P. 1
Ep o Gilgamesu

Ep o Gilgamesu

|Views: 2,866|Likes:
Published by Hamza Rahić

More info:

Published by: Hamza Rahić on Oct 06, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/28/2014

pdf

text

original

Ep o Gilgamesu Jedino sto sam nasao je bilo na cirilici, evo i prijevoda na latinicu, ali nazalost ekavica plus cinjenica

da su mi kodne stranice razjebane pa se ne kuze hrvatska slova. Nadam se da ce posluziti... PRV? PLOC? Sve je video on, gospodar zemlje. Upoznao je svakoga i svacije znanje i delo, sve je razumeo. Video je zivot i rad ljudi. Izneo je na svetlo tajne i skrivene stvari, Mudrost, kao ponor duboka, bila mu je jasna. Doneo je vesti iz vremena pre velikog potopa. Dugim putem isao je u daljinu. Mucno je bilo dugo putovanje i tegobna voznja. Svu muku dao je patnik napisati klinovima. U tvrdom kamenu uklesana su sva dela i sve patnje. Gilgames, pobedonosni junak, sagradio je zid oko Uruka. Visoko kao breg dize se sveti hram u utvrdenom gradu. Cvrsto, kao od tuca, lezi nasuti temelj. Pod zastitom uzvisene kuce, u kojoj prebiva bog neba, daleko se pruza zitnica grada, prekrasno spremiste. Sjajnom belinom blista u svetlu kraljevska palata. Ceo dan stoje strazari na bedemima, a i nocu bdiju ratnici. Samo jedna trecina Gilgamesa je covek, a dve trecine bog.

S divljenjem i strahom gledaju gradani njegov lik, po lepoti i snazi nikada mu nisu videli ravnog. Lava tera iz svog sklonista, hvata ga za bradu i probada. Divljeg bika lovi brzinom i snagom svog luka. Njegova rec i govor u gradu su zakon. Sinu je vaznija kraljeva volja nego oceva zelja. Cim sin postane covek, u sluzbi je velikog pastira kao ratnik i lovac, cuvar stada, nadzornik gradnje i pisar ili sluga svetog hrama. Gilgames, covek bola i radosti, nije umoran. Za njega, jakoga, divnoga, mudroga, moraju da rade mladi i stari, mocni i neznatni. Urukov sjaj treba da sija pred svim gradovima zemlje. Gilgames ne pusta ljubavnicu njenom dragom, ni kcerku silnoga njenom junaku. Njihovo jadikovanje dopire do velikih bogova, bogova neba, gospodara svetoga Uruka: "Vi ste stvorili mocnog divljeg bika i bradatog lava. Gilgames, nas knez jaci je od njih. Necete naci njemu ravnoga.

Silna je njegova moc nad nama. Ne pusta ljubavnicu njenom dragom, Ni kcerku junaka njenom muzu." Njihovo jadikovanje cuo je ?nu, bog neba. On pozove veliku ?ruru, boginju vestu oblikovanju. "Ti si, ?ruru, stvorila ljude i zivotinje zajedno sa Mardukom, junakom. Stvori sada lik koji bi bio slican Gilgamesu, bice koje bi bilo kao on, no ne samo pustinjska zivotinja. Neka zatim dode taj silni u Uruk. Neka se bori s Gilgamesom, a tada budi spokojan, Uruce!" Kad to cu ?ruru, stvori u mislima bice kao sto je zeleo ?nu, bog neba. Ona opra ruke, uze blato i ovlazi ga svojom bozanskom majcinskom pljuvackom. Oblikova Enkidua, stvori junaka ozivljenog krvlju i dahom borbenog boga Niniba. Sada on stoji sam u stepi, dlakav po celom telu. Kao u zene talasa mu se duga kosa, pruza se kao psenica. Nista ne zna o zemlji ni o ljudima. Krznima je odeven kao Sumukan, bog njiva i stada. Sa gazelama jede travu po polju. Sa stokom pije na zajednickom pojilu.

Strasan je njegov lik. Enkidu se suprotstavi tom coveku. i treceg stoji Enkidu preteci tu na pojilu. boginji ljubavi. pokidao zamke koje sam postavio. sa planine. Izmoli za sebe mladu zenu koja se posvetila Istari. Zasuo je jamu za hvatanje koju sam iskopao. neprestano luta po stepi. Jednog dana. i odvedi je sa sobom." Otac rece sinu. Silna je njegova snaga. Na tom pojilu neki lovac postavi zamke. Kad stoka dode na pojilo. Spopada ga sr?ba. neki je covek dosao izdaleka. jer se uplasio. Enkidu mu se pricino kao cudoviste iz planine. koji je dolazio da poji svoju stoku.Sa mnostvom zivotinja gura se u reci. pa i drugog. Sa stokom se vraca natrag u tor. Bol obuze njegovo srce. Lovac podize glas i rece svome ocu: "Oce. Zajedno sa zivotinjama stoji na nasem pojilu. cini se kao da je potomak ?nua. Govori mu o neukrotivoj snazi divljega. Lovac ga opazi i dugo gleda netremice. Tako su mi izmakle iz ruku sve poljske zivotinje. . unezverena i mracna lica vice od besa. ne smem mu se pribliziti. lovcu: "Idi u Uruk Gilgamesu.

Zatrpao mi je jame. Tako su mi izmakle iz ruku zivotinje moga polja. Strasno ga je gledati. neka ona zbaci sa sebe odelo . ne smem da mu se priblizim. Kad on dode sa zivotinjama na pojilo. priblizice joj se. ude kroz kapiju." Lovac saslusa oceve reci i otide. Velika je njegova moc u celoj stepi. Noge su mu stalno sa stokom na pojilu. stize pred kraljeva vrata i pred kraljem pade nicice." Gilgames rece njemu. razderao mreze i pokidao zamke. moj lovce. lovcu: "Idi samo. neprestano luta po polju. povedi sa sobom mladu zenu iz svetog Istarinog hrama.neka ona zbaci sa sebe svoju odecu da bi on uzeo bujnost njenog tela. Uputi se prema Uruku. Njegove snage su silne kao vojska nebeskog boga. On me sprecava da kopam jame. Tako ce se otuditi stoci koja je s njim rasla po polju. Tada podize ruku i ovako rece Gilgamesu: "Neki je covek dosao izdaleka. Odvedi mu je. da polazem mreze i postavljam zamke. s planine. Kad je ugleda.

" Lovac saslusa njegovu rec i ode. on ce joj se pribliziti. sa stokom zajedno loce vodu. divljeg momka. Pogleda ga sveta zena. Lovac i zena spustise se na tlo nedaleko od pojila.da bi uzeo bujnost njenog tela. pa i drugi dan zadrzase se na istom mestu. pogledaj njegovu radost! Kad te ugleda. Jedan dan. Uzbudi pozudu u njemu. Kad je ugleda. coveka s planine. njega. Stoka dolazi i pije na pojilu. coveka punog snage. Sa gazelama jede travu. Tu je i on. Zivo se gura s mnostvom u vodi. Oni podose i gonjahu mazgu najkracim putem. Tako ce se on otuditi stoci koja je rasla s njim u polju. primami ga u zamku zene! . On hoda preko polja. snazni potomak neba. Vodene zivotinje se guraju u reci. motri unaokolo. zeno! Otkrij svoje grudi. on ce ti se pribliziti. priblizava se. Treceg dana stigose i obretose se na odredenom polju. Dovede mladu zenu iz Istarinog hrama. otkrij brezuljak radosti da bi uzeo bujnost tvoga tela! Ne cekaj duze. Enkidu. "Tu je on.

gazele u skoku pobegose. Pogleda je u oci. Tek sto su ga ugledale. Bili su sami. podize Enkidu lice i pogleda po stepi. njegove je usi slusahu: "Enkidu. koja je rasla s njim u polju. Cudenje obuze Enkidua. Cvrsto su pocivala njegova prsa na svetoj sluzbenici bozjoj. Njegova ce prsa cvrsto na tebi pocivati!" Tada zena otkrije svoje grudi. ti si kao bog! Zasto hoces da juris s divljim zivotinjama po polju? . i kad ona progovori. Zasicen bujnoscu njenog tela. Ona ne oklevase i opazi njegovu pozudu. otkrije brezuljak radosti da bi on uzeo bujnost njenog tela. Spusti svoju odecu. Pogledom je trazio zivotinje. Okrenu se zeni i sede do njenih nogu. Poljske su zivotinje uzmicale pred njim. a on je ugleda i baci na zemlju.Otudice se svojoj stoci. primamivsi ga u zamku zene. Sest dana i sedam noci upoznavao je Enkidu zenu. Mirno je stajao kao prikovan. ti si lep. Uzbudila je pozudu u njemu. sjedinivsi se s njom u ljubavi.

Podi sa mnom u Uruk, u grad opasan bedemima. Dodi u sveti hram, prebivaliste ?nua i Istare! Dodi u sjajnu kucu u kojoj stanuje Gilgames, primeran junak, Snazan kao divlji bik, on mocno vlada, njemu ravnog neces naci u narodu." Tako mu rece, a on se obradova tome sto je cuo. Enkidu rece njoj, sluzbenici Istarinoj: "Ustaj, zeno moja! Vodi me u sveto prebivaliste ?nua i Istare, tamo gde boravi Gilgames, primeran junak, gde vlada on, divlji bik, silan medu ljudima! Hocu da ga izazovem na borbu, zvonkim glasom zvacu jakoga, objavicu usred Uruka: 'I ja sam silan!' Tako cu uci i promeniti sudbinu. Rodio sam se u stepi, snaga je u mojim udovima! Sopstvenim ces ocima gledati sta ja cinim. Ja znam kako ce se sve dogoditi." Zena i Enkidu dodu do grada i udu kroz kapiju. Sareni su cilimi prostrti po ulicama. LJudi hodaju u belim odelima

i s vrpcama oko glave. Iz daljine bruje harfe i zvuce frule. Svecanost je svetkovala danju i nocu. Lepo razvijene devojke, pune zivota u svim udovima, igraju prolazeci. Klicuci digose junake iz njihove odaje. Sveta zena ulazi prva u Istarin hram. Iz svetista uzima svecano odelo. Sjajnim odelom kiti Enkidua, krepi ga hlebom i vinom s oltara boginje. Priblizuje mu se jedna posvecena i vidovita i rece mu ovako: "Enkidu, neka ti veliki bogovi podare dug zivot! Hocu da ti pokazem Gilgamesa, coveka bola i radosti. Treba da ga vidis i pogledas mu lice, kao sunce sjaji mu oko. Od misica, tvrdih kao tuc, jedar je njegov visoki stas. Njegovo je telo puno ukrocene suvisne snage. Nije umoran ni danju ni nocu. Izaziva strah kao ?dad, bog oluje. Samas, bog sunca, milostiv je Gilgamesu. Ea, bog dubine, podario mu je mudrost. Bozansko trojstvo izabralo ga je za vladara i prosvetlilo mu pamet. Pre no sto si sisao s planine i dosao iz stepe, vec te je slutio Gilgames.

Sanjao je cudan san u Uruku. Probudio se iza sna, pricao je majci san i rekao: 'Majko, ove sam noci video neobican san. Zvezde su stajale na nebu. Tada one padose na mene kao sjajni ratnici. Vojska je bila kao jedan covek. Pokusao sam ga podici, ali mi je bio pretezak. Pokusao sam da ga otrgnem, ali ga nisam mogao ni pomaci. LJudi iz Uruka su stajali i posmatrali prizor. Sagibali su se i ljubili mu noge. Tada sam ga stisnuo kao zenu, prevrnuo tako da sam lezao na njemu i bacio ga k tvojim nogama. Ti si ga primila za sina i stavila uza me kao brata. ' Risat, gospodarica i majka, zna da tumaci snove i objasni ovako sinu, knezu: 'To sto si video zvezde na nebu i kako je ?nuova vojska pala na tebe kao jedan covek, ti ga hteo podici, no bese ti pretezak, hteo ga stresti, a nisi mogao, to sto si ga stisnuo kao zenu i bacio k mojim nogama, a ja ga primila kao sina, to znaci: doci ce jedan jaki.

Izazvace te na borbu. borice se s tobom. Nad njim ce biti tvoja ruka. Kao bogu. DRUG? PLOC? Enkidu prekoraci prag hrama i stupi na ulicu. Drug ce ti biti u borbi. lezace do mojih nogu. Pred cudesnom pojavom klanja se narod. pada mu pred noge i boji se kao dete. a Enkidu napusti uzvisenu Istarinu kucu. Njegovo snazno telo nadvisuje sve silne u gradu. bice ti kao brat. Svetina se zacudi kad ugleda stepskog coveka. to je san i tumacenje gospodarice i majke. Enkidu. bice ti prijatelj. ali je odbija njegov preteci pogled." Tako je govorila posvecena i vidovita. Gilgamesu je prostrta postelja od cilima u hramu . Kao talasi spusta mu se duga brada i kosa. Sva se vojska skupila i nastupa protiv njega. "Junak iz ?nuovih bregova dosao je u grad." Junaku iz Uruka preprecuje put u svetu kucu.' Pogledaj. Uzecu ga za sina.Kao mnostvo ratnika silne su njegove snage.

a ovaj ovde ti je brat. Divi se narod Gilgamesovoj snazi. gospodarica i majka. Kao dva rvaca hvataju se u kostac na ulazu svete kuce. Enkidu stoji na dverima hrama i preci mu da ude. danas sam te rodila. On je dosao sa stepe. Enkidu se uspravi i pogleda protivnika. oci mu se napunise suzama. Ruke mu padose na umorna bedra. pa nije poznavao ni makaza ni brijaca. U ocajnoj sr?bi vice na njega Enkidu. . Tvoja sam majka. Gilgames izlazi iz svog dvora i priblizuje se. Risat. uhvati ga za ruke: "Ti si moj sin.da se kralj sjedini sa samom Istarom." Gilgames mu rece: "Ti si moj prijatelj. ja sam u borbi nasao brata." Enkidu otvori usta i rece Risati gospodarici: "Majko. i dalje se bore na ulici. Zamrsena je i uskovitlana kosa mocne glave. boginjom plodnosti. Kao vojska lezi Enkidu nad pastirom zemlje. Mracno postade njegovo lice i tmuran njegov izgled. Tada ga ovaj stiste kao zenu i prevrnu tako da je lezao iznad njega. Podize ga i baci majci pred noge.

strasno huci njegovo dahtanje. Ko god se priblizi svetom gaju drsce celim telom. uvredio je boga Samasa. Svako ko zalazi u planinu kedrova boji se strasnog cuvara sume. I jakoga rusi njegova ruka. sudiju duhova i ljudi. S tobom cu opet loviti po stepi. Prijatelju. Moje srce trazi da pronadem strasnoga i da ga savladam. izlazi iz sume na uzas ljudima. cuvar Kedrove sume. Gilgames rece Enkiduu: "Humbaba. poci cemo za pustolovinama i junackim delima. Postavljen za cuvara svetih kedrova. necemo radati decu u Istarinom hramu." Enkidu rece prijatelju Gilgamesu: . Bel je postavio cuvara Humbabu na strah ljudima. On cini da drvece sumi kao urlase bure. dahom njegovih usta sumi drvece.bori se odsada uza me!" Da bi zastitio kedrove u dalekoj sumi bogova. mi necemo besposleno mirovati u Uruku. ne postuje nikakve granice. Svakog ubija ko god se priblizi. Njegov glas je kao zavijanje oluje.

Sta ce mi ratna sekira o boku. ja placem zbog njega. svecana odeca koja mi obuhvata telo sta ce mi sve to? Podigao se demon i svu mi radost zagorcao. Enkiduu: "Prijatelju. Glasno jadikuje i ne da se zadrzati. On cezne za stepom i poljskim zivotinjama. zajedno cemo se boriti protiv Humbabe i ubicemo neprijatelja bogova i ljudi!" TREC? PLOC? Enkidu ude u sjajnu kraljevu dvoranu. Kao narikaca dizem jadikovku. Gilgames je zalostan. i pogledajte me! Ja. ja. toljaga u ruci. podize ruku i rece knezovima: "Cujte me. I mi treba da krenemo da se borimo s njim?" Gilgames rece njemu. On se dize. kome idemo. Kazes da je silan i snazan."Mora da je strasan Humbaba. muzevi. . jer je otisao prijatelj. moj prijatelj. hajdemo zajedno do svetog kedra. Otisao je Enkidu. mac o pojasu. radost u ocima. ja zalim za Enkiduom. opet se zuri iz grada u divljinu. Njegovo srce je teskobno i leprsa kao ptica nebeska. sakupi najstarije iz naroda.

poderana i zaprasena. bogu sunca. a san ugao kraj zida. neka se pojave zmije. Hocu da ceo narod tuguje za njim.napolju je medu poljskim zivotinjama. zeno! Ne bilo kraja danima tvoga zivota! Neka moje kletve stoje nad tvojom glavom! Neka ti ulica bude prebivaliste." Sam. ? onda ga nesto nagna da prokune i zavodljivu zenu: "Hocu da ti odredim sudbinu. Trebalo bi da pociva na sarenim sagovima i da stanuje u palati meni sleva. Neka ljudi nose zalobna odela. . Silnici zemlje trebalo bi da mu ljube noge. stoji Enkidu u stepi. On proklinje svetu zenu koja ga je zavela i usrdno se moli Samasu. trazicu ga u stepi. oduzmi mu musku snagu! Neka ga muce svi demoni. osudi prokleto lovcevo delo! Unisti mu bogatstvo. s uzdignutom rukom. rec mu izvire iz punog srca. pred njegovim plasljivim korakom. trebalo bi da mu sluze svi ljudi. usrdno se moli Samasu i vice: "Samasu. Proklinje lovca. Ogrnug lavljom kozom juricu po polju." Tako on proklinje lovca.

izopsteni udarace te po obrazima." Enkidu saslusa reci jakoga boga Samasa. Prosjaci. Dala ti je vino da pijes kakvo samo kralj dobija. Trpim glad i zed me muci. bog zarkog podnevnog sunca. budi prokleta!" Reci njegovih usta cuo je Samas. Dala ti je svecano odelo i pojas. odbaceni. nose poderana odela. Veliki Gilgames je tvoj prijatelj. Pred gospodom svojim bogom. panteru stepe. a ja hteo da je upoznam. "Enkidu. posuta prasinom. zasto proklinjes svetu zenu? Ona ti je dala hranu sa stola boginje kakvu samo bog dobija. On dolazi u stepu da te trazi.Neka ti noge uvek budu umorne i ranjave. On ti daje da pocivas na sarenim sagovima. U gradu Uruku tuguju ljudi za tobom. sto si me s mog polja odvela u grad. Sjajnoga Gilgamesa ti je dala za prijatelja. Gilgames prebacuje lavlje krzno preko leda i hita poljem. da ti ljube noge velikani zemlje i da ti sluze svi muzevi. da stanujes njemu sleva u blistavoj kuci. Zato sto si u meni probudila zudnju. .

dublje u stan tame. prijatelju moj. Samas ucini da zablista u belom svetlu. Kao jastreb imao je snazna krila i kan?e. Bio je slican strasnom pustinjskom psu koji skrguce zubima. Idi dole putem kojim nema povratka. a zemlja mu odgovarala drhtanjem. Nove boli obuzimaju Enkiduovo srce. On govori prijatelju sta ga tisti: "Teske sam snove video ove noci. Dolazi Gilgames. pustio me da zaronim u strahovitu dubinu. Enkidu se vraca s prijateljem u grad. lavlje mu krzno svetluca kao zlato. Ukoceno je buljio ocima. Cvrsto me je zgrabio i bacio u ponor. a ruke mi pretvorio u pticja krila: 'Leti samo dublje. Kao ogromna stena ucinio mi se teret vlastitog tela. ciji smer ne skrece ni levo ni desno! . Nebo je urlalo. Spusti se u stan iz koga nema izlaska onima koji su jednom stupili u nj. Oblak prasine zasja u daljini. Lice mu je bilo mracno kao noc. u Irkalino prebivaliste. Tezinom brda lezalo je nesto na meni. Tada je preobrazio moj lik. Sam sam se suprotstavio nekome jakom.umiri on svoje srce.

kraljica zemlje i podzemnog sveta. U kuci tame u koju sam usao stanuje svestenik i njegov sluga. Prah im je hrana. Ne vide svetla. stanuje Ereskigal. stanuju i sami ljubimci velikih bogova. a blato im je jelo. neka ga ono odagna." Gilgames rece njemu. Enkiduu: "Uzmi svoj bodez i posveti ga zlom duhu smrti! Dodaj tome sjajno ogledalo. Pred njom kleci pisarica zemlje." Kad je sledeceg jutra granulo sunce.Udi u kucu ciji ljudi ne trebaju svetla. ponizeni su oni koji su sedeli na prestolu i koji su vladali zemljom od pradavnih dana. Sutra cemo zrtvovati zloslutnom sudiji Utukiju da protera sedmoro zlih. Obuceni su u perje. Tu su strgnute s glava kraljevske kape. s krilima kao sismisi i sove. Ereskigal podize glavu i ugleda me: 'Upisi mi i ovoga!' Eto to je san. .' Tada sam stupio u prebivaliste pod zemljom. utiskuje klinom imena u glinu i cita ih. zive u tami.

koji ti je objavio pocetak borbe. sjajnog Gilgamesa. napuni medom cup od crvenog kamena. I Gilgames otvori usta i rece: "Samas nas je pozvao da se borimo protiv Humbabe. Samas. Neka njegova zastitnicka ruka ne bude daleko! Strasan je srditi cuvar Kedrove sume. postavi sve na sto i ostavi bogu sunca da lize. Neka je mir s vama i celim narodom!" Najstariji medu knezovima grada ustade i rece: "Samas je uvek stitio svoga prijatelja.otvori Gilgames visoku kapiju hrama. S Enkiduom je usao u dvoranu. Humbaba me je uvredio. CETVRT? PLOC? ? Samas. maslacem napuni zdelu iz lapislazulija. rece Gilgamesu: "Spremi se da se s prijateljem boris protiv Humbabe! On je postavljen za cuvara Kedrove sume. vratio ti je prijatelja da te nepovredenog sacuva! Neka stoji uza te kao zastitnik . Kroz Kedrovu sumu vodi put na Breg bogova. bog sunca. zato idite i ubijte ga!" Gilgames je cuo rec gospodnju i pozvao sve knezove iz naroda. iznese sto od elamaku drveta.

sa zdelom vode u ruci. majci i gospodarici! Ona je vidovita. sa zlatnim stitovima na prsima. Prosipala je zrtveno zrnevlje i digla ruku prema uzvisenom Samasu: "Zasto si mom sinu Gilgamesu dao srce cija plahovitost ne nalazi mira? . Ona je razumela sve reci sina i rece: "Neka ti Samas bude milostiv!" Zatim stupi u komoru svecanih odela. Neka blagoslovi nase korake. stiti nas od neprijatelja!" Oni napuste zborno mesto. Neka polozi nasu sudbinu u snaznu ruku boga sunca. Visoko gore pod slobodnim nebom uzdizao se mirisni kad. Ona poskropi pod. pastiru nas. o kralju! Ti. sada mozemo ici u hram Egalmah svetoj svestenici." Oni odu u hram Egalmah i sretnu svetu svestenicu. predvida buducnost i sudbinu. Hajdemo Risati. Vrati se u svetom nakitu zavijena u belu haljinu. a Gilgames rece Enkiduu: "Prijatelju. kraljevu majku. sa tijarom na glavi. a onda se uspne stepenicama tornja.i cuva tvoj zivot.

neka ti je srce budno i neka misli na njega dok se nepovreden vrati. dok ne savlada snaznoga Humbabu. Zastiti mi Gilgamesa. ti si mi radost i uteha. jer hoce da ide dalekim putem do prebivalista Humbabe.Opet si ga dotakao. Od dana kada pode do dana kad se vrati. Ovamo ih je vodio put kroz Kedrovu sumu. Kad pred sobom ugledase tamu sume. U plavicastim oblacima dizao se kad prema nebu. Dokle god ti bude uskracivala ljubavni lezaj. . Ici ce putem koji jos ne pozna. prebivaliste bogova. neka se ona odvrati od tebe! Tako neka te ?ja podseca na Gilgamesa. Jos izdaleka ugledase Breg sveta. Mora da izdrzi borbu koju jos ne pozna. dok ne dospe do Kedrove sume. Samasu." Tako je izmolila pomoc zene boga Samasa. dok ne osveti krivicu i ne unisti strah zemlje u sve te dane." Oni podose na put i odose prema severu. kad budes zudeo za ?jom. pozove Enkidua i rece: "Enkidu. i prinesi zrtvu uzvisenom Samasu. sina. ti jaki. za svojom ljubljenom. Ona side.

" ?li Samas. pode im u susret." Gilgames rece njemu. Humbabinog cuvara sume. Sami se priblizavahu stanovima bogova. Mi moramo ici dalje i samom Humbabi okrenuti svoje lice. Nismo li ubili njegovog cuvara sume? . prijatelju moj.ostavise za sobom satore. Jos izdaleka ugleda junake Humbabin cuvar sume. zastiti junake. niti cemo ici u njenu tamu! Svi su mi udovi kao oduzeti. bog sunca. dade snagu njihovim rukama. Enkidu otvori usta i ovako rece Gilgamesu: "Dragi prijatelju. ne budi plasljiv i kukavica. Videvsi ih kako se priblizuju. Njegovo je telo bilo odeveno u sedam carobnih ogrtaca. bog ratnika. Enkiduu: "Ne budi plasljiv. Sest ih je odlozio i promenio tako da donji dodose gore. unisti moc carobnih ogrtaca cuvara sume. te oni ubise diva. ruka mi je ukocena. Kao divlji bik dascuci od besa. Ninib. necemo ici dalje u sumu. dotrci i zaurla strasnim glasom: "Dodite samo da vas bacim jastrebovima da vas prozdru.

u cudu posmatraju visinu stabala. Usta im zanemese i sami se zaustavise. Nestace ukocenosti ruke. Zaboravi na smrt.Zar obojica nismo vicni boju? Napred. Oni gledaju Breg kedrova. PET? PLOC? ?uteci su stajali i gledali sumu: gledaju kedrove. . na Breg bogova! Uzdaj se u Samasa i neces se bojati. nacinjene su lepe staze. Tada nece biti nikakvog uzasa. obazirimo se na sve strane da nas ne bi uhvatio jaki iz svog skrovista. Bog koji te je zastitio u nedavnoj borbi neka sada zastiti mog saputnika! Svi ce krajevi zemlje slaviti nasa imena!" Oni nastavise put i stigose do Kedrove sume. Bog sunca nam je prijatelj i on nas salje u borbu. Skupi snagu i odupri se slabosti! Dodi. Budimo oprezni u sumi. Gledaju sumu i daleku cistinu kuda se ulazi. hajdemo! Zajedno cemo se boriti. prebivaliste bogova i visoko gore sveti hram boginje Irnini. Uredeni su putevi i puteljci. tu je siroki put kojim prolazi Humbaba ponosnim i silovitim koracima.

Mucno je postalo putovanje. San koji si video. i drugi. a san koji sam video bio je zaista strasan. zvezde se pojavile i oni legose spavati. izvanredan je. Humbabu nisu nigde ni videli ni culi. i treci. prijatelju moj. prijatelju. koja se bila nadvisila. Dvostruki sat su hodali. Noc se spustila na sumu. Jedan covek je bio smrvljen. . tada se s tutnjavom grmljavine skotrlja stena." Tada kralj rece prijatelju: "San koji si sanjao dobar je. Obojica smo stajali pred vrhom brda. a tamo se zbunje zeleni medu mahovinom. Mirisno cvece i povijuse skrivaju se pod kedrovima u gustom grmlju. Pod njima puzi trnovita sikara. Rano ujutro probudi Enkidu prijatelja: "Sanjao sam san. ima dobro znacenje. Putnicima godi sena drveca. sve strmiji je bivao put prema Bregu bogova. zatim smo bili na putu za Uruk. dok smo mi obojica odleteli u stranu kao sitne poljske musice. kedrovi su puni kliktanja.Pred hramom stoje kedrovi u divnoj bujnosti.

Usred noci nestade sna. Gilgames se uspne i stane na humku izbacene zemlje. On se uspravi i rece prijatelju: "Nisi li me zvao. Sagnuo se pred olujom kao brdska raz na vetru.Sto si video da se breg srusio i smrvio treceg coveka. to znaci: uhvaticemo i ubicemo Humbabu." Trideset sati su putovali. Samasu su podigli svoje ruke. donesi san! Daj snove Enkiduu. tesko pade na Enkidua. Pred suncanim bogom iskopali su jamu. dolazio je strasan vihor. baci zrnevlje u jamu i rece: "Brdo. pao je na kolena i podupro umornu prijateljevu glavu. pa i sam leze. nabrojali su vec trideset sati. Bacicemo u polje njegovu lesinu i o prvoj zori vraticemo se kuci. uzviseni Samasu!" Hladan vetar prohuji kroz drvece. Gilgames rece prijatelju da legne. San. kakav obuzima ljude. Gilgamesu? Kako to da sam budan? Nisi li me se dotakao? Zasto sam tako preplasen? Nije li ovuda prosao neki bog? .

kao kisa padala je smrt." Gilgames otvori usta i rece prijatelju: "Enkidu. a san koji sam video bio je strasan: Nebo je jecalo. Videse samog Humbabu kako dolazi. munja je zasvetlila. Tada se zacu strahovito dahtanje. ali cemo ipak ubiti Humbabu. Neki covek koga je ubio grom postade pepeo. posavetovacemo se na hasurama medu kedrovima. Teska ce biti borba.Zasto mi je celo telo tako nemocno? Prijatelju moj. oblaci su se sve vise sirili. a tada se vatra ugasi. Jos jednom zasvetle. priblizivali su se tamni olujci oblaci. Sape je imao kao lav. oganj je suknuo uvis. U zaslepljujudoj belini sija sveti toranj boginje Irnini. tvoj san je dobar. Hajdemo dalje. radosno je njegovo znacenje. a telo pokriveno bronzanim ljuskama. opet sam sanjao. a zemlja odgovarala urlanjem. a drvece zasumi." Mucno se uspinju dalje sve do vrha brda. . mracno su se skupljali i gomilali. gde bujni kedrovi okruzuju kucu bogova.

on ostade nepovreden. Tada povice glas s brega. on vas ceka! Na Sveto brdo gde stanuju bogovi.na nogama jastrebove kan?e. a rep i ud rasplodavanja zavrsavali se zmijskom glavom. bace i pracke. neka nam pokloni zivot!" Oni odapnu strele. Na visokoj motki odnese glavu s rogovima kao znak pobede. Okrenite se opet prema gradu Uruku. Enkidu! Samas bog sunca. Penju se odvazno dalje prema Bregu bogova. ne moze se uspeti nijedan smrtnik. Bacise ga pticama da ga prozdru. javi se Irninin glas: "Vratite se! Svrseno je vase delo. Kroz divnu bujnost kedrova stizu na vrh. a Gilgames mu odrubi glavu s ljuskastog vrata. Zatim uzese mocno telo i odvukose ga u polje. na glavi rogove divljeg bika. Sad stoji pred njima. Onaj koji pogleda u lice bogovima mora umreti!" . Pogoden pade Humbaba. Vec je uhvatio Enkidua svojim kan?ama. Sve se ovo odbi natrag. "Ustani.

ah. pokloni mi ga! Budi mi muz. ja cu ti biti zena! Dacu zapregnuti kola. Lep je bio Gilgames. Sama Istar podize svoje oko ka Gilgamesu: "Dodi. U zaprezi ces imati svaki dan najlepse i najsnaznije konje. zbaci sa sebe prljavo odelo i obuce cistu odecu. borahu se s lavovima i uzimahu im krzno. njihovi roglji ukraseni su draguljima. Gilgames je nosio glavu Humbabe na svom lovackom koplju. zlatni su im tockovi. ona su od lapislazulija i zlata. idahu gudurama i neprohodnim putevima. Na glavu stavi tijaru. Na dan punog meseca vratise se kuci u grad. oceslja kosu koja mu je padala na vrat. SEST? PLOC? On opra svoje oruzje i osvetla kraljevske ukrase. Tada se rasplamsa pozuda u boginji ljubavi. budi moj ljubavnik! Pokloni mi svoje seme. Zaogrnu se porubljenim ogrtacem i opasa bedra. . Gilgamesu.I oni se okrenuse. Cvrsto stegne pojas. Pod mirisom kedrova udi u moju kucu! Kad budes u mojoj uzvisenoj kuci.

. Neka pred svima projuri konj tvojih bornih kola. Odvratno je tvoje jelo. Neka ti dodu blagom natovarene mazge. zavodljivog tela. Sva goveda. ali ti je u srcu hladnoca kao potajna straznja vrata koja propustaju ledeni vetar. u prah ce pasti i veliki. kao blistava kuca koja jake ubija. iako mi nudis napitke velikih bogova. donece ti oni kao danak.ljubice ti noge svi koji sede na prestolu. Nikakvu mi radost ne pruza tvoj pehar. necu hranu koju mi ti dajes. Ne treba mi tvoj hleb. i kraljevi zemlje. Hocu da te uhvatim u tvojoj podmuklosti! Vruce je tvoje nastojanje. Tvom sjajnom pastuhu nijedan nece biti ravan!" Gilgames otvori usta i govori. mocnoj Istari on rece: "Zadrzi za sebe svoje cari! Prezirem plod tvog bestidnog. iako nudis hranu bogova. ovce i koze tvojih stada neka se oblizne. Sto god zazeli tvoje srce sa bregova i iz dolina.

Konacno si zavolela Isulanua. On stoji u sumi i jadikuje: kapi. Tukla si ga svojim stapom i od njega nacinila vuka. Zavolela si konja. Zaljubila si se u pastira okicenog sarenim perjem. kao vapnenac koji ne ucvrscuje gradske zidine. Hocu da se obracunam s tobom: Iz godine u godinu gorko rastuzujes Tamuza. slomila mu krilo. pun pobednicke radosti napadao je neprijatelja. jer je kipteo od snage. kapi. ali je osetio tvoj bic. Zavolela si i snaznog staresinu pastira.kao slon koji zbacuje sedlo. mamuze i mucenje. kao smola koja prozdire bakljonosu. tukla si ga. . sedam i sedam puta si mu kopala jamu. mladanog ljubavnika. svaki dan ti je klao mlado jare. Proterali su ga njegovi vlastiti pastiri. njegovi mu vlastiti psi razdiru krzno. vredno ti je sipao zrtveno zrnevlje. kao mehur za plivanje koji puca pod plivacem. boga proleca. kao cipela koja tisti svoga vlasnika! Gde je ljubavnik koga ces voleti postojano? Gde je tvoj pastir kome bi uvek bila verna? Treba da cujes sva svoja sramotna dela. moje krilo! Zavolela si lava.

Stupi pred ?nua. govori i rece uzvisenoj Istari: "Ti si dakle trazila Gilgamesovu ljubav. Gilgames me je prokleo. Kad god si htela. oca. u cvecu ti je svaki dan blistao sto. i stade pred njih: "Oce na nebu. a on je nabrojao tvoje pakosti. pruzi samo ruku! Kusaj sa mnom slatko voce!' Tada tebi rece Isulanu: 'Sta trazis od mene? Zar moja majka nije pekla i zar ja nisam jeo. i pred ?ntuu. udarila si i njega stapom. jela koja ce mi postati trnje i cicak?' Kad si to cula. . da jedemo od hleba bogova. treba li da jedem jela za svoju propast. Moju ljubav zelis. obuze je strahovit gnev. Sad se vise ne penje u hram i ne silazi u bastu. donosio ti je kite cveca." Kad to cu Istar. pretvorila si ga u Dalalu. dubriste si mu dala za stan." ?nu otvori usta. ona se uspe na nebo. a postupaces sa mnom kao i s njima. Postupio je sa mnom sramotno. Bacila si svoje oko na nj i mamila ga: 'Hodi Isulanu. on mi je kao zla nabrojao sva moja dela. nebesku majku.vrtlara svog nebeskog oca.

Jesi li sakupila dovoljno zita u ambare? Jesi li dala da rodi dovoljno trave i zeleni za stoku?" Istar rece ?nuu. nastace tada sedam gladnih godina. I bice tada vise mrtvih nego zivih!" ?nu otvori usta i rece mocnoj kceri. dovoljno je sakupljeno za ljude i stoku. .Kako je sramotno postupio Gilgames!" Istar otvori usta i rece ?nuu. ocu: "Za ljude je sakupljeno dosta zita. ocu: "Stvori mi carobnog bika. Istari: "?ko ucinim ono sto ti trazis. Neka sedam zlih godina dode. svi ce davoli izaci iz Podzemlja. nebeski oce. I ?nu joj uslisa molbu. On besno juri preko useva i polja. a za stoku ima dovoljno trave i zeleni. svi koji su davno pomrli opet ce se vratiti. tada cu razbiti vrata pakla. S Brega bogova posalje strasnog bika i uputi ga prema gradu Uruku. da ubije Gilgamesa! Neka strava i uzas obuzmu Gilgamesa! ?ko ne uslisas moju molbu i ne stvoris mi carobnog bika. Zato ga samo posalji! Hocu da uzivam kad se Gilgamesu priblizi dahtanje carobnog bika!" Bog neba je cuo njene reci.

skoci na njihov krov i izrece kletvu: "Jao tebi. Digose se pred Samasem i odose. padose nicice. bogom sunca. Kad su tako savladali nebeskog bika. smrt i propast tebi jer si mi opet skrivio i ubio nebeskog bika!" . a bik hropcuci pade na tlo. umirili su svoje srce. mi smo proslavili svoja imena. pred Samasem. Enkidu skoci u stranu i uhvati ga za kraj repa. ustremi se na dvesto ljudi i sve ih pobije. triput jao. Enkidu mu se ponovo suprotstavi. Tada se Istar pope na zidine grada Uruka. Gilgames mu zari mac u grudi.Pustosi zemlju pred zidovima grada. Bik se dascuci otrgne. Pred zidinama grada odmorise se oba druga. skoci u stranu i uhvati ga cvrsto za koren repa. ubili smo nebeskog bika!" Kao lovac iskusan u lovu na divlje bikove. Gilgames rastavi glavu od mocnog trupa izmedu sije i rogova. Cim dojuri ovamo. Njegovo vatreno dahtanje unistava stotinu ljudi. Gilgamesu. Enkidu otvori usta i rece Gilgamesu: "Prijatelju. Kad dascuci dojuri i treci put.

koliko su mogla da prime oba roga. unese rogove u hram boga zastitnika i ucvrsti ih na prestolu bozanskog vladara. pokloni Gilgames svome bogu Lugalbandi kao ulje pomazanja. i tebi bih ucinio kao njemu. I svi ljudi Uruka stoje okupljeni. On otkinu ud divljem biku i baci joj ga u lice: "Samo da te mogu dohvatiti. Tezili su po trideset funti lazurnog kamenja. veste zanatlije. ukrasio bih te njegovim crevima!" Tada Istar skupi sve devojke iz hrama. dva prsta bila im je debela kora. I one su oplakivale otkinuti ud carobnog bika. sve zene i svestenice ljubavi i naredi da otpocnu tuzaljku. Odlaze i jasu ulicama Uruka. promatraju ih i cude se. U Eufratu oprase ruke i podose. Cudom su se majstori cudili velikim savijenim rogovima. Gilgames ovako rece zboru zena svoje palate: "Ko je lep medu muzevima? Ko je divan medu ratnicima?" . Gilgames je sazvao sve majstore.Tako je klela gospodarica bogova i Enkidu je cuo reci Istarine. Preko sest stotina litara ulja.

njegov kraj nagovestava nesrecu. Ispruzeni pocivaju ratnici na nocnom lezaju. slavi radostan praznik. On mi rece: 'Pogledaj dole na zemlju! Kako ona izgleda? Pogledaj more! Kako ti se ono cini?' ? zemlja je bila kao breg. Zgrabio me orao mjedenim kan?ama i nosio cetiri sata u visinu. prica svoje snove i ovako rece Gilgamesu: SEDM? PLOC? "Zasto se savetovahu veliki bogovi? Zasto mi spremaju veliku pogibiju."Gilgames je lep medu muzevima! Gilgames je divan medu ratnicima!" Tako to zvuci u radosnom zboru zena. prijatelju? Cudan je bio moj san koji sam video. Pociva Enkidu i vidi slike u snu. Dize se Enkidu. Zvuci frule i pesme za igru zazvucase u sjajnoj dvorani. a more kao mala voda. I opet je leteo cetiri sata u visinu i rekao: 'Pogledaj dole na zemlju! Kako ona izgleda? Pogledaj more! Kako ti se ono cini?' ? zemlja je bila kao vrt. Veseo je Gilgames. a more kao recica koja ga natapa. I opet je leteo cetiri sata u visinu i rekao: 'Pogledaj dole na zemlju! Kako ona izgleda? .

Od tvrde su stene isklesani stubovi i lepo je zasvoden tvoj gornji luk. Ti si od pravog drveta. veliki su bogovi dosudili nesrecu! Lezi. Jos me je dva sata nosio uvis i tada pustio da padnem. Jao. zao duh groznice zahvati mu glavu. Da sam samo znao. da ces postati propast. probudio sam se. ? ja sam padao. Govori vratima kao zivom coveku: "Vrata gaja. Sedamdeset i dva lakta je tvoja visina. prijatelju: "Zao duh ce te spopasti svojim kan?ama. kedrova kapijo. ti kapijo. jer ti je celo vrelo." Enkidu leze i na njega sade demon. On podize svoj glas i rece Enkiduu." Gilgames cu reci Enkidua i pogled mu se smraci. . ti nemas pameti! Cetrdeset sam sati trcao dok sam izabrao tvoje drvo. padao i lezao razmrskan na tlu. a more kao valov za vodu. dok sam ugledao visoki kedar. a dvadeset i cetiri tvoja sirina. Uzasnut.Pogledaj more! Kako ti se ono cini?' ? zemlja je bila kao kasa od brasna. Sagradio te je knez u Nipuru.

san se ispunio! Sudbina se ne moze zaustaviti!" I na dan kad je video sliku u snu. Prijatelju moj." Tada Gilgames podigne glasnu jadikovku i rece: "Prijatelju moj.. poceo se sudbonosni san ispunjavati. Spleo bih pleter od siba. Lezi na lezaju od cilima. Jedanaesti i dvanaesti dan zajeca Enkidu u vatri groznice. deveti i deseti dan lezi Enkidu i njegova bol postaje velika. sekiru bih podigao i razmrskao te.. Treci dan. . Peti. prijatelju moj. onaj koga u borbi ubiju mrtav je. prijatelju moj. sesti i sedmi. cetvrti dan lezi on i spava. kao onaj koji usred borbe proklinje neprijatelja. drugi dan bunilo ga drzi cvrsto. Bolestan lezi Enkidu. sa mnom si proputovao bregove i pustinje. sa mnom si delio sve opasnosti. ? ja sam u borbi ubijen!" OSM? PLOC? Cim zasja prvi jutarnji zrak. jedan dan. prijatelju moj. On zove svoga prijatelja i govori mu: "Prokleo me gospodar vode zivota. osmi.a ova lepota mojom nesrecom.

Mirno je lezao Enkidu. a uznemiravani stanovnici bregova oslobodeni od nemani neprestano su nas blagosiljali. a pogled mu je lutao u daljinu. tebe! U Kedrovu sumu isao sam s tobom. Sa mnom si doneo glavu Humbabe u utvrdeni Uruk. gde ti je ostao glas? Gde je moj Enkidu? Jak si bio kao lav i divlji bik. Tiho je isticao iz usta dah njegove duse. tebe! Sve lepe zene Uruka volele su tebe. brz si bio kao gazela. mladi prijatelju. gde ti je ostala snaga. Mozda te je pogodio njegov otrovni dah? Mozda veliki bogovi ipak nisu odobrili sto smo usplamteli sr?bom na Isgaru i ubili bika koji je poslan s neba?" Cuteci je sedeo uz prijateljev lezaj. Mi smo ubili cudesnog bika koji je dahtao.dize se Gilgames i pristupi prijateljevu lezaju. ? Gilgames je plakao i govorio: "Enkidu. Kao brata sam te voleo. Tiho su se dizale grudi i opet spustale. tebe! Velikim sam ucinio medu svim knezovima tebe. tebe. . danju i nocu bio si sa mnom.

Tada on pokri prijatelja kao nevestu.Gilgames opet pogleda Enkidua. Cupao je svoju kosu i razbacivao. On zuri napolje u stepu. podize on svoj tuzan glas. Cim je zasjao prvi jutarnji zrak. da oborimo i ubijemo nebeskog bika. zalobnu. Mirno je lezao Enkidu i spavao. Gilgames dotakne njegovo srce. Sedmoga dana sahranjuje Gilgames prijatelja i napusta grad Uruk. zaurla on. ostavio ga je nepokopanog. Tamo ga susrece lovac koji kopa jame za lavove. podize Gilgames novu tuzaljku. prijatelju mojih mladih godina! Tu lezi sada panter stepe koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg bogova. Slican lavu. Sve dok nije sedmog dana osvanulo jutarnje rumenilo. Poderao je svoju odecu i obukao prasnu. ali ono vise nije kucalo. "Enkidu. . Sest je dana i sest noci oplakivao Enkidua. prijatelja. koji je stanovao u Kedrovoj sumi. Kakav te je to duboki san sada uhvatio? Tako si mracan i ne cujes me vise!" ?li ovaj ne podize svojih ociju. da savladao Humbabu. Slican lavici pogodenoj kopljem.

. ti si svladao samoga Humbabu. a stas pogrbljen? Zasto je jadikovka u tvom srcu tako glasna? Zasto licis na putnika dalekih puteva? Zasto ti je lice opaljeno od vetra. Enkidua. govori i rece mu: "Moga prijatelja.Lovac progovori kralju i ovako rece Gilgamesu: "Uzviseni vladaru. koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg bogova. pantera stepe. Zasto su ti obrazi tako bledi i upali. da uhvatimo i ubijemo carobnog bika. ti si ubio silnoga bika koga je poslao bog neba. koji je sa mnom delio sve opasnosti njega je stigla ljudska sudbina. pljuska i podnevnog sunca? Zasto tako nemirno zuris preko polja?" Gilgames otvori usta. koji mi je bio privrzen kao veran konj. Sest sam ga dana i sest noci oplakivao. moga prijatelja. da savladamo Humbabu na Bregu kedrova i da u gudurama ubijamo lavove. a tvoje lice tako pogruzeno? Zasto ti je dusa ojadena. gospodara Kedrovog brega. moga prijatelja. svojom si rukom ubijao lavove u bregovima. ti si ubio strasnog cuvara Kedrove sume.

sve do sedmog dana ostavio sam ga nepokopanog. Sudbina prijatelja tako tesko lezi na meni, zato zurim preko polja i trazim daljine. Kako samo mogu to da precutim, kako da se izjadam? Prijatelj koga volim postao je zemlja. Enkidu, moj prijatelj, postao je kao blato zemlje! Zar necu i ja morati da se smirim kao on i da ne ustanem doveka?" DEVET? PLOC? Gorko oplakuje Gilgames Enkidua, svoga prijatelja, i juri preko polja: "Zar necu i ja, i ja kao Enkidu umreti? Dusa mi je razrivena bolom. Uplasio sam se smrti i zato jurim preko stepe. Odlazim mocnom Utnapistimu, koji je nasao vecni zivot, zurim da stignem k njemu. Kada nocu sam u stepi spazim lava, postajem plasljiv. Podizem glavu i usrdno se molim Sinu, mesecu. I Nin-Urumi, gospodarici Tvrdave zivota, sjajnoj medu bogovima, upucene su moje molitve: Sacuvajte mi zivot!" Umoran leze na pocinak i u noci vide san:

Mladi se lav igrao i radovao zivotu. ? on podize sekiru s boka, izvuce mac iz pojasa, a tada - pade siljasta strela medu njih kao koplje i razmrvi zemlju. On sam propade u razjapljen jaz. Probudi se uplasen i pode dalje. Kad se sledeceg jutra pojavi zora, on podize oci i ugleda veliku planinu. Ime planine je Masu. To su dva brega sto nose nebo. Izmedu bregova nadsvodena je Sunceva kapija, iz koje izlazi sunce. Dva diva cuvaju brdsku Kapiju neba. LJudska im tela strse iz zemlje samo grudima. Skorpionima slican, donji deo tela pruzaju u Podzemni svet. Strasni su i jezoviti, a njihov pogled nagovesta smrt. Njihov pogled kao munja rusi bregove u dolinu. Gilgames ih ugleda i ukoci se. Od uzasa mu se smraci lice. On se osmeli i pokloni. Skorpion covek povice svojoj zeni: "Covek koji dolazi k nama ima telo i meso kao bogovi!" Skorpionu coveku odgovara zena: "Dve njegove trecine su bog, a jedna trecina je covek!" Skorpion covek vice

i govori prijatelju bogova, Gilgamesu: "Prosao si dug put, neobicni putnice, dosao si sve do mene. Presao si bregove koji se tesko prelaze. Hocu da znam tvoj put. Ovde su postavljene granice tvome putovanju. Hocu da znam cilj tvoga putovanja!" Gilgames odgovori njemu, skorpionu coveku, i rece: "Tugujem za Enkiduom, prijateljem, panterom stepe. Njega je stigla ljudska sudbina. Bojim se sada smrti i zato jurim stepom. Sudbina Enkidua tako tesko lezi na meni, prijatelj koga volim postao je prah. Enkidu, moj prijatelj, postao je kao blato zemlje. Zato sam jurio zemljama, zato sam se penjao preko planina i dosao sve do tebe. Hteo bih da odem do Utnapistima, moga praoca. On je dospeo u Skupstinu bogova, trazio je i nasao zivot. Za smrt i zivot hocu da ga pitam!" Skorpion covek otvori usta i ovako rece Gilgamesu: "Nikada za ljude nije bilo, Gilgamesu, prohodnih staza kroz ove bregove. Niko jos nije prokrcio put kroz ovu planinu. Dvanaeset dvostrukih sati proteze se pecinski lanac koji vodi kroz bregove neba. Gusta je tama,

Mi cuvamo kapiju tog mracnog puta. da ga pitam za zivot koji je on nasao. govori. i u koji opet zalazi kada se vrati s puta po nebeskom okeanu. jer ona vodi u prebivaliste svetlih bogova. Pusti me da prodem i da nadem zivot. i pronadi put! Bregovi Masu visi su od svih bregova zemlje. Idi. Treba li u cemeru i jadikovanju da provodim svoje dane? Dopusti mi sada da udem u planinu. Nikakva lada ne moze prevesti coveka preko. s one strane Voda smrti stanuje Utnapistim. koje okruzuje sve krajeve zemlje." Skorpion covek otvori usta. Za bregovima lezi more. Gilgamesu. imas silnu snagu. i rece Gilgamesu: "Hrabar si ti." Gilgames je razumeo govor diva i rekao mu: "Put me vodi kroz neprekidnu patnju. Odredene su mi strasne muke i boli. Nikada jos covek nije prosao kroz tamni klanac. na uscu vodenog toka. Iza Sunceve kapije stanuje tvoj praotac.ni tracka svetla nema u pecinskoj jaruzi iz koje izlazi sunce kad se iznad zemlje pojavi. da vidim Utnapistima. Ti ne mozes ici putanjom sunca. Gilgamesu. Daleko. Duboko u ovoj planini .

Gusta je bila tama. koju mi cuvamo. ni sta lezi iza njega. Putanjom sunca ide Gilgames. Pet je dvostrukih sati isao. nije bilo ni tracka svetla.stene stvaraju stravicno mracan klanac. Gusta je bila tama. Gusta je bila tama. Cetiri je dvostruka sata isao. Za dva sata stigao je do tamnog klanca. nije bilo ni tracka svetla. ni sta lezi iza njega. Ne vidi on sta lezi pred njim. Ne vidi on sta lezi pred njim. nije bilo ni tracka svetla. Gusta je bila tama. . Ne vidi on sta lezi pred njim. nije bilo ni tracka svetla. Posao je putem koji mu je oznacio div. Tri je dvostruka sata isao. Neka bi sretno stigao do klanca! Neka ti je otvorena Sunceva kapija. Ne vidi on sta lezi pred njim. ni sta lezi iza njega. ni sta lezi iza njega. nije bilo ni tracka svetla." Gilgames je cuo ove reci i krenuo. Gusta je bila tama. Ne vidi on sta lezi pred njim. Sest je dvostrukih sati isao.

Gusta je bila tama. Tama popusta. Sedam je dvostrukih sati isao.ni sta lezi iza njega. svetlost se blizi! Jedanaest je dvostrukih sati isao. Devet je dvostrukih sati isao. Pred njim je lezao perivoj bogova. Tama mu ne dopusta da vidi sta lezi pred njim. Klanac se siri i on ugleda prvi trak sunca. Dvanaest je dvostrukih sati isao. nije bilo ni tracka svetla. . Gusta je bila tama. Osam je dvostrukih sati isao. tada se rasvetli. Pognut mu je stas. tada oseti severni vetar. nije bilo ni tracka svetla. tu vise spletovi loza carobnog izgleda. Deset je dvostrukih sati isao. nije bilo ni tracka svetla. Gusta je bila tama. Rubini su mu plodovi. Silovitim koracima pode ka Vrtu bogova. Ne vidi on sta lezi pred njim. Opet ga obasja svetlost punog dana. on ga ugleda. ni sta lezi iza njega. Tada on glasno povice. napred mu je okrenuto lice. a sta lezi iza njega.

nosi drvece u vrtu." Samas ga saslusa. I razne druge plodove. a njihovo meso bila mi je hrana. uzvisenom Samasu: "U jadu samoce lutao sam stepom. u njihova sam krzna morao uvijati telo. zabrinu se i ovako rece Gilgamesu: "Kuda se zuris. Ni sunce. . U zrakama sunca privlacno blista vrt. I Gilgames podize ruke bogu sunca Samasu: "Dugo je i mucno bilo moje putovanje! Morao sam ubijati zivotinje divljine. Pokazi mi sada put do Utnapistima.Drugo drvo nosi lapislazuli. nijedna zvezda nije se pojavila u mracnom klancu. a iza njega siroko more. zvezda za zvezdom je zalazila. Pokazi mi sada ladara koji ce me tamo sigurno prevesti preko Svetskog mora i preko Voda smrti da bih nasao zivot. Bilo mi je dopusteno da prodem kroz brdsku kapiju i prosao sam kroz klanac strasne tame. a ja sam godinama lezao nocu na pustom polju. Gilgamesu? Zivot koji trazis neces naci!" Gilgames rece njemu. Preda mnom lezi Vrt bogova. vredne da se pozele. ni mesec. dalekog.

mudroj zeni sa Brega bogova. Safir je seme ploda. Ona sedi na prestolu. Kao morska trava pruza se pod drvecem zeleni smaragd. Idi ka Vrtu. Tu ona sedi i cuva ulaz u Vrt bogova. DESET? PLOC? Presto boginje Siduri Sabitu stoji visoko nad obalom mora. sunce. U bujnoj punoci stoje kedrovi. Pred sobom ugleda Vrt bogova. Kad bi samo smrtnik smeo da pogleda sunce u oko? Ne treba li da i ja trazim zivot i da ga nadem zauvek?" ? Samas je razumeo njegove reci i rekao Gilgamesu: "Idi Siduri Sabitui. u Vrtu bogova kraj mora i cuva stablo zivota. na drvecu blistaju plemeniti dragulji. koji lezi pred tobom! Ona ti moze pokazati put do Utnapistima dalekog. . Drago kamenje cveta ovde kao trnje i cicak. Gilgames usporava korake i podize oci prema Vrtu bogova.Daj da te vide moje oci. da se nasitim tvojim lepim svetlom! U daljini je nestalo tame i opet me obasjava puno svetlo." Gilgames cu ove reci i pode.

Sabitu gleda u daljinu. I Gilgames rece boginji Sabitui: "Sabitu. zatvori vrata i zasune ih.Nosi pojas cvrsto vezan oko bokova. zatvori svoju kapiju. tada pode prema kapiji. sta si to videla kad si zatvorila vrata? Svoju si kapiju zatvorila preda mnom i zasunula je. bogovima mu je slicno telo. Ona rece njemu. Gilgamesu: "Zasto su ti obrazi tako upali? Zasto ti je celo tako mracno naborano? . On podize ruku i polozi sekiru na kapiju. nalik je na putnika dalekih puteva. Odeven je krznom divljih zivotinja. govori sama sebi i trazi savet u svom srcu: "Je li to mozda onaj koji hoce da ude u Vrt bogova? Kuda to ide silnim koracima?" Kad ga Sabitu blizu spazi. Njeno je telo obavijeno dugom haljinom. Trazeci juri Gilgames na sve strane. Gilgames odluci da prodre unutra. Razlupacu vrata i razbicu zasun!" Sabitu otvori vrata i govori mu na ulazu u Vrt. strasan je njegov lik. U srcu mu je bol.

Zasto si tako zurio izdaleka preko stepe?" Gilgames rece Sabitui. pantera stepe. koga sam voleo. da uhvatimo i ubijemo nebeskog bika. a stas pognut? Zasto je bol u tvome srcu? Licis na putnika dalekih puteva. koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg kedrova. lice ti je opaljeno od podnevnog zara. a celo mracno naborano? Kako da mi ne bude rastuzena dusa i pognut stas? Kako da ne bude boli u mom srcu? Kako da ne budem slican putniku dalekih puteva? Kako da mi lice ne bude preplanulo od olujnog vetra i sunca i od podnevnog zara opaljeno? Kako da ne jurim daleko preko stepe? Moga mladog brata. Enkidua. moga prijatelja. moga mladog prijatelja. tako jako voleo njega je stigla ljudska sudbina. koji je prebivao u sumi kedrova. da u gorskim klancima ubijamo lavove. Potamneo si od olujnog vetra i sunca. . boginji: "Kako da mi obrazi ne budu upali. koji je sa mnom delio sve opasnosti i muke. da savladamo Humbabu.Zasto ti je tako rastuzena dusa.

smrt su odredili za njih. napuni svoje telo. Trazio sam zivot. Zato jedi i pij. Sedam dana i sedam noci lezao je tu kao zgazeni crv. Kako samo da to precutim? Kako da se izjadam? Moj prijatelj koga volim postao je prah." Sabitu rece ovako Gilgamesu: "Gilgamesu. postao je kao blato zemlje! Zar necu i ja morati da se smirim kao on i da ne ustanem doveka? Tebe sada gledam. koje se bojim. Cekao sam i verovao da moj prijatelj mora oziveti od mog glasnog dozivanja. kuda zuris? Zivot koji trazis neces naci. Enkidu. moj prijatelj. Zato sam jurio stepom slican coveku divljine. da ne bih gledao smrt. dan i noc samo se veseli! Neka ti je svaki dan radosna svetkovina! . Sudbina prijatelja tako tesko lezi na meni. Kad su bogovi stvorili ljude. Gilgamesu.Dan i noc sam plakao za njim i nisam ga polozio u grob. Sabitu. a zivot zadrzali za sebe. ali ga vise nisam nasao.

ako nije. ko tamo prelazi? Teska je plovidba preko Svetskog mora. dospeti preko mora? Pa ako i dodes do Voda smrti. sta ces tada uciniti? . operi i pomazi svoju glavu i okupaj telo u svezoj vodi! Veselo gledaj decu koja te hvataju za ruke! Raduj se u narucju zene! Zato se vrati u Uruk. Sabitui: "Dosta. pokazi mi put do Utnapistima. Kako ces. koje su pred dalekim drugim svetom. Gilgamesu: "Nijednog mesta nema kraj ovog mora sa koga bi iko mogao sretno preci preko i sretno pristati. Gilgamesu.Veseli se i dan i noc uz harfu. u svoj grad. kao slavljeni kralj i junak!" No. Uputi me da stignem do njega! Kako da dodem do njega? Uputi me! ?ko je moguce. Sabitu. preci cu preko mora. silni junak. Gilgames rece njoj. frulu i igru! Obuci cistu odecu. ali osim boga sunca. Istina. juricu i dalje obalom!" Sabitu rece njemu. tezak je put do Voda smrti. preko mora plovi Samas. Nijedan koji je ovamo stigao od pradavnih dana nije mogao preci preko mora.

Utnapistimov ladar. ja te trazim! Prevezi me preko mora i preko Voda smrti!" Zvao je glasno. ka Utnapistimovom prevoznom camcu. Potrazi ga! ?ko je moguce. On trazi ladara koji bi ga sigurno prevezao preko sirokog mora i preko Voda smrti.?li pogledaj. ako nije. tamo gde leze sanduci s kamenjem! Upravo je otisao u sumu da skuplja trave i bere jagode. Gilgames se vrati sanducima . dize sekiru i zadenu oruzje za pojas. On krene i side do obale mora. Stize do reke i uspori korak. vrati se!" Kad to cu Gilgames. tu je Ur-Sanabi. predi s njim preko. Tu lezi lada. Tamo upravi svoje korake. Kao baceno koplje zatvori se kapija vrta izmedu njega i boginje. Vidi kako tu leze samo sanduci napunjeni kamenjem. ali ne nalazi ladara. Gilgames gleda u daljinu i na uscu reke opazi ladu. ali odgovora nije bilo. on zuri duz obale. Odlazi u sumu i vice: "Ladaru.

Pode i vrati se u sumu. Gilgamesu: "Reci mi svoje ime. ladar Utnapistima. Potamneo si od olujnog vetra i sunca. lice ti je opaljeno od podnevnog zara. Presao sam daleki put od izlaska sunca i sada konacno vidim tebe. a celo mracno naborano? Kako da mi ne bude rastuzena dusa i pognut stas? Kako da ne bude boli u mom srcu? Kako da ne licim putniku dalekih puteva? . dalekog!" Ur-Sanabi rece Gilgamesu: "Zasto su ti obrazi tako upali? Zasto ti je celo mracno naborano? Zasto ti je dusa tako rastuzena i pognut stas? Zasto je bol u tvome srcu? Licis na putnika dalekih puteva." Gilgames rece njemu. Njegove oci ugledase Ur-Sanabija i on stupi preda nj. Ur-Sanabi! Daj da ugledam Utnapistima. Ur-Sanabiju. Dosao sam iz zemalja ?nuovih bregova. dalekog. Ur-Sanabi rece njemu. ladaru: "Kako da mi obrazi ne budu upali. Zasto si zurio izdaleka preko stepe?" Gilgames rece njemu.i razbije ih u sr?bi. Ur-Sanabiju: "Gilgames mi je ime. kazi mi ga! Ja sam Ur-Sanabi.

Zato dolazim iz daljine. moj prijatelj. moga mladog prijatelja. Upoznao sam strah od smrti i zato sam jurio preko stepe. Enkidua. koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg kedrova. postao je prah. koji je prebivao u Kedrovoj sumi. da ubijemo lavove u gorskim klancima. Enkidu. Sudbina mog prijatelja tako tesko lezi na meni. tako jako voleo njega je stigla ljudska sudbina. ladaru: . Sest sam ga dana i sest noci oplakivao i nisam ga polozio u grob. Kako samo da to precutim? Kako da se izjadam? Moj prijatelj. koga volim. da savladamo Humbabu. Enkidua.Kako da mi lice ne bude preplanulo od olujnog vetra i sunca i od podnevnog zara opaljeno? Kako da ne jurim daleko preko stepe? Moga mladog brata. koji je sa mnom delio sve opasnosti i muke. koga sam voleo. Zar necu i ja morati da legnem kao on i da se ne dignem doveka?" I Gilgames rece Ur-Sanabiju. da uhvatimo i ubijemo nebeskog bika. postao je kao blato zemlje. pantera stepe. za sobom imam dug put. moga prijatelja.

prebrodicu more. uze svoju sekiru. ti si razbio one sanduke. ode u sumu i obori sto dvadeset stabala. dovedose je na ustalasano more i strelovito odjedrise. spremi se. kako cu doci do Utnapistima? Uputi me kako cu dospeti do njega! Pokazi mi tajni put! ?ko je moguce. . onemogucile sretan pristanak. Mesec i petnaest dana dug je put. Razbijeni su sanduci s kamenjem. Oni se popese na ladu natovarenu stablima. rece njemu: "Tvoje su ruke. Ur-Sanabi. ladar. Gilgamesu. ako nije. zasilji i donesi!" Kad to cu Gilgames. Ipak. uzmi s boka sekiru. pa te ne mogu prevesti do Ostrva zivota. Gilgamesu. idi do sume i obori sto dvadeset stabala. Izdeljaj ih. izdelja ih tako da je svaka strana iznosila sezdeset lakata i zasilji ih. sam si sebi sprecio prelaz preko plicaka sumnih Voda smrti."Pa sad. No gle. tako da svaka greda iznosi sezdeset lakata. juricu dalje obalom!" Ur-Sanabi. Skupi ih i donese Ur-Sanabiju. vec treceg dana stize Ur-Sanabi do Voda smrti.

Daj ovamo i trece. govori sam sebi i savetuje se u svom srcu: "Zasto su nestali brodski sanduci s kamenjem? ? neko ko nema moje dopustenje plovi ladom! Taj sto dolazi. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo peto. Gilamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo osmo. i sekirom ga ucvrsti u tlo. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo jedanaesto. Zatim otkopca pojas s bokova. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo sesto. Tvoja ruka ne sme dodirnuti Vode smrti. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo deveto. .Ur-Sanabi rece njemu. odbaci lavlje krzno i izvadi snaznom rukom jarbol. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo deseto. Gilgamesu! Ukopaj ga!" Sto dvadeset stabala upotrebio je Gilgames. jer ces umreti. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo dvanaesto. Utnapistim gleda u daljinu. Gilgamesu: "Ukopaj jedno stablo. Uzmi drugo stablo i cvrsto ga utisni u tlo. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo sedmo. taj ne moze biti covek!? Zagledam: nije li to ljudsko bice? Zagledam: nije li to covek? Zagledam: nije li to bog? Sasvim mi je slican. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo cetvrto.

Utnapistimu. Utnapistima. Sada sigurno vuku ladu ovamo duz greda." Utnapistim silazi iz kuce i zuri prema strancu. Presao sam dugi put od izlaska sunca. No vec su upotrebljeni svi stubovi. I Utnapistim rece Gilgamesu: "Reci mi svoje ime. blazenom Utnapistimu: "Gilgames mi je ime." Gilgames rece njemu.Mocnom rukom zabija grede u brze Vode smrti tako da one zamenjuju sanduke s kamenjem. Dosao sam ovamo od ?nuovih bregova. Tada stranac podize jarbol. Sada najzad gledam tebe. Zasto si zurio izdaleka preko stepe?" Gilgames rece njemu. Pocrneo si od olujnog vetra i sunca. Skoro ce biti na obali ostrva. utisne obadve grede u vodu i snaznim zamahom stize lada na obalu. od podnevnog zara opaljeno ti je lice. dalekom: . raskoli ga sekirom. a stas pognut? Zasto je bol u tvome srcu? Licis na putnika dalekih puteva. kazi mi ga! Ja sam Utapistim. koji je nasao zivot. koje je Ur-Sanabi obicno dole spustao. dalekog!" Utnapistim mu rece: "Zasto su ti obrazi tako upali? Zasto ti je celo mracno naborano? Zasto ti je dusa tako rastuzena.

Enkidua. moga mladog prijatelja. pantera stepe. Sest sam ga dana i sest noci oplakivao i nisam ga polozio u grob. koji je prebivao u kedrovoj sumi. koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg kedrova. Zato dolazim izdaleka ovamo. Kako samo da to precutim? Kako da se izjadam? . Upoznao sam strah od smrti. Enkidua. a celo mracno naborano? Kako da mi ne bude rastuzena dusa i pognug stas? Kako da ne bude boli u mom srcu? Kako da ne budem slican putniku dalekih puteva? Kako da mi lice ne bude preplanulo od olujnog vetra i sunca i od podnevnog zara opaljeno? Kako da ne jurim daleko preko stepe? Moga mladog brata. da uhvatimo i ubijemo nebeskog bika. koga sam voleo. koji je sa mnom delio sve opasnosti i muke. tako jako voleo njega je stigla ljudska sudbina."Kako da mi obrazi ne budu upali. za mnom je ostao dugi put. moga prijatelja. zato sam jurio preko stepe. da ubijemo lavove u gorskim klancima. Sudbina prijatelja tako tesko lezi na meni. da savladamo Humbabu.

Utnapistime.Moj prijatelj. neka prestane njihovo kliktanje. smolom i kamenjem neka je zatrpaju! Hocu da unistim duhove smrti. postao je kao blato zemlje." Utnapistim rece njemu. prelazio sam preko reka i mora. ti mi objavi zivot! Ti si ga stekao. hocu da vidim njega. Morao sam loviti divlje ptice. Enkidu. Do Sabitue nisam jos bio stigao a odelo mi bese vec davno poderano. koga volim. Necu li ja morati da se smirim kao on i da ne ustanem doveka?" I Gilgames rece Utnapistimu: "Mislio sam. Neka duse umrlih zatvore svoju kapiju. pantera i pustinjskog psa moralo je da ubije moje koplje. putovao sam preko bregova koji su tesko prohodni. postao je prah. besmrtnog. divokoze. idem do Utnapistima. moj prijatelj. njihova krzna morala su me odevati. jelene i gazele i jesti njihovo meso. Nisam se zadovoljio sretnim zivotom. do sita sam se napio boli. patnja mi je bila hrana. koji je nasao zivot. Tako sam posao i putovao zemljama. Gilgamesu: . dalekog. Lava.

Smrt je strasna. nista nije trajno. Iako su tvoje dve trecine bozanske. Zar gradimo kuce zauvek? Pecatimo li ugovore za vecnost? Zar braca zauvek dele bastinu? Zar covek vecno uziva radost stvaranja? Nosi li reka svaki dan visoke talase i donosi li zemlji poplavu? Zar ptice kulilu i kiripa uvek gledaju prolece? Zar ce njihovo oko doveka gledati sunce? Otkada su dani zapoceli. ali ne broje dane smrti. Otac i mati su te rodili kao coveka. Bogovi i ljudi imaju razlicite sudbine."Nemoj jadikovati i nemoj se ljutiti. Coveku nije odreden vecni zivot. da zajedno odrede tok zivota. Oni odreduju dane zivota. veliki duhovi." JED?N?EST? PLOC? . koja stvara sudbinu. svakom zivotu ona postavlja cilj. tada se odmah sakupljaju silni ?nunaki. Ne lici li jedno drugom novorodeno dete i smrt? Zar nisu oboje obelezeni znacima smrti? Kad cuvar i vratar pusta dusu iz Podzemlja na svetlo i novorodene pozdravi sunce. jedna trecina je covek i ona te vuce ljudskoj sudbini. i Mametum.

? ti si se uklonio borbi. Suripak je grad na Eufratu.Gilgames rece njemu. lezis mirno na svojim ledima. sagradi drvenu kucu. To je stari grad. kako si trazio i nasao zivot?" Utnapistim mu rece: "Hocu. Dugo vremena su mu bogovi bili naklonjeni. Tada oni odlucise da posalju potop. Mojoj kuci od trske ispricao je odluku bogova. Ti nisi drukcije graden nego ja. Utnapistime. i ti si covek kao i ja. podigni je u ladu! . covece iz Suripaka. zidu! Kolibo od trske. ?li ja sam nemiran i stvoren sam da se borim. Kako si samo dospeo u Skupstinu bogova. Utnapistimu. Utnapistime. kuco od trske! Zidu. ti ga i sam poznajes. 'Kuco od trske. cuj! Ti. Na savetovanju bogova sedeo je i Ea. dalekom: "Gledam te. ti si mi slican kao otac sinu. bog dubina. ti nisi ni veci ni siri od mene. Gilgamesu. sine Ubara-Tutua. da ti poverim jedan nepoznat dogadaj i otkrijem jednu tajnu bogova.

pribavio drvo i smolu. kako zapovedas. Otisao sam do slatkovodnog mora.Ostavi bogatstvo. U mesecu velikog Samasa bese zavrsena lada. spasi zivot.' Kad je zablistao prvi trak sunca. Donesi u ladu zivotno seme svake vrste! Odmah sagradi ladu. svome gospodaru: 'Ucinicu. Hocu da odem do slatkovodnog mora i da stanujem kod Ee. i zato necu vise da stanujem u vasem gradu necu vise da vidim Belovu zemlju. Sva moja svojta. jaki i slabi. sa strahopostovanjem cu slediti tvoje zapovedi. trazi zivot. ?li sta cu reci gradu. koji mi je milostiv gospodar. meni: Ti ljudsko cedo. poceo sam sve spremati. Srazmerna neka bude duzina sirini! Spusti je u slatkovodno more i pokrij krovom!' Shvatio sam i rekao bogu Ei. gospodaru. latise se posla. narodu i najstarijima medu njima?' Ea otvori usta i rece svome sluzi. . napravio plan lade i nacrtao ga. prezri posedovanje. treba da im kazes: Veliki bog Bel gleda me popreko. ? vas ce blagosloviti svakakvim bogatstvima.

i zlato. i zivotno seme svake vrste. Besneli su svi zli dusi. svetlost se pretvorila u tamu. bilo je strasno! Usao sam u ladu i zabravio vrata. natovario sam i srebro. podize se crno oblacje kao gavrani. Ogromnu sam barku prepustio kormilaru. zavija lepi glas divne boginje: .Sve sto sam posedovao natovario sam. Zanatlije svih vestina pustio sam da udu. vladari tame pustise strahovitu kisu. kad vladari tame puste strahovitu kisu. I sami se bogovi uplasise potopa. Veliku stoku i male zivotinje dognao sam u nju. pobegose i popese se na ?nuov Breg bogova. Celu svoju porodicu i najblizu rodbinu ukrcao sam na ladu. Scucureni kao psi gurahu se medu sobom. Brat brata nije vise prepoznavao. Kad je jutro osvanulo. Juzni vetar je tutnjao. vode su buceci hujale i vec dostigle planine. Istar vice kao zena u teskom porodaju. udi u ladu i zabravi vrata!' Kad dode to vreme. srucile se na sve ljude. Bog mi je dao odreden rok: 'Uvece. Gledao sam nevreme.

Sest dana i sest noci potocima je padala kisa. Pogledao sam na daleku vodenu pustinju. Otvorio sam okno i svetlost mi je obasjala lice. . Lada je plovila prema brdu Nisir. Sedmog dana popusti potop. jer sam ja rdavo savetovala u Skupstini bogova! Kako sam samo mogla u Skupstini bogova da dam tako rdavu zapovest? Kako sam samo mogla da unistim sve svoje ljude? Kao u metezu bitke odnela ih je poplava. Svi su se ljudi pretvorili u blato. plakao sam i suze su mi tekle niz lice. Posmatrao sam vreme. pognuti sede bogovi i placu. More se smirilo. a zlokobna oluja stisala.'Lepa zemlja proslih vremena postala je blato. Zar sam zato dala da se ljudi radaju da sada kao riblje leglo ispunjavaju more!?' I svi bogovi placu s njom. Pao sam nicice. Posle dvanaest dvostrukih sati dize se jedno ostrvo. seo sam i plakao. bila je tisina kao posle bitke. Glasno sam jadikovao. jer su poginuli svi ljudi. sasvim se stisalo. Muka njenih boli zatvara im usta. Pusto i jednolicno bilo je tlo zemlje.

Gavran odlete. Nije nasla mesta gde bi se zaustavila i zato se vratila. uzeh goluba i pustih ga. Golub ode i opet se vrati. Bogovi su udisali miris. spalio sam kedrovo drvo i mirtu. zdere i grakce i ne vrati se vise. Kad nastade sedmi dan. na sve cetiri strane i prineo jagnje kao zrtvu. tako cu misliti na ove dane . Uzeh lastavicu i pustih je. Tada sam ih sve pustio napolje. ceprka. Lastavica odlete i vrati se. zrtveno zrnevlje prosuo sam na vrhu brda. podize velike dragulje koje joj je ?nu dao naciniti kao nakit: 'Vi bogovi! Kao sto nikad necu zaboraviti nakit od dragulja na mom vratu. Kad je stigla gospodarica bogova. Nije nasao mesto gde bi se zaustavio i zato se vratio.Nasela je i cvrsto ostala na njemu. Kao muhe skupili su se nad zrtvom. vide kako voda presusuje. Uzeh gavrana i pustih ga. Ugodno se dizao miris bogovima u nozdrve. Sest dana drzao je breg ladu i nije joj vise dao da se zaljulja.

Bel neka ne dode! Ne razmisljajuci. ti. ?li pazi da ne budu svi unisteni. kako si samo mogao tako nepromisljeno da izazoves potop? Onaj koji gresi neka svoj greh i nosi! Onaj koji zlo cini neka zlo i okaje. mogao si da posaljes neman da smanji ljudstvo. Veliki Bel dode i ugleda ladu. vladaru. silni. Ea sve razume. . boze. Umesto sto si poslao potop. borac medu bogovima. tada se Bel rasrdi. otvori usta i rece silnome Belu: Ti.i nikad ih necu zaboraviti! Neka svi bogovi dodu na zrtvu. razljuti se na bogove: 'Koje je to zivo bice izbeglo propast? Po mojoj kazni nije trebalo da ostane ziv nijedan covek!' : Ninib. on je poslao potop i moja ljudska ceda osudio na propast. otvori usta i rece silnome Belu: 'Ko osim Ee mudro postupa? Ta. pun je obzira!' Ea. mogao si podici lava da proredi ljude. Kazni samo zle da svi ne propadnu! Umesto sto si pustio potop. bog dubine.

uzme me za ruke. i tako je saznao za tajni plan bogova. sad neka bude sa svojom zenom jednak nama i neka stanuje daleko na moru. spusti se na njega san kao jak vetar. tamo gde uticu reke. "Vrlo mudrom" dao sam da vidi slike u snu. Utnapistimu. polozi na nas ruke i blagoslovi nas: 'Do sada je Utnapistim bio smrtan covek. dalekom: "Dodirni ga da ostane budan! Daj mu da se opet zdrav vrati . ? vi ste sada ostali praznih ruku!' Ea ude u ladu. stupi pred nas. ja nisam izdao tajnu bogova. san ga salece kao vetar!" ? zena rece njemu. Utnapistim rece svojoj zeni: "Pogledaj jakoga koji trazi zivot.' Tako me udaljise bogovi i dadose mi da zivim daleko na uscu reke. Ja. ?li koji ce se od bogova tebi smilovati? Ko ce te dovesti pred bogove da nades zivot koji trazis? Pokusaj samo da ne spavas sest dana i sest noci!" Tek sto je Gilgames seo.Umesto potopa mogla je doci glad da bi pokorila zemlju. zapovedi joj da klekne pred mene. izvede sa zenom na kopno.

sesti hleb je gotovo. kao neki silni spustio se na me. peti hleb je postao smed. treci hleb je ovlazen. Trebalo je da te hlebovi odrze budnim.putem kojim je dosao. zeni: "?h. koji je spavao: "Za prvi hleb je testo zamesano." Utnapistim mu rece: "Sest hlebova je bilo ispeceno. dalekom: . a ti si vec cvrsto spavao. Naslonjen na zid lade. cetvrti je brasnom posut i stavljen u pec. Utnapistimu. dalekom: "Umornog savladao me san. Gilgames rece njemu." Tada ga on iznenada dodirne i stanac se probudi. Utnapistim rece njemu.. ti sazaljevas ljude! Peci hlebove za njega i stavi mu ih uz glavu!" Kada je on spavajuci klonuo uza zid lade. lezao je Gilgames. ispece ona za nj hlebove i stavi mu ih uz glavu.. Utnapistimu. Naglo si me dodirnuo i probudio. Kapijom kroz koju je izasao neka se opet vrati kuci u svoju zemlju." Utnapistim rece njoj. drugi hleb je umesen." Gilgames rece njemu.

Ur-Sanabi. sjajnim odelom odeni mu telo da mu pokrije golotinju. Utnapistime? Kuda da se okrenem? San me je scepao kao razbojnik. neka se okupa u vodi. smrt!" Utnapistim rece Ur-Sanabiju. neka odbaci svoja krzna da ih more odnese! Neka opet bude lepo njegovo telo! Neka mu glavu obavije novi povez. . Ne smes vise prevesti nijednog smrtnog coveka ma kako silno tezio za mojim prebivalistem! Covek koga si ovamo doveo ima prljavo odelo. neka te vise ne vidi moja obala. do mesta za kupanje. dok se svojim putem ne vrati kuci. neka se ne podere ovo odelo. on se opra u vodi i odbaci svoja krzna da ih more odnese. U mojoj odaji ili ma gde bilo. sedi ona. neka ostane novo u sve dane!" Tada ga povede Ur-Sanabi sa sobom i odvede na mesto za kupanje. u mom snu sedi smrt. Dok opet ne dode u svoj grad. ladaru: "Ur-Sanabi."Sta treba sada da ucinim. Odvedi ga. mesto prevoza neka te ne pusti ovamo. Zivotinjska su mu krzna oduzela lepotu tela.

dalekom: "Otisao je Gilgames.Novom lepotom sinulo je njegovo telo. Trava je slicna trnu. dugo si hodao. koja je pokrivala segovu golotinju. Dok opet ne dode u svoj grad. dok se svojim putem ne vrati kuci. Kad tu travu dobijes u svoje ruke i jedes od nje. cveta u dalekom slatkovodnom moru. treba da ostane novo u sve dane! Gilgames i Ur-Sanabi popese se na ladu. ne treba da se podere ovo odelo. mnogo si pretrpeo i podneo mnogo muka. trn je kao jezeva bodlja. upravise je na talase i odmah otplovise. Utnapistim rece njemu. obukao je raskosnu odecu. Gilgamesu: "Gilgamesu. Sta ces mu dati da sretno stigne u domovinu?" Gilgames cu ovu rec. Sta da ti dam da sretno stignes u domovinu? Hocu da ti odam jednu tajnu. a raste duboko u moru. Tada rece zena Utnapistimu. mnogo je on pretrpeo i podneo mnogo muka. Novi mu je povez obavio glavu. dohvati brodsku motku i pogura barku opet blize obali. hocu da ti kazem o cudotvornoj travi. .

Pope se u camac pored ladara i drzase u rukama carobni cvet mora.naci ces vecnu mladost i vecni zivot. Gilgames ugleda jezero. bice mu sacuvana mladost u punoj snazi. hocu da je podelim mnogima. ladaru: "Ur-Sanabi." Gilgames saslusa njegove reci i oni krenuse daleko preko mora. Sada ce biti ispunjena zarka teznja covekova. Hocu da je odnesem u moj zidom utvrdeni Uruk. evo imam travu! Ovo je trava koja obecava zivot. odsece tesko kamenje i izroni pored lade. Stigose do dalekog slatkovodnog mora. priveza tesko kamenje za noge. zbaci gornju odecu. Gilgames rece Ur-Sanabiju. Ono ga povuce duboko u veliko more i on opazi travu slicnu trnu. dacu svima junacima da jedu od nje. Uzbra travu i cvrsto je drzase u ruci. Ime biljke je 'starac opet postaje mlad' Ja. . ja hocu od nje da jedem da opet vratim punu snagu svoje mladosti!" Dvadeset su dvostrukih sati putovali dalje i ugledali komadic zemlje. Prispeli su posle trideset sati i tada su se odmarali. Tada on skine svoj pojas.

Tada on sede i zaplace. ladaru: "Za koga su se. Neka zmija oseti miris trave dosunja se i uze travu. Pogleda u oci Ur-Sanabiju.hladna i sveza bila je njegova voda. suze mu potekose niz lice. jako utvrdenog grada! Gledaj kako je snazno utemeljen. ." Dvadeset su dvostrukih sati putovali dalje i ugledali toranj hrama. kako je visoko nasut breg hrama. Tada dodose do Uruka i udose u grad sa visokim zidovima. Ur-Sanabiju. Gilgames se vrati i prokle zmiju. Za crva koji gmize u zemlji dobro sam ucinio! Trava me vodila po moru. ladaru: "Popni se na zid. Ur-Sanabi. a lada neka lezi uz obalu. Usao je u nju i kupao se u ugodnoj svezini. Gilgames rece njemu. Odsada cemo izbegavati more i reke. Ur-Sanabi! Idi po zidinama Uruka. ali meni samom to nije donelo nista dobro. Posle trideset dvostrukih sati zaustavise se da se odmore i podigose oci prema gradu sa svetim hramom. trudile moje ruke? Za koga kruzi i istice krv moga srca? Radio sam.

u gradu s visokim zidinama.Pogledaj silne gradevine. Ne smes u ruci drzati zezlo. Ne smes luk poloziti na zemlju. carobnjake i one sto prizivaju mrtve: "Dozovite mi Enkiduov duh! Recite mi kako mogu da ugledam Enkiduovu senu? Hocu da ga pitam za sudbinu mrtvih?" Najstariji medu svestenicima rece: "Gilgamesu. Ne smes imati cipele na nogama. opkoliti nepozeljni duhovi. jer ce te. On ne moze da se smiri. Doziva svestenike. i vrt i odaja za zene neka ti pripadnu! U Uruku treba da sagradis svoju kucu!" DV?N?EST? PLOC? Gilgames vlada u Uruku. Neka ti pripadne zemljiste na podrucju grada. a sve su te opeke ispecene! Sedam mudrih majstora. jer ce te okruziti svi oni koje si usmrtio. sagradene su od opeka. do prebivalista velikog boga mrtvih. predlozili su mi planove. tada moras doci u prljavoj odeci. Ne smes se namazati skupocenim uljem. . privuceni njegovim mirisom. mojih savetnika. ako hoces da sides u Podzemni svet. jer ces rasterati duse mrtvih.

onu koju ne podnosis ne smes tuci. Oni ne vide svetlo. prah zemlje im je hrana. ?ko kapiju ne otvoris. otvori svoju kapiju da mogu uci. U perje su obuceni i imaju krila kao ptice." Gilgames ode u veliku pustinju do kapije Podzemlja. razbicu vrata i slomicu zasun!" Vratar otvori prvu kapiju i skide mu ogrtac. ciji stanovnici ne trebaju svetla. Vodio ga je kroz sedam kapija i skidao mu odecu . Ne smes poljubiti zenu koju volis. putem bez povratka. sede u tami. Isao je putem. Ne smes milovati dete koje volis. ono koje ne trpis ne smes kazniti. vrataru. jer ce te uznemiravati jadikovanje ljudi pod zemljom. a blato je njihovo jelo. Dode do mracnog Irkalinog stana: Svoje korake upravlja prema prebivalistu iz koga ne izlazi vise onaj koji jednom ude. Isao je do prebivalista.smes samo necujno hodati. On zakuca na vrata i rece vrataru ove reci: "Hej.

Niko te nije ovamo zvao. uze svoju odecu i prode kroz sedam kapija. Oni se prepoznase. . da dode k meni da ga pitam za sudbinu mrtvih!" ?li je strazar i kljucar boginje cvrsto drzao mrtvoga." Otac dubine cu njegove reci i rece silnome Nergalu.da bi nag usao u carstvo mrtvih. Uzvisena Ereskigal rece ovako Gilgamesu: "Vrati se natrag! Ti ne mozes videti mrtvoga. uspne se Gilgames. Razgovarali su." Ozaloscen. vladaru mrtvih: "Otvori odmah rupu u zemlji! Dovedi gore Enkiduov duh da progovori svome bratu Gilgamesu. moga prijatelja. Dode do duboke vode i zamoli Eu. a ipak ostadose jedan drugom daleko. otvori odmah rupu u zemlji i dovedi gore Enkiduovu senu." Kad to cu silni Nergal. On stupi pred veliku boginju Ereskigal i rece: "Pusti Enkidua. mudrog boga dubine: "Posalji mi ovamo Enkiduovu senu! Podzemlje ga cvrsto drzi. Gilgames je vikao. boginja ga nije pustala.

prijatelju moj! Objavi mi sada zakon zemlje koju si video!" "Ja ti to ne mogu reci. EP O URUCKOM KR?LJU GILG?MESU Gotovo kod svih naroda. u grad s visokim zidinama. prijatelju. a smrt ga ugrabi u sjajnoj dvorani njegove palate. ti bi seo i zaplakao. ?ko bih ti otkrio zakon zemlje koju sam video. Visoko se dize hram Svetog brda. Gilgames otvori usta i rece: "Govori. govori. pun je prasine. pocevsi od najstarijih vremena pa sve do danas. prijatelja kojega si prihvatio." Gilgames htede jos da pita. ja ti to ne mogu reci. kojemu se srce tvoje obradovalo. Gilgames se vrati u Uruk. knjizevnost . ali nestade sene Enkiduove. Enkidu. potonuo je u prah. Gilgames leze da spava. prijatelj." "Pa hocu da sednem i da placem doveka!" "Pogledaj. postao je blato zemlje. njega zderu crvi kao staro odelo. koga je tvoja ruka dodirivala. prijatelju moj.a sena je drhtavim glasom odgovarala. prah je postao.

simbol koji kroz ta nebrojena stoleca nije ostario. kao da se domogao one cudesne "trave besmrtnosti" koju je tako grcevito trazio. a pri pomenu ruske nema toga ko ne bi pomislio . njenim simbolom. jedno od najstarijih knjizevnih dela uopste. delo koje nije samo njen simbol nego je svojom dubokom humanoscu simbol svih iskrenih stremljenja od najstarijih vremena pa do danas.bi se mogla obeleziti jednim delom ili jednim imenom kao njenim predstavnikom. nasao i zauvek . a ostalo je razumljivo i danasnjem coveku. iz knjizevnosti cije su se konture odavno izgubile u drevnoj proslosti. pri pomenu italijanske knjizevnosti svako ce pomisliti Dante: Bozanstbena komed-ja. spanske Servantesov Don Kihot koji je daleko presao uske okvire ove knjizevnosti. ?li mali je broj ljudi koji poznaju delo. nego je ostao vecno mlad. U klasicnoj knjizevnosti pomen na grcku nesumnjivo ce svakako podsetiti na poznata dva Homerova epa Ilijadu i Odiseju.Dostojevski ili Tolstoj. simbol engleske knjizevnosti svakako je Sekspir. Tako npr. To je delo koje je bilo razumljivo ljudima pre 6000 godina.Gete: Faust. nemacka knjizevnost izaziva u nama isto tako ime jednog pisca i njegovog dela .

Ni onih vise od 2500 godina. Iako je kao celina sastavljen oko 1700. U jednoj se Gilgames zove Nimrod (Nimrud). I ovaj je ep poznat u nekoliko varijanata kao i eposi o stvaranju sveta i Istarinom putu u pakao. Bio je preveden i na huritski i hetitski jezik. on je nesumnjivo nastao. a u jednoj novijoj vavilonskoj varijanti Utnapistimovo je ime Kasisatra. legendama i mitovima ove knjizevnosti. u drugoj Izdubar. "covek bola i radosti". Glavni junak epa Gilgames. bio je kralj u Uruku. ep o Gilgamesu je po svom obimu najveci. Sve ove varijante imaju uglavnom isti sadrzaj: Gilgamesovo prijateljstvo s Enkiduom.izgubio glavni junak toga dela. bar u pojedinim svojim delovima. Utnapistimova prica o velikom potopu i Gilgamesov put u podzemni svet. nije mu oduzelo nista od lepote i svezine. Medu svim eposima. godine pre nase ere. Kao . od kojeg je i nastalo grcko ime Ksisutros. koje je provelo u tami "podzemnog sveta". To je ep o uruckom kralju Gilgamesu iz stare mesopotamske knjizevnosti. njihova zajednicka borba s Humbabom i nebeskim bikom. u dalekoj sumerskoj proslosti. a po sadrzaju najvredniji i najsavrseniji. Enkiduova smrt. dok se Enkidu naziva i Ea-bani.

posle svih pustolovina uvek se ponovo vracao u Uruk. u kojoj je kralj Gilgames peti po redu. . sin Mes-ani-pade. tako ni svi vladari posle potopa pronadeni u kraljevskim listama.. koji u kraljevskim listama nije pomenut. Vuli nasao u rusevinama hrama kod Tel el-Obeida.sto su kraljevi pre potopa potpuno legendarne licnosti. a time je dokazano da ova dinastija nije vise legendarna nego istorijska. e. To bi. nisu jos oslobodeni legende. to se i njegova legendarnost nalazi vec na rubu istorijske stvarnosti. koje su sastavljene nesto pre 2000. ona iz Kisa sa 23 kralja. hram je podigao ?-ani-pada. Tri prve dinastije posle potopa. Prema natpisu na ploci koji je L. iako kraca od onih pre potopa. I njihova duzina vladanja. preko 200 000 godina). ipak je neverovatna. prema tome. a po povratku s bezuspesnog puta u podzemni svet umro je u svojoj palati u Uruku. ? posto je otprilike istovremeno vladala i dinastija iz Uruka. trebalo bi da su vladale otprilike istovremeno. Vladao je u Uruku. o cemu nam svedoci njihova neverovatna starost i duzina vladanja (8 vladara vladalo je. godine pre n. navodno. iz Uruka (Ereha) s 12 kraljeva i ona iz Ura sa 4 kralja. nisu potpuno usli u istorijsku stvarnost. bio drugi kralj I dinastije iz Ura. kralja Ura.

Sudijo ?nunakija. Upravitelju zemlje. pa njegov sin Labasi-Marduk. koga je od blata stvorila ?ruru. Najznatniji medu ljudima. glavni vavilonski bog) i mnogi drugi. kralj podzemlja). Koji okom obuhvatas sve strane sveta. gospodaru podzemlja! Ti si sudija i ispitujes kao bog. Rim-Sin (Sin. Nabupolazar. boginja oblikovanja. divlji covek stepe. bog meseca). pa su im tu cast cesto jos i za zivota ukazivali.: ?mar-Sin. ali je svojim spoljnim izgledom i nacinom zivota ("sa gazelama jede travu. uzviseni ispitivacu. . Nabunaid (Nabu. Druga licnost epa. a jednom trecinom covek") s bicem koje je. istina. sa stokom loce vodu") vise licilo na zivotinju. savrseni kralju. bilo covek. Mozda je ovo i nehoticna simbolika gde se u tako bliskom odnosu nalazi kralj ("dve trecine bog. razlikovao se od ostalih ljudi time sto je po celom telu bio kosmat. Enkidu. ali koga je posle medusobne borbe vezalo iskreno prijateljstvo s kraljem Gilgamesom. Nergal-sar-usur (Nergal.U jednoj himni Gilgames se slavi kao heroj i sudija pokojnika: Gilgamesu. Mnogi su vladari dodavali svome imenu ime nekog boga kao npr. bog mudrosti i trgovine). Ovde treba pomenuti da su narocito u prvo doba sve umrle kraljeve smatrali bogovima. ?mel-Marduk (Marduk.

Utnapistimov ladar Ur-Sanabi prikazan je kao jednostavan. kako je opisan u epu. Bio je cuvar Kedrove sume. koga je na Istarin zahtev poslao ?nu da ubije Gilgamesa jer je uvredio Istaru. Nije poznato da li je bio kralj. vladao je u Suripaku. Njih su zajednicki savladali Gipgames i Enkidu. sto se i ovde moze protumaciti kao pobeda dobra nad zlom. no ime mu nije poznato. ali je uznemiravao ljude u bregovima. poslednji kralj. zivo nas podseca na bikove s ljudskim glavama koji su kao skulpture natprirodne velicine ukrasavali portale mnogih kraljevskih palata Vavilona i ?sirije. Gilgamesov praotac. cudovisno bice. boga sunca. Isto su tako sporedne i jednostavne licnosti lovac i njegov otac. bio je poreklom iz Suripaka (Surupaka). ali u kraljevskim listama od pre potopa osmi.Utnapistim ("mladica covecanstva"). bio jedan od centara rane . Humbaba. uz ostale sumerske gradove. obican covek. Od mesta u kojima se zbivaju dogadaji ovoga epa u prvom redu treba pomenuti grad Uruk. koji je sa svojom zenom posle velikog potopa stekao besmrtnost. pa je uvredio i samog Samasa. On je. On je jedini mogao da plovi preko "Svetskog mora" i "Voda smrti". On i cudesni nebeski bik. jedini su predstavnici zla u ovome epu.

). Drugi urucki hram sagraden je na asfaltnoj podlozi. menjajuci kroz vekove svoj tok.sumerske kulture. pre n. U jednom od njih nalazio se i veliki Istarin kip. a zidovi s unutrasnje strane bili su obojeni belo i crveno ili ukraseni mozaicima u vise boja. odakle ga je vratio u Uruk tek posle vise od 1500 godina asirski kralj ?surbanipal. Isto tako pomerio je i Tigar svoj tok nesto prema istoku. Tako je otkopan jedan hram sa vise prizemnih prostorija uz dugo dvoriste. drugi kralj II dinastije iz Ura (2278-2228. Najstarije glinene ploce sa slikovnim pismom poticu takode iz Uruka. U prvoj lovac probada lava kopljem. a koliko je hram bio visok nije poznato. Sulgi. tece oko 10 km zapadno od njegovih rusevina. e. u Uruku su bili sagradeni hramovi i zitnice. pominje u jednom natpisu veliki zid koji su nazivali Gilgamesovim. Prema prvom spratu hrama vodilo je stepeniste. Grad je bio opasan visokim bedemom. jedna iznad druge. Osim kraljevske palate. pa nije . Lezao je uz Eufrat. a u drugoj ga gada strelom. U ovom je gradu pronadena bazaltna stena na kojoj su u reljefu prikazane dve scene iz lova. koji su Elamci prilikom osvajanja sumerskih gradova i razorenja Uruka odneli u svoj glavni grad Suzu. koji danas.

Na geografskim kartama staroga sveta zapisano je u severnom delu Mesopotamije ime planine Masius. "Svetsko more". prema opisu u epu. Drugo putovanje vodilo ga je kroz planinu Masu. tesko je reci. Iduci za tam ciljem. Da li je to bilo Sredozemno more. a drugi put kada je sam putovao trazeci praoca Utnapistima. Taj breg je verovatno Liban. krenuli su prema severu.ni cudo sto se Gilgamesu pripisuje i njegov izum. dvaput je bio cilj Gilgamesova putovanja: prvi put s prijateljem Enkiduom u potrazi za Humbabom. koji opkoljava Kedrova suma. Iz knjiznice ovog grada pribavio je ?surbanipal prepis epa o Gilgamesu. koje se prostire zapadno odmah iza Libana. "Breg bogova". Iako nas ovo ime podseca na planinu Masu. Stepa i polja cesto se pominju kao mesta gde su se takode zbivali dogadaji. jer kedrova ima samo jos u Indiji i severnoj ?frici. malo je verovatno da su nju smatrali onom legendarnom ppaninom kroz ciji klanac prolazi nocu sunce i kojim je isao i Gilgames. Iza "Vrta bogova" nalazi se. Isto je tako tesko ustanoviti gde je bilo Utnapistimovo .

Mesto sa kojeg se polazi na Utnapistimovo ostrvo nalazi se. I u epu o stvaranju sveta mesanje slane i slatke vode predstavljalo je prvobitni haos. jezero Van.ostrvo koje su opkoljavali "sumni plicaci Voda smrti". ali vec sadrze klice mracne covekove sudbine koja se polako priblizava. koja je pri cestim poplavama mogla biti slicna "slatkovodnom moru". od osme do dvanaeste ploce. Na povratku Gilgames se kupao u jednom jezeru kada mu je zmija ukrala "travu besmrtnosti". prema epu. Medutim. Drugi deo epa. npr. stvarajuci ovaj ep o Gilgamesu. a Gilgames js putovao na sever. slatke vode ipak ima i u severnom delu Mesopotamije. To bi se moglo protumaciti tako sto su se Sumerci. slobodno sluzili ovim pojmovima premestajuci ih prema potrebi i razvoju dogadaja. na "uscu reke". No. zastrt je . Ep se moze podeliti na dva gotovo jednaka dela. a do kojeg se dolazilo ploveci "Svetskim morem". Spominje se i "slatkovodno more": Sumercima je u najstarije vreme bila poznata "slana voda" Persijskog zaliva i "slatka voda" Eufrata i Tigra. slana i slatka voda nalaze se na jugu. U prvih sedam ploca redaju se dogadaji s izvesnom vedrinom i borbenoscu.

koja se moze smatrati prvim vrhuncem epa. kako se po svemu cini. prema svom unutrasnjem najintimnijem bicu. Njegove jednostavne reci duboko nas diraju. menja ga iz osnova. Gilgames tuguje i jadikuje za prijateljem. Gilgames jos nije doziveo. Sa dramatske strane ona je . a glavni motivi su strah od smrti i teznja za vecnim zivotom. Osecaj gubitka bliskog bica. sve upravo neodoljivo i sudbinski tezi. a u drugom njegov odnos prema samom sebi. Zato s pravom mozemo ovih nekoliko stranica ubrojiti medu najbolje koje su u starijoj knjizevnosti napisane. i mi sa divljenjem mozemo ustanoviti da se covek od pre 6000 godina plemenitoscu i dubinom svojih osecanja nista nije razlikovao od coveka novijeg vremena i da je ta svoja osecanja i misli umeo da iskaze u savrsenom pesnickom obliku. U prvom delu opisan je Gilgamesov odnos prema spoljnom svetu.nekom uzvisenom setom. zaustavljajuci za trenutak tok dogadaja. koji. u vrlo dobro smisljenoj gradaciji. Utnapistimova prica o velikom potopu uklapa se u ovaj ep kao velika epizoda. U osmoj ploci. U vernom drugovanju i dubokom prijateljstvu s Enkiduom Gilgames dozivljuje tezak udarac zbog prijateljeve smrti. ka kojemu.

Zanimljiva je scena u kojoj su opisani bogovi kako pod utiskom strasne nepogode. Od osme ploce pa dalje Gilgames je utelovljenje covekovog straha od smrti i teznje za besmrtnoscu. koji su bili toliko uzviseni nad ljudima i kojih su se svi bojali. Hvata ga panican strah. stvoreni prema ljudskom obliku.najvredniji deo epa. prema ljudskim vrlinama i manama. On sam kaze: Zar necu i ja. Cini se kao da je nepoznati pesnik jedva docekao da bogove. Scucureni kao psi gurahu se medu sobom. doista bas bliski ljudima i morali da trpe kao i ljudi. Nije mu ni to bilo dosta. prikaze bednima i nemocnima pred prirodnim silama. ?li tu nema pomoci. nego ih jos zlurado uporeduje s psima. Uplasio sam se smrti i zato jurim preko stepe. Utnapistim i njegova zena s ladarem Ur-Sanabijem . koju su sami izazvali: pobegose i popese se na ?nuov Breg bogova. obicnim smrtnicima koje je obuzeo neopisiv strah. On ne moze da shvati da ce i on "morati da se smiri i da ne ustane doveka" kao njegov prijatelj Enkidu. i ja kao Enkidu umreti? Dusa mi je razrivena bolom. Sve nam ovo dokazuje kako su njihovi bogovi.

poslednji su medu ljudima koji su stekli besmrtnost jer: Kad su bogovi stvorili ljude. u teznji da se nauziva svih radosti zivota. taj . Gilgames mu upravo zavidi na stecenoj besmrtnosti i pita: Kako si samo dospeo u Skupstinu bogova. Utnapistim mu na vrlo slikovit nacin prikazuje prolaznost svega sto zivi. kako si trazio i nasao zivot? Jos pre nego sto mu je ispricao kako je doslo do potopa i kako je stekao besmrtnost. i ti si covek kao i ja. Ne lice li jedno drugom novorodeno dete i smrt? Zar nisu oboje obelezeni znacima smrti? Retko je kada ova jedinstvsna filozofska misao tako uverljivo i jasno izrecena. ali koji covek prigusuje i zatomljuje u sebi. Gilgames je zacuden njegovim ljudskim likom: Ti nisi ni veci ni siri od mene. nista nije trajno. glas podzemnog sveta koji zove. Ugledavsi Utnapistima. a zivot zadrzali za sebe. ?li on ce se jednoga dana javiti. smrt su odredili za njih. pa i coveka: Zar ptice kulilu i kiripa uvek gledaju prolece? Zar ce njihovo oko doveka gledati sunce? Otkada su dani zapoceli. ti si mi slican kao otac sinu. zaboravlja ga u zivotnoj borbi i u teznji za srecom. Ti nisi drugacije graden nego ja. U ovoj istini krije se klica pesimizma.

bogom Tamuzom. nas duboko dira Gilgamesovo ocajanje: Za koga su se. ?li Enkidu je mogao da mu kaze samo ovo: Enkidu. koga je tvoja ruka dodirivala. i sta coveku preostaje nego da se pomiri s "ljudskom sudbinom"? Gilgames je grcevito tezio za besmrtnoscu i. prah je postao. i od njega licno sazna "zakon zivota i smrti". ali meni samom to nije donelo nista dobro. Kao sto svake godine Istar provaljuje u pakao u potrazi za svojim ljubavnikom. kad mu zmija ukrade travu kojom se ta besmrtnost mogla steci. ocajna borba za smislom zivota. pun je prasine. ali je sve bilo . ali vise bola i patnje nego radosnog uzivanja. potonuo je u prah. postao je blato zemlje.neumoljivi glas. Dugo i mucno je bilo putovanje. tako i on zeli da kao poslednje utociste u svom jadu vidi umrlog prijatalja Enkidua. Ur-Sanabi. "covek bola i radosti". prijatelj. Za crva koji gmize u zemlji dobro sam ucinio! Gilgames. ne gubi nadu. trudile moje ruke? Za koga kruzi i istice krv moga srca? Radio sam.

ovda nam ostaje da jos jednom pazljivo poslusamo onaj drugi glas tih davnih vremena. vise pisala okrutnoscu nego saucescem i ljubavlju za coveka. dakle. Bila je to istorija koja se i u starom vremenu. Smrt ovog drugog predstavlja za Gilgamesa tako tezak gubitak da ga on nicim vise ne moze nadoknaditi. Tu je. Kralj Gilgames i stepski covek Enkidu stoje jedan pored drugoga kao prijatelji i braca. ?ko ovo stanje Gilgamesove potistenosti i teskobe zbog straha pred smrcu ostavimo po strani. a narocito u istoriji ?sirije. Svojom dubokom humanoscu ovaj ep se uzdize iznad krvavih stranica istorije ove zemlje dveju reka.uzalud. Gipgames umire. mada se ono vise ili manje u vecoj ili manjoj meri javljalo i kod drugih ljudi u staro doba kao i danas. hiljade nabijati na kolac i zive uzidivati u gradske bedeme Ninive? Zar nisu i dalje kroz sve vekove ljudi bez razloga bili muceni i ubijani? Podsetimo se samo kako su rimski carevi slali nebrojene . koju nije mogao da nade ni u podzemnom svetu kod svog najboljeg prijatelja. Bez utehe. Kakvo je znacenje tada imao covekov zivot? Zar nije Senaherib hiljadama zivih zarobljenika dao odrati kozu. vrednost coveka pojedinca uzdignuta iznad istorijskih zbivanja tih vremena.

on je ironijom sudbine preko 2500 godina bio zanemeo pod rusevinama nekadasnjih raskosnih palata. u ovom epu Gilgamesove teznje se uzdizu iznad ljudske sebicnosti. Kakve li strasne ironije! Zar nisu posle toliko hiljada godina moderni Senaheribi. pa cak i otac prevarom sinu uskracuje besmrtnost. u plamenu lomaca ne-stao je veliki broj naprednih i ucenih ljudi. koji su zaista bili "svetlo svoga vremena". Medu svim ostalim eposima ove knjizevnosti. ne naucivsi nista o humanosti. narode i kaste? ?li ovaj poziv nije daleko dopirao. Pre nego sto su ga mogli cuti drugi narodi. sluzeci se. u kojima se bogovi medu sobom bore za prevlast ili pojedinac zeli da se dokopa vlasti. ? sve su to bili nevini ljudi koji nisu mogli shvatiti sta se to i zasto se to s njima cini. milione ljudi i dalje slali u smrt i mucili ih na razne druge rafinirane nacine? Zar nam se ovaj ep ne cini kao poziv na medusobno bratstvo. bez obzira na razlike koje dele ljude na rase. Iako se iz .ljude da ih razdiru divlje zveri radi uveseljavanja gledalaca ili kako je isto tako ogroman broj ljudi goreo na lomacama srednjega veka po ce-loj Evropi u ime "najvise i najsvetije pravicnosti". nazalost. tekovinama nove civilizacije. Naprotiv.

dacu svima junacima da jedu od nje. od nase dobre volje. Da li cemo tu daleku poruku razumeti zavisi od nas samih. hocu da je podelim mnogima. cim se domogao one cudesne trave koja mu to omogucuje. nije mogao da uspe u tom. a jednom trecinom covek" sudbina koju su mu odredili "silni ?nunaki. koja stvara sudbinu". veliki duhovi. Nije mogao da izvrsi delo. neminovno ga je vodila u smrt. Kao svetla tacka ciji zrak. dok je Gilgames hteo da ljude ucini besmrtnima. premoscujuci ponore prostora i vremena. Ne cini li nam se Gilgamesov lik veci od Prometeja. nego odlucuje: Hocu da je odnesem u moj. Iako "dve trecine bog. dakle ravnim bogovima? ?li Gilgames. jedno od prvih zavestanja koje je ostalo kao bastina svim poznijim pokolenjima pa i nama danas. on ne jede od nje. pozivajuci ljude da ga slede i da ispune to starodrevno. i to za sebe licno. ovaj ep svetli dirljivim sjajem covecnosti kroz strahote svih vremena. od nase spremnosti da kroz nejasni i . covek vise patnje nego radosti. dopire do nas.straha pred smrcu dao u grcevito traganje za vecnim zivotom. ostao je samo simbol. koji je od bogova ukrao samo vatru i doneo je ljudima. zidom ugvrdeni Uruk. i Mametum. kako bi se to ocekivalo.

nerazumljivi sum vekova razaberemo i cujemo tuzni glas neutesene duse i slomljenog srca. glas uruckog kralja Gilgamesa. Stanislav Preprek .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->