost
isključenja svih potrošača osim klima uređaja tako da su to relevantniji rezultati.Dok pri mernju
2009god klima uređaji su bili uključeni u subotu koja je bila radna, dakle bilo je i drugih
nelinearnih potrošača koji su bili uključeni.

19
Promene faktora ukupne harmonijske distorzije (THDI) faznih struja dati su na sledećoj slici:

50
45
40
35
30 THD I1 [%]
THD I [%] 25 THD I2 [%]
20 THD I3 [%]

15
10
5
0
11.12.2009 12.12.2009 13.12.2009 15.12.2009 16.12.2009 17.12.2009
Merni period

Slika 15. Promene faktora THD Faznih struja tokom mernog perioda

U trenutku uključenja klima uređaja THDI po fazama je iznosio:

THD I1=26.1% THD I2=14.8% THD I3=26.5%

Vrednost faktora ukupne harmonijske distorzije struje (THDI) faza 1 i 3 iznosio je značajno
iznad standardom IEEE 519 zadatog limita od 15%. Dok je faza 2 bila na samoj granici
dozvoljene.

*Prilikom merenja 2008god pri uključenju svih klima uređaja dobijeni su sledeći rezultati:

THD I1=14.92% THD I2=16.78% THD I3=19.48%

Interesantno je pogledati THDI faze 3 jer su na tu fazu priključeni samo klima uređaji dakle
imamo homogeno opterećenje. U trenutku uključenja klima uređaja THDI skače na 26.5% što je
daleko iznad standarda, što je bilo i za očekivati jer su klima uređaji nelinearni potrošači koji
dakle stvaraju probleme po pitanju kvaliteta električne energije.
Takođe ono što je ovde interesantno uočiti je THD faze 2(zelena linija), koji pre uključenja
klima uređaja ima vrednost i preko 35%, a prilikom rada klima THD opada na 15%, ovde dakle
imamo pad THD zbog istovremenog rada 2 grupe različitih nelinearnih potrošača.

20
3.2.3. Rezultati merenja induvudualne harmonijske distorzije pri maksimalnom i
minimalnom opterećenju

Harmonijska analiza za max opterećenje (uključeni klima uređaji i deo rasvete).

Najveće opterećenje je bilo 12.12.2009. u 12:10h (tada su uključeni klima uređaji). Efektivne
vrednosti struja su tada iznosile:
Irms line1 = 2.1A
Irms line2 = 11.9A
Irms line3 = 9.1A
Irms neutral = 9.9A

Maksimalno opterećenje

120

100

80
LINE1 HDI
60 LINE2 HDI
HDI [%] LINE3 HDI
40

20

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Harmonik

Slika 16. Harmonijski spektar struje sve tri faze pri maksimalnom opterećenju

Tabela 8. Harmonijski spektar struje pri maksimalnom opterećenju

Red harmonika 1 2 3 4 5 6 7 8 9
Line1 HDI [%] 100 3.6 15.7 1.8 14.6 0.3 5.2 0.3 1.4
Line2 HDI [%] 100 2.2 12.7 0.7 6.1 0.3 2.3 0.3 1.7
Line3 HDI [%] 100 4.6 19.6 1.4 15.2 5.2 6.5 0.2 0.9

U strukturi harmonijskog spektra struje klima uređaja dominiraju treći i peti harmonik. Njihova
procentualna učešća u strukturi harmonijskog spektra struje prevazilaze standardom IEEE 519
definisanu granicu (12%).

Za razliku od računara i fluorescentnih svetiljki, u strukturi harmonijskog spektra struje klima

uređaja prisutni su i parnih harmonici. Procentualno učešće drugog harmonika u strukturi spektra
je, npr. veće od učešća sedmog harmonika. Drugi harmonik generiše asinhroni motor klima
uređaja. Osim drugog harmonika prisutni su i: četvrti, šesti, osmi i deseti harmonik. Procentualno
učešće parnih i neparnih harmonika u strukturi harmonijskog spektra struje, za red harmonika
veći od desetog je zanemarivo.

21
Talasni oblik struje pri radu klima urđaja

Slika17. Talasni oblik faznih struja i neutalnog provodnika

Sa prethodne slike se može zaključiti da talasni oblik struje pri radu klima uređaja znatno
odstupa od sinusoidalnog oblika, što se negativno odražava na parametre kvaliteta električne
enrgije.

Harmonijska analiza za min opterećenje:

Najmanje opterećenje je bilo u dosta trenutaka tokom mernog perioda, taj period je tokom noći
kada su uključeni samo poneki računari i to serveri. Kao reprezentna tačka izabran je trenutak
15.12.2009. u 01:20h.
Efektivne vrednosti struja su bile:
Irms line1 = 0A
Irms line2 = 0.2A
Irms line3 = 0A
Irms neutral = 2.2A

Treba napomenuti da je osetljivost strujnih klješta 200mA, tako da vrednosti od 0A ne treba

uzimati kao 100% tačne, dakle moguće je da je postojala neka struja ali strujna klješta to nisu
registrovala.

22
 Minimalno opterećenje

120

100

80
LINE1 HDI
HDI [%] 60 LINE2 HDI
LINE3 HDI
40

20

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
Harmonik

Slika 18. Harmonijski spektars struje sve tri faze pri minimalnom opterećenju

Tabela 9. Harmonijski spektar struje pri minimalnom opterećenju

Red harmonika 1 2 3 4 5 6 7 8 9
Line1 HDI [%] 100 0 0 0 0 0 0 0 0
Line2 HDI [%] 100 0.2 36.3 0.1 16.4 0.1 2.9 0.1 4.4
Line3 HDI [%] 100 0 0 0 0 0 0 0 0

Harmonijski spektar faze 1 i faze 2 uopšte ne poseduje više harmonike, kao što je već rečeno to
je zbog osetljivosti strujnih klješta (200mA). Dok faza 2 ima izrazite 3-ći i 5-ti harmonik što je
posledica rada servera.
Vidimo da faza 2 ima procentualno veliku vrednost trećeg harmonika ali pošto je struja bila mala
to u apsolutnim jedinicama predstavlja zanemarljivu vrednost za sistem.

U strukturi harmonijskog spektra napona pri minimalnom i maksimalnom opterećenju udeo

pojedniačnih hamonika je zanemarivo mali ispod 1.9%, tako da oni nisu prezentovani. Prema
važećim preporukama, potrebno je da svaki pojedinačni harmonik napona bude manji od 3% u
odnosu na osnovni.

23
4. Zaključak

4.1. Uticaj flurescentnog osvetljenja na kvalitet električne energije

Kao što je ranije napomenuto zbog problema sa baterijom instrumenta nije vršeno merenje koje
je unapred bilo planirano tj. u trajanju od 7 dana. Međutim tokom jednog dana (petak
11.12.2009.) instrument je ispravno radio, tako da on predstavlja tipičan reprezent jednog
uobičajenog radnog dana. Merenjima je ustanovljeno da je THD napona sve tri faze ispod
dozvoljene granice od 5% (po standardu IEE 519) tako da je sa tog aspekta kvalitet električne
energije zadovoljen.
Što se tiče THD struja kod njega je situacija drugačija, ustanovljeno je da je THD prve i treće
faze nešto iznad propisanog limita od 15% (IEE Standard 519-1992), dok je faza dva nešto
ispod propisanog limita.
Takođe analizirani su rezultati induvidualne harmonijske distorzije. HD napona je bio
najizraženija za peti harmonik druge i treće faze i iznosi je HD 25=HD35= 2,3%.Što je ispod 3%
(IEE Standard 519 for General system). HD struje je najizraženiji za treći harmonik faze jedan i
iznosi je HD17=14.7% i iznad je granice od 12% po (IEE Standard 519).
Dakle fluorescentna osvetljenja kao nelinearni potrošači generišu više harmonike struje i napona
oni izazivaju degradaciju kvaliteta električne energije ali ta degradacija nije toliko velika kao kod
nekih drugih nelinearnih potrošača. THD napona je ispod propisanih limita, tako da ostali
potrošači koji se napajaju sa ovog mernog mesta ne bi trebali da imaju problema prilikom rada.

4.2 Uticaj klima uređaja na kvalitet električne energije

Klima uređaji su posebno interesantna grupa potrošača koja se sve više javlja kao potrošač u
električnoj mreži. Manje više sad svako domaćinstvo ima barem po jedan klima uređaj. Ali ono
što je ovde posebno interesantno što se analizirao uticaj grupe klima uređaja na parametre
kvaliteta električne energije.Pa su tako merenjima ustanovljeni sledeći rezultati.
Totalna harmonijska distorzija napona THDU je u trenutku uključenja klima uređaja bila ispod
granice od 5%, tako da je sa tog aspekta kvalitet električne energije zadovoljen.
Dok je kod THDI situacija drugačija, THDI prve i treće faze je iznad granice od 15% i tu dakle
nemamo zadovoljavanje kvaliteta električne energije. Dok je druga faza na samoj granici.
Što se tiče induvidualne harmonijske distorzije napona najveći iznos bio je treći harmonik druge
faze HD23=1.9% Što je ispod 3%.
Induvidualan harmonijska distorzija struje je najizraženija za treći harmonik faze 3 (to je ona
faza gde su bili priključeni samo klima uređaj) i iznosi HD33=19.6%, što je iznad granice od
12% po (IEE Standard 519).
Dakle i klima uređaji kao nelinearni potrošači generišu više harmonike struje i napona. I imaju
„bogatiji“ harmonijski spektar nego fluroscentno osvetljenje. Posebno su izraženi treći i peti
harmonik, ovde je takođe interesantna pojava parnih harmonika.THD napona je i ovde ispod
„strožije“ granice od 5% tako da ostali potrošači napajani sa ovog mesta nemaju problema
prilikom rada.

24
4.3. Generalni zaključak

Harmonici struje, generisani od strane nelinearnih potrošača, injektiraju se u distributivnu mrežu

i utiču na ostale potrošače i opremu. Zbog izobličenih struja dolazi do izobličenih padova
napona, tako da se izobličenje struje javlja i kod linearnih potrošača povezanih na isti napojni
vod. Viši harmonici povećavaju ukupne gubitke u mreži smanjujući efikasnost sistema pa se
primarna oprema mora dimenzionisati za veće snage. Oni dakle „kvare“ električnu energiju koja
se u liberalizovanom tržištu električne energije smatra robom koja mora zadovoljiti određeni
kvalitet.

U moderno vreme možemo zaboraviti da će niskonaponska mreža biti s malim iznosima

izobličenja napona. Moderni uređaji zbog ušteda na energiji uključuju gotovo uvek pretvarače
koji predstavljaju nelinearna potrošače. Ova nelinearnost generiše više harmonike koji se moraju
analizirati.

Primeri elemenata sistema koji trpe značajan negativan uticaj su transformatori, motori i
kondenzatori, kod kojih se javljaju dodatni gubici, pregrevanja, preopterećenja i vibracije.
Računajući sa činjenicom da se harmonici reda deljivog sa tri direktno sabiraju u nultom
provodniku, može da dođe do preopterećenja i dodatnih gubitaka u napojnim vodovima.
Problemi se takođe mogu javiti i kod telekomunikacione opreme i drugih elektronskih uređaja.
Dokazano je da pouzdanost prekidačkih uređaja naglo opada ako THD napona prelazi 5%(8%).
Problem viših harmonika u elektroenergetskim mrežama se stoga ne sme zanemarivati, i mora se
stalno pratiti i analizirati a po potrebi i reagovati.

25
 5. Literatura

[1] „Kvalitet električne enrgije“ - Vladimir Katić, Amir Tokić, Tatjana Konjić – Novi
Sad,jun,2007
[2] „Merenje i analiza uticaja rada računarskog centra na nivo viših harmonika“ – Saša Mujović,
Vladimir Katić, Zoltan Čorba i Jadranka Radović
[3] EN50160 Standard 61000-4-7 – International Electrotechnical Commission , Geneva, 2002.
[4] „Projekat postojećeg stanja elekroenergetskih instalacija zgrade nastavnog bloka fakulteta
tehničkih nauka“ – Dura Oros
[5] „Analiza kvaliteta električne energije sa velikim brojem nelinearnih potrošača male snage“ -
Mladen Zec, Čedomir Zeljković, Siniša Zubić, Petar Matić, Elektrotehnički fakultet, Banja Luka
[6] www.csanyirgroup.com

26