Ep o Gilgamesu Jedino sto sam nasao je bilo na cirilici, evo i prijevoda na latinicu, ali nazalost ekavica plus cinjenica

da su mi kodne stranice razjebane pa se ne kuze hrvatska slova. Nadam se da ce posluziti... PRV? PLOC? Sve je video on, gospodar zemlje. Upoznao je svakoga i svacije znanje i delo, sve je razumeo. Video je zivot i rad ljudi. Izneo je na svetlo tajne i skrivene stvari, Mudrost, kao ponor duboka, bila mu je jasna. Doneo je vesti iz vremena pre velikog potopa. Dugim putem isao je u daljinu. Mucno je bilo dugo putovanje i tegobna voznja. Svu muku dao je patnik napisati klinovima. U tvrdom kamenu uklesana su sva dela i sve patnje. Gilgames, pobedonosni junak, sagradio je zid oko Uruka. Visoko kao breg dize se sveti hram u utvrdenom gradu. Cvrsto, kao od tuca, lezi nasuti temelj. Pod zastitom uzvisene kuce, u kojoj prebiva bog neba, daleko se pruza zitnica grada, prekrasno spremiste. Sjajnom belinom blista u svetlu kraljevska palata. Ceo dan stoje strazari na bedemima, a i nocu bdiju ratnici. Samo jedna trecina Gilgamesa je covek, a dve trecine bog.

S divljenjem i strahom gledaju gradani njegov lik, po lepoti i snazi nikada mu nisu videli ravnog. Lava tera iz svog sklonista, hvata ga za bradu i probada. Divljeg bika lovi brzinom i snagom svog luka. Njegova rec i govor u gradu su zakon. Sinu je vaznija kraljeva volja nego oceva zelja. Cim sin postane covek, u sluzbi je velikog pastira kao ratnik i lovac, cuvar stada, nadzornik gradnje i pisar ili sluga svetog hrama. Gilgames, covek bola i radosti, nije umoran. Za njega, jakoga, divnoga, mudroga, moraju da rade mladi i stari, mocni i neznatni. Urukov sjaj treba da sija pred svim gradovima zemlje. Gilgames ne pusta ljubavnicu njenom dragom, ni kcerku silnoga njenom junaku. Njihovo jadikovanje dopire do velikih bogova, bogova neba, gospodara svetoga Uruka: "Vi ste stvorili mocnog divljeg bika i bradatog lava. Gilgames, nas knez jaci je od njih. Necete naci njemu ravnoga.

Silna je njegova moc nad nama. Ne pusta ljubavnicu njenom dragom, Ni kcerku junaka njenom muzu." Njihovo jadikovanje cuo je ?nu, bog neba. On pozove veliku ?ruru, boginju vestu oblikovanju. "Ti si, ?ruru, stvorila ljude i zivotinje zajedno sa Mardukom, junakom. Stvori sada lik koji bi bio slican Gilgamesu, bice koje bi bilo kao on, no ne samo pustinjska zivotinja. Neka zatim dode taj silni u Uruk. Neka se bori s Gilgamesom, a tada budi spokojan, Uruce!" Kad to cu ?ruru, stvori u mislima bice kao sto je zeleo ?nu, bog neba. Ona opra ruke, uze blato i ovlazi ga svojom bozanskom majcinskom pljuvackom. Oblikova Enkidua, stvori junaka ozivljenog krvlju i dahom borbenog boga Niniba. Sada on stoji sam u stepi, dlakav po celom telu. Kao u zene talasa mu se duga kosa, pruza se kao psenica. Nista ne zna o zemlji ni o ljudima. Krznima je odeven kao Sumukan, bog njiva i stada. Sa gazelama jede travu po polju. Sa stokom pije na zajednickom pojilu.

Lovac podize glas i rece svome ocu: "Oce. Zajedno sa zivotinjama stoji na nasem pojilu. Bol obuze njegovo srce. neki je covek dosao izdaleka. cini se kao da je potomak ?nua. . Kad stoka dode na pojilo. sa planine.Sa mnostvom zivotinja gura se u reci. Jednog dana. pokidao zamke koje sam postavio. i treceg stoji Enkidu preteci tu na pojilu. boginji ljubavi. Strasan je njegov lik. koji je dolazio da poji svoju stoku. Govori mu o neukrotivoj snazi divljega. Lovac ga opazi i dugo gleda netremice. Spopada ga sr?ba. pa i drugog. i odvedi je sa sobom. unezverena i mracna lica vice od besa. Izmoli za sebe mladu zenu koja se posvetila Istari." Otac rece sinu. Na tom pojilu neki lovac postavi zamke. ne smem mu se pribliziti. Enkidu se suprotstavi tom coveku. lovcu: "Idi u Uruk Gilgamesu. Sa stokom se vraca natrag u tor. Enkidu mu se pricino kao cudoviste iz planine. Zasuo je jamu za hvatanje koju sam iskopao. neprestano luta po stepi. jer se uplasio. Silna je njegova snaga. Tako su mi izmakle iz ruku sve poljske zivotinje.

s planine. priblizice joj se. ude kroz kapiju. stize pred kraljeva vrata i pred kraljem pade nicice. Kad on dode sa zivotinjama na pojilo. On me sprecava da kopam jame. Uputi se prema Uruku. Tako ce se otuditi stoci koja je s njim rasla po polju. Njegove snage su silne kao vojska nebeskog boga." Lovac saslusa oceve reci i otide. moj lovce." Gilgames rece njemu. lovcu: "Idi samo. neka ona zbaci sa sebe odelo . ne smem da mu se priblizim.neka ona zbaci sa sebe svoju odecu da bi on uzeo bujnost njenog tela. Strasno ga je gledati. Zatrpao mi je jame. Noge su mu stalno sa stokom na pojilu. razderao mreze i pokidao zamke. povedi sa sobom mladu zenu iz svetog Istarinog hrama. Tako su mi izmakle iz ruku zivotinje moga polja. Tada podize ruku i ovako rece Gilgamesu: "Neki je covek dosao izdaleka. da polazem mreze i postavljam zamke. Odvedi mu je. Velika je njegova moc u celoj stepi. Kad je ugleda. neprestano luta po polju.

Stoka dolazi i pije na pojilu. on ce joj se pribliziti. coveka s planine. on ce ti se pribliziti. priblizava se. Enkidu. On hoda preko polja. Uzbudi pozudu u njemu." Lovac saslusa njegovu rec i ode.da bi uzeo bujnost njenog tela. zeno! Otkrij svoje grudi. Dovede mladu zenu iz Istarinog hrama. Oni podose i gonjahu mazgu najkracim putem. Treceg dana stigose i obretose se na odredenom polju. divljeg momka. snazni potomak neba. Tu je i on. Kad je ugleda. pa i drugi dan zadrzase se na istom mestu. pogledaj njegovu radost! Kad te ugleda. Sa gazelama jede travu. motri unaokolo. njega. Zivo se gura s mnostvom u vodi. primami ga u zamku zene! . Lovac i zena spustise se na tlo nedaleko od pojila. otkrij brezuljak radosti da bi uzeo bujnost tvoga tela! Ne cekaj duze. Jedan dan. coveka punog snage. "Tu je on. sa stokom zajedno loce vodu. Pogleda ga sveta zena. Vodene zivotinje se guraju u reci. Tako ce se on otuditi stoci koja je rasla s njim u polju.

gazele u skoku pobegose. ti si kao bog! Zasto hoces da juris s divljim zivotinjama po polju? . Poljske su zivotinje uzmicale pred njim. Ona ne oklevase i opazi njegovu pozudu. Zasicen bujnoscu njenog tela. ti si lep. njegove je usi slusahu: "Enkidu. Pogleda je u oci. Cudenje obuze Enkidua. podize Enkidu lice i pogleda po stepi. koja je rasla s njim u polju. Mirno je stajao kao prikovan. Bili su sami.Otudice se svojoj stoci. a on je ugleda i baci na zemlju. Okrenu se zeni i sede do njenih nogu. Sest dana i sedam noci upoznavao je Enkidu zenu. Spusti svoju odecu. Tek sto su ga ugledale. Uzbudila je pozudu u njemu. Njegova ce prsa cvrsto na tebi pocivati!" Tada zena otkrije svoje grudi. otkrije brezuljak radosti da bi on uzeo bujnost njenog tela. primamivsi ga u zamku zene. sjedinivsi se s njom u ljubavi. Pogledom je trazio zivotinje. i kad ona progovori. Cvrsto su pocivala njegova prsa na svetoj sluzbenici bozjoj.

Podi sa mnom u Uruk, u grad opasan bedemima. Dodi u sveti hram, prebivaliste ?nua i Istare! Dodi u sjajnu kucu u kojoj stanuje Gilgames, primeran junak, Snazan kao divlji bik, on mocno vlada, njemu ravnog neces naci u narodu." Tako mu rece, a on se obradova tome sto je cuo. Enkidu rece njoj, sluzbenici Istarinoj: "Ustaj, zeno moja! Vodi me u sveto prebivaliste ?nua i Istare, tamo gde boravi Gilgames, primeran junak, gde vlada on, divlji bik, silan medu ljudima! Hocu da ga izazovem na borbu, zvonkim glasom zvacu jakoga, objavicu usred Uruka: 'I ja sam silan!' Tako cu uci i promeniti sudbinu. Rodio sam se u stepi, snaga je u mojim udovima! Sopstvenim ces ocima gledati sta ja cinim. Ja znam kako ce se sve dogoditi." Zena i Enkidu dodu do grada i udu kroz kapiju. Sareni su cilimi prostrti po ulicama. LJudi hodaju u belim odelima

i s vrpcama oko glave. Iz daljine bruje harfe i zvuce frule. Svecanost je svetkovala danju i nocu. Lepo razvijene devojke, pune zivota u svim udovima, igraju prolazeci. Klicuci digose junake iz njihove odaje. Sveta zena ulazi prva u Istarin hram. Iz svetista uzima svecano odelo. Sjajnim odelom kiti Enkidua, krepi ga hlebom i vinom s oltara boginje. Priblizuje mu se jedna posvecena i vidovita i rece mu ovako: "Enkidu, neka ti veliki bogovi podare dug zivot! Hocu da ti pokazem Gilgamesa, coveka bola i radosti. Treba da ga vidis i pogledas mu lice, kao sunce sjaji mu oko. Od misica, tvrdih kao tuc, jedar je njegov visoki stas. Njegovo je telo puno ukrocene suvisne snage. Nije umoran ni danju ni nocu. Izaziva strah kao ?dad, bog oluje. Samas, bog sunca, milostiv je Gilgamesu. Ea, bog dubine, podario mu je mudrost. Bozansko trojstvo izabralo ga je za vladara i prosvetlilo mu pamet. Pre no sto si sisao s planine i dosao iz stepe, vec te je slutio Gilgames.

Sanjao je cudan san u Uruku. Probudio se iza sna, pricao je majci san i rekao: 'Majko, ove sam noci video neobican san. Zvezde su stajale na nebu. Tada one padose na mene kao sjajni ratnici. Vojska je bila kao jedan covek. Pokusao sam ga podici, ali mi je bio pretezak. Pokusao sam da ga otrgnem, ali ga nisam mogao ni pomaci. LJudi iz Uruka su stajali i posmatrali prizor. Sagibali su se i ljubili mu noge. Tada sam ga stisnuo kao zenu, prevrnuo tako da sam lezao na njemu i bacio ga k tvojim nogama. Ti si ga primila za sina i stavila uza me kao brata. ' Risat, gospodarica i majka, zna da tumaci snove i objasni ovako sinu, knezu: 'To sto si video zvezde na nebu i kako je ?nuova vojska pala na tebe kao jedan covek, ti ga hteo podici, no bese ti pretezak, hteo ga stresti, a nisi mogao, to sto si ga stisnuo kao zenu i bacio k mojim nogama, a ja ga primila kao sina, to znaci: doci ce jedan jaki.

Nad njim ce biti tvoja ruka. Svetina se zacudi kad ugleda stepskog coveka. Kao bogu.' Pogledaj. Gilgamesu je prostrta postelja od cilima u hramu . ali je odbija njegov preteci pogled. lezace do mojih nogu.Kao mnostvo ratnika silne su njegove snage. Enkidu. Drug ce ti biti u borbi." Tako je govorila posvecena i vidovita. DRUG? PLOC? Enkidu prekoraci prag hrama i stupi na ulicu. Kao talasi spusta mu se duga brada i kosa." Junaku iz Uruka preprecuje put u svetu kucu. Njegovo snazno telo nadvisuje sve silne u gradu. bice ti prijatelj. pada mu pred noge i boji se kao dete. a Enkidu napusti uzvisenu Istarinu kucu. Uzecu ga za sina. bice ti kao brat. Sva se vojska skupila i nastupa protiv njega. Pred cudesnom pojavom klanja se narod. borice se s tobom. "Junak iz ?nuovih bregova dosao je u grad. Izazvace te na borbu. to je san i tumacenje gospodarice i majke.

Risat. boginjom plodnosti. uhvati ga za ruke: "Ti si moj sin. Kao vojska lezi Enkidu nad pastirom zemlje. pa nije poznavao ni makaza ni brijaca. Podize ga i baci majci pred noge. Mracno postade njegovo lice i tmuran njegov izgled. Zamrsena je i uskovitlana kosa mocne glave. gospodarica i majka. On je dosao sa stepe. oci mu se napunise suzama." Enkidu otvori usta i rece Risati gospodarici: "Majko." Gilgames mu rece: "Ti si moj prijatelj. Enkidu se uspravi i pogleda protivnika. Tvoja sam majka. Divi se narod Gilgamesovoj snazi. Gilgames izlazi iz svog dvora i priblizuje se. Kao dva rvaca hvataju se u kostac na ulazu svete kuce. danas sam te rodila. Ruke mu padose na umorna bedra. Enkidu stoji na dverima hrama i preci mu da ude. i dalje se bore na ulici. ja sam u borbi nasao brata. a ovaj ovde ti je brat. U ocajnoj sr?bi vice na njega Enkidu.da se kralj sjedini sa samom Istarom. . Tada ga ovaj stiste kao zenu i prevrnu tako da je lezao iznad njega.

Svakog ubija ko god se priblizi. Gilgames rece Enkiduu: "Humbaba. cuvar Kedrove sume. izlazi iz sume na uzas ljudima. Bel je postavio cuvara Humbabu na strah ljudima. strasno huci njegovo dahtanje. Moje srce trazi da pronadem strasnoga i da ga savladam. Njegov glas je kao zavijanje oluje. necemo radati decu u Istarinom hramu. poci cemo za pustolovinama i junackim delima. Svako ko zalazi u planinu kedrova boji se strasnog cuvara sume. On cini da drvece sumi kao urlase bure.bori se odsada uza me!" Da bi zastitio kedrove u dalekoj sumi bogova. ne postuje nikakve granice. sudiju duhova i ljudi. dahom njegovih usta sumi drvece. I jakoga rusi njegova ruka. S tobom cu opet loviti po stepi." Enkidu rece prijatelju Gilgamesu: . uvredio je boga Samasa. Postavljen za cuvara svetih kedrova. mi necemo besposleno mirovati u Uruku. Prijatelju. Ko god se priblizi svetom gaju drsce celim telom.

Kazes da je silan i snazan. muzevi. moj prijatelj. Enkiduu: "Prijatelju. radost u ocima. mac o pojasu. jer je otisao prijatelj. kome idemo. zajedno cemo se boriti protiv Humbabe i ubicemo neprijatelja bogova i ljudi!" TREC? PLOC? Enkidu ude u sjajnu kraljevu dvoranu. On se dize. ja. svecana odeca koja mi obuhvata telo sta ce mi sve to? Podigao se demon i svu mi radost zagorcao. podize ruku i rece knezovima: "Cujte me. i pogledajte me! Ja. Glasno jadikuje i ne da se zadrzati. sakupi najstarije iz naroda. ja placem zbog njega. ja zalim za Enkiduom. hajdemo zajedno do svetog kedra. On cezne za stepom i poljskim zivotinjama. I mi treba da krenemo da se borimo s njim?" Gilgames rece njemu. Otisao je Enkidu. . toljaga u ruci. Sta ce mi ratna sekira o boku. Kao narikaca dizem jadikovku. Njegovo srce je teskobno i leprsa kao ptica nebeska."Mora da je strasan Humbaba. opet se zuri iz grada u divljinu. Gilgames je zalostan.

s uzdignutom rukom. ." Tako on proklinje lovca. a san ugao kraj zida. Neka ljudi nose zalobna odela. Ogrnug lavljom kozom juricu po polju. Hocu da ceo narod tuguje za njim. oduzmi mu musku snagu! Neka ga muce svi demoni. osudi prokleto lovcevo delo! Unisti mu bogatstvo. zeno! Ne bilo kraja danima tvoga zivota! Neka moje kletve stoje nad tvojom glavom! Neka ti ulica bude prebivaliste. neka se pojave zmije. poderana i zaprasena. rec mu izvire iz punog srca. pred njegovim plasljivim korakom. trebalo bi da mu sluze svi ljudi. Trebalo bi da pociva na sarenim sagovima i da stanuje u palati meni sleva. Silnici zemlje trebalo bi da mu ljube noge.napolju je medu poljskim zivotinjama. Proklinje lovca. On proklinje svetu zenu koja ga je zavela i usrdno se moli Samasu. trazicu ga u stepi. stoji Enkidu u stepi. ? onda ga nesto nagna da prokune i zavodljivu zenu: "Hocu da ti odredim sudbinu." Sam. bogu sunca. usrdno se moli Samasu i vice: "Samasu.

izopsteni udarace te po obrazima. "Enkidu. zasto proklinjes svetu zenu? Ona ti je dala hranu sa stola boginje kakvu samo bog dobija. da ti ljube noge velikani zemlje i da ti sluze svi muzevi. Sjajnoga Gilgamesa ti je dala za prijatelja. budi prokleta!" Reci njegovih usta cuo je Samas. Dala ti je vino da pijes kakvo samo kralj dobija. nose poderana odela. da stanujes njemu sleva u blistavoj kuci. U gradu Uruku tuguju ljudi za tobom. sto si me s mog polja odvela u grad. posuta prasinom. . Trpim glad i zed me muci. odbaceni. bog zarkog podnevnog sunca. Dala ti je svecano odelo i pojas." Enkidu saslusa reci jakoga boga Samasa. On dolazi u stepu da te trazi. Pred gospodom svojim bogom. Gilgames prebacuje lavlje krzno preko leda i hita poljem.Neka ti noge uvek budu umorne i ranjave. Zato sto si u meni probudila zudnju. Prosjaci. Veliki Gilgames je tvoj prijatelj. a ja hteo da je upoznam. panteru stepe. On ti daje da pocivas na sarenim sagovima.

Dolazi Gilgames. Ukoceno je buljio ocima. a ruke mi pretvorio u pticja krila: 'Leti samo dublje. Nove boli obuzimaju Enkiduovo srce. Kao ogromna stena ucinio mi se teret vlastitog tela. Nebo je urlalo. lavlje mu krzno svetluca kao zlato. Lice mu je bilo mracno kao noc. Cvrsto me je zgrabio i bacio u ponor. pustio me da zaronim u strahovitu dubinu. a zemlja mu odgovarala drhtanjem. Oblak prasine zasja u daljini. Kao jastreb imao je snazna krila i kan?e. Idi dole putem kojim nema povratka. Bio je slican strasnom pustinjskom psu koji skrguce zubima. Samas ucini da zablista u belom svetlu. prijatelju moj. Tezinom brda lezalo je nesto na meni. u Irkalino prebivaliste. Sam sam se suprotstavio nekome jakom. Spusti se u stan iz koga nema izlaska onima koji su jednom stupili u nj. ciji smer ne skrece ni levo ni desno! . On govori prijatelju sta ga tisti: "Teske sam snove video ove noci.umiri on svoje srce. Tada je preobrazio moj lik. dublje u stan tame. Enkidu se vraca s prijateljem u grad.

kraljica zemlje i podzemnog sveta. Pred njom kleci pisarica zemlje. stanuju i sami ljubimci velikih bogova." Kad je sledeceg jutra granulo sunce. stanuje Ereskigal. . neka ga ono odagna. ponizeni su oni koji su sedeli na prestolu i koji su vladali zemljom od pradavnih dana. Obuceni su u perje. utiskuje klinom imena u glinu i cita ih." Gilgames rece njemu. Prah im je hrana. zive u tami. Ne vide svetla.' Tada sam stupio u prebivaliste pod zemljom. a blato im je jelo. Sutra cemo zrtvovati zloslutnom sudiji Utukiju da protera sedmoro zlih. Ereskigal podize glavu i ugleda me: 'Upisi mi i ovoga!' Eto to je san. Enkiduu: "Uzmi svoj bodez i posveti ga zlom duhu smrti! Dodaj tome sjajno ogledalo.Udi u kucu ciji ljudi ne trebaju svetla. s krilima kao sismisi i sove. U kuci tame u koju sam usao stanuje svestenik i njegov sluga. Tu su strgnute s glava kraljevske kape.

I Gilgames otvori usta i rece: "Samas nas je pozvao da se borimo protiv Humbabe. S Enkiduom je usao u dvoranu. postavi sve na sto i ostavi bogu sunca da lize. CETVRT? PLOC? ? Samas. maslacem napuni zdelu iz lapislazulija. sjajnog Gilgamesa. Neka je mir s vama i celim narodom!" Najstariji medu knezovima grada ustade i rece: "Samas je uvek stitio svoga prijatelja. zato idite i ubijte ga!" Gilgames je cuo rec gospodnju i pozvao sve knezove iz naroda. Samas. bog sunca. vratio ti je prijatelja da te nepovredenog sacuva! Neka stoji uza te kao zastitnik . napuni medom cup od crvenog kamena. rece Gilgamesu: "Spremi se da se s prijateljem boris protiv Humbabe! On je postavljen za cuvara Kedrove sume.otvori Gilgames visoku kapiju hrama. Neka njegova zastitnicka ruka ne bude daleko! Strasan je srditi cuvar Kedrove sume. Kroz Kedrovu sumu vodi put na Breg bogova. koji ti je objavio pocetak borbe. Humbaba me je uvredio. iznese sto od elamaku drveta.

Vrati se u svetom nakitu zavijena u belu haljinu. Prosipala je zrtveno zrnevlje i digla ruku prema uzvisenom Samasu: "Zasto si mom sinu Gilgamesu dao srce cija plahovitost ne nalazi mira? . Neka polozi nasu sudbinu u snaznu ruku boga sunca. stiti nas od neprijatelja!" Oni napuste zborno mesto. sa tijarom na glavi. Ona poskropi pod. Ona je razumela sve reci sina i rece: "Neka ti Samas bude milostiv!" Zatim stupi u komoru svecanih odela. Visoko gore pod slobodnim nebom uzdizao se mirisni kad. predvida buducnost i sudbinu. sa zlatnim stitovima na prsima. pastiru nas. Neka blagoslovi nase korake. majci i gospodarici! Ona je vidovita. a onda se uspne stepenicama tornja. kraljevu majku." Oni odu u hram Egalmah i sretnu svetu svestenicu. sada mozemo ici u hram Egalmah svetoj svestenici. a Gilgames rece Enkiduu: "Prijatelju. o kralju! Ti.i cuva tvoj zivot. Hajdemo Risati. sa zdelom vode u ruci.

Kad pred sobom ugledase tamu sume. pozove Enkidua i rece: "Enkidu. . prebivaliste bogova. i prinesi zrtvu uzvisenom Samasu." Tako je izmolila pomoc zene boga Samasa. Ici ce putem koji jos ne pozna. dok ne savlada snaznoga Humbabu. Samasu. Mora da izdrzi borbu koju jos ne pozna.Opet si ga dotakao. kad budes zudeo za ?jom. U plavicastim oblacima dizao se kad prema nebu. ti jaki. Ovamo ih je vodio put kroz Kedrovu sumu. Dokle god ti bude uskracivala ljubavni lezaj. ti si mi radost i uteha. sina. Od dana kada pode do dana kad se vrati. za svojom ljubljenom. Jos izdaleka ugledase Breg sveta. Zastiti mi Gilgamesa. jer hoce da ide dalekim putem do prebivalista Humbabe." Oni podose na put i odose prema severu. neka se ona odvrati od tebe! Tako neka te ?ja podseca na Gilgamesa. dok ne dospe do Kedrove sume. Ona side. neka ti je srce budno i neka misli na njega dok se nepovreden vrati. dok ne osveti krivicu i ne unisti strah zemlje u sve te dane.

Sami se priblizavahu stanovima bogova. prijatelju moj. dotrci i zaurla strasnim glasom: "Dodite samo da vas bacim jastrebovima da vas prozdru. unisti moc carobnih ogrtaca cuvara sume." Gilgames rece njemu. niti cemo ici u njenu tamu! Svi su mi udovi kao oduzeti. te oni ubise diva.ostavise za sobom satore. Enkidu otvori usta i ovako rece Gilgamesu: "Dragi prijatelju." ?li Samas. bog sunca. ruka mi je ukocena. ne budi plasljiv i kukavica. necemo ici dalje u sumu. Videvsi ih kako se priblizuju. Enkiduu: "Ne budi plasljiv. Humbabinog cuvara sume. Mi moramo ici dalje i samom Humbabi okrenuti svoje lice. Jos izdaleka ugleda junake Humbabin cuvar sume. dade snagu njihovim rukama. pode im u susret. Kao divlji bik dascuci od besa. Nismo li ubili njegovog cuvara sume? . Njegovo je telo bilo odeveno u sedam carobnih ogrtaca. zastiti junake. Sest ih je odlozio i promenio tako da donji dodose gore. Ninib. bog ratnika.

Zaboravi na smrt. PET? PLOC? ?uteci su stajali i gledali sumu: gledaju kedrove. hajdemo! Zajedno cemo se boriti. Bog sunca nam je prijatelj i on nas salje u borbu. . u cudu posmatraju visinu stabala. Nestace ukocenosti ruke. nacinjene su lepe staze. prebivaliste bogova i visoko gore sveti hram boginje Irnini. Usta im zanemese i sami se zaustavise. Skupi snagu i odupri se slabosti! Dodi. Uredeni su putevi i puteljci. Budimo oprezni u sumi. Gledaju sumu i daleku cistinu kuda se ulazi. tu je siroki put kojim prolazi Humbaba ponosnim i silovitim koracima.Zar obojica nismo vicni boju? Napred. obazirimo se na sve strane da nas ne bi uhvatio jaki iz svog skrovista. Bog koji te je zastitio u nedavnoj borbi neka sada zastiti mog saputnika! Svi ce krajevi zemlje slaviti nasa imena!" Oni nastavise put i stigose do Kedrove sume. Oni gledaju Breg kedrova. na Breg bogova! Uzdaj se u Samasa i neces se bojati. Tada nece biti nikakvog uzasa.

kedrovi su puni kliktanja. Obojica smo stajali pred vrhom brda. zvezde se pojavile i oni legose spavati. Jedan covek je bio smrvljen. Dvostruki sat su hodali. i treci. Pod njima puzi trnovita sikara." Tada kralj rece prijatelju: "San koji si sanjao dobar je. Putnicima godi sena drveca. a tamo se zbunje zeleni medu mahovinom. prijatelju. izvanredan je. . i drugi. San koji si video. zatim smo bili na putu za Uruk. sve strmiji je bivao put prema Bregu bogova. prijatelju moj. a san koji sam video bio je zaista strasan. dok smo mi obojica odleteli u stranu kao sitne poljske musice.Pred hramom stoje kedrovi u divnoj bujnosti. tada se s tutnjavom grmljavine skotrlja stena. ima dobro znacenje. Mucno je postalo putovanje. Noc se spustila na sumu. Mirisno cvece i povijuse skrivaju se pod kedrovima u gustom grmlju. koja se bila nadvisila. Rano ujutro probudi Enkidu prijatelja: "Sanjao sam san. Humbabu nisu nigde ni videli ni culi.

Gilgames se uspne i stane na humku izbacene zemlje. San. Sagnuo se pred olujom kao brdska raz na vetru. Samasu su podigli svoje ruke." Trideset sati su putovali. Gilgamesu? Kako to da sam budan? Nisi li me se dotakao? Zasto sam tako preplasen? Nije li ovuda prosao neki bog? . Pred suncanim bogom iskopali su jamu. Usred noci nestade sna. pa i sam leze. nabrojali su vec trideset sati. Gilgames rece prijatelju da legne. Bacicemo u polje njegovu lesinu i o prvoj zori vraticemo se kuci.Sto si video da se breg srusio i smrvio treceg coveka. kakav obuzima ljude. donesi san! Daj snove Enkiduu. On se uspravi i rece prijatelju: "Nisi li me zvao. tesko pade na Enkidua. dolazio je strasan vihor. uzviseni Samasu!" Hladan vetar prohuji kroz drvece. to znaci: uhvaticemo i ubicemo Humbabu. baci zrnevlje u jamu i rece: "Brdo. pao je na kolena i podupro umornu prijateljevu glavu.

Sape je imao kao lav. mracno su se skupljali i gomilali. opet sam sanjao. Teska ce biti borba. a tada se vatra ugasi. U zaslepljujudoj belini sija sveti toranj boginje Irnini. Neki covek koga je ubio grom postade pepeo. a drvece zasumi. a telo pokriveno bronzanim ljuskama. Jos jednom zasvetle. oganj je suknuo uvis." Gilgames otvori usta i rece prijatelju: "Enkidu. posavetovacemo se na hasurama medu kedrovima. a san koji sam video bio je strasan: Nebo je jecalo. Tada se zacu strahovito dahtanje. ali cemo ipak ubiti Humbabu." Mucno se uspinju dalje sve do vrha brda. a zemlja odgovarala urlanjem. kao kisa padala je smrt. priblizivali su se tamni olujci oblaci. oblaci su se sve vise sirili. Videse samog Humbabu kako dolazi. . gde bujni kedrovi okruzuju kucu bogova. tvoj san je dobar.Zasto mi je celo telo tako nemocno? Prijatelju moj. radosno je njegovo znacenje. munja je zasvetlila. Hajdemo dalje.

ne moze se uspeti nijedan smrtnik. Bacise ga pticama da ga prozdru. Onaj koji pogleda u lice bogovima mora umreti!" . a rep i ud rasplodavanja zavrsavali se zmijskom glavom. on vas ceka! Na Sveto brdo gde stanuju bogovi. on ostade nepovreden. neka nam pokloni zivot!" Oni odapnu strele. Tada povice glas s brega. Pogoden pade Humbaba. Na visokoj motki odnese glavu s rogovima kao znak pobede. Enkidu! Samas bog sunca. a Gilgames mu odrubi glavu s ljuskastog vrata.na nogama jastrebove kan?e. Penju se odvazno dalje prema Bregu bogova. Zatim uzese mocno telo i odvukose ga u polje. Okrenite se opet prema gradu Uruku. Kroz divnu bujnost kedrova stizu na vrh. na glavi rogove divljeg bika. Sve se ovo odbi natrag. javi se Irninin glas: "Vratite se! Svrseno je vase delo. "Ustani. bace i pracke. Sad stoji pred njima. Vec je uhvatio Enkidua svojim kan?ama.

borahu se s lavovima i uzimahu im krzno. Gilgames je nosio glavu Humbabe na svom lovackom koplju. zlatni su im tockovi. Sama Istar podize svoje oko ka Gilgamesu: "Dodi. budi moj ljubavnik! Pokloni mi svoje seme. . Cvrsto stegne pojas. Zaogrnu se porubljenim ogrtacem i opasa bedra. U zaprezi ces imati svaki dan najlepse i najsnaznije konje. ona su od lapislazulija i zlata. zbaci sa sebe prljavo odelo i obuce cistu odecu. Lep je bio Gilgames. ah. SEST? PLOC? On opra svoje oruzje i osvetla kraljevske ukrase.I oni se okrenuse. Tada se rasplamsa pozuda u boginji ljubavi. Na glavu stavi tijaru. ja cu ti biti zena! Dacu zapregnuti kola. Na dan punog meseca vratise se kuci u grad. pokloni mi ga! Budi mi muz. oceslja kosu koja mu je padala na vrat. Pod mirisom kedrova udi u moju kucu! Kad budes u mojoj uzvisenoj kuci. Gilgamesu. njihovi roglji ukraseni su draguljima. idahu gudurama i neprohodnim putevima.

kao blistava kuca koja jake ubija. Tvom sjajnom pastuhu nijedan nece biti ravan!" Gilgames otvori usta i govori. Nikakvu mi radost ne pruza tvoj pehar. . Neka ti dodu blagom natovarene mazge. iako nudis hranu bogova. Hocu da te uhvatim u tvojoj podmuklosti! Vruce je tvoje nastojanje.ljubice ti noge svi koji sede na prestolu. iako mi nudis napitke velikih bogova. Odvratno je tvoje jelo. ali ti je u srcu hladnoca kao potajna straznja vrata koja propustaju ledeni vetar. Sto god zazeli tvoje srce sa bregova i iz dolina. u prah ce pasti i veliki. necu hranu koju mi ti dajes. donece ti oni kao danak. Ne treba mi tvoj hleb. i kraljevi zemlje. mocnoj Istari on rece: "Zadrzi za sebe svoje cari! Prezirem plod tvog bestidnog. zavodljivog tela. Sva goveda. Neka pred svima projuri konj tvojih bornih kola. ovce i koze tvojih stada neka se oblizne.

Zavolela si konja. sedam i sedam puta si mu kopala jamu. mamuze i mucenje. Konacno si zavolela Isulanua. pun pobednicke radosti napadao je neprijatelja. . On stoji u sumi i jadikuje: kapi. moje krilo! Zavolela si lava. mladanog ljubavnika. slomila mu krilo. Hocu da se obracunam s tobom: Iz godine u godinu gorko rastuzujes Tamuza. njegovi mu vlastiti psi razdiru krzno. svaki dan ti je klao mlado jare. kao cipela koja tisti svoga vlasnika! Gde je ljubavnik koga ces voleti postojano? Gde je tvoj pastir kome bi uvek bila verna? Treba da cujes sva svoja sramotna dela. Zaljubila si se u pastira okicenog sarenim perjem. kao mehur za plivanje koji puca pod plivacem. jer je kipteo od snage. Proterali su ga njegovi vlastiti pastiri. boga proleca. Zavolela si i snaznog staresinu pastira. vredno ti je sipao zrtveno zrnevlje. kapi. kao smola koja prozdire bakljonosu. tukla si ga. ali je osetio tvoj bic.kao slon koji zbacuje sedlo. Tukla si ga svojim stapom i od njega nacinila vuka. kao vapnenac koji ne ucvrscuje gradske zidine.

Postupio je sa mnom sramotno. treba li da jedem jela za svoju propast. oca. nebesku majku. donosio ti je kite cveca. ona se uspe na nebo. u cvecu ti je svaki dan blistao sto. jela koja ce mi postati trnje i cicak?' Kad si to cula. Gilgames me je prokleo." Kad to cu Istar.vrtlara svog nebeskog oca. a on je nabrojao tvoje pakosti. obuze je strahovit gnev. on mi je kao zla nabrojao sva moja dela. i stade pred njih: "Oce na nebu. govori i rece uzvisenoj Istari: "Ti si dakle trazila Gilgamesovu ljubav. Moju ljubav zelis. Bacila si svoje oko na nj i mamila ga: 'Hodi Isulanu. Kad god si htela. dubriste si mu dala za stan. ." ?nu otvori usta. pruzi samo ruku! Kusaj sa mnom slatko voce!' Tada tebi rece Isulanu: 'Sta trazis od mene? Zar moja majka nije pekla i zar ja nisam jeo. pretvorila si ga u Dalalu. Stupi pred ?nua. udarila si i njega stapom. a postupaces sa mnom kao i s njima. i pred ?ntuu. Sad se vise ne penje u hram i ne silazi u bastu. da jedemo od hleba bogova.

Kako je sramotno postupio Gilgames!" Istar otvori usta i rece ?nuu. nebeski oce. tada cu razbiti vrata pakla. nastace tada sedam gladnih godina. Neka sedam zlih godina dode. On besno juri preko useva i polja. Zato ga samo posalji! Hocu da uzivam kad se Gilgamesu priblizi dahtanje carobnog bika!" Bog neba je cuo njene reci. a za stoku ima dovoljno trave i zeleni. S Brega bogova posalje strasnog bika i uputi ga prema gradu Uruku. Istari: "?ko ucinim ono sto ti trazis. svi ce davoli izaci iz Podzemlja. svi koji su davno pomrli opet ce se vratiti. ocu: "Za ljude je sakupljeno dosta zita. da ubije Gilgamesa! Neka strava i uzas obuzmu Gilgamesa! ?ko ne uslisas moju molbu i ne stvoris mi carobnog bika. . I bice tada vise mrtvih nego zivih!" ?nu otvori usta i rece mocnoj kceri. Jesi li sakupila dovoljno zita u ambare? Jesi li dala da rodi dovoljno trave i zeleni za stoku?" Istar rece ?nuu. ocu: "Stvori mi carobnog bika. I ?nu joj uslisa molbu. dovoljno je sakupljeno za ljude i stoku.

pred Samasem. umirili su svoje srce. triput jao. Kad dascuci dojuri i treci put. ubili smo nebeskog bika!" Kao lovac iskusan u lovu na divlje bikove. skoci na njihov krov i izrece kletvu: "Jao tebi. Gilgames mu zari mac u grudi. smrt i propast tebi jer si mi opet skrivio i ubio nebeskog bika!" .Pustosi zemlju pred zidovima grada. Kad su tako savladali nebeskog bika. bogom sunca. Cim dojuri ovamo. Bik se dascuci otrgne. skoci u stranu i uhvati ga cvrsto za koren repa. Njegovo vatreno dahtanje unistava stotinu ljudi. a bik hropcuci pade na tlo. ustremi se na dvesto ljudi i sve ih pobije. Digose se pred Samasem i odose. Pred zidinama grada odmorise se oba druga. Gilgamesu. Enkidu otvori usta i rece Gilgamesu: "Prijatelju. Enkidu skoci u stranu i uhvati ga za kraj repa. Tada se Istar pope na zidine grada Uruka. Gilgames rastavi glavu od mocnog trupa izmedu sije i rogova. Enkidu mu se ponovo suprotstavi. mi smo proslavili svoja imena. padose nicice.

Tako je klela gospodarica bogova i Enkidu je cuo reci Istarine. Tezili su po trideset funti lazurnog kamenja. dva prsta bila im je debela kora. sve zene i svestenice ljubavi i naredi da otpocnu tuzaljku. Preko sest stotina litara ulja. promatraju ih i cude se. veste zanatlije. Odlaze i jasu ulicama Uruka. U Eufratu oprase ruke i podose. pokloni Gilgames svome bogu Lugalbandi kao ulje pomazanja. I one su oplakivale otkinuti ud carobnog bika. Cudom su se majstori cudili velikim savijenim rogovima. unese rogove u hram boga zastitnika i ucvrsti ih na prestolu bozanskog vladara. i tebi bih ucinio kao njemu. Gilgames je sazvao sve majstore. On otkinu ud divljem biku i baci joj ga u lice: "Samo da te mogu dohvatiti. ukrasio bih te njegovim crevima!" Tada Istar skupi sve devojke iz hrama. koliko su mogla da prime oba roga. Gilgames ovako rece zboru zena svoje palate: "Ko je lep medu muzevima? Ko je divan medu ratnicima?" . I svi ljudi Uruka stoje okupljeni.

"Gilgames je lep medu muzevima! Gilgames je divan medu ratnicima!" Tako to zvuci u radosnom zboru zena. a more kao recica koja ga natapa. slavi radostan praznik. On mi rece: 'Pogledaj dole na zemlju! Kako ona izgleda? Pogledaj more! Kako ti se ono cini?' ? zemlja je bila kao breg. a more kao mala voda. Pociva Enkidu i vidi slike u snu. I opet je leteo cetiri sata u visinu i rekao: 'Pogledaj dole na zemlju! Kako ona izgleda? . prijatelju? Cudan je bio moj san koji sam video. Dize se Enkidu. Zgrabio me orao mjedenim kan?ama i nosio cetiri sata u visinu. Zvuci frule i pesme za igru zazvucase u sjajnoj dvorani. prica svoje snove i ovako rece Gilgamesu: SEDM? PLOC? "Zasto se savetovahu veliki bogovi? Zasto mi spremaju veliku pogibiju. Veseo je Gilgames. njegov kraj nagovestava nesrecu. Ispruzeni pocivaju ratnici na nocnom lezaju. I opet je leteo cetiri sata u visinu i rekao: 'Pogledaj dole na zemlju! Kako ona izgleda? Pogledaj more! Kako ti se ono cini?' ? zemlja je bila kao vrt.

padao i lezao razmrskan na tlu. kedrova kapijo. zao duh groznice zahvati mu glavu. dok sam ugledao visoki kedar. Uzasnut. Sagradio te je knez u Nipuru. Govori vratima kao zivom coveku: "Vrata gaja. Od tvrde su stene isklesani stubovi i lepo je zasvoden tvoj gornji luk. ti nemas pameti! Cetrdeset sam sati trcao dok sam izabrao tvoje drvo. Jao. Jos me je dva sata nosio uvis i tada pustio da padnem. . jer ti je celo vrelo." Enkidu leze i na njega sade demon. a dvadeset i cetiri tvoja sirina. veliki su bogovi dosudili nesrecu! Lezi." Gilgames cu reci Enkidua i pogled mu se smraci. ti kapijo. Sedamdeset i dva lakta je tvoja visina. probudio sam se. Da sam samo znao. ? ja sam padao. prijatelju: "Zao duh ce te spopasti svojim kan?ama. da ces postati propast. On podize svoj glas i rece Enkiduu. a more kao valov za vodu. Ti si od pravog drveta.Pogledaj more! Kako ti se ono cini?' ? zemlja je bila kao kasa od brasna.

Treci dan.. Peti. kao onaj koji usred borbe proklinje neprijatelja. ? ja sam u borbi ubijen!" OSM? PLOC? Cim zasja prvi jutarnji zrak. . deveti i deseti dan lezi Enkidu i njegova bol postaje velika. prijatelju moj. prijatelju moj. Lezi na lezaju od cilima. sa mnom si proputovao bregove i pustinje. sekiru bih podigao i razmrskao te. On zove svoga prijatelja i govori mu: "Prokleo me gospodar vode zivota. Jedanaesti i dvanaesti dan zajeca Enkidu u vatri groznice. cetvrti dan lezi on i spava.. onaj koga u borbi ubiju mrtav je. prijatelju moj. sesti i sedmi. Prijatelju moj. jedan dan. poceo se sudbonosni san ispunjavati. san se ispunio! Sudbina se ne moze zaustaviti!" I na dan kad je video sliku u snu. drugi dan bunilo ga drzi cvrsto.a ova lepota mojom nesrecom." Tada Gilgames podigne glasnu jadikovku i rece: "Prijatelju moj. Spleo bih pleter od siba. osmi. Bolestan lezi Enkidu. sa mnom si delio sve opasnosti.

Mozda te je pogodio njegov otrovni dah? Mozda veliki bogovi ipak nisu odobrili sto smo usplamteli sr?bom na Isgaru i ubili bika koji je poslan s neba?" Cuteci je sedeo uz prijateljev lezaj. Mirno je lezao Enkidu. Sa mnom si doneo glavu Humbabe u utvrdeni Uruk. Tiho je isticao iz usta dah njegove duse. tebe! U Kedrovu sumu isao sam s tobom.dize se Gilgames i pristupi prijateljevu lezaju. ? Gilgames je plakao i govorio: "Enkidu. gde ti je ostala snaga. Mi smo ubili cudesnog bika koji je dahtao. a uznemiravani stanovnici bregova oslobodeni od nemani neprestano su nas blagosiljali. a pogled mu je lutao u daljinu. mladi prijatelju. tebe. gde ti je ostao glas? Gde je moj Enkidu? Jak si bio kao lav i divlji bik. tebe! Velikim sam ucinio medu svim knezovima tebe. Tiho su se dizale grudi i opet spustale. tebe! Sve lepe zene Uruka volele su tebe. brz si bio kao gazela. Kao brata sam te voleo. . danju i nocu bio si sa mnom.

zaurla on. zalobnu. Mirno je lezao Enkidu i spavao. On zuri napolje u stepu.Gilgames opet pogleda Enkidua. da savladao Humbabu. ostavio ga je nepokopanog. Cim je zasjao prvi jutarnji zrak. podize on svoj tuzan glas. Tamo ga susrece lovac koji kopa jame za lavove. Sest je dana i sest noci oplakivao Enkidua. . koji je stanovao u Kedrovoj sumi. Slican lavici pogodenoj kopljem. Slican lavu. Gilgames dotakne njegovo srce. Poderao je svoju odecu i obukao prasnu. Cupao je svoju kosu i razbacivao. Kakav te je to duboki san sada uhvatio? Tako si mracan i ne cujes me vise!" ?li ovaj ne podize svojih ociju. Tada on pokri prijatelja kao nevestu. da oborimo i ubijemo nebeskog bika. "Enkidu. podize Gilgames novu tuzaljku. Sedmoga dana sahranjuje Gilgames prijatelja i napusta grad Uruk. ali ono vise nije kucalo. Sve dok nije sedmog dana osvanulo jutarnje rumenilo. prijatelju mojih mladih godina! Tu lezi sada panter stepe koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg bogova. prijatelja.

Lovac progovori kralju i ovako rece Gilgamesu: "Uzviseni vladaru. da savladamo Humbabu na Bregu kedrova i da u gudurama ubijamo lavove. ti si ubio silnoga bika koga je poslao bog neba. ti si svladao samoga Humbabu. a stas pogrbljen? Zasto je jadikovka u tvom srcu tako glasna? Zasto licis na putnika dalekih puteva? Zasto ti je lice opaljeno od vetra. pantera stepe. pljuska i podnevnog sunca? Zasto tako nemirno zuris preko polja?" Gilgames otvori usta. koji mi je bio privrzen kao veran konj. Zasto su ti obrazi tako bledi i upali. gospodara Kedrovog brega. moga prijatelja. a tvoje lice tako pogruzeno? Zasto ti je dusa ojadena. koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg bogova. ti si ubio strasnog cuvara Kedrove sume. koji je sa mnom delio sve opasnosti njega je stigla ljudska sudbina. svojom si rukom ubijao lavove u bregovima. . Enkidua. govori i rece mu: "Moga prijatelja. moga prijatelja. Sest sam ga dana i sest noci oplakivao. da uhvatimo i ubijemo carobnog bika.

sve do sedmog dana ostavio sam ga nepokopanog. Sudbina prijatelja tako tesko lezi na meni, zato zurim preko polja i trazim daljine. Kako samo mogu to da precutim, kako da se izjadam? Prijatelj koga volim postao je zemlja. Enkidu, moj prijatelj, postao je kao blato zemlje! Zar necu i ja morati da se smirim kao on i da ne ustanem doveka?" DEVET? PLOC? Gorko oplakuje Gilgames Enkidua, svoga prijatelja, i juri preko polja: "Zar necu i ja, i ja kao Enkidu umreti? Dusa mi je razrivena bolom. Uplasio sam se smrti i zato jurim preko stepe. Odlazim mocnom Utnapistimu, koji je nasao vecni zivot, zurim da stignem k njemu. Kada nocu sam u stepi spazim lava, postajem plasljiv. Podizem glavu i usrdno se molim Sinu, mesecu. I Nin-Urumi, gospodarici Tvrdave zivota, sjajnoj medu bogovima, upucene su moje molitve: Sacuvajte mi zivot!" Umoran leze na pocinak i u noci vide san:

Mladi se lav igrao i radovao zivotu. ? on podize sekiru s boka, izvuce mac iz pojasa, a tada - pade siljasta strela medu njih kao koplje i razmrvi zemlju. On sam propade u razjapljen jaz. Probudi se uplasen i pode dalje. Kad se sledeceg jutra pojavi zora, on podize oci i ugleda veliku planinu. Ime planine je Masu. To su dva brega sto nose nebo. Izmedu bregova nadsvodena je Sunceva kapija, iz koje izlazi sunce. Dva diva cuvaju brdsku Kapiju neba. LJudska im tela strse iz zemlje samo grudima. Skorpionima slican, donji deo tela pruzaju u Podzemni svet. Strasni su i jezoviti, a njihov pogled nagovesta smrt. Njihov pogled kao munja rusi bregove u dolinu. Gilgames ih ugleda i ukoci se. Od uzasa mu se smraci lice. On se osmeli i pokloni. Skorpion covek povice svojoj zeni: "Covek koji dolazi k nama ima telo i meso kao bogovi!" Skorpionu coveku odgovara zena: "Dve njegove trecine su bog, a jedna trecina je covek!" Skorpion covek vice

i govori prijatelju bogova, Gilgamesu: "Prosao si dug put, neobicni putnice, dosao si sve do mene. Presao si bregove koji se tesko prelaze. Hocu da znam tvoj put. Ovde su postavljene granice tvome putovanju. Hocu da znam cilj tvoga putovanja!" Gilgames odgovori njemu, skorpionu coveku, i rece: "Tugujem za Enkiduom, prijateljem, panterom stepe. Njega je stigla ljudska sudbina. Bojim se sada smrti i zato jurim stepom. Sudbina Enkidua tako tesko lezi na meni, prijatelj koga volim postao je prah. Enkidu, moj prijatelj, postao je kao blato zemlje. Zato sam jurio zemljama, zato sam se penjao preko planina i dosao sve do tebe. Hteo bih da odem do Utnapistima, moga praoca. On je dospeo u Skupstinu bogova, trazio je i nasao zivot. Za smrt i zivot hocu da ga pitam!" Skorpion covek otvori usta i ovako rece Gilgamesu: "Nikada za ljude nije bilo, Gilgamesu, prohodnih staza kroz ove bregove. Niko jos nije prokrcio put kroz ovu planinu. Dvanaeset dvostrukih sati proteze se pecinski lanac koji vodi kroz bregove neba. Gusta je tama,

Iza Sunceve kapije stanuje tvoj praotac. Odredene su mi strasne muke i boli. Idi. Ti ne mozes ici putanjom sunca. Nikakva lada ne moze prevesti coveka preko. Mi cuvamo kapiju tog mracnog puta. i u koji opet zalazi kada se vrati s puta po nebeskom okeanu. Treba li u cemeru i jadikovanju da provodim svoje dane? Dopusti mi sada da udem u planinu. Pusti me da prodem i da nadem zivot. i rece Gilgamesu: "Hrabar si ti." Gilgames je razumeo govor diva i rekao mu: "Put me vodi kroz neprekidnu patnju." Skorpion covek otvori usta. Duboko u ovoj planini . Daleko.ni tracka svetla nema u pecinskoj jaruzi iz koje izlazi sunce kad se iznad zemlje pojavi. da ga pitam za zivot koji je on nasao. da vidim Utnapistima. Gilgamesu. i pronadi put! Bregovi Masu visi su od svih bregova zemlje. s one strane Voda smrti stanuje Utnapistim. Za bregovima lezi more. koje okruzuje sve krajeve zemlje. jer ona vodi u prebivaliste svetlih bogova. Gilgamesu. Nikada jos covek nije prosao kroz tamni klanac. imas silnu snagu. govori. na uscu vodenog toka.

. Za dva sata stigao je do tamnog klanca. Tri je dvostruka sata isao. Gusta je bila tama. Ne vidi on sta lezi pred njim. Putanjom sunca ide Gilgames. nije bilo ni tracka svetla. Gusta je bila tama. ni sta lezi iza njega.stene stvaraju stravicno mracan klanac. koju mi cuvamo. Ne vidi on sta lezi pred njim. Cetiri je dvostruka sata isao. ni sta lezi iza njega. nije bilo ni tracka svetla. ni sta lezi iza njega. Pet je dvostrukih sati isao. Sest je dvostrukih sati isao. ni sta lezi iza njega." Gilgames je cuo ove reci i krenuo. Posao je putem koji mu je oznacio div. Gusta je bila tama. Ne vidi on sta lezi pred njim. Gusta je bila tama. Gusta je bila tama. Neka bi sretno stigao do klanca! Neka ti je otvorena Sunceva kapija. nije bilo ni tracka svetla. nije bilo ni tracka svetla. nije bilo ni tracka svetla. Ne vidi on sta lezi pred njim. Ne vidi on sta lezi pred njim.

a sta lezi iza njega. Deset je dvostrukih sati isao. Pred njim je lezao perivoj bogova. Gusta je bila tama. Opet ga obasja svetlost punog dana. Devet je dvostrukih sati isao. Tama mu ne dopusta da vidi sta lezi pred njim. Dvanaest je dvostrukih sati isao. Tama popusta. tada se rasvetli. tu vise spletovi loza carobnog izgleda. Rubini su mu plodovi. nije bilo ni tracka svetla. Gusta je bila tama. Silovitim koracima pode ka Vrtu bogova. ni sta lezi iza njega. svetlost se blizi! Jedanaest je dvostrukih sati isao. nije bilo ni tracka svetla. nije bilo ni tracka svetla. Klanac se siri i on ugleda prvi trak sunca. tada oseti severni vetar.ni sta lezi iza njega. Osam je dvostrukih sati isao. . Gusta je bila tama. napred mu je okrenuto lice. Pognut mu je stas. Tada on glasno povice. Ne vidi on sta lezi pred njim. Sedam je dvostrukih sati isao. on ga ugleda.

vredne da se pozele. . I Gilgames podize ruke bogu sunca Samasu: "Dugo je i mucno bilo moje putovanje! Morao sam ubijati zivotinje divljine. a iza njega siroko more. U zrakama sunca privlacno blista vrt. uzvisenom Samasu: "U jadu samoce lutao sam stepom. ni mesec." Samas ga saslusa. Pokazi mi sada ladara koji ce me tamo sigurno prevesti preko Svetskog mora i preko Voda smrti da bih nasao zivot. Ni sunce. Pokazi mi sada put do Utnapistima. a ja sam godinama lezao nocu na pustom polju. nijedna zvezda nije se pojavila u mracnom klancu. dalekog. a njihovo meso bila mi je hrana. I razne druge plodove. Preda mnom lezi Vrt bogova.Drugo drvo nosi lapislazuli. u njihova sam krzna morao uvijati telo. zabrinu se i ovako rece Gilgamesu: "Kuda se zuris. Gilgamesu? Zivot koji trazis neces naci!" Gilgames rece njemu. nosi drvece u vrtu. Bilo mi je dopusteno da prodem kroz brdsku kapiju i prosao sam kroz klanac strasne tame. zvezda za zvezdom je zalazila.

Pred sobom ugleda Vrt bogova. Kad bi samo smrtnik smeo da pogleda sunce u oko? Ne treba li da i ja trazim zivot i da ga nadem zauvek?" ? Samas je razumeo njegove reci i rekao Gilgamesu: "Idi Siduri Sabitui. Kao morska trava pruza se pod drvecem zeleni smaragd. Idi ka Vrtu. mudroj zeni sa Brega bogova. DESET? PLOC? Presto boginje Siduri Sabitu stoji visoko nad obalom mora. sunce. Drago kamenje cveta ovde kao trnje i cicak.Daj da te vide moje oci. . u Vrtu bogova kraj mora i cuva stablo zivota. Safir je seme ploda. da se nasitim tvojim lepim svetlom! U daljini je nestalo tame i opet me obasjava puno svetlo." Gilgames cu ove reci i pode. Tu ona sedi i cuva ulaz u Vrt bogova. Gilgames usporava korake i podize oci prema Vrtu bogova. koji lezi pred tobom! Ona ti moze pokazati put do Utnapistima dalekog. U bujnoj punoci stoje kedrovi. na drvecu blistaju plemeniti dragulji. Ona sedi na prestolu.

Nosi pojas cvrsto vezan oko bokova. tada pode prema kapiji. nalik je na putnika dalekih puteva. Odeven je krznom divljih zivotinja. Gilgamesu: "Zasto su ti obrazi tako upali? Zasto ti je celo tako mracno naborano? . Ona rece njemu. Njeno je telo obavijeno dugom haljinom. bogovima mu je slicno telo. zatvori vrata i zasune ih. U srcu mu je bol. strasan je njegov lik. sta si to videla kad si zatvorila vrata? Svoju si kapiju zatvorila preda mnom i zasunula je. Trazeci juri Gilgames na sve strane. I Gilgames rece boginji Sabitui: "Sabitu. Razlupacu vrata i razbicu zasun!" Sabitu otvori vrata i govori mu na ulazu u Vrt. On podize ruku i polozi sekiru na kapiju. Gilgames odluci da prodre unutra. Sabitu gleda u daljinu. zatvori svoju kapiju. govori sama sebi i trazi savet u svom srcu: "Je li to mozda onaj koji hoce da ude u Vrt bogova? Kuda to ide silnim koracima?" Kad ga Sabitu blizu spazi.

a stas pognut? Zasto je bol u tvome srcu? Licis na putnika dalekih puteva. boginji: "Kako da mi obrazi ne budu upali. . lice ti je opaljeno od podnevnog zara. tako jako voleo njega je stigla ljudska sudbina. koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg kedrova. pantera stepe. Zasto si tako zurio izdaleka preko stepe?" Gilgames rece Sabitui. koga sam voleo. koji je sa mnom delio sve opasnosti i muke. Potamneo si od olujnog vetra i sunca. da uhvatimo i ubijemo nebeskog bika. koji je prebivao u sumi kedrova.Zasto ti je tako rastuzena dusa. da savladamo Humbabu. moga mladog prijatelja. a celo mracno naborano? Kako da mi ne bude rastuzena dusa i pognut stas? Kako da ne bude boli u mom srcu? Kako da ne budem slican putniku dalekih puteva? Kako da mi lice ne bude preplanulo od olujnog vetra i sunca i od podnevnog zara opaljeno? Kako da ne jurim daleko preko stepe? Moga mladog brata. Enkidua. moga prijatelja. da u gorskim klancima ubijamo lavove.

da ne bih gledao smrt. Zato jedi i pij. moj prijatelj. ali ga vise nisam nasao." Sabitu rece ovako Gilgamesu: "Gilgamesu. Gilgamesu. Cekao sam i verovao da moj prijatelj mora oziveti od mog glasnog dozivanja. Kako samo da to precutim? Kako da se izjadam? Moj prijatelj koga volim postao je prah. Kad su bogovi stvorili ljude. Sudbina prijatelja tako tesko lezi na meni. koje se bojim. dan i noc samo se veseli! Neka ti je svaki dan radosna svetkovina! . Zato sam jurio stepom slican coveku divljine. Sedam dana i sedam noci lezao je tu kao zgazeni crv.Dan i noc sam plakao za njim i nisam ga polozio u grob. kuda zuris? Zivot koji trazis neces naci. Enkidu. a zivot zadrzali za sebe. napuni svoje telo. postao je kao blato zemlje! Zar necu i ja morati da se smirim kao on i da ne ustanem doveka? Tebe sada gledam. smrt su odredili za njih. Sabitu. Trazio sam zivot.

Kako ces. kao slavljeni kralj i junak!" No. juricu i dalje obalom!" Sabitu rece njemu. sta ces tada uciniti? . operi i pomazi svoju glavu i okupaj telo u svezoj vodi! Veselo gledaj decu koja te hvataju za ruke! Raduj se u narucju zene! Zato se vrati u Uruk. Gilgames rece njoj. ali osim boga sunca. silni junak. u svoj grad. Nijedan koji je ovamo stigao od pradavnih dana nije mogao preci preko mora. pokazi mi put do Utnapistima. preko mora plovi Samas. Gilgamesu: "Nijednog mesta nema kraj ovog mora sa koga bi iko mogao sretno preci preko i sretno pristati. koje su pred dalekim drugim svetom. tezak je put do Voda smrti. frulu i igru! Obuci cistu odecu. Sabitu. dospeti preko mora? Pa ako i dodes do Voda smrti. Uputi me da stignem do njega! Kako da dodem do njega? Uputi me! ?ko je moguce. preci cu preko mora.Veseli se i dan i noc uz harfu. Gilgamesu. Istina. Sabitui: "Dosta. ako nije. ko tamo prelazi? Teska je plovidba preko Svetskog mora.

Kao baceno koplje zatvori se kapija vrta izmedu njega i boginje. Gilgames gleda u daljinu i na uscu reke opazi ladu. vrati se!" Kad to cu Gilgames. Tu lezi lada. Vidi kako tu leze samo sanduci napunjeni kamenjem. Stize do reke i uspori korak. Utnapistimov ladar. On krene i side do obale mora. dize sekiru i zadenu oruzje za pojas. On trazi ladara koji bi ga sigurno prevezao preko sirokog mora i preko Voda smrti. ja te trazim! Prevezi me preko mora i preko Voda smrti!" Zvao je glasno. ali ne nalazi ladara. ka Utnapistimovom prevoznom camcu. ali odgovora nije bilo. tamo gde leze sanduci s kamenjem! Upravo je otisao u sumu da skuplja trave i bere jagode. predi s njim preko. Gilgames se vrati sanducima . on zuri duz obale. ako nije. tu je Ur-Sanabi. Tamo upravi svoje korake. Odlazi u sumu i vice: "Ladaru. Potrazi ga! ?ko je moguce.?li pogledaj.

Potamneo si od olujnog vetra i sunca. Dosao sam iz zemalja ?nuovih bregova. lice ti je opaljeno od podnevnog zara. Ur-Sanabiju: "Gilgames mi je ime." Gilgames rece njemu. Njegove oci ugledase Ur-Sanabija i on stupi preda nj.i razbije ih u sr?bi. dalekog!" Ur-Sanabi rece Gilgamesu: "Zasto su ti obrazi tako upali? Zasto ti je celo mracno naborano? Zasto ti je dusa tako rastuzena i pognut stas? Zasto je bol u tvome srcu? Licis na putnika dalekih puteva. Ur-Sanabi rece njemu. Zasto si zurio izdaleka preko stepe?" Gilgames rece njemu. ladaru: "Kako da mi obrazi ne budu upali. kazi mi ga! Ja sam Ur-Sanabi. Ur-Sanabi! Daj da ugledam Utnapistima. Pode i vrati se u sumu. Gilgamesu: "Reci mi svoje ime. a celo mracno naborano? Kako da mi ne bude rastuzena dusa i pognut stas? Kako da ne bude boli u mom srcu? Kako da ne licim putniku dalekih puteva? . Presao sam daleki put od izlaska sunca i sada konacno vidim tebe. ladar Utnapistima. dalekog. Ur-Sanabiju.

tako jako voleo njega je stigla ljudska sudbina. moga prijatelja. Zato dolazim iz daljine. Zar necu i ja morati da legnem kao on i da se ne dignem doveka?" I Gilgames rece Ur-Sanabiju. Sudbina mog prijatelja tako tesko lezi na meni. moj prijatelj. ladaru: . da savladamo Humbabu. za sobom imam dug put. da ubijemo lavove u gorskim klancima. moga mladog prijatelja. koji je sa mnom delio sve opasnosti i muke. Enkidua. koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg kedrova. Enkidu. Upoznao sam strah od smrti i zato sam jurio preko stepe. koga sam voleo.Kako da mi lice ne bude preplanulo od olujnog vetra i sunca i od podnevnog zara opaljeno? Kako da ne jurim daleko preko stepe? Moga mladog brata. Sest sam ga dana i sest noci oplakivao i nisam ga polozio u grob. Kako samo da to precutim? Kako da se izjadam? Moj prijatelj. Enkidua. postao je prah. da uhvatimo i ubijemo nebeskog bika. postao je kao blato zemlje. koji je prebivao u Kedrovoj sumi. pantera stepe. koga volim.

juricu dalje obalom!" Ur-Sanabi. vec treceg dana stize Ur-Sanabi do Voda smrti. Razbijeni su sanduci s kamenjem. Gilgamesu. Ur-Sanabi. pa te ne mogu prevesti do Ostrva zivota. sam si sebi sprecio prelaz preko plicaka sumnih Voda smrti. No gle. prebrodicu more. zasilji i donesi!" Kad to cu Gilgames. uze svoju sekiru. ladar. ako nije. izdelja ih tako da je svaka strana iznosila sezdeset lakata i zasilji ih. idi do sume i obori sto dvadeset stabala. onemogucile sretan pristanak. dovedose je na ustalasano more i strelovito odjedrise."Pa sad. tako da svaka greda iznosi sezdeset lakata. Gilgamesu. . rece njemu: "Tvoje su ruke. Skupi ih i donese Ur-Sanabiju. Izdeljaj ih. uzmi s boka sekiru. kako cu doci do Utnapistima? Uputi me kako cu dospeti do njega! Pokazi mi tajni put! ?ko je moguce. Mesec i petnaest dana dug je put. Ipak. spremi se. Oni se popese na ladu natovarenu stablima. ti si razbio one sanduke. ode u sumu i obori sto dvadeset stabala.

Uzmi drugo stablo i cvrsto ga utisni u tlo. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo sedmo. Zatim otkopca pojas s bokova. odbaci lavlje krzno i izvadi snaznom rukom jarbol. taj ne moze biti covek!? Zagledam: nije li to ljudsko bice? Zagledam: nije li to covek? Zagledam: nije li to bog? Sasvim mi je slican. i sekirom ga ucvrsti u tlo.Ur-Sanabi rece njemu. govori sam sebi i savetuje se u svom srcu: "Zasto su nestali brodski sanduci s kamenjem? ? neko ko nema moje dopustenje plovi ladom! Taj sto dolazi. Tvoja ruka ne sme dodirnuti Vode smrti. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo dvanaesto. Daj ovamo i trece. Gilgamesu: "Ukopaj jedno stablo. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo deseto. jer ces umreti. Gilamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo osmo. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo jedanaesto. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo sesto. Utnapistim gleda u daljinu. . Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo deveto. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo cetvrto. Gilgamesu! Ukopaj ga!" Sto dvadeset stabala upotrebio je Gilgames. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo peto.

Utnapistima. No vec su upotrebljeni svi stubovi. Sada sigurno vuku ladu ovamo duz greda. Sada najzad gledam tebe. Dosao sam ovamo od ?nuovih bregova. Utnapistimu. koji je nasao zivot.Mocnom rukom zabija grede u brze Vode smrti tako da one zamenjuju sanduke s kamenjem. kazi mi ga! Ja sam Utapistim. utisne obadve grede u vodu i snaznim zamahom stize lada na obalu." Utnapistim silazi iz kuce i zuri prema strancu. Zasto si zurio izdaleka preko stepe?" Gilgames rece njemu. dalekog!" Utnapistim mu rece: "Zasto su ti obrazi tako upali? Zasto ti je celo mracno naborano? Zasto ti je dusa tako rastuzena. raskoli ga sekirom. a stas pognut? Zasto je bol u tvome srcu? Licis na putnika dalekih puteva. Pocrneo si od olujnog vetra i sunca. Tada stranac podize jarbol. blazenom Utnapistimu: "Gilgames mi je ime. od podnevnog zara opaljeno ti je lice. Presao sam dugi put od izlaska sunca. Skoro ce biti na obali ostrva. koje je Ur-Sanabi obicno dole spustao. I Utnapistim rece Gilgamesu: "Reci mi svoje ime. dalekom: ." Gilgames rece njemu.

zato sam jurio preko stepe. da savladamo Humbabu. pantera stepe. Zato dolazim izdaleka ovamo. Sudbina prijatelja tako tesko lezi na meni. koga sam voleo. da ubijemo lavove u gorskim klancima. Enkidua. tako jako voleo njega je stigla ljudska sudbina. koji je prebivao u kedrovoj sumi. Sest sam ga dana i sest noci oplakivao i nisam ga polozio u grob. a celo mracno naborano? Kako da mi ne bude rastuzena dusa i pognug stas? Kako da ne bude boli u mom srcu? Kako da ne budem slican putniku dalekih puteva? Kako da mi lice ne bude preplanulo od olujnog vetra i sunca i od podnevnog zara opaljeno? Kako da ne jurim daleko preko stepe? Moga mladog brata. Upoznao sam strah od smrti. koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg kedrova. Kako samo da to precutim? Kako da se izjadam? ."Kako da mi obrazi ne budu upali. da uhvatimo i ubijemo nebeskog bika. moga prijatelja. koji je sa mnom delio sve opasnosti i muke. za mnom je ostao dugi put. moga mladog prijatelja. Enkidua.

divokoze. moj prijatelj. njihova krzna morala su me odevati." Utnapistim rece njemu. Do Sabitue nisam jos bio stigao a odelo mi bese vec davno poderano. jelene i gazele i jesti njihovo meso. dalekog. Tako sam posao i putovao zemljama. postao je prah. Utnapistime. Nisam se zadovoljio sretnim zivotom. putovao sam preko bregova koji su tesko prohodni. Lava. ti mi objavi zivot! Ti si ga stekao. patnja mi je bila hrana. prelazio sam preko reka i mora. smolom i kamenjem neka je zatrpaju! Hocu da unistim duhove smrti. idem do Utnapistima. hocu da vidim njega. neka prestane njihovo kliktanje. Morao sam loviti divlje ptice. koga volim. Gilgamesu: . Enkidu. pantera i pustinjskog psa moralo je da ubije moje koplje. do sita sam se napio boli. Neka duse umrlih zatvore svoju kapiju.Moj prijatelj. Necu li ja morati da se smirim kao on i da ne ustanem doveka?" I Gilgames rece Utnapistimu: "Mislio sam. postao je kao blato zemlje. koji je nasao zivot. besmrtnog.

ali ne broje dane smrti. Smrt je strasna. veliki duhovi. Bogovi i ljudi imaju razlicite sudbine. svakom zivotu ona postavlja cilj. Zar gradimo kuce zauvek? Pecatimo li ugovore za vecnost? Zar braca zauvek dele bastinu? Zar covek vecno uziva radost stvaranja? Nosi li reka svaki dan visoke talase i donosi li zemlji poplavu? Zar ptice kulilu i kiripa uvek gledaju prolece? Zar ce njihovo oko doveka gledati sunce? Otkada su dani zapoceli. nista nije trajno. Otac i mati su te rodili kao coveka. jedna trecina je covek i ona te vuce ljudskoj sudbini. koja stvara sudbinu. i Mametum."Nemoj jadikovati i nemoj se ljutiti. tada se odmah sakupljaju silni ?nunaki. da zajedno odrede tok zivota. Oni odreduju dane zivota. Coveku nije odreden vecni zivot. Iako su tvoje dve trecine bozanske. Ne lici li jedno drugom novorodeno dete i smrt? Zar nisu oboje obelezeni znacima smrti? Kad cuvar i vratar pusta dusu iz Podzemlja na svetlo i novorodene pozdravi sunce." JED?N?EST? PLOC? .

kako si trazio i nasao zivot?" Utnapistim mu rece: "Hocu. ti si mi slican kao otac sinu. 'Kuco od trske. Gilgamesu. covece iz Suripaka. To je stari grad. Ti nisi drukcije graden nego ja. lezis mirno na svojim ledima. Utnapistime. zidu! Kolibo od trske. ?li ja sam nemiran i stvoren sam da se borim. Dugo vremena su mu bogovi bili naklonjeni. bog dubina. da ti poverim jedan nepoznat dogadaj i otkrijem jednu tajnu bogova. Suripak je grad na Eufratu. Na savetovanju bogova sedeo je i Ea. ? ti si se uklonio borbi. Mojoj kuci od trske ispricao je odluku bogova. kuco od trske! Zidu. sine Ubara-Tutua. cuj! Ti.Gilgames rece njemu. dalekom: "Gledam te. ti ga i sam poznajes. Utnapistimu. ti nisi ni veci ni siri od mene. podigni je u ladu! . Tada oni odlucise da posalju potop. Utnapistime. i ti si covek kao i ja. Kako si samo dospeo u Skupstinu bogova. sagradi drvenu kucu.

meni: Ti ljudsko cedo. treba da im kazes: Veliki bog Bel gleda me popreko. svome gospodaru: 'Ucinicu. Hocu da odem do slatkovodnog mora i da stanujem kod Ee. trazi zivot. i zato necu vise da stanujem u vasem gradu necu vise da vidim Belovu zemlju. sa strahopostovanjem cu slediti tvoje zapovedi. spasi zivot. jaki i slabi.Ostavi bogatstvo. ?li sta cu reci gradu. Otisao sam do slatkovodnog mora. U mesecu velikog Samasa bese zavrsena lada. kako zapovedas. latise se posla. poceo sam sve spremati. gospodaru. ? vas ce blagosloviti svakakvim bogatstvima. narodu i najstarijima medu njima?' Ea otvori usta i rece svome sluzi. Srazmerna neka bude duzina sirini! Spusti je u slatkovodno more i pokrij krovom!' Shvatio sam i rekao bogu Ei. Sva moja svojta. napravio plan lade i nacrtao ga. pribavio drvo i smolu. koji mi je milostiv gospodar. prezri posedovanje. .' Kad je zablistao prvi trak sunca. Donesi u ladu zivotno seme svake vrste! Odmah sagradi ladu.

Sve sto sam posedovao natovario sam. Brat brata nije vise prepoznavao. vladari tame pustise strahovitu kisu. Zanatlije svih vestina pustio sam da udu. Istar vice kao zena u teskom porodaju. Bog mi je dao odreden rok: 'Uvece. Juzni vetar je tutnjao. i zlato. vode su buceci hujale i vec dostigle planine. udi u ladu i zabravi vrata!' Kad dode to vreme. i zivotno seme svake vrste. Celu svoju porodicu i najblizu rodbinu ukrcao sam na ladu. Besneli su svi zli dusi. Gledao sam nevreme. Veliku stoku i male zivotinje dognao sam u nju. zavija lepi glas divne boginje: . pobegose i popese se na ?nuov Breg bogova. srucile se na sve ljude. kad vladari tame puste strahovitu kisu. natovario sam i srebro. Ogromnu sam barku prepustio kormilaru. Kad je jutro osvanulo. svetlost se pretvorila u tamu. bilo je strasno! Usao sam u ladu i zabravio vrata. podize se crno oblacje kao gavrani. I sami se bogovi uplasise potopa. Scucureni kao psi gurahu se medu sobom.

Posle dvanaest dvostrukih sati dize se jedno ostrvo. Glasno sam jadikovao. plakao sam i suze su mi tekle niz lice. More se smirilo.'Lepa zemlja proslih vremena postala je blato. jer su poginuli svi ljudi. a zlokobna oluja stisala. Zar sam zato dala da se ljudi radaju da sada kao riblje leglo ispunjavaju more!?' I svi bogovi placu s njom. Sedmog dana popusti potop. Lada je plovila prema brdu Nisir. Sest dana i sest noci potocima je padala kisa. . seo sam i plakao. sasvim se stisalo. Muka njenih boli zatvara im usta. pognuti sede bogovi i placu. Posmatrao sam vreme. Otvorio sam okno i svetlost mi je obasjala lice. jer sam ja rdavo savetovala u Skupstini bogova! Kako sam samo mogla u Skupstini bogova da dam tako rdavu zapovest? Kako sam samo mogla da unistim sve svoje ljude? Kao u metezu bitke odnela ih je poplava. Pao sam nicice. Pusto i jednolicno bilo je tlo zemlje. bila je tisina kao posle bitke. Pogledao sam na daleku vodenu pustinju. Svi su se ljudi pretvorili u blato.

uzeh goluba i pustih ga. na sve cetiri strane i prineo jagnje kao zrtvu. Sest dana drzao je breg ladu i nije joj vise dao da se zaljulja.Nasela je i cvrsto ostala na njemu. Kad nastade sedmi dan. podize velike dragulje koje joj je ?nu dao naciniti kao nakit: 'Vi bogovi! Kao sto nikad necu zaboraviti nakit od dragulja na mom vratu. zrtveno zrnevlje prosuo sam na vrhu brda. Uzeh gavrana i pustih ga. Uzeh lastavicu i pustih je. Golub ode i opet se vrati. ceprka. vide kako voda presusuje. Ugodno se dizao miris bogovima u nozdrve. Lastavica odlete i vrati se. Gavran odlete. Tada sam ih sve pustio napolje. Kad je stigla gospodarica bogova. Bogovi su udisali miris. zdere i grakce i ne vrati se vise. Kao muhe skupili su se nad zrtvom. tako cu misliti na ove dane . Nije nasao mesto gde bi se zaustavio i zato se vratio. spalio sam kedrovo drvo i mirtu. Nije nasla mesta gde bi se zaustavila i zato se vratila.

otvori usta i rece silnome Belu: Ti. Bel neka ne dode! Ne razmisljajuci. Ea sve razume. on je poslao potop i moja ljudska ceda osudio na propast. pun je obzira!' Ea. borac medu bogovima. Kazni samo zle da svi ne propadnu! Umesto sto si pustio potop. silni. kako si samo mogao tako nepromisljeno da izazoves potop? Onaj koji gresi neka svoj greh i nosi! Onaj koji zlo cini neka zlo i okaje. otvori usta i rece silnome Belu: 'Ko osim Ee mudro postupa? Ta. Veliki Bel dode i ugleda ladu. tada se Bel rasrdi.i nikad ih necu zaboraviti! Neka svi bogovi dodu na zrtvu. mogao si podici lava da proredi ljude. Umesto sto si poslao potop. boze. vladaru. . razljuti se na bogove: 'Koje je to zivo bice izbeglo propast? Po mojoj kazni nije trebalo da ostane ziv nijedan covek!' : Ninib. bog dubine. ti. ?li pazi da ne budu svi unisteni. mogao si da posaljes neman da smanji ljudstvo.

izvede sa zenom na kopno. sad neka bude sa svojom zenom jednak nama i neka stanuje daleko na moru. Utnapistimu.Umesto potopa mogla je doci glad da bi pokorila zemlju. zapovedi joj da klekne pred mene. polozi na nas ruke i blagoslovi nas: 'Do sada je Utnapistim bio smrtan covek. i tako je saznao za tajni plan bogova. spusti se na njega san kao jak vetar. ?li koji ce se od bogova tebi smilovati? Ko ce te dovesti pred bogove da nades zivot koji trazis? Pokusaj samo da ne spavas sest dana i sest noci!" Tek sto je Gilgames seo. dalekom: "Dodirni ga da ostane budan! Daj mu da se opet zdrav vrati . ? vi ste sada ostali praznih ruku!' Ea ude u ladu. "Vrlo mudrom" dao sam da vidi slike u snu. san ga salece kao vetar!" ? zena rece njemu. Ja. Utnapistim rece svojoj zeni: "Pogledaj jakoga koji trazi zivot.' Tako me udaljise bogovi i dadose mi da zivim daleko na uscu reke. ja nisam izdao tajnu bogova. uzme me za ruke. tamo gde uticu reke. stupi pred nas.

kao neki silni spustio se na me. cetvrti je brasnom posut i stavljen u pec. Utnapistim rece njemu.putem kojim je dosao. Trebalo je da te hlebovi odrze budnim. koji je spavao: "Za prvi hleb je testo zamesano. treci hleb je ovlazen. Utnapistimu. Naslonjen na zid lade." Tada ga on iznenada dodirne i stanac se probudi.. dalekom: . lezao je Gilgames. ispece ona za nj hlebove i stavi mu ih uz glavu. zeni: "?h. dalekom: "Umornog savladao me san. drugi hleb je umesen. Gilgames rece njemu." Gilgames rece njemu.. Naglo si me dodirnuo i probudio." Utnapistim rece njoj. Utnapistimu. ti sazaljevas ljude! Peci hlebove za njega i stavi mu ih uz glavu!" Kada je on spavajuci klonuo uza zid lade. peti hleb je postao smed." Utnapistim mu rece: "Sest hlebova je bilo ispeceno. sesti hleb je gotovo. Kapijom kroz koju je izasao neka se opet vrati kuci u svoju zemlju. a ti si vec cvrsto spavao.

u mom snu sedi smrt. Ur-Sanabi. neka se ne podere ovo odelo. U mojoj odaji ili ma gde bilo. Zivotinjska su mu krzna oduzela lepotu tela. Dok opet ne dode u svoj grad. Ne smes vise prevesti nijednog smrtnog coveka ma kako silno tezio za mojim prebivalistem! Covek koga si ovamo doveo ima prljavo odelo. neka te vise ne vidi moja obala. ladaru: "Ur-Sanabi. smrt!" Utnapistim rece Ur-Sanabiju. Odvedi ga. . neka odbaci svoja krzna da ih more odnese! Neka opet bude lepo njegovo telo! Neka mu glavu obavije novi povez. sedi ona. neka ostane novo u sve dane!" Tada ga povede Ur-Sanabi sa sobom i odvede na mesto za kupanje."Sta treba sada da ucinim. mesto prevoza neka te ne pusti ovamo. on se opra u vodi i odbaci svoja krzna da ih more odnese. sjajnim odelom odeni mu telo da mu pokrije golotinju. dok se svojim putem ne vrati kuci. neka se okupa u vodi. do mesta za kupanje. Utnapistime? Kuda da se okrenem? San me je scepao kao razbojnik.

dalekom: "Otisao je Gilgames. dok se svojim putem ne vrati kuci.Novom lepotom sinulo je njegovo telo. hocu da ti kazem o cudotvornoj travi. Novi mu je povez obavio glavu. dugo si hodao. Kad tu travu dobijes u svoje ruke i jedes od nje. Sta ces mu dati da sretno stigne u domovinu?" Gilgames cu ovu rec. ne treba da se podere ovo odelo. Sta da ti dam da sretno stignes u domovinu? Hocu da ti odam jednu tajnu. cveta u dalekom slatkovodnom moru. dohvati brodsku motku i pogura barku opet blize obali. a raste duboko u moru. upravise je na talase i odmah otplovise. obukao je raskosnu odecu. treba da ostane novo u sve dane! Gilgames i Ur-Sanabi popese se na ladu. Tada rece zena Utnapistimu. mnogo si pretrpeo i podneo mnogo muka. Gilgamesu: "Gilgamesu. Dok opet ne dode u svoj grad. trn je kao jezeva bodlja. Trava je slicna trnu. koja je pokrivala segovu golotinju. . Utnapistim rece njemu. mnogo je on pretrpeo i podneo mnogo muka.

. Prispeli su posle trideset sati i tada su se odmarali. zbaci gornju odecu. odsece tesko kamenje i izroni pored lade. Uzbra travu i cvrsto je drzase u ruci. ladaru: "Ur-Sanabi. priveza tesko kamenje za noge. Ime biljke je 'starac opet postaje mlad' Ja. dacu svima junacima da jedu od nje. Pope se u camac pored ladara i drzase u rukama carobni cvet mora. Gilgames rece Ur-Sanabiju. evo imam travu! Ovo je trava koja obecava zivot. Hocu da je odnesem u moj zidom utvrdeni Uruk.naci ces vecnu mladost i vecni zivot. ja hocu od nje da jedem da opet vratim punu snagu svoje mladosti!" Dvadeset su dvostrukih sati putovali dalje i ugledali komadic zemlje. Gilgames ugleda jezero." Gilgames saslusa njegove reci i oni krenuse daleko preko mora. hocu da je podelim mnogima. Ono ga povuce duboko u veliko more i on opazi travu slicnu trnu. Tada on skine svoj pojas. bice mu sacuvana mladost u punoj snazi. Sada ce biti ispunjena zarka teznja covekova. Stigose do dalekog slatkovodnog mora.

Ur-Sanabi! Idi po zidinama Uruka. Tada on sede i zaplace. Pogleda u oci Ur-Sanabiju. Posle trideset dvostrukih sati zaustavise se da se odmore i podigose oci prema gradu sa svetim hramom.hladna i sveza bila je njegova voda. a lada neka lezi uz obalu. Ur-Sanabi. Odsada cemo izbegavati more i reke. suze mu potekose niz lice. trudile moje ruke? Za koga kruzi i istice krv moga srca? Radio sam. Gilgames se vrati i prokle zmiju. ladaru: "Za koga su se. ladaru: "Popni se na zid. Gilgames rece njemu. . Neka zmija oseti miris trave dosunja se i uze travu. Usao je u nju i kupao se u ugodnoj svezini. Tada dodose do Uruka i udose u grad sa visokim zidovima. Za crva koji gmize u zemlji dobro sam ucinio! Trava me vodila po moru." Dvadeset su dvostrukih sati putovali dalje i ugledali toranj hrama. ali meni samom to nije donelo nista dobro. jako utvrdenog grada! Gledaj kako je snazno utemeljen. Ur-Sanabiju. kako je visoko nasut breg hrama.

sagradene su od opeka. Neka ti pripadne zemljiste na podrucju grada. Doziva svestenike. On ne moze da se smiri. do prebivalista velikog boga mrtvih. carobnjake i one sto prizivaju mrtve: "Dozovite mi Enkiduov duh! Recite mi kako mogu da ugledam Enkiduovu senu? Hocu da ga pitam za sudbinu mrtvih?" Najstariji medu svestenicima rece: "Gilgamesu. tada moras doci u prljavoj odeci. ako hoces da sides u Podzemni svet. jer ces rasterati duse mrtvih. u gradu s visokim zidinama. . Ne smes luk poloziti na zemlju. i vrt i odaja za zene neka ti pripadnu! U Uruku treba da sagradis svoju kucu!" DV?N?EST? PLOC? Gilgames vlada u Uruku. a sve su te opeke ispecene! Sedam mudrih majstora. privuceni njegovim mirisom. opkoliti nepozeljni duhovi. mojih savetnika. jer ce te. jer ce te okruziti svi oni koje si usmrtio. Ne smes imati cipele na nogama. Ne smes se namazati skupocenim uljem.Pogledaj silne gradevine. predlozili su mi planove. Ne smes u ruci drzati zezlo.

Oni ne vide svetlo. Ne smes poljubiti zenu koju volis. On zakuca na vrata i rece vrataru ove reci: "Hej. onu koju ne podnosis ne smes tuci. Vodio ga je kroz sedam kapija i skidao mu odecu . U perje su obuceni i imaju krila kao ptice. putem bez povratka. ciji stanovnici ne trebaju svetla. Ne smes milovati dete koje volis." Gilgames ode u veliku pustinju do kapije Podzemlja. vrataru. razbicu vrata i slomicu zasun!" Vratar otvori prvu kapiju i skide mu ogrtac. sede u tami. ono koje ne trpis ne smes kazniti. ?ko kapiju ne otvoris.smes samo necujno hodati. a blato je njihovo jelo. Dode do mracnog Irkalinog stana: Svoje korake upravlja prema prebivalistu iz koga ne izlazi vise onaj koji jednom ude. Isao je do prebivalista. otvori svoju kapiju da mogu uci. prah zemlje im je hrana. Isao je putem. jer ce te uznemiravati jadikovanje ljudi pod zemljom.

a ipak ostadose jedan drugom daleko." Kad to cu silni Nergal. Uzvisena Ereskigal rece ovako Gilgamesu: "Vrati se natrag! Ti ne mozes videti mrtvoga." Ozaloscen." Otac dubine cu njegove reci i rece silnome Nergalu.da bi nag usao u carstvo mrtvih. Niko te nije ovamo zvao. mudrog boga dubine: "Posalji mi ovamo Enkiduovu senu! Podzemlje ga cvrsto drzi. vladaru mrtvih: "Otvori odmah rupu u zemlji! Dovedi gore Enkiduov duh da progovori svome bratu Gilgamesu. . On stupi pred veliku boginju Ereskigal i rece: "Pusti Enkidua. uspne se Gilgames. otvori odmah rupu u zemlji i dovedi gore Enkiduovu senu. Razgovarali su. Oni se prepoznase. moga prijatelja. uze svoju odecu i prode kroz sedam kapija. boginja ga nije pustala. Gilgames je vikao. Dode do duboke vode i zamoli Eu. da dode k meni da ga pitam za sudbinu mrtvih!" ?li je strazar i kljucar boginje cvrsto drzao mrtvoga.

prijatelju moj! Objavi mi sada zakon zemlje koju si video!" "Ja ti to ne mogu reci. kojemu se srce tvoje obradovalo. pun je prasine. Gilgames leze da spava. njega zderu crvi kao staro odelo. koga je tvoja ruka dodirivala." Gilgames htede jos da pita. a smrt ga ugrabi u sjajnoj dvorani njegove palate.a sena je drhtavim glasom odgovarala. potonuo je u prah. knjizevnost . ja ti to ne mogu reci. pocevsi od najstarijih vremena pa sve do danas. Gilgames otvori usta i rece: "Govori. prijatelju. Enkidu. ?ko bih ti otkrio zakon zemlje koju sam video. EP O URUCKOM KR?LJU GILG?MESU Gotovo kod svih naroda." "Pa hocu da sednem i da placem doveka!" "Pogledaj. u grad s visokim zidinama. prah je postao. ti bi seo i zaplakao. govori. prijatelja kojega si prihvatio. prijatelj. Gilgames se vrati u Uruk. ali nestade sene Enkiduove. prijatelju moj. Visoko se dize hram Svetog brda. postao je blato zemlje.

Tako npr. kao da se domogao one cudesne "trave besmrtnosti" koju je tako grcevito trazio. iz knjizevnosti cije su se konture odavno izgubile u drevnoj proslosti. ?li mali je broj ljudi koji poznaju delo.Gete: Faust. To je delo koje je bilo razumljivo ljudima pre 6000 godina. nego je ostao vecno mlad. a ostalo je razumljivo i danasnjem coveku.bi se mogla obeleziti jednim delom ili jednim imenom kao njenim predstavnikom. simbol koji kroz ta nebrojena stoleca nije ostario. spanske Servantesov Don Kihot koji je daleko presao uske okvire ove knjizevnosti. simbol engleske knjizevnosti svakako je Sekspir. nemacka knjizevnost izaziva u nama isto tako ime jednog pisca i njegovog dela . jedno od najstarijih knjizevnih dela uopste. nasao i zauvek . a pri pomenu ruske nema toga ko ne bi pomislio . delo koje nije samo njen simbol nego je svojom dubokom humanoscu simbol svih iskrenih stremljenja od najstarijih vremena pa do danas.Dostojevski ili Tolstoj. njenim simbolom. U klasicnoj knjizevnosti pomen na grcku nesumnjivo ce svakako podsetiti na poznata dva Homerova epa Ilijadu i Odiseju. pri pomenu italijanske knjizevnosti svako ce pomisliti Dante: Bozanstbena komed-ja.

ep o Gilgamesu je po svom obimu najveci. Enkiduova smrt. dok se Enkidu naziva i Ea-bani. Glavni junak epa Gilgames. Medu svim eposima. Kao . nije mu oduzelo nista od lepote i svezine. Ni onih vise od 2500 godina. Bio je preveden i na huritski i hetitski jezik. a po sadrzaju najvredniji i najsavrseniji.izgubio glavni junak toga dela. u drugoj Izdubar. legendama i mitovima ove knjizevnosti. koje je provelo u tami "podzemnog sveta". I ovaj je ep poznat u nekoliko varijanata kao i eposi o stvaranju sveta i Istarinom putu u pakao. "covek bola i radosti". Iako je kao celina sastavljen oko 1700. on je nesumnjivo nastao. njihova zajednicka borba s Humbabom i nebeskim bikom. Sve ove varijante imaju uglavnom isti sadrzaj: Gilgamesovo prijateljstvo s Enkiduom. Utnapistimova prica o velikom potopu i Gilgamesov put u podzemni svet. a u jednoj novijoj vavilonskoj varijanti Utnapistimovo je ime Kasisatra. u dalekoj sumerskoj proslosti. To je ep o uruckom kralju Gilgamesu iz stare mesopotamske knjizevnosti. godine pre nase ere. U jednoj se Gilgames zove Nimrod (Nimrud). bio je kralj u Uruku. bar u pojedinim svojim delovima. od kojeg je i nastalo grcko ime Ksisutros.

koje su sastavljene nesto pre 2000. bio drugi kralj I dinastije iz Ura. u kojoj je kralj Gilgames peti po redu. e. iz Uruka (Ereha) s 12 kraljeva i ona iz Ura sa 4 kralja. navodno. Tri prve dinastije posle potopa. godine pre n. o cemu nam svedoci njihova neverovatna starost i duzina vladanja (8 vladara vladalo je. hram je podigao ?-ani-pada. tako ni svi vladari posle potopa pronadeni u kraljevskim listama. ona iz Kisa sa 23 kralja. kralja Ura. nisu potpuno usli u istorijsku stvarnost. a time je dokazano da ova dinastija nije vise legendarna nego istorijska. Vuli nasao u rusevinama hrama kod Tel el-Obeida. trebalo bi da su vladale otprilike istovremeno. posle svih pustolovina uvek se ponovo vracao u Uruk. ipak je neverovatna. ? posto je otprilike istovremeno vladala i dinastija iz Uruka. prema tome. iako kraca od onih pre potopa.. nisu jos oslobodeni legende. a po povratku s bezuspesnog puta u podzemni svet umro je u svojoj palati u Uruku. koji u kraljevskim listama nije pomenut. . I njihova duzina vladanja. Vladao je u Uruku. to se i njegova legendarnost nalazi vec na rubu istorijske stvarnosti. To bi. Prema natpisu na ploci koji je L.sto su kraljevi pre potopa potpuno legendarne licnosti. preko 200 000 godina). sin Mes-ani-pade.

?mel-Marduk (Marduk. Ovde treba pomenuti da su narocito u prvo doba sve umrle kraljeve smatrali bogovima. a jednom trecinom covek") s bicem koje je. koga je od blata stvorila ?ruru. kralj podzemlja). sa stokom loce vodu") vise licilo na zivotinju. Najznatniji medu ljudima. uzviseni ispitivacu. istina. Enkidu. . glavni vavilonski bog) i mnogi drugi. razlikovao se od ostalih ljudi time sto je po celom telu bio kosmat. bog meseca). savrseni kralju. boginja oblikovanja. Sudijo ?nunakija. ali koga je posle medusobne borbe vezalo iskreno prijateljstvo s kraljem Gilgamesom.: ?mar-Sin.U jednoj himni Gilgames se slavi kao heroj i sudija pokojnika: Gilgamesu. Druga licnost epa. ali je svojim spoljnim izgledom i nacinom zivota ("sa gazelama jede travu. Mnogi su vladari dodavali svome imenu ime nekog boga kao npr. Nergal-sar-usur (Nergal. pa su im tu cast cesto jos i za zivota ukazivali. bog mudrosti i trgovine). Nabupolazar. Mozda je ovo i nehoticna simbolika gde se u tako bliskom odnosu nalazi kralj ("dve trecine bog. bilo covek. pa njegov sin Labasi-Marduk. Upravitelju zemlje. gospodaru podzemlja! Ti si sudija i ispitujes kao bog. Koji okom obuhvatas sve strane sveta. divlji covek stepe. Rim-Sin (Sin. Nabunaid (Nabu.

Utnapistimov ladar Ur-Sanabi prikazan je kao jednostavan. On i cudesni nebeski bik. koji je sa svojom zenom posle velikog potopa stekao besmrtnost.Utnapistim ("mladica covecanstva"). Od mesta u kojima se zbivaju dogadaji ovoga epa u prvom redu treba pomenuti grad Uruk. boga sunca. bio jedan od centara rane . sto se i ovde moze protumaciti kao pobeda dobra nad zlom. pa je uvredio i samog Samasa. ali u kraljevskim listama od pre potopa osmi. Nije poznato da li je bio kralj. obican covek. kako je opisan u epu. cudovisno bice. Gilgamesov praotac. On je. uz ostale sumerske gradove. Humbaba. koga je na Istarin zahtev poslao ?nu da ubije Gilgamesa jer je uvredio Istaru. zivo nas podseca na bikove s ljudskim glavama koji su kao skulpture natprirodne velicine ukrasavali portale mnogih kraljevskih palata Vavilona i ?sirije. Njih su zajednicki savladali Gipgames i Enkidu. ali je uznemiravao ljude u bregovima. Bio je cuvar Kedrove sume. On je jedini mogao da plovi preko "Svetskog mora" i "Voda smrti". jedini su predstavnici zla u ovome epu. no ime mu nije poznato. poslednji kralj. bio je poreklom iz Suripaka (Surupaka). vladao je u Suripaku. Isto su tako sporedne i jednostavne licnosti lovac i njegov otac.

Tako je otkopan jedan hram sa vise prizemnih prostorija uz dugo dvoriste. a u drugoj ga gada strelom.). Sulgi. U prvoj lovac probada lava kopljem. odakle ga je vratio u Uruk tek posle vise od 1500 godina asirski kralj ?surbanipal. Prema prvom spratu hrama vodilo je stepeniste. pa nije . pre n. tece oko 10 km zapadno od njegovih rusevina. jedna iznad druge. a zidovi s unutrasnje strane bili su obojeni belo i crveno ili ukraseni mozaicima u vise boja. koji danas. Najstarije glinene ploce sa slikovnim pismom poticu takode iz Uruka.sumerske kulture. a koliko je hram bio visok nije poznato. U ovom je gradu pronadena bazaltna stena na kojoj su u reljefu prikazane dve scene iz lova. e. U jednom od njih nalazio se i veliki Istarin kip. Osim kraljevske palate. Grad je bio opasan visokim bedemom. u Uruku su bili sagradeni hramovi i zitnice. menjajuci kroz vekove svoj tok. Lezao je uz Eufrat. Isto tako pomerio je i Tigar svoj tok nesto prema istoku. pominje u jednom natpisu veliki zid koji su nazivali Gilgamesovim. drugi kralj II dinastije iz Ura (2278-2228. koji su Elamci prilikom osvajanja sumerskih gradova i razorenja Uruka odneli u svoj glavni grad Suzu. Drugi urucki hram sagraden je na asfaltnoj podlozi.

Iduci za tam ciljem. krenuli su prema severu. koje se prostire zapadno odmah iza Libana. Iza "Vrta bogova" nalazi se. Iz knjiznice ovog grada pribavio je ?surbanipal prepis epa o Gilgamesu. "Breg bogova". Na geografskim kartama staroga sveta zapisano je u severnom delu Mesopotamije ime planine Masius. "Svetsko more". Da li je to bilo Sredozemno more. malo je verovatno da su nju smatrali onom legendarnom ppaninom kroz ciji klanac prolazi nocu sunce i kojim je isao i Gilgames. tesko je reci. Isto je tako tesko ustanoviti gde je bilo Utnapistimovo . Taj breg je verovatno Liban. Iako nas ovo ime podseca na planinu Masu. jer kedrova ima samo jos u Indiji i severnoj ?frici. a drugi put kada je sam putovao trazeci praoca Utnapistima. Drugo putovanje vodilo ga je kroz planinu Masu.ni cudo sto se Gilgamesu pripisuje i njegov izum. koji opkoljava Kedrova suma. prema opisu u epu. dvaput je bio cilj Gilgamesova putovanja: prvi put s prijateljem Enkiduom u potrazi za Humbabom. Stepa i polja cesto se pominju kao mesta gde su se takode zbivali dogadaji.

od osme do dvanaeste ploce. Medutim. Mesto sa kojeg se polazi na Utnapistimovo ostrvo nalazi se. Spominje se i "slatkovodno more": Sumercima je u najstarije vreme bila poznata "slana voda" Persijskog zaliva i "slatka voda" Eufrata i Tigra. I u epu o stvaranju sveta mesanje slane i slatke vode predstavljalo je prvobitni haos. slobodno sluzili ovim pojmovima premestajuci ih prema potrebi i razvoju dogadaja. jezero Van. slatke vode ipak ima i u severnom delu Mesopotamije. prema epu. zastrt je . Na povratku Gilgames se kupao u jednom jezeru kada mu je zmija ukrala "travu besmrtnosti".ostrvo koje su opkoljavali "sumni plicaci Voda smrti". Ep se moze podeliti na dva gotovo jednaka dela. slana i slatka voda nalaze se na jugu. a do kojeg se dolazilo ploveci "Svetskim morem". koja je pri cestim poplavama mogla biti slicna "slatkovodnom moru". npr. No. ali vec sadrze klice mracne covekove sudbine koja se polako priblizava. U prvih sedam ploca redaju se dogadaji s izvesnom vedrinom i borbenoscu. a Gilgames js putovao na sever. To bi se moglo protumaciti tako sto su se Sumerci. na "uscu reke". stvarajuci ovaj ep o Gilgamesu. Drugi deo epa.

sve upravo neodoljivo i sudbinski tezi. ka kojemu. kako se po svemu cini. Njegove jednostavne reci duboko nas diraju. koji. prema svom unutrasnjem najintimnijem bicu. U prvom delu opisan je Gilgamesov odnos prema spoljnom svetu. u vrlo dobro smisljenoj gradaciji. koja se moze smatrati prvim vrhuncem epa. zaustavljajuci za trenutak tok dogadaja. Utnapistimova prica o velikom potopu uklapa se u ovaj ep kao velika epizoda. i mi sa divljenjem mozemo ustanoviti da se covek od pre 6000 godina plemenitoscu i dubinom svojih osecanja nista nije razlikovao od coveka novijeg vremena i da je ta svoja osecanja i misli umeo da iskaze u savrsenom pesnickom obliku. a glavni motivi su strah od smrti i teznja za vecnim zivotom. Sa dramatske strane ona je . Osecaj gubitka bliskog bica. menja ga iz osnova. a u drugom njegov odnos prema samom sebi. U osmoj ploci.nekom uzvisenom setom. U vernom drugovanju i dubokom prijateljstvu s Enkiduom Gilgames dozivljuje tezak udarac zbog prijateljeve smrti. Gilgames jos nije doziveo. Gilgames tuguje i jadikuje za prijateljem. Zato s pravom mozemo ovih nekoliko stranica ubrojiti medu najbolje koje su u starijoj knjizevnosti napisane.

Hvata ga panican strah. i ja kao Enkidu umreti? Dusa mi je razrivena bolom. On sam kaze: Zar necu i ja.najvredniji deo epa. Zanimljiva je scena u kojoj su opisani bogovi kako pod utiskom strasne nepogode. Nije mu ni to bilo dosta. doista bas bliski ljudima i morali da trpe kao i ljudi. Uplasio sam se smrti i zato jurim preko stepe. Cini se kao da je nepoznati pesnik jedva docekao da bogove. nego ih jos zlurado uporeduje s psima. On ne moze da shvati da ce i on "morati da se smiri i da ne ustane doveka" kao njegov prijatelj Enkidu. koju su sami izazvali: pobegose i popese se na ?nuov Breg bogova. stvoreni prema ljudskom obliku. Utnapistim i njegova zena s ladarem Ur-Sanabijem . obicnim smrtnicima koje je obuzeo neopisiv strah. koji su bili toliko uzviseni nad ljudima i kojih su se svi bojali. Sve nam ovo dokazuje kako su njihovi bogovi. prikaze bednima i nemocnima pred prirodnim silama. prema ljudskim vrlinama i manama. ?li tu nema pomoci. Scucureni kao psi gurahu se medu sobom. Od osme ploce pa dalje Gilgames je utelovljenje covekovog straha od smrti i teznje za besmrtnoscu.

smrt su odredili za njih. glas podzemnog sveta koji zove. i ti si covek kao i ja. u teznji da se nauziva svih radosti zivota. Ne lice li jedno drugom novorodeno dete i smrt? Zar nisu oboje obelezeni znacima smrti? Retko je kada ova jedinstvsna filozofska misao tako uverljivo i jasno izrecena. ?li on ce se jednoga dana javiti. kako si trazio i nasao zivot? Jos pre nego sto mu je ispricao kako je doslo do potopa i kako je stekao besmrtnost. taj . nista nije trajno. Ugledavsi Utnapistima.poslednji su medu ljudima koji su stekli besmrtnost jer: Kad su bogovi stvorili ljude. ali koji covek prigusuje i zatomljuje u sebi. zaboravlja ga u zivotnoj borbi i u teznji za srecom. Ti nisi drugacije graden nego ja. Utnapistim mu na vrlo slikovit nacin prikazuje prolaznost svega sto zivi. Gilgames je zacuden njegovim ljudskim likom: Ti nisi ni veci ni siri od mene. ti si mi slican kao otac sinu. a zivot zadrzali za sebe. pa i coveka: Zar ptice kulilu i kiripa uvek gledaju prolece? Zar ce njihovo oko doveka gledati sunce? Otkada su dani zapoceli. U ovoj istini krije se klica pesimizma. Gilgames mu upravo zavidi na stecenoj besmrtnosti i pita: Kako si samo dospeo u Skupstinu bogova.

Ur-Sanabi. ocajna borba za smislom zivota. ali je sve bilo . i od njega licno sazna "zakon zivota i smrti". postao je blato zemlje. kad mu zmija ukrade travu kojom se ta besmrtnost mogla steci. koga je tvoja ruka dodirivala. potonuo je u prah. prah je postao. tako i on zeli da kao poslednje utociste u svom jadu vidi umrlog prijatalja Enkidua. ne gubi nadu. bogom Tamuzom. Kao sto svake godine Istar provaljuje u pakao u potrazi za svojim ljubavnikom. trudile moje ruke? Za koga kruzi i istice krv moga srca? Radio sam. i sta coveku preostaje nego da se pomiri s "ljudskom sudbinom"? Gilgames je grcevito tezio za besmrtnoscu i. pun je prasine. "covek bola i radosti". Dugo i mucno je bilo putovanje. prijatelj. ali vise bola i patnje nego radosnog uzivanja. Za crva koji gmize u zemlji dobro sam ucinio! Gilgames. nas duboko dira Gilgamesovo ocajanje: Za koga su se. ali meni samom to nije donelo nista dobro. ?li Enkidu je mogao da mu kaze samo ovo: Enkidu.neumoljivi glas.

ovda nam ostaje da jos jednom pazljivo poslusamo onaj drugi glas tih davnih vremena. ?ko ovo stanje Gilgamesove potistenosti i teskobe zbog straha pred smrcu ostavimo po strani. vrednost coveka pojedinca uzdignuta iznad istorijskih zbivanja tih vremena.uzalud. Smrt ovog drugog predstavlja za Gilgamesa tako tezak gubitak da ga on nicim vise ne moze nadoknaditi. Tu je. a narocito u istoriji ?sirije. vise pisala okrutnoscu nego saucescem i ljubavlju za coveka. Kakvo je znacenje tada imao covekov zivot? Zar nije Senaherib hiljadama zivih zarobljenika dao odrati kozu. hiljade nabijati na kolac i zive uzidivati u gradske bedeme Ninive? Zar nisu i dalje kroz sve vekove ljudi bez razloga bili muceni i ubijani? Podsetimo se samo kako su rimski carevi slali nebrojene . Bez utehe. Svojom dubokom humanoscu ovaj ep se uzdize iznad krvavih stranica istorije ove zemlje dveju reka. Kralj Gilgames i stepski covek Enkidu stoje jedan pored drugoga kao prijatelji i braca. Bila je to istorija koja se i u starom vremenu. koju nije mogao da nade ni u podzemnom svetu kod svog najboljeg prijatelja. dakle. mada se ono vise ili manje u vecoj ili manjoj meri javljalo i kod drugih ljudi u staro doba kao i danas. Gipgames umire.

on je ironijom sudbine preko 2500 godina bio zanemeo pod rusevinama nekadasnjih raskosnih palata. pa cak i otac prevarom sinu uskracuje besmrtnost. narode i kaste? ?li ovaj poziv nije daleko dopirao. koji su zaista bili "svetlo svoga vremena". sluzeci se. ne naucivsi nista o humanosti. ? sve su to bili nevini ljudi koji nisu mogli shvatiti sta se to i zasto se to s njima cini. bez obzira na razlike koje dele ljude na rase. milione ljudi i dalje slali u smrt i mucili ih na razne druge rafinirane nacine? Zar nam se ovaj ep ne cini kao poziv na medusobno bratstvo. u plamenu lomaca ne-stao je veliki broj naprednih i ucenih ljudi. Iako se iz .ljude da ih razdiru divlje zveri radi uveseljavanja gledalaca ili kako je isto tako ogroman broj ljudi goreo na lomacama srednjega veka po ce-loj Evropi u ime "najvise i najsvetije pravicnosti". u ovom epu Gilgamesove teznje se uzdizu iznad ljudske sebicnosti. Medu svim ostalim eposima ove knjizevnosti. nazalost. tekovinama nove civilizacije. Kakve li strasne ironije! Zar nisu posle toliko hiljada godina moderni Senaheribi. Pre nego sto su ga mogli cuti drugi narodi. u kojima se bogovi medu sobom bore za prevlast ili pojedinac zeli da se dokopa vlasti. Naprotiv.

pozivajuci ljude da ga slede i da ispune to starodrevno. koji je od bogova ukrao samo vatru i doneo je ljudima. dok je Gilgames hteo da ljude ucini besmrtnima. jedno od prvih zavestanja koje je ostalo kao bastina svim poznijim pokolenjima pa i nama danas. dakle ravnim bogovima? ?li Gilgames. Kao svetla tacka ciji zrak. Da li cemo tu daleku poruku razumeti zavisi od nas samih. ostao je samo simbol. od nase spremnosti da kroz nejasni i . on ne jede od nje. nije mogao da uspe u tom. neminovno ga je vodila u smrt. hocu da je podelim mnogima.straha pred smrcu dao u grcevito traganje za vecnim zivotom. Iako "dve trecine bog. nego odlucuje: Hocu da je odnesem u moj. dopire do nas. cim se domogao one cudesne trave koja mu to omogucuje. i Mametum. Ne cini li nam se Gilgamesov lik veci od Prometeja. ovaj ep svetli dirljivim sjajem covecnosti kroz strahote svih vremena. i to za sebe licno. kako bi se to ocekivalo. od nase dobre volje. veliki duhovi. zidom ugvrdeni Uruk. koja stvara sudbinu". Nije mogao da izvrsi delo. premoscujuci ponore prostora i vremena. a jednom trecinom covek" sudbina koju su mu odredili "silni ?nunaki. covek vise patnje nego radosti. dacu svima junacima da jedu od nje.

glas uruckog kralja Gilgamesa.nerazumljivi sum vekova razaberemo i cujemo tuzni glas neutesene duse i slomljenog srca. Stanislav Preprek .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful