Ep o Gilgamesu Jedino sto sam nasao je bilo na cirilici, evo i prijevoda na latinicu, ali nazalost ekavica plus cinjenica

da su mi kodne stranice razjebane pa se ne kuze hrvatska slova. Nadam se da ce posluziti... PRV? PLOC? Sve je video on, gospodar zemlje. Upoznao je svakoga i svacije znanje i delo, sve je razumeo. Video je zivot i rad ljudi. Izneo je na svetlo tajne i skrivene stvari, Mudrost, kao ponor duboka, bila mu je jasna. Doneo je vesti iz vremena pre velikog potopa. Dugim putem isao je u daljinu. Mucno je bilo dugo putovanje i tegobna voznja. Svu muku dao je patnik napisati klinovima. U tvrdom kamenu uklesana su sva dela i sve patnje. Gilgames, pobedonosni junak, sagradio je zid oko Uruka. Visoko kao breg dize se sveti hram u utvrdenom gradu. Cvrsto, kao od tuca, lezi nasuti temelj. Pod zastitom uzvisene kuce, u kojoj prebiva bog neba, daleko se pruza zitnica grada, prekrasno spremiste. Sjajnom belinom blista u svetlu kraljevska palata. Ceo dan stoje strazari na bedemima, a i nocu bdiju ratnici. Samo jedna trecina Gilgamesa je covek, a dve trecine bog.

S divljenjem i strahom gledaju gradani njegov lik, po lepoti i snazi nikada mu nisu videli ravnog. Lava tera iz svog sklonista, hvata ga za bradu i probada. Divljeg bika lovi brzinom i snagom svog luka. Njegova rec i govor u gradu su zakon. Sinu je vaznija kraljeva volja nego oceva zelja. Cim sin postane covek, u sluzbi je velikog pastira kao ratnik i lovac, cuvar stada, nadzornik gradnje i pisar ili sluga svetog hrama. Gilgames, covek bola i radosti, nije umoran. Za njega, jakoga, divnoga, mudroga, moraju da rade mladi i stari, mocni i neznatni. Urukov sjaj treba da sija pred svim gradovima zemlje. Gilgames ne pusta ljubavnicu njenom dragom, ni kcerku silnoga njenom junaku. Njihovo jadikovanje dopire do velikih bogova, bogova neba, gospodara svetoga Uruka: "Vi ste stvorili mocnog divljeg bika i bradatog lava. Gilgames, nas knez jaci je od njih. Necete naci njemu ravnoga.

Silna je njegova moc nad nama. Ne pusta ljubavnicu njenom dragom, Ni kcerku junaka njenom muzu." Njihovo jadikovanje cuo je ?nu, bog neba. On pozove veliku ?ruru, boginju vestu oblikovanju. "Ti si, ?ruru, stvorila ljude i zivotinje zajedno sa Mardukom, junakom. Stvori sada lik koji bi bio slican Gilgamesu, bice koje bi bilo kao on, no ne samo pustinjska zivotinja. Neka zatim dode taj silni u Uruk. Neka se bori s Gilgamesom, a tada budi spokojan, Uruce!" Kad to cu ?ruru, stvori u mislima bice kao sto je zeleo ?nu, bog neba. Ona opra ruke, uze blato i ovlazi ga svojom bozanskom majcinskom pljuvackom. Oblikova Enkidua, stvori junaka ozivljenog krvlju i dahom borbenog boga Niniba. Sada on stoji sam u stepi, dlakav po celom telu. Kao u zene talasa mu se duga kosa, pruza se kao psenica. Nista ne zna o zemlji ni o ljudima. Krznima je odeven kao Sumukan, bog njiva i stada. Sa gazelama jede travu po polju. Sa stokom pije na zajednickom pojilu.

Silna je njegova snaga. Govori mu o neukrotivoj snazi divljega. koji je dolazio da poji svoju stoku. cini se kao da je potomak ?nua. jer se uplasio. Izmoli za sebe mladu zenu koja se posvetila Istari." Otac rece sinu. pa i drugog. Kad stoka dode na pojilo. Sa stokom se vraca natrag u tor. ne smem mu se pribliziti. Zajedno sa zivotinjama stoji na nasem pojilu. Lovac podize glas i rece svome ocu: "Oce. neki je covek dosao izdaleka. sa planine. unezverena i mracna lica vice od besa. i treceg stoji Enkidu preteci tu na pojilu. Lovac ga opazi i dugo gleda netremice. Na tom pojilu neki lovac postavi zamke. i odvedi je sa sobom. pokidao zamke koje sam postavio. . Enkidu mu se pricino kao cudoviste iz planine. neprestano luta po stepi. Strasan je njegov lik. Jednog dana. lovcu: "Idi u Uruk Gilgamesu. Tako su mi izmakle iz ruku sve poljske zivotinje. Spopada ga sr?ba. Zasuo je jamu za hvatanje koju sam iskopao. Enkidu se suprotstavi tom coveku.Sa mnostvom zivotinja gura se u reci. Bol obuze njegovo srce. boginji ljubavi.

Kad je ugleda. povedi sa sobom mladu zenu iz svetog Istarinog hrama. Odvedi mu je." Gilgames rece njemu. s planine. Uputi se prema Uruku. Tada podize ruku i ovako rece Gilgamesu: "Neki je covek dosao izdaleka. Njegove snage su silne kao vojska nebeskog boga. moj lovce. neprestano luta po polju. stize pred kraljeva vrata i pred kraljem pade nicice. Tako su mi izmakle iz ruku zivotinje moga polja. Velika je njegova moc u celoj stepi. Strasno ga je gledati. Tako ce se otuditi stoci koja je s njim rasla po polju. lovcu: "Idi samo. neka ona zbaci sa sebe odelo . Kad on dode sa zivotinjama na pojilo. ude kroz kapiju. priblizice joj se.neka ona zbaci sa sebe svoju odecu da bi on uzeo bujnost njenog tela. Noge su mu stalno sa stokom na pojilu. Zatrpao mi je jame." Lovac saslusa oceve reci i otide. razderao mreze i pokidao zamke. da polazem mreze i postavljam zamke. ne smem da mu se priblizim. On me sprecava da kopam jame.

Treceg dana stigose i obretose se na odredenom polju. divljeg momka. pa i drugi dan zadrzase se na istom mestu. Sa gazelama jede travu. "Tu je on. coveka s planine. primami ga u zamku zene! . zeno! Otkrij svoje grudi. Uzbudi pozudu u njemu. Lovac i zena spustise se na tlo nedaleko od pojila." Lovac saslusa njegovu rec i ode. otkrij brezuljak radosti da bi uzeo bujnost tvoga tela! Ne cekaj duze. Vodene zivotinje se guraju u reci. Zivo se gura s mnostvom u vodi. Tu je i on. Kad je ugleda. priblizava se. sa stokom zajedno loce vodu. njega. pogledaj njegovu radost! Kad te ugleda. Dovede mladu zenu iz Istarinog hrama. coveka punog snage. Oni podose i gonjahu mazgu najkracim putem. Jedan dan. Enkidu. motri unaokolo.da bi uzeo bujnost njenog tela. Pogleda ga sveta zena. Tako ce se on otuditi stoci koja je rasla s njim u polju. on ce joj se pribliziti. on ce ti se pribliziti. snazni potomak neba. Stoka dolazi i pije na pojilu. On hoda preko polja.

sjedinivsi se s njom u ljubavi. ti si lep. Njegova ce prsa cvrsto na tebi pocivati!" Tada zena otkrije svoje grudi. gazele u skoku pobegose. Ona ne oklevase i opazi njegovu pozudu. Bili su sami. Spusti svoju odecu. ti si kao bog! Zasto hoces da juris s divljim zivotinjama po polju? . Poljske su zivotinje uzmicale pred njim. podize Enkidu lice i pogleda po stepi. Cvrsto su pocivala njegova prsa na svetoj sluzbenici bozjoj. a on je ugleda i baci na zemlju. Pogleda je u oci. primamivsi ga u zamku zene. Tek sto su ga ugledale. otkrije brezuljak radosti da bi on uzeo bujnost njenog tela. Okrenu se zeni i sede do njenih nogu. Uzbudila je pozudu u njemu. Pogledom je trazio zivotinje. Sest dana i sedam noci upoznavao je Enkidu zenu.Otudice se svojoj stoci. njegove je usi slusahu: "Enkidu. koja je rasla s njim u polju. Mirno je stajao kao prikovan. Cudenje obuze Enkidua. Zasicen bujnoscu njenog tela. i kad ona progovori.

Podi sa mnom u Uruk, u grad opasan bedemima. Dodi u sveti hram, prebivaliste ?nua i Istare! Dodi u sjajnu kucu u kojoj stanuje Gilgames, primeran junak, Snazan kao divlji bik, on mocno vlada, njemu ravnog neces naci u narodu." Tako mu rece, a on se obradova tome sto je cuo. Enkidu rece njoj, sluzbenici Istarinoj: "Ustaj, zeno moja! Vodi me u sveto prebivaliste ?nua i Istare, tamo gde boravi Gilgames, primeran junak, gde vlada on, divlji bik, silan medu ljudima! Hocu da ga izazovem na borbu, zvonkim glasom zvacu jakoga, objavicu usred Uruka: 'I ja sam silan!' Tako cu uci i promeniti sudbinu. Rodio sam se u stepi, snaga je u mojim udovima! Sopstvenim ces ocima gledati sta ja cinim. Ja znam kako ce se sve dogoditi." Zena i Enkidu dodu do grada i udu kroz kapiju. Sareni su cilimi prostrti po ulicama. LJudi hodaju u belim odelima

i s vrpcama oko glave. Iz daljine bruje harfe i zvuce frule. Svecanost je svetkovala danju i nocu. Lepo razvijene devojke, pune zivota u svim udovima, igraju prolazeci. Klicuci digose junake iz njihove odaje. Sveta zena ulazi prva u Istarin hram. Iz svetista uzima svecano odelo. Sjajnim odelom kiti Enkidua, krepi ga hlebom i vinom s oltara boginje. Priblizuje mu se jedna posvecena i vidovita i rece mu ovako: "Enkidu, neka ti veliki bogovi podare dug zivot! Hocu da ti pokazem Gilgamesa, coveka bola i radosti. Treba da ga vidis i pogledas mu lice, kao sunce sjaji mu oko. Od misica, tvrdih kao tuc, jedar je njegov visoki stas. Njegovo je telo puno ukrocene suvisne snage. Nije umoran ni danju ni nocu. Izaziva strah kao ?dad, bog oluje. Samas, bog sunca, milostiv je Gilgamesu. Ea, bog dubine, podario mu je mudrost. Bozansko trojstvo izabralo ga je za vladara i prosvetlilo mu pamet. Pre no sto si sisao s planine i dosao iz stepe, vec te je slutio Gilgames.

Sanjao je cudan san u Uruku. Probudio se iza sna, pricao je majci san i rekao: 'Majko, ove sam noci video neobican san. Zvezde su stajale na nebu. Tada one padose na mene kao sjajni ratnici. Vojska je bila kao jedan covek. Pokusao sam ga podici, ali mi je bio pretezak. Pokusao sam da ga otrgnem, ali ga nisam mogao ni pomaci. LJudi iz Uruka su stajali i posmatrali prizor. Sagibali su se i ljubili mu noge. Tada sam ga stisnuo kao zenu, prevrnuo tako da sam lezao na njemu i bacio ga k tvojim nogama. Ti si ga primila za sina i stavila uza me kao brata. ' Risat, gospodarica i majka, zna da tumaci snove i objasni ovako sinu, knezu: 'To sto si video zvezde na nebu i kako je ?nuova vojska pala na tebe kao jedan covek, ti ga hteo podici, no bese ti pretezak, hteo ga stresti, a nisi mogao, to sto si ga stisnuo kao zenu i bacio k mojim nogama, a ja ga primila kao sina, to znaci: doci ce jedan jaki.

bice ti kao brat. "Junak iz ?nuovih bregova dosao je u grad. a Enkidu napusti uzvisenu Istarinu kucu. DRUG? PLOC? Enkidu prekoraci prag hrama i stupi na ulicu. Enkidu. Uzecu ga za sina. Njegovo snazno telo nadvisuje sve silne u gradu. lezace do mojih nogu. borice se s tobom." Tako je govorila posvecena i vidovita. Pred cudesnom pojavom klanja se narod. Kao bogu." Junaku iz Uruka preprecuje put u svetu kucu. Izazvace te na borbu.Kao mnostvo ratnika silne su njegove snage. Drug ce ti biti u borbi. bice ti prijatelj. Sva se vojska skupila i nastupa protiv njega. Gilgamesu je prostrta postelja od cilima u hramu .' Pogledaj. pada mu pred noge i boji se kao dete. Svetina se zacudi kad ugleda stepskog coveka. ali je odbija njegov preteci pogled. to je san i tumacenje gospodarice i majke. Nad njim ce biti tvoja ruka. Kao talasi spusta mu se duga brada i kosa.

pa nije poznavao ni makaza ni brijaca. On je dosao sa stepe. Risat. gospodarica i majka. Ruke mu padose na umorna bedra. Kao vojska lezi Enkidu nad pastirom zemlje. Tada ga ovaj stiste kao zenu i prevrnu tako da je lezao iznad njega. danas sam te rodila. Enkidu se uspravi i pogleda protivnika. a ovaj ovde ti je brat. Tvoja sam majka." Enkidu otvori usta i rece Risati gospodarici: "Majko. Enkidu stoji na dverima hrama i preci mu da ude. ja sam u borbi nasao brata. Mracno postade njegovo lice i tmuran njegov izgled. Divi se narod Gilgamesovoj snazi. uhvati ga za ruke: "Ti si moj sin.da se kralj sjedini sa samom Istarom. oci mu se napunise suzama. Kao dva rvaca hvataju se u kostac na ulazu svete kuce. Gilgames izlazi iz svog dvora i priblizuje se. . i dalje se bore na ulici. Podize ga i baci majci pred noge. U ocajnoj sr?bi vice na njega Enkidu." Gilgames mu rece: "Ti si moj prijatelj. boginjom plodnosti. Zamrsena je i uskovitlana kosa mocne glave.

cuvar Kedrove sume. S tobom cu opet loviti po stepi. necemo radati decu u Istarinom hramu.bori se odsada uza me!" Da bi zastitio kedrove u dalekoj sumi bogova. Moje srce trazi da pronadem strasnoga i da ga savladam. Gilgames rece Enkiduu: "Humbaba. Postavljen za cuvara svetih kedrova. Prijatelju. Svako ko zalazi u planinu kedrova boji se strasnog cuvara sume." Enkidu rece prijatelju Gilgamesu: . uvredio je boga Samasa. Bel je postavio cuvara Humbabu na strah ljudima. ne postuje nikakve granice. Ko god se priblizi svetom gaju drsce celim telom. Svakog ubija ko god se priblizi. dahom njegovih usta sumi drvece. poci cemo za pustolovinama i junackim delima. sudiju duhova i ljudi. mi necemo besposleno mirovati u Uruku. On cini da drvece sumi kao urlase bure. strasno huci njegovo dahtanje. Njegov glas je kao zavijanje oluje. izlazi iz sume na uzas ljudima. I jakoga rusi njegova ruka.

I mi treba da krenemo da se borimo s njim?" Gilgames rece njemu. Njegovo srce je teskobno i leprsa kao ptica nebeska. svecana odeca koja mi obuhvata telo sta ce mi sve to? Podigao se demon i svu mi radost zagorcao. toljaga u ruci."Mora da je strasan Humbaba. Otisao je Enkidu. i pogledajte me! Ja. ja zalim za Enkiduom. zajedno cemo se boriti protiv Humbabe i ubicemo neprijatelja bogova i ljudi!" TREC? PLOC? Enkidu ude u sjajnu kraljevu dvoranu. mac o pojasu. Enkiduu: "Prijatelju. Kazes da je silan i snazan. On cezne za stepom i poljskim zivotinjama. radost u ocima. Kao narikaca dizem jadikovku. Sta ce mi ratna sekira o boku. ja placem zbog njega. moj prijatelj. Gilgames je zalostan. opet se zuri iz grada u divljinu. podize ruku i rece knezovima: "Cujte me. jer je otisao prijatelj. On se dize. hajdemo zajedno do svetog kedra. . kome idemo. sakupi najstarije iz naroda. ja. muzevi. Glasno jadikuje i ne da se zadrzati.

" Sam. Silnici zemlje trebalo bi da mu ljube noge. neka se pojave zmije. ? onda ga nesto nagna da prokune i zavodljivu zenu: "Hocu da ti odredim sudbinu. On proklinje svetu zenu koja ga je zavela i usrdno se moli Samasu. stoji Enkidu u stepi. trebalo bi da mu sluze svi ljudi. Trebalo bi da pociva na sarenim sagovima i da stanuje u palati meni sleva.napolju je medu poljskim zivotinjama. Hocu da ceo narod tuguje za njim. usrdno se moli Samasu i vice: "Samasu. Neka ljudi nose zalobna odela. . bogu sunca. pred njegovim plasljivim korakom. zeno! Ne bilo kraja danima tvoga zivota! Neka moje kletve stoje nad tvojom glavom! Neka ti ulica bude prebivaliste." Tako on proklinje lovca. oduzmi mu musku snagu! Neka ga muce svi demoni. Proklinje lovca. s uzdignutom rukom. osudi prokleto lovcevo delo! Unisti mu bogatstvo. a san ugao kraj zida. Ogrnug lavljom kozom juricu po polju. poderana i zaprasena. trazicu ga u stepi. rec mu izvire iz punog srca.

Trpim glad i zed me muci. da ti ljube noge velikani zemlje i da ti sluze svi muzevi. Dala ti je vino da pijes kakvo samo kralj dobija. "Enkidu. On dolazi u stepu da te trazi. zasto proklinjes svetu zenu? Ona ti je dala hranu sa stola boginje kakvu samo bog dobija." Enkidu saslusa reci jakoga boga Samasa. sto si me s mog polja odvela u grad. Gilgames prebacuje lavlje krzno preko leda i hita poljem. da stanujes njemu sleva u blistavoj kuci. U gradu Uruku tuguju ljudi za tobom. odbaceni. bog zarkog podnevnog sunca. . a ja hteo da je upoznam. budi prokleta!" Reci njegovih usta cuo je Samas. Dala ti je svecano odelo i pojas. izopsteni udarace te po obrazima. nose poderana odela. Veliki Gilgames je tvoj prijatelj. panteru stepe. Sjajnoga Gilgamesa ti je dala za prijatelja. Zato sto si u meni probudila zudnju. posuta prasinom. Prosjaci.Neka ti noge uvek budu umorne i ranjave. On ti daje da pocivas na sarenim sagovima. Pred gospodom svojim bogom.

Bio je slican strasnom pustinjskom psu koji skrguce zubima. a ruke mi pretvorio u pticja krila: 'Leti samo dublje. Idi dole putem kojim nema povratka. dublje u stan tame. Ukoceno je buljio ocima. Nebo je urlalo. a zemlja mu odgovarala drhtanjem. Nove boli obuzimaju Enkiduovo srce. Spusti se u stan iz koga nema izlaska onima koji su jednom stupili u nj. On govori prijatelju sta ga tisti: "Teske sam snove video ove noci. Samas ucini da zablista u belom svetlu. Lice mu je bilo mracno kao noc. Dolazi Gilgames. Sam sam se suprotstavio nekome jakom. prijatelju moj. Enkidu se vraca s prijateljem u grad. ciji smer ne skrece ni levo ni desno! . Oblak prasine zasja u daljini. lavlje mu krzno svetluca kao zlato. Kao jastreb imao je snazna krila i kan?e. Tezinom brda lezalo je nesto na meni. Cvrsto me je zgrabio i bacio u ponor. u Irkalino prebivaliste. pustio me da zaronim u strahovitu dubinu.umiri on svoje srce. Tada je preobrazio moj lik. Kao ogromna stena ucinio mi se teret vlastitog tela.

a blato im je jelo. zive u tami. Ereskigal podize glavu i ugleda me: 'Upisi mi i ovoga!' Eto to je san.' Tada sam stupio u prebivaliste pod zemljom. kraljica zemlje i podzemnog sveta. s krilima kao sismisi i sove. utiskuje klinom imena u glinu i cita ih. . neka ga ono odagna. Obuceni su u perje. Prah im je hrana. Enkiduu: "Uzmi svoj bodez i posveti ga zlom duhu smrti! Dodaj tome sjajno ogledalo. stanuje Ereskigal." Kad je sledeceg jutra granulo sunce. Sutra cemo zrtvovati zloslutnom sudiji Utukiju da protera sedmoro zlih. Pred njom kleci pisarica zemlje. Tu su strgnute s glava kraljevske kape. stanuju i sami ljubimci velikih bogova. ponizeni su oni koji su sedeli na prestolu i koji su vladali zemljom od pradavnih dana. U kuci tame u koju sam usao stanuje svestenik i njegov sluga.Udi u kucu ciji ljudi ne trebaju svetla." Gilgames rece njemu. Ne vide svetla.

sjajnog Gilgamesa. iznese sto od elamaku drveta. rece Gilgamesu: "Spremi se da se s prijateljem boris protiv Humbabe! On je postavljen za cuvara Kedrove sume. bog sunca. napuni medom cup od crvenog kamena. Neka njegova zastitnicka ruka ne bude daleko! Strasan je srditi cuvar Kedrove sume. Neka je mir s vama i celim narodom!" Najstariji medu knezovima grada ustade i rece: "Samas je uvek stitio svoga prijatelja.otvori Gilgames visoku kapiju hrama. vratio ti je prijatelja da te nepovredenog sacuva! Neka stoji uza te kao zastitnik . S Enkiduom je usao u dvoranu. Kroz Kedrovu sumu vodi put na Breg bogova. I Gilgames otvori usta i rece: "Samas nas je pozvao da se borimo protiv Humbabe. CETVRT? PLOC? ? Samas. Samas. postavi sve na sto i ostavi bogu sunca da lize. zato idite i ubijte ga!" Gilgames je cuo rec gospodnju i pozvao sve knezove iz naroda. maslacem napuni zdelu iz lapislazulija. koji ti je objavio pocetak borbe. Humbaba me je uvredio.

stiti nas od neprijatelja!" Oni napuste zborno mesto. sa zdelom vode u ruci. Prosipala je zrtveno zrnevlje i digla ruku prema uzvisenom Samasu: "Zasto si mom sinu Gilgamesu dao srce cija plahovitost ne nalazi mira? . Hajdemo Risati. sa zlatnim stitovima na prsima. Neka polozi nasu sudbinu u snaznu ruku boga sunca. sa tijarom na glavi. a Gilgames rece Enkiduu: "Prijatelju. predvida buducnost i sudbinu. Neka blagoslovi nase korake. o kralju! Ti. sada mozemo ici u hram Egalmah svetoj svestenici. Ona poskropi pod. Vrati se u svetom nakitu zavijena u belu haljinu." Oni odu u hram Egalmah i sretnu svetu svestenicu.i cuva tvoj zivot. majci i gospodarici! Ona je vidovita. pastiru nas. Visoko gore pod slobodnim nebom uzdizao se mirisni kad. a onda se uspne stepenicama tornja. Ona je razumela sve reci sina i rece: "Neka ti Samas bude milostiv!" Zatim stupi u komoru svecanih odela. kraljevu majku.

" Oni podose na put i odose prema severu. jer hoce da ide dalekim putem do prebivalista Humbabe. ti si mi radost i uteha. Zastiti mi Gilgamesa. sina. neka ti je srce budno i neka misli na njega dok se nepovreden vrati. Ovamo ih je vodio put kroz Kedrovu sumu. dok ne savlada snaznoga Humbabu.Opet si ga dotakao. Ici ce putem koji jos ne pozna. Ona side. ti jaki. U plavicastim oblacima dizao se kad prema nebu. neka se ona odvrati od tebe! Tako neka te ?ja podseca na Gilgamesa. . kad budes zudeo za ?jom. i prinesi zrtvu uzvisenom Samasu. Samasu. dok ne osveti krivicu i ne unisti strah zemlje u sve te dane. dok ne dospe do Kedrove sume. Kad pred sobom ugledase tamu sume. za svojom ljubljenom. Dokle god ti bude uskracivala ljubavni lezaj. Mora da izdrzi borbu koju jos ne pozna. Od dana kada pode do dana kad se vrati. Jos izdaleka ugledase Breg sveta. pozove Enkidua i rece: "Enkidu. prebivaliste bogova." Tako je izmolila pomoc zene boga Samasa.

Enkidu otvori usta i ovako rece Gilgamesu: "Dragi prijatelju. zastiti junake. ne budi plasljiv i kukavica. Ninib. pode im u susret. dade snagu njihovim rukama. Nismo li ubili njegovog cuvara sume? ." Gilgames rece njemu. Humbabinog cuvara sume. dotrci i zaurla strasnim glasom: "Dodite samo da vas bacim jastrebovima da vas prozdru. Sest ih je odlozio i promenio tako da donji dodose gore. Kao divlji bik dascuci od besa.ostavise za sobom satore. te oni ubise diva." ?li Samas. Jos izdaleka ugleda junake Humbabin cuvar sume. ruka mi je ukocena. Njegovo je telo bilo odeveno u sedam carobnih ogrtaca. bog sunca. bog ratnika. unisti moc carobnih ogrtaca cuvara sume. necemo ici dalje u sumu. Videvsi ih kako se priblizuju. niti cemo ici u njenu tamu! Svi su mi udovi kao oduzeti. Enkiduu: "Ne budi plasljiv. Sami se priblizavahu stanovima bogova. Mi moramo ici dalje i samom Humbabi okrenuti svoje lice. prijatelju moj.

Tada nece biti nikakvog uzasa. Gledaju sumu i daleku cistinu kuda se ulazi. Oni gledaju Breg kedrova. hajdemo! Zajedno cemo se boriti. Usta im zanemese i sami se zaustavise.Zar obojica nismo vicni boju? Napred. tu je siroki put kojim prolazi Humbaba ponosnim i silovitim koracima. . obazirimo se na sve strane da nas ne bi uhvatio jaki iz svog skrovista. prebivaliste bogova i visoko gore sveti hram boginje Irnini. Zaboravi na smrt. Bog koji te je zastitio u nedavnoj borbi neka sada zastiti mog saputnika! Svi ce krajevi zemlje slaviti nasa imena!" Oni nastavise put i stigose do Kedrove sume. na Breg bogova! Uzdaj se u Samasa i neces se bojati. u cudu posmatraju visinu stabala. Skupi snagu i odupri se slabosti! Dodi. Budimo oprezni u sumi. PET? PLOC? ?uteci su stajali i gledali sumu: gledaju kedrove. Uredeni su putevi i puteljci. nacinjene su lepe staze. Bog sunca nam je prijatelj i on nas salje u borbu. Nestace ukocenosti ruke.

tada se s tutnjavom grmljavine skotrlja stena. a san koji sam video bio je zaista strasan. Dvostruki sat su hodali. Humbabu nisu nigde ni videli ni culi. sve strmiji je bivao put prema Bregu bogova. . San koji si video. koja se bila nadvisila. i drugi. Pod njima puzi trnovita sikara. a tamo se zbunje zeleni medu mahovinom. ima dobro znacenje. kedrovi su puni kliktanja. Mirisno cvece i povijuse skrivaju se pod kedrovima u gustom grmlju. zatim smo bili na putu za Uruk. Mucno je postalo putovanje. izvanredan je. Jedan covek je bio smrvljen. Putnicima godi sena drveca. Noc se spustila na sumu. i treci. Rano ujutro probudi Enkidu prijatelja: "Sanjao sam san. dok smo mi obojica odleteli u stranu kao sitne poljske musice. zvezde se pojavile i oni legose spavati. Obojica smo stajali pred vrhom brda.Pred hramom stoje kedrovi u divnoj bujnosti." Tada kralj rece prijatelju: "San koji si sanjao dobar je. prijatelju. prijatelju moj.

uzviseni Samasu!" Hladan vetar prohuji kroz drvece. dolazio je strasan vihor.Sto si video da se breg srusio i smrvio treceg coveka. Gilgames rece prijatelju da legne. Pred suncanim bogom iskopali su jamu. Sagnuo se pred olujom kao brdska raz na vetru." Trideset sati su putovali. On se uspravi i rece prijatelju: "Nisi li me zvao. donesi san! Daj snove Enkiduu. Samasu su podigli svoje ruke. tesko pade na Enkidua. to znaci: uhvaticemo i ubicemo Humbabu. pa i sam leze. Gilgames se uspne i stane na humku izbacene zemlje. kakav obuzima ljude. Usred noci nestade sna. nabrojali su vec trideset sati. San. Bacicemo u polje njegovu lesinu i o prvoj zori vraticemo se kuci. pao je na kolena i podupro umornu prijateljevu glavu. baci zrnevlje u jamu i rece: "Brdo. Gilgamesu? Kako to da sam budan? Nisi li me se dotakao? Zasto sam tako preplasen? Nije li ovuda prosao neki bog? .

" Mucno se uspinju dalje sve do vrha brda. Neki covek koga je ubio grom postade pepeo. Videse samog Humbabu kako dolazi. Tada se zacu strahovito dahtanje. opet sam sanjao. Jos jednom zasvetle. a zemlja odgovarala urlanjem. kao kisa padala je smrt. gde bujni kedrovi okruzuju kucu bogova. ." Gilgames otvori usta i rece prijatelju: "Enkidu. Sape je imao kao lav. a drvece zasumi. mracno su se skupljali i gomilali. radosno je njegovo znacenje. U zaslepljujudoj belini sija sveti toranj boginje Irnini. a tada se vatra ugasi. oganj je suknuo uvis. a telo pokriveno bronzanim ljuskama. munja je zasvetlila. Hajdemo dalje.Zasto mi je celo telo tako nemocno? Prijatelju moj. posavetovacemo se na hasurama medu kedrovima. ali cemo ipak ubiti Humbabu. oblaci su se sve vise sirili. priblizivali su se tamni olujci oblaci. a san koji sam video bio je strasan: Nebo je jecalo. tvoj san je dobar. Teska ce biti borba.

Kroz divnu bujnost kedrova stizu na vrh. Bacise ga pticama da ga prozdru. Okrenite se opet prema gradu Uruku. ne moze se uspeti nijedan smrtnik. Sad stoji pred njima. Zatim uzese mocno telo i odvukose ga u polje. javi se Irninin glas: "Vratite se! Svrseno je vase delo. on ostade nepovreden. a rep i ud rasplodavanja zavrsavali se zmijskom glavom. Onaj koji pogleda u lice bogovima mora umreti!" . a Gilgames mu odrubi glavu s ljuskastog vrata. on vas ceka! Na Sveto brdo gde stanuju bogovi. bace i pracke. Vec je uhvatio Enkidua svojim kan?ama. Na visokoj motki odnese glavu s rogovima kao znak pobede. Enkidu! Samas bog sunca. "Ustani. Penju se odvazno dalje prema Bregu bogova. Pogoden pade Humbaba. neka nam pokloni zivot!" Oni odapnu strele. Tada povice glas s brega. na glavi rogove divljeg bika. Sve se ovo odbi natrag.na nogama jastrebove kan?e.

zlatni su im tockovi. ah. ona su od lapislazulija i zlata. Cvrsto stegne pojas. Sama Istar podize svoje oko ka Gilgamesu: "Dodi. U zaprezi ces imati svaki dan najlepse i najsnaznije konje.I oni se okrenuse. ja cu ti biti zena! Dacu zapregnuti kola. pokloni mi ga! Budi mi muz. Lep je bio Gilgames. SEST? PLOC? On opra svoje oruzje i osvetla kraljevske ukrase. oceslja kosu koja mu je padala na vrat. Gilgames je nosio glavu Humbabe na svom lovackom koplju. Na dan punog meseca vratise se kuci u grad. Pod mirisom kedrova udi u moju kucu! Kad budes u mojoj uzvisenoj kuci. Gilgamesu. . Zaogrnu se porubljenim ogrtacem i opasa bedra. Tada se rasplamsa pozuda u boginji ljubavi. idahu gudurama i neprohodnim putevima. njihovi roglji ukraseni su draguljima. zbaci sa sebe prljavo odelo i obuce cistu odecu. budi moj ljubavnik! Pokloni mi svoje seme. Na glavu stavi tijaru. borahu se s lavovima i uzimahu im krzno.

donece ti oni kao danak. Neka ti dodu blagom natovarene mazge. Sto god zazeli tvoje srce sa bregova i iz dolina. u prah ce pasti i veliki. kao blistava kuca koja jake ubija. Tvom sjajnom pastuhu nijedan nece biti ravan!" Gilgames otvori usta i govori.ljubice ti noge svi koji sede na prestolu. Ne treba mi tvoj hleb. iako nudis hranu bogova. Odvratno je tvoje jelo. Nikakvu mi radost ne pruza tvoj pehar. necu hranu koju mi ti dajes. i kraljevi zemlje. zavodljivog tela. . Sva goveda. Neka pred svima projuri konj tvojih bornih kola. ali ti je u srcu hladnoca kao potajna straznja vrata koja propustaju ledeni vetar. iako mi nudis napitke velikih bogova. ovce i koze tvojih stada neka se oblizne. Hocu da te uhvatim u tvojoj podmuklosti! Vruce je tvoje nastojanje. mocnoj Istari on rece: "Zadrzi za sebe svoje cari! Prezirem plod tvog bestidnog.

kao slon koji zbacuje sedlo. Hocu da se obracunam s tobom: Iz godine u godinu gorko rastuzujes Tamuza. . Zavolela si i snaznog staresinu pastira. sedam i sedam puta si mu kopala jamu. jer je kipteo od snage. kao smola koja prozdire bakljonosu. Tukla si ga svojim stapom i od njega nacinila vuka. kao cipela koja tisti svoga vlasnika! Gde je ljubavnik koga ces voleti postojano? Gde je tvoj pastir kome bi uvek bila verna? Treba da cujes sva svoja sramotna dela. vredno ti je sipao zrtveno zrnevlje. mamuze i mucenje. On stoji u sumi i jadikuje: kapi. Proterali su ga njegovi vlastiti pastiri. moje krilo! Zavolela si lava. tukla si ga. kapi. njegovi mu vlastiti psi razdiru krzno. svaki dan ti je klao mlado jare. Zavolela si konja. pun pobednicke radosti napadao je neprijatelja. Zaljubila si se u pastira okicenog sarenim perjem. ali je osetio tvoj bic. kao vapnenac koji ne ucvrscuje gradske zidine. boga proleca. Konacno si zavolela Isulanua. mladanog ljubavnika. slomila mu krilo. kao mehur za plivanje koji puca pod plivacem.

ona se uspe na nebo." ?nu otvori usta. treba li da jedem jela za svoju propast. donosio ti je kite cveca. da jedemo od hleba bogova." Kad to cu Istar. govori i rece uzvisenoj Istari: "Ti si dakle trazila Gilgamesovu ljubav. i stade pred njih: "Oce na nebu. oca. obuze je strahovit gnev. Gilgames me je prokleo. a postupaces sa mnom kao i s njima. dubriste si mu dala za stan.vrtlara svog nebeskog oca. Stupi pred ?nua. . Sad se vise ne penje u hram i ne silazi u bastu. on mi je kao zla nabrojao sva moja dela. u cvecu ti je svaki dan blistao sto. nebesku majku. i pred ?ntuu. Postupio je sa mnom sramotno. pruzi samo ruku! Kusaj sa mnom slatko voce!' Tada tebi rece Isulanu: 'Sta trazis od mene? Zar moja majka nije pekla i zar ja nisam jeo. Bacila si svoje oko na nj i mamila ga: 'Hodi Isulanu. Moju ljubav zelis. Kad god si htela. udarila si i njega stapom. jela koja ce mi postati trnje i cicak?' Kad si to cula. pretvorila si ga u Dalalu. a on je nabrojao tvoje pakosti.

Neka sedam zlih godina dode. da ubije Gilgamesa! Neka strava i uzas obuzmu Gilgamesa! ?ko ne uslisas moju molbu i ne stvoris mi carobnog bika. . svi ce davoli izaci iz Podzemlja. Zato ga samo posalji! Hocu da uzivam kad se Gilgamesu priblizi dahtanje carobnog bika!" Bog neba je cuo njene reci. svi koji su davno pomrli opet ce se vratiti. tada cu razbiti vrata pakla. a za stoku ima dovoljno trave i zeleni. Istari: "?ko ucinim ono sto ti trazis. nebeski oce. I ?nu joj uslisa molbu. ocu: "Za ljude je sakupljeno dosta zita. I bice tada vise mrtvih nego zivih!" ?nu otvori usta i rece mocnoj kceri. Jesi li sakupila dovoljno zita u ambare? Jesi li dala da rodi dovoljno trave i zeleni za stoku?" Istar rece ?nuu. ocu: "Stvori mi carobnog bika. dovoljno je sakupljeno za ljude i stoku. nastace tada sedam gladnih godina.Kako je sramotno postupio Gilgames!" Istar otvori usta i rece ?nuu. S Brega bogova posalje strasnog bika i uputi ga prema gradu Uruku. On besno juri preko useva i polja.

Gilgamesu. mi smo proslavili svoja imena. Kad dascuci dojuri i treci put. skoci u stranu i uhvati ga cvrsto za koren repa. Bik se dascuci otrgne. Cim dojuri ovamo. Gilgames mu zari mac u grudi. bogom sunca. Tada se Istar pope na zidine grada Uruka. Digose se pred Samasem i odose. umirili su svoje srce. Njegovo vatreno dahtanje unistava stotinu ljudi. pred Samasem. Enkidu mu se ponovo suprotstavi. ubili smo nebeskog bika!" Kao lovac iskusan u lovu na divlje bikove. a bik hropcuci pade na tlo. Gilgames rastavi glavu od mocnog trupa izmedu sije i rogova. Kad su tako savladali nebeskog bika. padose nicice. smrt i propast tebi jer si mi opet skrivio i ubio nebeskog bika!" . Pred zidinama grada odmorise se oba druga. Enkidu skoci u stranu i uhvati ga za kraj repa.Pustosi zemlju pred zidovima grada. Enkidu otvori usta i rece Gilgamesu: "Prijatelju. triput jao. ustremi se na dvesto ljudi i sve ih pobije. skoci na njihov krov i izrece kletvu: "Jao tebi.

Tezili su po trideset funti lazurnog kamenja. dva prsta bila im je debela kora. Cudom su se majstori cudili velikim savijenim rogovima. Gilgames ovako rece zboru zena svoje palate: "Ko je lep medu muzevima? Ko je divan medu ratnicima?" . Preko sest stotina litara ulja. pokloni Gilgames svome bogu Lugalbandi kao ulje pomazanja.Tako je klela gospodarica bogova i Enkidu je cuo reci Istarine. ukrasio bih te njegovim crevima!" Tada Istar skupi sve devojke iz hrama. koliko su mogla da prime oba roga. i tebi bih ucinio kao njemu. On otkinu ud divljem biku i baci joj ga u lice: "Samo da te mogu dohvatiti. Gilgames je sazvao sve majstore. unese rogove u hram boga zastitnika i ucvrsti ih na prestolu bozanskog vladara. U Eufratu oprase ruke i podose. Odlaze i jasu ulicama Uruka. sve zene i svestenice ljubavi i naredi da otpocnu tuzaljku. I one su oplakivale otkinuti ud carobnog bika. veste zanatlije. I svi ljudi Uruka stoje okupljeni. promatraju ih i cude se.

Ispruzeni pocivaju ratnici na nocnom lezaju. Dize se Enkidu. Zgrabio me orao mjedenim kan?ama i nosio cetiri sata u visinu."Gilgames je lep medu muzevima! Gilgames je divan medu ratnicima!" Tako to zvuci u radosnom zboru zena. Veseo je Gilgames. slavi radostan praznik. Pociva Enkidu i vidi slike u snu. Zvuci frule i pesme za igru zazvucase u sjajnoj dvorani. I opet je leteo cetiri sata u visinu i rekao: 'Pogledaj dole na zemlju! Kako ona izgleda? Pogledaj more! Kako ti se ono cini?' ? zemlja je bila kao vrt. a more kao mala voda. njegov kraj nagovestava nesrecu. On mi rece: 'Pogledaj dole na zemlju! Kako ona izgleda? Pogledaj more! Kako ti se ono cini?' ? zemlja je bila kao breg. prijatelju? Cudan je bio moj san koji sam video. a more kao recica koja ga natapa. I opet je leteo cetiri sata u visinu i rekao: 'Pogledaj dole na zemlju! Kako ona izgleda? . prica svoje snove i ovako rece Gilgamesu: SEDM? PLOC? "Zasto se savetovahu veliki bogovi? Zasto mi spremaju veliku pogibiju.

" Gilgames cu reci Enkidua i pogled mu se smraci. a dvadeset i cetiri tvoja sirina." Enkidu leze i na njega sade demon. padao i lezao razmrskan na tlu. prijatelju: "Zao duh ce te spopasti svojim kan?ama. Ti si od pravog drveta. kedrova kapijo. Sagradio te je knez u Nipuru. Da sam samo znao. zao duh groznice zahvati mu glavu. Od tvrde su stene isklesani stubovi i lepo je zasvoden tvoj gornji luk. .Pogledaj more! Kako ti se ono cini?' ? zemlja je bila kao kasa od brasna. da ces postati propast. ti nemas pameti! Cetrdeset sam sati trcao dok sam izabrao tvoje drvo. Govori vratima kao zivom coveku: "Vrata gaja. a more kao valov za vodu. jer ti je celo vrelo. ? ja sam padao. ti kapijo. Sedamdeset i dva lakta je tvoja visina. Jos me je dva sata nosio uvis i tada pustio da padnem. Uzasnut. veliki su bogovi dosudili nesrecu! Lezi. Jao. On podize svoj glas i rece Enkiduu. probudio sam se. dok sam ugledao visoki kedar.

poceo se sudbonosni san ispunjavati.a ova lepota mojom nesrecom. sesti i sedmi. On zove svoga prijatelja i govori mu: "Prokleo me gospodar vode zivota.. san se ispunio! Sudbina se ne moze zaustaviti!" I na dan kad je video sliku u snu." Tada Gilgames podigne glasnu jadikovku i rece: "Prijatelju moj. Prijatelju moj. sekiru bih podigao i razmrskao te. Lezi na lezaju od cilima.. Bolestan lezi Enkidu. sa mnom si proputovao bregove i pustinje. kao onaj koji usred borbe proklinje neprijatelja. . Jedanaesti i dvanaesti dan zajeca Enkidu u vatri groznice. Peti. prijatelju moj. onaj koga u borbi ubiju mrtav je. jedan dan. prijatelju moj. drugi dan bunilo ga drzi cvrsto. ? ja sam u borbi ubijen!" OSM? PLOC? Cim zasja prvi jutarnji zrak. deveti i deseti dan lezi Enkidu i njegova bol postaje velika. Spleo bih pleter od siba. osmi. cetvrti dan lezi on i spava. sa mnom si delio sve opasnosti. prijatelju moj. Treci dan.

tebe! U Kedrovu sumu isao sam s tobom. a pogled mu je lutao u daljinu. brz si bio kao gazela. tebe! Sve lepe zene Uruka volele su tebe. gde ti je ostao glas? Gde je moj Enkidu? Jak si bio kao lav i divlji bik. . Mi smo ubili cudesnog bika koji je dahtao. Tiho su se dizale grudi i opet spustale. tebe! Velikim sam ucinio medu svim knezovima tebe. gde ti je ostala snaga. Tiho je isticao iz usta dah njegove duse. Kao brata sam te voleo. Mirno je lezao Enkidu. a uznemiravani stanovnici bregova oslobodeni od nemani neprestano su nas blagosiljali. tebe. ? Gilgames je plakao i govorio: "Enkidu. danju i nocu bio si sa mnom.dize se Gilgames i pristupi prijateljevu lezaju. Sa mnom si doneo glavu Humbabe u utvrdeni Uruk. Mozda te je pogodio njegov otrovni dah? Mozda veliki bogovi ipak nisu odobrili sto smo usplamteli sr?bom na Isgaru i ubili bika koji je poslan s neba?" Cuteci je sedeo uz prijateljev lezaj. mladi prijatelju.

podize Gilgames novu tuzaljku. Slican lavu. On zuri napolje u stepu. Slican lavici pogodenoj kopljem. Mirno je lezao Enkidu i spavao. Tada on pokri prijatelja kao nevestu. Sedmoga dana sahranjuje Gilgames prijatelja i napusta grad Uruk. da savladao Humbabu. prijatelju mojih mladih godina! Tu lezi sada panter stepe koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg bogova. Poderao je svoju odecu i obukao prasnu. Sest je dana i sest noci oplakivao Enkidua. ali ono vise nije kucalo. "Enkidu. Sve dok nije sedmog dana osvanulo jutarnje rumenilo. . Cupao je svoju kosu i razbacivao. zaurla on. koji je stanovao u Kedrovoj sumi. Cim je zasjao prvi jutarnji zrak. prijatelja. Kakav te je to duboki san sada uhvatio? Tako si mracan i ne cujes me vise!" ?li ovaj ne podize svojih ociju. Gilgames dotakne njegovo srce. podize on svoj tuzan glas. ostavio ga je nepokopanog. Tamo ga susrece lovac koji kopa jame za lavove. zalobnu.Gilgames opet pogleda Enkidua. da oborimo i ubijemo nebeskog bika.

a tvoje lice tako pogruzeno? Zasto ti je dusa ojadena. ti si ubio silnoga bika koga je poslao bog neba. moga prijatelja. svojom si rukom ubijao lavove u bregovima. Sest sam ga dana i sest noci oplakivao. da savladamo Humbabu na Bregu kedrova i da u gudurama ubijamo lavove. koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg bogova. ti si ubio strasnog cuvara Kedrove sume. koji mi je bio privrzen kao veran konj. govori i rece mu: "Moga prijatelja. . Enkidua. a stas pogrbljen? Zasto je jadikovka u tvom srcu tako glasna? Zasto licis na putnika dalekih puteva? Zasto ti je lice opaljeno od vetra. pljuska i podnevnog sunca? Zasto tako nemirno zuris preko polja?" Gilgames otvori usta. pantera stepe. ti si svladao samoga Humbabu. da uhvatimo i ubijemo carobnog bika. koji je sa mnom delio sve opasnosti njega je stigla ljudska sudbina.Lovac progovori kralju i ovako rece Gilgamesu: "Uzviseni vladaru. Zasto su ti obrazi tako bledi i upali. moga prijatelja. gospodara Kedrovog brega.

sve do sedmog dana ostavio sam ga nepokopanog. Sudbina prijatelja tako tesko lezi na meni, zato zurim preko polja i trazim daljine. Kako samo mogu to da precutim, kako da se izjadam? Prijatelj koga volim postao je zemlja. Enkidu, moj prijatelj, postao je kao blato zemlje! Zar necu i ja morati da se smirim kao on i da ne ustanem doveka?" DEVET? PLOC? Gorko oplakuje Gilgames Enkidua, svoga prijatelja, i juri preko polja: "Zar necu i ja, i ja kao Enkidu umreti? Dusa mi je razrivena bolom. Uplasio sam se smrti i zato jurim preko stepe. Odlazim mocnom Utnapistimu, koji je nasao vecni zivot, zurim da stignem k njemu. Kada nocu sam u stepi spazim lava, postajem plasljiv. Podizem glavu i usrdno se molim Sinu, mesecu. I Nin-Urumi, gospodarici Tvrdave zivota, sjajnoj medu bogovima, upucene su moje molitve: Sacuvajte mi zivot!" Umoran leze na pocinak i u noci vide san:

Mladi se lav igrao i radovao zivotu. ? on podize sekiru s boka, izvuce mac iz pojasa, a tada - pade siljasta strela medu njih kao koplje i razmrvi zemlju. On sam propade u razjapljen jaz. Probudi se uplasen i pode dalje. Kad se sledeceg jutra pojavi zora, on podize oci i ugleda veliku planinu. Ime planine je Masu. To su dva brega sto nose nebo. Izmedu bregova nadsvodena je Sunceva kapija, iz koje izlazi sunce. Dva diva cuvaju brdsku Kapiju neba. LJudska im tela strse iz zemlje samo grudima. Skorpionima slican, donji deo tela pruzaju u Podzemni svet. Strasni su i jezoviti, a njihov pogled nagovesta smrt. Njihov pogled kao munja rusi bregove u dolinu. Gilgames ih ugleda i ukoci se. Od uzasa mu se smraci lice. On se osmeli i pokloni. Skorpion covek povice svojoj zeni: "Covek koji dolazi k nama ima telo i meso kao bogovi!" Skorpionu coveku odgovara zena: "Dve njegove trecine su bog, a jedna trecina je covek!" Skorpion covek vice

i govori prijatelju bogova, Gilgamesu: "Prosao si dug put, neobicni putnice, dosao si sve do mene. Presao si bregove koji se tesko prelaze. Hocu da znam tvoj put. Ovde su postavljene granice tvome putovanju. Hocu da znam cilj tvoga putovanja!" Gilgames odgovori njemu, skorpionu coveku, i rece: "Tugujem za Enkiduom, prijateljem, panterom stepe. Njega je stigla ljudska sudbina. Bojim se sada smrti i zato jurim stepom. Sudbina Enkidua tako tesko lezi na meni, prijatelj koga volim postao je prah. Enkidu, moj prijatelj, postao je kao blato zemlje. Zato sam jurio zemljama, zato sam se penjao preko planina i dosao sve do tebe. Hteo bih da odem do Utnapistima, moga praoca. On je dospeo u Skupstinu bogova, trazio je i nasao zivot. Za smrt i zivot hocu da ga pitam!" Skorpion covek otvori usta i ovako rece Gilgamesu: "Nikada za ljude nije bilo, Gilgamesu, prohodnih staza kroz ove bregove. Niko jos nije prokrcio put kroz ovu planinu. Dvanaeset dvostrukih sati proteze se pecinski lanac koji vodi kroz bregove neba. Gusta je tama,

jer ona vodi u prebivaliste svetlih bogova. da vidim Utnapistima. Gilgamesu. Odredene su mi strasne muke i boli. s one strane Voda smrti stanuje Utnapistim. da ga pitam za zivot koji je on nasao. Daleko. Duboko u ovoj planini . i pronadi put! Bregovi Masu visi su od svih bregova zemlje. koje okruzuje sve krajeve zemlje. na uscu vodenog toka. Za bregovima lezi more. Nikakva lada ne moze prevesti coveka preko. Idi." Skorpion covek otvori usta. imas silnu snagu. i u koji opet zalazi kada se vrati s puta po nebeskom okeanu.ni tracka svetla nema u pecinskoj jaruzi iz koje izlazi sunce kad se iznad zemlje pojavi. i rece Gilgamesu: "Hrabar si ti. Nikada jos covek nije prosao kroz tamni klanac. Treba li u cemeru i jadikovanju da provodim svoje dane? Dopusti mi sada da udem u planinu. Ti ne mozes ici putanjom sunca. govori." Gilgames je razumeo govor diva i rekao mu: "Put me vodi kroz neprekidnu patnju. Iza Sunceve kapije stanuje tvoj praotac. Gilgamesu. Mi cuvamo kapiju tog mracnog puta. Pusti me da prodem i da nadem zivot.

Ne vidi on sta lezi pred njim. ni sta lezi iza njega.stene stvaraju stravicno mracan klanac. nije bilo ni tracka svetla." Gilgames je cuo ove reci i krenuo. nije bilo ni tracka svetla. koju mi cuvamo. nije bilo ni tracka svetla. Ne vidi on sta lezi pred njim. Posao je putem koji mu je oznacio div. Cetiri je dvostruka sata isao. Gusta je bila tama. Gusta je bila tama. nije bilo ni tracka svetla. Putanjom sunca ide Gilgames. . Gusta je bila tama. ni sta lezi iza njega. ni sta lezi iza njega. Sest je dvostrukih sati isao. Ne vidi on sta lezi pred njim. Tri je dvostruka sata isao. nije bilo ni tracka svetla. Gusta je bila tama. Ne vidi on sta lezi pred njim. Ne vidi on sta lezi pred njim. Gusta je bila tama. ni sta lezi iza njega. Za dva sata stigao je do tamnog klanca. Pet je dvostrukih sati isao. Neka bi sretno stigao do klanca! Neka ti je otvorena Sunceva kapija.

Pognut mu je stas. Deset je dvostrukih sati isao. on ga ugleda. a sta lezi iza njega. Klanac se siri i on ugleda prvi trak sunca. Sedam je dvostrukih sati isao. Opet ga obasja svetlost punog dana. Tama mu ne dopusta da vidi sta lezi pred njim. napred mu je okrenuto lice. tu vise spletovi loza carobnog izgleda. Silovitim koracima pode ka Vrtu bogova. Ne vidi on sta lezi pred njim. svetlost se blizi! Jedanaest je dvostrukih sati isao. Rubini su mu plodovi. Tada on glasno povice. Tama popusta. Dvanaest je dvostrukih sati isao. Gusta je bila tama. tada oseti severni vetar. Devet je dvostrukih sati isao.ni sta lezi iza njega. . Pred njim je lezao perivoj bogova. Gusta je bila tama. tada se rasvetli. nije bilo ni tracka svetla. Osam je dvostrukih sati isao. nije bilo ni tracka svetla. nije bilo ni tracka svetla. ni sta lezi iza njega. Gusta je bila tama.

Pokazi mi sada ladara koji ce me tamo sigurno prevesti preko Svetskog mora i preko Voda smrti da bih nasao zivot. Pokazi mi sada put do Utnapistima. nijedna zvezda nije se pojavila u mracnom klancu. Bilo mi je dopusteno da prodem kroz brdsku kapiju i prosao sam kroz klanac strasne tame. U zrakama sunca privlacno blista vrt." Samas ga saslusa. u njihova sam krzna morao uvijati telo. uzvisenom Samasu: "U jadu samoce lutao sam stepom. ni mesec. vredne da se pozele. zvezda za zvezdom je zalazila. I razne druge plodove. a njihovo meso bila mi je hrana. nosi drvece u vrtu. Gilgamesu? Zivot koji trazis neces naci!" Gilgames rece njemu. . I Gilgames podize ruke bogu sunca Samasu: "Dugo je i mucno bilo moje putovanje! Morao sam ubijati zivotinje divljine.Drugo drvo nosi lapislazuli. dalekog. a ja sam godinama lezao nocu na pustom polju. a iza njega siroko more. Preda mnom lezi Vrt bogova. Ni sunce. zabrinu se i ovako rece Gilgamesu: "Kuda se zuris.

na drvecu blistaju plemeniti dragulji. Ona sedi na prestolu. sunce. Gilgames usporava korake i podize oci prema Vrtu bogova. Kao morska trava pruza se pod drvecem zeleni smaragd. . da se nasitim tvojim lepim svetlom! U daljini je nestalo tame i opet me obasjava puno svetlo. Kad bi samo smrtnik smeo da pogleda sunce u oko? Ne treba li da i ja trazim zivot i da ga nadem zauvek?" ? Samas je razumeo njegove reci i rekao Gilgamesu: "Idi Siduri Sabitui. Tu ona sedi i cuva ulaz u Vrt bogova. Drago kamenje cveta ovde kao trnje i cicak.Daj da te vide moje oci. Safir je seme ploda. DESET? PLOC? Presto boginje Siduri Sabitu stoji visoko nad obalom mora. mudroj zeni sa Brega bogova. koji lezi pred tobom! Ona ti moze pokazati put do Utnapistima dalekog. U bujnoj punoci stoje kedrovi. Idi ka Vrtu. Pred sobom ugleda Vrt bogova." Gilgames cu ove reci i pode. u Vrtu bogova kraj mora i cuva stablo zivota.

On podize ruku i polozi sekiru na kapiju. U srcu mu je bol. tada pode prema kapiji. Odeven je krznom divljih zivotinja. Njeno je telo obavijeno dugom haljinom. Trazeci juri Gilgames na sve strane. Gilgames odluci da prodre unutra. sta si to videla kad si zatvorila vrata? Svoju si kapiju zatvorila preda mnom i zasunula je. nalik je na putnika dalekih puteva. Razlupacu vrata i razbicu zasun!" Sabitu otvori vrata i govori mu na ulazu u Vrt. bogovima mu je slicno telo. I Gilgames rece boginji Sabitui: "Sabitu. Ona rece njemu. strasan je njegov lik.Nosi pojas cvrsto vezan oko bokova. Gilgamesu: "Zasto su ti obrazi tako upali? Zasto ti je celo tako mracno naborano? . Sabitu gleda u daljinu. zatvori vrata i zasune ih. zatvori svoju kapiju. govori sama sebi i trazi savet u svom srcu: "Je li to mozda onaj koji hoce da ude u Vrt bogova? Kuda to ide silnim koracima?" Kad ga Sabitu blizu spazi.

Enkidua. da u gorskim klancima ubijamo lavove. pantera stepe. koji je sa mnom delio sve opasnosti i muke. moga prijatelja. koga sam voleo. moga mladog prijatelja. Zasto si tako zurio izdaleka preko stepe?" Gilgames rece Sabitui. koji je prebivao u sumi kedrova. da savladamo Humbabu.Zasto ti je tako rastuzena dusa. koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg kedrova. a stas pognut? Zasto je bol u tvome srcu? Licis na putnika dalekih puteva. da uhvatimo i ubijemo nebeskog bika. tako jako voleo njega je stigla ljudska sudbina. . lice ti je opaljeno od podnevnog zara. Potamneo si od olujnog vetra i sunca. a celo mracno naborano? Kako da mi ne bude rastuzena dusa i pognut stas? Kako da ne bude boli u mom srcu? Kako da ne budem slican putniku dalekih puteva? Kako da mi lice ne bude preplanulo od olujnog vetra i sunca i od podnevnog zara opaljeno? Kako da ne jurim daleko preko stepe? Moga mladog brata. boginji: "Kako da mi obrazi ne budu upali.

Sabitu. koje se bojim. Kako samo da to precutim? Kako da se izjadam? Moj prijatelj koga volim postao je prah. Sedam dana i sedam noci lezao je tu kao zgazeni crv. napuni svoje telo. Sudbina prijatelja tako tesko lezi na meni. Kad su bogovi stvorili ljude. moj prijatelj. smrt su odredili za njih. Trazio sam zivot. dan i noc samo se veseli! Neka ti je svaki dan radosna svetkovina! . Zato jedi i pij. a zivot zadrzali za sebe.Dan i noc sam plakao za njim i nisam ga polozio u grob. da ne bih gledao smrt. kuda zuris? Zivot koji trazis neces naci. Cekao sam i verovao da moj prijatelj mora oziveti od mog glasnog dozivanja. Gilgamesu. Zato sam jurio stepom slican coveku divljine. postao je kao blato zemlje! Zar necu i ja morati da se smirim kao on i da ne ustanem doveka? Tebe sada gledam. Enkidu. ali ga vise nisam nasao." Sabitu rece ovako Gilgamesu: "Gilgamesu.

operi i pomazi svoju glavu i okupaj telo u svezoj vodi! Veselo gledaj decu koja te hvataju za ruke! Raduj se u narucju zene! Zato se vrati u Uruk. kao slavljeni kralj i junak!" No.Veseli se i dan i noc uz harfu. ako nije. Istina. Kako ces. ko tamo prelazi? Teska je plovidba preko Svetskog mora. silni junak. koje su pred dalekim drugim svetom. juricu i dalje obalom!" Sabitu rece njemu. preko mora plovi Samas. tezak je put do Voda smrti. Gilgames rece njoj. pokazi mi put do Utnapistima. ali osim boga sunca. Gilgamesu: "Nijednog mesta nema kraj ovog mora sa koga bi iko mogao sretno preci preko i sretno pristati. Gilgamesu. Nijedan koji je ovamo stigao od pradavnih dana nije mogao preci preko mora. dospeti preko mora? Pa ako i dodes do Voda smrti. Sabitu. frulu i igru! Obuci cistu odecu. Sabitui: "Dosta. sta ces tada uciniti? . u svoj grad. Uputi me da stignem do njega! Kako da dodem do njega? Uputi me! ?ko je moguce. preci cu preko mora.

on zuri duz obale. tamo gde leze sanduci s kamenjem! Upravo je otisao u sumu da skuplja trave i bere jagode. ako nije. Odlazi u sumu i vice: "Ladaru. dize sekiru i zadenu oruzje za pojas. ka Utnapistimovom prevoznom camcu. predi s njim preko. Kao baceno koplje zatvori se kapija vrta izmedu njega i boginje. On trazi ladara koji bi ga sigurno prevezao preko sirokog mora i preko Voda smrti. Stize do reke i uspori korak. Tu lezi lada. ja te trazim! Prevezi me preko mora i preko Voda smrti!" Zvao je glasno. vrati se!" Kad to cu Gilgames. Potrazi ga! ?ko je moguce. Vidi kako tu leze samo sanduci napunjeni kamenjem. ali ne nalazi ladara. Gilgames gleda u daljinu i na uscu reke opazi ladu. ali odgovora nije bilo.?li pogledaj. Tamo upravi svoje korake. On krene i side do obale mora. Gilgames se vrati sanducima . Utnapistimov ladar. tu je Ur-Sanabi.

lice ti je opaljeno od podnevnog zara. dalekog!" Ur-Sanabi rece Gilgamesu: "Zasto su ti obrazi tako upali? Zasto ti je celo mracno naborano? Zasto ti je dusa tako rastuzena i pognut stas? Zasto je bol u tvome srcu? Licis na putnika dalekih puteva. Pode i vrati se u sumu.i razbije ih u sr?bi. Zasto si zurio izdaleka preko stepe?" Gilgames rece njemu. ladar Utnapistima. Gilgamesu: "Reci mi svoje ime. Ur-Sanabi! Daj da ugledam Utnapistima." Gilgames rece njemu. Dosao sam iz zemalja ?nuovih bregova. dalekog. Potamneo si od olujnog vetra i sunca. kazi mi ga! Ja sam Ur-Sanabi. a celo mracno naborano? Kako da mi ne bude rastuzena dusa i pognut stas? Kako da ne bude boli u mom srcu? Kako da ne licim putniku dalekih puteva? . Ur-Sanabiju: "Gilgames mi je ime. Njegove oci ugledase Ur-Sanabija i on stupi preda nj. Presao sam daleki put od izlaska sunca i sada konacno vidim tebe. ladaru: "Kako da mi obrazi ne budu upali. Ur-Sanabiju. Ur-Sanabi rece njemu.

koga volim. Kako samo da to precutim? Kako da se izjadam? Moj prijatelj. koji je prebivao u Kedrovoj sumi. koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg kedrova. Upoznao sam strah od smrti i zato sam jurio preko stepe. Zato dolazim iz daljine. postao je prah. koji je sa mnom delio sve opasnosti i muke. postao je kao blato zemlje. Enkidua. tako jako voleo njega je stigla ljudska sudbina. Sest sam ga dana i sest noci oplakivao i nisam ga polozio u grob. da uhvatimo i ubijemo nebeskog bika. za sobom imam dug put. Sudbina mog prijatelja tako tesko lezi na meni. da savladamo Humbabu. Enkidu. pantera stepe. koga sam voleo. da ubijemo lavove u gorskim klancima. moga mladog prijatelja. moj prijatelj.Kako da mi lice ne bude preplanulo od olujnog vetra i sunca i od podnevnog zara opaljeno? Kako da ne jurim daleko preko stepe? Moga mladog brata. Zar necu i ja morati da legnem kao on i da se ne dignem doveka?" I Gilgames rece Ur-Sanabiju. Enkidua. ladaru: . moga prijatelja.

pa te ne mogu prevesti do Ostrva zivota. Izdeljaj ih. . ladar. Gilgamesu. spremi se. izdelja ih tako da je svaka strana iznosila sezdeset lakata i zasilji ih. vec treceg dana stize Ur-Sanabi do Voda smrti. juricu dalje obalom!" Ur-Sanabi. Oni se popese na ladu natovarenu stablima. ode u sumu i obori sto dvadeset stabala. Razbijeni su sanduci s kamenjem. Skupi ih i donese Ur-Sanabiju. Ur-Sanabi. Gilgamesu. ako nije. kako cu doci do Utnapistima? Uputi me kako cu dospeti do njega! Pokazi mi tajni put! ?ko je moguce. tako da svaka greda iznosi sezdeset lakata. Mesec i petnaest dana dug je put."Pa sad. uzmi s boka sekiru. onemogucile sretan pristanak. dovedose je na ustalasano more i strelovito odjedrise. Ipak. idi do sume i obori sto dvadeset stabala. zasilji i donesi!" Kad to cu Gilgames. ti si razbio one sanduke. No gle. prebrodicu more. uze svoju sekiru. sam si sebi sprecio prelaz preko plicaka sumnih Voda smrti. rece njemu: "Tvoje su ruke.

govori sam sebi i savetuje se u svom srcu: "Zasto su nestali brodski sanduci s kamenjem? ? neko ko nema moje dopustenje plovi ladom! Taj sto dolazi. odbaci lavlje krzno i izvadi snaznom rukom jarbol. Daj ovamo i trece. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo deseto. taj ne moze biti covek!? Zagledam: nije li to ljudsko bice? Zagledam: nije li to covek? Zagledam: nije li to bog? Sasvim mi je slican.Ur-Sanabi rece njemu. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo dvanaesto. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo jedanaesto. Uzmi drugo stablo i cvrsto ga utisni u tlo. Tvoja ruka ne sme dodirnuti Vode smrti. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo peto. Utnapistim gleda u daljinu. Gilamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo osmo. Gilgamesu! Ukopaj ga!" Sto dvadeset stabala upotrebio je Gilgames. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo cetvrto. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo sesto. Gilgamesu: "Ukopaj jedno stablo. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo sedmo. . jer ces umreti. i sekirom ga ucvrsti u tlo. Zatim otkopca pojas s bokova. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo deveto.

koje je Ur-Sanabi obicno dole spustao." Utnapistim silazi iz kuce i zuri prema strancu. dalekog!" Utnapistim mu rece: "Zasto su ti obrazi tako upali? Zasto ti je celo mracno naborano? Zasto ti je dusa tako rastuzena." Gilgames rece njemu. koji je nasao zivot. dalekom: . a stas pognut? Zasto je bol u tvome srcu? Licis na putnika dalekih puteva. blazenom Utnapistimu: "Gilgames mi je ime. Skoro ce biti na obali ostrva. I Utnapistim rece Gilgamesu: "Reci mi svoje ime.Mocnom rukom zabija grede u brze Vode smrti tako da one zamenjuju sanduke s kamenjem. raskoli ga sekirom. Sada najzad gledam tebe. Presao sam dugi put od izlaska sunca. Utnapistima. Tada stranac podize jarbol. No vec su upotrebljeni svi stubovi. Zasto si zurio izdaleka preko stepe?" Gilgames rece njemu. kazi mi ga! Ja sam Utapistim. Utnapistimu. Pocrneo si od olujnog vetra i sunca. Dosao sam ovamo od ?nuovih bregova. Sada sigurno vuku ladu ovamo duz greda. od podnevnog zara opaljeno ti je lice. utisne obadve grede u vodu i snaznim zamahom stize lada na obalu.

pantera stepe. Sudbina prijatelja tako tesko lezi na meni. koji je prebivao u kedrovoj sumi."Kako da mi obrazi ne budu upali. koga sam voleo. za mnom je ostao dugi put. Enkidua. koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg kedrova. zato sam jurio preko stepe. Sest sam ga dana i sest noci oplakivao i nisam ga polozio u grob. tako jako voleo njega je stigla ljudska sudbina. moga prijatelja. da ubijemo lavove u gorskim klancima. da savladamo Humbabu. Upoznao sam strah od smrti. a celo mracno naborano? Kako da mi ne bude rastuzena dusa i pognug stas? Kako da ne bude boli u mom srcu? Kako da ne budem slican putniku dalekih puteva? Kako da mi lice ne bude preplanulo od olujnog vetra i sunca i od podnevnog zara opaljeno? Kako da ne jurim daleko preko stepe? Moga mladog brata. moga mladog prijatelja. koji je sa mnom delio sve opasnosti i muke. Kako samo da to precutim? Kako da se izjadam? . Zato dolazim izdaleka ovamo. da uhvatimo i ubijemo nebeskog bika. Enkidua.

prelazio sam preko reka i mora. Do Sabitue nisam jos bio stigao a odelo mi bese vec davno poderano. Utnapistime. Gilgamesu: . Nisam se zadovoljio sretnim zivotom. Enkidu. jelene i gazele i jesti njihovo meso. divokoze. koji je nasao zivot. njihova krzna morala su me odevati.Moj prijatelj. pantera i pustinjskog psa moralo je da ubije moje koplje. koga volim. do sita sam se napio boli. Morao sam loviti divlje ptice. Neka duse umrlih zatvore svoju kapiju. postao je kao blato zemlje. smolom i kamenjem neka je zatrpaju! Hocu da unistim duhove smrti. patnja mi je bila hrana. dalekog. besmrtnog. Necu li ja morati da se smirim kao on i da ne ustanem doveka?" I Gilgames rece Utnapistimu: "Mislio sam. idem do Utnapistima. Lava." Utnapistim rece njemu. moj prijatelj. neka prestane njihovo kliktanje. Tako sam posao i putovao zemljama. putovao sam preko bregova koji su tesko prohodni. ti mi objavi zivot! Ti si ga stekao. postao je prah. hocu da vidim njega.

Oni odreduju dane zivota. koja stvara sudbinu. Coveku nije odreden vecni zivot."Nemoj jadikovati i nemoj se ljutiti. svakom zivotu ona postavlja cilj. Zar gradimo kuce zauvek? Pecatimo li ugovore za vecnost? Zar braca zauvek dele bastinu? Zar covek vecno uziva radost stvaranja? Nosi li reka svaki dan visoke talase i donosi li zemlji poplavu? Zar ptice kulilu i kiripa uvek gledaju prolece? Zar ce njihovo oko doveka gledati sunce? Otkada su dani zapoceli. Ne lici li jedno drugom novorodeno dete i smrt? Zar nisu oboje obelezeni znacima smrti? Kad cuvar i vratar pusta dusu iz Podzemlja na svetlo i novorodene pozdravi sunce. Smrt je strasna. Bogovi i ljudi imaju razlicite sudbine. veliki duhovi. nista nije trajno. ali ne broje dane smrti. Otac i mati su te rodili kao coveka." JED?N?EST? PLOC? . jedna trecina je covek i ona te vuce ljudskoj sudbini. da zajedno odrede tok zivota. tada se odmah sakupljaju silni ?nunaki. Iako su tvoje dve trecine bozanske. i Mametum.

? ti si se uklonio borbi. kako si trazio i nasao zivot?" Utnapistim mu rece: "Hocu. i ti si covek kao i ja. dalekom: "Gledam te. bog dubina. sine Ubara-Tutua. kuco od trske! Zidu. covece iz Suripaka. Ti nisi drukcije graden nego ja. To je stari grad. cuj! Ti. 'Kuco od trske. Tada oni odlucise da posalju potop. Utnapistime. ti si mi slican kao otac sinu. ?li ja sam nemiran i stvoren sam da se borim. Dugo vremena su mu bogovi bili naklonjeni. lezis mirno na svojim ledima. ti nisi ni veci ni siri od mene. sagradi drvenu kucu. Kako si samo dospeo u Skupstinu bogova. Na savetovanju bogova sedeo je i Ea. Suripak je grad na Eufratu. Mojoj kuci od trske ispricao je odluku bogova.Gilgames rece njemu. Utnapistime. ti ga i sam poznajes. zidu! Kolibo od trske. podigni je u ladu! . da ti poverim jedan nepoznat dogadaj i otkrijem jednu tajnu bogova. Utnapistimu. Gilgamesu.

gospodaru. pribavio drvo i smolu. ?li sta cu reci gradu. Otisao sam do slatkovodnog mora. Srazmerna neka bude duzina sirini! Spusti je u slatkovodno more i pokrij krovom!' Shvatio sam i rekao bogu Ei. napravio plan lade i nacrtao ga. narodu i najstarijima medu njima?' Ea otvori usta i rece svome sluzi. trazi zivot. . kako zapovedas. Donesi u ladu zivotno seme svake vrste! Odmah sagradi ladu. prezri posedovanje. koji mi je milostiv gospodar. Sva moja svojta. ? vas ce blagosloviti svakakvim bogatstvima. U mesecu velikog Samasa bese zavrsena lada.Ostavi bogatstvo. spasi zivot. sa strahopostovanjem cu slediti tvoje zapovedi. svome gospodaru: 'Ucinicu. Hocu da odem do slatkovodnog mora i da stanujem kod Ee. latise se posla. poceo sam sve spremati. jaki i slabi. treba da im kazes: Veliki bog Bel gleda me popreko. i zato necu vise da stanujem u vasem gradu necu vise da vidim Belovu zemlju.' Kad je zablistao prvi trak sunca. meni: Ti ljudsko cedo.

Sve sto sam posedovao natovario sam. I sami se bogovi uplasise potopa. Gledao sam nevreme. Veliku stoku i male zivotinje dognao sam u nju. Zanatlije svih vestina pustio sam da udu. Brat brata nije vise prepoznavao. vode su buceci hujale i vec dostigle planine. Scucureni kao psi gurahu se medu sobom. natovario sam i srebro. i zivotno seme svake vrste. Istar vice kao zena u teskom porodaju. vladari tame pustise strahovitu kisu. Celu svoju porodicu i najblizu rodbinu ukrcao sam na ladu. srucile se na sve ljude. Besneli su svi zli dusi. pobegose i popese se na ?nuov Breg bogova. Bog mi je dao odreden rok: 'Uvece. podize se crno oblacje kao gavrani. Juzni vetar je tutnjao. kad vladari tame puste strahovitu kisu. udi u ladu i zabravi vrata!' Kad dode to vreme. Kad je jutro osvanulo. zavija lepi glas divne boginje: . i zlato. Ogromnu sam barku prepustio kormilaru. bilo je strasno! Usao sam u ladu i zabravio vrata. svetlost se pretvorila u tamu.

Posmatrao sam vreme. Lada je plovila prema brdu Nisir. seo sam i plakao. Sedmog dana popusti potop. Pogledao sam na daleku vodenu pustinju. sasvim se stisalo. bila je tisina kao posle bitke.'Lepa zemlja proslih vremena postala je blato. Posle dvanaest dvostrukih sati dize se jedno ostrvo. Sest dana i sest noci potocima je padala kisa. pognuti sede bogovi i placu. jer sam ja rdavo savetovala u Skupstini bogova! Kako sam samo mogla u Skupstini bogova da dam tako rdavu zapovest? Kako sam samo mogla da unistim sve svoje ljude? Kao u metezu bitke odnela ih je poplava. More se smirilo. a zlokobna oluja stisala. Zar sam zato dala da se ljudi radaju da sada kao riblje leglo ispunjavaju more!?' I svi bogovi placu s njom. plakao sam i suze su mi tekle niz lice. Svi su se ljudi pretvorili u blato. Muka njenih boli zatvara im usta. . Pao sam nicice. Pusto i jednolicno bilo je tlo zemlje. Glasno sam jadikovao. Otvorio sam okno i svetlost mi je obasjala lice. jer su poginuli svi ljudi.

Gavran odlete. Ugodno se dizao miris bogovima u nozdrve. Sest dana drzao je breg ladu i nije joj vise dao da se zaljulja. Golub ode i opet se vrati. Tada sam ih sve pustio napolje. tako cu misliti na ove dane .Nasela je i cvrsto ostala na njemu. podize velike dragulje koje joj je ?nu dao naciniti kao nakit: 'Vi bogovi! Kao sto nikad necu zaboraviti nakit od dragulja na mom vratu. Kad nastade sedmi dan. Lastavica odlete i vrati se. vide kako voda presusuje. Nije nasao mesto gde bi se zaustavio i zato se vratio. Kao muhe skupili su se nad zrtvom. zdere i grakce i ne vrati se vise. na sve cetiri strane i prineo jagnje kao zrtvu. uzeh goluba i pustih ga. zrtveno zrnevlje prosuo sam na vrhu brda. Nije nasla mesta gde bi se zaustavila i zato se vratila. spalio sam kedrovo drvo i mirtu. ceprka. Kad je stigla gospodarica bogova. Bogovi su udisali miris. Uzeh gavrana i pustih ga. Uzeh lastavicu i pustih je.

?li pazi da ne budu svi unisteni. tada se Bel rasrdi. Kazni samo zle da svi ne propadnu! Umesto sto si pustio potop. Ea sve razume. Umesto sto si poslao potop. pun je obzira!' Ea. vladaru. kako si samo mogao tako nepromisljeno da izazoves potop? Onaj koji gresi neka svoj greh i nosi! Onaj koji zlo cini neka zlo i okaje. ti. razljuti se na bogove: 'Koje je to zivo bice izbeglo propast? Po mojoj kazni nije trebalo da ostane ziv nijedan covek!' : Ninib. otvori usta i rece silnome Belu: 'Ko osim Ee mudro postupa? Ta. boze. silni. on je poslao potop i moja ljudska ceda osudio na propast. bog dubine. Veliki Bel dode i ugleda ladu. mogao si podici lava da proredi ljude. otvori usta i rece silnome Belu: Ti.i nikad ih necu zaboraviti! Neka svi bogovi dodu na zrtvu. . Bel neka ne dode! Ne razmisljajuci. mogao si da posaljes neman da smanji ljudstvo. borac medu bogovima.

Ja. dalekom: "Dodirni ga da ostane budan! Daj mu da se opet zdrav vrati . sad neka bude sa svojom zenom jednak nama i neka stanuje daleko na moru. spusti se na njega san kao jak vetar. stupi pred nas. polozi na nas ruke i blagoslovi nas: 'Do sada je Utnapistim bio smrtan covek. san ga salece kao vetar!" ? zena rece njemu. uzme me za ruke. Utnapistimu.Umesto potopa mogla je doci glad da bi pokorila zemlju. ja nisam izdao tajnu bogova. zapovedi joj da klekne pred mene. izvede sa zenom na kopno.' Tako me udaljise bogovi i dadose mi da zivim daleko na uscu reke. Utnapistim rece svojoj zeni: "Pogledaj jakoga koji trazi zivot. "Vrlo mudrom" dao sam da vidi slike u snu. i tako je saznao za tajni plan bogova. tamo gde uticu reke. ?li koji ce se od bogova tebi smilovati? Ko ce te dovesti pred bogove da nades zivot koji trazis? Pokusaj samo da ne spavas sest dana i sest noci!" Tek sto je Gilgames seo. ? vi ste sada ostali praznih ruku!' Ea ude u ladu.

Naglo si me dodirnuo i probudio. Utnapistimu. dalekom: . Utnapistim rece njemu. koji je spavao: "Za prvi hleb je testo zamesano. kao neki silni spustio se na me. lezao je Gilgames. Gilgames rece njemu. peti hleb je postao smed. drugi hleb je umesen.. Naslonjen na zid lade. ti sazaljevas ljude! Peci hlebove za njega i stavi mu ih uz glavu!" Kada je on spavajuci klonuo uza zid lade.." Utnapistim rece njoj." Tada ga on iznenada dodirne i stanac se probudi. a ti si vec cvrsto spavao. Utnapistimu. cetvrti je brasnom posut i stavljen u pec. Trebalo je da te hlebovi odrze budnim. sesti hleb je gotovo. Kapijom kroz koju je izasao neka se opet vrati kuci u svoju zemlju. zeni: "?h." Gilgames rece njemu.putem kojim je dosao. treci hleb je ovlazen." Utnapistim mu rece: "Sest hlebova je bilo ispeceno. ispece ona za nj hlebove i stavi mu ih uz glavu. dalekom: "Umornog savladao me san.

on se opra u vodi i odbaci svoja krzna da ih more odnese. . Utnapistime? Kuda da se okrenem? San me je scepao kao razbojnik. Ne smes vise prevesti nijednog smrtnog coveka ma kako silno tezio za mojim prebivalistem! Covek koga si ovamo doveo ima prljavo odelo. mesto prevoza neka te ne pusti ovamo. Ur-Sanabi. sjajnim odelom odeni mu telo da mu pokrije golotinju."Sta treba sada da ucinim. do mesta za kupanje. neka te vise ne vidi moja obala. smrt!" Utnapistim rece Ur-Sanabiju. u mom snu sedi smrt. dok se svojim putem ne vrati kuci. sedi ona. Zivotinjska su mu krzna oduzela lepotu tela. neka ostane novo u sve dane!" Tada ga povede Ur-Sanabi sa sobom i odvede na mesto za kupanje. neka odbaci svoja krzna da ih more odnese! Neka opet bude lepo njegovo telo! Neka mu glavu obavije novi povez. neka se ne podere ovo odelo. ladaru: "Ur-Sanabi. Odvedi ga. neka se okupa u vodi. Dok opet ne dode u svoj grad. U mojoj odaji ili ma gde bilo.

mnogo si pretrpeo i podneo mnogo muka. Tada rece zena Utnapistimu. Sta da ti dam da sretno stignes u domovinu? Hocu da ti odam jednu tajnu. koja je pokrivala segovu golotinju. dok se svojim putem ne vrati kuci. . Novi mu je povez obavio glavu. Utnapistim rece njemu. dugo si hodao. ne treba da se podere ovo odelo.Novom lepotom sinulo je njegovo telo. obukao je raskosnu odecu. trn je kao jezeva bodlja. dohvati brodsku motku i pogura barku opet blize obali. Dok opet ne dode u svoj grad. treba da ostane novo u sve dane! Gilgames i Ur-Sanabi popese se na ladu. Trava je slicna trnu. dalekom: "Otisao je Gilgames. a raste duboko u moru. Gilgamesu: "Gilgamesu. upravise je na talase i odmah otplovise. hocu da ti kazem o cudotvornoj travi. cveta u dalekom slatkovodnom moru. mnogo je on pretrpeo i podneo mnogo muka. Sta ces mu dati da sretno stigne u domovinu?" Gilgames cu ovu rec. Kad tu travu dobijes u svoje ruke i jedes od nje.

Pope se u camac pored ladara i drzase u rukama carobni cvet mora. Uzbra travu i cvrsto je drzase u ruci. Ime biljke je 'starac opet postaje mlad' Ja. . dacu svima junacima da jedu od nje. Gilgames ugleda jezero. Prispeli su posle trideset sati i tada su se odmarali. ladaru: "Ur-Sanabi. bice mu sacuvana mladost u punoj snazi. hocu da je podelim mnogima." Gilgames saslusa njegove reci i oni krenuse daleko preko mora. Stigose do dalekog slatkovodnog mora. Ono ga povuce duboko u veliko more i on opazi travu slicnu trnu. Sada ce biti ispunjena zarka teznja covekova. odsece tesko kamenje i izroni pored lade. evo imam travu! Ovo je trava koja obecava zivot. Hocu da je odnesem u moj zidom utvrdeni Uruk. ja hocu od nje da jedem da opet vratim punu snagu svoje mladosti!" Dvadeset su dvostrukih sati putovali dalje i ugledali komadic zemlje. Gilgames rece Ur-Sanabiju. priveza tesko kamenje za noge. Tada on skine svoj pojas. zbaci gornju odecu.naci ces vecnu mladost i vecni zivot.

hladna i sveza bila je njegova voda. Odsada cemo izbegavati more i reke. Tada dodose do Uruka i udose u grad sa visokim zidovima. jako utvrdenog grada! Gledaj kako je snazno utemeljen. Pogleda u oci Ur-Sanabiju. . Neka zmija oseti miris trave dosunja se i uze travu. Tada on sede i zaplace. Ur-Sanabiju. Usao je u nju i kupao se u ugodnoj svezini. ladaru: "Za koga su se. Za crva koji gmize u zemlji dobro sam ucinio! Trava me vodila po moru." Dvadeset su dvostrukih sati putovali dalje i ugledali toranj hrama. ali meni samom to nije donelo nista dobro. Ur-Sanabi. ladaru: "Popni se na zid. Ur-Sanabi! Idi po zidinama Uruka. Gilgames se vrati i prokle zmiju. a lada neka lezi uz obalu. Posle trideset dvostrukih sati zaustavise se da se odmore i podigose oci prema gradu sa svetim hramom. suze mu potekose niz lice. Gilgames rece njemu. kako je visoko nasut breg hrama. trudile moje ruke? Za koga kruzi i istice krv moga srca? Radio sam.

Ne smes luk poloziti na zemlju. sagradene su od opeka. Doziva svestenike. tada moras doci u prljavoj odeci. On ne moze da se smiri. mojih savetnika. u gradu s visokim zidinama. Neka ti pripadne zemljiste na podrucju grada. jer ce te okruziti svi oni koje si usmrtio. Ne smes se namazati skupocenim uljem. Ne smes u ruci drzati zezlo. carobnjake i one sto prizivaju mrtve: "Dozovite mi Enkiduov duh! Recite mi kako mogu da ugledam Enkiduovu senu? Hocu da ga pitam za sudbinu mrtvih?" Najstariji medu svestenicima rece: "Gilgamesu. privuceni njegovim mirisom.Pogledaj silne gradevine. Ne smes imati cipele na nogama. predlozili su mi planove. do prebivalista velikog boga mrtvih. . opkoliti nepozeljni duhovi. i vrt i odaja za zene neka ti pripadnu! U Uruku treba da sagradis svoju kucu!" DV?N?EST? PLOC? Gilgames vlada u Uruku. a sve su te opeke ispecene! Sedam mudrih majstora. jer ces rasterati duse mrtvih. ako hoces da sides u Podzemni svet. jer ce te.

?ko kapiju ne otvoris. prah zemlje im je hrana. ono koje ne trpis ne smes kazniti. Ne smes poljubiti zenu koju volis. razbicu vrata i slomicu zasun!" Vratar otvori prvu kapiju i skide mu ogrtac. Vodio ga je kroz sedam kapija i skidao mu odecu . ciji stanovnici ne trebaju svetla. otvori svoju kapiju da mogu uci." Gilgames ode u veliku pustinju do kapije Podzemlja. a blato je njihovo jelo. putem bez povratka. Isao je do prebivalista. Dode do mracnog Irkalinog stana: Svoje korake upravlja prema prebivalistu iz koga ne izlazi vise onaj koji jednom ude. Oni ne vide svetlo. Isao je putem. U perje su obuceni i imaju krila kao ptice. sede u tami.smes samo necujno hodati. onu koju ne podnosis ne smes tuci. On zakuca na vrata i rece vrataru ove reci: "Hej. jer ce te uznemiravati jadikovanje ljudi pod zemljom. vrataru. Ne smes milovati dete koje volis.

Gilgames je vikao. otvori odmah rupu u zemlji i dovedi gore Enkiduovu senu. vladaru mrtvih: "Otvori odmah rupu u zemlji! Dovedi gore Enkiduov duh da progovori svome bratu Gilgamesu.da bi nag usao u carstvo mrtvih. Dode do duboke vode i zamoli Eu. Niko te nije ovamo zvao. da dode k meni da ga pitam za sudbinu mrtvih!" ?li je strazar i kljucar boginje cvrsto drzao mrtvoga. moga prijatelja. On stupi pred veliku boginju Ereskigal i rece: "Pusti Enkidua. uspne se Gilgames. uze svoju odecu i prode kroz sedam kapija. Uzvisena Ereskigal rece ovako Gilgamesu: "Vrati se natrag! Ti ne mozes videti mrtvoga. boginja ga nije pustala. ." Ozaloscen." Otac dubine cu njegove reci i rece silnome Nergalu. mudrog boga dubine: "Posalji mi ovamo Enkiduovu senu! Podzemlje ga cvrsto drzi. Razgovarali su. Oni se prepoznase." Kad to cu silni Nergal. a ipak ostadose jedan drugom daleko.

pun je prasine. prijatelju. prijatelju moj! Objavi mi sada zakon zemlje koju si video!" "Ja ti to ne mogu reci. prah je postao. ali nestade sene Enkiduove. EP O URUCKOM KR?LJU GILG?MESU Gotovo kod svih naroda. Visoko se dize hram Svetog brda. prijatelju moj. postao je blato zemlje. potonuo je u prah." Gilgames htede jos da pita.a sena je drhtavim glasom odgovarala. knjizevnost . ti bi seo i zaplakao. ?ko bih ti otkrio zakon zemlje koju sam video. prijatelja kojega si prihvatio. govori. ja ti to ne mogu reci. kojemu se srce tvoje obradovalo. Enkidu." "Pa hocu da sednem i da placem doveka!" "Pogledaj. Gilgames leze da spava. Gilgames se vrati u Uruk. pocevsi od najstarijih vremena pa sve do danas. Gilgames otvori usta i rece: "Govori. prijatelj. u grad s visokim zidinama. njega zderu crvi kao staro odelo. a smrt ga ugrabi u sjajnoj dvorani njegove palate. koga je tvoja ruka dodirivala.

a ostalo je razumljivo i danasnjem coveku. simbol koji kroz ta nebrojena stoleca nije ostario. kao da se domogao one cudesne "trave besmrtnosti" koju je tako grcevito trazio.bi se mogla obeleziti jednim delom ili jednim imenom kao njenim predstavnikom. a pri pomenu ruske nema toga ko ne bi pomislio . ?li mali je broj ljudi koji poznaju delo.Dostojevski ili Tolstoj. delo koje nije samo njen simbol nego je svojom dubokom humanoscu simbol svih iskrenih stremljenja od najstarijih vremena pa do danas. jedno od najstarijih knjizevnih dela uopste. pri pomenu italijanske knjizevnosti svako ce pomisliti Dante: Bozanstbena komed-ja. To je delo koje je bilo razumljivo ljudima pre 6000 godina. U klasicnoj knjizevnosti pomen na grcku nesumnjivo ce svakako podsetiti na poznata dva Homerova epa Ilijadu i Odiseju. simbol engleske knjizevnosti svakako je Sekspir. nemacka knjizevnost izaziva u nama isto tako ime jednog pisca i njegovog dela . nasao i zauvek . njenim simbolom. Tako npr. nego je ostao vecno mlad. spanske Servantesov Don Kihot koji je daleko presao uske okvire ove knjizevnosti. iz knjizevnosti cije su se konture odavno izgubile u drevnoj proslosti.Gete: Faust.

Kao . a po sadrzaju najvredniji i najsavrseniji. To je ep o uruckom kralju Gilgamesu iz stare mesopotamske knjizevnosti. a u jednoj novijoj vavilonskoj varijanti Utnapistimovo je ime Kasisatra. godine pre nase ere. Ni onih vise od 2500 godina. Bio je preveden i na huritski i hetitski jezik. njihova zajednicka borba s Humbabom i nebeskim bikom. I ovaj je ep poznat u nekoliko varijanata kao i eposi o stvaranju sveta i Istarinom putu u pakao. koje je provelo u tami "podzemnog sveta". Medu svim eposima. Utnapistimova prica o velikom potopu i Gilgamesov put u podzemni svet. ep o Gilgamesu je po svom obimu najveci. nije mu oduzelo nista od lepote i svezine. u drugoj Izdubar. Glavni junak epa Gilgames. U jednoj se Gilgames zove Nimrod (Nimrud). Enkiduova smrt.izgubio glavni junak toga dela. od kojeg je i nastalo grcko ime Ksisutros. legendama i mitovima ove knjizevnosti. u dalekoj sumerskoj proslosti. bar u pojedinim svojim delovima. Iako je kao celina sastavljen oko 1700. bio je kralj u Uruku. "covek bola i radosti". dok se Enkidu naziva i Ea-bani. Sve ove varijante imaju uglavnom isti sadrzaj: Gilgamesovo prijateljstvo s Enkiduom. on je nesumnjivo nastao.

navodno. tako ni svi vladari posle potopa pronadeni u kraljevskim listama. sin Mes-ani-pade. koji u kraljevskim listama nije pomenut. posle svih pustolovina uvek se ponovo vracao u Uruk. Vuli nasao u rusevinama hrama kod Tel el-Obeida. koje su sastavljene nesto pre 2000. ipak je neverovatna. kralja Ura.. Prema natpisu na ploci koji je L. o cemu nam svedoci njihova neverovatna starost i duzina vladanja (8 vladara vladalo je. prema tome. nisu potpuno usli u istorijsku stvarnost. I njihova duzina vladanja. a po povratku s bezuspesnog puta u podzemni svet umro je u svojoj palati u Uruku. to se i njegova legendarnost nalazi vec na rubu istorijske stvarnosti. nisu jos oslobodeni legende. preko 200 000 godina). godine pre n. iako kraca od onih pre potopa. bio drugi kralj I dinastije iz Ura. a time je dokazano da ova dinastija nije vise legendarna nego istorijska. ona iz Kisa sa 23 kralja. trebalo bi da su vladale otprilike istovremeno. e. Tri prve dinastije posle potopa. Vladao je u Uruku. . iz Uruka (Ereha) s 12 kraljeva i ona iz Ura sa 4 kralja.sto su kraljevi pre potopa potpuno legendarne licnosti. To bi. hram je podigao ?-ani-pada. ? posto je otprilike istovremeno vladala i dinastija iz Uruka. u kojoj je kralj Gilgames peti po redu.

divlji covek stepe. Najznatniji medu ljudima. Ovde treba pomenuti da su narocito u prvo doba sve umrle kraljeve smatrali bogovima. boginja oblikovanja. savrseni kralju. bilo covek. Nergal-sar-usur (Nergal. Sudijo ?nunakija.U jednoj himni Gilgames se slavi kao heroj i sudija pokojnika: Gilgamesu. Rim-Sin (Sin. ali koga je posle medusobne borbe vezalo iskreno prijateljstvo s kraljem Gilgamesom. sa stokom loce vodu") vise licilo na zivotinju. koga je od blata stvorila ?ruru. pa njegov sin Labasi-Marduk. uzviseni ispitivacu. Koji okom obuhvatas sve strane sveta. . glavni vavilonski bog) i mnogi drugi. Nabupolazar. Druga licnost epa. Mozda je ovo i nehoticna simbolika gde se u tako bliskom odnosu nalazi kralj ("dve trecine bog. bog meseca). ali je svojim spoljnim izgledom i nacinom zivota ("sa gazelama jede travu. gospodaru podzemlja! Ti si sudija i ispitujes kao bog.: ?mar-Sin. Enkidu. a jednom trecinom covek") s bicem koje je. istina. Nabunaid (Nabu. Mnogi su vladari dodavali svome imenu ime nekog boga kao npr. ?mel-Marduk (Marduk. pa su im tu cast cesto jos i za zivota ukazivali. razlikovao se od ostalih ljudi time sto je po celom telu bio kosmat. Upravitelju zemlje. kralj podzemlja). bog mudrosti i trgovine).

obican covek. vladao je u Suripaku. Isto su tako sporedne i jednostavne licnosti lovac i njegov otac. Njih su zajednicki savladali Gipgames i Enkidu. Humbaba. kako je opisan u epu. On je jedini mogao da plovi preko "Svetskog mora" i "Voda smrti". Gilgamesov praotac. ali u kraljevskim listama od pre potopa osmi. boga sunca. On i cudesni nebeski bik. zivo nas podseca na bikove s ljudskim glavama koji su kao skulpture natprirodne velicine ukrasavali portale mnogih kraljevskih palata Vavilona i ?sirije. Od mesta u kojima se zbivaju dogadaji ovoga epa u prvom redu treba pomenuti grad Uruk. cudovisno bice. pa je uvredio i samog Samasa.Utnapistim ("mladica covecanstva"). koga je na Istarin zahtev poslao ?nu da ubije Gilgamesa jer je uvredio Istaru. poslednji kralj. bio jedan od centara rane . Bio je cuvar Kedrove sume. ali je uznemiravao ljude u bregovima. uz ostale sumerske gradove. koji je sa svojom zenom posle velikog potopa stekao besmrtnost. no ime mu nije poznato. On je. Nije poznato da li je bio kralj. Utnapistimov ladar Ur-Sanabi prikazan je kao jednostavan. sto se i ovde moze protumaciti kao pobeda dobra nad zlom. bio je poreklom iz Suripaka (Surupaka). jedini su predstavnici zla u ovome epu.

pominje u jednom natpisu veliki zid koji su nazivali Gilgamesovim. menjajuci kroz vekove svoj tok. Isto tako pomerio je i Tigar svoj tok nesto prema istoku. Sulgi. Najstarije glinene ploce sa slikovnim pismom poticu takode iz Uruka.sumerske kulture. Prema prvom spratu hrama vodilo je stepeniste. e. Drugi urucki hram sagraden je na asfaltnoj podlozi. a koliko je hram bio visok nije poznato. U jednom od njih nalazio se i veliki Istarin kip.). drugi kralj II dinastije iz Ura (2278-2228. U prvoj lovac probada lava kopljem. a u drugoj ga gada strelom. koji danas. koji su Elamci prilikom osvajanja sumerskih gradova i razorenja Uruka odneli u svoj glavni grad Suzu. tece oko 10 km zapadno od njegovih rusevina. pre n. a zidovi s unutrasnje strane bili su obojeni belo i crveno ili ukraseni mozaicima u vise boja. Lezao je uz Eufrat. U ovom je gradu pronadena bazaltna stena na kojoj su u reljefu prikazane dve scene iz lova. odakle ga je vratio u Uruk tek posle vise od 1500 godina asirski kralj ?surbanipal. Tako je otkopan jedan hram sa vise prizemnih prostorija uz dugo dvoriste. u Uruku su bili sagradeni hramovi i zitnice. Grad je bio opasan visokim bedemom. pa nije . Osim kraljevske palate. jedna iznad druge.

Da li je to bilo Sredozemno more. tesko je reci. "Svetsko more". Iduci za tam ciljem. Stepa i polja cesto se pominju kao mesta gde su se takode zbivali dogadaji. Iza "Vrta bogova" nalazi se. prema opisu u epu. "Breg bogova". jer kedrova ima samo jos u Indiji i severnoj ?frici. krenuli su prema severu. Taj breg je verovatno Liban. Isto je tako tesko ustanoviti gde je bilo Utnapistimovo . koji opkoljava Kedrova suma. malo je verovatno da su nju smatrali onom legendarnom ppaninom kroz ciji klanac prolazi nocu sunce i kojim je isao i Gilgames. Iz knjiznice ovog grada pribavio je ?surbanipal prepis epa o Gilgamesu. Iako nas ovo ime podseca na planinu Masu. Drugo putovanje vodilo ga je kroz planinu Masu. a drugi put kada je sam putovao trazeci praoca Utnapistima. dvaput je bio cilj Gilgamesova putovanja: prvi put s prijateljem Enkiduom u potrazi za Humbabom.ni cudo sto se Gilgamesu pripisuje i njegov izum. Na geografskim kartama staroga sveta zapisano je u severnom delu Mesopotamije ime planine Masius. koje se prostire zapadno odmah iza Libana.

Na povratku Gilgames se kupao u jednom jezeru kada mu je zmija ukrala "travu besmrtnosti". No. Drugi deo epa. na "uscu reke". a Gilgames js putovao na sever.ostrvo koje su opkoljavali "sumni plicaci Voda smrti". npr. Spominje se i "slatkovodno more": Sumercima je u najstarije vreme bila poznata "slana voda" Persijskog zaliva i "slatka voda" Eufrata i Tigra. a do kojeg se dolazilo ploveci "Svetskim morem". Mesto sa kojeg se polazi na Utnapistimovo ostrvo nalazi se. slatke vode ipak ima i u severnom delu Mesopotamije. Ep se moze podeliti na dva gotovo jednaka dela. U prvih sedam ploca redaju se dogadaji s izvesnom vedrinom i borbenoscu. Medutim. od osme do dvanaeste ploce. koja je pri cestim poplavama mogla biti slicna "slatkovodnom moru". jezero Van. I u epu o stvaranju sveta mesanje slane i slatke vode predstavljalo je prvobitni haos. To bi se moglo protumaciti tako sto su se Sumerci. slobodno sluzili ovim pojmovima premestajuci ih prema potrebi i razvoju dogadaja. prema epu. stvarajuci ovaj ep o Gilgamesu. slana i slatka voda nalaze se na jugu. ali vec sadrze klice mracne covekove sudbine koja se polako priblizava. zastrt je .

Sa dramatske strane ona je . U osmoj ploci. Njegove jednostavne reci duboko nas diraju. ka kojemu. i mi sa divljenjem mozemo ustanoviti da se covek od pre 6000 godina plemenitoscu i dubinom svojih osecanja nista nije razlikovao od coveka novijeg vremena i da je ta svoja osecanja i misli umeo da iskaze u savrsenom pesnickom obliku. kako se po svemu cini. menja ga iz osnova.nekom uzvisenom setom. a u drugom njegov odnos prema samom sebi. Gilgames tuguje i jadikuje za prijateljem. u vrlo dobro smisljenoj gradaciji. sve upravo neodoljivo i sudbinski tezi. Zato s pravom mozemo ovih nekoliko stranica ubrojiti medu najbolje koje su u starijoj knjizevnosti napisane. zaustavljajuci za trenutak tok dogadaja. Osecaj gubitka bliskog bica. a glavni motivi su strah od smrti i teznja za vecnim zivotom. Utnapistimova prica o velikom potopu uklapa se u ovaj ep kao velika epizoda. prema svom unutrasnjem najintimnijem bicu. koji. Gilgames jos nije doziveo. U vernom drugovanju i dubokom prijateljstvu s Enkiduom Gilgames dozivljuje tezak udarac zbog prijateljeve smrti. U prvom delu opisan je Gilgamesov odnos prema spoljnom svetu. koja se moze smatrati prvim vrhuncem epa.

Zanimljiva je scena u kojoj su opisani bogovi kako pod utiskom strasne nepogode. Cini se kao da je nepoznati pesnik jedva docekao da bogove. Sve nam ovo dokazuje kako su njihovi bogovi.najvredniji deo epa. Utnapistim i njegova zena s ladarem Ur-Sanabijem . On ne moze da shvati da ce i on "morati da se smiri i da ne ustane doveka" kao njegov prijatelj Enkidu. koju su sami izazvali: pobegose i popese se na ?nuov Breg bogova. koji su bili toliko uzviseni nad ljudima i kojih su se svi bojali. Nije mu ni to bilo dosta. stvoreni prema ljudskom obliku. Hvata ga panican strah. prikaze bednima i nemocnima pred prirodnim silama. i ja kao Enkidu umreti? Dusa mi je razrivena bolom. Scucureni kao psi gurahu se medu sobom. ?li tu nema pomoci. Od osme ploce pa dalje Gilgames je utelovljenje covekovog straha od smrti i teznje za besmrtnoscu. doista bas bliski ljudima i morali da trpe kao i ljudi. nego ih jos zlurado uporeduje s psima. Uplasio sam se smrti i zato jurim preko stepe. obicnim smrtnicima koje je obuzeo neopisiv strah. On sam kaze: Zar necu i ja. prema ljudskim vrlinama i manama.

smrt su odredili za njih.poslednji su medu ljudima koji su stekli besmrtnost jer: Kad su bogovi stvorili ljude. nista nije trajno. Ti nisi drugacije graden nego ja. u teznji da se nauziva svih radosti zivota. glas podzemnog sveta koji zove. ali koji covek prigusuje i zatomljuje u sebi. taj . Ugledavsi Utnapistima. ?li on ce se jednoga dana javiti. Utnapistim mu na vrlo slikovit nacin prikazuje prolaznost svega sto zivi. Gilgames je zacuden njegovim ljudskim likom: Ti nisi ni veci ni siri od mene. i ti si covek kao i ja. ti si mi slican kao otac sinu. pa i coveka: Zar ptice kulilu i kiripa uvek gledaju prolece? Zar ce njihovo oko doveka gledati sunce? Otkada su dani zapoceli. Gilgames mu upravo zavidi na stecenoj besmrtnosti i pita: Kako si samo dospeo u Skupstinu bogova. U ovoj istini krije se klica pesimizma. zaboravlja ga u zivotnoj borbi i u teznji za srecom. a zivot zadrzali za sebe. Ne lice li jedno drugom novorodeno dete i smrt? Zar nisu oboje obelezeni znacima smrti? Retko je kada ova jedinstvsna filozofska misao tako uverljivo i jasno izrecena. kako si trazio i nasao zivot? Jos pre nego sto mu je ispricao kako je doslo do potopa i kako je stekao besmrtnost.

koga je tvoja ruka dodirivala. Za crva koji gmize u zemlji dobro sam ucinio! Gilgames. postao je blato zemlje. ali meni samom to nije donelo nista dobro. prah je postao. trudile moje ruke? Za koga kruzi i istice krv moga srca? Radio sam. ali je sve bilo . prijatelj. "covek bola i radosti". pun je prasine. Dugo i mucno je bilo putovanje. kad mu zmija ukrade travu kojom se ta besmrtnost mogla steci. bogom Tamuzom. tako i on zeli da kao poslednje utociste u svom jadu vidi umrlog prijatalja Enkidua. Ur-Sanabi. potonuo je u prah. i od njega licno sazna "zakon zivota i smrti". ne gubi nadu.neumoljivi glas. Kao sto svake godine Istar provaljuje u pakao u potrazi za svojim ljubavnikom. i sta coveku preostaje nego da se pomiri s "ljudskom sudbinom"? Gilgames je grcevito tezio za besmrtnoscu i. ?li Enkidu je mogao da mu kaze samo ovo: Enkidu. nas duboko dira Gilgamesovo ocajanje: Za koga su se. ocajna borba za smislom zivota. ali vise bola i patnje nego radosnog uzivanja.

dakle. vise pisala okrutnoscu nego saucescem i ljubavlju za coveka. mada se ono vise ili manje u vecoj ili manjoj meri javljalo i kod drugih ljudi u staro doba kao i danas. Smrt ovog drugog predstavlja za Gilgamesa tako tezak gubitak da ga on nicim vise ne moze nadoknaditi. ?ko ovo stanje Gilgamesove potistenosti i teskobe zbog straha pred smrcu ostavimo po strani. a narocito u istoriji ?sirije. Bez utehe.uzalud. Bila je to istorija koja se i u starom vremenu. Svojom dubokom humanoscu ovaj ep se uzdize iznad krvavih stranica istorije ove zemlje dveju reka. Tu je. ovda nam ostaje da jos jednom pazljivo poslusamo onaj drugi glas tih davnih vremena. hiljade nabijati na kolac i zive uzidivati u gradske bedeme Ninive? Zar nisu i dalje kroz sve vekove ljudi bez razloga bili muceni i ubijani? Podsetimo se samo kako su rimski carevi slali nebrojene . Kralj Gilgames i stepski covek Enkidu stoje jedan pored drugoga kao prijatelji i braca. Gipgames umire. koju nije mogao da nade ni u podzemnom svetu kod svog najboljeg prijatelja. vrednost coveka pojedinca uzdignuta iznad istorijskih zbivanja tih vremena. Kakvo je znacenje tada imao covekov zivot? Zar nije Senaherib hiljadama zivih zarobljenika dao odrati kozu.

bez obzira na razlike koje dele ljude na rase. on je ironijom sudbine preko 2500 godina bio zanemeo pod rusevinama nekadasnjih raskosnih palata. ? sve su to bili nevini ljudi koji nisu mogli shvatiti sta se to i zasto se to s njima cini. u ovom epu Gilgamesove teznje se uzdizu iznad ljudske sebicnosti. narode i kaste? ?li ovaj poziv nije daleko dopirao. u kojima se bogovi medu sobom bore za prevlast ili pojedinac zeli da se dokopa vlasti. u plamenu lomaca ne-stao je veliki broj naprednih i ucenih ljudi. tekovinama nove civilizacije. Naprotiv. ne naucivsi nista o humanosti. Kakve li strasne ironije! Zar nisu posle toliko hiljada godina moderni Senaheribi. nazalost. Pre nego sto su ga mogli cuti drugi narodi. Medu svim ostalim eposima ove knjizevnosti. sluzeci se.ljude da ih razdiru divlje zveri radi uveseljavanja gledalaca ili kako je isto tako ogroman broj ljudi goreo na lomacama srednjega veka po ce-loj Evropi u ime "najvise i najsvetije pravicnosti". koji su zaista bili "svetlo svoga vremena". milione ljudi i dalje slali u smrt i mucili ih na razne druge rafinirane nacine? Zar nam se ovaj ep ne cini kao poziv na medusobno bratstvo. Iako se iz . pa cak i otac prevarom sinu uskracuje besmrtnost.

premoscujuci ponore prostora i vremena. koji je od bogova ukrao samo vatru i doneo je ljudima. nije mogao da uspe u tom. on ne jede od nje. zidom ugvrdeni Uruk. jedno od prvih zavestanja koje je ostalo kao bastina svim poznijim pokolenjima pa i nama danas. Da li cemo tu daleku poruku razumeti zavisi od nas samih. dakle ravnim bogovima? ?li Gilgames. pozivajuci ljude da ga slede i da ispune to starodrevno. koja stvara sudbinu". od nase dobre volje. dacu svima junacima da jedu od nje. kako bi se to ocekivalo. neminovno ga je vodila u smrt. dok je Gilgames hteo da ljude ucini besmrtnima. Nije mogao da izvrsi delo. Kao svetla tacka ciji zrak. od nase spremnosti da kroz nejasni i . hocu da je podelim mnogima.straha pred smrcu dao u grcevito traganje za vecnim zivotom. veliki duhovi. cim se domogao one cudesne trave koja mu to omogucuje. ostao je samo simbol. covek vise patnje nego radosti. Iako "dve trecine bog. nego odlucuje: Hocu da je odnesem u moj. i Mametum. dopire do nas. ovaj ep svetli dirljivim sjajem covecnosti kroz strahote svih vremena. a jednom trecinom covek" sudbina koju su mu odredili "silni ?nunaki. Ne cini li nam se Gilgamesov lik veci od Prometeja. i to za sebe licno.

nerazumljivi sum vekova razaberemo i cujemo tuzni glas neutesene duse i slomljenog srca. Stanislav Preprek . glas uruckog kralja Gilgamesa.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful