Ep o Gilgamesu Jedino sto sam nasao je bilo na cirilici, evo i prijevoda na latinicu, ali nazalost ekavica plus cinjenica

da su mi kodne stranice razjebane pa se ne kuze hrvatska slova. Nadam se da ce posluziti... PRV? PLOC? Sve je video on, gospodar zemlje. Upoznao je svakoga i svacije znanje i delo, sve je razumeo. Video je zivot i rad ljudi. Izneo je na svetlo tajne i skrivene stvari, Mudrost, kao ponor duboka, bila mu je jasna. Doneo je vesti iz vremena pre velikog potopa. Dugim putem isao je u daljinu. Mucno je bilo dugo putovanje i tegobna voznja. Svu muku dao je patnik napisati klinovima. U tvrdom kamenu uklesana su sva dela i sve patnje. Gilgames, pobedonosni junak, sagradio je zid oko Uruka. Visoko kao breg dize se sveti hram u utvrdenom gradu. Cvrsto, kao od tuca, lezi nasuti temelj. Pod zastitom uzvisene kuce, u kojoj prebiva bog neba, daleko se pruza zitnica grada, prekrasno spremiste. Sjajnom belinom blista u svetlu kraljevska palata. Ceo dan stoje strazari na bedemima, a i nocu bdiju ratnici. Samo jedna trecina Gilgamesa je covek, a dve trecine bog.

S divljenjem i strahom gledaju gradani njegov lik, po lepoti i snazi nikada mu nisu videli ravnog. Lava tera iz svog sklonista, hvata ga za bradu i probada. Divljeg bika lovi brzinom i snagom svog luka. Njegova rec i govor u gradu su zakon. Sinu je vaznija kraljeva volja nego oceva zelja. Cim sin postane covek, u sluzbi je velikog pastira kao ratnik i lovac, cuvar stada, nadzornik gradnje i pisar ili sluga svetog hrama. Gilgames, covek bola i radosti, nije umoran. Za njega, jakoga, divnoga, mudroga, moraju da rade mladi i stari, mocni i neznatni. Urukov sjaj treba da sija pred svim gradovima zemlje. Gilgames ne pusta ljubavnicu njenom dragom, ni kcerku silnoga njenom junaku. Njihovo jadikovanje dopire do velikih bogova, bogova neba, gospodara svetoga Uruka: "Vi ste stvorili mocnog divljeg bika i bradatog lava. Gilgames, nas knez jaci je od njih. Necete naci njemu ravnoga.

Silna je njegova moc nad nama. Ne pusta ljubavnicu njenom dragom, Ni kcerku junaka njenom muzu." Njihovo jadikovanje cuo je ?nu, bog neba. On pozove veliku ?ruru, boginju vestu oblikovanju. "Ti si, ?ruru, stvorila ljude i zivotinje zajedno sa Mardukom, junakom. Stvori sada lik koji bi bio slican Gilgamesu, bice koje bi bilo kao on, no ne samo pustinjska zivotinja. Neka zatim dode taj silni u Uruk. Neka se bori s Gilgamesom, a tada budi spokojan, Uruce!" Kad to cu ?ruru, stvori u mislima bice kao sto je zeleo ?nu, bog neba. Ona opra ruke, uze blato i ovlazi ga svojom bozanskom majcinskom pljuvackom. Oblikova Enkidua, stvori junaka ozivljenog krvlju i dahom borbenog boga Niniba. Sada on stoji sam u stepi, dlakav po celom telu. Kao u zene talasa mu se duga kosa, pruza se kao psenica. Nista ne zna o zemlji ni o ljudima. Krznima je odeven kao Sumukan, bog njiva i stada. Sa gazelama jede travu po polju. Sa stokom pije na zajednickom pojilu.

jer se uplasio. Govori mu o neukrotivoj snazi divljega. . Silna je njegova snaga. neki je covek dosao izdaleka. koji je dolazio da poji svoju stoku. Izmoli za sebe mladu zenu koja se posvetila Istari. Enkidu mu se pricino kao cudoviste iz planine. Zasuo je jamu za hvatanje koju sam iskopao.Sa mnostvom zivotinja gura se u reci. Spopada ga sr?ba. cini se kao da je potomak ?nua. Strasan je njegov lik. Kad stoka dode na pojilo." Otac rece sinu. lovcu: "Idi u Uruk Gilgamesu. Tako su mi izmakle iz ruku sve poljske zivotinje. ne smem mu se pribliziti. Lovac podize glas i rece svome ocu: "Oce. pa i drugog. Jednog dana. Lovac ga opazi i dugo gleda netremice. unezverena i mracna lica vice od besa. boginji ljubavi. Sa stokom se vraca natrag u tor. sa planine. Bol obuze njegovo srce. Enkidu se suprotstavi tom coveku. i odvedi je sa sobom. Na tom pojilu neki lovac postavi zamke. pokidao zamke koje sam postavio. neprestano luta po stepi. i treceg stoji Enkidu preteci tu na pojilu. Zajedno sa zivotinjama stoji na nasem pojilu.

neprestano luta po polju. Odvedi mu je. On me sprecava da kopam jame. s planine. Velika je njegova moc u celoj stepi. povedi sa sobom mladu zenu iz svetog Istarinog hrama. Tako ce se otuditi stoci koja je s njim rasla po polju. Strasno ga je gledati. Kad je ugleda. razderao mreze i pokidao zamke. ne smem da mu se priblizim. Njegove snage su silne kao vojska nebeskog boga. Noge su mu stalno sa stokom na pojilu. Kad on dode sa zivotinjama na pojilo. Tada podize ruku i ovako rece Gilgamesu: "Neki je covek dosao izdaleka. stize pred kraljeva vrata i pred kraljem pade nicice. Tako su mi izmakle iz ruku zivotinje moga polja. neka ona zbaci sa sebe odelo . da polazem mreze i postavljam zamke. lovcu: "Idi samo. Zatrpao mi je jame." Lovac saslusa oceve reci i otide. moj lovce.neka ona zbaci sa sebe svoju odecu da bi on uzeo bujnost njenog tela." Gilgames rece njemu. Uputi se prema Uruku. ude kroz kapiju. priblizice joj se.

Sa gazelama jede travu. Tako ce se on otuditi stoci koja je rasla s njim u polju. sa stokom zajedno loce vodu. pa i drugi dan zadrzase se na istom mestu. On hoda preko polja. otkrij brezuljak radosti da bi uzeo bujnost tvoga tela! Ne cekaj duze. on ce ti se pribliziti. snazni potomak neba." Lovac saslusa njegovu rec i ode. on ce joj se pribliziti. motri unaokolo. Treceg dana stigose i obretose se na odredenom polju. Lovac i zena spustise se na tlo nedaleko od pojila. Pogleda ga sveta zena. "Tu je on. Enkidu. Kad je ugleda. primami ga u zamku zene! . coveka punog snage. Dovede mladu zenu iz Istarinog hrama. Tu je i on. Zivo se gura s mnostvom u vodi. Jedan dan. zeno! Otkrij svoje grudi. pogledaj njegovu radost! Kad te ugleda. divljeg momka. coveka s planine. priblizava se.da bi uzeo bujnost njenog tela. Vodene zivotinje se guraju u reci. Uzbudi pozudu u njemu. Stoka dolazi i pije na pojilu. njega. Oni podose i gonjahu mazgu najkracim putem.

gazele u skoku pobegose. Cudenje obuze Enkidua. Njegova ce prsa cvrsto na tebi pocivati!" Tada zena otkrije svoje grudi. njegove je usi slusahu: "Enkidu. Okrenu se zeni i sede do njenih nogu. Mirno je stajao kao prikovan. i kad ona progovori. Bili su sami. Poljske su zivotinje uzmicale pred njim. koja je rasla s njim u polju. Zasicen bujnoscu njenog tela. Uzbudila je pozudu u njemu. Pogleda je u oci. ti si kao bog! Zasto hoces da juris s divljim zivotinjama po polju? .Otudice se svojoj stoci. Ona ne oklevase i opazi njegovu pozudu. Pogledom je trazio zivotinje. Sest dana i sedam noci upoznavao je Enkidu zenu. a on je ugleda i baci na zemlju. Tek sto su ga ugledale. Cvrsto su pocivala njegova prsa na svetoj sluzbenici bozjoj. otkrije brezuljak radosti da bi on uzeo bujnost njenog tela. sjedinivsi se s njom u ljubavi. ti si lep. Spusti svoju odecu. primamivsi ga u zamku zene. podize Enkidu lice i pogleda po stepi.

Podi sa mnom u Uruk, u grad opasan bedemima. Dodi u sveti hram, prebivaliste ?nua i Istare! Dodi u sjajnu kucu u kojoj stanuje Gilgames, primeran junak, Snazan kao divlji bik, on mocno vlada, njemu ravnog neces naci u narodu." Tako mu rece, a on se obradova tome sto je cuo. Enkidu rece njoj, sluzbenici Istarinoj: "Ustaj, zeno moja! Vodi me u sveto prebivaliste ?nua i Istare, tamo gde boravi Gilgames, primeran junak, gde vlada on, divlji bik, silan medu ljudima! Hocu da ga izazovem na borbu, zvonkim glasom zvacu jakoga, objavicu usred Uruka: 'I ja sam silan!' Tako cu uci i promeniti sudbinu. Rodio sam se u stepi, snaga je u mojim udovima! Sopstvenim ces ocima gledati sta ja cinim. Ja znam kako ce se sve dogoditi." Zena i Enkidu dodu do grada i udu kroz kapiju. Sareni su cilimi prostrti po ulicama. LJudi hodaju u belim odelima

i s vrpcama oko glave. Iz daljine bruje harfe i zvuce frule. Svecanost je svetkovala danju i nocu. Lepo razvijene devojke, pune zivota u svim udovima, igraju prolazeci. Klicuci digose junake iz njihove odaje. Sveta zena ulazi prva u Istarin hram. Iz svetista uzima svecano odelo. Sjajnim odelom kiti Enkidua, krepi ga hlebom i vinom s oltara boginje. Priblizuje mu se jedna posvecena i vidovita i rece mu ovako: "Enkidu, neka ti veliki bogovi podare dug zivot! Hocu da ti pokazem Gilgamesa, coveka bola i radosti. Treba da ga vidis i pogledas mu lice, kao sunce sjaji mu oko. Od misica, tvrdih kao tuc, jedar je njegov visoki stas. Njegovo je telo puno ukrocene suvisne snage. Nije umoran ni danju ni nocu. Izaziva strah kao ?dad, bog oluje. Samas, bog sunca, milostiv je Gilgamesu. Ea, bog dubine, podario mu je mudrost. Bozansko trojstvo izabralo ga je za vladara i prosvetlilo mu pamet. Pre no sto si sisao s planine i dosao iz stepe, vec te je slutio Gilgames.

Sanjao je cudan san u Uruku. Probudio se iza sna, pricao je majci san i rekao: 'Majko, ove sam noci video neobican san. Zvezde su stajale na nebu. Tada one padose na mene kao sjajni ratnici. Vojska je bila kao jedan covek. Pokusao sam ga podici, ali mi je bio pretezak. Pokusao sam da ga otrgnem, ali ga nisam mogao ni pomaci. LJudi iz Uruka su stajali i posmatrali prizor. Sagibali su se i ljubili mu noge. Tada sam ga stisnuo kao zenu, prevrnuo tako da sam lezao na njemu i bacio ga k tvojim nogama. Ti si ga primila za sina i stavila uza me kao brata. ' Risat, gospodarica i majka, zna da tumaci snove i objasni ovako sinu, knezu: 'To sto si video zvezde na nebu i kako je ?nuova vojska pala na tebe kao jedan covek, ti ga hteo podici, no bese ti pretezak, hteo ga stresti, a nisi mogao, to sto si ga stisnuo kao zenu i bacio k mojim nogama, a ja ga primila kao sina, to znaci: doci ce jedan jaki.

Kao talasi spusta mu se duga brada i kosa. "Junak iz ?nuovih bregova dosao je u grad.' Pogledaj. pada mu pred noge i boji se kao dete. Njegovo snazno telo nadvisuje sve silne u gradu." Tako je govorila posvecena i vidovita. Kao bogu. Gilgamesu je prostrta postelja od cilima u hramu .Kao mnostvo ratnika silne su njegove snage. Drug ce ti biti u borbi. Izazvace te na borbu. Svetina se zacudi kad ugleda stepskog coveka. DRUG? PLOC? Enkidu prekoraci prag hrama i stupi na ulicu." Junaku iz Uruka preprecuje put u svetu kucu. bice ti prijatelj. ali je odbija njegov preteci pogled. Enkidu. borice se s tobom. Uzecu ga za sina. bice ti kao brat. a Enkidu napusti uzvisenu Istarinu kucu. to je san i tumacenje gospodarice i majke. Sva se vojska skupila i nastupa protiv njega. Pred cudesnom pojavom klanja se narod. lezace do mojih nogu. Nad njim ce biti tvoja ruka.

uhvati ga za ruke: "Ti si moj sin. Kao dva rvaca hvataju se u kostac na ulazu svete kuce. Risat. Podize ga i baci majci pred noge. Enkidu stoji na dverima hrama i preci mu da ude. Gilgames izlazi iz svog dvora i priblizuje se. Kao vojska lezi Enkidu nad pastirom zemlje. . a ovaj ovde ti je brat. oci mu se napunise suzama. ja sam u borbi nasao brata. pa nije poznavao ni makaza ni brijaca. Tada ga ovaj stiste kao zenu i prevrnu tako da je lezao iznad njega. Mracno postade njegovo lice i tmuran njegov izgled. Divi se narod Gilgamesovoj snazi. gospodarica i majka. danas sam te rodila. Tvoja sam majka." Gilgames mu rece: "Ti si moj prijatelj. Zamrsena je i uskovitlana kosa mocne glave. On je dosao sa stepe. boginjom plodnosti. i dalje se bore na ulici. Enkidu se uspravi i pogleda protivnika. U ocajnoj sr?bi vice na njega Enkidu." Enkidu otvori usta i rece Risati gospodarici: "Majko. Ruke mu padose na umorna bedra.da se kralj sjedini sa samom Istarom.

On cini da drvece sumi kao urlase bure. Postavljen za cuvara svetih kedrova. Ko god se priblizi svetom gaju drsce celim telom. Gilgames rece Enkiduu: "Humbaba. ne postuje nikakve granice. S tobom cu opet loviti po stepi. mi necemo besposleno mirovati u Uruku. Svako ko zalazi u planinu kedrova boji se strasnog cuvara sume. izlazi iz sume na uzas ljudima. Bel je postavio cuvara Humbabu na strah ljudima.bori se odsada uza me!" Da bi zastitio kedrove u dalekoj sumi bogova. strasno huci njegovo dahtanje. Njegov glas je kao zavijanje oluje. poci cemo za pustolovinama i junackim delima. sudiju duhova i ljudi. Prijatelju. uvredio je boga Samasa. I jakoga rusi njegova ruka." Enkidu rece prijatelju Gilgamesu: . Moje srce trazi da pronadem strasnoga i da ga savladam. Svakog ubija ko god se priblizi. cuvar Kedrove sume. dahom njegovih usta sumi drvece. necemo radati decu u Istarinom hramu.

podize ruku i rece knezovima: "Cujte me. hajdemo zajedno do svetog kedra. kome idemo. moj prijatelj. muzevi. Njegovo srce je teskobno i leprsa kao ptica nebeska. radost u ocima. I mi treba da krenemo da se borimo s njim?" Gilgames rece njemu. Otisao je Enkidu. svecana odeca koja mi obuhvata telo sta ce mi sve to? Podigao se demon i svu mi radost zagorcao. Kao narikaca dizem jadikovku. mac o pojasu. Glasno jadikuje i ne da se zadrzati. Enkiduu: "Prijatelju. Gilgames je zalostan. i pogledajte me! Ja. On cezne za stepom i poljskim zivotinjama. ja placem zbog njega."Mora da je strasan Humbaba. ja. opet se zuri iz grada u divljinu. On se dize. toljaga u ruci. . ja zalim za Enkiduom. jer je otisao prijatelj. sakupi najstarije iz naroda. Sta ce mi ratna sekira o boku. zajedno cemo se boriti protiv Humbabe i ubicemo neprijatelja bogova i ljudi!" TREC? PLOC? Enkidu ude u sjajnu kraljevu dvoranu. Kazes da je silan i snazan.

zeno! Ne bilo kraja danima tvoga zivota! Neka moje kletve stoje nad tvojom glavom! Neka ti ulica bude prebivaliste. Ogrnug lavljom kozom juricu po polju. oduzmi mu musku snagu! Neka ga muce svi demoni. pred njegovim plasljivim korakom. a san ugao kraj zida. s uzdignutom rukom. osudi prokleto lovcevo delo! Unisti mu bogatstvo." Sam. usrdno se moli Samasu i vice: "Samasu. Hocu da ceo narod tuguje za njim. Neka ljudi nose zalobna odela.napolju je medu poljskim zivotinjama. ? onda ga nesto nagna da prokune i zavodljivu zenu: "Hocu da ti odredim sudbinu. stoji Enkidu u stepi. trazicu ga u stepi. bogu sunca. neka se pojave zmije. trebalo bi da mu sluze svi ljudi. rec mu izvire iz punog srca. Silnici zemlje trebalo bi da mu ljube noge. Proklinje lovca. . On proklinje svetu zenu koja ga je zavela i usrdno se moli Samasu." Tako on proklinje lovca. poderana i zaprasena. Trebalo bi da pociva na sarenim sagovima i da stanuje u palati meni sleva.

zasto proklinjes svetu zenu? Ona ti je dala hranu sa stola boginje kakvu samo bog dobija. U gradu Uruku tuguju ljudi za tobom. Veliki Gilgames je tvoj prijatelj. posuta prasinom. Pred gospodom svojim bogom. Prosjaci. Zato sto si u meni probudila zudnju. . On ti daje da pocivas na sarenim sagovima. "Enkidu. a ja hteo da je upoznam. Gilgames prebacuje lavlje krzno preko leda i hita poljem. budi prokleta!" Reci njegovih usta cuo je Samas." Enkidu saslusa reci jakoga boga Samasa. sto si me s mog polja odvela u grad.Neka ti noge uvek budu umorne i ranjave. izopsteni udarace te po obrazima. bog zarkog podnevnog sunca. Dala ti je svecano odelo i pojas. da ti ljube noge velikani zemlje i da ti sluze svi muzevi. Trpim glad i zed me muci. Sjajnoga Gilgamesa ti je dala za prijatelja. da stanujes njemu sleva u blistavoj kuci. Dala ti je vino da pijes kakvo samo kralj dobija. nose poderana odela. panteru stepe. On dolazi u stepu da te trazi. odbaceni.

Spusti se u stan iz koga nema izlaska onima koji su jednom stupili u nj. Ukoceno je buljio ocima. Lice mu je bilo mracno kao noc. ciji smer ne skrece ni levo ni desno! . Sam sam se suprotstavio nekome jakom. Enkidu se vraca s prijateljem u grad. pustio me da zaronim u strahovitu dubinu. Tada je preobrazio moj lik. Idi dole putem kojim nema povratka. Oblak prasine zasja u daljini. prijatelju moj. On govori prijatelju sta ga tisti: "Teske sam snove video ove noci. Kao ogromna stena ucinio mi se teret vlastitog tela. Cvrsto me je zgrabio i bacio u ponor. Dolazi Gilgames.umiri on svoje srce. Nove boli obuzimaju Enkiduovo srce. Tezinom brda lezalo je nesto na meni. dublje u stan tame. Bio je slican strasnom pustinjskom psu koji skrguce zubima. a zemlja mu odgovarala drhtanjem. Samas ucini da zablista u belom svetlu. lavlje mu krzno svetluca kao zlato. a ruke mi pretvorio u pticja krila: 'Leti samo dublje. u Irkalino prebivaliste. Nebo je urlalo. Kao jastreb imao je snazna krila i kan?e.

zive u tami. . a blato im je jelo." Kad je sledeceg jutra granulo sunce.' Tada sam stupio u prebivaliste pod zemljom. utiskuje klinom imena u glinu i cita ih. Enkiduu: "Uzmi svoj bodez i posveti ga zlom duhu smrti! Dodaj tome sjajno ogledalo. U kuci tame u koju sam usao stanuje svestenik i njegov sluga. ponizeni su oni koji su sedeli na prestolu i koji su vladali zemljom od pradavnih dana. neka ga ono odagna. Ereskigal podize glavu i ugleda me: 'Upisi mi i ovoga!' Eto to je san. Tu su strgnute s glava kraljevske kape. s krilima kao sismisi i sove. Ne vide svetla. Sutra cemo zrtvovati zloslutnom sudiji Utukiju da protera sedmoro zlih. Prah im je hrana. kraljica zemlje i podzemnog sveta.Udi u kucu ciji ljudi ne trebaju svetla. Pred njom kleci pisarica zemlje." Gilgames rece njemu. stanuje Ereskigal. stanuju i sami ljubimci velikih bogova. Obuceni su u perje.

bog sunca. postavi sve na sto i ostavi bogu sunca da lize. S Enkiduom je usao u dvoranu. iznese sto od elamaku drveta. rece Gilgamesu: "Spremi se da se s prijateljem boris protiv Humbabe! On je postavljen za cuvara Kedrove sume. zato idite i ubijte ga!" Gilgames je cuo rec gospodnju i pozvao sve knezove iz naroda. Humbaba me je uvredio. Samas. napuni medom cup od crvenog kamena.otvori Gilgames visoku kapiju hrama. sjajnog Gilgamesa. Neka njegova zastitnicka ruka ne bude daleko! Strasan je srditi cuvar Kedrove sume. Neka je mir s vama i celim narodom!" Najstariji medu knezovima grada ustade i rece: "Samas je uvek stitio svoga prijatelja. Kroz Kedrovu sumu vodi put na Breg bogova. koji ti je objavio pocetak borbe. maslacem napuni zdelu iz lapislazulija. vratio ti je prijatelja da te nepovredenog sacuva! Neka stoji uza te kao zastitnik . CETVRT? PLOC? ? Samas. I Gilgames otvori usta i rece: "Samas nas je pozvao da se borimo protiv Humbabe.

sada mozemo ici u hram Egalmah svetoj svestenici. Prosipala je zrtveno zrnevlje i digla ruku prema uzvisenom Samasu: "Zasto si mom sinu Gilgamesu dao srce cija plahovitost ne nalazi mira? .i cuva tvoj zivot. Neka blagoslovi nase korake. sa zlatnim stitovima na prsima." Oni odu u hram Egalmah i sretnu svetu svestenicu. sa zdelom vode u ruci. a onda se uspne stepenicama tornja. kraljevu majku. Visoko gore pod slobodnim nebom uzdizao se mirisni kad. stiti nas od neprijatelja!" Oni napuste zborno mesto. Ona poskropi pod. Hajdemo Risati. majci i gospodarici! Ona je vidovita. o kralju! Ti. predvida buducnost i sudbinu. a Gilgames rece Enkiduu: "Prijatelju. Neka polozi nasu sudbinu u snaznu ruku boga sunca. pastiru nas. sa tijarom na glavi. Vrati se u svetom nakitu zavijena u belu haljinu. Ona je razumela sve reci sina i rece: "Neka ti Samas bude milostiv!" Zatim stupi u komoru svecanih odela.

za svojom ljubljenom. pozove Enkidua i rece: "Enkidu. neka se ona odvrati od tebe! Tako neka te ?ja podseca na Gilgamesa. sina." Oni podose na put i odose prema severu. i prinesi zrtvu uzvisenom Samasu. Mora da izdrzi borbu koju jos ne pozna. Ovamo ih je vodio put kroz Kedrovu sumu.Opet si ga dotakao. . U plavicastim oblacima dizao se kad prema nebu. Kad pred sobom ugledase tamu sume. Dokle god ti bude uskracivala ljubavni lezaj. Jos izdaleka ugledase Breg sveta. ti jaki. Samasu. neka ti je srce budno i neka misli na njega dok se nepovreden vrati. jer hoce da ide dalekim putem do prebivalista Humbabe. kad budes zudeo za ?jom. dok ne dospe do Kedrove sume. Ona side. ti si mi radost i uteha. dok ne savlada snaznoga Humbabu. prebivaliste bogova." Tako je izmolila pomoc zene boga Samasa. Od dana kada pode do dana kad se vrati. Ici ce putem koji jos ne pozna. dok ne osveti krivicu i ne unisti strah zemlje u sve te dane. Zastiti mi Gilgamesa.

Kao divlji bik dascuci od besa. Videvsi ih kako se priblizuju. zastiti junake. Ninib. necemo ici dalje u sumu." Gilgames rece njemu. ne budi plasljiv i kukavica. niti cemo ici u njenu tamu! Svi su mi udovi kao oduzeti. bog sunca. Mi moramo ici dalje i samom Humbabi okrenuti svoje lice. Sami se priblizavahu stanovima bogova. Nismo li ubili njegovog cuvara sume? . Enkidu otvori usta i ovako rece Gilgamesu: "Dragi prijatelju. Humbabinog cuvara sume." ?li Samas. Enkiduu: "Ne budi plasljiv.ostavise za sobom satore. pode im u susret. prijatelju moj. Jos izdaleka ugleda junake Humbabin cuvar sume. bog ratnika. Njegovo je telo bilo odeveno u sedam carobnih ogrtaca. dotrci i zaurla strasnim glasom: "Dodite samo da vas bacim jastrebovima da vas prozdru. Sest ih je odlozio i promenio tako da donji dodose gore. unisti moc carobnih ogrtaca cuvara sume. te oni ubise diva. ruka mi je ukocena. dade snagu njihovim rukama.

