Ep o Gilgamesu Jedino sto sam nasao je bilo na cirilici, evo i prijevoda na latinicu, ali nazalost ekavica plus cinjenica

da su mi kodne stranice razjebane pa se ne kuze hrvatska slova. Nadam se da ce posluziti... PRV? PLOC? Sve je video on, gospodar zemlje. Upoznao je svakoga i svacije znanje i delo, sve je razumeo. Video je zivot i rad ljudi. Izneo je na svetlo tajne i skrivene stvari, Mudrost, kao ponor duboka, bila mu je jasna. Doneo je vesti iz vremena pre velikog potopa. Dugim putem isao je u daljinu. Mucno je bilo dugo putovanje i tegobna voznja. Svu muku dao je patnik napisati klinovima. U tvrdom kamenu uklesana su sva dela i sve patnje. Gilgames, pobedonosni junak, sagradio je zid oko Uruka. Visoko kao breg dize se sveti hram u utvrdenom gradu. Cvrsto, kao od tuca, lezi nasuti temelj. Pod zastitom uzvisene kuce, u kojoj prebiva bog neba, daleko se pruza zitnica grada, prekrasno spremiste. Sjajnom belinom blista u svetlu kraljevska palata. Ceo dan stoje strazari na bedemima, a i nocu bdiju ratnici. Samo jedna trecina Gilgamesa je covek, a dve trecine bog.

S divljenjem i strahom gledaju gradani njegov lik, po lepoti i snazi nikada mu nisu videli ravnog. Lava tera iz svog sklonista, hvata ga za bradu i probada. Divljeg bika lovi brzinom i snagom svog luka. Njegova rec i govor u gradu su zakon. Sinu je vaznija kraljeva volja nego oceva zelja. Cim sin postane covek, u sluzbi je velikog pastira kao ratnik i lovac, cuvar stada, nadzornik gradnje i pisar ili sluga svetog hrama. Gilgames, covek bola i radosti, nije umoran. Za njega, jakoga, divnoga, mudroga, moraju da rade mladi i stari, mocni i neznatni. Urukov sjaj treba da sija pred svim gradovima zemlje. Gilgames ne pusta ljubavnicu njenom dragom, ni kcerku silnoga njenom junaku. Njihovo jadikovanje dopire do velikih bogova, bogova neba, gospodara svetoga Uruka: "Vi ste stvorili mocnog divljeg bika i bradatog lava. Gilgames, nas knez jaci je od njih. Necete naci njemu ravnoga.

Silna je njegova moc nad nama. Ne pusta ljubavnicu njenom dragom, Ni kcerku junaka njenom muzu." Njihovo jadikovanje cuo je ?nu, bog neba. On pozove veliku ?ruru, boginju vestu oblikovanju. "Ti si, ?ruru, stvorila ljude i zivotinje zajedno sa Mardukom, junakom. Stvori sada lik koji bi bio slican Gilgamesu, bice koje bi bilo kao on, no ne samo pustinjska zivotinja. Neka zatim dode taj silni u Uruk. Neka se bori s Gilgamesom, a tada budi spokojan, Uruce!" Kad to cu ?ruru, stvori u mislima bice kao sto je zeleo ?nu, bog neba. Ona opra ruke, uze blato i ovlazi ga svojom bozanskom majcinskom pljuvackom. Oblikova Enkidua, stvori junaka ozivljenog krvlju i dahom borbenog boga Niniba. Sada on stoji sam u stepi, dlakav po celom telu. Kao u zene talasa mu se duga kosa, pruza se kao psenica. Nista ne zna o zemlji ni o ljudima. Krznima je odeven kao Sumukan, bog njiva i stada. Sa gazelama jede travu po polju. Sa stokom pije na zajednickom pojilu.

lovcu: "Idi u Uruk Gilgamesu. Spopada ga sr?ba. Zajedno sa zivotinjama stoji na nasem pojilu. Izmoli za sebe mladu zenu koja se posvetila Istari. Tako su mi izmakle iz ruku sve poljske zivotinje. jer se uplasio. i treceg stoji Enkidu preteci tu na pojilu. Na tom pojilu neki lovac postavi zamke. Lovac ga opazi i dugo gleda netremice. Bol obuze njegovo srce. Jednog dana. pokidao zamke koje sam postavio. Enkidu se suprotstavi tom coveku. Silna je njegova snaga. neprestano luta po stepi. Lovac podize glas i rece svome ocu: "Oce. unezverena i mracna lica vice od besa. sa planine. cini se kao da je potomak ?nua. pa i drugog. koji je dolazio da poji svoju stoku. Sa stokom se vraca natrag u tor. ne smem mu se pribliziti. Zasuo je jamu za hvatanje koju sam iskopao. Enkidu mu se pricino kao cudoviste iz planine. boginji ljubavi. i odvedi je sa sobom. neki je covek dosao izdaleka. Strasan je njegov lik." Otac rece sinu. . Kad stoka dode na pojilo. Govori mu o neukrotivoj snazi divljega.Sa mnostvom zivotinja gura se u reci.

neka ona zbaci sa sebe svoju odecu da bi on uzeo bujnost njenog tela. Tada podize ruku i ovako rece Gilgamesu: "Neki je covek dosao izdaleka. povedi sa sobom mladu zenu iz svetog Istarinog hrama." Lovac saslusa oceve reci i otide. Uputi se prema Uruku. Njegove snage su silne kao vojska nebeskog boga." Gilgames rece njemu. Velika je njegova moc u celoj stepi. Noge su mu stalno sa stokom na pojilu. s planine. Tako su mi izmakle iz ruku zivotinje moga polja. neprestano luta po polju. ne smem da mu se priblizim. Strasno ga je gledati. priblizice joj se. neka ona zbaci sa sebe odelo . ude kroz kapiju. Kad je ugleda. Kad on dode sa zivotinjama na pojilo. da polazem mreze i postavljam zamke. Tako ce se otuditi stoci koja je s njim rasla po polju. razderao mreze i pokidao zamke. stize pred kraljeva vrata i pred kraljem pade nicice. lovcu: "Idi samo. moj lovce. On me sprecava da kopam jame. Odvedi mu je. Zatrpao mi je jame.

da bi uzeo bujnost njenog tela. coveka punog snage. On hoda preko polja. divljeg momka. Uzbudi pozudu u njemu." Lovac saslusa njegovu rec i ode. pogledaj njegovu radost! Kad te ugleda. Lovac i zena spustise se na tlo nedaleko od pojila. Pogleda ga sveta zena. priblizava se. snazni potomak neba. Stoka dolazi i pije na pojilu. sa stokom zajedno loce vodu. Kad je ugleda. Vodene zivotinje se guraju u reci. Jedan dan. otkrij brezuljak radosti da bi uzeo bujnost tvoga tela! Ne cekaj duze. pa i drugi dan zadrzase se na istom mestu. zeno! Otkrij svoje grudi. Zivo se gura s mnostvom u vodi. "Tu je on. on ce joj se pribliziti. Treceg dana stigose i obretose se na odredenom polju. motri unaokolo. on ce ti se pribliziti. Oni podose i gonjahu mazgu najkracim putem. Sa gazelama jede travu. Tako ce se on otuditi stoci koja je rasla s njim u polju. coveka s planine. njega. Enkidu. primami ga u zamku zene! . Dovede mladu zenu iz Istarinog hrama. Tu je i on.

koja je rasla s njim u polju. Cudenje obuze Enkidua. njegove je usi slusahu: "Enkidu. ti si lep. gazele u skoku pobegose. podize Enkidu lice i pogleda po stepi. Bili su sami. ti si kao bog! Zasto hoces da juris s divljim zivotinjama po polju? . Ona ne oklevase i opazi njegovu pozudu. sjedinivsi se s njom u ljubavi. Tek sto su ga ugledale. a on je ugleda i baci na zemlju. i kad ona progovori. Uzbudila je pozudu u njemu. otkrije brezuljak radosti da bi on uzeo bujnost njenog tela. Pogledom je trazio zivotinje. Poljske su zivotinje uzmicale pred njim.Otudice se svojoj stoci. Njegova ce prsa cvrsto na tebi pocivati!" Tada zena otkrije svoje grudi. Spusti svoju odecu. Mirno je stajao kao prikovan. Zasicen bujnoscu njenog tela. Okrenu se zeni i sede do njenih nogu. Pogleda je u oci. primamivsi ga u zamku zene. Sest dana i sedam noci upoznavao je Enkidu zenu. Cvrsto su pocivala njegova prsa na svetoj sluzbenici bozjoj.

Podi sa mnom u Uruk, u grad opasan bedemima. Dodi u sveti hram, prebivaliste ?nua i Istare! Dodi u sjajnu kucu u kojoj stanuje Gilgames, primeran junak, Snazan kao divlji bik, on mocno vlada, njemu ravnog neces naci u narodu." Tako mu rece, a on se obradova tome sto je cuo. Enkidu rece njoj, sluzbenici Istarinoj: "Ustaj, zeno moja! Vodi me u sveto prebivaliste ?nua i Istare, tamo gde boravi Gilgames, primeran junak, gde vlada on, divlji bik, silan medu ljudima! Hocu da ga izazovem na borbu, zvonkim glasom zvacu jakoga, objavicu usred Uruka: 'I ja sam silan!' Tako cu uci i promeniti sudbinu. Rodio sam se u stepi, snaga je u mojim udovima! Sopstvenim ces ocima gledati sta ja cinim. Ja znam kako ce se sve dogoditi." Zena i Enkidu dodu do grada i udu kroz kapiju. Sareni su cilimi prostrti po ulicama. LJudi hodaju u belim odelima

i s vrpcama oko glave. Iz daljine bruje harfe i zvuce frule. Svecanost je svetkovala danju i nocu. Lepo razvijene devojke, pune zivota u svim udovima, igraju prolazeci. Klicuci digose junake iz njihove odaje. Sveta zena ulazi prva u Istarin hram. Iz svetista uzima svecano odelo. Sjajnim odelom kiti Enkidua, krepi ga hlebom i vinom s oltara boginje. Priblizuje mu se jedna posvecena i vidovita i rece mu ovako: "Enkidu, neka ti veliki bogovi podare dug zivot! Hocu da ti pokazem Gilgamesa, coveka bola i radosti. Treba da ga vidis i pogledas mu lice, kao sunce sjaji mu oko. Od misica, tvrdih kao tuc, jedar je njegov visoki stas. Njegovo je telo puno ukrocene suvisne snage. Nije umoran ni danju ni nocu. Izaziva strah kao ?dad, bog oluje. Samas, bog sunca, milostiv je Gilgamesu. Ea, bog dubine, podario mu je mudrost. Bozansko trojstvo izabralo ga je za vladara i prosvetlilo mu pamet. Pre no sto si sisao s planine i dosao iz stepe, vec te je slutio Gilgames.

Sanjao je cudan san u Uruku. Probudio se iza sna, pricao je majci san i rekao: 'Majko, ove sam noci video neobican san. Zvezde su stajale na nebu. Tada one padose na mene kao sjajni ratnici. Vojska je bila kao jedan covek. Pokusao sam ga podici, ali mi je bio pretezak. Pokusao sam da ga otrgnem, ali ga nisam mogao ni pomaci. LJudi iz Uruka su stajali i posmatrali prizor. Sagibali su se i ljubili mu noge. Tada sam ga stisnuo kao zenu, prevrnuo tako da sam lezao na njemu i bacio ga k tvojim nogama. Ti si ga primila za sina i stavila uza me kao brata. ' Risat, gospodarica i majka, zna da tumaci snove i objasni ovako sinu, knezu: 'To sto si video zvezde na nebu i kako je ?nuova vojska pala na tebe kao jedan covek, ti ga hteo podici, no bese ti pretezak, hteo ga stresti, a nisi mogao, to sto si ga stisnuo kao zenu i bacio k mojim nogama, a ja ga primila kao sina, to znaci: doci ce jedan jaki.

" Tako je govorila posvecena i vidovita. pada mu pred noge i boji se kao dete. Sva se vojska skupila i nastupa protiv njega. Gilgamesu je prostrta postelja od cilima u hramu ." Junaku iz Uruka preprecuje put u svetu kucu. Nad njim ce biti tvoja ruka. Kao bogu.' Pogledaj. Njegovo snazno telo nadvisuje sve silne u gradu. Drug ce ti biti u borbi. Enkidu. a Enkidu napusti uzvisenu Istarinu kucu. Pred cudesnom pojavom klanja se narod. "Junak iz ?nuovih bregova dosao je u grad. Izazvace te na borbu. borice se s tobom. bice ti kao brat. ali je odbija njegov preteci pogled.Kao mnostvo ratnika silne su njegove snage. lezace do mojih nogu. bice ti prijatelj. Svetina se zacudi kad ugleda stepskog coveka. to je san i tumacenje gospodarice i majke. Kao talasi spusta mu se duga brada i kosa. Uzecu ga za sina. DRUG? PLOC? Enkidu prekoraci prag hrama i stupi na ulicu.

a ovaj ovde ti je brat. Kao dva rvaca hvataju se u kostac na ulazu svete kuce. U ocajnoj sr?bi vice na njega Enkidu. . Ruke mu padose na umorna bedra. Tvoja sam majka. pa nije poznavao ni makaza ni brijaca. Risat. uhvati ga za ruke: "Ti si moj sin. gospodarica i majka. boginjom plodnosti. On je dosao sa stepe. Enkidu stoji na dverima hrama i preci mu da ude. i dalje se bore na ulici. Kao vojska lezi Enkidu nad pastirom zemlje. Tada ga ovaj stiste kao zenu i prevrnu tako da je lezao iznad njega. Podize ga i baci majci pred noge. Mracno postade njegovo lice i tmuran njegov izgled." Gilgames mu rece: "Ti si moj prijatelj.da se kralj sjedini sa samom Istarom. danas sam te rodila. Divi se narod Gilgamesovoj snazi. Enkidu se uspravi i pogleda protivnika. oci mu se napunise suzama. Zamrsena je i uskovitlana kosa mocne glave." Enkidu otvori usta i rece Risati gospodarici: "Majko. ja sam u borbi nasao brata. Gilgames izlazi iz svog dvora i priblizuje se.

poci cemo za pustolovinama i junackim delima. Prijatelju. Ko god se priblizi svetom gaju drsce celim telom. sudiju duhova i ljudi. strasno huci njegovo dahtanje.bori se odsada uza me!" Da bi zastitio kedrove u dalekoj sumi bogova. dahom njegovih usta sumi drvece. ne postuje nikakve granice. mi necemo besposleno mirovati u Uruku. uvredio je boga Samasa. I jakoga rusi njegova ruka. Gilgames rece Enkiduu: "Humbaba. izlazi iz sume na uzas ljudima. S tobom cu opet loviti po stepi. Njegov glas je kao zavijanje oluje. cuvar Kedrove sume. On cini da drvece sumi kao urlase bure. Svako ko zalazi u planinu kedrova boji se strasnog cuvara sume. Svakog ubija ko god se priblizi. Postavljen za cuvara svetih kedrova. Moje srce trazi da pronadem strasnoga i da ga savladam." Enkidu rece prijatelju Gilgamesu: . necemo radati decu u Istarinom hramu. Bel je postavio cuvara Humbabu na strah ljudima.

"Mora da je strasan Humbaba. On cezne za stepom i poljskim zivotinjama. Kao narikaca dizem jadikovku. podize ruku i rece knezovima: "Cujte me. Kazes da je silan i snazan. Njegovo srce je teskobno i leprsa kao ptica nebeska. ja zalim za Enkiduom. Gilgames je zalostan. muzevi. Sta ce mi ratna sekira o boku. I mi treba da krenemo da se borimo s njim?" Gilgames rece njemu. Enkiduu: "Prijatelju. ja. zajedno cemo se boriti protiv Humbabe i ubicemo neprijatelja bogova i ljudi!" TREC? PLOC? Enkidu ude u sjajnu kraljevu dvoranu. hajdemo zajedno do svetog kedra. . radost u ocima. kome idemo. Glasno jadikuje i ne da se zadrzati. i pogledajte me! Ja. On se dize. jer je otisao prijatelj. moj prijatelj. Otisao je Enkidu. svecana odeca koja mi obuhvata telo sta ce mi sve to? Podigao se demon i svu mi radost zagorcao. mac o pojasu. opet se zuri iz grada u divljinu. ja placem zbog njega. toljaga u ruci. sakupi najstarije iz naroda.

usrdno se moli Samasu i vice: "Samasu. neka se pojave zmije. a san ugao kraj zida. osudi prokleto lovcevo delo! Unisti mu bogatstvo. poderana i zaprasena. Silnici zemlje trebalo bi da mu ljube noge. . stoji Enkidu u stepi. zeno! Ne bilo kraja danima tvoga zivota! Neka moje kletve stoje nad tvojom glavom! Neka ti ulica bude prebivaliste. Proklinje lovca. Hocu da ceo narod tuguje za njim. Ogrnug lavljom kozom juricu po polju. s uzdignutom rukom. pred njegovim plasljivim korakom.napolju je medu poljskim zivotinjama. Neka ljudi nose zalobna odela. trebalo bi da mu sluze svi ljudi. bogu sunca." Sam. trazicu ga u stepi. oduzmi mu musku snagu! Neka ga muce svi demoni. ? onda ga nesto nagna da prokune i zavodljivu zenu: "Hocu da ti odredim sudbinu. On proklinje svetu zenu koja ga je zavela i usrdno se moli Samasu." Tako on proklinje lovca. rec mu izvire iz punog srca. Trebalo bi da pociva na sarenim sagovima i da stanuje u palati meni sleva.

bog zarkog podnevnog sunca. budi prokleta!" Reci njegovih usta cuo je Samas. On ti daje da pocivas na sarenim sagovima. Veliki Gilgames je tvoj prijatelj.Neka ti noge uvek budu umorne i ranjave. Prosjaci. Zato sto si u meni probudila zudnju. odbaceni. posuta prasinom. da ti ljube noge velikani zemlje i da ti sluze svi muzevi. Dala ti je svecano odelo i pojas. U gradu Uruku tuguju ljudi za tobom. . nose poderana odela. Gilgames prebacuje lavlje krzno preko leda i hita poljem. sto si me s mog polja odvela u grad. izopsteni udarace te po obrazima. zasto proklinjes svetu zenu? Ona ti je dala hranu sa stola boginje kakvu samo bog dobija. a ja hteo da je upoznam. "Enkidu. panteru stepe. Sjajnoga Gilgamesa ti je dala za prijatelja. Pred gospodom svojim bogom. Trpim glad i zed me muci. On dolazi u stepu da te trazi. Dala ti je vino da pijes kakvo samo kralj dobija." Enkidu saslusa reci jakoga boga Samasa. da stanujes njemu sleva u blistavoj kuci.

Tezinom brda lezalo je nesto na meni. Dolazi Gilgames. u Irkalino prebivaliste. Idi dole putem kojim nema povratka. On govori prijatelju sta ga tisti: "Teske sam snove video ove noci. Samas ucini da zablista u belom svetlu. Nebo je urlalo. Bio je slican strasnom pustinjskom psu koji skrguce zubima. Spusti se u stan iz koga nema izlaska onima koji su jednom stupili u nj. Nove boli obuzimaju Enkiduovo srce.umiri on svoje srce. Tada je preobrazio moj lik. Cvrsto me je zgrabio i bacio u ponor. pustio me da zaronim u strahovitu dubinu. a zemlja mu odgovarala drhtanjem. lavlje mu krzno svetluca kao zlato. Kao jastreb imao je snazna krila i kan?e. dublje u stan tame. Kao ogromna stena ucinio mi se teret vlastitog tela. Ukoceno je buljio ocima. prijatelju moj. Enkidu se vraca s prijateljem u grad. Sam sam se suprotstavio nekome jakom. Lice mu je bilo mracno kao noc. ciji smer ne skrece ni levo ni desno! . a ruke mi pretvorio u pticja krila: 'Leti samo dublje. Oblak prasine zasja u daljini.

Ne vide svetla. Ereskigal podize glavu i ugleda me: 'Upisi mi i ovoga!' Eto to je san. U kuci tame u koju sam usao stanuje svestenik i njegov sluga. utiskuje klinom imena u glinu i cita ih. stanuje Ereskigal. . neka ga ono odagna. kraljica zemlje i podzemnog sveta. Obuceni su u perje. zive u tami. Enkiduu: "Uzmi svoj bodez i posveti ga zlom duhu smrti! Dodaj tome sjajno ogledalo." Kad je sledeceg jutra granulo sunce. stanuju i sami ljubimci velikih bogova. ponizeni su oni koji su sedeli na prestolu i koji su vladali zemljom od pradavnih dana. Prah im je hrana.' Tada sam stupio u prebivaliste pod zemljom. Pred njom kleci pisarica zemlje. Tu su strgnute s glava kraljevske kape." Gilgames rece njemu. a blato im je jelo. s krilima kao sismisi i sove. Sutra cemo zrtvovati zloslutnom sudiji Utukiju da protera sedmoro zlih.Udi u kucu ciji ljudi ne trebaju svetla.

Neka je mir s vama i celim narodom!" Najstariji medu knezovima grada ustade i rece: "Samas je uvek stitio svoga prijatelja. CETVRT? PLOC? ? Samas. iznese sto od elamaku drveta. zato idite i ubijte ga!" Gilgames je cuo rec gospodnju i pozvao sve knezove iz naroda. postavi sve na sto i ostavi bogu sunca da lize. maslacem napuni zdelu iz lapislazulija. I Gilgames otvori usta i rece: "Samas nas je pozvao da se borimo protiv Humbabe. Neka njegova zastitnicka ruka ne bude daleko! Strasan je srditi cuvar Kedrove sume. bog sunca. Samas. Humbaba me je uvredio. koji ti je objavio pocetak borbe. vratio ti je prijatelja da te nepovredenog sacuva! Neka stoji uza te kao zastitnik . napuni medom cup od crvenog kamena. S Enkiduom je usao u dvoranu. rece Gilgamesu: "Spremi se da se s prijateljem boris protiv Humbabe! On je postavljen za cuvara Kedrove sume. Kroz Kedrovu sumu vodi put na Breg bogova. sjajnog Gilgamesa.otvori Gilgames visoku kapiju hrama.

a onda se uspne stepenicama tornja. stiti nas od neprijatelja!" Oni napuste zborno mesto. sa zdelom vode u ruci. sa zlatnim stitovima na prsima. Neka polozi nasu sudbinu u snaznu ruku boga sunca. Hajdemo Risati. a Gilgames rece Enkiduu: "Prijatelju. majci i gospodarici! Ona je vidovita. pastiru nas. Visoko gore pod slobodnim nebom uzdizao se mirisni kad. predvida buducnost i sudbinu. sa tijarom na glavi. o kralju! Ti. sada mozemo ici u hram Egalmah svetoj svestenici." Oni odu u hram Egalmah i sretnu svetu svestenicu. Prosipala je zrtveno zrnevlje i digla ruku prema uzvisenom Samasu: "Zasto si mom sinu Gilgamesu dao srce cija plahovitost ne nalazi mira? . Neka blagoslovi nase korake. Ona je razumela sve reci sina i rece: "Neka ti Samas bude milostiv!" Zatim stupi u komoru svecanih odela.i cuva tvoj zivot. Ona poskropi pod. kraljevu majku. Vrati se u svetom nakitu zavijena u belu haljinu.

dok ne dospe do Kedrove sume. ti jaki. i prinesi zrtvu uzvisenom Samasu.Opet si ga dotakao. Ovamo ih je vodio put kroz Kedrovu sumu. Jos izdaleka ugledase Breg sveta. neka se ona odvrati od tebe! Tako neka te ?ja podseca na Gilgamesa. Samasu. dok ne osveti krivicu i ne unisti strah zemlje u sve te dane. U plavicastim oblacima dizao se kad prema nebu. Od dana kada pode do dana kad se vrati. neka ti je srce budno i neka misli na njega dok se nepovreden vrati. Dokle god ti bude uskracivala ljubavni lezaj. sina. jer hoce da ide dalekim putem do prebivalista Humbabe. pozove Enkidua i rece: "Enkidu. prebivaliste bogova. ti si mi radost i uteha. Kad pred sobom ugledase tamu sume." Tako je izmolila pomoc zene boga Samasa. Mora da izdrzi borbu koju jos ne pozna. Zastiti mi Gilgamesa." Oni podose na put i odose prema severu. Ici ce putem koji jos ne pozna. . kad budes zudeo za ?jom. dok ne savlada snaznoga Humbabu. Ona side. za svojom ljubljenom.

niti cemo ici u njenu tamu! Svi su mi udovi kao oduzeti. zastiti junake. Jos izdaleka ugleda junake Humbabin cuvar sume. Kao divlji bik dascuci od besa. Enkiduu: "Ne budi plasljiv." ?li Samas. Ninib. Njegovo je telo bilo odeveno u sedam carobnih ogrtaca. te oni ubise diva. bog ratnika. pode im u susret. Enkidu otvori usta i ovako rece Gilgamesu: "Dragi prijatelju. unisti moc carobnih ogrtaca cuvara sume. Mi moramo ici dalje i samom Humbabi okrenuti svoje lice. Humbabinog cuvara sume. Sami se priblizavahu stanovima bogova. dade snagu njihovim rukama. Nismo li ubili njegovog cuvara sume? . necemo ici dalje u sumu. prijatelju moj. ruka mi je ukocena. Videvsi ih kako se priblizuju. Sest ih je odlozio i promenio tako da donji dodose gore.ostavise za sobom satore. ne budi plasljiv i kukavica. bog sunca. dotrci i zaurla strasnim glasom: "Dodite samo da vas bacim jastrebovima da vas prozdru." Gilgames rece njemu.

prebivaliste bogova i visoko gore sveti hram boginje Irnini. Nestace ukocenosti ruke. obazirimo se na sve strane da nas ne bi uhvatio jaki iz svog skrovista. Bog sunca nam je prijatelj i on nas salje u borbu. Usta im zanemese i sami se zaustavise. na Breg bogova! Uzdaj se u Samasa i neces se bojati. PET? PLOC? ?uteci su stajali i gledali sumu: gledaju kedrove. hajdemo! Zajedno cemo se boriti. Skupi snagu i odupri se slabosti! Dodi. Oni gledaju Breg kedrova. Gledaju sumu i daleku cistinu kuda se ulazi. . nacinjene su lepe staze. Budimo oprezni u sumi. Zaboravi na smrt. u cudu posmatraju visinu stabala. Uredeni su putevi i puteljci. Bog koji te je zastitio u nedavnoj borbi neka sada zastiti mog saputnika! Svi ce krajevi zemlje slaviti nasa imena!" Oni nastavise put i stigose do Kedrove sume.Zar obojica nismo vicni boju? Napred. Tada nece biti nikakvog uzasa. tu je siroki put kojim prolazi Humbaba ponosnim i silovitim koracima.

a tamo se zbunje zeleni medu mahovinom. prijatelju moj. a san koji sam video bio je zaista strasan. koja se bila nadvisila. Dvostruki sat su hodali. i treci.Pred hramom stoje kedrovi u divnoj bujnosti. Obojica smo stajali pred vrhom brda. prijatelju. zatim smo bili na putu za Uruk. dok smo mi obojica odleteli u stranu kao sitne poljske musice. Humbabu nisu nigde ni videli ni culi. Mucno je postalo putovanje. Jedan covek je bio smrvljen. i drugi." Tada kralj rece prijatelju: "San koji si sanjao dobar je. Putnicima godi sena drveca. ima dobro znacenje. San koji si video. tada se s tutnjavom grmljavine skotrlja stena. Pod njima puzi trnovita sikara. Mirisno cvece i povijuse skrivaju se pod kedrovima u gustom grmlju. zvezde se pojavile i oni legose spavati. kedrovi su puni kliktanja. Noc se spustila na sumu. sve strmiji je bivao put prema Bregu bogova. . Rano ujutro probudi Enkidu prijatelja: "Sanjao sam san. izvanredan je.

dolazio je strasan vihor. nabrojali su vec trideset sati. Sagnuo se pred olujom kao brdska raz na vetru. donesi san! Daj snove Enkiduu.Sto si video da se breg srusio i smrvio treceg coveka. On se uspravi i rece prijatelju: "Nisi li me zvao. to znaci: uhvaticemo i ubicemo Humbabu. Gilgames se uspne i stane na humku izbacene zemlje. pao je na kolena i podupro umornu prijateljevu glavu. baci zrnevlje u jamu i rece: "Brdo. San. kakav obuzima ljude. tesko pade na Enkidua. pa i sam leze. Gilgames rece prijatelju da legne. Gilgamesu? Kako to da sam budan? Nisi li me se dotakao? Zasto sam tako preplasen? Nije li ovuda prosao neki bog? . uzviseni Samasu!" Hladan vetar prohuji kroz drvece. Bacicemo u polje njegovu lesinu i o prvoj zori vraticemo se kuci. Usred noci nestade sna." Trideset sati su putovali. Samasu su podigli svoje ruke. Pred suncanim bogom iskopali su jamu.

a drvece zasumi. priblizivali su se tamni olujci oblaci. a tada se vatra ugasi. Tada se zacu strahovito dahtanje. Teska ce biti borba. oganj je suknuo uvis. Neki covek koga je ubio grom postade pepeo. a zemlja odgovarala urlanjem. tvoj san je dobar. Hajdemo dalje. radosno je njegovo znacenje. kao kisa padala je smrt." Mucno se uspinju dalje sve do vrha brda. U zaslepljujudoj belini sija sveti toranj boginje Irnini. Jos jednom zasvetle. ali cemo ipak ubiti Humbabu. oblaci su se sve vise sirili. gde bujni kedrovi okruzuju kucu bogova. posavetovacemo se na hasurama medu kedrovima. opet sam sanjao. Videse samog Humbabu kako dolazi.Zasto mi je celo telo tako nemocno? Prijatelju moj. Sape je imao kao lav." Gilgames otvori usta i rece prijatelju: "Enkidu. a telo pokriveno bronzanim ljuskama. mracno su se skupljali i gomilali. . a san koji sam video bio je strasan: Nebo je jecalo. munja je zasvetlila.

Sad stoji pred njima. neka nam pokloni zivot!" Oni odapnu strele. Onaj koji pogleda u lice bogovima mora umreti!" . Tada povice glas s brega. bace i pracke. Vec je uhvatio Enkidua svojim kan?ama. a Gilgames mu odrubi glavu s ljuskastog vrata.na nogama jastrebove kan?e. Enkidu! Samas bog sunca. Na visokoj motki odnese glavu s rogovima kao znak pobede. "Ustani. Okrenite se opet prema gradu Uruku. ne moze se uspeti nijedan smrtnik. on vas ceka! Na Sveto brdo gde stanuju bogovi. Penju se odvazno dalje prema Bregu bogova. on ostade nepovreden. a rep i ud rasplodavanja zavrsavali se zmijskom glavom. javi se Irninin glas: "Vratite se! Svrseno je vase delo. Bacise ga pticama da ga prozdru. Sve se ovo odbi natrag. na glavi rogove divljeg bika. Pogoden pade Humbaba. Kroz divnu bujnost kedrova stizu na vrh. Zatim uzese mocno telo i odvukose ga u polje.

Zaogrnu se porubljenim ogrtacem i opasa bedra. budi moj ljubavnik! Pokloni mi svoje seme. . Tada se rasplamsa pozuda u boginji ljubavi.I oni se okrenuse. ah. U zaprezi ces imati svaki dan najlepse i najsnaznije konje. Cvrsto stegne pojas. borahu se s lavovima i uzimahu im krzno. oceslja kosu koja mu je padala na vrat. Na glavu stavi tijaru. Gilgames je nosio glavu Humbabe na svom lovackom koplju. idahu gudurama i neprohodnim putevima. SEST? PLOC? On opra svoje oruzje i osvetla kraljevske ukrase. Gilgamesu. ja cu ti biti zena! Dacu zapregnuti kola. Pod mirisom kedrova udi u moju kucu! Kad budes u mojoj uzvisenoj kuci. ona su od lapislazulija i zlata. Lep je bio Gilgames. Na dan punog meseca vratise se kuci u grad. Sama Istar podize svoje oko ka Gilgamesu: "Dodi. zlatni su im tockovi. zbaci sa sebe prljavo odelo i obuce cistu odecu. njihovi roglji ukraseni su draguljima. pokloni mi ga! Budi mi muz.

i kraljevi zemlje. ali ti je u srcu hladnoca kao potajna straznja vrata koja propustaju ledeni vetar. Ne treba mi tvoj hleb. Nikakvu mi radost ne pruza tvoj pehar. Sto god zazeli tvoje srce sa bregova i iz dolina. ovce i koze tvojih stada neka se oblizne. necu hranu koju mi ti dajes. Tvom sjajnom pastuhu nijedan nece biti ravan!" Gilgames otvori usta i govori. Hocu da te uhvatim u tvojoj podmuklosti! Vruce je tvoje nastojanje. Neka ti dodu blagom natovarene mazge.ljubice ti noge svi koji sede na prestolu. . Odvratno je tvoje jelo. iako mi nudis napitke velikih bogova. donece ti oni kao danak. iako nudis hranu bogova. Neka pred svima projuri konj tvojih bornih kola. zavodljivog tela. kao blistava kuca koja jake ubija. mocnoj Istari on rece: "Zadrzi za sebe svoje cari! Prezirem plod tvog bestidnog. Sva goveda. u prah ce pasti i veliki.

kao slon koji zbacuje sedlo. Zavolela si i snaznog staresinu pastira. Zaljubila si se u pastira okicenog sarenim perjem. Hocu da se obracunam s tobom: Iz godine u godinu gorko rastuzujes Tamuza. . kao mehur za plivanje koji puca pod plivacem. Tukla si ga svojim stapom i od njega nacinila vuka. mladanog ljubavnika. Konacno si zavolela Isulanua. Proterali su ga njegovi vlastiti pastiri. kao vapnenac koji ne ucvrscuje gradske zidine. tukla si ga. kao cipela koja tisti svoga vlasnika! Gde je ljubavnik koga ces voleti postojano? Gde je tvoj pastir kome bi uvek bila verna? Treba da cujes sva svoja sramotna dela. vredno ti je sipao zrtveno zrnevlje. moje krilo! Zavolela si lava. Zavolela si konja. boga proleca. kapi. jer je kipteo od snage. On stoji u sumi i jadikuje: kapi. sedam i sedam puta si mu kopala jamu. mamuze i mucenje. pun pobednicke radosti napadao je neprijatelja. ali je osetio tvoj bic. svaki dan ti je klao mlado jare. kao smola koja prozdire bakljonosu. slomila mu krilo. njegovi mu vlastiti psi razdiru krzno.

pruzi samo ruku! Kusaj sa mnom slatko voce!' Tada tebi rece Isulanu: 'Sta trazis od mene? Zar moja majka nije pekla i zar ja nisam jeo. on mi je kao zla nabrojao sva moja dela. Moju ljubav zelis. Bacila si svoje oko na nj i mamila ga: 'Hodi Isulanu." ?nu otvori usta. nebesku majku. a postupaces sa mnom kao i s njima. Stupi pred ?nua. Postupio je sa mnom sramotno. i pred ?ntuu." Kad to cu Istar. govori i rece uzvisenoj Istari: "Ti si dakle trazila Gilgamesovu ljubav. udarila si i njega stapom. a on je nabrojao tvoje pakosti. donosio ti je kite cveca. Gilgames me je prokleo.vrtlara svog nebeskog oca. pretvorila si ga u Dalalu. dubriste si mu dala za stan. oca. ona se uspe na nebo. Sad se vise ne penje u hram i ne silazi u bastu. jela koja ce mi postati trnje i cicak?' Kad si to cula. Kad god si htela. da jedemo od hleba bogova. treba li da jedem jela za svoju propast. obuze je strahovit gnev. u cvecu ti je svaki dan blistao sto. . i stade pred njih: "Oce na nebu.

nastace tada sedam gladnih godina. da ubije Gilgamesa! Neka strava i uzas obuzmu Gilgamesa! ?ko ne uslisas moju molbu i ne stvoris mi carobnog bika. Zato ga samo posalji! Hocu da uzivam kad se Gilgamesu priblizi dahtanje carobnog bika!" Bog neba je cuo njene reci. Neka sedam zlih godina dode. Jesi li sakupila dovoljno zita u ambare? Jesi li dala da rodi dovoljno trave i zeleni za stoku?" Istar rece ?nuu. tada cu razbiti vrata pakla. nebeski oce. I bice tada vise mrtvih nego zivih!" ?nu otvori usta i rece mocnoj kceri. svi koji su davno pomrli opet ce se vratiti. . On besno juri preko useva i polja. a za stoku ima dovoljno trave i zeleni. ocu: "Stvori mi carobnog bika. S Brega bogova posalje strasnog bika i uputi ga prema gradu Uruku. ocu: "Za ljude je sakupljeno dosta zita. dovoljno je sakupljeno za ljude i stoku. Istari: "?ko ucinim ono sto ti trazis. I ?nu joj uslisa molbu.Kako je sramotno postupio Gilgames!" Istar otvori usta i rece ?nuu. svi ce davoli izaci iz Podzemlja.

ubili smo nebeskog bika!" Kao lovac iskusan u lovu na divlje bikove. Gilgames mu zari mac u grudi. Enkidu otvori usta i rece Gilgamesu: "Prijatelju. bogom sunca. pred Samasem. smrt i propast tebi jer si mi opet skrivio i ubio nebeskog bika!" . Bik se dascuci otrgne. Enkidu mu se ponovo suprotstavi. Njegovo vatreno dahtanje unistava stotinu ljudi. skoci na njihov krov i izrece kletvu: "Jao tebi. Tada se Istar pope na zidine grada Uruka. mi smo proslavili svoja imena. padose nicice. Pred zidinama grada odmorise se oba druga. Kad dascuci dojuri i treci put.Pustosi zemlju pred zidovima grada. Digose se pred Samasem i odose. Gilgames rastavi glavu od mocnog trupa izmedu sije i rogova. Gilgamesu. skoci u stranu i uhvati ga cvrsto za koren repa. triput jao. Cim dojuri ovamo. Enkidu skoci u stranu i uhvati ga za kraj repa. umirili su svoje srce. Kad su tako savladali nebeskog bika. ustremi se na dvesto ljudi i sve ih pobije. a bik hropcuci pade na tlo.

Preko sest stotina litara ulja. Cudom su se majstori cudili velikim savijenim rogovima. I one su oplakivale otkinuti ud carobnog bika. ukrasio bih te njegovim crevima!" Tada Istar skupi sve devojke iz hrama. Gilgames ovako rece zboru zena svoje palate: "Ko je lep medu muzevima? Ko je divan medu ratnicima?" . Gilgames je sazvao sve majstore. U Eufratu oprase ruke i podose. Odlaze i jasu ulicama Uruka. Tezili su po trideset funti lazurnog kamenja.Tako je klela gospodarica bogova i Enkidu je cuo reci Istarine. I svi ljudi Uruka stoje okupljeni. unese rogove u hram boga zastitnika i ucvrsti ih na prestolu bozanskog vladara. On otkinu ud divljem biku i baci joj ga u lice: "Samo da te mogu dohvatiti. pokloni Gilgames svome bogu Lugalbandi kao ulje pomazanja. dva prsta bila im je debela kora. koliko su mogla da prime oba roga. promatraju ih i cude se. i tebi bih ucinio kao njemu. sve zene i svestenice ljubavi i naredi da otpocnu tuzaljku. veste zanatlije.

Zvuci frule i pesme za igru zazvucase u sjajnoj dvorani. Zgrabio me orao mjedenim kan?ama i nosio cetiri sata u visinu. Veseo je Gilgames. a more kao mala voda. a more kao recica koja ga natapa. I opet je leteo cetiri sata u visinu i rekao: 'Pogledaj dole na zemlju! Kako ona izgleda? Pogledaj more! Kako ti se ono cini?' ? zemlja je bila kao vrt. prica svoje snove i ovako rece Gilgamesu: SEDM? PLOC? "Zasto se savetovahu veliki bogovi? Zasto mi spremaju veliku pogibiju. prijatelju? Cudan je bio moj san koji sam video. njegov kraj nagovestava nesrecu. Ispruzeni pocivaju ratnici na nocnom lezaju. Dize se Enkidu."Gilgames je lep medu muzevima! Gilgames je divan medu ratnicima!" Tako to zvuci u radosnom zboru zena. slavi radostan praznik. I opet je leteo cetiri sata u visinu i rekao: 'Pogledaj dole na zemlju! Kako ona izgleda? . Pociva Enkidu i vidi slike u snu. On mi rece: 'Pogledaj dole na zemlju! Kako ona izgleda? Pogledaj more! Kako ti se ono cini?' ? zemlja je bila kao breg.

ti nemas pameti! Cetrdeset sam sati trcao dok sam izabrao tvoje drvo. jer ti je celo vrelo. kedrova kapijo. Od tvrde su stene isklesani stubovi i lepo je zasvoden tvoj gornji luk. On podize svoj glas i rece Enkiduu.Pogledaj more! Kako ti se ono cini?' ? zemlja je bila kao kasa od brasna. padao i lezao razmrskan na tlu. . Jos me je dva sata nosio uvis i tada pustio da padnem. a dvadeset i cetiri tvoja sirina." Gilgames cu reci Enkidua i pogled mu se smraci. a more kao valov za vodu. ? ja sam padao. da ces postati propast. Uzasnut. dok sam ugledao visoki kedar. veliki su bogovi dosudili nesrecu! Lezi. Sagradio te je knez u Nipuru. Govori vratima kao zivom coveku: "Vrata gaja. probudio sam se." Enkidu leze i na njega sade demon. Ti si od pravog drveta. zao duh groznice zahvati mu glavu. Sedamdeset i dva lakta je tvoja visina. Jao. Da sam samo znao. prijatelju: "Zao duh ce te spopasti svojim kan?ama. ti kapijo.

a ova lepota mojom nesrecom. onaj koga u borbi ubiju mrtav je. Spleo bih pleter od siba. cetvrti dan lezi on i spava. On zove svoga prijatelja i govori mu: "Prokleo me gospodar vode zivota. prijatelju moj. prijatelju moj. ? ja sam u borbi ubijen!" OSM? PLOC? Cim zasja prvi jutarnji zrak.. sesti i sedmi. jedan dan.. Bolestan lezi Enkidu. Treci dan. san se ispunio! Sudbina se ne moze zaustaviti!" I na dan kad je video sliku u snu. Lezi na lezaju od cilima. drugi dan bunilo ga drzi cvrsto. prijatelju moj. Peti. sa mnom si delio sve opasnosti. Prijatelju moj. poceo se sudbonosni san ispunjavati. sekiru bih podigao i razmrskao te. kao onaj koji usred borbe proklinje neprijatelja. osmi. sa mnom si proputovao bregove i pustinje." Tada Gilgames podigne glasnu jadikovku i rece: "Prijatelju moj. Jedanaesti i dvanaesti dan zajeca Enkidu u vatri groznice. . deveti i deseti dan lezi Enkidu i njegova bol postaje velika.

tebe! U Kedrovu sumu isao sam s tobom. Mozda te je pogodio njegov otrovni dah? Mozda veliki bogovi ipak nisu odobrili sto smo usplamteli sr?bom na Isgaru i ubili bika koji je poslan s neba?" Cuteci je sedeo uz prijateljev lezaj. Sa mnom si doneo glavu Humbabe u utvrdeni Uruk. tebe! Velikim sam ucinio medu svim knezovima tebe. Tiho je isticao iz usta dah njegove duse. tebe. gde ti je ostao glas? Gde je moj Enkidu? Jak si bio kao lav i divlji bik. gde ti je ostala snaga.dize se Gilgames i pristupi prijateljevu lezaju. mladi prijatelju. Kao brata sam te voleo. . ? Gilgames je plakao i govorio: "Enkidu. brz si bio kao gazela. Tiho su se dizale grudi i opet spustale. Mirno je lezao Enkidu. a pogled mu je lutao u daljinu. a uznemiravani stanovnici bregova oslobodeni od nemani neprestano su nas blagosiljali. tebe! Sve lepe zene Uruka volele su tebe. danju i nocu bio si sa mnom. Mi smo ubili cudesnog bika koji je dahtao.

podize Gilgames novu tuzaljku. prijatelju mojih mladih godina! Tu lezi sada panter stepe koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg bogova.Gilgames opet pogleda Enkidua. Sedmoga dana sahranjuje Gilgames prijatelja i napusta grad Uruk. Gilgames dotakne njegovo srce. Slican lavu. Tamo ga susrece lovac koji kopa jame za lavove. koji je stanovao u Kedrovoj sumi. da oborimo i ubijemo nebeskog bika. prijatelja. On zuri napolje u stepu. ali ono vise nije kucalo. zaurla on. . Sve dok nije sedmog dana osvanulo jutarnje rumenilo. Mirno je lezao Enkidu i spavao. Slican lavici pogodenoj kopljem. Sest je dana i sest noci oplakivao Enkidua. da savladao Humbabu. ostavio ga je nepokopanog. zalobnu. Poderao je svoju odecu i obukao prasnu. Cupao je svoju kosu i razbacivao. Kakav te je to duboki san sada uhvatio? Tako si mracan i ne cujes me vise!" ?li ovaj ne podize svojih ociju. "Enkidu. Cim je zasjao prvi jutarnji zrak. Tada on pokri prijatelja kao nevestu. podize on svoj tuzan glas.

Enkidua. koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg bogova.Lovac progovori kralju i ovako rece Gilgamesu: "Uzviseni vladaru. . da savladamo Humbabu na Bregu kedrova i da u gudurama ubijamo lavove. govori i rece mu: "Moga prijatelja. gospodara Kedrovog brega. a tvoje lice tako pogruzeno? Zasto ti je dusa ojadena. koji mi je bio privrzen kao veran konj. svojom si rukom ubijao lavove u bregovima. moga prijatelja. ti si ubio strasnog cuvara Kedrove sume. ti si svladao samoga Humbabu. ti si ubio silnoga bika koga je poslao bog neba. a stas pogrbljen? Zasto je jadikovka u tvom srcu tako glasna? Zasto licis na putnika dalekih puteva? Zasto ti je lice opaljeno od vetra. pantera stepe. koji je sa mnom delio sve opasnosti njega je stigla ljudska sudbina. Zasto su ti obrazi tako bledi i upali. da uhvatimo i ubijemo carobnog bika. Sest sam ga dana i sest noci oplakivao. pljuska i podnevnog sunca? Zasto tako nemirno zuris preko polja?" Gilgames otvori usta. moga prijatelja.

sve do sedmog dana ostavio sam ga nepokopanog. Sudbina prijatelja tako tesko lezi na meni, zato zurim preko polja i trazim daljine. Kako samo mogu to da precutim, kako da se izjadam? Prijatelj koga volim postao je zemlja. Enkidu, moj prijatelj, postao je kao blato zemlje! Zar necu i ja morati da se smirim kao on i da ne ustanem doveka?" DEVET? PLOC? Gorko oplakuje Gilgames Enkidua, svoga prijatelja, i juri preko polja: "Zar necu i ja, i ja kao Enkidu umreti? Dusa mi je razrivena bolom. Uplasio sam se smrti i zato jurim preko stepe. Odlazim mocnom Utnapistimu, koji je nasao vecni zivot, zurim da stignem k njemu. Kada nocu sam u stepi spazim lava, postajem plasljiv. Podizem glavu i usrdno se molim Sinu, mesecu. I Nin-Urumi, gospodarici Tvrdave zivota, sjajnoj medu bogovima, upucene su moje molitve: Sacuvajte mi zivot!" Umoran leze na pocinak i u noci vide san:

Mladi se lav igrao i radovao zivotu. ? on podize sekiru s boka, izvuce mac iz pojasa, a tada - pade siljasta strela medu njih kao koplje i razmrvi zemlju. On sam propade u razjapljen jaz. Probudi se uplasen i pode dalje. Kad se sledeceg jutra pojavi zora, on podize oci i ugleda veliku planinu. Ime planine je Masu. To su dva brega sto nose nebo. Izmedu bregova nadsvodena je Sunceva kapija, iz koje izlazi sunce. Dva diva cuvaju brdsku Kapiju neba. LJudska im tela strse iz zemlje samo grudima. Skorpionima slican, donji deo tela pruzaju u Podzemni svet. Strasni su i jezoviti, a njihov pogled nagovesta smrt. Njihov pogled kao munja rusi bregove u dolinu. Gilgames ih ugleda i ukoci se. Od uzasa mu se smraci lice. On se osmeli i pokloni. Skorpion covek povice svojoj zeni: "Covek koji dolazi k nama ima telo i meso kao bogovi!" Skorpionu coveku odgovara zena: "Dve njegove trecine su bog, a jedna trecina je covek!" Skorpion covek vice

i govori prijatelju bogova, Gilgamesu: "Prosao si dug put, neobicni putnice, dosao si sve do mene. Presao si bregove koji se tesko prelaze. Hocu da znam tvoj put. Ovde su postavljene granice tvome putovanju. Hocu da znam cilj tvoga putovanja!" Gilgames odgovori njemu, skorpionu coveku, i rece: "Tugujem za Enkiduom, prijateljem, panterom stepe. Njega je stigla ljudska sudbina. Bojim se sada smrti i zato jurim stepom. Sudbina Enkidua tako tesko lezi na meni, prijatelj koga volim postao je prah. Enkidu, moj prijatelj, postao je kao blato zemlje. Zato sam jurio zemljama, zato sam se penjao preko planina i dosao sve do tebe. Hteo bih da odem do Utnapistima, moga praoca. On je dospeo u Skupstinu bogova, trazio je i nasao zivot. Za smrt i zivot hocu da ga pitam!" Skorpion covek otvori usta i ovako rece Gilgamesu: "Nikada za ljude nije bilo, Gilgamesu, prohodnih staza kroz ove bregove. Niko jos nije prokrcio put kroz ovu planinu. Dvanaeset dvostrukih sati proteze se pecinski lanac koji vodi kroz bregove neba. Gusta je tama,

Treba li u cemeru i jadikovanju da provodim svoje dane? Dopusti mi sada da udem u planinu. Duboko u ovoj planini . da vidim Utnapistima. imas silnu snagu. Daleko." Gilgames je razumeo govor diva i rekao mu: "Put me vodi kroz neprekidnu patnju. s one strane Voda smrti stanuje Utnapistim. Za bregovima lezi more.ni tracka svetla nema u pecinskoj jaruzi iz koje izlazi sunce kad se iznad zemlje pojavi. da ga pitam za zivot koji je on nasao. Idi. na uscu vodenog toka. Gilgamesu. i u koji opet zalazi kada se vrati s puta po nebeskom okeanu. Nikada jos covek nije prosao kroz tamni klanac. Odredene su mi strasne muke i boli. Gilgamesu. Pusti me da prodem i da nadem zivot. Nikakva lada ne moze prevesti coveka preko. koje okruzuje sve krajeve zemlje. i pronadi put! Bregovi Masu visi su od svih bregova zemlje. Mi cuvamo kapiju tog mracnog puta. i rece Gilgamesu: "Hrabar si ti. jer ona vodi u prebivaliste svetlih bogova. Ti ne mozes ici putanjom sunca. Iza Sunceve kapije stanuje tvoj praotac. govori." Skorpion covek otvori usta.

Ne vidi on sta lezi pred njim. Pet je dvostrukih sati isao." Gilgames je cuo ove reci i krenuo. ni sta lezi iza njega. nije bilo ni tracka svetla. Posao je putem koji mu je oznacio div. koju mi cuvamo. Gusta je bila tama. ni sta lezi iza njega. Ne vidi on sta lezi pred njim. Gusta je bila tama. Putanjom sunca ide Gilgames. nije bilo ni tracka svetla. Cetiri je dvostruka sata isao. nije bilo ni tracka svetla. Gusta je bila tama. Ne vidi on sta lezi pred njim. Ne vidi on sta lezi pred njim. nije bilo ni tracka svetla. nije bilo ni tracka svetla. Gusta je bila tama. . Gusta je bila tama. ni sta lezi iza njega. Ne vidi on sta lezi pred njim. ni sta lezi iza njega. Za dva sata stigao je do tamnog klanca. Neka bi sretno stigao do klanca! Neka ti je otvorena Sunceva kapija.stene stvaraju stravicno mracan klanac. Sest je dvostrukih sati isao. Tri je dvostruka sata isao.

Tama popusta. Ne vidi on sta lezi pred njim. Gusta je bila tama. Osam je dvostrukih sati isao. ni sta lezi iza njega. on ga ugleda. Silovitim koracima pode ka Vrtu bogova. Rubini su mu plodovi. Tama mu ne dopusta da vidi sta lezi pred njim. tada se rasvetli. nije bilo ni tracka svetla.ni sta lezi iza njega. tu vise spletovi loza carobnog izgleda. Deset je dvostrukih sati isao. Devet je dvostrukih sati isao. . Opet ga obasja svetlost punog dana. a sta lezi iza njega. nije bilo ni tracka svetla. nije bilo ni tracka svetla. Dvanaest je dvostrukih sati isao. Sedam je dvostrukih sati isao. Klanac se siri i on ugleda prvi trak sunca. napred mu je okrenuto lice. Pred njim je lezao perivoj bogova. Tada on glasno povice. Gusta je bila tama. Gusta je bila tama. svetlost se blizi! Jedanaest je dvostrukih sati isao. tada oseti severni vetar. Pognut mu je stas.

" Samas ga saslusa. Gilgamesu? Zivot koji trazis neces naci!" Gilgames rece njemu. nijedna zvezda nije se pojavila u mracnom klancu. uzvisenom Samasu: "U jadu samoce lutao sam stepom. dalekog. Pokazi mi sada put do Utnapistima. . zabrinu se i ovako rece Gilgamesu: "Kuda se zuris. a njihovo meso bila mi je hrana. a ja sam godinama lezao nocu na pustom polju. zvezda za zvezdom je zalazila. a iza njega siroko more. Pokazi mi sada ladara koji ce me tamo sigurno prevesti preko Svetskog mora i preko Voda smrti da bih nasao zivot. Preda mnom lezi Vrt bogova. u njihova sam krzna morao uvijati telo. vredne da se pozele. I razne druge plodove. Bilo mi je dopusteno da prodem kroz brdsku kapiju i prosao sam kroz klanac strasne tame. Ni sunce. U zrakama sunca privlacno blista vrt.Drugo drvo nosi lapislazuli. nosi drvece u vrtu. ni mesec. I Gilgames podize ruke bogu sunca Samasu: "Dugo je i mucno bilo moje putovanje! Morao sam ubijati zivotinje divljine.

Drago kamenje cveta ovde kao trnje i cicak. DESET? PLOC? Presto boginje Siduri Sabitu stoji visoko nad obalom mora. mudroj zeni sa Brega bogova. Kao morska trava pruza se pod drvecem zeleni smaragd. Safir je seme ploda. na drvecu blistaju plemeniti dragulji.Daj da te vide moje oci." Gilgames cu ove reci i pode. koji lezi pred tobom! Ona ti moze pokazati put do Utnapistima dalekog. Idi ka Vrtu. da se nasitim tvojim lepim svetlom! U daljini je nestalo tame i opet me obasjava puno svetlo. sunce. u Vrtu bogova kraj mora i cuva stablo zivota. Kad bi samo smrtnik smeo da pogleda sunce u oko? Ne treba li da i ja trazim zivot i da ga nadem zauvek?" ? Samas je razumeo njegove reci i rekao Gilgamesu: "Idi Siduri Sabitui. Pred sobom ugleda Vrt bogova. Gilgames usporava korake i podize oci prema Vrtu bogova. U bujnoj punoci stoje kedrovi. . Tu ona sedi i cuva ulaz u Vrt bogova. Ona sedi na prestolu.

zatvori vrata i zasune ih. nalik je na putnika dalekih puteva. Gilgamesu: "Zasto su ti obrazi tako upali? Zasto ti je celo tako mracno naborano? . strasan je njegov lik. bogovima mu je slicno telo. U srcu mu je bol. tada pode prema kapiji. On podize ruku i polozi sekiru na kapiju. Razlupacu vrata i razbicu zasun!" Sabitu otvori vrata i govori mu na ulazu u Vrt. I Gilgames rece boginji Sabitui: "Sabitu. Gilgames odluci da prodre unutra.Nosi pojas cvrsto vezan oko bokova. zatvori svoju kapiju. Njeno je telo obavijeno dugom haljinom. Sabitu gleda u daljinu. Trazeci juri Gilgames na sve strane. govori sama sebi i trazi savet u svom srcu: "Je li to mozda onaj koji hoce da ude u Vrt bogova? Kuda to ide silnim koracima?" Kad ga Sabitu blizu spazi. sta si to videla kad si zatvorila vrata? Svoju si kapiju zatvorila preda mnom i zasunula je. Ona rece njemu. Odeven je krznom divljih zivotinja.

moga mladog prijatelja. Potamneo si od olujnog vetra i sunca. a celo mracno naborano? Kako da mi ne bude rastuzena dusa i pognut stas? Kako da ne bude boli u mom srcu? Kako da ne budem slican putniku dalekih puteva? Kako da mi lice ne bude preplanulo od olujnog vetra i sunca i od podnevnog zara opaljeno? Kako da ne jurim daleko preko stepe? Moga mladog brata. da u gorskim klancima ubijamo lavove. koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg kedrova. da savladamo Humbabu. koga sam voleo. koji je sa mnom delio sve opasnosti i muke. Enkidua. moga prijatelja. Zasto si tako zurio izdaleka preko stepe?" Gilgames rece Sabitui. pantera stepe. boginji: "Kako da mi obrazi ne budu upali. a stas pognut? Zasto je bol u tvome srcu? Licis na putnika dalekih puteva. da uhvatimo i ubijemo nebeskog bika. tako jako voleo njega je stigla ljudska sudbina. . koji je prebivao u sumi kedrova.Zasto ti je tako rastuzena dusa. lice ti je opaljeno od podnevnog zara.

" Sabitu rece ovako Gilgamesu: "Gilgamesu. Zato sam jurio stepom slican coveku divljine. Sedam dana i sedam noci lezao je tu kao zgazeni crv. ali ga vise nisam nasao. kuda zuris? Zivot koji trazis neces naci. a zivot zadrzali za sebe. Enkidu. moj prijatelj. Kad su bogovi stvorili ljude. smrt su odredili za njih. postao je kao blato zemlje! Zar necu i ja morati da se smirim kao on i da ne ustanem doveka? Tebe sada gledam. Gilgamesu. napuni svoje telo. Cekao sam i verovao da moj prijatelj mora oziveti od mog glasnog dozivanja. dan i noc samo se veseli! Neka ti je svaki dan radosna svetkovina! . da ne bih gledao smrt. Kako samo da to precutim? Kako da se izjadam? Moj prijatelj koga volim postao je prah. koje se bojim. Zato jedi i pij. Sabitu. Sudbina prijatelja tako tesko lezi na meni.Dan i noc sam plakao za njim i nisam ga polozio u grob. Trazio sam zivot.

Gilgamesu: "Nijednog mesta nema kraj ovog mora sa koga bi iko mogao sretno preci preko i sretno pristati. u svoj grad. preci cu preko mora. Sabitu. kao slavljeni kralj i junak!" No. Sabitui: "Dosta. sta ces tada uciniti? . frulu i igru! Obuci cistu odecu. Nijedan koji je ovamo stigao od pradavnih dana nije mogao preci preko mora. koje su pred dalekim drugim svetom. Uputi me da stignem do njega! Kako da dodem do njega? Uputi me! ?ko je moguce. Istina. dospeti preko mora? Pa ako i dodes do Voda smrti. Gilgamesu. silni junak. Kako ces. ko tamo prelazi? Teska je plovidba preko Svetskog mora. juricu i dalje obalom!" Sabitu rece njemu. operi i pomazi svoju glavu i okupaj telo u svezoj vodi! Veselo gledaj decu koja te hvataju za ruke! Raduj se u narucju zene! Zato se vrati u Uruk.Veseli se i dan i noc uz harfu. ako nije. Gilgames rece njoj. pokazi mi put do Utnapistima. preko mora plovi Samas. ali osim boga sunca. tezak je put do Voda smrti.

Gilgames se vrati sanducima . Odlazi u sumu i vice: "Ladaru. Kao baceno koplje zatvori se kapija vrta izmedu njega i boginje. Tu lezi lada. Gilgames gleda u daljinu i na uscu reke opazi ladu. tamo gde leze sanduci s kamenjem! Upravo je otisao u sumu da skuplja trave i bere jagode. Utnapistimov ladar. On krene i side do obale mora.?li pogledaj. ali odgovora nije bilo. ja te trazim! Prevezi me preko mora i preko Voda smrti!" Zvao je glasno. predi s njim preko. Potrazi ga! ?ko je moguce. Vidi kako tu leze samo sanduci napunjeni kamenjem. ako nije. On trazi ladara koji bi ga sigurno prevezao preko sirokog mora i preko Voda smrti. Stize do reke i uspori korak. ali ne nalazi ladara. Tamo upravi svoje korake. dize sekiru i zadenu oruzje za pojas. tu je Ur-Sanabi. vrati se!" Kad to cu Gilgames. on zuri duz obale. ka Utnapistimovom prevoznom camcu.

ladaru: "Kako da mi obrazi ne budu upali. Ur-Sanabiju. ladar Utnapistima. dalekog. lice ti je opaljeno od podnevnog zara. Pode i vrati se u sumu. Njegove oci ugledase Ur-Sanabija i on stupi preda nj. kazi mi ga! Ja sam Ur-Sanabi. Zasto si zurio izdaleka preko stepe?" Gilgames rece njemu. Ur-Sanabiju: "Gilgames mi je ime. Ur-Sanabi rece njemu. dalekog!" Ur-Sanabi rece Gilgamesu: "Zasto su ti obrazi tako upali? Zasto ti je celo mracno naborano? Zasto ti je dusa tako rastuzena i pognut stas? Zasto je bol u tvome srcu? Licis na putnika dalekih puteva. Presao sam daleki put od izlaska sunca i sada konacno vidim tebe." Gilgames rece njemu. Ur-Sanabi! Daj da ugledam Utnapistima. Potamneo si od olujnog vetra i sunca.i razbije ih u sr?bi. Dosao sam iz zemalja ?nuovih bregova. a celo mracno naborano? Kako da mi ne bude rastuzena dusa i pognut stas? Kako da ne bude boli u mom srcu? Kako da ne licim putniku dalekih puteva? . Gilgamesu: "Reci mi svoje ime.

da savladamo Humbabu. koji je prebivao u Kedrovoj sumi. koga sam voleo. Enkidua. postao je kao blato zemlje. Upoznao sam strah od smrti i zato sam jurio preko stepe. Zato dolazim iz daljine. da ubijemo lavove u gorskim klancima. Enkidua. moga prijatelja. za sobom imam dug put. moj prijatelj. moga mladog prijatelja. koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg kedrova. koga volim. Zar necu i ja morati da legnem kao on i da se ne dignem doveka?" I Gilgames rece Ur-Sanabiju. tako jako voleo njega je stigla ljudska sudbina. pantera stepe. Sest sam ga dana i sest noci oplakivao i nisam ga polozio u grob. Sudbina mog prijatelja tako tesko lezi na meni. koji je sa mnom delio sve opasnosti i muke. da uhvatimo i ubijemo nebeskog bika.Kako da mi lice ne bude preplanulo od olujnog vetra i sunca i od podnevnog zara opaljeno? Kako da ne jurim daleko preko stepe? Moga mladog brata. postao je prah. ladaru: . Enkidu. Kako samo da to precutim? Kako da se izjadam? Moj prijatelj.

sam si sebi sprecio prelaz preko plicaka sumnih Voda smrti. Ur-Sanabi. izdelja ih tako da je svaka strana iznosila sezdeset lakata i zasilji ih. kako cu doci do Utnapistima? Uputi me kako cu dospeti do njega! Pokazi mi tajni put! ?ko je moguce. uzmi s boka sekiru. ode u sumu i obori sto dvadeset stabala."Pa sad. dovedose je na ustalasano more i strelovito odjedrise. ako nije. rece njemu: "Tvoje su ruke. . ti si razbio one sanduke. Mesec i petnaest dana dug je put. tako da svaka greda iznosi sezdeset lakata. Gilgamesu. vec treceg dana stize Ur-Sanabi do Voda smrti. Razbijeni su sanduci s kamenjem. Skupi ih i donese Ur-Sanabiju. prebrodicu more. No gle. zasilji i donesi!" Kad to cu Gilgames. Oni se popese na ladu natovarenu stablima. Gilgamesu. uze svoju sekiru. idi do sume i obori sto dvadeset stabala. Izdeljaj ih. onemogucile sretan pristanak. pa te ne mogu prevesti do Ostrva zivota. Ipak. juricu dalje obalom!" Ur-Sanabi. ladar. spremi se.

Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo dvanaesto. Tvoja ruka ne sme dodirnuti Vode smrti. Zatim otkopca pojas s bokova. Uzmi drugo stablo i cvrsto ga utisni u tlo. Gilgamesu: "Ukopaj jedno stablo. . Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo deseto. Gilgamesu! Ukopaj ga!" Sto dvadeset stabala upotrebio je Gilgames. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo peto. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo deveto. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo sesto. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo jedanaesto. Daj ovamo i trece. Gilamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo osmo. taj ne moze biti covek!? Zagledam: nije li to ljudsko bice? Zagledam: nije li to covek? Zagledam: nije li to bog? Sasvim mi je slican. odbaci lavlje krzno i izvadi snaznom rukom jarbol. Utnapistim gleda u daljinu. jer ces umreti. i sekirom ga ucvrsti u tlo. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo cetvrto. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo sedmo.Ur-Sanabi rece njemu. govori sam sebi i savetuje se u svom srcu: "Zasto su nestali brodski sanduci s kamenjem? ? neko ko nema moje dopustenje plovi ladom! Taj sto dolazi.

Utnapistimu. koji je nasao zivot. Tada stranac podize jarbol. blazenom Utnapistimu: "Gilgames mi je ime.Mocnom rukom zabija grede u brze Vode smrti tako da one zamenjuju sanduke s kamenjem. a stas pognut? Zasto je bol u tvome srcu? Licis na putnika dalekih puteva. I Utnapistim rece Gilgamesu: "Reci mi svoje ime. Presao sam dugi put od izlaska sunca. Utnapistima. utisne obadve grede u vodu i snaznim zamahom stize lada na obalu. Pocrneo si od olujnog vetra i sunca. raskoli ga sekirom. Zasto si zurio izdaleka preko stepe?" Gilgames rece njemu. No vec su upotrebljeni svi stubovi. kazi mi ga! Ja sam Utapistim. Dosao sam ovamo od ?nuovih bregova." Utnapistim silazi iz kuce i zuri prema strancu. koje je Ur-Sanabi obicno dole spustao. Sada najzad gledam tebe. od podnevnog zara opaljeno ti je lice." Gilgames rece njemu. dalekom: . Skoro ce biti na obali ostrva. Sada sigurno vuku ladu ovamo duz greda. dalekog!" Utnapistim mu rece: "Zasto su ti obrazi tako upali? Zasto ti je celo mracno naborano? Zasto ti je dusa tako rastuzena.

Enkidua. koga sam voleo. koji je sa mnom delio sve opasnosti i muke. za mnom je ostao dugi put. koji je prebivao u kedrovoj sumi. pantera stepe. moga prijatelja. moga mladog prijatelja. da ubijemo lavove u gorskim klancima. a celo mracno naborano? Kako da mi ne bude rastuzena dusa i pognug stas? Kako da ne bude boli u mom srcu? Kako da ne budem slican putniku dalekih puteva? Kako da mi lice ne bude preplanulo od olujnog vetra i sunca i od podnevnog zara opaljeno? Kako da ne jurim daleko preko stepe? Moga mladog brata. zato sam jurio preko stepe. Sudbina prijatelja tako tesko lezi na meni. Upoznao sam strah od smrti. Kako samo da to precutim? Kako da se izjadam? . da savladamo Humbabu. Sest sam ga dana i sest noci oplakivao i nisam ga polozio u grob. Zato dolazim izdaleka ovamo."Kako da mi obrazi ne budu upali. tako jako voleo njega je stigla ljudska sudbina. koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg kedrova. Enkidua. da uhvatimo i ubijemo nebeskog bika.

Morao sam loviti divlje ptice. prelazio sam preko reka i mora. Gilgamesu: .Moj prijatelj. pantera i pustinjskog psa moralo je da ubije moje koplje. putovao sam preko bregova koji su tesko prohodni. besmrtnog." Utnapistim rece njemu. hocu da vidim njega. koga volim. Nisam se zadovoljio sretnim zivotom. patnja mi je bila hrana. postao je prah. do sita sam se napio boli. Do Sabitue nisam jos bio stigao a odelo mi bese vec davno poderano. Tako sam posao i putovao zemljama. Neka duse umrlih zatvore svoju kapiju. Utnapistime. Necu li ja morati da se smirim kao on i da ne ustanem doveka?" I Gilgames rece Utnapistimu: "Mislio sam. Lava. Enkidu. smolom i kamenjem neka je zatrpaju! Hocu da unistim duhove smrti. divokoze. njihova krzna morala su me odevati. dalekog. moj prijatelj. jelene i gazele i jesti njihovo meso. koji je nasao zivot. idem do Utnapistima. postao je kao blato zemlje. ti mi objavi zivot! Ti si ga stekao. neka prestane njihovo kliktanje.

nista nije trajno."Nemoj jadikovati i nemoj se ljutiti. Oni odreduju dane zivota. tada se odmah sakupljaju silni ?nunaki." JED?N?EST? PLOC? . Ne lici li jedno drugom novorodeno dete i smrt? Zar nisu oboje obelezeni znacima smrti? Kad cuvar i vratar pusta dusu iz Podzemlja na svetlo i novorodene pozdravi sunce. svakom zivotu ona postavlja cilj. Otac i mati su te rodili kao coveka. ali ne broje dane smrti. Coveku nije odreden vecni zivot. da zajedno odrede tok zivota. Zar gradimo kuce zauvek? Pecatimo li ugovore za vecnost? Zar braca zauvek dele bastinu? Zar covek vecno uziva radost stvaranja? Nosi li reka svaki dan visoke talase i donosi li zemlji poplavu? Zar ptice kulilu i kiripa uvek gledaju prolece? Zar ce njihovo oko doveka gledati sunce? Otkada su dani zapoceli. jedna trecina je covek i ona te vuce ljudskoj sudbini. Smrt je strasna. koja stvara sudbinu. i Mametum. Iako su tvoje dve trecine bozanske. veliki duhovi. Bogovi i ljudi imaju razlicite sudbine.

covece iz Suripaka. sagradi drvenu kucu. 'Kuco od trske. lezis mirno na svojim ledima. sine Ubara-Tutua. ti ga i sam poznajes. bog dubina. Dugo vremena su mu bogovi bili naklonjeni. ? ti si se uklonio borbi. cuj! Ti. ?li ja sam nemiran i stvoren sam da se borim. ti nisi ni veci ni siri od mene. Utnapistime. da ti poverim jedan nepoznat dogadaj i otkrijem jednu tajnu bogova. Gilgamesu. Suripak je grad na Eufratu. zidu! Kolibo od trske.Gilgames rece njemu. kuco od trske! Zidu. podigni je u ladu! . Mojoj kuci od trske ispricao je odluku bogova. ti si mi slican kao otac sinu. i ti si covek kao i ja. Utnapistime. Utnapistimu. To je stari grad. Kako si samo dospeo u Skupstinu bogova. Tada oni odlucise da posalju potop. dalekom: "Gledam te. Ti nisi drukcije graden nego ja. kako si trazio i nasao zivot?" Utnapistim mu rece: "Hocu. Na savetovanju bogova sedeo je i Ea.

sa strahopostovanjem cu slediti tvoje zapovedi. Sva moja svojta. Srazmerna neka bude duzina sirini! Spusti je u slatkovodno more i pokrij krovom!' Shvatio sam i rekao bogu Ei.' Kad je zablistao prvi trak sunca. i zato necu vise da stanujem u vasem gradu necu vise da vidim Belovu zemlju. meni: Ti ljudsko cedo. treba da im kazes: Veliki bog Bel gleda me popreko. gospodaru. svome gospodaru: 'Ucinicu. kako zapovedas. koji mi je milostiv gospodar. U mesecu velikog Samasa bese zavrsena lada. narodu i najstarijima medu njima?' Ea otvori usta i rece svome sluzi. prezri posedovanje. latise se posla. trazi zivot. jaki i slabi. ? vas ce blagosloviti svakakvim bogatstvima. Otisao sam do slatkovodnog mora. ?li sta cu reci gradu. . spasi zivot. poceo sam sve spremati.Ostavi bogatstvo. Hocu da odem do slatkovodnog mora i da stanujem kod Ee. napravio plan lade i nacrtao ga. pribavio drvo i smolu. Donesi u ladu zivotno seme svake vrste! Odmah sagradi ladu.

Kad je jutro osvanulo. podize se crno oblacje kao gavrani. pobegose i popese se na ?nuov Breg bogova. natovario sam i srebro. bilo je strasno! Usao sam u ladu i zabravio vrata. kad vladari tame puste strahovitu kisu.Sve sto sam posedovao natovario sam. svetlost se pretvorila u tamu. zavija lepi glas divne boginje: . srucile se na sve ljude. Brat brata nije vise prepoznavao. I sami se bogovi uplasise potopa. vladari tame pustise strahovitu kisu. Veliku stoku i male zivotinje dognao sam u nju. Besneli su svi zli dusi. vode su buceci hujale i vec dostigle planine. Celu svoju porodicu i najblizu rodbinu ukrcao sam na ladu. Ogromnu sam barku prepustio kormilaru. Juzni vetar je tutnjao. i zlato. Istar vice kao zena u teskom porodaju. Zanatlije svih vestina pustio sam da udu. Bog mi je dao odreden rok: 'Uvece. udi u ladu i zabravi vrata!' Kad dode to vreme. i zivotno seme svake vrste. Scucureni kao psi gurahu se medu sobom. Gledao sam nevreme.

Pogledao sam na daleku vodenu pustinju. seo sam i plakao.'Lepa zemlja proslih vremena postala je blato. Zar sam zato dala da se ljudi radaju da sada kao riblje leglo ispunjavaju more!?' I svi bogovi placu s njom. plakao sam i suze su mi tekle niz lice. More se smirilo. Otvorio sam okno i svetlost mi je obasjala lice. bila je tisina kao posle bitke. pognuti sede bogovi i placu. jer sam ja rdavo savetovala u Skupstini bogova! Kako sam samo mogla u Skupstini bogova da dam tako rdavu zapovest? Kako sam samo mogla da unistim sve svoje ljude? Kao u metezu bitke odnela ih je poplava. a zlokobna oluja stisala. Posmatrao sam vreme. Glasno sam jadikovao. sasvim se stisalo. Pusto i jednolicno bilo je tlo zemlje. Sest dana i sest noci potocima je padala kisa. Sedmog dana popusti potop. jer su poginuli svi ljudi. Lada je plovila prema brdu Nisir. . Muka njenih boli zatvara im usta. Svi su se ljudi pretvorili u blato. Pao sam nicice. Posle dvanaest dvostrukih sati dize se jedno ostrvo.

Uzeh lastavicu i pustih je. Kao muhe skupili su se nad zrtvom. Lastavica odlete i vrati se. Kad nastade sedmi dan. podize velike dragulje koje joj je ?nu dao naciniti kao nakit: 'Vi bogovi! Kao sto nikad necu zaboraviti nakit od dragulja na mom vratu. Uzeh gavrana i pustih ga. zrtveno zrnevlje prosuo sam na vrhu brda. Sest dana drzao je breg ladu i nije joj vise dao da se zaljulja. ceprka. vide kako voda presusuje. Golub ode i opet se vrati. zdere i grakce i ne vrati se vise. Kad je stigla gospodarica bogova. tako cu misliti na ove dane . Tada sam ih sve pustio napolje. Nije nasla mesta gde bi se zaustavila i zato se vratila. uzeh goluba i pustih ga. Bogovi su udisali miris. spalio sam kedrovo drvo i mirtu. na sve cetiri strane i prineo jagnje kao zrtvu. Gavran odlete.Nasela je i cvrsto ostala na njemu. Ugodno se dizao miris bogovima u nozdrve. Nije nasao mesto gde bi se zaustavio i zato se vratio.

otvori usta i rece silnome Belu: 'Ko osim Ee mudro postupa? Ta. mogao si podici lava da proredi ljude. ?li pazi da ne budu svi unisteni. silni. Ea sve razume. bog dubine. on je poslao potop i moja ljudska ceda osudio na propast. vladaru. pun je obzira!' Ea. kako si samo mogao tako nepromisljeno da izazoves potop? Onaj koji gresi neka svoj greh i nosi! Onaj koji zlo cini neka zlo i okaje. Bel neka ne dode! Ne razmisljajuci. Kazni samo zle da svi ne propadnu! Umesto sto si pustio potop.i nikad ih necu zaboraviti! Neka svi bogovi dodu na zrtvu. mogao si da posaljes neman da smanji ljudstvo. Veliki Bel dode i ugleda ladu. Umesto sto si poslao potop. borac medu bogovima. . razljuti se na bogove: 'Koje je to zivo bice izbeglo propast? Po mojoj kazni nije trebalo da ostane ziv nijedan covek!' : Ninib. ti. otvori usta i rece silnome Belu: Ti. boze. tada se Bel rasrdi.

Utnapistim rece svojoj zeni: "Pogledaj jakoga koji trazi zivot. ja nisam izdao tajnu bogova.Umesto potopa mogla je doci glad da bi pokorila zemlju. ?li koji ce se od bogova tebi smilovati? Ko ce te dovesti pred bogove da nades zivot koji trazis? Pokusaj samo da ne spavas sest dana i sest noci!" Tek sto je Gilgames seo. stupi pred nas. zapovedi joj da klekne pred mene. izvede sa zenom na kopno. dalekom: "Dodirni ga da ostane budan! Daj mu da se opet zdrav vrati . spusti se na njega san kao jak vetar. sad neka bude sa svojom zenom jednak nama i neka stanuje daleko na moru.' Tako me udaljise bogovi i dadose mi da zivim daleko na uscu reke. san ga salece kao vetar!" ? zena rece njemu. Ja. i tako je saznao za tajni plan bogova. "Vrlo mudrom" dao sam da vidi slike u snu. Utnapistimu. tamo gde uticu reke. polozi na nas ruke i blagoslovi nas: 'Do sada je Utnapistim bio smrtan covek. ? vi ste sada ostali praznih ruku!' Ea ude u ladu. uzme me za ruke.

dalekom: "Umornog savladao me san." Utnapistim rece njoj.. dalekom: .putem kojim je dosao. Utnapistim rece njemu. treci hleb je ovlazen. Naglo si me dodirnuo i probudio. Trebalo je da te hlebovi odrze budnim. koji je spavao: "Za prvi hleb je testo zamesano. Kapijom kroz koju je izasao neka se opet vrati kuci u svoju zemlju.. a ti si vec cvrsto spavao. Utnapistimu. peti hleb je postao smed." Gilgames rece njemu. lezao je Gilgames. ti sazaljevas ljude! Peci hlebove za njega i stavi mu ih uz glavu!" Kada je on spavajuci klonuo uza zid lade. Utnapistimu. Naslonjen na zid lade. zeni: "?h." Utnapistim mu rece: "Sest hlebova je bilo ispeceno. drugi hleb je umesen. cetvrti je brasnom posut i stavljen u pec. kao neki silni spustio se na me. Gilgames rece njemu." Tada ga on iznenada dodirne i stanac se probudi. sesti hleb je gotovo. ispece ona za nj hlebove i stavi mu ih uz glavu.

Ne smes vise prevesti nijednog smrtnog coveka ma kako silno tezio za mojim prebivalistem! Covek koga si ovamo doveo ima prljavo odelo. neka odbaci svoja krzna da ih more odnese! Neka opet bude lepo njegovo telo! Neka mu glavu obavije novi povez. neka se okupa u vodi. on se opra u vodi i odbaci svoja krzna da ih more odnese. smrt!" Utnapistim rece Ur-Sanabiju. sjajnim odelom odeni mu telo da mu pokrije golotinju. dok se svojim putem ne vrati kuci. Utnapistime? Kuda da se okrenem? San me je scepao kao razbojnik. neka se ne podere ovo odelo. Odvedi ga. ladaru: "Ur-Sanabi. Dok opet ne dode u svoj grad. neka ostane novo u sve dane!" Tada ga povede Ur-Sanabi sa sobom i odvede na mesto za kupanje. U mojoj odaji ili ma gde bilo. do mesta za kupanje. neka te vise ne vidi moja obala. . u mom snu sedi smrt. mesto prevoza neka te ne pusti ovamo. Ur-Sanabi. sedi ona. Zivotinjska su mu krzna oduzela lepotu tela."Sta treba sada da ucinim.

cveta u dalekom slatkovodnom moru. ne treba da se podere ovo odelo. Gilgamesu: "Gilgamesu. mnogo si pretrpeo i podneo mnogo muka. Kad tu travu dobijes u svoje ruke i jedes od nje. . Sta ces mu dati da sretno stigne u domovinu?" Gilgames cu ovu rec. upravise je na talase i odmah otplovise.Novom lepotom sinulo je njegovo telo. dohvati brodsku motku i pogura barku opet blize obali. Dok opet ne dode u svoj grad. treba da ostane novo u sve dane! Gilgames i Ur-Sanabi popese se na ladu. Sta da ti dam da sretno stignes u domovinu? Hocu da ti odam jednu tajnu. trn je kao jezeva bodlja. obukao je raskosnu odecu. a raste duboko u moru. koja je pokrivala segovu golotinju. Trava je slicna trnu. dugo si hodao. hocu da ti kazem o cudotvornoj travi. dok se svojim putem ne vrati kuci. Tada rece zena Utnapistimu. mnogo je on pretrpeo i podneo mnogo muka. dalekom: "Otisao je Gilgames. Novi mu je povez obavio glavu. Utnapistim rece njemu.

odsece tesko kamenje i izroni pored lade. priveza tesko kamenje za noge. Ime biljke je 'starac opet postaje mlad' Ja. Gilgames ugleda jezero. Hocu da je odnesem u moj zidom utvrdeni Uruk." Gilgames saslusa njegove reci i oni krenuse daleko preko mora. . Gilgames rece Ur-Sanabiju. hocu da je podelim mnogima. Sada ce biti ispunjena zarka teznja covekova. bice mu sacuvana mladost u punoj snazi. Tada on skine svoj pojas. zbaci gornju odecu. Prispeli su posle trideset sati i tada su se odmarali. ladaru: "Ur-Sanabi. Pope se u camac pored ladara i drzase u rukama carobni cvet mora.naci ces vecnu mladost i vecni zivot. Ono ga povuce duboko u veliko more i on opazi travu slicnu trnu. ja hocu od nje da jedem da opet vratim punu snagu svoje mladosti!" Dvadeset su dvostrukih sati putovali dalje i ugledali komadic zemlje. Uzbra travu i cvrsto je drzase u ruci. evo imam travu! Ovo je trava koja obecava zivot. dacu svima junacima da jedu od nje. Stigose do dalekog slatkovodnog mora.

. ladaru: "Popni se na zid. Pogleda u oci Ur-Sanabiju. kako je visoko nasut breg hrama. jako utvrdenog grada! Gledaj kako je snazno utemeljen. suze mu potekose niz lice. Ur-Sanabi! Idi po zidinama Uruka." Dvadeset su dvostrukih sati putovali dalje i ugledali toranj hrama. trudile moje ruke? Za koga kruzi i istice krv moga srca? Radio sam. Gilgames rece njemu. Ur-Sanabiju. a lada neka lezi uz obalu. Usao je u nju i kupao se u ugodnoj svezini. Tada on sede i zaplace. Posle trideset dvostrukih sati zaustavise se da se odmore i podigose oci prema gradu sa svetim hramom. Ur-Sanabi. ali meni samom to nije donelo nista dobro.hladna i sveza bila je njegova voda. Tada dodose do Uruka i udose u grad sa visokim zidovima. Gilgames se vrati i prokle zmiju. Za crva koji gmize u zemlji dobro sam ucinio! Trava me vodila po moru. Neka zmija oseti miris trave dosunja se i uze travu. Odsada cemo izbegavati more i reke. ladaru: "Za koga su se.

do prebivalista velikog boga mrtvih. . jer ce te. tada moras doci u prljavoj odeci. Ne smes luk poloziti na zemlju. carobnjake i one sto prizivaju mrtve: "Dozovite mi Enkiduov duh! Recite mi kako mogu da ugledam Enkiduovu senu? Hocu da ga pitam za sudbinu mrtvih?" Najstariji medu svestenicima rece: "Gilgamesu. On ne moze da se smiri. i vrt i odaja za zene neka ti pripadnu! U Uruku treba da sagradis svoju kucu!" DV?N?EST? PLOC? Gilgames vlada u Uruku. opkoliti nepozeljni duhovi.Pogledaj silne gradevine. Doziva svestenike. Ne smes u ruci drzati zezlo. u gradu s visokim zidinama. mojih savetnika. jer ce te okruziti svi oni koje si usmrtio. predlozili su mi planove. ako hoces da sides u Podzemni svet. a sve su te opeke ispecene! Sedam mudrih majstora. jer ces rasterati duse mrtvih. sagradene su od opeka. Ne smes se namazati skupocenim uljem. privuceni njegovim mirisom. Neka ti pripadne zemljiste na podrucju grada. Ne smes imati cipele na nogama.

otvori svoju kapiju da mogu uci. Isao je do prebivalista. vrataru. prah zemlje im je hrana. Dode do mracnog Irkalinog stana: Svoje korake upravlja prema prebivalistu iz koga ne izlazi vise onaj koji jednom ude. ?ko kapiju ne otvoris. jer ce te uznemiravati jadikovanje ljudi pod zemljom. a blato je njihovo jelo. Isao je putem. Ne smes milovati dete koje volis. onu koju ne podnosis ne smes tuci. Oni ne vide svetlo. putem bez povratka. Vodio ga je kroz sedam kapija i skidao mu odecu . Ne smes poljubiti zenu koju volis. U perje su obuceni i imaju krila kao ptice. On zakuca na vrata i rece vrataru ove reci: "Hej. ciji stanovnici ne trebaju svetla. razbicu vrata i slomicu zasun!" Vratar otvori prvu kapiju i skide mu ogrtac. ono koje ne trpis ne smes kazniti." Gilgames ode u veliku pustinju do kapije Podzemlja. sede u tami.smes samo necujno hodati.

" Ozaloscen. mudrog boga dubine: "Posalji mi ovamo Enkiduovu senu! Podzemlje ga cvrsto drzi. Razgovarali su. otvori odmah rupu u zemlji i dovedi gore Enkiduovu senu. Oni se prepoznase. moga prijatelja." Kad to cu silni Nergal. Gilgames je vikao. vladaru mrtvih: "Otvori odmah rupu u zemlji! Dovedi gore Enkiduov duh da progovori svome bratu Gilgamesu. On stupi pred veliku boginju Ereskigal i rece: "Pusti Enkidua." Otac dubine cu njegove reci i rece silnome Nergalu. uze svoju odecu i prode kroz sedam kapija. a ipak ostadose jedan drugom daleko.da bi nag usao u carstvo mrtvih. Dode do duboke vode i zamoli Eu. Niko te nije ovamo zvao. boginja ga nije pustala. uspne se Gilgames. Uzvisena Ereskigal rece ovako Gilgamesu: "Vrati se natrag! Ti ne mozes videti mrtvoga. . da dode k meni da ga pitam za sudbinu mrtvih!" ?li je strazar i kljucar boginje cvrsto drzao mrtvoga.

Gilgames otvori usta i rece: "Govori. pun je prasine. kojemu se srce tvoje obradovalo." "Pa hocu da sednem i da placem doveka!" "Pogledaj. EP O URUCKOM KR?LJU GILG?MESU Gotovo kod svih naroda. prijatelj. ?ko bih ti otkrio zakon zemlje koju sam video. a smrt ga ugrabi u sjajnoj dvorani njegove palate. u grad s visokim zidinama. prijatelju moj! Objavi mi sada zakon zemlje koju si video!" "Ja ti to ne mogu reci. potonuo je u prah. Enkidu. koga je tvoja ruka dodirivala. prijatelju. prijatelju moj. prijatelja kojega si prihvatio. knjizevnost . njega zderu crvi kao staro odelo. prah je postao.a sena je drhtavim glasom odgovarala. govori. Gilgames leze da spava. ja ti to ne mogu reci. Gilgames se vrati u Uruk." Gilgames htede jos da pita. pocevsi od najstarijih vremena pa sve do danas. postao je blato zemlje. ti bi seo i zaplakao. ali nestade sene Enkiduove. Visoko se dize hram Svetog brda.

spanske Servantesov Don Kihot koji je daleko presao uske okvire ove knjizevnosti. jedno od najstarijih knjizevnih dela uopste.Gete: Faust. njenim simbolom. simbol koji kroz ta nebrojena stoleca nije ostario. nemacka knjizevnost izaziva u nama isto tako ime jednog pisca i njegovog dela . ?li mali je broj ljudi koji poznaju delo. delo koje nije samo njen simbol nego je svojom dubokom humanoscu simbol svih iskrenih stremljenja od najstarijih vremena pa do danas.Dostojevski ili Tolstoj. a ostalo je razumljivo i danasnjem coveku. U klasicnoj knjizevnosti pomen na grcku nesumnjivo ce svakako podsetiti na poznata dva Homerova epa Ilijadu i Odiseju. pri pomenu italijanske knjizevnosti svako ce pomisliti Dante: Bozanstbena komed-ja. iz knjizevnosti cije su se konture odavno izgubile u drevnoj proslosti. To je delo koje je bilo razumljivo ljudima pre 6000 godina. kao da se domogao one cudesne "trave besmrtnosti" koju je tako grcevito trazio. nasao i zauvek . nego je ostao vecno mlad. Tako npr.bi se mogla obeleziti jednim delom ili jednim imenom kao njenim predstavnikom. simbol engleske knjizevnosti svakako je Sekspir. a pri pomenu ruske nema toga ko ne bi pomislio .

u drugoj Izdubar. Glavni junak epa Gilgames. a po sadrzaju najvredniji i najsavrseniji. on je nesumnjivo nastao. legendama i mitovima ove knjizevnosti. koje je provelo u tami "podzemnog sveta". bio je kralj u Uruku. Bio je preveden i na huritski i hetitski jezik. Enkiduova smrt. Kao . U jednoj se Gilgames zove Nimrod (Nimrud). nije mu oduzelo nista od lepote i svezine.izgubio glavni junak toga dela. To je ep o uruckom kralju Gilgamesu iz stare mesopotamske knjizevnosti. "covek bola i radosti". dok se Enkidu naziva i Ea-bani. godine pre nase ere. Medu svim eposima. Sve ove varijante imaju uglavnom isti sadrzaj: Gilgamesovo prijateljstvo s Enkiduom. a u jednoj novijoj vavilonskoj varijanti Utnapistimovo je ime Kasisatra. bar u pojedinim svojim delovima. I ovaj je ep poznat u nekoliko varijanata kao i eposi o stvaranju sveta i Istarinom putu u pakao. Utnapistimova prica o velikom potopu i Gilgamesov put u podzemni svet. Ni onih vise od 2500 godina. Iako je kao celina sastavljen oko 1700. ep o Gilgamesu je po svom obimu najveci. njihova zajednicka borba s Humbabom i nebeskim bikom. u dalekoj sumerskoj proslosti. od kojeg je i nastalo grcko ime Ksisutros.

a po povratku s bezuspesnog puta u podzemni svet umro je u svojoj palati u Uruku. hram je podigao ?-ani-pada. o cemu nam svedoci njihova neverovatna starost i duzina vladanja (8 vladara vladalo je. nisu jos oslobodeni legende. koje su sastavljene nesto pre 2000. posle svih pustolovina uvek se ponovo vracao u Uruk. sin Mes-ani-pade. a time je dokazano da ova dinastija nije vise legendarna nego istorijska. iz Uruka (Ereha) s 12 kraljeva i ona iz Ura sa 4 kralja. bio drugi kralj I dinastije iz Ura. e..sto su kraljevi pre potopa potpuno legendarne licnosti. tako ni svi vladari posle potopa pronadeni u kraljevskim listama. navodno. ipak je neverovatna. I njihova duzina vladanja. Vuli nasao u rusevinama hrama kod Tel el-Obeida. u kojoj je kralj Gilgames peti po redu. To bi. Prema natpisu na ploci koji je L. Vladao je u Uruku. godine pre n. to se i njegova legendarnost nalazi vec na rubu istorijske stvarnosti. . trebalo bi da su vladale otprilike istovremeno. kralja Ura. Tri prve dinastije posle potopa. ? posto je otprilike istovremeno vladala i dinastija iz Uruka. preko 200 000 godina). iako kraca od onih pre potopa. ona iz Kisa sa 23 kralja. nisu potpuno usli u istorijsku stvarnost. koji u kraljevskim listama nije pomenut. prema tome.

ali je svojim spoljnim izgledom i nacinom zivota ("sa gazelama jede travu. bilo covek. Nergal-sar-usur (Nergal. divlji covek stepe. glavni vavilonski bog) i mnogi drugi. Enkidu. koga je od blata stvorila ?ruru.U jednoj himni Gilgames se slavi kao heroj i sudija pokojnika: Gilgamesu. boginja oblikovanja. a jednom trecinom covek") s bicem koje je. Ovde treba pomenuti da su narocito u prvo doba sve umrle kraljeve smatrali bogovima. ali koga je posle medusobne borbe vezalo iskreno prijateljstvo s kraljem Gilgamesom. Koji okom obuhvatas sve strane sveta. Najznatniji medu ljudima. pa njegov sin Labasi-Marduk. Nabupolazar. Sudijo ?nunakija. pa su im tu cast cesto jos i za zivota ukazivali. istina. kralj podzemlja). gospodaru podzemlja! Ti si sudija i ispitujes kao bog.: ?mar-Sin. Mozda je ovo i nehoticna simbolika gde se u tako bliskom odnosu nalazi kralj ("dve trecine bog. Rim-Sin (Sin. Upravitelju zemlje. savrseni kralju. Druga licnost epa. uzviseni ispitivacu. . sa stokom loce vodu") vise licilo na zivotinju. Mnogi su vladari dodavali svome imenu ime nekog boga kao npr. bog mudrosti i trgovine). razlikovao se od ostalih ljudi time sto je po celom telu bio kosmat. ?mel-Marduk (Marduk. bog meseca). Nabunaid (Nabu.

Isto su tako sporedne i jednostavne licnosti lovac i njegov otac. kako je opisan u epu. obican covek. boga sunca. koga je na Istarin zahtev poslao ?nu da ubije Gilgamesa jer je uvredio Istaru. Njih su zajednicki savladali Gipgames i Enkidu. vladao je u Suripaku. jedini su predstavnici zla u ovome epu. uz ostale sumerske gradove. Bio je cuvar Kedrove sume. sto se i ovde moze protumaciti kao pobeda dobra nad zlom. Nije poznato da li je bio kralj. Gilgamesov praotac. On je jedini mogao da plovi preko "Svetskog mora" i "Voda smrti". Od mesta u kojima se zbivaju dogadaji ovoga epa u prvom redu treba pomenuti grad Uruk. zivo nas podseca na bikove s ljudskim glavama koji su kao skulpture natprirodne velicine ukrasavali portale mnogih kraljevskih palata Vavilona i ?sirije. no ime mu nije poznato. ali je uznemiravao ljude u bregovima.Utnapistim ("mladica covecanstva"). pa je uvredio i samog Samasa. ali u kraljevskim listama od pre potopa osmi. On i cudesni nebeski bik. poslednji kralj. Utnapistimov ladar Ur-Sanabi prikazan je kao jednostavan. Humbaba. bio jedan od centara rane . cudovisno bice. koji je sa svojom zenom posle velikog potopa stekao besmrtnost. On je. bio je poreklom iz Suripaka (Surupaka).

pre n. U ovom je gradu pronadena bazaltna stena na kojoj su u reljefu prikazane dve scene iz lova. Prema prvom spratu hrama vodilo je stepeniste. Osim kraljevske palate. Grad je bio opasan visokim bedemom. Isto tako pomerio je i Tigar svoj tok nesto prema istoku. koji danas. odakle ga je vratio u Uruk tek posle vise od 1500 godina asirski kralj ?surbanipal.sumerske kulture. menjajuci kroz vekove svoj tok. pa nije . Najstarije glinene ploce sa slikovnim pismom poticu takode iz Uruka. Sulgi.). a koliko je hram bio visok nije poznato. e. Drugi urucki hram sagraden je na asfaltnoj podlozi. u Uruku su bili sagradeni hramovi i zitnice. U jednom od njih nalazio se i veliki Istarin kip. tece oko 10 km zapadno od njegovih rusevina. koji su Elamci prilikom osvajanja sumerskih gradova i razorenja Uruka odneli u svoj glavni grad Suzu. jedna iznad druge. drugi kralj II dinastije iz Ura (2278-2228. a zidovi s unutrasnje strane bili su obojeni belo i crveno ili ukraseni mozaicima u vise boja. a u drugoj ga gada strelom. U prvoj lovac probada lava kopljem. pominje u jednom natpisu veliki zid koji su nazivali Gilgamesovim. Lezao je uz Eufrat. Tako je otkopan jedan hram sa vise prizemnih prostorija uz dugo dvoriste.

koji opkoljava Kedrova suma. Taj breg je verovatno Liban. jer kedrova ima samo jos u Indiji i severnoj ?frici. "Breg bogova". krenuli su prema severu. Isto je tako tesko ustanoviti gde je bilo Utnapistimovo . tesko je reci. Iza "Vrta bogova" nalazi se. Stepa i polja cesto se pominju kao mesta gde su se takode zbivali dogadaji. Iako nas ovo ime podseca na planinu Masu. Drugo putovanje vodilo ga je kroz planinu Masu. Iz knjiznice ovog grada pribavio je ?surbanipal prepis epa o Gilgamesu. malo je verovatno da su nju smatrali onom legendarnom ppaninom kroz ciji klanac prolazi nocu sunce i kojim je isao i Gilgames. Na geografskim kartama staroga sveta zapisano je u severnom delu Mesopotamije ime planine Masius. prema opisu u epu. a drugi put kada je sam putovao trazeci praoca Utnapistima.ni cudo sto se Gilgamesu pripisuje i njegov izum. "Svetsko more". dvaput je bio cilj Gilgamesova putovanja: prvi put s prijateljem Enkiduom u potrazi za Humbabom. koje se prostire zapadno odmah iza Libana. Da li je to bilo Sredozemno more. Iduci za tam ciljem.

Medutim. koja je pri cestim poplavama mogla biti slicna "slatkovodnom moru". Mesto sa kojeg se polazi na Utnapistimovo ostrvo nalazi se. zastrt je . Drugi deo epa. slatke vode ipak ima i u severnom delu Mesopotamije. No. od osme do dvanaeste ploce. npr. slobodno sluzili ovim pojmovima premestajuci ih prema potrebi i razvoju dogadaja. stvarajuci ovaj ep o Gilgamesu. jezero Van. a do kojeg se dolazilo ploveci "Svetskim morem". ali vec sadrze klice mracne covekove sudbine koja se polako priblizava. prema epu. To bi se moglo protumaciti tako sto su se Sumerci. Na povratku Gilgames se kupao u jednom jezeru kada mu je zmija ukrala "travu besmrtnosti". Ep se moze podeliti na dva gotovo jednaka dela. I u epu o stvaranju sveta mesanje slane i slatke vode predstavljalo je prvobitni haos.ostrvo koje su opkoljavali "sumni plicaci Voda smrti". slana i slatka voda nalaze se na jugu. na "uscu reke". U prvih sedam ploca redaju se dogadaji s izvesnom vedrinom i borbenoscu. Spominje se i "slatkovodno more": Sumercima je u najstarije vreme bila poznata "slana voda" Persijskog zaliva i "slatka voda" Eufrata i Tigra. a Gilgames js putovao na sever.

U vernom drugovanju i dubokom prijateljstvu s Enkiduom Gilgames dozivljuje tezak udarac zbog prijateljeve smrti. i mi sa divljenjem mozemo ustanoviti da se covek od pre 6000 godina plemenitoscu i dubinom svojih osecanja nista nije razlikovao od coveka novijeg vremena i da je ta svoja osecanja i misli umeo da iskaze u savrsenom pesnickom obliku. zaustavljajuci za trenutak tok dogadaja. a u drugom njegov odnos prema samom sebi. Gilgames tuguje i jadikuje za prijateljem.nekom uzvisenom setom. Njegove jednostavne reci duboko nas diraju. u vrlo dobro smisljenoj gradaciji. U prvom delu opisan je Gilgamesov odnos prema spoljnom svetu. koji. Sa dramatske strane ona je . kako se po svemu cini. Gilgames jos nije doziveo. ka kojemu. Utnapistimova prica o velikom potopu uklapa se u ovaj ep kao velika epizoda. koja se moze smatrati prvim vrhuncem epa. a glavni motivi su strah od smrti i teznja za vecnim zivotom. U osmoj ploci. Zato s pravom mozemo ovih nekoliko stranica ubrojiti medu najbolje koje su u starijoj knjizevnosti napisane. prema svom unutrasnjem najintimnijem bicu. menja ga iz osnova. Osecaj gubitka bliskog bica. sve upravo neodoljivo i sudbinski tezi.

?li tu nema pomoci. Cini se kao da je nepoznati pesnik jedva docekao da bogove. doista bas bliski ljudima i morali da trpe kao i ljudi. On sam kaze: Zar necu i ja. nego ih jos zlurado uporeduje s psima. prikaze bednima i nemocnima pred prirodnim silama. obicnim smrtnicima koje je obuzeo neopisiv strah. On ne moze da shvati da ce i on "morati da se smiri i da ne ustane doveka" kao njegov prijatelj Enkidu. Uplasio sam se smrti i zato jurim preko stepe. koju su sami izazvali: pobegose i popese se na ?nuov Breg bogova. Nije mu ni to bilo dosta. Zanimljiva je scena u kojoj su opisani bogovi kako pod utiskom strasne nepogode. Od osme ploce pa dalje Gilgames je utelovljenje covekovog straha od smrti i teznje za besmrtnoscu. koji su bili toliko uzviseni nad ljudima i kojih su se svi bojali. Sve nam ovo dokazuje kako su njihovi bogovi. stvoreni prema ljudskom obliku. Utnapistim i njegova zena s ladarem Ur-Sanabijem . Hvata ga panican strah.najvredniji deo epa. i ja kao Enkidu umreti? Dusa mi je razrivena bolom. Scucureni kao psi gurahu se medu sobom. prema ljudskim vrlinama i manama.

smrt su odredili za njih. Ti nisi drugacije graden nego ja. Ugledavsi Utnapistima.poslednji su medu ljudima koji su stekli besmrtnost jer: Kad su bogovi stvorili ljude. zaboravlja ga u zivotnoj borbi i u teznji za srecom. taj . kako si trazio i nasao zivot? Jos pre nego sto mu je ispricao kako je doslo do potopa i kako je stekao besmrtnost. u teznji da se nauziva svih radosti zivota. glas podzemnog sveta koji zove. Utnapistim mu na vrlo slikovit nacin prikazuje prolaznost svega sto zivi. Gilgames je zacuden njegovim ljudskim likom: Ti nisi ni veci ni siri od mene. nista nije trajno. i ti si covek kao i ja. pa i coveka: Zar ptice kulilu i kiripa uvek gledaju prolece? Zar ce njihovo oko doveka gledati sunce? Otkada su dani zapoceli. Ne lice li jedno drugom novorodeno dete i smrt? Zar nisu oboje obelezeni znacima smrti? Retko je kada ova jedinstvsna filozofska misao tako uverljivo i jasno izrecena. U ovoj istini krije se klica pesimizma. ali koji covek prigusuje i zatomljuje u sebi. a zivot zadrzali za sebe. ti si mi slican kao otac sinu. Gilgames mu upravo zavidi na stecenoj besmrtnosti i pita: Kako si samo dospeo u Skupstinu bogova. ?li on ce se jednoga dana javiti.

Kao sto svake godine Istar provaljuje u pakao u potrazi za svojim ljubavnikom. tako i on zeli da kao poslednje utociste u svom jadu vidi umrlog prijatalja Enkidua. kad mu zmija ukrade travu kojom se ta besmrtnost mogla steci. pun je prasine. "covek bola i radosti". prijatelj. Za crva koji gmize u zemlji dobro sam ucinio! Gilgames. ali meni samom to nije donelo nista dobro. potonuo je u prah. ali vise bola i patnje nego radosnog uzivanja. ?li Enkidu je mogao da mu kaze samo ovo: Enkidu. ocajna borba za smislom zivota. nas duboko dira Gilgamesovo ocajanje: Za koga su se. trudile moje ruke? Za koga kruzi i istice krv moga srca? Radio sam. postao je blato zemlje. i sta coveku preostaje nego da se pomiri s "ljudskom sudbinom"? Gilgames je grcevito tezio za besmrtnoscu i. ali je sve bilo . Dugo i mucno je bilo putovanje. prah je postao.neumoljivi glas. i od njega licno sazna "zakon zivota i smrti". bogom Tamuzom. Ur-Sanabi. koga je tvoja ruka dodirivala. ne gubi nadu.

mada se ono vise ili manje u vecoj ili manjoj meri javljalo i kod drugih ljudi u staro doba kao i danas. ovda nam ostaje da jos jednom pazljivo poslusamo onaj drugi glas tih davnih vremena. Bila je to istorija koja se i u starom vremenu. vrednost coveka pojedinca uzdignuta iznad istorijskih zbivanja tih vremena. vise pisala okrutnoscu nego saucescem i ljubavlju za coveka. koju nije mogao da nade ni u podzemnom svetu kod svog najboljeg prijatelja. a narocito u istoriji ?sirije. Smrt ovog drugog predstavlja za Gilgamesa tako tezak gubitak da ga on nicim vise ne moze nadoknaditi. Kakvo je znacenje tada imao covekov zivot? Zar nije Senaherib hiljadama zivih zarobljenika dao odrati kozu. Svojom dubokom humanoscu ovaj ep se uzdize iznad krvavih stranica istorije ove zemlje dveju reka. dakle.uzalud. Bez utehe. hiljade nabijati na kolac i zive uzidivati u gradske bedeme Ninive? Zar nisu i dalje kroz sve vekove ljudi bez razloga bili muceni i ubijani? Podsetimo se samo kako su rimski carevi slali nebrojene . Gipgames umire. Tu je. Kralj Gilgames i stepski covek Enkidu stoje jedan pored drugoga kao prijatelji i braca. ?ko ovo stanje Gilgamesove potistenosti i teskobe zbog straha pred smrcu ostavimo po strani.

Medu svim ostalim eposima ove knjizevnosti. pa cak i otac prevarom sinu uskracuje besmrtnost.ljude da ih razdiru divlje zveri radi uveseljavanja gledalaca ili kako je isto tako ogroman broj ljudi goreo na lomacama srednjega veka po ce-loj Evropi u ime "najvise i najsvetije pravicnosti". ne naucivsi nista o humanosti. bez obzira na razlike koje dele ljude na rase. Pre nego sto su ga mogli cuti drugi narodi. Naprotiv. tekovinama nove civilizacije. koji su zaista bili "svetlo svoga vremena". u plamenu lomaca ne-stao je veliki broj naprednih i ucenih ljudi. u kojima se bogovi medu sobom bore za prevlast ili pojedinac zeli da se dokopa vlasti. u ovom epu Gilgamesove teznje se uzdizu iznad ljudske sebicnosti. narode i kaste? ?li ovaj poziv nije daleko dopirao. on je ironijom sudbine preko 2500 godina bio zanemeo pod rusevinama nekadasnjih raskosnih palata. nazalost. sluzeci se. Kakve li strasne ironije! Zar nisu posle toliko hiljada godina moderni Senaheribi. ? sve su to bili nevini ljudi koji nisu mogli shvatiti sta se to i zasto se to s njima cini. milione ljudi i dalje slali u smrt i mucili ih na razne druge rafinirane nacine? Zar nam se ovaj ep ne cini kao poziv na medusobno bratstvo. Iako se iz .

on ne jede od nje. pozivajuci ljude da ga slede i da ispune to starodrevno. i to za sebe licno. dopire do nas. nije mogao da uspe u tom. cim se domogao one cudesne trave koja mu to omogucuje. i Mametum. Nije mogao da izvrsi delo. veliki duhovi. od nase dobre volje. Da li cemo tu daleku poruku razumeti zavisi od nas samih. Ne cini li nam se Gilgamesov lik veci od Prometeja. neminovno ga je vodila u smrt. koji je od bogova ukrao samo vatru i doneo je ljudima. hocu da je podelim mnogima. nego odlucuje: Hocu da je odnesem u moj. kako bi se to ocekivalo. a jednom trecinom covek" sudbina koju su mu odredili "silni ?nunaki. dok je Gilgames hteo da ljude ucini besmrtnima. od nase spremnosti da kroz nejasni i . Iako "dve trecine bog. jedno od prvih zavestanja koje je ostalo kao bastina svim poznijim pokolenjima pa i nama danas. premoscujuci ponore prostora i vremena. dakle ravnim bogovima? ?li Gilgames. zidom ugvrdeni Uruk.straha pred smrcu dao u grcevito traganje za vecnim zivotom. Kao svetla tacka ciji zrak. ovaj ep svetli dirljivim sjajem covecnosti kroz strahote svih vremena. koja stvara sudbinu". covek vise patnje nego radosti. ostao je samo simbol. dacu svima junacima da jedu od nje.

glas uruckog kralja Gilgamesa. Stanislav Preprek .nerazumljivi sum vekova razaberemo i cujemo tuzni glas neutesene duse i slomljenog srca.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful