Ep o Gilgamesu Jedino sto sam nasao je bilo na cirilici, evo i prijevoda na latinicu, ali nazalost ekavica plus cinjenica

da su mi kodne stranice razjebane pa se ne kuze hrvatska slova. Nadam se da ce posluziti... PRV? PLOC? Sve je video on, gospodar zemlje. Upoznao je svakoga i svacije znanje i delo, sve je razumeo. Video je zivot i rad ljudi. Izneo je na svetlo tajne i skrivene stvari, Mudrost, kao ponor duboka, bila mu je jasna. Doneo je vesti iz vremena pre velikog potopa. Dugim putem isao je u daljinu. Mucno je bilo dugo putovanje i tegobna voznja. Svu muku dao je patnik napisati klinovima. U tvrdom kamenu uklesana su sva dela i sve patnje. Gilgames, pobedonosni junak, sagradio je zid oko Uruka. Visoko kao breg dize se sveti hram u utvrdenom gradu. Cvrsto, kao od tuca, lezi nasuti temelj. Pod zastitom uzvisene kuce, u kojoj prebiva bog neba, daleko se pruza zitnica grada, prekrasno spremiste. Sjajnom belinom blista u svetlu kraljevska palata. Ceo dan stoje strazari na bedemima, a i nocu bdiju ratnici. Samo jedna trecina Gilgamesa je covek, a dve trecine bog.

S divljenjem i strahom gledaju gradani njegov lik, po lepoti i snazi nikada mu nisu videli ravnog. Lava tera iz svog sklonista, hvata ga za bradu i probada. Divljeg bika lovi brzinom i snagom svog luka. Njegova rec i govor u gradu su zakon. Sinu je vaznija kraljeva volja nego oceva zelja. Cim sin postane covek, u sluzbi je velikog pastira kao ratnik i lovac, cuvar stada, nadzornik gradnje i pisar ili sluga svetog hrama. Gilgames, covek bola i radosti, nije umoran. Za njega, jakoga, divnoga, mudroga, moraju da rade mladi i stari, mocni i neznatni. Urukov sjaj treba da sija pred svim gradovima zemlje. Gilgames ne pusta ljubavnicu njenom dragom, ni kcerku silnoga njenom junaku. Njihovo jadikovanje dopire do velikih bogova, bogova neba, gospodara svetoga Uruka: "Vi ste stvorili mocnog divljeg bika i bradatog lava. Gilgames, nas knez jaci je od njih. Necete naci njemu ravnoga.

Silna je njegova moc nad nama. Ne pusta ljubavnicu njenom dragom, Ni kcerku junaka njenom muzu." Njihovo jadikovanje cuo je ?nu, bog neba. On pozove veliku ?ruru, boginju vestu oblikovanju. "Ti si, ?ruru, stvorila ljude i zivotinje zajedno sa Mardukom, junakom. Stvori sada lik koji bi bio slican Gilgamesu, bice koje bi bilo kao on, no ne samo pustinjska zivotinja. Neka zatim dode taj silni u Uruk. Neka se bori s Gilgamesom, a tada budi spokojan, Uruce!" Kad to cu ?ruru, stvori u mislima bice kao sto je zeleo ?nu, bog neba. Ona opra ruke, uze blato i ovlazi ga svojom bozanskom majcinskom pljuvackom. Oblikova Enkidua, stvori junaka ozivljenog krvlju i dahom borbenog boga Niniba. Sada on stoji sam u stepi, dlakav po celom telu. Kao u zene talasa mu se duga kosa, pruza se kao psenica. Nista ne zna o zemlji ni o ljudima. Krznima je odeven kao Sumukan, bog njiva i stada. Sa gazelama jede travu po polju. Sa stokom pije na zajednickom pojilu.

i odvedi je sa sobom. Strasan je njegov lik. Izmoli za sebe mladu zenu koja se posvetila Istari. neki je covek dosao izdaleka. . Jednog dana. Na tom pojilu neki lovac postavi zamke. neprestano luta po stepi. pokidao zamke koje sam postavio. Sa stokom se vraca natrag u tor. Zasuo je jamu za hvatanje koju sam iskopao. koji je dolazio da poji svoju stoku. jer se uplasio. cini se kao da je potomak ?nua. Kad stoka dode na pojilo. i treceg stoji Enkidu preteci tu na pojilu. Bol obuze njegovo srce. sa planine. Govori mu o neukrotivoj snazi divljega." Otac rece sinu. ne smem mu se pribliziti. boginji ljubavi. unezverena i mracna lica vice od besa. Lovac ga opazi i dugo gleda netremice. Silna je njegova snaga. Enkidu mu se pricino kao cudoviste iz planine. Enkidu se suprotstavi tom coveku. Zajedno sa zivotinjama stoji na nasem pojilu. pa i drugog.Sa mnostvom zivotinja gura se u reci. Spopada ga sr?ba. lovcu: "Idi u Uruk Gilgamesu. Lovac podize glas i rece svome ocu: "Oce. Tako su mi izmakle iz ruku sve poljske zivotinje.

Tako su mi izmakle iz ruku zivotinje moga polja. Njegove snage su silne kao vojska nebeskog boga." Gilgames rece njemu. Tada podize ruku i ovako rece Gilgamesu: "Neki je covek dosao izdaleka. s planine. Odvedi mu je. Noge su mu stalno sa stokom na pojilu." Lovac saslusa oceve reci i otide. da polazem mreze i postavljam zamke. stize pred kraljeva vrata i pred kraljem pade nicice. lovcu: "Idi samo. ude kroz kapiju. ne smem da mu se priblizim. Uputi se prema Uruku. neprestano luta po polju. Velika je njegova moc u celoj stepi. Kad je ugleda. Tako ce se otuditi stoci koja je s njim rasla po polju. Kad on dode sa zivotinjama na pojilo. neka ona zbaci sa sebe odelo .neka ona zbaci sa sebe svoju odecu da bi on uzeo bujnost njenog tela. priblizice joj se. Strasno ga je gledati. Zatrpao mi je jame. razderao mreze i pokidao zamke. povedi sa sobom mladu zenu iz svetog Istarinog hrama. moj lovce. On me sprecava da kopam jame.

Stoka dolazi i pije na pojilu. Zivo se gura s mnostvom u vodi. Tako ce se on otuditi stoci koja je rasla s njim u polju. pa i drugi dan zadrzase se na istom mestu. motri unaokolo. Uzbudi pozudu u njemu. pogledaj njegovu radost! Kad te ugleda." Lovac saslusa njegovu rec i ode. Enkidu. njega. snazni potomak neba. "Tu je on. sa stokom zajedno loce vodu. priblizava se. Treceg dana stigose i obretose se na odredenom polju.da bi uzeo bujnost njenog tela. Vodene zivotinje se guraju u reci. primami ga u zamku zene! . Oni podose i gonjahu mazgu najkracim putem. Lovac i zena spustise se na tlo nedaleko od pojila. zeno! Otkrij svoje grudi. Pogleda ga sveta zena. On hoda preko polja. divljeg momka. on ce ti se pribliziti. on ce joj se pribliziti. Tu je i on. Dovede mladu zenu iz Istarinog hrama. otkrij brezuljak radosti da bi uzeo bujnost tvoga tela! Ne cekaj duze. Kad je ugleda. coveka punog snage. coveka s planine. Jedan dan. Sa gazelama jede travu.

ti si kao bog! Zasto hoces da juris s divljim zivotinjama po polju? . podize Enkidu lice i pogleda po stepi. primamivsi ga u zamku zene. Bili su sami. Tek sto su ga ugledale. Zasicen bujnoscu njenog tela. Okrenu se zeni i sede do njenih nogu. Uzbudila je pozudu u njemu. Poljske su zivotinje uzmicale pred njim. a on je ugleda i baci na zemlju.Otudice se svojoj stoci. Cvrsto su pocivala njegova prsa na svetoj sluzbenici bozjoj. sjedinivsi se s njom u ljubavi. ti si lep. i kad ona progovori. Pogledom je trazio zivotinje. gazele u skoku pobegose. otkrije brezuljak radosti da bi on uzeo bujnost njenog tela. Sest dana i sedam noci upoznavao je Enkidu zenu. Mirno je stajao kao prikovan. njegove je usi slusahu: "Enkidu. koja je rasla s njim u polju. Njegova ce prsa cvrsto na tebi pocivati!" Tada zena otkrije svoje grudi. Cudenje obuze Enkidua. Ona ne oklevase i opazi njegovu pozudu. Spusti svoju odecu. Pogleda je u oci.

Podi sa mnom u Uruk, u grad opasan bedemima. Dodi u sveti hram, prebivaliste ?nua i Istare! Dodi u sjajnu kucu u kojoj stanuje Gilgames, primeran junak, Snazan kao divlji bik, on mocno vlada, njemu ravnog neces naci u narodu." Tako mu rece, a on se obradova tome sto je cuo. Enkidu rece njoj, sluzbenici Istarinoj: "Ustaj, zeno moja! Vodi me u sveto prebivaliste ?nua i Istare, tamo gde boravi Gilgames, primeran junak, gde vlada on, divlji bik, silan medu ljudima! Hocu da ga izazovem na borbu, zvonkim glasom zvacu jakoga, objavicu usred Uruka: 'I ja sam silan!' Tako cu uci i promeniti sudbinu. Rodio sam se u stepi, snaga je u mojim udovima! Sopstvenim ces ocima gledati sta ja cinim. Ja znam kako ce se sve dogoditi." Zena i Enkidu dodu do grada i udu kroz kapiju. Sareni su cilimi prostrti po ulicama. LJudi hodaju u belim odelima

i s vrpcama oko glave. Iz daljine bruje harfe i zvuce frule. Svecanost je svetkovala danju i nocu. Lepo razvijene devojke, pune zivota u svim udovima, igraju prolazeci. Klicuci digose junake iz njihove odaje. Sveta zena ulazi prva u Istarin hram. Iz svetista uzima svecano odelo. Sjajnim odelom kiti Enkidua, krepi ga hlebom i vinom s oltara boginje. Priblizuje mu se jedna posvecena i vidovita i rece mu ovako: "Enkidu, neka ti veliki bogovi podare dug zivot! Hocu da ti pokazem Gilgamesa, coveka bola i radosti. Treba da ga vidis i pogledas mu lice, kao sunce sjaji mu oko. Od misica, tvrdih kao tuc, jedar je njegov visoki stas. Njegovo je telo puno ukrocene suvisne snage. Nije umoran ni danju ni nocu. Izaziva strah kao ?dad, bog oluje. Samas, bog sunca, milostiv je Gilgamesu. Ea, bog dubine, podario mu je mudrost. Bozansko trojstvo izabralo ga je za vladara i prosvetlilo mu pamet. Pre no sto si sisao s planine i dosao iz stepe, vec te je slutio Gilgames.

Sanjao je cudan san u Uruku. Probudio se iza sna, pricao je majci san i rekao: 'Majko, ove sam noci video neobican san. Zvezde su stajale na nebu. Tada one padose na mene kao sjajni ratnici. Vojska je bila kao jedan covek. Pokusao sam ga podici, ali mi je bio pretezak. Pokusao sam da ga otrgnem, ali ga nisam mogao ni pomaci. LJudi iz Uruka su stajali i posmatrali prizor. Sagibali su se i ljubili mu noge. Tada sam ga stisnuo kao zenu, prevrnuo tako da sam lezao na njemu i bacio ga k tvojim nogama. Ti si ga primila za sina i stavila uza me kao brata. ' Risat, gospodarica i majka, zna da tumaci snove i objasni ovako sinu, knezu: 'To sto si video zvezde na nebu i kako je ?nuova vojska pala na tebe kao jedan covek, ti ga hteo podici, no bese ti pretezak, hteo ga stresti, a nisi mogao, to sto si ga stisnuo kao zenu i bacio k mojim nogama, a ja ga primila kao sina, to znaci: doci ce jedan jaki.

Pred cudesnom pojavom klanja se narod." Tako je govorila posvecena i vidovita. Drug ce ti biti u borbi.' Pogledaj. pada mu pred noge i boji se kao dete. bice ti kao brat. Izazvace te na borbu. to je san i tumacenje gospodarice i majke. Uzecu ga za sina. "Junak iz ?nuovih bregova dosao je u grad. a Enkidu napusti uzvisenu Istarinu kucu. DRUG? PLOC? Enkidu prekoraci prag hrama i stupi na ulicu. bice ti prijatelj.Kao mnostvo ratnika silne su njegove snage. Enkidu." Junaku iz Uruka preprecuje put u svetu kucu. ali je odbija njegov preteci pogled. Svetina se zacudi kad ugleda stepskog coveka. Kao bogu. Nad njim ce biti tvoja ruka. lezace do mojih nogu. Njegovo snazno telo nadvisuje sve silne u gradu. Gilgamesu je prostrta postelja od cilima u hramu . borice se s tobom. Sva se vojska skupila i nastupa protiv njega. Kao talasi spusta mu se duga brada i kosa.

Enkidu stoji na dverima hrama i preci mu da ude. uhvati ga za ruke: "Ti si moj sin. Zamrsena je i uskovitlana kosa mocne glave. Divi se narod Gilgamesovoj snazi." Enkidu otvori usta i rece Risati gospodarici: "Majko. Kao vojska lezi Enkidu nad pastirom zemlje. Risat. pa nije poznavao ni makaza ni brijaca. Gilgames izlazi iz svog dvora i priblizuje se." Gilgames mu rece: "Ti si moj prijatelj. Tvoja sam majka. Enkidu se uspravi i pogleda protivnika. gospodarica i majka. Tada ga ovaj stiste kao zenu i prevrnu tako da je lezao iznad njega. Mracno postade njegovo lice i tmuran njegov izgled. Podize ga i baci majci pred noge. . U ocajnoj sr?bi vice na njega Enkidu. Ruke mu padose na umorna bedra. On je dosao sa stepe.da se kralj sjedini sa samom Istarom. ja sam u borbi nasao brata. Kao dva rvaca hvataju se u kostac na ulazu svete kuce. danas sam te rodila. boginjom plodnosti. a ovaj ovde ti je brat. oci mu se napunise suzama. i dalje se bore na ulici.

mi necemo besposleno mirovati u Uruku. Svako ko zalazi u planinu kedrova boji se strasnog cuvara sume. On cini da drvece sumi kao urlase bure. Bel je postavio cuvara Humbabu na strah ljudima." Enkidu rece prijatelju Gilgamesu: . sudiju duhova i ljudi. Moje srce trazi da pronadem strasnoga i da ga savladam. izlazi iz sume na uzas ljudima. poci cemo za pustolovinama i junackim delima. Ko god se priblizi svetom gaju drsce celim telom. necemo radati decu u Istarinom hramu. uvredio je boga Samasa. ne postuje nikakve granice. cuvar Kedrove sume. Postavljen za cuvara svetih kedrova. strasno huci njegovo dahtanje. I jakoga rusi njegova ruka. Gilgames rece Enkiduu: "Humbaba. dahom njegovih usta sumi drvece. S tobom cu opet loviti po stepi. Svakog ubija ko god se priblizi. Prijatelju.bori se odsada uza me!" Da bi zastitio kedrove u dalekoj sumi bogova. Njegov glas je kao zavijanje oluje.

Enkiduu: "Prijatelju. Njegovo srce je teskobno i leprsa kao ptica nebeska. . ja. moj prijatelj. Kao narikaca dizem jadikovku. podize ruku i rece knezovima: "Cujte me. Gilgames je zalostan. opet se zuri iz grada u divljinu. ja placem zbog njega. Kazes da je silan i snazan. Glasno jadikuje i ne da se zadrzati. Otisao je Enkidu. On se dize. zajedno cemo se boriti protiv Humbabe i ubicemo neprijatelja bogova i ljudi!" TREC? PLOC? Enkidu ude u sjajnu kraljevu dvoranu. mac o pojasu. On cezne za stepom i poljskim zivotinjama. muzevi. I mi treba da krenemo da se borimo s njim?" Gilgames rece njemu. kome idemo. radost u ocima. svecana odeca koja mi obuhvata telo sta ce mi sve to? Podigao se demon i svu mi radost zagorcao. Sta ce mi ratna sekira o boku. hajdemo zajedno do svetog kedra. jer je otisao prijatelj. i pogledajte me! Ja. sakupi najstarije iz naroda."Mora da je strasan Humbaba. ja zalim za Enkiduom. toljaga u ruci.

Trebalo bi da pociva na sarenim sagovima i da stanuje u palati meni sleva. Silnici zemlje trebalo bi da mu ljube noge. usrdno se moli Samasu i vice: "Samasu. Neka ljudi nose zalobna odela. bogu sunca. trebalo bi da mu sluze svi ljudi. Proklinje lovca. poderana i zaprasena. rec mu izvire iz punog srca. Hocu da ceo narod tuguje za njim. neka se pojave zmije. trazicu ga u stepi. On proklinje svetu zenu koja ga je zavela i usrdno se moli Samasu. stoji Enkidu u stepi. osudi prokleto lovcevo delo! Unisti mu bogatstvo." Sam. zeno! Ne bilo kraja danima tvoga zivota! Neka moje kletve stoje nad tvojom glavom! Neka ti ulica bude prebivaliste. . Ogrnug lavljom kozom juricu po polju. oduzmi mu musku snagu! Neka ga muce svi demoni. pred njegovim plasljivim korakom. ? onda ga nesto nagna da prokune i zavodljivu zenu: "Hocu da ti odredim sudbinu." Tako on proklinje lovca. s uzdignutom rukom.napolju je medu poljskim zivotinjama. a san ugao kraj zida.

da ti ljube noge velikani zemlje i da ti sluze svi muzevi. Dala ti je svecano odelo i pojas. On dolazi u stepu da te trazi. Dala ti je vino da pijes kakvo samo kralj dobija. izopsteni udarace te po obrazima. Veliki Gilgames je tvoj prijatelj. bog zarkog podnevnog sunca. Pred gospodom svojim bogom. Prosjaci. budi prokleta!" Reci njegovih usta cuo je Samas. zasto proklinjes svetu zenu? Ona ti je dala hranu sa stola boginje kakvu samo bog dobija. a ja hteo da je upoznam. Gilgames prebacuje lavlje krzno preko leda i hita poljem. Trpim glad i zed me muci. . sto si me s mog polja odvela u grad. nose poderana odela. On ti daje da pocivas na sarenim sagovima. posuta prasinom." Enkidu saslusa reci jakoga boga Samasa. "Enkidu. Zato sto si u meni probudila zudnju. panteru stepe. odbaceni. Sjajnoga Gilgamesa ti je dala za prijatelja.Neka ti noge uvek budu umorne i ranjave. U gradu Uruku tuguju ljudi za tobom. da stanujes njemu sleva u blistavoj kuci.

Nove boli obuzimaju Enkiduovo srce. dublje u stan tame. a zemlja mu odgovarala drhtanjem. On govori prijatelju sta ga tisti: "Teske sam snove video ove noci. Tezinom brda lezalo je nesto na meni. pustio me da zaronim u strahovitu dubinu. prijatelju moj. Idi dole putem kojim nema povratka. ciji smer ne skrece ni levo ni desno! . lavlje mu krzno svetluca kao zlato. Enkidu se vraca s prijateljem u grad. Ukoceno je buljio ocima. a ruke mi pretvorio u pticja krila: 'Leti samo dublje. u Irkalino prebivaliste.umiri on svoje srce. Samas ucini da zablista u belom svetlu. Oblak prasine zasja u daljini. Sam sam se suprotstavio nekome jakom. Lice mu je bilo mracno kao noc. Tada je preobrazio moj lik. Kao ogromna stena ucinio mi se teret vlastitog tela. Dolazi Gilgames. Nebo je urlalo. Kao jastreb imao je snazna krila i kan?e. Spusti se u stan iz koga nema izlaska onima koji su jednom stupili u nj. Bio je slican strasnom pustinjskom psu koji skrguce zubima. Cvrsto me je zgrabio i bacio u ponor.

' Tada sam stupio u prebivaliste pod zemljom. stanuje Ereskigal. Ereskigal podize glavu i ugleda me: 'Upisi mi i ovoga!' Eto to je san. Enkiduu: "Uzmi svoj bodez i posveti ga zlom duhu smrti! Dodaj tome sjajno ogledalo. neka ga ono odagna. Obuceni su u perje. s krilima kao sismisi i sove. Tu su strgnute s glava kraljevske kape." Gilgames rece njemu. U kuci tame u koju sam usao stanuje svestenik i njegov sluga. Ne vide svetla." Kad je sledeceg jutra granulo sunce. ponizeni su oni koji su sedeli na prestolu i koji su vladali zemljom od pradavnih dana.Udi u kucu ciji ljudi ne trebaju svetla. Prah im je hrana. stanuju i sami ljubimci velikih bogova. utiskuje klinom imena u glinu i cita ih. Sutra cemo zrtvovati zloslutnom sudiji Utukiju da protera sedmoro zlih. a blato im je jelo. Pred njom kleci pisarica zemlje. kraljica zemlje i podzemnog sveta. zive u tami. .

vratio ti je prijatelja da te nepovredenog sacuva! Neka stoji uza te kao zastitnik . postavi sve na sto i ostavi bogu sunca da lize. zato idite i ubijte ga!" Gilgames je cuo rec gospodnju i pozvao sve knezove iz naroda. I Gilgames otvori usta i rece: "Samas nas je pozvao da se borimo protiv Humbabe. rece Gilgamesu: "Spremi se da se s prijateljem boris protiv Humbabe! On je postavljen za cuvara Kedrove sume. koji ti je objavio pocetak borbe. bog sunca. sjajnog Gilgamesa. Kroz Kedrovu sumu vodi put na Breg bogova. maslacem napuni zdelu iz lapislazulija.otvori Gilgames visoku kapiju hrama. Humbaba me je uvredio. Samas. S Enkiduom je usao u dvoranu. Neka njegova zastitnicka ruka ne bude daleko! Strasan je srditi cuvar Kedrove sume. iznese sto od elamaku drveta. CETVRT? PLOC? ? Samas. napuni medom cup od crvenog kamena. Neka je mir s vama i celim narodom!" Najstariji medu knezovima grada ustade i rece: "Samas je uvek stitio svoga prijatelja.

Visoko gore pod slobodnim nebom uzdizao se mirisni kad. predvida buducnost i sudbinu. a onda se uspne stepenicama tornja. a Gilgames rece Enkiduu: "Prijatelju. Ona je razumela sve reci sina i rece: "Neka ti Samas bude milostiv!" Zatim stupi u komoru svecanih odela. kraljevu majku. pastiru nas. Hajdemo Risati. sa tijarom na glavi.i cuva tvoj zivot. sa zlatnim stitovima na prsima. Vrati se u svetom nakitu zavijena u belu haljinu. Neka polozi nasu sudbinu u snaznu ruku boga sunca. Neka blagoslovi nase korake. majci i gospodarici! Ona je vidovita. sada mozemo ici u hram Egalmah svetoj svestenici." Oni odu u hram Egalmah i sretnu svetu svestenicu. stiti nas od neprijatelja!" Oni napuste zborno mesto. sa zdelom vode u ruci. o kralju! Ti. Ona poskropi pod. Prosipala je zrtveno zrnevlje i digla ruku prema uzvisenom Samasu: "Zasto si mom sinu Gilgamesu dao srce cija plahovitost ne nalazi mira? .

Zastiti mi Gilgamesa. dok ne osveti krivicu i ne unisti strah zemlje u sve te dane." Tako je izmolila pomoc zene boga Samasa. Samasu.Opet si ga dotakao. Dokle god ti bude uskracivala ljubavni lezaj. Ici ce putem koji jos ne pozna. ti si mi radost i uteha. neka se ona odvrati od tebe! Tako neka te ?ja podseca na Gilgamesa." Oni podose na put i odose prema severu. neka ti je srce budno i neka misli na njega dok se nepovreden vrati. Od dana kada pode do dana kad se vrati. ti jaki. kad budes zudeo za ?jom. Ona side. sina. U plavicastim oblacima dizao se kad prema nebu. prebivaliste bogova. Mora da izdrzi borbu koju jos ne pozna. za svojom ljubljenom. pozove Enkidua i rece: "Enkidu. Jos izdaleka ugledase Breg sveta. Ovamo ih je vodio put kroz Kedrovu sumu. dok ne savlada snaznoga Humbabu. dok ne dospe do Kedrove sume. . Kad pred sobom ugledase tamu sume. i prinesi zrtvu uzvisenom Samasu. jer hoce da ide dalekim putem do prebivalista Humbabe.

pode im u susret. Enkidu otvori usta i ovako rece Gilgamesu: "Dragi prijatelju. Kao divlji bik dascuci od besa. te oni ubise diva. unisti moc carobnih ogrtaca cuvara sume. niti cemo ici u njenu tamu! Svi su mi udovi kao oduzeti. Humbabinog cuvara sume. dade snagu njihovim rukama. bog sunca." ?li Samas. Nismo li ubili njegovog cuvara sume? . bog ratnika. Njegovo je telo bilo odeveno u sedam carobnih ogrtaca. ruka mi je ukocena. Mi moramo ici dalje i samom Humbabi okrenuti svoje lice. necemo ici dalje u sumu. Jos izdaleka ugleda junake Humbabin cuvar sume. prijatelju moj. Enkiduu: "Ne budi plasljiv. zastiti junake. Videvsi ih kako se priblizuju. ne budi plasljiv i kukavica. Sest ih je odlozio i promenio tako da donji dodose gore.ostavise za sobom satore. Sami se priblizavahu stanovima bogova." Gilgames rece njemu. Ninib. dotrci i zaurla strasnim glasom: "Dodite samo da vas bacim jastrebovima da vas prozdru.

obazirimo se na sve strane da nas ne bi uhvatio jaki iz svog skrovista. prebivaliste bogova i visoko gore sveti hram boginje Irnini. Budimo oprezni u sumi. Skupi snagu i odupri se slabosti! Dodi. Tada nece biti nikakvog uzasa. . Oni gledaju Breg kedrova. na Breg bogova! Uzdaj se u Samasa i neces se bojati. Uredeni su putevi i puteljci. Usta im zanemese i sami se zaustavise. PET? PLOC? ?uteci su stajali i gledali sumu: gledaju kedrove. Gledaju sumu i daleku cistinu kuda se ulazi. tu je siroki put kojim prolazi Humbaba ponosnim i silovitim koracima. Nestace ukocenosti ruke. Zaboravi na smrt. Bog sunca nam je prijatelj i on nas salje u borbu. hajdemo! Zajedno cemo se boriti.Zar obojica nismo vicni boju? Napred. u cudu posmatraju visinu stabala. nacinjene su lepe staze. Bog koji te je zastitio u nedavnoj borbi neka sada zastiti mog saputnika! Svi ce krajevi zemlje slaviti nasa imena!" Oni nastavise put i stigose do Kedrove sume.

San koji si video. Noc se spustila na sumu. i treci. i drugi. sve strmiji je bivao put prema Bregu bogova. Jedan covek je bio smrvljen. izvanredan je." Tada kralj rece prijatelju: "San koji si sanjao dobar je. ima dobro znacenje. Mucno je postalo putovanje. kedrovi su puni kliktanja. zatim smo bili na putu za Uruk. a tamo se zbunje zeleni medu mahovinom. dok smo mi obojica odleteli u stranu kao sitne poljske musice. prijatelju. koja se bila nadvisila. Dvostruki sat su hodali. Rano ujutro probudi Enkidu prijatelja: "Sanjao sam san. prijatelju moj. zvezde se pojavile i oni legose spavati. tada se s tutnjavom grmljavine skotrlja stena. Mirisno cvece i povijuse skrivaju se pod kedrovima u gustom grmlju. Humbabu nisu nigde ni videli ni culi. a san koji sam video bio je zaista strasan. Pod njima puzi trnovita sikara. Putnicima godi sena drveca.Pred hramom stoje kedrovi u divnoj bujnosti. . Obojica smo stajali pred vrhom brda.

Gilgames rece prijatelju da legne. Gilgames se uspne i stane na humku izbacene zemlje. Usred noci nestade sna. dolazio je strasan vihor. pao je na kolena i podupro umornu prijateljevu glavu.Sto si video da se breg srusio i smrvio treceg coveka. baci zrnevlje u jamu i rece: "Brdo. tesko pade na Enkidua. San. On se uspravi i rece prijatelju: "Nisi li me zvao. uzviseni Samasu!" Hladan vetar prohuji kroz drvece. Gilgamesu? Kako to da sam budan? Nisi li me se dotakao? Zasto sam tako preplasen? Nije li ovuda prosao neki bog? . kakav obuzima ljude. to znaci: uhvaticemo i ubicemo Humbabu. nabrojali su vec trideset sati." Trideset sati su putovali. pa i sam leze. Bacicemo u polje njegovu lesinu i o prvoj zori vraticemo se kuci. Sagnuo se pred olujom kao brdska raz na vetru. donesi san! Daj snove Enkiduu. Pred suncanim bogom iskopali su jamu. Samasu su podigli svoje ruke.

. radosno je njegovo znacenje. opet sam sanjao. tvoj san je dobar. Videse samog Humbabu kako dolazi. Sape je imao kao lav. gde bujni kedrovi okruzuju kucu bogova. Hajdemo dalje. oganj je suknuo uvis. munja je zasvetlila. posavetovacemo se na hasurama medu kedrovima. priblizivali su se tamni olujci oblaci. a tada se vatra ugasi. Neki covek koga je ubio grom postade pepeo. oblaci su se sve vise sirili. kao kisa padala je smrt. a san koji sam video bio je strasan: Nebo je jecalo. mracno su se skupljali i gomilali. ali cemo ipak ubiti Humbabu. Teska ce biti borba." Gilgames otvori usta i rece prijatelju: "Enkidu. Jos jednom zasvetle. a drvece zasumi. a telo pokriveno bronzanim ljuskama." Mucno se uspinju dalje sve do vrha brda. Tada se zacu strahovito dahtanje.Zasto mi je celo telo tako nemocno? Prijatelju moj. U zaslepljujudoj belini sija sveti toranj boginje Irnini. a zemlja odgovarala urlanjem.

Penju se odvazno dalje prema Bregu bogova. "Ustani. Na visokoj motki odnese glavu s rogovima kao znak pobede. na glavi rogove divljeg bika. on ostade nepovreden. Vec je uhvatio Enkidua svojim kan?ama. neka nam pokloni zivot!" Oni odapnu strele. Okrenite se opet prema gradu Uruku. Zatim uzese mocno telo i odvukose ga u polje. javi se Irninin glas: "Vratite se! Svrseno je vase delo. Sad stoji pred njima. ne moze se uspeti nijedan smrtnik. Kroz divnu bujnost kedrova stizu na vrh. Sve se ovo odbi natrag. Enkidu! Samas bog sunca. a Gilgames mu odrubi glavu s ljuskastog vrata. Onaj koji pogleda u lice bogovima mora umreti!" . Bacise ga pticama da ga prozdru.na nogama jastrebove kan?e. on vas ceka! Na Sveto brdo gde stanuju bogovi. bace i pracke. Tada povice glas s brega. a rep i ud rasplodavanja zavrsavali se zmijskom glavom. Pogoden pade Humbaba.

Gilgamesu. Zaogrnu se porubljenim ogrtacem i opasa bedra. idahu gudurama i neprohodnim putevima. Lep je bio Gilgames. zbaci sa sebe prljavo odelo i obuce cistu odecu. zlatni su im tockovi.I oni se okrenuse. ja cu ti biti zena! Dacu zapregnuti kola. ah. Sama Istar podize svoje oko ka Gilgamesu: "Dodi. pokloni mi ga! Budi mi muz. Gilgames je nosio glavu Humbabe na svom lovackom koplju. njihovi roglji ukraseni su draguljima. ona su od lapislazulija i zlata. . budi moj ljubavnik! Pokloni mi svoje seme. oceslja kosu koja mu je padala na vrat. U zaprezi ces imati svaki dan najlepse i najsnaznije konje. Pod mirisom kedrova udi u moju kucu! Kad budes u mojoj uzvisenoj kuci. Tada se rasplamsa pozuda u boginji ljubavi. Cvrsto stegne pojas. Na dan punog meseca vratise se kuci u grad. borahu se s lavovima i uzimahu im krzno. SEST? PLOC? On opra svoje oruzje i osvetla kraljevske ukrase. Na glavu stavi tijaru.

ovce i koze tvojih stada neka se oblizne. necu hranu koju mi ti dajes. Sva goveda. Tvom sjajnom pastuhu nijedan nece biti ravan!" Gilgames otvori usta i govori. iako mi nudis napitke velikih bogova. kao blistava kuca koja jake ubija. Neka ti dodu blagom natovarene mazge. iako nudis hranu bogova. mocnoj Istari on rece: "Zadrzi za sebe svoje cari! Prezirem plod tvog bestidnog. . Odvratno je tvoje jelo. Ne treba mi tvoj hleb. donece ti oni kao danak. ali ti je u srcu hladnoca kao potajna straznja vrata koja propustaju ledeni vetar. Hocu da te uhvatim u tvojoj podmuklosti! Vruce je tvoje nastojanje. Sto god zazeli tvoje srce sa bregova i iz dolina. Neka pred svima projuri konj tvojih bornih kola. i kraljevi zemlje.ljubice ti noge svi koji sede na prestolu. u prah ce pasti i veliki. Nikakvu mi radost ne pruza tvoj pehar. zavodljivog tela.

mamuze i mucenje. kapi. Zavolela si konja. njegovi mu vlastiti psi razdiru krzno. kao cipela koja tisti svoga vlasnika! Gde je ljubavnik koga ces voleti postojano? Gde je tvoj pastir kome bi uvek bila verna? Treba da cujes sva svoja sramotna dela. svaki dan ti je klao mlado jare. Konacno si zavolela Isulanua. Tukla si ga svojim stapom i od njega nacinila vuka. jer je kipteo od snage. Hocu da se obracunam s tobom: Iz godine u godinu gorko rastuzujes Tamuza. slomila mu krilo. pun pobednicke radosti napadao je neprijatelja. mladanog ljubavnika. Proterali su ga njegovi vlastiti pastiri. kao vapnenac koji ne ucvrscuje gradske zidine. sedam i sedam puta si mu kopala jamu. . ali je osetio tvoj bic. boga proleca. Zavolela si i snaznog staresinu pastira. kao mehur za plivanje koji puca pod plivacem. tukla si ga. Zaljubila si se u pastira okicenog sarenim perjem. On stoji u sumi i jadikuje: kapi. kao smola koja prozdire bakljonosu. vredno ti je sipao zrtveno zrnevlje.kao slon koji zbacuje sedlo. moje krilo! Zavolela si lava.

u cvecu ti je svaki dan blistao sto. donosio ti je kite cveca. nebesku majku. Postupio je sa mnom sramotno." ?nu otvori usta. Bacila si svoje oko na nj i mamila ga: 'Hodi Isulanu. treba li da jedem jela za svoju propast. da jedemo od hleba bogova. oca. i pred ?ntuu. Moju ljubav zelis. Stupi pred ?nua. jela koja ce mi postati trnje i cicak?' Kad si to cula. pretvorila si ga u Dalalu. a postupaces sa mnom kao i s njima. udarila si i njega stapom. . obuze je strahovit gnev. Kad god si htela. a on je nabrojao tvoje pakosti. Gilgames me je prokleo. dubriste si mu dala za stan. pruzi samo ruku! Kusaj sa mnom slatko voce!' Tada tebi rece Isulanu: 'Sta trazis od mene? Zar moja majka nije pekla i zar ja nisam jeo. ona se uspe na nebo. on mi je kao zla nabrojao sva moja dela. i stade pred njih: "Oce na nebu. govori i rece uzvisenoj Istari: "Ti si dakle trazila Gilgamesovu ljubav. Sad se vise ne penje u hram i ne silazi u bastu.vrtlara svog nebeskog oca." Kad to cu Istar.

On besno juri preko useva i polja. Istari: "?ko ucinim ono sto ti trazis. Zato ga samo posalji! Hocu da uzivam kad se Gilgamesu priblizi dahtanje carobnog bika!" Bog neba je cuo njene reci.Kako je sramotno postupio Gilgames!" Istar otvori usta i rece ?nuu. I ?nu joj uslisa molbu. nebeski oce. ocu: "Za ljude je sakupljeno dosta zita. svi ce davoli izaci iz Podzemlja. Jesi li sakupila dovoljno zita u ambare? Jesi li dala da rodi dovoljno trave i zeleni za stoku?" Istar rece ?nuu. da ubije Gilgamesa! Neka strava i uzas obuzmu Gilgamesa! ?ko ne uslisas moju molbu i ne stvoris mi carobnog bika. S Brega bogova posalje strasnog bika i uputi ga prema gradu Uruku. nastace tada sedam gladnih godina. dovoljno je sakupljeno za ljude i stoku. a za stoku ima dovoljno trave i zeleni. Neka sedam zlih godina dode. tada cu razbiti vrata pakla. . I bice tada vise mrtvih nego zivih!" ?nu otvori usta i rece mocnoj kceri. ocu: "Stvori mi carobnog bika. svi koji su davno pomrli opet ce se vratiti.

Enkidu mu se ponovo suprotstavi. mi smo proslavili svoja imena. ubili smo nebeskog bika!" Kao lovac iskusan u lovu na divlje bikove. Bik se dascuci otrgne. Njegovo vatreno dahtanje unistava stotinu ljudi. skoci u stranu i uhvati ga cvrsto za koren repa. Gilgames rastavi glavu od mocnog trupa izmedu sije i rogova. Tada se Istar pope na zidine grada Uruka. a bik hropcuci pade na tlo. pred Samasem. Digose se pred Samasem i odose. Pred zidinama grada odmorise se oba druga. smrt i propast tebi jer si mi opet skrivio i ubio nebeskog bika!" . Gilgames mu zari mac u grudi. bogom sunca. Enkidu skoci u stranu i uhvati ga za kraj repa. Enkidu otvori usta i rece Gilgamesu: "Prijatelju. Kad dascuci dojuri i treci put. triput jao. Gilgamesu. padose nicice. ustremi se na dvesto ljudi i sve ih pobije. umirili su svoje srce.Pustosi zemlju pred zidovima grada. Cim dojuri ovamo. Kad su tako savladali nebeskog bika. skoci na njihov krov i izrece kletvu: "Jao tebi.

Odlaze i jasu ulicama Uruka. On otkinu ud divljem biku i baci joj ga u lice: "Samo da te mogu dohvatiti. dva prsta bila im je debela kora. sve zene i svestenice ljubavi i naredi da otpocnu tuzaljku. promatraju ih i cude se. koliko su mogla da prime oba roga. Cudom su se majstori cudili velikim savijenim rogovima. veste zanatlije. unese rogove u hram boga zastitnika i ucvrsti ih na prestolu bozanskog vladara. Preko sest stotina litara ulja. Tezili su po trideset funti lazurnog kamenja. Gilgames je sazvao sve majstore.Tako je klela gospodarica bogova i Enkidu je cuo reci Istarine. Gilgames ovako rece zboru zena svoje palate: "Ko je lep medu muzevima? Ko je divan medu ratnicima?" . pokloni Gilgames svome bogu Lugalbandi kao ulje pomazanja. U Eufratu oprase ruke i podose. I svi ljudi Uruka stoje okupljeni. ukrasio bih te njegovim crevima!" Tada Istar skupi sve devojke iz hrama. i tebi bih ucinio kao njemu. I one su oplakivale otkinuti ud carobnog bika.

"Gilgames je lep medu muzevima! Gilgames je divan medu ratnicima!" Tako to zvuci u radosnom zboru zena. njegov kraj nagovestava nesrecu. a more kao recica koja ga natapa. I opet je leteo cetiri sata u visinu i rekao: 'Pogledaj dole na zemlju! Kako ona izgleda? Pogledaj more! Kako ti se ono cini?' ? zemlja je bila kao vrt. slavi radostan praznik. On mi rece: 'Pogledaj dole na zemlju! Kako ona izgleda? Pogledaj more! Kako ti se ono cini?' ? zemlja je bila kao breg. prijatelju? Cudan je bio moj san koji sam video. I opet je leteo cetiri sata u visinu i rekao: 'Pogledaj dole na zemlju! Kako ona izgleda? . prica svoje snove i ovako rece Gilgamesu: SEDM? PLOC? "Zasto se savetovahu veliki bogovi? Zasto mi spremaju veliku pogibiju. Zvuci frule i pesme za igru zazvucase u sjajnoj dvorani. Zgrabio me orao mjedenim kan?ama i nosio cetiri sata u visinu. Veseo je Gilgames. Dize se Enkidu. Pociva Enkidu i vidi slike u snu. Ispruzeni pocivaju ratnici na nocnom lezaju. a more kao mala voda.

Pogledaj more! Kako ti se ono cini?' ? zemlja je bila kao kasa od brasna. prijatelju: "Zao duh ce te spopasti svojim kan?ama. On podize svoj glas i rece Enkiduu. a more kao valov za vodu. Jos me je dva sata nosio uvis i tada pustio da padnem. Sedamdeset i dva lakta je tvoja visina. . ? ja sam padao." Gilgames cu reci Enkidua i pogled mu se smraci. a dvadeset i cetiri tvoja sirina. Jao. Da sam samo znao. dok sam ugledao visoki kedar. jer ti je celo vrelo. Uzasnut. Govori vratima kao zivom coveku: "Vrata gaja. probudio sam se." Enkidu leze i na njega sade demon. veliki su bogovi dosudili nesrecu! Lezi. da ces postati propast. Sagradio te je knez u Nipuru. ti nemas pameti! Cetrdeset sam sati trcao dok sam izabrao tvoje drvo. Od tvrde su stene isklesani stubovi i lepo je zasvoden tvoj gornji luk. zao duh groznice zahvati mu glavu. kedrova kapijo. ti kapijo. Ti si od pravog drveta. padao i lezao razmrskan na tlu.

? ja sam u borbi ubijen!" OSM? PLOC? Cim zasja prvi jutarnji zrak. prijatelju moj. sa mnom si delio sve opasnosti. Spleo bih pleter od siba. Prijatelju moj. kao onaj koji usred borbe proklinje neprijatelja." Tada Gilgames podigne glasnu jadikovku i rece: "Prijatelju moj. deveti i deseti dan lezi Enkidu i njegova bol postaje velika. . Jedanaesti i dvanaesti dan zajeca Enkidu u vatri groznice. sekiru bih podigao i razmrskao te. onaj koga u borbi ubiju mrtav je. Bolestan lezi Enkidu.. prijatelju moj. drugi dan bunilo ga drzi cvrsto. poceo se sudbonosni san ispunjavati.. sa mnom si proputovao bregove i pustinje. san se ispunio! Sudbina se ne moze zaustaviti!" I na dan kad je video sliku u snu. cetvrti dan lezi on i spava. Lezi na lezaju od cilima. Treci dan. jedan dan. prijatelju moj.a ova lepota mojom nesrecom. osmi. On zove svoga prijatelja i govori mu: "Prokleo me gospodar vode zivota. Peti. sesti i sedmi.

a pogled mu je lutao u daljinu. . Mozda te je pogodio njegov otrovni dah? Mozda veliki bogovi ipak nisu odobrili sto smo usplamteli sr?bom na Isgaru i ubili bika koji je poslan s neba?" Cuteci je sedeo uz prijateljev lezaj. mladi prijatelju. gde ti je ostala snaga. a uznemiravani stanovnici bregova oslobodeni od nemani neprestano su nas blagosiljali. ? Gilgames je plakao i govorio: "Enkidu. tebe! U Kedrovu sumu isao sam s tobom. Kao brata sam te voleo.dize se Gilgames i pristupi prijateljevu lezaju. Tiho su se dizale grudi i opet spustale. Sa mnom si doneo glavu Humbabe u utvrdeni Uruk. gde ti je ostao glas? Gde je moj Enkidu? Jak si bio kao lav i divlji bik. danju i nocu bio si sa mnom. tebe! Velikim sam ucinio medu svim knezovima tebe. tebe. tebe! Sve lepe zene Uruka volele su tebe. Mirno je lezao Enkidu. Mi smo ubili cudesnog bika koji je dahtao. Tiho je isticao iz usta dah njegove duse. brz si bio kao gazela.

Slican lavu. podize Gilgames novu tuzaljku. podize on svoj tuzan glas. Cim je zasjao prvi jutarnji zrak. prijatelja. Slican lavici pogodenoj kopljem.Gilgames opet pogleda Enkidua. zalobnu. Tada on pokri prijatelja kao nevestu. prijatelju mojih mladih godina! Tu lezi sada panter stepe koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg bogova. Poderao je svoju odecu i obukao prasnu. zaurla on. Mirno je lezao Enkidu i spavao. Gilgames dotakne njegovo srce. Tamo ga susrece lovac koji kopa jame za lavove. ostavio ga je nepokopanog. da savladao Humbabu. Cupao je svoju kosu i razbacivao. Sedmoga dana sahranjuje Gilgames prijatelja i napusta grad Uruk. Sest je dana i sest noci oplakivao Enkidua. On zuri napolje u stepu. koji je stanovao u Kedrovoj sumi. Sve dok nije sedmog dana osvanulo jutarnje rumenilo. Kakav te je to duboki san sada uhvatio? Tako si mracan i ne cujes me vise!" ?li ovaj ne podize svojih ociju. "Enkidu. ali ono vise nije kucalo. da oborimo i ubijemo nebeskog bika. .

ti si ubio silnoga bika koga je poslao bog neba. koji je sa mnom delio sve opasnosti njega je stigla ljudska sudbina. govori i rece mu: "Moga prijatelja. Sest sam ga dana i sest noci oplakivao. ti si ubio strasnog cuvara Kedrove sume. a stas pogrbljen? Zasto je jadikovka u tvom srcu tako glasna? Zasto licis na putnika dalekih puteva? Zasto ti je lice opaljeno od vetra. pljuska i podnevnog sunca? Zasto tako nemirno zuris preko polja?" Gilgames otvori usta. pantera stepe. koji mi je bio privrzen kao veran konj. svojom si rukom ubijao lavove u bregovima. da savladamo Humbabu na Bregu kedrova i da u gudurama ubijamo lavove. da uhvatimo i ubijemo carobnog bika. a tvoje lice tako pogruzeno? Zasto ti je dusa ojadena. koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg bogova. moga prijatelja. gospodara Kedrovog brega. ti si svladao samoga Humbabu.Lovac progovori kralju i ovako rece Gilgamesu: "Uzviseni vladaru. . Enkidua. moga prijatelja. Zasto su ti obrazi tako bledi i upali.

sve do sedmog dana ostavio sam ga nepokopanog. Sudbina prijatelja tako tesko lezi na meni, zato zurim preko polja i trazim daljine. Kako samo mogu to da precutim, kako da se izjadam? Prijatelj koga volim postao je zemlja. Enkidu, moj prijatelj, postao je kao blato zemlje! Zar necu i ja morati da se smirim kao on i da ne ustanem doveka?" DEVET? PLOC? Gorko oplakuje Gilgames Enkidua, svoga prijatelja, i juri preko polja: "Zar necu i ja, i ja kao Enkidu umreti? Dusa mi je razrivena bolom. Uplasio sam se smrti i zato jurim preko stepe. Odlazim mocnom Utnapistimu, koji je nasao vecni zivot, zurim da stignem k njemu. Kada nocu sam u stepi spazim lava, postajem plasljiv. Podizem glavu i usrdno se molim Sinu, mesecu. I Nin-Urumi, gospodarici Tvrdave zivota, sjajnoj medu bogovima, upucene su moje molitve: Sacuvajte mi zivot!" Umoran leze na pocinak i u noci vide san:

Mladi se lav igrao i radovao zivotu. ? on podize sekiru s boka, izvuce mac iz pojasa, a tada - pade siljasta strela medu njih kao koplje i razmrvi zemlju. On sam propade u razjapljen jaz. Probudi se uplasen i pode dalje. Kad se sledeceg jutra pojavi zora, on podize oci i ugleda veliku planinu. Ime planine je Masu. To su dva brega sto nose nebo. Izmedu bregova nadsvodena je Sunceva kapija, iz koje izlazi sunce. Dva diva cuvaju brdsku Kapiju neba. LJudska im tela strse iz zemlje samo grudima. Skorpionima slican, donji deo tela pruzaju u Podzemni svet. Strasni su i jezoviti, a njihov pogled nagovesta smrt. Njihov pogled kao munja rusi bregove u dolinu. Gilgames ih ugleda i ukoci se. Od uzasa mu se smraci lice. On se osmeli i pokloni. Skorpion covek povice svojoj zeni: "Covek koji dolazi k nama ima telo i meso kao bogovi!" Skorpionu coveku odgovara zena: "Dve njegove trecine su bog, a jedna trecina je covek!" Skorpion covek vice

i govori prijatelju bogova, Gilgamesu: "Prosao si dug put, neobicni putnice, dosao si sve do mene. Presao si bregove koji se tesko prelaze. Hocu da znam tvoj put. Ovde su postavljene granice tvome putovanju. Hocu da znam cilj tvoga putovanja!" Gilgames odgovori njemu, skorpionu coveku, i rece: "Tugujem za Enkiduom, prijateljem, panterom stepe. Njega je stigla ljudska sudbina. Bojim se sada smrti i zato jurim stepom. Sudbina Enkidua tako tesko lezi na meni, prijatelj koga volim postao je prah. Enkidu, moj prijatelj, postao je kao blato zemlje. Zato sam jurio zemljama, zato sam se penjao preko planina i dosao sve do tebe. Hteo bih da odem do Utnapistima, moga praoca. On je dospeo u Skupstinu bogova, trazio je i nasao zivot. Za smrt i zivot hocu da ga pitam!" Skorpion covek otvori usta i ovako rece Gilgamesu: "Nikada za ljude nije bilo, Gilgamesu, prohodnih staza kroz ove bregove. Niko jos nije prokrcio put kroz ovu planinu. Dvanaeset dvostrukih sati proteze se pecinski lanac koji vodi kroz bregove neba. Gusta je tama,

Iza Sunceve kapije stanuje tvoj praotac. Gilgamesu." Gilgames je razumeo govor diva i rekao mu: "Put me vodi kroz neprekidnu patnju. Duboko u ovoj planini . s one strane Voda smrti stanuje Utnapistim. da ga pitam za zivot koji je on nasao.ni tracka svetla nema u pecinskoj jaruzi iz koje izlazi sunce kad se iznad zemlje pojavi. Idi. i u koji opet zalazi kada se vrati s puta po nebeskom okeanu. Mi cuvamo kapiju tog mracnog puta. imas silnu snagu. Nikada jos covek nije prosao kroz tamni klanac. govori. Odredene su mi strasne muke i boli. Pusti me da prodem i da nadem zivot. Za bregovima lezi more. Treba li u cemeru i jadikovanju da provodim svoje dane? Dopusti mi sada da udem u planinu. i pronadi put! Bregovi Masu visi su od svih bregova zemlje. Daleko. Ti ne mozes ici putanjom sunca. jer ona vodi u prebivaliste svetlih bogova. koje okruzuje sve krajeve zemlje. Gilgamesu. i rece Gilgamesu: "Hrabar si ti." Skorpion covek otvori usta. da vidim Utnapistima. Nikakva lada ne moze prevesti coveka preko. na uscu vodenog toka.

ni sta lezi iza njega. Gusta je bila tama. Tri je dvostruka sata isao." Gilgames je cuo ove reci i krenuo. ni sta lezi iza njega. Za dva sata stigao je do tamnog klanca. ni sta lezi iza njega. Ne vidi on sta lezi pred njim. Ne vidi on sta lezi pred njim. koju mi cuvamo. ni sta lezi iza njega. Gusta je bila tama. Ne vidi on sta lezi pred njim. Gusta je bila tama. nije bilo ni tracka svetla. nije bilo ni tracka svetla. nije bilo ni tracka svetla. Gusta je bila tama. nije bilo ni tracka svetla. Putanjom sunca ide Gilgames. Cetiri je dvostruka sata isao. Ne vidi on sta lezi pred njim. Posao je putem koji mu je oznacio div. Pet je dvostrukih sati isao. Gusta je bila tama. nije bilo ni tracka svetla. Sest je dvostrukih sati isao.stene stvaraju stravicno mracan klanac. . Neka bi sretno stigao do klanca! Neka ti je otvorena Sunceva kapija. Ne vidi on sta lezi pred njim.

Deset je dvostrukih sati isao. Tama popusta. Gusta je bila tama. Rubini su mu plodovi. Dvanaest je dvostrukih sati isao. Pred njim je lezao perivoj bogova. Tama mu ne dopusta da vidi sta lezi pred njim. Pognut mu je stas. tada oseti severni vetar. a sta lezi iza njega. Silovitim koracima pode ka Vrtu bogova. tada se rasvetli. . napred mu je okrenuto lice. on ga ugleda. Devet je dvostrukih sati isao. Ne vidi on sta lezi pred njim. nije bilo ni tracka svetla. Osam je dvostrukih sati isao. nije bilo ni tracka svetla. Gusta je bila tama. Gusta je bila tama. Tada on glasno povice.ni sta lezi iza njega. nije bilo ni tracka svetla. Opet ga obasja svetlost punog dana. Klanac se siri i on ugleda prvi trak sunca. Sedam je dvostrukih sati isao. svetlost se blizi! Jedanaest je dvostrukih sati isao. ni sta lezi iza njega. tu vise spletovi loza carobnog izgleda.

U zrakama sunca privlacno blista vrt. u njihova sam krzna morao uvijati telo. nosi drvece u vrtu. Ni sunce. zabrinu se i ovako rece Gilgamesu: "Kuda se zuris. vredne da se pozele.Drugo drvo nosi lapislazuli. uzvisenom Samasu: "U jadu samoce lutao sam stepom. Pokazi mi sada ladara koji ce me tamo sigurno prevesti preko Svetskog mora i preko Voda smrti da bih nasao zivot. Bilo mi je dopusteno da prodem kroz brdsku kapiju i prosao sam kroz klanac strasne tame. Gilgamesu? Zivot koji trazis neces naci!" Gilgames rece njemu. a njihovo meso bila mi je hrana. I Gilgames podize ruke bogu sunca Samasu: "Dugo je i mucno bilo moje putovanje! Morao sam ubijati zivotinje divljine. a iza njega siroko more. . ni mesec. Pokazi mi sada put do Utnapistima. Preda mnom lezi Vrt bogova. I razne druge plodove." Samas ga saslusa. nijedna zvezda nije se pojavila u mracnom klancu. zvezda za zvezdom je zalazila. a ja sam godinama lezao nocu na pustom polju. dalekog.

Pred sobom ugleda Vrt bogova. Safir je seme ploda. . Tu ona sedi i cuva ulaz u Vrt bogova. Ona sedi na prestolu. sunce. koji lezi pred tobom! Ona ti moze pokazati put do Utnapistima dalekog. Kad bi samo smrtnik smeo da pogleda sunce u oko? Ne treba li da i ja trazim zivot i da ga nadem zauvek?" ? Samas je razumeo njegove reci i rekao Gilgamesu: "Idi Siduri Sabitui. Idi ka Vrtu.Daj da te vide moje oci. mudroj zeni sa Brega bogova. u Vrtu bogova kraj mora i cuva stablo zivota. U bujnoj punoci stoje kedrovi. Kao morska trava pruza se pod drvecem zeleni smaragd. Gilgames usporava korake i podize oci prema Vrtu bogova. Drago kamenje cveta ovde kao trnje i cicak. DESET? PLOC? Presto boginje Siduri Sabitu stoji visoko nad obalom mora. da se nasitim tvojim lepim svetlom! U daljini je nestalo tame i opet me obasjava puno svetlo." Gilgames cu ove reci i pode. na drvecu blistaju plemeniti dragulji.

nalik je na putnika dalekih puteva. Odeven je krznom divljih zivotinja. I Gilgames rece boginji Sabitui: "Sabitu. zatvori vrata i zasune ih. On podize ruku i polozi sekiru na kapiju. Ona rece njemu.Nosi pojas cvrsto vezan oko bokova. Gilgamesu: "Zasto su ti obrazi tako upali? Zasto ti je celo tako mracno naborano? . Trazeci juri Gilgames na sve strane. sta si to videla kad si zatvorila vrata? Svoju si kapiju zatvorila preda mnom i zasunula je. U srcu mu je bol. govori sama sebi i trazi savet u svom srcu: "Je li to mozda onaj koji hoce da ude u Vrt bogova? Kuda to ide silnim koracima?" Kad ga Sabitu blizu spazi. Njeno je telo obavijeno dugom haljinom. zatvori svoju kapiju. tada pode prema kapiji. bogovima mu je slicno telo. Razlupacu vrata i razbicu zasun!" Sabitu otvori vrata i govori mu na ulazu u Vrt. Sabitu gleda u daljinu. Gilgames odluci da prodre unutra. strasan je njegov lik.

Zasto si tako zurio izdaleka preko stepe?" Gilgames rece Sabitui. koji je prebivao u sumi kedrova. Enkidua. . lice ti je opaljeno od podnevnog zara. Potamneo si od olujnog vetra i sunca. da u gorskim klancima ubijamo lavove. da uhvatimo i ubijemo nebeskog bika. tako jako voleo njega je stigla ljudska sudbina. boginji: "Kako da mi obrazi ne budu upali. moga prijatelja.Zasto ti je tako rastuzena dusa. a celo mracno naborano? Kako da mi ne bude rastuzena dusa i pognut stas? Kako da ne bude boli u mom srcu? Kako da ne budem slican putniku dalekih puteva? Kako da mi lice ne bude preplanulo od olujnog vetra i sunca i od podnevnog zara opaljeno? Kako da ne jurim daleko preko stepe? Moga mladog brata. pantera stepe. koji je sa mnom delio sve opasnosti i muke. moga mladog prijatelja. a stas pognut? Zasto je bol u tvome srcu? Licis na putnika dalekih puteva. koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg kedrova. koga sam voleo. da savladamo Humbabu.

a zivot zadrzali za sebe. smrt su odredili za njih. Kad su bogovi stvorili ljude. ali ga vise nisam nasao. postao je kao blato zemlje! Zar necu i ja morati da se smirim kao on i da ne ustanem doveka? Tebe sada gledam.Dan i noc sam plakao za njim i nisam ga polozio u grob. Cekao sam i verovao da moj prijatelj mora oziveti od mog glasnog dozivanja. Trazio sam zivot. Sedam dana i sedam noci lezao je tu kao zgazeni crv. da ne bih gledao smrt. dan i noc samo se veseli! Neka ti je svaki dan radosna svetkovina! . Sabitu. Gilgamesu. Zato jedi i pij. kuda zuris? Zivot koji trazis neces naci. moj prijatelj. Sudbina prijatelja tako tesko lezi na meni. koje se bojim." Sabitu rece ovako Gilgamesu: "Gilgamesu. Kako samo da to precutim? Kako da se izjadam? Moj prijatelj koga volim postao je prah. Enkidu. Zato sam jurio stepom slican coveku divljine. napuni svoje telo.

ako nije. Gilgamesu. silni junak. Nijedan koji je ovamo stigao od pradavnih dana nije mogao preci preko mora. juricu i dalje obalom!" Sabitu rece njemu. pokazi mi put do Utnapistima. Gilgamesu: "Nijednog mesta nema kraj ovog mora sa koga bi iko mogao sretno preci preko i sretno pristati. operi i pomazi svoju glavu i okupaj telo u svezoj vodi! Veselo gledaj decu koja te hvataju za ruke! Raduj se u narucju zene! Zato se vrati u Uruk. koje su pred dalekim drugim svetom. ali osim boga sunca. preci cu preko mora. Istina. tezak je put do Voda smrti. dospeti preko mora? Pa ako i dodes do Voda smrti. sta ces tada uciniti? . kao slavljeni kralj i junak!" No. Kako ces. Gilgames rece njoj. u svoj grad. ko tamo prelazi? Teska je plovidba preko Svetskog mora. preko mora plovi Samas. Uputi me da stignem do njega! Kako da dodem do njega? Uputi me! ?ko je moguce. frulu i igru! Obuci cistu odecu. Sabitu.Veseli se i dan i noc uz harfu. Sabitui: "Dosta.

Tamo upravi svoje korake. Vidi kako tu leze samo sanduci napunjeni kamenjem. On krene i side do obale mora. Gilgames gleda u daljinu i na uscu reke opazi ladu. Potrazi ga! ?ko je moguce. predi s njim preko. ako nije. Utnapistimov ladar. ali ne nalazi ladara. dize sekiru i zadenu oruzje za pojas. tamo gde leze sanduci s kamenjem! Upravo je otisao u sumu da skuplja trave i bere jagode. Odlazi u sumu i vice: "Ladaru. ali odgovora nije bilo. tu je Ur-Sanabi. Stize do reke i uspori korak. Kao baceno koplje zatvori se kapija vrta izmedu njega i boginje. Tu lezi lada. vrati se!" Kad to cu Gilgames. ka Utnapistimovom prevoznom camcu. On trazi ladara koji bi ga sigurno prevezao preko sirokog mora i preko Voda smrti. on zuri duz obale. Gilgames se vrati sanducima . ja te trazim! Prevezi me preko mora i preko Voda smrti!" Zvao je glasno.?li pogledaj.

ladaru: "Kako da mi obrazi ne budu upali. dalekog!" Ur-Sanabi rece Gilgamesu: "Zasto su ti obrazi tako upali? Zasto ti je celo mracno naborano? Zasto ti je dusa tako rastuzena i pognut stas? Zasto je bol u tvome srcu? Licis na putnika dalekih puteva." Gilgames rece njemu. Njegove oci ugledase Ur-Sanabija i on stupi preda nj. Presao sam daleki put od izlaska sunca i sada konacno vidim tebe. Ur-Sanabi! Daj da ugledam Utnapistima. lice ti je opaljeno od podnevnog zara. dalekog. Ur-Sanabiju. kazi mi ga! Ja sam Ur-Sanabi. ladar Utnapistima. Dosao sam iz zemalja ?nuovih bregova. Zasto si zurio izdaleka preko stepe?" Gilgames rece njemu. Ur-Sanabiju: "Gilgames mi je ime. Ur-Sanabi rece njemu. Potamneo si od olujnog vetra i sunca. Gilgamesu: "Reci mi svoje ime.i razbije ih u sr?bi. a celo mracno naborano? Kako da mi ne bude rastuzena dusa i pognut stas? Kako da ne bude boli u mom srcu? Kako da ne licim putniku dalekih puteva? . Pode i vrati se u sumu.

ladaru: . Enkidua. Upoznao sam strah od smrti i zato sam jurio preko stepe. Enkidua. moga mladog prijatelja. pantera stepe. koga volim. koji je sa mnom delio sve opasnosti i muke. Kako samo da to precutim? Kako da se izjadam? Moj prijatelj. koga sam voleo. Sudbina mog prijatelja tako tesko lezi na meni. Enkidu. tako jako voleo njega je stigla ljudska sudbina. Zato dolazim iz daljine. moga prijatelja. koji je prebivao u Kedrovoj sumi. Zar necu i ja morati da legnem kao on i da se ne dignem doveka?" I Gilgames rece Ur-Sanabiju. za sobom imam dug put. postao je prah. da uhvatimo i ubijemo nebeskog bika. koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg kedrova. da ubijemo lavove u gorskim klancima. postao je kao blato zemlje. moj prijatelj. da savladamo Humbabu. Sest sam ga dana i sest noci oplakivao i nisam ga polozio u grob.Kako da mi lice ne bude preplanulo od olujnog vetra i sunca i od podnevnog zara opaljeno? Kako da ne jurim daleko preko stepe? Moga mladog brata.

Skupi ih i donese Ur-Sanabiju. . ti si razbio one sanduke. Razbijeni su sanduci s kamenjem. No gle. vec treceg dana stize Ur-Sanabi do Voda smrti. uze svoju sekiru. dovedose je na ustalasano more i strelovito odjedrise. Gilgamesu. Ur-Sanabi. Ipak. Mesec i petnaest dana dug je put. pa te ne mogu prevesti do Ostrva zivota. Gilgamesu. tako da svaka greda iznosi sezdeset lakata. ako nije. uzmi s boka sekiru."Pa sad. izdelja ih tako da je svaka strana iznosila sezdeset lakata i zasilji ih. onemogucile sretan pristanak. kako cu doci do Utnapistima? Uputi me kako cu dospeti do njega! Pokazi mi tajni put! ?ko je moguce. idi do sume i obori sto dvadeset stabala. juricu dalje obalom!" Ur-Sanabi. prebrodicu more. zasilji i donesi!" Kad to cu Gilgames. ode u sumu i obori sto dvadeset stabala. sam si sebi sprecio prelaz preko plicaka sumnih Voda smrti. Izdeljaj ih. spremi se. Oni se popese na ladu natovarenu stablima. ladar. rece njemu: "Tvoje su ruke.

Ur-Sanabi rece njemu. taj ne moze biti covek!? Zagledam: nije li to ljudsko bice? Zagledam: nije li to covek? Zagledam: nije li to bog? Sasvim mi je slican. Daj ovamo i trece. . Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo sedmo. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo dvanaesto. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo deveto. govori sam sebi i savetuje se u svom srcu: "Zasto su nestali brodski sanduci s kamenjem? ? neko ko nema moje dopustenje plovi ladom! Taj sto dolazi. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo sesto. Gilgamesu: "Ukopaj jedno stablo. i sekirom ga ucvrsti u tlo. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo cetvrto. Gilgamesu! Ukopaj ga!" Sto dvadeset stabala upotrebio je Gilgames. Tvoja ruka ne sme dodirnuti Vode smrti. Uzmi drugo stablo i cvrsto ga utisni u tlo. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo jedanaesto. odbaci lavlje krzno i izvadi snaznom rukom jarbol. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo peto. Gilamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo osmo. Zatim otkopca pojas s bokova. Gilgamesu! Ukopaj ga! Daj ovamo deseto. Utnapistim gleda u daljinu. jer ces umreti.

Mocnom rukom zabija grede u brze Vode smrti tako da one zamenjuju sanduke s kamenjem. kazi mi ga! Ja sam Utapistim. Utnapistimu. blazenom Utnapistimu: "Gilgames mi je ime. raskoli ga sekirom. Dosao sam ovamo od ?nuovih bregova. Pocrneo si od olujnog vetra i sunca. dalekog!" Utnapistim mu rece: "Zasto su ti obrazi tako upali? Zasto ti je celo mracno naborano? Zasto ti je dusa tako rastuzena. I Utnapistim rece Gilgamesu: "Reci mi svoje ime. Tada stranac podize jarbol." Gilgames rece njemu. dalekom: . Zasto si zurio izdaleka preko stepe?" Gilgames rece njemu. od podnevnog zara opaljeno ti je lice." Utnapistim silazi iz kuce i zuri prema strancu. Sada najzad gledam tebe. Skoro ce biti na obali ostrva. Sada sigurno vuku ladu ovamo duz greda. Presao sam dugi put od izlaska sunca. koje je Ur-Sanabi obicno dole spustao. No vec su upotrebljeni svi stubovi. a stas pognut? Zasto je bol u tvome srcu? Licis na putnika dalekih puteva. Utnapistima. utisne obadve grede u vodu i snaznim zamahom stize lada na obalu. koji je nasao zivot.

Enkidua. da ubijemo lavove u gorskim klancima. pantera stepe. Sudbina prijatelja tako tesko lezi na meni. koji je sa mnom delio sve opasnosti i muke. Enkidua. da uhvatimo i ubijemo nebeskog bika. Sest sam ga dana i sest noci oplakivao i nisam ga polozio u grob. Kako samo da to precutim? Kako da se izjadam? . tako jako voleo njega je stigla ljudska sudbina. da savladamo Humbabu. Upoznao sam strah od smrti. moga prijatelja."Kako da mi obrazi ne budu upali. a celo mracno naborano? Kako da mi ne bude rastuzena dusa i pognug stas? Kako da ne bude boli u mom srcu? Kako da ne budem slican putniku dalekih puteva? Kako da mi lice ne bude preplanulo od olujnog vetra i sunca i od podnevnog zara opaljeno? Kako da ne jurim daleko preko stepe? Moga mladog brata. koga sam voleo. Zato dolazim izdaleka ovamo. koji je sve ucinio da se uspnemo na Breg kedrova. zato sam jurio preko stepe. koji je prebivao u kedrovoj sumi. za mnom je ostao dugi put. moga mladog prijatelja.

postao je prah. koga volim. Nisam se zadovoljio sretnim zivotom. njihova krzna morala su me odevati. smolom i kamenjem neka je zatrpaju! Hocu da unistim duhove smrti. Do Sabitue nisam jos bio stigao a odelo mi bese vec davno poderano. jelene i gazele i jesti njihovo meso. Utnapistime. neka prestane njihovo kliktanje. patnja mi je bila hrana. divokoze.Moj prijatelj. koji je nasao zivot. prelazio sam preko reka i mora. Enkidu. pantera i pustinjskog psa moralo je da ubije moje koplje. hocu da vidim njega. putovao sam preko bregova koji su tesko prohodni. Tako sam posao i putovao zemljama. ti mi objavi zivot! Ti si ga stekao. idem do Utnapistima. Morao sam loviti divlje ptice. postao je kao blato zemlje. Gilgamesu: . moj prijatelj. dalekog. Lava." Utnapistim rece njemu. do sita sam se napio boli. Neka duse umrlih zatvore svoju kapiju. besmrtnog. Necu li ja morati da se smirim kao on i da ne ustanem doveka?" I Gilgames rece Utnapistimu: "Mislio sam.

jedna trecina je covek i ona te vuce ljudskoj sudbini. ali ne broje dane smrti. Oni odreduju dane zivota. nista nije trajno. da zajedno odrede tok zivota. Ne lici li jedno drugom novorodeno dete i smrt? Zar nisu oboje obelezeni znacima smrti? Kad cuvar i vratar pusta dusu iz Podzemlja na svetlo i novorodene pozdravi sunce. Smrt je strasna. svakom zivotu ona postavlja cilj. Iako su tvoje dve trecine bozanske."Nemoj jadikovati i nemoj se ljutiti. Zar gradimo kuce zauvek? Pecatimo li ugovore za vecnost? Zar braca zauvek dele bastinu? Zar covek vecno uziva radost stvaranja? Nosi li reka svaki dan visoke talase i donosi li zemlji poplavu? Zar ptice kulilu i kiripa uvek gledaju prolece? Zar ce njihovo oko doveka gledati sunce? Otkada su dani zapoceli. veliki duhovi. Coveku nije odreden vecni zivot. koja stvara sudbinu. i Mametum. Otac i mati su te rodili kao coveka. tada se odmah sakupljaju silni ?nunaki. Bogovi i ljudi imaju razlicite sudbine." JED?N?EST? PLOC? .

kuco od trske! Zidu. Mojoj kuci od trske ispricao je odluku bogova. Tada oni odlucise da posalju potop. zidu! Kolibo od trske. To je stari grad. ti si mi slican kao otac sinu. i ti si covek kao i ja. lezis mirno na svojim ledima. ? ti si se uklonio borbi. Ti nisi drukcije graden nego ja. dalekom: "Gledam te. Gilgamesu. ti nisi ni veci ni siri od mene. bog dubina. Utnapistime. 'Kuco od trske. Utnapistimu. Suripak je grad na Eufratu. Dugo vremena su mu bogovi bili naklonjeni. Kako si samo dospeo u Skupstinu bogova. sine Ubara-Tutua.Gilgames rece njemu. cuj! Ti. Na savetovanju bogova sedeo je i Ea. ?li ja sam nemiran i stvoren sam da se borim. kako si trazio i nasao zivot?" Utnapistim mu rece: "Hocu. ti ga i sam poznajes. Utnapistime. podigni je u ladu! . covece iz Suripaka. sagradi drvenu kucu. da ti poverim jedan nepoznat dogadaj i otkrijem jednu tajnu bogova.

U mesecu velikog Samasa bese zavrsena lada. . gospodaru. treba da im kazes: Veliki bog Bel gleda me popreko. Srazmerna neka bude duzina sirini! Spusti je u slatkovodno more i pokrij krovom!' Shvatio sam i rekao bogu Ei. trazi zivot. prezri posedovanje. svome gospodaru: 'Ucinicu. narodu i najstarijima medu njima?' Ea otvori usta i rece svome sluzi. i zato necu vise da stanujem u vasem gradu necu vise da vidim Belovu zemlju. koji mi je milostiv gospodar.' Kad je zablistao prvi trak sunca. pribavio drvo i smolu. jaki i slabi. Sva moja svojta. spasi zivot. latise se posla. sa strahopostovanjem cu slediti tvoje zapovedi. poceo sam sve spremati. napravio plan lade i nacrtao ga. ? vas ce blagosloviti svakakvim bogatstvima. meni: Ti ljudsko cedo.Ostavi bogatstvo. kako zapovedas. ?li sta cu reci gradu. Hocu da odem do slatkovodnog mora i da stanujem kod Ee. Donesi u ladu zivotno seme svake vrste! Odmah sagradi ladu. Otisao sam do slatkovodnog mora.

natovario sam i srebro. Celu svoju porodicu i najblizu rodbinu ukrcao sam na ladu. srucile se na sve ljude. Kad je jutro osvanulo. Besneli su svi zli dusi. I sami se bogovi uplasise potopa. podize se crno oblacje kao gavrani. svetlost se pretvorila u tamu. Ogromnu sam barku prepustio kormilaru. Gledao sam nevreme. Veliku stoku i male zivotinje dognao sam u nju. zavija lepi glas divne boginje: . Istar vice kao zena u teskom porodaju. Juzni vetar je tutnjao. Bog mi je dao odreden rok: 'Uvece. Brat brata nije vise prepoznavao. Scucureni kao psi gurahu se medu sobom.Sve sto sam posedovao natovario sam. kad vladari tame puste strahovitu kisu. i zlato. Zanatlije svih vestina pustio sam da udu. vode su buceci hujale i vec dostigle planine. bilo je strasno! Usao sam u ladu i zabravio vrata. udi u ladu i zabravi vrata!' Kad dode to vreme. vladari tame pustise strahovitu kisu. i zivotno seme svake vrste. pobegose i popese se na ?nuov Breg bogova.

'Lepa zemlja proslih vremena postala je blato. Sedmog dana popusti potop. Pao sam nicice. . bila je tisina kao posle bitke. plakao sam i suze su mi tekle niz lice. Pusto i jednolicno bilo je tlo zemlje. Pogledao sam na daleku vodenu pustinju. jer sam ja rdavo savetovala u Skupstini bogova! Kako sam samo mogla u Skupstini bogova da dam tako rdavu zapovest? Kako sam samo mogla da unistim sve svoje ljude? Kao u metezu bitke odnela ih je poplava. Posle dvanaest dvostrukih sati dize se jedno ostrvo. Svi su se ljudi pretvorili u blato. a zlokobna oluja stisala. Lada je plovila prema brdu Nisir. More se smirilo. seo sam i plakao. Zar sam zato dala da se ljudi radaju da sada kao riblje leglo ispunjavaju more!?' I svi bogovi placu s njom. jer su poginuli svi ljudi. Glasno sam jadikovao. Sest dana i sest noci potocima je padala kisa. Muka njenih boli zatvara im usta. pognuti sede bogovi i placu. sasvim se stisalo. Posmatrao sam vreme. Otvorio sam okno i svetlost mi je obasjala lice.

ceprka.Nasela je i cvrsto ostala na njemu. podize velike dragulje koje joj je ?nu dao naciniti kao nakit: 'Vi bogovi! Kao sto nikad necu zaboraviti nakit od dragulja na mom vratu. na sve cetiri strane i prineo jagnje kao zrtvu. Tada sam ih sve pustio napolje. Uzeh lastavicu i pustih je. Kad nastade sedmi dan. Bogovi su udisali miris. Lastavica odlete i vrati se. Nije nasla mesta gde bi se zaustavila i zato se vratila. Nije nasao mesto gde bi se zaustavio i zato se vratio. Gavran odlete. tako cu misliti na ove dane . zdere i grakce i ne vrati se vise. Kad je stigla gospodarica bogova. zrtveno zrnevlje prosuo sam na vrhu brda. Sest dana drzao je breg ladu i nije joj vise dao da se zaljulja. Kao muhe skupili su se nad zrtvom. uzeh goluba i pustih ga. Ugodno se dizao miris bogovima u nozdrve. vide kako voda presusuje. Golub ode i opet se vrati. spalio sam kedrovo drvo i mirtu. Uzeh gavrana i pustih ga.

bog dubine. Veliki Bel dode i ugleda ladu. borac medu bogovima. otvori usta i rece silnome Belu: 'Ko osim Ee mudro postupa? Ta. Kazni samo zle da svi ne propadnu! Umesto sto si pustio potop. ti. Bel neka ne dode! Ne razmisljajuci. tada se Bel rasrdi. pun je obzira!' Ea. kako si samo mogao tako nepromisljeno da izazoves potop? Onaj koji gresi neka svoj greh i nosi! Onaj koji zlo cini neka zlo i okaje. boze. mogao si podici lava da proredi ljude. on je poslao potop i moja ljudska ceda osudio na propast. mogao si da posaljes neman da smanji ljudstvo. ?li pazi da ne budu svi unisteni. Ea sve razume. . razljuti se na bogove: 'Koje je to zivo bice izbeglo propast? Po mojoj kazni nije trebalo da ostane ziv nijedan covek!' : Ninib. otvori usta i rece silnome Belu: Ti. Umesto sto si poslao potop.i nikad ih necu zaboraviti! Neka svi bogovi dodu na zrtvu. silni. vladaru.

uzme me za ruke. ? vi ste sada ostali praznih ruku!' Ea ude u ladu. "Vrlo mudrom" dao sam da vidi slike u snu. Utnapistim rece svojoj zeni: "Pogledaj jakoga koji trazi zivot. ja nisam izdao tajnu bogova. ?li koji ce se od bogova tebi smilovati? Ko ce te dovesti pred bogove da nades zivot koji trazis? Pokusaj samo da ne spavas sest dana i sest noci!" Tek sto je Gilgames seo. Utnapistimu. san ga salece kao vetar!" ? zena rece njemu. izvede sa zenom na kopno. spusti se na njega san kao jak vetar. polozi na nas ruke i blagoslovi nas: 'Do sada je Utnapistim bio smrtan covek.' Tako me udaljise bogovi i dadose mi da zivim daleko na uscu reke. Ja. stupi pred nas. dalekom: "Dodirni ga da ostane budan! Daj mu da se opet zdrav vrati . sad neka bude sa svojom zenom jednak nama i neka stanuje daleko na moru. tamo gde uticu reke.Umesto potopa mogla je doci glad da bi pokorila zemlju. i tako je saznao za tajni plan bogova. zapovedi joj da klekne pred mene.

Utnapistimu. ispece ona za nj hlebove i stavi mu ih uz glavu. Kapijom kroz koju je izasao neka se opet vrati kuci u svoju zemlju.. Naglo si me dodirnuo i probudio. Utnapistimu. a ti si vec cvrsto spavao. peti hleb je postao smed. drugi hleb je umesen." Gilgames rece njemu. lezao je Gilgames. ti sazaljevas ljude! Peci hlebove za njega i stavi mu ih uz glavu!" Kada je on spavajuci klonuo uza zid lade. koji je spavao: "Za prvi hleb je testo zamesano.. Gilgames rece njemu." Utnapistim rece njoj. Naslonjen na zid lade. sesti hleb je gotovo. treci hleb je ovlazen. Utnapistim rece njemu. dalekom: . dalekom: "Umornog savladao me san.putem kojim je dosao. cetvrti je brasnom posut i stavljen u pec. kao neki silni spustio se na me. zeni: "?h." Utnapistim mu rece: "Sest hlebova je bilo ispeceno. Trebalo je da te hlebovi odrze budnim." Tada ga on iznenada dodirne i stanac se probudi.

Ur-Sanabi. on se opra u vodi i odbaci svoja krzna da ih more odnese. U mojoj odaji ili ma gde bilo. smrt!" Utnapistim rece Ur-Sanabiju. Ne smes vise prevesti nijednog smrtnog coveka ma kako silno tezio za mojim prebivalistem! Covek koga si ovamo doveo ima prljavo odelo. neka ostane novo u sve dane!" Tada ga povede Ur-Sanabi sa sobom i odvede na mesto za kupanje. sjajnim odelom odeni mu telo da mu pokrije golotinju. Zivotinjska su mu krzna oduzela lepotu tela. Utnapistime? Kuda da se okrenem? San me je scepao kao razbojnik."Sta treba sada da ucinim. do mesta za kupanje. dok se svojim putem ne vrati kuci. ladaru: "Ur-Sanabi. . neka te vise ne vidi moja obala. neka odbaci svoja krzna da ih more odnese! Neka opet bude lepo njegovo telo! Neka mu glavu obavije novi povez. neka se ne podere ovo odelo. sedi ona. neka se okupa u vodi. mesto prevoza neka te ne pusti ovamo. Odvedi ga. u mom snu sedi smrt. Dok opet ne dode u svoj grad.

dalekom: "Otisao je Gilgames. dok se svojim putem ne vrati kuci. treba da ostane novo u sve dane! Gilgames i Ur-Sanabi popese se na ladu. Sta da ti dam da sretno stignes u domovinu? Hocu da ti odam jednu tajnu. Gilgamesu: "Gilgamesu. dugo si hodao. hocu da ti kazem o cudotvornoj travi. obukao je raskosnu odecu. dohvati brodsku motku i pogura barku opet blize obali. koja je pokrivala segovu golotinju.Novom lepotom sinulo je njegovo telo. Trava je slicna trnu. a raste duboko u moru. mnogo je on pretrpeo i podneo mnogo muka. ne treba da se podere ovo odelo. Utnapistim rece njemu. Sta ces mu dati da sretno stigne u domovinu?" Gilgames cu ovu rec. upravise je na talase i odmah otplovise. mnogo si pretrpeo i podneo mnogo muka. Kad tu travu dobijes u svoje ruke i jedes od nje. Tada rece zena Utnapistimu. . Novi mu je povez obavio glavu. Dok opet ne dode u svoj grad. trn je kao jezeva bodlja. cveta u dalekom slatkovodnom moru.

odsece tesko kamenje i izroni pored lade. Ime biljke je 'starac opet postaje mlad' Ja.naci ces vecnu mladost i vecni zivot. Ono ga povuce duboko u veliko more i on opazi travu slicnu trnu. Gilgames ugleda jezero. Gilgames rece Ur-Sanabiju. ja hocu od nje da jedem da opet vratim punu snagu svoje mladosti!" Dvadeset su dvostrukih sati putovali dalje i ugledali komadic zemlje. bice mu sacuvana mladost u punoj snazi. Uzbra travu i cvrsto je drzase u ruci. priveza tesko kamenje za noge. evo imam travu! Ovo je trava koja obecava zivot. Pope se u camac pored ladara i drzase u rukama carobni cvet mora. . hocu da je podelim mnogima. dacu svima junacima da jedu od nje. Sada ce biti ispunjena zarka teznja covekova. Hocu da je odnesem u moj zidom utvrdeni Uruk. Prispeli su posle trideset sati i tada su se odmarali. Tada on skine svoj pojas. ladaru: "Ur-Sanabi. zbaci gornju odecu." Gilgames saslusa njegove reci i oni krenuse daleko preko mora. Stigose do dalekog slatkovodnog mora.

Ur-Sanabi.hladna i sveza bila je njegova voda. suze mu potekose niz lice. Pogleda u oci Ur-Sanabiju. Tada dodose do Uruka i udose u grad sa visokim zidovima. Ur-Sanabi! Idi po zidinama Uruka. ladaru: "Popni se na zid. . Gilgames se vrati i prokle zmiju. ali meni samom to nije donelo nista dobro. Odsada cemo izbegavati more i reke. Usao je u nju i kupao se u ugodnoj svezini. kako je visoko nasut breg hrama. ladaru: "Za koga su se." Dvadeset su dvostrukih sati putovali dalje i ugledali toranj hrama. Neka zmija oseti miris trave dosunja se i uze travu. jako utvrdenog grada! Gledaj kako je snazno utemeljen. a lada neka lezi uz obalu. Tada on sede i zaplace. Posle trideset dvostrukih sati zaustavise se da se odmore i podigose oci prema gradu sa svetim hramom. Ur-Sanabiju. Za crva koji gmize u zemlji dobro sam ucinio! Trava me vodila po moru. Gilgames rece njemu. trudile moje ruke? Za koga kruzi i istice krv moga srca? Radio sam.

a sve su te opeke ispecene! Sedam mudrih majstora. jer ce te.Pogledaj silne gradevine. ako hoces da sides u Podzemni svet. jer ce te okruziti svi oni koje si usmrtio. u gradu s visokim zidinama. Ne smes u ruci drzati zezlo. Neka ti pripadne zemljiste na podrucju grada. Ne smes se namazati skupocenim uljem. i vrt i odaja za zene neka ti pripadnu! U Uruku treba da sagradis svoju kucu!" DV?N?EST? PLOC? Gilgames vlada u Uruku. sagradene su od opeka. . predlozili su mi planove. Doziva svestenike. jer ces rasterati duse mrtvih. tada moras doci u prljavoj odeci. Ne smes luk poloziti na zemlju. carobnjake i one sto prizivaju mrtve: "Dozovite mi Enkiduov duh! Recite mi kako mogu da ugledam Enkiduovu senu? Hocu da ga pitam za sudbinu mrtvih?" Najstariji medu svestenicima rece: "Gilgamesu. do prebivalista velikog boga mrtvih. privuceni njegovim mirisom. opkoliti nepozeljni duhovi. On ne moze da se smiri. mojih savetnika. Ne smes imati cipele na nogama.

onu koju ne podnosis ne smes tuci. prah zemlje im je hrana. Ne smes milovati dete koje volis. ?ko kapiju ne otvoris. ciji stanovnici ne trebaju svetla. putem bez povratka. jer ce te uznemiravati jadikovanje ljudi pod zemljom. Dode do mracnog Irkalinog stana: Svoje korake upravlja prema prebivalistu iz koga ne izlazi vise onaj koji jednom ude. Isao je putem. Vodio ga je kroz sedam kapija i skidao mu odecu . a blato je njihovo jelo. sede u tami. Oni ne vide svetlo." Gilgames ode u veliku pustinju do kapije Podzemlja. U perje su obuceni i imaju krila kao ptice. Isao je do prebivalista. otvori svoju kapiju da mogu uci. On zakuca na vrata i rece vrataru ove reci: "Hej. vrataru. ono koje ne trpis ne smes kazniti. razbicu vrata i slomicu zasun!" Vratar otvori prvu kapiju i skide mu ogrtac. Ne smes poljubiti zenu koju volis.smes samo necujno hodati.

" Ozaloscen. Gilgames je vikao. moga prijatelja. mudrog boga dubine: "Posalji mi ovamo Enkiduovu senu! Podzemlje ga cvrsto drzi. Uzvisena Ereskigal rece ovako Gilgamesu: "Vrati se natrag! Ti ne mozes videti mrtvoga." Kad to cu silni Nergal. boginja ga nije pustala. uze svoju odecu i prode kroz sedam kapija.da bi nag usao u carstvo mrtvih. ." Otac dubine cu njegove reci i rece silnome Nergalu. Razgovarali su. vladaru mrtvih: "Otvori odmah rupu u zemlji! Dovedi gore Enkiduov duh da progovori svome bratu Gilgamesu. otvori odmah rupu u zemlji i dovedi gore Enkiduovu senu. Oni se prepoznase. Dode do duboke vode i zamoli Eu. da dode k meni da ga pitam za sudbinu mrtvih!" ?li je strazar i kljucar boginje cvrsto drzao mrtvoga. a ipak ostadose jedan drugom daleko. Niko te nije ovamo zvao. On stupi pred veliku boginju Ereskigal i rece: "Pusti Enkidua. uspne se Gilgames.

ti bi seo i zaplakao. pocevsi od najstarijih vremena pa sve do danas. ja ti to ne mogu reci." "Pa hocu da sednem i da placem doveka!" "Pogledaj. njega zderu crvi kao staro odelo. prijatelj. govori. prijatelju moj. koga je tvoja ruka dodirivala. ?ko bih ti otkrio zakon zemlje koju sam video. Gilgames se vrati u Uruk. u grad s visokim zidinama. Enkidu. Gilgames leze da spava." Gilgames htede jos da pita. prijatelja kojega si prihvatio.a sena je drhtavim glasom odgovarala. postao je blato zemlje. EP O URUCKOM KR?LJU GILG?MESU Gotovo kod svih naroda. Gilgames otvori usta i rece: "Govori. potonuo je u prah. prijatelju. Visoko se dize hram Svetog brda. knjizevnost . prah je postao. kojemu se srce tvoje obradovalo. a smrt ga ugrabi u sjajnoj dvorani njegove palate. prijatelju moj! Objavi mi sada zakon zemlje koju si video!" "Ja ti to ne mogu reci. ali nestade sene Enkiduove. pun je prasine.

Dostojevski ili Tolstoj. simbol engleske knjizevnosti svakako je Sekspir. To je delo koje je bilo razumljivo ljudima pre 6000 godina. ?li mali je broj ljudi koji poznaju delo. Tako npr. U klasicnoj knjizevnosti pomen na grcku nesumnjivo ce svakako podsetiti na poznata dva Homerova epa Ilijadu i Odiseju.Gete: Faust. nasao i zauvek . nemacka knjizevnost izaziva u nama isto tako ime jednog pisca i njegovog dela . kao da se domogao one cudesne "trave besmrtnosti" koju je tako grcevito trazio. a pri pomenu ruske nema toga ko ne bi pomislio . nego je ostao vecno mlad. jedno od najstarijih knjizevnih dela uopste.bi se mogla obeleziti jednim delom ili jednim imenom kao njenim predstavnikom. delo koje nije samo njen simbol nego je svojom dubokom humanoscu simbol svih iskrenih stremljenja od najstarijih vremena pa do danas. a ostalo je razumljivo i danasnjem coveku. simbol koji kroz ta nebrojena stoleca nije ostario. iz knjizevnosti cije su se konture odavno izgubile u drevnoj proslosti. spanske Servantesov Don Kihot koji je daleko presao uske okvire ove knjizevnosti. njenim simbolom. pri pomenu italijanske knjizevnosti svako ce pomisliti Dante: Bozanstbena komed-ja.

Kao . a u jednoj novijoj vavilonskoj varijanti Utnapistimovo je ime Kasisatra. Enkiduova smrt. Utnapistimova prica o velikom potopu i Gilgamesov put u podzemni svet. To je ep o uruckom kralju Gilgamesu iz stare mesopotamske knjizevnosti. godine pre nase ere. u dalekoj sumerskoj proslosti. Medu svim eposima. Ni onih vise od 2500 godina. I ovaj je ep poznat u nekoliko varijanata kao i eposi o stvaranju sveta i Istarinom putu u pakao. u drugoj Izdubar. "covek bola i radosti".izgubio glavni junak toga dela. legendama i mitovima ove knjizevnosti. U jednoj se Gilgames zove Nimrod (Nimrud). bio je kralj u Uruku. on je nesumnjivo nastao. od kojeg je i nastalo grcko ime Ksisutros. Bio je preveden i na huritski i hetitski jezik. Glavni junak epa Gilgames. njihova zajednicka borba s Humbabom i nebeskim bikom. nije mu oduzelo nista od lepote i svezine. bar u pojedinim svojim delovima. a po sadrzaju najvredniji i najsavrseniji. dok se Enkidu naziva i Ea-bani. Sve ove varijante imaju uglavnom isti sadrzaj: Gilgamesovo prijateljstvo s Enkiduom. koje je provelo u tami "podzemnog sveta". Iako je kao celina sastavljen oko 1700. ep o Gilgamesu je po svom obimu najveci.

navodno.sto su kraljevi pre potopa potpuno legendarne licnosti. Vladao je u Uruku. posle svih pustolovina uvek se ponovo vracao u Uruk. iz Uruka (Ereha) s 12 kraljeva i ona iz Ura sa 4 kralja. . iako kraca od onih pre potopa. ona iz Kisa sa 23 kralja. ? posto je otprilike istovremeno vladala i dinastija iz Uruka. To bi. nisu potpuno usli u istorijsku stvarnost. godine pre n. a time je dokazano da ova dinastija nije vise legendarna nego istorijska. o cemu nam svedoci njihova neverovatna starost i duzina vladanja (8 vladara vladalo je. koji u kraljevskim listama nije pomenut. to se i njegova legendarnost nalazi vec na rubu istorijske stvarnosti. preko 200 000 godina).. trebalo bi da su vladale otprilike istovremeno. hram je podigao ?-ani-pada. Prema natpisu na ploci koji je L. kralja Ura. Vuli nasao u rusevinama hrama kod Tel el-Obeida. koje su sastavljene nesto pre 2000. ipak je neverovatna. nisu jos oslobodeni legende. Tri prve dinastije posle potopa. I njihova duzina vladanja. sin Mes-ani-pade. bio drugi kralj I dinastije iz Ura. u kojoj je kralj Gilgames peti po redu. e. a po povratku s bezuspesnog puta u podzemni svet umro je u svojoj palati u Uruku. prema tome. tako ni svi vladari posle potopa pronadeni u kraljevskim listama.

Nabupolazar. a jednom trecinom covek") s bicem koje je. boginja oblikovanja. Najznatniji medu ljudima. . ?mel-Marduk (Marduk. Nergal-sar-usur (Nergal. Sudijo ?nunakija. Koji okom obuhvatas sve strane sveta. ali je svojim spoljnim izgledom i nacinom zivota ("sa gazelama jede travu. Enkidu. divlji covek stepe. Mozda je ovo i nehoticna simbolika gde se u tako bliskom odnosu nalazi kralj ("dve trecine bog. ali koga je posle medusobne borbe vezalo iskreno prijateljstvo s kraljem Gilgamesom.: ?mar-Sin. istina. koga je od blata stvorila ?ruru. uzviseni ispitivacu. bog mudrosti i trgovine). Ovde treba pomenuti da su narocito u prvo doba sve umrle kraljeve smatrali bogovima. kralj podzemlja). Druga licnost epa. bog meseca). gospodaru podzemlja! Ti si sudija i ispitujes kao bog. bilo covek. Rim-Sin (Sin.U jednoj himni Gilgames se slavi kao heroj i sudija pokojnika: Gilgamesu. Upravitelju zemlje. pa njegov sin Labasi-Marduk. Mnogi su vladari dodavali svome imenu ime nekog boga kao npr. pa su im tu cast cesto jos i za zivota ukazivali. Nabunaid (Nabu. savrseni kralju. sa stokom loce vodu") vise licilo na zivotinju. razlikovao se od ostalih ljudi time sto je po celom telu bio kosmat. glavni vavilonski bog) i mnogi drugi.

koji je sa svojom zenom posle velikog potopa stekao besmrtnost. On je jedini mogao da plovi preko "Svetskog mora" i "Voda smrti". bio je poreklom iz Suripaka (Surupaka). Od mesta u kojima se zbivaju dogadaji ovoga epa u prvom redu treba pomenuti grad Uruk. kako je opisan u epu. Bio je cuvar Kedrove sume. On je. jedini su predstavnici zla u ovome epu. boga sunca.Utnapistim ("mladica covecanstva"). Isto su tako sporedne i jednostavne licnosti lovac i njegov otac. no ime mu nije poznato. poslednji kralj. pa je uvredio i samog Samasa. zivo nas podseca na bikove s ljudskim glavama koji su kao skulpture natprirodne velicine ukrasavali portale mnogih kraljevskih palata Vavilona i ?sirije. ali je uznemiravao ljude u bregovima. vladao je u Suripaku. sto se i ovde moze protumaciti kao pobeda dobra nad zlom. Humbaba. obican covek. bio jedan od centara rane . Nije poznato da li je bio kralj. ali u kraljevskim listama od pre potopa osmi. cudovisno bice. uz ostale sumerske gradove. Njih su zajednicki savladali Gipgames i Enkidu. On i cudesni nebeski bik. koga je na Istarin zahtev poslao ?nu da ubije Gilgamesa jer je uvredio Istaru. Utnapistimov ladar Ur-Sanabi prikazan je kao jednostavan. Gilgamesov praotac.

Drugi urucki hram sagraden je na asfaltnoj podlozi. Sulgi. Grad je bio opasan visokim bedemom.sumerske kulture. Najstarije glinene ploce sa slikovnim pismom poticu takode iz Uruka. jedna iznad druge. a zidovi s unutrasnje strane bili su obojeni belo i crveno ili ukraseni mozaicima u vise boja. pa nije . u Uruku su bili sagradeni hramovi i zitnice. a koliko je hram bio visok nije poznato. Osim kraljevske palate. drugi kralj II dinastije iz Ura (2278-2228. koji danas. a u drugoj ga gada strelom. U jednom od njih nalazio se i veliki Istarin kip. pre n. menjajuci kroz vekove svoj tok. U prvoj lovac probada lava kopljem. koji su Elamci prilikom osvajanja sumerskih gradova i razorenja Uruka odneli u svoj glavni grad Suzu. e. tece oko 10 km zapadno od njegovih rusevina.). Isto tako pomerio je i Tigar svoj tok nesto prema istoku. pominje u jednom natpisu veliki zid koji su nazivali Gilgamesovim. Prema prvom spratu hrama vodilo je stepeniste. Lezao je uz Eufrat. Tako je otkopan jedan hram sa vise prizemnih prostorija uz dugo dvoriste. odakle ga je vratio u Uruk tek posle vise od 1500 godina asirski kralj ?surbanipal. U ovom je gradu pronadena bazaltna stena na kojoj su u reljefu prikazane dve scene iz lova.

prema opisu u epu. koje se prostire zapadno odmah iza Libana. Iako nas ovo ime podseca na planinu Masu. Taj breg je verovatno Liban. Iduci za tam ciljem. Iz knjiznice ovog grada pribavio je ?surbanipal prepis epa o Gilgamesu. krenuli su prema severu. jer kedrova ima samo jos u Indiji i severnoj ?frici. "Svetsko more". malo je verovatno da su nju smatrali onom legendarnom ppaninom kroz ciji klanac prolazi nocu sunce i kojim je isao i Gilgames. Iza "Vrta bogova" nalazi se. koji opkoljava Kedrova suma. dvaput je bio cilj Gilgamesova putovanja: prvi put s prijateljem Enkiduom u potrazi za Humbabom. Isto je tako tesko ustanoviti gde je bilo Utnapistimovo . Drugo putovanje vodilo ga je kroz planinu Masu. Stepa i polja cesto se pominju kao mesta gde su se takode zbivali dogadaji. "Breg bogova".ni cudo sto se Gilgamesu pripisuje i njegov izum. Na geografskim kartama staroga sveta zapisano je u severnom delu Mesopotamije ime planine Masius. a drugi put kada je sam putovao trazeci praoca Utnapistima. tesko je reci. Da li je to bilo Sredozemno more.

slobodno sluzili ovim pojmovima premestajuci ih prema potrebi i razvoju dogadaja. I u epu o stvaranju sveta mesanje slane i slatke vode predstavljalo je prvobitni haos. jezero Van. slana i slatka voda nalaze se na jugu. No. ali vec sadrze klice mracne covekove sudbine koja se polako priblizava. a Gilgames js putovao na sever. prema epu. Medutim. Na povratku Gilgames se kupao u jednom jezeru kada mu je zmija ukrala "travu besmrtnosti". U prvih sedam ploca redaju se dogadaji s izvesnom vedrinom i borbenoscu. zastrt je . npr. To bi se moglo protumaciti tako sto su se Sumerci. Drugi deo epa. Spominje se i "slatkovodno more": Sumercima je u najstarije vreme bila poznata "slana voda" Persijskog zaliva i "slatka voda" Eufrata i Tigra. a do kojeg se dolazilo ploveci "Svetskim morem". stvarajuci ovaj ep o Gilgamesu. koja je pri cestim poplavama mogla biti slicna "slatkovodnom moru". Ep se moze podeliti na dva gotovo jednaka dela. od osme do dvanaeste ploce. na "uscu reke".ostrvo koje su opkoljavali "sumni plicaci Voda smrti". slatke vode ipak ima i u severnom delu Mesopotamije. Mesto sa kojeg se polazi na Utnapistimovo ostrvo nalazi se.

sve upravo neodoljivo i sudbinski tezi. Utnapistimova prica o velikom potopu uklapa se u ovaj ep kao velika epizoda.nekom uzvisenom setom. a glavni motivi su strah od smrti i teznja za vecnim zivotom. Osecaj gubitka bliskog bica. koji. kako se po svemu cini. Zato s pravom mozemo ovih nekoliko stranica ubrojiti medu najbolje koje su u starijoj knjizevnosti napisane. U osmoj ploci. U prvom delu opisan je Gilgamesov odnos prema spoljnom svetu. U vernom drugovanju i dubokom prijateljstvu s Enkiduom Gilgames dozivljuje tezak udarac zbog prijateljeve smrti. prema svom unutrasnjem najintimnijem bicu. i mi sa divljenjem mozemo ustanoviti da se covek od pre 6000 godina plemenitoscu i dubinom svojih osecanja nista nije razlikovao od coveka novijeg vremena i da je ta svoja osecanja i misli umeo da iskaze u savrsenom pesnickom obliku. Gilgames jos nije doziveo. koja se moze smatrati prvim vrhuncem epa. Njegove jednostavne reci duboko nas diraju. Gilgames tuguje i jadikuje za prijateljem. Sa dramatske strane ona je . menja ga iz osnova. a u drugom njegov odnos prema samom sebi. zaustavljajuci za trenutak tok dogadaja. u vrlo dobro smisljenoj gradaciji. ka kojemu.

Cini se kao da je nepoznati pesnik jedva docekao da bogove. Zanimljiva je scena u kojoj su opisani bogovi kako pod utiskom strasne nepogode. koji su bili toliko uzviseni nad ljudima i kojih su se svi bojali. i ja kao Enkidu umreti? Dusa mi je razrivena bolom. On ne moze da shvati da ce i on "morati da se smiri i da ne ustane doveka" kao njegov prijatelj Enkidu. Uplasio sam se smrti i zato jurim preko stepe. Scucureni kao psi gurahu se medu sobom.najvredniji deo epa. nego ih jos zlurado uporeduje s psima. prikaze bednima i nemocnima pred prirodnim silama. ?li tu nema pomoci. Nije mu ni to bilo dosta. Od osme ploce pa dalje Gilgames je utelovljenje covekovog straha od smrti i teznje za besmrtnoscu. Utnapistim i njegova zena s ladarem Ur-Sanabijem . doista bas bliski ljudima i morali da trpe kao i ljudi. Sve nam ovo dokazuje kako su njihovi bogovi. stvoreni prema ljudskom obliku. koju su sami izazvali: pobegose i popese se na ?nuov Breg bogova. On sam kaze: Zar necu i ja. Hvata ga panican strah. prema ljudskim vrlinama i manama. obicnim smrtnicima koje je obuzeo neopisiv strah.

Gilgames mu upravo zavidi na stecenoj besmrtnosti i pita: Kako si samo dospeo u Skupstinu bogova. Ne lice li jedno drugom novorodeno dete i smrt? Zar nisu oboje obelezeni znacima smrti? Retko je kada ova jedinstvsna filozofska misao tako uverljivo i jasno izrecena. smrt su odredili za njih. nista nije trajno. ?li on ce se jednoga dana javiti. Ugledavsi Utnapistima. U ovoj istini krije se klica pesimizma. ti si mi slican kao otac sinu. u teznji da se nauziva svih radosti zivota. glas podzemnog sveta koji zove. pa i coveka: Zar ptice kulilu i kiripa uvek gledaju prolece? Zar ce njihovo oko doveka gledati sunce? Otkada su dani zapoceli. taj . Utnapistim mu na vrlo slikovit nacin prikazuje prolaznost svega sto zivi.poslednji su medu ljudima koji su stekli besmrtnost jer: Kad su bogovi stvorili ljude. Gilgames je zacuden njegovim ljudskim likom: Ti nisi ni veci ni siri od mene. Ti nisi drugacije graden nego ja. i ti si covek kao i ja. zaboravlja ga u zivotnoj borbi i u teznji za srecom. kako si trazio i nasao zivot? Jos pre nego sto mu je ispricao kako je doslo do potopa i kako je stekao besmrtnost. ali koji covek prigusuje i zatomljuje u sebi. a zivot zadrzali za sebe.

pun je prasine. i od njega licno sazna "zakon zivota i smrti". ne gubi nadu. Dugo i mucno je bilo putovanje. potonuo je u prah. ali je sve bilo . postao je blato zemlje. koga je tvoja ruka dodirivala. Kao sto svake godine Istar provaljuje u pakao u potrazi za svojim ljubavnikom. Za crva koji gmize u zemlji dobro sam ucinio! Gilgames. ali meni samom to nije donelo nista dobro. trudile moje ruke? Za koga kruzi i istice krv moga srca? Radio sam. "covek bola i radosti". tako i on zeli da kao poslednje utociste u svom jadu vidi umrlog prijatalja Enkidua. prah je postao. ocajna borba za smislom zivota. ali vise bola i patnje nego radosnog uzivanja. bogom Tamuzom.neumoljivi glas. prijatelj. kad mu zmija ukrade travu kojom se ta besmrtnost mogla steci. Ur-Sanabi. ?li Enkidu je mogao da mu kaze samo ovo: Enkidu. i sta coveku preostaje nego da se pomiri s "ljudskom sudbinom"? Gilgames je grcevito tezio za besmrtnoscu i. nas duboko dira Gilgamesovo ocajanje: Za koga su se.

a narocito u istoriji ?sirije. koju nije mogao da nade ni u podzemnom svetu kod svog najboljeg prijatelja. ovda nam ostaje da jos jednom pazljivo poslusamo onaj drugi glas tih davnih vremena. vise pisala okrutnoscu nego saucescem i ljubavlju za coveka. Smrt ovog drugog predstavlja za Gilgamesa tako tezak gubitak da ga on nicim vise ne moze nadoknaditi. mada se ono vise ili manje u vecoj ili manjoj meri javljalo i kod drugih ljudi u staro doba kao i danas. vrednost coveka pojedinca uzdignuta iznad istorijskih zbivanja tih vremena. Bila je to istorija koja se i u starom vremenu. Gipgames umire. ?ko ovo stanje Gilgamesove potistenosti i teskobe zbog straha pred smrcu ostavimo po strani. hiljade nabijati na kolac i zive uzidivati u gradske bedeme Ninive? Zar nisu i dalje kroz sve vekove ljudi bez razloga bili muceni i ubijani? Podsetimo se samo kako su rimski carevi slali nebrojene . Kakvo je znacenje tada imao covekov zivot? Zar nije Senaherib hiljadama zivih zarobljenika dao odrati kozu.uzalud. Tu je. Kralj Gilgames i stepski covek Enkidu stoje jedan pored drugoga kao prijatelji i braca. Svojom dubokom humanoscu ovaj ep se uzdize iznad krvavih stranica istorije ove zemlje dveju reka. Bez utehe. dakle.

nazalost.ljude da ih razdiru divlje zveri radi uveseljavanja gledalaca ili kako je isto tako ogroman broj ljudi goreo na lomacama srednjega veka po ce-loj Evropi u ime "najvise i najsvetije pravicnosti". on je ironijom sudbine preko 2500 godina bio zanemeo pod rusevinama nekadasnjih raskosnih palata. sluzeci se. ne naucivsi nista o humanosti. pa cak i otac prevarom sinu uskracuje besmrtnost. Pre nego sto su ga mogli cuti drugi narodi. Kakve li strasne ironije! Zar nisu posle toliko hiljada godina moderni Senaheribi. narode i kaste? ?li ovaj poziv nije daleko dopirao. Naprotiv. koji su zaista bili "svetlo svoga vremena". u ovom epu Gilgamesove teznje se uzdizu iznad ljudske sebicnosti. u plamenu lomaca ne-stao je veliki broj naprednih i ucenih ljudi. ? sve su to bili nevini ljudi koji nisu mogli shvatiti sta se to i zasto se to s njima cini. bez obzira na razlike koje dele ljude na rase. tekovinama nove civilizacije. Medu svim ostalim eposima ove knjizevnosti. milione ljudi i dalje slali u smrt i mucili ih na razne druge rafinirane nacine? Zar nam se ovaj ep ne cini kao poziv na medusobno bratstvo. Iako se iz . u kojima se bogovi medu sobom bore za prevlast ili pojedinac zeli da se dokopa vlasti.

covek vise patnje nego radosti. ovaj ep svetli dirljivim sjajem covecnosti kroz strahote svih vremena. od nase spremnosti da kroz nejasni i . dacu svima junacima da jedu od nje. hocu da je podelim mnogima. zidom ugvrdeni Uruk. Kao svetla tacka ciji zrak.straha pred smrcu dao u grcevito traganje za vecnim zivotom. i Mametum. ostao je samo simbol. on ne jede od nje. jedno od prvih zavestanja koje je ostalo kao bastina svim poznijim pokolenjima pa i nama danas. Nije mogao da izvrsi delo. dok je Gilgames hteo da ljude ucini besmrtnima. od nase dobre volje. pozivajuci ljude da ga slede i da ispune to starodrevno. a jednom trecinom covek" sudbina koju su mu odredili "silni ?nunaki. koji je od bogova ukrao samo vatru i doneo je ljudima. veliki duhovi. dopire do nas. Iako "dve trecine bog. nije mogao da uspe u tom. Ne cini li nam se Gilgamesov lik veci od Prometeja. Da li cemo tu daleku poruku razumeti zavisi od nas samih. nego odlucuje: Hocu da je odnesem u moj. neminovno ga je vodila u smrt. kako bi se to ocekivalo. dakle ravnim bogovima? ?li Gilgames. i to za sebe licno. premoscujuci ponore prostora i vremena. cim se domogao one cudesne trave koja mu to omogucuje. koja stvara sudbinu".

Stanislav Preprek . glas uruckog kralja Gilgamesa.nerazumljivi sum vekova razaberemo i cujemo tuzni glas neutesene duse i slomljenog srca.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful