P. 1
Merenje Visih Harmonika Na FTNu - Uticaj Klima Uredjaja i Flur0scentnog Osvetljenja

Merenje Visih Harmonika Na FTNu - Uticaj Klima Uredjaja i Flur0scentnog Osvetljenja

|Views: 566|Likes:
Published by Denic Milan

More info:

Published by: Denic Milan on Nov 10, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/28/2012

pdf

text

original

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U NOVOM SADU

Milan Denić

MERENJE VIŠIH HARMONIKA NA FAKULTETU TEHNIČKIH NAUKA – UTICAJ KLIMA UREĐAJA I FLUORESCENTNOG OSVETLJENJA

ZAVRŠNI - BEČELOR RAD - Osnovne akademske studije -

Mentor: prof. dr Vladimir Katić

Novi Sad, 2010.

SADRŽAJ:
1. UVOD.......................................................................................................................................2
1.1. Viši harmonici...............................................................................................................3 1.2. Izvori viših harmonika..................................................................................................4 1.3. Negativini efekti viših harmonika................................................................................4

2. OPIS APARATURE, MERNIH MESTA I NAČINA MERENJA.....................5
2.1. Aparatura korišćena pri merenjima...............................................................................5 2.2. Opis merenja harmonika...............................................................................................6 2.3. Opis mernih mesta........................................................................................................7 2.3.1. Merno mesto 1...............................................................................................7 2.3.2. Merno mesto 2...............................................................................................8

3. ANALIZA REZULTATA MERENJA.........................................................................9
3.1. Merno mesto 1 – Razvodni orman RO4 - uticaj fluorscentnih svetiljki.......................9 3.1.1. Rezultati merenja efektivnih vrednosti napona i struje...............................10 3.1.2. Rezultati merenja ukupne harmoijske distorzije..........................................12 3.1.3. Rezultati merenja induvidualne harmonijske distorzije...............................14 3.2. Merno mesto 2 – RORC2 – uticaj klima uređaja........................................................16 3.2.1. Rezultati merenja efektivnih vrednosti napona i struje...............................17 3.2.2. Rezultati merenja ukupne harmonijske distorzije........................................19 3.2.3. Rezultati merenja induvudualne harmonijske distorzije pri maksimalnom i minimalnom opterećenju....................................................21

4. ZAKLJUČAK.....................................................................................................................24
4.1. Uticaj fluroscentnog osvetljenja na kvalitet električne energije.................................24 4.2. Uticaj klima uređaja na kvalitet električne energije...................................................24 4.3. Generalni zaključak....................................................................................................25

5. LITERATURA....................................................................................................................26

2

odnosno sadržaj harmonika u distributivnoj mreži i druge aspekte kvaliteta električne energije (neprekidnost napajanja.rad elektroenergetskog sistema na granicama mogućnosti. dok je problem fizičkog kvaliteta napona usko vezan za eksploataciju. Dominantan uticaj na fizički kvalitet napona imaju nelinearni potrošači (uređaji energetske elektronike. itd…). frekvencija i simetrija faznih napona. 3 . zasićene električne mašine. prisustvo kratkotrajnih fluktuacija i distorzija. dok moderno shvatanje kvaliteta električne energije podrazumeva i sigurno (neprekidno) napajanje i fizički kvalitet napona. Tradicionalno se smatralo da je kvalitet električne energije u stvari pouzdanost.elektrolučne peći. Osnovni parametri napona su njegova efektivna vrednost.Zajednički interes potrošača i proizvođača električne energije je poslednjih godina doveo u žižu interesovanja probleme vezane za kvalitet električne energije. Problemi neprekidnosti napajanja se uglavnom rešavaju u toku postupka planiranja i izgradnje mreže.odnosno nepostojanje trajnih prekida u snabdevanju električnom energijom.…).Uvod Prisustvo velikog broja nelinearnih potrošača u distributivnim mrežama dovodi do niza negativnih efekata koji se odražavaju kako na samu mrežu tako i na ostale priključene potrošače.tranzijentne pojave usled komutacija u sistemu (rad prekidača).1. itd… Narušavanje kvaliteta električne energije podrazumeva narušavanje osnovnih parametara napona u ustaljenim ili prelaznim režimima i deformaciju talasnih oblika. Danas je u svetu pred proizvođače i projektante uređaja energetske elektronike postavljen čitav niz standarda i preporuka iz oblasti kvaliteta električne energije.

što uzrokuje problem u napajanju osetljivih potrošača. gde je n red harmonika. Induvidualna harmnijska distorzija (HDn) se definiše kao odnos efektivnih vrednosti n-tog harmonika i osnovnog harmonika (50Hz).koja zahteva čisti sinusni napon. 4 . sve veća primena pretvarača frekvencije i sličnih upravljačkih uređaja utiče na povećanje vrednosti međuharmonika.petog i sedmog harmonika Više harmonike u mrežnom naponu najčešće proizvode viši harmonici struja nelinearnih opterećenja potrošača. npr. čija je frekvencija celobrojni umnožak frekvencije osnovnog harmonika. jer se zbrajaju na osnovni talas i izobličuju ga. U pojedinim situacijama i međuharmonici malih intenziteta izazivaju treperenje (flikere) ili smetnje u sistemu mrežnog tonfrekventnog upravljanja. Ukupna i induvidualna harmonijska distorzija napona ili struje su faktori kojima se vrednuju viši harmonici.Viši harmonici Napon viših harmonika je sinusni napon.Viši harmonici su nepoželjni u mrežama. Slika 1. čije se dopuštene vrednosti u okviru norme EN 50160 još razmatraju. Ti viši harmonici struje opterećenja stvaraju na impedansama unutar distributivne mreže odgovarajuće više harmonike napojnog napona. koji su priključeni na različitim nivoima distributivne mreže. Talasni oblici prvog. medicinske opreme. S druge strane.1.1.

Aparati za elektrolučno zavarivanje.Besprekidna napajanja 5.Interferencija sa telekomunikacionim signalima Zbog toga je neophodno vršiti monitoring kvaliteta električne energije.Energetski ispravljači i pretvarači 6..Proces prikupljanja podataka se obično vrši kontinuiranim merenjem napona i struje u određenom vremenskom periodu.Regulisani elektromotorni pogoni 4.On predstavlja proces prikupljanja.Uticaj na elemente za zaštitu 4.Elektrolučne peći 8. oni donose razne negativne efekte.Pojava rezonancije u mreži 2.3.Negativan uticaj na kondenzatorske baterije 3.Elektronske prigušnice za fluo cevi 3. Negativni efekti viših harmonika Dakle problemi koje mogu da izazovu viši harmonici su brojni.. analize i interpretacije merenih podataka u svrhu izvlačenja korisnih informacija.Ona se izražava u procentima : HDU n = ( Un ) ⋅ 100% U1 I HDIn = ( n ) ⋅ 100% I1 (1) Ukupna harmonijska distorzija (THD) se definiše kao kvadratni koren odnosa sume kvadrata efektivnih vrednosti pojedinačnih harmonijskih komponenti i efektivne vrednosti fundamentalnog harmonika i takođe se izražava u procentima: 2 Un THDU = ∑ 2 ⋅ 100% n= 2 U 1 ∞ I n2 THDI = ∑ 2 ⋅ 100% n= 2 I1 ∞ (2) 1. kao što su: 1.Takvo jedno merenje je izvršeno i na Falkultetnu tehničkih nauka i to u zgradi nastavnog bloka gde se sagledavao uticaj klima uređaja i fluorescentnog osvetljenja na parametre kvaliteta električne energije.Transformatori sa nelinearnim magnećenjem 7.Dodatni gubici u električnim mašinama 6.2 Izvori viših harmonika Izvori viših harmonika su: 1.Indukcione peći 9.Prekidačke napojne jedinice 2. 1. 5 .Uticaj na tačnost pokazivanja standardnih mernih instrumenata 5.

Opis aparature. francuskog proizvođača i evropskog lidera na tržištu profesionalnih električnih mernih instrumenata .“CHAUVIN ARNOUX“-a. PF. Ovaj instrument ima opciju koja proračunava vrednost struje koja se prenosi neutralnim vodom. Prikazuje minimalne.. merene su vrednosti struja i napona sve tri faze i svih važnih parametara kvaliteta električne energije. THD. kao i parametara kvaliteta električne energije (HD. poseduje mogućnost on-line posmatranja harmonijskog spektra signala. direktnog štampanja grafika. Power & Quality Analyser C.A 8332B Ovaj instrument ima četri strujna i četri naponska ulaza i pruža mogućnost merenja svih napona i struja (faznih i linijskih). ima kolor ekran na kojem se jasno vide trenutne vrednosti merenih veličina. CF. Instrument sa kojim je urađen najveći deo aktivnosti je “Power & Quality Analyser C. U konkretim merenjima koja su sprovedena na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. poseduje priključak kojim se ostvaruje konekcija sa računarom i brojne druge mogućnosti.2. Ima memoriju u kojoj se može smestiti veliki broj semplova (mernih odbiraka) i omogućava kontinuirano praćenje stanja za period do mesec dana. 6 .A 8332B“. Takođe. itd.1. maksimalne i srednje vrednosti odabranih veličina.).Apartaura korišćena pri merenjima Proces monitoringa kvaliteta električne energije je sproveden upotrebom dva instrumentaanalizatora kvaliteta električne energije.. Slika 2. mernih mesta i načina merenja 2. omogućava analizu harmonijskog spektra signala do 50-tog harmonika.

Prvo merno mesto je razvodni orman (RO4) na trećem spratu nastavnog bloka.Drugi instrument koji je bio korišćen je proizvođača “METREL“-a “Power Quality Analyser PLUS“. itd. 7 .Drugo merno mesto je razvodni orman (RORC2) na trećem spratu nastavnog bloka i to u delu gde se nalazi računarski centar. Merni uređaji su vršili on-line izračunavanja vrednosti viših harmonika.2. posmatranje prelaznih procesa i stacionarnih stanja. Izvršeno je u periodu od 11. 2. Power Quality Analyser PLUS Ovaj instrument pruža mogućnost merenja i upoređivanja dobijenih vrednosti parametara kvaliteta električne energije sa vrednostima definisanim standardom EN 50160. merenja flikera. odnosno o nivou kvaliteta električne energije. gde su priključene veće grupe potrošača. u skladu sa IEC Standardom 61000-4-7. 12. merna aparatura je bila postavljena na dva merna mesta: 1.Opis merenja harmonika Merenje viših harmonika je sprovedeno na sabirnicama unutrašnjih instalacija (PCC – point of common coupling). u zgradi Nastavnog bloka. HDU. a uzorci (odbirci) su uzimani u intervalima od 10 minuta. na parametre kvaliteta električne energije.12. Merenja su sprovedena na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. kako nelinearnih (izvora viših harmonika). Posmatrane su i memorisane efektivne vrednosti 3 napona i 3 struje. 2. Takođe. HDI) i njihovo poređenje sa postojećom regulativom (harmonijskim standardima i preporukama). poseduje priključak koji omogućava njegovo povezivanje sa računarom.. Pored toga. slovenačkog Slika 3. THDI.-18. 2009. izračunavani su harmonijski indikatori (THDU. kao i vrednost struje nultog voda. god.U cilju sagledavanja uticaja grupa nelinearnih potrošača (klima uređaja i fluorescentnog osvetljenja) malih snaga. Time je dobijena slika o stepenu distorzije napona i struje. tako i linearnih.

3. Iz razvodnog ormana RO4 napaja se fluorescentna rasveta dela računarskog centra i kompletna rasveta hodnika.3. razlika između ovih svetiljki se ogleda u vrednosti njihove induktivne snage. L3. Procenjeno opterećenje razvodnog ormana RO4 iznosi 24. kao i hodnika HRC1). Dakle. L4 i L5. sa osigurača od 63 A.9 kW. učionica i sanitarnih prostorija smeštenih na trećem spratu nastavnog bloka. Orman se nalazi u zasebnoj prostoriji. kao i deo osvetljenja laboratorija računskog centra ( osvjetljenje sala: L1. pri čemu fluorescentne svetiljke manje aktivne snage imaju veću vrednost reaktivne (induktivne snage). 36 i 18 W.2. Ukupno opterećenje fluorescentnih svetiljki je 14. smeštenoj na trećem spratu FTN-a (oznaka ove prostorije na projektu električnih instalacija objekta FTN-a je PRO). Napaja se iz glavnog razvodnog ormana (GRO) vodom PP 4x16 mm2.03 kW. ispred ulaza u računski centar.Merno mesto 1 Razvodni orman RO4 . ovo merno mesto je interesantno sa aspekta sagledavanja uticaja veće grupe fluorescentnih svetiljki na parametre kvaliteta električne energije.Fluorescentne svetiljke su naglašeno induktivnog karaktera. koji napaja osvetljenje učionica na trećem spratu Nastavnog bloka FTNa. 60. Izgled razvodnog ormana na trećem spratu nastavnog bloka sa priključenim instrumentom za merenje 8 . U strukturi korištenih svetiljki zastupljene su fluorescentne svetiljke snage: 80. Slika 4. Sa električnog aspekta. odnosno lošiji faktor snage.1.Opis menih mesta 2.

On napaja klima uređaje računskog centra i deo osvetljenja računskog centra (osvetljenje sale L2. jer prikazuje uticaj klima uređaja na parametre kvaliteta električne energije. Kao takvo ovo merno mesto je interesantno.2. sa osigurača od 63 A. Razvodni orman RORC2 se napaja iz glavnog razvodnog ormana (GRO) vodom PP-Y 5x25 mm2. hodnika HRC2 i hodnika HRC3). pa je kao takvo ovo merno mesto interesantno da bi se sagledao uticaj pomenutih potrošača (klima uređaja i fluorescentnih svetiljki) na parametre kvaliteta električne energije.Merno mesto 2 Razvodni orman RORC2 napaja klima uređaje smeštene u laboratorijama računskog centra. Orman RORC2 se nalazi na trećem spratu Nastavnog bloka Fakulteta tehničkih nauka. Izgled razvodnog ormana RORC2 u računarskom centru sa priključenim instrumentom za merenje 9 . Procenjeno opterećenje razvodnog ormana RORC2 iznosi 13. napaja klima uređaje i deo rasvete sala i hodnika računskog centra.2.3. sale za administratore.2 kW. u hodniku računskog centra (oznaka ovog hodnika na projektu električnih instalacija objekta FTN-a je HRC3). Slika 5. Razvodni orman RORC2 koji je smešten u hodniku HRC3 računskog centra FTN-a.

Merno mesto 1 – Razvodni orman RO4 (uticaj fluorescentnih svetiljki) Tabela 1. 100 Tesla Ukupno opterećenje priključenih fluorescentnih svetiljki: 14 034 W NAPOMENA: Zbog problema sa baterijom instrumenta nije izvršeno merenje kakvo je unapred bilo planirano. 10 .Tako da će sledeći grafici prikazivati taj merni period.12. i to u mernom periodu od 12:13h do 20:13h.Analiza rezultata merenja 3. Fluorescentne svetiljke napajane sa mernog mesta 1 Oznaka Pojedinačna snaga Ukupna snaga Proizvođač sale fluo svetiljki fluo opterećenja u sali fluo svetiljki (W) L1 14 x 36 W + 6 x 80 W 984 Tungsram/Philips L3 32 x 36 W 1152 Tungsram L4 12 x 36 W 432 Tungsram L5 18 x 36 W 648 Tungsram HRC1 6 x 36 W 216 Tungsram 306 3 x 30 W + 21 x 80 W 1770 Tungsram/Philips 307 3 x 30 W + 21 x 80 W 1770 Tungsram/Philips 308 24 x 36 W 864 Tungsram 309 24 x 36 W 864 Tungsram 310 24 x 36 W 864 Tungsram 311 3 x 30 W + 25 x 80 W 2090 Tungsram/Philips 312 20 x 60 W 1200 Philips 313 (toalet) 6 x 18 W 108 Tungsram 316 (toalet) 6 x 18 W 108 Tungsram Hodnik 24 x 36 W 864 Tungsram PRO sijalica sa užarenim vl.3.1. (petak). Kasnijom proverom rezultata utvrđeno je da je instrument ispravno radio samo na dan 11.

3.5V 228 226 U3max=226V Dok su najmanje vrednosti po fazama: U1min= 221. Kad je najmanje opterećenje imamo najmanje odstupanje napona od referentne vrednosti i obrnuto. tada opterećenje počinje da se smanjuje jer se predavanja uglavnom završavaju u to vreme.4V Maksimalna vrednost je zabeležena kod napona prve faze.1. ali je odstupanje napona unutar granica od ±5%.1 Rezultati merenja efektivnih vrednosti napona i struje Struja koju angažuju priključeni potrošači izaziva degradaciju naponskih prilika u sistemu. 230 Slika 6.8V U3min=219. U1max= 229. Promene faznih napona sve tri faze tokom mernog perioda Efektivne vrednosti faznih napona odstupaju od referentne vrednosti.6V U2max= 228.4V U2min=220.Na slici se vidi da oko 19h efektivna vrednost napona počinje da se približava referentnoj vrednosti 230V. a najmanja kod napona treće faze. 224 222 220 U [V] 11 .

Promene faznih struja sve tri faze tokom mernog perioda Vidimo da efektivne vrednosti struja sve tri faze variraju tokom mernog perioda u zavisnosti od opterećenja.Na sledećoj slici će biti prikazane efektivne vrednosti struja tokom mernog perioda.87A I2max=32.65A Dok su najmanje vrednosti po fazama: I1 = 16. Maksimalna vrednost struje je zabeležena kod druge faze. I [A] 12 . takođe i minimalna vrednost tokom mernog perioda je zabeležena kod druge faze.5A min I3min= 8.31A min I2 =6. one naravno zavise od opterećenja. do otprilike negde oko 19h kada završavaju predavanja opterećenje je manje i efektivna vrednost struje se smanjuje. Pa tako maksimalne vrednosti struja iznose: I1max=30.51A 30 25 20 15 I3max=25.98A. U toku dana dok traju predavanja pošto je bio zimiski period uglavnom se koristilo osvetljenje. 35 Slika 7.

Dok je 2009god najveće izobličenje imala druga faza. a 2008god treća faza. Povoljnost naponskih prilika se objašnjava krutošću mreže. kao i nevelikom snagom (sa stanovišta sistema) priključenog opterećenja.3. THD U [%] 1.56% 3.1. U oba merenja najmanje izobličenje je imala prva faza.73% THD U3=3.5 2 Vidimo da su merenjima koja su sprovedena 2008god bila veća izobličenja napona. Promene THDU sve tri faze tokom mernog perioda Maksimalne vrednosti THDU po fazama iznose: THD U1=3.2 Rezultati merenja ukupne harmoijske distorzije Promene faktora ukupne harmonijske distorzije (THDU) faznih napona dati su na sledećoj slici: 4 Slika 8.5 3 Vrednosti THDU sve tri faze je ispod granice propisanog limita od 5% (EN50160 Standard i IEEE Standard 519-1992) *Merenjima 2008god dobijene su sledeće vrednosti: THD U1=3.1% 2.47% THD U2=3.6% THD U2=4% THD U3=4.5 13 .

51A i to je najveća zabeležena efktivna vrednost tokom mernog perioda. Ono što bi ovde bilo zanimljivo pogledati je THD faze2 u 15:43h (zelena linija).85% *Merenjima 2008god dobijene su sledeće vrednosti: THD I1=12.Promene faktora ukupne harmonijske distorzije (THDI) faznih struja dati su na sledećoj slici: Slika 9. on je tad iznosio 12%. Maksimalne vrednosti THDI po fazama su iznosile: THD I1=16. Promene THDI sve tri faze tokom mernog perioda Vrednosti THDI faze 1 (crna linija) i faze 3 (crvena linija) imaju pikove koji u pojedinim trenutcima prelaze iznad propisanog limita od 15% (IEE Standard 519-1992). To je pogotovo izraženo kod faza 1 i 2 dok je rezultat za fazu 3 najpribližniji u odnosu na prethodna merenja.7% THD I [%] THD I2=14.76% THD I3=17.27% THD I3=17. Ovo potvrđuje da THDI izrazito zavise od strukture priključenog opterećenja i od broja priključenih nelinearnih potrošača i da sa porastom broja priključenih nelinearnih potrošača opada vrednost ukupne distorzije. Dok faza 2 (zelena linija) je ispod propisanog limita od 15%. a THD je imao jednu od svojih manjih vrednosti.5% Vidimo da postoji razlika u merenjima 2008god. 20 18 16 14 12 10 8 6 14 . Taj podatak je zanimljiv jer je u tom trenutku efektivna vrednost struje druge faze imala maksimalnu vrednost I2=32.2% THD I2=9.

1 11 0.3 1.3 2. strukture harmoniskih spektara faznih napona date su na sledećoj slici: 120 100 80 HDU [%] 60 40 20 0 1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 Harmonik HD U1 [%] HD U2 [%] HD U3 [%] Slika 10. Harmonijski spektar napona merenja 2008god. naponske prilike su povoljne. Harmonijski spektar napona merenja 2009god.5 2.2 0.1 2 0. Red harmonika 1 3 5 7 9 Line1 HDU [%] 100 1.1. Tabela 2. što pokazuje i vrednosti parametara faktora ukupne harmonijske distorzije napona (THDU).5 13 0.2 15 0.6 0. Harmonijski spektri faznih napona nisu bogati višim harmonicima.3 0.1 0.3.9 0.3 Line2 HDU [%] 100 1. Harmonijski spektar napona sve tri faze U harmonijskim spektrima faznih napona najizraženiji su 5-ti i 7-mi harmonik ali oni su ispod granice limita.4 2.3 0.2 *Rezultati merenja viših harmonika napona 2008god: Tabela 3.2 17 0 0 0.4 2.6 2.3 0.1 0.6 0. kao i nevelikom snagom (sa stanovišta sistema) priključenog opterećenja.8 3. Red harmonik 1 3 5 7 9 Line1 HDU [%] 100 1.01 Line3 HDU [%] 100 1.1 2 0. S tim u vezi. 15 .5 Line3 HDU [%] 100 1.4 2.7 0. čije su vrednosti ispod standardom IEEE 519 propisanog limita.2 13 0.5 15 0. Rezultati merenja induvidualne harmonijske distorzije Priključak fluorescentnih svetiljki na mrežu izaziva određeni uticaj na naponske prilike.1 0.3.2 0.7 3 2 0.2 Line2 HDU [%] 100 1.2 0.1 Povoljnost naponskih prilika se objašnjava krutošću mreže.3 0. tj.2 17 0 0 0 11 0.1 0.

4 0.1 0. U nešto većoj meri je prisutan treći harmonik.1 0.03 0.Dakle ovde se pojavljuje konstantan problem sa procentualnom vrednošću trećeg harmonika. Harmonijski spektar struja merenja 2009god.3 2.7 Line3 HDI [%] 100 14.3 0. peti i sedmi harmonik.02 0.6 Line2 HDI [%] 100 9.9 7.01 0. HDI [%] 60 16 . on čak i prevazilazi dozvoljeni nivo od 12% definisan standardom IEE 519.7 0.1 1 100 13 2.9 0 0.3 0.03 0. Pri oba merenja treći harmonik sve tri faze je bio iznad propisane granice od 12%.1 1.9 15 0.3 2 2 1.4 Line3 HDI [%] 100 14.4 2. Harmonijski spektar struje sve tri faze Tabela 4.3 15 4 0.5 0. *Rezultati merenja viših harmonika struje 2008god: Tabela 5.8 80 11 0.1 1.9 17 0. koji je značajno veći nego pri merenju 2008god.2 0.4 11 2.7 Line2 HDI [%] 100 12. Red harmonika 1 3 5 7 9 Line1 HDI [%] 100 14.2 0.9 Faza 1 ima najveće prisustvo viših harmonika. I to posebno sedmog.9 2.2 2. Harmonijski spektar struja merenja 2008god.7 0.6 5. Jedini izuzetak je faza 2 (merenje 2008). Red harmonika 1 3 5 7 9 Line1 HDI [%] 100 12.1 0.2 17 1.4 6.Harmonijski spektar struja: 120 Slika 11.3 0.7 3.3 Posmatrajući harmonijske spektre struja grupe fluroscentnih svetiljki može se zaključiti da u njihovoj strukturi dominiraju treći.1 0.1 13 0.

00 W Opterećenje predstavljeno u prethodnoj tabeli je priključeno na fazu 1. Fluorescentne svetiljke manjih snaga (18 i 36 W) imaju veću induktivnost od fluorescentnih svetiljki veće snage (60 i 80 W).00 Tungsram ADMIN 6 x 36 W 216. Merno mesto dva – RORC2 – uticaj klima uređaja: Tabela 6. koje je priključeno na fazu 2. razvodni orman RORC2 napaja i deo osvetljenja računskog centra FTN-a Novi Sad. Prikaz broja i vrsta klima uređaja u računarskom cenru FTN-a Oznaka sale L1 L2 L3 L4 L5 L6 ADMIN HRC1 HRC2 HRC3 M Ukupan broj klima uređaja 2 1 2 2 2 1 2 1 1 Približna snaga klima uređaja (W) 2 x 1800 1200 2 x 1200 2 x 1200 2 x 1200 1200 1200 + 2400 2400 1200 Proizvođač klima uređaja LG/Midea Midea LG Midea LG Midea LG/Samsung Samsung Midea Osim klima uređaja. Računarske sale čija se rasveta napaja sa mernog mesta 2 Oznaka sale Pojedinačna snaga fluo svetiljki Ukupna snaga fluo opterećenja u sali (W) Proizvođač fluo svetiljki L2 23 x 36 W 828.00 Tungsram Ukupno opterećenje priključenih fluorescentnih svetiljki: 1440.00 Tungsram HRC3 4 x 36 W 144.2.3. U sledećoj tabeli je dato ukupno opterećenje kojeg čine priključene fluorescentne svetiljke napajane iz ormana RORC2. 17 . Važno je istaći da su sve fluorescentne svetiljke napajane iz razvodnog ormana RORC2 pojedinačne snage 36 W. Tabela 7.00 Tungsram HRC2 7 x 36 W 252. osim osvetljenja hodnika HRC2.

2.9V U2min=219. Rezultati merenja efektivnih vrednosti napona i struje Na slici su prikazani vremenski oblici faznih napona sve tri faze tokom posmatranog perioda.1. tokom radnih dana je najveće odstupanje.2V Minimalne zabeležene vrednosti napona: U1min=217.3V U2max=236.7V U3min=221. 240 Slika 12.U periodima kada je nastupalo najvece opterecenje efektivne vrednosti napona su bile najniže.3.7V Efektivne vrednosti faznih napona odstupaju od referentne vrednosti. ali je odstupanje napona unutar granica od ±5%.2V 235 230 225 U3max=236. Promene efektivnih vrednosti faznih napona tokom mernog perioda Na slici se vidi da kad je najmanje opterećenje (tokom vikenda) imamo najmanje odstupanje napona i obrnuto. Makismalne zabeležene vrednosti napona: U1max=234. dok su tokom noći bila najmanja odstupanja napona. U [V] 18 .

Dakle tada imamo najmanje problema sa kvalitetom električne energije. kako su oni bili uključeni u samo jednom trenutku mernog perioda na prethodnom grafiku se vidi pik struje faze 3 (crvena boja). Takođe ono što može da se vidi da je tokom vikenda najmanje opterećenje i da je tada struja neutralnog voda najmanja. Makismalne zabeležene vrednosti struja: I1max=2.6A I2max=20. na fazu 2 su takođe priključeni klima uređaji i osvetljenje hodnika HRC2. razlog za to je što tri faze nisu ravnomerno opterećene.1A Minimalne zabeležene vrednosti struja: I1min=0A I [A] I2min=2. 25 Slika 13.2A I3min=0A 19 . Dok su na fazu 3 priključeni samo klima uređaji. Takođe može se uočiti da maksimalna vrednost struje neutralnog voda je veća od maksimalne vrednosti najopterećenije faze.Efektivne vrednosti struja sve tri faze kao i struje neutralnog voda prikazane su na sledećoj slici. Na fazu 1 su priključeni klima uređaji i osvetljenje učionica 304A i 302A kao i hodnika HRC3.2A 20 15 I3max=9. Promene efektivnih vrednosti faznih struja i struje neutralnog voda tokom mernog perioda Sa prethodne slike može se uočiti da struja neutralnog voda ima dosta veće vrednosti od faznih struja.

2.5 3 Vrednosti faktora ukupne harmonijske distorzije faznih napona su unutar standardom IEEE 519 definisanog limita od 5%. Posebno treba obratiti pažnju na THD treće faze koja je opterećenja samo klima uređajima.68% Ovde postoje razlike u dobijenim rezultatima jer prilikom merenja 2008god.2. Promene faktora THD Faznih napona tokom mernog perioda U trenutku uključenja svih klima uređaja THDU po fazama: THD U1=2. dakle bilo je i drugih nelinearnih potrošača koji su bili uključeni.6% 3. *Prilikom merenja 2008god pri uključenju svih klima uređaja dobijeni su sledeći rezultati: THD U1=3. Rezultati merenja ukupne harmonijske distorzije Promene faktora ukupne harmonijske distorzije (THDU) faznih napona dati su na sledećoj slici: 4 Slika 14.33% THD U2=3.73% THD U3=3. imala se mogućnost isključenja svih potrošača osim klima uređaja tako da su to relevantniji rezultati.8% THD U2=3% THD U3=2.3.5 2 THD U [%] 20 .Dok pri mernju 2009god klima uređaji su bili uključeni u subotu koja je bila radna.2.

48% Interesantno je pogledati THDI faze 3 jer su na tu fazu priključeni samo klima uređaji dakle imamo homogeno opterećenje. Promene faktora THD Faznih struja tokom mernog perioda U trenutku uključenja klima uređaja THDI po fazama je iznosio: THD I1=26. ovde dakle imamo pad THD zbog istovremenog rada 2 grupe različitih nelinearnih potrošača. U trenutku uključenja klima uređaja THDI skače na 26. Dok je faza 2 bila na samoj granici dozvoljene. a prilikom rada klima THD opada na 15%.5% što je daleko iznad standarda. THD I [%] 25 21 .78% THD I3=19.8% THD I3=26. što je bilo i za očekivati jer su klima uređaji nelinearni potrošači koji dakle stvaraju probleme po pitanju kvaliteta električne energije. Takođe ono što je ovde interesantno uočiti je THD faze 2(zelena linija). *Prilikom merenja 2008god pri uključenju svih klima uređaja dobijeni su sledeći rezultati: THD I1=14.5% 40 35 30 20 Vrednost faktora ukupne harmonijske distorzije struje (THDI) faza 1 i 3 iznosio je značajno iznad standardom IEEE 519 zadatog limita od 15%.1% THD I2=14.Promene faktora ukupne harmonijske distorzije (THDI) faznih struja dati su na sledećoj slici: 50 45 Slika 15. koji pre uključenja klima uređaja ima vrednost i preko 35%.92% THD I2=16.

3 Line3 HDI [%] 100 4.7 6.4 15.1A Irms neutral = 9.4 1.2 12.9A Irms line3 = 9.2 2. Rezultati merenja induvudualne harmonijske distorzije pri maksimalnom i minimalnom opterećenju Harmonijska analiza za max opterećenje (uključeni klima uređaji i deo rasvete). šesti.7 0.3 0. Za razliku od računara i fluorescentnih svetiljki. Njihova procentualna učešća u strukturi harmonijskog spektra struje prevazilaze standardom IEEE 519 definisanu granicu (12%). veće od učešća sedmog harmonika. Drugi harmonik generiše asinhroni motor klima uređaja. Procentualno 22 .9 U strukturi harmonijskog spektra struje klima uređaja dominiraju treći i peti harmonik. Efektivne vrednosti struja su tada iznosile: Irms line1 = 2. npr.3 6. u 12:10h (tada su uključeni klima uređaji).7 0.6 15.6 1. Procentualno učešće drugog harmonika u strukturi spektra je.2. Harmonijski spektar struje pri maksimalnom opterećenju Red harmonika 1 2 3 4 5 6 Line1 HDI [%] 100 3.6 19.2 120 100 7 5. u strukturi harmonijskog spektra struje klima uređaja prisutni su i parnih harmonici.1A Irms line2 = 11.3. Najveće opterećenje je bilo 12.12.8 14.3.9A Slika 16.2 9 1.3 0.7 1.5 8 0.6 0.2009. Harmonijski spektar struje sve tri faze pri maksimalnom opterećenju Tabela 8. osmi i deseti harmonik.1 0.2 5. Osim drugog harmonika prisutni su i: četvrti.3 Line2 HDI [%] 100 2.

u 01:20h. Talasni oblik faznih struja i neutalnog provodnika Sa prethodne slike se može zaključiti da talasni oblik struje pri radu klima uređaja znatno odstupa od sinusoidalnog oblika.2A Treba napomenuti da je osetljivost strujnih klješta 200mA. taj period je tokom noći kada su uključeni samo poneki računari i to serveri. Harmonijska analiza za min opterećenje: Najmanje opterećenje je bilo u dosta trenutaka tokom mernog perioda. što se negativno odražava na parametre kvaliteta električne enrgije.učešće parnih i neparnih harmonika u strukturi harmonijskog spektra struje. za red harmonika veći od desetog je zanemarivo. dakle moguće je da je postojala neka struja ali strujna klješta to nisu registrovala.12. tako da vrednosti od 0A ne treba uzimati kao 100% tačne. Kao reprezentna tačka izabran je trenutak 15.2A Irms line3 = 0A Irms neutral = 2. Talasni oblik struje pri radu klima urđaja Slika17. 23 .2009. Efektivne vrednosti struja su bile: Irms line1 = 0A Irms line2 = 0.

Prema važećim preporukama. HDI [%] 60 24 .3 0. Harmonijski spektar struje pri minimalnom opterećenju Red harmonika 1 2 3 4 5 6 Line1 HDI [%] 100 0 0 0 0 0 Line2 HDI [%] 100 0. potrebno je da svaki pojedinačni harmonik napona bude manji od 3% u odnosu na osnovni.4 0 120 100 80 Harmonijski spektar faze 1 i faze 2 uopšte ne poseduje više harmonike.1 16. Vidimo da faza 2 ima procentualno veliku vrednost trećeg harmonika ali pošto je struja bila mala to u apsolutnim jedinicama predstavlja zanemarljivu vrednost za sistem. Harmonijski spektars struje sve tri faze pri minimalnom opterećenju Tabela 9. U strukturi harmonijskog spektra napona pri minimalnom i maksimalnom opterećenju udeo pojedniačnih hamonika je zanemarivo mali ispod 1.9%.Slika 18. tako da oni nisu prezentovani. kao što je već rečeno to je zbog osetljivosti strujnih klješta (200mA).4 0. Dok faza 2 ima izrazite 3-ći i 5-ti harmonik što je posledica rada servera.1 0 9 0 4.9 0 8 0 0.2 36.1 Line3 HDI [%] 100 0 0 0 0 0 7 0 2.

Pa su tako merenjima ustanovljeni sledeći rezultati.2 Uticaj klima uređaja na kvalitet električne energije Klima uređaji su posebno interesantna grupa potrošača koja se sve više javlja kao potrošač u električnoj mreži. Što se tiče induvidualne harmonijske distorzije napona najveći iznos bio je treći harmonik druge faze HD23=1. HD struje je najizraženiji za treći harmonik faze jedan i iznosi je HD17=14. HD napona je bio najizraženija za peti harmonik druge i treće faze i iznosi je HD25=HD35= 2. Takođe analizirani su rezultati induvidualne harmonijske distorzije.3%. Dakle i klima uređaji kao nelinearni potrošači generišu više harmonike struje i napona.2009. Induvidualan harmonijska distorzija struje je najizraženija za treći harmonik faze 3 (to je ona faza gde su bili priključeni samo klima uređaj) i iznosi HD33=19. Ali ono što je ovde posebno interesantno što se analizirao uticaj grupe klima uređaja na parametre kvaliteta električne energije. tako da ostali potrošači koji se napajaju sa ovog mernog mesta ne bi trebali da imaju problema prilikom rada. ovde je takođe interesantna pojava parnih harmonika. I imaju „bogatiji“ harmonijski spektar nego fluroscentno osvetljenje.THD napona je i ovde ispod „strožije“ granice od 5% tako da ostali potrošači napajani sa ovog mesta nemaju problema prilikom rada.Što je ispod 3% (IEE Standard 519 for General system). THD napona je ispod propisanih limita. Što se tiče THD struja kod njega je situacija drugačija. Dakle fluorescentna osvetljenja kao nelinearni potrošači generišu više harmonike struje i napona oni izazivaju degradaciju kvaliteta električne energije ali ta degradacija nije toliko velika kao kod nekih drugih nelinearnih potrošača. Dok je kod THDI situacija drugačija. Posebno su izraženi treći i peti harmonik. u trajanju od 7 dana. tako da je sa tog aspekta kvalitet električne energije zadovoljen. Manje više sad svako domaćinstvo ima barem po jedan klima uređaj. Uticaj flurescentnog osvetljenja na kvalitet električne energije Kao što je ranije napomenuto zbog problema sa baterijom instrumenta nije vršeno merenje koje je unapred bilo planirano tj. 25 .6%. Dok je druga faza na samoj granici.1.7% i iznad je granice od 12% po (IEE Standard 519).4. što je iznad granice od 12% po (IEE Standard 519). 4. tako da on predstavlja tipičan reprezent jednog uobičajenog radnog dana.12. dok je faza dva nešto ispod propisanog limita. Totalna harmonijska distorzija napona THDU je u trenutku uključenja klima uređaja bila ispod granice od 5%. Zaključak 4. Merenjima je ustanovljeno da je THD napona sve tri faze ispod dozvoljene granice od 5% (po standardu IEE 519) tako da je sa tog aspekta kvalitet električne energije zadovoljen.) instrument je ispravno radio. Međutim tokom jednog dana (petak 11.9% Što je ispod 3%. THDI prve i treće faze je iznad granice od 15% i tu dakle nemamo zadovoljavanje kvaliteta električne energije. ustanovljeno je da je THD prve i treće faze nešto iznad propisanog limita od 15% (IEE Standard 519-1992).

motori i kondenzatori. može da dođe do preopterećenja i dodatnih gubitaka u napojnim vodovima. Moderni uređaji zbog ušteda na energiji uključuju gotovo uvek pretvarače koji predstavljaju nelinearna potrošače. generisani od strane nelinearnih potrošača. Dokazano je da pouzdanost prekidačkih uređaja naglo opada ako THD napona prelazi 5%(8%). 26 . tako da se izobličenje struje javlja i kod linearnih potrošača povezanih na isti napojni vod. Oni dakle „kvare“ električnu energiju koja se u liberalizovanom tržištu električne energije smatra robom koja mora zadovoljiti određeni kvalitet. preopterećenja i vibracije.3. Generalni zaključak Harmonici struje. Problem viših harmonika u elektroenergetskim mrežama se stoga ne sme zanemarivati. Računajući sa činjenicom da se harmonici reda deljivog sa tri direktno sabiraju u nultom provodniku. injektiraju se u distributivnu mrežu i utiču na ostale potrošače i opremu. Viši harmonici povećavaju ukupne gubitke u mreži smanjujući efikasnost sistema pa se primarna oprema mora dimenzionisati za veće snage. Primeri elemenata sistema koji trpe značajan negativan uticaj su transformatori. Problemi se takođe mogu javiti i kod telekomunikacione opreme i drugih elektronskih uređaja. Zbog izobličenih struja dolazi do izobličenih padova napona. kod kojih se javljaju dodatni gubici. i mora se stalno pratiti i analizirati a po potrebi i reagovati. U moderno vreme možemo zaboraviti da će niskonaponska mreža biti s malim iznosima izobličenja napona.4. Ova nelinearnost generiše više harmonike koji se moraju analizirati. pregrevanja.

jun. Tatjana Konjić – Novi Sad. Siniša Zubić. Literatura [1] „Kvalitet električne enrgije“ . Elektrotehnički fakultet. Čedomir Zeljković.2007 [2] „Merenje i analiza uticaja rada računarskog centra na nivo viših harmonika“ – Saša Mujović. [4] „Projekat postojećeg stanja elekroenergetskih instalacija zgrade nastavnog bloka fakulteta tehničkih nauka“ – Dura Oros [5] „Analiza kvaliteta električne energije sa velikim brojem nelinearnih potrošača male snage“ . Amir Tokić.Mladen Zec. 2002.csanyirgroup.com 27 .Vladimir Katić. Vladimir Katić. Geneva. Petar Matić. Banja Luka [6] www.5. Zoltan Čorba i Jadranka Radović [3] EN50160 Standard 61000-4-7 – International Electrotechnical Commission .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->