Budimo oprezni u sumi. . tu je siroki put kojim prolazi Humbaba ponosnim i silovitim koracima. Skupi snagu i odupri se slabosti! Dodi. Gledaju sumu i daleku cistinu kuda se ulazi. u cudu posmatraju visinu stabala. PET? PLOC? ?uteci su stajali i gledali sumu: gledaju kedrove. hajdemo! Zajedno cemo se boriti. Oni gledaju Breg kedrova. obazirimo se na sve strane da nas ne bi uhvatio jaki iz svog skrovista. Zaboravi na smrt. Usta im zanemese i sami se zaustavise. prebivaliste bogova i visoko gore sveti hram boginje Irnini. Bog sunca nam je prijatelj i on nas salje u borbu. Tada nece biti nikakvog uzasa. na Breg bogova! Uzdaj se u Samasa i neces se bojati.Zar obojica nismo vicni boju? Napred. Bog koji te je zastitio u nedavnoj borbi neka sada zastiti mog saputnika! Svi ce krajevi zemlje slaviti nasa imena!" Oni nastavise put i stigose do Kedrove sume. Uredeni su putevi i puteljci. Nestace ukocenosti ruke. nacinjene su lepe staze.

koja se bila nadvisila. kedrovi su puni kliktanja. Pod njima puzi trnovita sikara. prijatelju moj. a san koji sam video bio je zaista strasan." Tada kralj rece prijatelju: "San koji si sanjao dobar je. Mirisno cvece i povijuse skrivaju se pod kedrovima u gustom grmlju. izvanredan je. i drugi. Noc se spustila na sumu. sve strmiji je bivao put prema Bregu bogova. Dvostruki sat su hodali. a tamo se zbunje zeleni medu mahovinom. zvezde se pojavile i oni legose spavati. Rano ujutro probudi Enkidu prijatelja: "Sanjao sam san.Pred hramom stoje kedrovi u divnoj bujnosti. Humbabu nisu nigde ni videli ni culi. Obojica smo stajali pred vrhom brda. dok smo mi obojica odleteli u stranu kao sitne poljske musice. zatim smo bili na putu za Uruk. i treci. Mucno je postalo putovanje. Jedan covek je bio smrvljen. San koji si video. ima dobro znacenje. . Putnicima godi sena drveca. tada se s tutnjavom grmljavine skotrlja stena. prijatelju.

dolazio je strasan vihor. to znaci: uhvaticemo i ubicemo Humbabu. baci zrnevlje u jamu i rece: "Brdo. On se uspravi i rece prijatelju: "Nisi li me zvao. Usred noci nestade sna. Sagnuo se pred olujom kao brdska raz na vetru. nabrojali su vec trideset sati. Bacicemo u polje njegovu lesinu i o prvoj zori vraticemo se kuci. tesko pade na Enkidua." Trideset sati su putovali. San. pa i sam leze. donesi san! Daj snove Enkiduu. uzviseni Samasu!" Hladan vetar prohuji kroz drvece. Gilgames rece prijatelju da legne. Gilgamesu? Kako to da sam budan? Nisi li me se dotakao? Zasto sam tako preplasen? Nije li ovuda prosao neki bog? . kakav obuzima ljude. pao je na kolena i podupro umornu prijateljevu glavu. Gilgames se uspne i stane na humku izbacene zemlje. Pred suncanim bogom iskopali su jamu.Sto si video da se breg srusio i smrvio treceg coveka. Samasu su podigli svoje ruke.

munja je zasvetlila. Neki covek koga je ubio grom postade pepeo. Tada se zacu strahovito dahtanje. a tada se vatra ugasi. Hajdemo dalje. priblizivali su se tamni olujci oblaci. Jos jednom zasvetle. opet sam sanjao. radosno je njegovo znacenje. oblaci su se sve vise sirili. Sape je imao kao lav. mracno su se skupljali i gomilali. tvoj san je dobar. a zemlja odgovarala urlanjem. U zaslepljujudoj belini sija sveti toranj boginje Irnini. posavetovacemo se na hasurama medu kedrovima." Mucno se uspinju dalje sve do vrha brda. Videse samog Humbabu kako dolazi. a san koji sam video bio je strasan: Nebo je jecalo. Teska ce biti borba. ali cemo ipak ubiti Humbabu. kao kisa padala je smrt. a telo pokriveno bronzanim ljuskama. oganj je suknuo uvis. ." Gilgames otvori usta i rece prijatelju: "Enkidu. gde bujni kedrovi okruzuju kucu bogova. a drvece zasumi.Zasto mi je celo telo tako nemocno? Prijatelju moj.

javi se Irninin glas: "Vratite se! Svrseno je vase delo. on ostade nepovreden. Pogoden pade Humbaba. Tada povice glas s brega. a Gilgames mu odrubi glavu s ljuskastog vrata. Bacise ga pticama da ga prozdru. Enkidu! Samas bog sunca. bace i pracke.na nogama jastrebove kan?e. Vec je uhvatio Enkidua svojim kan?ama. Sve se ovo odbi natrag. Kroz divnu bujnost kedrova stizu na vrh. on vas ceka! Na Sveto brdo gde stanuju bogovi. Zatim uzese mocno telo i odvukose ga u polje. ne moze se uspeti nijedan smrtnik. na glavi rogove divljeg bika. Na visokoj motki odnese glavu s rogovima kao znak pobede. Sad stoji pred njima. "Ustani. Onaj koji pogleda u lice bogovima mora umreti!" . Penju se odvazno dalje prema Bregu bogova. neka nam pokloni zivot!" Oni odapnu strele. Okrenite se opet prema gradu Uruku. a rep i ud rasplodavanja zavrsavali se zmijskom glavom.

U zaprezi ces imati svaki dan najlepse i najsnaznije konje. Na dan punog meseca vratise se kuci u grad. Lep je bio Gilgames. Na glavu stavi tijaru.I oni se okrenuse. ja cu ti biti zena! Dacu zapregnuti kola. Gilgamesu. ah. njihovi roglji ukraseni su draguljima. budi moj ljubavnik! Pokloni mi svoje seme. ona su od lapislazulija i zlata. Sama Istar podize svoje oko ka Gilgamesu: "Dodi. oceslja kosu koja mu je padala na vrat. pokloni mi ga! Budi mi muz. borahu se s lavovima i uzimahu im krzno. Gilgames je nosio glavu Humbabe na svom lovackom koplju. idahu gudurama i neprohodnim putevima. Zaogrnu se porubljenim ogrtacem i opasa bedra. Cvrsto stegne pojas. . zlatni su im tockovi. zbaci sa sebe prljavo odelo i obuce cistu odecu. Tada se rasplamsa pozuda u boginji ljubavi. Pod mirisom kedrova udi u moju kucu! Kad budes u mojoj uzvisenoj kuci. SEST? PLOC? On opra svoje oruzje i osvetla kraljevske ukrase.

ljubice ti noge svi koji sede na prestolu. Sto god zazeli tvoje srce sa bregova i iz dolina. iako nudis hranu bogova. ali ti je u srcu hladnoca kao potajna straznja vrata koja propustaju ledeni vetar. Ne treba mi tvoj hleb. iako mi nudis napitke velikih bogova. mocnoj Istari on rece: "Zadrzi za sebe svoje cari! Prezirem plod tvog bestidnog. Sva goveda. Neka ti dodu blagom natovarene mazge. . necu hranu koju mi ti dajes. Odvratno je tvoje jelo. ovce i koze tvojih stada neka se oblizne. i kraljevi zemlje. donece ti oni kao danak. Nikakvu mi radost ne pruza tvoj pehar. u prah ce pasti i veliki. Hocu da te uhvatim u tvojoj podmuklosti! Vruce je tvoje nastojanje. Neka pred svima projuri konj tvojih bornih kola. zavodljivog tela. kao blistava kuca koja jake ubija. Tvom sjajnom pastuhu nijedan nece biti ravan!" Gilgames otvori usta i govori.

jer je kipteo od snage. Zavolela si i snaznog staresinu pastira. Proterali su ga njegovi vlastiti pastiri. ali je osetio tvoj bic. mamuze i mucenje. Konacno si zavolela Isulanua. slomila mu krilo. kao mehur za plivanje koji puca pod plivacem. mladanog ljubavnika. Zavolela si konja.kao slon koji zbacuje sedlo. Zaljubila si se u pastira okicenog sarenim perjem. Tukla si ga svojim stapom i od njega nacinila vuka. Hocu da se obracunam s tobom: Iz godine u godinu gorko rastuzujes Tamuza. pun pobednicke radosti napadao je neprijatelja. kao cipela koja tisti svoga vlasnika! Gde je ljubavnik koga ces voleti postojano? Gde je tvoj pastir kome bi uvek bila verna? Treba da cujes sva svoja sramotna dela. kao vapnenac koji ne ucvrscuje gradske zidine. tukla si ga. kao smola koja prozdire bakljonosu. kapi. vredno ti je sipao zrtveno zrnevlje. sedam i sedam puta si mu kopala jamu. svaki dan ti je klao mlado jare. moje krilo! Zavolela si lava. On stoji u sumi i jadikuje: kapi. njegovi mu vlastiti psi razdiru krzno. . boga proleca.

Bacila si svoje oko na nj i mamila ga: 'Hodi Isulanu. Stupi pred ?nua. Postupio je sa mnom sramotno." ?nu otvori usta. . dubriste si mu dala za stan. a on je nabrojao tvoje pakosti. on mi je kao zla nabrojao sva moja dela. ona se uspe na nebo." Kad to cu Istar. u cvecu ti je svaki dan blistao sto. pretvorila si ga u Dalalu. donosio ti je kite cveca. i stade pred njih: "Oce na nebu. obuze je strahovit gnev. udarila si i njega stapom. da jedemo od hleba bogova. i pred ?ntuu. treba li da jedem jela za svoju propast. Moju ljubav zelis. a postupaces sa mnom kao i s njima. pruzi samo ruku! Kusaj sa mnom slatko voce!' Tada tebi rece Isulanu: 'Sta trazis od mene? Zar moja majka nije pekla i zar ja nisam jeo.vrtlara svog nebeskog oca. Kad god si htela. Sad se vise ne penje u hram i ne silazi u bastu. govori i rece uzvisenoj Istari: "Ti si dakle trazila Gilgamesovu ljubav. oca. Gilgames me je prokleo. nebesku majku. jela koja ce mi postati trnje i cicak?' Kad si to cula.

dovoljno je sakupljeno za ljude i stoku. I bice tada vise mrtvih nego zivih!" ?nu otvori usta i rece mocnoj kceri. ocu: "Stvori mi carobnog bika. Jesi li sakupila dovoljno zita u ambare? Jesi li dala da rodi dovoljno trave i zeleni za stoku?" Istar rece ?nuu. svi koji su davno pomrli opet ce se vratiti. ocu: "Za ljude je sakupljeno dosta zita. nebeski oce. da ubije Gilgamesa! Neka strava i uzas obuzmu Gilgamesa! ?ko ne uslisas moju molbu i ne stvoris mi carobnog bika. S Brega bogova posalje strasnog bika i uputi ga prema gradu Uruku. nastace tada sedam gladnih godina. tada cu razbiti vrata pakla. Neka sedam zlih godina dode. Istari: "?ko ucinim ono sto ti trazis. I ?nu joj uslisa molbu.Kako je sramotno postupio Gilgames!" Istar otvori usta i rece ?nuu. svi ce davoli izaci iz Podzemlja. On besno juri preko useva i polja. Zato ga samo posalji! Hocu da uzivam kad se Gilgamesu priblizi dahtanje carobnog bika!" Bog neba je cuo njene reci. a za stoku ima dovoljno trave i zeleni. .

Enkidu otvori usta i rece Gilgamesu: "Prijatelju. triput jao. a bik hropcuci pade na tlo. skoci u stranu i uhvati ga cvrsto za koren repa. skoci na njihov krov i izrece kletvu: "Jao tebi. Bik se dascuci otrgne. pred Samasem. ustremi se na dvesto ljudi i sve ih pobije. mi smo proslavili svoja imena. Enkidu mu se ponovo suprotstavi. Gilgames mu zari mac u grudi. umirili su svoje srce. padose nicice. bogom sunca. Pred zidinama grada odmorise se oba druga. Digose se pred Samasem i odose. Gilgamesu. Cim dojuri ovamo. Tada se Istar pope na zidine grada Uruka. ubili smo nebeskog bika!" Kao lovac iskusan u lovu na divlje bikove. Enkidu skoci u stranu i uhvati ga za kraj repa. Njegovo vatreno dahtanje unistava stotinu ljudi. Kad su tako savladali nebeskog bika. Gilgames rastavi glavu od mocnog trupa izmedu sije i rogova.Pustosi zemlju pred zidovima grada. smrt i propast tebi jer si mi opet skrivio i ubio nebeskog bika!" . Kad dascuci dojuri i treci put.

Preko sest stotina litara ulja. I svi ljudi Uruka stoje okupljeni. ukrasio bih te njegovim crevima!" Tada Istar skupi sve devojke iz hrama. U Eufratu oprase ruke i podose. veste zanatlije. On otkinu ud divljem biku i baci joj ga u lice: "Samo da te mogu dohvatiti. dva prsta bila im je debela kora.Tako je klela gospodarica bogova i Enkidu je cuo reci Istarine. sve zene i svestenice ljubavi i naredi da otpocnu tuzaljku. koliko su mogla da prime oba roga. Tezili su po trideset funti lazurnog kamenja. Odlaze i jasu ulicama Uruka. i tebi bih ucinio kao njemu. promatraju ih i cude se. Gilgames ovako rece zboru zena svoje palate: "Ko je lep medu muzevima? Ko je divan medu ratnicima?" . Cudom su se majstori cudili velikim savijenim rogovima. Gilgames je sazvao sve majstore. I one su oplakivale otkinuti ud carobnog bika. pokloni Gilgames svome bogu Lugalbandi kao ulje pomazanja. unese rogove u hram boga zastitnika i ucvrsti ih na prestolu bozanskog vladara.

prijatelju? Cudan je bio moj san koji sam video. Zgrabio me orao mjedenim kan?ama i nosio cetiri sata u visinu. Dize se Enkidu. a more kao mala voda. Veseo je Gilgames. I opet je leteo cetiri sata u visinu i rekao: 'Pogledaj dole na zemlju! Kako ona izgleda? Pogledaj more! Kako ti se ono cini?' ? zemlja je bila kao vrt. Zvuci frule i pesme za igru zazvucase u sjajnoj dvorani. Ispruzeni pocivaju ratnici na nocnom lezaju. On mi rece: 'Pogledaj dole na zemlju! Kako ona izgleda? Pogledaj more! Kako ti se ono cini?' ? zemlja je bila kao breg. slavi radostan praznik. a more kao recica koja ga natapa. prica svoje snove i ovako rece Gilgamesu: SEDM? PLOC? "Zasto se savetovahu veliki bogovi? Zasto mi spremaju veliku pogibiju."Gilgames je lep medu muzevima! Gilgames je divan medu ratnicima!" Tako to zvuci u radosnom zboru zena. Pociva Enkidu i vidi slike u snu. njegov kraj nagovestava nesrecu. I opet je leteo cetiri sata u visinu i rekao: 'Pogledaj dole na zemlju! Kako ona izgleda? .

Sagradio te je knez u Nipuru. . Jao. prijatelju: "Zao duh ce te spopasti svojim kan?ama. dok sam ugledao visoki kedar." Gilgames cu reci Enkidua i pogled mu se smraci. ti kapijo. Od tvrde su stene isklesani stubovi i lepo je zasvoden tvoj gornji luk. Uzasnut.Pogledaj more! Kako ti se ono cini?' ? zemlja je bila kao kasa od brasna. veliki su bogovi dosudili nesrecu! Lezi. Jos me je dva sata nosio uvis i tada pustio da padnem. Ti si od pravog drveta. kedrova kapijo. Govori vratima kao zivom coveku: "Vrata gaja." Enkidu leze i na njega sade demon. a dvadeset i cetiri tvoja sirina. padao i lezao razmrskan na tlu. Da sam samo znao. On podize svoj glas i rece Enkiduu. da ces postati propast. probudio sam se. Sedamdeset i dva lakta je tvoja visina. ? ja sam padao. a more kao valov za vodu. jer ti je celo vrelo. zao duh groznice zahvati mu glavu. ti nemas pameti! Cetrdeset sam sati trcao dok sam izabrao tvoje drvo.

Bolestan lezi Enkidu. cetvrti dan lezi on i spava. prijatelju moj. prijatelju moj. sa mnom si proputovao bregove i pustinje. On zove svoga prijatelja i govori mu: "Prokleo me gospodar vode zivota. sesti i sedmi. Treci dan. ? ja sam u borbi ubijen!" OSM? PLOC? Cim zasja prvi jutarnji zrak. prijatelju moj. Jedanaesti i dvanaesti dan zajeca Enkidu u vatri groznice.. Lezi na lezaju od cilima. jedan dan." Tada Gilgames podigne glasnu jadikovku i rece: "Prijatelju moj. sekiru bih podigao i razmrskao te. ..a ova lepota mojom nesrecom. san se ispunio! Sudbina se ne moze zaustaviti!" I na dan kad je video sliku u snu. drugi dan bunilo ga drzi cvrsto. deveti i deseti dan lezi Enkidu i njegova bol postaje velika. Peti. osmi. kao onaj koji usred borbe proklinje neprijatelja. Spleo bih pleter od siba. onaj koga u borbi ubiju mrtav je. Prijatelju moj. sa mnom si delio sve opasnosti. poceo se sudbonosni san ispunjavati.

Mirno je lezao Enkidu. Kao brata sam te voleo. Tiho su se dizale grudi i opet spustale. gde ti je ostala snaga. mladi prijatelju. .dize se Gilgames i pristupi prijateljevu lezaju. a uznemiravani stanovnici bregova oslobodeni od nemani neprestano su nas blagosiljali. Tiho je isticao iz usta dah njegove duse. Mozda te je pogodio njegov otrovni dah? Mozda veliki bogovi ipak nisu odobrili sto smo usplamteli sr?bom na Isgaru i ubili bika koji je poslan s neba?" Cuteci je sedeo uz prijateljev lezaj. ? Gilgames je plakao i govorio: "Enkidu. gde ti je ostao glas? Gde je moj Enkidu? Jak si bio kao lav i divlji bik. tebe! Velikim sam ucinio medu svim knezovima tebe. Sa mnom si doneo glavu Humbabe u utvrdeni Uruk. a pogled mu je lutao u daljinu. tebe! Sve lepe zene Uruka volele su tebe. brz si bio kao gazela. danju i nocu bio si sa mnom. Mi smo ubili cudesnog bika koji je dahtao. tebe! U Kedrovu sumu isao sam s tobom. tebe.

Slican lavu.Gilgames opet pogleda Enkidua. zalobnu. Sest je dana i sest noci oplakivao Enkidua. da savladao Humbabu. Cupao je svoju kosu i razbacivao. Tamo ga susrece lovac koji kopa jame za lavove. Mirno je lezao Enkidu i spavao. podize Gilgames novu tuzaljku. "Enkidu. Gilgames dotakne njegovo srce. On zuri napolje u stepu. ali ono vise nije kucalo. Cim je zasjao prvi jutarnji zrak. podize on svoj tuzan glas. Tada on pokri prijatelja kao nevestu. prijatelju mojih mladih godina! Tu lezi sada panter stepe koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg bogova. prijatelja. . zaurla on. koji je stanovao u Kedrovoj sumi. ostavio ga je nepokopanog. Kakav te je to duboki san sada uhvatio? Tako si mracan i ne cujes me vise!" ?li ovaj ne podize svojih ociju. Poderao je svoju odecu i obukao prasnu. Sve dok nije sedmog dana osvanulo jutarnje rumenilo. Sedmoga dana sahranjuje Gilgames prijatelja i napusta grad Uruk. Slican lavici pogodenoj kopljem. da oborimo i ubijemo nebeskog bika.

moga prijatelja. a stas pogrbljen? Zasto je jadikovka u tvom srcu tako glasna? Zasto licis na putnika dalekih puteva? Zasto ti je lice opaljeno od vetra. gospodara Kedrovog brega. svojom si rukom ubijao lavove u bregovima. moga prijatelja. Enkidua. koji mi je bio privrzen kao veran konj. . koji je sa mnom delio sve opasnosti njega je stigla ljudska sudbina. pljuska i podnevnog sunca? Zasto tako nemirno zuris preko polja?" Gilgames otvori usta. govori i rece mu: "Moga prijatelja. ti si ubio strasnog cuvara Kedrove sume. ti si ubio silnoga bika koga je poslao bog neba. da savladamo Humbabu na Bregu kedrova i da u gudurama ubijamo lavove. Sest sam ga dana i sest noci oplakivao. da uhvatimo i ubijemo carobnog bika. a tvoje lice tako pogruzeno? Zasto ti je dusa ojadena. pantera stepe.Lovac progovori kralju i ovako rece Gilgamesu: "Uzviseni vladaru. koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg bogova. ti si svladao samoga Humbabu. Zasto su ti obrazi tako bledi i upali.

sve do sedmog dana ostavio sam ga nepokopanog. Sudbina prijatelja tako tesko lezi na meni, zato zurim preko polja i trazim daljine. Kako samo mogu to da precutim, kako da se izjadam? Prijatelj koga volim postao je zemlja. Enkidu, moj prijatelj, postao je kao blato zemlje! Zar necu i ja morati da se smirim kao on i da ne ustanem doveka?" DEVET? PLOC? Gorko oplakuje Gilgames Enkidua, svoga prijatelja, i juri preko polja: "Zar necu i ja, i ja kao Enkidu umreti? Dusa mi je razrivena bolom. Uplasio sam se smrti i zato jurim preko stepe. Odlazim mocnom Utnapistimu, koji je nasao vecni zivot, zurim da stignem k njemu. Kada nocu sam u stepi spazim lava, postajem plasljiv. Podizem glavu i usrdno se molim Sinu, mesecu. I Nin-Urumi, gospodarici Tvrdave zivota, sjajnoj medu bogovima, upucene su moje molitve: Sacuvajte mi zivot!" Umoran leze na pocinak i u noci vide san:

Mladi se lav igrao i radovao zivotu. ? on podize sekiru s boka, izvuce mac iz pojasa, a tada - pade siljasta strela medu njih kao koplje i razmrvi zemlju. On sam propade u razjapljen jaz. Probudi se uplasen i pode dalje. Kad se sledeceg jutra pojavi zora, on podize oci i ugleda veliku planinu. Ime planine je Masu. To su dva brega sto nose nebo. Izmedu bregova nadsvodena je Sunceva kapija, iz koje izlazi sunce. Dva diva cuvaju brdsku Kapiju neba. LJudska im tela strse iz zemlje samo grudima. Skorpionima slican, donji deo tela pruzaju u Podzemni svet. Strasni su i jezoviti, a njihov pogled nagovesta smrt. Njihov pogled kao munja rusi bregove u dolinu. Gilgames ih ugleda i ukoci se. Od uzasa mu se smraci lice. On se osmeli i pokloni. Skorpion covek povice svojoj zeni: "Covek koji dolazi k nama ima telo i meso kao bogovi!" Skorpionu coveku odgovara zena: "Dve njegove trecine su bog, a jedna trecina je covek!" Skorpion covek vice

i govori prijatelju bogova, Gilgamesu: "Prosao si dug put, neobicni putnice, dosao si sve do mene. Presao si bregove koji se tesko prelaze. Hocu da znam tvoj put. Ovde su postavljene granice tvome putovanju. Hocu da znam cilj tvoga putovanja!" Gilgames odgovori njemu, skorpionu coveku, i rece: "Tugujem za Enkiduom, prijateljem, panterom stepe. Njega je stigla ljudska sudbina. Bojim se sada smrti i zato jurim stepom. Sudbina Enkidua tako tesko lezi na meni, prijatelj koga volim postao je prah. Enkidu, moj prijatelj, postao je kao blato zemlje. Zato sam jurio zemljama, zato sam se penjao preko planina i dosao sve do tebe. Hteo bih da odem do Utnapistima, moga praoca. On je dospeo u Skupstinu bogova, trazio je i nasao zivot. Za smrt i zivot hocu da ga pitam!" Skorpion covek otvori usta i ovako rece Gilgamesu: "Nikada za ljude nije bilo, Gilgamesu, prohodnih staza kroz ove bregove. Niko jos nije prokrcio put kroz ovu planinu. Dvanaeset dvostrukih sati proteze se pecinski lanac koji vodi kroz bregove neba. Gusta je tama,

Ti ne mozes ici putanjom sunca. Idi. i u koji opet zalazi kada se vrati s puta po nebeskom okeanu. jer ona vodi u prebivaliste svetlih bogova. na uscu vodenog toka. Pusti me da prodem i da nadem zivot. da vidim Utnapistima. Nikakva lada ne moze prevesti coveka preko. Duboko u ovoj planini ." Gilgames je razumeo govor diva i rekao mu: "Put me vodi kroz neprekidnu patnju. Iza Sunceve kapije stanuje tvoj praotac. s one strane Voda smrti stanuje Utnapistim. Za bregovima lezi more. Nikada jos covek nije prosao kroz tamni klanac. imas silnu snagu. Gilgamesu. Gilgamesu. govori.ni tracka svetla nema u pecinskoj jaruzi iz koje izlazi sunce kad se iznad zemlje pojavi." Skorpion covek otvori usta. koje okruzuje sve krajeve zemlje. Mi cuvamo kapiju tog mracnog puta. Odredene su mi strasne muke i boli. i pronadi put! Bregovi Masu visi su od svih bregova zemlje. Treba li u cemeru i jadikovanju da provodim svoje dane? Dopusti mi sada da udem u planinu. Daleko. i rece Gilgamesu: "Hrabar si ti. da ga pitam za zivot koji je on nasao.

Ne vidi on sta lezi pred njim.stene stvaraju stravicno mracan klanac. koju mi cuvamo." Gilgames je cuo ove reci i krenuo. Gusta je bila tama. Gusta je bila tama. Gusta je bila tama. Posao je putem koji mu je oznacio div. Ne vidi on sta lezi pred njim. ni sta lezi iza njega. ni sta lezi iza njega. nije bilo ni tracka svetla. Za dva sata stigao je do tamnog klanca. Cetiri je dvostruka sata isao. ni sta lezi iza njega. Gusta je bila tama. Neka bi sretno stigao do klanca! Neka ti je otvorena Sunceva kapija. nije bilo ni tracka svetla. Ne vidi on sta lezi pred njim. Tri je dvostruka sata isao. Sest je dvostrukih sati isao. Putanjom sunca ide Gilgames. Pet je dvostrukih sati isao. nije bilo ni tracka svetla. ni sta lezi iza njega. nije bilo ni tracka svetla. nije bilo ni tracka svetla. Ne vidi on sta lezi pred njim. Gusta je bila tama. Ne vidi on sta lezi pred njim. .

svetlost se blizi! Jedanaest je dvostrukih sati isao. napred mu je okrenuto lice. tu vise spletovi loza carobnog izgleda. nije bilo ni tracka svetla. Gusta je bila tama. Gusta je bila tama. Ne vidi on sta lezi pred njim. Tama popusta. Gusta je bila tama. Osam je dvostrukih sati isao. ni sta lezi iza njega. Sedam je dvostrukih sati isao. Tada on glasno povice. Dvanaest je dvostrukih sati isao. Opet ga obasja svetlost punog dana. tada se rasvetli. Pognut mu je stas. Rubini su mu plodovi.ni sta lezi iza njega. Tama mu ne dopusta da vidi sta lezi pred njim. nije bilo ni tracka svetla. Silovitim koracima pode ka Vrtu bogova. Devet je dvostrukih sati isao. nije bilo ni tracka svetla. Klanac se siri i on ugleda prvi trak sunca. Pred njim je lezao perivoj bogova. on ga ugleda. Deset je dvostrukih sati isao. a sta lezi iza njega. . tada oseti severni vetar.

Pokazi mi sada put do Utnapistima. uzvisenom Samasu: "U jadu samoce lutao sam stepom. Ni sunce. u njihova sam krzna morao uvijati telo. I razne druge plodove.Drugo drvo nosi lapislazuli. dalekog. Bilo mi je dopusteno da prodem kroz brdsku kapiju i prosao sam kroz klanac strasne tame. zvezda za zvezdom je zalazila. vredne da se pozele. nosi drvece u vrtu. U zrakama sunca privlacno blista vrt. I Gilgames podize ruke bogu sunca Samasu: "Dugo je i mucno bilo moje putovanje! Morao sam ubijati zivotinje divljine. zabrinu se i ovako rece Gilgamesu: "Kuda se zuris. a iza njega siroko more. a njihovo meso bila mi je hrana. nijedna zvezda nije se pojavila u mracnom klancu. a ja sam godinama lezao nocu na pustom polju. Pokazi mi sada ladara koji ce me tamo sigurno prevesti preko Svetskog mora i preko Voda smrti da bih nasao zivot. ." Samas ga saslusa. Gilgamesu? Zivot koji trazis neces naci!" Gilgames rece njemu. Preda mnom lezi Vrt bogova. ni mesec.

Safir je seme ploda." Gilgames cu ove reci i pode. sunce.Daj da te vide moje oci. Pred sobom ugleda Vrt bogova. na drvecu blistaju plemeniti dragulji. DESET? PLOC? Presto boginje Siduri Sabitu stoji visoko nad obalom mora. koji lezi pred tobom! Ona ti moze pokazati put do Utnapistima dalekog. Kao morska trava pruza se pod drvecem zeleni smaragd. da se nasitim tvojim lepim svetlom! U daljini je nestalo tame i opet me obasjava puno svetlo. mudroj zeni sa Brega bogova. Drago kamenje cveta ovde kao trnje i cicak. . Kad bi samo smrtnik smeo da pogleda sunce u oko? Ne treba li da i ja trazim zivot i da ga nadem zauvek?" ? Samas je razumeo njegove reci i rekao Gilgamesu: "Idi Siduri Sabitui. u Vrtu bogova kraj mora i cuva stablo zivota. Idi ka Vrtu. Ona sedi na prestolu. U bujnoj punoci stoje kedrovi. Tu ona sedi i cuva ulaz u Vrt bogova. Gilgames usporava korake i podize oci prema Vrtu bogova.

Odeven je krznom divljih zivotinja.Nosi pojas cvrsto vezan oko bokova. Trazeci juri Gilgames na sve strane. zatvori svoju kapiju. I Gilgames rece boginji Sabitui: "Sabitu. zatvori vrata i zasune ih. Razlupacu vrata i razbicu zasun!" Sabitu otvori vrata i govori mu na ulazu u Vrt. U srcu mu je bol. Sabitu gleda u daljinu. Njeno je telo obavijeno dugom haljinom. Gilgames odluci da prodre unutra. Ona rece njemu. sta si to videla kad si zatvorila vrata? Svoju si kapiju zatvorila preda mnom i zasunula je. strasan je njegov lik. Gilgamesu: "Zasto su ti obrazi tako upali? Zasto ti je celo tako mracno naborano? . govori sama sebi i trazi savet u svom srcu: "Je li to mozda onaj koji hoce da ude u Vrt bogova? Kuda to ide silnim koracima?" Kad ga Sabitu blizu spazi. bogovima mu je slicno telo. On podize ruku i polozi sekiru na kapiju. tada pode prema kapiji. nalik je na putnika dalekih puteva.

koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg kedrova. koga sam voleo. a stas pognut? Zasto je bol u tvome srcu? Licis na putnika dalekih puteva. boginji: "Kako da mi obrazi ne budu upali. lice ti je opaljeno od podnevnog zara. koji je sa mnom delio sve opasnosti i muke. koji je prebivao u sumi kedrova. Zasto si tako zurio izdaleka preko stepe?" Gilgames rece Sabitui. da savladamo Humbabu. da u gorskim klancima ubijamo lavove. tako jako voleo njega je stigla ljudska sudbina. moga mladog prijatelja. Potamneo si od olujnog vetra i sunca. a celo mracno naborano? Kako da mi ne bude rastuzena dusa i pognut stas? Kako da ne bude boli u mom srcu? Kako da ne budem slican putniku dalekih puteva? Kako da mi lice ne bude preplanulo od olujnog vetra i sunca i od podnevnog zara opaljeno? Kako da ne jurim daleko preko stepe? Moga mladog brata. Enkidua. pantera stepe.Zasto ti je tako rastuzena dusa. . moga prijatelja. da uhvatimo i ubijemo nebeskog bika.

smrt su odredili za njih. kuda zuris? Zivot koji trazis neces naci. postao je kao blato zemlje! Zar necu i ja morati da se smirim kao on i da ne ustanem doveka? Tebe sada gledam. Sedam dana i sedam noci lezao je tu kao zgazeni crv. koje se bojim. Kad su bogovi stvorili ljude. Sabitu. ali ga vise nisam nasao. da ne bih gledao smrt. a zivot zadrzali za sebe. Trazio sam zivot. Enkidu." Sabitu rece ovako Gilgamesu: "Gilgamesu. Zato sam jurio stepom slican coveku divljine. Kako samo da to precutim? Kako da se izjadam? Moj prijatelj koga volim postao je prah. Gilgamesu. Zato jedi i pij. Sudbina prijatelja tako tesko lezi na meni. dan i noc samo se veseli! Neka ti je svaki dan radosna svetkovina! . Cekao sam i verovao da moj prijatelj mora oziveti od mog glasnog dozivanja.Dan i noc sam plakao za njim i nisam ga polozio u grob. moj prijatelj. napuni svoje telo.

pokazi mi put do Utnapistima. u svoj grad. Kako ces. sta ces tada uciniti? . Gilgamesu. ali osim boga sunca. Sabitui: "Dosta. silni junak. preci cu preko mora. dospeti preko mora? Pa ako i dodes do Voda smrti. Istina. Sabitu. frulu i igru! Obuci cistu odecu. preko mora plovi Samas. Uputi me da stignem do njega! Kako da dodem do njega? Uputi me! ?ko je moguce. Gilgamesu: "Nijednog mesta nema kraj ovog mora sa koga bi iko mogao sretno preci preko i sretno pristati. operi i pomazi svoju glavu i okupaj telo u svezoj vodi! Veselo gledaj decu koja te hvataju za ruke! Raduj se u narucju zene! Zato se vrati u Uruk. tezak je put do Voda smrti. kao slavljeni kralj i junak!" No. ko tamo prelazi? Teska je plovidba preko Svetskog mora. ako nije.Veseli se i dan i noc uz harfu. koje su pred dalekim drugim svetom. juricu i dalje obalom!" Sabitu rece njemu. Nijedan koji je ovamo stigao od pradavnih dana nije mogao preci preko mora. Gilgames rece njoj.

On trazi ladara koji bi ga sigurno prevezao preko sirokog mora i preko Voda smrti. Odlazi u sumu i vice: "Ladaru. Gilgames se vrati sanducima . tamo gde leze sanduci s kamenjem! Upravo je otisao u sumu da skuplja trave i bere jagode. Tamo upravi svoje korake. dize sekiru i zadenu oruzje za pojas. Gilgames gleda u daljinu i na uscu reke opazi ladu. ka Utnapistimovom prevoznom camcu. On krene i side do obale mora. vrati se!" Kad to cu Gilgames. tu je Ur-Sanabi. Kao baceno koplje zatvori se kapija vrta izmedu njega i boginje. ali odgovora nije bilo.?li pogledaj. predi s njim preko. ako nije. ja te trazim! Prevezi me preko mora i preko Voda smrti!" Zvao je glasno. Potrazi ga! ?ko je moguce. ali ne nalazi ladara. Utnapistimov ladar. Vidi kako tu leze samo sanduci napunjeni kamenjem. on zuri duz obale. Stize do reke i uspori korak. Tu lezi lada.

ladar Utnapistima. dalekog. Ur-Sanabiju. Ur-Sanabiju: "Gilgames mi je ime. Pode i vrati se u sumu. Zasto si zurio izdaleka preko stepe?" Gilgames rece njemu. Gilgamesu: "Reci mi svoje ime. kazi mi ga! Ja sam Ur-Sanabi." Gilgames rece njemu. Potamneo si od olujnog vetra i sunca. lice ti je opaljeno od podnevnog zara. Ur-Sanabi rece njemu. Njegove oci ugledase Ur-Sanabija i on stupi preda nj. a celo mracno naborano? Kako da mi ne bude rastuzena dusa i pognut stas? Kako da ne bude boli u mom srcu? Kako da ne licim putniku dalekih puteva? . dalekog!" Ur-Sanabi rece Gilgamesu: "Zasto su ti obrazi tako upali? Zasto ti je celo mracno naborano? Zasto ti je dusa tako rastuzena i pognut stas? Zasto je bol u tvome srcu? Licis na putnika dalekih puteva. Ur-Sanabi! Daj da ugledam Utnapistima.i razbije ih u sr?bi. Dosao sam iz zemalja ?nuovih bregova. ladaru: "Kako da mi obrazi ne budu upali. Presao sam daleki put od izlaska sunca i sada konacno vidim tebe.

Enkidua. da ubijemo lavove u gorskim klancima. ladaru: . Upoznao sam strah od smrti i zato sam jurio preko stepe. Zato dolazim iz daljine. da uhvatimo i ubijemo nebeskog bika. Zar necu i ja morati da legnem kao on i da se ne dignem doveka?" I Gilgames rece Ur-Sanabiju. moga prijatelja.Kako da mi lice ne bude preplanulo od olujnog vetra i sunca i od podnevnog zara opaljeno? Kako da ne jurim daleko preko stepe? Moga mladog brata. moga mladog prijatelja. koga volim. za sobom imam dug put. moj prijatelj. koji je prebivao u Kedrovoj sumi. da savladamo Humbabu. pantera stepe. Kako samo da to precutim? Kako da se izjadam? Moj prijatelj. postao je kao blato zemlje. Enkidu. koji je sa mnom delio sve opasnosti i muke. Sudbina mog prijatelja tako tesko lezi na meni. postao je prah. koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg kedrova. koga sam voleo. Sest sam ga dana i sest noci oplakivao i nisam ga polozio u grob. tako jako voleo njega je stigla ljudska sudbina. Enkidua.

Ur-Sanabi. Izdeljaj ih. . Ipak. Gilgamesu. tako da svaka greda iznosi sezdeset lakata. kako cu doci do Utnapistima? Uputi me kako cu dospeti do njega! Pokazi mi tajni put! ?ko je moguce. uzmi s boka sekiru. juricu dalje obalom!" Ur-Sanabi. Oni se popese na ladu natovarenu stablima. ladar. spremi se. prebrodicu more. onemogucile sretan pristanak. uze svoju sekiru. zasilji i donesi!" Kad to cu Gilgames."Pa sad. pa te ne mogu prevesti do Ostrva zivota. Mesec i petnaest dana dug je put. No gle. dovedose je na ustalasano more i strelovito odjedrise. idi do sume i obori sto dvadeset stabala. ode u sumu i obori sto dvadeset stabala. vec treceg dana stize Ur-Sanabi do Voda smrti. ako nije. Razbijeni su sanduci s kamenjem. izdelja ih tako da je svaka strana iznosila sezdeset lakata i zasilji ih. sam si sebi sprecio prelaz preko plicaka sumnih Voda smrti. Gilgamesu. rece njemu: "Tvoje su ruke. Skupi ih i donese Ur-Sanabiju. ti si razbio one sanduke.

Gilgamesu! Ukopaj ga!" Sto dvadeset stabala upotrebio je Gilgames. Daj ovamo i trece. . Uzmi drugo stablo i cvrsto ga utisni u tlo. Gilgamesu: "Ukopaj jedno stablo. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo deseto. Gilamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo osmo. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo dvanaesto. govori sam sebi i savetuje se u svom srcu: "Zasto su nestali brodski sanduci s kamenjem? ? neko ko nema moje dopustenje plovi ladom! Taj sto dolazi. i sekirom ga ucvrsti u tlo. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo sedmo. Tvoja ruka ne sme dodirnuti Vode smrti. Zatim otkopca pojas s bokova. odbaci lavlje krzno i izvadi snaznom rukom jarbol. taj ne moze biti covek!? Zagledam: nije li to ljudsko bice? Zagledam: nije li to covek? Zagledam: nije li to bog? Sasvim mi je slican. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo cetvrto. jer ces umreti. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo deveto. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo peto. Utnapistim gleda u daljinu.Ur-Sanabi rece njemu. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo jedanaesto. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo sesto.

" Gilgames rece njemu. Tada stranac podize jarbol. Presao sam dugi put od izlaska sunca. dalekom: . blazenom Utnapistimu: "Gilgames mi je ime. Utnapistimu. No vec su upotrebljeni svi stubovi." Utnapistim silazi iz kuce i zuri prema strancu.Mocnom rukom zabija grede u brze Vode smrti tako da one zamenjuju sanduke s kamenjem. Sada sigurno vuku ladu ovamo duz greda. a stas pognut? Zasto je bol u tvome srcu? Licis na putnika dalekih puteva. Dosao sam ovamo od ?nuovih bregova. koji je nasao zivot. Utnapistima. Sada najzad gledam tebe. koje je Ur-Sanabi obicno dole spustao. Pocrneo si od olujnog vetra i sunca. od podnevnog zara opaljeno ti je lice. utisne obadve grede u vodu i snaznim zamahom stize lada na obalu. Zasto si zurio izdaleka preko stepe?" Gilgames rece njemu. I Utnapistim rece Gilgamesu: "Reci mi svoje ime. raskoli ga sekirom. kazi mi ga! Ja sam Utapistim. Skoro ce biti na obali ostrva. dalekog!" Utnapistim mu rece: "Zasto su ti obrazi tako upali? Zasto ti je celo mracno naborano? Zasto ti je dusa tako rastuzena.

Enkidua. Upoznao sam strah od smrti. a celo mracno naborano? Kako da mi ne bude rastuzena dusa i pognug stas? Kako da ne bude boli u mom srcu? Kako da ne budem slican putniku dalekih puteva? Kako da mi lice ne bude preplanulo od olujnog vetra i sunca i od podnevnog zara opaljeno? Kako da ne jurim daleko preko stepe? Moga mladog brata. da uhvatimo i ubijemo nebeskog bika. Sudbina prijatelja tako tesko lezi na meni. zato sam jurio preko stepe. da savladamo Humbabu. za mnom je ostao dugi put. koji je sa mnom delio sve opasnosti i muke."Kako da mi obrazi ne budu upali. Enkidua. moga mladog prijatelja. moga prijatelja. Sest sam ga dana i sest noci oplakivao i nisam ga polozio u grob. tako jako voleo njega je stigla ljudska sudbina. pantera stepe. koga sam voleo. Kako samo da to precutim? Kako da se izjadam? . koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg kedrova. Zato dolazim izdaleka ovamo. koji je prebivao u kedrovoj sumi. da ubijemo lavove u gorskim klancima.

besmrtnog. Lava." Utnapistim rece njemu. smolom i kamenjem neka je zatrpaju! Hocu da unistim duhove smrti. njihova krzna morala su me odevati.Moj prijatelj. pantera i pustinjskog psa moralo je da ubije moje koplje. prelazio sam preko reka i mora. postao je prah. koji je nasao zivot. Enkidu. Neka duse umrlih zatvore svoju kapiju. neka prestane njihovo kliktanje. Nisam se zadovoljio sretnim zivotom. jelene i gazele i jesti njihovo meso. moj prijatelj. do sita sam se napio boli. postao je kao blato zemlje. Utnapistime. Necu li ja morati da se smirim kao on i da ne ustanem doveka?" I Gilgames rece Utnapistimu: "Mislio sam. divokoze. Gilgamesu: . patnja mi je bila hrana. Morao sam loviti divlje ptice. putovao sam preko bregova koji su tesko prohodni. hocu da vidim njega. dalekog. Tako sam posao i putovao zemljama. Do Sabitue nisam jos bio stigao a odelo mi bese vec davno poderano. idem do Utnapistima. koga volim. ti mi objavi zivot! Ti si ga stekao.

koja stvara sudbinu. i Mametum."Nemoj jadikovati i nemoj se ljutiti. jedna trecina je covek i ona te vuce ljudskoj sudbini. ali ne broje dane smrti. Iako su tvoje dve trecine bozanske. veliki duhovi. Ne lici li jedno drugom novorodeno dete i smrt? Zar nisu oboje obelezeni znacima smrti? Kad cuvar i vratar pusta dusu iz Podzemlja na svetlo i novorodene pozdravi sunce. Oni odreduju dane zivota. nista nije trajno. Bogovi i ljudi imaju razlicite sudbine. svakom zivotu ona postavlja cilj. Coveku nije odreden vecni zivot. Smrt je strasna. da zajedno odrede tok zivota." JED?N?EST? PLOC? . Zar gradimo kuce zauvek? Pecatimo li ugovore za vecnost? Zar braca zauvek dele bastinu? Zar covek vecno uziva radost stvaranja? Nosi li reka svaki dan visoke talase i donosi li zemlji poplavu? Zar ptice kulilu i kiripa uvek gledaju prolece? Zar ce njihovo oko doveka gledati sunce? Otkada su dani zapoceli. tada se odmah sakupljaju silni ?nunaki. Otac i mati su te rodili kao coveka.

Gilgames rece njemu. Utnapistime. kuco od trske! Zidu. Utnapistime. ?li ja sam nemiran i stvoren sam da se borim. bog dubina. dalekom: "Gledam te. lezis mirno na svojim ledima. kako si trazio i nasao zivot?" Utnapistim mu rece: "Hocu. ? ti si se uklonio borbi. zidu! Kolibo od trske. ti ga i sam poznajes. Tada oni odlucise da posalju potop. ti si mi slican kao otac sinu. To je stari grad. Suripak je grad na Eufratu. i ti si covek kao i ja. sine Ubara-Tutua. Na savetovanju bogova sedeo je i Ea. Ti nisi drukcije graden nego ja. sagradi drvenu kucu. 'Kuco od trske. cuj! Ti. podigni je u ladu! . Dugo vremena su mu bogovi bili naklonjeni. ti nisi ni veci ni siri od mene. Kako si samo dospeo u Skupstinu bogova. Gilgamesu. da ti poverim jedan nepoznat dogadaj i otkrijem jednu tajnu bogova. Utnapistimu. covece iz Suripaka. Mojoj kuci od trske ispricao je odluku bogova.

Sva moja svojta. gospodaru. prezri posedovanje. treba da im kazes: Veliki bog Bel gleda me popreko. pribavio drvo i smolu.' Kad je zablistao prvi trak sunca. svome gospodaru: 'Ucinicu. ?li sta cu reci gradu. Otisao sam do slatkovodnog mora. sa strahopostovanjem cu slediti tvoje zapovedi. koji mi je milostiv gospodar.Ostavi bogatstvo. . poceo sam sve spremati. ? vas ce blagosloviti svakakvim bogatstvima. spasi zivot. meni: Ti ljudsko cedo. Donesi u ladu zivotno seme svake vrste! Odmah sagradi ladu. latise se posla. U mesecu velikog Samasa bese zavrsena lada. napravio plan lade i nacrtao ga. jaki i slabi. trazi zivot. narodu i najstarijima medu njima?' Ea otvori usta i rece svome sluzi. i zato necu vise da stanujem u vasem gradu necu vise da vidim Belovu zemlju. kako zapovedas. Hocu da odem do slatkovodnog mora i da stanujem kod Ee. Srazmerna neka bude duzina sirini! Spusti je u slatkovodno more i pokrij krovom!' Shvatio sam i rekao bogu Ei.

Zanatlije svih vestina pustio sam da udu. Brat brata nije vise prepoznavao. natovario sam i srebro. I sami se bogovi uplasise potopa. bilo je strasno! Usao sam u ladu i zabravio vrata. Juzni vetar je tutnjao. vladari tame pustise strahovitu kisu. Istar vice kao zena u teskom porodaju. Bog mi je dao odreden rok: 'Uvece. srucile se na sve ljude. pobegose i popese se na ?nuov Breg bogova. i zivotno seme svake vrste. Veliku stoku i male zivotinje dognao sam u nju. Kad je jutro osvanulo. podize se crno oblacje kao gavrani. Besneli su svi zli dusi. Ogromnu sam barku prepustio kormilaru. Gledao sam nevreme. vode su buceci hujale i vec dostigle planine. zavija lepi glas divne boginje: . Celu svoju porodicu i najblizu rodbinu ukrcao sam na ladu. udi u ladu i zabravi vrata!' Kad dode to vreme. kad vladari tame puste strahovitu kisu. Scucureni kao psi gurahu se medu sobom. svetlost se pretvorila u tamu.Sve sto sam posedovao natovario sam. i zlato.

Pogledao sam na daleku vodenu pustinju. bila je tisina kao posle bitke. Sest dana i sest noci potocima je padala kisa. jer su poginuli svi ljudi. Glasno sam jadikovao. More se smirilo. plakao sam i suze su mi tekle niz lice. . a zlokobna oluja stisala. sasvim se stisalo. Posmatrao sam vreme. Zar sam zato dala da se ljudi radaju da sada kao riblje leglo ispunjavaju more!?' I svi bogovi placu s njom. Lada je plovila prema brdu Nisir. Otvorio sam okno i svetlost mi je obasjala lice. Sedmog dana popusti potop. Svi su se ljudi pretvorili u blato. Pusto i jednolicno bilo je tlo zemlje. seo sam i plakao. Pao sam nicice. Muka njenih boli zatvara im usta. jer sam ja rdavo savetovala u Skupstini bogova! Kako sam samo mogla u Skupstini bogova da dam tako rdavu zapovest? Kako sam samo mogla da unistim sve svoje ljude? Kao u metezu bitke odnela ih je poplava. Posle dvanaest dvostrukih sati dize se jedno ostrvo. pognuti sede bogovi i placu.'Lepa zemlja proslih vremena postala je blato.

Kao muhe skupili su se nad zrtvom. Bogovi su udisali miris. na sve cetiri strane i prineo jagnje kao zrtvu. Kad je stigla gospodarica bogova. Lastavica odlete i vrati se. podize velike dragulje koje joj je ?nu dao naciniti kao nakit: 'Vi bogovi! Kao sto nikad necu zaboraviti nakit od dragulja na mom vratu. ceprka.Nasela je i cvrsto ostala na njemu. Golub ode i opet se vrati. zrtveno zrnevlje prosuo sam na vrhu brda. vide kako voda presusuje. Gavran odlete. Uzeh gavrana i pustih ga. Nije nasao mesto gde bi se zaustavio i zato se vratio. Tada sam ih sve pustio napolje. spalio sam kedrovo drvo i mirtu. Kad nastade sedmi dan. zdere i grakce i ne vrati se vise. uzeh goluba i pustih ga. Uzeh lastavicu i pustih je. Nije nasla mesta gde bi se zaustavila i zato se vratila. Ugodno se dizao miris bogovima u nozdrve. Sest dana drzao je breg ladu i nije joj vise dao da se zaljulja. tako cu misliti na ove dane .

Kazni samo zle da svi ne propadnu! Umesto sto si pustio potop. . on je poslao potop i moja ljudska ceda osudio na propast. mogao si da posaljes neman da smanji ljudstvo. otvori usta i rece silnome Belu: 'Ko osim Ee mudro postupa? Ta. ?li pazi da ne budu svi unisteni. Veliki Bel dode i ugleda ladu.i nikad ih necu zaboraviti! Neka svi bogovi dodu na zrtvu. otvori usta i rece silnome Belu: Ti. Bel neka ne dode! Ne razmisljajuci. kako si samo mogao tako nepromisljeno da izazoves potop? Onaj koji gresi neka svoj greh i nosi! Onaj koji zlo cini neka zlo i okaje. pun je obzira!' Ea. Ea sve razume. vladaru. borac medu bogovima. boze. mogao si podici lava da proredi ljude. bog dubine. tada se Bel rasrdi. Umesto sto si poslao potop. razljuti se na bogove: 'Koje je to zivo bice izbeglo propast? Po mojoj kazni nije trebalo da ostane ziv nijedan covek!' : Ninib. ti. silni.

Utnapistimu. izvede sa zenom na kopno. san ga salece kao vetar!" ? zena rece njemu. Utnapistim rece svojoj zeni: "Pogledaj jakoga koji trazi zivot. ?li koji ce se od bogova tebi smilovati? Ko ce te dovesti pred bogove da nades zivot koji trazis? Pokusaj samo da ne spavas sest dana i sest noci!" Tek sto je Gilgames seo. i tako je saznao za tajni plan bogova. stupi pred nas. spusti se na njega san kao jak vetar. uzme me za ruke. tamo gde uticu reke. zapovedi joj da klekne pred mene. "Vrlo mudrom" dao sam da vidi slike u snu. ? vi ste sada ostali praznih ruku!' Ea ude u ladu. sad neka bude sa svojom zenom jednak nama i neka stanuje daleko na moru. Ja.' Tako me udaljise bogovi i dadose mi da zivim daleko na uscu reke. polozi na nas ruke i blagoslovi nas: 'Do sada je Utnapistim bio smrtan covek. ja nisam izdao tajnu bogova.Umesto potopa mogla je doci glad da bi pokorila zemlju. dalekom: "Dodirni ga da ostane budan! Daj mu da se opet zdrav vrati .

Kapijom kroz koju je izasao neka se opet vrati kuci u svoju zemlju.putem kojim je dosao. cetvrti je brasnom posut i stavljen u pec.. Trebalo je da te hlebovi odrze budnim. lezao je Gilgames. dalekom: . Utnapistim rece njemu. treci hleb je ovlazen. kao neki silni spustio se na me." Tada ga on iznenada dodirne i stanac se probudi. sesti hleb je gotovo. a ti si vec cvrsto spavao." Utnapistim mu rece: "Sest hlebova je bilo ispeceno. drugi hleb je umesen. Utnapistimu. Naslonjen na zid lade. ispece ona za nj hlebove i stavi mu ih uz glavu." Utnapistim rece njoj." Gilgames rece njemu. ti sazaljevas ljude! Peci hlebove za njega i stavi mu ih uz glavu!" Kada je on spavajuci klonuo uza zid lade. Gilgames rece njemu.. Utnapistimu. koji je spavao: "Za prvi hleb je testo zamesano. peti hleb je postao smed. Naglo si me dodirnuo i probudio. zeni: "?h. dalekom: "Umornog savladao me san.

Zivotinjska su mu krzna oduzela lepotu tela. Odvedi ga. ladaru: "Ur-Sanabi. u mom snu sedi smrt. mesto prevoza neka te ne pusti ovamo. do mesta za kupanje."Sta treba sada da ucinim. neka se ne podere ovo odelo. Ur-Sanabi. U mojoj odaji ili ma gde bilo. smrt!" Utnapistim rece Ur-Sanabiju. neka odbaci svoja krzna da ih more odnese! Neka opet bude lepo njegovo telo! Neka mu glavu obavije novi povez. dok se svojim putem ne vrati kuci. neka ostane novo u sve dane!" Tada ga povede Ur-Sanabi sa sobom i odvede na mesto za kupanje. neka se okupa u vodi. . on se opra u vodi i odbaci svoja krzna da ih more odnese. Dok opet ne dode u svoj grad. sjajnim odelom odeni mu telo da mu pokrije golotinju. neka te vise ne vidi moja obala. Ne smes vise prevesti nijednog smrtnog coveka ma kako silno tezio za mojim prebivalistem! Covek koga si ovamo doveo ima prljavo odelo. sedi ona. Utnapistime? Kuda da se okrenem? San me je scepao kao razbojnik.

dohvati brodsku motku i pogura barku opet blize obali.Novom lepotom sinulo je njegovo telo. Sta da ti dam da sretno stignes u domovinu? Hocu da ti odam jednu tajnu. ne treba da se podere ovo odelo. treba da ostane novo u sve dane! Gilgames i Ur-Sanabi popese se na ladu. a raste duboko u moru. cveta u dalekom slatkovodnom moru. dok se svojim putem ne vrati kuci. koja je pokrivala segovu golotinju. Utnapistim rece njemu. Kad tu travu dobijes u svoje ruke i jedes od nje. Tada rece zena Utnapistimu. Trava je slicna trnu. upravise je na talase i odmah otplovise. obukao je raskosnu odecu. hocu da ti kazem o cudotvornoj travi. Sta ces mu dati da sretno stigne u domovinu?" Gilgames cu ovu rec. dalekom: "Otisao je Gilgames. Gilgamesu: "Gilgamesu. Novi mu je povez obavio glavu. mnogo si pretrpeo i podneo mnogo muka. . trn je kao jezeva bodlja. dugo si hodao. mnogo je on pretrpeo i podneo mnogo muka. Dok opet ne dode u svoj grad.

" Gilgames saslusa njegove reci i oni krenuse daleko preko mora. odsece tesko kamenje i izroni pored lade. Prispeli su posle trideset sati i tada su se odmarali. ja hocu od nje da jedem da opet vratim punu snagu svoje mladosti!" Dvadeset su dvostrukih sati putovali dalje i ugledali komadic zemlje. Tada on skine svoj pojas. . Gilgames rece Ur-Sanabiju. ladaru: "Ur-Sanabi. Ime biljke je 'starac opet postaje mlad' Ja. Stigose do dalekog slatkovodnog mora. Sada ce biti ispunjena zarka teznja covekova. hocu da je podelim mnogima. Gilgames ugleda jezero. evo imam travu! Ovo je trava koja obecava zivot. zbaci gornju odecu.naci ces vecnu mladost i vecni zivot. Uzbra travu i cvrsto je drzase u ruci. bice mu sacuvana mladost u punoj snazi. dacu svima junacima da jedu od nje. Hocu da je odnesem u moj zidom utvrdeni Uruk. priveza tesko kamenje za noge. Ono ga povuce duboko u veliko more i on opazi travu slicnu trnu. Pope se u camac pored ladara i drzase u rukama carobni cvet mora.

Usao je u nju i kupao se u ugodnoj svezini. kako je visoko nasut breg hrama. ladaru: "Popni se na zid. Tada dodose do Uruka i udose u grad sa visokim zidovima. Ur-Sanabi! Idi po zidinama Uruka. Neka zmija oseti miris trave dosunja se i uze travu. Tada on sede i zaplace. . trudile moje ruke? Za koga kruzi i istice krv moga srca? Radio sam. Odsada cemo izbegavati more i reke. Gilgames rece njemu. jako utvrdenog grada! Gledaj kako je snazno utemeljen. Posle trideset dvostrukih sati zaustavise se da se odmore i podigose oci prema gradu sa svetim hramom. ladaru: "Za koga su se. Pogleda u oci Ur-Sanabiju. suze mu potekose niz lice. a lada neka lezi uz obalu. ali meni samom to nije donelo nista dobro. Za crva koji gmize u zemlji dobro sam ucinio! Trava me vodila po moru. Gilgames se vrati i prokle zmiju.hladna i sveza bila je njegova voda. Ur-Sanabiju." Dvadeset su dvostrukih sati putovali dalje i ugledali toranj hrama. Ur-Sanabi.

jer ces rasterati duse mrtvih. predlozili su mi planove. do prebivalista velikog boga mrtvih. privuceni njegovim mirisom. a sve su te opeke ispecene! Sedam mudrih majstora.Pogledaj silne gradevine. Ne smes imati cipele na nogama. tada moras doci u prljavoj odeci. jer ce te. opkoliti nepozeljni duhovi. Neka ti pripadne zemljiste na podrucju grada. mojih savetnika. Ne smes se namazati skupocenim uljem. . carobnjake i one sto prizivaju mrtve: "Dozovite mi Enkiduov duh! Recite mi kako mogu da ugledam Enkiduovu senu? Hocu da ga pitam za sudbinu mrtvih?" Najstariji medu svestenicima rece: "Gilgamesu. Ne smes luk poloziti na zemlju. ako hoces da sides u Podzemni svet. Ne smes u ruci drzati zezlo. Doziva svestenike. u gradu s visokim zidinama. i vrt i odaja za zene neka ti pripadnu! U Uruku treba da sagradis svoju kucu!" DV?N?EST? PLOC? Gilgames vlada u Uruku. On ne moze da se smiri. sagradene su od opeka. jer ce te okruziti svi oni koje si usmrtio.

?ko kapiju ne otvoris. onu koju ne podnosis ne smes tuci. Vodio ga je kroz sedam kapija i skidao mu odecu . prah zemlje im je hrana. sede u tami. vrataru. jer ce te uznemiravati jadikovanje ljudi pod zemljom." Gilgames ode u veliku pustinju do kapije Podzemlja. Ne smes milovati dete koje volis. Oni ne vide svetlo. Dode do mracnog Irkalinog stana: Svoje korake upravlja prema prebivalistu iz koga ne izlazi vise onaj koji jednom ude. putem bez povratka.smes samo necujno hodati. Isao je putem. ono koje ne trpis ne smes kazniti. razbicu vrata i slomicu zasun!" Vratar otvori prvu kapiju i skide mu ogrtac. Ne smes poljubiti zenu koju volis. otvori svoju kapiju da mogu uci. On zakuca na vrata i rece vrataru ove reci: "Hej. ciji stanovnici ne trebaju svetla. Isao je do prebivalista. a blato je njihovo jelo. U perje su obuceni i imaju krila kao ptice.

boginja ga nije pustala. da dode k meni da ga pitam za sudbinu mrtvih!" ?li je strazar i kljucar boginje cvrsto drzao mrtvoga. Gilgames je vikao. Niko te nije ovamo zvao. mudrog boga dubine: "Posalji mi ovamo Enkiduovu senu! Podzemlje ga cvrsto drzi. Razgovarali su. uze svoju odecu i prode kroz sedam kapija. otvori odmah rupu u zemlji i dovedi gore Enkiduovu senu. . Oni se prepoznase.da bi nag usao u carstvo mrtvih. On stupi pred veliku boginju Ereskigal i rece: "Pusti Enkidua." Otac dubine cu njegove reci i rece silnome Nergalu." Ozaloscen. a ipak ostadose jedan drugom daleko. vladaru mrtvih: "Otvori odmah rupu u zemlji! Dovedi gore Enkiduov duh da progovori svome bratu Gilgamesu. Uzvisena Ereskigal rece ovako Gilgamesu: "Vrati se natrag! Ti ne mozes videti mrtvoga. uspne se Gilgames. Dode do duboke vode i zamoli Eu." Kad to cu silni Nergal. moga prijatelja.

ti bi seo i zaplakao. Enkidu. postao je blato zemlje. govori. Gilgames otvori usta i rece: "Govori. prijatelj. Gilgames leze da spava. a smrt ga ugrabi u sjajnoj dvorani njegove palate. koga je tvoja ruka dodirivala. knjizevnost ." "Pa hocu da sednem i da placem doveka!" "Pogledaj." Gilgames htede jos da pita. u grad s visokim zidinama. kojemu se srce tvoje obradovalo. prijatelju. Visoko se dize hram Svetog brda. potonuo je u prah. pun je prasine. njega zderu crvi kao staro odelo. prah je postao.a sena je drhtavim glasom odgovarala. EP O URUCKOM KR?LJU GILG?MESU Gotovo kod svih naroda. ja ti to ne mogu reci. ali nestade sene Enkiduove. ?ko bih ti otkrio zakon zemlje koju sam video. prijatelja kojega si prihvatio. prijatelju moj! Objavi mi sada zakon zemlje koju si video!" "Ja ti to ne mogu reci. pocevsi od najstarijih vremena pa sve do danas. prijatelju moj. Gilgames se vrati u Uruk.

nego je ostao vecno mlad. spanske Servantesov Don Kihot koji je daleko presao uske okvire ove knjizevnosti. ?li mali je broj ljudi koji poznaju delo. nasao i zauvek . simbol koji kroz ta nebrojena stoleca nije ostario. a pri pomenu ruske nema toga ko ne bi pomislio . iz knjizevnosti cije su se konture odavno izgubile u drevnoj proslosti. simbol engleske knjizevnosti svakako je Sekspir. a ostalo je razumljivo i danasnjem coveku. njenim simbolom.Dostojevski ili Tolstoj. To je delo koje je bilo razumljivo ljudima pre 6000 godina. delo koje nije samo njen simbol nego je svojom dubokom humanoscu simbol svih iskrenih stremljenja od najstarijih vremena pa do danas. Tako npr. jedno od najstarijih knjizevnih dela uopste. U klasicnoj knjizevnosti pomen na grcku nesumnjivo ce svakako podsetiti na poznata dva Homerova epa Ilijadu i Odiseju.Gete: Faust. pri pomenu italijanske knjizevnosti svako ce pomisliti Dante: Bozanstbena komed-ja. kao da se domogao one cudesne "trave besmrtnosti" koju je tako grcevito trazio.bi se mogla obeleziti jednim delom ili jednim imenom kao njenim predstavnikom. nemacka knjizevnost izaziva u nama isto tako ime jednog pisca i njegovog dela .

njihova zajednicka borba s Humbabom i nebeskim bikom. godine pre nase ere. To je ep o uruckom kralju Gilgamesu iz stare mesopotamske knjizevnosti. I ovaj je ep poznat u nekoliko varijanata kao i eposi o stvaranju sveta i Istarinom putu u pakao. Enkiduova smrt. Ni onih vise od 2500 godina. Iako je kao celina sastavljen oko 1700. dok se Enkidu naziva i Ea-bani.izgubio glavni junak toga dela. Sve ove varijante imaju uglavnom isti sadrzaj: Gilgamesovo prijateljstvo s Enkiduom. bar u pojedinim svojim delovima. nije mu oduzelo nista od lepote i svezine. u drugoj Izdubar. a po sadrzaju najvredniji i najsavrseniji. u dalekoj sumerskoj proslosti. Glavni junak epa Gilgames. koje je provelo u tami "podzemnog sveta". Bio je preveden i na huritski i hetitski jezik. ep o Gilgamesu je po svom obimu najveci. Medu svim eposima. Kao . Utnapistimova prica o velikom potopu i Gilgamesov put u podzemni svet. a u jednoj novijoj vavilonskoj varijanti Utnapistimovo je ime Kasisatra. legendama i mitovima ove knjizevnosti. od kojeg je i nastalo grcko ime Ksisutros. U jednoj se Gilgames zove Nimrod (Nimrud). bio je kralj u Uruku. on je nesumnjivo nastao. "covek bola i radosti".

posle svih pustolovina uvek se ponovo vracao u Uruk. e. iz Uruka (Ereha) s 12 kraljeva i ona iz Ura sa 4 kralja. prema tome. preko 200 000 godina). to se i njegova legendarnost nalazi vec na rubu istorijske stvarnosti. koje su sastavljene nesto pre 2000. To bi. u kojoj je kralj Gilgames peti po redu. nisu potpuno usli u istorijsku stvarnost. I njihova duzina vladanja. ipak je neverovatna. trebalo bi da su vladale otprilike istovremeno. a po povratku s bezuspesnog puta u podzemni svet umro je u svojoj palati u Uruku. bio drugi kralj I dinastije iz Ura. Vladao je u Uruku. a time je dokazano da ova dinastija nije vise legendarna nego istorijska. kralja Ura. sin Mes-ani-pade.sto su kraljevi pre potopa potpuno legendarne licnosti.. Vuli nasao u rusevinama hrama kod Tel el-Obeida. koji u kraljevskim listama nije pomenut. iako kraca od onih pre potopa. Prema natpisu na ploci koji je L. ona iz Kisa sa 23 kralja. nisu jos oslobodeni legende. navodno. . tako ni svi vladari posle potopa pronadeni u kraljevskim listama. hram je podigao ?-ani-pada. ? posto je otprilike istovremeno vladala i dinastija iz Uruka. godine pre n. o cemu nam svedoci njihova neverovatna starost i duzina vladanja (8 vladara vladalo je. Tri prve dinastije posle potopa.

boginja oblikovanja.: ?mar-Sin. sa stokom loce vodu") vise licilo na zivotinju. Upravitelju zemlje. Sudijo ?nunakija. pa njegov sin Labasi-Marduk. Druga licnost epa. Koji okom obuhvatas sve strane sveta. kralj podzemlja). bog meseca). ali je svojim spoljnim izgledom i nacinom zivota ("sa gazelama jede travu. istina. uzviseni ispitivacu. bilo covek. ?mel-Marduk (Marduk. . Nabunaid (Nabu. Mnogi su vladari dodavali svome imenu ime nekog boga kao npr. savrseni kralju. Ovde treba pomenuti da su narocito u prvo doba sve umrle kraljeve smatrali bogovima. Enkidu. Nergal-sar-usur (Nergal. koga je od blata stvorila ?ruru. glavni vavilonski bog) i mnogi drugi. gospodaru podzemlja! Ti si sudija i ispitujes kao bog. a jednom trecinom covek") s bicem koje je.U jednoj himni Gilgames se slavi kao heroj i sudija pokojnika: Gilgamesu. Rim-Sin (Sin. Najznatniji medu ljudima. ali koga je posle medusobne borbe vezalo iskreno prijateljstvo s kraljem Gilgamesom. razlikovao se od ostalih ljudi time sto je po celom telu bio kosmat. Mozda je ovo i nehoticna simbolika gde se u tako bliskom odnosu nalazi kralj ("dve trecine bog. pa su im tu cast cesto jos i za zivota ukazivali. bog mudrosti i trgovine). divlji covek stepe. Nabupolazar.

bio je poreklom iz Suripaka (Surupaka). Isto su tako sporedne i jednostavne licnosti lovac i njegov otac. zivo nas podseca na bikove s ljudskim glavama koji su kao skulpture natprirodne velicine ukrasavali portale mnogih kraljevskih palata Vavilona i ?sirije. uz ostale sumerske gradove. boga sunca. poslednji kralj. vladao je u Suripaku. ali u kraljevskim listama od pre potopa osmi. koga je na Istarin zahtev poslao ?nu da ubije Gilgamesa jer je uvredio Istaru. koji je sa svojom zenom posle velikog potopa stekao besmrtnost. Utnapistimov ladar Ur-Sanabi prikazan je kao jednostavan. On je jedini mogao da plovi preko "Svetskog mora" i "Voda smrti". bio jedan od centara rane . Njih su zajednicki savladali Gipgames i Enkidu. no ime mu nije poznato. On je. Humbaba. ali je uznemiravao ljude u bregovima. On i cudesni nebeski bik. Gilgamesov praotac. obican covek.Utnapistim ("mladica covecanstva"). cudovisno bice. jedini su predstavnici zla u ovome epu. pa je uvredio i samog Samasa. Od mesta u kojima se zbivaju dogadaji ovoga epa u prvom redu treba pomenuti grad Uruk. Nije poznato da li je bio kralj. sto se i ovde moze protumaciti kao pobeda dobra nad zlom. kako je opisan u epu. Bio je cuvar Kedrove sume.

e. Isto tako pomerio je i Tigar svoj tok nesto prema istoku. U ovom je gradu pronadena bazaltna stena na kojoj su u reljefu prikazane dve scene iz lova. Grad je bio opasan visokim bedemom. pa nije .). Lezao je uz Eufrat. a zidovi s unutrasnje strane bili su obojeni belo i crveno ili ukraseni mozaicima u vise boja. Tako je otkopan jedan hram sa vise prizemnih prostorija uz dugo dvoriste. drugi kralj II dinastije iz Ura (2278-2228.sumerske kulture. koji danas. jedna iznad druge. menjajuci kroz vekove svoj tok. Prema prvom spratu hrama vodilo je stepeniste. u Uruku su bili sagradeni hramovi i zitnice. pominje u jednom natpisu veliki zid koji su nazivali Gilgamesovim. Drugi urucki hram sagraden je na asfaltnoj podlozi. Osim kraljevske palate. a u drugoj ga gada strelom. Sulgi. U jednom od njih nalazio se i veliki Istarin kip. pre n. a koliko je hram bio visok nije poznato. odakle ga je vratio u Uruk tek posle vise od 1500 godina asirski kralj ?surbanipal. Najstarije glinene ploce sa slikovnim pismom poticu takode iz Uruka. U prvoj lovac probada lava kopljem. koji su Elamci prilikom osvajanja sumerskih gradova i razorenja Uruka odneli u svoj glavni grad Suzu. tece oko 10 km zapadno od njegovih rusevina.

jer kedrova ima samo jos u Indiji i severnoj ?frici. koji opkoljava Kedrova suma. Stepa i polja cesto se pominju kao mesta gde su se takode zbivali dogadaji. koje se prostire zapadno odmah iza Libana. malo je verovatno da su nju smatrali onom legendarnom ppaninom kroz ciji klanac prolazi nocu sunce i kojim je isao i Gilgames. Drugo putovanje vodilo ga je kroz planinu Masu. Iduci za tam ciljem. Taj breg je verovatno Liban. Iz knjiznice ovog grada pribavio je ?surbanipal prepis epa o Gilgamesu. "Svetsko more". Isto je tako tesko ustanoviti gde je bilo Utnapistimovo . Na geografskim kartama staroga sveta zapisano je u severnom delu Mesopotamije ime planine Masius. a drugi put kada je sam putovao trazeci praoca Utnapistima. Da li je to bilo Sredozemno more. dvaput je bio cilj Gilgamesova putovanja: prvi put s prijateljem Enkiduom u potrazi za Humbabom.ni cudo sto se Gilgamesu pripisuje i njegov izum. Iako nas ovo ime podseca na planinu Masu. prema opisu u epu. Iza "Vrta bogova" nalazi se. krenuli su prema severu. tesko je reci. "Breg bogova".

ostrvo koje su opkoljavali "sumni plicaci Voda smrti". U prvih sedam ploca redaju se dogadaji s izvesnom vedrinom i borbenoscu. Ep se moze podeliti na dva gotovo jednaka dela. slatke vode ipak ima i u severnom delu Mesopotamije. od osme do dvanaeste ploce. Spominje se i "slatkovodno more": Sumercima je u najstarije vreme bila poznata "slana voda" Persijskog zaliva i "slatka voda" Eufrata i Tigra. na "uscu reke". Mesto sa kojeg se polazi na Utnapistimovo ostrvo nalazi se. Na povratku Gilgames se kupao u jednom jezeru kada mu je zmija ukrala "travu besmrtnosti". a do kojeg se dolazilo ploveci "Svetskim morem". jezero Van. npr. zastrt je . slana i slatka voda nalaze se na jugu. slobodno sluzili ovim pojmovima premestajuci ih prema potrebi i razvoju dogadaja. I u epu o stvaranju sveta mesanje slane i slatke vode predstavljalo je prvobitni haos. stvarajuci ovaj ep o Gilgamesu. prema epu. ali vec sadrze klice mracne covekove sudbine koja se polako priblizava. To bi se moglo protumaciti tako sto su se Sumerci. No. koja je pri cestim poplavama mogla biti slicna "slatkovodnom moru". Medutim. Drugi deo epa. a Gilgames js putovao na sever.

Njegove jednostavne reci duboko nas diraju. Zato s pravom mozemo ovih nekoliko stranica ubrojiti medu najbolje koje su u starijoj knjizevnosti napisane. u vrlo dobro smisljenoj gradaciji. U vernom drugovanju i dubokom prijateljstvu s Enkiduom Gilgames dozivljuje tezak udarac zbog prijateljeve smrti. Osecaj gubitka bliskog bica. prema svom unutrasnjem najintimnijem bicu. Gilgames tuguje i jadikuje za prijateljem.nekom uzvisenom setom. Gilgames jos nije doziveo. Sa dramatske strane ona je . kako se po svemu cini. koja se moze smatrati prvim vrhuncem epa. menja ga iz osnova. sve upravo neodoljivo i sudbinski tezi. U osmoj ploci. zaustavljajuci za trenutak tok dogadaja. koji. U prvom delu opisan je Gilgamesov odnos prema spoljnom svetu. i mi sa divljenjem mozemo ustanoviti da se covek od pre 6000 godina plemenitoscu i dubinom svojih osecanja nista nije razlikovao od coveka novijeg vremena i da je ta svoja osecanja i misli umeo da iskaze u savrsenom pesnickom obliku. ka kojemu. a u drugom njegov odnos prema samom sebi. Utnapistimova prica o velikom potopu uklapa se u ovaj ep kao velika epizoda. a glavni motivi su strah od smrti i teznja za vecnim zivotom.

stvoreni prema ljudskom obliku. On ne moze da shvati da ce i on "morati da se smiri i da ne ustane doveka" kao njegov prijatelj Enkidu. prikaze bednima i nemocnima pred prirodnim silama. i ja kao Enkidu umreti? Dusa mi je razrivena bolom. obicnim smrtnicima koje je obuzeo neopisiv strah. Sve nam ovo dokazuje kako su njihovi bogovi. Hvata ga panican strah. koji su bili toliko uzviseni nad ljudima i kojih su se svi bojali. On sam kaze: Zar necu i ja. Uplasio sam se smrti i zato jurim preko stepe. doista bas bliski ljudima i morali da trpe kao i ljudi. Utnapistim i njegova zena s ladarem Ur-Sanabijem . Nije mu ni to bilo dosta. Cini se kao da je nepoznati pesnik jedva docekao da bogove. ?li tu nema pomoci. Od osme ploce pa dalje Gilgames je utelovljenje covekovog straha od smrti i teznje za besmrtnoscu. koju su sami izazvali: pobegose i popese se na ?nuov Breg bogova. nego ih jos zlurado uporeduje s psima. prema ljudskim vrlinama i manama. Scucureni kao psi gurahu se medu sobom.najvredniji deo epa. Zanimljiva je scena u kojoj su opisani bogovi kako pod utiskom strasne nepogode.

ali koji covek prigusuje i zatomljuje u sebi. Ti nisi drugacije graden nego ja. smrt su odredili za njih. Ne lice li jedno drugom novorodeno dete i smrt? Zar nisu oboje obelezeni znacima smrti? Retko je kada ova jedinstvsna filozofska misao tako uverljivo i jasno izrecena. Gilgames mu upravo zavidi na stecenoj besmrtnosti i pita: Kako si samo dospeo u Skupstinu bogova. U ovoj istini krije se klica pesimizma. Ugledavsi Utnapistima. Gilgames je zacuden njegovim ljudskim likom: Ti nisi ni veci ni siri od mene. glas podzemnog sveta koji zove. ?li on ce se jednoga dana javiti. u teznji da se nauziva svih radosti zivota. Utnapistim mu na vrlo slikovit nacin prikazuje prolaznost svega sto zivi. i ti si covek kao i ja. kako si trazio i nasao zivot? Jos pre nego sto mu je ispricao kako je doslo do potopa i kako je stekao besmrtnost. nista nije trajno. a zivot zadrzali za sebe. ti si mi slican kao otac sinu. zaboravlja ga u zivotnoj borbi i u teznji za srecom. pa i coveka: Zar ptice kulilu i kiripa uvek gledaju prolece? Zar ce njihovo oko doveka gledati sunce? Otkada su dani zapoceli.poslednji su medu ljudima koji su stekli besmrtnost jer: Kad su bogovi stvorili ljude. taj .

koga je tvoja ruka dodirivala. Ur-Sanabi. ali vise bola i patnje nego radosnog uzivanja. kad mu zmija ukrade travu kojom se ta besmrtnost mogla steci. prijatelj.neumoljivi glas. postao je blato zemlje. i sta coveku preostaje nego da se pomiri s "ljudskom sudbinom"? Gilgames je grcevito tezio za besmrtnoscu i. Dugo i mucno je bilo putovanje. potonuo je u prah. ali meni samom to nije donelo nista dobro. ali je sve bilo . nas duboko dira Gilgamesovo ocajanje: Za koga su se. prah je postao. trudile moje ruke? Za koga kruzi i istice krv moga srca? Radio sam. Za crva koji gmize u zemlji dobro sam ucinio! Gilgames. ne gubi nadu. ?li Enkidu je mogao da mu kaze samo ovo: Enkidu. Kao sto svake godine Istar provaljuje u pakao u potrazi za svojim ljubavnikom. "covek bola i radosti". i od njega licno sazna "zakon zivota i smrti". bogom Tamuzom. tako i on zeli da kao poslednje utociste u svom jadu vidi umrlog prijatalja Enkidua. ocajna borba za smislom zivota. pun je prasine.

mada se ono vise ili manje u vecoj ili manjoj meri javljalo i kod drugih ljudi u staro doba kao i danas. ovda nam ostaje da jos jednom pazljivo poslusamo onaj drugi glas tih davnih vremena. Bez utehe. hiljade nabijati na kolac i zive uzidivati u gradske bedeme Ninive? Zar nisu i dalje kroz sve vekove ljudi bez razloga bili muceni i ubijani? Podsetimo se samo kako su rimski carevi slali nebrojene . Bila je to istorija koja se i u starom vremenu. vise pisala okrutnoscu nego saucescem i ljubavlju za coveka. koju nije mogao da nade ni u podzemnom svetu kod svog najboljeg prijatelja. Smrt ovog drugog predstavlja za Gilgamesa tako tezak gubitak da ga on nicim vise ne moze nadoknaditi. Kralj Gilgames i stepski covek Enkidu stoje jedan pored drugoga kao prijatelji i braca. Gipgames umire. vrednost coveka pojedinca uzdignuta iznad istorijskih zbivanja tih vremena. Svojom dubokom humanoscu ovaj ep se uzdize iznad krvavih stranica istorije ove zemlje dveju reka. Kakvo je znacenje tada imao covekov zivot? Zar nije Senaherib hiljadama zivih zarobljenika dao odrati kozu. Tu je. ?ko ovo stanje Gilgamesove potistenosti i teskobe zbog straha pred smrcu ostavimo po strani. dakle. a narocito u istoriji ?sirije.uzalud.

koji su zaista bili "svetlo svoga vremena". nazalost. u plamenu lomaca ne-stao je veliki broj naprednih i ucenih ljudi. Pre nego sto su ga mogli cuti drugi narodi. ne naucivsi nista o humanosti. u kojima se bogovi medu sobom bore za prevlast ili pojedinac zeli da se dokopa vlasti. u ovom epu Gilgamesove teznje se uzdizu iznad ljudske sebicnosti. Medu svim ostalim eposima ove knjizevnosti. bez obzira na razlike koje dele ljude na rase. tekovinama nove civilizacije. Iako se iz . on je ironijom sudbine preko 2500 godina bio zanemeo pod rusevinama nekadasnjih raskosnih palata. ? sve su to bili nevini ljudi koji nisu mogli shvatiti sta se to i zasto se to s njima cini. narode i kaste? ?li ovaj poziv nije daleko dopirao. pa cak i otac prevarom sinu uskracuje besmrtnost. Naprotiv.ljude da ih razdiru divlje zveri radi uveseljavanja gledalaca ili kako je isto tako ogroman broj ljudi goreo na lomacama srednjega veka po ce-loj Evropi u ime "najvise i najsvetije pravicnosti". Kakve li strasne ironije! Zar nisu posle toliko hiljada godina moderni Senaheribi. sluzeci se. milione ljudi i dalje slali u smrt i mucili ih na razne druge rafinirane nacine? Zar nam se ovaj ep ne cini kao poziv na medusobno bratstvo.

koji je od bogova ukrao samo vatru i doneo je ljudima. nego odlucuje: Hocu da je odnesem u moj. od nase spremnosti da kroz nejasni i .straha pred smrcu dao u grcevito traganje za vecnim zivotom. pozivajuci ljude da ga slede i da ispune to starodrevno. dakle ravnim bogovima? ?li Gilgames. Iako "dve trecine bog. premoscujuci ponore prostora i vremena. kako bi se to ocekivalo. Da li cemo tu daleku poruku razumeti zavisi od nas samih. ovaj ep svetli dirljivim sjajem covecnosti kroz strahote svih vremena. i to za sebe licno. neminovno ga je vodila u smrt. dacu svima junacima da jedu od nje. hocu da je podelim mnogima. koja stvara sudbinu". Nije mogao da izvrsi delo. covek vise patnje nego radosti. Kao svetla tacka ciji zrak. i Mametum. veliki duhovi. od nase dobre volje. dopire do nas. Ne cini li nam se Gilgamesov lik veci od Prometeja. on ne jede od nje. nije mogao da uspe u tom. dok je Gilgames hteo da ljude ucini besmrtnima. ostao je samo simbol. cim se domogao one cudesne trave koja mu to omogucuje. a jednom trecinom covek" sudbina koju su mu odredili "silni ?nunaki. jedno od prvih zavestanja koje je ostalo kao bastina svim poznijim pokolenjima pa i nama danas. zidom ugvrdeni Uruk.

glas uruckog kralja Gilgamesa. Stanislav Preprek .nerazumljivi sum vekova razaberemo i cujemo tuzni glas neutesene duse i slomljenog srca.